1 10 1 https://www.afzarhiv.org/files/original/5e6add91d7bc0659d25ef0439a456213.pdf 95ec930d841f3a3ea51068463725ab0a PDF Text Text Antologija marksističkih tekstova radnička štampa ����2ENSKO PITAN JE �Izdavač Novinsko preduzeće ,.RADNIČKA ŠTAMPA” Beograd, Trg Marksa i Engelsa 5/V Direktor ŽIVOTA KAMPERELIC Glavni i odgovorni urednik CEDO MALES Tehnički urednik DIMITRIJE DUDVARSKI Naslovna strana STEVAN VUJKOV Lektor MIROSLAV NIK0LIĆ Korektor TANJA SRNIC Štampa „SLOBODAN J0VIC” Beograd, Stojana Protića 52 �Antologija marksističkih tekstova Priredio i predgovor napisao dr Jovan Đorđević radnička Štampa �BIBLIOTEKA „IDEJE' I I I KOLO Uređivački odbor Dr JOVAN ĐORDEVIC Dr STANISLAV GROZDANIC Dr VOJISLAV STANOVCIC Izdavanje I, II i III kola biblioteke „IDEJE'’ pomogao je svojim sredstvima Fond za naučno-is traživački rad Veća Saveza sindikata Jugoslavije 46 . 2 <)& : 1C-. Ofc r a n s „m o S a p ij a d e t b ib lio t e k a BEOGRAD. 1975. �M A R K S IZ A M I 2 E N E „Promene u istorijskoj epohi uvek se mogu odrediti napretkom žena prema slobodi Š. Furie „Stepen emancipacije žene može da poslu­ ži kao merilo opšte emancipacije”. K. Marks I 1. Nema nijednog značajnog problema savremenog sveta koji se može naučno definisati, idejno i politički rešavati bez uticaj a i uloge marksizma. To se u punoj meri odnosi na tzv. žensko pitanje, 'koje je, ne samo u ovoj godini žena već i uopšte, od izvanrednog interesa za rešavanje ne samo dugo potiskivanog i uglavnom nedovoljno rešenog pitanja ravnopravnosti društvene situacije i položaja žene već i od neposrednog značaja za prelazak iz relativnog varvarstva u stvarniju civili­ zaciju koja se očekuje u trećem milenijumu naše posthristovske ere. Odnos marksizma prema pitanjim a položaja i uloge žene uopšte, a naročito u socijalističkom društvu, je višedimenzionalan. U svojoj opštoj teoriji o društvu i društvenim preobražajima marksizam je, u tradiciji radikalne demokratske misli i premarksističkog soci­ jalizma, definisao i osnovni problem žene, koja je shva­ �6 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ćena ikao ljudsko biće čija je emancipacija uslov i merilo društvene i ljudske emancipacije. Pored toga, u radovim a Marksa, Engelsa i Lenjina, kao i docnijih m arksističkih teoretičara, nalazi se zna­ čajan broj ideja i stavova kojim a se ne samo u istorijskom već i u savremenom svetu definiše „žensko pitanje", odnosno problem atika oslobođenja žena. N a j­ zad, marksizam je teorija koja objašnjava svet da bi ga menjala i tim e kao teorija predstavlja inspiraciju i animiranost za društvene, političke i kulturne akcije i to za akcije kako žena kao takvih tako i svih ugnjetava­ nih društvenih klasa i grupa, odnosno progresivnih i demokratskih snaga savremenog društva. T o sve objašnjava široku i značajnu obnovu mark­ sizma i njegovo prihvatanje kako u razvijanju savremene m isli o ženi tako i u organizovanju, akcijama, i programim a raznih pokreta za oslobođenje žena, naro­ čito savremenih. K ao što nema naučnog i m odernog postavljanja problem atike žena van marksizma, tako je i pokre­ tanje ove problem atike potvrdilo njegov značaj i dalo mu nova osveženja, uz potrebu da se i sam preispita u odnosu na savremene tekovine društvenih i prirod­ nih nauka i na osnovi kolektivnog i ličnog iskustva u istoriji i u sadašnjici žena. 2. Ova opšta razmatranja nalaze svoju potvrdu i u konkretnim pojavama u oblasti savremene misli i političke prakse. U m nogobrojnim studijama i knjiga­ ma posvećenim ženskom pitanju marksizam je m etod analize i m išljenja ili u najm anjoj m eri služi kao sistem referencija.1 Nema nijedne ozbiljnije ) *) La Femme dans la s o ciiti, ćd. Centre national de la Recherche sciemtifique, Paris, 1969; Female Liberation, New York, A. Knopf, 147Z; The unifinchued revolution. New American Library, 1975. �ŽENSKO PITANJE 7 zbirke studija o ženi i ženskom pitanju, koje objavlju ­ ju velike izdavačke kuće u svetu ili su izdanja samih žena i ženskih organizacija, u 'kojima se ne nalaze tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksista koji se odnose na ženu ili u kojim a se tekstovi i ne komentarišu, služeći često kao polazna tačka analize i mišljenja.2 Ozbiljnost i uticaj niza grupa i organiza­ ) cija, koji pripadaju širokom pokretu ili akciji oslobo­ đenja žena proizilazi iz činjenice da se oni u svojim programima i akcijama vezuju za revoluciju, socijali­ zam i druge premise za ljudsko oslobođenje koje su naučno utvrdili prvenstveno Marks, Engels i Lenjin. Ali uprkos oživljavanju marksizma i njegovom aktualizovanju u studijama i akcijama raznih pravaca pokreta oslobođenja žena, danas još nije objavljena antologija osnovnih marksističkih tekstova o ženi i ženskom pitanju. Odsustvo ovih tekstova utiče između ostalog i na to da se često marksistička misao o ženi predstavlja ili iz „druge ruke", ili u krivom svetlu, bez obzira na to da li se to čini tendenciozno ili iz neznanja. Odsustvo jedne ovakve antologije čini jednu nedopustivu idejno-političku grešku i intelektualnu prazninu u socija­ lističkim zemljama i u onima u kojim a se prihvata so­ cijalistički program ili priprema njegovo ostvarivanje, a on se nigde, i kad se neposredno ne poziva na mark­ sizam, ne može od njega oštrije odvajati. U nizu rani­ jih prilika pojedini marksisti, naučni radnici i napred­ ni ljudi ukazivali su, a i danas ukazuju, na potrebu da *) Marxism and the Liberation of Women, N. Y. ed. Union of c 1 1 ^i°r Liberation, 1969; Womens Liberation and Revolution, ed. ?]?1 „Falling world Press", London, 1971; Les communistes et la condition de la Femme, ćd. Sociales, Paris, 1975. �8 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ se sređeno i autentično prikažu osnovni stavovi mark­ sizma o ženskom pitanju, kao što je to u nekim zem­ ljam a učinjeno u pogledu literature, umetnosti, kul­ ture, nacionalnog pitanja, politike i morala. U Jugoslaviji je potreba za ovakvom antologijom zapažena i ona proizilazi iz dva osnovna zahteva sa­ dašnjeg političkog i idejnog „m om enta": a) obnova interesa i uticaja marksizma, posle jed ­ nog perioda relativne ravnodušnosti prema njemu; b) problem atika žene je relativno odgurnuta u stranu (ne prvenstveno stoga što je promena u stvar­ nom položaju i ulozi žene zapostavljena) i pored sazna­ nja da je svaki korak da lje u ostvarivanju samouprav­ nog i humanističkog, demokratskog i civilizovanog pro­ jekta socijalizm a neodvojiv od teorije i prakse oslobo­ đenja žene. Ovo saznanje je kritika postojećeg stanja i kategorički im perativ ostvarivanja samoupravnog so­ cijalizma. 3. Sastavljanje i objavljivanje jedne antologije marksističkih tekstova o ženi obuhvaćeno je opštim program om biblioteke Id e je i odgovara njenoj kultur­ noj i idejnoj m isiji. Ova, 1975. godina, „godina žene" omogućila je i olakšala shvatanje i ostvarivanje ovog zadatka. N ije prvi put u istooriji marksizma da se problema­ tika žene stavlja na njegove osnove, ali to se najčešće činilo (a i danas čini) prigodno i im provizovano. To ne znači da se svaka nova publikacija te vrste m ože li­ šiti iskustava koja proizilaze kako iz otkrivenih sla­ bosti tako i na osnovu pozitivnih strana prethodnih. Od tog se pošlo i u sastavljanju ove knjige. Ali, za razliku od poznatih i pristupačnih antologija i kolekcija mark­ sističkih ideja i stavova o ženi, knjiga koju predajem o našoj javnosti polazi od am bicije da bude više pregledna �2ENSK0 PITANJE 9 i sistematska i vernija trajnosti i aktuelnosti marksis­ tičke misli. T o opet ne znači da ona, u ovom svom pr­ vom izdanju, može biti potpuna i završena, a sasvim je izvesno da nije savršena. Kao i svaka teorija, ona je i istorija. Pored predgovora, ona sadrži strukturu čija je lo­ gika ne toliko istorijska, koliko teorijska. 01 Prvi deo obuhvata osnovne tekstove tvoraca m ark­ sizma i docnijih teoretičara i pisaca k o ji su u svom izlaganju prihvatili osnovne m isli tvoraca marksizma i nastojali da ih razvijaju, potvrđuju i, po potrebi, pro­ širuju i aktualizuju. To nije sve što je marksizam dao u teoriji o ženi i neizbežno su izostali m nogobrojni marksistički pisci, pa i dokumenti, k o ji su se ovim problemima bavili uzgredno ili prigodno. Ovaj deo je podeljen na dva odeljka. U , rvom su poznati ili manje p poznati tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina, Ž. Geda,3) P. Lafarga,4) A. Bebela, K. Cetkin, S. Markovića, E. Marks-Eveling, E. Eveling, L. Kaucki5) L. Lafarg.6 ) Tekstovi koje sadrži ovaj odeljak preuzeti su iz srpskohrvatskog prevoda dela Marksa i Engelsa, a ostali tek­ stovi su prevedeni sa originala, ruskog odnosno francuskog.pj drugom odeljku se nalaze stavovi o ženi koji razrađuju i dopunjuju marksističke m isli o ženi čiji su autori žene marksisti i to prvenstveno manje poznati tekstovi Marksovih kćeri Eleonore i Laure, kao i oni čiji je autor Edvard Eveling, drug Eleonore Marks, poznati engleski radnički i socijalistički borac i pisac. •) 2il Ged, jedan od prvih teoretičara i boraca francuskog radničkog pokreta. . ‘) Pol Lafarg, muž Marksove kćeri Laure Marks, osnivač francuske radničke partije i istaknuti prvoborac francuskog i međunarodnog radnič­ kog pokreta, pisac poznatog rada Žensko pitanje (1904). ‘) Lujza Kauoki, austrijska socijalistkinja, prva žena Karla Kauckog i dugogodišnjeg sekretara Fridrih Engelsa. ') Laura Marks-Lafarg, žena P. Lafarga, aktivni učesnik u radnič­ kom pokretu Francuske. �10 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Svi tekstovi iz ovog drugog odeljka o ženi, nepoznati su našoj javnosti i ovde se prvi put objavljuju na na­ šem jeziku. Uostalom, oni se tek u ovoj godini prvi put predaju široj javnosti, je r su dugo vremena bili zatvoreni isključivo u okviru engleske, odnosno nemačke i francuske m arksističke i socijalističke lite­ rature. U drugom del u se nalaze izvesni tekstovi k oji ima­ ju aktuelni značaj i donekle proširuju marksističke ideje o ženi ili uopšte saznanja u njenoj istoriji ili sa­ dašnjici.7 Otuda su oni shvaćeni kao prilog, dodatak, ) i predstavljaju akt izbora ad-hoc; to znači da oni nisu jedino mogući kao tekstovi ove vrste. N e ulazeći ovde u pitanje da li su (i u k o joj su m eri) marksisti, razgovor k o ji su Simon de Bovuar i Sartr vodili o problemima žene izražava jedno stanje napredne francuske misli koja pokreće neka aktuelna pitanja i to u težnji da služi interesima socijalizm a i stvarnoj jednakosti i emanci­ paciji žene, ne samo u Francuskoj već i uopšte. N a kraju ovog priloga data je, manje ili više is­ crpna, bib liografija značajnih ili savremenih knjiga i radova posvećenih ženskom pitanju. 4. Tekstovi Marksa, Engelsa i Lenjina su preuzeti iz njihovih radova koji su ob javljeni na našem jeziku, a izuzetno na jeziku originala. T o se odnosi i na Bebelove tekstove koji se nalaze u njegovoj kn jizi S oci­ jalizam i žene, a koja je objavljena na našem jeziku posle rata; poznato je da ova knjiga u svom posleratnom izdanju ne predstavlja nov i b o lji prevod u od­ nosu na prvo izdanje, objavljeno pre rata. U sravnji­ 7 Tako prilozi sadrže, najpre, pismo J. B. Tita upućeno Svetskoj ) konferenciji za međunarodnu godinu žena (Meksiko, juni 1975), kao i tekstove deklaracije ove konferencije i prve deklaracije sa prve istorijske konferencije za prava žena. �2ENSK0 PITANJE 11 vanju sa originalom vršene su.na pojedinim mestima u svim ovim tekstovima ispravke, ukoliko je to bilo nuž­ no, radi utvrđivanja autentičnosti misli kakva je bila izražena u originalu. Tekstovi Eleonore Marks, E. Evelinga, Lujze Ka­ ucki i Laure Lafarg su prevedeni sa francuskog jezi­ ka, na kom e su objavljeni u novom marksističkom ča­ sopisu „Dealictiques" (No 8), a tekstovi P. Lafarga i 2. Geda su preuzeti i prevedeni iz njihovih radova posve­ ćenih ženi. A ntologija marksističkih tekstova k o je obuhvata ova knjiga delimično je ograničena prostorom kao i samom namenom ove knjige. Polazeći od shvatanja da oslobođenje žene može biti samo kolektivni akt i da bez (masovnog učestvova­ nja žena i drugih socijalističkih lju di i građana taj akt nije ni moguć ni efikasan, dat je pretežno selektivan izbor marksističkih tekstova, i to u dva smisla: a) od­ nosi se samo na neposredno izjašnjavanje autora o ženi i ženskom pitanju, i to) izbor se odnosi na jasne ideje i na inspirativne stavove za misao i akciju. Nesumnjivo je da ova antologija prvenstveno mo­ že da posluži za podizanje i proširivanje kolektivne i pojedinačne svesti naših žena o sebi, o svojim pravi­ ma, problemima i mogućnostima. Ali ona istovremeno sadrži i elemente za promenu i širenje svesti i dru­ gog pola. Jednakost i oslobođenje žene je društveno i opšte pitanje socijalizma. Ako nema oslobođenja žene bez njihove svesti i akcije, sigurno je da stvarnost tog os­ lobođenja zavisi od svesti, ponašanja i kulture celokupne socijalističke zajednice, odnosno svih njenih ak­ tivnih članova koji prihvataju istinu marksizma da nema oslobođenja pojedinaca i pojedinačnih grupa bez �12 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ opšteg i ljudskog oslobođenja. Oslobođenje i socijalis­ tički status žene je m erilo civilizacije i opšteg druš­ tvenog oslobođenja, kao što je isticao Marks posle Furijea, a nema tog opšteg i kompleksnog oslobođenja bez promene života, kao što je pevao francuski pesnik Rem bo a potvrđivao Lenjin. II 1. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je jednoglasnom odlukom svojih članova (donetom 18. decembra 1972) proglasila godinu 1975. za j „međunarodnu godinu žena". Inicijativa za donošenje i ovakve odluke je potekla od samih žena i njihcvih o r - ' ganizacija, a neposredno od strane Međunarodne de­ mokratske federacije žena. Ova odluka n ije bila demonstrativna i slučajna, ni početak saznanja o značaju žena u društvu, o činje­ nici njihove aktivne uloge i o nužnosti njihovog rav­ nopravnog položaja (sa muškarcima) i u svim sferama nacionalnog i međunarodnog života savremenog sveta. Ona je značila potvrdu duge istorije teške i složene borbe žena, i demokratskih grupa i pojedinaca, u jo š nezavršenom procesu k o ji se uopšteno naziva „oslo­ bođenje žene” . U toku ove istorije, a posebno u pe­ riodu k o ji se poklapa sa krajem X I X i prvom polo­ vinom X X veka, žene su skoro u ćelom svetu, u raz­ ličitom stepenu i sa više ili m anje uspeha, pokazale volju i sposobnost za učešće u svim sferama nacional­ nog, društvenog, političkog i kulturnog života u među­ narodnim zbivanjima. Jedna od zakonitosti savremenog perioda istorije društva jeste stalni porast broja žena u odnosu na b roj �ŽENSKO PITANJE 13 muškaraca. Od početka X X veka njihov broj je stalno rastao. Već nekoliko decenija, a naročito danas, one predstavljaju veću polovinu stanovništva i to radnog stanovništva u svetu, a ne samo u pojedinim zemljama. Žene su značajna polovina „radnih lju di" skoro svuda u svetu, ako se shvati da žene koje nisu „zaposlene" (a rade u kući, u domaćinstvu i u porodici) jesu isto tako deo aktivnog i radnog stanovništva. Žena je danas masovno ušla u proizvodnju; od fa­ brike i „adm inistracije" do zadruge i seoske privrede. Žena je ne samo nezamenljiva potpora već i aktivni učesnik svih revolucija, oslobodilačkih pokreta, kao i antifašističkih otpora savremenog doba. Ona je u sre­ dištu klasnih, nacionalnih, društveno-političkih i kul­ turnih akcija i organizacija. Ona je poznati i priznati graditelj socijalističkog društva i m odernizacije zema­ lja u razvoju. Svoju individualnu sposobnost za izu­ zetni heroizam i žrtvovanje za drugog (a ne samo za svog) žene su u toku prvog i drugog svetskog rata i posle njih pretvorile u kolektivni čin i u masovnu po­ javu. One su se pokazale nenadmašnim, a često i nezamenljivim, ne samo ,,u iradu za fro n t" već i na samom frontu, kome su one dale posebnu dubinu u takozva­ noj pozadini. Nenapisanu epopeju ličnog junaštva, samoodricanja i samožrtvovanja napisale su, skoro u svim zemljama saivremene epohe, pojedine žene hero­ ji, najčešće iz reda seljanki, radnica i drugih „običnih žena” . Od početka X X veka žena ima značajnu i aktivnu ulogu na svetskoj, društvenoj i političkoj pozornici, koja je pozorište ako je bez nje. Područje uloge i uticaja žena danas se poklapa sko­ ro sa ćelom zemaljskom kuglom, a posebno obuhvata zem lje u kojima se život bori protiv nemaštine i gladi, �14 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ u kojim a postoji sukob između snaga socijalizma i „sta­ rog režim a", dem okratije i reakcije, slobode i nasilja, razuma i iracionalnosti, znanja i ignoratizma, između humanosti i varvarstva, napretka i nazadnjaštva, m o­ dernizacije i status quo-cu Iz n ajnovijih poprišta ovih sukoba i ovih borbi za izlazak iz zaostalosti i ugnjetavanja (Španija, Portugalija, Vijetnam , Kambodža, Grčka, Laos, Angola itd.) žene ne samo da nisu izostale već su i nastavile, često u težim uslovima, svoju dragocenu ulogu kako saradnika i pomagača tako i ravnopravnog druga borcu — muškarcu. M ilioni žena su doprineli da se obezbede i da se ^ razvijaju među narodima i državama ako ne prija telj­ ski, a ono sigurno snošljiviji odnosi, k o ji su nedovolj­ na (ali još uvek realna) osnova, kao što stoji u Rezolu­ c iji Organizacije ujedinjenih nacija, „uspostavljanja m ira u svetu” . 2. Međunarodna godina žena daje univerzalnu di­ m enziju jednom procesu koji, uprkos svim teškoćama i zakonima, teče naročito posle drugog svetskog rata i koji danas obuhvata ne samo sve zem lje već i sve vi­ talne sfere života i akcije svake od njih. Ali ova univerzalnost ne znači izjednačenost i uni­ formnost. Postavljanje i rešavanje „ženskog pitanja"jT n ije u svim krajevim a sveta isto, ne pokazuje iste r e - 1 zultate niti otvara istovremeno probleme. __LS druge strane, n ije potrebno posebno dokazivati da međunarodna godina žena ni po vremenu ni pre­ ma projektu n ije dovoljna. N i u jednoj zem lji, ni u onim u kojim a postoje najpovoljnije okolnosti za prevazilaženje svih oblika otuđenosti, nejednakosti i ne­ pravde, ona ne može sama po sebi da reši sva pitanja koja se odnose na dugo zapostavljenu i mitologozovanu �2ENSK0 PITANJE 15 situaciju žene u svetu. Ali, nijedna pojedinačna zem lja ne može ozbiljno pretendovati na to da se nalazi u stanju da sama m ože rešiti ova pitanja, i to bez obzi­ ra na njen objektivni „razvitak" i inače napredni „sistem". Ova rešenja još manje mogu dati deklarativni do­ kumenti, pa i tzv. „akcioni program i" k o ji su doneti u nizu zem alja sveta, a ne m ože ih dati ni Međunarodna deklaracija o pravima žena (proglašena od strane Među­ narodne konferencije žena održane juna meseca 1975. godine u Meksiku) fi) Iaiko je opravdano biti obazriv i budan prema normativističkom iluzionizmu k oji izazivaju i podržavaju donosioci i izvršioci deklarativnih akata, broj, sadržina i domašaj svih ovih deklaracija i norm ativnih akata programskog ili organizacionog karaktera koji su u toku ove godine doneti, bili bi pire toga nezamislivi uopšte, a naročito u pojedinim zem ljam a sa vekovnim i opštim ugnjetavanjem žena koje se shvatalo kao pri­ rodno i „normalno". Doneti i šire prihvaćeni od demo­ kratskih grupa, ovi akti su oruđa borbe, a negde i „ka­ men međaš" u borbi žena za oslobođenje ili bar za promenu njihovog potčinjenog i ugroženog položaja u društvu. Suprotno od ovoga je m išljenje, koje zastupaju pojedini radikalni pokreti za oslobođenje žena (na­ ročito u SAD, Francuskoj, švedskoj), po kome su pro­ glašenje „međunarodne godine žena" i sve akcije koje se vode u tom okviru „lukavost vladajućih klasa i dru. ' *) Na univerzalizaciju, naročito ekonomskih prava žena, posebni uticaj je imala i danas ima Međunarodna organizacija rada, a posebno međuna­ rodne konvencije: o jednakosti nagrađivanja; o zapošljavanju žena koje .porodične obaveze; o zaštiti materinstva; o noćnom radu žena v^f^nisation internationale du travail. Conventions et Recommandations 1919—1966, Geneve. Bureau international du travail, 1966). �16 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ štvenih grupa" (naročito muškaraca) i da su to nove bizarne igračke („gad gets") koje se nude ženama da bi i dalje ostale ili „lutke", ili „sluškinje" muškaraca (pre­ ma francuskim izrazim a „la fem m e potiche et la fem m e bonniche"). Ovo m išljenje nije uvek i u sve­ mu bez povoda; apsolutizovano, ono je pre izraz verbal­ nog pseudoradikalizma k o ji se uvek ja vlja u periodi­ m a kriza, preobražaja i me šanja realizma i marksizma. Sve to ponovo pokreće pitanje odnosa form alizm a i realizma u odnosu na ljudska prava, a posebno na prava žena. 3. U period proglašenja i univerzalizovanja, jed­ nakosti i drugih prava i sloboda žena utisnuta je i borba žena za svoje sopstveno oslobođenje i za preuzim anje odgovornosti i odgovarajućeg mesta u društvenoj misli i praksi. U oblasti prava (u sub­ jektivnom i objektivnom značenju ovog pojm a) žene su u X X veku postigle u načelu ravnopravan status sa ostalim građanima; one su čekale skoro dva veka da ideja jednakosti postane zaista „ljudsko pravo". N ije ni izvesno ni dokazano da će ova „form alna prava" svuda i brzo biti i stvarna prava koja će uživati svaka žena. Međutim, potcenjivanje form alnih prava i suprot­ stavljanje tih prava „stvarnim pravim a" je ostatak apstraktnog racionalizm a i pozitivizma, k oji se često predstavljaju kao naučni i čak marksistički način miš­ ljenja. U istorijskom smislu, i u skladu sa naukom, ne­ osnovano je i neopravdano suprotstavljati formalna i stvarna prava. Sve dok prava čoveka ne budu utisnuta u strukturu društva i duh ljudske zajednice, borba za pojedinačna prava podrazumeva osvajanje formalnih i stvarnih prava. Stvarno, tj. doživljeno, prihvaćeno i �ŽENSKO PITANJE 17 ostvarivano pravo je i jedno i drugo: form alno i stvar­ no pravo. Formalna prava nisu nikakav form alizam , je r u pravu je form a izraz, m era i gairantija stvarne situacije. U određenim uslovima dvosmislenosti, licem erja, dominacije i nemoći određenog društva sve m ože pos­ tati formalizam, podrazumevajući tu da sve m ože biti izigrano, zloupotrebljeno i u sferi manipulacije i pre­ vare. Društvo, 'koje je spremno za borbu protiv ovih strana dosadašnje „civilizacije", nalazi u form alnim pravima sredstvo za otklanjanje licem erja i protivrečnosti svih vrsta. T o se odnosi i na postignuta i danas proglašena prava žene. Međunarodna godina žena ima i drugi domašaj, koji -sam po sebi ne m ora pasti u formalizam, a još manje u „rekuperaciju"«) široko produbljenih i retkih energija m ilionskog kolektiva savremenih žena. Ona svojim univerzalizmom prevazilazi dosadašnji individualistički i parcijalni odnos prema pitanju prava i uloge žena kao takvih. Univerzalizam, isto tako, može postati formalizam u savremenom svetu k o ji je podeljen u osnovnim strukturama i time, i u okviru po­ jedinih nacionalnih grupa, na pojedine socijalne grupe žena. Kao što jedinstvo formalnih i stvarnih prava zahteva borbu, i to borbu za egalitarne i humane odnose među ljudima, tako i univerzalizam ovog borbenog po­ kreta žena pretpostavlja promeniu sveta u skladu sa navedenim projektom društva. Tako se danas, više nego ranije i na novoj osnovi, uspostavlja organski odnos između socijalizma i oslo­ bođenja žena. Jednog nema bez drugog; i to pod uslovom da socijalizam postane praksa društvenih odnosa u kojoj se ostvaruju, prevazilaze i stalno kritikuju •) Lukavo integrisanje u postojeći sistem. �18 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ne samo nasleđeni odnosi nejednakosti već i novi, oni k o ji se zasnivaju na načelno jednakim pravima žena (sa muškarcima). Socijalistička m isao i praksa m oraju se zasnivati na stalnom ispitivanju, na novim saznanjima i na sa­ m okritici. „Socijalistička revolucija", pisao je Marks, „razlikuje se od buržoaske po tom e što se stalno kritiku je". T o se odnosi d na sve oblasti stvaralaštva u društvu, a time i na m isao i praksu oslobođenja žena i to utoliko više, ukoliko u odnosu na žene postoje sve češće pojave da se one idealizuju i fetišizuju („večito žensko” ). 4. Iza svih deklaracija, institucija, pisanja i go­ vora koje je pokrenula i om ogućila ,»međunarodna go­ dina žena" nalazi se jedan društvenchpolitički i kulturno-moraLni kompleks k o ji određuje domašaj i daje smisao svim ovim aktima d poduhvatima. 2ene su danas (danas — k o je m ože i treba da traje) jedan od osnovnih problem a sveta i istorijskog di-namizma k oji je alternativa uporednoj nemoći i blokiranosti tog sveta u celind i skoro svih njegovih delova. Stupajući u sve ljudske odnose kao sve važniji i osnovniji činilac i partner, one su proširile svoju ulo­ gu ko ja se vekovima zasnivala na funkciji prokreacije i reprodukcije čoveka i time društva. A li i ova stalna i uglavnom nezamenljiva prirodna funkcija dobi ja daj nas novi, više društveni i politički smisao. U sklopi sveg toga žene su pokazale, i sve više pokazuju, n< samo „svest po sebi” nego i „svest za sebe". Tim e si one svojom snagom, voljom i aktivnošću počele da me* njaju sliku tradicionalnog sveta i da postaju novi zna­ čajan činilac savremene istorijske epohe. j Tu epohu, između ostalog, čine: a) stalno prošire-1 nje mesta i značaja uloge žene u proizvodnji, u ćLruš- [] �ŽENSKO PITANJE 19 tvenom radu i u svim sferama javnog života ljudi; b) sticanje svesti žene o njenim pravim a i odgovornosti­ ma; c) odbacivanje ropstva, tj. odbacivanje svih obli­ ka ugnjetavanja, ponižavan ja i nepravde u odnosima među ljudima, a pre svega u odnosu na same žene; d) skidanje vekovnih tabua i zabrana, naročito brisanje iz mentaliteta same žene principa krivice i srama u odno­ su na njen lični život, a pre svega na odnos između žene i muškarca (ili seksualna revolucija u njenom kul­ turnom i moralnom značenju 'koje se suprotstavlja nje­ noj divljoj i pornografskoj primeni koja se i danas komercijalizuje i zloupotrebljava); e) oslobođenje i su­ kobljavanje raznih potlačenih m anjina i marginalnih grupa; oslobođenje koje nikad nema kraja; f) isticanje ljudskih potreba, želja i uopšte prirodnih i potiskiva­ nih pulsacija ljudskog tela kao kategoričnog im pera­ tiva individualnog i društvenog života nasuprot odr­ žavanju frustracija i -kompleksa kao „fatalnosti" ljud­ skog bića; g) nova uloga i značaj ljubavi u njenom to­ talnom, tj. u njenom biološkom, socijalnom i moral­ nom značenju, uz širenje svesti o značaju ljudske me­ đuzavisnosti, solidarnosti, bratstva i „sestrinstva” kao derivata te ljubavi i to u jednom svetu k o ji živi sve više u mržnji, zavisti i ljubomori, pretvarajući ženu u večiti mit i fetiš starih i obnovljenih robno-novčanih odnosa; h) prodiranje nauke i naučnih istina u svest najširih narodnih masa; popularisanje Frojda i psi­ hoanalize i seksualne psihologije, uz ostvarivanje n ji­ hove ozbiljne naučne kritike; i) širenje i produbljiva­ nje revolucionarnog optimizma i oslobodilačkog ro­ mantizma i utopizma u odnosu na ljudsko biće i nje­ gove poznate i prikrivene mogućnosti, nasuprot pe­ simizmu nemoćnih klasa, dekadentnosti kulturnih „eli­ ta” , hrišćanskom asketizmu i lažnom moralizatorstvu �20 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ društvenoprivilegisanih, i po pravilu, muških grupa i birokrati je kao njihovih savremenih oblika; j ) uticaj socijalističkih zem alja, sa njihovim postojećim razli­ kama i nedovršenostima u stavovima i rešenjim a druš­ tvenih i ljudskih dilema, gde dolazi do izražaja naro­ čito relativna zatvorenost u pravcim a i idejam a za rešavanje situacije žene i u samom socijalizmu; k) šire­ n je i piihvatanje marksizma kao naiuke i sredstva za akciju, uz uporedno njegovo vitalizovanje, osvetljeno na osnovu novih rezultata klasne borbe i nezadovolj­ ne, uznemirene, ispitivačke i istraživačke m isli savrem enog čoveka, podrazumevajući tu i praksu borbe žena za oslobođenje i rezultate njihove m isli k o ja se ne udaljuje od marksizma, već u njemu se aktuaiizuje i produžuje; 1) početak procesa vraćanja ljudskog otuđenja na osnovi postepenog prevazilaženja otuđe­ nog rada u skladu sa razvitkom nauke i tehnologije, us­ postavljanja samoupravljanja u proizvodnim i društveno-političkim odnosima, uz njihovo opšte humanizovanje i demokratizovanje, uprkos pritiscima klasa, grupa i ideologija koje i dalje nameću društveni status quo zasnovan na otuđenom radu i ugnjetavanju ljudske ličnosti, a time i ličnosti žene. Ova epoha objektivno predstavlja početak i nas­ tavljanje jedne nove faze u „p rom ociji" i oslobođenju žene, odnosno u potvrdi i razvitku njene uloge i zna­ čaja u savremenom i budućem društvu i za njega. Ta nova faza je neodvojiva od podizanja i širenja svesti žena o njihovoj ulozi i identitetu. Sve to dovodi do za­ ključka da je ova faza sve više projekcija i delo sa­ m ih žena, ukoliko su one istovremeno svesne da je ona uslovijena opštim promenama u društvenim i po­ litičkim, kulturnim i m oralnim odnosima; i da je „od­ zvonilo” lažnoj svesti, koja je bila (i još uvek jeste) ne �ŽENSKO PITANJE 21 samo podrška zatvorenim društvenim sistemima zas­ novanim na hijerarhijama, vladanju jednih ljudi od strane drugih, već i pothranjivao mentaliteta straha i samopotčinjavanja, krivice i okultizma u odnosu na ljudski život i posebno na situaciju i sudbinu žene. 5. U ovom pogledu, odnos između žene (po pravilu udate iz siromašnijih slojeva) i muškarca (po pravilu pijanice i frustriranog nasilnika) nije se mnogo promenio od srednjeg veka do danas. U odredbi običaj­ nog prava u Brižu (X IV vek) je normirano: „Muž može da tuče i rani svoju ženu, da je reže od gore do dole i da greje noge u njenoj krvi. On ne čini nikakvo kaž­ njivo delo ako je poveže i ako ona nadživi". Provansalsko pravo (i rusko i kinesko tog doba) još je kategoričnije kad određuje: ,,Le fem o noun soun gen” (že­ ne nisu ljudska bića, ljudi). U nizu zem alja (i Evrope) muževi, očevi i braća imaju „pravo na sm rt” devo ja­ ka i žena njihove porodice. U njim a se smatra da je izraz „poznavanja žene” arapska izreka: „Tuci ženu stalno. Ako ti ne znaš zašto, ona to zna” . U nekim zem­ ljama za ubistvo žene zbog „neverstva” (i zamišljenog) muž se oslobađa, ali i nedavno doneti zakoni (u Ita liji) predviđaju male kazne za ovakvo ubistvo. Ovaj oblik varvarstva još uvek se obavija jednom ideologijom u kojoj se spajaju elementi -prava svoji­ ne, „muške časti” i vlasti, i praćen je ravnodušnošću (drugih i društva), trpljenjem (žene) i gospodarskom agresivnošću i cinizmom (muškarca). Ovi društveni oblici nejednakosti između žene i mu­ škarca su posledica preovlađujućeg mentaliteta društ­ va i položaja žene (koja se teže oslobađa, naročito zbog dece i „onog što će se kazati” ): pre svega, oni su pro­ izvod društva u kome se žilavo održavaju odnosi ne­ jednakosti, represije, mržnje, sebičnosti i nehumanos- �22 Dr JOVAN ĐORĐEVIC ti. I u ovom fizičkom odnosu između muškarca i žene osnovni uslov oslobođenja žene je radikalna promena postojećeg društva represije svih i svakoga. Na m oralno psihičkom planu, oslobođenje čoveka od panike i straha i ovde je uslov vraćanja sigurnosti, realizm a i dostojanstva ženi. Sve dotle ostaje za mase žena Bebelova misao „N a jja d n iji proleter ima kod kuće nekog k o je još ja d n iji od njega: ženu". 6. Žena je danas u m nogim odnosima ravnopravna:! ona glasa i m ože biti birana, iako je izuzetno birana na \ vodeće položaje; otvorene su jo j sve škole, ali ne i sve profesije; ona m ože da sklapa ugovore i otvara ban­ karski račun, iako je ranije m orala da traži odobre­ n je (oca ili muža); ona može samostalno da otuđuje svoju imovinu (kad je im a); ona može birati mesto bračnog stanovanja; ona odlučuje (a u poslednje vreme i u katoličkim zem ljam a — ne svim) i o prekidu trud­ noće (o pobačaju). Ona je još uvek zarobljenik dvostrukog radnog vremena (na radnom mestu i u kući). U određenim si­ tuacijam a ona može sve, ali mnoge od njih ne mogu ništa kad su m aterijalno i porodično zavisne, a na­ ročito ne m ogu ništa protiv batina i grubosti (supruga i muškarca). Nekad je to bilo „muško pravo" (trpljeno i čak odobravano), a i -danas se sreće ta pojava (i u „civilizovanom svetu”) koja je poslednjih meseci ove godine žena izazvala više radoznalosti nego gnušanje i osudu. Pre četiri godine je Erin Pizi, majka više dece, trideset dve godine stara, osnovala u jednom london­ skom kvartu „Centar za socijalnu pomoć ženama". Od tog vremena otvoreno je ovih institucija u više mesta u Engleskoj, i nedavno u Irskoj. N ajveći broj žena koje su prošle kroz ove centre ili su u njim a danas (oko �ŽENSKO PITANJE 23 10 000) jesu tučene žene; obično žene sa decom, žene koje su muževi (po pravilu) fizički zlostavljali, nanoseći im često teške udarce po svim delovima tela. Ove žene su tražile pom oć i utočište ne samo da se leče od povreda već da bi izbegle nova i dalja mučenja. N ji­ hova svedočanstva su porazna, ali bolni krici ovih žena nisu „specijalnost" engleskih muževa i nisu odjekivali u ćelom svetu samo u prošlosti. Za razliku od drugih žena, koje su ćutale i danas ćute, pojedine od njih iz institucije Erin Pizi počele su da govore.1 One govore «) i za sebe i za sve tučene žene ili one koje neće biti u stanju da savladaju „mušku vlast” i „silu” . U ovoj godini žena (pred ulazom čovečanstva u tre­ ći milenijum) žene su tučene, a neke od njih su razoru­ žane pred udarcima muškarca (jačeg). Nisu samo proleteri koji tuku i ugnjetavaju žene (po mnogim istraživanjima) oni to čine danas manje nego ranije i manje u odnosu na druge klase. T o su činili i aristokrati,1 ) a danas čine „gazde” i „gospoda” .1 ) 1 2 U dugoj pisanoj ili poznatoj istoriji ljudskog druš­ tva jedna „dobra” kazna za ženu shvaćena je kao op­ ravdana i nužna; i „ništa ružno” da bi se ,,u kući uspostavio m ir i red” . Kazna se prim enjivala i skoro uvek prema ženi; ženi koja je od pojave patrijarhata smatrana kao „mutivoda” , nosilac skandala i greha. Takvoj kreaturi se u srednjem veku stavljao zaključa­ ni ,pojas nevinosti” , a prema opštim shvatanjima i na­ vikama, ne samo blaziranih i cinika, danas jo j pripada „lanac oko vrata” . . . v - E. Pizev, Ne viči toliko, susedi će te čuti, knjiga koja se uskoro objavljuje i na francuskom jeziku u izd. „Femmes” . “ ) Francuski pisac Kontesa de Segir (Sćgur) opisuje kako general Durakin „tufie po stražnjici" gospođu Popovski uz nasmejano radovanje prisutnog otmenog društva. “ ) Savremena bumorištička i i(porno”-literatura je puna ovakvih scena Tući žene je još uvek znak lažne snage „jakog pola", zadovoljstvo bednika i mraćnjaka. �24 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Tragedija barbe žena za oslobođenje od batina po­ kazuje da, i pored svih njenih nesumnjivih uspeha u borbi za jednakost i oslobođenje, ona u znatnom delu ostaje ne samo ugnjetavana već i ponižavana, kako u svom ljudskom, m oralnom tako i u neposrednom fi­ zičkom biću; u onom Sto je u n joj najdragocenije i najspecifičnije, u njenom telu. Bez ovog dostojanstva sva prava postaju iluzorna, a borba za njih besciljna. Kao i uopšte, tako je i ovde ljudsko dostojanstvo istovrem eno najvažnije pravo čo­ veka i tim e početak i najviši izraz emancipacije žena. Mnogi progresivni civilizovani lju d i u svetu na rečima često vrednuju to dostojanstvo, ali se skoro u svim zem ljam a i sredinama zatvaraju oči i uši pred kricima k o ji proizilaze iz bola i patnje žene. N iko nema više prava da ravnodušno prolazi pored zatvorenih vrata koja prigušuju krik i urlik tučene žene. Tako ponaša­ nje n ije izraz „zaštite privatnosti" i „nemešanja u tu­ đe stvari” , već je prim er ljudske ravnodušnosti i se­ bičnosti; k o se tako ponaša gubi svoj ljudski lik i svoje dostojanstvo. 7. Bez pojave i jačanja socijalizma, bez akcije, paro­ la i uspeha borbe Crnaca, bez nezadovoljne i odgovorne omladine i uopšte bez oslobodilačkih pokreta ugnjeta­ vanih naroda, grupa i „m anjina” , i u krajn joj liniji, bez potencijala i strategije klasne borbe udružene sa bor­ bom masa i naroda za novi i b o lji život, situacija žena bi ostala i dalje bez izlaza a pravci u kojim a se ti izlazi traže i nalaze ostali bi blokirani i ogra­ đeni bodljikavom žicom neznanja, nametnutog i prih­ vaćenog porobljavanja i potčinjavanja. T o se posebno odnosi na oslobođenje žene koja je od svih društvenih grupa najduže trpela zatvorenost i vremenski najduže bila predm et dom inacije i eksploatacije. Proces oslo­ �2ENSK0 PITANJE 25 bođenja iz ovakvog položaja i odnosa prolazi kroz isto toliko duge i teške periode kroz koje je prolazio i pro­ ces uspostavljanja žene kao objekta istorije i društveno-političkih, a pre svega muških odnosa. Proces „vraćanja otuđenja", isticao je Marks, ima isto traja­ nje i prolazi kroz iste ograničenosti i dvosmislenosti, zabune i samozablude, kao i sam proces otuđivanja. T o je opomena protiv nervoze i uobraženosti, ali ne i po­ ruka za odlaganje i čekanje. S obzirom na sve to, međunarodni značaj ženskog pitanja se mora shvatiti ne samo kao ujedinjavanje svih žena za oslobođenje iz statusa potčinjavanja i ponižavanja, već i kao međusobni odnos njihove oslobo­ dilačke svesti i akcije i opštih društvenih, političkih, kulturnih i moralnih pokreta za prevazilaženje diskri­ minacije i dominacije u savremenom društvu. Bez uza­ jamnosti, sarađnje i koordinacije opšteg oslobođenja čoveka i specifičnog oslobođenja žene, prvi pokret je ograničen, a drugi pada u izolovanost. Praksa hijerar­ hijskih odnosa među njim a (neko mora „uvek biti glav­ ni i centralni” ) slabi ih pojedinačno i u celini. Geto je okvir za održavanje zaostalosti i podelu društvenih grupa, a u njemu i pomoću njega ne može se voditi oslobodilačka akcija ni postavljati društvena i specifična svest žena, a još m anje se ona m ože raz­ vijati i aktivirati. Oslobođena izolacije i svesna svoje osobenosti, sposobna da je manifestuje u svojoj i u op­ istoj oslobodilačkoj akciji i misli, žena je danas znača­ jan, iako ne isključivi kvasac revolucionarne atmosfe­ re, kao što je njen položaj merilo iskrenosti snaga koje hoće da menjaju društvo. Dubljih i stvarnijih društve­ nih promena nema ako se ne odnose na sve i svakoga, jer inače revolucionarna misao postaje a pstrak dflg?^ �26 Dr JOVAN ĐORĐEVIC akcija kretanje u krugu 'koji obeležavaju prošlost i za­ ostalost. 8. N e postoji identičnost između žena i žene, kao što nema uniform nosti u položaju žena ni u svetu, ni u svakoj pojedinačnoj zem lji. Klasna struktura, istorij­ ske okolnosti, društveni, ekonomski i kulturni deter­ m inizam i ovde vrše svoj uticaj. Položaj i problem i žena i njihovog oslobođenja m enjaju se u odnosu na društvene klase i društveni sistem u kome one žive; u odnosu na stupanj kulturnog razvitka i odgovarajuće kodekse norm i koje regulišu shvatanja, osećanja i po­ našanja pojedinaca i grupa. Uslovljenost položaja žene stanjem jednog istorijski konsistuisanog društva i postojećim objektivnim društvenim strukturama i klasnim odnosima — danas je radna hipoteza svih istraživanja društvenih nauka. Sve ozbiljn ije sociološke ankete, objavljene u toku poslednjih godina, ukazuju da se nijedan od proble­ ma položaja, uloge i značaja žene, od porodice do po­ litike, ne postavlja u istom vidu i značaju u sistemima k o ji se društveno i politički bitno razlikuju, ili neza­ visno od nivoa njihovog m aterijalnog i kulturnog raz­ vitka, od preovlađujućih ideoloških i moralnih shvata­ nja. Uzm im o kao prim er, problem eksploatacije žene u braku i u domaćinstvu. Pojedini zapadni sociolozi, zas­ nivajući svoje zaključke na širokom em pirijskom istra­ živanju, smatraju da građanka, žena buržuja, pre eksploatiše svog muškog partnera nego što je eksploatisana od njega. Neki od istraživača skoro cinično doda­ ju da je u savremenom buržoaskom braku i sama do­ minacija izvrnuta, tako da je pretežno muškarac njen objekat i to i kad brak ne znači zarobljavanje slobo­ de muža, kad ne postoji vešto iskorišćavanje afiširane neslobode žene u korist njenog slobodnog povre­ �ŽENSKO PITANJE 27 menog izlaska iz braka i manipulisanje sredstvima „za­ jednice", ne samo onim koje je žena unela u brak. Ovo „izvrtanje odnosa" bi se zasnivalo na neradu i do­ kolici (lenstvovanju) žene (što podržava cela ideologi­ ja „uspešnog" buržoaskog braka) i na javnom i ličnom moralu, k o ji podržavaju istovrem eno sliku žene „lu1> ke" i fetiša, i korišćenje te „slike" za konkretni para­ zitizam i preokretanje svih zvaničnih, od društva pro­ glašenih fo rm i „nerazlučive bračne zajednice". Crkva (naročito katolička), održavajući princip „nerazlučivosti” braka, podržava i stvarne odnose dominacije i eksploatacije u kojima se ob jekti i subjekti m enjaju i to češće na štetu muškarca. Takva situacija ne postoji ni .u radničkim porodi­ cama i brakovima (gde je žena u osnovi objekt više­ struke eksploatacije i dominacije, tj. gde žena ne može biti parazit kome se svi dive), ni u malograđanskim institucijama ovog karaktera (ukoliko malograđanski parovi i porodice ne im itiraju ponašanja odnosno mo­ ral buržoazije, što je inače sve češće ne samo u razvi­ jenim kapitalističkim zemljama). Pored svega tog (čije saznanje kao takvo može smanjiti uticaj utopizma i pojave preterivanja koje nalazimo u opštim raspravama o ženama), postoje za­ jednički problem i žene kao takve k o ji prevazilaze po­ jedinačne probleme žena. Oni čine ono što se naziva specifičnost problematike žene. Dijalektička logika od­ nosa između opšteg (univerzalnog), pojedinačnog i po­ sebnog (specifičnog), spasava istraživače i studiju veštačkih problema, misao i akciju žena, kako od prag­ matizma i fragmentarnosti tako i od apstraktnosti i frazeološkog uopštavanja. 9. Od svih savremenih društvenih problema onaj ■koji se odnosi na žene (na čoveka uopšte) je najslo- �28 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ženij i i još uvek otvoren za stvarnije razumevanje i rešavanje u teo riji i praksi. Razlog je jednostavan: to je problem društvenih i ljudskih odnosa. U odnosu f žene prema društvu i drugom, a posebno muškarcu, nalazi se rezim e svih međusobnih osnovnih društve­ nih i prirodnih odnosa ljudi. U tom odnosu se interi-* zuju istorijski, savremeni i budući društveni odnosi “ i izražavaju odnosi između dva partnera različitog pola čije jedinstvo je osnovni uslov društvene repro­ dukcije i obnove čoveka. U konkretnom odnosu izme­ đu žene i muškarca se stvaraju, ostvaruju, proveravaju, oplem enjuju ih izobličavaju instinkti i potrebe koji čine suštinu ljudske i socijalne energije; uslovi za ljud­ sko individualizovanje i ■samoostvarivanje, a to su seksualno zadovoljenje, ljubav, prijateljstvo, uzajam­ nost i uopšte sublim iranje i eksteriorizovanje ljud­ skog, u prirodnom i humanom značenju ovog pojma. , Bez isticanja i obuhvat anja ovih složenih odnosa žensko pitanje gubi istovrem eno svoju opštost i spe- I cifičnost i postaje apstraktno ili političko u vulgarnam značenju ovog pojma. Bez zadovoljenja žene u svakoj konkretnoj i pojedinačnoj ženi nema njenog | f punijeg oslobođenja, tačnije ostvarenja. Mera postig­ nutog oslobođenja je u ostvarenom biću žene. Psiho­ logija, i naročito psihoanaliza, u znatnoj m eri su uti­ cale na to da se otk rije i uvaži ovaj individualni vid ženskog pitanja. To se i danas čini često primenom jed ­ nostranog psihičkog determinizma, kao što se i soci­ ologija žene i danas slabo razvija, preopterećena jed­ nostranim sociologizmom. Nem a područja istraživanja u kom e jednostrani i pravolinijski determinizam ne proizvodi u toj m eri po­ luistine kao što je to studija žene. Naklonost pojedi­ nih intelektualnih i političkih krugova da svoje ori- �ŽENSKO PITANJE 29 jentacije i akcije zasnuju na jednoj superdeterminističkoj ideji m ože objasniti, ali ne i opravdati, popular­ nost koja se širi u ikorist površnih i jednostranih teori­ ja socio-psihoanalize; a naročito teorija bizarnog biv­ šeg marksiste i frojdovca Rajha, k o ji je poreklo fa­ šizma svodio na seksualni problem . Obnavljajući stare i odavno napuštene koncepcije o biorasističkom tuma­ čenju istorije, Rajh je uneo izvesne devijacije u savremenu praksu tziv. seksualne revolucije. Ako se problem i žena ne mogu svesti na problem žene kao takve, oni se ne mogu ni oštro odvajati. Oni čine jedinstvo i to jedinstvo u različitosti: jedinstvo u kome se vidovi stvarnosti suprotstavljaju i dopunjuju, isprepleću i odvajaju. Nem a punog oslobođenja žene bez oslobođenja žena i vice versa. Ostvarenje žene ne­ gira i prevazilazi odnose i situacije k o ji traži i izra­ žava ovaj dvostruki proces njenog oslobođenja. Ostva­ renje žene sledi put ostvarivanja ljubavi u njenom ko­ lektivnom i individualnom značenju. Ljubavni odnos pretpostavlja slobodu i jednakost, ali i nešto više, tj. slobodu i jednakost koje se ne mere, već se izazivaju, dopunjuju i prelaze u nove ljudske kvalitete. U nemerenoj i neizm erljivoj recipročnosti žene i muškarca, ličnost koja voli postaje svoja i stvara ljubav („ljubav izaziva ljubav” , kaže Marks); a ukoliko to čini stvar­ nije i više, i ona postaje bolja, odnosno b o lji je onaj koji to čini. („V o li me više da bih i ja bila dostojna tvoje ljubavi” — glasi jedan od najlepših stihova en­ gleske i svetske ljubavne i misaone poezije). U takvom odnosu nastaje istinitost i ostvarivanje ljudskog bića, a tim e i žene, žene koja nije neprijatelj i suprotnost drugom (muškarcu), već su zajedno, kao „par” (dvojstvo, a ne neizbežno i brak), nova pluralis­ �30 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ tička i individualna stvarnost (dvoje su prava stvar­ nost", piše Ogist Kont). 10. Borba pojedinačne žene protiv pojedinačnog muškarca i u m ikroorganizm im a društva (porodica, susedstvo i okolina) n ije istoveitna sa kolektivnom bor­ bom žena; ove borbe nisu podvrgnute istim zakonitos­ tima niti rađaju iste probleme. Prva je u svim istorijskim epohama, i danas je, individualni odnos k o ji se ogleda ne samo u pojedinačnosti subjekta i problema već i u tom e što on sadrži nešto što često prevazilazi kolektivne okvire i situacije, obuhvatajući razlike u strukturi i mentalitetu ličnosti, u spremnosti da se koristi drugim i da se protiv njega iskorišćavaju pred­ nosti i slabosti angažovanih partnera. U drugoj borbi postoji kolektivni odnos žena prema vladajučim druš­ tvenim i političkim , kulturnim i moralnim struktura­ ma i vrednostima. Ove dve sfere ženskog pitanja nisu jednake, ali se dodiruju i prepliću. One se m oraju razlikovati, ali ne i izdvajati i suprotstavljati. U društvu u kome su sve žene ugnjetene, odnosno u kome je žena kao takva ugnjetena, svaka žena u m ikroorganizm im a društva (porodica, brak i uopšte odnos žene i muškarca) nije i ne mora biti u ropskom položaju. „V o lja za m oć" i za potčinjavanje drugog u političkom smislu je ekonomski i druš­ tveno uslovljena, ali ona ima izvor i u individualnoj psihi čoveka. U njenom ispoljavanju pol m ože imati samo posredničku i sekundarnu ulogu. To znači da je naučno neosnovana uobičajena podela na „ja k " i „slab” pol; na muškarca, kao „urođenog osvajača" i „gospodara” , i na ženu, kao „pasivnu" i samo sebično „posesivnu ličnost” . U ovim konvencionalnim i vulgarizovanim ocenama, koje ispunjavaju ne samo pomod­ nu savremenu publicistiku već i u nizu radova sa nauč­ �ŽENSKO PITANJE 31 nim pretenzijama, nalazi se m išljenje koje se zasniva na empiriopsihizmu i empiriokriticizmu. Pri tome, nema znaka da se prelazi granica ovak­ vog mišljenja u pojedinim modernim shvatanjima pre­ ma kojima se izvesne negativnosti u ponašanju i men­ talitetu i savremenih žena objašnjavaju, a kasnije i opravdavaju, time što su one bile (i još uvek su) ugnjetene. Na planu psihologije i ideologije nejednakost, potčin javan je, a naročito ugnjetavanje proizvode i po­ zitivne i negativne osobine i posledice, čiju ocenu vred­ nosti jedino m ožem o zasnivati na kriterijum u slobode, istine i borbe za ljudsku autentičnost i novi život. N ik o ne može tražiti za sebe nova prava zato što je bio ug­ njetavan; nova ljudska prava proizilaze iz ukidanja i prevazilaženja, a ne iz činjenice same ugnjetenosti. N ovi život se ne pravi na osnovu rezidiuma prošlog stanja nejednakosti i ugrožavanja jednih od strane drugih.«) Mehanističko je, a time i idealističko, m išljenje (ko­ je između ostalih zastupa Sartr)1 ) da je ženski pokret 4 zbir akcija i stavova pojedinih žena. Taj odnos nije zbiran, već dijalektičan: uzajamno uslovljen, kontra­ diktoran i komplementaran. Pojedinačna žena i ženei nije ista stvarnost. Pored opštih i zajedničkih crta, one i ona su specifična stvarnost, posebne manifestacije ljudskih odnosa i čoveka. U pojedinim ljudskim odnoJ sima, naročito u ljubavi, postoji određena ljudska po­ treba ne za jednakošću, već za ujedinjenjem; više za davanjem nego za primanjem. Poznato je da je snaga ljubavi (ne samo žene) u predavanju i divljenju dru­ '») V. razgovor Simon de Bovuar i Sartra o „ženskom pitanju", str. 24« ove knjige. *0 Isto. �32 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ gom . Drugi nije uvek „pakao", on može biti najbo­ lje „ ja ” . Pravo oslobođenje žene (čoveka uopšte) jeste u za­ dovoljenju i ostvarivanju složene ličnosti, koja se ne m eri prosečnim m erilim a, je r je svaka žena i posebna ličnost po sebi; a još m anje se m ože m eriti m erilim a koja važe u .političkoj akciji i političkom pokretu, je r o n i u svojim zahtevima neizbežno prelaze pojedinačnost i teže uniformnosti. 11. Svaka žena ne m ora biti naklonjena da se uklju­ č i u politički, odnosno u opšti masovni ženski pokret, niti je ona uvek u njemu pozitivna i korisna snaga. S druge strane, zajednički pokret žena (revolucionarni ili reform istički), iako m ože ograničavati ili zbuniti že­ nu u njenoj konkretnoj životnoj situaciji i poziciji, no­ si u sebi i nove mogućnosti za podizanje njene svesti i rešavanja odnosa „ ja " i „m i" (tako da „m i" ne bude više „o n e " ili „on i", kao što to još uvek tvrdi ne mali broj žena, i kad nisu fem inistkinje). Politički pokret daje pojedinačnoj ženi nove snage vi perspektive, kako u opštoj borbi za njeno oslobođe­ nje tako i za njeno lično zadovoljenje i ostvarivanje. U zavisnosti od karaktera i vrednosti ovog projekta, žena postaje „drugarica" i „sestra", razume bolje i doživ­ ljava ravnopravnost tako da se oslobađa težnje za nejednakošću i za iskoriščavanjem drugog, što je često izraz težnje za osvetom ili zadržanog kompleksa ranije ugnjetenosti. Ovakvu funkciju nema i ne može imati svaki po­ kret. T o je iskustvo mnogih žena; ovo iskustvo goni pojedine i borbene grupe žena da ovakvu funkciju tra­ že samo u čisto ženskom i partikularističkom (feminnističkom ) pokretu. Pozivanje na revoluciju i na izvesni form alni revolucionarni dinamizam ne m enja pri­ �33 2ENSK0 PITANJE rodu ovakvog pokreta, tj. ne podiže pokret do sposob­ nosti da razreši postojeće i često obnovljene dileme između individualnog i kolektivnog, između „ja " i „m i” . Istorija i savremena praksa žena pokazuju da ovu funkciju može imati samo društveno-politički pokret, sa odgovarajućom strukturom i organizacijom, koji je no­ silac istinske oslobodilačke i humanističke ideologije i akcije i čiju slobodu akcije omogućuju demokratske i oslobodilačke snage, što u savremenom društvu zna­ či ujedinjene i svesne grupe radnih i sve više emancipovanih ljudi, odnosno žena. To je onaj isti pokret koji je osposobljen i usmeren da nosi ne samo projekt ko­ munizma već i da stvara zajednice slobodnih i brat­ skih ljudi i naroda, i to sve više na planetarnom planu. III 1. Isticanje specifičnosti situacije i bića žene nije nova pojava u istoriji misli: od Platona do danas žena je, u ovom pogledu, predmet i sadržina velikog broja filozofskih i umetničkih dela, i to među najsnažnijim. Nova i savremena pojava je sve veći interes društvenih nauka za ženu i njene probleme i time podizanje pro­ blematike žene na nivo opštih društvenih i teorijskih pitanja. Problemom žene se bave danas skoro sve druš­ tvene nauke, od sociologije, politikologije i antropolo­ gije do socijalne psihologije i prava. Ali ni prirodne nauke ne izostaju u tom pogledu: dugo vremena pri­ svajana kao predmet biologije, žena danas nalazi sve značajnije mesto u radovima psihologa, a naročito u oblasti psihoanalize. U toku poslednjih godina, a naročito u 1975, napi­ sano je u svetu više knjiga i studija o problemu žena �34 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ nego u celokupnom prethodnom periodu. Nem a skoro nijedne zem lje u k o joj za vrem e međunarodne godine žena nisu objavljeni istraživački radovi i teorijske re­ fleksije o ženskom pitanju. N a engleskom, francuskom, švedskom,/ španskom (izuzetno na ruskom i kineskom jeziku, a sasvim izu­ zetno u socijalističkim zem ljam a) objavljeno je neko­ liko stotina knjiga koje su isključivo ili pretežno po­ svećene ženi. Nem a skoro nijednog časopisa iz oblasti društvenih nauka, politike i kulture koji u ovom p e ri-1 1 odu nisu objavili najm anje jednu studiju, prikaz ilij| osvrt o ovim problemima. Do tog vremena svedena na položaj čitaoca uglav­ nom „ženskih” i modnih publikacija, žena je postala opšti i aktuelni problem filozofske refleksije, naučnog istraživanja i drugih ozbiljnih studija i proučavanja. U tom e se m ože naći i pomodnost ili refleks jedne me­ đunarodno proglašene „ženske godine” , ali ova mno­ gobrojna literatura, pored svestranosti i različitosti u postavkama i naučnoj i idejnoj vrednosti, pokazuje kako jednu novu orijentaciju, prvenstveno društvenih nauka, tako i spremnost i sposobnost niza pisaca i naučnika, od k o jih su mnogi i žene, da se proširi pro­ blematika društva i horizont znanja na jednu neoprav­ dano zaboravljenu i potcenjenu oblast. Pojedine žene i kritičari dosadašnjeg razvitka društvene svesti i na­ učne misli pripisuju tu zaostalost uglavnom „mahizmu” ili čak „fa lok ra tiji” . Ali, ne može se sporiti to da su i mnoge žene, naučnici i filozofi, pisci i umetnici, radije obrađivali problem e k o ji nisu bili tesno vezani za ženu i uopšte za interese žena i njihove načine gle­ danja na sebe i druge. Može se reći da su se žene više bavile muškim problemima, kao što su se robovi �2ENSK0 PITANJE 35 više bavili gozbom gospodara (Aristofan) i Crnci živo­ tom i kućom belaca (Fokner). 2. Pored obimnosti ove literature koja govori sa­ ma po sebi, nužno je istaći njen izuzetan značaj koji proizilazi iz sadržine i kvaliteta znatnog broja radova posvećenih ženi. Žena je proučavana (što ne znači da je potpuno i svestrano proučena) u svim raznovrsnim situacijama i odnosima u kojim a se od početka druš­ tvene istorije nalazila, a naročito u onima pod kojima danas živi, dela i misli. Ona je ispitivana od ekonomskog, društvenog, po­ litičkog i kulturnog položaja do odnosa u porodici, prema muškarcu, drugim ženama i prema sebi. Sve do ovog perioda, koji na intelektualnom i mo­ ralnom planu znači renesansu žene i ženskog pitanja uopšte, svetska literatura o ženi se svodila najčešće na književnost o idealizovanom ili degradiranom ženskom biću, na pravne rasprave o formalnim odnosima žene u braku i na njene obaveze prema deci, kao i na mno­ gobrojne radove koji su ponavljali pozitivne ili nega­ tivne misli o ženi kao mitu i o njoj kao „dragom ” , ali — „po prirodi” nižem biću. Izuzetak u ovom pogledu predstavlja poznato delo Fridriha Engelsa Poreklo porodice, Bebelova knjiga Žene i socijalizam, i Lafargova studija Problem i žene u kojima su razrađene neke osnovne Marksove misli 0 ženi, njenom položaju u kapitalizmu i u budućem komunističkom društvu. Posle ovih pionirskih radova, marksistička misao je bila samo izuzetno okrenuta prema ženi i njenoj problematici. Međutim, bez dela Marksa, Engelsa i Bebela, a docnije i Lenjina, savremena literatura o ženi ne bi pokazivala nove rezultate 1 novi kvalitet; bez njih ne bi bilo ni značajnih priloga ovim pitanjima od marksistički inspirisanih teoretiča­ �36 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ra i pisaca. I u ov oj oblasti teorijske misli i naučnog ispitivanja konzervativna i reakcionarna misao se ućutala, ukoliko n ije jalova. Stvaralačka misao je ona ko­ ja polazi od marksizma i inspirisana je njim e. Ona da­ nas nastoji (i većinom uspeva) da proširi i obogati na­ učni studij žene. Ako je akt kompetentnih i darovitih pisaca, ona postiže ujedno da .proširi predmet i vidi­ ke kako marksizma tako i savremene društvene nauke. Združena sa revolucionarnim preobražajim a i ten­ dencijama u savremenom društvu, marksistička naučna misao je omogućila i doprinela da se žensko pitanje po­ stavi kao totalno i višedimenzionalno pitanje i da se pojedine nedoslednosti, površnosti i form alizm i u sa­ vrem enom (i m arksistički usmerenom) načinu m išlje­ nja, kao i u prim eni marksističkih stavova o ženi (na­ ročito ponegde u socijalističkoj praksi) stave pod oštri­ nu sopstvene kritike i m odernizovane naučne misli, osvetijene novim iskustvima i pogledima i novom kritikom . Determinisanost ili „superdeterminisanost” mark­ sizma u odnosu na postavljanje i rešavanje problema žene ne može značiti i ne znači (za marksiste i uopšte) n jihov monopolizam u ovoj oblasti društvene prakse, akcije i misli. N e može se danas potcenjivati ozbiljan doprinos niza istoričara, sociologa, politikologa i kri­ tičkih psihoanalitičara i psihologa za konstituisanje ako ne „jedne nauke o ženi” , a ono izvesno jednog kompleksnog studija o ženi kao svestranom i višedimenzionalnom subjektu društva i sadašnjice naročito. Iz ove ocene ne m ože se izostaviti ni činjenica da su same žene dale svoj nezam enljivi ulog i u ovoj oblasti saznanja. Ako predviđena „nova nauka o ženi” (ili, skrom­ nije, kompletni studij žene) ama izvesnu budućnost. �2ENSK0 PITANJE najveća zasluga za to pripada nizu žena sociologa, an­ tropologa i psihoanalitičara, kao i žena koje su preuzele ulogu aktivnih i misaonih boraca u savremenom pokre­ tu za oslobođenje žena u čiju spontanost one nastoje da unesu misao o ženi, o njenim problemima i potreba­ ma, mogućnostima i težnjama: u savremenom društvu, a naročito u novom, socijalističkom društvu, za k o je se one, u večini, zalažu. 3. Za ocenu dalekosežnosti promena u načinu miš­ ljenja o pojedinim pitanjima položaja, osećajnosti i težnji žene, naročito u odnosu na muškarca, može po­ služiti novo tumačenje M olijerovog Don Žuana kao istorijske ličnosti i kao književnog dela. Na jednom nedavno održanom naučnom simpozijumu,is) na kome su glavnu reč imali književnici, istoričari, politikolozi, i sociolozi marksisti (i to pretežno žene), najpre je postavljena razlika između jednog „seksistiokog" mita (donžuanstva) i Don Žuana kao stvarne istorijske ličnosti u M olijerovoj komediji, a za­ tim je na osnovu dublje i originalne naučnoistorijske i sociološke analize pokazano da je u Don žuanovoj ličnosti sadržana kritika muškog „seksizma"; da je u tom delu, u stvari, ismejan i opovrgnut m it o uobraže­ nom i nadmoćnom „osvajaču žena" i data osuda dru­ štva koje je ljudske odnose podredilo raznim religiozno-monarhističkim i patrijarhatskim hijerarhijama. Niz naučno zasnovanih i kritičkih radova savremene literature o ženi ističe se već tim e što postavlja granice između mita i stvarnosti i uspeva da demistifikuje kako pojam žene tako i muškarca. To nije moglo “ ) Ovaj simpozijum je održan u Internacionalnom kulturnom centru £,tra?cu*“.°™ tnestu Scrlzi-la-Sal (juna 1975) pod predsedniStvom poznato« nlozoia Kirkegara. Simpozij um je obuhvatio veliki broj priloga mladin i stanjih istraživača 1 naučnih radnika oba pola. �38 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ biti učinjeno bez istovrem enog dem istifikovanja niza pojava, institucija i vrednosti ko je su činile osnovu dosadašnje „civiliza cije". To se, najpre, ogledalo u raz­ nim pokušajima i težnjama da se razotkrije mit donžuanstva koji prema konvencionalnim shvatanjima iz­ ražava ideju o nadmoći muškarca, tobožnjeg osvajača, a objektivno prikriva vladajuću ideologiju feudalnog riterstva i buržoaske privatne svojine o ženi kao ,,plenu” i time kao predmetu sa kojim se „poigrava" „viša rasa". Tako je jedan m lađi književni istoričar (R. Miša) istakao duboki pad donžuanskog mita, čija je krajnja inkarnacija epileptički i impotentni knez Miškin iz Id io ta F. M. Dostojevskog. Sa više naučne ozbiljnosti i sociološko istorijske verodostojnosti, ne napuštajući pri tom analizu samog dela D on Zuan i muzike mnogih poznatih opera koje su stvarane po tom tekstu, pojedini mlađi naučni rad­ nica, ne samo m arksisti i ne samo žene, ističu sledeće činjenice na kojim a zasnivaju jedno radikalno novo objašnjenje Don Žuana i (time kritiku donžuanstva. Društvo u kom e je nastao D on Zuan je zatvoreno muško društvo čiju strukturu čini kruta hijerarhija: bog — kralj — otac — muž. Žena, zarobljenik religi­ oznih i moralnih zabrana i normi, a politički obesprav­ ljena, nema izbora izvan „.predodređenog", utabanog društvenog i ljudskog puta. Taj put čini: porodica pod vlašću oca, koji ženu, svoju kći, upućuje mužu ili bogu. Ona koja ne nađe muža i ne uda se za boga (ne uđe u manastir), nema drugi izbor nego da bude opšta stvar ili prostitutka. U ovom drugom slučaju ona ne pripa­ da sebi, već opet muškarcu: muškarcima kao kolektivu ili, kao što je glasila vladajuća ideologija (ne samo verska), ona je „nevesta đavola". U tim uslovima, don- �2ENSK0 PITANJE 39 žuanstvo je konsumirano, a u ličnosti Don Žuana je izražen antidonžuanizam. Ova istorijska ličnost, prema Molijeru, izražava osvetnički akt svih potčinjenih i uvređenih žena i kompenzaciju za njihov poni­ žavajući društveno-politički položaj. Don Žuan nije na­ stao van vremena i prostora. N jegova pojava uslovljena je određenom društveno-političkom i kulturnom si­ tuacijom i u tome leži veličina i smisao ovog umetničkog dela i snaga i inspirisanost njegovog tvorca, geni­ jalnog protivnika i kritičara režima koji predstavlja „kralj — sunce” („L'E tat, c ’est m oi” ). To jedino može objasniti stalni i raznovrsni inte­ res istoričara, naučnika i umetnika za ovo delo ovu lič­ nost, a ne želja da se održava jedna vulgarna istorija o pojedinim muškarcima kao „neodoljivim ” i „večitim osvajačima” „ženskog srca” . Čisto ,žensko srce” tog doba je kucalo samo za osvetu i oslobođenje, a ne za „predavanje” spojeno sa poniženjem. Genijalni umetnik i mislilac M olijer je morao osetiti da je ovo srce počelo da kuca „ulevo” . Dublji smisao ličnosti i ponašanja Don Žuana leži u nameri da ruši „vrednost” starog, hijerarhijskog i feudalno-monarhističkog zatvorenog društva: autoritet bo­ ga, kralja, oca i muža. On bogu uzima kaluđericu, ocu kćer, mužu ženu, a kralju njegove zakone i običaje. U još dubljem smislu Don Žuan izvodi ženu iz robno-novčane cirkulacije i uvodi je u svet prirode. Pod mantilom „spontanog osvajača” , on je vesnik slobode i prirodnog prava i oslobađa ženu statusa roba i objekta. On je prvi čovek u svetskoj literaturi koji se u tome ne koristi privilegij ama (očinskim, bračnim i političko-verskim). Prema ženi on uspostavlja odnose jednakosti: najprirodnije jednakosti dva seksa koji se slobodno opredeljuju i koji se traže, odnose zasnovane na spontanoj �40 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ želji i potrebi ljudskog tela i duha da postigne zadovolj­ stvo i sebe. D on Zuan je u tim uslovima oslobodilac, a ne osvajač: on oslobađa ženu (m uških) nametnutih zako­ na da bi je uveo u carstvo prirodnih zaikona. U našem veku D on Zuan, ni kao simbol ni kao društveno-politička uloga, n ije moguć. Ali, ne postiže se nje­ govo razumevanje i kritika, je r nije kompenzacija za ženu, time što se on danas često predstavlja kao ostarela, nemoćna i smešna figura. Pored toga, on je kao problem još uvek predm et različitih književnih, umetničkih i filozofskih tumačenja i dela, koja su se naročito pojavila uporedo sa novom literaturom o ženi. Ovaj ne­ presušni interes proizilazi iz otkrića prave istine o smi­ slu ove ličnosti i dela o njemu. On, istina je, više ne m ože biti simbol „večite superiorne muškosti". On osta­ je i jeste znak i putokaz otvaranja znatnog dela savremenog društva prema stvarnosti koja traži i obezbeđuje jednakost, dostojanstvo ličnosti i ljubav kao odnos uzajamnog ostvarivanja dva bića koja hoće sebe i dru­ gog, bez nametanja, pretnji, zabrana, potčinjavanja i sankcija. 4. Sim pozijum o D on Zuanu, koji je mogao biti, da je ranije organizovan, muška odmazda i revanš za go­ dinu žena, samo je povećao i ojačao poverenje žene u sebe i u borbu za novo i bolje društvo. Ovo samopoveren je i samopouzdanje je praćeno nizom novih pojava od interesa za žene. U ćelom svetu osnovani su raznovrsni vladini i nevladini centri i organi za proučavanje situa­ cije i problema žena. U francuskoj vladi je u početku 1975. godine osnovan „državni sekretarijat" (jedna vr­ sta m anjeg ministarskog resora) za „uslove žene" (na či­ jem čelu je jedna žena). Glas žena u njim a i izvan njih je sve glasniji i ubedljiviji. Žena više ne grca kad govori. N jen je glas sve kristalniji i odlučniji. �ŽENSKO PITANJE 41 Uporedo s tim, one same, ili u zajednici sa drugima i muškim saradnicdma uopšte, organizovale su desetine naučnih simpozijuma i drugih sastanaka posvećenih raz­ novrsnim problemima žene. Broj časopisa koje su že­ ne pokrenule i u kojima incijativno i slobodno rasprav­ ljaju svoja pitanja (i ona koja se njih tiču) je sve veći. U pojedinim zemljama žene imaju svoje izdavačke kuće koje, ako su nekad sektaške u izboru dela koje objav­ ljuju, nisu bez uticaja na razvijanje znanja, isticanje novih istina o ulozi i problemu žena u društvu, kao i na buđenje svesti žena i na masovnost njihove akcije. Sve ove institucije i akcije uticale su na rešavanje nekih aktuelnih pitanja od interesa za ličnost i položaj žena (kontracepcija, dozvoljeni abortus, liberalizacija ra­ zvoda, neka prava — privilegije za majke i trudnice) kao i na buđenje svesti žena u zemljama u razvoju, naročito u onim u kojima tradicija, vera i održavani opskurantizam drže još uvek ženu u podređenom i pasivnom po­ ložaju, ne samo prema muškaroima već i u odnosu na celo društvo. U celini uzevši, u situacijama koje se stvaraju, dru­ štvene nauke se oslobađaju niza opštih mesta, dogmat­ skih i tradicionalističkih mišljenja o ženi (i ne samo o n jo j). Savremena naučna misao oslobađa se i poslednjih oblika etnocentrizma, biocentrizma i najžilavijih ostata­ ka nacizma. Bez poznavanja žene i njene nove svesti o sebi, ova promena od dalekosežnog značaja za razvitak društva i nauke ne hi se mogla ostvarivati, što ne znači da je već i ostvarena. 5. Polje ispitivanja žene je beskrajno i neiscrpno. Ono tiraži makroskopske i mikroskopske metode, jer svako saznanje je u celind, kao što je naglašavao Heraklit, ali i u delu koje je pokazatelj celine, kao što je isti­ cao Hegel. Saznanje je istinitije ukoliko ima za predmet �42 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ vertikalne i horizontalne linije jedne stvarnosti. Misao koja ovo ne obuhvata prelazi preko stvarnog predmeta i zato se može nazvati dogmatskom i konvencionalnom. Pored toga, studija o jednom društvenom subjektu/ (konkretno o ženi) n ije naučna ako nije deo istorije i| teorije društva i ako ne otvara u njima nove horizonte. Bez istine o ženi nema pune i prave istine o društvu a čoveku, kao što se bez njenog oslobođenja i ostvariva-J nja opšta društvena i ljudska emancipacija ne mogu privesti kraju. I Jedna emancipovana žena je pre patetična i izolovana pojava, nego što je vesmik oslobođenja žena. Frag­ m entarno saznanje o ženi kao izolovanom pitanju do­ vodi samo do parcijelne i paroijalne istine i sadrži u sebi više ekstravagantnosti nego novih istina i ideja. Sve što je do danas napisano o ženama (i ono najbolje) ima značaj ako i ukoliko predstavlja prilog budućoj zaokru­ ženoj i svestranoj studiji o ženi; ti prilozi su utoliko podsticajniji i konstruktivnijd ukoliko su akt misli i is­ kustva žena k o je se ne izoluju u ženu (pasivno ženstve­ nu ili pobunjenu) i koje se ne odvajaju od opštih proce­ sa društvenih, kulturnih i misaonih borbi i preobražaja. Ovi radovi znače i doprinos borbi žena za emanci­ paciju ako osvetljavaju put i angažuju pokret u borbi za jedno demokratsko društvo u kome će žene, organizovane i pojedinačno, udružene sa svim oslobodilačkim i stvaralačkim pokretima savremenog društva, hteti da uspostave novi život, istovremeno slobodan, odgovoran i prozračan, najzad, autentičan ljudski život. Život s onu stranu hijerarhije d dominacije, m itologije i okultovanosti; život od čoveka i za čoveka. Život o kome je imaginativno pevao inspirisani komunar i veliki pesnik Rembo, a čije je puteve i mogućnosti nastupanja teo­ rijski utvrdio veliki naučnik i vizionar K arl Marks. �ŽENSKO PITANJE 43 6. Žena je vitalni i osnovni uslov postojanja i ži­ vota čoveka. Ona je, kao što je pokazao Engels, početak čoveka i društva sa svim njihovim protivrečnostima i lutanjima. Ona je, kao što peva Aragon, budućnost čo­ veka sa svim njegovim mogućnostima i izgledima koje sadrže nezadržive mutacije društva, kulture i misli, dinamizirane borbom klasa pre svega. To je sve uslovilo ne samo problematiku već i semantičnu složenost, dvosmislenost i ambivalentnost sa­ mih definicija, pojm ova i reči u odnosu na ženu. Na svim jezicima reč i pojam žena imaju više i raznih značenja u koja su utisnuti interesi i shvatanja različitih klasa, kulturnih struktura, moralnih režima i društveno-političkih sistema. To se odnosi i na jugoslovenske na­ cionalne jezike. Na srpskohrvatskom jeziku reč žena se upotrebljava da označi: 1) lice određenog (ženskog) pola; 2) suprugu (bez obzira na to da li je ili nije u bračnom odnosu); 3) onu koja je bila udata; 4) „kućnu pomoć­ nicu” (uopšte onu koja je u kućnoj ili hotelskoj službi); 5) opšti naziv za sve žene; 6) simbol (ženskosti ili žen­ stvenosti); 7) javnu ženu; 8) opšti naziv za sve uzraste, od ženskog deteta do starice; 9) pežorativni ili idealizovani odnos prema određenom licu suprotnog pola (u muškom rečniku „ta žena” ; „kakva žena” ); 10) pežora­ tivni odnos prema muškarcu kome se osporava muškost („on je prava žena” ); 11) „obična” žena, „prosta” žena, „dobra” žena i ista reč žena sa nizom drugih prideva, kojima se obično kvaldfikuje određena ličnost ženskog pola. Pored toga, u govornom jeziku, naročito muškom, u samom naglašavanju pojedinih prideva, upotrebljava se reč žena da bi se pojedina od njdh kvalifikovala ili da bi se odredio odnos prema njoj (naj­ češće u pogledu na ženski izgled ili telo). U političkom i pravnom rečniku kad se govori, na primer, o zaštiti i �44 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ pravima žene, često se podrazumeva i majka sa decom ili bez đece. U razvijenijim jezicim a reč žena ima znatno više značenja. (U teorijskom časopisu K P Francuske1 utvr­ «) đeno je da reč žena ima najm anje deset značenja.) U en­ gleskom, francuskom i nekdm drugim jezicim a za pojam žene se upotrebljava i reč „gospođa” (m adam e). U en­ gleskom jeziku, pored toga, u izvesnom odnosu pravi se razlika između „gospođa” (ledies) i „žena” (wom en), ta­ ko da se ovaj drugi term in rezerviše samo za „obične” žene, dok bi „led i” bila žena iz otmenih krugova. Za ovu razliku u jeziku ironično je prim etio oštroumni engleski pisac Oskar V a jld da vodi u jednu vrstu deseksualizovanja pojedinih grupa žena („viših krugova”) koje kao žene nestaju u korist jedne klasne kategorije. Od posebnog teorijskog i društveno-političkog (po­ red ideološkog, estetskog i intelektualnog) značaja je utvrđivanje i razlikovanje značenja izvesnih pojava koje čine sadržinu ne samo m nogih rasprava o ženama već i u znatnoj m eri sadržinu same problem atike o ženi. To su sledeći pojm ovi: ženskost i ženstvenost, a donekle i ženskarstvo i ženstvo. U objektivnom smislu, ženskost je izraz za skup osobenosti koje ne samo odlikuju ženu već je razlikuju od muškosti, odnosno muškarca; otuda se pod „že­ nom ” često podrazumeva ženskost. U tom smislu žen­ skost je izraz za specifičnost i identifikovanje žene i tim e za njeno razlikovanje od bića drugog pola, odnos­ no od muškarca. Ženskost ne uspostavlja razliku iz­ među žene i muškarca kao ljudskih bića. Ta razlika je specifična karakteristika između ljudskih bića različitog pola. S obzirom na to, neosnovano je terminološko >•) Nouvelle critique, br. 82 za 1975. godinu. �2ENSK0 PITANJE 45 razlikovanje između žene i čoveka koje preovlađuje ne samo u literaturi X I X veka već i danas. U antropološkom i društveno-političkom značenju žena je čovek u istoj meri kao i muškarac, što ne znači da među njima ne postoje biološko-psihičke i socijalno-kultume razlike uslovljene prirodnim razvitkom vrste i društvenim razvitkom ljudskih individua. Polazeći od ovog saznanja, pojam i jezički kriterijum razlikovanja ljudskih grupa na ovoj osnovi jeste razlika između žene i muškarca, a ne između „čoveka" i „žene” , jer je žena u osnovi isto ljudsko biće kao i muškarac.1 ) 7 Ženskost se često pojmovno i jezički izjednačava sa „ženstvenošću” . Ovom drugom pojmu se pripisuju pre­ težno psihičko-emotivne karakteristike u kojima se, u zavisnosti od ideologije i društvene strukture epohe, utvrđuje čas osećajnost sa potčinjavanjem i posluš­ nošću, čas emocionalnost puna m isterija i nepredvid­ ljivosti. Najpoznatiji metafizički izraz ženstvenosti sa­ drži romantizam X I X veka, a njegov filozofsko-poetski izraz dat je u delu J. W. Getea, koji je ujedno iskovao poznati termin „večito žensko” (evich veiblih). Pod ženskarstvom se podrazumeva pežorativno i mizogensko značenje ženskosti ili ženstvenosti, ili samo negativna strana psihe i ponašanja žena. U nizu radova o ženi, naročito od radikalnih feminista žena, svi ovi pojm ovi se odbacuju kao tenden­ ciozni, a ove reči kao izrazi muškog (čak falokratskog) „govora” . Bez obzira na to, zadatak je društvene nauke da ih odredi, a naučni studij o ženi ne može ih zaobići da ne bi pao u idejno sektaštvo i problemsko siro­ maštvo. , w) U francuskom jeziku upravo se, u odnosu na razlikovanje prema ženi, muškarac označava kao covek (l’homme), što je poslcdica uticaja ..mahistićkog" govora. �46 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ „Ženstvo” (izraz za teško prevodivu francusku reč „fćm initu dć") je prihvaćen po analogiji sa pojm om „c m s tv o " („nćgritu d e") k o ji je prvi upotrebio i pustio u prom et senegalski predsednik, pesnik Sengor. Ova ko­ vanica nije do danas šire prihvaćena (utoliko pre što teži da označi posebni rasnopsihološki supstrat revandikacije i pokreta žena koji bi bili izvan opštih zakona o društvu i njegovom razvitku). Ovaj pojam nije dobio širu primenu ni u zem ljam a u kojim a je nastao (Fran­ cuska, SAD) i samo se izuzetno, od strane manjinskih grupa ženskog pokreta u zapadnom svetu, prihvata kao izraz osobenosti ideologije oslobodilačkog pokreta žena. Nem a teorijskih i političkih razloga da se traže biološko-psihološki koreni savremenih oslobodilačkih ideologija i svaki pokušaj u ovom pravcu slabi uticaj naprednih i demokratskih pokreta i smeta ostvarivanju interesa žena (danas i uopšte) i vraća naučnu misao o društvu na biologizam , a tim e i na idealizam. 7. Sve što se odnosi na ženu izraženo je zamenom i mešanjem m itova i istine, m itologije i realnosti. Žena je suviše dugo bila (i danas je ) u robnoj cirkulaciji da ne bi bila m istifikovana i fetišizovana. Naučna studija o ženi nužno m ora razlikovati ženu kao mit i ženu kao socijalno, ljudsko i svojstveno biće. Sve je u odnosu na ženu još uvek istovrem eno m istifikovano i realno, što je jedan vid dvostrukosti birokratskih i realnih pojmo; va koja, prema Marksovom mišljenju, karakteriše savremenu misao klasnog i birokratizovanog društva. U pojm ovim a „ženskost" i „ženstvenost" (i dru­ gim koji se izvode iz termina žena) ima nesumnjivo elemenata m itskog i čak mistifikatorskog. Odbacivanje ovih pojm ova a p riori, pod izgovorim a da su u njim a nataložena značenja određenih klasa, ideologija i ljud­ skih grupa (muških), sprečava da se oni kritički shvate �2ENSK0 PITANJE 47 i da se problematika žene postavi u svim njenim vido­ vima i dimenzijama. Saznanje žene i o ženi gubi svoj autoritet a misao oštrinu ako se zasniva na neomanihejskom načinu mišljenja, koje se sastoji u tome da se sve ono što smeta određenoj koncepciji o ženi, i pokretu koji je zastupa, proglasi za tuđe, „muško” i „crno” , a sve što se slaže sa tom koncepcijom za jedino „pravilno” , „žensko” i „belo” . U takvom načinu m išljenja koji se nalazi u nizu programa i shvatanja, naročito radikalnih feminističkih grupa, često se iza ženskih pojm ova kriju muški i iza prisutne muške misaone dominacije nastoja­ nje da se ona produži u korist žene i njenih shvatanja. 8. Ovakav manihejski način m išljenja je proizveo izvesne nove pojm ove i termine (kao što su seksizam, mahizam, falokratizam, falokratocentrizam) kojim obi­ luje savremena literatura krajnjeg i poluideološkog fe­ minističkog radikalizma (koji često nije daleko od lezbejstva). „Seksizam” je termin koji označava mušku psiho­ logiju i ideologiju, a danas se prim enjuje na svaki oblik mišljenja koji je isključivo naklonjen interesima jednog ili drugog seksa. „Mahizam” (reč španskog po­ rekla) je reč kojom se označava shvatanje o muškoj su­ periornosti, stavove i ponašanja koji iz njega proizilaze ili ga potvrđuju. „Falokratizam” (od grčke reči sa zna­ čenjem „seksističkog značaja”) označava režim domi­ nacije i vladavine muškarca, odnosno muškog pola. Termin se široko upotrebljava u radovima i proklama­ cijama radikalnih feminista i pisaca koji su naklonjeni brzim i opštim ocenama. „Falokratocentrizam” (slično „etnocentrizmu” i „sociocentrizmu”) je pojam kojim se karakterišu ideje ili praksa koje polaze od isticanja postojanja ili nužnosti jednog centra izvora misli, tu­ mačenja i uticaj a koji podvrgava sve druge doktrine �48 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i idejne prakse svojoj superiornoj centralnoj, konkret­ no muškoj moći. Svi ovi izrazi, a naročito dva poslednja k oji su pre­ uzeti iz grčkog jezika, kriju jednu određenu ideologiju koja proizilazi iz opravdane osude vekovne dominacije i prevlasti muškaraca u istoriji i njihovog neopravda­ nog izjednačavanja sa polom . Ali, ovakav antropomorfizam n ije sredstvo za nalaženje pravih korena nejedna­ kosti (i uopšte ugnjetavanja) žene danas. Jake reči ne kriju ni jake misli, ni jake karaktere, kao što je to isticao francuski moralista Vovnarg. IV 1. O odnosu marksizma, posebno društvene teorije Marksa, Engelsa i Lenjina, prema ženskom pitanju po­ stoje različita m išljenja ne samo među nemarksistima već i marksistima. Među prvim a nisu retka tvrđenja da teoretičari socijalizm a i ljudske emancipacije nisu poka­ zali poseban interes za žene i njihove probleme. Pored poznate težnje konzervativnih i reakcionarnih pisaca da se delu ovih teoretičara (odnosno marksizmu uopšte) oduzme ono što stvarno ima, a pripiše ono što u njemu nema, ovo tvrđenje se zasniva na ovim osnovnim sla­ bostima koje karakterišu savremenu analizu i kritiku marksizma: a) ocene se daju na osnovu više ili manje istrgnutih fragmenata iz Marksovih i uopšte marksističkih radova, uz očigledno malo poznavanje njihove celine; b) sa marksizmom se izjednačavaju pojedini sta­ vovi izneti u programima i deklaracijama određenih ko­ munističkih partija, m išljenja o stvarnom položaju žene u odgovarajućim radničkim pokretim a ili stanje u prak­ si pojedine socijalističke zem lje danas; �2ENSK0 PITANJE 49 c) ideološka otuđenost, čak i zaslepljenost. Ocena doprinosa marksizma u postavljanju, definisanju i rešavanju ženskog pitanja je neodvojiva od po­ znavanja celokupnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksističkih teoretičara i ne može imati auto­ ritet naučnog saznanja i objektivne istine ako se ova značajna teorija o društvu i njenom razvitku ne stavi u opštu misaonu i stvarnu istoriju društva i čoveka. Sve do sredine X I X veka m išljenje o ženi je ostalo na planu sentimentalnosti i romantizma, kao i očigled­ nih gluposti i legendi o ženi „koja je stvorena od rebra muškarca" (Adama) ili o ženi kao „po prirod i” nižem i potčinjenom ljudskom biću. Biologizam je osnova društvene misli uopšte. Biologizam je i prva „naučna” osnova svih ranijih i tadašnjih „teorija ” o fundamen­ talnoj i večitoj nejednakosti žene prema muškarcu već i o njenoj „inferiornosti” . On je izražen u poznatoj formuli Sv. Pavla i Avgustina („tota mulion in utero, totas vir in ejaculatio” ) koja je vodeća ideja svih docnijih psihologija o ženi i uopšte, svih ne samo „mahističkih” i „falokratskih” već i elitističkih i biro­ kratskih ideologija o „ženskosti” kao pasivnoj funkciji (katolički filozofi Vinterštajn, ničeizam, frojdizam i aparatska ideologija); kao i široko rasprostranjenih „popu­ larnih” (muških) mišljenja o večitoj inferiornosti žene. Promena ovih teorija nastaje pod uticaj em radikal­ nog romantizma, a naročito socijalističkih ideja i radnič­ kog pokreta. To se dešava oko 1840— 1845. godine u po­ znatoj revolucionarnoj situaciji koja stavlja u pitanje sve dotle važeće vrednosti i tradicionalne teorije o drža­ vi, vlasti, čoveku i njegovim pravima; to je epoha u kojoj sazreva jedna nova revolucionarna misao. U to vreme Marks postavlja temelje jednoj novoj i smeloj nauci koja otkriva klasnu borbu kao motor �50 Dr JOVAN ĐORĐEVIC istorije i ističe ulogu radničke klase u konačnom ukida­ nju kapitalizma i stvaranju jednog novog društva u kome će se razrešavati mnoge zamršene protivrečnosti postojeće civilizacije. N jegovo delo, koje je sazrevalo i razvijalo se (u saradnji sa Engelsom) do kraja X I X veka, izvršiće duboku kritiku i reviziju dotle opšteprihvaćenih shvatanja o društvu i čoveku, a time i o ženi. 2. M išljenje o ženi kao nižem biću, form irano na osnovu bioloških i seksualnih zabluda, ispunjava jednu viševekovnu „m ahističku" ideologiju i „krivu svest" koje su izražene ne samo u, za ženu potcenjujućim, narodnim izrekama i pesmicama već i u koncepcijama niza filozo­ fa, psihologa i državnika; u pisanim tekstovima i usme­ nim ponašanjima; u tradiciji i u savremenosti. U tom pogledu se često navode „te o r ije " i izreke ne samo po­ znatog ženomrsca Šopenhauera već i Kanta, Ničea i Frojda. N apoleon je svoj stav o ženi kao nižem biću u odnosu na muškarca ozakonio za čitav jedan vek u Code Civilu, najvećem spomeniku buržoaskog prava i kodeksu o nejednakosti žene. Niče, pesnik-filozof, k oji je inače za čitavu glavu iz­ nad m islilaca i pesnika svog vremena, ženu shvata kao tajanstveno biće koje se izražava u funkciji ridanja i materinskom instinktu: „Žena je puna m isterija, ali ona nosi i njihovo rešenje: trudnoću". Frojdizam (i psiho­ analiza) nastoje da m odem izuju i „p rofin e" biološki apriorizam. Polazeći od N ičeovog tvrđenja o m isterioznosti že­ ne, F rojd razvija čitavu psihoanalitičku teoriju čiji je cilj da objasni, tačnije da opravda, potčinjen i niži polo­ žaj žene na svim planovima (porodičnom, socijalnom, in­ telektualnom, seksualnom), zasnivajući tu teoriju na „anatomskom siromaštvu žene". Definišući ženskost kao nedostatak, F rojd shvata ženu kao „kastriranog muškar­ �ŽENSKO PITANJE 51 ca". Opsednut seksom kao rešenjem svih tajni, ne samo čoveka već i društva, on celokupnu istoriju nejednakosti žene svodi na seksualne razlike između žene i muškarca: žena je niža je r je seksualno izvrnuta i biološki nedo­ vršena. Žena je puna stida što nije muškarac; ona je pod stalnom potrebom famozne frojdovske „želje za penisom".1 ) Žena se može osloboditi anatomskih nedo­ 8 stataka i psihičkih muka ako postane „norm alna", a to će biti, zaključuje Frojd, ako postane „Što je moguće više slična večitom predmetu želje — muškarcu". Odu­ zimajući ženi svaku seksualnu vrednost (ona je biće sa „šupljim seksom", a to znači aseksualno biće), Frojd osporava ženi svaku sposobnost za naučna otkrića i doprinos civilizaciji: ljubomorna i zavadljiva, lišena je i osećanja pravičnosti; ona se ne interesuje za javne poslove; ona je u tridesetoj godini „svršena” , itd. Pod izgovorom naučnosti i misaone suptilnosti, Frojdova teorija o ženi ne donosi ništa novo, već ponavlja vekovne predrasude o odnosu među polovim a,1 ) ne prelazeći 8 niski nivo biologizma2 ) i psihologizma i time, u krajnjoj 8 liniji, idealizma (u filozofskom značenju reči). 3. Biologizam i psihologizam predstavljaju uvek jed­ nu ideologiju jer polaze od težnje da opravdaju društve­ f ) Suprotno ovom Frojdovom „otkriću” , pojedini savremeni sociolozi lAmuun, „rocicet b o o k ” , 1965) i ljubomoru na „moć začeća žene*r (M. Meaa, „Male and Famale” , NY, 1 966 i B. Betleheim, Symbolic Wounds, NY, 1970). ,, ” ) Kao mlad i zaljubljen, Frojd „nežno” piše svojoj verenici: „Drago oiago, dok ti uživaš u svojim domaćim poslovima, ja se predajem zado­ voljstvu da rešavam tajne strukture duha (V. C. David, Freud Superm&le, Pans, ćd. „Minuit”, 1975). Mnogi biolozi, i sami pristalice psihoanalize, podvrgavaju Frojdovu teoriju o ženi i celokupnu psihoanalizu (i posebno Frojda) svestamoj analizi i kritici: od tih radova se posebno ističu pisci marksisti (podrugljivo i uomCno delo Luce Irigaray, Speculum de l'antre femme, ćd. „Minuit” , rans, 1975) i donekle knjiga u nizu pitanja smela 1 originalna, američkog teoretičara ženskog porekla kate Millet, La Politique du Mdle, Paris, ćd. Stocek, 1974). �52 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ ne nejednakosti i osujete oslobodilačke pokrete potčinjenih grupa, uz opravdanje opresija i vladavine jednih od strane drugih. Pored reakcionarnog karaktera svih ovih „teorija", najveći broj njih, u odnosu na žene, spadaju u grupu čiji su autori otvoreno ili prikriveno mahisti i otvoreni protivnici jednakosti žene i muškarca i time emancipa­ cije žena; ovi pisci su poznati i kao antifeministi. A li biologizam i naturalizam služe kao osnova izvesnih novih teorijskih pokušaja koji za nejednakost že­ ne i muškarca nalaze objašnjenje ili opravdanje u nuž­ nim razlikama među polovim a i u izvesnim vrednostima koje proizilaze iz „prirod e bića” predstavnika ova dva pola, pokazujući pri tom e ili „razum evanje" (i čak sim­ patije) za položaj žene (prihvatljiv ili neprihvatljiv), ili tražeći rešenje za postojeću nejednakost u novoj nejed­ nakosti i izvrtanju vrednosti — žena se oslobađa time što se ponovo postavlja na vrh društvene piramide, tamo gde je nekad bila i gde je opravdano da se nalazi s ob­ zirom na svoje biološke funkcije. Prvi je pravac neomahistički (Dž. S. Mil, Vilar, A. Breton, Mead i dr.), a drugi je „proto-fem inistički” .2 ) 1 Ovi pisci, naročito A. Lekler, preuzimaju na nov način tradicionalne biologističke premise o podeli ljud­ skih grupa, navodeći tvrđenje o imanentnosti („tako je to bilo od početka i ne može biti drugačije”) položaja žene. Žene i muškarci kakvi su danas su „date” i prirod­ ne kategorije. H ijerarhija među njim a nastaje posle i nezavisno od ovih podela i njihovog sadržaja. Podela između poslova (dužnosti), nužna za žene, izvršena je prema m erilim a koja nisu merila socijalnog ugnjetava­ nja. Kad je ova podela jednom izvršena i priznata, ljudi M) Najpoznatija varijanta ovog pravca data je u knjizi jedne žene: A. Leklerc, Parole de femme. �ŽENSKO PITANJE 53 su sve učinili da ova podela bude shvaćena kao dobra i opravdana (ona je izvršena racionalno i opravdano). Pre­ ma tome, potcenjivanje i obezvrednjivanje žene i njen niži položaj proizilaze iz obezvrednjivanja, potcenjivanja, prezira i neinteresantnosti onog što jo j je „tra­ dicionalno ili prirodno pripalo i dodeljeno". Iza ovog statičkog biologizma, koji meša društveni fenomen (podelu rada) i prirodne razlike (razlike prema polu), krije se poznata „seksualistička" ideologija koja opravdava društveni odnos (ugnjetenost žene) razlikom među subjektima kojima se odriče društvena uslovljenost. Svaki biologizam vodi u idealizam i meša uzroke i posledice, pripisujući posledici karakter uzroka; to još jednom potvrđuje ocenu starih kineskih filozofa da su biologizam i idealizam reakcionarna mišljenja. Ovakva misao ne objašnjava ništa; ona je tautološka: devalviranje žene ima uzrok u obezvređenosti b i t i žena. Žena je podređena jer ima (ili je preuzimala) niže i podređenije funkcije i poslove (ne samo kućno-domaće već i biološke, u vezi sa rađanjem) kojim a su muškarci (neopravdano) pripisali nižu vrednost, a ona ne vrši subalteme poslove zato što je raspadom matrijarhata, širenjem privatne svojine i klasne borbe postala objekt dominacije i eksploatacije. Engels se „ispravlja” tamo gde se potvrđuje i podržava nauka i istorijsko istraži­ vanje do danas. Žena je žrtva svoje sudbine, a ne društva nejednakosti, oskudice i dominacije. Za razliku od grubog biologizma i antifeminizma, ova shvatanja uključuju i učešće same žene u igri uspo­ stavljene inferiornosti. Po „prirodi” smerna, pasivna i zahvalna, žena prihvata svoju ulogu, i čak u njoj uživa, jer jo j to omogućuje da se razlikuje, da bude „druga” , da ulepšava život (ne kaže se čiji), pošto je ona jedini i pravi proizvod života kao takvog. �54 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Zahvalnost kao psihički odnos prati svaki sistem potčinjavanja; to su zapazili i opisali mnogi pisci22) i istraživali m oderni sociolozi,22) ali objašnjenja se gube iza često tačnih analiza i opisa. Zahvalnost nije ni osobenost žene, ni izraz potčinjenosti. Moralno-psihološki, ona, kao ponašanje robova (potčinjenih), može sadrža­ vati elemente koji proizilaze iz konkretnog boljeg ili hu­ m anijeg držanja (gospodara) i koji odgovaraju potrebi ljudskog bića da smanji otuđenost, da priđe sredini u ko joj m ože isp oljiti svoju ljudsku potrebu za toplinom i prijateljstvom što nastaju kad su m ržnje sankcionisane, perspektive oslobođenja daleke, a kultura i svest pot­ činjenih niske. N a planu ličnih odnosa ona je rekompenzacija za isti stav drugog, za stav izvan granica mazo­ hizma, ona je odnos slobodnog osećanja koje vapi za jednakošću i dobrotom . K ao kolektivni fenom en u izražavanju i poniženju potčinjenih (robova, slugu itd.), zahvalnost se hrani vrednostima i uopšte ideologijom vladajućih klasa (čija je namena i uloga da uvek integrišu sve, a naročito potčinjene grupe u „sistem ” ). Svim mogućim kanalima vlasti i ideologije, od bića do kulture, ova politika mora da utiče na kolektivnu i individualnu psihu izraženu u zahvalnosti i drugim prihvatljivim i „olakšavajučim ” ponašanjima. T o se sve odnosi na položaj, odnose i ponašanje žene. Neosnovano je, je r je nenaučno, antipsihološki i apolitički tvrditi (kao što čine ne samo pisci sa ideo­ loške „desnice” već i Mario, Sartr, S. de Bovuar i dr.) da je zahvalnost i ceo kompleks onog što se naziva ženstve­ nost posledica i izraz njenog ugroženog i podređenog položaja i opresije. “ ) Flaubert, Trols Contes; Jack London, Priče sa ju ln ih mom. **) Fenon, La sociologie de la revolution, Paris, 6d. ,.Maspero” , 1967. �ŽENSKO PITANJE 55 Zahvalnost je psihologizovanje jednog vladajućeg sistema vrednosti politike u društvu koje proizvodi i održava odnose eksploatacije i dominacije. Ona nije sta­ bilna vrednost je r je subjekt osećanja, a ono je, kao nametnuto, nužno; ona je vrednost kritike koja je, kao takva, na ivici svog pretvaranja u nezadovoljstvo i pobu­ nu. Kao zahvalnost za trpljenje, i za prihvaćenu potčinjenost, ona je elemenat vladajuće ideologije i sredstvo održavanja potčinjenosti žene; ukoliko nije posledica radikalnog negiranja društvenih odnosa s onu stranu hijerarhije i iskorišćavanja drugog, ili na individual­ nom planu, svest o krivoj svesti čiji su m aterijalni, društveni i politički osnovi ugroženi ili se menjaju. Teorija o zahvalnosti kao privilegiji i „preimućstvu" žene je sastavni deo biološko-psiholoških doktrina koje ističu da je potčinjeni položaj žene psihološki odnos, a svaki drugi odnos dominacije i eksploatacije materijalno-politički odnos. U sociološko-političkom smislu ne­ ma ni osnova, ni razloga da se pravi ovakva diferencija­ cija, što bi vodilo u seksističku ideologiju i u ilu­ ziju da oslobođenje žena nije prvenstveno društveno i političko pitanje i stvar snaga koje su pozvane da društvenim i političkim sredstvima menjaju društvo (a time i psihologiju čoveka), već običnih ubeđivanja i manipulisanja. i 4. Kao i u momentu kad su stvorene, tako i docnije I (i danas), Marksove ideje o ženi predstavljaju diskontinuitet sa ovom literaturom zasnovanom na predrasu­ dama, poluistinama i patrijarhatskoj ideologiji. Marks nije smatrao ženu kao bitan elemenat revo­ lucionarnog preobražaja društva. Ali ona ima značajno mesto u njegovoj opštoj revolucionarnoj teoriji, i to ne samo usled njenog položaja društvene grupe koja je, pod uticajem klasnog društva, podvrgnuta svestranom, �56 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ a ne samo ekonom skom ugnjetavanju. Pored toga, Marks je u više mahova dao analizu ne samo političkog položaja žene u uslovima društva u kome je živeo već je utvrdio niz pogleda i istina koje su izmenile celokupnu dotadašnju teorijsku i političku raspravu o prirodi „ropstva'*2 žena i o mogućnostima njihove emancipacije 4) i koje čine osnovu savremene društvene nauke u odnosu na žensko pitanje. Marks je prvi veliki mislilac koji je žensko pitanje shvatio kao totalno i specifično pitanje, izražavajući svoje stavove ne samo o nejednakosti, domi­ naciji, eksploataciji i uopšte potčinjavanju i unižavanju žena u klasnim društvima, već i o suštini odnosa izme­ đu muškaraca i žene i o dubini i značaju ljubavi. T Marks nije „izm islio" novu teoriju o ženi i njenoj em ancipaciji, ali je on utvrdio osnove i dao sadržaj tak­ voj teoriji. U toj teoriji nalaze odjeka promene i teko­ vine u društvu i ljudskoj misli koje su rezultat društve­ ne, političke i intelektualne borbe u periodu od velike francuske revolucije do sredine X I X veka i docnije^U tom periodu bio je ostvaren veliki napredak ne samo u kritici postojećeg društva i njegove ideologije već i u pogledu poznavanja prethodnih istorijskih formacija. Pored novih istorijskih i socioloških otkrića, uspostav­ ljaju se i daju prve rezultate takve nauke kao što su an­ tropologija i seksualna psihologija. Uporedo s tim, rad­ nički pokret podiže sve više radničku klasu i radne mase na rang odlučujućeg društvenog činioca, koji je sposo1 ) Pojedini naučnici (i marksisti) osporavaju tačnost ovog izraza, 4 ističući s pravom da žene nisu klasa i da se njihov položaj ne može izjednačiti s položajem robova. Marks, a naročito Engels, pojmu ropstvo žene ne daju značaj naučne definicije društveno-ekonomskog položaja žene u kapitalizmu, već se služe jednom figurom da bi istakli kako višestranu potčinjenost tako i otuđenost žene od njenog ljudskog bića. Neosnovano je mišljenje da je ovaj pojam izazvao pojavu teorije o „barbi polova" kao istorijskom zakonu: svaka revolucija XX veka preuzima iz marksizma svoj govor i verbalizam i ne osporava, već potvrđuje ulogu i značaj klasne borbe kao motornu snagu istorije. �2ENSK0 PITANJE 57 ban ne samo da ruši režim represije već i da ukaže na nove društvene alternative. Takav pokret je neizbežno morao imati svoje poglede na društveni i ljudski razvi­ tak i svoje odgovore za životna pitanja društva i čoveka. Kao i svaki stvarni političko-idejni pokret jedne klase ili ljudske grupe koja hoće da men ja svet i sebe u njemu, pokret radničke klase je imao potrebu da odredi svoja rešenja za ova pitanja, suprotstavljajući se shvatanjima i idejama vladajuće buržoazije, i da, preduzimajući njen izazov nastoji da ga zameni svojim novim i radikalnim izazovom. U takvim uslovima i odgovara­ jućim zahtevima radničke klase celokupnog socijalisti­ čkog pokreta njihovi su vodeći teoretičari, i originalni i odgovorni ideolozi, Marks i Engels form ulisali kako svoju opštu teoriju o oslobođenju radničke klase i čo­ veka tako u njenom okviru, a delimično i preko toga, teoriju o ženi i njenoj emancipaciji. Oni nisu filozo­ firali o ženi, već su je uveli u proces promene stvar­ nosti i njenog sopstvenog oslobođenja; ia pre svega su dali teorijske elemente da se shvati žena po onom što je bila, što danas jeste i što može biti na putu opšte i svoje emancipacije. ^ Pri tome su neosporne tri činjenice: a) ova teorija izražava društvenu i idejnu situaciju u kojoj je stva­ rana, tako da osnovni problemi i rešenja koja ona, u radovima Marksa i Engelsa obuhvata, proizilaze iz po­ sebnog iskustva kapitalizma X IX veka i njegovih efekata na žene svih klasa; b) marksistička teorija o eman­ cipaciji žena je neodvojiva od njegove opšte društveno-političke teorije, odnosno od celine i jedinstva teorije Marksa i Engelsa; c) ova teorija o ženama po mnogim svojim idejama predstavlja nastavak, ali i prevazilaženje prvih originalnih i velikih ideja o ženi i njenom oslobođenju koje su nastale u revoluciji X V I I I i X IX �58 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ veka, u ideologiji rom antizm a i naročito u delima utopij­ skog socijalizm a. U nekim pitanjim a ona nosi tragove ovih prihvaćenih ideja, naročito onih koje je izrazio je ­ dan od najinventivnijih „fem inističkih” filozofa, raspevani i ponekad konfuzni Sari Furije — istovremeno mo­ dem i dijalektičar i vizionar, sa Hegelom , Ničeom i na­ ravno, Marksom, kreator modernosti savremenog doba. Sve ovo čini prirodnom i realnom osnovnu činjenicu da su Marks i Engels postavili sociološko-idejnu osnovu, teorijsku čvrstinu i političku usmerenost teoriji o ženi u celini, a naročito u pogledu uslova i oblika represije koju trpi i puteva njene moguće emancipacije. Od tog vremena je revolucionarna i teorijska raspra­ va o ženi ušla u naučnu raspravu o saznatim i pravim pitanjim a; raspravu koja se oslobađa ne samo tradicoinalističkih i zaostalih shvatanja vladajućih klasa i „m ahizm a” već i romantičarske retorike utopijskog so­ cijalizm a i blažene naivnosti verskih pridika o jedna­ kosti „božijih stvorenja” . 5. Marks i Engels su smatrali da je žensko pitanje izuzetno složeno i značajno i zato su ga postavljali i na­ stojali da reše pod svim, u to vrem e mogućim, uglovima po smatran ja istorije i prakse, i pokazali su, i na ovom polju znanja i istraživanja, svoju spremnost da dopune i isprave svoja ranija gledišta kad su ostvarena nova otkrića i utvrđene nove činjenice. U tome se oni razli­ kuju ne samo od niza naučnika tog vremena već i od pojedinih docnijih „m arksista" (zbog kojih je Marks bio prinuđen da se ograđuje da „n ije marksist”). U pogledu na teorijsko raspravljanje o ženama, Marks i Engels su bili ispred tog (svog) vremena, obuhvatajući teorijski smisao i vid ove stvarnosti koji su pripadali aktuelnom i budućem. �2ENSK0 PITANJE 59 Njihovi stavovi i zaključci nisu iscrpni i defini­ tivni i kad bi se tako shvatili, oni bi se stavljali izvan okvira svoje epohe, što oni izričito nisu ni hteli, ni mogli. Ne smanjuje se neiscrpna i nezamenljiva vrednost n ji­ hovih ideja, njihovih doprinosa definisanju i rešavanju ženskog pitanja kad se utvrdi da su njihove misli ne­ odvojive od vremena u kome su živeli i mislili, kao i od njihovog socijalnog i muškog statusa. To ne znači da bi drugi, pa ni žene, u tim uslovima mogli ići dalje i dublje u teorijskom doprinosu. Oni su ti koji su om o­ gućili da se danas i sutra ide dalje i postavljaju i rešavaju problemi žena i da se stvara jedna teorija o ženi. Ta teorija je još uvek istorija i svežanj usmerenih i usmeravajućih ideja, što je osobenost svake teorije koja nas približava istini i stvarnosti. Niko do danas nije otišao dalje od Marksa u defini­ sanju suštine ženskog pitanja. Osnovne postavke ove teorije su sledeće. ćovek je deo prirode i prirodno biće, a istovremeno i „predstavnik svoje vrste". Ljudska priroda nije nešto što je usađeno u čoveku; on ima prirodne apetite i težnje, ali način na koji ih zado­ voljava je uslovljen društvenom i ekonomskom revo­ lucijom koja uključuje umerenost i moral. Kad čovek smatra ženu kao roba, ili isključivo kao ličnost koja treba da mu sprema hranu, on se odriče jednog dela svojih sposobnosti da ostvaruje svoju prirodu kao društveno biće. Privlačnost među polvima nije nešto što je dato po prirodi. Lična svest o drugom polu je jedno istorijsko ostvarivanje, prilog čoveka u stvaranju sopstvene prirode. Shvatajući ženu kao ljudsko biće koja ima različitu svest, čovek čini korak napred prema jednoj potrebi koja „nije prirodna".odnosno biološka, već prirodna „ljudskoj prirodi” .25) **) K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, ,,Naprijed” , Zagreb, 1961. str. 241. �60 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Sledeći poznatu Furijeovu misao, Marks je, isto tako, u društvenom statusu žene nalazio istorijsko merilo sposobnosti ljudskih bića da postanu svesni svoje okoline i da je savlađuju; meru društvenog pokreta ko­ j i vodi iz nužnosti u slobodu. Ali, za razliku od Furijea^ on ističe da su postojeći odnosi među ljudskim bićima jedna vrsta „odstupanja" u odnosu na prirodu i na druge. Ljudski sastav čoveka je postao animalan, a n jegov animalni sastav se humanizovao. Čovek je po­ stao uglavnom „stom ak i apstraktna aktivnost". N je­ gove prirodne funkcije (kao što je produženje vrste, prokreacije) su animalne, a ne ljudske. Položaj žene odražava ovu deform aciju ljudskih bića.26) Marks je isticao način na k oji ljudi mogu da prevaziđu otuđenje u društvenim odnosima. Tradicional­ na filo zo fija tu ne pomaže, je r se može pristupiti filozofiran ju samo polazeći od perspektive otuđenja. U skladu s tim, koncepcija o ženi u takvoj filo zo fiji nije ništa drugo do projekcija unutrašnje podele fi­ lozofa. Sposobnost poimanja, upravljanja i stva­ ranja m ora se izraziti praktičnom aktivnošću sa ciljem da se svet promeni. Ako toga nema, čovek se ograni­ čava na komentarisanje svoje sopstvene nesposobno­ sti da shvati. Situacija radnika je opšti izraz ljudskog otuđenja, dok je odnos između žene i muškarca u najopštijem vidu prostitucija, koja je opet poseban oblik univerzalne prostitucije radnika. Jedno komunističko društvo m ože da učini kraj ovom e stanju.27) Razvijajući ove opšte filozofsko-antropološke ideje, Marks ne odvaja ženu od svoje definicije ljudskog bića. A li je ona — u ovom periodu razvitka njegove teorije o **) Ekonomsko-fiiozofski rukopisi, Rani radovi, „Naprijed", Zagreb, 1961, sur. 240. " ) Isto. �ŽENSKO PITANJE 61 ženi — još uvek onaj „drugi” , elemenat spoljnog sveta kakvog poima i kontroliše čovek, tačnije muškarac. Žena još uvek nije društvena grupa u pokretu u kome stiče i koristi svest o sebi; ona je pre reprezentativni simbol čoveka (tačnije muškog ljudskog bića) u njegovom odno­ su sa prirodom. Ali, žena je u mogućnosti da postane autonomno i svojstveno ljudsko biće u komunizmu, ka­ da će, oslobađajući se svih otuđenosti koje je podnosila, uspeti da prisvoji autentičnu ljudsku prirodu. To je u skladu sa Marksovim gledištem po kome oslobođenje žene od ekonomske zavisnosti, od koje ona pati u režimu privatne svojine, otvara vrata za istorijske ljudske odnose. Ali, suprotno „vulgarnom komunizmu” , Marks je oštro odbacio tzv. „ideju ” o ženi „kao zajed­ ničkoj svojini” . U slučaju „komunizma” , kaže Marks, javna svojina bi zamenila privatnu svojinu, a u jednoj i drugoj situaciji žena bi se našla isključena iz ljudskog razvitka. Engels je tu ideju još naglašenije izrazio u svom radu P rincipi komunizma (koji je poslužio kao prva skica „Komunističkog manifesta” od 1847. godine), na­ vodeći da „komunističko društvo, umesto da uvodi za­ jedničku svojinu žena, ukida je ” . U istom radu Engels polemiše sa tvrđenjem tadaš­ njih i docnijih (današnjih) „kritičara” , odnosno nepri­ jatelja komunizma, po kome komunizam vodi u „zajed­ ničku svojinu žena” . Sa njemu svojstvenom logikom, on objašnjava poreklo ovog tobožnjeg i licemernog ,,užasavanja” „dobromislećih” duhova, „užasavanja” koje u periodima misaonog mraka i laži (kao što je to nedavno predstavljao nacional-socijalizam) ispunjava svu „kri­ tiku” marksizma i socijalizma. Buržuj nalazi u ženi obič­ no sredstvo za proizvodnju. On je „obavešten” da sred­ stva za proizvodnju treba da budu korišćena zajednički �62 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ od proizvođača i dolazi do logičnog zaključka da će ova zajednička svojina neizbežno pogoditi žene. Ali, zaklju­ čuje Engels, stvarni cilj komunizma je ukidanje statusa žene k o ji od nje čini obično sredstvo za proizvodnju 28) Prihvatajući ovu misao, Marks i Engels su u K om u­ nističkom manifestu izneli još neke argumente o odnosu novog društva (komunizm a), prema ženi koji danas čine osnovne pojm ove i elem ente u analizi ženskog pitanja. Oni ističu da se u postojećem buržoaskom društvu mu­ škarac služi svim ženama kao objektim a i smatra ženu kao svoju svojinu. Od posebnog su interesa za svestrano poimanje žen­ skog pitanja i društvene i lične situacije žene karakteris­ tične M arksove analize Pariških m isterija, poznatog po­ pulističkog pisca tog vremena Evžen Sia (u S vetoj poro­ dici). On ističe još uvek raširenu pojavu poznate hipo­ krizije onih k o ji hoće da pojedinu ženu „spašavaju" i da se prema n joj odnose „plem enito", a u stvari podrža­ vaju (ili su nesposobni da shvate) mehanizam pomoću kojeg se žena eksploatiše. Pojedinačna humanost, koja ne dira u opštu nehumanost, n ije radikalan akt, već povrem ena „sentim entalnost" ili traženje alibija za stvarno učestvovanje u nehumanosti. U ovom pogledu ima više radikalizm a i realizma odgovor koji daje jedna javna žena „plem enitom gospodinu" koji jo j savetuje da postane „poštena žena” (i koji u istom radu pom inje Marks): „Poštena, prema kome hoćete da budem po­ štena?" 6. Ovu teoriju (ideje) o ženi razvijaju Marks i En­ gels u N em ačkoj id eolog iji (1845— 1846. godine). N a ši­ rem planu nego ranije, oni utvrđuju društveni status že­ ne i uopšte društveni položaj žene, i to prvenstveno u “ ) Principes du Communisme, Paris, ćd. Socialis, 1962. �63 2ENSKO PITANJE funkciji materijalnih preobražaja osnove društva i promena u društvenim odnosima, uključujući tu i seksualne, moralne i duhovne odnose. S druge strane, oni razvijaju već poznatu Marksovu naučnu hipotezu (do danas ne­ oborivu) da odnos ljudskih bića sa prirodom ne utiče samo na njihovu sopstvenu prirodu već i na prirodu njihovih međusobnih odnosa. Iz tog proizilazi da se ši­ rina promene što je čovek može u toku istorije ostva­ riti u odnosu na prirodu odražava u načinu na koji on ima svest o drugim ljudskim bićima. Iz ove svesti se rađa „udruživanje” (asocijacija) koja rađa podelu rada, koja opet u početku nije ništa drugo do „podela rada u polnom aktu” . Ovde se uvodi razlikovanje koje će docnije predstavljati teorijsku kičmu Engelsovog Porekla porodice, svojine i države i njegove podele rada koja se zasniva na polu i prirodnim dispozicijama, s jedne stra­ ne i na svojini s druge strane. Dalji zaključak iz ovog razlikovanja, koje izričito čine oba pisca, jeste da je za proučavanje društvenih odnosa i shvatanje položaja čo­ veka, a time i žene, značajna reprodukcija koliko i pro­ dukcija^«) 7. Dva su još istaknuta marksistička teoretičara po­ kazivala interes za žensko pitanje, dajući svoj doprinos potvrdi, razvijanju i konkretizovanju Marksovih osnov­ nih postavki o ženi, njenom statusu i oslobođenju. To su, i na određenom nivou, Lenjin i Bebel. (Ali, i drugi marksistički teoretičari, od E. Marksa, Lafarga, Geda, Kauckog i Roze Luksemburg do Gramšija i Mao Ce Tunga, nisu zapostavljali i ženu i njene probleme, na­ ročito u okviru svojih društveno-političkih shvatanja i pogleda). M) Nemačka ideologija, „Kultura", Beograd, 1964. �64 Dr JOVAN ĐORĐEVIC Len jin piše o ženskom problem u uglavnom posle pobedonosne oktobarske revolucije, kad se ono pojav­ lju je kao konkretno životno pitanje novog društva koje proizilazi iz utrobe jednog zaostalog i patrijarhalnog, pretežno seljačkog i patrijarhatskog društva ukrućenog u poznatu strukturu zasnovanu na principu muške hije­ rarhije: bog, car, otac, muž. Kao i u drugim oblastim a u kojim a je mislio i stva­ rao, Lenjin je u odnosu na ženu ostao verni i samo­ stalni učenik Marksa i Engelsa, ali i originalni i smeli nastavljač njihovih ideja i shvatanja. S obzirom na vre­ me i uslove u kojim a je m islio i stvarao, i odgovarajući na društvena pitanja koje ie_ postavljalo novo društvo koje je nastajalo iz starog,(*Lenjin se posebno interesovao za postojeći i mogući odnos između stanja proizvod­ nih snaga i novih oblika svojine i položaja žene, za pro­ blem mesta i uloge žene u partijskoj organizaciji i poli­ tičkom životu, a pre svega za oslobođenje žene-radnice od dosade i trivijalnosti rutinskog, domaćinskog i kućevnog rada, najzad, i za novi odnos između muškarca i žene, uključujući i problem lju bavi.-J U svim ovim shvatanjima Lenjin se ne udaljuje od poznatih Marksovih, a naročito Engelsovih postavki (iznetih u Poreklu porodice i Položaju radničke klase u Engleskoj, delu koje sadrži izvesne stavove za društveno i praktično rešavanje problem a i potreba žene-radnice kao domaćice i m ajke). Više od Engelsa, on pokazuje posebnu osetljivost za oslobođenje žene od ponižavaju­ ćeg tereta sitnih, banalnih i zaglupljujućih poslova oko održavanja domaćinstva i porodice. U kritici ovog dra­ stičnog oblika iskorišćavanja i odgovarajućeg poniža­ van ja žene Lenjin je pokazao posebnu osetljivost za životna i svakodnevna pitanja, predviđajući i preporu­ čujući društevnu akciju u pravcu pomoći ženi da smanji �ŽENSKO PITANJE 65 teret pod kojim stenje, naročito u materijalno i kultur­ no nerazvijenom društvu, društvu opterećenom svim vrstama zabluda i fanatizma u pogledu odnosa muška­ rac— žena. On je marksist koji je, kao vod prve socija­ lističke države, najviše učinio za konkretno oslobođenje žene i za podizanje svesti sovjetskih žena (i žena uopšte), o njihovom ljudskom biću, društvenom značaju i o njihovoj političkoj ulozi. Ostvarivanje velikih ideja je akt njihovog stvaranja i ima ne samo praktično-kritičku već i teorijsku vrednost. To čini da je Lenjin ogromno zadužio savremeni socijalistički pokret oslobođenja že­ na i da je znatno obogatio marksizam i u odnosu na žensko pitanje. Lenjin je poznati protivnik tzv. slobodne ljubavi, koja je često pratilac prve faze posle svake revolucije, ukoliko praksa slobodne ljubavi nije prethodila pripre­ mi same revolucije (što je Engels tačno zapazio da je to skoro zakonitost). Iako je po sopstvenom tvrđenju bio u svom životu i shvatanju „asket", Lenjin je izrazio dve misli koje su i danas poruka svakom pokretu za istin­ sko oslobođenje žene, kad se taj pokret razlikuje od anar­ hizma i kad je svestan opasnosti skretanja u avanturi­ zam i preteranost (ekscese). Na pitanje šta misli o lju­ bavi, koje mu je postavio stari francuski marksista i nje­ gov lični prijatelj Šari Rapapor, Lenjin je odgovorio: »T o je privatna stvar koje čovek ne može da se lišava".3 0) Na drugom mestu, poznata Lenjinova formula o čaši vode (izrečena u razgovoru sa Klarom Cetkin) sadrži stav o ljubavi kao o duboko doživljenom i osnovnom odnosu žene i muškarca. w) Na francuskom jeziku Lenjin je to izrazio igrom reči: „S'est une cnose privće dont on ne doit pas se priver” . Ovaj citat je autor dobio od Kapapora u jednom usmenom razgovoru s njim. �66 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ 8. Bebelovo delo le n a i socijalizam imalo je veliki od jek na socijalistički fem inistički pokret, doprinoseći da se iz zaborava izvuče „žensko pitanje" i da se čak u program nemačke socijalističke partije krajem X I X veka unese zahtev o jednakim pravima muškarca i žene. Zahtev k oji je naročito isticao Engels i podržavale Marksove kćeri, Eleonora i Laura Marks (posebno poli­ tički angažovane). Bebel je istakao dva osnovna shvatanja koja će i danas im ati odjek u socijalističkom pokretu za oslobo­ đenje žena: a) oslobođenje žena je neodvojivo od oslo­ bođenja svih ljudskih bića od „ugnjetavanja, eksploata­ cije, nužnosti i bede” u svim oblastima; b) žensko pita­ n je nije ništa drugo do vid socijalnog pitanja i oba su nerazlučivo povezana i samo zajedno mogu naći konačno rešenje. Polazeći od toga, ističe da se neophodni uslovi za oslobođenje žene nalaze u tzv. „kom unalizaciji"3 doma­ 1) ćih poslova, tj. u osnivanju ustanova za čuvanje dece i pom oć domaćinstvu; a sve to je nemoguće obezbediti van „socijalističkog režim a". Isto tako, oslobođenje žene od eksploatacije i dom inacije je u zavisnosti od osnov­ nog preobražaja društvene strukture (kapitalističke). Bebel je smatrao, kao i Engels, da potčinjenost žene ne počinje sa kapitalizmom, je r je osećanje inferi­ ornosti „duboko usađeno u žensku dušu” i da se ono izražava na područjim a u kojim a se navike i priroda mešaju do tog stepena da se izjednačavaju. „Žena je bi­ la, piše on, robinja pre no što je ropstvo pronađeno” .3 ) 2 Kao i Engels, on je smatrao da se oslobođenje žene •«) Izraz koji su socijalisti, naročito posle Pariške komune, upotreblja­ vali za proces koji danas označavamo terminom „podruitvljenje’ . “ ) Bebel. Socijalizam i žene, „Rad” , Beograd, 1909, str. 1. �ŽENSKO PITANJE 67 ne može izvršiti samo putem revolucije: ona je tek početak jednog dugog procesa emancipacije. Pored ovih teorijskih stavova, Bebel nije otklanjao mogućnost promena i u kraćem roku i nije izbegavao da prizna mogućnost konkretnih sukoba između „žena i ljudi” (kao i svi pisci tog vremena, a i danas, on upo­ trebljava reč „čovek” za muški pol), ne samo u kapita­ lizmu već i u socijalizmu. On je istovremeno otvoreno naglašavao da je žena dvostruko eksploatisana: od stra­ ne kapitalizma i jedne specifične situacije podređenosti koju je uslovio istorijski i moralni razvitak društva u svim prethodnim etapama. On ujedno prihvata radikal­ nu tradiciju, pozivajući potčinjene žene da neumorno rade na svom sopstvenom oslobođenju, jer „kao što se ne mogu interesi radnika izjednačiti sa interesima ga­ zda” , tako ni „interesi žene ne mogu se potpuno uključiti u interese muškaraca” . Ali za razliku od niza radikalnih i socijalističkih mislilaca, uključujući i žene-revolucionare (kao što su Meri Volkokraft i fantastična i umna francuskinja Flora Tristan)33) koje su smatrale da žene treba da čekaju da se muškarci odluče da pokrenu njihovo oslobođenje,^Bebel je ocenjivao da ima malo izgleda da se muškarci, kao društvena grupa, jednog dana odluče da usvoje ideje „emancipacije žene” . Zašto bi oni to učinili, zaključuje ovaj skromni i jednostavni mislilac, kad im zavisnost i podređenost žene u društvu i poro­ dici neposredno koristi. Bebelova knjiga nema sjaj smelih i originalnih idej­ nih varnica Marksa, Engelsa i Lenjina (pa čak i nekih docnijih marksista i socijalista), ali ona je prva mono­ grafija posvećena ženi od jednog socijalističkog borca i pisca koji nastoji — najviše pod uticaj em Engelsa — **) Bebel, Socijalizam i len t. „Rad” . Beograd, 1909, str. 1. �68 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ da m isli marksistički, realno i jednostavno. T o nije obič­ na vulgarizacija marksističkih i socijalističkih ideja (pre svega Furijea i F. Tristan), već pristupačna i sistematizovana obrada problem a k oji su se postavljali pred žene, naročito pred ženu radnicu pri kraju X I X veka. Inspirisan marksizmom, Bebel je nedvosmisleno po­ tvrdio dve postavke na kojim a se zasniva revolucionar­ ni pokret žena. Nikakav mecena ili „lju bitelj žena” neće, i n ije u stanju, da se angažuje u borbi za oslobođenje žene. T o oslobođenje m ora obuhvatiti svest, angažovanost i borbenost samih žena. Revolucija je put za ostva­ rivanje tog oslobođenja, a to pretpostavlja postojanje ne samo oduševljenosti žene već i socijalističke vlasti koja je spremna i sposobna da započne i vodi duboke društvene, duhovne i moralne promene. Iako je napadan i vređan od strane buržoaskog feminizma, Bebel je otvo­ reno i neposredno u svoje delo uneo izvesne probleme i zahteve radikalnog feminizma, vezujući ih za socijalis­ tički pokret. Analize, opisi, poruke i osude koje sadrži ovo delo ulaze u antologiju socijalističke i pretežno marksističke m isli o problemu žena i nisu izgubili svoju aktuelnost ni danas. Iak o pod uticajem ideja utopijskog socijalizma, Bebel i nije nikad napustio kontakt sa problemima svog vremena i b rižljivo se čuvao svakog dogmatizma i kad je često prihvatao i razrađivao naročito Engelsove misli. Engels je s pravom cenio i isticao ove Bebelove kvalitete ličnosti i dela, koje još uvek ostaje jedina m onografija o ženskom pitanju u socijalizmu, iako je u nizu pitanja zastarela i prevaziđena docnijim razvitkom znanja i istorije. 9. Jedno od najznačajnijih otkrića ljudske m isli jeste osnovni teorijski koncept marksizma — borba kla­ sa (mada je postojanje klasa i borbe u društvu utvrđeno �ŽENSKO PITANJE 69 znatno pre Marksa). Ovaj koncept, još uvek predmet raznih i različitih shvatanja i tumačenja, doprineo je da se konstituiše istorijska i moderna nauka o društvu i čoveku; da se naučno zasnuje svest čoveka o zakonima koji vladaju nastankom, evolucijom i protivrečnostima u istoriji i društvu, kao i o nosiocima tih procesa, i o pred­ stavama (ideje, teorije) koje se stvaraju u njima i pod njihovim uticajem. Borba klasa je danas skoro opšteprihvaćeno sredstvo saznanja o društvenom dinamizmu i borbenoj svesti društva i čoveka o sebi. To ne znači da nije uvek bilo klasno i ideološki motivisanih poku­ šaja da se klasna borba, kao koncept i materijalni prin­ cip istorije, ospori i da jo j se nađe zamena. Najpoznatiji od tih pokušaja su oni koji, prihvatajući postojanje ili samu nužnost borbe za saznanje društva i njegove nužne mutacije, uspostavljaju njene posebne nosioce, kao što su rase, nacije, religije, političke institucije, pa čak i kontinenti. Tako istorija političkih i društvenih teorija poznaje ideje o „borbi rasa", „borbi nacija” , „borbi demokratije i totalitarizma", o „borbi kontinenata" itd. Biologizam i socijalni darvinizam su najčešće „naučna” osnova ovih shvatanja. Jedna od novih teorija, koje su stvorene na istom planu, je ona koja se zasniva na konceptu borbe polova; ova teorija ima pretenzije da proces emancipacije žena, i uopšte rešavanje složenih pitanja položaja i uloge žene u istoriji i savremenom društvu, zasnuje na borbi izme­ đu žena i muškaraca, da ih time objasni, ili uopšte da ideju o seksualnoj revoluciji izjednači sa pojmom savremene revolucije i da razlike, nejednakosti i sukobe među polovima proglasi za osnovni princip objašnjenja i pravca promene u društvu. Teorija o borbi polova ima svoje poreklo u platonizmu i svim oblicima misli koji ljudske odnose svode na biologiju i psihu čoveka, a �70 Dr JOVAN ĐORĐEVIC docnije je hranjena naročito idejam a Kanta i neokantizma. U svom savremenom vidu teorija o borbi polova se naslanja na psihoanalizu i sve više na jednu vrstu teorijske sim bioze koja se naziva frojdo-marksizam. Svodeći ljudske (i tim e društvene) odnose na sek­ sualne odnose, psihoanaliza je pružila osnovu za dva sim plicistička zaključka: a) sama ili samo seksualna situacija određuje situaciju žene ili muškarca; b) „uslov” ili položaj žene se svodi na njen seksualni uslov. Teorijska uproštenost i očigledna apstraktnost ovih postavki psihoanalize nisu m ogle odoleti pod pritiskom teorijske ozbiljnosti i društveno-političkog realizma, marksizma i pod uticaj em razvitka savremenog kritič­ kog nerva u okviru same psihoanalize. Izlaz iz krize psi­ hoanalize i potreba da se održe klasni interesi buržoazi­ je u oblasti teorije i politike doveli su do onog poznatog intelektualno-političkog postupka na osnovu kojeg se jedna nedovoljna i osporena misao pokušava „spasti” , odnosno održati naslanjanjem na teoriju koju nastoji da kritikuje, pa čak i da menja. Tako je nastao kao savremeni teorijski i ideološki „m odel” : frojdo-m ark­ sizam. U odnosu na problem atiku žene, frojdo-marksizam pretenduje da dokaže da je (za neke pisce u socijalizmu, a za druge i u postojećem kapitalističkom društvu) sek­ sualna revolucija moguća i da ona sama po sebi, i čak jedino ona, može dovesti do punog oslobođenja žene. Frojdo-marksizam pozajm ljuje pojm ove i term inologiju marksizma, dajući im često drukčiji smisao, tačnije prazneći njihov autentični idejni i politički sadržaj i zam enjujući ga pretežno verbalnim i psihofeminističkim sadržajem. On govori o revoluciji, ali pretežno pod njom podrazumeva seksualnu revoluciju. On meša privatnu svojinu sredstava za proizvodnju sa privatnom svoji­ �ŽENSKO PITANJE 71 nom polova. On zamenjuje klasnu borbu borbom polova ili smatra borbu polova kao neophodni uslov borbe klasa. Frojdo-marksizam ističe da je žena eksploatisana od strane muškog pola kao što je radnik od kapitaliste. U uslovima savremenog društva, ženski pol se konstituiše u autonomnu ugnjetenu klasu koja se mora osloboditi od „muške vlasti". Borba klasa je gigantska i večita borba u društvu koje se ne može izraziti u svakodnev­ nom životu, a pre svega u seksualnom i porodičnom ži­ votu. Borba polova je princip koji je u ovim situacijama jedino primenljiv. Borba polova dovodi i do solidar­ nosti polova i uspeva da preovlada nad društvenim kla­ sama, naročito u stvarnosti kapitalizma. Frojdo-marksizam je spoj jednog oblika rasizma i seksizma sa pseudorevolucionamim verbalizmom. N je­ gov program o borbi polova klizi od gubitka zdravog razuma do blaženog simplicizma preobučenog u marksi­ stičku frazeologiju, zbunjujući mešavinom im itacije i pa­ rodije revolucionarnih tekstova,3“) kao i često komičnom naivnošću.3 Na teorijskom planu osnovne greške froj5) do-marksizma se sastoje u sledećem: u posebnom redukcionizmu ženskog pitanja na seksualni odnos; u nepri­ rodnom opsesionističkom shvatanju seksualne funkcije; u neobrazloženoj konfuziji između jedne sociološke ka­ tegorije (klase) i jedne biološke kategorije (pola); u neadekvatnoj (naučno i političkoj) upotrebi jednog nauč.. ,M) tJ jednoj studiji inspirisanoj frojdo-marksizmom stoji: ,,CeIa isto nja do danas je bila istorija i borba polova, iskorišćeni, podvlašćeni, ospo ravani potćinieni i ugnjeteni pol može se osloboditi od pola koji ga iskonšcava ako u isto vreme oslobodi društvo od ugnjetavanja kapital-falusa. Jedan spektar opseda Evropu; spektar feminizma sa falusom u zubima, u pratnji onog što ga podržava — „Iezbejstva” Les Temps modernes, maj 197 — les femmes sentćtent. 4. “ ) ti težnji da se stvori kulturni ambijent koji se razlikuje od posto­ jećeg, muškog, predlaže se promena gramatike: reči „muškog” roda (u francuskom jeziku kao što su krevet, telo, frižider itd.) postaju ženskog roda; a pri tom žene treba da se „oslobode” „seksistićkog marksizma (Na istom mestul. �II Dr JOVAN ĐORĐEVIC nog (m arksističkog) koncepta — klasne borbe; na svođe­ nju saznanja o kapitalizmu, i njegovoj negaciji na pro­ blem e situacije i oslobođenja žena. Marksizam ne spori postojanje i mogućnost raznih oblika borbi (nacionalne, etničke, kulturne i idejne) i ne pretenduje da klasna borba konsumira ili zamenjuje sve istorijske i savremene borbe. T o se odnosi i na „borbu polova". Sve ove borbe ljudskih grupa imaju svoje osobenosti i u toku istorije nisu se izražavale na isti način. One nisu bile podređene klasnoj borbi niti su jo j sma­ njivale istorijski značaj i političku efikasnost. Klasna borba je strukturalna pojava: ona proizilazi iz različitog položaja pojedinih grupa u proizvodnim odnosima i protivrečnosti između otuđenog rada proizvođača i kontrole i prisvajanja uslova i rezultata njihovog rada od strane sopstvenika sredstava proizvodnje i rada. Ona je nosilac prom ene društvenih struktura i usmerena je na uspo­ stavljanje društva bez klasne strukture. Klasna borba je univerzalni princip; proizilazeći iz društveno-ekonomskih, odnosno proizvodnih odnosa koji odgovaraju određenom istorijskom načinu proizvodnje, ona obuhva­ ta sve sfere superstrukture društva: od politike do na­ uke, ideologije i kulture uopšte. Ona je istorijski prin­ cip k o ji prati i karakteriše celokupnu istoriju klasnog društva, što znači da jo j je poznat početak i da jo j je predvid ljiv kraj. Sve druge borbe grupa su funkcionalne, partikularne i uslovljene klasnom borbom. To se odnosi i na „borbu polova" koja je u figurativnom smislu borba, i ne može se izjednačiti (i pored nastojanja nauke i teore­ tičara „borbe polova" da ovaj pojam izjednače) sa mark­ sističkim značenjem pojm a borba klasa. U svom real­ nom i naučnom značenju borba polova je funkcionalna �2ENSK0 PITANJE 73 jer se odnosi na preraspodelu mesta u organizaciji društva; ona je partikulam a pošto ima u vidu promenu pojedinih sfera društvenih odnosa. Klasna borba se od­ nosi na sve društvene sfere. „Borba polova” je društveno-politički proces: ona je uslovljena nejednakošću i potčinjenošću jednog pola (žene) i probuđenjem svesti te grupe o tom položaju i mogućnosti da se on promeni. Ona se ne poklapa sa celokupnom istorijom društva i pre je posledica nego uzrok društvenih struktura. Ona ne rešava promene oblika svojine, političke vlasti i dru­ ga centralna pitanja istorije, kao što je to funkcija klasne borbe. Ali borba polova nije ni fiktivna, ni apstraktna, ona je koncept koji izražava potrebe jedne ljudske grupe (žena) da se oslobodi podređenosti i poniženosti celog ljudskog društva i da ga učini što je moguće više jed­ nakim, solidarnim, humanim i civilizovanim. Onda kad je uključena u pokret snaga koje su sposobne i pozvane da menjaju stare strukture i kad je, vođena projektom revolucionisanja postojećih društvenih i ljudskih odnosa radi uspostavljanja novih odnosa, lišenih hijerarhije i vladanja jednih ljudskih bića drugim, ova borba može proširiti, jačati i humanizovati klasnu borbu, dodajući joj po jednu specifičnu dimenziju. To uključuje položaj, i ulogu žene u istoriju klasne borbe, a ova uloga zavisi od načina proizvodnje odnosno od klase kojoj pripada, a ne od odnosa sa muškim delom stanovništva. Ovaj odnos je određen stupnjem raz­ vitka proizvodnih snaga i oštrinom klasne borbe. Ako postoji oskudica u proizvodnji osnovnih sredstava za život i (proizvodnja rada mala), i time oštra klasna borba, žene iz vladajućih klasa istovremeno oslobađaju svoju prokreativnu funkciju (produženje vrste, odnos­ no klase) i ograničavaju je (radi jedinstva domena i ka­ �74 Dr JOVAN ĐORĐE VIC pitala uopšte), a žene iz potlačenih klasa su prinuđene da je suzbijaju, pojačavajući svoj servilni položaj u porodici i domaćinstvu. U obe situacije žena postaje žrt­ va novog imperativa: demografskog. Položaj žene je složen ne samo zbog njene ekonom­ ske već i dem ografske uloge. Ona nije samo radna snaga, već ona m ora i da rađa. Ona je istovremeno produktivna i reproduktivna snaga. Proizvodni odnosi određuju od­ nose reprodukcije. Seksualni odnosi su podređeni u lo­ gici klasnih odnosa. N e samo odnosi već i seksualno po­ našanje se razlikuje prema klasama i u krajnjoj liniji su klasni odnosi i ponašanja. Usled ove dvostruko dvostruke funkcije (produktiv­ ne — reproduktivne i autogenetičke, odnosno duplog radnog vremena) istorija žene bi bila neumoljiva bez dinamike klasne borbe. Bez klasne borbe ova dvostrana funkcija bi delovala kao fatalnost i oslobođenje žene bi bilo blokirano, kao što se i dešavalo u režimima „klas­ nog m ira", rasizma i patrijarhalnog militarizma. U reži­ mima u kojim a je vladala ideologija tzv. tri ,,K" i prema kojoj žena pripada samo crkvi (Kirche), kujni (Kiiche) i rađanju (Kinder). N e samo marksizam već i savremena kritička društ­ vena nauka odbacuje ideju da će borba klasa da se zameni borbom polova. Iza ove ideje nalazi se uticaj buržoaske ideologije i kult volontarizma i idealizma (fi­ lozofskog) koji karakterišu srednje klase. Istovremeno, marksistička kritika proširuje svoje teorijsko polje uopšte i u odnosu na žene, prevazilazeći izvesna m išlje­ nja koja se u ime marksizma šire. Suprotno je marksiz­ mu je r ne odgovara iskustvu i razvitku nauke tvrditi: da je ljubav ekonomski determinisana i da se subjektiv­ nost podređuje objektivnosti, da seksualni odnosi nema­ ju svoju istoriju, da žene svoje oslobođenje treba da oče­ �2ENSK0 PITANJE 75 kuju od muškaraca i od vladajućih ideologija ili države, da borba žena za sopstveno oslobođenje treba da se podredi klasnoj borbi i da one u njoj nemaju svoje ravnopravno, ali i nezavisno mesto koje im omogućuje da njihovo oslobođenje bude i postane i njihova sopstvena stvar, da nema bitne razlike između polova i da se žena uspostavlja kao ljudsko i društveno biće kad zauz­ me muške položaje. Sve ove postavke uslovljavaju da se ide dalje u teo­ rijskoj refleksiji o problemu žene koji prevazilazi činjeničku osnovu od koje polaze. Žene povlašćenih klasa, pod uticajem „društva blagostanja", sve su više udaljene od proizvodnje i — zastupajući ideologiju svoje klase — sve više primenjuju maltuzianizam, tj. „kontrolišu” rađanje, što znači da one sve više napuštaju svoju pri­ rodnu funkciju. To je situacija koja istovremeno od­ vaja ženu i od sveta proizvodnje, i sveta reprodukcije. Ni rad, ni deca. Ako je ona još i naklonjena neradu (u kući) i luksuzu, ona je i nosilac eksploatacije (prema bračnom drugu koji radi). Ovako „oslobođena” , ona gubi interes za stvarne ljudske vrednosti i, u uslovima potro­ šačkog društva, postaje nužna komponenta trivijalnosti i „lakog života" (dolče vita). Tako se proces „oslobođe­ nja" pretvara u novi vid eksploatacije. Žena je danas u protivrečnoj situaciji. Svaki korak u njenom oslobođenju može se završiti sa njenim novim otuđenjem. Ukoliko je više u situaciji da bude jednaka kao član zajednice, utoliko je više uda­ ljena od pravog proizvodnog rada i svoje prirodne funk­ cije. Ovde kultura ima višestranu funkciju. Ona otvara ženi nove mogućnosti da učestvuje i da se ostvaruje; ona je brani od manipulacija i antikulture. Kultura i slo­ boda su uslovi da žene oslobođenje ne doživljavaju kao novo porobljavanje i da same ne porobljavaju drugog. �76 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ Ovi pojm ovi se reprodukuju i u odnosu na žene koje, pod uticajem robne proizvodnje i postojeće soci­ jalne diferencijacije, im aju povlašćeni položaj. Frojdo-marksizam i sve druge koncepcije voluntarističkog i utopističkog fem inizm a o „borbi polova" kao novoj zakonitosti ljudskog društva su nesposobni da otkrivaju svu složenost i protivrečnost procesa oslobo­ đenja žene. T o još jednom potvrđuje da je istorija i savremenost žene neodvojiva od shvatanja i uticaja os­ novnog razvitka klasa, i klasne borbe.3 ) 6 10. Sve ove teorije ili tendencije za oslobođenje žene se svode na jednostavno pitanje koje se izražava u alter­ nativi koja je još uvek od uticaja ne samo na savremeni ženski pokret, već i na političku praksu, naročito radnič­ kih partija i organizacija. Prva alternativa je: prihvatiti „m ušku" definiciju uloge žena u revolucionarnom pokretu i, u ime jedinstva i celine pokreta, zahtevati integraciju žena, uz prihvatanje činjenice ili shvatanja da se ne koristi i ne razvija inicijativa žena i njihova oslobođena mašta. Suprotno ovoj „integracionističkoj", druga alterna­ tiva je autonomistička. Ona proklam uje da oslobođenje žena može biti samo akt samih žena koje nemaju „šta da traže" u „n jihovom ” (tj. muškom) pokretu i da obezbeđenje svog socijalnog i ljudskog „ja " žene mogu obezbediti same i autonomno. U krajnjoj varijanti ove alter­ native, sa nervozom i ubeđenjem, pojedine žene-pisci dodaju da se ovaj autonomni dinamizam ima zasnivati na osporavanju i rušenju mahističkih tabua (pre svega **) ,.Nužno je naglasiti nerazorivu vezu između situacije žene kao ljud­ skog bića i člana društva i privatne svojine. Na taj način sigurni smo da se desolidarišemo s buržoaskim pokretom u korist oslobođenja žene” . Ova Lenjinova misao je osnova za ocenu savremenih pokreta za oslo­ bođenje žene, kao i ranijih („sifražetskih” i uopšte feminističkih). (Lenjin, O emancipaciji tene, Moskva 1954). �2ENSK0 PITANJE 77 Frojdovih) i nametnutih „falokratskih” zabrana i kom­ pleksa. Marksistička politička misao i pokreti koji su mark­ sistički inspirisani ističu jednostranost obe alternative. Prva dovodi do toga da se žene pozivaju da napuste svaku potrebu i zahtev za stvaranjem i usvajanjem spe­ cifične svesti i da zapostave činjenicu postojanja poseb­ ne represivnosti u odnosu na žene. U drugoj alternativi žene pretenduju da same mogu osvojiti „sve i odmah” , prihvatajući da se odvoje od svih oslobodilačkih po­ kreta, naročito onog koji im je najbliži, od političkog pokreta radničke klase, svesno okrećući leđa činjeni­ cama da u današnjem svetu i čovek još nije slo­ bodan, upravo da nisu samo one pod represijom i dominacijom. Pored jednostranosti ova alternativa izražava odsustvo političke zrelosti ne samo žen­ skih već i drugih revolucionarnih pokreta. Nezrelost se uvek izražava u zapostavljanju efikasnosti u korist ideo­ loškog sektaštva i verbalnog „radikalizm a” . Neefikas­ nost jednog revolucionarnog pokreta, koji definišu i vode jedino muškarci, je isto toliko očigledna kao i neefikasnost onog pokreta koji revoluciji daje isklju­ čivo karakter oslobođenja žena. U oba slučaja misao je parcijalna, i time netačna, a ideologija političke prakse zarobljenik „specifičnosti” , i time otuđujuća. Oceniti i shvatiti ograničenost ovih alternativa je uslov da se prevaziđu teškoće i zabune u savremenom procesu borbe žena za oslobođenje, i u naporima napred­ nih demokratskih snaga da se oslobode fetišističke misli i zbunjujuće prakse koja ih je zarobljavala i deformisala. Ako su žene danas stekle svest o sebi i o svojim pra­ vima, to su postigle zahvaljujući opštim borbama i ideja­ ma društva u kome žive i koje je neizbežno „muško” �78 Dr JOVAN ĐORĐEVIC društvo. Ako su one revolucionarne to sve ne bi bilo I moguće bez prošlih i sadašnjih revolucija. To sve uslovljava i sadašnje, i buduće borbe žene za emancipaciju, j One ispadaju iz istorije ako se izdvajaju i ne shvate celinu revolucionarnog preobražaja savremenog društva. Ali i ovaj preobražaj ne može biti celovit i efikasan ako se žene guraju u drugi plan, a još manje u „zadnje dvo­ rište" istorije i revolucije koja se priprema za stvaranje jedne nove civilizacije, civilizacije koja jedino može biti socijalistička i komunistička. 11. Jedan od osnovnih problem a situacije i uloge žene jeste ženskost; ženskost je opredeljenje njenog bića. Ženskost je pretežno (u očima muškarca) prošla kroz tri etape: ženskost shvaćena i podneta kao hendi­ kep; ženskost osakaćena u muškom „m odelu” — u ime jednakosti; ženskost kao osobenost, zahtevana i kao ženstvo u ime specifičnosti žene. Ove tri etape izražavaju osnovne faze u razvitku ženskog pokreta i u filo zo fiji feminizma. Prva je naj­ duža i ona uopšteno traje od prve svesti o diferencijaciji bića različitog pola do danas; u pojedinačnom smislu ona se završava kad počinje opštepolitička konfronta­ cija žena u odnosu na društveni i politički monopol muškaraca. Ali, u društveno-političkom značaju, ženskost u ovoj etapi, tj. i kad je shvaćena kao izraz inferiornosti ili hendikep, društvo ističe ženu kao subjekat, kao kvalitet života; ona je osnova rađanja i razvitka svake žene kao osnovnog ljudskog bića. Ova svest otvara period savremene borbe za ženska prava i žensko oslobođenje koje nosi protivrečnosti i apstraktnosti. Definisanje ženskog pitanja i žene u odnosu na ono i onog što je osporava, tj. u odnosu na muškost i muškarca, nastaje u ovoj etapi i ima različite oblike u docnijim. �ŽENSKO PITANJE 79 U ovoj prvoj etapi postoji pobuna ili samozado­ voljstvo žene što nije muškarac, ili u muškoj situaciji. U drugoj etapi ženskost se negira da bi se izjednačila sa situacijom muškarca. Ovu etapu karakteriše: muškobanjost kao oblik ženskosti, uz seksualnu neutralnost ili heteronomnost. Žena traži svoj identitet u izjednačava­ nju sa muškarcem. Ona vidi mogućnost jednakosti u izjednačenju sa drugim polom. Treća faza (u načelu) polazi od principa: jednakost ali različitost. U savremenoj ideologiji ženskog pokreta ona podrazumeva dva pravca. Prema jednom, jednakost se ne odvaja od specifičnosti i vodi u okviru istog pola u negiranje drugog pola i naglašavanje prava na ljubav sa istim (istom); u lezbijanstvo u kome se manifestuje jednakost i specifičnost. Drugi pravac se izražava u stavu žene: ,,o m ojoj ženstvenosti nemam „kompleksa” . N i superiornosti ni inferiornosti. N i jednakosti. Ono do čega držim je: različitost. Ove dve poslednje teze u shvatanju ženstvenosti, odnosno žene, obuhvataju os­ novna pitanja savremene problematike žene: One su elemenat ideologije radikalnog ženskog pokreta (na Za­ padu) i čine idejni supstrat realne svesti o ženskom pitanju. Teorijsko preimućstvo drugog pravca treće etape leži u odstranjivanju veštačke i apstraktne podele izme­ đu pojma žene, ženskosti i ženstva, i u potvrdi žene kao ljudskog bića koje je proizvod sopstvene istovre­ mene biološke i socijalne evolucije. On je i prilog dija­ lektičkom marksističkom pojmu o ženi i njenom značaj­ nom mestu u istoriji i danas. On pretpostavlja kritiku tradicionalnih i pretežno „mahističkih” predstava i sim­ bolizma o ženi i ženskosti koji se nameću ženi i koji je vraćaju u nejednakost i podređenost u mekanoj vodi razumevanja i simpatija. On obuhvata jedan novi zahtev �80 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ da žena prevaziđe svako podražavanje, svaki mimizis, odbacujući ga kao žensku apatičnost; i potrebu da žena stvori svoj stil naročito u m isli i govoru kao doprinos jednoj sveobuhvatnoj m isli koja će lakše obuhvatiti „sve", šta više celu istinu. T o sve dovodi do osnovnog postulata: oslobođenje žene se ne sastoji u njenom oslobođenju od ženskosti, već u njenom ostvarenju, tj. u uslovima da ona postane svestrano ljudsko biće, a time da bude žena, žensko i ženstveno bez ikakvih kompleksa i osećanja krivice. Problem oslobođenja žene se ne rešava verbalnim radikalizm om ili humanističkim protestima, a još manje njenom depersonalizacijom i defeminizacijom . Ovo oslo­ bođenje podrazumeva kako radikalno osporavanje po­ ložaja žene i društva koje održava praksu i shvatanje o ženi kao nižem i „ropskom ” biću, tako i revolucionarni pokret k o ji uključuje ženu kao jednako biće, spremno i sposobno da stvara ne samo život već i novi život, kao svojstveno i jednako ljudsko biće. Unoseći u taj pokret uspomenu na ugnjetavanje koje još uvek traje i potrebu da voli i stvara novi život, uloga žena je i per se revo­ lucionarna. Bez shvatanja ovih faza u odnosu na pojam ženstve­ nosti i odnos žene prema sebi i drugima, ne može se pratiti i oceniti duga borba žena za ljudska i građanska prava i za njihovo oslobođenje. Ta borba ima svoju istoriju koja je kao svaka društvena i politička istorija ispunjena uspesima i porazima, napretkom i vraća­ njim a unazad; ograničavana i podsticana u zavisnosti od društvenog sistema i vremena u kome je vođena, kao i u funkciji odnosa između demokratskih, revolucio­ narnih, konzervativnih i reakcionarnih klasa i grupa. Ta istorija je istakla mnoge žene kao m islioce i vođe po­ kreta, ali i niz muškaraca, koji su shvatili i danas �2ENSK0 PITANJE 81 shvataju da je oslobođenje žene uslov i njihovog oslo­ bođenja, a naročito njihovog dostojanstva. N iko se ne može pozivati na lično dostojanstvo dok postoje grupe i pojedinci koji su podređeni i poniženi. To su istakli naročito Furije, Marks i Lenjin. 12. Marks i Engels nemaju svoju razvijenu teorijuj o seksualnim odnosima i o ljubavi uopšte. To je dovelo do tvrđenja da je ovim životnim problemima žene, i čo­ veka uopšte, marksizam ostao na pozicijam a tradiciona­ lističkih mišljenja i prim arne psihologije ili da ih je podredio ekonomskim ili socijalnim problemima. Ne može se sporiti da su u Marksovom i Engelsovom delu sadržane neke od osnovnih ideja i o „prirodnim ” od­ nosima između žene i muškarca, podrazumevajući tu stavljanje ljubavi u centar tih odnosa. U ovim pitanjima, kao i u drugim konkretnim, oni su bili vrlo obazrivi u predviđanju i izbegavali su da predlažu utopijske šeme. Ali, istovremeno se u njihovim tekstovima nalaze izri­ čite napomene i primedbe o seksualnim odnosima i lju­ bavi, kako u kapitalizmu i pre njega tako i u odnosu na projektovano socijalističko društvo i na komunizam. Marks i Engels su, u ime jednog višeg i stvarnijeg ljudskog koncepta o odnosima između ljudskih bića, smatrali da se u njihovo vreme brak (i uopšte seksualni i ljudski odnosi) podređuju vladajućim društveno-ekonomskim odnosima, a u prvom redu tipu svojine, orga­ nizaciji rada i robno-novčanim odnosima. Ističući da u ovim odnosima ekonomske i političke institucije imaju presudniji uticaj od spontanih ljudskih osećanja, oni su dolazili do zaključka o degradiranju, pa čak i prostituisanju ovih odnosa, posebno ljubavi, i naročito u kapi­ talizmu. Pored toga, oni su pisali u mladosti i ljubavne po­ eme obojene romantičarskim zanosom. Marks je, pre �82 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ braka sa Đeni, slao svojoj voljenoj knjige ljubavne poezije, a pisao jo j docnije pasionirana ljubavna pi­ sma, od 'kojih je jedno sačuvano (i danas objavljeno na mnogim jezicim a i u nas.37) Engels je bio pun div­ ljen ja za engleskog romantičnog pesnika Selija, a na­ ročito za njegove ljubavne pesme. N jih ov lični život je bio po form i različit. Marks je imao solidan brak, ali je im ao i vanbračnog sina Frederi-ka. Engels je živeo u slobodnoj zajednici sa M eri Berns, a zaitim, po­ sle njene smrti, -sa njenom sestrom. Obe su bile irske radnice i ubeđene republikanke, dok je Marksova žena iz imućne plem ićke porodice. M arksov i Engelsov teorijski -stav u odnosu na lju­ bav odgovara grčkoj koncepciji i praksi ljubavi. Suš­ tinu te antiburžoaske koncepcije predstavlja shvatanje 0 mogućnosti potpunog i slobodnog ostvarivanja i manifestovanja ljudskog bića, uključujući i zadovoljenje svih njegovih potreba i želja. Oni nisu zapostavljali'-' seksualne odnose i ljubav iz ovih želja i potreba, ali su posebno isticali drušitveno i idejno-moralno stanje društva koje je pretpostavka da se ove potrebe osete 1 ove želje izraze. U skladu s tim, oni su se više bavili^" pitanjem kad i pod ko jim uslovima seksualni odnosi postaju izraz bogatstva ljudske ličnosti, a ljubav njihov osnov i vrhovni izraz, nego u čem u će se oni sastojati i kako i'spoljavati u jednom društvu koje će biti oslobo­ đeno ekonomskih prinuda i svih oblika otuđenja ljud­ skih odnosa. Ali, Marks i Engels su istovremeno odbacivali svo­ đenje ljubavi na ekonomizam i socijalnu uslovljenost, kao što su se protivili idealizaciji i kultu žene (sa pra­ tećim sentimentalnostima i -romantizmom ili izjedna,T) V. „Prilog" u ovoj knjizi, str. 245. �ŽENSKO PITANJE 83 čavanjem seksualnih odnosa s fizičkim aktom). U Sve­ to j p orodici Marks predstavlja ljubav kao bitan elemenat ispoljavanja i ostvarivanja ljudske ličnosti. Prevazilazeći sve ranije i savremene teorije o ljubavi, Marks izražava i sledeću misao: „Ljubav je prvo iskustvo koje omogućava čoveku da veruje o postojanju objek­ tivnog sveta izvan njega.3 Moderno je i njegovo ospo­ 8) ravanje tvrđenja svih onih k o ji u svojim filozofskim ili književnim delima ispoljavaju „suvereni intelektu­ alistički prezir" prema ljubavi, pošto time, piše Marks, „odbacuju sve što živi, sve što je neposredno, celokupno čulno iskustvo, celokupno istinsko iskustvo o kome se u početku ne zna odakle polazi i kuda vodi” 3 ) ® Marks i, posle njega, Engels su isticali da je oslo­ bođenje žene proces na dva plana: oslobođenje od eko­ nomske eksploatacije i otuđujućih društvenih odnosa, s jedne, i od čulne otuđenosti, s druge strane. Savremene sociološke ankete potvrđuju Engelsovu opasku da je pravo stupiti u brak sa izabranom ličnoš­ ću mnogo više poštovano u „potčinjenim klasama" ne­ go u vladajućim klasama ko je se, i u pogledu braka i ličnih odnosa, kreću pod teretom svojih privilegija i materijalnih klasnih interesa. Ovu slobodu pokazuje danas omladina u celini. Ali Engels je istovremeno sma­ trao da, istorijski govoreći, m onogamija stvara nužne uslove za oslobođenje žene; to je zasnovano na posto­ jećoj buržoaskoj teoriji, po kojoj je brak iz ljubavi istovremeno pravo muškarca i pravo žene. Pri tome je on s pravom tvrdio da i u braku, i uopšte, prava dva bića koja se vole su nejednaka jer su podređena pravu svojine (ali i pravo izbora je često nejednako pravo i monogamija ga ne men ja). To odgovara miš­ �84 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ljenju, koje je izrazio m ladi Manks 1840. godine, da i posesivna ljubav, iako proizilazi iz društva privatne svojine, stvara istovrem eno neravnopravnost i nove od­ nose potčinjenosti (čija žrtva nije uvek žena): posesiv­ na ljubav izražava želju da se ama za partnera ne ljud­ ska ličnost, već robinja, odnosno rob. U svakom slučaju, marksistička teorija ne definiše ljubav kao javni, već kao privatni domen. „Kom uni­ zam će — ističe Marks — preobraziti odnose među po­ lovim a u strogo privatnu stvar koja se tiče samo lica koja uspostavljaju taj odnos i u koji društvo neće imati nikakvu priliku da se upliće".4 N igde u svetu (ni u raz­ «) vijen ijem socijalizm u) ovaj zahtev nije ostvaren, pa ni prihvaćen. Suprotno izvesnim površnim shvatanjima, i isto takvim „zvaničnim " tumačenjima, koja su naklonjena da Marksova i Engelsova shvatanja o ljubavi pokrivaju se često licem em im plaštom „asketizm a" i društvene „zaštite", odnosno ograničenja, Marks i Engels su isti­ cali nužnost, mogućnost i društvenu potrebu da se sve osobine, osobenosti i vrednosti žene, kao ljudskog bi­ ća, ostvare u punoj slobodi izbora i potrebi ljudske ličnosti da bude svoja u svome. U sveobuhvatnom i -sintetičkom korpusu marksi­ zma teorija o ovoj strani ženskog pitanja je najmanje završena i zatvorena. Ona je omogućila da se marksis­ tička studija o ženi, a naročito o seksualnim odnosima i ljubavi, upotpuni i dovede do m odernog oblika, pri­ hvata j ući niz novih saznanja i ideja klasičnih i savremenih društvenih nauka, od sociologije i antropolitije do psihologije d seksologije. Uvodeći ono što Marks na­ ziva „privatni domen ljudskih odnosa u strukturi dru*•) Ekonomsko-filozofski rukopisi. Rani radovi, „Naprijed” , Zagreb, 1961, str. 245. �ŽENSKO PITANJE 85 štva", savremena kritična („neinstitucionalizovana") marksistička teorija o društvu i čoveku vraća ljubav u osnovni odnos čoveka prema drugom i društvenih odnosa uopšte. U postavke Marksa, Engelsa i docnijih marksista da nema prave ljubavi bez revolucije (soci­ jalističke) i revolucionarnih preobražaja kojima se konstituiše novo društvo slobodnih individualnosti, poste­ peno se unosi novo shvatanje po kome je ljubav isto­ vremeno revolucionarna snaga po sebi i znak i svojstvo pravog revolucionara.4 To je ljubav koja nije ni inte­ 1) lektualistički romantizam, ni fizički erotizam, koja je osećanje i odnos što sve to prevazilazi i, crpeći svoju snagu u seksualnom odnosu, istovremeno ga bogati i sublimiše. Ova sublimišuća strana ljubavi men ja „ani­ malne" i „ljudske sastojke" ličnosti: prvi postaju hu­ mani (i time slobodni), tražeći ravnopravnost i sreću „drugog” , a drugi je spašavaju grubog karaktera obič­ ne igre i samoobmanjujuće varke. U skladu s tim nije strano marksizmu tvrđenje američke revolucionarke i feministkinje Eme Goldman da je jednakost žene i mu­ škarca „pitanje socijalne pravde i lojalnosti", a da je „osnovno i vitalno pravo žene da voli i da bude voljena” .^) Ovako definisana i shvaćena ljubav je istovremeno snaga pokreta društva prema promenama i osnov sve više ljudskih, i to istinskih ljudskih odnosa, oslobo­ đenih animalnih rezidiuma i socijalnog formalizma. Ljubav koju žena sve do danas daje i prima je obezličena ljubav. Svesne, borbene i prave žene traže da se takva ljubav mora osvojiti svim oblicima revolucije, a da je svaki od tih oblika defigurisan ako nije vođen nužnošću da se prava ljubav ostvari, da pravo i ljubav 4 ) Ovu misao Je izričito formullsao i značajni francuski pisac Slendai, 1 inače u životu veliki ljubavnik. 4 E. Goldman, Anarchisam and other Essays. N. Y.. 1910. str. 223. I) �86 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ postanu suština odnosa između ljudskih bića. Ona je ujedno i osnovni akt ženske emancipacije. Oslobođena žena, sposobna da daje i prim a lju b a v ,, ostaje nova re­ p volucionarna sila. U ovakvim uslovima ljubav nije samo akt i osećanje, već ljudski odnos k o ji detetu, preko majke, ot­ kriva prvu sliku društvenosti, a docnije, zrelom čoveku, složenost i višedimenzionalnost društvene stvar­ nosti. Ona je društvena revolucionarna energija bez koje se ne m ože bitno m enjati stvari i stvarati novi život i čovek. Takva ljubav, potvrđena u društvu, je prva stva­ ralačka snaga čoveka. Ona stvara društvo, a naročito njegovu osnovnu, a teorijski slabo shvaćenu i osvetIjenu stvarnost, par, jedinstvo dvoje njih ko je vezuje i čije jedinstvo ostvaruje ljubav. P a r (couple) je stvarnost koju nisu zapazili samo romantičari, klasični filo zofi i sociolozi pre Marksa. A li m arksistički koncept ljubavi konstituiše novi po­ jam para. Par je stvaralačka snaga istorije. Par se stvara u istoriji, u obliku k o ji je društveno determioisan. A li par koji je lišen istinskog odnosa ljubavi iz­ među dvoje koji se udružuju bez sjedinjavanja nije stvarnost, već je apstrakcija (kao i mnoge stvarnosti u društvu nejednakih klasa i robne proizvodnje). Ispunjen ljubavlju (i potvrđujući je), par je nova društvena i ljudska stvarnost; on je graditelj ljudskih zajednica i njihovih pramena. To čini da je ljubav ne samo nužni uslov prave revolucionarnosti već i istin­ skog društvenog stvaranja i društvenih promena. N a ovoj osnovi položaj i uloga žene u društvenim stvaranjima i promenama, u tkanju društvenosti, prevazilazi porodicu, brak i slične odnose i postaje stva­ ralačka snaga društva i istorije kao celine. Stvoren od �ŽENSKO PITANJE 87 prirode, .kao jedinstvo dvoje njih koje vezuje ljubav, par baca nove zrake na celo društvo, ali još nigde nije postao svoj, nova stvarnost. On još nije ona stvaralačka snaga društva koje sve više traži nove i pasionirane snage za izvlačenje iz savremene nemoći i blokiranosti. To idejno i društveno, kulturno i moralno osiroma­ šenje podržavaju države i robno-novčano pravo, pre­ tvarajući odnos ostvarenja i stvaranja čoveka u regulisani režim, u instituciju. 13. Marks i Engels su ostavili značajne teorijske poglede o oslobođenju žene kao ljudskog bića i o posledici tog oslobođenja za komunizam. Oni su, kao i Lenjin i docniji marksisti, doprineli da se ne samo priroda eksploatacije i potčinjenosti žena u toku istorije bolje i potpunije otkrije već i da se upozna sama priroda i osobenost žene i kao individue, i u odnosu na muškarca. N e može se osporaviti da ova teorija ne zauzima centralno mesto u delu ovih mislilaca i revo­ lucionara, ali problemi žene nisu zapostavljeni u mark­ sizmu i njegova preovlađujuća ideja o oslobođenju rad­ ničke klase isključile i taj koncept u proces oslobo­ đenja žena. Marks i Engels nisu dali odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u ovoj oblasti istraživanja društvene prakse i ljudskih odnosa, niti su mogli da formulišu pitanja i odgovore koji se da­ nas postavljaju i traže. Međutim kapitalna pitanja, koja podrazumeva stu­ dija o ženi, ne mogu se ni danas shvatiti i rešavati mimo misli i otkrića Marksa, Engelsa i Lenjinaj Stoga se to može učiniti pod ovim uslovima: a) da se na­ pusti verbalni komentar tekstova; b) da se pravi raz­ lika između izvornih misli i docnijih tumačenja, od­ nosno da se napusti svaki dogmatski pristup tekstovi­ ma o ženi; c) da se proširi marksistička teorija, kako �88 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ na osnovu novih istraživanja i teorijskih zaključaka tako i na osnovu iskustva i prakse oslobođenih žena i pokreta za njihovo oslobođenje. Sve je to utoliko neophodni je, ukoliko ostaju (od­ nosno nastaju) izvesna kapitalna pitanja koja traže naučne marksističke odgovore č iji značaj prevazilazi teorije o ženi. Ali, ova teorija ih postavlja i ona su, uglavnom, sledeća: 1) Da li samo ukidanje privatne svojine dovodi do bitnih preobražaja u organizaciji proizvodnje i time do prom ene u položaju i životu žena? 2) Budući da je potčinjenost i porobljavanje žene prethodilo kapitalizmu, da li se može očekivati (nada­ ti) da će revolucionarni preobražaj ekonomskih odno­ sa društva u socijalizm u om ogućiti novu ulogu ženi? 3) Da li je nužno, sa gledišta interesa revolucije i oslobođenja žene, da se žene organizuju u funkciji sopstvenog iskustva u revolucionarnoj borbi protiv ka­ pitalizm a i birokratskog etatizma? 4) Kakav oblik evolutivne revolucionarne organi­ zacije žena m ože (ili bi trebalo) da ima i kakvo mesto u opštoj strategiji revolucionarnih klasa i kad je ta strategija efikasna? 5) Do 'kojeg stepena iskreni revolucionari mogu biti, ili jesu, branioci jednakosti muškaraca i žene u društvu, politioi, kulturi i porodici? 6) Da li je jedinstvo ideja i čina u odnosu na žene neophodan uslov svojstva marksiste i revolucionara? 7) Da li biti revolucionar čini muškarca umornim od falokratizm a i jedne vrste potcenjivanja žene; ako ne, zašto?4 ) 3 « ) Drastični primar za ocenu ovog može pružiti odgovor Majkla Karmaskla, poznatog lidera jedne od radikalnih struja crnačkog pokreta u SAD, na pitanje žena kakav je njihov položaj u borbi za „omu vlast" (black power): „Položaj žena je ja znam samo jedan; ležeči", �2ENSK0 PITANJE 89 8) Da li se na ženi može prim eniti koncept klase u marksističkom značenju, imajući u vidu Engelsovo poređenje žene s proleterom, a muškarca s buržujem? Odgovori na ova pitanja se mogu danas skicirati na osnovu iskustva socijalističkih zem alja i savremenog revolucionarnog ženskog pokreta, kao i položaja izvesnih pojedinaca u okviru revolucionarne organiza­ cije i socijalističke prakse. Ako marksizam ne sadrži „gotove" odgovore na ova pitanja, osnovne Marksove, Engelsove i Lenjinove misli su nezamenljivi prilog savremenoj teoriji o po­ ložaju žene i njenom oslobođenju i m erilo za ocenu stanja ne samo u kapitalizmu već i u socijalizmu. To se u određenom stepenu odnosi i na samoupravne ide­ je, ukoliko je samoupravljanje otelo tvoren je i razvitak marksizma. Marks i Engels, a posle njih d Lenjin, su isticali da će žene učestvovati, kao i muškarci, u borbi za pre­ obražaj društva, iako njihov položaj u društvu nije jednak muškarcima. Oni su, teoretski i lično prihvatili učešće žena u revolucionarnom delu i akciji na osnovu potpune jednakosti. Marks je bio branilac ženske -sek­ cije u Intemaciona-li i naglasio je izričitu ulogu žena za vreme Pariške -komune, oduševljavajući se njihovim heroizmom. On je brižno podsticao i pratio intelektu­ alni razvitak svojih kćeri i njihovo angažovanje u soci­ jalističkom pokretu. Engels je hvalio revolucionarni/ duh svojih žena (Meri i Lizi) i nije se kolebao da se I „uči u njihovoj školi". Lenjin je cenio žensku posto-1 janost i mudrost Krupskaje i podržavao emancipator- j ske ideje i stavove A. M. Kolontaj. -=A/J Ali, u unutrašnjoj strukturi revolucionarne organi­ zacije, pre i posle Oktobra, žene su trpele ili podno­ sile (nekad i bez negodovanja) isti položaj koji su imale �90 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i u prošlosti. M nogi revolucionari su se pokazali, posta­ ju ći socijalisti (a ne uvek samozvani), nesposobnim da se oslobode nataloženog ,/kompleksa superiornosti" u odnosu na žene. Sva ova saznanja i ove dileme nisu nepoznate u re­ volucionarnom radničkom pokretu i one dobijaju sta­ r i i novi značaj u svim istorijskim situacijama i uvek kad se na opštem planu postavljaju stalno aktuelni problem i jednakosti i oslobođenja žene. Tako je i danas. V 1. „Prem a m aterijalističkoj koncepciji — piše En­ gels — odlučujući faktor istorije je, u krajnjoj ana­ lizi, proizvodnja i reprodukcija neposredno nužnog".4 4) Razvijajući ovu misao, Engels tvrdi da je u proučava­ nju društvenih institucija potrebno uzimati u obzir dva vida stvarnosti: proizvodnju sredstava za život i pro­ izvodnju samih ljudskih bića, odnosno održavanje vrste. Zasnivajući svoja dalja istraživanja na ovoj teori­ ji, Engels prelazi na sistematsko istraživanje porekla porodice i privatne svojine i države; u tom cilju on ispituje stupnjeve u razvitku društva koji odgovaraju različitim načinima produkcije i reprodukcije. On ve­ zuje promene u obliku porodice sa promenama u svo­ jin i sredstava za proizvodnju i otkriva odnos između svojine sredstava za proizvodnju i položaja žene u od­ nosu na muškarca. On sa novim argumentima potvrđu­ je ranije ostvarena otkrića prema kojim a je ljudsko društvo u određenim fazama svog razvitka živelo u m atrijarhatu, u kome je žena imala preovlađujuću ulo­ gu i vladajući položaj koje nikada docnije nije povrau) Les principes đu communisme i u Antidiringu. �2ENSK0 PITANJE 91 tila. Naprotiv, iklasna društva, koja su uslovila sistem dominacije zasnovan na eksploataciji društvenih gru­ pa lišenih svojine sredstava za proizvodnju, uglavnom su učrv9tila i zaoštrila položaj žene kao novog „rob a ” ili „porobljenog radnika — proletera". Istorijski značaj Engelsovog priloga m aterijalistič­ koj teoriji o ženi leži u tome što on, u svojim istraži­ vanjima o poreklu i razvitku porodice (i uopšte o od­ nosu između muškarca i žene), postepeno zamenjuje teorijsku refleksiju i ideološku dedukciju novim istra­ živačkim metodima koji obnavljaju značaj analize stvar­ nog i sinteze pojedinih zaključaka zasnovanih na utvr­ đenoj em piriji i time prim enjuje način m išljenja koji se u stvaranju teorijskih sinteza ne udaljuje od in­ dukcije. Na osnovu istih metoda stvoreno je poznato delo američkog etnologa i antropologa Luisa Morgana, koje je pod naslovom Arhaično društvo (Ancien Society) ob­ javljeno 1877. godine i koje ima podnaslov „Veliko ispitivanje procesa ljudskog progresa od divljaštva, preko varvarstva do civilizacije” . U ovom radu, koji znači početak moderne m aterijalističke naučne antro­ pologije, Morgan je, na osnovu empiričkog proučava­ nja američkih Indijanaca ocrtao uzlaznu liniju antro­ pološke evolucije čoveka. Engels se posebno interesovao za ovu vrstu istra­ živanja, pošto -su on i Marks uvek tražili istorijske po­ datke i naučne dokaze za potvrdu ili kritiku njihove hipoteze o međusobnim odnosima između lj-udskih bi­ ća i prirode u toku istorijske ere, pa, prema tome, i u njenim počecima, što znači i pre nje. Posle Morgana, antropološke studije su proširile, nijansirale i donekle ispravile činjenice a, naročito, zaključke do kojih je došao američki antropolog. Na �92 Dr JOVAN ĐORĐEVTC osnovu toga su pojedini antropolozi (i „protomarksisti” ) utvrdili da je Engelsova teorija zasnovana na ne­ dovoljnom činjeničnom tkivu i da nema opravdanja njegov pokušaj da se ocena arhaičnog društva izvodi na osnovu inače nedovoljnog poznavanja postojećih prim itivnih zajed n ica.« Prelazeći na bitni doprinos Engelsove teorije, da­ nas se m ože utvrditi, bez preterivanja i političkih ob­ zira, da je on dao, istina na osnovu antropoloških i istorijskih podataka i činjenica svog vremena, sintezu od interesa za otkrivanje položaja i uloge žene u istoriji, kao i za mogućnost njenog oslobođenja u društva koje će biti u stanju da, snagom svoje strukture, voljom i svešću svojih sve slobodnijih „udruženih učesnika” , vraća sve oblike čovekovog otuđenja, a time i otuđenosti žene od ljudskog statusa i ljudske prirode. Savremene studije o ženi potvrđuju Engelsovu hi­ potezu i zaključke, nasuprot jednom pomodnom i pseudolevičarskom m išljenju da je antropološka osnova (a time i teorijska zgrada) Engelsovog dela „prevaziđena” .4 ) Odbacivati Engelsovu antropologiju i zaključ­ 6 ke o nastanku, oblicim a i razvitku braka i porodice kao „zastarele” je isto toliko arogantan i tendencio­ zan postupak kao onaj k o ji bi osporavao Darvinovo delo pod izgovorom da se danas više zna o istoriji i transform aciji životinjskog carstva i vrsta u njemu. Ge­ nijalnost jednog naučnog dela sastoji se u sposobnosti njegovog tvorca da podigne na nivo teorijskih sinteza utvrđeni em pirijski m aterijal, koji je neizbežno vre­ menski i prostorno ograničen i nikad saznat do kraja 4 ) Claude Alzon La femme potiche et id femme bonoviche, ćd. „Ma‘ spero” , Cahier, libres 248. “ ) Greer G., La femme eunuque, fir. prevod „Laffonl, Kite Millet, La politique du mile, fr. prevod, 6d. Stock. �2ENSK0 PITANJE 93 i definitivno. To se posebno odnosi na proučavanje „makrosistema", koji čine ne samo društvo i priroda već i život i čovek. Naučna vrednost ovih sinteza se ogleda u plodnosti i efikasnosti primenjenih metoda is­ traživanja, kao i onda kad hipoteze postanu elementi jedne teorije koju potvrđuju dopunska i naknadna otkrića, rezultati istraživanja i misli. 5Engelsova koncepcija o poreklu, suštini i obliku, odnosno funkciji porodice, svojine i vlasti, zasniva se na metodima koji su danas potvrđeni i prihvaćeni ne samo u antropologiji već i svim društvenim naukama i sadrži hipoteze koje vode otkriću novih vidova ovih institucija, a time i postavaka ideja bez kojih se ne bi mogla ni zamisliti jedna naučna studija o ženi. Neizbežni šematizam, koji se nalazi u svim prvim pokuša­ jim a da se primene ovi postupci, ne umanjuje idejnu ulogu i teorijsku vrednost ovako proverenih i podsticajnih koncepcija. S druge strane, iako je izvesno da je Engels proveravao i klasifikovao originalne Marksove misli o ženi i njenom položaju i njenoj prirodi, ne može se umanjiti kapitalni značaj Engelsovih postavki i zaključaka kojima se ne samo zasniva savremena stu­ dija o ženi već i proširuje opšta marksistička teorija o društvu i revoluciji. To se posebno odnosi na istica­ nje pojma i društveno-političkog značaja reprodukci­ je, bez čega s-tudija o ženi (ali i o porodici, društvu, socijalizmu i komunizmu) ne prelazi granice šematskog, jednostranog ekonomizma. 2. Tradicionalna i nekritična društvena nauka je zapostavljala probleme međusobnih odnosa između različitih oblika produkcije i reprodukcije, i to danas nastavljaju pojedini, čak i ozbiljni antropolozi, ne sa­ mo u zapadnim zemljama. S obzirom na to što sva ta shvatanja ne zapažaju posledice koje iz reprodukcije �94 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i produkcije proizilaze za položaj žene i transformacije m akroorganizacije društva i mikroorganizam a u nje­ mu, tradicionalističke, i u osnovi nemarksističke, an­ tropološke i društvene teorije nisu u stanju da pruže naučnu osnovu studiji o ženi. Mnogi marksisti koji se bave ovim pitanjim a društva, ili problem im a porodice, braka i žene, nisu dovoljno shvatili i usvajali Engelsov istraživački m etod i aparat m išljenja, je r su zaposta­ vili uticaj reprodukcije kao konstitutivni elemenat m aterijalnog sveta i determ inativni istorijski faktor. Tek u poslednje vrem e proučavanje položaja deteta u porodici je dalo povoda da se stvara marksistička psi­ hologija sposobna da objasni prvo buđenje individual­ ne svesti o društvu i porodici. U tom pogledu posebni teorijski značaj imaju: a) istraživanja i svatanja koja ne polaze od pojam nog razlikovanja i odvajanja izme­ đu proizvodnog rada i reproduktivne aktivnosti rađa­ nja i porodice; b) savlađivanje poznate naklonosti mno­ gih marksista da preuveličavaju značaj radnih odnosa i da zapostavljaju odnose u porodici. Još uvek se u društvenim anketama i teorijam a o društvu zastupa m išljenje da se radnička svest jedino razvija u kon­ taktu sa proizvodnjom , „radom "; zaboravlja se da sva­ ki čovek, a tim e i radni, proizilazi iz jedne određene porodice. Ćovek dobiva predstave o svetu ne samo iz ideologije i uticaj a makrostrukture i vladaj ućih poli­ tičkih i moralnih ideja već i u porodici i na osnovu odnosa k o ji postoje u njoj. On se najčešće izražava, a najveći broj to čini stalno, jezikom k o ji je naučio u porodici i ocenjuje ljude i odnose očima koje su mu otvorene, u odnosu na i preko ljudskih bića u okviru porodice. Rezultati proučavanja društvenih odnosa u poro­ dici imaju odlučujući značaj za stvaranje ne samo jed ­ �2ENSK0 PITANJE 95 ne teorije o ženskom pitanju i oslobođenju žena već i nove naučne teorije o društvu. Znatan broj pitanja ko­ je su pokrenuli Marks i Engels u Nem ačkoj id eologiji i Engels u Poreklu. porodice, privatne svojine i države ostalo je bez odgovora u naučnim radovima marksista. Ona danas traže nekad novo formulisanje i savremenije odgovore, zasnovane na saznanju i iskustvu koja su tokom X X veka akumulirana u novim društvenim naukama, od dečje i socijalne psihologije, seksologije, semiologije i kritičke antropologije do sociologije i politikologije. Savremena marksistička studija o ženi se stvara i razvija ako sadrži nova rešenja za otvorena pitanja i ako ne prihvata dogmatske odgovore na os­ novu stavova i pitanja izraženih u samim klasičnim marksističkim radovima. Citati, inače vrednih misli, i ponavljanje starih pitanja bez odgovora ne predstav­ lja nikakav doprinos uspostavljanju i razvijanju jedne marksističke studije o ženi. Suprotno tome, pojedine nedavno objavljene studije o ženi, koje proizilaze iz revolucionarnog ženskog pokreta pretežno inspirisanog marksizmom, pokazuju svest i kritičnost u pogledu nužnosti obnove pojedinih pitanja i ideja koje je postmarksistička teorija zapostavila. To je ujedno potvrda vitalnosti marksizma i njegove sposobnosti da se obnav­ lja, ispravlja i prevazilazi. 3. Marks (mnogo manje) i Engels (sistematski i metodski) su postavljali problem žene u okviru prou­ čavanja i isticanja značaja porodice. To nije bilo ni slu­ čajno, ni neopravdano. U vreme kad oni stvaraju svo­ je teorije, a to je viktorijanski period u Engleskoj i vreme društveno-političke krize u Francuskoj, dešavaju se dramatične promene u odnosu među polovima, u odnosima između roditelja i dece i uopšte u oblasti ličnih i „rodbinskih” odnosa među ljudima. To je, u �96 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ fazama prvobitne akumulacije, proizveo kapitalizam; ali njegovim društveno-političkim interesima nije od­ govaralo da se porodica raspada. Otuda pojava idealizovanja buržoaske porodice. On sredine X I X veka po­ rodica se proglašava za „poslednje uporište” ljudskih osobina koje se više nisu m ogle naći i izraziti u jav­ nom životu kapitalističkog sveta. „Toplota ognjišta” i „m ir koliba” su izazvali sećanje na mirnoću prirode i na ljudska osećanja iz vremena pre kapitalizma. Porodica se veliča kao sredina u k o joj se čovek vraća svojoj pravoj prirodi, ostavljajući pred kućnim pragom maske koje nosi u javnom životu i oruđa ko­ jim a se služi na radu. U n joj je čovek odbranjen od razaračkih posledica životne borbe i takmičenja, neosetljivositi, zavisnosti i pritiska svih vrsta od države i „javn og m njenja” do „drugog” .47) U ovakvoj porodici žena dobija i nove funkcije. Ona nije samo prim orana da stalno fizički i duhovno živi „između četiri zida” već ima i „svetu dužnost” da podržava muškarca i podiže decu. Ona nema prava na svoj život; nije pozvana da ima inicijative i slobodu odlučivanja. Ona treba da se u celini usredsredi da obezbedi m ir i prijatnost, socijalnu sigurnost i moral­ nu podršku muškarcu (mužu, ocu) koji je istrošen i ogrubeo u teškom radu za interese porodice i žene; muškarac ima dužnost da ženu odstrani od svakog kontakta sa tim „neum oljivim i grubim životom .” Ova i ovakva porodica ne osporava postojeći pore­ dak konkurencije i sebičnosti, nego ga, u stvari, podr­ žava. Priprem ajući čoveka (muža) da se otporniji vra­ ti u život takvog društva, žena je ta koja čeliči čoveka < ) Poznati mađarsko-sovjetski ekonomist Varga pripisuje iste osobine 7 i vrednosti porodici i savremenom socijalističkom (uglavnom sovjetskom) društvu (u radu nazvanom Testamenat, stoga što je objavljen posle auto­ rove smrti). �2ENSKO PITANJE 97 da se održi u jednom neihumanom društvu koje ne stavlja pod pitanje. Ona je to primorana da čini po cenu podređivanja novoj nehumanosti koja guši njen lični život. Ovaj njen položaj je i posebno ponižavajući jer ga veličaju pesnici (Raskin) i ovekovečuju slikari i fo­ tografi (prikazujući „srećnu" porodicu oko „nasrneja­ ne" žene sumornog lica). U ovakvom shvatanju buržoaske porodice izraženi su interesi vladajućih grupa da se istovremeno održi i prikrije kapitalistički način proizvodnje i života sa nje­ govim slobodnim tržištem i socijalnim darvinizmom, ali i strah radnika da ne gube posao usled konkurencije ženskog jeftin ijeg rada. Marks i Engels su ismeja-vali ovakvu koncepciju porodice (K om u nistički manifest i Sveta porodica), a Engels je uspeo da relativizuje i vremenski ograniči u okviru svog koncepta o menjanju oblika porodice i braka u funkciji materijalnog razvitka i klasne struk­ ture u društvu. Oni su u tipu buržoaske porodice i nje­ ne društvene funkcije dobili nove dokaze za svoju opštu tezu da se društvene promene u oblasti proiz­ vodnje neposredno odražavaju na porodicu. Za razliku od buržoaske ideologije i radikalnog fe­ minizma X IX veka, Marks i Engels nisu ni idealizovali, ni osporavali porodicu. Docnija marksistička misao se deli u dva pravca; s jedne strane, idealizovanju poro­ dice suprotstavlja njenu opštu i uslovljenu kritiku, i u obliku buržoaske porodice, i njenu negaciju; s dru­ ge strane, uz osude porodice ističe se koncept slobodne i ljudske zajednice čoveka i žene koji se vole i u tom odnosu preuzimaju slobodno i po svojim željama funk­ ciju reprodukcije čoveka. Ova dva pravca došla su po­ sebno do izražaja u periodima krize buržoaske porodi­ ce i celog buržoaskog sistema vrednosti, ili u periodima �98 Dr JOVAN ĐORĐEVIC priprem e socijalističke revolucije i u prvim fazama posle njene političke pobede. U odnosu na ovu drugu situaciju, karaktristične su slobodne i sveže diskusije i iskustva o pitanjim a seksualnih sloboda i „slobodne lju bavi” i u Sovjetskom savezu u prvoj deceniji posle oktobarske revolucije. Sliku ovih (karakterističnih strujanja i priloga m arksističkoj teo riji o ženi i njenim ljudskim, soci­ jalnim i prirodnim pravim a sadrže radovi radikalne boljševičke fem inistkinje Aleksandre Kolontaj,4 ) Ra­ 8 dovi K olontajeve više se odlikuju smelošću da se ras­ pravlja o nekim u to vrame, taou-pitanjima o ljubavi, odnosu žene i muškarca i „n o v o j” porodici, nego po novini rešenja i svežini ideja i analiza. 4.1 N orm ativni koncept i politička teorija u savre-’ m enim socijalističkim zem ljam a pre se oslanjaju na poglede, tradicije i navike porodice iz perioda pre soci­ ja lističke revolucije, odnosno pre uvođenja socijalistič­ kih institucija u te zem lje. Porodica se ne idealizuje, ali se i ne traže takvi oblici k o ji bi odgovarali emancipa­ c iji ljudske ličnosti, a posebno žene. Nem a još uvek ozbiljnih radova k o ji bi nastavili, ili bar potvrđivali, id eje Marksa— Engelsa i drugih istaknutih marksista (Lenjina i B eb ela jjN e m a ni kritike buržoaske porodice, ni ispitivanja uzajamnog odnosa između zadržane, u osnovi, stare porodice i novih oblika i funkcija pro­ dukcije i reprodukcije koji odgovaraju socijalističkim produkcionim, društvenim i m oralnim odnosima. Poro­ dica se kao takva, tj. kao institucija u kojoj se manifestuju patrijarhalnost i emancipovanost, čak i „m oder­ nizam ” , podržava i „potvrđ u je” (u pravno-političkim do**) Slobodna ljubav; Borba tena radnica za njihova prava; Porodica i komunistička drtava; Radnička opozicija; Autobiografija seksualno oslo­ bođenog radnika — sve ove knjige, pored ruskog, objavljene su na en­ gleskom, a pojedine i na drugim jezicima sveta. �2ENSK0 PITANJE 99 kumentima). Ona se ujedno menja, a delimično i raskida — u praksi. U ovakvoj situaciji Engelsovo tvrđenje „da su od samog početka dva pola stavljena u pogrešan položaj” , nije u novom društvu našla svoj demanti ni u misli, ni u praksi. Industrijalizacija, napuštanje poljopri­ vrede i prvi efekti više ili manje sram ežljive „sek­ sualne revolucije” su izmenili ekonomske osnove porodice i njenu tradicionalnu strukturu. U nizu Slučajeva lični odnosi u braku i izvan braka su promenjeni (i čak izokrenuti), a u isto vrem e u „makrodruštvu” su društveni odnosi, moralne norme i lju dv ska ponašanja ostali više-manje isti. Pored ustavnog i pravnog proglašavanja principa o zaštiti porodice, polo­ žaj žene i majke još nije bitno izmenjen. N ije bitno postignuto da žena koja radi, tačnije koja je „u radnom odnosu” , održi svoju samostalnost i slobodu u ličnim odnosima, a da žena koja ostaje u domaćinstvu, tu stvarno radi, stekne jedno svoje novo ljudsko dostojan­ stvo i društveno uvaža van j e j 1 Istovremeno se javljaju i situacije da žena-radnica sačuva, odnosno dobije radno mesto, a da je muž ba­ čen u nezaposlenost, kao i to da jedan broj muškara­ ca, naročito mlađih muževa, preuzima na sebe kućne i domaće poslove, „funkcije” koje ne vrši sa oduševlje­ njem d retko efikasno i korisno.1 Engels je smatrao da | ova „izmesaa. uloga” između bračnih partnera „degradira porodicu” (muškarca),4 ) dok pojedini savremeni so­ ® ciolozi tvrde da je jača i da to ima uticaj a na izmenjeni položaj žene.5 ) 0 f U svakom slučaju, sve ove promene ukazuju na to da je u socijalističkom svetu i nova porodica u 1 ) Engels, Poloiaj radničke klase u Engleskoj. 1 **) Firestone Q., La Dialectique du Sexs, (francuski prevod) ćd. Stock. �100 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ nastajanju, ali da još n ije ni osmišljena, ni uobli­ čena.} Pored toga, u socijalističkom društvu se uspostavlja jedna stara protivrečnost na koju je ukazao Marks u Kapitalu, smatrajući je elementom raspada porodice u kapitalizmu. U svim savremenim društvima, osim u najm anje m aterijalno i ekonomski razvijenim i u seljačkoj privredi, porodica je prestala da bude jedinica proizvodnje i postala je isključivo jedini­ ca potrošnje. U potrošačkim odnosima svuda, i u porodici, preovlađuje fetišizam robe i novca, a ne potrebe ostvarivanja ličnosti i humanizovanja sredine. Žena najviše topi pod pritiskom potrošačkih odnosa d psihologije; utoliko pre ili više ukoliko u „m akrodruštvu" ona nije isključena iz robne cirkulacije (ne samo kupovina žene i „m iraz" već i takmičenje, novac i „v e ze "). Potrošački odnosi podstiču razlike, deobu, akvizitivnost i posesivnost učesnika, naročito onog ko ne unosi sredstva i novac; oni se šire i nadimaju pod uticajem kako neiživljenosti i malogra­ đanskog m entaliteta znaitnog broja žena tako i naklono­ sti žene za luksuzom i trošenjem radi trošenja. Oni su suprotni solidarnosti i jedinstvu grupe, ljubavi mediu njim a i autonomiji a dostojanstvu ličnosti. Izolovana potrošačka porodica rađa male pseudozadovoljne ćelije, „atom e" k o ji razbijaju šire društvene veze. U takvoj sredini ponovo se rađa privatna svojina i naklonost pre­ ma njoj, iz čega se i dalje šire odnosi konkurencije, „vikendicizm a", prestiža, divljeg individualizma i go­ spodarenja. Protivrečnosti između proizvodnje i porodice kao potrošačke jedinice, u savremenom društvu industrijali­ zacije, naučne i tehničke revolucije, ne može se rešavati vraćanjem istorije unazad, tj. „obnovom " naturalnokućne proizvodnje. Teorijski, ovo rešenje se m ože postavi­ �ŽENSKO PITANJE 101 ti samo na planu isticanja značaja funkcije reprodukcije i uspostavljanja i širenja kulture i kulturne revolucije. Promena odnosa između socijalizma i kulture, a time i porodice i kulture, je krupno pitanje uloge, smisla i „ja ­ čanja” (humanizovanja) porodice u savremenim uslovima. Ona je još uvek bitno potrošač kulture, a ne i njen proizvođač. Proizvodnja nije samo akt stvaranja metarijalne vrednosti kao robe već i stvaranja čoveka i društva (ljudskih odnosa). Čovek se ne stvara biološkim ak­ tom — rođenjem, već kroz odnose i svoj rast (živo t) individua postaje čovekom. To se isto tako odnosi i na ženu: ona se, rađajući se kao određeni pol, stvara ženom u praksi odnosa sa muškarcem kao i sa drugima, u po­ rodici i u širim društvenim sredinama. Porodica koja proizvodi čoveka i reprodukuje vr­ stu istovremeno ostvaruje ekonomsku, socijalnu, kul­ turnu i političku misiju. Ona tu „m isiju” ne može izvr­ šiti ako nije jedinica proizvodnje i stvaranja. Ona ne može biti proizvodna jedinica ako nije kulturna jed ini­ ca i jedinica kulture, a to se ne stvara krvnim vezama, već zajedničkim radom u akcijama svih njenih članova, a posebno žene; promenom njenog kvaliteta i oblika. 5. Kulturna porodica, u uslovima socijalizma, je ona zajednica u kojoj individua stalno men ja odnos između, kako to naziva M arks,,,animalni i humani sastav ljudske ličnosti” u korist drugog. Individua se tada podiže do svesti o „porodičnim” odnosima kao ljudskim i pri­ prema se za njihovo stalno oplemenjivanje i men janje pod uticajem i radi ostvarivanja novog socijalističkog društva. Nema kulturne porodice ako td nije društvo u celini, tj. ako nije spremno i sposobno da potiskuje animalnosti i razvija humanost, tačnije, ako ostaje u �102 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ praksi i po konceptu nekulturno i čak antikultumo. T e društvene prom ene pretežno može obezbediti kultur­ na porodica. Kulturna ne sam o po manirkna i ponaša­ nju, po oplem enjivanju nasleđenih ili .urođenih grubosti (što je prvi uslov i m era), već i p o priprem i i vaspitanju čoveka da bude čovek u punom smislu, tj. aktivno i stvaralačko biće k o je je sposobno da voli, da se udru­ žuje, da se bori za novi život i za bolje i svesnije „ja ". Kulturna porodica je već po tome jedinica kulture, ali ona je to u punom smislu ako u svojim okvirim a ne stvara, prisvaja, čuva i potvrđuje nove kulturne vred­ nosti k o je niču iz tla socijalističkog društva, bez kojih ono ne m ože preseći pupčanu vrpcu sa starim društvom i starom porodicom . 1Jedna od još uvek nedovoljno shvaćenih i nedefinisanah vrednosti jeste žena; žena u svim njenim funkcijama, od radnika, nosioca prokreac ije do m ajke i domaćice, d o ljubavnice, druga, prijate­ lja i vaspitača. Takvu ženu, oslobođenu činjenice i kom­ pleksa represije, osećanja „ikrivice" i potiskivanih nago­ na i želje, takvu slobodnu i stalno oslobodilačku kon­ kretnu ličnost traži radnički pokret i socijalističko druš­ tvo! Ona je konstitutivni elemenat kulture i porodice kao fabrike kulture. Takva ličnost n ije ujedno proizvod ili privezak nekakvog „drugog” , pa ni oca i muža (muš­ karca).! Ona je sopstvena ličnost koja se sama stvara u kulturnim sredinama i u kulturnoj praksi.I Ona nije ču­ var nikakvog, pa ni ,/kućnog m ira", je r ona m ora im ati u sebi stalnu uznemirenost da učestvuje u sopstvenoj i opštoj kulturi zajednice. Sa ovim u vezi, koncept kul­ turne revolucije prelazi sa čisto političkog plana, na ko­ m e se danas shvaita i delim ično ostvaruje, na društveni i ljudski plan. Oslobođenje žene i kulturna porodica su snage i m erila kulturne revolucije u njenom novom, istorijskom i ljudskom značenju. �2ENSK0 PITANJE 103 6. Marksistička misao i socijalistički koncept uopšte izvršili su u ćelom svetu najsnažniji uticaj na postav­ ljanje problematike o ženi i o njenom oslobođenju. To je posebno tačno u odnosu na one zem lje u kojima se gradi socijalističko društvo. N e može se tw d iti da se u svim socijalističkim zem ljam a na isti način postavljaju i sa istim uspehom rešavaju sva pitanja od interesa za položaj i ulogu žena. N e postoji među njima istovetnost ni u teoriji i programima, ni u zakonodavstvu d praksi. To se ne može ni očekivati, jer socijalizam nije uniform­ ni i spolja dirigovani proces, iako je u osnovi jedinstven, naročito kad je vođen i inspirisan marksističkim pro­ jektom društvenih, kulturnih i moralnih preobražaja. Unitarizam vodi u uniformnost, a pluralizam prati i snaži jedinstvo. Ali, uprkos tome, postoje izvesne zajedničke orijen­ tacije, oblici i tekovine u pogledu rešavanja situacije žena, i to pretežno ekonomskih, socijalnih, kulturnih i pravnih vidova te situacije. Žena nije jednostavno preneta iz kapitalizma u socijalizam i tu ostala nepromenjena (što ne znači da je postala potupno nova). To ujedno ističe neopravdanost izvesnih gledišta, koja izražavaju pojedini radikalni d „krajnje levičarski" pisci u razvije­ nim zapadnim zemljama, da socijalizam u praksi nije ništa učinio za promenu položaja žene i da između ka­ pitalističkog d socijalističkog društva nema bitnije raz­ like u njenom podređenom i neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce.5 ). 1 Ova bi kvaziprogresivistička arogancija bila zamenjena prikrivenom i neskrivenom intelektualnom arogantnošću kad ba se tvrdilo da je socijalizam, čak i u zemljama u kojima duže traje, uspeo da postavi i reši “ ) V. Miiljenje S. Bovuar, str. 248, ove knjige. �104 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ sva pitanja i složenost kompleksa oslobođenja žena iz nejednakog, neravnopravnog i potčinjenog položaja u kome su se vekovim a nalazile, još pre kapitalizma, a nalaze se i danas kad se ovaj prevazilazi. Već je istaknuto da društvena nauka, i kad je zas­ novana na m arksističkom načinu mišljenja, nije proiz­ vela ni u jednoj socijalističkoj zem lji (n i izvan njih ) dela ili ozb iljn ije studije o ženi i o ženskom pitanju uopšte. Istovrem eno, nema bitne razlike između posto­ jećih socijalističkih zem alja u pogledu obezbeđenja že­ nama mesta u javnom životu i organizaciji društva ko­ je im pripada po njihovom broju, radu i značaju u pro­ izvodnji i drugim sferama društvene aktivnosti. M isli Marksa, Engelsa i Lenjina o ženskom pitanju često se tumače pragmatistički, pa i arbitrarno. I Im a sklonosti u svim socijalističkim zem ljam a da se pređe preko istorijskih uzroka i činjenice podređenosti žena, a tim e i preko još uvek postojeće društvene, političke i kulturne supremacije muškarca. Pri tome se svuda podržava i utopistička ideja o tome, da je socijalistička revolucija otvorila sve šanse i za promenu starog načina života žena i da je žensko pitanje u osnova rešeno, od­ nosno skoro da se automatski rešava sa održavanjem i razvitkom socijalističkog poretka. Ali to ne smanjuje pozitivni odnos oslobođenja žene i socijalizma. Sve ovo ne može da ospori ni činjenice da je soci­ jalizam u praksi, a naročito u sferi zakonodavstva i pra­ va, neopozivo i definitivno postavio i obezbedio niz ne samo prava već i uslova da žena (posebno kao građanin) uživa jednakost u odnosu na muške građane i da vraća njeno otuđeno ljudsko dostojanstvo i slobodu akcije. Zabrana svake diskriminacije, na osnovu pola, u uživanju političkih i građanskih prava je jedan od os­ novnih principa pravnog poretka i pravne prakse u so- �2ENSK0 PITANJE 105 cijalističkim zemljama. Ali, to ne znači da je većina žena, na osnovu ovih prava, došla u situaciju da ravno­ pravno odlučuje o svim pitanjima od kojih zavisi real­ nost tih prava i da je obezbeđena da ta prava ne budu ograničavana d oduzimana pod uticajem ineroije, zaosta­ losti i, još uvek prisutnog, ne toliko „mahističkog" ko­ liko primitivno-birokratskog ponašanja i mentaliteta (bi­ rokratizam je i antifeministički koncept i praksa). ' U socijalističkim zemljama postoje i ostvaruju se neka specifična „prava" ili „privilegije" žena, kao što su slobodni izbor žene da rodi ili prekine trudnoću, upo­ treba kontraceptivnih sredstava, mogućnost sporazum­ nog razvoda braka, a ta se prava ostvaruju i u slučaju psihičkog i moralnog terora od strane muškarca. Zako­ nodavstvo socijalističkih zemalja poznaje postojanje od­ govarajućih „prava — privilegija" u korist (buduće) m aj­ ke (pre rođenja deteta i posle rođenja). Porodično pra­ vo sadrži niz humanitarnih odredaba u korist zaštite majke i deteta, za čije usvajanje se još uvek bore žene u drugim krajevima sveta, uključujući i one koje su na višem stupnju m aterijalnog i ekonomskog razvitka®2) Pravo ne može potpuno d u svemu da oslobodi že­ nu i reši sva njena vitalna pitanja, ali ono je značajno sredstvo u tom procesu. Socijalističko pravo je bilo i ostalo podrška u osvajanju prava žena u svetu. 7. U skoro svim socijalističkim zemljama postoji više ili manje razvijena i osposobljena mreža institucija za čuvanje dece zaposlenih roditelja, za vaspitanje i za­ bavljanje dece pre polaska u redovnu osnovnu školu, servisi za pomoć domaćinstvima i slične institucije o kojima su pisali Engels, Lenjin i Bebel. Ali, problemi M Komunistička partija Francuske Je (krajem 1974. godine) podnela ) Parlamentu nekoliko predloga zakona u kojima se preuzima skala socijalnih w prava žene u socijalističkim zemljama. („La France Nouvelle” , br. 1556. od 26. maja 1975. godine). �106 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ društvenog položaja i uloge žene koja ostaje u domaćin­ stvu i uopšte tekućeg domaćinstva koje čine zaposleni bračni drugovi ostaju otvoreni, mada se oni ne mogu rešavati samim shvatanjem i prihvatanjem ideje o oslo­ bođenju žene. I Iako, po pravilu, žena uglavnom nije neposredna žrtva religioznih i zastarelih društvenih ograničenja i za­ brana, u braku, porodici i izvan njih, i uopšte u odnosi­ ma sa muškarcima i „drugim ", ona nije svuda i uvek u mogućnosti da se isključi iz robne cirkulacije i iz mo­ gućnosti ugnjetavanja i ponižavanja. Ona je nekad u neravnopravnom položaju u pogledu stdcanja dohotka za isti rad kao i muškarac, i n joj stvarno nisu dostupna sva mesta i funkcije u ekonomskoj, prosvetnoj, kulturnoj i političkoj organizaciji društva. Još uvek im a funkcija na k o je po „nepisanim zakonima", žena ne može da utiče, rezervisana su za pojedince muškog pola. Da bi se spustila zavesa na ovakvo stanje, k o je je za socijali­ zam i za većinu žena i za manjinu muškaraca neprih­ vatljivo, prim enjuje se često praksa „žene-alibija", tj. na visoke i uticajne javne položaje i funkcije (aid ne sve) upućuju se pojedine žene da bi se time pokazalo da je odnos društva prema ženi u skladu sa socijalističkim načelima o otklanjanju diksrim inacije među ljudskim ličnostima na osnovu rase, pola i ispovesti. Neke žene se i zadovoljavaju da iz tog izvedu zaključke: „N iko vi­ še ne može da nam osporava sposobnost i za tako zna­ čajne društvene funkcije". 8. Za marksizam i socijalizam, i njihov odnos pre-i ma ženi, od posebnog je začaja danas odgovarati na pi­ tanje zašto se domaće dužnosti (poslovi oko održavanja i uređenja domaćinstva) još uvek shvataju kao neinte­ resantni i čak ponižavajući. Prvo, sam naziv za ove po­ slove, odnosno za ovu ulogu žene, je neosnovan i pogre­ �2ENSK0 PITANJE 107 šan; to je pre izraz jedne gospodske ideologije nego p o j­ movne preciznosti. Drugo, pojm ovno ovi poslovi pret­ postavljaju ili prave rascep između tehničke i socijalne podele rada. Treće, suštinu ovih dužnosti i poslova žene čini rad kao društveni odnos: odnos tela i uma žene prema drugim (mužu, deci, porodici i društvu). To nije odnos prema stvari, k o ji inače proizilazi iz reči „domaći i kućni poslovi” . Prema tome, odgovori na postavljeno pitanje koji se svode na ideologizam i subjektivizam, tj. na ocenu in­ teresa koji pojedina grupa pripisuje kvalitetu i značaju određenog rada ili poslova, istovremeno su uobičajeni u nekritičnoj misli i, kao takvi, pogrešni i društvenoštetni, naročito u socijalizmu. Tvrditi da su domaći poslovi suštinski „neinteresantni i zaglupljujući” , to je elitis­ tička misao koja se suprotstavlja marksističkoj politič­ koj ekonomiji i iskustvu. Niko ne može tvrditi da ima rada koji se vrši u vidu posla, a da nije često neintere­ santan i subalteran. Isto tako je neosnovana i pogrešna koncepcija po kojoj su domaći poslovi isključivo repetitivni, a drugi (u fabrici, institutu ili birou) stvaralački. Nema rada koji bi bio isključivo i „čisto” stvaralački. Takav rad ne postoji, čak i kad je u pitanju naučno ot­ kriće i visoki teorijski rad. Stvaralaštvo je u kvalitetu i rezultatu, a ne u obliku i u društvenom statusu rada. U stvari, u domaćinstvu nisu potcenjeni poslovi že­ ne kao takvi i njihovo vrednovanje prema interesu je ne samo subjektivističko već se suprotstavlja društvenoj korisnosti tih radova kao objektivnoj kategoriji. Potcenjivanje domaćih i kućnih poslova žene, to je izraz i posledica potcenjivanja i vekovnog devalviranja rada že­ ne uopšte. Odgovor na pitanje o karakteru toga rada mo­ ra poći od ocene: za koga žene rade i u kakvim produikcionim i društvenim odnosima, kao i na kojoj m aterijal­ �108 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ no-tehničkoj bazi društva. One rade prvenstveno za druge (iako „s v o je ") u hijerarhijskom društvu. Ovaj odgovor predstavlja sastavni deo problema društvenog rada i situacije u k o jo j je žena ugnjetavana i vezuje se za oslobođenje žena kao oblik i elemenat socijalnih i kulturnih preobražaja na putu u društvo bez oskudice, nejednakosti i m istifikacije. T o sve pokazuje bespredmetnost m išljenja da je potčinjeni položaj žena vezan za karakter njihovih po­ slova6 ili da se taj položaj (u m isli ili u budućem dru­ 3) štvu) prevazilazi isticanjem veličine ženine funkcije da proizvodi život.6 N a istom planu se ima ocenjivati i da­ 4) nas često ponavljano m išljenje m nogih borbenih žena, naklonjenih istoricizm u i „staroj slavi", da su one u po­ četku istorije vršile opštekorisne poslove, i to ne samo u oblasti proizvodnje (poljoprivreda) i kulture (uređi­ vanje kuće i priprem a za brak). Ovaj raniji društveno koristan položaj danas bi bio opravdanje i osnova, za jednu nužnu inverziju društvenih situacija, koja bi naro­ čito sutra bila opravdana i moguća. Na osnovu toga one imaju pravo da u društvenoj hijerarhiji preuzmu najvi­ ša mesta, isključivo ili eventualno pored pojedinih mu­ škaraca.66) Oduzimanje ili smanjivanje vrednosti domaćih i kućevnih poslova žene nije tehničko, već socijalno-politdčko i idejno pitanje. Ovo degradiranje je izraz i posledica inferiornog položaja žene u društvu, a time i potcenjivanja njenog rada uopšte. Odjeci tog potcenjivanja prate celokupnu istoriju borbe žena za ravnopravnost, odnos­ no za jednaka ekonomska, socijalna i kulturna prava. Tako su žene tek od poslednjih decenija posle drugog “ ) S. D. Bovuar. Le Deuxiime sex, „SeuU", Paris, 1955. M A. Leclerc, Parole du Femme, „Seuil” , Paris, 1955. ) u ) G. Davis. The first sex. N. Y. 1967. �2ENSK0 PITANJE 109 svetskog rata izjednačene u pravu na „istu platu za isti rad". One su, iako je skoro univerzalno naglašen prin­ cip prava žene da pod istim uslovima zauzme iste polo­ žaje i funkcije u društvu, još uvek udaljene od niza „po­ sebno odgovornih" i navodno „kreativnih funkcija” . Pra­ vo na školovanje samo u razvijenijim zemljama stavlja u isti položaj žensku i mušku decu. Kao što je devalvacija domaćih i kućnih poslova posledica postojećeg obezvrednjivanja ženinog rada uop­ šte, tako je i ocena vrednosti ovog rada posledica nje­ nog društvenog i političkog položaja. Polazeći od ovih saznanja, žena se >ne može isklju­ čiti iz jednakih, društvenih i političkih prava na os­ novu karaktera i tobože manjih vrednosti domaćih i kućnih poslova. |Ti su poslovi, u stvari, samo spoljni i tehnički izraz jednog proizvodnog i društveno korisnog rada koji se ni suštinski, ni po obliku ne razlikuje od sličnog rada, odnosno sličnih poslova koji se obavljaju van domaćinstva i od strane muških radnika. I „Domaćica" ima mesto u društvenoj podeli rada. Njen položaj ne proizilazi iz tehničkog značenja nje­ nih poslova; on je pre posledica položaja žene u društvu. Ne postoje prirodne vrednosti: sve su vredno­ sti stvorene i ostvarene u društvu i za društvo. To se odnosi i na društvenu vrednost rada žene u kući i do­ maćinstvu i van tog kruga. /Izvođenje i podržavanje nižeg i potčinjenog položa­ ja žene iz tehničkog vida njenog rada u kući, iziraz je tradicionalističke, pretežno muške, ideologije. Ono je protivno nauci, a u prvom redu, marksističkoj politič­ koj ekonomiji. N ije u skladu sa socijalizmom i samoup­ ravnim društvom zasnivanje položaja i uloge žene i og­ raničavanje izvesnih njenih političkih prava na osnovu ovakve nesocijalističke ocene i nenaučnog koncepta �110 Dr JOVAN ĐORĐEVIC njenoga rada. Opšti položaj žene u društvu — to je uz­ rok ocene niže vrednosti njenog rada i razlikovanja iz­ među „ženskih" i ,muških" poslova. Iz toga prodzilazi jasan zaključak da je teorijska ocena ženskog rada ne­ ophodan uslov kako za otklanjanje izvesnog manihej­ skog m išljenja tako i za savlađivanje idejnih i socijalno-političkih predrasuda u svakom društvu, a posebno u socijalističkom.1 9JU Jugoslaviji postoji jedno opšte stanje i posebni problem i u odnosu na shvatanje rada žene u domaćin­ stvu i prava ko ja iz toga treba da proisteknu. I u ovoj zem lji, kao i u svim drugim socijalističkim, -nije izmenjena konstatacija Engelsa, Lenjina, Bebela i drugih marksističkih mislilaca da je zaposlena žena podvrgnu­ ta jednoj specifičnoj eksploataciji. Ona radi dvostruko radno vrem e i dvostruko troši svoje psihičke i fizičke energije. Van kuće, na radnom mestu, i na isorpljujućem i neiscrpnom radu u kući i domaćinstvu. O samom domaćinstvu postoje zaostala (ne sa­ m o muška) shvatanja da je to „prirodna" i skoro fatalna dužnost žene da ga drži i održava i da je to skoro privatan, društveno-ravnodušan i ne­ interesantan rad. Žena koja isključivo radi u do­ maćinstvu nema status radnog čoveka i naziva se „dom aćicom " (reč koja ima pežorativan prizvuk). U takvim uslovima znatan broj žena nosi pečat jedne n o­ ve krivice: krivice da n ije uopšte, ili dovoljno, društvenokorisna.| Nerazvijena i zapuštena psihologija i u soci­ jalističkim zem ljam a nije posvetila pažnju problemu na­ metnutih i osećanih „krivica " žene, koje imaju različito poreklo (od biološkog do socijalnog). Kom pleks krivice proizvodi nove i dovodi do stalnih frustacija kod mnogih žena i predstavlja sm etnje za seksualno, psihičko i socijalno oslo­ �2ENSK0 PITANJE 111 bođenje žena. Osobenost ličnosti žene ogleda se u specifičnosti i kompleksnosti njenog otuđenja i procesa vraćanja tog otuđenja. To je navelo pojedine žene-pisce i psihoanalitičare da bez rezignacije, ali sa osećanjem zebnje i bola, govore da žena prenosi „kolek­ tivno zlo” u društvo. N ije u skladu sa marksističkim shvatanjima i teo­ rijom Marksa i Engelsa o funkciji produkcije i repro­ dukcije, kao jedinstvenom procesu stvaranja društvene reprodukcije, iz koncepta društvene podele rada, dru­ štvene i radno-ekonomske organizacije, isključiti doma­ ćinstvo i porodicu. U socijalističkom društvu to nisu samo potrošačke već i proizvođačke i vaspitno-kulturne jedinice. U nekim zapadnim zem ljam a (Engleska, Švedska itd.) rad žene u domaćinstvu se smatra kao os­ novna i skoro najznačajnija „nacionalna industrija” . Samo krajnje formalističko i ekonomističko m išlje­ nje dovodi do oduzimanja karaktera rada ženi koja svoj rad unosi u domaćinstvo i u upravljanje njime. Ona se isključuje iz tzv. „radnog odnosa", koji se identifikuje sa radom u privrednim i drugim radnim organizaci­ jama. Ovde se ujedno podržava i odvajanje radnih odnosa i reprodukcionih odnosa; odvajanje i protivstavljanje koje su s pravom kritikovali Marks i EngeisJ Po­ lazeći od istovetnog društvenog značaja obe sfere ovih odnosa, u nekim zemljama napredni krugovi (ne samo socijalisti) dosledno predlažu da ženi koja ostaje na radu u domaćinstvu pripada određeni dohodak Oplata), uključujući i „starosnu” penziju i druge oblike socijal­ nog osiguranja, i to iz društvenih sredstava. Ako je ovo tačno, a tačno je utoliko više što su i sami „domaći poslovi” proizvodan rad, postavlja se pi­ tanje opravdanosti isključenja ove grupe stvarnih pro­ izvođača i radnih ljudi iz koncepta samoupravnog, iz- �112 Dr JOVAN ĐORĐEVIC bomo-delegatskog sistema. Nem a nikakvog načelnog raz­ loga da se kolektivu žena koje su isključivo zaposlene u domaćinstvu i porodici ne „priznaju” i ne obezbede is­ ta izbornodelegatska prava koja imaju radni ljudi za­ posleni u m aterijalnoj i duhovnoj proizvodnji. Neoprav­ dano je pretvoriti ovaj široki krug radnih žena u kate­ goriju tzv. „građana” , odnosno lica koja nemaju aktiv­ ni radni status i proizvodnu funkciju. Rad žena u doma­ ćinstvu i u porodici je socijalna funkcija i specifična i odgovorna društvena služba. T o niko u socijalizmu teo­ rijsk i ne spori i nemoguće je osporavati. Žene koje su nosioci te društvene funkcije i radnici u tim službama im aju već i na onsovu toga isto pravo kao radni ljudi u institucionalizovanim društvenim službama, j Shvatanja i odgovarajuća rešenja ovih specifičnih pitanja im aju širok politički značaj u socijalističkom sa­ m oupravnom društvu: a) značajan deo danas potisnutih energija uključilo bi se u politički život i samoupravno odlučivanje; b ) smanjila bi se sve očiglednija pasivizacija žena u javnom i političkom životu; c ) proširila bi se primena principa jednakosti građana pred zakonom; d) pojam proizvođača bi se oslobodio izvesnog demodiranog ekonomizma i prisutnog voluntarizma; e) sma­ n jili bi se izvori frustracije, nezadovoljstva i nepravde. 110. Kao i u svim prethodnim društveno-ekonomskim form acijam a tako i u socijalističkom društvu postoji odgovarajući raskorak, jaz i protivrečnost između onog što se proklam uje i onog što se doživljava, između „norm ativnog i stvarnog” ; između govora i čina; između form alnog i živog ustava i zakona. U socijalističkom društvu ovo rastojanje (i često sukob) između sfere proklamovanog i ostvarenog utoliko je veći i karakterističniji ukoliko grupe koje predstavljaju socijalističku politiku dozvoljavaju sebi volumtarističko ponašanje, ne­ �2ENSK0 PITANJE 113 maju u svom izjašnjavanju protivtežu i samokritiku, ili se često i dobronamerno smatraju obaveznim da obeća­ ni socijalistički program stave što pre i „odmah", a če­ sto i u svemu, u neposrednu primenu. S druge strane, ovi rascepi i sukobi, koji često vode u gubitak perspekti­ ve i razočarenje masa i same radničke klase, imaju i du­ blju društvenu uslovljenost. U većini zemalja socijali­ zam je počeo da se ostvaruje ne samo bez sopstvene ma­ terijalne, političke i kulturne osnove, već na tlu jednog nerazvijenog, istorijski zaostalog društva, u kome su preovlađivali ne samo siromaštvo već i oskudice, lišavanja, predrasude i neotpornosti svih vrsta. , Na ovoj opštoj sociološkoj osnovi ravnopravnost i druga proklamovana prava u korist žena nalaze različita ograničenja ili se prazne, pretvarajući se u formalnu simulakriju. Svuda i u samom savremenom socijalizmu. I Žena se oseća nezadovoljnom, jer je stvarno podre­ đena na radu, iscrpljena u trivijalnim domaćim i kuć­ nim poslovima i obeshrabrena netolerantnom i sve više neopravdanom praksom hijerarhije i lažnog muškog eli­ tizma, za koji je sve više uverena da je izmišljen i na­ metnut. Ona nema vremena i snage, a nekad ni volje i uslova, da se bori za ostvarenje prava koja joj inače pripadaju. Ali, to ne znači da ne postoje mnoga prava koja su joj obezbeđena: ona se neposredno ostva­ ruju ili ih je danas žena u socijalističkim zemljama već ostvarila. Ona čine nova neotuđiva ljudska prava*. Soci­ jalizam je lična, politička, socijalno-ekonomska i uopšte građanska prava definitivno podigao na rang ustavnog principa i opštih ljudskih prava; vršio je (i danas vrši) pritisak da se ona univerzalizuju unošenjem u međuna­ rodne deklaracije i konvencije kao i u nacionalna zako­ nodavstva. �114 D JOVAN ĐORĐEVIć ar f Pored toga, u svim socijalističkim zem ljam a po­ stoje m nogobrojne i raznovrsne objektivne i subjek­ tivne situacije i okolnosti usled kojih su praksa jedna­ kosti žene i muškarca i ritam ostvarivanja prava u korist žena danas blokirani i, u najboljem slučaju, odloženi za „p o vo ljn ije " vrem e i uslove. Iako su objektivno vrata svih škola i celog sistema obrazovanja otvorena za omla­ dinu, bez obzira na razliku u polu, i mada ima čitavih škola i fakulteta čija je redovna studentska populacija ženskog pola, za sve žene ne postoji ista mogućnost, ista šansa u oblasti školovanja i obrazovanja. U ovom pogle­ du ograničenje vrši broj i sastav porodice, njen socijal­ ni položaj i finansijska moć. N a ovoj osnovi, koja više nije klasna u klasičnom smislu, ali koja je još uvek di­ ferencirana prema društvenim slojevim a u političko-kultum oj sredini ili, čak, prema snalažljivosti, ženska deca i žena uopšte spadaju u red drugorazrednih kandidata za školovanje i obrazovanje. To se posebno odnosi na seoske i radničke porodice ko je su ne samo žrtve jed­ nog specifičnog „buržoasko-selekcionog" obrazovnog me­ hanizma već su još uvek prinuđene da, pred nužnošću izbora usled ograničenih mogućnosti i drugih interesa porodice, određuju za školovanje čak i „obučavanje" pr­ venstveno mušku decu, ostavljajući devojke „kod kuće" ili „za udaju", koja je često više ili manje problema­ tična. | U svim društvenim sistemima siromaštvo i oskudi­ ca, uz društvenu diferencijaciju, neizbežno stvaraju ne­ jednakosti među građanima, a te nejednakosti u zaosta­ lom društvu najviše pogađaju žene. Pored potlačenih klasa, žene su uopšte (ne samo kao pripadnik tih klasa) najviše pogođene oskudicom i hijerarhijom u društvu. Otuda su one posebno osetljive za napredak, opšte bla­ gostanje i jednakost ( i pored njihove izražene želje za �2ENSK0 PITANJE 115 bogatstvom, modom i isticanjem u odnosu na „drugu", što je druga strana ove osnovne osetljivosti). Na sve ove razlike između muškarca i žene, i na ne­ sumnjivu podeljenost između njih (u svim oblastima društvenog života), utiču ukorenjene navike i tradicije; „aveti prošlosti” i stare generacije, koje još traju i žilavo se nameću i održavaju tradicionalne skale vrednosti; ali, to su i navike žena na poslušnost i žrtvovanje u korist drugoga, najčešće brata i'li uopšte muškarca. Ne samo starije, već i mlađe žene podržavaju i brane ovaj paseistički i pasivni mentalitet i ovu psihologiju trpljenja, malog otpora i odricanja od borbe pred fatalnošću „sudbine” . Pod uticajem ovih stvarnih stanja i elemenata, koji čine svakodnevni život i koji je, u krajnjoj liniji, merilo svih realnih situacija i ponašanja ljudi, žena je u socijalističkom društvu neposredno i posredno, na otvo­ reni ili prikriveni, na grub ili „fin i” način, ne samo u položaju nejednakosti već i podređenosti i poniženosti, i to u svim dosadašnjim fazama razvitka socijalizma u svetu. Najduže shvatana kao mitsko biće, ona danas ima najviše razloga da održava sve pokrete i doktrine koje demistifikuju društvene odnose i predstave ljudi. Osnovni nosilac reprodukcije i kreator kulture, žena je u znatnoj meri gurnuta u „zadnje dvorište” politike i kulture. Ona to zna i sve je svesnija da je takvo stanje nametnuto (a ne „prirodno” ) i da ono ne može dugo trajati (u socijalizmu). 11. Iako je socijalizam osvojio niz tradicionalnih oaza nepismenosti i apolitičnosti, ženski deo stanovništ­ va predstavlja još uvek veći procenat u skladu nepisme­ nosti i apolitičnosti. Iako su usled vekovne potčinjenosti i po mentalitetu radoznale i otvorene, žene su najmanje aktivne i najslabiji korisnici u društvenim i kulturnim �116 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ komunikacijama. T o ih vraća na status građana drugog reda i podržava svesne ili nesvesne tendencije društva, odnosno njegovog muškog dela, da se ovakva situacija održi i potvrdi. Žene im aju interes i sve izrazitiju volju da izađu iz cirkulacije roba i da zauzmu aktivno mesto u komunikaciji ideja i kulturnih vrednosti. To traje od vremena buđenja njihove svesti do savremenog društva u kome sve više im aju i u kome osećaju da su se individualizovale i da postaju snaga po sebi koja prisvaja svest za sebe. 12. U svakom postojećem i poznatom socijalističkom društvu status, prava i oslobođenje žene se u praksi i u duhovnoj sferi ostvaruju u tunKciji društvene grupe ili društvenog sloja u kojem je ona rođena i primorana da živi, da ostane. Pored onog što je zajedničko za sve žene, što čini „žensko pitanje" i što je u socijalizmu po pravilu šire nego u prethodnim društvenim uređenjima, ne može se osporavati činjenica da postoje i različiti „problem i žena", tj. da sve žene nemaju isti položaj i šanse, iako su „socijalističke žene", tj. građani socijalističke zemlje. Prema tome, razlike u situaciji među ženama i ovde je posledica ekonomske, socijalne i kulturne diferencija­ cije koju nosi i delim ično reprodukuje socijalističko društvo u svojoj stvarnosti nedovoljno m aterijalno, kul­ turno i duhovno ujednačene i razvijene zajednice. U ovim uslovima socijalističko društvo reprodukuje grupe žena koje po svom položaju, interesima, ponašanju i mentalitetu prenose ili prihvataju poznate kategorije buržoaskog društva: žena-buržujka, malograđanka i radnica. Ovaj specifični transfer klasne i grupne struk­ ture iz stare u novu društvenu form aciju nedovoljno je proučavan, ali bez svesti o njemu nema znanja o is torij i �2ENSK0 PITANJE 117 žene i diferenciranosti njenog položaja i njene svestra­ nosti. Mada su pojedine, u socijalističkim zemljama inače retke, sociološke ankete orijentisane da u istraživanju položaja žene potvrde ili zapostave društvenu i kultur­ nu diferencijaciju, marksistički metod i marksistička misao ističu diferencioni pristup; i stvarno stanje, i istinu traže u konkretnoj igri između principa identifi­ kacije i diferencijacije. To se posebno odnosi na mark­ sističku naučnu studiju uopšte, i o ženi u socijalizmu posebno. Vladajuća politička misao u socijalističkim zem lja­ ma načelno ne napušta marksističke (naročito Engelsove i Lenjinove) ideje o ženskom pitanju, ali ih često u programima, a naročito u praksi, tumači više ili manje arbitrarno i pragmatski, odnosno prema oceni odnosa snaga, pod pritiscima „državnog razloga" i demografske politike i tradicionalizma. Svi veliki marksistički mi­ slioci su isticali višestruku eksploataciju i dominaciju čiji je objekt žena, uključujući i dominaciju i eksploata­ ciju uglavnom od strane muškarca. Mesto i značaj tzv. „muške vlasti" u sistemu vlasti koja potčinjava ženu, često se izostavlja iz političkih programa i mera, teorij­ skih koncepata i iz ideološke i političke b o r b e . e « ) Ovo se ujedno povezuje sa izvesnim manihejskim shvatanjima koja na apsolutan, odnosno istorijski na­ čin suprotstavljaju kapitalizam i socijalizam; a kapitaliz­ mu stavljaju na teret celokupno produženje varvarstva i sve nehumanosti i nepravde koje je on povećao, ali ih nije stvorio, jer je sve to nesumnjivo poznato u pretkapitalističkoj istoriji društva. Tako se, eksploataciji i ugnjetavanju žene opisuje pakao u kapitalizmu, a u s o *•) Skoro svi, 1 najnoviji, programi socijalističkih (i komunističkih) partija i ne pominju žensko pitanje. �118 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ cijalizm u pripisuje kraj. Iz toga se, manihejskom logi­ kom, izvlači prim am ljiv i uspavljujući zaključak, da so­ cijalizam samim svojim otvaranjem i postojanjem auto­ matski sadrži rešenje svih „istorijskih zagonetki", a time i „ženske zagonetke"./Stvara se iluzija da samim uki­ danjem kapitalizma nastaje društvo jednakosti, blago­ stanja, pravde i dobrote. Žene su danas sve više kriti­ čari ove i svake druge m itologije. Socijalistička svest se uspavljuje ako je žene ne dele i ako u nji­ hovom svakodnevnom životu ne utvrđuju da su ga društveni odnosi bitno prom enili. T o je od po­ sebnog interesa za pobedu socijalizma, je r su žene organski borci za socijalizam , u kome vide osnovni uslov za svoju ljudsku emancipaciju. Žena je ne samo kultur­ no već i egzistencijalno socijalistički čovek u potenciji.) 13. Marksistička nauka pruža osnovu za određene idejne orijentacije, je r ona, kao dijalektička i istorijska, zasniva politiku na znanju, a znanje na konkretnoj istini. Ta konkretna istina, u odnosu na položaj žene uopšte i u socijalizm u posebno, data je i u samom marksizmu. Tako je Engels pokazao i dokazao da situacija žene i pre kapitalizma nije bila ni čovečna, ni tolerantna a da je kapitalizam, iako je naročito pogoršao situaciju žene na radu, istovremeno, bez prethodne namere, poboljšao izvesne okolnosti u ženskoj situaciji i doprineo naročito seksualnom oslobođenju ž e n e . ” ) Uporedo s tim, jedna vrsta uvrijerizma, kojim je, s vremena na vreme, prošarana vladajuća ideologija u pojedinim socijalističkim zemljama, dovodi do preuveli­ čavanja situacije radnika u „radnom odnosu" i u pri­ vredi, što ima za posledicu neuvažavanje još teže i nezahvalnije situacije u kojoj se nalazi žena koja radi n) Engels, Poreklo „Kultura", 1964, str. 70. porodice, privatne svojine i driave, Beograd, �119 2ENSK0 PITANJE i žena uopšte. Ovu protivrečnost između ideološkog sta­ va i stvarnog stanja istakli su mnogi marksistički istra­ živači, a naročito Lafarg.5 8) I Obično se ističe da je prostitucija najstariji za­ nat žene. Ali, mnogo stariji i dugotrajniji zanat muškar­ ca jeste politika. Politika je istovremeno uslovila i odr­ žala stanje u kome se žena nalazi i ona je, istovremeno, ograničenje i sredstvo u borbi za oslobođenje od takvog stanja i uopšte za emancipaciju žene. j 2ena je skoro u ćelom svetu, a na prvom mestu u socijalizmu (i zahvaljujući njemu), osvojila pravo da od predmeta postane subjekt politike. Ali, ona u punom smislu nije osvojila politiku, je r nigde još politika nije, suprotno onom što je Dekart tvrdio za razum, postala „jednaka stvar svih” . Pored toga žena se još uvek drži u ćelom svetu izvan centara u kojim a se planira poli­ tika i donose kapitalne odluke od značaja za upravlja­ nje poslovima od zajedničkog interesa za građane i na­ rode. Politička strategija je van uticaja žena, je r je i van uticaja ljudi, masa. Oslobođenje rada i samoupravlja­ nje su istorijska alternativa u vekovnoj praksi politike« To čini samoupravni socijalizam jednim od novih uslova za oslobođenje žene. Politika je odbijala ženu, a od nje se odbijala zbog toga što je vekovno bila „muška profesija” za koju su se tražile izvesne sposobnosti koje se u političkoj nauci nazivaju makijavelizmom, a za koje je sam Makijaveli tvrdio da predstavljaju jedino „mušku vrlinu” . U tom smislu jezik žene nije politički i ona se još uvek usteže da ga govori i kad ima mogućnosti da bude saslušana, i kad to pravi društveni interesi i traže. “ ) P. Lafargue, La Question de la femme, id . l'Ere nouvelle, �120 Dr JOVAN ĐORĐEV Ić S obzirom na sve to, žena izbegava da drži „muške” govore (sm atrajući ih vlasničkim i oportunističkim) i da pravi politiku (naročito „svoju ” ). Ona tako postupa uto­ liko pre uikoliko je sigurna da jo j nije lako doći do glasova većine, u kojim a preovlađuju vladajuće ideje vremena koje žene ocenjuju kao još uvek pretežno kon­ zervativno i pod vlašću „muškarca” . Sve ovo utiče na to da su ženski pokreti najčešće neimstitucionalizovani i da je govor žene o politici čas emotivan, čas utopijski, a njena politička misao nekoherentna.6 ) Opravdano je ® kad se uzrok ovakvog odnosa između žene i politike na­ lazi isključivo u opštoj represiji vo lje i interesa žene. J Žensko pitanje u socijalizmu nije potpuno rešeno, niti se ono može rešiti automatski i spontano. To su već izričito istakli Engels i Bebel. Ali, zahvaljujući marksiz­ mu i dosadašnjem skromnom iskustvu socijalističkih ze­ malja, problem položaja, prava i oslobođenja žene je dobio svoju svestraniju i potpuniju definiciju i nove ^ mogućnosti za realno rešavanje. Marksizam je podigao često sentimentalne izjave i utopijske težnje u pogledu oslobođenja žene na nivo m oderne nauke, koja je istovremeno i sredstvo jedne usmerene i masovne oslobodilačke akcije./Socijalizam je, svojim idejnim projektom i praksom (bez obzira na njen ograničen domašaj), ukazao na uslove i puteve rešavanja ženskog pitanjal Individualistička i liberalis­ tička misao gube sve više privlačnost i uticaj na shvatanje i rešavanje životnih pitanja današnjice. Jedinu alter­ nativu u ovoj filozofskoj i političkoj dekadenciji pred­ stavljaju marksizam i socijalizam. Marksističke ideje i trojstvo principa socijalizacije, humanizacije i slobode (koje sadrži socijalizam ) sastavni su deo savremene " ) To se odnosi na istoriju (sifražetske grupe) i na dana&njicu (he­ terogeni „pokreti oslobođenja žena” )- �ŽENSKO PITANJE 121 studije o ženi i projekta promene njene stvarnosti pre­ obražajem opštih društvenih odnosa koji tu stvarnost uslovljavaju. To je uticalo na to da borba žena dobije opšti politički (a ne samo grupni, lokalni) značaj i istorijski (a ne samo pomodni) smisao. Praksa socijalističkog društva nije ni početak, ni kraj u procesu oslobođenja žena, je r nije ni u procesu vraćanja svih otuđenja ljudskoj ličnosti. Takvo vre­ mensko i prostorno ograničenje bilo bi neteorijski i antiistorijski koncept. Ali, u toj praksi se, na otvoren način postavljaju i postepeno rešavaju osnovni problem i otuđenja žene i njene moguće ljudske i društvene emancipacije. Ali, ta praksa smanjuje svoj uticaj, a njena teorija svoju efi­ kasnost i moralni prestiž, ako ova ne kritikuje praksu, i to kako onom što ona neuspešno ili ograničeno obezbeđuje tako i onom što zanemaruje i prikriva. 14. Marksistička teorija o ženskom pitanju nije ni potpuna, ni završena. Ona je skicirana u okviru Marksovih i Engelsovih tekstova koji sadrže opštu teoriju o društvu i društvenim preobražajima i filo zof sko-antropološki koncept čoveka kao ljudskog bića. Sve je to pro­ žeto principom humanizma, i to aktivnog i revolucionar­ nog humanizma koji predviđa mogućnost uspostavljanja društva bez otuđenja i nužnosti: društva slobodnih pro­ izvođača i ljudskih bića koja ne hrle prema sticanju trivijalnog „blagostanja", već u uslovima prevazilaženja oskudice i nemaštine, moralne tuposti i bezizlaznosti, na­ laze mogućnost slobodnog života čoveka u jednakosti, slobodi, bratstvu i ljudskom prijateljstvu. U ovakvom društvu, tj. u ovakvom projektu komunizma koji znači humanizam, žena se oslobađa socijalnih i političkih diferenciranosti, ali čuva i ostvaruje svoju specifičnost ženskosti i ženstvenosti. Njena uloga u takvom društvu �122 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ unosi dim enziju sestrinstva u odnose jednakosti i brat­ stva a dim enziju zadovoljstva i ljubavi u ljudske odnose. Teoretičari i borci za ovakvo društvo, k oji su posle Marksa i Engelsa m islili i vodili akciju naroda i ljudi, klasa i grupa, a naročito Lenjin i niz drugih pojedinaca k o ji su se bavili teorijom ženskog pitanja i praksom borbe za oslobođenje žene, uneli su u opštu teoriju o ženskom pitanju niz novih elemenata koje je izneo raz­ vitak društva na osnovi klasne borbe i borbe žena, kao i razvitak nauke k oji je omogućio, pre svega marksizam. K ao i marksizam u celini tako se i marksistička teorija o ženskom pitanju razvija kako iz sebe tako i iz stalno novih saznanja nauke i iskustva politike i prakse borbe žena za oslobođenje. Ova teorija se ne može izjednačiti sa politikom i kad je usmerena na stvarnu promenu postojećeg položaja žena. Preim ućstvo marksizma nad drugim teorijama je i u tom e što on definiše odnos između politike i nauke, određujući ujedno njihovu ulogu i domašaj. Politika se uvek osporava i stoga treba da se za­ sniva na neosporivoj nauci koja osvetljava njeno polje, ne uključujući se potpuno u njega. Tako politika može biti naučna (marksistička), a nauka slobodna i kritika politike. Ovo je od posebnog značaja za dalje, potpunije i stvarnije shvatanje i rešavanje ženskog pitanja uopšte, a posebno u socijalizmu. �IZABRANI TEKSTOVI MARKSA, ENGELSA, LENJINA I DRUGIH MARKSISTA ��K . M a r k s (1818— 1883) COVEK I Ž E N A 1 ) Neposredan, prirodan i nužan odnos čoveka prema čoveku je odnos muškarca prema ženi. U tom p rirod ­ nom urođenom odnosu, odnos čoveka prema prirodi ne­ posredno je njegov odnos prema čoveku, kao što je odnos prema čoveku neposredno njegov odnos prema prirodi, njegovo vlastito prirodno određenje. U tom od­ nosu pokazuje se, dakle, na čulan način, svedeno na očiglednu činjenicu, to koliko je ljudska suština postala čoveku priroda ili koliko je priroda postala čovekova ljudska suština. Iz tog odnosa može se, dakle, prosuđi­ vati celokupan stupanj čovekovog obrazovanja. Iz ka­ raktera tog odnosa sledi koliko je čovek postao za sebe i koliko je sebe shvatio kao urođeno biće, kao čoveka; odnos muškarca prema ženi je najprirodniji odnos čo­ veka prema čoveku. U njemu se, dakle, pokazuje, koli­ ko je prirodno odnošenje čoveka ljudsko, ili koliko je ljudska suština njemu postala prirodnim bićem, koliko je njegova ljudska priroda positala njemu prirodom. U tom se odnosu takođe pokazuje koliko je čovekova po­ treba postala ljudskom potrebom, koliko je on u svom ') Podnaslove dao priređivač. �126 Dr JOVAN ĐORĐEVIC najindividualnijem postojanju istovremeno i ljudsko biće. (K . Marks — F. Engels: Dela, tom I I I , „Prosveta", Beograd, 1972, str. 236). K A P IT A L IZ A M I PORODICA Ukoliko fabričko zakonodavstvo reguliše rad u fa­ brikama, manufakturama itd., to se isprva ispoljava samo kao m ešanje u eksploatatorska prava kapitala. Na­ protiv, svako regulisanje takozvanog kućnog rada poka­ zuje se odmah kao neposredno zadiranje u patria potestas (očinsku vlast), to jest, m oderno rečeno, u rodi­ teljski autoritet, a to je korak od koga se bolećivi en­ gleski Parlam ent dugo licem em o ustručavao. Ali snaga činjenica nagnala je da se najzad prizna da krupna in­ dustrija, razarajući ekonomsku osnovicu stare porodice i porodični rad k o ji n joj odgovara, razara i same stare porodične odnose. Pravo dece m oralo je biti progla­ šeno. U završnom izveštaju „Childrens Em ploym ent" — kom isije od 1866. stoji: „ Iz iskaza svih svedoka izlazi, na žalost, da deci oba pola ni od koga ne treba toliko zaštite koliko od njihovih roditelja". Sistem bezm em e eksploatacije dečjeg rada uopšte, a kućnog rada po­ sebno, održava se tako „što roditelji vrše nad svojim mladim nežnim izdancima sam ovoljno i opako nasilje bez uzde ili k o n trole... R oditelji ne smeju im ati apso­ lutnu vlast da od svoje dece prave proste mašine kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najamni­ n e . . . Deca i omladina imaju pravo na zaštitu zakono­ davstva od zloupotrebe roditeljske vlasti koja pre vre­ mena lom i njihovu telesnu snagu, a njih moralno i inte­ lektualno srozava na niža bića". Međutim, nije z lo �2ENSK0 PITANJE 127 upotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posred­ nu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala, već je obrnuto, kapitalistički način eksploatacije, ukida­ jući ekonomsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlas­ ti, ovu pretvorio u zloupotrebu. Uostalom, zar fabričko zakonodavstvo nije javno priznanje da kapital pomoću krupne industrije eksploatiše žene i decu, da radikalno razara nekadašnju rad­ ničku porodicu, što je ekonomska neizbežnost, prizna­ nje da je on preobrazio roditeljsku vlast u aparat društ­ venog mehanizma, namenjen da posredno ili neposred­ no preda kapitalisti decu proletera, koji pod pretnjom smrtne kazne treba da odigra svoju ulogu posrednika i trgovca robova. Zar svi napori ovog zakonodavstva nisu takođe usmereni na sprečavanje ispada tog porobijivačkog sistema. No, ma kako strahovito i gnusno izgledalo rasulo stare porodice u kapitalističkom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujući izvan oblasti domaćinstva, u društvenoorganizovanim procesima proizvodnje, odluč­ nu ulogu ženama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za viši oblik porodice i odnosa oba pola. Razume se da je podjednako ludo smatrati hrišćansko-germanski oblik porodice apsolutnim, kao i smatra­ ti takvim starorimski oblik, ili starogrčki, ili orijentalski, koji, uostalom, čine jedan niz u istorijskom razvitku. Isto je tako jasno i to da se sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua oba pola i najrazličitijeg doba, mada se ono u svom spontanom, brutalnom ob­ liku, gde radnik postoji za proces proizvodnje, a ne proces proizvodnje za radnika, predstavlja kužnim vre­ lom propadanja i ropstva, mora pod odgovarajućim od­ nosima, naprotiv, preokrenuti u izvor humanog razvitka. {Kapital, tom I, knj. I, „Kultura", Beograd, 1964). �128 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ EK SPLO A TAC IJA U D A T IH ŽEN A Gospodin E . . . , fabrikant, obavestio me je da kod njega za mehaničkim razbojim a rade isključivo žene; prvenstvo daje udatim ženama, naročito ako imaju po­ rodicu koja od njih živi; one su m nogo pažljivije i radije uče nego neudate, a prinuđene su da do krajnosti napregnu snagu kako bi m ogle nabaviti potrebne namirni­ ce. Tako se vrline, i to one svojstvene ženskom karak­ teru, izvršuju njemu na uštrb — tako se sve što je moralno i nežno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihovo ropstvo i njihove patnje. (Kapital, tom I, knj. I, prim edba 102, „K u ltura", Beograd, 1964, str. 99). �F . E n g e ls (1820— 1895) FURIJE I EM ANCIPACIJA ŽEN A Furije hvata za reč buržoaziju, njene oduševljene proroke pre ervolucije i njene zainteresovane slavopojce posle revolucije. On nemilosrdno razgolićuje ma­ terijalnu i moralnu mizeriju buržoaskog sveta; on stav­ lja pored nje kako blistava obećanja prosvetitelja o dru­ štvu u kome će vladati samo razum, o civilizaciji koja svima donosi sreću, o bezgraničnoj sposobnosti čovečanstva da se usavršava, tako i optimističke fraze savremenih mu buržoaskih ideologija; onda pokazuje kako svuda najrečitijoj frazi odgovara najbednija stvarnost, i taj bezizlazan fijasko fraze zasipa zajedljivom poru­ gom. Furije nije samo kritičar; njegova uvek vedra priroda čini ga satiričarom, i to jednim od najvećih sati­ ričara svih vremena. Spekulantske podvale koje su cvetale posle propasti revolucije, a isto tako i onaj sitničarski duh koji je zavladao u tadašnjoj francuskoj trgo­ vini, opisuje on koliko majstorski toliko i zabavno. Još je majstorski ja njegova kritika buržoaskog oblika polnih odnosa i položaja žene u bužoaskom društvu. On prvi kaže da je u jednom društvu stepen ženske emanci­ pacije prirodna mera opšte emancipacije (Antidiring, „Kultura” , Beograd, 1953, srtr. 308). �130 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ PR E LA Z M A TR IJA R H A T A U PA TR IJAR H AT U periodu varvarstva na nižem stupnju ljudska rad­ na snaga još ne daje nikakav višak, vredan pažnje, iz­ nad troškova svog izdržavanja. Stanje se izmenilo sa uvođenjem gajenja stoke, obrađivanjem metala, tkanja i, najzad, zem ljoradnje. Kao što su supruge, do kojih je pre bilo tako lako doći, dobile sad prometnu vrednost i bile kupovane, tako se dogodilo i s radnom snagom, na­ ročito od kad su stada konačno prešla u porodičnu svo­ jinu. Porodica se n ije tako brzo množila kao stoka. Bilo je potrebno više lju di za nadzor nad njom ; u tu svrhu mogao se upotrebiti u ratu zarobljeni neprijatelj, koji se, osim toga, mogao rasplođavati isto tako dobro kao i stoka. Čim su takva bogatstva jednom prešla u privatnu svojinu porodica i tamo brzo rasla, ona su zadala snažan udarac društvu k o je se osnivalo na sindijazmičkom bra­ ku i m atrijarhalnom gensu. Sindijazm ički brak je uneo nov elemenat u porodicu. On je stavio pored rođene m ajke utvrđenog rođenog oca, koji je još uz to verovatno bio bolje utvrđen nego li mnogi „očevi" danas. Po tadašnjoj podeli rada u porodici, mužu je padalo u deo pribavljanje hrane i potrebnih oruđa za rad, pa prema tom e njemu je pripadala i svojina nad poslednjima; u slučaju razvoda, on ih je uzimao sa sobom, kao što je žena zadržavala svoje kućno oruđe i posuđe. Po običaju ondašnjeg društva, dakle, muž je takođe bio sopstvenik novog izvora hrane, stoke, a docnije i novog oruđa za rad, robova. Ali, po običaju istog društva, njega nisu mogla naslediti njegova deca, je r u pogledu nasleđivanja situacija je bila ovakva. Po matrijarhatu, dakle, dok god se poreklo računalo samo po ženskoj lozi i po prvobitnom običaju nasleđi- �ŽENSKO PITANJE 131 vanja u gensu, gentilni srodnici su u početku nasleđivali svog umrlog gentilnog druga. Im anje je m oralo ostati u gensu. S obzirom na beznačajnost predmeta, ono je u praksi verovatno oduvek prelazilo na najbliže gentilne srodnike, dakle na krvne srodnike s majčine strane. Deca umrlog muškarca, međutim, nisu pripadala njego­ vom gensu, već gensu svoje majke; ona su nasleđivala majku, u početku sa ostalim majčinim krvnim srod­ nicima, docnije, možda, na prvom mestu; ali svoga oca nisu mogli nasleđivati, je r nisu pripadala njegovom gensu, a njegovo imanje je moralo ostati u gensu. Dakle, prilikom smrti sopstvenika stada, stada bi prelazila najpre na njegovu braću i sestre i na decu njegovih se­ stara, ili na potomke sestara njegove majke. Ali nje­ gova rođena deca bila su isključena iz nasledstva. Daikle, ukoliko su bogatstva rasla, ona su, s jedne strane, davala muškarcu važniji položaj u porodici nego­ li ženi, a, s druge strane, podsticala su da se taj poja­ čani položaj iskoristi tako što će se tradicionalni red nasleđa izmeniti u korist dece. Ali, to nije bilo moguće dok god je važilo poreklo po matrijarhatu. Trebalo je dakle njega ukinuti, i ono je ukinuto. To nije ni bilo tako teško kao što nam danas izgleda. Jer ova revolucija — jedna od najradikalnijih koju su ljudi doživeli — nije pogodila nijednog od živih članova gensa. Svi njegovi pripadnici mogli su i dalje ostati ono što su i pre bili. Dovoljno je bilo jednostavno rešenje da će ubuduće po­ tomci muških članova ostati u gensu, a da će potomci ženskih članova biti isključeni prelaskom u gens svoga oca. Time su bili ukinuti poreklo po ženskoj lozi i matrijarhalno nasledno pravo, a ustanovljeni muška loza po­ rekla i patrijarhalno nasledno pravo. Mi ništa ne znamo o tome na koji je način i u koje vreme izvršena ova re­ volucija među kulturnim narodima. Ona pada sasvim u �132 Dr JOVAN ĐORĐEVIC preistorijsko doba. A li da je ona izvršena, dokazano je više nego što je nužno, naročito onim obilnim tragovima m atrijarhata koje je sakupio Bahofen; kako se ono lako izvodi vidim o na prim eru čitavog niza indijanskih ple­ mena, gde je tek nedavno izvedena, i još se izvodi, delim ično pod uticajem porasta bogastva i izmenjenog na­ čina života (preseljenja iz šume u prerije), a delimično usled m oralnog uticaja civilizacije i misionara. Od osam plemena oko Misurija, šest im aju mušku lozu porekla i naslednog reda, a dva još žensku. Među plemenima Soni, M i jam i i Delavar ukorenio se običaj da se deci daje jedno od gentilnih imena očeva gensa da bi prešli u njega kako bi m ogli da naslede oca. „Kazuistika, uro­ đena čoveku, da m enja stvari menjajući im imena! I da pronađe način da u okviru tradicija skrši tradiciju kad je neki neposredni interes dao dovoljno podstreka! (Marks). Tim e je nastala nepopravljiva zbrka koja se m ogla otkloniti, a delim ično se i otklanja, samo prelazom na patrijarhat. „T o je, izgleda, uopšte najprirodniji prelaz" (Marks). O tom e šta nam mogu kazati stručnjaci uporednog prava u pogledu načina kako se ovaj prelaz odigrao među kulturnim narodima Staroga sveta — na­ ravno skoro same hipoteze — up. M. Kovalevski, Tableau des orig in et de re v olu tio n de la fam ille et de la propriete, Stockholm, 1890. Ukidanje m atrijarhata bilo je svetskoistorijski poZ ženskog pola. Muškarac je prigrabio krmu i u kući, na je bila lišena svog dostojanstva, podjarm ljena, pre­ tvorena u robinju njegove pohote i prosto oruđe za ra­ đanje dece. Ovaj poniženi položaj žena, koji se naročito otvoreno pokazuje među Grcima herojskog doba i još više klasičnog doba, postepeno je ulepšavan i licem em o prikrivan, a mestimično ispoljavan u blažem obliku, ali nikako nije uklonjen. (P oreklo porodice, privatne svo- �133 2ENSK0 PITANJE fine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka", Novi Sad, 1974, str. 42). PO R EK LO MONOGAMIJE Kao što smo pokazali, ona se razvija iz sindijazmičke porodice u prelazno doba između srednjeg i višeg stupnja varvarstva; njena krajnja pobeda je jedno od obeležja početka civilizacije. Ona se zasniva na vlada­ vini muškarca, sa izričitim ciljem rađanja dece s neospo­ rivim očinstvom, a to se očinstvo zahteva, jer ta deca, kao rođeni naslednici, imaju da naslede jednog dana očevo imanje. Monogamska porodica razlikuje se od sindijazmičke mnogo većom čvrstinom bračne veze, koja se sada više ne može raskidati po vo lji obe strane. Sada po pravilu može samo još muž da je raskine i da otera svoju ženu. Pravo na bračno neverstvo dopušteno mu je i sada, još na osnovu običaja (Code Napoleon izričito daje to pravo mužu dok god ne dovede suložnicu u brač­ ni dom), te se ono, sa sve većim društvenim razvojem, sve više praktikuje; ako se žena seti stare polne prakse i poželi da je obnovi, kažnjava se strože nego ikad ranije. Taj novi oblik porodice nalazimo u svoj njegovoj surovosti kod Grka . . . Grčka žena herojskog doba je, doduše, poštovanija nego žena u periodu civilizacije, ali ona je na kraju kra­ jeva ipak za muža samo mati njegove bračne dece — naslednika, njegova vrhovna upraviteljica kuće i starešina robinja, koje on može po vo lji učiniti svojim konkubinama, što on i čini. Postojanje ropstva pored monogamije, prisustvo mladih lepih robinja koje pripadaju potpuno muzu, dalo je od početka mnogamiji svoje specifično obeležje — monogamija samo za ženu, ali ne i za muža. A to obeležje ona ima još i danas. �134 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ M onogam ija nikako n ije bila plod individualne polne ljubavi, s kojom nije imala ničeg zajedničkog, jer su brakovi, kao i ranije, bili brakovi iz imovinskih ob­ zira. Ona je bila prvi oblik porodice k oji se zasnivao ne na prirodnim , već na ekonomskim uslovima, naime na pobedi privatne svojine nad prvobitnom , iskonskom zajedničkom svojinom . Vladavina muža u porodici i rađanje dece koja su m ogla biti samo njegova i koja su bila određena za naslednika njegovog bogatstva — to su bili jedini i isključivi ciljevi m onogam ije koje su Grci bez okolišenja izražavali. Inače im je monogamija bila teret, dužnost prema bogovim a, državi i sopstvenim precim a koju su prosto m orali izvršiti. U Atini je zakon prinuđivao ne samo na ženidbu nego i na ispunjavanje m inimuma takozvanih bračnih dužnosti od strane muža. (P o re k lo porodice, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka", N ovi Sad, 1974, str. 47— 50). K A R A K T E R MONOGAM IJE N a taj način m onogam ija se nikako ne ja vlja u isto riji kao izm irenje muškarca i žene, a još daleko ma­ nje kao n jegov najviši oblik. Naprotiv. Monogamija se ja vlja kao podjarm ljivanje jednog pola od strane dru­ gog, kao proklam acija suprotnosti polova koja je dotle nepoznata u celoj preistoriji. U jednom starom neštampanom rukopisu,1) k oji smo 1846. napisali Marks i ja, nalazim ovo: „Prva podela rada je ona između muškarca i žene radi rađanja dece". A danas mogu da dodam: Prva klasna suprotnost koja se ja vlja u istoriji poklapa se *) Misli se na Nemačku ideologiju. �ŽENSKO PITANJE 135 s razvojem antagonizma između muža i žene u m o­ nogamiji, a prvo klasno ugnjetavanje — s ugnjetava­ njem ženskog pola od strane muškog. Monogamija je bila veliki istorijski napredak. Ali ona istovremeno, po­ red ropstva i privatne svojine, otvara epohu koja tra­ je do danas, u k o joj je svaki napredak istovremeno re­ lativno nazadak, u k o jo j se blagostanje i razvoj jednih ostvaruje stradanjem i potiskivanjem drugih. Ona je ćelijski oblik civilizovanog društva, na kome već mo­ žemo proučavati prirodu suprotnosti i protivrečnosti koje se u punoj meri razvijaju u tom društvu. Stara relativna sloboda polnih odnosa nije nika­ ko iščezla podelom sindijazmičkog, niti pak monogamskog braka. „Stari bračni sistem, sveden na uže granice postepenim izumiranjem grupa panalua, okružavao je još uvek porodicu, koja se dalje razvijala, i pravio ju je sve do svitanja c iv iliza cije.. . On se najzad izgubio u novom obliku heterizma koji prati ljude i u periodu civilizacije kao mračna senka koja leži na porodici” . Pod heterizmom Morgan razume postojanje, po­ red monogamskog braka, vanbračnih polnih odnosa muškarca sa neudatim ženama, koji, kao što je pozna­ to, za vreme celog perioda civilizacije cvetaju u najrazličitijim oblicima i sve više prelaze u otvorenu pros­ tituciju . . . Heterizam je ni manje ni više društvena ustanova kao svaka druga: on nastavlja staru polnu slobodu u korist muškarca. U stvari, ne samo što ga trpe već u njemu veselo učestvuju, naročito vladajuće klase, dok ga na rečima osuđuju. Ali, stvarno, ta osuda nikako ne pogađa muškarce koji u njemu učestvuju, nego samo žene, one su žigosane i isterane iz društva, da bi se još �136 Dr JOVAN ĐORĐEVIC jednom proklam ovala, kao osnovni društveni zakon, neograničena vladavina muškaraca nad ženskim polom. Međutim, time se razvija dnuga protivrečnost u okviru same m onogam ije. Pored supruga, koji heterizm om ulepšava svoj život, nalazi se zanemarena su­ pruga. A nemoguće je im ati jednu stranu protivrečnosti bez druge, kao što se ne može im ati još cela ja­ buka u ruci pošto je polovina pojedena. Uprkos tome, izgleda da je to bilo m išljenje muškaraca dok im nisu otvorile oči njihove žene. S m onogam ijom se pojavlju­ ju dva stalna društvena karakteristična lika k o ji su ra­ nije bili nepoznati: ženin stalni ljubavnik i rogonja. Muškarci su odneli pobedu nad ženama, ali krunisan je su velikodušno preuzele pobeđene. Uz monogamiju i heterizam, preljuba je postala neizbežna društvena us­ tanova — zabranjivana, strogo kažnjavana, ali nesavla­ diva. Izvesnost u pogledu očinstva dece počivala je kao i ranije, u najboljem slučaju, na moralnom ubeđenju, te da b i rešio nerešivu protivrečnost, Code Napo­ leon je propisivao u čl. 312: „U enfan t concu pendant le mariage a p o u r pere le m ari” — detetu začetom za vre­ me braka otac je suprug. T o je krajnji rezultat tri hi­ ljade godina monogam ije. Uostalom, inokosna porodica n ije se nikako svuda i uvek javljala u klasično-oštrom obliku koji je imala u Grka. K od Rimljana, k o ji su, kao budući osvajači sveta, im ali šire, iako m anje istančane poglede od Grka, žena je bila slobodnija i poštovanija. Rim ljanin je smatrao da mu je bračna vernost dovoljno zajamčena vlašću nad životom i smrću svoje žene. Ali najveći napredak u razvoju m onogam ije nesumnjivo je izražen ulaskom Nem aca u istoriju, i to stoga što se tada kod njih, verovatno usled njihovog siromaštva, monogamija još nije, izgleda, potpuno razvila iz sindijazmičkog braka. �ŽENSKO PITANJE 137 Ovo zaključujemo na osnovu tri okolnosti koje Tacit pominje: „Prvo, iako je brak smatran za veliku sveti­ nju — oni se zadovoljavaju s jednom ženom, žene žive ograđene čednošću" — poligam ija je ipak vladala među uglednim članovima i poglavicama plemena, dakle sta­ nje slično onom kod Amerikanaca, kod kojih je važio sindijazmički brak. Drugo, prelaz iz m atrijarhata u pa­ trijarhat mogao je biti izvršen tek nedavno, je r je još majčin brat — najbliži muški genitalni srodnik po ma­ trijarhatu — važio kao skoro bliži srodnik od rođenog oca, što takođe odgovara gledištu američkih Indijana­ ca, kod kojih je Marks, kao što je često govorio, na­ šao ključ za razumevanje našeg sopstvenog drevnog doba. Najzad, treće, žene su kod Nemaca bile veoma cenjene i vrlo uticajne i u javnim poslovima, što je u neposrednoj protivrečnosti s monogamskom vlašću muškaraca. To su sve stvari kojim a se Nemci skoro podudaraju sa Spartancima, kod kojih, kao što smo videli, sindijazmički brak isto tako još n ije bio potpu­ no prevaziđen. S Nemcima je, dakle, i u ovom pogledu došao do svetske prevlasti jedan sasvim nov element. Nova monogamija, koja se sad razvijala iz mešavine naroda na ruševinama rimskog sveta, davala je vlasti muškaraca blaže oblike i dopuštala ženama, bar spol ja, daleko poštovaniji i slobodniji položaj nego što su ga ikad imale u klasičnom starom veku. Tek time je stvo­ rena mogućnost da se iz monogamije — u njoj, pored nje, a nasuprot njoj, kako kad — mogao dostići naj­ veći moralni napredak za k o ji jo j dugujemo: današ­ nju individualnu polnu ljubav, koja je bila nepoznata ćelom ranijem svetu. (Poreklo porodice, privatne svo­ jine i države, sveska 4, „Popularna politička bibliote­ ka” ; Beograd, 1974, str. 50— 52). �138 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ R A Z V IT A K B R A K A Prema tome, im am o tri glavna oblika braka, k o ji uglavnom odgovaraju trim a glavnim periodim a ljud­ skog razvoja. Divljaštvu odgovara grupni brak, varvarstvu — sindijazm ički brak, civilizaciji — monogam ija dopunjena preljubom i prostitucijom . N a višem stup­ nju varvarstva, između sindijazm iokog braka i mono­ gam ije uklopljeno je gospodarenje muževa nad robi­ njam a i poligam ija (P o re k lo porodice privatne svojine i driave, sveska 4, „Popularna politička biblioteka"; N o vi Sad, 1974, str. 56). B U R Ž O A SK I B R A K Buržoasko sklapanje braka u naše vrem e je dvo­ jako. U katoličkim zem ljam a roditelji, kao i pre, nala­ ze m ladom buržoaskom sinu prikladnu ženu, a posle­ dica toga je, naravno, najpuniji razvoj protivrečnosti k o ji sadrži m onogam ija: obilan heterizam od strane muža, obilna preljuba od strane žene. Katolička crkva j e svakako samo stoga i ukinula razvod braka, je r se u verila da protiv preljube, kao ni protiv smrti, nema leka. Naprotiv, u protestantskim zem ljam a je pravilo da se buržoaskom sinu dopušta da s više ili manje slo­ bode nađe ženu iz svoje klase, pa se prema tome skla­ panje braka može zasnivati na izvesnom stepenu lju­ bavi, što se pristojnosti radi uvek i pretpostavlja, kao što priliči protestantskom licemerstvu. Ovde se muževlje v heterizam slabije praktikuje, a ženina preljuba je reda. A li kako u braku ma ko je vrste ljudi ostaju onak­ vi kakvi su bili pre braka, a buržuji protestantskih ze­ m alja su filistri, to ova protestantska monogamija, �ŽENSKO PITANJE 139 prosečno uzevši najbolje slučajeve, daje bračnu za­ jednicu ispunjenu užasnom dosadom, koju nazivaju porodičnom srećom. N ajb olje ogledalo obe metode sklapanja braka je roman; za katolički manir — fran­ cuski, a za protestantski — nemački. U oba „on dobija"; u nemačkom — mladi čovek devojku, u francus­ kom — suprug rogove. K o je pri tome od obojice gore prošao, nije uvek jasno. Stoga dosada nemačkog ro­ mana i izaziva u francuskom buržuju onu istu jezu kao „nemoral” francuskog romana u nemačkom filistru. Uostalom, u poslednje vreme, otkako „Berlin po­ staje svetski grad” , nemački roman počinje da opisuje manje bojažljivo heterizam i preljubu u njemu, koji su tamo bili već odavno vrlo dobro poznati. Međutim, u oba slučaja brak je uslovljen klasnim položajem učesnika, i utoliko je uvek — brak konvenijencije. Ovaj brak se u oba slučaja dosta često pretvara u najotvoreniju prostituciju — ponekad obeju strana, a mnogo češće u prostituciju žene, koja se od obične kurtizane razlikuje samo time što ona svo­ je telo ne iznajm ljuje kao najamna radnica za rad na parče, nego ga jednom za svagda prodaje u ropstvo. I za sve brakove konvenijencije važe Furijeove reči: „Kao što u gramatici dve negacije čine afirmaciju, ta­ ko se u bračnom moralu dve prostitucije smatraju za vrlinu” . Polna ljubav postaje i može postati istinsko pravilo u odnosu prema ženi jedino među potlačenim kalasama, što danas znači u proletarijatu — pa bio taj odnos službeno priznat ili ne. Ali ovde su uklonje­ ne i sve osnove klasične monogamije. Ovde nema ni­ kakve svojine radi čijeg su očuvanja i nasleđivanja baš stvorene i monogamija, i vladavina muškaraca; ovde, prema tome, nema nikakve pobude za ustanovljavanje vladavine muškaraca, čak nedostaju i sredstva, gra- �140 Dr JOVAN ĐORĐEVIC dansko pravo, k o je zaštićuje tu vladavinu, postoji samo za imućne i za njihove odnose s proleterima; ono staje novaca i stoga, usled siromaštva radnika, nema nikak­ vog značaja za odnos radnika prema svojoj ženi. Tu odlučuju sasvim druge lične i društvene okolnosti. A otkako je krupna industrija premestila ženu iz kuće na tržište rada i u fabriku, i načinila je dosta često hra­ niteljem porodice, potpuno je uklonjen u proleter­ skom stanu poslednji ostatak vladavine muškaraca — osim možda nešto brutalnosti prem a ženi, koja je uze­ la maha otkako je uvedena m onogam ija. Na taj način proleterska porodica nije više monogamska porodica u strogom smislu, čak i pored najstrasnije lj-ubavi i najpostojanije vem osti obe strane i uprkos svim mogu­ ćim duhovnim i svetovnim blagoslovima. Stoga ovde večiti pratioci m onogam ije, heterizam i preljuba, ima­ ju sasvim beznačajnu ulogu; žena je u stvari ponovo stekla pravo na razvod braka, i ako se dvoje ne mogu složiti, oni se radije razilaze. Ukratko, brak proletera je monogamski u etim ološkom smislu reči, ali ni u kom slučaju u njenom istorijskom smislu. (Poreklo porodi­ ce, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna po­ litička biblioteka"; N ovi Sad, 1974, str. 53— 55). P R A V N I POLOŽAJ Ž E N E I U SLO VI NJENOG OSLOBOĐENJA Naši pravnici svakako nalaze da napredak zakono­ davstva oduzima ženama u sve većoj m eri razlog da se žale. Savremeni oivilizovani zakonski sistemi sve više priznaju: pravo, da bi brak bio punovažan, ugovor mora biti sklopljen dobrovoljno od obe strane, i drugo, da i za vrem e braka obe strane, jedna prema drugoj, �ŽENSKO PITANJE 141 moraju imati ista prava i dužnosti. Kad bi se ova dva zahteva konsekventno sprovela, onda bi žene imale sve što mogu zahtevati. Ova čisto pravnička argumentacija potpuno se po­ dudara sa onom .koju upotrebljava radikalni republi­ kanski buržuj da bi odbio proletera i pozvao ga da ne remeti mir .. . Ugovor o radu treba da bude dobrovolj­ no sklopljen od obe strane. Smatra se da je dobrovolj­ no sklopljen čim zakon na hartiji izjednači obe straDe. Moć .koju jednoj strani daje različit klasni položaj, pritisak koji on vrši na drugu stranu — stvarni eko­ nomski položaj obe strane — to se zakona ništa ne tiče. I za vreme trajanja ugovora o radu trebalo bi, opet, da obe strane budu ravnopravne dok god jedna ili druga strana izrično ne odustane. Što ekonomski po­ ložaj primorava radnika da se odrekne čak i poslednje prividnosti ravnopravnosti, zato opet nije kriv zakon. U odnosu na brak, zakon, čak i najnapredniji, pot­ puno je zadovoljan čim su učesnici formalno izjavili u zapisniku svoj dobrovoljni pristanak. Šta se događa iza pravnih kulisa, gde se odigrava stvarni život, kako se dolazi do dobrovoljnog pristanka, o tome se ne mogu brinuti zakon i pravnik. A ipak bi ovde najprostije upoređenje prava trebalo da pokaže pravniku šta u stvari znači dobrovoljni pristanak. U zemljama gde je deci zakonom obezbeđen zakonski deo roditeljske imovine, gde ona, dakle, ne mogu potpuno biti lišena nasledstva — u Nemačkoj, u zemljama francuskog prava itd., ;— deca moraju imati, pri sklapanju braka, roditeljski pristanak. U zemljama engleskog prava, gde zakon ne traži roditeljski pristanak pri sklapanju braka, rodite­ lji imaju punu slobodu testamentalnog raspolaganja svojom imovinom i mogu po vo lji lišiti nasleđa svoju �142 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ decu. Jasno je da uprkos tome, i baš stoga, sloboda sklapanja braka u Engleskoj i Americi, u klasama gde ima Šta da se nasledi, u stvari nije ni za dlaku veća Dego u Francuskoj i Nem ačkoj. N ije bolje ni s pravnom ravnopravnošću muža i žene u braku. N jih ova pravna nejednakost, koju smo nasledili od ranijih društvenih odnosa, nije uzrok, već posledica ekonom skog ugnjetavanja žena. U starom komunističkom domaćinstvu, ko je je obuhvatalo mno­ go bračnih parova i njihovu decu i gde je ženama povereno vođenje domaćinstva, bilo je isto toliko javna, društvenonužna radinost koliko i rad muškaraca na pribavljanju životnih namirnica. Ovo se izmenilo s patrijarhalnom porodicom i, još više, s monogamskom inokosnom porodicom . Vođenje domaćinstva izgubilo je svoj javni karakter. Ono se više nije ticalo društva. Ono je postalo privatna služba; žena je postala prava služavka, isključena iz učešća u društvenoj proizvodnji. Tek jo j je krupna industrija našeg doba — i to samo proleterki — opet otvorila put u društvenu proizvod­ nju, no s tim da ostaje isključena iz javne proizvodnje i da ne m ože ništa privređivati ako ispunjava svoje dužnosti u privatnoj -službi porodice; i da nije u stanju da ispunjava svoje porodične dužnosti ako želi da uz­ m e udela u javnoj radinosti i da samostalno privre­ đuje. A kakav je položaj žene u fabrici takav jo j je po­ ložaj u svim poslovnim granama, sve do lekarstva i advokature. Moderna inokosna porodica osnovana je na otvorenom ili prikrivenom domaćem ropstvu žene, a m oderno društvo je masa koja se sastoji od inokosnih porodica kao svojih molekula. Danas u velikoj većini slučajeva, bar u imućnim klasama, muž mora da bude onaj k o ji privređuje, branilac porodice, a to mu daje položaj gospodara koane n ije potrebno nikakvo poseb­ �ŽENSKO PITANJE 143 no pravno povlašćivanje. On je u porodici buržuj, a žena predstavlja proletarijat. U industrijskom svetu, međutim, specifičan karakter ekonomskog ugnjetava­ nja koje podnosi proletarijat istakao se u svojoj punoj oštrini tek kad su uklonjene sve zakonske posebne pri­ vilegije kapitalističke klase i kad je uspostavljena puna pravna ravnopravnost obe klase; demokratska republi­ ka ne ukida suprotnost obe klase; ona, naprotiv, tek pruža tie na kome će se borbom rešiti suprotnost. A is­ to tako će specifični karakter vladavine muža nad že­ nom u modernoj porodici, nužnost i način njihovog is­ tinskog društvenog izjednačenja izaći na punu svetlost dana tek onda kad obe strane budu pravno potpuno ravnopravne. Onda će se pokazati da je za oslobođenje žena prvi preduslov ponovno uvođenje celog ženskog roda u javnu radinost, a da ovo opet iziskuje uklanjanje svojstva inokosne porodice kao društvene privredne je ­ dinice. (Poreklo porodice, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka"; N ovi Sad, 1974, str. 55— 56). K O M U N ISTIČ K O DRUŠTVO I PORODICA 21. pitanje: Kakav će uticaj izvršiti komunističko društvo na porodicu? Odgovor: Ono će odnos oba pola učiniti čistim privatnim od­ nosom kojd se tiče samo zainteresovanih osoba i u koje se društvo ne treba mešati. Ono to može jer ukla­ nja privatnu svojinu i decu zajednički odgaja, a time �144 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ uništava obe osnove dosadašnjeg braika: zavisnost žene od muškarca i zavisnost dece od roditelja koju uzro­ kuje privatna svojina. Ovde leži i odgovor na dreku visokom oralnih malograđana protiv komunističke za­ jednice žena. Zajednica žena je pojava koja sasvim pripada građanskom društvu, a danas potpuno postoji u prostituciji. Prostitucija se zasniva na privatnoj svo­ jin i i nestaje zajedno s njom . Dakle, komunističko društvo umesto da uvodi zajednicu žena, ono je, na­ protiv, ukida. (.P rin cip i komunizma, na francuskom ). �V . I. L e n j in (1810— 1924) LIC EM E RSTVO VLADAJUĆIH KLASA Čak i obično poznavanje zakonodavstva buržoaskih zemalja koje se odnosi na brak, razvod i vanbračnu decu, kao d tamošnje prilike, pokazaće svakom koga interesuju ta pitanja da današnja buržoaska demokra­ tija, čak i u najdemokratskijim buržoaskim republika­ ma, ima zaista feudalistički stav prema ženi i vanbračnoj ded. Ako se devedeset dva razvoda na deset hiljada bra­ kova čine gospodinu Sorokinu kao ogromna brojka, ostaje nam onda jedino da pretpostavimo da je autor živeo i bio vaspitan u nekom manastiru, toliko izolovan od života da je teško poverovati da takav manas­ tir i postoji, ili pak da autor izobličuje istinu da bi učinio uslugu rea kd ji i buržoaziji. K o god, ma i naj­ manje, poznaje društvene prilike u buržoaskim zem­ ljama, zna da je stvaran broj razvoda (nepotvrđenih, naravno, od crkve d zakona) u stvari svuda daleko veći. U tom pogledu, Rusija se razlikuje od drugih zemalja po činjenici što njeni zakoni umesto da sankcionišu licemerstvo i obespravljenost žene i njenog deteta, ob­ javljuju otvoreno i u im e države sistematski rat sva­ kom licemerstvu i svakoj nepravdi. (Dela, tom X X V III, str. 189, na ruskom). �146 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ R A D N IČ K A K LA S A I N E O M A LT U Z IJA N IZ A M N a kongresu lekaira u Pirogovu pitanje abortusa, odnosno nasilno izvršenih pobačaja, izazvalo je veliko interesovanje i pokrenulo mnoge rasprave. Izvestilac Ličkus izneo je podatke o vrlo velikom broju abortusa u državama koje se danas smatraju civilizovanim. U N ju jork u je registrovano 80 000 abortusa za go­ dinu dana; u Francuskoj 36 000 svakog meseca. U Sen-Petersburgu procenat abortusa se više nego udvostru­ čio u toku 5 godina. Kongres lekara u Pirogovu je m išljenja da abor­ tus ne bi trebalo da povlači sudsko gonjenje za majku, kao i da lekar ne bi trebao da bude sudski proganjan, izuzev u slučaju da je intervenciju izvršio iz „koristo­ lju b lja ". Većina lekara koji su se izjasnili protiv kažnjava­ nja abortusa dotakli su se, prirodno, tokom diskusije takođe i takozvanog neamaltuzijanizma (odnosno, konIraceptivnih sredstava) i tom prilikom se istovreme­ no osvrnuli na društvenu stranu tog problema. Tako je, na prim er, po pisanju lista Ruskoje slovo, gospodin Vigdorčik rekao, „da treba pozdraviti kontraceptivna sredstva", dok je gospodin Astrahan uzviknuo pozdrav­ ljen burom aplauza: „Prisiljavaju nas da ubedimo maj­ ke da donesu na svet decu da bi bila sakaćena u za­ vodim a za školovanje, da bi bila izručena na milost i nemilost sudbine, da bi bila doterana do samoubistva!" Ako je tačno da je ovakva tirada gospodina Astrahana izazvala buru odobravanja, to me ni m alo ne čudi. Slušaoci su bili iz redova srednje i sitne buržoa­ zije sa buržoaskom psihologijom . Zar se od njih moglo očekivati nešto više od takvog bljutavog liberalizma? �ŽENSKO PITANJE 147 Međutim, posmatrano sa tačke gledišta radničke klase, skoro je nemoguće naći jasniji prikaz reakcio­ narne suštine i potpune budalaštine „društvenog maltuzijanizma" nego što je rečenica gospodina Astrahana. „Doneti na svet decu da bi bila sakaćena” . Zar samo zato? A zašto, najzad, ne zato da bi se bolje bo­ rila, da bi bila brojnija, sa više svesti i snage od nas da se suprotstave uslovima života koji sakate i upropašćuju našu generaciju? Eto, u tome se sastoji glavna razlika između psi­ hologije zemljoradnika, zanatlije, intelektualca, u stvari sitnog buržuja i psihologije jednog proletera. Sitni buržuj vidi i oseća da tone, da život stalno postaje sve teži, da je borba za egzistenciju sve nemi­ losrdnija, da njegov položaj i položaj njegove porodi­ ce postaje sve bezizlazniji. A to i jeste neosporna či­ njenica. I protiv toga protestuje sitan buržuj. Ali kako protestuje? Protestuje kao pripadnik klase 'koja nepovratno propada, koja je izgubila veru u budućnost, klase koja je potučena i trula. Tu nema pomoći: dakle, neka bude što manje dece koja trpe naše patnje i naša stra­ danja, našu bedu i naša poniženja, eto to je vapaj sit­ nog buržuja. Svestan radnik je beskonačno daleko od ovakvog gledišta. On ne dozvoljava da mu ovakve jadikovke, ma koliko one bile iskrene i potresne, zamračuju svest. Da takođe i mi, radnici i masa sitnih posednika živi­ mo pritisnuti patnjom i povijeni pod nepodnošljivim teretom. Naša generacija trpi više nedaća nego genera­ cija naših očeva. Ali, s druge strane mi smo mnogo srećniji nego što su bili naši očevi. Mi smo naučili d brzo učimo da se borimo — i to da se borimo ne usam­ ljeno kao što su to činili najbolji među našim očevi­ �148 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ma, ne u im e parola buržoaskih frazera, ikoje su nam potpuno strane, već za naše parole, parole naše klase. M i se borim o uspeŠnije od naših očeva. A naša deca će je i dovršiti. Eto zbog čega sm o — i eto jedino zbog čega smo — odlučni neprijatelji naomaltuzijamizma, ove težnje svojstvene uskom i egoističnom bračnom paru sitnoburžoaskom k o ji prestravljeno m rm lja: „Gospode, daj nam da se održim o, pa bilo na k o ji način; a što se tiče dece bolje da ih i nema". Prirodno, ovo nas ne sprečava da zahtevamo pot­ punu izmenu svih zakona kojim a se zabranjuje abor­ tus i o b javljiva n je medicinske literature o ikontraceptivnim sredstvima i si. Ovi zakoni su jedno od licem erstva vladajućih klasa. O vi zakoni ne leče bolesti kapitalizma, već su izuzetno kobni i teški za potlačene mase. Sloboda medicinske propagande i zaštita osnov­ nih građanskih prava građana i građanki je jedna stvar. A društvena teorija neomaltuzijanizma je nešto sasvim drugo. Svesni radnici će uvek voditi nepoštednu borbu protiv nastojanja da se ova reakcionarna i podla te­ o rija ubacuje u najnapredniju klasu današnjeg druš­ tva, onu k o ja je najjača i n ajbolje priprem ljena na ve­ like promene. (Dela, tom X V I, str. 497— 499, na ruskom). BORBA ZA PRAVO GLASA O pitanju ženskog prava glasa rezolucija je takođe prim ljena jednoglasno. Samo jedna Engleskinja iz poluburžoaskog „Fabijanskog društva" se zalagala za to da se dopusti borba ne za potpuno žensko pravo glasa, već za ograničeno u korist imućnih. Kongres je prihvatio gledište da je u kampanji za žensko pravo glasa neop- �ŽENSKO PITANJE 149 hodno u potpunosti braniti principe socijalizma i rav­ nopravnosti muškaraca i žena, ne krnjeći te principe ni zbog kakvih razloga oportuniteta. U Kom isiji je izbila zanim ljiva nesuglasica povo­ dom toga. Austrijanci (V iktor Adler, Adelhajn Pop) su pravdali svoju taktiku u borbi za sveopšte izborno pra­ vo muškaraca: radi izvojevanja toga prava oni su smat­ rali za pogodno da u agitaciji ne ističu u prvi plan zah­ tev o izbornim pravima i za žene. Nemački socijaldem o­ krati, naročito Klara Cetkin, protestovali su protiv toga još onda kada su Austrijanci vodiLi svoju kampa­ nju za sveopšte izborno pravo. Cetkin je u štampi izjav­ ljivala da nikako nije trebalo ostavljati u senci zahtev za izbornim pravima žene, da su Austrijanci oportunis­ tički žrtvovali princip iz razloga udobnosti, da oni ne bi oslabili, već bi pojačali silinu agitacije i snagu narod­ nog pokreta da su isto tako energično branili i pravo glasa žena. U Kom isiji se Klari Cetkin u potpunosti pri­ ključila i druga istaknuta nemačka socijademokratkinja, Cic. Alderova popravka koja je posredno branila austrij­ sku taktiku (u toj popravci se govori samo o tome da ne bude prekida u borbi za izborno pravo stvarano za sve građane, a ne o tome da se borba za izborno pravo vodi uvek sa zahtevom za jednakost prava muškarca i žena) — bila je odbačena sa 12 glasova protiv 9. Gledište K o­ misije i Kongresa može biti najtačnije izvršeno sledećim rečima napred pomenute Cic iz njenog govora na Među­ narodnoj konferenciji socijalistkinja (ta Konferencija je održana u Štutgartu u isto vreme s kongresom): ,,Mi treba da principijelno tražimo sve ono što smatramo da je pravilno — govorila je Cic — i samo u slučaju kad nam nedostaje snage za borbu, mi prihvatamo ono što možemo ostvariti. Takva je uvek bila taktika socj j ^ ^ L mokratije. Sto skromniji budu naši zahtevi, �150 Dr JOVAN ĐORĐEVIC skrom niji biti i ustupci v la d i" . . . Iz ovog spora austrij­ skih i nemaćkih socijal dem okrati ja čitalac može videti kako se najbolji marksisti strogo odnose prema najma­ njim odstupanjima od isprobane, principijelne revolu­ cionarne taktike. {Izabrana dela, knj. 6, „Kultura", Be­ ograd, 1960, str. 23— 24). PR AVO N A RAZVOD Prim er razvoda očigledno pokazuje da se ne može biti dem okrat i socijalist a da se odmah ne zahteva pot­ puna sloboda razvoda, je r nepostojanje te slobode jeste najgore tlačenje ugnjetenog pola žene, iako nije nimalo teško dokučiti da priznanje slobode odlaska od muževa n ije poziv svim ženama da odlaze. . . . U kapitalizm u su obični, ne kao pojedin i sluča­ jevi, nego kao tipična pojava, takvi uslovi kad je ugnjetenim klasama nemoguće „realizovati" njihova dem o­ kratska prava. Pravo razvoda ostade u većini slučajeva neostvarljivo u kapitalizmu, je r je ugnjeteni pol prignje­ čen ekonomski, je r žena pri kakvoj hoćete dem okratiji ostaje u kapitalizmu „kućna robin ja", robinja zatvorena u spavaću sobu, dečju sobu, kuhinju. Pravo biranja „svo­ jih " narodnih sudija, činovnika, učitelja, porotnika itd. takođe je u većini slučajeva u kapitalizmu neostvarljivo upravo zbog ekonomske prignječenosti radnika i selja­ ka. T o isto važi i za demokratsku republiku: naš pro­ gram je ,y proglašava" kao „sam održavlje naroda” , iako svi sooijaldem okrati odlično znaju da u kapitalizmu naj­ dem okratskija republika vodi samo k potkupljivanju či­ novnika od strane buržoazije i k savezu berze s vladom. Samo ljudi koji su sasvim nesposobni da m isle ili su sasvim neupoznati s marksizmom zaključuju otuda: znači, od republika nikakve koristi, od slobode razvoda �ŽENSKO PITANJE 151 nikakve koristi, od dem okratije nikakve koristi, od sam oopredeljenja nikakve koristi! A marksisti znaju da demokratija ne odstranjuje klasno ugnjetavanje, nego samo čini klasnu borbu čistijom, širom, otvorenijom , oš­ trijom; to nam je i potrebno. Što je sloboda razvoda potpunija, to je jasnije ženi da je izvor njenog „kućnog ropstva" kapitalizam, a ne bespravnost. Što je državno uređenje demokratskije, to je jasnije radnicima da je koren zla kapitalizam, a ne bespravnost. Što je nacio­ nalna ravnopravnost potpunija (ona nije potpuna bez slobode odvojenja), to je jasnije radnicima ugnjetene nacije da je stvar u kapitalizmu, a ne u bespravnosti i tako dalje. .. . Pravo razvoda, kao i sva demokratska prava bez izuzetka, u kapitalizmu je teško ostvarljivo, i uslovno je, ograničeno, formalno usko, ali i pored toga one koje odriču to pravo nijedan čestiti socijaldemokrat ne samo što neće smatrati socijalistim a nego ni demokratima. A u tome je sva suština. Sva „dem okratija" se sastoji u proglašavanju i ostvarivanju prava koja su ostvarljiva vrlo malo i vrlo uslovno u kapitalizmu, a bez takvog proglašavanja, bez borbe za prava odmah i neodložno, bez odgajanja masa u duhu takve borbe socijalizam nije moguć. (.Izabrana đela, knjiga 10, „Kultura” , Beog­ rad, 1960, str. 225— 227). POTPUNA JEDNAKOST ZA ŽENE Glavno, osnovno u boljševizmu i ruskoj oktobar­ skoj revoluciji jeste uvlačenje u politiku upravo onih koji su najviše bili ugnjetavani pod kapitalizmom. Njih su kapitalisti ugnjetavali, obmanjivali, pljačkali i pod monarhijom i demokratsko-buržoaskim republikama. �152 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ T o ugnjetavanje, to obm anjivanje, ta pljačka narod­ nog rada od strane kapitalista bili su neizbežni dok je vladala privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode. Suština boljševizm a, suština sovjetske vlasti sas­ to ji se u tome da se — razgolićujući laž i licemernost buržoaskog demokratizma, ukidajući privatnu svojinu na zem lju, fabrike, zavode — sva državna vlast koncentriše u rukama radnih i eksploatisanih masa. One same, te mase, uzimaju u svoje ruke politiku, tj. stvar izgradnje novoga društva. Zadatak je težak, mase iz­ mučene i prignječene kapitalizmom, ali drugog izlaza iz najam nog ropstva, iz robovanja kapitalizma nema i ne m ože biti. A uvući mase u politiku nije moguće ako se u po­ litiku ne uvuku žene. Jer je ženska polovina ljudskog roda pod kapitalizm om dvostruko ugnjetena. Radnicu i seljanku ugnjetava kapital, a povrh toga one čak i u najdem okratskijim buržoaskim republikama ostaju, prvo, nepunopravne, je r ih zakon ne izjednačuje s mu­ škarcem; drugo — i to je glavno — one ostaju u „kuć­ nom ropstvu” „kućne rob in je” , je r ih davi najpipav iji, najgrublji, najtegobniji rad u kuhinji i uopšte u pojedinačnom kućnom gazdinstvu i porodici, koji čo­ veka najviše zaglupljuje. Boljševička, sovjetska revolucija podseca korene ugnjetavanja i nejednakosti žena tako duboko kako se nije usuđivala da ih podseče nijedna partija i nijedna revolucija na svetu. Od zakonske nejednakosti žene s muškarcem nije kod nas, u Sovjetskoj Rusiji, ostalo ni traga. Sovjetska vlast je potpuno uništila naročito odvratnu, podlu, licemernu nejednakost u bračnom i porodičnom pravu, nejednakost u odnosu prema detetu. �153 2ENSK0 PITANJE To je tek prvi korak ka oslobođenju žene. Ali ni­ jedna od buržoaskih, pa i najdemokratskijih republika nije se usudila da učini ni taj prvi korak. N ije se usu­ dila iz straha pred „svetom privatnom svojinom ". Drugi i glavni korak jeste ukidanje privatne svo­ jine na zemlju, fabrike, zavode. Time, i jedino time, otvara se put ka potpunom i stvarnom oslobođenju žene, njenom oslobođenju od „kućnog ropstva" putem prclaza od sitnog pojedinačnog kućnog gazdinstva na krupno podruštvljeno gazdinstvo. Taj prelaz je težak, je r se ovde radi o preobražaju najukorenjenijeg, najuobičajenijeg, najukočenijeg, okoštalog „poretka” (istinu reći, nagosti i divljaštva, a ne „poretka"). Ali je taj prelaz započeo, stvar je pokre­ nuta, pošli smo novim putem. (Izabrana đela, Sveska 14, „Kultura” , Beograd, 1960, str. 216— 218). NEMA DEM OKRATIJE BEZ ŽEN A Ne može se osigurati istinska sloboda, ne može se graditi demokratija — a da se i ne govori o socijalizmu — ako se ne uključe žene u javnu službu, službu m ili­ cije, u politički život, ako se ne otrgnu iz zagluplju­ juće atmosfere domaćinstva i kuhinje. (Dela, tom XX , str. 38, na ruskom). ŽEN A I JA VN I Ž IV O T Bez pridobijanja žena za samostalno učešće ne sa­ mo u političkom životu uopšte nego i za stalnu, opštu javnu službu ne može biti ni govora ne samo o socija­ lizmu nego ni o potpunoj i čvrstoj demokratiji. A funk- �154 Dr JOVAN ĐORĐEVIC cije „p o licije", kao što su staranje o bolesnicima, o bes­ prizornoj deci, o zdravoj ishrani itd., ne mogu biti na zadovoljavajući način ostvarene bez ravnopravnosti žene na delu, a ne samo na papiru. M i nismo utopisti. M i znamo da svaki polukvalifikovani radnik i svaka kuvarica nisu sposobni da od­ mah počnu da upravljaju državom. U tom se mi slaže­ m o s kadetima, s Breškovskim i s Ceterelijem. Ali mi se razlikujem o od svih ovih građana time što tražimo da se smesta prekine s predrasudom da su tobože samo bogataši ili činovnici k o ji potiču iz bogatih porodica u stanju da upra vljaju državom, da obavljaju tekući, svakodnevni posao upravljanja (Izabrana dela, knj. X I, „K u ltu ra", Beograd, 1960, str. 344). PO TPU N A R A V N O PR A V N O S T ZA ŽEN E Radnici najvećim delom treba da učestvuju u iz­ borim a. Sovjetska vlast je prva, i jedina na svetu, uki­ nula stare buržoaske zakone, sramne zakone koji su utvrđivali zakonsku potčinjenost žene i privilegije čoveka, posebno u braku i u odnosu na decu. Sovjetska vlast je, kao prva i jedina vlast radnika na svetu, uki­ nula sve privilegije koje su, vezane za vlasništvo, pos­ tojale u korist čoveka, u porodičnom pravu i najdemo­ kratskijih buržoaskih republika. Tam o gde postoje zem ljoposednici, kapitaliste i tr­ govci, tamo ne m ože biti jednakosti između čoveka i žene, čak ni pred zakonom. Tam o gde nema zemljoradnika, kapitalista i trgo­ vaca, tamo gde vlast radnika gradi novi život bez svo­ jih ugnjetača, tamo ima jednakosti između čoveka i žene pred zakonom. �155 ŽENSKO PITANJE Ali, to je nedovoljno. Jednakost pred zakonom još ne znači i jednakost u životu. Mi očekujemo da će radnica steći svoju jednakost sa radnikom, ne samo pred zakonom već isto tako i u životu. Zbog toga je potrebno da radnice sve značajni­ je učestvuju u rukovođenju javnim poslovima i držav­ noj administraciji. Učestvujući u javnom životu, žene će se brzo iz­ graditi i dostići ljude. Izaberite dakle što veći broj radnica komunista ili vanpartijki u Sovjet! N ije važno ako jedna poštena radnica, pametna i savesna u svom poslu, ne pripada Partiji: izaberite je u Moskovski sovjet! Neka bude što više radnica u Moskovskom sovje­ tu! Neka moskovski proletarijat pokaže da je spreman da sve učini, da će učiniti sve da bi se borio do pobede protiv stare nejednakosti, protiv starog buržoaskog ponižavanja žene. Proletarijat neće postići potpuno oslobođenje uko­ liko ne izvojuje potpunu slobodu za žene. (Dela, tom XXV, str. 40—41, na ruskom). ŽENA I REVOLUCIJA Uzmite položaj žene. Nijedna demokratska partija na svetu ni u jednoj od najnaprednijih buržoaskih re­ publika u toku decenije nije uradila, u tom pogledu, ni stoti deo onoga što smo mi uradili već u toku prve godine naše vlasti. Mi u pravom smislu reči nismo os­ tavili ni kamen na kamenu od podlih zakona o nerav­ nopravnosti žene, o ograničenjima pri razvodu braka, o �156 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ odvratnim form alnostim a za koje je razvod vezan, o nepriznavanju vanbračne dece, o traženju njihovih oče­ va itd. — zakona č iji su ostaci m nogobrojni u svim civilizovanim zem ljam a, na sramotu buržoazije i kapita­ lizma. M i im am o hiljadu puta pravo da se ponosimo onim što smo učinili u toj oblasti. Ali što smo čistije čistili tlo od krša starih, buržoaskih zaikona i ustanova, to nam je postajalo jasnije da je to čišćenje terena na groblju, ali još ne i sama gradnja. Žena je i dalje kućna robinja, i pored svih oslo­ bodilačkih zakona, je r nju pritiska, davi, zaglupljuje, ponižava sitno kućno gazdinstvo, prikivajući je za »ku­ hinju i dečju sobu, rasipajući njen rad na strahovito neproduktivan, sitan, razdražujući, zatupljujući, za­ glupljujući posao. Pravo oslobođenje žene, pravi komu­ nizam će početi tek tamo i tada, gde i kada bude po­ čela masovna borba (kojom rukovodi proletarijat koji poseduje državnu vlast) protiv tog sitnog kućnog gaz­ dinstva ili, tačnije, kad bude počeo njegov masovni preobražaj u krupno socijalističko gazdinstvo. Da li u praksi posvećujem o dovoljno pažnje tom pitanju koje je teoretski za svakog komunistu van dis­ kusije? Razume se, ne. Da li se dovoljno pažljivo od­ nosim o prema klicama komunizma k oje već sada pos­ toje u toj oblasti? Ne, i još jedanput ne. Menze, jasle, d ečiji vrtovi — to su prim eri tih klica, to su ona jed­ nostavna, svakidašnja sredstva koja ne zahtevaju niš­ ta pompezno, visokoparno, svečano, ali koja mogu da fa k tičk i oslobode ženu, mogu da faktički smanje i uni­ šte njenu nejednakost s muškarcem što se tiče njene uloge u društvenoj proizvodnji i u javnom životu. Ta sredstva nisu nova, njih je stvorio (kao i uopšte sve ma­ terijalne preduslove socijalizm a) krupni kapitalizam, �ŽENSKO PITANJE 157 ali su ona pod 'kapitalizmom ostala, prvo, retkost, dru­ go — što je naročito važno — ili trgovačka preduzeća, sa svim najgorim stranama špekulacije, profiterstva, prevare, falsifikata, ili „akrobatstvo buržoaske dobrotvornosti” , koju su najbolji radnici s pravom mrzeli i prezirali. Nema sumnje da sada ima kod nas mnogo više tih ustanova i da one počin ju m enjati svoj karakter. Nema sumnje da među radnicama i seljankama ima, mnogostruko više nego što m i znamo, organizatorskih talenata ljudi koji umeju da organizuju praktičnu stvar u kojoj učestvuje veliki broj radnika i još veći broj potrošača, a bez onog obilja fraza, vrzm anja tamo-amo, svađa, brbljanja o planovima, sistemima itd., od čega stalno „boluje” „inteligencija” , koja ima o sebi vrlo visoko mišljenje, ili nedopečeni „komunisti” . A m i te klice novoga ne negujemo kako treba. Pogledajte buržoaziju. Kako ona divno ume rekla­ mirati ono što je n jo j potrebno! Kako se „uzorna” , u očima kapitalista, preduzeća hvale u milionima primeraka njihovih novina, kako se od „uzornih” buržoaskih ustanova stvara predm et nacionalnog ponosa! Naša štampa se ne brine, ili se gotovo ništa ne brine, o tome da se opisuju n ajbolje menze ili jasle, da bi se svakodnevnim nastojanjima borila za pretvaranje ne­ kih među njima u uzorne, da bi ih reklamirala, detalj­ no opisivala kakva se ušteda ljudskog rada, kakva se udobnost za potrošače, kakva se ušteda proizvoda, ka­ kvo se oslobođenje žene od kućnog ropstva, kakvo se poboljšanje sanitarnih uslova pri uzornom komunis­ tičkom radu postiže, može da postigne, može da pro­ širi na čitavo društvo, na sve trudbenike. (Izabrana dela, tom X III, „Kultura” , Beograd 1960, str. 204— 206). �158 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ USPEH R E VO LU C IJE Z A V IS I OD ST E PE N A (M ASO VN O G ) UČEŠĆA 2E N A Drugovi, kongres ženskog pokreta arm ije proleta­ rijata u određenom pogledu ima vrlo veliki značaj zbog činjenice što se u svim zem ljam a žene uključuju u po­ kret sa m nogo poteškoća. Socijalistička revolucija se ne m ože ostvariti bez širokog učešća organizovanog dela radnih žena. U svim civilizovanim zem ljam a, pa čak i u najna­ prednijim , položaj žena je takav da se, ne bez razloga, nazivaju domaćim robovim a. N i u jednoj kapitalistič­ koj zem lji, pa bila ona i najliberalnija republika, žene ne uživaju potpunu zakonsku ravnopravnost. Dužnost Sovjetske Republike je da pre svega uniš­ ti sva ograničenja prava žena. Vlast sovjeta je potpuno uništila onaj izvor buržoaske sramote, poniženja i nehumanosti — proces razvoda. Uskoro će biti godinu dana kako postoji zakon o potpunoj slobodi razvoda. M i smo obnarodovali de­ kret kojim se ukida razlika u položaju između zakoni­ te i vanbračne dece i otklanja čitav niz političkih ne­ pravdi; nigde u svetu nije tako potpuno ostvarena jed ­ nakost i sloboda radnih žena. M i znamo da sav teret zastarelih propisa pada na ženu i na radničku klasu. P rvi put u istoriji naš zakon je zbrisao sve ono što je ženu pretvaralo u obespravljeno biće. Ali ne radi se samo o zakonu. K od nas je ovaj zakon o potpunoj slo­ bodi braka lako prihvaćen u gradovima i industrijskim centrima, ali u selu on često ostaje samo m rtvo slovo na hartiji. Tam o i danas preovlađuje crkveni brak. To je zbog uticaja sveštenstva, a to zlo je teže savladati nego staro zakonodavstvo. �2ENSK0 PITANJE 159 Protiv verskih predrasuda se mora vrlo oprezno boriti: oni koji u ovoj borbi vređaju verska osećanja, mnogo greše. Treba se boriti putem propagande i raz­ jašnjavanjem. Zaoštravanjem ove borbe možemo raz­ jariti mase. Takav način borbe produbljuje razdor masa u oblasti religije, a naša snaga leži u jedinstvu. Najdublji izvor verskih predrasuda su beda i mračnjaštvo: eto, to su zla koja treba savladati. Do sada je položaj žene takav kako ga je odredilo njeno robovanje; žena je potčinjena svom domaćin­ stvu i samo socijalizam može da je izbavi iz te situa­ cije prelaskom sa sitnog na krupno gazdinstvo sa ko­ lektivnom obradom zemljišta. Tada će tek oslobođenje i emancipacija žene biti potpuni. To je težak zadatak; ali već su stvoreni komi­ teti siromašnih seljaka, a bliži se vrem e kada će se i revolucija učvrstiti. Sada se udružuje samo najsirom ašniji deo stanov­ ništva na selu, i sa tim organizacijama siromašnih so­ cijalizam je dobio čvrstu osnovu. U prošlosti su poznati česti slučajevi da je prvo grad postajao revolucionaran, a selo se pokretalo tek kasnije. Sadašnja revolucija se oslanja na selo i na tome se i zasniva njena vrednost i snaga. Iskustvo svih oslobo­ dilačkih pokreta potvrđuje da uspeh jedne revolucije zav*si od stepena učešća žena. Sovjetska vlast čini sve da bi žena, potpuno nezavisna, mogla da ispuni svoj proleterski i socijalistički zadatak. (Dela, tom X X I II , str. 285—286, na ruskom). �2. G ed (1845— 1922) OM O G U Ć ITI 2 E N I DA 2 IV I OD SVOGA RADA Među jednoglasno prihvaćenim rezolucijama na Kongresu sindikata u Renu ima jedna, ona Kom isije za rad žena, 'koja se m ora osuditi u im e francuske radnice. Bez izričito g zahteva da žena bude isključena iz preduzeća, fabrika i radionica svih vrsta, da jo j bude zabranjen rad u društvenoj proizvodnji — što bi u današnjim ustavima zadalo smrtni udarac industriji — — Kongres očekuje da se ovaj rad ograniči na „devojku ili udovicu, prema tome ženu prisiljenu da sama podm iruje svoje potrebe” i dodaje: „M i treba da se potrudim o da u svima sredinama propagiram o ideju da muž treba da izdržava ženu”. Tako se govorilo i 1876. na prvom kongresu rad­ nika u sali Arasa, gde su delegati — pošto su zaključili da „čovek kao snažniji i jači treba da zarađuje sred­ stva za podm irenje troškova dom aćinstva" — jedno­ dušno ocenili da je „za žaljenje” rad žena u proizvod­ n ji i ponovili, prema Prudonu, da je „pravo mesto žene u domaćinstvu” . Ali, ukoliko se tada, kada je radnički pokret bio tek u začetku i kada je naš poburžoaženi proletarijat tre­ balo tek da otkrije uzroke duboke bede i način da se �2ENSK0 PITANJE 161 ona otkloni, takva greška m ogla objasniti, ali ne i op­ ravdati, utoliko danas, kad socijalizam već 22 godine plovi punim jedrima, moramo da budemo zapanjeni zbog ponovljene greške, koja bi smela biti samo slučajna. Ne, nekakva nadmoć koja se pripisuje čoveku i njegova radna sposobnost ne mogu biti razlog za potčinjavanje žene čoveku. Radnici, kojim a njihova gra­ đanska i politička izgrađenost omogućuje da sagledaju lažna ostvarenja potpune emancipacije žene bez nje­ nog ekonomskog osamostaljivanja, manje nego iko žele da se ovekoveči ekonomsko potčin javan je jednog pola drugom, što znači učiniti od žene čovekovog proletera, a posebno što se time oduzima ljudsko dostojanstvo seksualnim odnosima bez slobode. Suština jarma, koji guši radničku klasu i koga ona sve više želi da se oslobodi, nalazi se u činjenici da sredstvima za proizvodnju — a time i proizvodima rada — raspolaže jedan manji deo društva, a takođe i životima drugog dela. Zbog monopolizacije ekonomskih dobara i bogatstava, većina onih koji to nemaju, pod­ vrgnuti su ćudima manjine vlasnika, bez kojih i pro­ tiv kojih nije moguća egzistencija. Međutim, ukoliko samo čovek treba da proizvodi i ukoliko je on taj k o ji treba da podm iruje potrebe žene, očigledno je da će mu onda ona biti potčinjena i zavisiti od njega kao što današnji radnik zavisi od kapi­ taliste? Njena egzistencija će tada biti uslovljena time ko­ liko ona odgovara čoveku ili, bolje, koliko mu se ona dopada. »Ljubavnica ili domaćica" — gledište čiju oprav­ danost ništa bolje ne potvrđuje od činjenice da je ova­ �162 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ kvu čudovišnu, sofističku dilemu postavio sam čovek, P. J. Prudon. Radnik ne m ože da ograničava, bilo u čemu, prava k oja pripadaju ženi kao ljudskom biću da živi od svog rada, ne za viseći ni od koga, a da ne bude okrivljen od polovine čovečanstva za nepravičnost za koju, sa raz­ logom , o k rivlju je buržoaziju. Ne, mesto žene nije vezano za domaće ognjište više nego li za ma koje drugo. Ono je svuda gde njen rad m ože i hoće da se -koristi. Zašto i s kojim je pra­ vom ograničavati, zatvarati u njen pol, pretvoren — hteli to ili ne — u zanimanje, da se ne kaže u zanat? Ćovek ima takođe dužnosti k o je odgovaraju njegovom polu: on je muž i otac, što ga ne sprečava da bude i lekar, umetnik, fizički ili intelektualni radnik. Zašto i k ojim pravom žena, bila supruga ili majka — a da se ne govori o onim a k o je -nisu ni jedno ni drugo — ne bi m ogla takođe da se društveno angažuje na mestu koje jo j odgovara? Zlo n ije u radu, čak ni u industrijskom radu, nego u zloupotrebi i plaćanju kapitalističkog danka, čemu je danas više izložen ženski nego muški rad. A takođe još i u smetnjama koje postavljaju koliko običaji to­ liko i zakoni. Ženi, kao i čoveku, treba obezbediti svestrani raz­ voj i slobodno korišćenje mogućnosti. S druge strane, radnicima nezavisno od pola treba takođe obezbediti ukupan proizvod njihovog rada. U tome je potpuno rešenje — i samo u tome. (La fem m e el son d roit an tra­ vail, u časopisu „S ocijalist" od 9. oktobra 1898, na francuskom). �P o l L a f a r g (1842— 1911) PIT A N JE 2E N E Buržuj je smatrao, i još smatra, da žena treba da ostane u kući, da se posveti nadziravanju i upravljanju domaćinstvom, brizi o mužu, i da rađa i hrani decu. Već je Ksenofon, dakle u vreme kad se rađala i počela da ostvaruje buržoazija u antičkom društvu, postavio ove osnovne poglede o savršenoj ženi. No, ukoliko je u toku vekova ovakav ideal mogao da bude opravdan, s obzirom na to da je odgovarao naprednim ekonom­ skim uslovima, kada su ovi prestali da budu takvi, on je postao ideološki preživeo. Vezivanje žene za domaćinstvo pretpostavlja da ona u domaćinstvu obavlja mnoge poslove koji iscrplju­ ju svu njenu snagu; ali najvažniji i najteži domaći poslo­ vi: predenje vune, tkanje lanenog platna, štrikan je, kro­ jenje i šivenje odeće, pranje rublja, mešenje hleba i si. danas se obavljaju u kapitalističkoj industriji. To pret­ postavlja takođe da čovek svojim doprinosima i zara­ dama podmiruje materijalne potrebe porodice, no, kod imućne buržoazije brak je isto toliko udruživanje kapi­ tala kao i udruživanje ličnosti, i često je miraz supruge veći od miraza supruga. Katkada su deca — devojke kao i dečaci — prinuđeni da zarađuju svoja sredstva za ži­ vot u trgovini, upravi željeznice, bankama, prosveti, poš­ ti itd., a često se dešava da mlada udata žena produžava da radi izvan kuće da bi dopunila sredstva za domaćinst­ vo, pošto prihod muža ne može da pokrije izdatke. �164 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ K ćeri i žene sitnih buržuja, kao i onih iz radničke klase, postaju konkurenti svojih očeva, braće i muževa. Taj privredni antagonizam, čije je ispoljavan je buržo­ azija uspela da spreči zatvaranjem žene u porodično prebivalište, uopštava se i pojačava sa razvitkom kapi­ talističke proizvodnje; on zahvata oblast slobodnih za­ nimanja: medicinu, advokaturu, književnost, novinarst­ vo, nauku itd. u kojim a je čovek rezervisao monopol, uobražavajući da će on ostati večit. Radnici su prvi, kao i uvek, izvukli logične zaključke iz učešća žene u društ­ venoj proizvodnji i zam enili ideal zanatlija: žena isklju­ čivo domaćica, novim idealom: žena saborac u njihovoj ekonom skoj i političkoj borbi za podizanje plata i oslo­ bođenje rada. K ad su kćeri i žene sitne buržoazije, prinuđene da zarađuju za svoje izdržavanje i uvećavanje porodičnih prihoda, počele da preplavljuju radnje, administraciju, pošte i slobodne profesije, buržuji su se zabrinuli za svoje izvore prihoda, i inače već umanjene; konkuren­ cija žena umanjivala ih je još više. Intelektualci, koji su preuzeli odbranu muškog pola, verovali su da nije pametno ponovo početi sa m oralističkim zakletvama ko­ je su žalosno propale pred bogatom buržoazijom; oni su se obratili nauci, dokazujući nepobitnim razlozima i uzvišeno naučno, da žena ne može da se odvoji od doma­ ćih poslova a da ne povredi prirodne i istorijske zakoni­ tosti. Oni dokazuju, na svoje potpuno zadovoljstvo, da je žena niže biće, nesposobno da ovlada visokom intelek­ tualnom kulturom i da jo j posveti punu pažnju, energiju i entuzijazam, i da konkuriše muškarcima. N jen mozak m anji po zapremini, manje težak i manje složen nego u čoveka, je „m ozak deteta"; njeni slabije razvijeni mišići nemaju snagu napada i otpora; kosti njenih ruku, karlične duplje, vrata, butne kosti, najzad ceo njen sistem �2ENSK0 PITANJE 165 kostiju, mišića i živaca omogućuje jo j samo obavljanje poslova u kući. Ona je osuđena po prirodi, po svim svojim organima da bude sluškinja čoveka, kao što je nemilosrdni bog Jevreja i hrišćana svojim prokletstvom osudio rasu Hama na ropstvo. Istorija je dala svoju sjajnu potvrdu ovim ultranaučnim istinama; filo zofi i istoričari tvrde da ona po­ kazuje da je žena, uvek i svuda, potčinjena čoveku, za­ tvorena u kući, u ženskom odeljenju; ako je takva bila u prošlosti, takva treba da ostane njena sudbina i u bu­ dućnosti, tvrdio je najdublji buržoaski filo zof Ogist Kont. čuveni lakrdijaš Lom brozo produžava svojom ku­ kavičkom osvetom, ozbiljno tvrdeći da društvena statis­ tika utvrđuje manju vrednost žene pošto je broj ženskih kriminalaca manji od broja muških kriminalaca; budu­ ći da je bio zaljubljen u proučavanje brojki, mogao je dodati da statistika ludila pokazuje da je takođe bilo manje žena-ludaka. Prema tome, moral, anatomija, psi­ hologija, društvena statistika i istorija prikivaju zauvek ženu za domaćinsko robovanje. Kapitalistička proizvodnja, koja se bavi većinom po­ slova namenjenih ženi u porodičnom domaćinstvu, obu­ hvata u svojoj arm iji najamnika u fabrici, trgovini, kan­ celariji i nastavi žene i kćeri iz radničke klase i slojeva* sitne buržoazije da bi tako pribavila jeftin iji rad. Ona je zbog velike potrebe za intelektualnim snagama — zane­ marivši dostojan poštovanja i poštovan osnovni zakon muškog morala: celokupno znanje žene treba da obuhva­ ti čitanje, pisanje i računanje — zahtevala da se devojke i dečaci obučavaju u osnovnim znanjima iz četiri nauke. Prvi korak je učinjen, nije im se mogao zabraniti ulaz na univerzitet. One su dokazale da je ženski mozak, koji su intelektualci nazvali „mozak deteta", bio u stanju, kao i muški, da prim i svu naučnu nastavu. Apstraktne �166 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ nauke (matematika, geom etrija, mehanika i dr.), čije je izučavanje prvo postalo pristupačno ženama, bile su takođe prve na kojim a su m ogle dokazati svoje intelek­ tualne sposobnosti; one se zatim bacaju na eksperimen­ talne nauke (fiziologija , fizika, hernija, prim enjena me­ hanika itd.) i u Am erici i E vropi navire legija žena koje idu u korak s ljudim a, uprkos slabijim uslovima fi­ zičkog i m oralnog razvoja u kojim a žive od svoje prve m ladosti. Kapitalizam n ije otrgao ženu od domaćeg ognjišta i uputio u društvenu proizvodnju radi njenog oslobo­ đenja, već da bi je iskoristio još bezobzirnije nego čoveka; pri tom e se dobro pazilo da se ne naruše ekonom­ ske, pravne, političke i moralne prepreke podignute da bi je prikovale za m uževljevo prebivalište. Žena, eksploatisana od kapitala, podnosi bedu slobodnog radnika i zato nosi svoje okove prošlosti. N jen a ekonomska beda je pogoršana: umesto da bude izdržavana od oca ili muža, čije gospodstvo na­ stavlja da trpi, ona m ora da zarađuje sredstva za svoju egzistenciju i, pod izgovorom da su njene potrebe manje od čovekovih, rad jo j je m anje nagrađen; a kad se završi njen svakodnevni rad u radionici, kancelariji ili školi, počinje posao u domaćinstvu. Materinstvo, sveta dužnost i najuzvišeniji društveni poziv, postaje u kapi­ talističkom društvu razlog strahovite ekonomske i psiho­ loške bede. N epodnošljiv položaj žene je opasnost za produženje vrste. Ali, ovo porazno i bolno stanje nagoveštava kraj ropstva koje počinje sa uspostavljanjem privatne svo­ jin e i koje m ože iščeznuti samo njegovim ukidanjem. ( La question de la fem m e, „ L 'o c u v r e nouvelle", Paris, 1904). �A . B e b e l (1840— 1913) ISTO R IJA ŽE N E JE ISTO R IJA NJENOG U GNJETAVANJA Žena i radnik imaju zajedničko to što su ugnjeteni. Oblici ovog ugnjetavanja menja li su se tokom vremena i u različitim zemljama, ali je ugnjetavanje ostalo. U to­ ku istorijskog razvitka ugnjeteni su češće postajali svesni toga, i to je vodilo izmenama i ublažavanju njihovog stanja, ali pravilno shvatanje uzroka ovog ugnjetavanja i kod žene kao i kod radnika rezultat je tek naših dana. Trebalo je najpre saznati suštinu društva i zakone po ko­ jim a se ono razvija, pa tek onda da se javi pokret koji će imati izgleda da ove odnose uoči kao nepravedne. Obim i dubina jednog takvog pokreta zavisi od stepena uviđavnosti i slobode kretanja kojom raspolažu zapos­ tavljeni redovi. I u jednom i u drugom pogledu žena za­ ostaje iza radnika, kako po naravi i vaspitanju tako i po datoj joj slobodi. Pored toga: prilike koje se protežu na dug niz generacija postaju najzad navika, a nasleđe i vaspitanje čine da to izgleda „prirodno". Otuda, naročito, žena još i danas smatra svoj potčinjeni položaj kao nešto razumljivo samo po sebi i nije jo j lako objasniti da je taj položaj nedostojan nje i da ona mora težiti tome da postane sa čovekom ravnopravan i u svakom pogledu jednak član društva. �168 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ A li ma koliko bilo sličnosti između položaja žene i položaja radnika, žena ima prema radniku jedno preim ućstvo: ona je p rv o ljudsko biće koje je zapalo u ropstvo. Žena je postala robinja pre nego što je i posto­ ja o rob. Svaka društvena zavisnost i ugnjetavanje potiču iz ekonomske zavisnosti ugnjetenog od ugnjetača. U ovom se položaju nalazi i žena od starine, što nam pokazuje istorija razvitka ljudskog društva. (Žena i socijalizam, str. 13— 14, „R a d ", Beograd, 1956). POD G VOZDEN OM PETOM U nižim klasama novčani brak je nepoznat. Radnik se po pravilu ženi iz naklonosti, ali razorni uzroci prate i n jegov brak. Nesigurnost je obeležje njegova života. Takvi udari sudbine izazivaju neraspoloženje ili ogorčenost, a to se pre svega prenosi u domaći život kad se svakog dana i svakog sata ja vlja ju osnovne potrebe koje ne mogu da se podm ire i izazivaju razdor i svađe. Kao posledica to­ ga nastupa rušenje braka i porodice. I li oboje, i muž i žena, idu na rad. Deca su ostav­ ljena sama sebi ili nadzoru starije braće i sestara, ko­ jim a je takođe potrebno da se neko stara o njima i neguje ih. N a podne se u najvećoj žurbi proguta ono malo bednog jela, i to ako roditelji uopšte imaju vremena da dotrče kući, što u hiljadama slučajeva nije moguće zbog udaljenosti radnog mesta od stana i zbog kratke pauze. Umorni i malaksali, vraćaju se roditelji uveče kući. Umesto prijatne, vesele kućice, dočekuje ih tesan, nezdrav stan, k oji često nema ni svetlosti ni vazduha i kome ne­ dostaju i najpotrebnije ugodnosti. Sve veća oskudica u ugodnim stanovima i užasne posledice koje potiču otu­ �2ENSK0 PITANJE 169 da čine jednu od najm račnijih strana našeg društvenog poretka koji vodi m nogobrojnim nesrećama, porocima i zločinima. I ta oskudica u stanovima postaje, uprkos svim pokušajima ublažen ja, sve veća u gradovima i industrijskim centrima. Ona zahvata sve šire slojeve: sitne proizvođače, činovnike, učitelje, sitne trgovce itd. Žena radnikova, kad se vrati uveče kući umorna i iznu­ rena, ima opet pune ruke posla: na brzinu mora da se stara da dovede u red bar ono što je najnužnije. Deca se odmah smeštaju u postelju, žena seda i šije i krpi duboko u noć. Ona ne zna za odm or i okrepijenje koji su joj toliko potrebni. Muž je često neuk, žena zna još ma­ nje, i ono malo što inače imaju da kažu jedno drugom, kaže se vrlo brzo. Muž odlazi u krčmu da tamo nađe prijatnosti koje nema kod kuće, pije, ali ma kako ma­ lo pio, troši mnogo za svoje prilike. Ponekad se oda kockanju, koje staje velikih žrtava i više društvene kru­ gove, i izgubi u kockanju još više nego što popije. Za to vreme žena sedi kod kuće i lju ti se: ona mora da radi kao stoka u jarmu, za nju nema predaha i odmora. Muž iskorišćuje što bolje može slobodu koju mu je doneo slučaj što se rodio kao muško. Tako počinje neslaganje. Još ako je žena manje predana, ako uveče, vrativši se kući s posla umorna, potraži opravdanu razonodu, kuća pođe unatrag i beda se udvostruči. Ali mi ipak živim o u „najboljem od svih svetova". (Žena i socijalizam, „Rad", Beograd, 1956). ŽENSKO PITAN JE JE JEDNA STRANA DRUŠTVENOG PITAN JA Mi živimo u vremenu jednog velikog socijalnog pre­ obražaja koji svakim danom čini nove napretke. Sve jači pokret i nemir duhova oseća se u svima slojevima �170 Dr JOVAN ĐORĐEVTĆ društvenim i goni dubokim promenama. Svi osećaju da se koleba zem ljište na kome stoji. N a površinu je izbila množina pitanja koja sve šire krugove zanimaju, oko čijih se rešenja pristalice i protivnici bore. Jedno od najvažnijih među njim a, ko je se sve više napred ističe, jeste takozvano žensko pitanje. T o je pitanje položaja k o ji žena u našem društve­ nom organizmu treba da zauzme, načina na k oji će svo­ je snage i sposobnosti svestrano m oći razviti da bi posta­ la potpun, ravnopravan i što je moguće više koristan član ljudskog društva. Ovo se pitanje, prema našem gle­ dištu, poklapa sa p ita n jem : k o ji se oblik i organizacija m ora dati ljudskom društvu da na mesto ugnjetavanja, eksploatisanja, bede i n evolje dođe fizičko i društveno ozdravljen je pojedinca i društva. Žensko pitanje je, da­ kle, za nas samo jedna strana opšteg socijsilnog pitanja, k oje ispunjava danas sve glave koje misle i pokreće sve duhove; ono se, prema tome, može konačno rešiti samo uništenjem društvenih suprotnosti i otklanjanjem zla k oje iz njih ističe. (Žena i socijalizam, „Savremena kn jiga", Sveska 6, Beograd— Sarajevo, 1923). �Klara Cetkin (1857— 1933) RAZGOVOR V. I. LE N J IN A I K LA R E C E T K IN Drug Lenjin mi je često govorio o ženskom pita­ nju. On je pridavao veliku važnost ženskom pokretu ne samo zbog njegovog sopstvenog značaja već, u izvesnom smislu, kao odlučujućeg činioca u borbi masa. Jas­ no je, da je podrazumevao potpunu društvenu jednakost žene kao neosporan princip komunizma. Naš prvi raz­ govor o tom predmetu vodili smo u jesen 1920. godine u njegovom prostranom radnom kabinetu u Krem lju. Lenjin je sedeo za svojim pisaćim stolom, prekrivenim knjigama i hartijama, što je pokazivalo čime se bavi i šta radi, ali bez „nereda uobičajenog kod genija” . .Ali treba obavezno da stvorimo snažan međunarod­ ni ženski pokret, zasnovan na jasnoj i preciznoj teorij­ skoj osnovi, otpočeo je odmah posle pozdrava. Očigled­ no je da do njegovog uspešnog ostvarenja ne može doći bez marksističke teorije. M i komunisti moramo, u po­ gledu ovog pitanja, da sagledamo naše principe potpuno čisto i jasno. Moramo potpuno otvoreno da se izdvojimo od svih drugih partija. Na žalost, na našem I I međuna­ rodnom kongresu, mada je pitanje ženskog pokreta bilo pokrenuto, nije bilo dovoljno vremena ni da se pretrese i zauzme konačan stav o tom pitanju. To je greška ko­ misije koja je dozvolila da se razvlače stvari. Ona mora �172 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ da sačini rezoluciju, obradi teze i jasno označi osnovnu liniju. Treba da im u tom e pom ognete” . Pošto sam već ranije čula o ovom e što m i je sada Len jin rekao, izrazila sam mu svoje čuđenje. Ja sam bila oduševljena svim onim što su ruske žene učinile za vrem e revolucije, osim onim što one još uvek čine da je zaštite i da jo j pomognu da se razvija. U pogledu polo­ žaja i aktivnosti žena u p a rtiji boljševika, smatrala sam da je Partija s te strane bila potpuno na visini svog zadatka. B oljševička partija je jedina dala međunarod­ nom pokretu žena-komunista proverene i obučene kad­ rove, a istovrem eno služi kao veliki istorijski primer. „T o je tačno, sasvim tačno, prim etio je Lenjin osmehnuvši se. U Petrogradu, ovde u Moskvi, u ostalim gradovim a, kao i u udaljenim centrima, žene-proleteri su se izvanredno držale u revoluciji. Bez njih, najverovatnije, ne bism o ni uspeli da pobedimo. Tako ja mislim. Kakvu su samo hrabrost pokazale i koliko je imaju jo š i danas! Zam islite kakve su patnje i samoodricanja p r e tr p e le ... One se odlično drže, one se ne povijaju, je r brane Sovjetsku vlast, je r žele slobodu i komunizam. Da, naše radnice su izvanredne, one su istinski borci svoje klase. One zaslužuju naše divljenje i našu ljubav. M i im am o u redovim a naše partije žene osvedočene komuniste, inteligentne i neumorno vredne. One bi mo­ gle uspešno da zauzmu važna mesta u Sovjetim a, izvrš­ nim komitetim a, narodnim komesarijatim a i administra­ ciji. M noge od njih rade danonoćno u Pa rtiji ili među masama proletarijata i seljaka, pa čak i u Crvenoj ar­ m iji. To je za nas dragoceno. A to je važno i za žene celog sveta, je r dokazuje sposobnost žena i visoku vrednost njihovog društvenog rada. Prva diktatura proletarijata krči put ka potpunoj društvenoj jednakosti žene. Ona efikasnije iskorenjuje �ŽENSKO PITANJE 173 predrasude nego što to mogu da učine hrpe napisanih knjiga o jednakosti žene. Ali, uprkos tome, mi još ne­ mamo međunarodni pokret žena-komunista. Dakle, treba nastojati po svaku cenu da se on obrazuje. Moramo bez odugovlačenja da pristupimo njegovom organizovanju. Bez tog pokreta će rad naše Internacionale i njenih sek­ cija biti nepotpun i takav i ostati. Naš revolucionarni rad mora da bude doveden do kraja. Recite mi, šta je sa aktivnošću komunista u inostranstvu?” Iznela sam mu podatke koje sam mogla da priku­ pim, no ta obaveštenja su bila skromna, s obzirom na slabu i neredovnu vezu sa partijama, pripadnicama ko­ munističke Internacionale. Lenjin, malo pognut, saslu­ šao me je pažljivo, bez ikakvog znaka dosade, nestrplje­ nja ili umora. On se interesovao vrlo živo čak i za manje važne detalje. Nisam poznavala još nikog ko je umeo bolje da slu­ ša nego on, da tako brzo sredi činjenice i međusobno ih poveže. To se videlo po kratkim pitanjima, ali uvek preciznim, koja mi je postavljao s vremena na vreme tokom razgovora i na svoj način se kasnije osvrtao na pojedine detalje našeg razgovora. Lenjin je načinio ne­ koliko kratkih beležaka. Razumljivo je da sam mu govorila uglavnom o situaciji u Nemačkoj. Rekla sam mu da Roza smatra da je on najviše doprineo borbi za pobunu ženskih re­ volucionarnih masa. Kada je bila formirana Komunistič­ ka partija, Roza je insistirala na objavljivanju jednog lista koji bi se bavio ženskim pokretom. Kada je Leo Zogiše, prilikom našeg zadnjeg susreta, 36 časova pre nego što su ga ubili, razmatrao sa mnom plan rada Partije, poverio mi je izvesne zadatke, podrazumevajući tu takođe i plan organizovanog rada među radnicama. �174 Dr JOVAN ĐORĐEVIC T o pitanje je bilo razm atrano počev od prve ilegalne konferencije Partije. Obučeni i iskusni propagatori i rukovodioci, k o ji su se istakli pre i za vrem e rata, ostali su skoro svi u socijaldem okratskim partijam a oba prav­ ca, vršeći veliki uticaj na uskomešanu masu radnika. U svakom slučaju, među nama je takođe obrazovano jez­ gro energičnih drugarica, spremnih na puno odricanje, k oje su se angažovale u svim poslovim a i u borbi naše partije. One su preduzele m etodičnu akciju među radni­ cama. Doduše, to je bio samo početak, ali dobro po­ krenut početak. „T o nije bilo loše, n ije bilo uopšte loše, reče Lenjin. Energija, spremnost na sam oodircanje i oduševljenje žena-komunista, njihova hrabrost i njihova inteligencija u periodu ilegalnosti i poluilegalnosti stvaraju lepu per­ spektivu za razvijanje takvog rada. Privući mase i organizovati njihove akcije, to je dragoceni elemenat za razvitak P a rtije i njene snage. No, kako stoji sa osnovnim shvatanjima i izgrađenošću drugarica i drugova? Ovo je od najveće važnosti za uspešan rad u masama. T o je ono što ostvaruje ogro­ man uticaj k o ji prodire neposredno u dušu masa, to je ono što ih privlači nama i raspaljuje. Trenutno ne mogu da se setim ko je rekao ovo: ništa veliko ne m ote se ostva riti bez strasti. A mi, i radnici celog sveta, imamo da obavim o još mnoge zadatke. Sta zaokuplja vaše drugarice, žene-proletere Nemačke? Kakva je njihova svest o proleterskoj klasi? Kakvi su njihovi interesi, njihova aktivnost, uočavaju li poli­ tičke zahteve svog vremena? N a šta su usmerene njihove ideje? U vezi s tim, čuo sam od ruskih i nemačkih dru­ gova čudne stvari. T o m oram da vam ispričam. Rečeno mi je da je jedna istaknuta komunistkinja izdavala u �ŽENSKO PITANJE 175 Hamburgu novine za prostitutke, s namerom da ih organizuje za revolucionarnu borbu. Roza je, kao istak­ nuti komunista, radila i postavila se humano, pišući je ­ dan članak u kome je branila izvesnu prostitutku uhap­ šenu zbog kršenja nekih policijskih propisa iz oblasti ovog tužnog zanata. Prostitutke treba žaliti kao dvostru­ ke žrtve buržoaskog društva. One su žrtve najpre prokletog sistema vlasništva, zatim odvratne hipokrizije morala. T o je jasno. Samo okrutni i kratkovidi mogu da pređu preko toga. Ali, zar u Nemačkoj nema industrijskih radnica koje treba organizovati; za k o je treba izdavati novine; koje treba povući u borbu? Tu postoji nezdravo skre­ tanje. To me veoma podseća na modu u literaturi, da se sve prostitutke predstavljaju kao blagorodne sve­ tice; tačno je, međutim, da ovde postoji zdrav „ko­ ren” : društveno sažaljenje i prezir licemerstva uvažene buržoazije. Ali taj zdrav koren, buržoaski okužen po­ činje da izumire. Opšte uzev, prostitucija će u našoj zemlji, takođe, predstavljati brojne problem e teške za rešavanje. Prostitutke treba uključiti u proizvodni rad i obezbediti im mesto u društvenoj proizvodnji, što je s obzirom na stanje naše privrede i sadašnje uslove vrlo komplikovano i teško. Evo, dakle, jedne oblasti ženskog pitanja koja se posle osvajanja vlasti od strane proletarijata postavlja pred nas svom svojom ozbilj­ nošću i zahteva da bude rešeno. U Sovjetskoj Rusiji će nam taj problem pričinjavati još dosta poteškoća. No, vratimo se na vaše specifične prilike u Nemačkoj. Partija ni u kom slučaju neće trpeti takve neodgovor­ ne postupke svojih članova. To zamagljuje stvari i rasplinjava naše snage. A vi? šta ste preduzeli da to sprečite?” Ne čekajući moj odgovor, Lenjin nastavi: �176 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ „K lara, lista vaših .grehova još n ije iscrpljena. M oram da vam kažem da se na vašim večernjim časo­ vim a i diskusijama sa radnicima bavi poglavito pita­ n jim a seksa i braka. Ovaj sadržaj je bio u centru va­ ših interesovanja, političke nastave i vaspitnog rada. Nisam mogao da verujem sopstvenim ušima. Prva država diktature proletarijata se bori protiv svih kontrarevolucionara sveta. Situacija u Nemačkoj čak zahteva najveće jedinstvo svih proleterskih revo­ lucionarnih snaga da bi odbila sve jače napade kontra­ revolucije. Međutim, u to vrem e aktivne komunistkinje razm atraju pitanje seksa i obliika braka u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. One smatraju da je njihov osnovni zadatak da se radnice uzdižu u tom pogledu. Kažu da je brošura jedne bečke komunistkinje iz ob­ lasti seksa vrlo rasprostranjena. A kakva besmislena brošura. Radnicama je ono mailo tačnih činjenica iz njenog sadržaja već bilo poznato od Bebela, i to ne u vidu šture i dosadne šeme, kao što je to slučaj u toj brošuri, nego u smislu propagande koja može da po­ nese, propagande pune napada protiv buržoaskog dru­ štva. Frojdove hipoteze, navedene u ovoj brošuri, tre­ ba samo da jo j obezbede, kako se pretenduje, „naučni karakter", u suštini je to samo prim itivno škrabanje. Sama Frojdova teorija je, u stvari, danas samo kapris mode. Ja nemam uopšte poverenja u te teorije o seksu izložene u člancima, prikazima, brošurama i si., ukrat­ ko u toj specifičnoj literaturi koja bujno cveta na đubrevitom tlu buržoaskog društva. Ja zazirem od onih k o ji su stalno i uporno obuzeti pitanjim a seksa kao neki induski fakir razm išljanjem o vlastitom pupku. čin i m i se da to ob ilje teorija o seksu, koje su najvećim delom često proizvoljne pretpostavke, nasta­ je iz čisto ličnih pobuda, odnosno potrebe da se pred �2ENSK0 PITANJE 177 buržoaskim m oralom opravda vlastiti nenormalan život ili neobuzdani seksualni instinkti i da im se obezbedi pravo građanstva. Taj zamaskirani strah pred građanskim moralom mi je odvratan isto kao i naklonost prema seksualnim pitanjima. Uzaludno je što se ona oblači u prevratničke i revolucionarne form e, ona je u svojoj suštini isklju­ čivo buržoaska. Tim e se bave intelektualci i slojevi društva koji su im bliski. Za aktivnost takve vrste ne­ ma mesta u partiji i borbi proletarijata svesnog duha svoje klase. Skrećem pažnju da u poretku sa privatnom svojinom pitanja seksa i braka izazivaju brojne pro­ bleme i da su baš ta pitanja razlog za sukobe i pat­ nje žena svih klasa i društvenih slojeva. Rat i njegove posledice, rekao bih, otežavaju ženi do krajnosti suko­ be i patnje koje su nekada postojale u odnosima među polovima. Do sada prikriveni problem i razobličeni su pred očima žena, i to u atm osferi revolucije koja na­ stupa. Svest starih osećanja, strah pojmova, na svim stranama se raspada. Nekadašnje društvene stege sla­ be i pucaju. Pojavljuju se klice novih ideoloških osnova koje još nisu uobličene u odnosima među ljudima. Interesovanje koje pobuđuju ova pitanja ukazuje na potrebu jedne nove orijentacije. Otuda potiče, takođe, revolt prema deformacijama i laži buržoaskog društva. Promena oblika braka i porodice tokom istorije zbog svoje ekonomske zavisnosti stvara dobru mogućnost da se iz svesti radnica iskoreni uverenje o večitosti buržo­ askog društva, lstorijska kritika ovog društva treba da doprinese raspadanju buržoaskog poretka (razgolićavanjem njegove suštine i posledica) i, između ostalog, žigosanju lažnog seksualnog morala. Svi putevi vode u Rim. Svaka marksistička analiza nekog važnog dela ide­ ološke nadgradnje društva ili neke upadljive pojave tre­ �178 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ba da dovede d o analize buržoaskog poretka i njegove osnove — privatne svojine; a svaka od tih analiza tre­ ba da ukaže na zaključak: „Kartaginu treba razoriti” . Lenjin se nasm eja i klim nu glavom. „Odlično. Ličite m i na advokata k o ji brani svoje drugove i svoju partiju. Ovo što ste sada rekli je tačno. Ali strogo uzevši, ,to m ože da posluži samo kao izvinjenje za grešku počinjenu u Nem ačkoj, a -ne i kao oprav­ danje. Učinjena greška ostaje greška. Možete li mi garantovati da su pitanja seksa i braka razmatrana na vašim sastancima samo sa stanovišta istorijskog mate­ rijalizm a? To zahteva široka znanja, produbljena, jasna i precizna znanja marksiste, sa obiljem dokaznog ma­ terijala. Raspolažete li, u ovom trenutku takvim potreb­ nim snagama. Da je tako, ne bi se m oglo desiti da brošura kao što je ova o kojoj smo m alopre govorili bude korišćena kao m aterijal na vašim večernjim ča­ sovima i diskusijama. Ova brošura se preporučuje i rastura umesto da se podvrgne kritici. Šta se postiže, na kraju krajeva, ovakvim nepotpunim i nemarksističkim tretiranjem ovog pitanja? Znači, pitanja seksa i braka nisu shvaćena kao sastavni deo glavnih društvenih pitanja, nego obratno, krupna društvena pitanja se pojavlju ju kao deo, kao neki dodatak problemu seksa. N ajvažnije je potisnuto u drugi plan, kao nešto sporedno. To ne samo da za­ m agljuje jasnoću problem a već zamračuje m isli uopšte i klasnu svest radnika. Drugo zapažanje koje može biti korisno, Mudrac Solomon je već rekao: svaka stvar u svoje vreme. Re­ cite mi, m olim vas, da li je ovo pravi trenutak da se radnice u proteklim mesecima angažuju da bi im se govorilo kako vole i kako su voljene, ili -kako se udva­ ra i prim a udvaranje kod raznih naroda, razumljivo, u �2ENSK0 PITANJE 179 prošlosti, danas u budućnosti. I da je to ono što se po­ nosno naziva istorijski materijalizam ! Danas sve misli radnica moraju biti usmerene na proletersku revoluciju. Ona je ta koja stvara osnovu novih uslova za brak i novih odnosa među polovima. Za sada, zaista treba istaknuti u prvi plan druge probleme, a ne takve koji se odnose na oblike braka kod crnaca Australije ili brakova sklopljenih između krvnih srodnika u starom veku. Istorija postavlja, po zahtevu dana, pred nemački proletarijat pitanje sovjeta, Versaj9kog ugovora i nje­ govog uticaja na život ženskih masa, besposlice, niskih plata, poreza i dosta drugih problema. Ukratko, m oje je mišljenje da ova moda političkog i društvenog obu­ čavanja radnica nije ni u kom slučaju ono što je po­ trebno. Kako ste mogli da ćutite? Trebalo je da upotrebite svoj autoritet!” Objasnila sam svom dragom prijatelju da nisam nikada propustila mogućnost da izrazim svoju kritiku, da prigovorim rukovodećim drugovima i da podignem svoj glas na raznim mestima, ali da on zna da niko nije prorok u svojoj zem lji, čak ni među svojim naj­ bližim. Zbog m oje kritike bila sam osumnjičena da sam ostala još verna preživelom iz socijalne demokratije i staroj igri malograđanskog duha. N o u svakom slučaju moja kritika je ipak donela plodove. Pitanja seksa i braka nisu više smatrana glavnim temama u našim kružocima i na večernjim diskusijama. Lenjin nastavi da razvija svoju misao: „Znam, znam, rekao je, mene takođe optužuju zbog sitničarenja. Ali to me ne uzbuđuje. Žutokljunci, koji su se tek izlegli iz jajeta buržoaskih shvatanja, uobražavaju da su strašno pametni. N jih treba tako i gledati. Pokret mladih je takođe zahvaćen modernom �180 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ strujom i preteranim oduševljenjem za seksulane pro­ blem e". Lenjin je ironično naglasio reč „m oderan", sa iz­ razom neodobravanja. „R ekli su m i da su seksualni problem i takođe omi­ ljen predm et izučavanja u vašim omladinskim organi­ zacijama. Za ovu m ateriju uvek se nađu predavači. To je sramno, a posebno i opasno za pokret mladih. Takvi sadržaji lako doprinose odobravanju i podsticanju seksualnog života izvesnih pojedinaca i podrivanju sna­ ge i zdravlja omladine. V i treba, takođe, da se borite protiv te pojave. U stvari, ženski i omladinski pokret im aju mnogo dodirnih itačaka. Naši drugovi — žene komunisti, treba svuda u zajednici sa mladima sistemat­ ski da d elu ju ... To će ih uzdići, preneti iz sveta indi­ vidualnog u oblast društvenog materinstva. Važno je doprineti potpunom buđenju društvenog života i ak­ tivnosti žene, da jo j se omogući da se uzdigne iznad uskih shvatanja individualiste domaćeg i porodičnog života. K od nas, takođe, veliki deo omladine revnosno ra­ di na reviziji buržoaskih pogleda na „ m o r a l " u oblasti seksualnih problema. A to je, treba da kažem, elita naše omladine, koja zaista mnogo obećava. Kao što ste malopre napomenuli, u posderatnoj atm osferi i na po­ četku revolucije stare ideološke vrednosti se ruše, gu­ beći snagu koja ih podržava. N ove vrednosti se uspo­ stavljaju polako i borbom. Shvatanja o odnosima između ljudi i žena su pore­ mećena, isto kao i osećanje i ideje. Ponovo se razgra­ ničavaju prava pojedinca u odnosu na zajednicu i, pre­ ma tome, i dužnosti pojedinaca. To je dug proces i često bolan zbog odumiranja i rađanja. Isto je tako u oblasti seksualnih odnosa, braka i porodice. Deka­ �ŽENSKO PITANJE 181 dencija, truljenje i razvitak buržoaskog braka sa svo­ jim teškoćama razvoda, sa slobodom za muža i rop­ stvom za ženu, sramna laž o seksualnom moralu i sek­ sualnim odnosima, ispunjavaju većinu ljudi osećanjem odvratnosti. Jaram kojim zakoni buržoaske države pritiskuju brak i porodicu još više pogoršava zlo i zaoštrava su­ kob. To je jaram neprikosnovenosti privatnog vlasniš­ tva koji sankcioniše podm itljivost, niskost, prljavštinu, na koju se nadovezuje uobičajena u buržoaskom društvu laž: „oomme ii faut". Ljudi se bune zbog izo­ pačavanja morala. I u vreme kada se ruše snažne dr­ žave, kada iščezavaju stari oblici vladavine, kada stra­ da čitav društveni svet, osećanja izolovanog pojedinca se brzo menjaju. Žarka žeđ za raznovrsnim zadovoljstvim a lako stiče neodoljivu snagu. Oblici braka i odnosi između seksa u buržoaskom smislu više ne zadovoljavaju. I ovoj oblasti se približava revolucija, koja ide ruku pod ruku s proleterskom revolucijom . Razum ljivo je da je ceo taj splet čudno izmešanih pitanja duboko zaoku­ pio kako žene tako i omladinu. I jedni i drugi trpe posebno zbog ove konfuzije u seksualnim odnosima. Omladina se buni protiv takvog stanja stvari bučnim žarom koji je svojstven njenim godinama. To je ra­ zumljivo. Bilo bi vrlo pogrešno propovedati omladini neki manastirski asketizam i svetost buržoaske prljavštine. Po mom shvatanju, nije dobro da seksualni pro­ blemi, stavljeni u prvi plan zbog prirodnih razloga, postanu u ovim godinama glavna briga omladine. Posledice toga su ponekad fatalne. Omladina je, u svom novom stavu u pogledu pita­ nja koja se odnose na seksualan život, spremna da se u principu pozove na teoriju. Mnogi nazivaju svoje �182 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ pozicije „revolucionarnim " ili „-komunističkim". Oni iskreno i veruju da je tako. Ja sam suviše star da bi m ogli da to m i nametnu. Iako sam ja <samo sumoran asket, ovaj m i novi seksualni život mladih, a često čak i odraslih, izgleda kao da je buržoaski, kao nastavak buržoaskog bordela. T o sve nema ničeg zajedničkog sa „slobodnom lju bavi” , onakvom kakvom je m i ko­ munisti shvatamo. V i bez sumnje, znate onu famoznu teoriju prema k o jo j je u -komunističkom društvu zado­ vo ljen je seksualnih interesa i ljubavnih potreba tako prosto i tako beznačajno kao gašenje žeđi čašom vode. Zbog te teorije „čaše vode” naša omladina je razja­ rena, doslovno, razjarena. Ona je postala fatalna za mnoge -mladiće i devojke. N jen e pristalice tvrde da je to marksistička teorija. Hvala za taj -marksizam, po kome se sve pojave i sve prom ene koje nastaju u ideološkoj nadgradnji društva svode neposredno, u pravoj lin iji i bez ikakve rezerve isključivo na ekonomsku bazu. Stvar nije tako jedno­ stavna kao što izgleda. Fridrih Engels je, već odavno, utvrdio ovu istinu istorijskog materijalizma. Ja smatram famoznu teoriju „čaše vode” kao nemarksističku i preko svake m ere antisocijalnu. U sek­ sualnom životu se manifestuje ne samo ono što je pri­ roda -dala već i ono što nam je donela (kultura, bez obzira na to da li više ili m anje razvijena. Engels u svom Poreklu porodice ukazuje na važ­ nost toga da se seksualna ljubav razvija i postaje fini­ ja. Odnosi između polova nisu, jednostavno, isključivi izraz međusobnog u ti čaja društvene proizvodnje i telesne potrebe. Marksizam ne bi bio više shvatljiv ako bi promene u tim odnosima posmatrao odvojeno od svake ideologije i izvodio ih neposredno iz ekonomskih osnova društva. �2ENSK0 PITANJE 183 Težnja da se promene ovih odnosa svedu na eko­ nomsku osnovu društva nezavisno od cele ideologije bila bi ne marksistička, već racionalistička. Sigurno je da žeđ m ora biti ugašena. No, da li će se jedan nor­ malan čovek, u takođe normalnim prilikama, prućiti stomakom na ulicu da bi se napio vode iz prljave bare? Ili da čeka da se napije vode iz čaše čiji su rubovi umr­ ljani desetinama tuđih usana? No, najvažnija je društvena strana. Gašenje žeđi je lična stvar pojedinca. Ali, u ljubavi ima dvoje zainteresovanih i dolazi i treći, jedno novo biće. U tome se krije društveni značaj, koji rađa obaveze prema zajednici. Pošto sam komunist, nemam nikakvih simpatija za „teoriju čaše vode", iako ona nosi etiketu „slobodne ljubavi", štaviše, ta teo­ rija komunista n ije nova. V i se sećate, pretpostavljam, da je ona bila propovedana u literaturi polovinom proš­ log veka kao „emancipacija srca". Za buržoasku prak­ su ona je promenjena u emancipaciju mesa. Propovedalo se, dakle, sa više talenta nego danas. Što se tiče prakse, ja ne mogu da je ocenjujem. Ne mislim ni najmanje da svojom kritikom name­ ćem neki asketizam. Daleko od toga. Komunizam treba da donese ne asketizam, već radost življenja i utehu, pružajući takođe potpunu ljubav. Po mom mišljenju, neumerenost koja se danas zapaža u seksualnom živo­ tu ne donosi ni radost življenja ni utehu, već obratno, ona ih umanjuje. Ali, za vreme revolucije to ne vredi ništa. Ono što treba mladosti, ,to je radost življenja i uteha. Sport, gimnastika, izleti, sve vrste fizičkih vežbanja, razna intelektualna interesovanja, studije, analize, istraživanja, sve to istovremeno i primenjeno, pruža mladosti mnogo više nego odnosi i beskrajne disku­ �184 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ sije o seksualnim pitanjim a, o načinu kako da se „uži­ v a " život prem a tekućim shvatanjima. ,,U zdravom telu zdrav duh!". N i kaluđer, ni don 2uan, a još m anje nešto srednje kao što je nemački filistar. (Zapisi iz m oje beleznice, Lenjin onakav kakav je bio, ed. „Bureau d'editions", Paris, 1934. na fran­ cuskom). �S. M arković (1846— 1875) OSLOBOĐENJE Ž E N S K IN JA „Dugo vremena — upravo otkako postoji ljudsko društvo — ljudi su težili da urede svoje odnošaje, na­ rodne i međunarodne. Pisano je i govoreno mnogo o raznim „važnim pitanjim a"; govoreno je o raznim dr­ žavnim formama, o raznim građanskim ustanovamaj pretresano je i uređenje vojske, uređenje policije, ure­ đenje sudova i hapsana; tražena je „ravnoteža” držav­ nim uređenjem i podelom vlasti, tražena je ravnoteža među narodima otimanjem tuđih zemalja i zaokrugljavanjem svojih granica — jednom reči: pretresani su, i suviše, svi spoljašnji odnošaji ljudski. Ali dugo vreme ljudi ne znadoše da iz osećanja, m išljenja i radnje sviju pojedinih u jednom društvu, bilo ono ma gde, ističu svi oni odnošaji što ih mi „regulišem o” u na­ šim „građanskim” i ,.krivičnim", i našim društvenim i državnim ustanovama; da isti uzroci stvaraju: političke stranke, građanske, vojne i međunarodne ratove. Tek u poslednje vreme počeše ljudi da izučavaju samoga Čoveka, njegove najbliže potrebe i njegove odnošaje. Tada se pokaza da su ona nekada „važna” pitanja, kao pitanje o „ravnoteži međunarodnoj” , o „podeli vlasti” , o „državnoj form i” , itd., koja su toliko zabavljala ljude, ili sasvim ništavna, ili samo uzgredna. Namesto njih do­ �186 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ đoše pitanja: ikako da se uredi društvena radnja i ujam či čovekova zarada (koje pitanje celu Evropu da­ nas potresa)? K ako da se vaspitava svaki član društva? Kako da se cela polovina čovečanstva, Ženski p o l izvuče iz neznalačkog mraka, iz potčinjenosti i prazne sujete, a zadobije za nauku i ljudski napredak? — Od rešenja ovih pitanja očevidno zavisi kakve će biti sve društvene i državne ustanove, građanski i krivični zakon, držav­ ni oblik i međunairodni m ir. Ova pitanja m oraju najpre da se reše, pa tek onda ona sporedna: ovo su pi­ tanja opšta, čovečanska,1 ona se tiču sviju ljudi i sviju ) naroda, m a na kom stupnju razvitka oni bili. Baš oni narodi k o ji su m anje razvijeni tim više treba da izuča­ vaju ova pitanja, te da se koriste naukom što su je drugi narodi izradili dugim teškim opitom. Lju di su se s početka svađali i tukli, pa su uvideli da im treba suda, policije, da im raspravljaju sporove i da ih čuvaju od nasilja. A li docnije počeše ljudi da uviđaju da im to nije dovoljno, da od valjanosti poli­ cije ne zavisi broj razbijenih glava itd., već od količine hleba i njegove ravnopravne podele u narodu, od obra­ zovanja i m oralnosti narodne. Zato su ljudi tek naposletku počeli da m isle o svom e obrazovanju, moralnosti i svima uslovima što utiču na obrazovanje i moralnost sviju članova u društvu. Tek od toga doba uviđa se sve više od kakve je važnosti po ceo čovečanski napre­ dak odnošaj između čoveka i žene u porodici i u druš­ tvu. U porodici počinje dete da se vaspita, tu ono dobija prve pojm ove o svima predm etim a a naročito o svojim odnošaj ima spram drugih ljudi i o moralu koji *) Pionir oslobođenja žene u Srbiji bio je poznati radonalista Dositej Obradović. O borbi žena za sticanje obrazovanja on kaže: „Nek se neuzda jedan narod nikad do veka k prosve&enjlu razuma doći, u kojemu žene u prostoti i varvarstvu ostaju.. (Izvor: Božidar Kovačević: Dositej Obradović, knj. III o književnosti. „Rad", Beograd, 1061). �ŽENSKO PITANJE 187 u tim odnošajima postoji: svoje i tuđe, rod i ne-rod, pravo i ne-pravo, istina i laž, sloboda i nasilje itd., sve to dete izuči svojim opitom u svojoj porodici ili u blis­ kom krugu drugih porodica. U ovom „domaćem vaspitanju” mati igra veoma žalosnu ulogu. Ona nema ve­ ćinom nikakva obrazovanja, pa i onde, gde je ona obra­ zovana kao „ženska", ona nije kadra deci „prva zna­ nja” da saopšti, a kamoli da razvije decu svoju u ljude, članove društvene — građane. 2ena nije građanin; ona ne zna ni za građanska prava ni za građanske i čovečanske dužnosti i vrline. Koliko god sam prim era video u našoj porodici da mati uči dete kako će se ponašati spram drugih ljudi, vazda sam video kako ga sprema za podlaca u društvu. N ije ni čudo kad rob vaspitava budućeg „građanina". Pa još više: u ovom neposred­ nom odnošaju sa svojom porodicom vaspitava se čovek celoga života. Ličnim saobraćanjem i zajedničkim životom čoveka i žene vaspitava ju se oni uzajmice; uza­ jamnim uticajem razvijaju se u njih mnoge mane i mnoge vrline: sitna sujeta i prljavo slavoljublje, želja za vlašću i gramženje za novcem — ovi i mnogi drugi čovečiji pokretači koji izazivaju niske strasti u čoveku, koji stvaraju čitave imtrigantske — „političke" — stran­ ke, sve se to veoma često prilepi čoveku ženinim uti­ cajem. Svaki to može videti iz svakodanjeg posmatranja. 2ena čim ne živi u sirotinji i ne mora jednako o „nasušnom hlebu” da misli, već „stupi u društvo", tj. počinje da se bavi besposličenjem — postaje su­ jetna, gramežljivija, praznija, uopšte gora nego što je čovek iz istoga staleža u društvu. To je prirodna posledica njene potčinjenosti, neobrazovanosti i besposlenosti. Žena dobra od prirode, dobra gazdarica, če­ stita u svojoj porodici u svakom pogledu kadra je da spreči svaki plemeniti rad čovekov (m i to govorimo �188 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ o većini žena; razume se da ima i plemenitih izuzeta­ ka), da uguši svaku plemenitu težnju samo ako je ona upravljena na kakvu opštu cilj — van porodičnog kru­ ga. Ona je često kadra da to nazove nemarnošću za porodicom , nepoštenjem i svakojakim imenom i time da zagorči život čoveku i porodici, koje ona voli i za k o je sama živi; je r ona nema nikakvog čovečanskog obrazovanja pa, dosledno, ni uzvišenijeg, čovečanskog oseća-nja. Ona nema nikakvih prava kao čovek i član društveni; nije za to vaspitana, pa većinom ne razume najplem enitije težnje i najplem enitiji rad čovekov. Eto takva je ženina uloga u porodici i u društvu u m oralnom pogledu. U ekonomskim odnošajim a ženina uloga je tako isto štetna po društvo kao god i u moralnom odnošaju. N jezin je rad daleko neproizvodniji od čovekovog, jer ona nije obrazovana za rad kao čovek. Pa posle: kad se samo pogleda na odelo ženino, na njene šarene boje što dreče, razne -tračke i krpice, na njene ukrase itd., vidi se koliko je štetno za narodnu privredu što je žena navikla da se kiti radi lepote i dopadanja čoveku. K oliko se ruku upotrebljavaju na proizvodnju ovih tri­ ca? K oliko glava m oraju da se zanimaju izmišljanjem raznih moda? Naposletku, samo usavršavanje industri­ je, razvitak mehaničke i hemijske tehnike mora da se povija za modom i raskošem, i to usled toga što žena ne shvata svoje lično i čovečansko dostojanstvo, što je ona potčinjena čoveku — sredstvo za njegovo uži­ vanje, a ne ravnopravna ličnost. Ja naročito obraćam čitaocu pažnju na ovu stranu „ženskog pitanja". Dž. S. M il govori u ovoj knjizi više kao zastupnik ženskih prava — kao advokat ženskinja: on govori o patnji same žene, koja ima u društvu samo dužnosti, a nikakvih prava; on ukazuje na oče­ �2ENSK0 PITANJE 189 vidnu nepravdu po kojoj svaka najbolja, najobrazova­ nija i najplemenitija žena ima manje prava nego naj­ gori, najgluplji i najpodliji čovek. Protiv ove nepravde u društvu ustaje Mil. On pokazuje da žena ima i pravo i sposobnost da zauzme pravo jednak položaj u društvu kao i čovek. Mil, kazujući kakva se nepravda nanosi ženskinju u društvu, pobuđuje nas nehotice da mislim o na drugu stranu ženskog pitanja, tj. da mislimo na to: kako se nepravda nanesena ženi sveti ćelom čovečanstvu. Pitanje o ženskom oslobođenju nerazdvoj­ no je svezano sa celim društvenim preobražajem, sa oslobođenjem čovečanstva od sviju zala, poroka, tira­ nija i robovanja — „žensko pitanje" nije za nas pre­ rano, već da je ono prvo koje treba staviti na dnevni red". (Sabrani spisi, knj. II, „Kultura", Beograd, 1960, str. 399— 402). �II Edvard E velin g (1851— 1898) i Eleonora M arks-Eveling (1855— 1898) 2 E N S K 0 P IT A N J E i) Sa B ebelovog stanovišta2) i, slobodno možemo reći u ovom slučaju i sa stanovišta socijalista uopšte, dru­ štvo se nalazi u stanju nemira i previranja. To je nemir raspadanja i previranja truleži. Raspad je na dohvatu ruke u oba smisla te reći. Kapitalistički način proizvodnje, pa prema tome i društvo čiju osnovu on predstavlja, doživeće svoj kraj u roku k oji se, po našem mišljenju, pre može m eriti godinama no vekovima. A taj kraj znači pretapanje društva u prostije oblike, pa čak i u sastavne delove, a obnovljene društvene strukture stvoriće novi i bolji poredak. Društvo doživljuje moralni stečaj koji se sa >) Ovaj odeljak sadrži članke tri žene istaknute u socijalističkom pokretu i u širenju marksizma u toku poslednjih decenija A IX veka {od kojih su dve ćerke K. Marksa, s tim što je Eleonora o „ženskom pitanju* pisala zajedno sa svojim drugom Evelingom. Uz Klaru Cetkin, one su prethodnica na frontu ženskog socijalističkog pokreta koji danas obuhvata znatan broj žena mislilaca i pisaca — marksista i koie se ne samo inspirišu idejama Marksovih neposrednih sledbenika, već ih i pro­ širuju i produbljuju. *) Ovaj članak je prvi put objavljen 1887. godine u obliku brošure štampane u 4.000 primeraka. Ponovo ga je obiavio časopis „Marxism Today” , marta 1972. U knjizi Žena i socijalizam, objavljenoj prvi put 1879, Bebelovo delo Die Frau und der Socialusmus doživelo je pedeset izdanja još za života autora. Delo je bilo prevedeno na većinu evropskih jezika (pet­ naest prevoda već uoči prvog svetskog rata). U Jugoslaviji postoje dva izdanja (pre rata i .posle rata). �ŽENSKO PITANJE 191 najodvratnijom jasnoćom odražava kroz odnos između muškarca i žena. Besmisleni su napori da se taj slom od­ loži „gledanjem u bob” . Činjenicama valja gledati u oči. U razmatranju odnosa između muškarca i žene svi su uvek prenebregavali i prenebregavaju jednu či­ njenicu od prvorazrednog značaja. N ju čak nisu shvatili ni oni natprosečni ljudi i žene koji su borbu za oslobo­ đenje žene shvatili kao osnovni zadatak svog života. Ta osnovna činjenica je sledeća: to pitanje spada u domen ekonomskih struktura. Kao i sve ostalo u našem složenom savremenom društvu, položaj žene se zasni­ va na ekonomskim činjenicama. Da je Bebel samo pod­ vukao to pitanje, to bi već bilo dovoljno da njegova knjiga bude delo od vrednosti. Žensko pitanje ima ne­ čeg srodnog sa organizacijom društva u celini. Za one koji nisu shvatili taj pojam, možemo da navedemo Bekona koji u prvoj knjizi Napredak saznanja piše: „Druga se greška sastoji u tome što su, posle podele umetnosti i nauke na grane, ljudi napustili univerzal­ nost. .. što može samo da zaustavi i prekine svako na­ predovanje. .. N ije takođe moguće otkriti najbolje i najskrivenije delove bilo koje nauke ako se čovek za­ drži, ne .uzdižući se, samo na nivou te iste nauke” . U stvari ta greška, koja je učinjena kada su „lju di (i žene) napustili univerzalnost” , nije odraz nekakve mr­ zovolje. To je bolest ili, slikovito rečeno, — kao što nam kazuju navedeni pasus i rečenica, — oni koji okrivljuju način na koji se danas postupa sa ženama ne tražeći uzrok tome u ekonomskoj organizaciji na­ šeg savremenog društva, liče na lekare koji leče lokalizovano oboljenje bez pregleda opšteg stanja bolesnika. Ova se kritika ne odnosi samo na sve one koji okreću na šalu svaku diskusiju o seksualnosti. Ona se �192 Dr JOVAN ĐORĐEVIC odnosi i na one brojne, uzvišene, ozbiljne i prom išlje­ ne prirode koje uviđaju da je sudbina namenjena že­ nama bedna i kojim a je veom a stalo do toga da se uči­ ni nešto za poboljšanje njihovog položaja. To je hrabra i divna masa koja se bori za pravo glasa žena, taj savršeno pravedan zahtev; za ukidanje zakona o za­ raznim bolestim a3), te nakaznosti nastale iz muškog ku­ kavičluka i grubosti; za mogućnost da žena stekne više obrazovanje kako bi jo j bili dostupni svi univerziteti, sve slobodne profesije i svi zanati, od profesora do tr­ govačkog putnika. U čitavoj toj potpuno pravednoj akciji posebno beležim o tri stvari. Prvo, po pravilu, u pitanju su lica koja pripadaju im ućnijim slojevima. Sa jedinim i ograničenim izuzetkom pokreta protiv za­ kona o zaraznim bolestima, samo mali broj žena koje igraju značajnu ulogu u raznim pokretim a pripada rad­ ničkoj klasi. Očekujem o prim edbu da se, što se Engles­ ke tiče, gotovo isto m ože reći o širem pokretu kome smo posvetili sve naše napore. Doista, socijalizam u toj zem lji nije ništa značajniji od nekog književnog pokreta. On obuhvata samo malo radnika. N a to mo­ žem o da odgovorim o da u Nem ačkoj to nije slučaj i da čak i ovde socijalizam počinje da se širi među radnicima. Druga tačka jeste da se sve ideje žena iz „ a v a n ­ garde" zasnivaju bilo na vlasništvu, bilo na sentimen­ talnim ili profesionalnim pitanjima. N i jedna od njih n ije prevazišla ta tri pitanja da bi ušla u suštinu ne samo svakog od njih, već i u suštinu samog društva: u odlučujuću ulogu ekonomskog faktora. Ova činje­ nica ne začuđuje kad se zna koliko većina onih k o ji se *) Tako su ponekad nazvani (C. Đ. Acts) „Contagious Diseases Pre­ vention Acts", izglasani radi suzbijanja veneričnih oboljenja „uključivši gonoreju” putem lekarskog pregleda i pritvaranja prostitutki. �ŽENSKO PITANJE 193 zalažu za emancipaciju žene malo poznaje ekonomske podatke. Ako treba suditi po njihovim napisima i go­ vorima, većina branitelja žena nije pridala nikakvu pažnju razvoju društva. Izgleda da oni, u opšte uzev, nisu savladali ni prostu političku ekonomiju, koja je po našem m išljenju lažna u svojim postavkama i po­ grešna u svojim zaključcima. Treća tačka proističe iz druge. Oni o kojima govo­ rimo ne čine nikakav predlog koji bi prevazilazio okvi­ re današnjeg društva. Stoga, po našem m išljenju, nji­ hov rad nema neku veću vrednost. M i ćemo podržavati pravo glasa za sve žene, a ne samo za one koje nešto poseduju; podržavaćemo ukidanje zakona o zaraznim bolestima i dostupnost oba pola svim zanimanjima. Pravi položaj žene u odnosu na čoveka neće se dublje izmeniti (ne govorim o ovde o razvoju konkurencije ni o pogoršanju životnih uslova), je r ništa od svega toga ne men ja u njenu korist odnose između polova, sa izuzetkom zakona o zaraznim bolestima koji to čini po­ sredno. Ne poričem o takođe da bi svest o ovim trima tačkama olakšala put ka korenitoj promeni do koje mora doći. Osnovno je, međutim, imati na umu da će do konačne promene doći tek posle još korenitije promene čija je ona posledica. Bez te društvene promene žene nikada neće biti slobodne. Istina, koju u potpunosti ne priznaju čak ni oni koji žele da pozitivno rade u korist žene, jeste da je žena, poput radničke klase, predmet ugnjetavanja i da se njen položaj, kao i položaj radnika, neumitno po­ goršava. Žene su podvrgnute organizovanoj muškoj ti­ raniji kao što su radnici podvrgnuti organizovanoj ti­ raniji neradnika. Cak i kada se to shvati, treba uvek uporno objašnjavati da za žene, kao i za radnike, nema u današnjem društvu stvarnog rešenja za njihove teš­ �194 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ koće i problem e. Sve što se čini, bez obzira na to kojim se trubama najavljuje, n ije rešenje već samo prividan izlaz. Ugnjeteni slojevi, žene i neposredni proizvođači, treba da shvate da će njihovo oslobođenje biti plod njihove akcije. Žene će naći saveznike među najsvesnijim ljudima, kao što radnici nalaze saveznike među filozofim a, umetnicim a i pesnicima; ali žene nemaju šta da očekuju od muškaraca uopšte, a radnici od srednjeg staleža u celini. Istine radi potrebno je, ,pre no što pređemo na izučavanje položaja žene, reći par reči upozorenja. Za m noge će ono što ćem o reći o sadašnjosti izgledati preterano, o budućnosti nestvarno, a sve skupa možda opasno. U obrazovanom svetu javno mnenje stvara čo­ vek, a ono što je uobičajeno usvaja se kao moral. Ve­ ćina i dalje podvlači slučajne slabosti „ženskosti" da bi se suprotstavila jednakosti žene sa čovekom. Zabo­ ravlja se da su u izvesnim prilikam a ženske slabosti znatno pogoršane, ako ne i potpuno uslovljene, nezdra­ vim uslovima našeg savremenog života. Dovoljno je da se ti uslovi racionalizuju pa da takvo stanje u veli­ koj meri, pa i potpuno, nestane. Zaboravlja se takođe da se sve ono o čemu smo tako ročiti u diskusijama 0 slobodi žene lako prećutkuje kada se radi o njenoj potčinjenosti. Zaboravlja se da za kapitalističke po­ slodavce slabost žene dolazi u obzir samo kao povod za snižavanje opšte stope nadnica. Osim toga, nema „prirodnih poziva" za ženu, kao što nema „prirodnog" zakona kapitalističke proizvodnje, kao god što nije „pri­ rodn o" ograničena suma koju radnik proizvede i koja predstavlja za njega sredstvo za život. Zaboravlja se takođe da, u prvom slučaju, „p o ziv" žene k o ji se na­ vodno sastoji u podizanju dece, vođenju domaćinstva 1 poslušnosti prema svom gospodaru, u drugom slu­ �ŽENSKO PITANJE 195 čaju proizvodnja viška vrednosti, koja je navodno neop­ hodan uslov za proizvodnju kapitala i, u trećem slu­ čaju, suma koju prim a radnik i koja treba da mu omo­ gući opstanak jedva iznad kritične tačke gladi, — da sve to nisu prirodni zakoni u onom smislu u kome po­ stoje zakoni kretanja. To su samo privremeni društve­ ni sporazumi, kao što je francuski sporazumno diplo­ matski jezik. Raspravljajući detaljno o položaju žene znači da­ nas ponavljati već hiljadu puta ispričanu priču. No, uprkos svemu, mi zbog naše stvari moramo podvući neke opšte poznate tačke i navesti možda jednu ili dve manje poznate. Podvucimo najpre jednu opštu misao koja se odnosi na sve žene. život žene se ne podudara sa životom muškarca, a u mnogim slučajevima se ta dva života čak i ne sretnu. Otuda atrofija porodičnog života. Prema Kantu: „Ćovek i žena čine, kada su sje­ dinjeni, jedno celovito i dovršeno biće, jedan pol upot­ punjuje drugi". Ali kada su oba pola nepotpuna, kada je nepotpuniji pol do krajnje granice nepotpun i kada, opšte uzev, ni jedan od polova ne uspe da sa drugim uspostaviti redovan, slobodan, istinski, dubok i pot­ puno usklađen odnos, onda biće nikada nije ni celo­ vito ni dovršeno. A sada još jedna misao koja se odnosi samo na izvestan, mada značajan broj žena. Svi znamo uticaj nekih zanata ili načina života na fizički izgled ili lice onih koji se tim zanatima bave ili vode takav način života. Jahača ili pijanca prepoznajemo po hodu. No, ko je od nas, makar i na trenutak, razmišljao o za­ brinjavajućoj činjenici da na ulici, na javnim mestima, među prijateljima, možemo odmah prepoznati neudate žene čim su prešle one „neodređene” godine, kako to sa urođenom ironičnom finoćom u zanosu kažu knji­ �196 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ ževnici. Međutim, ne m ožem o prepoznati neoženjenog od oženjenog čoveka. Pre no što postavimo pitanje koje iz toga proističe, podsetim o na strahoviti postotak neudatih žena. U Engleskoj je, na prim er, taj postotak iz­ nosio 1870. godine 42% žena. Sve to navodi na jedno­ stavno i opravdano pitanje, koje je neprijatno već i zbog odgovora koji na njega m ožem o dati. Odkuda to da naše sestre nose na čelu obeležje uništenog nago­ na, ugušenih nežnosti, delim ično ubijenih prirodnih svojstava, a da njihova „srećna braća" takve tragove ne nose? Tu svakako nikakav „prirod ni" zakon ne važi. Ta sloboda za čoveka, ta zabrana u pogledu broja uz­ višenih i zakonitih veza koja ga ne pogađa, ali zato teško pogađa ženu, to su neizbežne posledice našeg eko­ nomskog poretka. Naši brakovi, kao i naši običaji, zasnovani su na merkantilizmu. N e biti u stanju odgo­ voriti svojim trgovačkim obavezama predstavlja težu grešku od klevetanja prijatelja, a naši su brakovi po­ slovni sporazumi. Posmatramo li ženu u celini, ili pak samo onu ža­ losnu zajednicu koja na čelu nosi obeležja večite nevi­ nosti, uvek nailazimo na potrebu ideja i ideala. Razlog tom e je i ekonomska zavisnost od muškarca. Žene su, poput radnika, bile lišene svojih ljudskih, kao što su radnici bili lišeni svojih proizvođačkih prava. U oba slučaja upotrebljen je jedini metod k o ji omogućuje izvlašćenje u bilo kom trenutku i bilo kojoj prilici, a to je sila. U Nem ačkoj je danas žena u podređenom položaju u odnosu na muškarca. Muž „niskog položaja" može da kažnjava svoju ženu. Sve odluke u vezi sa decom za­ vise od njega; on čak može da odluči o tome kada će se dete odbiti od sise. On raspolaže celim imetkom, bez obzira na eventualno bogatstvo svoje žene. Ona �2ENSK0 PITANJE 197 bez njegovog odobrenja ne može da sklopi ugovor niti da bude član neke političke organizacije. Nepotrebno je da podvučemo koliko se stvar u Engleskoj pobolj­ šala poslednjih godina, niti da podsećamo naše čitaoce da sa svim tim građanskim pravima engleska žena, udata ili ne, moralno zavisi od čoveka koji je zlostavlja. Situacija nije ništa bolja u drugim civilizovanim zem­ ljama, sa čudnim izuzetkom Rusije, gde su žene druš­ tveno slobodnije nego u bilo kom drugom delu Evro­ pe. U Francuskoj su žene iz viših slojeva srednjeg sta­ leža u gorem položaju nego u Engleskoj, a žene iz rad­ ničke klase su u povoljnijem položaju u Engleskoj ili u Nemačkoj, ali dva uzastopna paragrafa Građanskog zakonika (340 i 341) dokazuju da nepravda prema že­ nama nije samo delo Germana: „Istraživanje očinstva je zabranjeno" i „Istraživanje materinstva je do­ zvoljeno” . Svi oni koji gledaju istini u oči znaju da ono što je Demosten govorio o Ati/njanima i danas važi za srednje i više društvene slojeve: „Stupamo u brak sa ženom da bismo imali zakonitu decu i vernu čuvarku našeg og­ njišta, izdržavamo naložnice za naše svakodnevne usluge i potrebe, ali za ljubavna uživanja imamo hetere". Že­ na je uvek ta koja se bavi decom, čuvarka ognjišta. Muž živi i voli kako mu se hoće. Cak i oni koji to priz­ naju, upustiće se možda u diskusiju kada budemo rekli da je za ženu isto tako loše što po strogim društvenim pravilima ljubavna inicijativa, tj. bračna ponuda, mo­ ra da potekne samo od čoveka. Možda se tu radi o principu kompenzacije. Posle sklapanja braka, uglav­ nom je žena ta koja preduzima ljubavnu inicijativu, dok muškarac čini rezerve, šekspir je lepo pokazao da to nije prirodni zakon. Miranda se, oslobođena društve­ nih stega, nudi Ferdinandu: Hoćete li se oženiti mno­ �198 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ me, evo me. U protivnom umreću -kao vaša ropkinja”*), a Helena, u drami „Sve je dobro što se dobro svrši", zaljubljena je u Bertram a pa zbog toga iz Rusiljona dolazi u Pariz i Firencu; ona po rečima Coleridt-a, predstavlja Šekspirov ,ynajdražesniji lik". Rekli smo da je osnova braka merkantilne priro­ de. U m nogim se slučajevima radi o običnoj razmeni, a ako se uzme u obzir sadašnje stanje stvari, u svim slučajevima problem „puteva i načina" nužno igra ve­ liku ulogu. U višim društvenim slojevim a posao se sklapa bez ikakvog stida. Crteži ser Gorgiusa Midasa u „Punch"-u svedoče o tome. Priroda lista koji ih objavlju podseća nas da se sve strahote prikazane na crte­ žima smatraju slabostima a ne greškama. Kod siromaš­ nijih slojeva srednjeg staleža m nogi muškarci sebi uskra­ ćuju sreću porodičnog života sve dok ih ta žanka želja ne mine, a mnoge žene zatvaraju knjigu svog života upravo kod najlepših stranica iz straha od „rerum angustarum domi."®) Drugi dokaz o merkantilnoj prirodi našeg sistema braka jesu različita doba života u kojim a se obično sklapa brak u raznim društvenim slojevima. N i u kom slučaju taj trenutak nije, kao što bi trebalo, određen godinama života. N eki povlašćeni pojedinci, kraljevi, prinčevi, aristokrate, žene se ili ih ožene u godinama k o je se prirodno smatraju najpovoljnijim . Mnogi se radnici žene mladi, tj. u normalnim godinama. Vrli kapitalista, koji u tim godinama redovno pribegava prostitutkama, licemerno raspreda o lakoumnosti fi­ zičkog radnika. Onaj k o ji proučava fiziologiju i poli­ tičku ekonom iju naći će tu zanim ljiv dokaz o tom e da *) Bura. III, 1 . ') Usko zatvoreni krug domaćeg života. �ŽENSKO PITANJE 199 čak ni užasni kapitalistički sistem nije uspeo da smrvi jednu prirodnu i opravdanu težnju. Ali kod onog druš­ tvenog sloja koji se nalazi između ona dva prva, brak se po pravilu ne sklapa pre no što prođe cvet mladosti i strast ne bude na izmaku. Sve ovo više govori o ženi no o čoveku. Muškar­ cima društvo priznaje i ozakonjuje načine na koje oni zadovoljavaju svoj seksualni nagon. No, u očima tog istog društva, ako neudata žena prihvati uobičajeno ponašanje svoje neoženjene braće, muškaraca koji sa njom plešu na balovima ili sa njom rade u dućanu, onda se ona smatra parijom . Ćak i u radničkoj klasi, gde se brak sklapa u normalnim godinama, život žene je u sadašnjem sistemu teži i nezahvalniji od života muškaraca. Stara formula iz legende „rađaćeš u bo­ lu''«) je ne samo ostvarena već i rasprostranjena. Žena treba da odgaja decu godinama, bez odmora koji bi jo j pružio olakšanje, bez nade koja bi je razvedrila, neprestano u istoj atmosferi rada i tuge. Muškarac, pak, koliko god da je istrošen radom, ima veče za od­ mor. Žena je zaposlena sve do časa leganja. Cesto se, sa malom decom, njena muka produžava do kasno u noć pa i cele noći. Posle sklapanja braka, sve ide u prilog jednom a na štetu drugog supružnika. Neki se čude da je Džon Stjuart Mil (John Stuart M ill) napisao: „Bra-k je je ­ dini stvarni oblik ropstva koji zakon priznaje” . Mi se opet čudimo da je on to ropstvo postavio kao pitanje osećanja a ne kao pitanje ekonomskih struktura, kao rezultat našeg kapitalističkog sistema. Posle kao i pre braka, žena trpi čovekovu prinudu. Sa njene strane je ) JJporediti sa „Genezom” , III. 16. „Zatim on (Yahweh) reče ženi: udvostučiću patnju tvojih trudnoća: rađaćeš sinove u bolu; tvoja želja cc te privlačiti mulu koji će gospodariti tobom” . �200 Dr JOVAN ĐORĐEVIC preljub zločin, sa njegove pak m anji prestup. Na os­ novu preljube on može da do b ije razvod, ona ne. Ona treba da za razvod podnese dokaze da je bila žrtva „surovosti” (fizičke prirode). Tako zam išljeni i ostva­ reni brakovi su, čini nam se — i kad to kažemo odm eravamo svaku reč — gori od prostitucije. Skrnavljanje je nazivati ih svetim ili moralnim. U vezi sa pitanjem razvoda napominjemo jedan slučaj obmane čije su žrtve ne samo društvo i njegove klase već i pojedinci. Sveštenstvo je veoma sklono da sjedini bilo koga sa bilo kim, starost sa mladošću, razvrat sa čednošću, i ,to „ne postavljajući nikakva pi­ tanja” kako se to kaže u izvesnim oglasima. Svešten­ stvo se, međutim, žestoko suprotstavlja razvodu. Usta­ ti protiv toliko neskladnih veza kao što su one koje sveštenstvo stalno potvrđuje, značilo bi „mešanje u ličnu slobodu” , ali suprotstaviti se bilo čemu što olak­ šava razvod znači još ozbiljn ije mešanje upereno pro­ tiv lične slobode. Čitavo pitanje razvoda, koje je i inače složeno, postaje još složenije zbog toga što ga valja najpre proučiti u okviru sadašnjih uslova, a za­ tim u odnosu na buduće socijalističke uslove. Mnogi se napredni duhovi zalažu za veću slobodu razvoda već sada. Oni tvrde da bi dobijanje razvoda trebalo da bu­ de isto tako jednostavno kao što je sklapanje braka, da obaveza koju su preuzeli ljudi koji su imali malo ili nikako prilike da se međusobno upoznaju, ne bi smela da bude neopoziva, niti čak da predstavlja tako strogu vezu; da bi neslaganje naravi, neostvarivanje duboko ukorenjenih nada i stvarna nesloga trebalo da �2ENSK0 PITANJE 201 predstavljaju dovoljne razloge za rastavu. Oni, najzad, tvrde, a to je i najvažnije, da bi uslovi za razvod tre­ balo da budu isti za oba pola. Sve je to odlično i bilo bi ne samo moguće već i pravedno kada bi, podvla­ čimo, ekonomski položaj oba pola bio isti. On je me­ đutim različit. Prema tome, mada se teorijski slažemo sa svim ovim idejama, verujem o da bi njihovo ostva­ rivanje u našem sadašnjem sistemu dovelo u praksi, u većini slučajeva, do još veće nepravde prema ženi. Ćovek bi, a ne žena, iz toga mogao da izvuče korist, osim u retkim slučajevima kada ona poseduje lična dobra ili neka sredstva za život. Raskid bračne veze značio bi slobodu za njega a glad za nju i njenu decu. Može nam se postaviti pitanje hoće li ti isti prin­ cipi u vezi sa brakom važiti i u socijalističkom poretku. Naš je odgovor sledeći: veza između čoveka i žene biće takva da će potpuno otkloniti potrebu za razvodom. * Očekujemo da će se sa više neprijateljstva oceniti način na koji smo, uzimajući u obzir budućnost, po­ stavili ova dva poslednja pitanja, nego sve ono što smo prethodno izneli. Ta dva pitanja smo već pomenuli. Prvo se odnosi na seksualni nagon. Po našem mišljenju, metod koji je društvo po tom pitanju usvo­ jilo je u celini neminovno loš. On je već na startu loš. Naša se deca sistematski ućutkuju kad postave pitanje nastanka ili rađanja dece. Na to pitanje treba odgovo­ riti isto tako lako i jasno kao i na ostala pitanja. Mo­ guće je da kod sasvim male dece postoji jedan period kada fiziološko objašnjenje dato kao odgovor na po­ stavljeno pitanje ne može da bude shvaćeno — a mi ne �202 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ bism o želeli da taj trenutak određujem o — ali ne sme nikada biti pogodnih trenutaka da se o bilo kojoj telesnoj fu nkciji deca uče pogrešnim stvarima. Kako naši dečaci i devojčice rastu, tako se sve što se odnosi na seksualne odnose prikazuje tajanstvenim i sram­ nim, što pobuđuje nezdravu radoznalost. Duh se preterano usredsređuje na taj predmet, dugo ostaje nezadovoljen ili nepotpuno zadovoljen i najzad postaje morbidan. Naše je gledište da bi roditelji i deca tre­ balo da o polnim organima razgovaraju sa istom iskrenošću i slobodom kao o organima za varenje. Suprot­ stavljanje tome jeste odraz proste predrasude protiv nastave iz fiziologije, predrasude čiji n ajočitiji prim er nalazimo u nedavnom pismu jednog roditelja jednoj nastavnici: „M olim vas da m ojoj kćeri ništa ne preda­ jete o njenim organima je r to za nju nije dobro i ne­ pošteno je ". K olik o li je nas propatilo zbog „suggestio fa lsi" ili „sup-pressio u eri" po tom pitanju, greškom roditelja, nastavnika, pa čak i posluge? Pitamo li po­ šteno sa čijih smo usana i u kojoj prilici saznali istinu o rađanju dece, a tačno je međutim da ne možemo pogrešiti kad govorim o o svetoj stvari je r se radi o ra­ đanju beba. U koliko slučajeva nas je m ajka naučila, ona čije je to najsvetije pravo stečeno kroz bol? Isto se tako ne m ožem o složiti s tim da je za decu štetno govoriti im iskreno o tim temama. Navedimo Bebela, k oji i sam navodi Gđu Isabellu Beecher Hooker, „Da bi odgovorila na stalna zapitkivanja svog osmogo­ dišnjeg sina koji je želeo da zna kako je došao na svet, a ne želeći da mu priča bajke što je smatrala nemo­ ralnim, ona mu je rekla celu istinu. Dete je najpažljivije saslušalo i od dana kada je saznalo kakvu je mu­ ku i brigu zadao majci, pokazao je u svojoj privrženosti njoj drugu nežnost i poštovanje. Isto takvo poštova- �ŽENSKO PITANJE 203 nje ukazivalo je kasnije i drugim ženama." Što se nas tiče, znamo da je bar jedna žena rekla celu istinu svo­ joj deci i da ona gaje prema njoj drugačije i dublje poštovanje i ljubav no ranije. Uz lažni sram i lažnu tajnu, protiv kojih dižemo svoj glas, ide i nezdravo razdvajanje polova, koje počinje čim se deca odvoje od dadilje a završava se tek kad čoveka ili ženu sahra­ ne u zajedničku zemlju. U „Is to riji jedne afričke far­ me” jedna devojka, Lindall, uzvikuje: „Ravnopravnost smo upoznali jednom, kao novorođenčad, na kolenima naših dadilja. Još jednom ćemo je upoznati kada nam budu zaklopili oči za poslednji san". To se razdvaja­ nje nastavlja u školama pa taj sistem, sa svim onim što podrazumeva, važi i u nekim veroispovestima. Na­ ravno, najgori njegov oblik nalazimo u onim neljud­ skim ustanovama zvanim manastiri ili samostani. Svi ti čak i najbliži oblici jednog istog zla su neljudski; pitanje je samo u kom je stepenu. čak i u običnom društvu su ograničenja koja se tiču odnosa između po­ lova, kao što su na prim er kaznene mere protiv uče­ nika, izvor mnogih zala. Ta su ograničenja posebno štetna kada se radi o predmetima razgovora. Svakome su, čak i kad im ne vidi uzrok, jasne posledice razgo­ vora koji se vode u pušačkim salonima srednjih i viših društvenih slojeva. Nade za rešenje će biti tek onog dana kada ljudi i žene čistog duha, želeći da izbegnu svaku prevaru, budu raspravljali o seksualnosti kao slobodni ljudi, gledajući se iskreno u oči. Kao što ne­ prekidno ponavljamo, to treba da bude praćeno svešću da se osnova čitavog pitanja nalazi u ekonomskim struk­ turama. Mary Wollstonecraft se u „Pravim a žene" iz­ među ostalog zalagala za to da oba pola budu zajedno a ne odvojeni celog svog života. Ona je tražila da žena uživa iste prednosti kao i muškarac na polju obra- �204 Dr JOVAN ĐORĐEVIC zovanja, da se školuje u istim školama i koledžima i da se od rane m ladosti do zrelog doba oba pola vaspitavaju zajedno. Taj zahtev predstavlja bolan trn u peti G. J. C. Jeaffresoin-a povodom njegove poslednje kom pilacije. Dva kra jn ja vida razlikovanja polova 'kao posledice njihove diskrim inacije jesu fem inizirani muška­ rac i muškobanjasta žena. To su dva tipa protiv kojih se buni i običan čovek sa onim sasvim prirodnim gnu­ šanjem prema neprirodnom. Iz već više puta navede­ nih razloga, prvi je tip češći od drugog. Ta dva tipa nisu međutim poslednji na listi porem ećaja koji su posledica našeg prilaza odnosima između polova. Mor­ bidno devičanstvo o kome smo govorili jeste treći tip porem ećaja. Ludilo je četvrti, samoubistvo peti. Povo­ dom ludila i samoubistva evo nekoliko brojki. Većina samoubistava žena se događa između 16-te i 21 godine. Jedan broj samoubistava je, naravno, posledica trud­ noće koju naš društveni poredak spušta na nivo zloči­ na. A li druga samoubistva potiču od nezadovoljenog seksualnog nagona, često skrivenog iza eufemizma ,,nesrećna lju bav’'. Evo nekoliko brojki o slučajevima lu­ dila, uzetih na strani 47 engleskog prevoda Bebela. Ha­ nover: jedan slučaj ludila na 457 neudatih i jedan na 1.316 udatih žena. Saksonija: 260 slučajeva na milion neudatih žena. Pruska, 1882. godine, na 10 000 stanov­ nika 32,2 neoženjenih i 9,5 oženjenih ljudi, 29,5 neuda­ tih i 9,5 udatih žena. Došao je trenutak da ljudi i žene priznaju da je potiskivanje seksa uvek praćeno pogubnim posledicama. Ako je preterana strast bolest, obratna krajnost, onda je to i žrtvovanje zdravog i prirodnog nagona. Reči: „Oni koji preteruju u jednom ili drugom su �ŽENSKO PITANJE 205 čudovišta"7 isto toliko važe u našem kontekstu koliko ) važe za setu ili radost koje Rosalinda kune u Ardenskoj šumi. A ipak su hiljade žena, uz muke koje samo one znaju, žrtvovane Molohu našeg društvenog poret­ ka. Hiljadama žena se iz meseca u mesec, iz godine u godinu uskraćuje njihova „zauvek prohujala mladost". Stoga mi i većina socijalista tvrdim o da devičanstvo nije sveta već nezdrava stvar. Podrazumevajući uvek pod devičanstvom ukidanje svih nagona rađanja mi ga smatramo zločinom. Kao i kod svih zločina, zločinac nije toliko ono lice ko je ga izvršava, koliko društvo koje ga nagoni na zločin i patnju. Ovde se slažemo sa Šelijem (Shelley). U njegovim Beleškama kra ljici Mab nalazimo sledeći pasus: „Devičanstvo je jevanđelijska i kaluđerska predrasuda, ona je neprijatelj prirodne umerenosti čak i veći od intelektualne senzualnosti, jer razara korene svake domaće radosti i drži u patnji više od polovine ljudskog roda na koju nekolicina m o­ že da stavi svoj monopol u skladu sa zakonom". Pomenimo najzad, u okviru ovih veoma važnih postavki, niz lekarskih svedočanstava koji pokazuju da žena pa-ti više no čovek od tih prinuda. i Došli smo i do našeg poslednjeg pitanja. Šta mi I socijalisti želimo? Šta predviđamo? U šta smo isto to­ liko ubeđeni kao u sutrašnje rađanje sunca? K o je su to društvene promene koje su, po našem mišljenju, već sada na dohvatu ruke? K oje posledice očekujemo od tih promena u pogledu menjanja položaja žene? N ije nam namera da prorokujemo. N ije prorok onaj koji na osnovu razmišljanja o nizu opaženih pojava vidi neizbežni događaj, ćovek nema pravo da proro­ kuje, kao što nema pravo da se kladi na sigurno. Na­ *) Kako vam drago, IV. 1 . �206 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ma je jasno da je, kao u Engleskoj, osnova nemačkog društva, tj. slobodna svojina nad zem ljom , ustupila m esto feudalizmu, k o ji je opet ustupio svoje kapita­ lizmu. Jasno nam je takođe da će kapitalistički pore­ dak, isto tako prolazan kao i prethodni, ustupiti mesto socijalizmu. Posle ropstva došlo je kmetstvo, zatim sa­ dašnja najamnička zavisnost, posle koje će doći novi poredak u kom e sredstva za proizvodnju neće pripa­ dati ni robo vlasniku, ni feudalcu niti gospodaru najam­ nih robova, kapitalisti, već čitavoj zajednici. Makar se izložili opasnosti da izazovem o uobičajene osmehe i sarkazme, priznajem o da nismo u ništa b oljoj moguć­ nosti da dam o sve pojedinosti o socijalističkom funkcionisanju društva no što su to bili prvi kapitalisti o poretku k o ji su osnovali. N išta nije prostije i nepra­ vednije, ništa toliko ne ukazuje na nedostatak rasuđi­ vanja, od bučnih pitanja o svakoj i najm anjoj pojedi­ nosti društvenog sistema u čijem se pravcu, po našem m išljenju, svet razvija. N i onaj koji iznosi jednu novu, veliku istinu, ni n jegovi sledbenici, ne mogu očekivati da će predvideti sve njene pravce razvoja. Sta bismo m islili o onima koji bi odbacivali otkriće zakona gra­ vita cije zato što N jutn nije tom prilikom otkrio i Neptun, ili pak o onima koji bi odbacili Darvinovu teoriju zato što je nagon postavljao izvesne teškoće. To, me­ đutim, čine, uvek sa spokojnim nerazmišljanjem, prosečni protivnici socijalizm a kada neće da priznaju či­ njenicu da su sve poteškoće i nedaće k o je oni očekuju sa podruštvljavanjem sredstava za proizvodnju daleko b rojn ije u našem sadašnjem društvu sklonom ras­ padanju. U kakve smo nastupajuće prom ene tako ubeđeni? M i smo se, razvijajući našu misao, toliko udaljili od Bebela — čije se polazne tačke uglavnom nalaze u n je­ �ŽENSKO PITANJE 207 govoj zanivm ljivoj knjizi — da se sa radošću i zahval­ nošću vraćamo njemu da bismo odgovorili na to pita­ nje. U „Društvo u kome su sva sredstva za proizvodnju vlasništvo zajednice; društvo koje priznaje potpunu jednakost svih bez obzira na pol; koje daje sredstva za primenu svakog napretka i'li tehničkih i naučnih otkrića: koje kao radnika zapošljava sve one koji su danas neproduktivni ili one č iji je način života sablažnjiv, lenštine i parazite; društvo koje, svodeći na m i­ nimum vreme potrebno za zadovoljavanje svojih po­ treba, takvo — društvo uzdiže telesno i intelektualno sve svoje članove na najviši mogući stepen” . Ne krijem o ni od svojih protivnika da prvi korak u tom pravcu jeste eksproprijacija svakog vlasništva nad zem ljom ili drugim sredstvima za proizvodnju. To bi dovelo do ukidanja države u njenom sadašnjem ob­ liku. Nijedna zabuna u pogledu naših ciljeva nije to­ liko rasprostranjena kao što je ona koja navodi tupoglavce na pomisao da se prom ene koje želim o i druš­ tveni uslovi koji iz toga proističu mogu postići u ok­ viru države kakva je naša. Država je danas organizacija prinude u službi očuvanja sadašnjih uslova vlasništva i društvenih pravila. N jeni predstavnici jesu nekolici­ na ljudi iz srednjih i viših klasa, ikoji se svađaju oko previsoko plaćenih položaja. Država će u socijalizmu — ukoliko uopšte budemo zadržali taj naziv vezan za toliko groznih istorijskih sećanja — biti organizovana sposobnost zajednice radnika. N jeni službenici neće biti ni bogatiji ni siromašniji od svojih drugova. Ras­ kid između umetnosti i rada koji žalosti srca umetnika a da pritom oni u većini slučajeva i ne znaju ekonom­ ski razlog svoje muke, takođe će nestati. �208 Dr JOVAN ĐORĐEVIć A sada dolazim o na deo k oji se odnosi na posledice svega toga u odnosu na ženu, pa prema tom e i na porodicu. M ožem o biti sigurni u dve stvari. Ostale će rešiti sam razvoj društva, mada svaki od nas može da ima svoje lično m išljenje o svakom posebnom pitanju. Ono što je jasno, to je da će zavladati ravnopravnost za sve, bez obzira na pol. N a taj način će žene postati nezavisne. N jen o vaspitanje i sve ostale njene moguć­ nosti biće iste kao i za čoveka. Kao i on, i pod uslovom da je zdrava telom i duhom, ona će morati (a broj tih žena će se i te kako povećati!) da daje od sebe jedan, dva ili tri časa društvenog rada da bi zadovoljila potre­ be zajednice, pa samim tim i svoje. Posle toga će moći da se posveti umetnosti ili nauci, nastavi ili pisanju, ili pak nekoj razonodi. Prostitucija će nestati zajedno sa svojim uzrocima koji je danas čine neizbežnom. Da li će u socijalizm u preovladati monogamija ili poligam ija, to je detalj o kom e svako može da govori u svoje lično ime. Pitanje je suviše značajno da bi se m oglo rešiti u šikarama i kužnim isparenjima našeg kapitalističkog sistema, što se nas tiče, smatramo da će preovladati monogamija. Im a otprilike isto toliko muškaraca koliko i žena, a najlepši ideal je, izgleda, skladno i trajno ujedinjenje dva ljudska života. Takav ideal, k oji se danas gotovo ne može dostići, zahteva bar četiri stvari: ljubav, poštovanje, intelektualnu saglasnost i savlađivanje životnih potreba. Svaka od ovih tačaka je mnogo ostvarljivija u okviru poretka kome težimo nego li u onome u kom e danas „živim o". Poslednja tačka je apsolutno zagarantovana svakome. Kao što je Ibzen preko Helm era poručivao N ori: „N eka vrsta ropstva i ružnoće uvlači se u dom k o ji je zasno­ �ŽENSKO PITANJE 209 van na dugovima i pozajm icama” .8) Ali do pozajm ica i dugova može doći kada je čovek usamljen pojedinac koji brani sopstvene interese a ne kada je član jedne zajednice. Intelektualna saglasnost: biće mnogo bolje osigurana podjednakim vaspitanjem čoveka i žene, nji­ hovim obrazovanjem rame uz rame do njihovog sjedi­ njavanja. Nedopustivi plod kapitalizma, devojka iz Tenisonovog (Tennyson) „In M em oriam ” , i njeno „N e mogu da razumem, volim ” , postaće mit. Svako će već naučiti da ne može biti ljubavi bez razumevanja. A ljubav i poštovanje, kojih danas nema ili su izgubljeni zbog nedostataka i nesavršenstva menkantilnog društva, lako će se ponovo pojaviti i takoreći nikada više neće nestati. Ugovor između čoveka i žene biće čisto pri­ vatne prirode, bez uplitanja predstavnika vlasti. Žena neće više biti robinja čoveka već njemu ravna. Razvod više neće biti potreban. I bilo da smo u pravu ili ne smatrajući monoga­ miju kao najbolji bračni sistem za društvo, možemo biti sigurni da će n ajbolji sistem biti odabran i to od strane zrelijih i plodnijih umova no što su naši. Ta­ kođe možemo biti sasvim sigurni da taj izbor neće ići u prilog braku-razmeni (sa njegovim vidom poligamije) iz našeg žalosnog doba. Posebno možemo biti si­ gurni da će išćeznuti dva velika zla koja uz ostalo do­ prinose razaranju odnosa između ljudi i žena. Ta zla su shvatanje da su čovek i žena različita bića. Neće više biti jednog zakona za žene, a drugog za čoveka. Ako buduće društvo, po uzoru na današnje evropsko društvo, bude smatralo pravom čoveka da ima ljubav­ nice po istom osnovu kao i ženu, onda možemo biti sigurni da će slična sloboda biti data ženama. Biće go') Lutklna kuća, Cin I. �210 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ tovo sa sramnom dvoličnošću, sa stalnom laži zbog k ojih je porodični život većine naših engleskih domova jedno sistemaitsko licem erstvo. Ono što slobodno i ra­ zumno m išljenje zajednice bude ocenilo kao najpra­ viln ije sprovodiće se otvoreno i javno. Muž i žena će m oći da čine ono što vrlo malo njih to već sada može: da se pogledaju jasno u oči, u dubinu srca. Sto se nas tiče, verujem o da će privrženost čoveka ženi biti naj­ b o lje za ob oje i da će svako od njih naći u srcu onog drugog ono što im je u očima, svoju sopstvenu sliku". �Eleonora Marks (1855— 1898) K A K O T R E B A DA SE O R G A N IZ U J E M O ’ ) Na poslednjoj sednici Kongresa socijalističke Internackxnale u Briselu2) 400 delegata je prihvatilo sledeću rezoluciju: „Podsticati socijalističke partije svih zemalja da u svojim programima jasno postave zahtev za jednakošću polova, a na prvom mestu da posebno za ženu zahtevaju ista prava na planu građanskog i političkog prava". Ova rezolucija i ova jednodušnost postaju tim zna­ čajnije kada se zna da je na prvoj sednici Kongresa potvrđeno da jedan Kongres socijalističkih radnika ne­ ma ničeg zajedničkog sa buržoaskim pokretom sifražetkinja. Kao što je po pitanju rata Kongres podvukao *) Ovaj i dva sledeća članka (Eleonore Marks, Laure Lafarg, Lujze Kaucki) daju podatke o položaju i problemima žena proleterki u Engleskoj i Francuskoj devedesetih godina prošlog veka. Svi ovi članci objavljeni su u „Bečkim radničkim novinama , austrijskom socijal-demokratskom listu, na čijem su uređivanju sarađivali Lujza Kaucki, Laura Lafarg i Eleonora Marks-Eveling. Članak „Kako treba aa se organizujemo?” objavljen j e u broju od 3. do 5. februara 1892, a ostala dva članka, „Pozdrav iz Fran­ cuske ’ i „Pozdrav iz Engleske” u broju 1 od 1. januara 1892. Ova tri članka su posle drugog svetskog rata objavljena u delu „Die Frauen-Frage” (u zbirci „Archiv-Drucke” , izdanja V. S. A.). •) U pitanju je Kongres Druge socijalističke Intemacionale održan u Brišem od 16. do 22. avgusta 1891. godine. Kongres je, između ostalog, tražio da se podrži zahtev za jednakost žena na građanskom i političkom planu. �212 Dr JOVAN ĐORĐEVIC razliku između tradicionalne buržoaske lige koja viče „m ir, m ir " ali u k o joj nikakvog m ira nema, i partije ekonom skog m ira — socijalističke partije — koja hoće da otkloni uzroke rata, sa istom jasnoćom je Kongres u vezi sa ženskim pitanjem stavio naglasak na razlici između partije „sifražetkin ja " koje ne priznaju klasnu borbu već samo borbu polova i svojim pripadništvom vladajućoj klasi zahtevaju prava koja znače nepravdu za njihove sestre iz radničke klase, — i prave partije žene, socijalističke partije, koja tem eljito razmatra eko­ nomske razloge sadašnje, za radnice nepovoljne situ­ acije i podstiče ih da se bore rame uz rame sa ljudima iz svoje klase protiv zajedničkog neprijatelja: ljudi i žena iz kapitalističke klase. Briselska rezolucija je došla kao potvrda principa, ali šta je sa njihovom prim enom u praksi? Kako žene treba da steknu građanska prava koja zahtevaju? Do­ kle god ne budemo hladnokrvno i praktično razmatrali ono što treba da se dogodi, ništa od onoga što bi tre­ balo da postoji neće proizaći iz naših teoretskih prokla­ m acija. N ije dovoljno utvrditi činjenicu da postoji klas­ na borba. Radnici treba da znaju i koje oružje da upo­ trebe i kako, koje stavove da zauzmu i koje stečene prednosti da sačuvaju. Stoga radnici već sada treba da nauče kada i gde organizovati štrajkove i bojkote, ka­ ko se izboriti za zakone o zaštiti rada i šta učiniti da već postignuti zakoni ne ostanu m rtvo slovo na hartiji. A sada, šta mi žene treba da uradimo? Nešto svakako moram o: organizovaćemo se ne kao „žene” već kao proleterke; ne kao ženski takmaci naših muževa rad­ nika već kao njihove drugarice u borbi. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja je sledeće: kako treba da se organizujemo? Ćini m i se da bi sada trebalo da počnemo da se organizujem o kao sin- �ŽENSKO PITANJE 213 dikalci, koji koriste svoj savez kao sredstvo za posti­ zanje krajnjeg cilja: oslobođenje naše klase. To neće biti lak posao. U stvarnosti, radni uslovi žene su takvi da je često očajno teško ići napred. No, zadatak će iz dana u dan biti lakši i, ako žene a još više ljudi budu sticali svest o snazi koja leži u ujedinjenju svih rad­ nika, on će izgledati manje naporan. Austrijske radnice znaju da žene treba i mogu da se organizuju; one su to dokazale. Naime, one su ima­ le svoje predstavnice na Kongresu u Briselu, a njihov list je dokaz da su, uprkos svim teškoćama, uspele da učine prvi, najteži korak u pravcu organizacije. N jih o­ va hrabrost i požrtvovan je biće pomoć svima nama. No, s druge strane, one bi takođe morale znati šta n ji­ hove sestre po radu pokušavaju da učine u drugim zemljama, na prim er u Engleskoj, koja je više od osta­ lih zemlja „sindikalna". Može, međutim, biti od koristi saznanje šta su engleske radnice dosad učinile i šta danas čine. Nameravam stoga da u nizu članaka dam kratak pregled o našim raznim savezima žena, njiho­ vom osnivanju, statutima, broju članica. Na osnovu tih podataka moći ćemo izvući tri zaključka: 1. Kad god se žene organizuju njihov se položaj poboljšava (veća nadnica, »kraće radno vreme, bolji radni uslovi). 2. Za žene je, bar isto toliko kao i za ljude, od koristi da se organizuju i da se njihova za­ rada smatra nadnicom za ostvareni rad, a ne neznatnim doprinosom domaćem budžetu. 3. Od osnovne je važnosti da, osim kod specijalizovanih profesija, a naročito kod nekvalifikovanih radnika, ljudi i žene budu članovi jed­ nog te istog sindikata, kao što su članovi jed­ ne iste radničke partije. �Lujza K a ucki (1860— 1950) POZDRAV IZ ENGLESK E Ž ivim o u doba Kongresa. Svet kao da se deli na dva dela. Naši (kongresi jasno dokazuju koliko su naši sadašnji odnosi neodrživi i zabrinjavajući, a istina o toj situaciji toliko .pada u oči buržoazije da ona organizuje protiv-kongrese kako bi se odbranila od razor­ nih posledica virusa zabrinutosti. N a sednici održanoj u utorak 2. decembra pod predsedništvom G. Mundella, najznačajnije je bilo svje­ dočanstvo advokata G. Eduarda Shorth-a. On se poja­ vio u društvu G-đe Bevan, G-ce M orley i drugih žena k o je se interesuju za radne uslove kelnerica. On je izneo tvrdnju da se dobrim firm am a mogu smatrati one u kojim a žene rade „sam o” sto časova nedeljno. U važnijim firm ama, kao što je Bertrans, one rade samo 70 časova. On je posebno naveo slučaj jedne m lade žene koja počinje sa radom u 7,30 časova a za­ vršava pola sata posle ponoći, računajući -tu i pauze od dvadeset minuta za doručak, ručak i večeru. Zdrav­ stveni uslovi su, iskreno govoreći, u većini slučajeva užasni. Spavaće sobe su ne samo nezdrave već i smrto­ nosne. N a jednoj željezničkoj stanici (nažalost nepo­ znatoj), na prim er, devojke spavaju u prostoriji koja neverovatno liči na kanalizaciju, Što se tiče m oralnog �ŽENSKO PITANJE 215 vida tog pitanja, on je mogao da na zahtev navede imena tih jadnih devojaka k o je su morale da biraju iz­ među otpuštanja sa posla i potčinjavanja vlasniku ili njegovom zakupcu. N e radi li se tu o svodnicima? V e­ liki broj devojaka se nađe na ulici, druge propadaju u pijanstvu. Približni broj kelnerica u Engleskoj i Velsu dostiže 80 000. Nadnica iznosi najviše 10 šilinga nedeljno sa hranom i smeštajem, ali sa tom svotom kelnerica mora i da se pristojno odeva. Ona takođe može da bude otpuštena na licu mesta. Po mišljenju svedoka, savez kelnerica ne može da bude naročito uspešan. On je zahtevao da krčme potpadnu pod ured­ bu o radnom vremenu u kancelarijama i fabrikama, kao i da se naimenuju inspektorke. Tek bi tada bilo moguće saznati celu istinu. Tek bi tada bilo moguće potpuno i uspešno sprečiti štetne posledice dugog sta­ janja na nogama i otrovnog uticaja alkohola. Činjenice govore i ne možemo prebaciti svedoku da pripada lošim i nemoralnim socijalistima, tim raz­ bijačima porodica. G. Scott nije ni crven ni ružičast. Među ostalim svedočanstvima nalazi se i sveđočanstvo dr Tathoms-a, službenika zdravstvene službe Mančestera, koji je pružio statistički dokaz o prosečnoj stopi smrtnosti dece — 126 smrtna slučaja na 1000 rođenja, dok je u industrijskim centrima ta stopa još veća — u Blackburn-u 220, Salford-u 283, Mančesteru 178 i Old-Ham-u 171. Tako visoku stopu smrtnosti dece on pripisuje činjenici da se mlade majke isuviše rano posle porođaja vraćaju u fabriku i moraju da poveravaju svoju decu tuđoj brizi. U zaključku, evo .nekoliko brojki koje su navele radnice najrazličitijih struka. ^G-ca Meers je predstavljala „Upholstresses Soci­ ety" iz Londona (izrada nameštaja i tapeta). Ona je ob­ �216 Dr JOVAN ĐO RĐE VIC jasnila da prosečna nadnica jedne radnice dostiže 15 šilinga nedeljno i da se, uprkos zakona o fabrikama, radi prekovrem eno. Jedino strah od otpuštanja spre­ čava žene da u Savezu budu b rojn ije no sada. G-đa Hids, generalni sekretar Saveza žena proizvođača uža­ ri je, objasnila je da industrija užadi zapošljava ukup­ no 1500 devojaka, od kojih su samo 280 članice Sa­ veza. Ostale se boje da bi svojim učlanjivanjem izgu­ bile posao. U većini slučajeva je taj strah opravdan. Jedan industrijalac je objasnio da bi radije zatvorio preduzeće no što bi dozvolio svojim radnicama da se učlane u Savez. N a papiru, radno vrem e je 56 časova. U stvari, radno vrem e je duže, a na dnevnom redu je n jegovo produženje. N edeljna nadnica se kreće od 7,6 do 10,6 šilinga. Radni uslovi su loši, vazduh je doslov­ no pun prašine, a zdravstveni uslovi su u većini slu­ čajeva nezadovoljavajući. Jedino najstariji radnici pam­ te da su jednom videli inspektora rada. G-đa James, sekretar Saveza žena zaposlenih u istočno-londonskim preduzećima za izradu bombona, bis­ kvita i suvog voća, otpuštena zbog članstva u Savezu, iznela je zanim ljive pojedinosti. 2— 3000 devojaka za­ posleno je u to j proizvodnji u istočnom delu Londo­ na. Samo ih je 500 učlanjeno u Savez. I ovde je strah od otpuštanja glavni razlog k o ji sprečava žene da se učlane. N iske nadnice, ogrom ne kazne, otpuštanja bez otkaznog roka, to su radosti koje se pružaju jadnim devojkama. Zdravstveni uslovi su strašni i uglavnom izazivaju tifus. G-đa James nikad nije videla inspekto­ ra rada. To pokazuje koliko je nedovoljan broj inspek­ tora u odnosu na broj fabrika gde treba vršiti inspek­ ciju. G. Lackemann, londonski inspektor rada, priznat je kao jedem od najboljih i najsavesnijih inspektora. �ŽENSKO PITANJE 217 Naravno, bilo je još mnogo svedočanstava industri­ jalaca i njihovih pomoćnika. Posle tih svedočanstava sam, kao potpuno nepristrasan posmatrač, nesposobna da shvatim kako čovek može imati nešto protiv da do smrti radi u tim „rajskim ” fabrikama. Jednodušni glas koji je zahtevao inspektorke fabrika biće, nadam se, uzet u obzir. Do sada je engleska vlada, uvek kada je to išlo u prilog njenih interesa, znala da zadovolji opravdane zahteve radnika. �L a u r a L a f a r g (1845 —1891) POZDRAV IZ FRANCUSKE Sa zadovoljstvom pozdravljam vest da su žene austrijskih radnika stekle mogućnost da kažu svoju reč svakih petnaest dana. I veliko hvala drugovima za njihovu volju da pomognu ženama u tom teškom poslu, u priprem am a za borbu i u borbi protiv onih k oji ne dozvoljavaju da se neko protiv njih bori. Priznajem , naime, da ne shvatam potrebu da se, pored novina za ljude, osnivaju i novine za žene. Uko­ liko se uzimaju u obzir, žene se danas smatraju obič­ nom robom ili proizvođačim a viška vrednosti. Radnici su u istom položaju. Kada kapitalizam, — k o ji ukida svaku razliku po rasi, godinama starosti i polu i izjednačava sve, ljude i žene, mlade i stare, slabe i jake, — kad taj kapitali­ zam, dakle, ne pravi nikakvu razliku između polova u svojoj borbi p rotiv radnika, zašto bi onda radnici či­ nili drugačije u svojoj borbi protiv kapitala? Radi li se o eksploataciji, onda je prinuda ista, a u gnjetavanje robova najamnog odnosa postoji za oba pola. N e tako davno su ovde, u maju ove godine, vo j­ nici i žandarmi u Fourmies-u1 bez m ilosti ubili devojku ) *) U Fourmies-u, gradu na severu Franouske, iedan je vojnik pucao □a učesnike manifestacije, maja 1891. Oni su se pobunili protiv hapšenja �219 ŽENSKO PITANJE sa kitom cveća u ruci i mladića 'koji je bio sa njom. A kada su versajci pobili branioce Komune, jesu li makar za trenutak zastali da se zapitaju da li proli­ vena krv teče iz vena žene ili čoveka. A to je, međutim, samo detalj. N ajvažnije pita­ nje jeste organizacija žena za borbu, njihovo učešće u boju, i da žene, koje su tako dugo samo patile, naj­ zad počnu da se brane, da deluju, nije važno kada, kako ili gde. Zahtevajući da se bore rame uz rame sa ljudima, žene samo traže da radnici shvate svoje sopstvene klas­ ne interese. Jer, ako žene ostanu po strani borbe protiv kapita­ la, onda se ljudi bore takoreći samo jednom rukom, recimo desnom umesto obema. Leva ruka, iako oslab­ ljena i paralizovana dugom neaktivnošću, neophodna je u borbi, jer je ona ta koja bodri srce boraca dok desna napada neprijatelja. U borbi je štit isto toliko od koristi kao i mač. U Francuskoj, ako ne i drugde, još ima među soci­ jalistima onih koji tvrde da je mesto žene u kući. Ta osuda ženskog pola na doživotan prisilan rad u kući, na ulogu d'ange du foyer,2) i to kada je kapitalizam već odavno započeo razaranje tog ognjišta i kada socija­ lizam teži da to ugašeno ognjište zameni nečim većim i boljim, — predstavlja vrhunac besmislenosti. I što pre žene, koje su protiv svoje volje osuđene na tu ulogu anđela, budu izašle iz tog odavno uvelog raja, tim će bolje biti za njih i za njihove jadne mu­ ževe. Jer, ako pobliže pogledamo, ti anđeli su najčešće nekih manifestanata pred zgradom opStine. Na manifestante je bez upo­ r n e * d e c a ^ ^ Vatra' bil° 30 ran-> enih * 1 0 među koiiraa *) Na francuskom u tekstu, Sto znači »anđela ognjiSta«. �220 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ nepopravljive guje, rana i trepet svojih muževa, dece i sebe samih; veliki broj izabranica su potpuno nespo­ sobne da izvrše nametnute im zadatke. N ije priroda, koju lju di tako često navode kao iz­ govor za ugnjetavanje žena, već je upravo prevlast koju su lju di stekli nad ženama — koje su nekada bile ravnopravne sa muškarcima — ta koja je bacila ženski pol u ropstvo i to toliko već dugo da većina žena, zbog tog naslednog ropstva, ne samo da ne oseća više svoje lance, već ne m ože više ni da ih izbegne. Sve je to u tolikoj m eri da nas mnoga naša braća, kojim a nedostaje hrabrosti i k oji nas pritiskuju svo­ jo m ljubaznom brigom , pitaju sa senkom razuma: je­ su li žene sposobne da misle, sposobne da deluju? N e, m islim da i lju di treba da se bace u vodu da bi naučili da plivaju. Briselski Kongres je zahtevao jednaka prava za muškarce i za žene, a m i ne tražimo ništa više od toga. Kada bi se organizovala trka s tim da poslednji budu prokleti, to svakako ne bi uvek bile žene. Jedina potreba radnika svih zem alja jeste da se organizuju i ujedine. Budim o za ljude prim er solidarnosti i jedinstva. Oni su nekada m nogo bili naučili od žena, koje su im pokazale sa kakvom čvrstinom i solidamošću socija­ lističke žene svih zem alja mogu da se okupe. �PRILOZI ��PR VA D EKLARACIJA O PR AVIM A ŽENA DON ETA 1848. G O DINE U S E N E K A FOLSU UZ DEKLARACIJU 0 PRAVIMA ŽENA OD 184«. Najpoznatije i prve o p ite deklaracije o ljud­ skim i građanskim pravima su načelno podrazumevale žene pod p ojm om »slobode i prava čoveka i građanina«. To je očigledno u D eklaraciji prava čoveka i građanina Francuske revolucije od 1789, a još više u D eklaraciji o nezavisnosti k ojom je počela američka revolucija od 1776. U ov oj drugoj deklaraciji nalaze se sledeća tvrđenja? »Sm atram o ove istine da su same po sebi očigledne: svi ljudi su stvoreni jednaki; oni su nosioci određenih neo­ tuđivih prava«. Kao takva prava se izričito podrazumevaju: sloboda ljudske ličnosti i njihova jed­ nakost. Međutim, odmah je bilo očigledno da su žene bile otuđene od ovih »očiglednih istina«. U praksi je postalo sve očiglednije da one nemaju i, da im društvo ne priznaje, ta prava. U nizu razvijenih zemalja tadašnjeg sveta, a pre svega u onim u kojim a su donošene deklaraci­ je o ljudskim pravima, žene su postajale sve svesnije u odnosu na ovo stvarno stanje nejednakosti �224 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i potčinjenosti, čak i u odnosu i na same zakone, i tu su svest u početku izražavale kako u literaturi koju su pisale (što ne znači da nisu imale i podrš­ ku prosvećenih i naprednih muškaraca tog vreme­ na), tako i u demonstracijama, manifestima, organizovanim grupama i u prvim » ženskim« p oli­ tičkim pokretim a. K ra j X V I I I i prva polovina X I X veka su karakteristični po ovim manifestacijama i pokretim a (iako se to često zaboravlja u udžbeni­ cim a iz isto rije i politike). O d jeci deklaracija o ljudskim i građanskim pravim a ispunjavaju ovaj istorijski period, i to na­ ro čito zbog reakcije nezadovoljnih, odnosno potčinjenih i ugnjetavanih društvenih grupa. Pored si­ romašnih slojeva i robova (Crnaca), tu su spadale i žene. Nezadovoljne opštim deklaracijama o lju d ­ skim pravima, one su počele da priprem aju svoje deklaracije koje će same doneti i u kojim a će iz­ raziti slobode i prava kojih su bile lišene. Prva od tih deklaracija je doneta 20. jula 1848. godine u jednom m anjem gradu države N ju jo rk (Seneca Falls); u stilu i jeziku tog vremena, ona je nazvana » Deklaracija o osećanjim a« i dopunjena je, kao predznak koncepta d ocn ijih deklaracija o pra­ vima, nizom rezolucija, odnosno energičnih stavo­ va o pravcu akcije za ostvarivanje novih principa. P rv i o b lici aktivizacije žena za osvajanje ljud­ skih i građanskih prava u SAD nalazili su se u opštem društvenom pokretu za ukidanje ropstva. M e­ đutim , am eričke žene nisu uspele da se u okviru ovih pokreta čuje n jihov kolektivni glas. Pre do­ nošenja » D eklaracije o osećanjim a« one su jedva uspevale na sastancima » abolicionističkog pokre­ �ŽENSKO PITANJE 225 ta«, (na kojim a su neizbežno preovlađivali muškar­ ci) da obezbede »p ra v o « da prisustvuju, a naroči­ to da uzmu reč u diskusiji. N jih o v o prisustvo u ovakvim prilikam a je ocenjivano kao »n epoželjn o«. Ovakvo stanje je ne samo ogorčilo aktivne i osečajne žene tog vremena, već je dovelo i do odluke da se sazove jedan čisto ženski kongres (konven­ cija) na kome bi se pretresla i donela deklaracija posvećena isključivo pravima žene. Ali, ni to nije bilo lako, je r su, uoči dana zakazivanja ovog kon­ gresa, »nezad ovoljn i« muškarci zatvorili vrata i pro ­ zore na zgradi u k o jo j je zakazano održavanje kon­ gresa. Pravo svojine na zgradi je odricano ženama. N ekom prom isne i energične, okupljene žene su razlupale prozore i provalile vrata na zgradi »m uš­ ke svojine«, tako da su masovno ušle u zgradu i održale svoj kongres na kome je doneta prva de­ klaracija u isto riji o slobodama i pravima žena. Is to rija ovog događaja pokazuje ove činjenice od interesa za oslobodilački pokret žena i za prouča­ vanje ženskog pitanja uopšte: a) oslobodilački p okret žena je uslovljen i om o­ gućen postojanjem pokreta i akcija za opšte oslo­ bođenje, odnosno za ukidanjem ugnjetavanja zna­ čajnih grupa, a naročito većine; b) osvajanje novih ljudskih prava je prven­ stveno ne samo »stva r« već i akt onih k oji ne pod­ nose stanje nejednakosti čija su žrtva, i to se ostva­ ruje, ako nema drugih izlaza, »razbijanjem vrata i prozora«, odnosno i revolucionarnim putem ; c) »žensko p ita nje« se nikad nije svodilo na biračka prava, pa ni samo na političku jednakost; samo »buržoaski uslov« deli ga na »sifražetsku« i �226 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ oslobodilačku fazu i po litičk e revandikacije žena odvaja od društvenih, totalnih. Ova deklaracija je, skoro u svemu, uključuju­ ći i strukturu i jezik, im ita cija » Deklaracija o ne­ zavisnosti« od 1776, k o jo m je proglašena nezavis­ nost bivših engleskih kolon ija u S e ve m o j Am eri­ ci. K ra lj Đ orđe I I I iz ove Deklaracije je zamenjen » M uškarcem « u D ekla raciji o pravima žena. T o je posledica čin jenice da je ideja vladajućih i vladajući go v o r pola a ne kakvog ženskog minetizma (k o ji je inače jednak za oba pola)A) Tekst ove deklaracije je objavljen u prvom tom u » Is to rije borbe za pravo glasa žena« (H isto­ ry od W om an Suffrage u SAD, objavljena je u šest tom ova i predstavlja n a jpotpun iju isto riju p o litič­ kog pokreta žena do savremenog doba; sa tog tek­ sta je prevedena na naš jezik). „U jednom trenutku istorije pokazala se neophodnost da jedan veliki deo ljudske porodice zauzme drugačije pozicije od onih koje je do tada imao i to pozioije koje su mu priroda i Tvorac namenili i da, im ajući dužno poštovanje prema ljudskom rodu, otkrije uzroke koje su do toga doveli. M i smatramo da su sledeće istine očigledne: da su svi ljudi i žene stvoreni jednaki; da im je Tvorac poda­ rio neka neotuđiva prava; da su ta prava život, slobo­ da i težnja ka sreći; da postoje vladajuće institucije koje omogućuju da se ta prava ostvaruju i koje su za to dobile dobrovoljni pristanak onih kojim a vladaju. Ka*) »Svako podražava« (Aragon). »Instikt imitkanja i odsustvo hrab­ rosti vladaju društvom kao u gomili«. �ŽENSKO PITANJE 227 da god, na bilo koji način, vlast ne odgovori tim cilje­ vima pravo je onih koji pate da se od nje od voje i da zahtevaju novu vladu, koja bi se zasnivala na navede­ nim neotuđivim pravima i koja bi svoju vlast organizovala tako da u najvećoj mogućoj m eri obezbedi sigur­ nost i sreću. Istina, obazrivost nam govori da vlada ko­ ja dugo postoji ne treba da se men ja zbog sitnih i bez­ načajnih razloga, a iskustvo nam pokazuje da je ljud­ ski rod češće spreman da pati, dok zlo gospodari, nego da se bori za svoja prava time što bi uništio ono na šta se navikao. Ali, kad se zloupotrebe i nasilništvo nagomi­ laju i dovedu do apsolutnog despotizma, neminovno je da se takva vlada zbaci i da se uspostavi nova koja će obezbediti ono što je neophodno — sigurnost i sreću. Ta­ ko su žene strpljivo patile i trpele nepravdu i sada su shvatile da moraju da se bore i da zahtevaju status koji im po prirodi pripada. Istorija ljudskog roda je istorija neprestanih neprav­ di i nasilništva muškaraca nad ženama koji su za svoj najviši cilj imaili uspostavljenje apsolutne tiranije. Da bismo to dokazale izložićemo činjenice pravednom i nepristrasnom sudu sveta. On joj nikada nije dozvolio da koristi svoja neotuđi­ va građanska prava. On je naterao da se podredi zakonima u čijem stva­ ranju ona nije imala pravo glasa. On joj je oduzeo čak i ona prava koja imaju najbedniji i najneukiji muškarci — domaći i stranci. Lišavajući je osnovnog građanskog prava — izbornog prava, on ju je onemogućio na svim ostalim planovima. On je učinio da ona, ukoliko je udata, u očima za­ kona bude mrtva. On jo j je oduzeo sva prava na imovinu i sve moguć­ nosti zarade. �228 Dr JOVAN ĐO RĐEV I ć On ju je u m oralnom pogledu učinio neodgovornim bićem, sposobnim za kriminal k o ji ostaje nekažnjen sa­ m o ukoliko je počinjen uz prisustvo njenog supruga. Po bračnom ugovoru ona je dužna da se pokorava sup­ rugu k oji u svemu postaje njen gospodar a zakon mu daje pravo da jo j oduzme svaku slobodu i da je za nepokoravanje išiba. On je tako oblikovao zakon o razvodu da razlozi za razvod, briga oko deoe, materijalna bezbednost i sve os­ talo ide u njegovu korist i to samo zato što se poziva na lažnu pretpostavku o superiornosti muškarca, čime automatski dobija apsolutno sva prava. On se nije zadovoljio da liši samo udatu ženu svih prava, već je i imovinu neudate žene oporezivao tako da ona može da postoji samo ukoliko država može da iz toga izvuče neku korist. On je monopolisao sva moguća zaposlenja i njoj os­ tavio ona koja pružaju najbedniju zaradu. On jo j zat­ vara sve puteve ka bogatstvu i ugledu, a istovremeno kad je on u pitanju to smatra najdragocenijim. Kao učitelj teologije, m edicine i prava ona nije poznata. On je za nju zatvorio sve škole i ona nema načina da se obrazuje. On jo j i u crkvi i u državi daje podređene uloge, a pozivajući se na Apostolski autoritet, onemogućio jo j je bilo kakvo učešće u javnim poslovima i poslovima crkve. On je stvorio lažna javna osećanja tim e što je stvorio različita moralna načela za žene i muškarce, tako da je moralna delinkvencija žene osuđena na progon iz dru­ štva dok je za istu stvar muškarac opravdan. On je na sebe preuzeo i ulogu samog Jehove, tvrdeći da ima pravo da u njeno ime odlučuje, iako to pravo pripada samo njenoj savesti i njenom bogu. �ŽENSKO PITANJE 229 On je uspeo da, u svakom mogućem smislu, uništi veru u njene sposobnosti, da uništi njeno samopoštovanje i da je natera da dragovoljno prihvati zavisnost i ponižavanje. S obzirom da je jedna polovina stanovništva ove zemlje lišena svih prava, da je socijalno i religiozno de­ gradirana i, s obzirom da su žene sasvim svesne da su ponižene, pritisnute i prevarom obespravljene, zahtevamo da im se odmah povrate sva prava koja im pripa­ daju kao ravnopravnim građanima SAD. Pre nego što se latimo ovog ozbiljnog zadatka upo­ zoravamo da ćemo neminovno nailaziti na nerazumevanje, potcenjivanje i ismejavanje; međutim moramo upotrebiti sve moguće načine i sredstva koja su u našoj moći da bismo uspele. Mi ćemo aktivirati ljude, deliti brošure, pisati peticije Državi2) i Nacionalnom zakono­ davstvu,2 nastojeći da za sebe pridobijem o i štampu ) i propovedaonicu. Nadamo se da će ovu Deklaraciju pratiti čitava serija deklaracija koje će obuhvatiti sve krajeve naše zemlje.4 ) Rezolucije — odluke: Zlatnim pravilom prirode smatra se „da je čovekov cilj da traži istinsku sreću". Blekson u svojim Komen­ tarima zapaža da je ovo veliko pravilo Prirode u skladu sa ljudskim rodom i potiče od Boga, te je svakako zna­ čajnije i važnije od bilo kog drugog. Ono važi u svim *) U današnjem značenju: Predsedniku SAD ili Vladi. s) U današnjem značenju: Kongresu. 4 To se i desilo i već u toku iste, 1848. godine, mnoge države SAD ) donele su svoje deklaracije o ženskim pravima. �230 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ zem ljam a sveta i u svim vremenima; ni jedan ljudski zakon k o ji se ovom e suprotstavlja nema nikakvu vrednost niti pravo na postojanje; ukoliko pojedini zakon im a neku vrednost, snagu, značaj i autoritet, mora poti­ cati od ovog prvobitnog, zato: odlučujem o da svi zakoni, k o ji se na bilo k o ji način suprotstavljaju osnovnoj sreći žene, stoje nasuprot zlat­ nom pravilu prirode k oje „m ora da se poštuje doslednije nego bilo šta drugo” ; odlučujem o da svi zakoni kojim a se onemogućuje da žena zauzme svoju ulogu u društvu onako kako jo j savest nalaže, i oni kojim a se potvrđuje da je žena infe­ riornija od muškarca nemaju nikakvu m oć i autoritet; odlučujem o da su žene i muškarci jednaki, a to je hteo sam Tvorac; te u im e dobrobiti čovečanstva zahtevam o da se ona tako i shvati; odlučujemo da žene ove zem lje treba da istupe pro­ tiv degradacije, da ne sm eju da se zadovolje postojećim stanjem i da u svom neznanju poveruju u laž da one im aju nekakva prava; odlučujemo da se vrline, finoća i pristojnost koje se zahtevaju od žene zahtevaju i od muškarca i da se skrnavljenje tih principa podjednako kažnjava; odlučujemo da nedolične i neprihvatljive primedbe koje se upućuju ženi u slučaju kada se ona meša u javni život, potiču od istih onih kojim a se njeno prisu­ stvo na koncertima ili u cirkusu, veoma dopada; odlučujemo da je žena suviše dugo bila zadovoljna ograničenjima koja su kvarila običaje i izvrtala sama načela B iblije, te da je krajnje vreme da se ona pokre­ ne iz m rtvila i dobije ono što jo j je Tvorac dodelio; �ŽENSKO PITANJE 231 odlučujemo da jednakost ljudskih prava neizbežno proizilazi iz činjenice da je čitav ljudski rod istovetan u svojim sposobnostima i odgovorima; odlučujemo, najzad, da -time što jo j je Tvorac poda­ rio iste sposobnosti i istu svest o odgovornosti, žena ima pravo da se bori za svaku pravednu stvar pravednim sredstvima i da bilo kakav običaj ili vlast koji se tome suprotstavljaju, svejedno da li su savremeni ili optere­ ćeni starim, treba da se smatraju očiglednom neistinom i pravim razlogom za objavu rata muškom rodu.” �P O R U K A J O S IP A B R O Z A T I T A S V E T S K O J K O N F E R E N C IJI M EĐ UN ARO D N E G O DINE ŽENA „V elik a m i je čast i lično zadovoljstvo da pozdravim sve učesnike Svjetske konferencije Međunarodne godi­ ne žena. Dozvolite m i da i ovom prilikom posebno po­ zdravim činjenicu što je inicijativa za sazivanje ove Konferencije potekla od OUN i što se ona održava u prijateljsk om Meksiku, m iroljubivoj, nesvrstanoj zem lji, koja je već više puta, na različite načine, dokazala svo­ ju spremnost za rešavanje svjetskih problema putem ši­ roke međunarodne saradnje i sporazumijevanja. U ime SFRJ i u svoje lično ime želim pun uspjeh radu Kon­ ferencije. Smatram da je veoma važno što se problemu polo­ žaja žene posvećuje u ovom momentu posebna pažnja i u svjetskoj zajednici i u svjetskoj organizaciji. Gledam i u tom e porast uloge O U N i izraz jačanja snaga mira i progresa u svijetu i uspjeha borbe koju vode za rješavanje gorućih problem a međunarodnih odnosa, po­ sebno ekonomskih, da bi čovječanstvo, svaka zem lja i čovjek — pojedinac, još snažnije zakoračili u svijet mi­ ra, slobode, ravnopravnosti naroda i socijalne pravde. Duboko sam uvjeren da su društvena uloga i položaj žene veoma indikativni za opći razvoj svakog društva i da svaka akcija, usmjerena ka rješavanju problem a po­ �2ENSK0 PITANJE 233 ložaja žene znači doprinos općem procvatu čitavog druš­ tva, a preko toga i napretku čitave svjetske zajednice, i obrnuto. Borba za društveni progres, za prava čo vje­ ka — čiji je dio ravnopravnost žene — su nerazdvojni. Duboka svijest naših naroda o ovoj činjenici izra­ zila se u oslobodilačkoj borbi protiv fašističkog okupa­ tora koja je ujedno bila borba za nove društvene odnose u Jugoslaviji, a i šire u svijetu kao dio borbe, — u I I svjetskom ratu i cijelom poslijeratnom periodu pro­ tiv korjena iz kojih je nikao fašizam, a k o ji i danas održavaju i rađaju razne oblike potčinjavanja naroda i ugnjetavanja čovjeka, a time i diskrim inacije žena. Učestvujući masovno i aktivno u našoj oslobodilačkoj borbi, žena Jugoslavije je sebi izborila pravo da i u vrijem e mira bude jedan od odlučujućih faktora za stva­ ranje i razvijanje novih socijalističkih samoupravnih od­ nosa u društvu, k o ji uključuju ravnopravan položaj žene. Tim e je ona postala akter stvaranja društveno-ekonomskih pretpostavki koje su omogućile da danas kao građanin, radnik i upravljač ravnopravno učestvuje u svim sferama društvenog, političkog i ekonomskog ži­ vota u zemlji, kao i u borbi koju u svijetu vodi soci­ jalistička, nesvrstana Jugoslavija za mir, zasnovan na ravnopravnosti svih naroda i njihovom pravu da sami odlučuju o svojoj sudbini.” �M E Đ U N A R O D N A D E K L A R A C IJ A O R A V N O P R A V N O S T I Ž E N A I N J IH O V O M D O P R IN O S U R A Z V O J U I M IR U OD 1975. Ova D eklaracija je akt Svetske konferencije M eđunarodne godine žena, održane u Meksiku od 19. juna do 2. ju la 1975. godine. „Svesna da su problem i žena, k oje čine polovinu svetskog stanovništva, problem i društva u celini i da prom ene sadašnjeg ekonomskog, političkog i društvenog položaja žena m oraju postati integralni deo napora za transform aciju struktura i stavova k o ji om etaju istinsko zadovoljavanje njihovih potreba, Uviđajući da međunarodna saradnja zasnovana na principim a Povelje Ujedinjenih nacija treba dalje da se razvija i učvršćuje u cilju nalaženja rešenja svetskih problem a i izgradnje međunarodne zajednice zasnovane na ravnopravnosti i pravdi, Podsećajući da su potpisivanjem Povelje narodi U je­ dinjenih nacija preuzeli specifične obaveze: „da buduće generacije spasu od strahota ra ta ... da reafinnišu ve­ ru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u jednaka prava muškaraca i žena i �2ENSK0 PITANJE 235 nacija velikih i malih i da unaprede socijalni progres i bolji životni standard u široj slobodi” , Im a ju ći u vidu da su od osnivanja U jedinjenih naci­ ja usvojeni veoma značajni instrumenti među kojim a su sledeći najhitniji: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijal­ nim zemljama i narodima i Deklaracija i Akcioni prog­ ram za uspostavljanje novog međunarodnog ekonom­ skog poretka zasnovani na Povelji o ekonomskim pra­ vima i dužnostima država, da je Deklaracija U jedinje­ nih nacija o ukidanju diskriminacije u odnosu na žene usvojila stav da je „diskrim inacija u odnosu na žene nespojiva sa ljudskim dostojanstvom i blagostanjem po­ rodice i društva, da sprečava učešće žena — na ravno­ pravnoj osnovi sa muškarcima — u političkom, društve­ nom, ekonomskom i kulturnom životu svojih zemalja i da je prepreka potpunom razvoju ženine ličnosti radi služenja njihovim zemljama i čovečanstvu” , Podsećajući da je Generalna skupština proklamovala 1975. Međunarodnom godinom žena i da bi Godina trebalo da bude posvećena intenziviranoj akciji s ciljem da se: unapredi ravnopravnost između muškaraca i že­ na; obezbedi integraciia žena u ukupne napore razvo­ ja; poveća doprinos žena u učvršćenju svetskog mira, Podsećajući, dalje, da je Ekonomsko-socijalni savet svojom rezolucijom 1849 (L V I ) usvojio Program Me­ đunarodne godine žena i da je Generalna skupština svo­ jom rezolucijom 3275 (X X I X ) pozvala na potpunu primenu Programa, Im a ju ći u vidu ulogu koju su žene odigrale u istoriji čovečanstva, posebno u borbi za nacionalno oslobo­ đenje, učvršćenje svetskog mira i uklanjanju imperija­ �236 Dr JOVAN ĐORĐEVIC lizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, strane dominacije, rasizma i a p a r t h e j d a , Naglašavajući da će veće i ravnopravno učešće žena u odlučivanju na svim nivoima odlučujuće uticati na brže ostvarivanje razvoja i očuvanje mira, Naglašavajući, takođe, da žene i muškarci svih zema­ lja treba da imaju jednaka prava i obaveze i da je za­ datak svih država da stvore potrebne uslove za sticanje i korišćenje tih prava, Prizn a ju ći da žene celog sveta, bez obzira na razlike koje između njih postoje, dele teško iskustvo što ima­ ju ili su imale neravnopravan tretman, i da će poras­ tom svesti žena o tom fenomenu one postati prirodni saveznici borbe protiv svih oblika ugnjetavanja koji se vrše pod kolonijalizm om , neokolonijalizm om , cionizmom, rasnom diskrim inacijom i aparthejdom, predstavljajući na taj način ogroman revolucionarni potencijal ekonomskih i socijalnih promena u današ­ njem svetu, Prizn a ju ći da prom ene u socijalnoj i ekonomskoj strukturi društva — iako predstavljaju nužne pretpos­ tavke — ne mogu same po sebi obezbediti trenutno unapređenje položaja jedne grupe koja je dugo bila zapostavljena i da je, stoga, neophodno hitno razmot­ riti potpuno, neodložno i rano uključivanje žena u na­ cionalni i međunarodni život, Naglašavajući da nerazvijenost ženama nameće dvo­ struki teret eksploatacije koju treba hitno ukinuti i da je potpuna primena nacionalne politike u ovom cilju ozbiljno otežana postojećim nepravednim sistemom međunarodnih ekonomskih odnosa, Svesna da funkcija materinstva ne srne biti razlog nejednakosti i diskriminacije i da podizanje deteta zah- �2ENSK0 PITANJE 237 teva podelu odgovornosti između žena, muškaraca i dru­ štva u celini, Priznajući, takođe, hitnost unapređenja položaja že­ na i nalaženja efikasnijih metoda i strategija koje će im obezbediti jednake mogućnosti kao i muškarcima da aktivno učestvuju u razvoju svoje zem lje i daju svoj do­ prinos postizanju svetskog mira, Uverena da žene m oraju odigrati značajnu ulogu u unapređenju, postizanju i očuvanju međunarodnog mi­ ra i da je nužno podsticati njihove napore za m ir pu­ tem potpunog učešća u nacionalnim i međunarodnim organizacijama koje u tom cilju postoje, Sm atrajući da je nužno unaprediti nacionalnu, regi­ onalnu i međunarodnu akciju — čiji značajan dopri­ nos treba da bude Svetski plan akcije usvojen na Svetskoj konferenciji Međunarodne godine žena — u cilju postizanja ravnopravnosti, razvoja i mira, Odlučuje da se proklamuju sledeći principi: 1. Ravnopravnost između muškaraca i žena znači ravnopravnost u njihovom dostojanstvu i vrednosti kao ljudskih bića, kao i ravnopravnost u pravima, moguć­ nostima i odgovornostima; 2. Sve prepreke koje stoje na putu korišćenja jed­ nakih prava žena i muškaraca moraju biti otklonjene kako bi se obezbedila potpuna integracija žena u nacio­ nalni razvoj i njihovo učešće u obezbeđivanju i očuva­ nju međunarodnog mira; 3. Država je odgovorna za stvaranje potrebnih službi kako bi žene mogle biti integrisane u društvo dok nji­ hova deca uživaju odgovarajuću zaštitu; 4. Nacionalne nevladine organizacije treba da dopri­ nose unapređenju društvenog položaja žena putem po­ �238 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ m oći ženama da koriste svoje mogućnosti, širenja ob­ razovanja i inform isanja o pravim a žena, i kroz saradnju sa svojim vladama; 5. Žene i muškarci im aju jednaka prava i odgovor­ nosti u porodici i u društvu. Ravnopravnost između muškaraca i žena treba da bude zagarantovana u po­ rodici koja je osnovna zajednica društva i u kojoj se neguju humani odnosi. Muškarci treba da aktivnije, kreativnije i odgovornije učestvuju u životu porodice u cilju njenog zdravog razvoja, što bi omogućilo da žene budu intenzivnije uključene u aktivnosti svoje zajed­ nice i postizanje efikasnijeg usklađivanja porodičnih i radnih obaveza oba roditelja; 6. Žene, kao i muškarci, m oraju imati mogućnosti za maksimalni razvoj svojih intelektualnih potencijala. Stoga bi nacionalna politika i programi m orali ženama obezbediti potpunu i ravnopravnu dostupnost obrazova­ nju i stručnom osposobljavanju na svim nivoima, uz istovrem eno obezbeđivanje da ti programi i politika svesno orijentišu žene na nova zanimanja i nove uloge u skladu sa njihovom potrebom za ličnim ispoljavanjem i sa potrebam a nacionalnog razvoja; 7. Snažno se reafirmišu prava žena na rad, na jed­ naku platu za rad iste vrednosti, pravo na korišćenje jednakih uslova i mogućnosti za napredovanje na radu, kao i sva druga prava žena na potpunu i zadovoljava­ juću ekonomsku aktivnost. Sadašnje razmatranje ovih principa u cilju njihove efikasne primene neophodno je potrebno, s obzirom na nužnost prestru/ktuiranja svetskih ekonomskih odnosa. T o prestruktuiramje otva­ ra veće mogućnosti za žene da budu integrisane u toko­ ve nacionalnog ekonomskog, socijalnog, političkog i kul­ turnog života; �2ENSK0 PITANJE 239 8. Sva sredstva komunikacija i informisanja kao i kulturni m ediji treba da daju visok prioritet svojoj od­ govornosti u potpomaganju da se otklone sva shvatanja i kulturni faktori k oji još uvek sprečavaju unapre­ đenje položaja žena i da bi se na pozitivan način tuma­ čio značaj k o ji za društvo ima usvajanje izmenjenih i proširenih uloga žena; 9. Potrebno je učiniti dostupnim neophodne izvore kako bi žene mogle aktivno učestvovati u političkom životu svoje zem lje i međunarodne zajednice, jer je nji­ hovo aktivno učešće u odlučivanju o nacionalnim i me­ đunarodnim pitanjima i na drugim nivoima političkog života pretpostavka za potpuno korišćenje jednakih prava žena, za njihov dalji razvoj i nacionalno blagostanje; 10. Jednakost u pravima nosi sa sobom odgovara­ juće odgovornosti. Stoga je dužnost žena da se koriste svim mogućnostima koje im se pružaju i da ispunja­ vaju svoje dužnosti prema porodici, zem lji i čovečanstvu; 11. Jedan od glavnih ciljeva društvenog obrazovanja trebalo bi da bude učenje o poštovanju fizičkog inte­ griteta i njegovog pravog značaja u ljudskom životu, čovečije telo, bilo da se radi o ženi ili muškarcu, je ne­ prikosnoveno i njegovo poštovanje je osnovni element ljudskog dostojanstva i slobode; 12. Svaki par i pojedinac imaju pravo da slobodno odlučuju da li će imati dece ili ne i da određuju njihov broj i razmak između rođenja, kao i na informisanje, obrazovanje i sredstva da bi to pravo mogli koristiti; 13. Poštovanje ljudskog dostojanstva podrazumeva pravo svake žene da slobodno i sama odlučuje da li će stupiti u brak ili ne; �240 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ 14. Pitanje neravnopravnosti, koje pogađa ogromnu većinu žena u svetu, tesno je povezano sa problemom nerazvijenosti, koja je rezultat ne samo nepovoljne unutrašnje strukture nego i duboko nepravednog svetskog ekonomskog sistema; 15. Potpun i sveopšti razvoj jedne zem lje zahteva maksimalno učešće i žena i muškaraca u svim oblasti­ ma; nedovoljno korišćenje potencijala skoro polovine svetskog stanovništva predstavlja ozbiljnu prepreku so­ cijalnom i ekonomskom razvoju; 16. K ra jn ji cilj razvoja je da se postigne bolji kvalitet života za sve, što znači ne samo razvoj ekonomskih i drugih m aterijalnih resursa nego i fizički, moralni, in­ telektualni i kulturni razvoj ljudske ličnosti; 17. Da bi se žene integrisale u razvoj, države treba da izvrše odgovarajuće promene u svojoj ekonomskoj i socijalnoj politici, je r žene imaju pravo da učestvuju i doprinose ukupnim naporima razvoja; 18. Sadašnje stanje međunarodnih ekonomskih od­ nosa nameće ozbiljne prepreke efikasnijem korišćenju svih ljudskih i materijalnih potencijala za ubrzani raz­ v o j i za poboljšanje životnog standarda u zemljama u razvoju s ciljem da se otklone glad, smrtnost dece, ne­ zaposlenost, nepismenost, neznanje i zaostalost, k oji se tiču čitavog čovečanstva, a posebno žena. Stoga je osnovno da se ustanovi i hitno primeni novi međuna­ rodni ekonomski poredak — čiju osnovu predstavlja P ovelja o ekonomskim pravim a i dužnostima država — zasnovan na pravičnosti, suverenoj ravnopravnosti, me­ đuzavisnosti, zajedničkim interesima, saradnji među državama bez obzira na njihove društvene i ekonomske sisteme na principima m iroljubive koegzistencije i na unapređenju ekonomskog i socijalnog progresa svih ze­ �ŽENSKO PITANJE 241 malja, posebno zemalja u razvoju i na progresu država koje čine međunarodnu zajednicu; 19. Princip potpunog i trajnog suvereniteta svake zemlje nad vlastitim prirodnim resursima, bogatstvima i svim ekonomskim aktivnostima, kao i njenog neotu­ đivog prava na nacionalizaciju kao izraz tog suvereni­ teta, predstavljaju osnovne pretpostavke u procesu eko­ nomskog i društvenog razvoja; 20. Međutim, postizanje ekonomskih i socijalnih ci­ ljeva, osnovnih i za postizanje prava žena, neće samo po sebi dovesti do potpune integracije žena u razvoj na bazi ravnopravnosti sa muškarcima ukoliko se ne preduzmu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene. Stoga je važno da se formulišu i primene modeli razvoja koji će unaprediti učešće i unapređenje žena u svim oblas­ tima rada, obezbediti jednake mogućnosti za obrazova­ nje i servise koji bi olakšali poslove u kući; 21. Modernizacija poljoprivrednog sektora u ogrom ­ nim regionima sveta je neodvojiv element razvoja, po­ sebno zbog toga što stvara mogućnosti za m ilione seos­ kih žena da učestvuju u razvoju. Vlade, Ujedinjene na­ cije, njihove specijalizovane agencije i druge kompe­ tentne regionalne i međunarodne organizacije treba da podrže projekte namenjene korišćenju maksimalnih potencijala i razvijanju samopouzdanja seoskih žena; 22. Treba naglasiti da će — pod uslovom da su obezbeđeni neophodni ekonomski, socijalni i zakonski uslovi kao i odgovarajući stavovi u odnosu na potpuno i ravnopravno učešće žena u društvu — napori i mere namenjeni intenzivnijoj integraciji žena u razvoj biti uspešni jedino ako čine integralni deo ukupnog socijal­ nog i ekonomskog napretka. Potpuno učešće žena u ra­ �242 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ zličitim ekonomskim, socijalnim, političkim i kulturnim sektorim a značajan je indikator dinamičnog progresa naroda i njihovog razvoja. Individualna ljudska prava mogu se ostvariti jedino u okviru ukupnog razvoja; 23. C iljevi postavljeni u ovoj Deklaraciji mogu se postići jedino u svetu u kome u odnosima između dr­ žava vladaju, i z m e đ u o s t a l i h , sledeći principi: suverene ravnopravnosti država; slobodnog samoopredeljenja naroda; neprihvatanja prisvajanja ili po­ kušaja da se terito rije prisvajaju putem sile i zabrane priznavanja takvog prisvajanja; teritorijalnog inte­ griteta i prava na njegovu odbranu; i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zem alja; a isto tako, da u od­ nosima među ljudim a treba da vladaju najviši princi­ p i ravnopravnosti žena i muškaraca; 24. Međunarodna saradnja i m ir zahtevaju postiza­ n je nacionalnog oslobođenja i nezavisnosti, ukidanje kolonijalizm a i neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, a p a r t h e j d a , svih vidova rasne diskrimina­ cije, kao i priznavanje dostojanstva naroda i njihovog prava na sam oopredeljenje; 25. Žene im aju vitalnu ulogu u unapređenju mira u svim oblastima života: u porodici, zajednici, naciji i u svetu. Otuda, žene ravnopravno sa muškarcima mora­ ju učestvovati u procesima odlučivanja k oji potpoma­ žu unapređenje m ira na svim nivoima; 26. Žene i muškarci treba zajednički da ukinu kolo­ nijalizam, neokolonijalizam, imperijalizam, stranu do­ minaciju, i okupaciju, cionizam, a p a r t h e j d , rasnu diskriminaciju, prisvajanje zem lje putem sile i prizna­ vanja takvog prisvajanja, je r takva praksa uzrokuje ne« opisive patnje žena, muškaraca i dece; �ŽENSKO PITANJE 243 27. Treba podržati solidarnost žena svih zemalja sve­ ta u njihovom protestu protiv povrede ljudskih prava koju osuđuju i Ujedinjene nacije. Svi oblici ugnjeta­ vanja i nehumanog tretmana žena, muškaraca i dece, uključujući i hapšenje, mučenje, masakre, kolektivno kažnjavanje, razaranje domova, prinudno proterivanje i zabranu kretanja smatraće se zločinima protiv čovećanstva i povredom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i drugih međunarodnih instrumenata; 28. Žene celog sveta treba da se ujedine u cilju ot­ klanjanja povrede ljudskih prava koje se vrše nad že­ nama i devojkama, kao što su: silovanje, prostitucija, fizički napadi, mentalne svireposti, zaključivanje dečjih brakova, prinudno sklapanje braka i sklapanje braka kao komercijalne transakcije; 29. M ir zahteva da žene kao i muškarci odbijaju bi­ lo kakvo mešanje u unutrašnje stvari država bez obzira da li se ono vrši otvoreno ili prikriveno od strane dru­ gih zemalja ili preko transnacionalnih korporacija. Mir, takođe, zahteva da žene i muškarci rade na unapređenju poštovanja suverenih prava svake zem lje da izgrađuje vlastiti ekonomski, društveni i politički sistem bez poli­ tičkih i ekonomskih pritisaka i prinude bilo kakve vrste; 30. I žene i muškarci bi trebalo da doprinose posti­ zanju stvarnog opšteg i potpunog razoružanja pod efi­ kasnom međunarodnom kontrolom, počev od nuklear­ nog razoružanja. Dok se ne postigne opšte razoružanje, žene i muškarci čitavog sveta moraju ostati predostrožni i uložiti sve svoje snage da se postigne i očuva me­ đunarodni mir: �244 Dr JOVAN ĐORĐEVIC STOGA, S v e it s k a k o n f e r e n c i j a rodne god in e žena: M e đ u n a ­ 1. Potvrđuje svoju veru u ciljeve Međunarodne go­ dine žena k o ji su ravnopravnost, razvoj i mir; 2. Proklam uje svoju privrženost ostvarivanju tih ciljeva; 3. E nergičn o zahteva od vlada, čitavog sistema U je­ dinjenih nacija, regionalnih i međunarodnih organiza­ cija i međunarodne zajednice u celini, da se posvete stvaranju pravednog društva u kom e će žene, muškarci i deca m oći živeti u dostojanstvu, slobodi, pravdi i pro­ speritetu". �M A R K S O V O P IS M O 2 E N I» ) Evo pišem ti ponovo je r sam sam a neprijatno mi je da imam sa tobom samo imaginarne dijaloge a da ti o tome ništa ne znaš; niti me čuješ a niti mi možeš odgovoriti. Tvoja slika, iako loša, mnogo mi znači. Tek sad razumem zašto su „crne madone", najsramniji por­ treti device Marije, naišle na veliki broj obožavalaca, više nego dobri portreti. Bez obzira na to, nikada ni jedna slika madone nije bila toliko ljubljena, posmatrana i obožavana kao tvoje fotografije; iako ne crna ništa manje nije nepravična, jer ne otkriva tvoj sjaj, tvoj šarm, tvoju „dolče” , zavod­ ljivi ton tvoga lica. Ali ja ispravljam zrake sunca koji su slikani netačno i utvrđujem da m oje oči, iako ošte­ ćene svetlošću lampe i upotrebom duvana, još uvek znaju da slikaju i to ne samo u snu nego i za vreme bdenja. Ti si preda mnom živa i držim te u svojim ru­ kama. Ljubim te od glave do pete i padam na kolena pred tobom uzdišući „Gospođo volim vas” . Ja vas zaista volim više nego što je M or ikada voleo. Pogrešno svet ') Marks je poznat ne samo kao veliki naučnik i revolucionar, već i kao duboko zaljubljen u svoju ženu. Ovo pismo je Marks napisao 21. juna 1856. godine svojoj ženi, dok je boravio kod Engelsa u Mančesteru, koja se sa svoje tri kćen, od maja meseca te godine, nalazila u Trevu, negujući svoju majku. Pismo je prvi put objavljeno u publikaciji „Anali” na nemačkom jeziku, a francuski marksolog Rubel ga je prvi put objavio u francus­ koj verziji 1970. godine. Ono je objavljeno i na drugim jezicima, uključu­ jući i ruski iczik. �246 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ceni ljude od karaktera. K o ji je od m ojih mnogobrojnih kritičara i zatrovanih neprijatelja cenio m oju ulogu „velikog ljubavnika” u jednom pozorištu drugog reda? Međutim, ona je istinita. Da su svi oni im ali i najmanju dozu duha slikali bi sa jedne strane „odnose proizvodnje i razm ene” a sa druge mene kako klečim pred tvojim nogama. Ispod ove slike oni bi napisali „Look to this picture and do it ” .2) A li oni su glupi i takvi će ostati „in saecula saeculorum” . Momentano odvajanje ima i svoje dobre strane, je r prisustvo čini stvari jednoobraznim i ne dozvoljava da se prave razlike. Gledane iz blizine i najviše kule se čine liliputanskim. Ali, svakodnevne i sitne pojave posmatrane iz blizine dobi ja ju ogrom ne razmere. T o se isto od­ nosi i na strast. Male navike se pretvaraju u proždirače strasti kad nas neposredno zahvate, a za razliku od toga one iščeza­ vaju čim se neposredni objekt gubi sa našeg vidika. Ve­ like strasti ko je bliskost objekta pretvara u male na­ vike koje rastu do svoje prirodne m ere pod uticajem m agijskog dejstva udaljenosti. Tako je i sa m ojom lju­ bavlju. Dovoljno je da te prostor otm e mom pogledu da bi odmah bio svestan da ga je vrem e još ojačalo, kao što sunce i kiša pomažu biljkam a da rastu. K ad si ti daleko od mene m oja se ljubav prema tebi ja vlja onakva kakva jeste; džinovska, je r ujedinjuje svu energiju m og duha i svu žar moga srca. Ja postajem čovek je r osećam veliku strast. Rastrzanost koju izaziva učenje i m odem a kultura, skepticizam koji nas prim o­ rava da potiskujem o sve subjektivne i objektivne pred­ stave, čine da postajem o sitničavi i slabi, samoljubci i neodlučni. Suprotno od toga, ljubav, ne ljubav a la Fo*) Pogledajte ovu sliku i poredite. �ŽENSKO PITANJE 247 jerbah za čoveka kao takvog, ne ni kao merabolizam Molšota, čak ni ljubav za proletarijat, već ljubav ljub­ ljene, ljubav za tebe omogućuje da čovek postaje čovek. Ti ćeš se nasmejati drago srce i zapitaćeš se odakle mi odjednom tolika retorika. Izvesno je, kad bi samo mogao da prislonim na svoje srce tvoje, čisto i nežno, ja bih ćutao, ne bih progovorio ni jednu reč. U nemogućnosti da te ljubim svojim usnama ja to činim rečima. Ja bih mogao isto tako da pišem stihove, da podražavam rim ove iz Ovidijevih „Libri tristium ” na teftonskom: Bucher des Jammers (knjige tugova­ nja). Izgnan Ovidije je bio odvojen samo od cara Avgu­ sta a ja sam u izgnanstvu koje me lišava tebe; to Ovi­ dije ne bi mogao da razume. Postoje mnoge žene i među njim a i vrlo lepe, ali gde bih našao lice čija svaka crta, čak svaka bora iza­ ziva u meni sećanje na najdublje i n ajfinije u mom životu. M oje beskrajne bolove, m oje nenadoknadive gu­ bitke čitam u blagosti tvojih crta i zaboravljam svoj bol kad poljubim tvoje blago lice. „Izgubljen u njenom naručju probuđen njenim poljupcim a” u meni to govori pesnik. Ostavljam bramancima i Pitagori njihove dok­ trine o reinkarnaciji, a hrišćanstvu verovanja u vaskrsenje. �RAZG O VO R S IM O N DE BOVUAR I Ž A N PO L SA RTRA O Ž E N S K O M PIT A N JU 1 ) S im on de B ovuar: — Sartr, htela bih da Vas pitam o problem u žena, je r se V i nikad niste izjasnili o ovom pitanju i to je prva stvar o k o joj Vas pitam. Kako se desilo da ste V i govorili o svim potlačenim: o radnicima, o crncim a u Crnom Orfeju, o Jevrejim a u Razmišljanju 0 jevrejsk om pitanju, a nikad se niste izjasnili o ženama. S a rtr: — M islim da to dolazi od m oje mladosti. Od svog detinjstva sam bio okružen ženama; m oja baba i m ajka su se m nogo bavile sa mnom, zatim, stalno sam bio okrenut devojčičama. T o znači da sam u devojkama 1 ženama im ao takoreći svoju prirodnu sredinu i uvek sam m islio da u meni ima jedna vrsta žene. S im on de Bovuar: — Činjenica da ste bili uvek okru­ ženi ženama nije smetnja da ste m ogli zapaziti kao značajnu pojavu ugnjetavanja koje podnose. *) Ovaj razgovor je objavljen u francuskom časopisu Luk (L'Arc), br. 61 iz 1975. g. i predstavlja ne samo skraćeni izraz shvatanja pisca poznatog dela „Drugi pol” koje je uticalo na savremenu ideologiju ženskog pokre­ ta, već i prvi put javno izraženo mišljenje Sartra o jednom od aktuelnih problema današnjice. Pored toga, u ovom razgovoru, zapaža se odjek ideja francuske intelektualne levice o problemu žene; ideja izraženih jednostavno, ležerno i nedorečeno s obzirom na pretenzije poznatog bračnog para, angažovanih super intelektualaca: jednog pisca lidera ženskog pokreta i jednog savremenog oštroumnog filozofa, — koji je uvek težio da bude moderan ali i odgovoran mislilac i borac napredne misli i orijentacije, bliske mark­ sizmu i socijalizmu. �ŽENSKO PITANJE 249 Sartr: — Ja sam osećao da moj deda ugnjetava moju babu, ali to nisam do kraja shvatio. M oja majka, kao udovica, bila je potčinjena svojim roditeljim a, ne samo ocu već i majci. Sim on đe Bovuar: — Ali, V i ste postali odrasli. Za­ što niste shvatili ugnjetenost žena? Sartr — U celini uzevši, nisam bio svestan toga. Video sam samo pojedinačne slučajeve; naravno, video sam ih mnoge. Ali, u svakom slučaju, smatrao sam da je imperijalizam pojedinačni nedostatak muškarca, a da je jedna vrsta potčinjenosti karakteristična crta žene. Sim on đe Bovuar — Zar ne bismo mogli reći da u odnosu na žene kod mnogih ljudi pa čak, i kod žena, — jer sam i ja takva bila prilično dugo — postoji jedna zaslepljujuća mrlja. Odnosi muškarac— žena uzimaju se kao nešto tako utvrđeno da izgleda prirodno, i uopšte, i odnosi se ne zapažaju. To me podseća na ono što se nekad zapažalo u grčkoj dem okratiji, gde ropstvo nisu zapažali ni oni koji su inače zastupali ideje jedna­ kosti. Izgleda mi da će se u budućnosti gledati sa is­ tim čuđenjem na način kojim su žene danas tretirane u našem društvu, kao što mi gledamo na ropstvo u atinskoj demokratiji. Sartr — Mislim da imate pravo. Kao mlad čovek verovao sam u superiornost čoveka,2) što ne isključuje između njega i žene postojanje izvesne jednakosti sa muškarcima. U izvesnim slučajevima muškarac je bio gord, autoritativan i prividno superioran u odnosu na ženu. Na primer, moj očuh, ali smatrao sam tada da je to samo crta karaktera. ') Sartr, kao 1 mnogi pre i posle njega, izjednačava pojam (i reči) čovek i muškarac; uticaj mafiizma se oseća i kod onih koji inače ne ospo­ ravaju da je i žena čovek (l'hommc) ljudsko biče. �250 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ S im on de B ovuar — A li V i sad baš rekoste da ste žene u svojim m nogobrojnim odnosima sa njim a smat­ rali za jednake ili za nejednake. Da li time hoćete da ka­ žete ono što ste m i već jedanput naglasili da su one jed­ nake s obzirom na njihovu potčinjenost, čak i ako to stvarno nisu. Hoću to da kažem s obzirom da je za jednu ženu teže da ima isto toliko kulture, znanja i slobode, kao što m ože da je ima muškarac. Jedna žena može izgle­ dati jednaka sa muškarcem, čak i ako ne poseduje isti nivo kulture, slobode i druge osobine. S a rtr — Im a nešto od toga. Smatrao sam da ona im a jedan tip osećanja i način ponašanja koje sam ja nalazio i u sebi. Osećao sam se, dakle, sposobnim da vodim razgovor sa ženama m nogo bolje nego sa mu­ škarcima. Sa muškarcima se razgovor uvek pretvara u pitanja profesije. Uvek se taj razgovor završava sa eko­ nomskim pitanjim a trenutka ili sa grčkom gramatikom, u zavisnosti o d toga da li je partner trgovac ili profesor. Ali je redak slučaj, na prim er, da na terasi jednog kafea govorite o vremenu, o ljudim a k o ji prolaze, o izgledu ulice, o svim stvarima sa kojim a sam to uvek činio sa ženama i što je davalo utisak da sam jednak sa njima. I tada kad sam ja vodio razgovor, ja sam ga vodio zato što sam to hteo. S im on de Bovuar — Ali baš ta činjenica da ste V i vodili razgovor, što je inače normalno što ste to bili Vi, ne ulazi li u mahizam. Uostalom, moram reći da se u celokupnom Vašem delu, kad se ponovo pročita, nalaze tragovi mahizma i čak falokratije. S a rtr — V i malo preterujete. A li najzad hoću i da verujem da je to tako. �2ENSK0 PITANJE Sim on đe Bovuar — Ali i V i ste sami sebe osećali mahistom, zar ne? Sartr — U izvesnom smislu jesam. Pošto sam po­ stavljao odnose na ovaj ili onaj plan, ako je žena bila saglasna, naravno. Ali ja sam činio prve pokušaje a ne smatram mahizam kao nešto što dolazi od položaja muškarca. Shvatam ga kao posebnu karakteristiku m oje ličnosti. Sim on đe Bovuar — To je interesantno, je r ste V i prvi kazali da psihologija i osećajnost nije ništa drugo već interiorizacija jedne situacije. Sartr — Da. Im ao sam pred sobom opštu situaciju čoveka naše epohe u odnosu sa ženama. Ja sam je uzi­ mao za individualnu superiornost. N e treba zaboraviti, i to priznajem, da sam sebi pripisivao mnoge superior­ nosti u odnosu na svoje vršnjake i svoj pol. T o znači u odnosu na mnoge ljude. Sim on đe Bovuar — To znači da ideja superiornosti u odnosu na žene proizlazi iz toga što je V i imate u od­ nosu prema svakom. Sartr — Možda. Međutim, ona je imala nešto po­ sebno, pošto je bila vezana za osećanje. Potrebno je proučavati superiornost koja prolazi kroz osećanje. Šta znači voleti nekoga i u isto vrem e se osećati superiornim i u kojoj meri ima u tome protivurečnosti? Sim on đe Bovuar — Ono što mi se čini najintere­ santnijim u ovom svemu, to je da, mada rado govorite da ste V i isti kao ma ko drugi, V i niste osetili Vaš mahizam kao ma ko drugi. Sartr — Kao posebni mahizam jedne ličnosti. Po­ trebno je da vam kažem, da ja sebe nisam smatrao celog života da sam ma ko. To mi se desilo kad sam imao četrdeset godina i od tog momenta tako sam i pisao i tako i danas mislim. �252 Dr JOVAN ĐORĐEVIC Sim on de B ovuar — Vratim o se mahizmu k oji tre­ ba nijansirati. V i ste b ili taj k o ji m e je podsticao da pišem „Drugi p o l". I kad je knjiga bila objavljena V i ste prihvatili sve njene teze, dok mi je Kami, na pri­ m er, skoro bacio knjigu u lice. Od tog trenutka, uosta­ lom , otkrila sam mahizam jednog broja lju di za koje sam verovala da su istinski demokrati, ne samo u od­ nosu na pol već i u odnosu na celo društvo. S a rtr — Da. Odmah da istaknem da sam Vas, što se tiče naših odnosa uvek smatrao za jednaku. S im on de B ovua r — M oram reći da me V i nikad niste ugnjetavali i da nikad niste isticali svoju nad­ moć. Da bism o nijansirali Vaš mahizam, značajno je istaći da u našim odnosim a nikad nije bilo „superior­ nosti — inferiornosti" kao što to obično im aju žena i muškarac. S a rtr — U tom pogledu naučio sam i shvatio da u odnosim a između čoveka i žene ima nečeg što ukazuje na duboku jednakost dva pola. Ja ne shvatam sebe da sam superiorniji u odnosu na Vas ili da sam inteligen­ tn iji ili aktivniji, znači ja nas stavljam na isti plan. M i smo bili jednaki. Pri tom e mislim da je to pojačalo m oj mahizam, je r m i je om ogućilo da ga nađem u odnosu sa drugim ženama. Međutim, jednakost koju smo m i im ali izgleda m i da nije samo pojedinačna jednakost dva bića; ona otkriva duboku jednakost dva pola. S im on de Bovuar — V i ste, izvesno je, prihvatili Drugi pol. On vas nije uopšte izmenio, uostalorti ni m e­ ne, je r m islim da smo im ali iste stavove u tom trenutku. S a rtr — Oboje smo verovali da će socijalistička re­ volucija nužno povući i emancipaciju žene. M i smo se i zajedno razočarali, je r smo otkrili da ni u Sovjetskom Savezu, ni u čehoslovačkoj, ni u jednoj drugoj zem lji koja se naziva socijalističkom, koju poznajemo, žena �ŽENSKO PITANJE 253 nije istinski jednaka muškarcu. To me je, uostalom, i podstakao da od 1970. definitivno zauzmem feminističke stavove. Hoću da kažem, da otkrijem i priznam speci­ fičnost borbe žena. Sim on đe Bovuar — V i ste me sledili na tom putu, ali htela bih da sad istaknem i do koje mere. Šta V i sad mislite o borbi žena za svoju emancipaciju? Na primer, kako se ona usklađuje sa borbom klasa? S artr — Mislim da su to borbe različitog vida i različitog smisla koje se uvek ne ujedinjuju. Borba kla­ sa do danas se odnosila na borbu ljudi između sebe. U suštini tiče se odnosa koji se izražavaju u pogledu vlasti i ekonomije. Odnosi između žena i muškaraca su znatno drugačiji. Van sumnje je da s ekonomskog gledišta ima među ovim pojavama međusobnih im plikacija ali žena nije klasa i muškarac u odnosu na ženu nije to isto tako. Druga stvar je odnos među polovima. Prema tome, u osnovi postoje dva pravca borbe za ugnjetene: borba klasa i borba polova. Ova dva pravca, naravno, često se dodiruju i udružuju. Tako je to danas, kad se klasna borba i borba polova, po tendenciji, ujedinjuju. Ja ističem „po tendenciji" pošto principi i artikulacije nisu isti. Građanska žena i radnička žena nisu protivstavljene kao klase. Klasna podela između buržoazije i radnika tek posredno pogađa žene, tako da, na primer, često nailazimo na odnose između jedne građanke i nje­ ne kućne pomoćnice koji su nezamislivi između sopstvenika jedne fabrike ili inženjera u njoj i jednog fizičkog radnika u istoj fabrici. Sim on de Bovuar — Na koju vrstu odnosa sad mislite. Sartr — Na odnose kad građanka govori o svom mužu, o svojim odnosima sa njim i o svojoj kući, naila­ zimo često na saučesništvo između dve žene različitih �254 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ klasa. M islim da jedna građanka, osim u slučaju kad je, na prim er, rukovodilac preduzeća, ne pripada buržoazi­ ji. Ona je građanka preko svog muža. S im on de B ovuar — V i m islite na tradicionalnu buržoaziju. S a rtr — Da, u k o joj, najpre, mlada devojka živi kod svojih roditelja pod vlašću svoga oca, zatim se udaje za čoveka k o ji preuzima, m alo ih ublažujući, iste principe ko je je im ao njen otac. Ona nema prilike da se potvrdi kao pripadnik muške klase, buržoazije. U mnogim slu­ čajevim a, naravno, ona prihvata buržoaske principe. Isto tako je normalno da jedna žena buržuja ima sve osobine koje ima buržujka. Ona često, i sa većom oštrinom, iz­ ražava ista m išljenja kao njen muž. Ona podražava po­ našanje svog muža, naročito u odnosima sa „nižim a". N avedim o prim ere: Ona je dvosmislena prema svojoj kućnoj pomoćnici, ima prema njoj dvostruki stav. Po­ stoji izvesno saučesništvo pola, što predstavlja čisto ženski odnos u ime koga se gospođa poverava poverenju gospođe u određenim odnosima, a zatim, postoji vlast buržujike, odnosno gospođe, a to je vlast koju je ona stekla svojim odnosima sa mužem. S im on de Bovuar — Drugim rečima, vi prihvatate tezu izvesnih žena „Pokreta za oslobođenje žena" (M. L. F. — na francuskom) prema kojoj je buržujka to na osnovu predstavljanja. S a rtr — Izvesno je, pošto ona odnos sa ekonom­ skim i društvenim životom ima samo preko čoveka, da ga ima preko posrednika. Jedna buržujka vrlo retko ima odnos sa kapitalom. Ona je seksualno vezana sa čovekom koji ima taj odnos. S im on de Bovuar — T o je očigledno. Jer ako je buržujku izdržavao muž, i nema oca koji će je prihvatiti, u slučaju razvoda braka, primorana je da traži zaposle­ �2ENSK0 PITANJE 255 nje; vrlo često to će biti slabo plaćeno zaposlenje, koje je neće mnogo uzdići iz situacije proletera. Sartr — Sećam se odnosa m oje majke prema nov­ cu; ona je najpre dobijala novac od svoga muža, pa kao udovica od oca, zatim u novom braku, od drugog mu­ škarca, koji je izdržavao do smrti. Na kraju svog ži­ vota, ona je delimično živela od novca koji jo j je osta­ vio njen drugi muž a delimično od onog koji sam jo j ja davao. Od početka do kraja života nju su izdržavali muškarci i nije imala neposredni odnos sa kapitalom. Sim on de Bovuar — Drugim rečima, V i priznajete specifičnost borbe žena. Sartr — Potpuno. Ja ne mislim da ona proizilazi iz borbe klasa. Sim on de Bovuar — Po mom mišljenju feminizam predstavlja borbu koja se vodi izvan klasne borbe sa kojom je na izvesni način vezana. Uvek ima i drugih borbi: na primer, danas borba Bretonaca i Oksitanaca koje se ne podudaraju sa borbom klasa. Sartr — One su ipak tesno vezane. Sim on de Bovuar — Buna mladih vojnika je nešto drugo nego borba klasa. Smatram da danas ima mnogo pokreta koji su istovremeno u odnosu sa borbom klasa i koji su nezavisni, ili su u svakom slučaju nesvodljivi na tu borbu. Sartr — Potrebno je ispitati jedno za drugim. Sma­ tram da specifičnost borbe žena protiv muškaraca nije uopšte borba ugnjetenih klasa protiv ugnjetača. To je nešto drugo. Ali ostaje činjenica da je borba žena pro­ tiv muškaraca borba protiv ugnjetavanja, pošto čovek pokušava da zadrži ženu u podređenom položaju. Sim on de Bovuar — Kakav značaj pripisujete ovoj feminističkoj borbi koju priznajete kao takvu. Da li se pridržavate starog razlikovanja između primarne i se­ �256 Dr JOVAN ĐORĐEVIC kundarne protivrečnosti i smatrate li borbu žena kao sekundarnu. S a rtr — Ne, za mene je borba žena primarna. U to­ ku vekova ova se borba ispoljavala u ličnim odnosima, u svakoj porodici. Skup ovih posebnih borbi pretvara se u opštu. Ona ne obuhvata svakog. Izgleda mi da većina žena ne smatra korisnim da priđe toj borbi, da pojedi­ načne borbe uključuje u opštu borbu svih žena protiv svih muškaraca. Ova opšta borba još n ije poprim ila ovakvu širinu. S im on đe B ovuar — Im a domena u kojima, iako nisu sasvim svesne toga, žene smatraju da su posebno zainteresovane. B itka oko abortusa u početku je vođena od strane jedne grupe intelektualki. Kada smo potpi­ sale poznati m anifest od 343, nismo bile ni tada mnogo­ brojne, ali to je im alo takav od jek na sve žene, da smo konačno postigle da od vlade otrgnem o zakon o abor­ tusu, zakon k o ji n ije potpuno zadovoljavajući, ali pred­ stavlja jednu našu nesumnjivu pobedu. S a rtr — Da. A li i mnogi ljudi su bili pristalice pri­ znanja abortusa. Često muškarac plaća abortus. Muška­ rac k o ji je oženjen i k o ji ima prijateljicu, nema nikada želju da od n je dobije dete. S im on đe B ovuar — čin i m i se da ste suviše opti­ m ista u pogledu brige muškaraca za žene u drugom stanju. U m nogim slučajevima muškarac se izvlači, ne daje moralnu podršku. Bitka za abortus je ženska stvar i one su je dobile. S a rtr — Danas, u izvesnoj meri, to je tačno. Ali, uprkos svemu, skupština sastavljena od muškaraca usvo­ jila je zakon. Im a u tome jedno saučesništvo polova. S im on đe B ovuar — Pri tom e istaknimo da mnoge žene nisu potpuno svesne da su ugnjetene, i da smatraju da je prirodno što su u takvom položaju, da je prirodno �2ENSK0 PITANJE 257 što one same treba da se bave domaćim poslovima i da se staraju o deci. Sta mislite o problemu koji se postav­ lja pred ženama koje rade, na primer, u fabrici gde su eksploatisane i koje su, s druge strane, u kući eksploatisane od muža. Smatrate li da je potrebno, ili ne, otvo­ riti im oči o ovoj domaćoj eksploataciji? S artr — Izvesno. Ali, očigledno je, danas postoji raz­ lika između žene iz buržoazije i radnica. One u osnovi imaju iste interese i mogu među sobom da se kao žene shvate i povezuju. To one čine kao žene, ali isto tako one su i podeljene među sobom i to najvećim delom usled klasne podele koja protivstavlja njihove muževe, kao i time što su obe primorane da izražavaju društvene ideje svo­ jih muževa. Buržujku od radnice naročito razlikuje na­ čin života, gazdovanje u domaćinstvu i podizanje dece. To ih, u različitom stepenu, stavlja na dve strane. Sim on đe Bovuar — Da. A li žena radnica je dvostru­ ko ugnjetavana. Polazeći od tog, postavljam Vam jedno praktično pitanje. Da li je opravdano podići ženu p ro­ tiv muža, iako je on često i izgleda jedino njeno uto­ čište protiv ugnjetavanja kapitaliste? Sartr — U tome ima jedna protivrečnost. Ali ona je drukčija od onog što se obično misli. Osnovna protivreč­ nost je borba polova, a dopunska je borba klasa. U meri u kojoj žena trpi dvostruko ugnjetavanje, borba polova je prioritetna. Ali, mislim da žena rad­ nica treba da pronađe sintezu, koja je različita prema slučajevima, između radničke borbe i borbe žena, sinte­ zu u kojoj ni jedna ni druga borba neće biti potcenjene. Ne smatram da je to lako. Ali, u tom pravcu treba da se razvija napredak. Sim on đe Bovuar — Da, ali sećam se diskusije, ko­ ju smo imali posle pojave Karmicevog filma Udarac na �Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ 258 udarac.8 Prikazivanju ovog film a prisustvovao je znatan ) broj radnica i žena boraca u Pokretu žena za oslobođe­ n je (M. L. F.). Kada smo posle predstave govorili o tome da su one ugnjetene i o d strane svojih muževa, one su odlučno stavile do znanja da su one mnogo bliže mužu radniku nego ženi buržujki. S a rtr — T o m i izgleda očigledno u izvesnom smislu. Ali, osnovno je pitanje da li su problem i pred kojima stoji žena buržoazije isti ili nisu isti kao oni koji se po­ stavljaju ženama radnicama. Kao što smo već istakli, u slučaju da je napuštena od muža ili je udovica, buržujka se često spušta na nivo radnice ili sitne buržoazije, ako je posao kojim se m ora baviti da bi opstala slabo plaćen. S im on de Bovuar — Postoji uzajamnost između borbe klasa i borbe polova, naročito u slučajevima kad žene postavljaju profesionalne zahteve. Poznajem dva primera. Uzm im o slučaj štrajka u gradu TRUA od pre nekoliko godina. Radnice koje su rukovodile štrajkom izjavile su ženama borcim a pokreta za oslobođenje na otvoren i energičan način: „Sad kad sam shvatila šta znači buniti se, jasno m i je šta treba da radim kod kuće, m oj muž će m orati postati samo mali šef". Drugi pri­ m er: zaposlene žene u „N ovim galerijam a" u TION-villu su vodile vrlo težak štrajk i držale krajnje feminističke govore u kojim a su objašnjavale da su sad svesne dvo­ struke eksploatacije i da ih obe odbacuju. Znači li to, prema vašem mišljenju, da je opravdano pomoći ženama da otvore oči i kad je to po cenu stvaranja niza teškoća i trzavica za same njih. S a rtr — Očigledno. Izgleda mi da je nemoguće uki­ nuti jednu od bitnih borbi među ljudskim bićima za ■) Poznati film sa feminističkom tendencijom. �2ENSK0 PITANJE 259 jedan deo stanovništva. Pošto su žene žrtve, nužno je da toga budu svesne. Sim on đe Bovuar — Slažem se. Potrebno je da po­ stanu svesne i da nađu načine borbe i da se ne osete izolovane u svojoj borbi. A sad postavljam jedno vrlo značajno pitanje koje se raspravlja u okviru pokreta za oslobođenje žena. Ono se odnosi na postojanje veze između jednakosti i onog što se naziva otvaranje mogućnosti za unapređenje žene (prom ocija). S jedne strane, m i smo za društvo jedna­ kih u kome će biti ukinuti ne samo eksploatacija čoveka od strane čoveka već i sve hijerarhije, privilegije i tome slično. S druge strane, mi hoćemo da stičemo iste kvali­ fikacije kao muškarci, da imamo iste početne šanse, iste plate, iste mogućnosti u karijeri i u postizanju najviših stupnjeva u određenoj hijerarhiji. U tome ima izvesne protivrečnosti. Sartr — Prva je protivrečnost u tome što postoje hijerarhije. Ako pretpostavimo pokret, k oji ja želim, i koji ih, hijerarhije, ukida, protivrečnost bi prestala, tj. žene će biti tretirane isto kao muškarci. Tada će se uspostaviti duboka jednakost između muškaraca i žene u radu, i time više neće biti problema koji postavljate. Ali, uzmimo stvari kakve su danas. Danas su mu­ škarci i žene u načelu jednaki u sporednijim zanimanji­ ma i zanatima koji su malo plaćeni i ne traže mnogo pianja. Ali, postoje i dobro plaćena zanimanja koja daju i vlast onima koji ih vrše i zahtevaju od njih određeno znanje. Izgleda mi opravdano da se većina žena ujedini za postizanje apsolutne jednakosti muškarca i žene u ob­ lastima koje ne podrazumevaju hijerarhije u radu; s druge strane, u današnjem društvu, da pokažu, kroz �260 Dr JOVAN ĐORĐEVIC prim er određenog broja među njima, da su jednake mu­ škarcima i u najelitnijim zaposlenjima. Smatram, dakle, da pojedine žene, pod uslovom da pripadaju istom egalitam om i feminističkom po­ kretu, zato što to mogu, treba da idu do najviših stepena na društvenim lestvicama, da bi pokazale da nisu ni najm anje lišene inteligencije kad su u pitanju raz­ ne nauke, što inače m nogi ljudi osporavaju; i uopšte da su sposobne da vrše iste poslove i profesije kao i mu­ škarci. Prema tome, danas postoje ove dve kategorije žena i one su neophodne. Pri tom e istaknimo da je elitis­ tička kategorija delegirana u izvesnom smislu od mase žena i to u cilju da u ovom društvu, zasnovanom na elitama i nepravdi, pokažu da žene mogu biti elita kao i muškarci. T o m i izgleda nužnim da bi se jedan deo lju di razoružao u shvatanju da su žene niže u intelek­ tualnom i svakom drugom pogledu. S im on de Bovuar — Verovatno bi ih to razoružalo, ali ih to ne bi ubedilo. Oni žele da žene budu niže, je r traže za sebe najbolja mesta. Ali, da li time ne postoji rizik da ove žene služe kao alibi? N avedim o slučaj go­ spođice Šopine4) o kome postoje različite ocene u pokre­ tu za oslobođenje žena. Jedne žene su smatrale da je to uspeh za ženu, je r je ova devojka dokazala svoje sposobnosti, druge pak žene su na to odgovarale da će se time muškarci služiti kao alibijem , navodeći „V i imate iste šanse i možete, ako ste sposobne da postignete i sve ono što i mi muškarci m ožemo. Prema tome, ne ponavljajte stalno da ste održavane u podređenom položaju". Sta mislite o ovoj opasnosti? 4 Slučaj jedne mlade devojke koja je, prvi put u univerzitetskoj ) praksi Francuske, učestvovala na konkursu poznate elitističke Politehničke škole, dotle isključivo rezervisane za muškarce, jednoglasno primljena kao „prva u rangu". �2ENSK0 PITANJE 261 S artr — Mislim da ona postoji, mada je odgovor tim ljudima lak. V i ste ga dovoljno dali u posebnom bro­ ju Modernih vremena k oji je posvećen ženama. Među­ tim, opasnost i dalje postoji. Usled toga žena — alibi, o kojoj V i govorite, je dvosmislena kreacija. Ona može opravdati nejednakost i postoji u izvesnom smislu kao delegatkinja žena koje hoće jednakost. Ali, već u savremenom društvu je nemoguće zanemariti činjenicu da ima žena koje obavljaju tzv. muške poslove i profesije i u tome su vrlo uspešne. Sim on de Bovuar — Može se reći da čovek uvek za­ pada u opasnost da služi kao alibi. To se svodi na poznato „igrati nečiju igru” . N e može se ništa preduzeti a da se, na ovaj ili onaj način, ne igra za drugog. Ali, slažemo se da je korisno da žena ima najviše kva­ lifikacije. Međutim, ja razlikujem dve stvari: kvalifi­ kacije i položaj. Da li će jedna kvalifikovana žena uvek prihvatiti položaje kojim a se održavaju hijerarhije koje ona ne prihvata? Sartr — Mislim da je danas nemoguće zamisliti kva­ lifikaciju koja ne bi vodila do određenih položaja. Na tim položajima žene mogu uticati na promene. Sim on de Bovuar — Ali ima položaja koje bi, isto tako, i ljudi trebalo da odbijaju. Ako žena treba da od­ bije da bude visoki funkcioner ili ministar ma koje vla­ de, to bi trebalo da učini i muškarac. U osnovi postoje iste mogućnosti za jedne i za druge. Žena pri tom češće pada u klopku, jer njoj pripada vlast na osnovu njene kvalifikacije u sistemu u kome muškarci drže skoro celokupnu vlast. Na primer, može se očekivati da jedna žena naučnik rukovodi istraživanjem o ženskim proble­ mima, kao što su menstruacija, kontracepcija itd. Ona će vršiti te opite u okvirima k o ji su već postavljeni od strane muškarca. Mislim da je njen položaj vrlo deli­ �262 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ katan, i neopravdano je da ona služi samo muškim in­ teresima. S a rtr — T o nas dovodi do drugog pitanja koje je isto tako predm et spora u pokretu za žensko oslobo­ đenje. Da li žene treba da odbace muški svet, ili da u njemu traže svoje m esto? Da li one treba da preuzmu sredstvo ili da ga promene? Kad to kažem mislim na nauku, jezik, umetnost. Sve vrednosti su pod pečatom muškaraca. Da li, usled toga, one treba da sve potpuno odbace i nastoje da se ponovo, iznova stvara nešto ra­ dikalno novo? Ili je potrebno prihvatiti sve vrednosti, osvojiti ih i njim a se služiti u ciljevim a feminizma? Sta o tom e mislite? Sim on de Bovuar — Vi, u stvari, postavljate drugo pitanje koje se odnosi na takozvanu ženskost („feminitude” ). Među nama niko ne prihvata ideju o ženskoj prirodi; ali da li, u kulturnom pogledu, položaj ugnje­ tavanja nije kod nje, žene, razvio izvesne nedostatke, kao i vrline po kojim a se razlikuje od muškaraca. S a rtr — Izvesno je, ali to ne znači da, u više ili m anje bliskoj budućnosti, ako feminizam pobedi, ovi principi i ove osećajnosti nužno treba da ostanu. S im on de Bovuar — Ako m i smatramo da imamo izvesne pozitivne kvalitete, zar ne bi bilo bolje uticati da ih usvoje muškarci, umesto da ih guše žene. S a rtr — Moguće je, zaista, da izvesno bolje pozna­ vanje sebe, više unutrašnje i tačnije poznavanje, pripa­ da naročito ženi, a manje čoveku. S im on de Bovuar — Kad ste istakli da više volite da posećujete žene nego muškarce, nije li to zbog toga što one, usled ugnjetavanja kojem su podređene, izbegavaju izvesne muške nedostatke. Često ste govo­ rili da su one manje „kom ične" od muškaraca. �ŽENSKO PITANJE 263 Sartr — Izvesno je da ugnjetavanje znači i u ovom pogledu mnogo. Tim e što sam istakao da su manje „kom ične" nego muškarci, to je zato što on, ikad po­ stoji kao srednji čovek, nailazi na spoljne okolnosti koje ga čine baš komičnim. Na primer, kada sam napred pripisao svoj mahizam jednom svom ličnom svoj­ stvu, a ne u-ticaju društvenog sveta na mene, bio sam komičan. Sim on đe Bovuar — Hoćete time da kažete da je čovek biće koje se lakše vara. Sartr — Lakše je prevareno i lakše komično. Muš­ ko društvo je komično društvo. Sim on đe Bovuar — Uprošćeno rečeno, to je usled toga što svaki muškarac igra uloge i potpuno je ukrućen u tim ulogama. Sartr — Da. Žena, kao potčinjeno i iskorišćavano biće, u izvesnom smislu je slobodnija od muškarca. Ona ima manje obaveznih pravila prema k ojim a se po­ naša. Ona je sposobna i da ih ne poštuje. Sim on đe Bovuar — To znači da vi podržavate borbu žene. Sartr — U svakom slučaju. Isto tako smatram normalnim što fem inistkinje nisu uvek saglasne u izvesnim pitanjima i da među njim a ima trzavica, podela. To je normalno za jedniu grupu koja je na stupnju razvitka na kome smo danas. Smatram, isto tako, da žene u svom pokretu nemaju masovnu osnovu. N jihov je zadatak, čini mi se, da je osvoje. Pod ovim uslovom, feministička borba bi mogla da uzdrma društvo koje će se i potpuno razdrmati; pod uslovom, isto tako da se borba žena udruži sa borbom klasa. ��B IB L IO G R A F IJ A O Ž E N S K O M P IT A N J U 1 ) 1. ANTOLOGIJE Adams Elise and Mary Louise Briscoe (eds.), Up Against the Wall M other. . . , On Women's Liberation, Beverly Hills, Cal., Glencoe Press, 1971. Belkin Madeline, Liberation Now! New York, Dell, 1971. Cade Toni (ed.), The Black Woman, New York, Signet, 1970. Come Out! Selections from the Radical Gay Liberation Newpaper, New Yoric, Thimes Change Press, 1971. Communistes et la condition de la femme, Paris, Ed. Sociales, 1975. Cooke Joanne, Charlotte Buch-Weeks, and Robin Morgan (eds.) The New Women, New York, Fawcett, 1971. Femme du X X Steele. Paris, Ed. P.U.F., 1965. Fuchs Cynthia and Wiliam J. Goode (ed.) The Other Half: Roads to Women's Englewood Cliffs, N. Y., Prentice-hall, Spectrum Books, 1971. Garskof Michele Hoffnung (ed.), Role Women Play, Rea­ dings Toward Women's Liberation, Belmont, Cal., Brookd/Cole, 1971. Gomick Vivian and Barbara Moran (eds.), Woman in Sexist Society; Studies in Power and Powerlessness, New York, Basic Books, 1971. Kraditor Aileen (ed.), Up From the Pedestal: Selected Do­ cuments from the History of American Feminism, Chi­ cago, Quadrangle, 1968. •) Odabrana a ne potpuna; ova druga je izuzetna (osim za literaturu na engleskom jeziku u radovima: L. Cicler, Woman i A. Bibliography; R. Morgan, Sisterhood is Powerful. �266 BIBLIOGRAFIJA Morgan Robin (ed .)f Sisterhood is Powerful: An Anthology of Writings from the Women’s Liberation Movement, New York, Vintage, 1970. O'Neill William L. (ed.), The Woman's Movement: Feminism in the United States and England, New York, Barnes and Noble, 1969. Robins Joan (ed.), Handbook of Women’s Liberation, Cal., Now Library Press, 1971. Rossi Alice (ed.), John Stuart M ill ad Harriet Taylor Mill, Essays on Sex Equality (with long introductory essay by Rossi), Chicago, University of Chicago Press, 1971. Roszak Betty and Theodore (eds.), MasculinefFeminine, New York, Harper Colophon, 1970. Salper R., Female Liberation, N. Y., Ed. A. Knopf, 1971. Scott. Anne Firor (ed.), The American Woman: Who Was She? Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Spectrum Books, 1971. Shulman Alix (ed.) The Traffic in Women and Other Essays on Feminisam by Emma Goldman, New York, Times Change Press, 1971. Stambler Sookie (ed.), Women’s Liberation: Blueprint for the Future, New York, Ace Books, 1970. Tanner Leslie B. (ed.). Voices from Women’s Liberation, New York, Signet Books, 1970. Thomson Mary Lou (ed.), Voices of the New Feminism, Bo­ ston, Beacon, Press, 1970. 2. KNJIGE O OPSTIM PITANJIMA ŽENA Allen Pamela, Free Space: A Perspective on the Small Group in Women's Liberation, New York, Times Change. Albala Lebbl P., Razvoj univerzitetskog obrazovanja naših žena, Beograd, 1930. Alzon Cl., La Femme potche et la femme boniche, Paris, Ed. Maspero, 1974. Baby I., Un monde meilleur, Paris, Maspero, 1964. Bardwick Judith, Psychology of Women, A Study o f BioCultural Conflicts, New York, Harper and Row, 1971. Bebel A., Žena i socijalizam, Beograd, Rad, 1964. Bird Caroline, Born Female: The High Cost of Keeping Wo­ men Down, New York, McKay, 1968. Campe de Alange, Habla la mujer, Madrid, Edicusa, 1967. �BIBLIOGRAFIJA 267 Capmamy Maria, La dona a Catalunya, Barcelona, Editorial 62, 1966. Chombart de M. J. et Lauwe P., La Femme dans la Societe, Paris, Ed. CNRS, 1971. Cotti, La femme an seuil de Van 200, Paris Ed. Casterman, 1974. Colon Clara, Enter Fighting, Today’s Woman, A Marxist-Leninst View, New York, New Outlook Publishers, 1970. Cudlipp Edythe, Understanding Women’s Liberation, New York, Paperback, 1971. (This is written from the point of view of the mass media and shows precisely that Cudlipp does not understand Women’s Liberation.) Discrimination Against Women. 2 vols. Svedočenja pred Odborom Kongresa SAD o položaju žena u oblasti obra­ zovanja i rada. Ellis Julie, Revolt of the Second Sex, New York, Lancer Books, 1971. Engels Fridrih, Poreklo porodice privatne svojine i države, Beograd, Kultura, 1961; Položaj radničke klase u Engle­ skoj, Beograd, Kultura, 1961. Ep9tein Cynthia Fuchs, Woman's Place: Options and Limits in Professional Careers, Berkeley, University of Cali­ fornia Press, 1970. Figes Eva, Patriarchal Attitudes: The Case for Women in Revolt, New York: Fawcett, 1971. Firestone Shulamith, The Dialectic of Sex: The Case for a Feminist Revolution, New York, Morrow, 1970. Flexner Eleanor, Centry of Struggle, Cambridge, Mass, Harvard University Press, 1959. Gallion Jane, Woman as Nigger, Canoga Park, Cal. Weiss, Day and Lord, 1970 Greer G., La femme envique, Paris, (francuski prevod) Ed. Laffont, 1971. Komisar Lucy, The New Feminism, New York, Franklin Watts, 1971. Kraditor Aileen, Ideas of the Woman Suffrage Movement, 1890—1920, New York, Columbia University Press, 1965. Lafargue P., La question de la femme, Paris, Ed. L'Oeuvre novelle, 1904. Lenjin, Dela, tom X X III—XXIV, Moskva, 1947. Lemer Gerda, The Woman in American History, New York, Addison-Wesley, 1971. �268 BIBLIOGRAFIJA Marks Karl, Sveta porodica, Beograd, Kultura, 1964; Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, Zagreb Napri­ jed, 1961. Marks K. Engels F., Nemačka ideologija, Beograd, Kul­ tura, 1964. Michel A., Sociologie de la famille, Paris, Ed. Mouiton, 1970. Millet Kate, Sexual Politics, New York, Doubleday, 1970. Moody Anne, Coming of Age in Mississippi, New York, Dell, 1970. Negrin Su. A., Graphic Notebook on Feminism, New York, Times Change Plress, 1971. O'Neill, William L., Divorce in the Progressive Era, New Haven, Yale University Press, 1967. Everyone Was Brave: The Rise and Fall of Feminism in America, Chicago, Quadrangle, 1969. Reead Evelyn, Problems of Women’s Liberation, New York, Pathfinder Press, 1971. Reeves Nancy, Womankind — Beyond the Stereotypes, New York, 1971. Reich, La Revolution Sexuelle, Paris, Ed. 10/18, 1970. Rocheblave Speodć, Les roles masculins et feminis, Paris, Ed. P.U.F., 1964. Schudler Diane, and Florynce Kennedy, Abortion Rap, New York, McGraw-Hill, 1971. Scott Anne, The Southern Lady: From Pedestal to Politics, Chicago, University o f Chicago Press, 1971. Schowalter Elaine, Women’s Liberation: A Sourcebook of Feminism and Literature, New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1971. Sinclair Andrew, The Emancipation of the American Woman, New York, Harper Colophon, 1965. Solanis Valerie, SCUM Manifesto, New York, Olympia Press, 1969. Strauss L6vi, Les structures ilimentaires de la parentć, Paris, Morton, 1967. Suelzle Marijean, What Every Woman Should Know About the Women’s Liberation Movement, Cal., Amazon Gra­ phics, 1971. Sulleroz, La vie des femmes, Paris, Ed. Gonthier. 1965. La femme dans la socićti modeme, Paris, Ed. Gonthier, 1974. Demain les femmes, Paris, Ed. Laffont, 1965. Vallabr6que C., La Condition masculinb, Paris, Payol, 1968. �BIBLIOGRAFIJA 269 Ware Cellestine, Woman Power, The Movement for Women's Liberation, New York, Tower Books, 1970. Wilson J., Logic and Sexual morality, London, Piuguin Book, 1965. 3. ČASOPISI*) Socialist Woman, 21 Watcombe Cirous, Carrington, Not­ tingham, England. Cuadernos pera el Dialogo (Specijalni broj posvećen ženi u Španiji, Madrid 1, Spain (Decemner 1965). Choisir, Ed. Les femmes, Paris. Espirit, Paris, Mart 1961 (broj o ženi). Les femps modernes, posebni broj Les femmes s’entčtent, Paris, mart, 1975. Partisans, Paris, 1971 (posvećeni ženama). Quarto Mondo (Organo del Fronte Italiano di Liberazione Femminile), Piazza SS Apostoli 49, Rome, Italy. *) Pored povremenih publikacija isključivo posvećenih ženskom pita­ nju, ili časopisa koji su tome posvetili posebne Brojeve, broj povremenih publikacija o ženi je znatno veći ako se uzmu u obzir razni časopisi i bilteni pokreta za oslobođenje žena (naročito u SAD); znatan je i broj članaka o ženskom pitanju koje u toku poslednjih godina objavljuju časopisi od književnih i opšte-kulturnih do socioloških i filozofskih. ��RE G ISTA R POJMOVA, IM E N A I NASLO VA Aparthejd, — 236, 242 Atinska demokratija, — 249 Avangarda, — 192 Adam, — 49 Aragon, — 43 Aristofan, — 35 Avgustin, — 49 .Antidiring”, — 129 .Arhaično društvo” , — 91 Bespravnost, — 151 Biologizam, — 49, 51, 69 Birokratija, — 20 Bog, — 38, 64 Borac, — 14 Borba grupa, — 72 Borba klasa, — 69, 74, 253, 263 Borba polova, — 69, 71, 72, 73, 212, 253, 257 Borba žena, — 253, 255 Brak, — 26, 138, 139, 168, 177, 197 Buržoazija, — 129 Bebel A., — 9, 10, 35, 63, 66, 67, 98, 105, 110, 120, 176, 190, 191, 202, 204 Bekon, — 191 Bems Meri, — 83 Blekston, — 229 Bovuar de Simon, — 10, 54 248 Breton A., — 52 Broz Josip Tito, — 239 Car, — 64 Givilizatija, — 78 Crkva, — 27 Cetkin K., — 9, 65, 149, 172 čovek, — 20, 28, 59, 60, 67, 77, 94, 96, 101, 154, 161, 186, 195, 199, 201, 205, 217, 254, 263 Darvinizam, — 69, 204. Deca, — 95, 105, 109, 126, 131, 163, 202 Degradacija, — 230 Demokratija, — 151, 153 Demokratska prava, — 150 Despotizam, — 227 Devojka, — 21 Diskriminacija žena, — 25, 233 Dogmatizam, — 68 Domaćica, 109, 161, 164 Domaćinstvo, — 26, 74 Dominacija, — 25, 27, 236 �272 REGISTAR Dostojanstvo, — 24, 234 Feminizam, — 68, 78, 262 Društvena grupa, — 25, 67 Frojdo-marksizam, — 70, 71, Društvene klase, — 26 76 Društveni progres, 233 Fojerbah, — 247 Društveni sistem, — 26 Folkner, — 35 Društvo, — 55, 85, 93, 111,Frojd, 19, 50, 51, 77, 176 186, 190, 209, 244 Furije, — 12, 58, 60, 68, 81, Država, — 207, 208, 237 129 Darvin, — 92, 206 Dekart, — 119 Demosten, — 197 Gospodar, — 30, 72, 231 Don Žuan, — 37, 38 Godina žena, — 8, 18, 40, 235 Dostojevski, — 38 Građanin, — 233 Deklaracija o nezavisnosti, Građanska prava, — 212, — od 1776., — 223 227 Deklaracija o osećanjima, Ged 2., — 9, 63,160 — 224 Gete J. W., — 45 Deklaracija o pravima čove- Goldman Ema, — 85 ka i građanina, — od 1789 Gramši, — 63 — 223 Deklaracija o ravnopravnosti žena od 1975., — 234 Heterizam, — 139 „Dela”, (Lenjin), — 126, 145, Hijerarhija, — 21, 52, 259, 148, 153, 155, 159 261 Humanizam, — 121 Hegel, — 58 Eksploatacija, - 26, 66, 75, Heraklit, - 41 83, 128, 259 Emancipacija, — 6, 24, 42, Inferiornost, — 66, 79 57, 86, 118, 129 Institucije, — 69, 93 Emancipacija žena, — 67, Intemacionala, — 173 129, 161 „Idiot”, (Dostojevski), 38 Etatizam, — 88 „Izabrana dela”, (Marks), — Etnocentrizam, — 47 150, 151, 153, 157 Engels F., 6, 7, 9, 10, 35, 43, 49, 53, 57, 58, 61, 62, 64, 65, 67, 81, 82, 87, 90, 91, 92, 95, Javna žena, — 62 98, 104, 105, 110, 120 122, Javni život, — 153, 155 129, 182 Jednakost, — 79, 85, 154, 155, Eveling E., — 9, 11, 190 259, 261 Evžen Sije, — 62 Jednakost polova, — 211 Falokratizam, — 47, 88 Jednakost za žene, — 151 �REGISTAR Kapitalizam, — 66, 88, 150, 151, 166, 209 Kazuistika, — 132 Klasa, — 23, 212, 143 Klasna borba, — 71, 72, 73 Klasna podela, — 257 Klasna struktura, — 26 Klasni odnosi, — 74 Komunizam, — 61, 81, 84, 87, 93, 171, 183 Komunističko društvo, — 143 Kultura, — 11, 75 Kućna robinja, — 156 Kami, — 252 Kant, — 50, 70, 195 Kaucbi L., — 9, 11, 63, 214 Kolontaj A. M., — 89, 98 Kovalevski M., — 132 Krupskaja, — 89 „Kapital", (Marks), — 100, 127, 128 „Komunistički manifest", — 61, 97 Lafarg Laura, — 9, 11, 66, 218 Lafarg P., — 9, 11, 35, 63, 119, 163 Lenjin, — 6, 7, 9, 10, 12, 35, 49, 63, 64, 65, 67, 87, 98, 104, 110, 122, 145, 172, 174, 177 Leo Žogiš, — 173 Ličkus, — 146 Luksemburg Roza, — 63, 73 „La femme el son droit an travail" (članak), — 162 273 „La question de la femme" (članak), — 166 ,,Le principes du Commu nisme" — 61, 144 Ljubav, — 19, 28, 56, 65, 83, 84, 100, 208, 209, 246 Ljubavnica, — 1 1 6 Ljudi, — 186, 204, 218 Ljudska ličnost, — 234, 240 Ljudska priroda, — 59, 125 Ljudski odnosi, 28, 37, 122 Ljudski rod, — 157, 226 Ljudsko biće, — 6, 19, 29, 49, 61, 63, 65, 66, 79, 87, 90, 121, 162, 168, 237 Ljudsko pravo, — 16, 223, 225, 234, 243 Marksizam, — 6, 11, 20, 48, 72, 81, 95, 118, 120, 122, 182 Matrijarhat, — 90, 130, 131, 137, 179 Materijalna bezbednost, — 228 Mazohizam, — 47, 54, 251, 252 Mir, — 243 Moć, — 141 Moral, — 8, 59 Monogamija, — 133, 134, 135, 208, 209 Monogamska porodica, — 133, 135 Muška čast, — 21 Muškarac, — 14, 16, 21, 27, 44, 51, 60, 65, 69, 88, 96, 104 114, 125, 131, 199, 208, 230, 234, 238, 242, 249, 250, 256, 259 Muško pravo, — 22 �274 Muž, — 21, 23, 38, 64,133, 162, 168, 196, 197, 209 Makdjaveli, — 119 Mao Ce Tung, — 63 Mario, — 54 Marković S., — 9, 186 Marks, — 6, 7, 9, 10, 12, 18, 25, 29, 35, 46, 48, 49, 55, 67, 81, 82, 84, 86, 91, 95, 98, 100, 104, 105, 122, 125, 132, 137, 246 Marks Djeni, — 82 Marks — Eveling Eleonora, — 9, 11, 66, 89, 190, 212 Med, — 52 Mil. S. Dž., — 52, 188, 189, 199 Miša R., — 38 Miškin, — 38 Molijer, — 37 Morgan Luis, — 91, 135. Nacija, — 69 Nacionalno blagostanje, — 239 Nacionalno oslobođenje, — 242 Nacionalno pitanje — 8 Nacionalna ravnopravnost, — 151 Naturalizam, — 52 Neomaltuzijanizam, — 146 Nepravda, — 19 Napoleon, — 50 Niče, — 50, 58 „Napredak saznanja", — 191 „Nemačka ideologija", — 62, 95 Obrazovanje, — 114, 125, 238 Oktobarska revolucija, — 64, 98 REGISTAR Omladina, — 24, 181 Omladinski pokret, — 180 Organizacija ujedinjenih na­ cija, — 12, 14, 231, 232, 241 Oslobodilački pokret, — 24. 225 Oslobođenje, — 29, 77, 83, 258 Oslobođenje žena, — 11, 12, 20, 55, 68, 70, 118, 156, 157, 259 Oslobođenje ženskinja, — 185 Otac, — 22, 38, 64, 162, 254 Otuđenje, — 25, 60 Ogist Kont, — 165, Oskar Vajld, — 44 Ovidije, 247 Par, — 29, 86 Patrijarhat, — 23, 130 Pesimizam, — 19 Pitanje žene, — 164 Platonizam, — 103 Podređenost, — 73 „Pojas nevinosti”, — 23 Pokret mladih, — 179 Pokret žena, — 258 Poligamija, — 208 Politička prava, — 211 Politički pokret, — 32, 77 Politika, — 8, 119 Polna ljubav, — 139 Položaj žena, — 232 Ponižavanje, — 19, 73 Porodica — 67, 74, 90, 93, 95, 96, 98,101,114,126,128,130, 134, 143, 152, 168, 177, 186, 238 Poštena žena, 62 Pragmatizam, — 27 �276 REGISTAR Socijalističko društvo, 18, 81, Vladajuća klasa, — 135, 145 Vlast, — 21, 93 Vilar, — 52 Vinterštajn, — 49 Volkonraf Meri, — 67 Vovnarg, — 48 102 Socijalizam, — 11, 17, 20, 24, 58, 67, 103, 115, 192, 207 Sociocentrizam, — 47 Solidarnost, — 220 Sreća, — 227 Sredstva za proizvodnju, — 90, 161, 206 Stanovništvo, — 229 Superiornost, — 25, 93, 251 Svest, — 20, 63, 95 Svojina, — 93, 235, 248 Sartr, — 10, 31, 54, 248 Solomon, — 178 Sorokin, — 145 Sv. Pavle, — 49 „Sabrani spasi”, — 189 „Sveta porodica” , — 97 „Socijalizam i žene” , — 10, 186 Zahvalnost, — 54, 55 Zajednička svojina, — 61, 243 Zajednica žena, — 144, 186 Zakon, — 230, 256 Zakonodavstvo, — 127 Zemlje u razvoju, — 41, 232 ,la p is i iz moje beležnice” , - 184 žena, — 13, 15, 22, 25, 28, 35, 43, 51, 60, 65, 69, 102, 110, 114, 118, 125, 139, 154, 156, Štrajk, — 258 162, 167, 193, 199, 201, 208, Sekspir, — 197, 198 209, 218, 227, 232, 237, 242, Seli, — 205 250, 259, 261 Sopenhauer, — 50 Ženski pokret, — 95 žensko pitanje, — 6, 8, 14, Tristan Flora, — 67, 68 32, 36, 56, 66, 79, 95, 117, 169, 171, 189, 191, 225 Ugnjetavanje, — 19, 24, 31, Ženskost, — 43, 44, 45, 78, 79, 66, 168, 233, 255 80, 121, 192 Upravljač, — 233 Ženstvenost, — 43, 44, 1 21 Upravljanje, 154, 232 Ženstvo, — 46, 79 Utopijski socijalizam, — 58, „Žena i socijalizam", — 35, 66, 169, 170 Uzajamnost, — 28 �il l Ged (1846— 1922) OMOGUĆITI 2E N I DA ŽIVI OD SVOGA R A D A -------------------------1 0 6 Pol Lafai-g (1842— 1911) PITANJE Ž E N E -----------------------------------------------------------------------1 3 6 A. B ebel (1840-1913) I STORIJA ŽENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJA POD GVOZDENOM PETOM — — — — —— — — — — ŽENSKO PITANJE JE JEDNA STRANA DRUŠTVENOG PITANJA Klara Cetkin (1857—1933) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KLARE C E T K I N S. Marković (1846-1875) OSLOBOĐENJE ZENSKINJA _ _ _ _ _ _ — _ _ _ 17 6 18 6 19 6 11 7 15 8 II Edvard EvelLng (185il— 1898) i Eleonora Marks-Eveling (1856—1898) ŽENSKO P IT A N J E ----------------- 10 9 Eleonora Marks (1856-1898) 1 KAKO TREBA DA SE O R G A N IZU JEM O ----------------------------2 1 Lujza Kauoki (1860-1950) POZDRAV IZ E N G L E S K E -------------------------------------------------214 Laura Lafarg (1845— 1891) POZDRAV IZ FRA N C U SK E ------------------------------------------------- 218 P R I L O Z I ----------------------------------------------------------------------------------- 221 PRVA DEKLARACIJA O PRAVIMA ŽENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU. Uz Deklaraciju o pravima žena od 1848. — — — — — — 223 PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEĐU­ NARODNE GODINE Ž E N A ------------------------------------------------- 232 MEĐUNARODNA DEKLARACIJA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I NJI­ HOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. — --------- — 234 MARKSOVO PISMO Ž E N I ------------------- --------------------------------- 245 RAZGOVOR SIMON DE BOVUAR I ŽAN POL SARTRA O ŽENSKOM P I T A N J U ----------------------------------------------------------------------------------- 248 BIBLIOGRAFIJA O ŽENSKOM PITA N JU -------------------------------------- 265 REGISTAR IMENA, NASLOVA I POJM OVA---------------------------------271 Tiraž 3.100 primeraka ��U drugom kolu biblioteke „IDEJE" objavljeni su sjedeći naslovi: Dušan Petrović Sane »RADNIČKA KLASA, jnmKDKAT I EAMOUFR Dr Predrag Vranicki FILOZOFSKI PORTRETI* Dr Zoran Vldaković „KOVAČI LA2NOG PROGUSA” Dr Milan Matlć „POLITIČKO PRRDSTATLJAIUR* (Razmatranja u oblasti politička tn rijd Dr Radovan Pavlćević „DR2AVA I PO U nKA" Ernesto Ce Gevara „SOCIJALIZAM I COTEK* Biblioteka „IDEJE” (prvo kolo) dobila nom sajmu knjiga u Beogradu 1973, grada Beograda 1 Udruženja izdavača 1 sa najveći ladavafikl podu&vat gediee radnička štampa H aa Međunarod­ nagrade Skupitine knjižara Jugoslavije � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje - Antologija marksističkih tekstova Creator An entity primarily responsible for making the resource Jovan Đorđević Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Novinsko preduzeće "Radnička štampa", Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1975. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 54-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 282 str. Jovan Đorđević marksizam žensko pitanje