1 10 1 http://www.afzarhiv.org/files/original/f254fde87ee4e5f936e508d76ac8f7fc.pdf 7622583362c2e0885b0677d0a3e1b779 PDF Text Text INSTITUT DRUSTVENIH NAUKA OdeLjenje. za .socio1oSke nau'ke Svetozar Culibrk ZELJE I STRAHOVANJA NARODA JUGOSLAVIJE Zlata GTebo ZELJE I STRAHOVANJA JUGOSLOVENSKE ZENE Bevg.rad 19 65. �PREDGOVOR Veocrna sam zadovolljan ·Sto IDi se ukazala :Ca&t da mapi.Sem ll1rataik predg·CYVOr za ove dve studije. !Gbo.g ta.ga sto mi se pl'tri\lla tprillika da se zahvallm ~aradnicima l!Jistituta drustvec nih narulka na n}ihovoj ~·zvanrednoj i urspeSno.j sara~dinjl u sprovoden:ju medunarodne ankete »0 ljudskod sreCi« u . Jugaslaviji p.r!irmenjujruCi skalu za samoocenjjvanj,e. U 1958. tpreduzeo sam <sistematsku sbudtju u sredimama ra211~Citi!h kultuTa rprimenjujuCi n-ove illlstrurnenrte ~oji, koll!ko se meni -Cini, .omoguCavaju nauOn:iku druStv·enih na u'ka po (pll'Vi put da dobije kvantitativne, 'komparativne podatke 'bez nametanja filktsriralllih lkategorija za odgovore ikoji ibi zamraCili liane varijac\je. Svaki imJdivldualni ispitanik u <StaJilju je da poka.Ze ISVIoj'e ,aJSpiraciije i str.aili.ovanj.a svojim sopstvenim reCima i da o progresu !SUidi !PO rsvome liCnom standarid'U. PoSta sam veoma .Zeleo da uvrsti'm i jednu socijalisti'Cku zemiljlu u uzorak ovog :ilstraZivanja, b'io sam oduSev;ljen :kada mi je bilo omoguCeno da .i•:avedem .ovo istraZivanje u Jug.oslaviji. To mi je ·oonoguCio po3tovan.i dJr Radivoje Uvti:liC, tada dir<Jktor Instituta druStvenih nauka, pasta smo u jesen 1961. godine u Beogroou iprethodno rprodiskutovali mogu6nost i tehnlku istrazi<vanja. Dr Uva~ic de posle taga [po<Stao istaiknuti ambrusador svoje zernlje u Indiji. Ne'looillro meseci docnije poslao !Sam u Beograd dr Petra J aJil&ol<lo.g mo.g tadasnj,eg saradnlka, da pomogne u izrad!i tehnickih detalja. Ova lstraZivanje i•vedeno je u pro!ece 1962. Ponovo sam do.Sao u Beograd sa svojim 1sinom u 'ieto 1962. da hi pradiskutovali detalje lkodiranja za koj<! je to"ilko vaZr:to da budu briZljivo i2madeni da bi rse dobili komparativni rezultati. Pored Svetozara Cullbrka i Zlate Grebo u kodiranju su nacrn pomogli Mira Ballen i Vojna MilovanovtC, koDi su svj :radili pod rukovodstvom dr Ilije StarrojClca. Izvanredan 3 �uzor!!k IPDIPu[aci!je iCMadio je Dancika Nikolic ,lz Savew.og zavoda za privredno \P18illiranje. Intervjuisanje, Sifdranje, kao i kodirallllje odrgovora uClm.jeno je sa mno.go truda i efiika.sno, i u toku na:Se .saradnje O'dlnosi su hili najiSrdaCniji i ostali su nBIIll u tOIPloj i trajn<Jtj oop=eni. u svih 13 zemabja u koj'iana su cinjenice .!bile sakurpljane moja tendencija je lbila da ohrabrlm <X!le k<Jtji su <iz¥odilli isbrazivanje da dabijene ·rezultate ,posmabraju kao svqje vlastite koUko i :moje, iaiko ,je naSa organizacija ISll'OSila sve .troSkove isrpitivanja. U ¥ezi s tim, kada ·hi neko od sa;r,dnilka iii neka organizacija :koja je ulcestvovala u istrazivanju zelella da >Skorilsti iCiinjenice e;a sv,olje tsqpstvene svrhe, .sla.o ISam g?rimerak ce!okupn<>g mruterljala nase IBC ikartice sa odgovarajucian ke>deks=, :kao i kDIPiie sv"h t~bela izradenlh 'll moj<Jtj UlStanovi za odredene zemJje. Jer, ocigJedno je da gradanin jedne 'zemlje, naroeito sociolog koji se ibavi u druStvenian naUJkaJ!lla oll6ervacii= i anali'zoon ICesto trno~Ze da govori •sa veCiJm autodtetom nego spoljni posrnatraC rb.ilo Ida primetti. nijanse i tumaCenje rezultata, sto OISoba k<Jjoj lje ta civ'ilizacija strana moze lalko da propusti. Studija gosrpodina Svetozara Culibrka o rprofesiO'D.a'lnian i regionainlm razltkama i ~tudlja gospod:e Zlate Gr<Jbo o zel,j<~ma i ~trahovMjlma jugosJ.oVe!JJSklh zena SU dva !zvan1'edna prianerka tdrpa deskrlpcije i ·zaJkljucaka lkoji izueen sociolog naoru.Zan ibogrutian i pouzdan:fun .Cinjenica1ma moZe da pruZi. U :svojoj si!stemai>Skoj i 'iscl1[>noj stnlld,iji o 13 zemalja (tkoja ce lbiti iStam,pana ikrauem 1965) ja •se n'sam lllffiatrao merodaVIIl.itm da diskutuje.m. sa ;sigurnOOCu, na IPfimer o lznaJCajnim ra:Milkam.a u a:spiracijama i'2llnedu naroda ~razJ:iiCitih jugosloverwkih rerpu'IJ!tka. Talko, da .zaViz;Sim gtde 1sam p-oCeo, veoma :sam zahvallan Sto su stwdije napisarne i nadam se da Ce one jo:S vl!Se pokazati neke od magu6nosti pv1mene tehnilke koja mo.Ze, uveren sam, da I>UJde ad IVeli:kog rzillacaja za teoriju ,d:r\lJStvenih nauka j da dbe2ibedi znacajne podatke koji mogu da J?'*'IUJZe odgovornim licima u ·urpra'VID.om arparatu. Hadley Cantril Februar, 1965. Sef 1nstituta za medunaradna socioJoska fstra'Zivamja, Prin<:eto-n, -New Yeresy, U.S.A. 4 SVETOZAR CULIBRK ZELJE I STRAHOV ANJA NARODA JUGOSLAVIJE �1 UVOD Medunarodna anketa »0 !lljuJd!skoj !STeel« dosada je ohuhva1btla -SAD, Brazill, ·Kulbu, Filipine, Panamu, 'Domiln:i.ikansku Republlku, ZaJpadnu Nema&u, fzrael, Ni:geriju, ]nldiju, Poijsku i Jugo.slaviju. P.rojekat, Urpitnik, 1skalu i kodeks :Sifara avo :ils:br.aZivanje .liz.radio je 1sa svoj'im .saradnicima iPOZna'ti ameriCI<!i rp"ofesor Hadlej Karrtril (Hadley Cantril), 'sef fustituta za medunarodna socidlOOka ilstrazivanja iz Prmst001a (SAD). U rpOitnenUtim zemljarrna putem uzorka odaJbrani su za .aJnketiranje gradani i2nnedu 21 i 71 1godine rsta;rosti. Ova starosna struk!tura je uzeta da 1bi se iZbegla .nedovolj1na tZre:!lost d pre- za vel1ilka strurast. Osnovni cHj istraZivanja · Osnovrii cillj i1stra2Jivanrj a je bio da· se vidi ka!ko ljuidi u ra:zfii'Citi,m zem1j ama 'sa .razliCi~1m .druStvenoeko.p.amSkirrn i polittOk,ilm .sisfemi,ma, razUCitih ·naciolla!lnih, staroSn:ih; ·e6cijalnili i wrofe.sionalnih grUlPa, sa .razili!Cttim standard'im~ ri -stepeffii:rna dbrai~valllja i kulture gledaju ·rla iPro!b'lem liiCne •i naciOtna!lUe srece,. odJnoono .Sta najrvirSe ·Zele u IZivotu pa_ Ida hi lbiili sreCni' 1 od ;Cega najrviiS~ r,Strahuju. Autori ove a•I1lkete· .podv1a1Ce da: su · ·ieleH da ~a·zviju •telmi~ku kampar.ativl:nog :prOfwC.avanja nada-· i s'trahoVEunj a [ju;di u Taznicrri zeinl'jam_a rsVeta u ·rsada!Snjem pe·.. _· rkidu brzlh dru~tvenih i politiilkih promena, kako bi moglli daci do rrnno<gih fumldarrnentalnih !Pitanja ,o · Ijudima i o druStv:ia:ii.a'_.u !k:Oij®na -oni Zive. 7.' �Zelelo se saznati !koje su kar.,kter.isticne nade i brige !judi u druStvena.,CYlitiCikim sisterriima koji su rpofu:aza1li 'svoju vitalnost i 1sposobnost za Zivdt, a <isto\1iremeno ikaik.ve ISU nade i hrige ij-uJdi IU drUIStvima, ikako ka.Zu autori, kod a kidaju vezu sa starom tradicijom i oslobadaju ·se lkolonijaJnog dru51lvenorpol:i;tiokog :slstffilla. Da li su IjucH u ovirrn zemljama pored okurpimnosti materijaJrum rpotrebama, zaokurpljeni jos i SU[ltillnijian i sloZenijim illlteresfuna. 1 U Jugoslavi~i smo ·zeleli da dobijffillo informacije o tome kalke !judi u usdovtma :izgmdnje "ocijalisl!i!Cikih dru.Stvenih odnosa gledalju na .probleme HCne i nacionaJm.e .sre:Ce. Sta najviSe zele i od cega rnajvise strahuju. Ovo istr.Zlvrunje u SAD nazva:l:i su amketom »0 ljudskoj sreci« (»Harprpiness«), a u JugCISlaviji je tzvedeno pod radinim na:.slovoon »LiOne i opStenarodne 2-elje i rstrahovanja«.1 1 • • • ~roblffill ljudske sre6e se postav]j,ao j<>'li u Staroon veku u filozof.iji, a rpre toga u filoz<>fiji dreVIllog Istofu:a. GrCki filozof Eiplkur je otvndio da iCovek da hi bio :srecan mora pre svega ·UIPoonati zakone IP'rirode. SreCa se, IPO njemu, moZe ·posoti6i sanno <>ko se ""a put do nje, te je prffilla tome zadataik filozofije da pok.Ze ICOveku taj ,put do srece. Iz ovog Epiku·fOvog stava proi2!lazi da je z"dataik i c]]j filozofije .ljudsika sreca: »NiSta ille vrede reei fi!ozofa 'koje ne lace nlka!kve ljudsike patrnje. Jer, kao Sto je beskori.9na :medicina aiko oo.ije u ~rlCikoj t Vidi H a d 1 e y C a n t r i 1 A study of aspirations~ reprinted from Scientific American, february - 196:f, strana 3. 2 IstraZivanje je bilo povereno Svetozaru Culibrku, Vojn! MilovanoViC i Miri Balen. NaS mali istraZ:iva~ki tim je kasnij~ proSiren Zlatom Grebo, studentom sociologije Bifogradskog univerziteta. Za svaku republiku bila je odrecrena grupa anketara, studenata sociologlje, psihologije, svetske knji~ 7.evnost1, prava 1. ekonomije, uglavnom iz Beograda. U istrativanje su blli ukljuCeni i saradnci SocioloSkog odelenja Instituta druStvenib. nauka. U Srbiji je istrafivanjem rukovodila Vojna MilovanoviC, u Beogradu i Vojvodini Zlata Grebe; u Hrvatskoj Mira Balen; u Bosni i Hercegovini Sv~tozar Culibrk; u Sloveniji Istok 2agar; u Makedoniji Bo.!§ale Nikola, 1 u Crnoj Gori Svetislav PaviCevi6, U Institutu dru.§tvenih nauka odr~an je kra6i seminar sa saradnicima koji su izvodill anketu. Data su im detaljna pismena i usmena uputiltva za voCienje razgovora i popunjavanje upitnika. Uz anketu vodili su i liCni dnevnik o svojim zapaZanjtma i utiscima koj~ smo kasnije pri analizi PO· dataka kotistill. 8 stanju da ;stera holest liz tela, isto taiko je besikorisna i fllozofij a alro nije lkaldra :da istera pailnje iz duSe((, 3 :Ejpikurovo .ucenje o sre6i i'e pre svega individualistlCiko i . naturalisti!~ko, jer je u U!Cenju o 1prirodi za ·oonovu svega uzimao atome, a u etiokom ucenju IPOlazio od jedinke. Po Elpik-uJ~ovoj koncewciji 1zadovoljstvo jpOjedim.ca i iblaZen Zivot je sv·rha kotloti 1te~i svaJko prirodnb lbiCe. Srednjovekovna tSkalasttka je uCila da je 1prava sreCa u zagrohnoon Zivotu, na onoon svetu. SUiprotno avom iSikolast1Ckom uCenju, rimski filozof Lwk.rec:ilje Kar u svmne delu 0 prirodi stvari (De rerum l!latura), tSmatr.ao je' Ida je za,g.robni svet i strah od paiklla prepreka za srecan zivot na zemlji. Po njegovom ucenju ISreca ,(!ovecanstva zahteva uslabadaillje ~judi od rellgioznog sujeverj.a. Problem sreCe se posta'\rljao i u 'burZoaskoj filozofiji, tak-o je ideolog rbur.Zoa:skog ldruStva BentaJill uveo zadovoljavanje privatnog interesa ika'o crnorallllu zapovest. Tvrdio je da tie burZoas.ko tdruStvo sistem koj.i dbezJbeduje postizanje &veopSte sreCe. Polazio je od posebnog interesa ·Coveka, ta:ko rda Covek srvojlm .doibronamer.hiun postupcima ,poveCava IJlaslad!ivanje i umailljuje patnje. Po njego"om ucenj•u svaiko je duzaill da se brine o .selbi i otuda proistiCe op.Sta koxi:st sama po se'bi, »najveCa :.sreCa najveCeg broja aJjudi«. 4 Fr..ncus!ki filozof XVIII veka Pol HcJlbah u svome delu Sistem prirode, skoro dva cJdel:J'ka :posvecuje Jjudskoj sreci. Odeljaik XV nooi IIl""lov: 0 interesima !judi ili o njihovim predstovama o sreci. A XVII odeljaik je nazvao:Zablude !judi u pogledu srece izvor su njihovih zala. Lek koji su hteli primeniti.. U drugom delu atnj1ge u VIII odelj!<U govori o sreci naclje i 1pajedinca. Sorpstvena m-eca •i d<ibrobit se 1postizu, po Holbahu, postizanjem :sreCe i dobrobi:ti sarmog druStva, 1svakog 1pojedinca. Hollbah tvrtii da sva.ki ·covek ima svoj interes 1 koji ga (!lokre6e na delovanj.e, 1Cl!me hoCe da .ka.Ze .da sv:aki 1Covek raldi .na svqjo.j sorpstvenoj 11re6i lkoju v;di u nekom :predmetu vidllij.Jvom i1i skrivenam, stvamnoon Hi ilmargittlarnam i ·Citav sistern j e podreden da taj predmet (!lOStigrne. Biti sreCan ooaJCi za HoJJbaha pre svega d<wrinositi !SreCi druglh cljudi i obratno, biti stetan znaJci dorprirnositi IIljih<>voj 3G. F. Aleksandrov, B. E. Bihovsk1; M. B. Mitin; P. F~ Judi n; Istorija filozofije I tom, KUltura 1948, godine, strana 288. 4 Vidi: <%>HJIOCO¢CKaH eH~HKJIOUe):{JiH, glavni redaktor F. B. KOHCTaH'l'HHOB, Str. 146-147. 9 �nesreCi. A da hi iCovek delovao nuZni su 1mu moti'Vi, j ron dela dobra hli rdavo da ibi JPOstigao .svoju .sreCu. »SreCa, Ida bi iSe ose'tila, ne mdZe ibiti IStallma, nea>rekndna; 1Coveku tie nui.Zan trud da bi se advojilo jedino zadovo1j~tvo ud drugog; njeguvu telu je nuZma vWba; njegovu "Srcu su Jpotrebne !Zelje; jedirna nelago:drrwst mo.Ze uCiniti da uZivamo u svOijoj dolbroti, bez nela~godnooti bi sliika ljudflkog zivota <>staila bez seruke. Neopozivim zaikonom swdlbiine ·ljudi •maraju bi:ti nezadovoljni ..svojim Zivotrun, ·Ciniti !IHlp~ore da .ga ~ene ,i zav.tde jedni idrugim.a na :sreCi •koju niko od lllljih ne uZiva pot;pUlilo. Talk:o ,si·romah zavidi boga:tom na bogatstvu, dok je bagata•S 1Ces'to mnogo manje sreCan od nJega; tako 1bogata:Si zavide siroonaStvu •Sto je aktiovno, :zJdravo J :Cesto vese1o Ca.k i u najcr.l1ljoj lbe'di ... « Holba:h zaJkolj,ucuje rda delatnosti 'ne bi rbllo u rsvetu U<ad bi svi !jjudi :bHi fP01!puno zaJdavoljni; »treba 'zeleti, de!OJti i raditi, pa bHi BTeCan«.5 I na kraju Holbah kcmstatuje da je sreca crulicin [pootojan,ja ·C]je .trajanje Ze1iano i nastojimo da od:rZi·mo, jer rSe •sreCa meri svo.jlm trajanlieffi •i 'Sillagom, pa je ·zato .najveCa .sreCa ana koja je nalj1 trajnija, ,a prolaznu tSreCu Holbah naziva z adov o 1 j s t v om. Dailje, Ho1bah ikonstatuje da rse sre:Ca maZe predbratiti i u nas:reCu i da ona nije lsta !Za sva h.i:Ca ·tjudsk.og roda, te da ista a;ad.ovo~j'Stva ne :mog.u potresati .srve ljulde podjednako. Covek iZ~belgava pa~tnj_e da tbi lhio ·za!dovo'ljan ,i_ ISreCan. M•iiJ. .je tvridio da •su na:Se raJdnje ·1spraV1ne UikoHlko vade UUa[>redenju sre'Ce, a ne:Kwravne -uka:liko 'Vode n-eCem suwrotnom sre:Ci. Karl Ma:rtkis je jpisa'o u 1svome ma11ur.skom za!da,tlku iz necrna:Ckog jezlka ko(ji je glasio: Razmi!Hjanje mladica pri izboru poziva: »]s-torija ..smatra valikim one ljude ik.oj.i ·su, radeCi za apste dobro, i rsami postali plemenitiji. LSkustvo !Pdkru:uje da tje 111ajsre6niji .cmaj ikoji de usreCi-o najveCi !broj l'ju!di; ISama nas reHigija UJCi Ida je- ta!j ideal, prema kome sve stremi, tZrtvovao sebe sa CoveCaJnstva a ~ko Ce 'Se usuditi tda iPOdCe s-ltCne _ izre'ke? Ako smo izalbrali ·zanimanje ~omo:6u lkojeg ICemo najv'iSe m0:&i da u.radimo za Ca.veCanstv:o, 'tada se ne6emo rpognutj {llo'd njegavJ.rn .teretoun, jer je to Zr:tva - za . sve; talda neCemo o.seCati ,Stetu, ogran:i!Cenu, seb:iJCnu radast, veC Ce na·Sa sreCa s poI 212-214. 10 HoI bah, Sistem prirode~ Prosveta - Beograd, 1950, straua prtpada:ti miUonilma, a .naSa dela Ce tiho aili .stalmo da'lje delovati i p1emen:iti Jju1di IPrOiliCe 111ad naSim 1prahom 'V!'ele 1 SUZe«. Ist~nuti horae za .mir u .svetu, !britanski filazof Bertrand Rats'! u svome !delu Osvajanje sreCe, na veoma !PO!pullaran naCin ra:zJma1tra uzroke ljudske 1sreCe i nesreCe, odnosno u2roke sret:e i nesreCe (pojedinca. U prvom dellu knj•ige il:zJnosi wzroke nes-re·Ce u poglavljima: Zbog Cega su ljudi nesreCni; Bajronovska nesreCa; Utakmica; Dosada i ttzbudenje; Umor; Zavist; OseCanje greha; Manija gonjenja; Strah od javnog mnenja. U ldrugom ldetlu iknjirge iznosi uzro'ke ljud!Sk:e sreCe u pogJ.avljiana: Je li sreCa moguCa; Polet; Naklanast; Porodica; Rad; RazliCna interesovanja; Napori i rezignacija. Zctklju·Cni deo ov·dg TaJ:zlmatranja je nazvao Sref:an Covek. »Uzr:oci ... ra·zll!Citih ·vr.sta nesre6e nalaze .se u socijalnom sistemu, deloon u i·nd~vidua:ltnoj p:siholog.ij.i koja je· .sa.mo dabrfun delom takode proizv.a\d socijallno:g s~stema. Nije mi naJinera da u ovoj knjizi gworrm '0 uJkidamju rata, privredno'j eks.ploataciji i o uCenju na svir€!,Post i strah. Zivotna [)Otre'ba :na1Se civiHzacije ,je da .se pronade nelk:i sistem za ·ulci!dOOllje -rata, ali tsve dotle ddk ·su •ljudi u rt-o1ilkoj mer>i nesreCni :da im s-e uzaUamna un:i.Stenje Cini manje ostraOO.o od p-rodu.Zenja Zivata, takav sis'tem nema .iz!gtleda da 1se stV'Ori. Potrebno je da 'Se fblagodeti masinske ,prolzvodrnje rporvecaju u kori:s't -omd!h dmji su najpotrebniji lkako lbd. se spreCilo ipi"Odu.Zenj.e si·rmna.SUva ... «6 Rasl za'k:1ju.Crud.e da s:reCa zav-i'si od poj,edinca, ]judi i ·zajedm..ice: »Ova ra:zJmatranja davode .dro problema lied:inlke: Sta mdZe -C-ove!k ili ·Zena da uCi•ne da po;stanu sreCni !POjelddnaCno, on i ona, ov:de i ISada, usred ovog naSeg l.llostaillg~Cnog dru'Stva«. On pre 1svega mtsli na tsreCu 1pojedinca u ovoon :svetu, ldruStvu i !Zivotu za 1ko!ju :se mota haxiti i o.svajati, a ne :Cekati 1da sa:ma dode. »SreCan Covek. je onaj, ,p.iiSe Ras!l, tk01ji Zivi -obje:kltivno, koji irma slobod!ne naJkilonosti ,i Sir.oka .-interesovanja, !koj'i o.bezbeduje !SVoju sreCu tirm 1Jnteresovanjem i 111aklonoS:Cu i -Cilnjenicom da ami ·za uzvrat ·od llljjega .Cline p.redlmet :lJnteresavanja· i naklonosti mnogilh d:m.lig1ill1«.7 Ra1sl ikonstatUije Ida fSU neke s-tvari llleophodne za sreCU lj·uldi, to :su, :za njega, jedlnostaVtne stvari: hrana, IStan, Mrav·lje, ljulbav, u~e.San !PO!Sao i po:Stwarnje lj.u:di. On 'dalje, zastU(pa 6 B e r t rand R as 1, Osvajanje sreCe, strana 10. 7Bertrand Rasi, Ibid; strana 161, 11 �glerliSte da je za :neke ljude IPOirodica sustlnska sreca. Sreca dc>brim dele>m ~av>lsi od spo•J:.jaiinjeg •sveta i <>d !PDjedinca, ·<>d sam<>g s~be. • • • Kod rC:oveka su se u procesu •rada i deilatnosti [ptVo javile materijal!ne potrebe za hranom, odeCom i Sk1oni!Stem - neophodne za egzistenciju i odr.Zavalllje ,zivota. PoSta ISU rrnaterijalne potrebe ·bHe !Zadorvoljene, javille su iSe nove potrefue za kultumm, obrazovanjem, iknjigom i muzlk<>m. ·Frld:t'ih Engel:s je u Govoru na grobu Karla Marksa i sta!kao da 'je Marks otkrio za:kolll razv·irtlka Uju:dsike istorije: ·»Prorstu i!lnjenicu koja je dotad bila skrivena ,poo ideoloSklm na!Slagama !judi - da ljudi pre rsvega :moraju jesti, prti, 1stanovati .i odevati se, 1pre nego Sto Ce moCi Ida rSe have [politilkom, naulkO'm, ume-tnoSCu, rel:.igiJjom«.' U isto vreme Fridrlh Engels je ,pcdvukao da je pvoizvod!nja mater.iljalnih sredstava za Zivot ona -osnova ~z koje su se ·razville umetnlCke konce,pcije .i ,predstave i da se sve one moraju objaiinjavati na •toj oonovi. I soovjetski u;slholog Rubinstajn rpisao je o ljudskim potrE>bama oslla:njajuci se na Manksove i Engelsove onisli isticuci :psiholoS!ru ~tra:nu ovog pitOOllja. Da ibi zadovOljio svoje pobrebe ,Cavak j.e morao da dela, da menja prirodu, a menjajuCi prirodu menjao }e i saunog sebe. Menjala se i razvijaJa lcovecja svest i njegova delalinost je ,pre svega dobijala ~vesni karaikter. Po ;svojoj 5vesti, svetsnoj delatnasti i svesnlm ciljev.ima ;covek .se i ramiikude od zivotinje. U Ranim radovima Matlks 'i Engels lstlcu tri stra:ne ldrustvene delalinosti. 1. - da je prolzvodnja samag materijalnog Zivota osnovni uslov !Cit ave 3Jstorije; 2. - da zadovdlj avanfie jed:nih ,potreba vooi novim rpotrebama i da je O>rofulv.odnja tih novih [p01lr<lba istoriJsko delo, i 3. - od:nas koji rpostoji od samog pocetka J:storijSkog rw:vitka ;lj'llidskog drUIStva je razmno.Zavanje - to fie »odnos Wmedu ,Coveka ~ ·Zene, Taditelja i dece - i> o rod i c a«. Mallks i Engels su zal~ljwcili Ida ove tri str.aJile drustvenog rw:v&tka ne treba shvatiti ikao tri ·raz'J!iCita IStupnja nego !k:ao tri strane ili .kao tri »-momenta« koji 1 8 F rid r 1 h En g e 1 s, Govori na grobu Karl Marks, KUltura- Beograd, strana 20. 12 Karla Marksa, iz knjige rpostc>jali o.d samoga [p<lcetka •ljudske istorije, od [pll'VHl !judi 9 i da ove tri strane jo.S uvek: vaZe<<. · Kal..l{o .smo .veC ~onstatovali, prvo -su se javiJ.e materijalne, a zatim duhovne rpotr~be. Iz ovih rpotreba O>roizasle su i zelje ikod <Joveka u .]judsk<>m drustvu. Zelja za rr<jpsim sta:nom, za ulk!usn.ijom hr81Ilom, za :l~im odelom, rZelja za ·dbrazovarnjem, muziikom pozodStem, umetno.S:Cu itd. Kod Zellja 'llVek imamo svesno p~stavljene cl!ljeve koje teZim'O da ostvarimo, jasn.i su nam i moti¥i ikoji nas pdk:reCu ka cHju •radmje. U uldZben'icima lpSiho1ogi!je ra:zlilkuju se realne Zelj.e ko'je ilmaju .svoju asnovu u tStvar.nosti i ru stanju .sm·o ih realiizovati, der zavise od nas. Pored rea1nih ;.zelja postoje i •nerealne lkoije nemaju svojU osnovu u rstvarnosti i nilsmo i1h u •stanju reali~orvati jer zavise i od drugi!h oko1n01Sti. Na putu ostva1renja Zelje javljaju 1se IPrepreke i lkoCnd.ce sUbjektivne i dbjElktivne prirode, ,pa .se kod <:ovElka javlja s t•r eiPnli a s t r aha van j e da rs.e njegove ,zeTIJje neCe i~u­ niti. Plsih..ol~zi su :pisali o !Strahu i strahovanjima u ratnim atm01sfe.rama. Upozorenje spikera pre!ko •ratdia na skori dolazaik boonbarder.a ilmji ·Ce da tsrU'Ce ·boonbe ma 1grad iJzatZiva strah kod pojedinca i [pOJiliku umd mase. Covek moze da strahuje iaiko nije ldoZiveo lbomhardavanje, da se boji morskog p.sa iako ga nije vtdeo. · Po profesoru Vilaidimiru VujiC.u suStima straha je u mogu6nosti gubljenja neCega ».Sto volimo«, »ISto rvi-soko cen:ilma: i :Sto na:m je vnlo drago«. Po ne!kim drugim a~torirm.a strah od smrti je »:izra~z ·Zelje za Zlvotoon«, jer sam 1Cin umiraJil)ja, koj'i nikad n\je dozivljen vezan je s ,prek1d<>m ziv·ota. Svest o nUZlnosti smrti pojaCav.a strah. _ Rmfesor Vilj em Diems (Wilfriam James) u krat!rom kursu psihologije posveCuje nekoliko str-am.ica ovoj pojavi. Isto taiko o strahu je :pisao i profesor ZagrelbruOkog Sveuoill!ista Zo,ran Bujas u knjd.zi Elementi pslho1ogije (1945) go.dlne. Strah ,; strahovande preraiStu u rpanlku neoc~kiv,anim doc gadajima 1kao Sto su zemljotrelsi, ,paplave, nesreCe u ·rUJdni?~a, pozari itd ... Opcenito o strahu vid'i lkod Adlera, Vlochm1ra 10 VU!jiCa, Viljema D.Zeunsa i Zoram.a Buj.alsa. 00 ' I I J i. 9M a r k s - E n g e 1 s, Rani raaovt. strana 295. 10 Ad 1 e r, Poznavanjq Covje~a, strana 177 i_ 209 r v u j i c, Medicmska pstholcgtJa t op§ta psihopatologtja, Medicinska knjiga, Beograd 1952, strana 96-97 William .rammes (Psychology the briefer course) strana 252. v 1 ad 1m i 13 �Britaooki filozof Roo! konstatuje da se straih u svome najiS~rozijem vldu !P<>javJjuje tamo gde postoji l!leka O[pasnost s :koJ~m n:csmc s.kl'Oni da se su.aCiU1D. Ka•ko on ka.Ze, »kod j.ednoga 'Je to raik, Jwd cjrug.og materujalni slom, ·kod .tre<':eg otkrice neke nepri:ja'tne tajne, Cetv.rtoga razdiru sumnje 1jrurbamore. U izvesnirm trenuCihna IPXOstrtJ!jle nam \kroz g1av.u jez'ive .mi!sli ka!kve su 1to rm:ilsli, e:aviSi od ~HCnosti, ali crnal!l!je - viSe sva.k ima neki strah koji vrefua iz zasede«.n Pored Zelja i strahovanja u ovoj ·studiji se tSusreCamo sa opttmWm~ .i pesimi2llllom. Ove dve •reCi su aati!lJSjkog por<':<Ia. Optllmzam [pOtlce od reci optlinUIS - naj:bo!ji, a pesimrz_~ o'Cl ~es~ws_- najgori. Prema 1marktsist:i10korm uCe:q.ju i 0/ptirrmzaun 1 pesrmrzam i!rnaju svoje izvare u Objek:tivnim druStveno-1storij'Skim uslo.virma. Po maiTklsist]Ckom ,U!Cenju dr.uStvo se .m-oZe menjati \Sarmo svesnom de'latnoSCu Covelka.u Pesianisti nemaju veru u pabedu. Takvu pesimisti'Oku orljentaciju \Su u filozofiji l!nali Sqpenhauer i Harbmal!l. Oblikom •Pes~a se iSmatra meliorizam, 1koji .potiCe od latinske reci mellor - bolji. A svet moze postati bolji samo putem Inld1v~dua1Jnog sav·r.SeaJ.stva, putem 1prosvetiteljstva. Suprotno meliorizmlu, ma·:r(k.si:zam !IJ'rotivstarvlja revotlucionarnu delatnost masa-111aroda u razvi'tlli:u dru.Stva, ikoja {)dgovaTa poznava.nju <Jbjektivnih zakc>na razvitka ljudskog drus1Jva." U svojoj oneobjaVI!jenoj studiji The patterns of Human concerns, profesor Hadlej Kan'tril u zakljlllCmom ldelu 'izno·si neke karakterlstlke ·coveka u sklo.pu ernpirijskih ls1lr.Zivanja a~ete »0 _Wjud~oj ~reCi«, u .sklQpu mada, oCeJkivalll'ja, aSjpiraCIJa, predv.rda.nJa, br]ga, tStrahova.nja i :stra;pnji. brrnedu ostaHh za!kljuCaika .smatracrn da je vredno istaCi sledeCe lkanJstatac.i,je profesora Hadleja Kal!ltrlla: »1. - Zadovoljavanje pdtreba ikoje sluile .<Jdrliav,.nju Coveka. 2. - O.seCanje f!igumosti, fiziCke i .psiholoSke ;da Ce -ono Sto je steCeno moCi rda se saCuva i da Ce to predstarvil.jati polaznu tacku za evel!ltualni dalji napreda;k. 3. - ·Covek 'teZi za tim .da u rsvome ·Zivotu ima dovolj:no reda :d.a bi sa pdUOno velikoun verovatnoC.om mogao da oceni 11 Bert rand R as I, Osvajanje sreCe (1964) str. 51-52 12 Vidi <f>HJIOCO<flCKJ:rlt cnoaaph Moskva, 1963. godine, strana 328. . ll Vidi L ~ 1 an q Andre, Optimism. Vocabulatre tech..ntque et crt .. t.Jque de .la phllosopfae, Paris, 1962. godine. 14 Sta Ce :se dogiod'itfi, · a Sta neCe, a~ko bude p.o.stupoo na odreden na;Cin. · 4. - Dju:d:Ska biCa ~stalillo streme da proSire svoje podrucje i pobolj\Saju lkvalitet svojrh satisfakcija. . . 5. - Ljudi rsu biCa lk:o_jima rje ISV-o.jstvena naida 1 on1 po svot,joj pri·rodi ni!Su nalklonjeni rezi?;taciji. . . . " 6. - Ljudi ra:spolaZu IS})OsobnoScu da blraJu 1 zele da se s tom ,cwooobnaSCu i sluZe. 7. - Lj•udslka bica zaihtevaju slobodu :kako ibi rmogJa da rea1i:z·Uiju 1svoju aposo!bnost vr.Senja iZlbora. 8. - Ljoudi zele da 'burlu svesni identiteta i lntegriteta. 9. - Ljudi Zele da budu 1S·vesni rsvoje vredmosti. 10. - Ljudi ~raze neku vrednost iii ideologigu kojoj ce biti priv!'1Zeni. 11. - Ljuidi Zele Ida ]maju oseCanje sigumosti i poveren:ja tda Ce ilm druStvo IC:i:jl :su ani sastavni deo IPruZiti dovoljno 14 nade daCe 1se nj.ihove teZnje Olstvariti«. I na lkraju profesor Hadlej Kantrrl zaklijueuje rda 1covek ima cilj, orijentaciju, mugu6nost delanja, menjanja. i t:>redvidam.ja i da teZi rza rnovim vrednostiDla i zad:ov;olJstwma, , a i!stov,remeno 1strahuje, ;strepi i sluti da ISVe njegove nade l!lece b\ti posti@lute. Prelim.iJna·rna istra·Zivanja izvedena SU f€1bi'fuar;a 1962. godine i obuihvatila su 105 grada.na Jugoslavije lkvota uzovkom. Tom prHikom i~itano je 30 ·Tadnika iz Bosne (Zenica-Sarajevo); zatlrn 35 poJ.joprivrednilka Jz HrvaJtske (Jalzalbet-V;>raZdin); 20 sll.rZbenllika iz Sa'Veznag izvr·Sn:og 'VeCa i 20 studenata Beogradskog univerziteta. U ovom iapitivanju pwi :put je p.dmenjena :Skala za -ocenj.ivanje UCnog i naci.Qnai1nog statusa .po uputstvima profesora. Hadleja Kantrlla. Na oSI!lovu sredeniih f.POdatafka iz 1prel:irrninarnih ilstraZivanja dobili smo s"ledece rezu1tate: R ad n i c i 1su u rsvojim 1i!Cnim Zeljama na !Pl'VO mesto istaikli posedovanje vlastite lkuce Hi ·.stana, a 1r1a poslednje mesto su .starvili zdrarvlje. U nacionalnfun Zeljaana \kod Tadn:iJka na prvo mersto ·dolazi mir, ·za1tim reSentje stamlbenog pi~an~a, podizanje !Ilollih falb•rlka i ;sk~acenje •radnog v.rern"<>:a. U ~ifcmrn straihovamljima na(jvllie strahuju ·od bolesti i ISlllrb, .zatrm od bolesti 'i smrti u poradici. U naciona1nim Strahovanjima naj1 1 I4 H a d 1 e y cant r i 1, The patterns of human concerns, giava XV, biCe Stampan 1965 rukopii, �vlse strahuju oo rata i agresije. Pokazali su veUku hl'igu za predsedn;ka Tita i njeg.ovo zdrav"je. S e l j a c i su zElleli moderan uredaj kuce sa elektricnim' .&-vetl:OIID, m.odennim name\Stajem, 'radio attJaratom i televizorom. N a po:t.lednje mesto su stavihl. sk<>lm;anje dece. Iz:m.edu modemwg namestaja i ilkolovaiJiia dece seljaci •u jos [>ozeleli moderni.zaciju g.~dinrstva, zdraV]je sreCan poradiOni Zivot Zellju da ostaiD.u i dall.je seljaci, pl~Canje poreza m.a vreme urCeSCe u druS1weno-,politi!Oktm organizacijama. U nacionalni·m Zeljama u prvron redu istiCu izgradnju radn:LCkih i modernizacij•U 1Selja1Ckih nase1ja. Lsto taka Zele :smanjenje poreza, pr.imenu mehanizacije u IPOljoprivredi, ·razvitaik indwstriije i poboljilamjje saobracajnib veza i2Jllledu grada i seta. Seljaci najvise stra!huju od rata, elementarmib nepo.goda, poveCanja tpo.reza, ·opadanja industrije i nezaposlenosti.. S 1 u Z !b e n i c .i .su istalkli na prvo •mesto :zdravlje u liCnian ze!jwma, a na IPOO!ednje mesto rpoboiljsanje standarda. lzmedu ·OVe dve J.ifOne Zelje nalazi se: sreCan poro:d:LO:ni Zivot, uspeh u IPOslu :svih 10lanova ipOro:dice, Skolovanije i uspSh dece, posedovanje v1a1 stite 1 kuCe ili 1S'tana, uspeh u studij,ama :i zdravJ'je porod'ice. i U nacionaiLnim !Zelj ama slu~benici isti(m samo nacionalni :PTOS<Peritet primenom tehnlke i povecanjem [>r<>d'Wktivnosti rada u industriji i :polljorprivredi. U !iooian strahovaJI!ljiana slmbenici strahuju od inesreenog porodianog zivota zatian od bolesti i smrti. U m.aciona[nim strahovarujima najvi!Se strahuju ad Tarta, agresije i elementamth nepog<>da. Student i u Henian ~eljama pre svega zele uspeb u studijama i u ljubavi, a na rpooledlll,je mesto doll·azi do'bro zalposlenje. Studenti su jo• pozeleli 5recan <POroiliani Zilvot. U nacionaJn'im----ZeJ!jama Zele ra,zvita:k ze:mllje :na sV1m po:dTUJCj:irrna uz primenu dostignuCa nauke i nw'lcleanne energije. U U:lcnian slirahovanjima rtudenti ~ra;huju od neuspeha u studijama, zatian <>d 1bolesti i smrti u porodici. Ka<> i o'stali gradan.i Jurgos!avije i LSitudenti strahuju od rata, agres>je i elementarnih nepogoda. Ilustracije radi iznecemo 'lillani i macicrnalrr:ti status na skali iz [>relliminaMib istrruZivanja u Ju;goslaviji i qporedicemo ga 16 sa J.iOnlm i naciomdnbn statusom gradana SAD i iBrazila iz preliminal'lllih ·istrarZivanlj.a.15 LiCni status Jugos!av;ja .;; ' t Proslost Sadasnjost BuduC.nost Brazil 4,4 5,9 4,0 5,8 6,6 4,6 7,2 7,8 7,2 Nacionalni status Jugoslavija Amerika Brazil 4,4 6,5 5,0 6,2 6,7 5,1 7,9 7,4 7,5 Amerika U proiilosti lieni status su i~Eq>itanici Annerike poil<azahl. najveei 5,9 za1im 'ispiJtaJ!lici Jugosla'V'ije 4,4 i 111ajzad dJs!PitaJ!lici 'Brazila 4,0. Isti je redOISled i za sada§njost, dok ~u var]jacije u bud.ucnosti male. Ju;ge>slavija i Brazill su pokazale wti licni status 7,2, dok u Americi izmosi 7,8. N aciOnalni status u !ProSloSti je najveCi opet u Americi 6,5, zatim u Brazilu 5,0 i u Jugosilaviji 4,4. U sac1aSIJii·osti dolazi Annerilka na pr.vo llllesto sa 6,7, ·zatian Jugoslavija 6,2. K~o 'vidimo va~ijacije Wm.edu Amedke i Jug(liSlavije u sada6njosti nlsu veli.ke i na ip<>slednije llllesto dolazi Brazil sa 5,1. BuduCnost: naciona~ni. \StatlliS u hudu&norsti :funa najweCi Jugoslavij.a 7,9, ~atian Br<rzhl 7,5 i na posledinjem mestu Ameri.ka 7,4, IPremda varijaci(je nisu talko velilke, ai.i u -ce11ni gledane avo je visoik stepen opti1mil2ana nacija poonenutih zemalja ikoje su abtihvaCene prelimima:rnim istraZivanjem. Ova studlja je !PSiboloSko-sociolos"kog kamkte~a a dma i SV·<>iu ekonomsko-jpoliti6ku stranu. Koonplelosna je jer zahvwta l'iCnoot i porodiou, zem,lju i- macilju u ekonoonslkoon, politi!Qkom, kultumom, m<>ralrrlOI!ll i •zdTavstvemom pogledu. Pwo <Pitanje se odinosi!lo na iliCme !Ze:Ije, nade d dCekivanja, d-rugo !Pitanje na liOn-a ;strahovan;ja, brilge :i iStrepnje, treCe na nacicmalne Zelje i nade i Cetvrto rna naciona1ne :strepnje i straihovanja. U stvaTi ovde se tretira period Ziv'Dta UCnosti i porodice, zenilje i l!lacije '"d jedne decenije, jer se od ospitrurrika rtraZiilo da :ka:Ze Sta ,zeli, ord ~ega najvr.Se strahuje, posebno za sebe, a posebno za svOiju zemlju. · ISVidi Ha:dley Cantril and Lloyd A. Free, Personal and National Ladder Rattng, The American behavioral SciE;:ntist, vol. VI, october 1962, No. 2, strana 13. · 2 Zelje i strahovanja naroda Jugosla.vije 17 �U ovom istra.Zivanju pdmenjena je skala za odredivanje lLCnog i aJ.aciona:Lnog IStatursa u tri -vremen.Ska perioda: u pros!osti, sadamjooti i budu6nosti. Svi odgovori su obuhva:Ceni skaQom u 1ri vremen!Ska perioda. Skala je preldstavl\jena u vidu lestvlce <>d d<> 10. Na 'chl.U [estvice je majgori polozaj, a na vrhu ltla.Jib<YlJl. P<>Sto je anil<:eta izvedena 1962. godine ·u ovom lstr<>Ziwanju se <radl o iPeriadu izmeiiu 1957-1967'. godlne. Pros}ost se uzlnta (1957) - pre pet godina, <>adaSitljost (1962) i buducnost (1967) iPosle pet godlna. Pitanje je bi!o fornmlisano t:iko da 1je svaki isjpdtanilk na skali odredlo gde se nailazio pre pet godlna, gde se na!azi sada i gde ce •se na!aziti posle pet godlna. ?. Na§ kriticki stON Vlldi rua strani 161 u prilogu. Medutim, u anali!Zi dobijenilb. podataka bil!o !hi pogre§no ogranlCiti se -sanno na ovaj period, jer Ida bi se shvatHa sadaSnjost, pred1.'lde!a lbuducnost i razwnela prolilost moraju se ned<e JpOjave duiblje sagledavati u ISv-ome istorijskom razvitku. Ova anlketa je obuhvatila 1524 'gradana Jugoslavije izme~u 21 i 71 godine ZivO<ta.'' Mejni projekat lje uTadio profesor Hadlej Kantri!. Upravo onaJko lkako su u upitniku posla'VJj ena pitanja, ~stim redosledom da<Oemo i na'Su anailizu na jugoslovensikom globa'l!llom ni vou, prema profesionalinoj strukturi i r~ionahl.iim rarzliikama i slli\nostima !PO repubJikama. U OVOj anailizi smo /Se!ll1 •toga korlst1li podatlke (prema polnoj i sta:rosnoj struJkturi i mestu staJnov.anja, a u nelkim delovima dali smo zelde .; strahov,anja prema ek0ll<lllll5kom ota1nlsu. Pored pvJh, :i:mali smo ukrStanj a i 1po dTugim obele~irma f.Preana zanimanju 'Oca, zarthn verskoj, nacionalnoj pripa!dn<lsti i ·sko.!Skoj ~rem~ cije xezuJtate niomo uncxsiiJJi jer se niiSU !POkaza1e neike veCe -varijacije. u stvari ovde ,. radi 0 potr~barrna :izrazenim .u zeljama lwd po(jedinaca, pojedlnlh ..~publilka i ispitanih gradana u Jugoslaviji. · Prvo .Cemo ·iz':LoZiti li:Cne Zelje, zat'itrn ]i!Cna sirahovan:j a, da bi iSlllo pre§li !lla .centraJini deo ove "tudije J<oja tretira naciona,Ine Zellje i strahova111ja. 16 Vldi profesionalnu i naCionalnu ~trukturu uzorka kao i distl ibuciju po republikama, u prilogu na strani 155 i 156. 18 LICNE ZELJE Li·Ona i :naciona.Jna !SI"eCa, lli!Cne i naciona'lne 1Ze1je, zatim. · liCna i nacianalna ·~gtrahovani,]a nailci:ze se u centrU pa:Zm.je O¥og ]stra:Ziva;nlja. Rr.vo (pitmje [koje se -odnosilo na il]Cne I.Zelje, nade i oCekivanja .naiS saradn]k je postavio ·~spd.taniku ·ovako: »Svi mi Zelimo neSto od Zivota. RaEIDslite o rtome St3. je za Vas bitno u Zivotu i Sta biste Zeleli da oswarite u buduCnosti. Drugim reCima, ·kad zamislite :svoj'l;l buduCnost v~ n a j I e p s em s vet I u kako bi !lrebalo da wgleda Va5 zl· vot da biste bill sreCni. Ne Zurite sa odgovorom - razmislite« 17• Na ovo piltanje~ oclgoN"arala "11 1524 gradana Jugoslaviue. Po frelkvencijama, u !Procent\ma i a(!lSolutnim l>r<>jevima [looe Zelje idu ovim :redom: 1524 1000/o 611 SreCan Zivot dece 40 506 33 Limo zdravlje 498 33 Posedovanje kuCe ili stana 25 375 SreCan Zivot porodice 368 Moderan nameStaj, televizor, kola 24 319 21 Visi standard 257 Zclravlje porodice 17 140 9 Zaposlenost 129 Putovanje rekreacija 8 126 ViSe novaca 8 114 7 Mit bez rata 7 Smanjenje porew. 112 VeCa penzija 7 106 Uspeh u studijama 6 97 Bliske veze 1sa rodacima 5 80 5 Preselenje u grad 78 Ostati i daJje seljak 5 76 11 Jedno anketirano lice moglo je da da ViSe odgovora, odnosno da navede dve, tri, deset i viSe !elja i strahovanja u isto vreme. �lmnedu sreCnog Zivota dece, lkoji se na1azi na prvom mestu u liemian zeljauna sa 40°/o, i lieme zclje - ostati i dalje seljak, lkoja se nallazi rna posledmljem mestU, ISa 5°/o, nalaze se: HCno- zidravJ.je, IPOsedovanje vlastite lkuCe :i!li stana, sreCan pox-adiCni. Zivot, p-osedovanje modernog nameStaJja, televizora i kola, vtsi stamldard, zdravlje !J?Oroldice, :za;paslen01st, putovanje i OC'ekreacija, viSe :novaca, mir tbez .rata, ISlllanjenje poreza, veCa penzij a, uSjpeh u. .stud:ij am a, bltske veze sa rodacinna i prese- lenje u .grad. (Vidi graficki prikaz na sledecoj strani). Pored ovih IZelj a poj avile <SU se ibr<ljne <lru.ge, tiji su rprocenti ~d 5°I o, rpa smo ill u anaUzi 2an€!111a:rili. Jipak cemo ih pomenuti u teks<tu jer su interesantne. To su: rpostati bol,ji struCnjak, .ilmati dobar posao, dobra Zetva, uspeh. uopSte, modernizacija gazdill!Stva, sreCne godim.e u statosti, ekonomska StaJb:t1al:Ost, korist od drugih, .zadr.Zati status quo, ra'Zumevanje dru.gih, emocionalma •stalbillnost, vla:sti'ti posao, ;posedovanje vlastite zemije, povJ.,cenje u pooziju itd. A sada po.gledaljmo neke od ovih :Zelja koje smo posebno ana!lizira;li na osnwu OltatistiCkih podata:ka, konkretnih od.go- LICNE ZELJE "' 0 0 SreCan Zivot dece LiCno zdravlje ---------- Vlastita kuCa --~- --.-- SreCan iivot porod ice Moderan nameStaj: - -- -.-- - - Vi Si standard Zdravlje porod ice vora i ocene na skali. Opslli jugoslovenski prosek (srednja vrednost ili aritmesredina) li!enih zelj a na Skali za rp<roslost iznosi 4,3, za sadalillljost 5,0 d za buducnost 5,7. Uztmajuci ~ieme zelje na skali od sadalinje>sti iznad opsteg ju.gotS!ovensko.g nivoa nal~>Ze se: posedovanje v~astite kuce iii st®a 5,0, licno ~drav'l.je 5,1, iSreCcm Zivot dece 5,1, .3d-ravlje por01dice 5,2, sreCan porod:ieni :Zivot 5,4, putnva:nje-rek:Teacija 5,5, mir 5,6 i 111speh u studijama 5,9. Ispod opste.g ju.goslovenskog ;proseka n"'laze se s'ledece liOO.e zelje: posedova:nje naunest,ja, rkola i televizora 5,0, bllske tl~ka veze ,sa rodacima 4,8, za;poslemost 4,7, :innati rviSe novaca 4,7, preselenje u .grad 4,6, vi~i Oltandard 4,5, ostati seljaik 4,5, socij!l1na sigumost 4,3 i smanjenje poreza 4,1. Svi ovi podaci su dati u tabeli 1. Naveli smo ih uzianalju~i trefu kolOOJIU verukalno Cs"dailnijost) p<>la:zem od fulta!la uzorka. Zaposlenost Putovanje • rekreacija ViSe novc:a Mir bez rata Smanjenje poreze VeCa penzija Uspeh u studijoma Veze sa rodjacim Preseljenje u SreCan Zivot dece grad Na pr.vo mesto u [icnim zeljama grad~>ni J•u.g<>SlaV'~je stavljaju s T e can z i v o t dec e. Od 1524 is,pitanirka 611, odnosno 400/o TC>ditelja zeli da rSU im deca 2ldrava, da dobro Uce, Ostati seljak 21 20 �da a: · za:vvse rsa uspehom cSko!u' da '~•tanu , uiJIJ,- 1 ·"t • · · · .. l:"........ - ·ct~'-- · ""·XUiCUJaCl l gra_ an~. JugoslaVlJe. Odnas •roditelja prema deci i dece rprema rodrte:Jrm~ tr.etiran je u ·nauci i umetnosti sa IVifSe .strana kako ~- jproslOisti .taiko i u sa:da.Snjosti. 111 U 'Sav·remenim usl~vim.a ~1vota lila .rclaciji deca - roditelji javljaju 5e lbrojni [P'l'db.!el!lli 1 ~ote~oce. koj7 .~adh-u u ekonomskru, socijaJnu, .rpedagoSku, Psil;oloSku 1 rpollt]a;<u stral!lu ovih pital!lja. Deca - r<:>ditelji, rodrteiJl - deca - Skola itd. U naSem- i-straZivam.ju :status. dece _na ,Skali je o:cenjen u sadaSn!josti i ibudur6nosti na veCem nivou od opSteg jugoslovenskog proseka. Pro~lost SadaSiljost 4,3 4,3 5,0 5,1 Nacionalni status SreCan Zivot dece Budu6nost 6,7 7,1 RatZ!rka d.emedu prO!Sl<>sti i sada.Snjosti je llle-matna i .fumosi o8 a •izmedu sa.daSnJj1ooti i buidu.Cnosti 2,0, a ceo total je 2,8. ' ' I SreCan Zivot dece I U porastu Bez pro-/ U padu/ .Bez od-I.Broj ispi _ mene govora tanika Sada~njost - proslost 610fo 17"/o 220fo 8()0/o 10°/o 8% 611 BuduCnost- sadaSnjost 20/o 611 U \S8JdaSnj10sti 61°/o smatra srecan lilivot dece 17•/o m:lsli da nema promene d razlike izmedu. proSlosti i IS~'da.Snjosti a 22"/~ tvrdi da je sadasnja situacija gora .od pros!e. u l>ud~c­ n~, 80°/o oe~kuje llrecan zivot dece, 10% Sllllatra da llleCe 'blh, pro~El!le.. =edu sad:'-'njosti i budu6nosti, ; 8% ocedmje da 'Ce -sreca:n ZLvot d~~e ihrb u opadanju. Ia B t . Osvajanje STe6e, »Minerva« (Subotica-Beograd) 1964. godl~e,r si~~a ~2:: s 1, »Naklonost roltitelja prema deci i dece prema roditelj'm - d bude je~an od najveCih izvora sreCe, ali u stvarnosti u da~as~-:~wz~ a odnosi 1zmed:u roditelja i dece u devet sluCajeva ad deset su nJ vreme ~~e str_ane t i devedeset i de vet od stotine sluCajeva izvor nesreCe ~!~ei:d~: d naCel~eJ~~gf!n~a ~~~e~ PgJ 0~j~u~ijPhUZi o~novno zadov<?ljstvo k~je bi u prostranjenog u naSe do~a. Odrastao k~ji 't~ d~ !i~a~~v~~b~~~n~~k~e~;~ JJI da im pruZa sreCan _:hvot mora duboko da razmisli o roditeljstvu i paSta Je razmislio da postup1 mudro« Pod srecnrm Zi.votom dece IPOdra:zum.eva ·.se (pTe svega sreCa dece u rct:litelj:skom dolnu, zatian sreCa u porodi'ci kojti sanri 2lasnuju po izlasku iz l'e>diteljSkog doma kada se ekoo nomski ·osamostaJe i odvoje od roditelja. iPolulkvaliflkovani radm:iJk. iJz Ba!lloviCa, :s-tar 36 godina, 1sa 1Cetvoro dece izra.Zava li!Cmru Zelju reCenicom: »Da mi deca 'ZavrSe \Sk:·oJ.u i imadu sre6nu 1budu6n-ost«. Jedm.a ma1jka -i'Z Mostara sa 1Cetvoro ldece-~ nacionalno noopredeljena, kaZe: »Zelim da m:i dj-eca 'izadru pravi put, da ostanu 'Vjerna da.na!lnjici, da lilli djeea bolje Zive nsgo Sto sacrn ja Zivjela u Zivotu, da· mi !Prva l}tlCerka studira fi·lozofiju, drtlga da zavrSi zubo-tehniku, treCa 1m.edicinu, a cetvrta ,tehniku « •.• Prema starosnoj strlllkturi, sreCan Ziv-ot dece zauziana prvo mesto kod roditelja i2nnedu 30-49 godina starosti sa 51•/o, zati>In drugo mesto kod "'ocHtelja ·sa 50 i vllie godtna sa 36"/o, i trece meoto kad roditelja i2nnedu 21-29 godime 'starosti sa 24°/o. Prerna p-rofesionarlnoj struikturi na proo mesto sreCan Zivot dece .st-avlja.ju ISeljaci sa 350/o, 'Slu.Zbenici sa 43°/o, tlomatice ISa 500/0, dok •radnici o"V'U liCnu 1.Ze~ju istiCu na d<rugo me<lto 'Sa 36%. Iizmedu ispital!lika u selu i gradu nema razl.ike, jer :sreCan :Zivot dece do1azi na prvo anesto, a isto talko na rang listi Zene i 1m.u\Skarci stavljaju ovu Zelju na prv·o mesto. »NaSi · roditelj.i nas vole .zato Sto •sm-o njihova deqa i to. je nepromen]di-va ~Cinjenica, talko da se oseCamo sigurnij.i :ka:d :smo s lll,jiana nego crna IS lk:im. drugi-m. U ·Ca1sovim.a uspeha to mo.Z-e da fulgleda nevaZ:no, ali u s'luCaju neulspeha to wruZa utebu i lbe2lbednost, !koj,a se niiglde idTugde .ne Jno-Ze naCi.«-. 19 Kako vidim.o, sreCan Ztvot dece de u centru IPafuje gradana JugoSlavije. na LiCno zdravlje Li!Cno zdrav]je zauzima -drugo mesto u liiCnilm. ZeJj ama na ralllg Jisti, jer 506 i:spitaniJka odnosno 330fo, zele da 'sU zdravi fiziOki i mentalno i1i alko su ·bolesn:i, da ozdr,ave. Pfem.a :starOisnoj strukturi ova Zelja zauzinna prvo mest-o kod sta:rosne gl"UIPe ikoja ima viSe od 50 godina Zivota, JSa 43il1/o, .zatim treCe mesto 1sa 31°/o kod starosne grurpe izmeO!u 30 i 49 ,gordtna stac rasti, i c.etvrto mesto ilmd staroSI!le grurpe iz;medu 21 i 29 godine Zivota sa 24°/o. 'talkve Zelje su se -,i mogle oCekivati jer 19 22 B e r t r a n d R a s 1, isto delo, strana 132. �su mlade generacije :2Jdravije, sposobnije, _ odmornije, i nisu iscnpane kao 1generacije lkoje su stupile u. petu iU Sestu deceniju zivota. Llcno zdravlje seljaci i domacice stav'.ljaju na drugo meato, a Tac1nici i oJ:ui'Jbenici na cebvrto. Evo kalko je to izra.Zeno u ,procentiana: radnici ovu Zeldu ]spoljavaju sa 29°/o, seljaci sa 30°/o, IS!ui'Jbenici sa 25% .i doonacice sa 420fo. Na Skalhl. licno 2ldravlje u pr<JS!osti i sadalinjosti je nesto i2m"d jugoslovanskog proseka, a za buduenost je jec1nako opstem juga.slovenskom l!li!Vou. Pmslast 4,5 Sadailnjost 5,1 Buduenost 6,7 Ce!a raoiliika od ipir<lillosti do buduenosti imosi 2,2. L!cno zdravlje I I U porastu Bez . promene I U padu I I starosna grupa izmedu 30--49 godima 'to lsto zeli sa 37°/o, i na trece mesto •sa 19"/o dolaze ani koji su !llavxshli hli rpresli pedesetu godinu Zivota. . Prema profesio!llalnoj strukturi, posedovanje vlas'tite lkuce kod radnika dolazi na prvo mesto sa 43°/o, kod slui'Jben;ka na drugo mesto 1sa 34°/o, i kod doonacica i selfalka na trece mesto fdomacice sa 32•/o, a seljaci sa 26°/o). To 1sto ·radnici u veoma visok.Om procentu i po rang-Usti na prvom.m.estu Zelle rposedovanje 'kuce ili stana moze se objasniti. time .Sto de planskarn industrijalizacijoon veJiki broj radnika iz 1seoskib podrn,cja presao. u gradove o ukljuCio se u industrijsilru delatnoot, a mnogi su se medu njima nalili bez kuce iii stana. U ~adu 37"/o zeli da ima vJastitu :kucu, a llla se1u 29"/o.w • Minimalne su razlike u posedovanju lkuce illi sl'lltla na skali i jugoslovenskog proseka. Bez Broj .Jspiodgovora tantka Proslost Sadasnjost proslost Buducnost- 54% 19"1o 21J>!o 506 sadaSnjost 73% 12"1o 13% 506 U sadailnjosti 26°/o jspitan;ka omatra da fun je l;eno zdravlje u opadanju, 12°/o 'tvrdi da nema promene bmedu !Proslosti i sadalinjosti, a 54°/o smaJtra .da je sadalinja situacija balja .od proSle. 73% smatra da ce lieno "dravlje u lruduenosti biti bolje nego Sto je u s>~damjosti, 12% ocekuje da u Henoon zdravlju ·neee imati [proonene, a 13% QCekuje [pOgorsanje zdravstvenog sl!mj,a. Rudar iz okoline Tuzle ·i>!j avlljuje: »Limo zdravlje i 2dravlje parodice - to je moja liCna 1sreCa, da mi deca zavrlie Skolu da funam vecu platu i da sazidam Vilastitu ikuCu i da ian am ikravu ... <* Vlastita kuca ili stan Pa,sedovanje V'lastite lkuce iii stana zeli 498 i51pitanika odnoono 33%. s dru,ge strane, 368 gradana iii 34•/o, zeli da ima tmoderan nameStaj, !kola, televizor, lepo · kUIPatilo i adclo. Prema starosnoj struikturi grupa ad 21-29 godina IPOSedovanje vlastite kuce ill slana stav1ja na drugo mesto sa 41%, 24 Vlastita kuC1 ·ili'stan Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost Sadalinjost 4,1 --------~--~-----~--- 5,0 I I Bez U porastu promene Buduenoot 7,0 I U padu 60% 17'/o lO"'o fl'!o I Bez odgovora Broj lspi· tanlka 23% 82"1o I 498 2% 498 OV'de je u prvoon redu vredno lstaci da je 23°/o iSipitanika pesimisticki ocenilo na Skali posedovanje kuce u sadasnjosti u odnosu na proslost. Medutim, 17°/o smatra da u toone pogledu nema nikakve razlilke izmedu pro&osti i sadalinjosti, dok .je 60"/o optimistiCki orijentisano. Buduenost je izra.Zena sa 82°/o (za pooedovanje lkuee iii stana), u ,porastu je, 10°/o smatra da nece biti rpromene u 'toone rpog!edu, a 6"/o predviaa da Ce OVa ze]ja biJti U O!Padanju. Mnogi rac1nici i ostala ispitana lica u lianiml zeljama podvlace da zele da podignu vlastitu kucu iii da dograde ~apo­ Cetu, da kupe nov name.Staj. Ta:kve Zelje se mogu naCi 1 kod selja:ka. Makedonac, seljak iz okoline Ohrida, l!V•Oje l~ene Z.lje formulise: »Da dovrsim ku6u i da k~iml nameiltaj; da za20 Vi:ii: D o 1 f e v o g e 1 n i k, urbanizaetja kao oCZ:mz privrednog razvoja FNRJ, strana 23 i ·24. 25 �SBidim v:lnogr,.d; da swdim duvan; da kupim nekoJ:iko d<rava; da 1lrulpirm. ovce i da imam mn01go j-aganjaca«. A JStarica jz okoline Titograda kaZe: »'Za mene -ti je naj;va'Znilje ICast i poStenje, da 111e ulazim u ni1kalkve new-oStene :stvari, ja d. lbilo lko m.oj, da ne .ubije, da ne l,;Ze, da se 111e odaje nemoralu. ZeHm da pro~ d8i!ID zelllllju, da sBigradim kucu i da unnrem lWko ~ez unuka) ... « SreCan porod_iCni Zivot Na Telaciji prO'Slost-sad..Snjost 59°/o OIPtimistiCiki u sada3njosti oseCa ·&reC.an Zivot porodice, 70/o :smatra da nema promene, a 25°/o tvrdi da je sreCan Zivot 1porodice ru opaldanju. Met!utim, buduenost je •izra.Zena sa 83"/o optim;stiilkog gledan~a na ovu liCnu Zelju, 70/o 1Sll1atra !da Ce buduCnost u ;poredenju sa sad!tSnjos6u .biti bez .promene, a 9"/o ocekuje opada.nje sreCe u porodtCmom Zivotu. Zdravlje porodice Pod ovim se podrwzumeva srecan br.Wk, ugodan i prijatan d~, ljt.tbarv u porodici i harmanija i2medu muZa i Zene, •roditel]a i dece. Brwk sa decam. Ova zelja se u>rema starosnim grUIP8i!Ina postavlja razlii\ito. Starosna &I'Il!Pa do 29 godina starasti istiCe sreean zivot ,porodice na prvo mesto sa 45"/o. Druga starOS!lla grupa izmet!u 30 i 49 godina zeli srecan zivot porodice sa 19"/o i stavlja ga na Klrugo mesto u licnim zf!lj8i!Ina. Treca star-osna g-rupa od 50 i viSe godina zeli srecan porodieni zivot sa 13°/o. Kod ove gl"UIPe ova zelja je na sedmom mestu u J.icnim ze~j-a. Kod sluzbenika je svrstana na treCe, domaCica tna Cetvrto, a lkod radnik:a i se1jaka na Sesto mesto. Radnici su je izraziJi sa 26°/o, seljaci sa 200/o, sluzbenici sa 30°/o i :domaci.ce sa 27"/o. 'Na •slkali srecan IPOTodieni Ova zelja obuhvata fiztcko i men:t..mo zdravlje svih Ola.nova porodice, SIPOO<ibnost za rad, delatnost i ptiV'reili.vanje. Na rang-llsti je na sedmorn mestu sa 257 iSIPitanika odnosno 17°/o. Prema starosnim grupama ista:knuta je -razliCito. Prvo mesto zauzima <kod onih iS!Pitan>ka koji imaju viSe od 5o godina lhlvota. Ova grUIPa zdravlje porodice staov[ja na peto mesto sa 18°/o, zatim starosna grUIPa izmetlu 30 i 49 godina stavlja na sedmo mesto sa 19"/o, a grUIPa izmet!u 21 i 29 godina na 10 mesto sa 11°/o. Gleda.na prema profesionalnoj .strukturi, ova Ze:ija dolazi tkod domaCica na Sesto mesto sa 26"/o, kod Ta<lnika i selj"ka na sedmo mesto (radnici sa 12"/o, a seljaci sa 17°/o). Kod slliZbenika zauzima .osmo mesto sa 13"/o. Zivot u sva tri Yremenska perioda je neSto i:znad jugDs1oven- ProSloot 4,6 slkag proseka. RrO'Slost 4,5 Sad..Snjost 5,4 Buduenost 7,2 Ocena iila skali je veCa u sva tl'i vramenska perioda od Mladi selja1 neoZenjen ZeE !Pte ISvega bralk, i Q!VOm re:Cek, nicom izraiava sreCu: »SreCan br·alk, da imam ldecu, da napravi:m kuCu, da .uvedem elektriCno svetl:o, da lkwpim radio aparat i bicilk'l«. IU porastu Ipromene I Bez BuducnostsadaSnjost 26 59"/o 16% 25"/o 83'~~/o 7% 9"/o 375 1°/o Zdravlje porodice 375 ispiIU porastu Ipro';::ne I U padu I Bez od~ I tanika govora Broj SadaSnjost - proslost I I Bez ian· U padu odgovora Broj isPta l- Sadasnjost proSlost Buduenost 6,9 opsteg jugoslavenskog proseka. T<italma ra2llik.a od prO'Slosti do .bwduenoshl. iznosi 2,7. SreCan porodiCni fivot SadaSnijost 5,2 BuduCnostsadaSnjost 54% 21% 24% 1% 257 71¥'/o 12% 11% 3fJ/o 257 U sadaSnjosti :IJdra~>lje porodice je u pora!Stu sa 54"/o u odnosu na proSlost, 21°/o smatra da nema ;promene a 240/0 oseCa da je Zidravlje IPOrodice u opadanju. BuduCnost ru -od- 27 �nosu na sadaiinjast izrazena je sa 740/o, oni df!kJe smatraju zd:ravlje (PDrodice u (POrastu, 12°/o je bez promene, a 11"/o Gcelouje da ICe 2Jdravlje por<Jdice lhilti .U O(Padaarju U buduenosti. DomaCica sa decom kaZe u odgovoru: »Da im.am lbolji stan, da me i da1je s1.uzi l'ldravlje i moju porodicu, da se slaZarn sa muZem i da Zivifm.o u Blozi, .da ISe naB Zivotni standard pobolj'Sa«. Seljanka, Makedonka, iz okoline Bitolja, neudata, izraZava liCnu Zelju ovom reCenicom: »Zelirn da budem dobro odevena, :da spremim (miraz za udaju), ali nadam. se da Ce me !lll1adlc koji me voli uzeti i lbez toga ... « . Tabela 2 LIGNE ZELJE NA SKALI U POREfiENJU SADASNJOST - PROSLOST (Ofo) · L!cne !e!Je ne STATUS LIGNIH ZELJA ISPITANIKA NA SKALI PREMA OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI Tabela 1 ~ ~ 'io Llcne !elje 0 :;;; 0 Uspeb u studijama Put~~anje - rekre- aCIJa SreCan porodiCni Zivot Zdravlje porodice Srecan Zivot dece LiCno zdravlje Vlastita kuca TOTAL UZORKA NameStaj, kola, televizor Bliske veze sa rodacima Zaposlenost ViSe novaca Preseljenje u grad ViSi standard Ostati seljak Socijalna sigurnost Smanjenje poreza 28 ·~ ~ .-g ..,~ ,~ "" '"' "'~ "'g ~ Mil: .. -o£. I '~I 1i) 1 CII(I')O ,.... 0 '()(J) 0 c Its~- "0 ;I ' ....... Q><lll'l:j ...... c c. ;3 coC8 rn >Ul c.. c3·~~ ~ t:: 't:l ·o;. .2:1 ell ·o= ~" "'~ 6 7 4,4 4,7 5,9 5,6 7,9 6,8 1,5 0,9 2,0 1,2 3,5 2,1 97 114 8 4,5 5,5 7,3 1,0 1,8 2;8 129 25 17 40 4,5 4,6 4,3 5,4 5,2 5,1 7,2 6,9 7,1 0,9 0,6 0,8 1,8' 1,7 2,0 2,7 2,3 2,8 375 257 611 33 33 100 4,5 4,1 4,3 5,1 5,0 5,0 6,7 7,0 6,7 0,6 0,9 0,7 1,6 2,0 1,7 2,2 2,9 2,4 506 498 1524 24 4,1 5,0 6,9 0,9 1,9 . 2,8 368 5 9 8 5 21 5 7 7 4,7 4,2 4,1 3,9 4,0 3,9 4,4 4,2 4,8 4,7 4,7 4,6 4,5 4,5 4,3 4,1 6,6 6,8 6,5 6,9 0,1 0,5 0,6 0,7 0,5 0,6 0,1 0,1 1,8 2,1 1,8 2,3 1,9 1,8 1,2 1,6 1,9 2,6 2,4 3,0 2,4 2,4 1,1 1,5 80 140 126 78 319 76 106 112 6,4 6,3 5,5 5,7 raitu- promeodgo- ispitaI .,. IUoiBezl U paduIBez\Broj l l TOTAL UZORAKA 100 SreCan Zivot dece 40 Licno zdravlje 33 Vlastita kuca 33 SreCan porodiCnd Zivot 25 NameStaj, kola, .televizor 24 ViSi standard 21 Zdravlje porodice 17 Zaposlenost 9 Putovanje - rekreacija 8 ViSe novaca 8 Mir 7 Smanjenje poreza 7 Socijalna sigurnost 7 Uspeh u studijama 6 Veze ,sa rodacima 5 Preseljenje u grad 5 Ostati seljak 5 vora 57 61 54 60 18 17 19 17 24 22 26 23 59 61 54 54 57 16 15 20 21 13 25 24 .25 24 30 60 50 58 37 37 77 51 61 52 14 29 20 29 25 8 14 19 24 25 21 22 33 37 15 35 19 24 1 1 1 1 1 1 1 1 nika 1524 611 506 498 .375 368 319 257 140 129 126 114 112 106 97 80 78 76 Ova tabela [Polkazuje ,status JiOnih zelja na skali, O'dnoono ra!Zlilke i promene od proSlosti do sadaSnjosti. Na primer, za sreean zivot dece izjasnilo se :611 isp:itanlka, odnosno 40•/o Od proSlosti do sadaSI1joS'ti 61°/o smatra da je sreeam ziv.ot dece u uspcmu, tmetlutlm 17°/o tvrdi da de WdaSI1jost ista ikao i :proslost, a 22°/oll!llatra da je u sada&njosti zivot dece u padu, da je nlZi nego u (ProSlosti ·I taJko se redam horizantalno mogu videti razldlke u li'Onim ZeJjama n~ Skali u ovoj tabeli, merene u odnosu sada8njost-:- ;proolost. 29 �Tabela 4 Tabela 3 LICNE ZELJE PREMA POLUu (%) LICNE ZELJE NA SKALI U POREf>ENJU SADASNJOST - BUDUCNOST (%,) LiCne felje I I U ft~~ \Bezl U padu /Bez,Broj % promeodgo- ispitanl 100 40 SreCan Zivot dece Licno zdravlje 33 Vlastita kuCa i stan 33 SreCan porodiCni Zivot 25 NameStaj, kola, televizor 24 ViSi standard 21 Zdravlje porodice 17 Zaposlenost 9 Putovanje - rekreacija 8 VliSe novaca 8 Mir 7 Smanjenje poceza 7 Socijalna sigurnost 7 Uspeh u studijama 6 Veze sa rodacima 5 Preseljenje u grad 5 Ostati seljak 5 TOTAL UZORKA ra ne 76 80 73 82 83 83 79 74 81 79 70 70 64 63 92 78 92 74 12 vora 10 2 10 8 12 10 7 9 13 2 2 2 1 2 3 3 10 12 13 8 18 12 19 15 4 12 1 18 6 9 6 8 11 6 13 2 3 3 4 18 4 11 9 15 4 10 7 8 :lene Mu.Skarci ka 1524 611 506 498 375 368 319 257 140 129 126 114 112 106 97 80 78 76 Gornja ·tabela IP<>kazuje !promene li<\nirh z<'lja na skali i razlike "d sadasnjosti do buducnosti. Uzecemo na prilmer petu Ii!Cnu Ze'lju po redu nameStaj;> kola, televizor. Zelja za posedovanjem madernog nameStaja, ~telev:Lzora i !kola .izraZena je sa 24°/o, odnosno 368 ispltanika iotaklo je u od(govorilma. Od sad<ISrijosti do ·budu6nosti 83°/o o·cekuje porast ove nade, odnosno ispunjenje ove zeJtie, 9°/o smatra da ce ibuduC!llost biti isla kao i saidamjost, a 6% l.zjav;ljuje da ce ibiti niZa od sad<iSnj<>sti. Dva ispitooika !llisu dala odgovor. I tako se red<>m m<>gu v>deti ostale razlike. SreC:an Zi:vot dece Posedovanje vlastite kuce Ucno zdravlje Moderan namestaj Srecan poradicni Zi.vot ViSi standard Zdravlje porodice Zaposlenost Uspeh u studijama Rekreacija - putovanje Smanjenje poreza seljacima Socijalna siguroost ViSe novaca Mrr Preseljenje u grad Ostati seljak Bliske veze sa rodaoinla 34 31 29 24 21 21 12 11 10 9 8 8 7 1 7 6 4 Srecan Zivot dece Ucno zdravlje Vlastita kuca SreCan porodiCiii Zivot Moderan name5faj ViSi standard Zdravlje parodice ViSe novaca Zaposlenost Rekreacija - putovanje Mrr Bliske veze ISa rodacima 46 · 38 35 28 24 21 21 10 8 8 8 Smanjenje rpor.eza 7 6 Socijalna sigurnost Preseljenje u grad Ostati seljak Uspeh u studijama 6 4 4 4 Tabela 5 LICNE ZELJE PREMA STAROSNIM GRUPAMA (%) Starosna grupa (II) Starosna grupa (I) (30-49 god.) (21-29 god.) SreCan Zivot dece Srecan porodiCni Zi.vot 45 VlastiJta kuCa V!astita kuca 41 Ucno zdravlje Modenm. name5taj 35 Moderan name5taj LiCno zdravlje 25 ViSi standard SreCan Zivot dece 24 SreCan porodiCni Zivot ViSi standard 20 Zdravlje parodice Uspeh u studijama 17 Zaposlenost Zaposlenost 16 Mrr Rekreacija - putovanje ZC!ravlje porodioe Preseljenje u grad ViSe novaca Veze sa rodacima 12 11 11 9 5 Putovanje - ;rekreacija ViSe novaca Smanjooje poreza Uspeh u s!udijama Ostati seljak 21 Podaci uzeti prema ameriB!:oj statistiCkoj obradi - 51 37 31 25 22 21 19 9 9 7 6 6 5 5 tabela 1, 2, 3, 4,5,6i7. 31 30 �~ ' ,j Starosna grupa (III) (50 i vise god.) LiCno zdravlje· SreCan Zivot dece Vlastita kuca ViSi standard Zdravlje porodice Socijalna sigurnost 43 36 19 19 18 16 Sreean Zivot porodice Moderan namestaj Smanjenje poreza ViSe novaca Mir Putovanje - rekreacija Veze sa rodacima Ostati seljak Zaposlenost 13 13 12 9 9 7 7 7 5 Tabe!a 6 LICNE ZELJE .PREMA MESTU STANOVANJA SELO - GRAD (Ofo) S elo Grad Sreean zivot dece Licno zdravlje Vbstita Iruea Moderan nameStaj Sreean porodiCni Zivot Visi ,standard Zdrav1je porodice Smanjenje poreza Zaposlenost ViSe novaca Preseljenje u gmd Ostati seljak Mir Rekreacija - putovanje Socijalna sigurnost Btiske veze sa rodacim:a Uspeh u sturujama 38 32 29 27 22 22 17 14 9 9 9 9 7 6 6 6 4 Srecan Zivot dece Vbstita kuca LiCno zdravlje SreCan porodiCni Zivot Moderan nameiit"j Vi.Si standard Zdravlje porodice Rekreacija - putovanje Zaposlenost Uspeh u studijama ViSe novaca Mir Socijalna sigurnost Bliske veze sa rodacima Preseljenje u grad Srnanjenje ~eza Ostati seljak 43 37 34 27 21 20 17 10 9 9 8 8 8 5 32 43 36 31 29 28 26 12 Mir Rekreacija - pwtovanje Bl:iske veze sa rodacima Socijalna sigurnost ViSe novaca Preseljenje u ~ad Smanjenje poreza Ostati seljak 11 9 9 8 6 5 5 4 1 1 Ostati seljak ViSe novaca Zaposlenost Mir Preseljenje u grad Socijalna sigurnost Rekreacija BliSke veze sa rodacirna Uspeh u studijama 43 34 30 25 20 19 18 13 10 10 9 6 5 4 Do maC ice: SreCan Zivot dece LiCno zdravlje Vlastita kuca SreCan porodiCni Zivot Moderan name5t"'j Zdravlje porodice ViSi standaro ViSe novaca Zaposlenost Rekreacija - putovanje Mir BUske veze sa rodacima Socijalna sigurnost ViSe novaca Preseljenje u ~ad Smanjenje poreza Ostati seljak · Uspeh u stuitijama 2 Seljaci: SreCan Zi<Vot dece Lieno zdravlje Vlastita kuca Moderan nameStaj Smanjenje poreza SreCan porOdiCni Zivot Zdravlje porodice Vi.Si standard 35 30 26 25 23 20 17 15 * 1 LICNE ZELJE PREMA ZANIMANJU (Ofo) Zaposlenost Rekreacija ViSe novaca Socijalna sigumost Uspeh u studijama Mir Preseljenje u ,grad BUske veze sa rodacima Srnanjenje poreza Ostati seljak l SluZbenici: SreCan Zivot dece Vlastlta ,Jruca SreCan porodiCni Zivot Lieno zdravlje Uspeh u studijama Moderan nameStaj ViSi standard :Zdravlje porodice Zaposlenost 2 Tabela 7 Radnici Posedovanje kuee iii stana SreCan Zivot dece ViSi standard Lieno zdrav!je Moderan nameStaj, kola, televizor SreCan porodiCni Zivot Zdrav1je porodice ,, * 15 10 9 8 8 7 6 5 2 43 42 32 27 26 26 2i 9 7 7 7 7 6 5 5 4 3 1 • Po 01portovoj te6riji dioooshl ponasamje eoveka se mo:te ra•21Umeti ruko Se !POIZllaju njegove Zelje, mspi-racije i ![)lanovi.u U naSem .i·stra.Zivandu Sa2ma1i !Smo liJCne Zelje gractana. U Celini gledane na skali one p<Ykazuju visoik stewen o;ptimimila u prQjektivnoj ~ituaciji jet 76% ispitanlka gleda na llljlhovo ispwnjenje u usponu, 12"/o smatra da nece biti nikaikve ra>:" like i~medu sadaiinjosti i buducnosti, a 10"/o tvrdi da ce ispu~ njenje i ,ostvarenje J,ienih zelja biti u budu6nosti u padu. Godine staroshl irnaju uticaj a na >Iiane zelje, Talko starO\Silla grupa koja :inla 50 i vtse go/dina na prvo meSto stav'lda u .Zeljama ilieno 12:dravlje. Kod starosne ,grupe .:izmedu 30 i 49 godina Zivota ova ·Zelja ldobt.zi na treCe mesto, dofk su .je ,na n Vidi: dr. N i k o I a· R'O t, PsthoZogija HCnosti, straila 20. 3 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 33 �cetvrtOilll mestu na rang-listi ]Stakli <mi koji .su i!:mnedu 21 i 29 godine zivota. Takav redos!ed se llllOgao ,; ocekivati, jer su mlade generacije zdravije, :sposobnije i odmornije i nisu isCI'pene kao generacije ikoje 5U stupi!e U ,petu ci}i sestu deceniju zr.rota. I IPO drugim zeljama ,postoje ~ra:ollke [prel!lla starcxsnim stnUkttiiama. U li<mim zeljama se ikod radnika istice na prvo mesto posedovan(je vlastite kuce iii stana, Ovalkva pojava je karaktedstiCna za podruCja u !kojima se vrSi brz proces industr.ijali.Zacije, [pogotovq u rpa5ivnim ikraljevima sa slabOilll iploldnoSCu zemllje, sa zemljoradnjom bez mehanizacije i ISavremenih agro-telmi<lkih l!ller.a. Se!jaci ne postavljaju na prvo mesto kao ratlnici posedovamje wastite lkui:e iii stana, jer ve6ina selj.,ka na selu vee ima vlastitu ikucu. Prvo mesto u 111jihovim zeljama zauzima sreCan Z.ivot dece. Sluzbenici su u illenim ze]jjama s!ilmi r>~dni.cima i seljacima. Ka-o i seljaci na prv-o mesto ist1Cu sreCan Zivot idece, a vee na drugo l!llesto stav!jaju rposedovanje vtlastite kuce ili stana. Kaik:o ISlllO videli, xadn['C'i !Su ovru Zelju istaJdi na prv10 mesto. Kod sluzbe!!rlka je na rposiednjem mestu :lelja J<;oj a se o:dnosi illa snnanjenje poreza. LIC:NA STRAHOVANJA Iizneli smo nelke po nasem misljenju interes:mlm.e podatke ikoje 'tie pruzila . anke'ta i pogledu liooih zelja. Medutim, anketnim is[pitivan,jem traZene su inf<>rmacije o liooim i na" donalnfun !Strahovanjilma. Mi Cemo ·se ovde o:svrn.uti na ~iCn~ strahovanja i rezultate ikoje je da.la .aniketa, i navei\Cemo ne~ ikollko k<>n!krebnih odgovora. Pitanje je g.Jasi!o: »A sada "ko pogiledamo drugJ stranu, Jkoja su VaSa atrahovanja i b-rige u vezi -buduC~ nosti? Druglln. reeima, kad zamislite svoju i>uduenost ti n a j c r n j em ~ v e 11 u, kako •hi mrda izgledao Vi>$ Zivot? Kod domaCica ISreCan Zivot dece zauzinna iPrvo anesto, ·a na drugo mesto dolazi llcno zdravtlje. N a poslednj<m). mestu se nalazi zelja koja se odnosi na u:speh u studijama. 'l'o se moglo o·cekrlvati jer je ilstraZivanje pokazalo da veCina doonaCica Zivi na selu, da ih ima nepismenih i da :i.h vrlo ma.lo lln.a medu studentima. I na kraju, _1gledajuCi [!HIDe Zelje u ce'limi, mo1gao ·bi se izvesti .zalkljucalk da se ovde U"adi o stvamim potrebama gradana Jugosla¥ije, o konikretniJm i rea~nim zeljama koje se od- Ponovo podVlaCim ne Zurite sa odgovilrom! Na osnovu sredenih odgovora dc;bi!i ·smo sledeee ~ezultatei Brod % . is[pitarrtilka Lose "dravlje Bo!est i 'smrt u porodici Rat 658 .471 NesreCan ·Zivot dece nose :na .mvot ir~itanilka, :nje-gove _a>oradice. Sve ove Zelje imaju realnu osnpvu u .drmStveno-ekonomsko.m sistemu i !pret- 43 31 27 14 11. 8 206 162 120 8 118 5 82 5 78 Nesrecan rporodilmi zivot Nezaposlenost Opadanj e •tandarda Slaba zetva Ostati bez .kuce i stana 408 postavijamo da ce :mnoge od 111jih .biti realizovane u ikracem ili -du.Zem v-remenskom rperiodu. Mo.Zemo ·mime :savesti ikonstatovati da su gradani J·ugoslavije realisti, jer rea!no gledaju na JiCne [potrebe. lsto taiko mozel!llo konstatovati da su optimisti jer .orptimizrun preovladuje nad pesiml?J!1101lll. Istina, ima ma1o ideailizacije u gledan,ju na ispunjenje lilmili zelja, no to su (ka:r.,kteristlke Jjudi dinarSkog ,podrucj a koje su davno kOIIlstatovane u na:Soj nauci. U Jlonim strahovanjima sedam prvih odgovora na rang listi smo anali21irali jer de na njih odgovari:llo viSe od 100 ispitanlka. Na:·prvo rnesto dolazi ·loi\e-zd:ravtlje, zatim bolest i smrt 34 ,. 35 �u porodi-ci, ,rat, nesreCan Zirv·ot dece, nesreCan •porol'di&ti Zivot, nez"'PoslenOISt i <>padanje standa~da. Javila su se jos d'Va strahovam.ja :sa 5fJ/o, i to !Slaba Zetva, uglavnom ·O'vo ~&trahovamje s·e LICNA STRAHOVANJA "' 0 "' "' -· - - 0 LoSe zdrovljo Bolest • smrt u 'f)Orodici - -·- - - - Rat NesreCan ilvot· doce vanie obuhvata bofle.st, dugu bolest i illeizlecivu (raJk), zatim povrede na radu ik:oje rbi izazvale <loSu ozdravstvenu sibuaciju i smrt. Po godinaJI11a starosti .najvHie strahuju generacije preko 50 godlna zivota sa 46°/o, d(jk su procenti mJadih generacija niZi. Isp.ibnici 'iz grad~kih fPOdrucja ta~kode vise strahuju od balesti nego i.&pitanici iz seoSkih rpadrucja (g·radska rpodrucja sa 44°/o, a seoska .sa 42°/o). Radnici ,strabuju od bolesti i smr.ti sa 490/o, slU!Z:benici i domatice sa 430/o, a \Seljaci sa 380/o. Radnici, seljaci i sluzbeniei strahovanje 0 d loseg li:CJlog ~dra'V1ja bolesti lli smrti &tavlijaju na rprvo mesto - do1de, kod ovih profesiomllinih grupa jednako je opstem jugoslovel\skom niv,ou. DomaCice se ra3liik.uju u tome jer m.a .prvom mestu .strabuju od bolesti i smrti u •porodici, a na drugo mesto dolazi Uimo strabovanje od bolesti i smrti. Stavovi domaCica ~pokazuju •ljubav majke prema porodici. Status na skaH ovog :strahovanj a u .tr.i TVremem.:srka pe1rioda je isti kao .i opSti jugosloven<Ski status za liC.na strahovamja. · ·.W:e:sre.Can porod I• ~i iiYot Pmslost Sada1Snjost 4,3 5,0 Lose zdravlje Slaba iotva Ostati bez. ku-Q-,- st4tta Sadasnjost pros lost Lose zdravlje Na rang-listi 1icnih strahovanja prvo mesto /lauzima loiie liimo :;,dravlje sa 658 &'Witanika, odno1111o 43"/o. Ovo straho13 Po~to Su i;>rocenti iSpod 5% ova Sti:'ahovanja §:mo 1i analizi zan~ma­ rill: nesrel!an· fivot u starosti, malo novaca, slabi Odtlosi sa rodacima, gubitak prijatelja, gubljenje zeml;Je i socija1nog osiguranja, slabi odnosi sa susedi.ma ... 6,7 Bez Broj I U padu Iodgovora Iispitanlka 57"/o 17% 26% 76% 12% 11% 658 BuduCnost- sadaiinjost javlja tkod selj8!ka i strahovanje da •se ostame bez lkuce iii stana.n Litcna rstraihi>vanj,a p.r.llkazana rsu graficki na 36 strani. Bez lu porastul promene Buduenost 1'1'/o 658 Od 'Pro8losti do sadasnjosti 6trahova.nja za licno zdrav!je se poveCavaju· na 57°7o, a u lbuduCnosti iznose 76°/o. U sadasnjoj situaciji 12°/o smatra Ida nema nika:kve r~Dke iz,medu proSloSti i sadaSnjosti, a 26°/o smatra .da de to -~mrahovanje u ·opadanju u .sadaSnJoj situaciji. Procenti u :buduCoj situaciji su ne.Sto .manjL Majka sa ·Cetvoro dece, domaCica iz Mostara~ u odgovoru kaze kratko: »Strahujem od bolesti«. SelJO!k iz oke>line Rogatice: »Bojim se ~ar!!znih bolesti«. SlilZbenik star 30 godina 1kaZe: »:Bojim se da se neCu izleCi:ti o'd tubevku,':" loze ... <~ 37, 36 �Bolest i smrt u · porodici Na .drllgo mesto u lienim strahovanjdJma dolazi halest iii smrt u poradici. Od 1524 ispitanlka 471 ddinosno 310/0 strahuje od holesti ili smrti u porodici. Domacica iz okoline Foce kal:e: >>Najvlse se plasim zarazne 1bolesti ili smrti u porodici«. Radmik iz okoline Banovica i:zjav1juje: ·»Naj.viile st-rahujem od .teSke i neiZ!eCive bolesti u :porodici - raika, tifUlla ili tbc ... « Domacice strahuju sa 43°/o, s!u2Jbenici sa 33•/o se!jaci sa 26°/o i radnici sa 25•/o. ' Kod 'damacica ·Ovo strahavanje je na prvom anestu 'kod seiljaka na 1drugom,: a ikod radnika i slul'Jbimlka na t;ecem mestu .. Prema starosnoj stru'kturi ne postO(je razlike, jer kod sve tn starosne grupe bolest i smrt zauzfuna drugo nnesto. ProS!ost u porodlcl Sadasnjost pros!ost Buducnost_sada8njost 5,3 7,0 I I Bez U porastu promene I I Bez Broj isU padu odgovora plt::i~ 57"/o 18"/o 24"/o 1"/o 471 77"/o 12"/o 9"/o 2!'/o 471 Iz gomjih podataka vidinno da 57°/o ispit-anlka u sadaSnjasti strahuje od bolesti i1i smrti u porodici u odne>su na proslost. Bez l!>romene illa toj Telaciji se jav1ja 18•/o, a 24•/o smatra da je avo straho¥anje u 'SadaSI!ljoj situaciji u opadanju. Strahovanje od sadaSilljosti u buduenoot oe izral:eno sa 77°/o, a 12°/o smatra da u tame nece biti nlkaikve pro:mene d?k 9"/o. nal::zi ~a .(ie ovo strahovanje biti u Olpadanju. Bol~ <mca~ka lZ K]sel)aka !kraj Sarajeva izjavljuje: »Smrt majke bi bila za mene straSI!la«. Isto tako mogu se naci sUena strahovanja za halest <iii smrt dece Lli jednog ad 1braenih i<Lrugova iii "mrti roditeilja ... Rat Mir bez rata u Iillnim zeljama de na jedanaestonn mestu. U iliCnian rstrahovanjima rat zauzima treCe mesto. Od rata strahuje 408 i!Spitam:ika odno,sno 270/o. Ovaj lbroj i procenat 38 1 Proiilost 4,4 I BuduCI!lost 4,6 Bolest~smrt SadaSI!ljost pokazuju kcrllko gradani Jugoslavije u svojinn !ncn:im st~a­ hovanjima 'zaziru od rata. Zene strahuju sa 38°/o, a muSkarci sa 270/o. U gradskim podrucjima ima 31°/o strahovamja dd rata, a u seoskim ,podruC.jima 23°/o. Prema profe.sionalnoj strukturi s!llZbenici su prvi sa 36°/o, zatim domacice sa 26•/o, radnici sa 25°/o, a Seljaci !Sa 20'0/o. Ova strahova.nje u •proSlosti, sadasnjosti i huducnasti de iznad opsteg jugsolovenskog proseka. Kod s!u2benika je na drugonn mestu, ikod .domatica selj aka na irecem, a ikod radnlka na ·cetvrtonn mestu. Sada8njost 5,5 Rat U porastu ----Sada8nj oot proslost 6fJ'/o BuduCnostsada.Snjost 79'/o I pr~.::!ne Buduenost 7,2 Bez U padu odgovora I 13"/o 200/o 100/o 100/o 1°/o I-pltk~lBroj is408 408 U sadaSilljosti 20°/o smatra da je ovo strabovanje u padu u odnosu na proolost, ali ipak strahuje 66°/o od rata, a 13•/o smatra da nema promene u tome pogledu izmedu i!>I'OS!ost-i i saJda!Snj osti. U buduenosti 79°/o strahuje u odnosu na sadailnjOISt, l!l0/o smatra da u lbuducnosti l!lece hiti razlike od sada!Snjosti, a daljih 10°/o smatra da ce u 1buduenosti u odinosu na sadaSnj.ost io strahovanje 01pasti. »Bojim rse treCeg !SVetskog rata« - kaZe jedan student, a jedan .seljalk nabraja tkao strahovanja: -»Rat, rzarazne bolesti i smrt u {POtodici«. N esreCan Zivot dece U I:iJCn1m Zeljruma sniCan --Zivot dece zauzima -prvo mesto, a u strahovanjima nesreCan Zivot dece dolazi na Cetvrto ·mesto. Ug!avnom 206 ispitanika, majki ili oeeva, odnosno 14°/o strruhuje od 111esret:nog Zivota dece. Gledano prema •staTosnoj strukturi, u prvom redu sa 19°/o strahuju roditelji do 50 godina 'Starosti, dok roditelji do 30 godfna strahuju Sa 80/o, a generacija prelko 50 godina sa 10°/o. Prema !Profesionalnoj strukturi domaC.ice 1Su na· prvom meStu ·sa '18°/o, zatim SluZbe- nici sa 16'%, radnici sa 14°/o i seljaci sa 9"/o. Strahovanja su 39 �ikod rS!u2:benilka i d01111acica ·ravna jugoslavenslkom nivou jer u ·rang-listi ·zauzimaju Cetvrto .mesto, dalk su lkod se1jaika na petDilll, a ikod radruka na sestom mestu. Proolost 4,2 NesreCan Zivot dece Sadasnjost proslost BuduCnostsac!aSnjost S&dai)njost 5,0 I I Bez U porastu promene 600fo 82."/o 14% 11% Buducnost 7,0 I I ProS!ost 4,3 I Bez Brojis· U padu odgovora pi~~i· 250fo lt1/o 206 6•/o 206 Od pr<,.slosti do sad!lsnjosti 60°/o strahuje od nesreenog Ziv:Ota dece, 14°/o sma.tra da nema tpromene, a 250/0 u sad&Sitljos'ti smatra da je ovo strahavanje u opadanJu. .. Od .sadaiinjosti u buduenost 82°/o strahuje od nesTeenog Z1vota dece, 11-!1/o smatra da neCe •biti razlike imnedu sadaSnjosti i budulmosti. T·ipograf iz Sarajeva, star 33 fg'odillle izraZava strahovanje ovom reCenicorn: »:StraJ.§no lbi mi ibill.o kad bih ostao bez deteta«. Majika, Crnogorka, ad 50 godma kalie: »Moj 1zivot bi bio patnja 'i mwke k:>d bi se Sta dogodilo deci .. .« Ne.sreCan porodiCni Zivot Ovo strahov:>nje je usko povezamo sa boleilc11 i SI!Ilrlinim QI¥> za:hvata i disharmoniju i!zm.eU\1 hraiilnih drugova i veDillla lose odnose iimnedu roditelja i dece. Porodicu lbez oca Tli rrnaj!ke ili pak poroldicu bez oiba roditelja. RoditeJje tbez dece. Nesrecan brruk ili neol':enjene i neudate Clarnove poro.dice. Od nesreCnog porodiCnog .Zivota strahuje 162 ispitanika odnosno 11'/o. Alko gledamo prema polu, vise 11trahuju "'ene nego muSkarci (zene sa 14"/o a muSkarci sa 70/o). Rrema 1sta:rosnoj strukturi ovo strahovanje zauzitma rprvo mesto ikod generacije .do 29 godina starosti sa 22°/o, za1llin kod generacije do 49 godina sa 10'/o i kod generacije od 50 i viSe godlna sa 3"/o. Prema tprofesiol!la!lnoj strukturi kod doma6ica pvocenti strahovanja izo;ose 15"/o kod sluzbenika 12°/o, i ikod rardn;ka i seljaka 9°/o. ·Nesre~an ;porodi!Cn:i zh,ot u rang"listi lililnih straJhovatJll.ia dola>Oi l!la peto sluCaj.evima ,u· porod.Lci. No 40 meo;to, u Jugoslaviji. Isto to mesto zauzima ilwd sluZ.benika i domacica, dok je kod seljaJka na ~estom, a kod r"dnika l!la sedmorm mestu. Sadai)njost 5,4 Buducnost 7,4 Cela ratzlilka od pr-ol!losti do buduooosti iznosi 3,1, a na vremenskicrn relacijama: ~!~\ecan porodicnl Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost Iu porastu IP"~~:ne Iu Iod!~~ra I~ft:~~-· padu 65% 12'/o · 23•/o 162 87'/o 70fo · · fiJ!o 162 U ;sada.Snjosti strahovanje se tpenje na 65°/o a 12°/o misli da je sadaiinjost ista ikao i proS!ost, rlok 23°/o "matra da je aVo strahovanje u ~adanju. U buduCnosti strahovanje $e penje na 87"/o. Jedna starija zena sa devetoro dece ka;;e: »Smrt muia hila bi za mene tragedija«. Starija majka koja ima slina za zenidbu dzjavljuje: »Bojnn se da se ne6u slagati sa .snahom«, a mlada Zena, st&ra 24 godine ))Bojim ~se wade samuZem_~-· .« N ezaposlenost U liJOn:tm :Zeljama ZBJPOSlenost zauzinna osmo nnesto fla 140 ispitantka, odnoono 9"/o, od 1524 anketirana lica. U licninn strahovanjim.a nezaposlenost dolazi na Sesto mesto -sa 120 ispitanika, odnosno 8°/o. Zaposlenost u tprvom -redu tralie mlade generacije koje migriraju iz -seoskih podrucja u grad, u licnim strahovanjima i2ijavljuju da se boje da neee naci dobar 1posao sa dobrom zaradom. Prema starosnoj stru'kturi od 21-29 starosti strahuje 11°/o, zatim dolazi gen(>racija od 30--49 sa 8'/o i generacija sa 50 i vise godma sa 5°/o. Ovo pitanje je akitueJno i kod gradskog stanovnistva. N ajvise strahuju radnici, sa 15"/o, zatim slul':benici sa 9°/o, £eljaci sa 6°/o i domacice sa 4"/o. Strahovanje kod slu2:benilka je ravno jugoslovenskom nivou, jer na rang-listi dolazi na Sesto m.esto, dQk je kod radnika ispod jugoslaverrskog nivoa, poilto zauzima peto 41 �mesto, 1 1rod selj.aka j'e na osm.Qlli metShu i domaCica na devetom. · U sva tri vremenska per1oda na skali ovo strahovrunje je nlZe od O[>Steg jugoslovenskog proseka. ProSlost 4,0 Sa!da\Snjast 4,7 hovanja: loSe 11-iiOno 2idravlje, nesreCan Zivot dece, slaba Zetva, strah<>vanje da ce se i>Jgubiti stan lli lkuca, da se nece dabiti ;posao- nezaposlenoo't i <Jtlla!danje standarda: Buduimost 6,4 I2inad proselka su: bolest i smrt u porodici, diCni Zivot i rat. Ce!a razlika mosi od proS!osti do rbudurnosti 2,4. Nezapos1enost Sada5njost proslost Buduenostsadasnjost I I I I I Bez U porastu promene Tabela 8 lllam IPDikazmje qpaJdajucu sredn:jru wedn<>st lienih rstrahovarn;ja od sadaSnjeg ropsteg jugoslovell!Skog prose'ka 5,0. !Sjp<>d OJlls"'teg jrugoslovell!Skog p~oseka nalaze se stra- Bez Brojls· U padu odgovora pi~~i- 610fo 14'/o W/o 800/o SOlo 9'/o Tabela 9 120 3'/o LICNA STRAHOVANJA NA SKALI U POREfJENJU. SADASNJOST - PROSLOST (Ofo) 120 · Y sada5n~osii 25°/o LSlll!ltra da je ovo strahovrunje u opadanJu, a da ce u lbudrutno:sti za 9"/o biti u <JtPadanju. No u sa!d.Snjoj rutuaciji 61°/o strahuje, a ·u ibuJduooosti se penje na ao•r•. Tabela 8" STATUS LICNIH STRAHOVANJA ISPITANIKA NA SKALI. PREMA OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI ('fo) 't;; LiCna strahovanja % 0 ;;;; 0 0:: Rat Nesreean porodiOni Zivot Boles! - smrt u porodici TOTAL UZORKA LoSe liCno zdravlje NesreCan Zivot dece Slaba zetva Izgubiti stan, ku6u Nezaposlenost Opadanj e standwda 24 .·~ "0 r./5~ " .. - ""' ... "" .. e o:>lil " "" bt;; ..,;~ '00 "" "'"' "~ <). 0 ,~ ;:J U)O. ... .~~ ·o5 w;; Olo. 27 4,4 5,5 7,2 1,1 1,7 2,8 408 11 4,3 5,4 7,4 1,1 2,0 3,1 162 31 100 43 14 5 5 8 4,6 4,3 4,3 4,2 4,4 3,8 4,0 4,0 5,3 5,0 5,0 5,0 4,8 4,8 4,7 4,1 7,0 6,7 6,7 7;0 6,4 7,1 6,4 5,8 0,7 1,7 0,7 . 1,7 0,7 1,7 0,8 2,0 0,4 1,6 1,0 2,3 0,7 1,7 0,1 1,7 8 nesrdcan p:oro- 2,4 471 2,4 1524 2,4 658 2,8 206 2,0 82 3,3 78 2,4 120 1,8 118 Tabela 8, 9,. 10, I1 i 12 uzeti su prema amerH5koj statistiCkoj obradi . ~ Li~na strahovanja % ~ 8. ;:J TOTAL UZORKA Lose licno zdravlje Bolest - smxt u porodici Rat Nesrecan Zivot dece Nezaposlenoot Opadanje standarda Slaba zetva Izgubiti kuen, stan 100 43 31 27 14 8 8 5 5 c " " ..,e " .. " "'!>. ;:J 0. <>0 ·a ~~ .,-g .i~ &5.!! l! 0 ~ 57'/o 57 18'/o 17 24'/o 26 1'/o 57 66 60 61 51 18 13 14 14 1 1 1 45 23 11 24 20 25 25 30 32 22 57 17 2 1524 658 471 408 206 120 118 82 78 U ;prvoj lko!<>ni ~u izrazeni procenti od Uikupnog lbroja d.<\pitanlka. U drugoj lko!oni vertikalno strahovanja su u porastu u odnosu na tproSlo:st, u treCoj koloni su izr-aZena straho- vanja koja pdkazUiju da nema p~e>mene i~med:u proslosti i sadaSnjosti, u .CetvTtoj lkoloni 1su .strahovanja u opada111ju u odnosu na pr<>slost, lipeta kalona pokazuje broj iS[>itanika bez odgovora i IPOS!ednja u'kuprunl>mj i&pitanika. 43 �Tabela 10 30 - LICN.A STRAHOVANJA NA SKALI POREf>ENJE BUDUCNOST - SADASNJOST (%} ,3 ~ Lh~na strahovanja % " c. ~ 0 ;:, TOTAL UZORKA LoSe IiCno zdravlje Bolest - s.mrt u porodici Rat NesreCan Zivot dece NesreCan porodicirl Zivot Nezaposlenost Opadanje standarda Slaba zetva lzgubiti ~tan, iru6u 100 43 31 27 14 11 8 8 5 5 N " " " e <>0 IX) E., " "' "' "' ;:, 76% 76 12'1o 12 10'1o 11 77 12 10 10 79 82 87 80 74 74 89 11 9 6 7 8 11 12 12 0 COo 2'1o I 2 I I 6 10 6 9 5 Boles.t iii smrt Bolest Hi smrt u porodici Rat NesreCan Zivot dece NesreCan potodiCni Zivot Nezaposlenost Opadanje standarda Slaba zetva Ostati bez stana ~ 1'6. > N ·QJ~ 3 3 4 .~ ~ ~..!:1:: ec 1co.s 1524 658 471 206 21 - 162 120 118 82 78 Bolest iii smrt Bolest ili smrt u porodici Rat NesreCan porodiCni Zivot 44 44 27 26 22 Opadanje standalfda NesreCan Zivot dece Ostati bez stana iJi .~uCe Slaba Zetva 11 9 8 6 3 Bolest iii smrt Bolest iii smrt u porOdici Rat NesreCan Zivot dece Opadanje standarda Slaba Zetva Nezaposlenost Ostati bez stana NesreCan porodiCni Zivot 5 5 46 28 26 10 7 7 5 5 3 LICNA STRAHOVANJA PREMA ZANIMANJU (%) Radnici Bolest -iii smrt Opadanje standarda Bolest ili smrt u porodici Rat Nezaposlenost NesreCan Zivot dece NesreCan porodiC.ni Zivot Ostati bez stana Slaba Zetva Uzecemo za primer mrahovanje lose lli\no zdra¥lje. Od ovog ..trahuje 658 i'l!'itmika, odmosno 43•/o. u buduenosti t<> se strahovanje penje !118 76°/o, a 12°/o ocekuje da ee lmdubnast biti ista kao i sadaiinjo.st u tOII!Ile ,pogiledu:· Medutlm 11"/o smatra da ce ·buduenast blti niZa od sada\Snijosti i l"lo lllije dao adgovor na ovo pitmje. . I ostala strahovanja se mogu .videti 1citajuC:i horizontaJno procente. To •su tPoredenja na ska:Ji •od sadaiSnjasti do buduenosti Q .HOnim ·strahovanjima ... LICNA STRAH,OVANJA PREMA STAROSNOJ STRUKTURI (%} 29 godina Nezaposlenost 41 35 27 19 10 8 7 Tabela 12 408 Tabela 11 50 godina i vise 49 godina SluZbenici 49 Bolest iii smrt Rat Bolesi illi smrt u porodici NesreCan Zivot dece NesreCan porodiCni Zivot Nezaposlenost Opadanje sta!Ildarda Ostati bez stana Slaba Zetva 27 35 25 IS 14 9 8 2 Seljaci l Bolest iii smrt Bolest iii smrt u porodici Rat Slaba retva NesreCan Zivot dece NeS['e6an porodiOni Zivot Opadanje standarda Nezaposlenost Izgubirti stan 43 36 33 16 12 9 5 5 Doma6ice Bolest iii smr-t u ;poro.dici Bolest ili smrt Rat NesreCan Zivot dece NesreCan porodiCni fivot Opadanje standarda Slaba zetva Ostati bez stana Nezaposlenost 38 26 20 13 9 9 9 6 3 • * 43 41 26 18 15 9 5 5 4 • Kada baclmo pogled na drugu .stranu liCnog zivota, zakljucruk ISe 111ameee da su strahovanja, brjge i str"'!Jflje u znatno mamjem 'broju 'ko.d gradan:ta nego lii:ine •zelje. U centru !ltraho- 45 �vanja su bolest i smrt, bolest i smrt u porodici i Tat. Pod ovim strahova:njima se rpodrazwrnevaju 1eSke, duge i neizleeive bolesti (npr. rak), <latim smrt najmtiuJ1h i najbl!iZi!!J. <Uanova porodice. Isto tako :postoji st!t'ahova:nje •koje se odnosi na <J!padanje standarda, 1pojavu_nezaposlenosti, Slabu Zetvu, neuspeh dece u .skoli i u Zivotu itd. NACIONALNE ZELJE U ovoj !Studiji smo .se uglavnom ogra.niCiili na 111acionalne l:elje i strahovanja gradana Jugos!avije u celi<lli, zatim :prema profesionalnoj stmkturi i po ·repub!rkauna. (f'itanje ikoje se odmosilo na naciomdne !ZeLje l>ilo je ovako formulisano: »A sada, kooje w Vaiie zelje i made za budu6nost Vaiie zemlje? A'lro z aunis!ite buducnost Jugoslavije u n a j1 e .p S em s v e t 1 u, kako Ce !Stvari izJgJedati reciano posle deset godi<lla? « Kao i u ai~On.im ~eljama i strallovanjima, rt;aJm i u nacio-:- nalnim •ze!jaJIIJ.a d strahovanjima jedan te isti ils<pitanik je mogao da d§. viJSe odgovora u isto vreme ..Na (prim.er, mogaO je da odgovori Ida ·Zeli dalji razvita!k ilndUSt:dje i saohratCaja, modernizaciju ;polJopri'V'rede, dug Ziv-ot i zdrav.]Je Tita, relienje stambenog pitanda itd. Sv:i su ovi ocigovorj prema kodeksu sifara iSretleni i ta'ko smo dobili listu naciona1nih zelja u Jugoslaviji od ispitana 1524 !ica i"lllletlu 21. i 71. godine ~ivota. Po frekvencijauna, procentima i arpsolutnim brojevkna devetnaest znatajnih pitanja i teznji io<r.:Zenih u zelja,ma naroda J<ugoslavije zauzlma vazno mesto u rlaljean razvimku svih naliih -repuiblllka i Jug<>slavije kao celme. To ·su Sledece vodeCe naeionalne Zelje: 'lo Nacionalni prosper1tet Dalji razvitak socijalizma Mir Razvitak industrije 40 27 25 24 Broj ispitanika 1524 615 415 381 370 47 �Zdravlje Tita 23 Modernizacija poljoprlvrede 16 Razvitak saobraCaja 14 Resenje stambenog pitanja 13 Ni.Ze cene 13 T ehnicki napredak 9 Zaposlenost 8 OpSti razvitak zemlje 7 Elek!Jrifikacija sela 6 Smanjenje pOreza fieljacima 6 Izjednacenje plata 5 Razvitak skolstva 5 Bolji stanovi 5 Nacionalno jedinstvo 5 Zdravlje naroda 5 350 241 220 201 195 139 118 112 92 87 83 82 74 74 70 N a prvo mesio na rang-listi dolazi nacicmaJati prOll;peritet za koji se iz.jasnilo 615 adnosno 40°/o ispitanih gradana Jugoslavije. Sve ove naciona.Jne ·ze!je SIIIlO grafi<lki ,prlkazali na •ledecqj stranici. Pod nacioi1almlm i[>rooperJtetom ·15e podraztlJ!Jleva kako · je to u kodelk:su istaknuto »poboJjsa:nje zivotnog standarda i poveeanje nacionalmog prosperiteta putem primlene tehnike, mehanizacije, moder.nih nauCnih dostignuCa, nuklearne energije i upotrebom atornSke energije u mirnodopSke svrhe, veta produlotiv:nast u in!dustrijl i poljoprivr.,di i lbolje lkoriscenje priro.dnih i:zvora<'<. bmedu naci001almog prosperiteta koji je isiaknut na prvo mesto u nacionaliniml zeljw:na sa 615 odnosno 400/o ·ispitanika i 2lc!ravlja naroda koje '!iolazi na rporslec!nje mesto sa 70 odnosno 50fo is,pltanlka, nalaze se sledece nacionalme zei(je: dalji razvitalk socijaliZJllla, mir, ra.rzvitak indus'trije, dug rlivot i zdravlje Tita, modemiJzacija poljopriv·rede, razvitruk saobracaja, re8enje stambenog pitanja, ekonormska rstilibl!nost i niZe cene, tehnlcki napredak, zapoolenost, op5ti mzviJtak zemlje (»ialgradnja na svim rpodrucjtma« i >>lepota zen>ilje u ••vakom pog.ledu«), e1ektrifilkacija sela, smanjenje poreza seljacima, NACIONALNE ZELJE 0 - .. 0 '" Nocionolni pro• speritet Socijalizom Mir Razvitak fndustrije DUg iivot predsedniko Tito Rozvitak polio~ privrede Rozvitak saobra· Cajo Re:Senje stam· benog pitanja Niie c:ene T ehniCki napredak Zaposlenost OpStl razvitak zemlje Elektr ifikoc ija sela Smonjenje poreze seljacimo lzjednaC:enje plata Vaspitanie PoboljSanje stem· benih uslova Nocionalno jed in· ·stvo Zdravlje noroda 4 .2elje i strahovanja naroda Jugoslavije 48 .., .., 49 �i~ednacenje ;plata, razvitalk sko!stva, bolji uslavi ~tanovanja u gil'adu in-a .selu i nacionfilno jedinstvo.25 Jasno je da profesija igra iktll;!lllu ulogu p~lllkom ispoljavanja naciona!ltnih Zelja i strahovanja, a upravo to je i .potvrdilo naSe istraZivanje, :Cije rezultate ovde i'mosimo. I ovde smo izracunaii koeficijent ikorelacije ·ranga nacionalnih zelja cradnilka, seiLja1ka, s11WbenFka i doonaCica u odno.su na nacio:nalne ze!je. i>;pitamka u Jugos!aviji. Pogledaijmo rang Jistu n'acionalnih Zelja _ pre:ma profesionalnoj stru!kturi. 0 dob jenom rangu . . Nacionalni prosperitet . Razvitak socijaliz-ma Mir Razvitak industrije Dug Zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Razvitak ·saobraCaja Re5enje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Tehnicki napredak Zapos!enost Razvitak zemlje uopste Elektrifirlmcija •ela Smanjenje poreza Izjednacenje plata Razvitak skolstva Bolji stanoVti u gradu i na selu Nacionalno jedinstvo Zdrav!je naroda -----Sve one '" .., .. """' -;;; Nacionalne Zelje prema ::::1:::" 1 2 3 4 ·5 6 7 1 Tl ., "' ., "' "' 1 2 5 4 3 8 9 7 6 <:i !!. OJ <f) 1 6 3 9 10 11 2 .8 4 5 12 10 14 11 12 9 10 18 16 19 11 8 12 13 14 15 16 17 18 19 13 7 19 17 13 15 14 18 15 16 17 4> .., ·"u .Q v.iE 1 2 7 3 4 8 9 5 10 6 17 14 18 19 11 12 16 15 13 .:, =~ ou Cl<l 1 7 2 4 3 9 5 6 8 14 5() 1 ma:C~ica. 11 10 12 15 18 16 13 19 17 odgovore i!iji su procenti ispod 5% od 1524 ispitanika,- zane~ xnarill smo u na~oj analizi. Navodimo 1h same u fusnoti: prijateljski odn:osi sa svim zemljama, kUlturni razvitak, razv:ltak: turizma, ostvarenje komunizma, razVitak trgovine, vllie specijalista 1 nau~nika, stroZije kaZnjavanje onih koji v~e proneveru, teilniCka zaStita na radnom mestu, kraCi radni dan za Zene, n~ pripadati blokovima, nacionalna ·nezaVisnost, poboljSanje standarda na selu, uCeSCe u dru~tvenom samoupravljanju i u dru~tveno-politi&im organizacijama, razorufanje 1 smanjenje izdataka za naoruZanje, poveCanje izvoza, plaCanje prema uCinku, da mlade generacije budu dobri grad~;~.ni i. socijalistl, pomoC tndlvidualnom-. seljaku, kulturni napredak: u selima, koegzistencja, razVitak raznih sluZbi za pomoC zapo~ slenoj Zeni itd. 25 Koeficijent korelacije ranga u odnosu na na~iDIIlalne Zelje· grauana Jugoslavije za radniika i=osi Ro = 0,919, za seljake Ro =0,825, za s!oobenike Ro = 0,807 i za domai:ice Ro = = 0,912. Radnici su najbJi:Zi jugo:slovenskom .nivou u nacionai1nim zeJjama, a najvise SU Uda]jeni Od jugoSJovensikog iPTOsek-a sluZbenici. Razlilke u nacionalnim ze!jama prettna rprofesionalnoj strukturi se anogu obja1sniti razliCitim ekonori1:9kim, poliUCkim i kulturnim sredinama i n'aCinom Zivota, kao d. rdelatnoSCu pojedinih druStvenih grupa. To zavisi od nji:hove 1profesije, p"rirodne i druStvene uslovljenosti, ste.pena svesti itd. U nacioharl:nim Zeljama seljaci- ~anjenje 1poreza .staV-.IJ~ju na sed:..: mo m.estcr na raaxg 1l.i1Sti, dO-lnaCice na petnaesto, a ·raldnici i s!ui'Jbem!ici na rposlednje (devetnaeS'Ilo) · anesto. Sllenost izmeuu radnrka ·i sluzbenika nala~imo >kod ~elk koja se odnosi na anodernizaciju poljopi-ivr~e. Syakako da 'je 6va Zelja bliZci Se'ljacima i cmi je Zato sta~ljaju na Cet'Vrt6 mesto, •radnitci i 1Slu2Jbenici na osmo, a ldonia.Cice na deveto mesto. Da bi i:stak!i naclonalne zelje iPtettna profeslonaJ:noj strukturi, zatim sliCnosti i raz!Iike i pojedine !SpecifiJOnosti, pogle-· dajmo prvo .Zelje radnilka, zatim. •seljalka, sluZbemika i do- Radnic i u-- posleraimom periodu fbrojno je .porasia r'8:dniCJka ik•lasa skoro u svi•m granama delatnosti. Porasle su. i !ffii!gracije ratl..:._ nika iz seaskih !Pdd•ruoj a u rudarSke i industrijske centre. 0 tome 111am svedOCe lbrojni -statistiCki podaci Hi IS3Jffie Zivotn·e situacije u indu;strijs!kim -gradovima i naselj]ma. Velike su i dn8VIlle .migraciJe. No naS zadatak n~je wde da se bavimo tilri pita.njem, vee Cemo se sarino IZadrZati na gJdbarlnoj analizi litnih i nacionalnih ·Zelja i st·rahovanja radni•ka. · U UCni•m ·Ze!Ijama radnici su istalkli posedo\ranje Vlastite kuCe ·iii S'tana sa 430/o - iha 1prvo mesic, a rut posledrije mesto stav:tH su »•ostati i darlje s€JJa•k<<, •sa 1°/o. I2lmedu:ove tdve krajnje Ze1je nalaze :se :sledeCe: tSre<:ari- Zivot dece, _vil§i stan.<:1:ard, ltCm.o zdravlje, posedovanje modernog nameStaja, ·k·upatila~ lepog odela, teJ.evizora i kola, sreCarn J>orodMni Zirvot, zdrav'lje ,, 51 �poro.~ce, rek:eacija, viSe novaca, socijalna sigurnost,- UEi>eh u studrJaana, nur, ,prese'lenje u grad, bliske veze sa !I"odacim.a i smamjenje tporeza. U nac1onalnilln Zeljama radnici su na !PI"V'O ,mesto istaJkli naciona1ni rpros,peritet sa 50°/o, ana :p<>Slednje mesto smanjenje poreza seljacima sa 1°/o. Izmedu ovih dveju zelja nalaze se: razvit!lk socijalizma, rzxiravlje i dug zivot Tita razvitaJk industr.ije, mir, elkonomska s-tabilnoot i niiZe cen~, reSenje stambenog pltanja, modemizacija poli.iorprivrede crazvitak saobra~a.ja,. ~Sti. razvitalk zam.lje, tehni:Cki napr'edak, ZtWCJSlenost, >2\!SdnacenJe rplata, nacionalno jedlnstvo, .bo!ji uslovi stanovanja u gradu i na se1u, razvitak Sk.dlstva i iZdravlje naroda. U na!loj ·ruOn.oj obradi •t<&vrstali smo radnilke :prema meselinfun pr.ihodiuna u tri grupe: :prvu gtlljpU sacinjavaju radnici koji imaju mese<m.o do 25.000 dinara. Ukupno u ovoj grlliPi se pD\iavHo 295 radn>ka. U drugoj grupi ima 49 radnika sa mesecnim prihodima do 45.000 dinara i u .trefuj grupi sa 45.000 i viJSe ima svega 9 <radnilka. Pogledajmo nacimnalne zelje prema mese<m.om rprfuodu. Nacionalne ielje MeseCm prihodi Ukupno radnika Do 25.000 125·45.000 145.000 1vise 295 49 9 Nacionalni prosperitet Razvitak .socijalizma Mir Razvitak industrije Dug Zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Razvitak. saobraCaja Re~enje stambenog pitanja Ni:Ze cene Zaposlenost Opsti razvitak zemlje E!ektrifikacija sela Smanjenje poreza Izjednacenje plata Razvitak skolstva Bolji ~Stanovi u gradu i na selu Nacional•no jectinstvo Zdravlje naroda 52 49'/o 42 22 28 38 16 13 !8 21 12 12 45% 22 33 11 56 22 11 14 11 10 11 11 I 3 4 4 8 Procente :smo .irlraCUilla:li vertl!kalno •za :svalku .grupu pretma prihodima, a globalna analiza nacionalnih ze!ja radn>ka data je na IPtethodnirrn IStranicama. »Re'Senje stalrnlbenog ,pitMja« osma zelja po redu u gomjaj taJbeli postavlja se sa 18°/o <kod radnilka sa 25.000 meseeno, d<Jik se kod radn]ka sa 45.000 i vise ta Ze1ja uopSte i ne poja.vljuje. Verovatno da su radnici ave grUjpe ~Uspeli TeSirti 1 stambeno pi:tanje .ramje, iPitanje svojih kvalifilkacija, smestaja i rprihoda, pa zatC> i ne i.s[Joljavaju ovu ze!ju. U Bosni i HercegC>vtni, u mdustrijskom tmilanskom bazenu, !koji okuplja vel>ki broj radnlka iz seostldh podrueja, jedan mladi inidustrij.ski radnik formu1isao je avian reCima svoje zelje: »Zelim da sva radnicka naselja bwdu izgradena kao Sto su BanoviCi. Da .svi industriljski radnici imaju ·zdrav i moderaJn stan j da ISV:i d.obijamo prema radu«. U Sloveniji radnici Zele da :se 1radi :Sarno u jednoj smeni i to pre po.dne lk.alk.o rbi ilmali viSe vremena za zabavu i razonodu i time 1bi tse i.?Jbegao IPO.podnevni rad u noC.nim SliDenama. Isto taka u 'OVOj republici radni'Ci su :i!zrazili •Zelju da l>i ·zene treb>rlo da r»de [pe't sati dneWlo. 55"/o 43 20 24 3! 12 14 12 6 4 4 1 4 5 5 U analizi stno zanemariJi one radnike ikoji nisu fdali podailk.e za meseCne p:rihode. U Srbiji, naroCito u Bearg-rardu i u drl.llgim veCirrn industrijskim centrirma, .rasprostra111jena je Z~lja za ustamovama za smeStaj dece, za raznim tservisiJma za !POin·oC zaposlenoj Zeni, za servis:iana za pranje r-ublja iid. - u Ma<kedOIOi;ji radn'ici pre .svega zele illdustr](jal'itz;ac'ijru ove republike. Podilzanje novih fabrika i ukiljuCiv3!Ilje radne snage u industriju. Mlad!i !MalredC>nac, radnvk, k.Ze: »Zelim da ;se industrijalizira i elektrificira u potpunosti naSa zemlja i da se p-obo1j'Saju 1zdravsilveni uslovi ·ka!ko bi se ·mortalitet sveo na minimum«. Skoro u svian repUlbliJka!ma radnici u svQj±m odgovorima podvlace zelju za daljOiffi izgradnjom socijalizma, I?Jdravlje Tita, razvi!taik industrije i sadbraCaJja, reSenje stambenog pitanja, isto taka istiiCu Zelju za tehniCkim l!lfl!Pretkom i veCo~ za.poslenoS6u. 53' �Seljaci Visina ·godiSnjeg U redovJma seljaiitva pO'Sle drugog sve!JSkqg rata u Jugoslaviji izv:rSene su matne promene: Agrarnom ·reformom najv':ci deo obradiv: zemlj: p;tpao je oni!ma koji je obraduju. U nasean TamnatranJU zardrzah smo ·se na analizi Zelja i stra~ovanja seljaka prema visini godiSnje;g poreza. Pokuila!i smo •staci razlike. s~a~a u _zeljama _i strahovamj.iJma po pojedinim . ~a~alkierl!Sti:~llln IPrl'V-redno 1 dmrlturno razvijen1ni · i ne.TaJZVlJenrm podrurcJdana. Iz podataka ~e smo dob]Ji ovom anketom mooemo kol!lstart-ovati da :su JiCne i dlacionalne Zelje i strahovarnja seljaka .<?J<ren':'te ,.!Prema t_ekuci!m prdblemi!ma, potrebama, poteSkocatma 1 br1gama lkoJe ISU ve:zane za njihov na!Cin 'Zivota, njihovu geo~ra~ku, ekonami.S~U i drurStvenu -sredinu, njihovu psfuo- •ogiJU 1 pogled na svet. Ove zelje se odnose u [prvoon redu na selo i selja.ke, ...zem1ju i zemljoradnju, prirhOide, porez, kuCu, ~ute~e u s~lu, skolu, zdravstvenu stanicu, poStu, na cene poljoprivrednrm [proizvodima i industrijskoj robi na tvzistu ; na &manjenje ;poreza itd. U liiCnfun 2e!jama seljaci ma prvo mesto i:s'ti~u sreean zivot dece sa 35°/o, a na poslednje mesto uspeh u studijama sa 2°/o. Izmedu •sreenog zivota dece i "'"!lelia '11 ~tudijama nalaze se: .JiJ.Cno zdravlje, ipOSedovanje Vllastite lk.uCe ili stana, posedovanJe moder.nog name!ltaja, -televizora i kola smanjenje poreza sel1acima, sreCan porodiCni ZivOJt, zdravije porodice., viSi standard, ostati i da]jje ~eljak viSe nova<!a zo~o. ' ' '"'<!:' ~ 1er:ost , ffill!', preselenje u grad,_ socijalno osiguranje, rekreacija 1 hliske veze sa rodac1Iha. . ? nacionalni!m 'Zelj am a se'Jj aci su istaikli nacionaw prosperitet na prv·o mesto sa 28•/o, a na poslednje nnesto irljednacenje plata sa 3°/o. PoJII.e macionalnog prosperiteta dola~ raz- vitalk in?ustrije, mir, moder<nizacija .poll.j-oprivre'de, -razvitaik -~aohraC~a, :azJvitalk socijaUzma, smanjenje poreza, !dug Zivot < zdravlJe Tata, za,poslenost, ekonomska stabii1nost i niZe cene elektriflkacilia sela, iTelienje stambenog pitanja, razvita•k skol~ stva, tehnti5ki mapredak, poboljsanje 8tambenih uslova u gradu i 111a selu, naciona1no jedins'tvo, zdravlje naroda i opSti raz¥itak zean~e na svi!m podru~ji!ma. Prema visini godi•snjeg po. reza ,post()Je raz'llke u nacionalni!m zeljaJllla koje se mogu v1deti u podaci!ma koje iznosi!mo. 54 -~ Nacionalne telje por~za ,.,.----...,.,.-.,-------I-=D:.::o-:3::=0_:.:.0:.::00.:_; 30-70.000 70.000 I vl!e Ukupno seljaka 139 91 103 1 ~------------~----~-- 250/o 20 27 Mir Razvitak iodustrije 25 Zdravlje Tita 15 Modernizacija poljopnvrede 20 Razvitak saobraCaja 16 ReSenje stambenog pitanja 5 Ekonomska stahilnost - niZe cene 8 Tehnicki napredak 4 Nacionalni prosperitet Razvitak socijal:izma Zaposlenost 11 ElektrifJkacija sela Smanjenje poreza 13 Rao:vitaik zemlje uopste Izjednacenje plata ViSe skola Pobolj.Sanje stambendh uslova Nacionalno jedinstvo Zdmvlje naroda 2 15 ' 5 5 5 7 7 310/o 22 20 30 12 24 25 7 11 3 12 2 9 15 1 4 4 4 4 210/o 16 25 22 12 24. 22. 11 16 6 10 2 11 18 3 7 2 3 Prvu gru.pu s01cinjavaju 132 seljaka sa 30.000 poreza godlsnje, druga grupa obubv.,ta 91 seljaka sa 30:-70.000 poreza i treca gru;pa tbroji 103 seldaka sa 70.000 i .viSe godi!lnjeg poreza. Najlbrc;jnija je prva grupa sa 30.000 poreza god·iSnje. U ra'Wli:Carskim seilima- Slavonije, Srema, Banata, BaCke i ceJ.e V'ojvodine lllllllogi seljaci zele da se i 'dalje 1bave poljoC pri.vredorrn samo na jedan m<Jdemiji _:natCin., priiinenom mehanizacije, modemih maiiina i ve!ltaCkog dubriva. Seljak jz Voj. vodilne izraZava us:voju nadu ovom reCenicom: miBiCe viSe rna,.. Sina ·za 1Cupa11!je ll'epe, ·za secu· i. sltidanje 'kukurU.za. Svaka seo.ska •lruta imaJce radio aparat«. Istovremeno seljaci ocekuju sma:njenje [pOreza i tpovezuju ga sa rodnrlrm iU nerodn-im ·go- ditnanna. Qv.ako jedan se'Jjak za porez i\Stlce svo.ju zelju u ode govoru: »Da se smanji porez, jer je rto sreCa za sve ze.mljnr~dnlke u zeanlji. Da se porez ne ,placa kada zemlj a 11e rodi«. Drugi seljak povezuje porez i cene na trziStu pa svoue shvatamje u buduCnosti ·zamiSJ.ja u ovom sVetlu: »Da i{YOljopriv:ll'edni proizvodi i n.j;hove cene l>udu u sklarlu sa te&:sti.lom, to jest 1 kada IPardne cena svi.nj.i. ID.e<ka padne cena i 1ko.Sul.ji«. -55 �Seijaci u Srbijdl, u dolin1 ·retke Morave vrezuju svoje Zelje ·za potrebe lllaroda ovoga 1k!raja: »Da s~ regtill.i.Se reka Morava, 'taka da nas viSe ne plavi«. »Da se iiSuSe moCvare«. »:qa .se n.apra.vi most na ·Morav-i, pa da ne strewJmo o'd njen:iih p.:qplava 1 voda« - te i sliCne Zelje m.a:jvirSe su ras.prostranjene .kod se!jaJka u do!ini i s1ivu reke Morave. Selj!lk j1z Hercegovine, iz Popovog Po!ja ikaze: »Da se i~Si ip~lje i stvore u~Wi za uzgoj ~Vinove laze, paradajza, P9.:prlka 1 dmgog povrt:a<<. Jedan se1Jak sa Romanije Jzna!d Sarajeva istice: »Mi.sJilln Ida cemo indu.strijsk:J. tolilko napredcwati pa .cemo i mi moCi i2lbaciti ·Coveka ;na crnesec«. U nekim pre~ delrma Hrvatske u lkojima zaostaje JPrJmena savremen:iih maSina seljaci :Zele viSe tra!ktora. ·»I u na·Sem poilju, lkaZe jedan selj!lk~ treba da oru traktori, a ne ·V<>lovJ.. 'Kola sa ik<mi.iskom i volovskom vuCom treba zameniti autima. To Ce ibiti aik.o se ne zara'ti«. 25.000 48% zeli naciooal!ni prosperrtet, druga grUIPa istu zelju i£tice sa 59"/o. Ndeni mesecni pdhodi su 25-45.000 dtnara. I kod trece grupe slul!:bemika 'ciji meseeni prmodi prer""'e prelloo 45.000 i viSe nacl<>naln!i prosperitet se istice sa 63°/o. Stariji slu~benik ikoji kroz godilllu dana ide u rpenziju, a prevalio je 66 godi~u l!:!vot~ i~r~.ava z~u: •:Lap stan. i[)a mi se ;poveCa !P].ata, Jer ce m; 1b1ti :1 !'Em.ZlJa vee~ .. !PO:ed to~a Zelirrn da Vidim sve na.Se lkraJeve, pOISto sem ST!btJe n1sam ni- kud i!Sao«. Mese~ni Nacionalne Zelje Naciona:lni prosperitet Razvitak ·socijalizma Mir Razvitak industrije Dug zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Sluzbenici U naii€111J. i!straZivanju zahvacema ~u 233 soJuZbenika odno~o 15'0/o, ~~oji :SU ukljuCeni ·U razne ~pr..ivredm.e, ~uUtu~e .i Razvitak saobraCaja soCIJalno-l'ldravstveme delatnosti. Pogled<;jmo prvo glabalne licne i nacJ.ooalne zelje sluzhenlka. U li'Cnim Zeljama na prv·o mesto isti~Cu .sr~Can 0ivot dece sa 43°/o, a na ,poslednje mesto preselenje u grad, sa 2"/o. N~ drugo .mesto u ze1jal!lla sluwenika dolazi ,posedovanje vlastite kuCe Hi stana, sreCan tpor{)fd,ilCni Zivo't aJJCno zdravJje uspeh TehniCki napredak u .studijmna, posedovanje :modernog n~SStaja, vi\Si ISt~·ndard -zdravlje JI)orodice, za;poslenost, mir, rekreacil,ja, bliske .veze s~ rodadma, so'Cijalna s:igurnost i viSe nova:ca. u ~acJ.ooa:lnilln zelj!llllla sluZbenici ,pe>laze '<>d naciona:ln<>g prospertteta sa 53°/o i zavrsavaju sa elektriflkacijom sela sa 3°/o. ll'lmettu ove 1]>11Ve i paslednje zelje nalaze se: razvitak socijalizma, •razvdta!k ·irrudustrij·e, zdrav1je j dug Zivot Ti•ta re- senje stambemog pit!lnja, tehnibki na,predaJk mir moder;,_;zacija poljapriv·rede, razvita:k saabraCaja, n:ilZe ~ene, 'izjednaCenje ,platta, razviiaJk Skd!stva, zdravll.ie naroda, <>pSti razvitak zemlje, naciooalno jedinstvo i lbolji stanovi. Ist~ ove Zelje razvrsta.ili smo prema meseCnim prihodima v s1uzbenilk::a. PokazaJ.e ·su :se razlike i slliCnosti u naciona1nim zeljama. Kad grUIPe iS!uwenika sa meoecnilln rprillloldima do 56 prihodi Do 25.000 125-45.000 145.000 i viSe -U-k-up_n_o-·s-1-uz~b-e-ni~k-a-----------l-~~1~16~-85 30 Re.Senje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Zaposlenost · Opsti razvitak zemlje Elektrifikacija sela 48'1o 33 20 27 17 15 9 24 niZe cene 11 13 3 18 13 33 37 16 18 27 11 13 4 25 23 13 17 7 20 2 3 7 7 4 1 Bolji stanovi u .gradu i na selu Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda 63'1o 37 5 Smanjenje poreza IzjednaCenje plata Razvitak skolstva 59"/o 45 4 8 9 7 8 12 8 5 2 2 17 17 3 3 10 S11l'Zbenica iz Lijubljane, stara 28 godina ova'ko formul:iSe svoju J:itCnu ·Zelju: '»Lep stan i \Sagla:snost u brarkru.«, a iz jedrnag manjeg mesta ;,; Sloven\je lllllaili sluwenik star 23 godillle kaZ:e: ·»Da se ttE~POStavi pravi ocinos izmedu cena i liCnih prihoda<<. U nacionalnilln zeljama slul!:benik iz LjubJjane, star 22 godillle lzjavio je: »Da SSSR i SAD prestanu sa atomskim eksperhnent:itma, da se okonCaju razgovori za artomsko razoru.Za:nje i da ,se atomska eneDgija wpotrebi u mrimodop'Sike svrhe«. Mnogi slul!:benici su istakli da ce se pobdlj'iiati stambena kriza i rpovecati standard ukoliko dotte do m~orul!:anj a i rUkoliko se sva sredstva uloZe u mirnodopske svrhe. �DomaCice Od i524 a~ketirama lica 397 su <loma;Cice !koje po hrojnosti u uzonk.u .zauzimaju prvo mesto. VeCina ·i!h .Zivi na selu (197), u gradu (178) i u me'Sovitom naselju (22). Po repwblikama najvi!ie ]h je obuhvaceno ru S:Cl:>ij!iJ (163), a najmanje u Cmoj Gori (11). Vecina domacica, kako p<lkazuju nasi podaci, Zivi u seookoj, !Socijalnoj i kuJturnoj sredirni i vezana je za seoski naCin Zivota. u litnlrn zeljama domacice ~u istalkle na prvo mesto sre- Can Zivot dece sa 43°/o, a na poslednje .mes'to uspeh u stu- dijama sa 1°/o. Pasle srecnog zivota dece redaju se ove Mne Zelje: liCno ~dravlje, posedovanje Vlastite lkuCe, ISreCan porodDCni Z·ivot, moderan narrne.Staj, 2idrav.1je {Porodice; vl!Si .standard, vjSe novaca, zapoolenost, rekreacija, !mi'r, ·bli:ske veze sa rodaci.ma, socijaJlno osiguram.je, 1preselenje .u grad, ~anjenje poreza, ostati i dalje selja/k i uspeh u studijama. · DoonaCica iz· okoiine PoZarevca, stara 38 godlin.a koja s"e bavi zemljoradnjom i Zivi na .selu ·izra.Zava svoju UCnu lleljti ovlrn recima: »Volela bih da imam v.iiie zenrlje ida se smanlii porez«, dok domaCica iz Ljublj-ane, starija sa 1Pal1'zijom i lJ.OOeg ~e <>dnosi na :penziju i roravlje: »Zelim veCu penziju i zdravlje«. Jedna doma~iCa tz N:iSa, star:ii 52 godilll.e Htnu ·zelju ua;>u6uje detetu i :?Jdravllju: '»Ako .je moje dete sreCno, ja Cu biti GUJplo \Sre6nija. Ja :Zivim za moga sina.. zdravlja izrazava ze1ju !koja Druglli "elja nemam. Ne zelitn niikakvo bogatstvo sem zdravlja«. U naci<>nalnim ZeljMna ona istiCe: >>Brza izgrardnJa fa:. brlka, Skola i stanova i snlZemj€ cena - to su :m<>je relde !koj" ocekujem "" deset godina u maci<malnim okvirlrna u Jugoslavilji.« · · · DomaCice stavljaju nacionalni IProsperitet sa 360/o 111a prvo mesto u nacio.nalnim i!eljama. A nacionalno jedinstvo sa 4°/o na :poslednje me'Sto. Izmedu nacio.nalnog J>rosperiteta i na·cionalnog jedinstva nalaze se sledece nacionalne zelje: mir sa :ll•/o, ~dravlde i dug zivOtt Tita sa 20°/o, razvJtak industrije sa 17•/o, 'razvita:k saobracaja sa 15°/o, resenje stam'benog pitaitja ~a 15°/o, daJlji razvita/k socija!W!na sa 14°/o, e!konoon"ka sta.bilnost i niZe cene sa 13°/o, nwdemizacija poljoprivrede sa 9"/o, o:pSti razvitak zenhlje sa 8°/o, 'Zaposlenost sa 7•/o, eleiktri.fikacija sela sa 7°/o, re8enje staanJbenog ;pitamja u gradu i na selu sa 7°/o, tehn:i!Cki mapredak sa 60/o, ·smanjenje !POreza se- .58 ljaclrna sa 6°/o, razvitak skolstva sa 5•/o, roravlje naroda sa 4% i i!zjedn"cenje !P'lata sa 4%. . DomaCica iz SaraQeva,· stara 61 ;godinru, izra:zila je ovim reCima svoje !Ilade: •»P.oveCanje standarda, da n.am je tZiv Tito~ da budemo sretni IS n.jim. i on s nama«. Druga d-om~Cica iz. Sarajeva, ~Stara 56 godilna, \koja je prez·iveila bombardovanja u gradu IZa 'Vreme Oku:pacije, jed,. nom reCenicom fo-mnuliSe :svoju .Zelju: >~Mir, da nema aviona nad naSim glava.ma«. Mlada Maked()J])ka iz Biltolja, stara 22 godine, ka;i':e: »Posle deset godina i2lgradiCe se vise fabr>ka i ~tambenili zgrada. Bite posla za svaJkoga koji zeli da radi i IZa seilja'!ke i za gradane. Plata <:e lbiti veca« Sli6ni odgovori se mogu naci kod doma<Oica i u drugilll.l krajevLma Jugo.slawje. Poku.SaJi smo da l!'azvrstamo domaCice prema mestu sta:. nova'lllja selo - gr<id - ane8ovito naselje, poSto .ih nismo mogli ral'N·rstati prema prihodlrna kao Tadnlke i slt>Zbenike, j.er u ank€'bnoon !J:i!stiCu nije precizirano Ciji su pri!hodi. N~ zna .se da 1i su njeni, njenog muZa, sina ·ill.i nslmg od Clanov8. porodice iii domacinstva. Pogledajano naciona1ne zelje dom0c~ Cica prerria mestu stanovan.ja. Nacfonalne telje Ukupan broj domaCica Nacionalni prosperitet Razvitak socijalizma Mir Razvitak indust11ije Zdravlje i dug zivot Tita Grad 178 42% 30 61 36 36 Modernizacija poljoprivrede 12 Razvitak saobraCaja 15 Re8enje stambenog pitanja 34 Ekonomska stabilnost - niZe cene 35 Tehnicki napredak 15 Zaposlenost 12 OpS!i razvitak zemlje 13 Elektrifii.kacija sela. Izjednacenje plata 12 Razvitak skolstva 9 Bolji otanovi u gradu i selu 13 Nacionalno ·jedinstvo 7 Zdravlje naroda 9 Mesto stanovanja Selo j MeSov. nas.: I I 197 62% 27 61 28 37 24 41 21 15 6 10 19 6 I 22 41% 9 18 18 23 .14 18 9 9 18 5 9 14 5 5 14 10 9 59' �Svakako da su se pdkazale neke ra~Hke u lllacionalninn Zelja!ma prema tLpu stanovanja. Na 1Pr1mer, modernizaciju poljoprivrede domacice iz grada stavljaju lila 6 mesto sa 12•/o, a d-oma6ice sa sela isto na Sesto mesto sa 24°I o, dok se u nneiiovitinn naseljima ova IZelja kod doma<:ica l!le ,poja~uje. Slicn<1sti i razllke pdkazuju gOTlljji statistlcloi podaci. Preglednije sllenosti i ·raillke domacica prema ti,pu naselja se vide na prilozenom grafiCkom prlkazu. 01\,S - •U!p9J OU(DUD!::'JDN ! AOUD~S ! ! (08 LiCni i nacionalni status na skali .• D(iiS o(pD)jH!J')l"'l3 0 0 c " ~SOUS(SOdoz • e ·U •u " E 0 a~!N aua:> 0 aJuPHd ouaqwo'S ~ w 0 < z ..._ w z < :z -' 0 u < ., ~ apaMpdoJ (Od D!!=>DZ!UJGlpow . c DHl D>l! up~s paJd 'o"!¥ 0 Bno Prc>~lost "' ....... Lleni status Nacionalni status :z 4,3 4,9 Sadallnjoot 'BudUii:nost 5,0 6,8 6,7 8,6 oUJZ!I •DjpOS )jD"!AZO~ ,-~-'"'1"-oTo-,.--r---,1"'""""1--r--f ~adsoJd .... "' 60 r Prilil<oon ra~govora sa ispitanil<OI!ll nas ~amdnlk je pokazao lestvicu sa 10 s'tepenica. Vrh oestvice 1kao sto smo vee ranije rekli preds'tavlja najibolji na1Cin 'Zivota, a dno lestv.ice najgori naJcin zi<vota. Pa-vo je pootavljeno pitooje za li>Cni status: Gde ste h>H pre pet godina, gde se na'lazite sada i gde ce vaiie metstG ibiti na skali pos'le p.et godina. Taiko oe a.;pitanilk odred:io .broj stepenica za 1:lCni status u p.-oiilosti, sadaSnj.osti :i buduenooti. Polito je a1a skalli odreden lieni status, prel!lo se na odredivanje naciOI!lalnog staJtusa. Pitooje tie glasi[o: Gde se J·ugoslavija na!W:ila pre pet godina (1957). Zatim se preS!o na odrediwanje statusa u sadalinjosti: Gde se Jugoslavija nala2i sada (1962. godine); i za 1buduenost gde ce se. Jugoslavija nalaziti pOOle pet g<>dina, 1967.. godine. N a taj n3JCin Sl!llO dolbili liCni i na~ionall11t i!Stattts ti 'tri vrernenska perioda,. u- pro.Slosti, sadallnjos'ti i buducnosti. A sada poglledajmo razlilke i7Jmedu licnog i naci=mag statusa. .... 0 0 'Gll.l !UIDUO!::'JDN N acionalni status u sva iri v,rememska perioda je ve<:i od 1iCnog statusa. Aritmeti&a ,;redina 'Za Qieni status u prdS!osti izno:si 4,.3, a·IZa nacionalnj. status 4,9. Sadasnjost: u sadallnjosti lieni ,status iZIIlosi 5,0, a nacionalllli l"tatus 6,8. BuduCnost: li61i statu-s za bu!du6nost iznosi 6,7, a naci<lnalllli status 8,6. 61 �ATitmetiCku 'Sredinu srno izrarCuna1i na osnovu uputstava k<>je tie da<> pr<>fes<>r Hadley Cantril." Dist-ribucija naCionalnog statusa na skali po stepenicama (Procenti su racunati oo u!kupnog 1broja .ispitanrka u Ju~ goslaviji 1524 i (poka2lUiju ra~pored orlgovora na svaikol stepenici u (proslosti, saldailllljosti i l>uduenosti). " 26 Vidi: Hadley Cantril and Lloyd A. Free Hopes-ana Fears tor Self and country, the American behavioral scientist vol VI octqber 1962, no. 2 page ;i. ' · ' Pros!ost: Najveei lbrdj ispitanika odredio je prol1lost JugoS!avije na petom stepenlku sa 24°/o. Veoma rvrsoki procenti su d 'l"la :cetvrtom stepenrku sa 22°/o, .pa i na trecem. sa 14°/o. Sada!injost: . ikoncentracija <>dgovora u sadalinjosti je 'l"la petom, Sestom, sedmom i osffioan stepeniku, s tim Sto je na osmom stepen;ku 23•I o. BuduCnost: !koncen:tracija 'Odgovora je na ·sedmom, oomom devetom i desetOim i 'l"lajveca je na desetom steweniku sa 33°/o. Ove .podatke smo .prlkaza1i graflcki na sledeeoj strani. Broj stepenica Proillost Sadasnjost Budu6nost 10 9 8 7 6 5 4 3 2 )>MetOd. pore_ctenja aritmetiCke sre'dine na skali . P':"o, lbroj. ~~ta;nika na -svakom stepemku je pomnozen sahroJem stepemka. N a primer, a'ko su 162 ispital!liika ozn.alci!a stepen;k 7,. onda_162 mnozlmo sa 7 t dolbijrono 1134. D~ugo, re:m~ltat ?Vih ovih umnozaka . Si>beremo i dobijemo ukupan totall. Na]'zad, ukwpan totaJI dijellmo sa zlbirom ispitanika na Ska:li ·(±skllj<UcutiUICi ·Oille koj•i su oogovarali ·>>da ne maju« ill »n!isu dali odgovor«). · · )3roj stepeillca l)roj ·· na Iestvici ispitanika 0 1 X· 2 3 4 5 6 7 8 9 X Proizvod X X X X X X X X· 62 99 158 235 850 347 162 134 87 ' 28 62 198 474 (250 2.082 1.134 1.072 783 280 AritmetiCka sredina 9 21 16 18 15 4 2 24 22 14 5 1 0 33'/o 25 21 11 4 2 1 1 1 0 0 0 0 0 2 8,6 1 1 4,9 6,8 Nacionalni status na skali 11.275 i 940 i Pmlzv<XJ 11.275 i' zbir ispitanlka 2.172, de1lmo 2.172 d .tOJko dobiljemo OJriimetlcklu snJdinu 5,2.« 62 Bez odgovora 5 fJJ!o 9 23 Smatrali smo da je ;potre!mo videti i nacionalni status na : skalli Jugoslavide u ;prOOlosti, sada!Snjosti i budu6nosti, procenjen od str·ame raidniika, selja'ka, sluZibenilka i domacica. Rucnom ' ·obra:dom dolbili smo Sledeee pmseke: 0 H72 10 X 10 1 0 lO/o 2 Proslost Radnici Seljaci Sluzbenici pomar~ice 11.275 'Sa 4,8 5,5 5,2 4,9 Sadailnjost 6,8 7,0 7,0 7,0 Budu6nost i 8,6 7,9 8,8 8,7 Proslost: uporedeno sa jugoslovenskim nivoOilll jedino do- ' maeice .imaju istu.procenu p~oillosti Jugos1avije na skali, procena seljaka i SIOOI>eni'ka je .neilto fzn!!d jugoslovenSkog prose'ka, dok -se. ,pr_oc_ena. radni·ka- v~om·a. ,~ai? :r:a~lilkuje.. 63 �Sadailnjost: procena sadamtjosti JugoSlavije na ska>li od strane radnilka dadmaka je jugoslovenskom nivou ~er iznosi 6,8, do!k. JSU procene !Beljaka, 1Slu.Z:benilka i dooonaillca i'Znad jugo~ slovenskog proseka. Znaci r·a:c!nici su najlb1iZi jugoslc>Venskom niryou, odnosno i ne razli.k'Uju se u ftoj proceni. Buducnost: u !P<>gledu buducnosti JugoSlavije, radnici su ostali na jugoslovenslrom. nivou, jer ta !Procena iznosi 8,6, dok je !Procena selja,'ka iS!Pod jugoslovenskog nivoa, a ,procena sluzbenika i domaeica se nesto razlillouje lj nalazi se iznad op5teg jugosloven~ proseka. OISTRIBUCIJA NACIONLNOG STATUSA NA SKALI PO STEPENICAMA PREMA OCENI ISPITANIKA U JUGOSLAVIJI !I 40 35 • • ,'' buduC:nost \/ 30 25 Status nacionalnih Zelja na _skali Sve na'Cionallne 2elje obuhva!Cene .su s'kal<>Jn u tri vremenska perioda, u proS!osti, sada'ilnjosti i 'buduenosti. Merene su r·az-lilke i promene u nacionaJ.nim •Ze\jama na s!k:ali 1mnedu pvoSlosti i sadaSnjosti, 'za:tim Wmedu sadaSnjosti i ibl.llduCnosti. Na primer, ka'ko je jedno 'i:lq>itano lice gleda.lo na razvita'k industrije pre pet gocHna, tka!ko gleda .na razvltak 'IDdustrJje damas, 'sta ocekuje, odnosno lkako gleda na reilenje ovog pitanja u budu6nosti. Postoje 1li xazlike u QVa tr.i vremen.ska perioda illi ne? N acionallni status za sada'ilnjost na '""'""; :lznosi 6,8. Ispod ovog CJiPS!eg jugoslovenskog !Proseka nalaze se sledece naClOc na/line zelje: elektr1fi'kacija sela 6,7, skonomllika sta'biJnost i niZe cene 6,5:, bollji lllSlovi :stanovanja u gradu i Ilia .selu 6,5, izjedn"ce;nOe plata 6,5, smanjenje ,poreza seljadma ,6,3 i dug zivot i 2>dmvlje Tita 6,1. Izn"d opsteg jugoslov€'!lSI<:og ,proselka na skali se na'laze: mir 6,8, modernli!zadja proljoprivrede 7,0, zatim raxvtalk saobraCaja 7,0, da.lji ra:zviltak socija.~liZJin.a 7,0, re!Senje stambenog' pitarnja 7,0, raz.vitak ISkdlstva 7,0 i -naciona1no ded·ilnstvo 7,4. Nadcm.a•lni proop~itet, teJhniCki napreda!k zemJ.je:, z.aposlenost, zdravlje naroda i ·opsti razv>tak zem1tie >maju srednju vrednost 6,8 koja de ravna op!:tem jugoS!ovenslkom proseku u s<>da!iinjosti. (Vidi talbelu 13). Sve naciona/line zelje smo i gra:fiicki prlkaza1i u tri vrec menslka perioda, jer se na pregledmiji na:Cin istiJCu ra~zlike u 1 20 15 10 5 0 2 3 4 5 6 7 8 9 Na a[)SClsi na sv1m grafikoruima naneta je Skala oo ~:-10 ••tanenicama a ,na osi ordi'nati tzra~eni su proceffli od po ~ v,, sk ·-· ukUJPI><>g 'J>mj,a lst!>itamlika u .ttii. vremen a perru.u.a. 5 .Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 1 65' �pagledu proslosti, sad<~Siliosti i 'buduenosti. Osim toga lJolje na taj naCin,;post~euno uporedi"ast !POdataka 'nego ~to nam ;pru~ zaju broj•cani pr~edi. Nacionalno iedln• Tabela 13" st'Yo Nacfonalne .,, Nacionalno je5. dinstvo . · 5 ViSa skola 13 Stanovi 27 Socijafuam 24 lndustrija 14 Sao'braeaj 16 Poljoprivreda 25 Mir Naoionalni pro40 speritet 9 Te'bnicki napredak 8 Zaposlenost 5 Zdravlje naroda Opsti razvitak zemlje 7 100 TOTAL UZORKA Elektrifikacija 6 sela Ekonomska sta13 'bilnost 5 Bolji stanovii · IzjednaCenje 5 plata 6 Smanjenje poreza 23 Dug zivot Tita ,j 0 ;;;; 0 0:: ~- ".,oo "'oo .,E, "O "'" 5,1 4,7 5,0 5,0 4,9 4,8 4,8 5,0 7,4 . 9,0 7J) 8,8 7,0 8,8 7,0 8,7 7,0 8,8 7J) 8,8 7,0 8,7 6,9 8,7 4,8 5,1 4,9 5,0 4,9 4,9 6,8 6,8 6,8 6,8 6,8 6,8 66 8,6 8,7 8,7 8,6 8,6 8,6 '1:1 <1:1 >CI'l 2,3 2,3 2;0 2J) 2,1 2,2 2,2 1,9 8,5 2,1 4,7 4,4 6,6 6,5 8,5 8,4 1,9 2,1 6/5 6,3 6,1 8,4 7,9 9,0 ~ <;1:1 0 " " ::> "" 0. 1,6 3,9 1,8 4,1 1,8 . 3,8 1,7 3,7 1,8 3,9 1,8 4,0 1,7 3,9 1,8 3,7 '"' ~~ -" O"' as a 74 82 210 415 370 220 241 381 2,0 1,8 3,8 615 1,7 1,9 . 3,6 139 1,9 1,9 3,8 118 70 1,8 1,8 3,6 1,9 . 1,8 3,7 112 1,9 1,8 3,7 1524 6,7 4,6 4,7 5,0 "0 .:;S ooo..ca~ 4,6 :n Tabele 13, 14, 15, 16, 17, 18 i 19 obradi. "'" ·g.oo ~ j· 2 ~Q 1,9 1,6 1,1 1,8 1,9 1,9 1,7 1,6 2,9 3,9 3,8 4,0 3,6 3,2 4,0 j jf •• ••• 92 195 74 ....... "I ..• lizmo ..... t 2,3 • ..•I • j. ........ (, .. !. •• Boljl stanoYi Razvltak soe:lia• . . -:;; f ... Vlie ikolct STATUS NACIONALNIH ZELJA NA SKAU PREMA O:PADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI (Ofo) felje ·SKALA NACIONALNIH iELJA .2 .. I • I.'. I . i,L ~ :! 2,0 · 1, 8 1:7 ., i' 1,8 Razvltok soobro- NOcionolni prosperltet 1,8 ,. n Rozvltok lndustrlje Cojo Modernizocljo poljoprivrede Mlr 1,8 2,3 '' ,, . .!iiii 1,8 1, 7 '-' TehniCici nopredok Zoposlenost f . Zdrovlje noroda lzgrodnjo zemlje no svim podruCjimo I•. Total uzorko k" 1,8 h ... e ··~···-'5·.,r··t2.o F••.. •· ,............ !... ,,, "' . J ...... 3d ..... I ... , .......... .. ·"'"# $(! .... , t • · " ' '" . I .. 3 .. 1, 8 1, 9 ),9. 1,9 1:8 1,8 t. ...•• a , a 1:8 1:9 1,8 .. •• • • '·" 2 1 ,I'! I Elektrlfikacijo Elconomsko stabi/. '' · · ·• · nest ,, ,., ... f H. , ; I , s .1 1,9 1 So/.ji uslovi stonovo • njo U grodu j selu l•. · · • ;f' .. I. .J... • :.< t 2 1 I fi; 5 Smonjenje porno Dug iivot redsednlka Tlto l. ·j .. I 83 87 350 ···~·· b.· 0 I o ........ !. >I .j ,;,. 1 1 .. ··' I, 9 1' 9 1,7 1,6 1,6 • 5 0: 1,9 5 . .. -;:, ... 0 .. '. ~c ' lzjednaCenje Plata 'l:o.o o 1,9 "· I I I 2 3 4 .... : \ . , .... I 6 2,9 I I 8 9 I ·s v.. 1 l,l 7 -, 10 c::Jproilost !:.•:clsadain·jost- b ud ucnost ' uzete pre"ma amer:i~koj statistiCkoj - •• 67 �~ $ :1 Tabela' 15 Tabela 14 STATUS NACIONALNIH 2ELJA ISPITANIKA NA SKALI POREfJENJE SADASNJOST - PROSLOST (Ofoj .. ~ 'to TOTAL UZORKA 1000/o ~ 0 "" ::> 77"/o Nacionalni pro- 40 Stanovi NiZe cene Tehnicki napredak Zaposlenost Opsti razvoj zemlje , Elektrif-ikacija sela Smanjenje poreza lzjednacenje plata Vise skola Poboljsanje stanova Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda 77 27 25 24 23 16 14' 13 speritet Socijalizam Mir Industrija Dug zJvot Tita Poljoprivreda Saobracaj 82 75 82 83 80 79 83 74 80 74 13 9 8 7 6 6 5 5 5 5 5 74 77 68 80 83 80 81 80 6 " ;;; "'~ "" " " "" ::> o>i?. ffJ!o 1ffJ!o 1% ~ """ ,.c o>S 6 4 5 5 5 5 5 4 6 6 5 7 9 10 4 4 ~ 16 14 19 12 0 ~ ~~ I 11 I 1 1 14 I IS 1 13 19 1 13 1 21 19 14 22 16 'to 1524 615 415 381 370 350 241 220 201 195 139 118 112 92 87 83 11 2 82 20 14 17 4 3 74 74 70 Ova tabela pokazuje macionalne Zelje na ..skali u JPI'otlomeni i2imedu !proSlosti do sadaSttljosti. Pri1mera radi navod:icrno Sestu Mlju po redu poljoprivred", Razvit!llk i modemizacliju poljoprivrede zeli 241 odinosno 16% ispltan>ka, N a &ka~i u sadallnjooti u ·<>oowsu na pr<>Slost 80°/o smatr-a da je raJzvitak poljo,prJvrede bolji od pr<>Slosti, 5°/o smatra da nema razllke iztmedu proslosti i sa!da8nj-osti, a 14°/o srnatra da je razvitoJk [pOljqprivrede u .C:l{pa!danju u odnosu na .proSi1ost. Ta!k·o se mogu ·redom -videti i druge nacionalne Zelje. 1 68 STATUS NACIONALNIH 2ELJA NA SKALI POREfJENJE BUDUCNOST - SADASNJOST ("/oj TOTAL UZORKA Nacionalni pro-. speritet Socijalizam Mir Industrija Dug Zivot Ti ta Poljopriwreda SaobraCaj Stanovi NiZe cene TehniCki napredak Zaposlenosi OpSti razvitak zemlje ElektrifikaC!ija sela Srnanjenje poreza lzjednaCenje plata ViSe &kola PoboljSanje stanova Nacionalno jedinstiro Zdravlje naroda 6 1! """ 0 "' ::> ~ .. c "" "'e "'~ " " "' ::> o>i?. ~ o~ ~~ 10IJO/o 88% 8% 20fo 2°/o 40 27 25 24 '23 16 14 90 91 89 93 91 91 93 92 91 95 96 7 6 2 3 3 1 1 1 1 1 1 2 1 13 13 9 8 7 6 5 5 5 5 5 5 88 89 96 96 94 93 88 91 7 5 7 6 5 7 7 2 4 10 8 4 4 8 4 2 2 3 3 3 2 1 1 I 2 I 1 1 1 I I 2 4 3 .... --M:::: ·~ ~ _c 0 .. "'"" 1524 615 415 381 370 350 241 220 201 195 139 1!8 112 92 83 83 82 74 74 70 ·Gornja tabela pokazuje nacionalne Zelje u promeni 00 s~·~a~josti do ·buduOnosdi na skali. Na 1primer, razvitak soC1Ja!tzma dolazi na rang-Iisti na drugo mesto sa 415 is[pitac nika 27°/o, A'li 91"/o optimistioki g.Jeda na razvitalk socija1±7nna u buducnosti, 6°/o tv-,di da ce obuducnost -biti lsta ikao i sadaSnjost, a 3'0/o smaira da i::e rarzvitak soc:ijali.2Jma lbiti ru opa- ~~~ . A:nalizirali !Smo nacionalne Zelje na Skali koje imaju veCi pPOISek od opSteg ju.go.s!overuSkog U budu6nooti, cija je srednja vredno:st 9,0. To su 1pre svega nacional!no jediln:stvo i dug Zivot druga T1ta. Zatim smo se zadr.Zaili 111a oni·m Zeljaana :Ciji je prosek u buduCnooti 8,8, a to :su: razvitak. iSk'{)l1siva, reBenje 69' �stambenQ,g .pitanja, razvita..~ industrije, razvita'k .saOibraCaja. P<>Sle dolaze zelije ciji je prosek 8,7 - to su razvitaJk socijalizma, razvitak polj.oprivrede, mir. Uz· ra·zvitalk socijaaizma da1i smo i mir, a uz_ razyitak i ~oderni.;?;aciju poljqprivred~ da'li ISlllO i dve nacionalne zelje koje •se na'laze na skali isp<)d opsteg jugoslovenSkog proseka, a to su •smanjenje poreza seljacillna i .eilektrifikacija sela, jer su sa razvi1Jkom poljo;privrede povezarne. l'wstavili smo u analizi re.Senje stambooog piltanja u okviru naciona:1nih. 1Zelja jer rsm·o -to ariali:zira1i u. UiCnim zelja"!la pod naslovoon "P<>Sedova'll,je v'lastite ikuce ill stana«, lsto tatko smo izostavili a!lla'llzu tehn!Okog na;pre11ka i ·zaposlenosti i'td. Sve ove nacionalm.e r.Zelje i n.jlliov status na sk:8.li u proslixsti, S~dai'inj'osti i budu6nosti Se 'IJl{j,gU vldetj U tabelama 13, 14 i 15. A sada pogleda]mo prvo naclonalno jedlnstvo, ~aJtitm dug Zivot TJta, Q'atziv·j)f;ak socijal-imJ.a, ra2Nita!k !Skolske mreZe, razVltak ind<ustrlje, if.azvitaik saab~aJcaja, anodemlzaclju po1j<JiPiiUvJ:".ede, smamJenje poreza seljacitma ·i elektrjjfi:kacij,u sela ... Nacionalno jedinstvo · N acionalno jedi:nstvo naiazi se na 18 mestu na <rang llst! ru ·nacionalnim ZeJtiama, meduttm. na skali u •odnosu na buduim<>st ocenJjeno je sa najvecim optlmicmnom Ciji prosek ;:m<>Si 9,0 i veci je od opsteg jugoslovenskog pr<>seka. Ullru[p!no 74 h1\>itarrilka p(,dvuklo je ovu ~elju, odnosno 5°/o od 1524 ic<q>ita.na gradana Jugoslavije. 'Radnic! naciona1no jedinstvo istlcu na 14 mesto i rspoljavaju ga sa 6"/o, &luzbenici na 15 mesto sa 6"/o, ~"ljaci na 16°/o tmesto sa 4°/o i domacice na 19 anest<> (jposledOlje) sa 4•/o. Ova zelja na ISkali je izra!Zena u :sva tri vre"!lenska perioda i!zn!!d c.p.Steg jlllg<>s'!ovenslmg prooeka. Sadai§njost Budu6nost Pr<>slost ]lfacio!la1ni st!itms 4,9 ,6,8 8,6 N aCiona1no jed:instvo 5,1 7,4 9,0 U odnosu na pro.slost, u sad.,S!lljosti 81°/o gleda sa <>pfunizanom n.a. nacionalno .jedi.n\Stvo, ·1°/o je ibez promene u .svojim oce-:naona, a .14°/o tvroi da je ova zelja 11 sadai'inj<>Sti u qpadanju. Porast optimizma u .buducnosti u ·adnosu na srudai'injost i2l!lO'Si 880/o, zatim 8°/o sanatr·a da muedu sadai'injosti i bu~ 70 Na-cionalno·. jedinstvo -. po-1 · tastu · U Bez .. pro- u Bez padu mene 0~~~,.- ·I :pitanik~-~Broj-·iS_· Sadasnjost -~No .. '74. 14% 1% 81% . .proSlost BuduCnost74.'' '1'/o 8% 88% sadai'injost Sadasnjost proslost du6nosti nece biti ntkaJkve razlike u <pOgledu nacionaJinog jediinstva. U eel'inll gledani podaci nam pokazuju da Jugool<>verii sa optimmnom gledaliu na nacionaln<> .jedlnstvo u buducnosti. M'nogi gradani povezujU <lVU nacionah>U Zelju Sa ;ratom i strathutju od ra21dora i nesloge medu narodima u &lul:aju rata. Du.g zivot predsednika Tita U medumarodnoj arrketi »O ljudskoj sreCi« [pitanje se nije odnosrlo na Tita i mjegovu lilcnmrt. Medutim, pored brojnih .Zelja za elektriflkacij<>m, industrija'lizacijoan, ra!ZVitkom saobracaja, IPodizanJjem iikola, 350 i!!pitani:ka, odmosno 2~0/o, P?!ielelo je dug i\ivot i :zdravlje Tita. Na Skali su dve simlbolliCne zelje zauzeile .u l>udu6nosti · nadvl.Si st~en optimi.Zma: Du.g Zivot Tita i nacionalno jedinstvo. · NacionaJ!ni status Dug Zivot Tita Buduenost 8,6 9,0 Sadai'injost . 6,8 6,1 Pro.Slost 4,9 . 5,0 . Obe ove ze'lje ·imaju (9,0) prosek za bwduenost ve6i od naci01Ila1nog statusa uop.Ste Jugoslavije u .. budW6nosti, jer naciona1ni status dtma ariimetiCiku ~redinu 8,6. Poznato je da &U Ti1ova ·b<>rba i pdlitlka vezane za naciona'hno jedtnstv<> jugoslovenskih naroda. ~ Dug zivot Tita . SadasnJOSt pr<>Slost BuduCnostsada.Snjost :; " c. :> 83% 91%_ ~· " N = "e CQc. ~ 5% 7"/o " "" c. "' :> 1JO/o " 0 > ~ 0 N"" ~., Cllo " ' . ~~-= ·-" o·" c11:S. 350 350 71 �Qptimi~tN!ko .ra'!Pololieonje prema Titu, ~egovom zdravlju i po:IOZaju Predsednlka RE1Publike je u <POl'astu ·U rpros1osti ka sadaronosti na 83°/o, i u buducnosti taj se procenwt penje na skali na 91°/o. Svega 7°/o u buduenosti smatra da·u tome rpogledu neee biti TazJ!ilke. Ovakav. visok stepen qptimilzma mogao se i ace!kivati. MeC!utim da se pitanje odalosilo direktno na Tita i njegovu politlku, nbedeni l9mo i sa sigurnoscu :hi mogdi konstatovati da •hi taj stepen 'bio joll viS!. ~ ~ Vise skola ~ " " " Ne 0 0. Sadasnjost proslost Buduenostsadasnjost .,o ::::> o:>i'l. 830/o 40/o 940/o ~ ~ " "' 0 ~ ~ ~&! c. ::::> o:>'ll 40/o ·~ ~-= ~= 0 ~ cQE, 2!'/o 82 20/o 110/o 82 Revolucija, zatilm izgradnj.a socijali'Zma i rlanas a:Imivna i mfroljubiva koeg!Zisteneij a su pokazale. da su naradi Jugoslavije cvrsto okuplijeoni olko Tita. Razvitak skolske mreze Ovaj .prdb'lem u na-Sem istraZivanju izratZen je u nacionaJ.nhn .Ze1jam.a pod tenminima »Vi!Se Skala« il1i »razvitak Skolstva«. Tu oS1J)adaju ne samo ·osnovne, ·V€iC sve vm.te \Sredlll!jib i fatku!teta. 'Dolk •U P·laninskim podrucjillna i selima •razbijenog tipa pret>vi!aduje zelja za dtvaramjem OSIH>vnih sko!a i .suZibijanjem. nepismenosti, .dotle ISe u ravniiCarskion seoSk.im:i. podru<i:jima, rselima i <naseilj•illna zbij<mog tipa 'javJj"'in telinje za otvaranjem ru-ednjili Skola. Od 1~24 ispiJtanika, 82 odnosno 5% je :istaklo ovu lielju u svojilln odgovo•ima. U nacianaJJnilln ~eljama .rwzvitalk Skolske mr.e.Ze zaUtZima kod ~1ulibenika 12. mesto sa 8"/o, .:affun trinaoot<> m,Sto kod seljaka sa 6°/o, i n"'jzad sesnaesto mesto ll<O'd domacica sa 5°/o i sedamnaesto ikod radnika sa 4"/o. U Jugoslav.iji na ranrg-Hsti ova .nacionalfla Zelja dollazi na iSesnaestOmesto. Medu~!m na skali situacija je veoma povoljna i rpozitiVllla. Proslost Naci<>nalni statw Razvitalli: :§kalstva Sadasnjost Buduenost 4,9 4,7 6,8 7,0 8,6 8,8 Razvitak ilkolstva u sadasnj<>sti i •buducnosti je na skali odreden iznad qpsteg jugoslovenskog .proseka, na primer sadaSn.fo.st na }urgdslovens1wm niVou iz·noSi 6,8, a ra~vltak Skol- stva 7,0. 72 Stepen qptimizma ispitan:lh gradana gdedan na razv.itak llkolske mr~e, vaspitanje i dbrazovanje i2mosi. 83°/o na relaciji proslost - sadallnjost, ·a u buduenosti se penje na 94°/o.. To zn!ICi da gradani Jugoslavije sa ovecim qptillni!zJ:mom gledaju na ·razvitak skolstva u bud'l.ICnosti. Jmteresallltno je istaci da se nijedan ispitanik nije lzjasnio .pesimistiNci u pogledu dalj<lg razvitka Skolstva u buducnooti. !VIinoge evropske i druge zemlje da'VIIJ.o su lilkvidirale I)TObiem nepismenosti. U Jugos!aviji, narocito U nekim kraj<l'vima, postavlj8. se u oStroj formi 'SU:2fuijooje .nepismenosti. OvaJkva situacija ima k<>rena jos u proSlosti. Dovoljn<> je da pOgleda.:mo podatke o· pi1smenosti i nepismenosti IStanovniStva iz 1961. godine ·uporedene sa 1921, 1931, 1948. oi 1953. godinom pa da vid:iJrno lkoUke su razlilke i lkalkve ipOSledice.28 Stanovniiitvo prema opismenosti f!'/o) 1921. Ukupno pistnenih nepismenih 1931. 1948. 1953. 1961. 48,5 51,5 55,4 44,6 74,6 25,4 74,6 25,4 80,3 19,7 Najnoviji statistiaki podaci iz 1961 ..godLn.e ,pokBJZuju da je najveci braj n'1Pismenib na Kosovu i Met<>hlji •glde procenat i.21nosi 64,50/o, zatian dolazi Bosna i Hercegovina \Sa 53,90/o, posle toga Makedonija sa 40,i0 /o. Ovi vrocenti se odnose na stanovni.Stvo jzmedu 35 i 64 godlna starosti. Veorna ·iscrpnru i dokumentovanu 'S'tudiju o oy;oon problemu dao je Demografski centar Instituta drulitvenih nauka 2s Vidi: StattstiCki bilten 298, januar 1964. godine, 10 i vi§e strana 12. gacZina prema pismenosti 1921, 1931, 1948, StanovnfStvo starv 1953 i 1961. godine~ �tC'f\eogradii u iknditli Demografska kretanja i projekcije u Jugoilaviji, (m~rta 1964), u poglavlju koje nosi naslov Prosvetne kaTakteristike stanovni8tva Jugosla·oije~~ Tu su zahvaCetia dva pr<lb1ema: 1pismenast i !>loo!Ska sprema. Dalji razvitak socijalizma Dva krlliPna pr<Jiblema postavljaju ~e danas u svetu uap.Ste: onir i ·i>~gtadn.ja ~ocija:lizma. Oba. zauzilmatiu IP<>Se'bno tnesto u Jugoslavfji ·u nacionalnilm zeljama i strahovanjilma. Skor.o u svim repul>liikama n..Sli smo odgavore ikoji izrazavaju ze!ju da se dalje ,prodru<i i2!gradnja socijali:oma"'kako hi mogli IPreci u ikomunizOJ!tn. Narodi Jugoslavije •su· u Revoluciji evrsto v·e'Zali svoju sudlbinu u lborobi za Sloboda, mtr i .~ocijaliza1111:~ U nacionalln.1m zeljOJ!tna i2lgradnja socijalizma dolazi lila drugo mes'to sa 415 odnoS!Ilo 27°/o ispitanika, odmah !Poole lllachmainog prosperiteta. Kod radllllka i SluZhenlka r32Nitak socija" lizma 1zauzima drugo mesto u l!lacionalnim- -:Zeljmna na rang~ listi i rava:!ll je jugoslovenskom niVOU, dok ikod se!j$a QV3 Zelja je .na S_estom, a ~ad do.ma.~Cica na 1sedmom. mes:tu. Radnic,i, je 'ispoljavaju sa 45"/o, seljaci sa 21°/o, slu:2benid sa 37"/o i doonacice sa 14°/o. P.roslost 4,9 5,0 Buduenost SadaSilj<>st 6,8 7,() Nacionalni atatus Izgradnja sociljaJi~a 8,6 8,7 ! Na reilaciji .pr<>lilost - sad..Snjost 82% sm1<tra da je ~ituaclja za izgrad!llju socija:tizma povo!jnija u sada8njosti, 4°/o smatra da nema ratzlike, a 14°/o smaotra da je sadaooja siiuacija gora od ,proole; Buduenost je povOlijnija jer se optimisti<Jko raspo~ loi!:e!llje .penje na 91°/o, zatilm 6°/o ne vidi !Promene, a svega 3°/o •su pes1misti&oi orijentisani. M i r zeli 381 ispitano 'lice odnosno 25•/o. iNa rang-listi zauzeo je treCe :mesto u tnacionai-nim Zel.jama gradan.a Jugo.,. slavije. Domacice sta'V'lj.alju mir na drugo mesto sa 319 /o, ()dmah ,pcs!e!llacionaln<tg ;prosperiteta, dok u Jugoslaviji u cciini ova zelja, kao sto smo v1deli dolazi :na <trece mesto. Posle do· maCica !Seljaci u naci-onalnim Zeljama IS'tavljaju llnir na treCe mesto kao i ispiianici u Jugoslawiji sa 25•/o, t<aotilm radnici isti!Cu mi~ na rpeto ·mesto sa 23°/G i slu:Zbenici ·na rsedm.o mesto sa 18°/o. · Jugos1wensl<i narod l!eH mir ne samo u Jugoslaviji nego i u cel<>m svetu. Mnogi gradani kaji su pr~ziveli prvi i drugi svetski r.at i osetili •ratne strahote u svojilm odgovorima lka.Zu veoma !ki-atko:-•»Mir«. »Dane bude rata«. Mir ii Socljallzam Sadasnjost - proSlost BuduCnost- sada5njost "' 0 0. :o. ~ ~ " ~ N8 ~ 0 "'5. i! 0. "' :::> Ni?. ~"0 <!lo -·" ' ... c ~ . '§'~-:· "' 0.. 6lJfo 415 30/o 415. 29-Vid.i: PrOsvetrie karakteriStike stanovniAtva Jugoslavije. str. 142_. '74 :::> Sadasnjoot proslost ., "' :; 0. jugoSl<>.~ ~ 'Buduenoot 8,6 8,7 6,9 ~va tri vremenska ;perioda mir je <>eenjen na sikaJi ne5to vise od opSteg jugoslovenskog nivoa. < 140/o 82!'/o 910/o " "0 "' 0 > Sada§njost 6,8 U MIr U s\•a tri vrsmenaka perioda ova zetja je iznad venskog p,,.eka lila s)<aJi. ProSJ.ost 4,9 5,0 N acionalni status BuduCnost- sada8njost ., " Ns ~ ~0 <!liS. " "0 " 0 > ~ ... .~~ :::> <!lo -" o;a. . 0. " 0 NbD ~"0 0 tG 75'/o SO/o 19'/o ·toto 381 89'/o 70fo 30/o l'lo ' 381 U <>dnosu proslost - sadasnjost 75°/o ·smatra da 'je situacija za ocuvanje onira bo!ja u sada8njosti. Razllllru u ,pogledu oCuvanja mira izmedu ;proSlosti i ;sadaSnjosti ne vidi 5fJ/o, a 1go/o je uvereno !da je sa!da.Snja situacija .pogorsana. Porast o.ptlmistiillrog raspolozenja i .ubedenja <u. pogledu aCUVanja mira, OdnOO!IlO OVa zeJja U ,bUJducnosti [penje se na 75 �89"/o, zatirrn 7•1o ne vidi razl;i;ku, 3°lo su u padu i 1°lo je 'bez odigovora. Gradani Jugoslavije u svojim verfuallnirrn odgovo- rima za!kljuCuju da i.:e .se razv.iti industrija, (pOdiCi graJdovi, poveCati proizvodnja, ;:d{o bude mir u Jugoslaviji i sv.etu, a Ume ce se i poboljsati zivot radni.h. '!judi, 'tj. standaro •ce biti na viSem nivou. Razvitak industrije Po frekvencij,i ,razvitak i<n!dustrije u nacionalnim Ze!Jjama zaUJZirrna i;etv·rto mesto u Jugo~laviji. Od 1524 i'l])itaJna lica 370 Odnosno 240/o istakli ,su u svojim odgovor.irrna ovu Zelju. Seljaci je stavljaju na drugo mesto sa 27°lo, Slufbenici na trece mesto tSa 301()/o, a rad.nici na Cetvrto mesto -sa 26°/D- i ;doonaCice isto taiko na cetvrto mesto !kao i radniei sa l'T"Io. 'U nerazvijenim >podrucjirrna Srfuije ~osovo i Metdhija), razvitak imdustrije se .stavlja na prvo mesto, a u Srbiji u celini na dr:u;go mesto. Isto tako ltla drugo mesto razvitak .industrije staovildaju Maikedonci u svojim nacionalnim Zeljama. S~ovenija, Hrvatska i Crna Gora .ootaju na jugoslovenSkom nivou, jer sve tri repulblike stavl.jaju razvita!k industrije na cetvrto mesto. U Bosni i Hercegovini ispitanki su stavili ra:zvita!k in!dustrije na sedano mesto, a to se moZe ·objasniti time Sto te ova Tepubl'ik8 poS!e drugog svetsl<og rata i•mala dntenziva!in illldustrijski ra:zvita;k. SadaS!!ljost 6,8 Pros1ost Naoionalni status Status i.ndustrije 4,9 4,9 Buducnost 8,6 8,8 7,Q Sadaiffijost i 1buduenost su n.Sto iznad jugoslovenskog proseka,. a .proslost je jed!!la!ka jugoslovenSkom nivou. " ti ~ Sada8njoot proSlost BuduCnost ..:..sadaSnjost. 76 zaostalu .privrednu strukturu d. poveCava prodUik.tiVI!lost rada, zatim povlaC'i za robom Ta'Zv'itaik saobraCaj.a, urhanizaoiju, r·a:zvita!k Skolstva iltd. U .pem,pektivnom planu Saveznog zavoda za >prilvredno planiranje [predvida se brz razvoj svib industrijSiklh grana da bi se zadovalji1e [potrelbe domace potro8nje i (p(lvecao izvoz.~ Saobracaj SaobraCaj zaostaje za razvi-tjkoon .industrije i j-oS uvek ne moZe Ida p-odmtri sve tprivredne 1potr-abe. Brza &nldustrijaJizacija p.riV<nkla je radnu IS!lagu u industrij:Sk.e cenrtre i!z raznih kral.ieva il<ooja se sva'kodnevno prevozi od mesta sta!inovanja do mesta rada. Te po·trebe .sve vH:ie rastu ::i. zato su mnogi gra-. <!ani u svojirm naCionalnim !Zeljanla mag1lasi'li d.alji razvita~ Status na skali lndustrija Na rel'aciji'" [proSlds't - sa:daS!!ljost 82•lo tie optirrnisticki orijentisano i sm.atra da je s"da8nji ·ra:zvitak industrije bolji od razl'iot:ka u [p<OSldsti, 5°lo ne vldi ·razliku ·izmedu sadaiinjosti i proslosti, a l2°lo je [pesirrnisti~ki orijentisano i Slllatra da je sa;da!Snja situacija gora od pro8le, a 1°lo je 'bez odgovora. Qptimist1Cki razvitak ·i.ndustrije u buduenosti izralien je sa 93°I o, z"tim 5°I o smatra da ce lbuduca situacij a biti bez promene u •odlllosu na sada8nljost, 1°lo zastupa miSljenje dace razvitalk i:ntlustrije u 'buducnosti bit; gori ad sada:Snjeg i 10/o je lbe!Z odgovora. Shvatljivo je Sto nera:zvijena podrwcja zele u prvom redu razvita!k lndustrije, der industrija transfurmise ~ " " " Ne '0 " 15 c. " ::0 o:>o " 15 Nb.O ·~ .\2 =: ·~" 0" c. ::0 o:>ii. 82% 5°/o 12% }O/o 370 93% 5°/o 1% 1°/ri 370 ~ 0 ~'0 cO=& saobracaja. Se1jaoi i domojcice stavljalju ovu ~e]ju na peto mesto, (seljaci sa 21°lo, a domacice sa 15°lo), dok je lkod radnlka i .s!OObenika :na devet<>m mestu i 'to d<C>d •radn1ka sa 12"lo, a lkad s!W<benika sa 10°lo. Na Sikali 220 ·gradana odn:oS!!lo H"lo od 1524 ispitanika odredilo je sa visoilcitn •<>ptirrnfuomom u buduCnosti ovu .Zelju i nadu. Proolost 4,8 Sadasnjost 7,0 Buducnost 8,8 RazHka i2medu proSlosti i sada.Snjosti na s'kafii imosi 2,2, a •izmedu sada.Snjosti i budu6nosti 1,8, a <>d [pr<>Slosti do buduenosti 4,0. 30 Vidi: Osnovni ekonomsko~voUtiCki problemi · druStvenog plana Ju~ goslavije (1964-1970), strana 148. ~ �' Saobracaj ' . ~ ~ c. " " NEI 8 ~ ' " ..c. " :::> Sadasnjost -" pioslost BuduCnostsa:damjost Ole. Q.l, :;l 641'/o 17'/o ~' > 0 -~~ __ '' 180fo 86'/o 60fo -- Olo ... $,;; .,..:;,c 0 .. ' -~-a javljuju' da je v·reme da u njihovim rpoljima oru ~raktori, dii kOila sa vol<YV'slwm i ikonj·skom zapregom trefua ~ameniti auto• mdbilima. Ra~Uka izlmedu sadaSnjosti i ;prO'Slosti na Stkaii jlznosi. 2,2, a 'i:zmed:u · isa!daSnjosti i ·buduCnosti J, 71 ;ra:zli!k·a za ceo wronenSki ra:m~a:k od pros1osti do buduenosti i=osi 3,9. 220 10fo Proslost 4,8 220' u sada.Snj<osti 64•/o pozltivno ocenjw.je rw:vit>ill<: \Saolm.:Caja, 17•/o smatra da nrona promene i=ed:u pr<!slostii sadaS<njosti, 18"/omiili daje sad,;Snja situacija u razvi'tku sadbracaja gora: odprosle i1°/o je bez odgovora. , Na rellaciji sada8njost - ,budu<most 86°/o smatra da situadja biti1boija, 7°7one vjldi razli'ku, 6,% oceJ>juje ibudu<most kao govu od sadaiinjosti i 1% ,je •bez odgovora: TE>ZiSte se u' zelj a>D.a t>ill<:ode stav]jj a na razvita!k drUI!ilSkog saol>racaj a i dolbrilll veza izmed:u seoskih podrucja u ravnicarskim i zitoro<lnim tkrajevima. ee .. - ~ 0 c. :::> Moder,izacija po!joprivrede 78 Buduenost 8,7 U sil.da8nj01Sti i buduenosti modernizaci:ja poJdopriovreile na Skaili je ne!lito 'VJsa od jugoslovenskog opsteg ni'voa, a u proslosti nesto sla!l>ija. R&li!ka izmed:u proslosti i sadaS<njosti poikazuje ida je 80% u sada8njoj situaclj!i optilmisti<llci ocenilo razvilaik poljoprivrede u odnosu na proiilost, 5°/o ne v~c!i promene i2mled:u proS!osti i sa!daiinjosti, a 14°/o smatra da je sadaiinja situaci)ja gora od pr<>iile i 1°/o nije dao odgovor. Poljoprivreda Uz .modernizaciju poljoprlvreile ,rpovezali srno smanjenje poreza i clektr.ifikaciju sela, jer sve ovo cW jednu ceHnu U, tretiranju ove rprOib'lronatilke. Poljoprivreila zauzima vldno mesto u plJ..anovima i jprogramima naSih ·savezmih ustanova i Savezne narod;ne skupijtioe, a t>ill<:ode i u ;planovima i progral)lilma op!Stlnstkih,, sreskib i repub.liOkih skupstilna. Modernizacija po!jopriv.rede zauzela je iiezto mesto u nacionalnim zcljama gradana Jugoslavije, jer 241 isrpitanik, odnosno 11:1% od 1524, zeli modemlzaciju rpoffijoprivrede. Seljaei u !Prvom redu istiCu modernizaciju polj<wrivrede i ··to na Cetvrtom mestu sa 24°/o, na O'Smom -mestu .radn:ici sa 15°/o, i slwbenici sa 17°/o, dok je 'kod d<>l!laeica ova zelja na devetom mestu sa 9•/o. Sananjenje poreza zeli 87 odnoono 6°/o, a e!ektriiikaciju sela 92 odnosno 6°/o. Sve ave zclje postavljaju uglavnOI!ll scljaci, ik>ill<:o ·U ravn]carskim krajevima, tO!ko isto i u kraiikim i ;planioslkim predelima. P<1d moderni!zacijom seljaci Zele i dC~tllju ·viSe traktora, komlba!j!Ila, ·ma!Sina ~a seCu kukuruza, lcUpanje orepe itd. U Um>~kim ikrajevima seljaci iz- SaJda.Snjost 7,0 S<~da!SnJOOt - 80"/o proSiloBit Buducnostsada8njost 910fo ,.u_ .. " " ~ 0 > 0 c. Ni3 .,o Oll'l. 5"/o - ., " NO/) ... -·0~ ~_, :::> Olo """ 0315. . 140fo 1°/o 241 fl'/o 10fo 241 Od 241 lica u ddnosu na budu<most 91•/o op'timi:stiJOki. gleda na modernizaciju p<iljopriv:rede, 6°/o smatra da neee biti nlk>ill<:ve razlilke i2mledu sada:§njosti i buduenosti ;, 1"/o smatra da ce buduca siltuacija .biti gova od sa1daiinje. Smanjenje poreza se1jaci povezuju sa suSnim i nerodnirn g<Jdm,;ma i sa cenama na tr~. Oni zele da se smanji porez kaida nastupe suilne i nerodne gOO:ioe []ii da"''re podi2m i cene po1joprivn!dnim proizvod;ma floada sikoce cene •tekstillnim proizvodima i ostalim artlkllima koje seljaci maradu da kupuju u gradu. U •ovom pitooju je tkcJd seljaka optimizam i pesim'izam na SkaU niZi od jugos!ovenskog nivoa u celini. ProSlost 4,7 Saida.Snjost 6,3 Buduenost 7,9 79 �R31Zllka iz.medu proslosti _i S!lJI;iailhjoSti je 1,6, i2llnedu sa'liaSn.j<:lSti i buducnasti isto 1,6, a od proiilosti do sadaiinjosti iznosi 3,2. U sadasnjoj situ:aoiji 42% je c>ptillnistill'JM ocenilo sma<njenje poreza i smatra,ju da je ~adaiinja sit;tac:Iia bolja ~ proiile, 25"/o smatra da nema razl>ke u sma;nJ':"'J.'ll l!'ore:za "7<medu proslosti i sadaSn.josti, .a 33°/o je .pesrm1stli!ki. omentlsano [ smatra Ida je sadaiinja situacija gora. ~ Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost " 0 ;:J Smanjenje poreza "' " " ..,e " 0 ..,:;, ~ c. " .!!a= '" ~ :0 ~ ..,o -o c. " -" O" ..,-g """ ;:J 42'/o 25°/o 17% 17'/o 87 33'/o 6'Y'/o ~:a 1 87 Procenti optimlstiCki r~lozenih. u lbuduimosti se_ poe .a_ .smamjujru se procent1 pesimistilCki QTijentisanih u od!nosu ina sadaSnj-ost. Iz gornjih podataka saznajento da je 650fo qpt;imistloki octri!lo "~~ien_i': poreza u budu!Cnosti, 17"/o •smatra da nece u tQJ pohllcl bitl proonene, a 17"/o smatra ida ce biti j-oii teza situacij-a i 1°/o po ovom ;pitanju u bwi<ui:noSti je bez otdgovara. Elelriflkaclja seIa ~ m " . " e "' tje ~ O· c. SadasnJOSt pro.Slost BuduCnostsada5njost " •m .~~ 0~ as a ~g, """ "'0 ;:J "'"- ;:J " c; I> :0 -o c. 58'/o 19"/o 23'/o 92 79"/o 12"/o 9"/o 92 Mnoga seoska podrui:ja zahtev·aju, ·zele i "ocektiju elektri" ffkaciju !ka'ko bi ,mogli koristiti :ra!dio aparate,. televi~ore, t.ilko da lri petrolejke zamenili elektriCriim sij·alicama. Ar!tmetiCka sredina aJ.a skali je u sva tri vremenSka [>eriotda ispOd jUJgoSlovaru>kog 'llivoa. Od 92 isp:itanika 58"/o na re!acilji proiilost s~dasnjost ocenl!o je ;poo:i~o elektriflka'Ciju sela, 19•/o smatra da nema promen~, ~ 23°/o je pesimistiCiki orijenUsano. BuduCa situacija u min.osu lila 'sadaJSnju se tpolbOlj~ava jer 7go/o qpthnistiCki gieda na ellektriflkaciju sella, 12% ne vidi ra~liku homedu sa'clasnjosti -'i l:>udu/mosti i g>fo .smatra da se buduca situacija u elektrifikaciji sela nei:e pOIJ>raviti. ve6avaju u Odnosu na sadaSn}o.st Kon'kretni odgavrori o •modermizaciji IPOljopr-i<vrede, sma- njenju poreza •l elekt~ifikaciju sela mogu se v'ldeti ~ <>deljku o profesionalnim strukturama, d<oje se odnose •na Se!Jake. Elektrifikacija sela Svakako da je ova zelja -viSe <ikupivala stanovnlke u seli'ma nego u gfiitdov-ima. Poomatrana na -Te1aciji ISelo-grad, pre!ma naSilm strutistilffidm podacima liiZ istraZivanlj-a ·u Turalnim [poidruC.jirila, ·zauzela je osmo mesto sa 11°/o, a u gradskoj sre<dini ldolazi na preilpoolednje, osamnaesto mesto sa 1°/o. . Prema profesion!rlnoj struk'turi seljaci stavljaju elektnfikaclju sela na 11 mes'to sa 10°/o, a s1ui!Jbenici na 18 mesto sa 'i'i'/o, zatlm raldmici na 16 mesto sa 4°/o i dO<mai:fice na 12 mesto sa 7°/o. 80 Tabe!a 16 NACIONALNE ZELJE PREMA POLU (Ofo) Muskarci Nacionalni prosperitet Ra,zvltak socijalizma Razvitak lndusill:ije Dug zivot Tita Model'llkacija poljoprivrede MiT Razvitak. saobraCaja N:iZe cene Tehnioki napredak ReSenje stambenog pitanja ZaposJ.enost Opsti razvitak zerrnlje Elektrifikacija sefa Izjednaeenje plata Smanjenje poreza Nacionalno jedinstvo Razvitak Skols~va Bolji stanovi Zdravlje naroda 43 35 29 24 22 21 16 12 12 Zene Nacionalni pr05pecitet Mir Dug Zivot Tita Razvitak socij alizma Ra.zJVitak mdu~<trije Re5enje stambenog pitanja Ekonomska ·stabilnost Razvita:k saobraCaja Modernizacija poljo- .. ,priwede 10 8 7 7 7 6 6 5 4 4 f3 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije ..: ,.:· Zaposlenost ·, . Opsti razvitak:: zemlje Tehni6ki napredak Razvitak sk<>lstva . J3olji ~tanovi Zdravlje naxoda Elektrifikacij a ~ela Smanjenje poreza .. Izjednacenje plaJta -:-_ Naciona1no je~tvo 38 - 29 22 19 19 16 13 12 9 8 8 6 6 6 6 5 5 4 4, Sl �Tabela 17 NACIONALNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI (Ofo) pitanja 21 - 29 godina Razvitak saobracaja 42 Nacionalni prosperitet Tehnicki napredak 31 . Razvitak imdusllrije Zaposlenost 29 Razvitak socijalizma Opsti razvitak 24 Dug Zivot Tita Izjednacenje plata 23 Mir "'Razvltak skolstva 19 Razvitak saobraCaja Elektrifikacija sela Moderniz3;cija poViSi .standard 17 ljoprivrede NaciOnalno jCdinstvo Re!.enje stambenog Smanjenje poreza 16 pitanja Razvitak skolstva 11 Ekonomska stabilnost 11 Tehnicki napredak 50 i viSe 9 Zaposlenost 9 Elektrifikacija sela Nacionalni prosperitet 7 Opsti mzvitak Mir 7 Izjednacenje plata Socij a:llzam 7 Razvitak Skolstva Industrija 7 Bolji stanovi Tito 6 Nacionalno j ed.i:Jls.tvo Modernizacija poljopr. 5 Zda:avlje naroda SaobraCa.j Smanjenje poreza Ni.Ze cene 4 seljadma Re5enje stambenog pitanja 30 - 49 godina Smanjenje poreza OpSti razvitak zemlje 43 Nacionalni prosperitet Tehnioki napredak 35 Razvitak industrije Zdravlje naroda Razvitak socijalizma 32 Zaposlenost Dug zivot Tita 26 Elektrifikacija sela 25 Mir Izjednacenje plata Modernizacija poljoRazvitak skolstva 15 privrede Bolji stanovi 15 Ni:Z.e cene Nacionalno jedinstvo Re!.enje stambenog 14 13 10 9 7 6 6 5 5 5 4 4 Grad Nacionalni prosperltet Rarzvitak socijalizma Dug Zivot Tita 18 11 10 9 9 8 6 6 5 5 5 5 4 46 32 28 Razvitak industrije Mir Resenje stambenog pitanja Ni.Ze cene Modernlzacija poljoprivrede Tehnicki napredak Razvitak saobraCaja Opsti razvitak zernlje IzjednaCenje plata Zaposlenost Razvitak skolstva Bolji stanovi Zdravlje naroda Nacionalno jedinstvo Elektrifikacija sela Smanjenje poreza 25 23 19. 16 12 12 9 8 7 6 5 5 5 4 1 1 35 26 18 18 Tabe!a 19 N.4.CIONALNE ZELJE PREMA ZANIMANJU (Ofo) 17 16 13 11 10 9 8 6 6 5 5 5 4 3 3 7'abela 18 NACIONALNE ZELJE PREMA MESTU.STANOVANJA GRAD - SELO (Ofo) 22 Razvitak socijalizma Selo Modernizacija poljo34 Nacionalni prosperitet 20 privrede 27 Mir 20 Razvitak saobraCa.ja Razvitak industrije 24 82 Dug zivot Tita Elektrifikacija sela Smanjenje poreza Ekonomska stabilnost Zaposlenost ReSenje stambenog pitanja OpSti razvitak ,zemlje Razvitak skolstva TehniOki napredak Bolji stanovi Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda IzjednaCenje plata Sluf.benici Radnici Nacionalni prosperitet Razvitak. sodjalizma Zdravlje Tita RaZvitak inPustrije Mir Ekonomaka stabilnost Stambeno pitanje ModeriDzadja poljo-• privrede Razvitak saobraCaja Opsti razvitak zemlje Tehnioki napredak Zaposlenost Izjednacenje plata Nacionalno jeilinstvo _ Poboljsanje stambenib uslova Elektrifikacija sela Razvitak Skolstva Zdravlje naroda Smanjenje poreza ,. 50 45 40 26 23 18 17 15 12 12 10 10 8 6 5 4 4 3 1 Nacionalni prosperitet Razvitak socijalizma Razvitak industrije Zdravlje Tita · Resenje stambenog pitanja Tehnicki napredak Mir . Modernlzacija poljoprivrede Razvitak saobraCaja Ekonomska stabilnost Izjednaeenje plata Razvitak skolstva Zdravlje naro4a Opsti razvitak zemlje Naciona1no jedinstvo Poboljsanje stambenili uslova Zaposlenost Elektrifikacija sela Smanjenje poreza seljacima: '- 53 37 30 20 19 19 18 17 10 9 9 8 8 6 6 4 3 3 83 �Seljaci Nacionalni _prosperitet Razvitak industrije Mir M?<~ernizacija poljoppvrede · . R!!Zvitak saobraeaja Raiyitak socijalizma Smanjenje poreza Zdravlje Tita Zaposlenost Ekonomska stabilnost Elektrifikacija · sela R.eii~je stambenog prtan1a Razvitak Sikolstva rehnicki napredak Pobo!jsanje stambe. itih uslova · Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda OpSti razvitak zemlje Izjednacenje plata J)omaCice 28 27 25 N:acionalni prosperi-tet 24 21 21 14 17 IS Stambeno pita!llje Razvita:k socijalmua Ekanomska stabilnost I\1?C'ernizacija polj<>pnvrede Opsti razvitak zemlje 11 10 10 15 14 13 9 8 7 7 Zaposlenost E!ektritikacija sela Bolji stambeni uslovi Tehnicki Iiapredak Sinanjenje poreza Razvitak skolstva Zdrav!je naroda IzjednaCenje plata N:acionalno jedinstvo 8 6 5 4 4 4 3 3 * or· · · P ~IZBilll J·U;goslovensklh 31 20 Razvitak saobraCaja 13 * 36 Mir Zdrav!je Tita Razvitak industrije 7 6 5 5 5 4 4 • saobraCa}a, dalji razvitak oocijali21llla, reSenje stambenog pi- · narnda ima woje idublje · ikorene u nJih<>v"' ±sto-r!·J· 1, u !pros {)'.::n!, u · orbi za slorbodu i Olp!Sta~ · 'I ~· b . "IJ n~ .na .svome. tlu. 'Dovoljno je ·da se podset'inno naklh rustorlJSkilh dagadaJa 1z balkaru!klh ra'tova, prvog i drwgog svetskog :~ta, Pa ?a vidi·mo kroz ;kwkve .su .. sve teSkoCe mo-rali P~<>~~Ih narofd.~ J~goslavije ~ borbi 7a slobeldu. Dovdljno je samo da se l?odoe_;m;no SrfurJe 1 Sumadije 1804, 1815, 1913, 1914, 1 1915; . - tih teSk>ih dal!la kada su jugoslovf!lllS!ki namd'i ,J,sH preko IJ'"ds~ih snaga boreti se 'S neprijate!jem i gladu. s je<dne str~ne vodth su bo~bu .protiv twrskog feuidalnog sistema ; carevme, .• s '?.~uge str":'e protiv Austro-U,ga!1Ske ka,pitalistiiC<ke monarhi]e, C1JI su se 'mteresi sulkobl(javali na Uu Jugos!wije. P;ofesor b~ograJdskog uni'rerziteta dr J wan Oviji:C u svome de!u »Ps1h>oke osobine Juznlh Slovena« {1931) ut·-d· · d ct· sk" . . . . . •·" w Je a mar 1 liudi v,eruJU da nema 1elik01ca koje ne ,bi lllleig.Ji saVladati da su se u toku oslorije 'ZrtvovaJl'i do iscl'pljenja 34 celog naroda. Jugoslovenski IIlarodi su spremni da !Podnose nei:Skaza:ne tsSkoCe za naC;i.anah~;u sldboidu i iJdeaJ.e. 31 s ~ 0 b ·0 d a je 'hila <lna sreea ~ojoj su te<lili svi jugosloVe:risk:i rnarodi i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, [ Mafk:edonci,- i Cr,nogorci, i n·arodi Bnsne i Hercegovine ,(Srbi, Hrva'ti i muslirilani i<;ao etlrrlaka grupa) i ostale nacionalne mal!ljine. Ne sa!IIIo rla sU -tezni kcl .S'lobodi rve{· su se hori1i ~za slohodu, tkrv i};>rolevali i ldavalli svoj e 'Zivote ,i u najnovjjjoj istoriji. K•roz Jugoslaviju su proSli mnagi osvaja:Ci, ali nillw od njih nije mogao uni!Stiti i a\SilmHkati jugoSlovenske narode, iko.jl su saCuvali tSvoj a naci0111a1na obele.Zja ,i nirsu se da1i 'denaciona:lizirati 32 U nacionalnim Zeljama radrnici, 'Seljaci, sluZbenici i .domarCice na rarng-IiSti na prvo mesto istilCu nadonalni priDsperitet. Po ovorn i joS drugim .pitanjima IPOjavile su se &i'Cnosti i dstovetnosti u nacionallnim Ze.ljama. Medutim, postoje i razllke. Radnici i sluzbenici na paslednje mesto stavljaju smanjenje .poreza seljacima, a tloonaCice naciO'llallno jedinstvo. Nacionals:ni status :n.a .ska'li u proSlosti iznosi 4,9, u sadamjosti je 6,8 i u bu>du6nosti 8,6. Izna!d opsteg jUJgoslovenskog proseka, rabmajuCi. od sada:Sn}osti, nalaze :se mir, ·modemnizacija poljoprivrede, razvHak tanja, razvita.k skolis'tva i naciooa]no (jedims1Jvo. lS(pod opsteg jugos:Iovenskog proseka nalazi se e!E!ktrifikaaija sela, ekonom:9ka sta'bilnos't i ni.Ze cene, bolji uslav:i stanovanja u selu i u gradu, i'zjednarCenje plata i ·smanjenje poreza seljaciana. Koeficijent<Jm korelacije ranga utvrd111 smo da su radnici l!lajhliii jugaslovenskom ll1ivou u .nacio:nalnim Ze!lja.ma, a najvise su udaljeni od jugoslwenSkog rprooaka slu:Zbenici. Te xazlike se -obja.Snj.avaju rarzHCirt;im ekonomSkfun, kulturnim i politiOkitrn sredilnaana, naC:Lnom. Zivota, stepenom ,svesti, p-ri·rodn'Om 'i 'druStvenom uSlovljenoSCu. Naciomarlni status u budu-Qnosti u oldnosu ma sadaSnjost pOkaiZaO je o1ptimistiCku orijentacij•u .jer i~itani gradani u Jug.oslaviji sa 88% optrumistlOki gledaju u .buduenost, 8% 31 Vidi: dr. J ova n · · C vi j i C: PsihiCke osobine JuZnih S~ovena, iz knjige »Balkansko Poluostrvo 1 juZnoslovenske zemlje«, Beograd (1931) strana 8. 3~ Josip Broz Tito, GoVor, sutjeska, jubilarni i:ist povodom 15 god. bitke na Sutjesci, 5 jula 1958. 85 �p~edvida d,?- ne~ fPiti 1promene -imledu 'SadaSnjosti i buduCnostJ, a 2"/? oceku)u pogocianje situacije. , Nac1onalne ze]je nisu ap.straikcije, vee su Umnlkretne svakotlnevne po.trebe ~ractana, nacija i zemiJI.ie i imaju svo'u realnu osnovu u drustveno-ekonO!lnaikom i poUit!Cik · t J Za ostvar · . ih O!ln SlS emu. . " '"'Je nmog . ze1j.a postoje pri:rodni ; drruiitveni uslovi I su'bJekhVllle snage lkoje deluju u [pl'avcu progresa i pro~erite1a. ~1:' NACIONALNA STRAHOVA'NJA U Ju;goslaviji gradani najviSe •strahuju od rata. Na rangIi,.ti u nacionaiillian strahovanjtima rat doilazi na prvo mesto sa 11-64 odi!losno sa 760/o i.s,pitanilka. To je najvisi i veoma visok procenat u odnosu na ostala strahovanja gledana u celini. Na5 saradnlk postavio de sledeee pitanje koje se odi!losi:Io na nacionailina strahovanja: »A sada looja su Vs:sa strahovanja za lmduenost V..Se zemlje? Ako zo:mislite lbudu6nost Jugoslavije u ill a jc r n j em s v e t l u, •ka!ko ce stvari iialgledati posle deset gadina?« D<>bili lllll.O sledece podatke: Vodeca nacionaiilla strah<>Vanja ·.<'··. •;. Broj ispitaruka 1524 Rat 76 1164 Elementarne nepogode 19 295 Povratalk starog re<Zima 7 105 Strahovanja z.a zdr,.vlje Tita 6 98 Bez strahovanja 6 85 5 76 . 72 N eSloga narcda Okupacija ' 5 87 '{ �J'Uig'Oslovenski narodi zele mir, ne zele rat ii;e!e "loJhodu Tita, nesloga naroda i dkupacija. Od ,svlh strahovanja rat se najviiiie iP=avlja u OO.govodma gradana J.ugosJav.ije." »Bqj·inn .se Tala, atomskog, ·nekog ~udalka sHcnog Hi11leru. Bojinn se svega onog Sto rat fd.on.iosi, posledica koje nasttli.Paju, r.anjenih, orsakaCenih, g1adn1h, logora, veSala, no:vih g,robova, porusenlh gradov.a i sela, spaljenih iikola, falkU!teta i uni.Stenlh 'kU!turnlh 'l]><>menika. R<1ditelja bez dece i dece hez roditelj.a«. To su konkretni odgovori karaJk!teristiCni za sve krajeve i sve narode Jugoslavije. Jedan gradanin iz Beog~ada ovalko fomnuliiie svoja strahovanja: »Da ne dode do .atomskag o:ata, jer cela Jugoslavija hi hila u ruzevinaana«. Jedan Sihin iz nnwtra\Snjosti Snhije (KragujeVac) izraZava strahovanja ovoon reCenicoim: »Rat hi doneo nova 'l>bistva<<. Seljak iz Vdjvooirie lkaze: »Nasta[a bi Pored pomenutlh s'trahovanja ,p<jja'VilO se u odgovorinna ispod 5"/o i: pretnja Hi agresija od siTane sile, stagnacija naciona1nog prosperiteta, nezaposlenost, guJbitalk: naci'O'llalne nezavilsnos:ti, promena socijalistiCkog sistema, IPOveCanje por·eza seljacima, nastav:a\k: naorm:anj~,· hladni rat - 'izo1acija, -ne-e lij>OSo!bnast da -se odrZi rtezavisnost, stagnacija !Poljo:privrede, neizj<ldnacenje plata. i ne:zav:isnost svLrn zem1jam.a i svim. marodi·ma s~eta. !Nije slucajno ~to skoro svalko ispitano lice •U Jugos!aviji Odgova:ra: Plj3.~ka, oduzeH ':hi nam hr-aSno, ~Zito" i rilast«. A tna KosOIVU j Metohiji jedan ispitan;Jk kaze: »A!tomski bi na5 rat nniiitio<<. .. J-~a ~rva_ti~a, maj~_a, :jz Zag.r-eba ikaZe:- -»iBojim se rata da ani siln ne ·stralda i :svi Jjudi~. D~l;ligi gJr.a~d::tnin iz Zagreb a, sl~~ep.1i1k, .kra:tko pordseta"·na H~oSimU, (pa lka.Ze: »To lbi hila H:iroSima«. -· · . U Bosni krallko su. formu1lsana strahovanja ovinn reeen:icaana: »Pla.Sim :se atoinSkih · bombi«. »Da Se !Ile ~Ponovi rat iz 1941. godine«. U Sloveniji je<dan gradanin lsto ta!ko kra11ko fo~muUse svoje strahov,anje: »PlaS.itm se. atom'Ske bOOillbe«. Drugi uz uvaj OdgGvor kal:e:. »Strahujetm od atOIIlliSkili ek'l])erianenata na nasem kontinentu«. Makedanac ·iz I1rii€JPa Jra2e: »Treci svetski rO!t bio hi najve-Ca -~katastrofa za- Citavo .CoveCanstvo«. Jed:na star.ija Makedonka iz Skoplja .ov<>ko :lzral:ava sv<lja s'traihovrun.ja »Ne daj ba-Ze da· dade do rata, bila bi velilka crll!ina, jo.S crnje .o:d crnjeg, pa tone zelim. i od-toga strahujem«. Crnogorac iz Tilt<>grada iznosi -strahovanje ovhn reCima: »Ulmliko hi 'doS!o do rata. vjerujem da hi atamsko oru2je uniStHo ve6i dio 'ZeJD!je. Ni ovoga P'lta Jug-oslav·iia me hi hila paSte~en,a«. Pored rata, tkao strahovanja se pojavljuju jos e1ementa:rne nepogode, povra1 tak star-og TeZfuna, stra:horvanja . za zidravlje n u Parizu je 1945 · godint:: 6drZana Me~usavezniCka reparaciona konferencija uz uCeMe predstavnika svih savezniCkih zemalja koje su ucestvovale u ratu, protiv NemaCke i njenih evropskih ·satelita ili su bile Zrtve njihove agresije. . · : . . Prema podnetim podaeirria osamnaest zemalja predstavljenih na Pariskoj konferenciji izgubile su ~u ovam ratu aka 5 mllian? lju_qi (raCunajuCi ovde jedan . millen pomrlih od gladi u Indiji i GrCkoj). Gubici pojedinih savezniCkih zemalja su bill sledeCi: 1. - .Jugoslavija 2 . - Indija 3. - Francuska 4 . - GrCka 1.706.000 759.000 10.- Kanada 11. - 41.000 AibaniJa 28.000 653.000 12. - Australija 12.000 558.000 13. - Novi 10.000 Z~land 5. - V. Britanija 368.000 14. - NorveSka 6. - CehoslovaCka 250.000 15. - JuZnoafr. Unija 6.000 8.600 7. ---: Holandija 200.000 16. ,-- .Luksemburg 5.000 8. -SAD 187.000 17. - Egipat ::1.200 59.000 18.- Danska 9. - Belgija _ »Broj Jugosiovena pagin~ih u ratu, strijeljanih ill na drugi naCin umorenih u fa.§istiCkim Iogorima i. tvornicama smrti dale~o je veCi od broja Zrtava rna 'kaje druge savezniCke zemlje, osim SSSR-a i Paljske. . Jugaslovenski gubiei predstavljaju 34%, daieka ViSe od jedne treCine, od svih savezniCkih 'gubitaka. Sva veliCina i tehntka ovog gubitka mo2?.e se shvatiti poreaenjem broja gubitka sa ukupnim brojem stanovniStva prije rata. ReC~ne savezniCke zemlje -izgubile su slijedeCe procente svoga predratnog stanovniStva: Jugoslavija 10,8%, Gr!:=ka 7,0 .Albanija 2,4, Holandija _2,2; Luk:Semburg 1,7 Francuska 1,5 CehoslovaCka 1,5, Velika Britanija 0,8. Bel-: gija 0,7 Nevi Zeiand 0,6, Kanada 0,34, NorveSka 0,3 Indija 0,2 Australija 0,2, SAD 0,14, JUZnoafriCka Unija- .0,6, Eglpat O,lU i Danska 0,0« Prema podacima komisije , u ·;Svih ;<?samnaest zemalja uzetih zajedno nestalo je u ovom ratu svaki Ceti:.:le~ettreCi Covek, a u .Jugoslaviji kao Zrtva rata izgubio je ·ztvot sv:aki devet( Covek .. -Pre rata Jugoslavija. je irnala .15~11' miliona. Njeni gubici iznase 1,70,6_.000 ljudi ill 10,8% od ukup~og broja: st_~_--·· novnika. Ovi su podaci uzeti 1z knjige Ljudske i materija~ne trtve Ju.goslavije u. ratnom naparu 1941-1945 godine)· (Izdala reparaciona komisija p~i vladi FNR.J), · · ~ 89' �Tabela 22 Tabela 20 STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI PREM.4. OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI Naeionalna strahovanja .,, tl 0 ;;;; ..;, - ,0 ... . 'i:l """" " "'"' "" ~ <J· $= 7,2 8,8 2,3 1,6 3,9 76 4,9 4,8 4,9 4,9 7,2 7,1 6,9 6,9 8,9 8,9 8,5 8,6 2,3 2,3 2,0 1,0 1,7 1,8 1,6 1,8 4,0 4,1 3,6 3,7 105 98 85 1524 4,6 4,9 4,7 6,8 6,7 6,7 8,7 8,7 8,5 2,2 1,8 2,0 1,9 2,0 1,8 4,1 3,8 3,8 295 1164 72 ~ ""~ "- "'" 4,9 ~0 ,o "'g ,a, ~0 ~~ ~ 0~ ~a Tabela 21 STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI POREDENJE SADASNJOST - PROSLOST Nacionalna strahovanja .3 0 % " 0 0. ~ :::> TOTAL UZORKA 100 Rat 76 Povratak starog reZima 7 Strahovanje za Tita 6 Bez strahovanja 6 Nesloga naroda 5 Okupacija 5 90 77'/o 78 88 85 74 87 74 ~ " "'s "'a. ~ ~0 6'>/o 5 2 14 4 5 ~ '0 ~ 0. :::> 16'/o 15 12 12 11 9 21 " ~ ~ ..,g, ~.., Olo 1'/o 2 '" $.!~ o5 cti:S. 1524 1164 lOS 1 1 .3 0 Nacionalna strahovanja ~ 'lo 0 0. :::> ·~ ..,- 0 0.. Nesloga naroda 5 Povratak starog reZi·ma 7 Strahovanje za Tita 6 'B\)Z strahovanja 6 TOTAL UZORKA 100 EienleQ.tame nepogode 19 Rat 76 Okupacija 5 .u c ~..,~ ~- STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI POREfJENJE BUDUCNOST - SADASNJOST 98 8S 76 72. TOTAL UZORKA Rat l;liementarne nepogode \.; Povratak starog · ·rezuna Strahovanja za Tita Bez. strahovanja Ne~Ioga · naroda Okupacija 100 76 ~ c ~ ..,e ~0 "'a. ~ " '0 c. " :::> "" - .• ..... o! ~ 0 0 ~c. """ o:>o 88'/o 90 8'/o 7 2'/o 1 6 1 1524 1164 2'/o 2 92 19 ~-- ~ 2 295 7 93 5 1 1 105 92 98 2 6 4 2 78 6 14 6 2 85 5 95 4 1 76 96 1 5 3 72 Status nac:i!ona1nih strahovanja na skali u tri v·remenska perioda pdkazuje. da se oiz.nad jugoslovenslwg ;proseika narlaze:· strahova.nje za .Jdraov'lje T•ita, povratak starog .reZfuna i nesloga nruroda. I<;pod jugoslovenskog ;proseka nalaze se strahova.nja: elementarne nepogode, rail; i okupacija. Sva ova straJhovanja srno grafiOki pl'lkazali na skali u tri vrernens!ka per'ioda na stranl 92. N a ;primer: nesloga nwoda je oznalCena bel-o 'i Wnosi za proSlost 4,9, sadaSnjost je o-zmacena taCkicama i llljena sr<1dnja vrednost lje 7,2, a za budufulost koJa je obel..Zena Iinijama srednja vredlllost je 8,8. · Pored globa!1nog nivoa ra;cunali smo strallovanja radnllka, s1uZbenilka i domaCica u o:dnoou na strahova!llja \SVih ~itanili gradana i to fPOm<>&u ikoeficijenta korelacije •r.anga. Nacionalna s. trahova~ja-, 'Jugo~la-1 R~d~i~, Seljad .. I . prema d ob ijenom rangu vIJ3 cI Rat Elementarne nepogode Povratak st31I'og reZima Strahovanje za zdravlje Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 1 2 3 4 s, ~;~t Slu.Zb~ . nt'cl I DomaCice' 2 4 1 2 4 1 2 3 1 2 3 3 5 6 5 6 7 4 5 6 3 4 6 5 ... 7' 1 7 7 91 �il !I .!r'i!,_ II ;'i j.ugos1ovEmS~kom ~atno raz- Ra!dnici, rslu.Zben'ici i domaCice su bli'Ze nivOu strahovanja, dok se ·seljaci u toone 1pog.ledu ltkuju. To !P<>kazuje. [<oeficijent korelacilje nmga, koj·i za raJd- Nacionalna strahovan]a Ukupno radnlka Rat Elementa'rne nepogOde Povratak. starog reZima Strahovanja za Tita Bez strabovanja · Nesloga naroda Okupacija SKALA NAC.IONALNIH STRAHOVANJA Neslogo noroda I .... -.......... ,. ..I.· ... r' • . . ? Povratak starog re- 1 1,6 2 ' iimq Total .Eiementarne ilepo• 1.8 !..... . , . '.. ;• .. '···' 2.o 1,' '-·· ............... :''' ''''""11,9 gode I .. · , . · · · ' ' " · a "Rot L..... _Okup_ocija k~·· 9 ........ .. 1. 2 . ''""""H • 1,9 t:l·' 2,0 } • .•... ! 3 4 1,' 22 I w 5 I 0 -. 6 ? ... 2,0 7 1,8 .8. I 49 295 7'l!'/o 13 7 10 7 6 5 63'/o 10 10 16 14 4 4 9 7f'IJ/o 22 11 11 1, 7 Strahovante zo predsedniko Tito Bez strahovanj a prihodl 45.000 1vise 25-45.000 Mese~nl Do 25,000 9 10 J edan raJdin:i[< ovriiko i:zrai?:ava SV<Jje strahovanje: »Strahujem da ce naila zemlja biti obuhvacena atomsklm ratom, ali veruljem da 1Ce ·napredme snage u svetu one~mOguCiti -mraCne s'i1e !koje bi -bile ·za T8.t«. ·nrrugi radnifk, star 48 ·go:dina, tistiCe str:ahovanje za slobddoon, ~pa kaZe: »Da :se ne na·ru:Si ova naSa sl{fuoda u kojoj .Zivimo«. SliCtnih odgov<>va !koji 1Se odnose na rart:, Okupa1ciju, elementarne nepQgode moZemo na6i slkoa:"o u svirm a111ketnim listiCiltna. Radnilk iz NiSa, star 51 godinu, St.bin, sa dvoje rdece je izjavio: »Rat bi doneo ub'i:janje, pljaCku i gl,;dovanje. Bojim se da ne dode rdo ;porob1j.avanja od strane vefiilkih sHa«._ Seljaci Sel!ja!ke "Smo ra!Zvrsta!li prema visini godffinjeg poreza. orike iznosi Ro = 0,964; za Belja:ke Ro = 0,607 i za slmbe-nike Ro = 0,964. · Kod vadnika rat u naciQllalnlm •strahocvanjfuna dolazi na prvo meSto,~a 72%, a. na.!lJoSlednje mesto okupacija sa 5%. I~IDedu ;__lpJni~·:.av.a strahov~nja Jl:¥_a:ze 1s~. ja.S elementarne ·nepogode sa l;'l"/o, strahovanje~ Tfta ,sa 11'0/o, povrata,k starog · .1\"ezlma sa 7°/o, be2 strahovan]a sa 7'/o i nesloga n:>rada sa 6%. za . .'Kao Lik:Oid nacionalnih :Z!!lj-a, raJClnlike smo i ikod i!lacio-i. n:a•\ilih Strahova!Jlja .:·razvrsta'li a?rem.~ ~meseCnim ~prfuodima ··u tri gxupe. · ' 92 Visina godiSnjeg poreza Nacionalna strahovanja Ukupno seljaka Rat Elementarne nepogode · Povratak starog reiima Strahovanja za Tita · Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 77'/o 23 8 6 2 5 4 68'/o 22 5 1 7 4 8 64 28 6 4 4 3 10 U nacionalnim .strahovanjlma g-ledaJillm glabalno rat kod selj·alka zawzi.ma !prvo mesto ,sa 73°/o-, a .admah iza toga dolaze 93 �. ~~ \ ·. ··'··- elementarne nepogdde ·sa 23°/o. Seljalk .iz Voj<v<lldtne, 'i.z okolilne Mesto _N_•_cl_o_n•_I_n_•_•_tr_•_h_ov_•_n_i•_• Ukupno domaCica ner<J'<ilndll g<ldilna<<. Seljalk iz dkolilne Sounbora drzrazava strah na sledeCi nacin: »Strabujem od suse droja bi donela glad«. SllcnJih odgovora cselialka mooemo nac~ u svillll kra:jeviuna Jugoslavi.je. &>d selj alka je strahovanje od r~ta izra2eno sa 73% i istalk!Iluto na prvo mesto, a na pos1ednj em mestu natl.a!Zi se nesloga na!roda sa 4°/o. · · Isto tako seljaci strahuju kao i ostali gradani od okupacije, povratka ·starog ~e2ilma, pokazu:ju brlge i strepnje 2la 2ldra<vlje Tita, a !POja<vljuju se ~eljaci i berz str~ovanja. SluZbenici Ur.ao i radmici lila p:rrvo mesto u :strahovanjiana istlCu rat sa 80°/o, ·a na poslsdnje mesto stavlja(ju dlrupaciju sa s•J•. lZIIIledu ovih strahovanja 'dolazi strahovanje od elementamilh nepogoda, !Pokazuju strepnju za 2ldr.Wlje 'Iiita, strahuju od povratka starog sistema, nesloge na:roda i1Jd. Nacionalna strahovanja 116 Ukupno sluzbenlka 79'/o Rat 16 Elementarne nepogode 7 Povratak starog reZima Strahovanja za zdravlje Tita 7 8 Bez strahovanja 4 Okupacija ~vdo 25-15.000 I 85 81°/o 11 14 5 6 4 I nepogode Povratak starog reZima Strahovanja za Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 73'/o 7 3 17 7 3 Ces'to se spooninje rat, -olkru.!pacija, atom- iZJg.ubile svoje tmuZeve i simove. Mnoge majke su gorko ~arpam'tile Cer, Kohrbaru, Sutjesku i Sremski front. 82"/o 19 4 6 3 3 3 81'/o 20 6 3 5 6 5 82'/o 32 9 14 5 9 NEJkih .bitnih razJlika i2Jmedu ootalih gradana i rdomaCica u naciona'ln.im st·rahov.arnjim.a nema, jeT i domaCice lkao i radnicl i slui!benici rat ist~Cu na ,prvo mesto~ a dkua>adju na IPOslednje mesto. Isto tako strahuju od elementarnih nepogoda, !PO¥ratka starog re2ima, strepe za ooravlje Tita, nesl.oge narada ;td. Mlada Slovenka .iz Ljubljane, . sta;ra 23 gad;ne, <>vako i:zra.Zarva naciD'ilailna strahovanja: »Strah m.e atoonSk:i!h elks:Peri'menata na na·Sem. Jtontiln.entu«. Druga doma:Cica isto ri.z Lju- bljame, stara 35 gadfna, Sltllatm da ,bi zsmljotres lbio naj,straSilji: »Najstra!ln1ja stvar bio bi zemljotres«. A starija domaCica :ilz Ljubljane, Uwja lima 58 goclina !ka.Ze: »Pl'aSim se p·onovo ;rata.« Do:marCica iz NiSa, •stara 52 god!ilne, krat'k.q :fior.mruli:Se svratie strahovanje ov'im .reCima: »Boj•itm. se rata«. S1]Cnih JOdrgovor.a domaCica se · moZe naC:i u svim kra- 30 ski rat, 3Jgll'esija, suSa ... DomaCice isto talko ne :Zele rat jer su mnoge od nJih za.:.. pamtille i !Pre:Zivele i b<>lkanske i prvi i dr·U!gi svetslk!i rat i 94 Elem~tame 45.000 Slu2benilk ;z jsdnog grada strabovanje fortmU!i8e ovoon reeenicom: »Da· se ne desi mellto !Predsedniku %tu, jer pod njegovim rukovodenjeltll .ml!O iSii i ildeltllo narpred«. U odgovorima sl.U!OOenilka Rat MeseCni prihodi 25.000 ·scaitOvanja ·~"-\--:~~~~o_l,..,7_a-8d~~~~~,--"-s=-1.9-17o"----TI-:M::-e-cs-.-2n-2as-e-,1i:-•-. Zrenjanina, formuliSe strahorvanje ovom reCeni-com: ,»iBojim se elementa'l'llih nepogoda, grada i su.Se«. JoS dddaje: '>>!Bojim se jeviuna J.ugoslavije. N esloga naroda • Poznata je ona stara la:tirnska izreka »~divide et dmpara« (zavadi pa 'V'ladaj) koju su !Pr1menjivali stranJi osvaj.a!Ci medu narodima i rU zemljarna Jugoslavije. To se opet tpOnavilo u drugOitll svetskom l'atu (1941-1945) godme. Takvaj !Po:litici suprdtstavile su :se ~iro.k.e na:vodne mase ustancima i socijali- stH!Ikom :rev<Jilucijom u kojoj se izgradi'Va[o aedinstvo :wih jugoslovenskih naroda. Nesloga naroda dolazi na rang-listi u Jugosilaviji na sesto mesto u naciona!nim strahov·anjiuna. I radnici i dOitllaCice stawjaju <>vo strahovanje talkode na 8esto mesto, slu:Zbenici na peto, a Jd:omaffice na iSedmo. Radnici ga ispolja<vaju sa 6°/o, seljaci sa 4°/o, sluZbenici sa 7°/o i dOitllacice sa 5°/o. 95 �Sadailnjost · l'r<!Slast Na~>ionalni status Nesloga naroda BUiduenost 6,8 7,2 4,9 4,9 8,6 8,8 Strahovanja u .pogleldu ra.:jedillljenosti 'nailih naroda su u tri vremenska perioda zahvacena. U IProi!losl.i ni""' je jedilak i isti. sa. uugoslovenskim IPr<>SeikOm, meautilm u sadaiinjosti i budu6nosti su iznad jugoslovenSkog [lraselka. To tpolka.;uju gornji stat!stiCki IP<>daci. stavljamo da ·bi strahe>vanja naro<:ito u Maikedoniji i Jugoslaviji od zemljotresa bila veoma wsolka. Na ovakav status imali su uticaja zronljotresi u srednjoj Da!lmaciji. Isto taJ!oo suJsne gddlne i fPorplave utlcu na psihologilju cOIVeka. Elementarne nepogode I I Sadasnjost - .., " :'! e Q, NbD "'"' :;, Ole 87'/o 4'/o 90/o 76 95'/o 4'/o 1'/o 76 ~ "' e Nesloga Q, :;, Sadasnjostpro5lost BuduCnostsadaSnjost " " ·S " _ e .. N "' > e ""' '"' .~~ -" '"':;: 0"' "'"' Kalka se vldi, u sadaiinjosti 87°/o straihuje od nesl<>ge naroda, kod 9°/o oa str.ahovanja su u qpardanju. U buduenos'ti se 'ta strahovanja penj·u na 95°/o, zatlm 4°/o smatra da su' oira strahovanja bez .pr01mene u hwduenost.i, a 1°/o smatra da ce ta strahorvanja u ibuduCnosti opasti. U odgovoriJma mnogj gradani se baje treceg sve'tskog rata i razbijanja bratstv·a i jedlnstva i nesloge meilu naro<dima. pro.Slost BuduCnostsadaSnjost ~ "' e Q, :;, 78'/o " " " NEi .., " o:>l5. ::> .,e 6% "' Q, " a > .. .., N&, Ole d31S. 295 15% 92'/o ... -~= ·o~ 11(1/o 29~ U •saJdasnjosti u odnosu na rproillost 78°/o strahuje od elementarnih nepdgoda, a· u burduChosti ta se strahovanja penju na 92•/o. Ulkupno 295 od 1524 SJWketirana graaawina istaiklo je ova strahovanje. N a rang-li.Sti nema orazlike l2lmedu profesionaillllh gl'>Uipa jer zauzima drugo mesto i k'()ld ra1d:nilk.a, selj,alka, s1uZbenilka i doma:Cica. U Jugos1aviji u celini e'lementarne nepogode kao strahovanja zauzimaju drugo meste>. Radnici lizr&zavaju to sa 17°/o, selj.aci sa 23°/o, slu:Zbenici sa 13•/o i dOillaCice .sa 21{1/o. Mnagt SU se poziva1i na zem1jotrese u Da'Imaciji iii na suiine gadine i glad koja bi mogla da z01desi J'l.lgoslav•iju. Onda bi ibHo straJSno der 1bi mora!H zavi~iti ord ·iinostranstva, 1 i·sUCu u svojim strahovanj:ima mnogi liBpitarnic'i. Elementarne nepogode Rat Vee J:anije smo spomenuH \ia se pad elementamlrrri nepogodama pod:r-azlllrilevaju samo zenillti·otres~, .veC Su\Se, P?- ne plave, •grad itd. Status na skali elementamih 111<'1P'lgoda zuje sledeei proselk: Ilrolllost 4,6 Swdaiinjost 6,8 poka~ BUiducnost 8,7 Rwzlilka i2lllleilu rproolosti ; sa<dailnjosl.i iznosi 2,2, a izmedu sadailltljosti i budu6wosti 1,9, a totalna r.azlika od 1Pro5losti do buduenosti i:znosi 4,1. Pos!e zemljotresa ·U Skoplju .pretrpo- 96 U uvodnom delu strahovanja pisali smo qps1rno o ratu i idokumentovali to statis'tiCkilm fPOdacima i ibr<>jnim odgovorima gradana iz ra>Jlii:Hlh lkrajeva Jugoslaov'ije. Kao sto smo veC r.a.nije videli,- strahov3111je ord nw-og rata ldo:lazi na prvo meste> u Jugoslaviji sa 76°/o. I radnici i selja~i i slu7Jbenici i domaCice u illadooahlrirrn strahovanjifuna na l}lrvo 1mesto d:stiCu · rat. Radnici sa 72°/o, se1jaci sa 73°/o, sluzbenici sa 80°/o i domaCice sa 820/o. Ovom prililkoon 1l!znosimo IStrruhova:nje ord ratasamo na skali u tri vramenska rperioda .'i 111a relacijama proiHost- sadashj•ost i sada6njost - budu6nost. 7 :Zelje i strahovanja naroda Jugosl<lvije 97 �Proolost BU!ducnost Sa!daiilljost 6,7 4,9 8,7 Raelilka 1Z1Illedu pro\Slosti i sadaSnijosti 1,8, a i!zmedu sadailnjosti i buduooosti 2,0, dok total iznosi 3,8. UkU!PnO od rata strahuje 1164 lica, odnosn.o 76°/o, lkao sto je to vee neko~lko puta u nailem ltretiranju lstaknuto. ~ ., ~ " ~ ~ Ra I N§ 0 0. "k "'"" ::0 Sada8njost pro8lost Buducnostsadasnjost ., ., " ., k 0 > Ng, "" ~., ::0 Olo ,., -~= ·~" 0<> PrOO!ost 4,7 Sadaiilljost 6,7 5{)/o .a 0 900io 70fo l'il/o ., " ::> Ol5. ::0 1! 20fo 1164 "" 1164 Okv.pacija Sadasnjost proslost ~ ~0 9(f>fo ~ ..,g, ~., Olo ... .!!!= ·~" . 8-:§ Olo. 210fo 74'/o BuduCnostsadaSnjost 0. "' "' 0 .k 'lo 72 1'/o 72 U s"daiilljoj situaciji strahuje 74•/o ad olrupacilje, a 21% smatra da je to strahovanje u opad.,ju. U lbuducnosti 96•/o gradaina str<>hllje od okupacije, 3°/o smatraju da nei:e biti promene, svega 1°/o sm.atra da Ce fSe srnanjirti str.ah-ovanje ofd okUIPacije. Strahovanja za zdravlje predsednika Tita U BOS>lli o Herce<govini mnogi su zapamtili austro-ugarsku okUIPaciju, u Ma'kedoniji llllDOgi pamte olurSki. feudalni slstem koji se tamo najdU!ze o.drZao. Nova olrupacija 1941. godine ostala _je u .seCanjiana " " ..,E ~ 15'/o 8,5 RazUka izmedu proSJ.osti i sadaSnjosti iiZnosi 2,0, tzmedu Okupacija 78'/o Budui:nost sa<laSnjosti i budu<':nosti 1,8, a wkup"" tot"! 3,8 . OJ E. Strahovanja ad rata od proslosti do sadaiilljosti su u porastu na 78"/o ad 1164 ispitanilka, a u hudubnosti procenti se penju na 90%. lpalk u •sadailnjoj sHuaciji ·za 15°/o su ta strahovalllja u opadanju, jer se progresivne IS!l"ge sveta SUiProtstavUjaju ~atu i ratnim opasnostima i ne zele da dade do trroeg svetskog rata .>koji bi ·bio 'katastrofa!an za citavo eovecaJll!Stvo. mn01gjh gradana, jer 'SU doZiveli lkoma- danje Jugoslavije iZ1!lledu Nemacke i Italije. Na primer S!oV<!Jlija je bila podeijena !izmedu Madarske kojoj j., pripalo Medumurje, Italije, koljoj je pripalo podruCje Lju;l>ljane, Nemaicka je priQJojila rudrurska podrucja. Nemci su oikUIPirali B..nat, jedan deo Iste>bne Srbije pripojen je Bugar.skoj. Crna Gota je hila pod protektoratom 'ltalije. Form.irana je N'DH ibd. JugoS!ovens'ki narocH vole •sl<>l>oidu. Ne .Zele tudi jar..m. To su pokazali u svojoj istoriji. To su QJOkazaH i u an'keti o JijudSkoj srei:i. Od okUIPa<Jije strahuje 72 .gradanina odnosno 5"/o. 98 Kod seljaka "tra:hovanje od OikUIPacije zauzima trece mesto sa '1"/o, kod -r.adnilka, s!uzbenika i domacica zauemna sedmo mesto. Radnici to izra:Zavaju sa 5°/o Slu2Jbenici sa 3•/o i doma.eice sa 40/o. ' Strahovanja jugos!ovensk1ih nao:oda za llldnwlije Tita je iznad apsteg jugoslovenskag /t)rose'ka u sadafuljosti i budubnosti~ ddk su mlnima1ne razlike u iproSlostl. To ·nam poka2uju sreidnje vreldnosti na Skali ocenjene ad strane ispitacrrih grad.,a. Pag:le<dajmo ta !POredenja. Proslost Sada:§njost N acie>nalini status 4,9 6,9 Strahovanja za Tita 4,8 7,1 Na Telaciji .ada'Snjost - proslost i budui:nost - is:kazana u avian p'rocentim.a: Budu6nost' 8,6 8,9 sadaiilljost je . 99 �= - " 0 0. :::> Sadasnjost proslost Buducnostsad$jost .. "' "'~ :::> "" oo'g os·a 12"/o 1% 98 ZO/o ZO/o 98 "a "0 85% 9ZO/o .. ... a " " " t; Strahovanje za zdravlje Tlta 4% = > ~&, -~= ·o$ Strahova.nja za p<>gmlianje zdravllja Tita od pro&losti do sad>isnjosti su u IJ?Oirastu na 85°/o, a od sadaiSnj·O!Sti do budu6nosti su se [popela na 92°/o. U sadaiSnjoj situacij•i 12•/o izjwJjuje da !lle -trsba strahovati. U hwdu6n<>sti 4°/o smatra da nece u t<>me pogledu biti p.voonene .ilmnedu 1sada1Snjosti i Jbu!duCnoSti. Prema ddbijeni.tm podcicfuna najviSe strahuju •radnici sa 110/o, tzatim seijaci, s1uZbeniC'i d domacice. Mlade generacije do 25 godina 'i generacija !Sa 40 i viSe godina ~Olkazale au una.nl,je .strahovanje nego generacije preko 50 •g.ddina !Sta·rosti u .naSem istraZivanju. Povratak starog reZima I ovo st:rahovanje rsu grada!lli formulisali rec1·ma: »Da se ne .povrati stanje pre 1941. g()d!lne«. UklJillno 105 ,gradana strahuje od povratka •starog rezima, odnosno 7•/o. Gledano q>iema profesionalnoj ,str.ulktur'i, na prvonn ~mestu stra1huju .sluZbeniCi sa 9"/o, z:>tilm r»dnici i seljaci sa 7°/o, i ldamacice sa 5•/o. A po starosnoj .strulkturi od ovog najviile strahuje generacija o'd 50 g<>dma stardSiti - ~a 9°/o, dok lkod m:Iad:ih gener.acija ovo strahov:>nje :izno;'i 6°/o. PraSlost SadaS!ljost 4,9 7,2 PovMtak starog re~ima .. - = .. "' ... g, "'~ 0 0. :::> Olo "0 :::> Sadailnjost proSlrnit Buducnostsada&njost .. - " " " ..,13 ~ 88% 0. 0 > "-o 12% 93% 5 1 ... .:!a-= ~" O" ~-<-:::: Ole. 105 1 105 U adnosu IProolost - sadaSiljost 88"/o gradana strahuje od povrat!ka sta-rog reZima, medu.tlrrn 12°/o smatra da ne treba strahovati. U budu6noSiti ovo ·strahovam:je •e penje na 93°/o, dok svega 5°/o ·smatra da ;zmedu sadasnjastli i ·budu6nasti nama promene. • • * U nacionaWnim strahovanjima lkoja su ispoljena u sWm republikama, medu svim grada:nima, profesijarrna, starnm;im grll\Pam.a i narodnostima rat zauzima centra;1no mesto, a 1sto taka uz rat dolazi dkupacija, ,prnrtataik starog drustvenog sistema, nesloga naroda itd. Sve republilke, sve [>II'Ofetsije 1 .sve narodnosti su pokazale strElp!llje za ¢rav1je ;predsednhl<a Tita. Boselbno u on•ian .krajevima kQ'ji su !Pre ovog istraZivanja do-Ziveli zemljo1trese ;pdtencirano je u odgovorima strahovanje ad zeanljotresa. U raVIlliCarskim i Zitor·od1l.iun 1krajevima se'ljaci najviSe straih.uj1u od 1Sli5e, nerOdn'ih gotdina, poplava i glad.i. Budu6ne>st 8,9 Razl>ka izmed:u proslosti i sadaSiljosti na Skali tie 2,3, a Jz;medu s;>daSn.josti i budu6nooti 1,7. Cela razlika od pro· Sl-Qsti 1Wo 1bwdu6:nosti iznooi 4,0. 100 101. �nelkim fa!talist;ckim tshvatan:jima prema zivotu i smrti koja su svojstvena primitivnilm narod;ma. Ta'kva sh<vatanja predsedn;k Tito je pobio, tvudeci da u orul;anaj 1boribi jugoslovenskih nar<ida veliku ulogu >lgra visoka svest o llleOIPhodnosti o!YUiZane 'borbe, zatim 'lTI'rlm.ja naroda prema faSiz.mu i ljubav prema s1obodt i lllezavisnosti za ilroju su na!Si preci u IProslosti prolevali krv. Istovremeno O<aboracvlja se uloga 'i s,p,osobnost KPJ za ongani!zaciju 1i. rUikovod_enje ustancima i revolucij<>m: »JugoSlavij a se ne sastoji samo ~z hrda i ·Smna, a ustanak ZELJE I S11RAHOVA!NJA GRADANA je hukltao u !Citavoj zemil'ji, isto tatko -u rarvnom Sremu, kao i PO REPu:BLIKAMA · - ~aljwJna Jugosla · · k • i Q>o1iti0ki 'k"!PitUI!irail _VlJa ao. drzava, vojniCki, elkoawms:ki · . a Je prEid Hitleroon 1941 god" D • 1 V~Jno ;rulkoV'IOdstv;o bi>lo .e n . · . lllle. - rzavno zavisnost Zeanlje IP• je J ed ~os<Jbno .d":_vodl bo~bu zane0 frusistMk'iln:t ok!JiP~lor.ima. a Jugos!~vl(lu i njene narode godine narodi Jugoslavije ost!l~ za ~uJkol~o dana "!Prila 1941. DrZavrni bur.ZoaSki Cl!Pa·rat I su ' ~ _dnave, anmije i oruZja. S!uzbu o'kupatora. !Ra5/Pa:I se raOjpa~ oh se de1imieno stavio u Kralj Petar II Karailord:v>~u s:e v~a~tare _-burroa\'lke /Partije. stranstvo. U ta'kvoj situa "j" . ·am )e IPOI:>egao u ·ino~a je njNtov istorijs:ki zad~t~~~oslovenski n_~rodi "" shvatili celu bore protiv fa!OOma i d . ": s~ •.• radruil!<oon lklaoom na cije oruZana. borba svih ~ Je Jedml [put I imlaz iz te situanacionalnu ravrnopravnost"zsihat n"rodab ,za <ll?bod~, Gedinstvo, • . . . us t anCJ. Jugoslovenslkih n .-od o su ulknu~. ve!l1k" oruzani . 1 te ar u Srbiji a u svrm pdkrajilnama: 7. jula 1941. 27. jula 1941. 27. ju1a 1941. 22. jula 1941. 11. oktobra 1941. 13. jula 1941. U Hwatsk:O'j U BiH U Sloveniji U Melkec!onij•i U Crno.j Gol1i U Clanlku »U i!emu je sp ·f· • revolucionarnog preobra ect 1cnost oslobodilaCke borbe i v Tito je ulkazao ida ISU • mn~a~~ . n~v~ Jugo~lavije<< pxedsed.ruk ,!' oni Uwji su /Pr;jate!jskli. . J(jud1 12 drugih zemalja /Pa 11\ruk i bedu socijall!isticke revol~ci ?'-" n""lja :'"a<wolooeni 1nrmacili pobr'dli£m.a •i Sumama nacionaf: povo rum ·Clk:olnostima, rviiSOJkim , ·om neravn.qpravnoSCu, pa -Cark i 102 u brdmritoj Bosni i ldrugdje. iNa:Si "u lllarodi /PoilU u bo~bu bas zbog t<>ga sto vole zivot, Sto vole· slobodu. Na:Sa omladina nije posla u borbu zato sto mrzi Zivot, vee zato ·sto je voljela Zivot, Sto je vjerovala u bolji i sretniji ,zivot, u s~etniju buduCinost«.14 Oruzana borba jugoslovenskih -naroda imala je dvostruki karelkter: borbu proti<v okupatora i dO'lllace rerukcije ikoja je saradivala sa okupatovom (ParveliC,- NOO.iJC, RtllliDi!k, DraZa Mihajlovic). · SoC'ij8Jlist>oka Federativna RapubUka Jugoslavija "tvarena je kroz narddnoOOJ.obodiilai!ku borbu i socija~istlcku revoluciju za vreme 1drugog svetskog •rata. U !Djjen ·sastav u5Ie su narodine republike: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegr(wina, Slovenija, Makedonija i Crna Gora. Narodllle· repuJMiike 5U stvorene j<m u cratu jer se vodilo rai\una da nova jugoslovenska driava poeiva na slobodnom IPristanku svNt llljenlh naroda i da ustavrno u;redenje ·bude izgradeno na federati'Vlllollll IPrincipu. Temelji ta!kvog uredeiija udareni au na Drugam zasedalllju A VNOJ-a u Jajcu 1943. g"'line. Trukve odllt>ke su donete jed:noglasnlm pristankam svih jugoslovenskih naroda, a ov-e adlt>ke AVNOJ-a lkasnije su ddobrila zemaljslka veca u svim rEJPuMlkaana, o potvrdene su !Prillilkam dono.Sellli.ia Saveznog 'i r81Pt:lb1l0kih ustava 1946. i 1947 ..godine. Time je hila obezbedena puna ~ravnOIPravnost •naroda S~bije, Hrvatske, Sloven'ije, Bosne i Herc-egov'ine; Makedonije i Crne Gore. Taik.av saJstav federativne Jv.go·s]avije naj.bolje je odg·ovarao nacionalnoj strukturi. · Nas drustveno-ekonO'lllSki i polittOki sistem svakoj naciji om.oguCuje puni naciona·1ni razv!itak, istovremeno vodeCi ra34 J o sip B r o z Tit o: u Cemu je specifiCnost oslobodiraCke _borbe i revotucionarnog -preo_braiaja _Nov.a _Jugoslavtje, »Govori i Cianci« knjiga n, strana: 356. · 103 �Cuna o zajednici svih jugo.slovenSkih nar.oda. OvaJkvo nacioi.lalno pitanje se ·reSava1o u mislima i oseCanjima u teoriji i .praksi QUgO!SJovenslkih inaroda, jer BVa'ki narod ilnia BVOjU ind'ividuaJ.nost, ali svi oni cine zajedno j<!dtnu cellnu. Po U\stavu i drug}m zallmnima garantuje se ravnOipravnost ne samo :i2medu republika i naroda, vet i!Sto talk-o i sve .naciona'lne ma.njine 1maju !Pravo na .svoj siobddan :kui!tu11ni razvitak, na svoje iikole, jezilk i sve ono mo ilm je potrebno da bi dalje CUVrui i razvijaJi !POZiJtivne nacionaline osobine. Predsectnik republike Jos~p 'Broz Tito je •viSe puta istakao da u na.Soj ~eoriji i ,praksi, u na~oj lkoncepciji u ovalkvom federativnom uredenju nema dom.'inirB!juCe nacije, jer u Hrvatskoj u,pravJja na!rod Hrvatsrke, u Srbiji narod Srbije, u iBOISlli i .Hercegovim.i narodi Bosne i Hercegavine, u Sloveniji narod S!ovenije, u MaJkedoniji narod Malkedonije i u Crnoj G<>ri narod Crne Gore. Ustavom iz 1946. godine fed<>.ralne jedilllice su rposta~e narodne repub!ilke, •koje su c!dredene •i'!lanom 2. Ustava FNRJ. Taj -clan je ostao na snazi i posle rdon<>Senja Ustavnog zakona 19513. g<>dine. Novilni Ustavom 1963. ·g<>dine JugosJaW:ja se rnaziva Socijalistii'Jka FederatiVl!la Repubili!ka, a namdne repubili!ke -se zovu socijali;st;oom l!'epubl>kruna. Profesor Ul<tavnog pra'la heogradi&kog Pravnog fakulteta dr Jovarn Dordevic u SV'Oille delu Novi ustavni sistem piiie: »Dok fie JUigoS!avija .»savezna drZava« ~ dCJibr.ovo.Jjno ·ujedinjenih i ·ravnopraV!Illh nal"dda i »ISOcijalisttCka demokrats:J:ra 'Zajedtnica« - zas.nov.ana »na vlasti. radrnog rnaroda i s&mOU!Pravlj.anja«, dotle je replibli!ka >drzavna socijalisticka dem~>.kratsrka zajedniea« 35 »'Za!Snovana na ·V'lasti rrudlnog n31l'Oda 'i sannoupravljaiiljU«. To su, po -reCima profesora i>ordeviCa, druSbveno-politiC.Ike zajedtnice lst<>g ti!Pa, s tim !ito je federacija zaJ.iednica - republlka, .a repulbli!ka je unitarna 'Zajednica. Fedel!'acija je jedini predstaV1Jli!k u medunarodnim od·nosima, a r€11Ju'bllka je Clan i sastavni deo federacije. »Repubilika nije ni drzava jedne nacije <>dowsno one na cijoj nacionalnoj teritoriji repuWlka posto(ji, rniti je samo drlava otlnosno .zajednica rad'nog nardda. Ona je druS'tvenopoliJ!Hika zajednica svib narodnosti 'i svib grada!lla koji zive i rade na njenoj teritariji; koji joj •Jnaee prip&daju kao driiavljani. Pri ~tome :se ne odru!Zima isflorijtsko-nacionalna osobe;s-o r. strana 560. 104 :r ova n Bord-e v 1 C: Novt- ustavni sistem. Beograd, 1964 g. nost niti zoMostavllja nacionalna struiktura S::aik_~. r€1jlUJd~ve. _,.. . . ln 'd "'a e u bu;rZoa·:i!n.om J.uo. Ali r€1jlublike msu -nac!Ona . e rz v . . I 'ti!oko--demonom. smislu. One s~ zajednice ·~6aroda u so~a.:a. &rna svoju kratskom smi\Slu !!POJOlla >marod«. ~v::~ r:~!!om i ko'ja je tent'toriji~deokojJ·~l~~::~~~':,;,~~e ,teritorije, sasta'l1li dodeo sas a<vn . . .· dnorg ; praVlllog !P jedmstvenog drzavnog, carmskogt, puvr~·~. 1961 godine btoj .. p pop1eu s anovrnliSov a • rucja Jugos1aVlJe. r"':'a et ruedecoj strulkturi:" stamovnika po -repuibllkaJilla se kr ao u U.kupno stanovmka Republlka 18,549.291 7,642227 1,854.965 . 963.988 4,159.696 3.277.948 1,591.523 1,406.003 471.894 SFR Jugoslavija SR Srbija AP Vojvodina AP Kosmet HI!'Vatska SR Bosna i Hercegovina SR Slovenija SR Makedonija SR Crna Gora PoJ.<>Zaj socijaUsHCikrh Tepubli!ka kao ~rustv~o"Po rtitkih I 'ed ·ca ,. drZavnih ]omnacija odred:en Je novnn Uistavom. za] n1 ·~ s1 · · ro S obzirom da su se pojedini krajevi Jugo av';le u p. ... t' 1 ilnia pod 1tlac10nB1ln1m ugnJe'Slosti razvija-li u razI!CI :nm us ov I , • • _. d su . d strane Austro-Ugavs.ke s Jedne strane, 1 a ta'VanJem ~- d -bile pod v'lascu feudaJnog sistema Turske nake ·oblas 1 ugo . b takvih drustveno-ilsitocarev1ne s druge strane, 1 da su 2! og . . . rijskih u:slova ostale razilike u privrednom i lku~~rrn~ '~~ .•'·u "sta •• Vl ur.. ·koJ·e se nlsu moglle naglo ibnsati, upra<vo • og CL razi· zlilk u nasent ra:zUka u proSlctsti pojavi1e su se I ra . ~ r se pova,n]u u naciona1nim Zeljama i strahovan]IIID.a, a 1 : 1 .. .avile i slienosti. Zato mno rpoonoeu koef.icijenta , re aorJ<> ~am.ga .pokuSaiti _i:z-raCunati ra:z:lik-e :i:?Jm~du repulbhka ~ ~~~: na naciOillame zelje i strahovanj a svlh .gradana Jugos a<vlJ . P<>gledajmo rang-listu. =or de vi C• Novi ustavnl sistem, Beograd, 1!!64. go· 36Dr :rovan "" · dine strana 566. . RJ 1961 godine podaei za 1991, str. 334. · 37 statistiCki godtSn:Jak SF · • 105. �poslila brojna radna snaga i u ovim lkrajevima u .koj:ima je ina!Ce natali:tet veoma visOik. Bosna i Hercegovina je dooivela relaJticvno nagli rarzvita:k illldwstrije posle id.rug<>g svetskog rata i iSij>itaruci u ovoj re,publici Tazvita:.lr industrije staVIljaju na sedmo mesto. Ostale republike, Slovelllija, 'Hlrva1Jska i Crna Gora na cetvrto mesto. RANG-LISTA NACIONALNIH ZELJA PO REPUBLIKAMA .. . ' :;r ;r Nacionalne Zelje prema dobijenom rangu -~ :e ""' ~ <Jl :r: 1 2 3 4 5 1 3 4 2 5 1 3 5 4 6 1 3 2 7 4 6 7 8 9 10 11 8 7 6 9 8 9 11 7 10 13 2 ;;; &, .. ::I::;' """>> Naoionalni prosperitet Razvitak sooija1izma Mir Razvitak industrije Zdravlje Tita Modernizaclja poljopnvrede RazvitaJk saobraCaja Stambeno pitanje Ekonomska stabilnost Tehnicki napredak Zaposlenost Razvitak zemlje uopste Elektrifikacija sela SrnarQenje poreza Izjednacenje plata Vise skola Bolji stanovi Nacionalno jedinstvo Zdravl je naroda 12 13 14 15 16 17 18 19 13 10 19 17 14 11 12 18 16 15 > ~ 12 15 17 19 14 16 18 .. c "" > 6 ..... c:;;;: uo 1 2 3 4 5 1 4 5 2 6 1 3 2 4 5 10 5 16 18 6 17 6 11 7 8 9 10 3 12 11 16 9 17 8 7 9 12 10 19 8 11 13 19 7 18 8 10 13 15 14 19 6 :r: - "' 13 12 14 9 15 ~ 0 u; 16 12 15 17 18 14 19 "0 ~ "'"' c~ ~o 1 pojavljuje strah od rata na ;prvmn mestu. RANG-LISTA NACIONALNIH STRAHOVANJA PO REPULIKAMA U ODNOSU NA JUGOSLAVIJU Nacionalna strahovanja prema dobijenom rangu 13 Rat Elementarne nepogode Povratak starog IS 11 14 16 18 17 Koefictjent korelacije ranga za svaku ~e,puibiliku u odnosu na Jugos!avfrjru •lznosl: za Srbiju Ro = 0,875, za Hrvatsku Ro = 0,860, za Bosnu i Hercegovinu Ro = 0,616 za Sloven:iju Ro = 0,954, za Makectoniju Ro = 0,668 ; za c.:X,u Goru Ro=0,874. · Ovi 1weficijenti atorelacije pokazuju .da se u lllacionalnim zeljama iSij>ita/llici S1ovenije, Crne Gore, Snbije i Hrvaiske ·y.vl? ma:Io •razlikuou ·od zelja Jugoslavije, dok se u zeljama ·liSpitanika Makedonije i Bosne i Hercegovine javljaju znatne .razJ!ike. Uzecellllo •za [lrinner ie _nacionamilh •zelja xazvitak in~ dustrije. R"evitak i'l>dustrije dol.,zi u :prvi plan u l!ler8!Zvijeninn podrwcji.ma bez fabdka i duze industrijske tradicije. &bija i MaJkedonija su staviJ.e u ISVOj1m nacional.ln-im .Zeljama razvita:k ind:ustrije na ldrugo mesto, a iJspitivana lica ·u -dkvl•ru Socija-listiCike Republike .Srb]je na Kooovu i Metohij"i na prvo mesto. To je potreba naroda nerami"jenih (!>odrucja lkako bi •e za106 Jugosloven.Ski narodi su ~Pre~veli nilz ratov:a u svojoj nacionalnoj i!Stor:ilji, zato lllije ni Cudo kada se u veCLni :o!dgovora reZima 1 Strabovanja za Tita Bez strahovanja Nacionalni rascep Okupacija :r: ~ :r: "'· <n 1 2 1 2 1 2 1 3 1 3 1 6 6 3 7 5 4 4 6 3 7 5 3 4 6 5 7 6 2 5 2 3 2 7 4 4 4 6 7 7 ~ 0 &.~ -,> .. :a !l ""' 1 2 3 4 =·- s 6 7 ~ <Jl G ~ > ~ ·- ~ > 0 s 6 .... ..... a8 "' :SE "0 c ~ s Koeficijent korellacije ranga <po ~epwblikama u odnosu na Jugoolaviju lznooi: za SI'biju Ro = 0,571, za Hr-vatsku Ro = 0, 750, o:a Bosnu i Hercegovinu Ro = 0,964, za S~oveniju Ro = 0,464, oza Makedoniju Ro = 0,929, i za Crnu G01"11 Ro = 0,643. U naci=all!lmi strahovanjima BoS'lla i Hercegovina i Maked®ija se cvvlo malo razlikuju <>d [!>TO'Sei!l!lih jUJgos1ovenskih strahovanja, dok se najvece razlike u <>vom iPoglE>du javajaju kod -Slovenije i Snbije. PdkUSaCemo da- izm.esemo rezwltate _ ovog ifstraZivalllja na- ciona1nih zelja i strahovanja po republikama. !Nacioname zelje i strahovanja razl~kuju se dd jsdnog do dl'U!gog podrucja, sto je u za:visnooti od priwedm.e razvijen.osti !POjedinilh .republika, istorij"Skih m!ova, ikulturnog n~rsle<ia i razvitka uopiite, od polit](Jkog i ku:Iturnog nivoa i psihloke ikonstituci:j·e ispitanih 107 �jj !ii gradana. Ovoni priltkom izneeemo neke naji.nteresantmije odgovore koji ce joii bolje istaci speciflenost nacionalnih zelja i strahovanja p:o pojedinim rapulbllkama. Tabela 23 NARODNOST ISPITANIH LICA PREl\iA PROFESIONALNOJ STRUKTURI Narodnost U .sastavu Srbije ima rpodrutCja :k:oja su privredno i kulturno veoma razvijena (Beograd i Voj·vodina), ali i podrucja koja su u ;prlv:rednom i ilrultumom razvitlku naj!l:aostaJ:ida u Jugoslaviji (Kosovo ; Metohija), .pa je razumljivo da su se i u nacionalnim ~zelj-ama i strahov.am.jima :pojavile razltke u ovilln podrucjillna. P·ored star.ih indu•trijSkih centara Beograda, Zemuna, Leskovca i Kragujevca 'ke>ji illnaju -duiZu i.ndustrij!Sku traldiciju, posle drugog svetskog rata, lllmO'ge varo.Sice u S~biji transfe>rm'isale su ·S<' u industri(jske gradove ~i,pa Loznice, Priboja, Sevojna itd, U 1931. godini u zanatstvu, industriji i rudarstvu billo je 8,6°/o stanovnika, a prema popisu iz 1961. godine u i"'dustriji bez zanatstva i rudal1Stva Srbija je imaJa 10,30/o stanovnika.33 Isto talko pootoje razlike lzmedu zitorodrnili lm:ajeva sa viso:ki·m nacionalnim doho'1Jkom po ·gllavi IS'tanoV!Jlilka u Vojvo- dini, MarCvi, Posavini, Ponwrav1ju i Podunavlju i zabaCenih planlnalkih predela sa 111iskom proizvo-dllljom i potroiinjom. Ti krajevi su bez razvijene S~olske mreZe i sa velilkim brO!jem nepismenih. To ·su jp1rotins!ki predeli Sa;ndZaik.al KosoVa i Met<>hije 'i ostallh delova Srbije lmji su udalj.eni od grad,ova,, komunikacija i civl!izacije. U 1931. godilll.i ul<upno 80,8"/o stanovnika se !:>avila rpoljoprivrednom delatnoS6u, a u 1961. godini 55,90/o stalllovnika je ubuhvaceno poljOfP'I'ivredom." U Srbiji su uzo~k<>m il9pitana 643 lica. Najvise je dspitano seljalka 189, zatim 163 d()macice, 126 radnlka, 109 oluzbenika, 32 lica sa lienilln prihodima ,; 24 ostalih zanimanj a. Po nacionalnoj strulkturi naij'lriSe. je ispitano Sr<ba 521, zat]m 53 Madara, 13 Hrvata i 16 Siptara. Ostale narodm.ooti su nezna1me u odlllosu na ulkupan hroj Srba u uzorku u ovoj repuhlici. Naclonalnu strukturu isp1ta.nih Mea [prema profesionallnoj pOikazujemo u ovoj tabeli: 3s Vidi: Melik: Narodna Republtka Srbija, iz knjige »Jugoslavija~. strana 357. 3 9 StatistiCki gocliSnjak Jugostavije 1964. godine, strana 351-353. 108 . .. "' ;:; Srbija ·a "' ;:; :;) "' ~ .Q 'll·o Gi5E .. .;, . ~e-g e" .~rs :E 0 u O<l ~;:c. ... 0 ""' 0 c a. -" " ::> 521 17 24 86 127 98 166 Srb1 53 3 7 18 17 8 Madari 16 5 3 5 3 Siptari 13 2 2 4 1 2 2 Hrvati 9 2 2 3 2 Muslimani 8 I 1 2 2 I 1 Crnogorci 4 1 2 I Makedonci 2 1 1 Slovenci 2 2 Jugosloveni 16 4 1 5 4 1 Ostale narodnosti 32 24 643 126 189 109 163 Ulrupno U sastavu Socijallsticke Republlke S11bije :nalaze se <J:ve autonomne tpOikraj:im.e: Vojv·~rdina i ~~sovo i M~tohtJa. NaciOnalne zelje i strahovanj.a ovih [pOikrajma r~<azac':"'o .<PO'S~bno. A sada pogledajmo ukupno nacionalne zBl.Je ~sp1lalllih lica u celoj S~bilji. VQdeC:e na'Cionalne .Zelje •!o Broj [s;pitanih lica 643 214 191 176 158 33 Nach>nalllli pros;perite'l 30 RazvitaJk inldustrije 28 RazvitaJk. ·socij.a~Umna 25 Mir 14~ 23 Dug zivot Tita 136 21 Bolji sta111ovi 123 19 Razviltak saobracaja 121 19 ModerniJzacij a poljoprivrede 117 18 NiiZe cene Ispod 100 1Sp1tanika zele zaposlenost, 'izjeidnaeenje. p~ata, v1Se Skola, tehntclki :napreda)Jt, smanjenje ~~ez~. sel]acrma, zdravlje naroda, nacionalno jedinstvo, ~ldk.trlft:k~ctJa seQa, ~o­ bo'ijsalllje stanrbenih urslova i qpSti .. a"lv'llalk. zem1Je Ov_e llla;wnalne zeije se naJaze i:?lilledu ·zaposlenosll sa 120 1 o,psteg /o razV'itlka zEl1lllje sa 2"/o. 109 �Razvita!k industrije, dalji ramvita!k socija.li2lma, dug zivot i zxiravlje druga Tita, reiien,je sta!lll!be!llorg ;pitanja, razvita:k saobraCaja, 'nio'dern:izaCija poljqprivrede, ni.Ze cene i Zaa>oslenost, razume se i anir - rto su vode"Ce naciO!llaU.Ilie •Zelje naroda Snbije. U SVOI!ll odgworu, nadi i ocekivanju jedan ra'druk sa sela lkoji se_ uposlio u fa!bi'ici, s'tar 35 g.od'ina, fka.Ze: »Nadam se da \Ce ,b.tti sve 'ViSe fabrilka. Radnici i seljaci Ce se sve viSe moCi z8jpoSJUava:ti. Porez neCe biti onarko veliJk :kao danas. BiCe viSe automo1bi1a i aut-abusa e:a prevoz«. Jedan se!jak 1iz zitorodnlh 'krajeva u Vojvodini je izjavio: »Se1ja!ku ce pOimooi nauka i tehnlka. Selj,oJk neee mora~i da strahuje od obla!ka, da lice da mu bije [etilrm«. U<~pste se moze izvestl zaGdjuca!k Ida su nagJ,aiiene teZnje ka ba]jim stanoviana sa modennian rnameStajelrn, friZideriana, ka Vi:Sem standardu. Ge>vor predsednika Tita u $j)Htu su mnogi pominjali i intenpretirali na svoj naCin: »A.koo ibi bile> sve ono sto je Tito govcxrio u ~Htu i sproveJo se u delo, m'islim da bi se mnoge stvari bolje uredile. Povecace se lltandard. Da ne bude lkrad:e u privredi«. S:rrps'Jki narod Ze1i da Zivi u m-iru, Ida ne bude rata •kako bi \Se nesmetano razvrjao na svfun poljima. Jedan mladi radnlk ~ra..Zava Zel'ju ovii'm xeCiEm.a: ·»Jugoslavij,a Ce pasle desei; godina b'iti na veeem stupnju ~ulture nego !ito j.e .danas. Bice jedna od naj1eplle urederrih zemalja i naliiborgatlja indu~rijom«. I dalje dodaje: »A'ko Jugoslaviji ne 1bi ll!Illeta,o rat, bice najhogatija na svetu, tako da se moZ.e takmiCiti i sa Amerikom. Narod ce jo8 vise voleti rui'kovadstvo !koje ~e mu dooeti lep Zivot. ImaCemo ttoHko :ils-hrooe da ne zavisimo od stranih drZava, :t~o rla za to .neCemo traZiti devirzm.'i novae. Cene Ce pasti, iz.grad!i!Ce se mootovli, tralktori i alej-e«. Isto ta!ko u Srbiji se ocekuje u huduenOISti usavciavanje medicine, :zdraV'Sitvenih ustanorva, wmbu1anti, rctecj.ih vrt.iJCa, poveCaCe !Se standard, a Ume Ce se smanjiti 1], ,ra'Z'tle 'bolesti i viSe Ce se rardit.i u preven'tivi neg·o u rkuJrati,vi. ImaCemo zdravu e>Iniladinu. Bi'"e viSe lekara. ·u Beogratlu grad:ani vd.Se oCe!kuju ;stanova, IParkova, asf.altiranih mica, naro~ito na [periferiji grada, mnogo oblakodera i cveca, jefti:n.iji hJ!eb i jeftinije [proimo,tle u sviJm gianama, te ;pribliZno jedna!k standacd Jeadnlh 'ljudi - ·inienjera, tehnicara, .radnilk:a zaposleniih u 1nldmstriji [ po!jo;privredi, t<1ko da ee sva!ko nwci Ida sa!je sv<Jju decu na v>sdke •i'lkole. 110 Ove :Zelje su i razumljive imajuCi u vldu rS~zvitak glaV:nOg graJda JugOIS!avije rposle drugog svetSkog <ata. Nacionalna strahovanja . s b · .. • e se za.l< ljucilti da Iz odgovora dobivenih .u . n lJl moz ·b~-~ ·~ia ;ru~ · · 1 ·• t. ahuJu od ·rata 1b<>m ''"'""'-~ ' isp'itana ~he a naJv se:. s : . . ' masovnfu streljanja, senja gradova 1 ulblJ&llJa lJ"?'' 3<Ygora: . t lih namirnica. . I 1. aOkanja. Zit a, . lbrasna, maJSti 1 . oo. a - . ~~J"g,h,1, u odgovoru istice: »Najgore bl ~illo za sT[psiki nab. an •. . .. ldruge neke sUe. lsto t&'ko 1 rod da Z!Vl ;pod <:lku:pacJ,Joo,n • . romenio i a,ko ·bi Jugostra:mo ibilo aJko b1 se ovaJ reznn ~ --~rom« Nacio.. · slaviJ a zara:1., sa n·e'-om '"-"~~ stranom o=u~J ll.a .r;. ••••IU.J. IA6""~..... • nalna strahovanja u Srb!JlldU OVlffi red<>m. Nacionalna mrahovanja Rat E!ementame ne;pogode Strahovanj a za Tit a Oku;pacija Nes!oga nardda PovraJtak starog reZima •!o Broj dspitanika 643 79 507 135 21 6 6 6 4 4() 37 36 28 Seljaci u Voj<vodini str~uju od aku;pac~e. ~l~d:~;"!:il~ lljak koji je preziveo drug! svelsikl rat, !kaze. . E ·~: ·dk'~acije, okwpatori bi nam odneJ.i i tpO'sl~n~e zrmo«. 1; : . ~,-,.k ·'-orrkretn.lh ddg<>Vora ·i strahovanJa lZ Beogra . nt;1l\.'u.ll• o w T't umre«" »Da . .alka« »Da rie dade do atomskog rata«. »Da drug. l! o ~~. ne ldode do epidemije, !Podmul'kllh bol:&tl, tpar::'>Ze I r . . d . edlnih lkriza u nasoJ zemllJH<. »Da se ne »Da ne dade o prrvr . . . ivreidnim rej.ontma vrati sta'll.je pre 1941. godme«. U rpolJ<>~ • odnih R ublike seljact pored rata strahUJU od su..e,. ne~ . OV~inae;pZEliilljotresa, od insekata i stetoclna U. tpolj<lpi'lV_'"ed.l, . ~~ idemije i »podmuklih bolet.ti«, od rak~. ltd. Radnik 1~ S~b: 'kaze: »Najg·ore bi brio alko .hi i2lbio :trect svetsln ra:ct all neCe dozvoliti Tito, !jer se on bori za ·mlr u svetu«, 1 d ~Je joS: »AtOiffiski rat :bi nas urn~§tio · · .« · i.o 111' �Vojvodina Nacionalna strahovanja Po rpoliti&ko-<geag:rafSkoj rpoziciji, po nacionalnoj struk. turi i rpo bagatst\'11 zita Vojvodina ima svoju srpecifiiCnost kao SaJStaJVI!li deo Srbije i Jugos!avije. Isrpitanici ove Pokrajine zele razvitak mdustnije i ,poljorprivrede. Zele i oOO!ruju podizanje f"brilka ,poljorprivred!nih maliina i ~e'k!stila, a u [!>Oljorprivredi primenu ma~a za seCu !i IS!cidaatje ku!kruruza, za Cupanje repe~ ze'le vise traktora, komba]na, ma5lnasejaCica i veei lbroj gda stoike. Razvitak ilndustDije zeli 23°/o ~itanilka, a mo!demiza. ciju po!jorprivrede 130fo. VC>dece naciona1ne zelje •!o Broj ispitani· ka 179 Nacionalni rpDosrperitet 33 23 59 42 Razvittak socijalizma Razvitak tndwstrije Stanovi NiZe cene Razvit:>k saobrai:aja Mir Zdravlj e Tit a Z:>p<>Slenost Mo!dernizacija ;poli'o;privrelle Tehn:i~ki napredak Sma!ll(jenje ,poreza ~eljacima fujedna<!enje plata Zdra"lje 23 42 23 42 39 22 21 18 16 16 13 10 18 10 18 37 33 132 ili 74% strahuju 74% 25°/o 6°/o 29 24 8 l4 6 ll b;aSko;p u selu i rpozoriSte, veea lbrlga {) tleci, llljili.ov<>j odooi i obuCi, deCji resiorani - nLZu se Zelje gradatna Vojv-odine u njihovim odgovorima. I"1]Jitanici u Vojvodini ze'le elektrifika· ciju sala.Sa i tkoriSCenje .radio apaxata ma saia.Sirn.a. 132 44 11 Seljaci najviSe strahuju od elementarnlh nepo~o?a, s~e, gdlda, nerodrnih godina, zemljotresa, o~ in:sek~ta. 1 st:toc1na u tpoljorprivredi i <Yd gladi. Kao i u drugrm :kra]evrma, ze1e da rata nikad ne bude. Kosovo i Metohija Nacionalne :Zelje ispitaniik:a ove Pokrajine, S~tara,. ~nba, Crnog.oraca i Hrvata {lidraZavaju ,potrebe ovog tnerazVIJenotg podrucja. Sve zelje bi se nmgle svrstati ;p~d da'lji raz"it.aik privrede i 1brzi kultUini razvitak i gmdova 1 sela. lndust~•Ja na rang-O.isti zauzima !prvo me&to sa 78'0/o. U prvom redu -zele razvitak 'ilndwstrije tekstila i crerpa i .wkljuciva<nje nee:atpo· slene radne .snage i Zena u ·induiStrJjsku p.roimodrnju. Vode(:e nacionalne Zelje •!o Razvita!k in!du:strije Nacionalmi prosperitet Mix Dug zivot Tilta Vi\Se Skola Modemizacija poljorprivrede Ni.Ze cene Ra:zvitak socijali~a Resenje stambenag problema Boljp 'stanove Op;Sti razvltak zemlje Zdrav~je naro!da 78 56 28 22 22 22 19 17 17 17 8 28 Nova kuCa, stam., moderan nameStaj, ·automobH, maSina z~ pranje veSa, ra1 dio aparalt, televizor, :fu-:i2i.der, 1bolja odeCa, 112 Od 179 isrpitaniika iz ove Pokrajine od rafta, Ta<zaranja i ,bombardovanja. Rat . Elementarne nerpogode Nesl<>ga naroda 8 Broj ]spita· nilka 22 20 10 8 8 8 7 6 6 6 3 3 U zeljama se joii podvlaCi elektriftkacija sela sa 6°/o, iatim zaposlerrwst sa 6•/o i smanjenje poreza 'Sa 3°/o. Razvitak illldu· e Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 113 �strije zahteva i nove struCnjake, jpa se zato +Zeli da Sto vdSe studenata sa Kosc>Va i Metohije studira na falkultetillna. Uz razv1talk dndustrije ispitcmici rspom•1nju ~azvltak i elektriflkaciju zeleomica i elektrifikaciju seia, iKonkretno se navodi Kosovska Miltrovica i Prizren u 1k1ojiana oCekuju rnove falbritke. Mladi grad:anin iz Mitrovice ovaiko rizraZava Zelju: >>Da se moj graJd •Mitrovica joS viSe pod.igne, sa veUkim i lepim parkom, da se mgr.ade stanovi i urede gradske u1ice. Da .se izgradi pruga 'Clo Prizrena«, Drugi g;ractanin ove Pokradine izraZava ·Zelje oviru reCima: »ZeHmo 'i !lladamo fSe da Ce Jtigoslavija pod Titov.tm rtrkovadstvom Ziveti u miTu i graditi socijalizam«. Uz razvitak i.nd.ustrije j~itanici Zele i modernizaciju porlJoprivrede i pr1menu tSavremenih maSirna u obradi zemlje. VeCu Tazgranatu Sk:·Ol1sku mre:Zu po ISVim selima Kosova i Metohije ze.te sa 22%. Traze otvaranje •rednjih ~kola i ocskuju otvaranje skola i!1a slptarSkOI!ll jez]ku, ka!ko hi imali strucnjalke Slptare sa fakuntetskron apremom sa Kosova i Metohije. Elektrifikaciju povezuju sa :koriscem:jem radio aparata i televizije. Evo jedne zelje koja se <>dnosi rna kttlturni prosperitet: »ZeUm da se "' Prizrenu izgradi televizijski relej i da televizijski aparati hudu jeftiniji. To "• rse sve rpostid aka Jugaslavija i dalje hude vodila borhu za mir u .svetu, pa zato zelimo da nam Tito bude zdrav i veseo i 'da jos dugo lmde na 1Celu riaSih naroda.« Nacionalna strahovanja IMnogi grac'!ani [!l'dCinju odgovore •ov1m recnna: »Najgore hi bilo alko hi iZblo trec.i svetski rat, ali ~o nece dozvolliti drug Tito, jer se fbo~i za mriil' u rsvetu.« »Ato.mrski bi nas .rat uniStio«. Rat Elementanne nepogode Strabavanje za Tita Nesl<>g.a naroda 81°/o 14 14 14 29 5 5 5 Minagi grailani ove Pokraj.ine strahuju od rata i i!1esloge medu narodirrna. 114 Hrvatska Privredni zivot u Hrvatskoj je bio da•Ieko razvijeniji od privrednog Ziv.ota u Malkedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. No u .poredenju sa nekilln drugim nazvijen1m zemljama u svetu (pricvreda je u Hrvatskoj bi!a zaostaila i rnera:zvijena. Fahr1ke su l:>ile <Jrpremljene dOI!rajalilln i otarim ma\Sinacma. Posle drugog sve1lskog rata tillozena su velika srsdstva u izgr.a(d!:nju baziCne industrije, h.i!drocentrala i ternnoelek.trana. DajuCi [priVLredne lkarailderiJstike Hrvatl.slke llleposredno posle drugog svetskog rata, (pmfesor Ljubljmskog univerziteta Melilk !PiSe: »NajrteZi urvjeti Zivota su bili u rlinar.skim podruCjima, napooe u Lici i u Prfunorju, 'kako u Hrvatskom Prillnorju, tako i DaJmaciji. Za,to <mdje domaca gl'uda nije mog1la prehranjivati iliiav prirodni priraiitaj, rpa je z:bog toga veC rmo o'llporCelo i-.seljavanje u tudinu, naroCito u Ameriku. Ogroman broj is~ljenika iz Hrvatske razasut je ~irom svijeta. Tudi kapital ukljureio je o,groman broj i!1aSih 'Ljurli, gotavo po Citavom 1svijetu, u sVloj elklsploatatorski rad te njihovom energijoon gormilao svoje profite, d.ok je narod u domovi!lli astao sir·oma~an. Ogroman hroj radnih ljUidi radio de ru IPreduzeCi!ma Sirom svijeta, u A!merici, Austt1.1aliji i u evrqpsklm zemljama kod grardnje najte:Zih stvari, i viSe stot:iJna tisuCa naSih 'SUnarodnjalka Zi'Vi joS i darnas ru 1tudini i njihova \Se ,djeca i U/IlUCi rpola!ko odnamauju. Mol\da nijedna jugo&ovemlka Clemlja nije 40 da1a tOlliko iseljenika u tudinu :kao Hrvatska«. U 1931. g<>dlni u pciljaprivredi je bilo zarposleno 76,4°/o celokt11 pnog .stanoVIIliStva, •a IPrema naj.novijim podacima popisa 1961. godilne u Hrvats!koj \Se p<>lio:Privredom havi 43,7°/o dd ukurpnog stanovniiitva •u ovoj Rerpuhlici. Isto tako u 1931. go: dini u industriji i l'udarstvu bHo je 11,1°/o, a u 1961. godun samo u 'indust:riji imamo 13,20/o zapoSlena .stanoWl.i stva. Kako v~d:imo ibroj poljoprivrednog ·stanovnlStva je ·opao, a broj srtanovrniloa ukijucenih u indmtrijsku delatno.st se IPDvecao." StrulktuTu uzor!k:a u H•rvatskoj u naSem istra.Zivanju poka2Qlje ova t"bela: 1 40 Me 1 i k: Narodna Republika Hrvatska, iz knjige )}Jugoslavija«, sirana 335. <~I Vidi Me I i k: Narodna Republika Hrvatska, iz k:njige ».TugoslaVija(( strana 384. i Popis 1961. SG.J, strana 351-353. ,. 115 �_J' 'j:j. .' 1 n VodeCe nacionalne Zelje ispitanika Hrvatske Tabela 24 "lri Broj ispltaniika 368 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI u Narodnost ·a "' ~ '<l ~ ~ ~ .u:S ~ .0 ~·u ~s. ou u c e, "" Hrvati Srbi Jugosloveni Slovenci Muslimani Crnogorci "' Fi5'E o:u 87 54 17 35 5 10 1 78 12 1 1 8 4 2 1 1 ljeni Ostale na~ rodnosti 1 1 ·- >U 1 ~ 0 24 7 2 2 3 2 1 1 1 Neoprede~ _,, 1 Makedonci Madari . ~ 0 c 0. " 5 285 46 18 6 2 2 1 2 1 3 1 5 Prema nacionalno,j s'trUlkturi tsprtivmjE!tll je obuhvaceno najvise Hrvata (285), z11titm Srba (46) i Jugos!ovooa {18), d<>k .su ostale narodnosti u manjem hroju za~hvaCene. Kao i u drug·tm reu>ttb1'i!k[tma, lapitanici Hrvaltske Zele ~acionwlni prospe:nitet ila prvom rmestu ~sa 480/o-, zatim odmah 1za toga dolazi opSti ra.zvHa:k zemlje _111a svim f.PoldruCjima sa 25°/o, orazvitak socija:Jizma sa 23%, -razvita:k iln.<:!ustrije sa 23•/o, anir sa 22°/o, 1dug '2ivot Tiita rsa 20°/o, niZe cene sa I7V/o modernizacija poljoprivrede sa 15°/o, razvitak saobraCaja sa' 13Dj0 i 'teh.nioki napredwk sa 11"/o. Razvitak illllus'trije po procentima u Hrvatskoj .do!azi na Cetv,rto mesrto sa 23'{)/o. Hrvat, star 45 godina, !ka.Ze: »Zelim da svako m<>sto u naiioj zernlji dobije ibar jednu ·onaiko malu tvo:mlcu u kajo,j 1bi [j•Udi mo1gli :oarad.ivati svoj kruh«. A jedan seljaik, star 40 gordd.na, Hrvat, iz kra.Skih 1predela, !kaZe: »2elim da i u na1 Sem po'lju oru traktari, a ne volnvi :sa ;plugo.m. Kola •sa volovSikom i kanj'Skorn vtvCom treba ·zaaneni:ti autoonobilima. To Ce bi'ti a!k:o se ne zarati«. 116 N aciOIIlalni prosperitet Opsti razvitak zemlje Razvi tak sodj a112ma Razvitak iindustrije Mi.r Dug zlvot Tita Ni.Ze cene Modernizacija poljqpr'ivl'ede Razvitalk saobraCaj,a Tehnji\ki napredak Resenje stambenog [pitanja Elektrifilloacij a sela Zapasle<nost Bo!ji otanovi Smanjenje poreza seljacima 48 178 25 92 23 23 86 84 80 74 61 56 47 41 30 31 26 22 20 17 15 13 11 8 8 7 6 55 22 20 Pored modernizacije poljoprivrede sa 15°/o, 8°/o se!j.a/ka zeli eleiktrif]kaciju sela, zatim dovod.enje telefcmske Ii.nije. u selo, otvaranje paSte, kino sale, jpo~izanj; zdravst_v~~e ~acrnc_e i izgradnju boljib cesta da ·se la:lose maze ,prelaz1t1. IZ. Jednog sela u -drugo. U pasivnim krajeviana Hrvatske selJaCl pored· dobrib puteva i zeJeznickih pruga zeJe [pOdizanje manjib tvornica ka:ko bi se u njih ukljucila nezaposlena ·radna snaga. liz statlstiCkib podataka inwce poznato je da je u ovim lkrajevima veoma vjook nataJitet. NacfOnatna strahovanja Jedan Hrvat ~strah <1d rata lzra:Za·va: >>1Strahujem ad nacl21tna koji se [pojavljuje u NjemaClooj, te nukleamih '!'roba u cJkviru ~itav<>g svijeta«. Odmah posle .rata u ~rvat~koJ _dolaze na drugo mesto elememtarne napog.ode: zemlJotresi, suse,_ nerodne g.odine, gl8!dne .godim.e,. itd. PDe "?.imanj a .~ve ank~te Hrvatsku ISU zadeshli zeml}otresi (DaUmaclJ1a, naroc11to okohna Ma;karske), IPa su ove elementame nepogode ilmale nep<>S1'~­ nog uticaja na odgovore grad.ana u ovom ld<!lu JugoslaviJe. 117 �1/11 if' hi iT 0 Rat Elementame nepqgorde Bez straihovanja Povra1ta.k starog reZi·ma Nesloga narada Okupacija /o 79 20 10 7 6 6 Broj lspitani'ka 368 291 74 35 25 21 23 U!kUIPnog 1hroja stanoWlika p.oiJ.joprivredom se lbavi 50,00/o, a Jsdan Hmr,at iz Dalcrnaci'e . , »Straihujem od \Stet . J >zrazaNa s"trwh Old zelll!!jotresa: karSkoj«. Dl'l.tgi sel~a~n~~g·ord~U<~? ~to su hili ,potresi u Maza nas seljake ,posle rata -b -~· ,, •a rm ~e sl"!hih ~jetina, to bi til~ svi u gradu ina selu .. -~ o !tlaJgore. I rat ' soou bi mi osje- Bosna i Hercegovina Turski feudaJni ~istem Hercegovirni i ostavio je It se veoma ~ugo _ad~rZao u Bosni l obiCajima, veri. fizionomf'~a~~~ u (p~rvredi, ikullturi, noSnji, periodu u mallcrn lbosanskdn ;; ~;ra, Izgledu !k:uCa. U tome ~limanskQ-Qrijentarlni naCin Zi ~osr~ama pr~v-ladivao je m_uor.ijentarlni zanati. DZami. vo__ a r z~dTzah !SU se tlugo stari M_eli:k, davaJe su t>'m gradJe ~ !llllnaretima, lkako. ,pi~e rprofesor · mnma karakt · t'en· · vladavala je turs<ko-orijentalna Wadska ;:.~. ~' ' rl'lglsd i preo. Od 18 78. g<>dine do svrsetlka tp:wo gddime J3osn<>m i Hercegov· . g. slkag rata 1918. Gooine 1908. Austro-Uga·:s~':' -~" ·U!Pra':'lJ•ala Austm-Ugarska. govinu. •Stari feuda;Jtn; 'poredak J ane'ktiraJa iBosnu i Herce<><>m seookom sirot1njom, slkrsa aga:ma i h~go:"ima i aglavbego¥a fewda1aca i dalje s "".Pd :"" raJOm lkoJa Je zavisila 9d austrijskom u,prav<>m. Be~~ :zao ,u Eos_ni i _Hercegovilni p<>d k"!Pitall [p<Jceo je .iSkoriScav -11 IP:St':,Sk' ;prmrlni i dr:ZaV!lli .' redu rudno lil.,o0 a zat' ", !PriW ~ 'bogatstva, u prvom ' ""' ' rm <>Ume Raid! eki.s1pl all; •. suma ov·aj 1Joapita1 de grad. sk · tr . o aciJe ruda i predele i lkrajeve bogate r~~.::U ~ "~~- P;uge lkroz ~umske njake, in:zenjere banka·r' ,.t· .'US tiJa Je rdovodlla sirwe·Ucl C]Je lkvaJiflk •-"' t l_t'!govce i ;preduzetndlke A e.' , .' . .ovane ·raluu.*e, 42 • -u :sever:mm lkraJeV11D.a lBOisne, aJ.a- ,.;et Vidi M e 1 i k: feudalno r d blj _geograjske Posledice, iz knj!ge a~ go ,e!rl~rska .vladavina t njene antropo- ' .. u os a •....,a, strana 73. 118 - selila je Nemce, ltaQijane i Poljake i fol1lllirala je 1Mkoltko poljorprh,rednth 'Seoski!:J. ko!onij.a, koje rsu iseiljene [pOJ>le drugog svetskag rata. U 1931. godini [pOljorprivred<>m se bavilo 83,4"/o, a svega 7,2°/o de .bl1o uJcljuceno u zanatstvo, industriju i ~rudarstvo oo ulku,pnog :broja stanovnistva u Booni i Hercegov1ni.~ Prema po,pisu iz 1961. godine, u Bosni i Hercegovini od · inldustrijom bez rudarstva 10,8°/o. Broj poljoprivrsdnog s.tanoVllliStva se ZJnatno smanj'io u periodu posle drugog svetskog rata.« Posle drugog svetSkog cr:ata ;pocela je brza industrijalizacija i .ut11bamizacija. UtroSene su ve1ike investicije u emu meta,lurgiju, elek'bro,pri'vredu, ,proizvodnju i IPieradu ug.lja. NajveCi. centri erne metalurgije u Jugoslaviji ·locirarni su u Zenici, Vare!iu i ~lijasu. A medu krupne olbjelkte elelktrorprivrede spada J alblanica i tel1llloele'ktrana u Ka\mju. Brz ;razvita;k rpojE!dinih industrijskih grana je hio -uslovljen prirodnirn izvorima, z~tim jpovOiljniJin lgeograf.sktm smeStajem, neza[>·D~lenom radm.om snagoon, iltd. Ovailwim p.rivrednim J:"~azvit!kom Bosna i Hercegovina uCini1a je nagli stmok iz agrarne u illrdustrijs'ku zernlj,u, 1i tsmanjenje !POlj•orprivrednog stanoV!llistva u 'korist ilndustr\jske de1al1mosti naroCirto se aseCa ·oko velil¢.h indust:rij,skih centara tipa Zenice .kao i olko y<j]ifkilb. rudnika t\pa Kaknja tli BanoviCa. No pared hrzog 1ndustrijslkog r.azvltka ostali su izvesni tragovi proslosti u nepismenosti i zaostalosti ovih !krajeva. Pojed]ne p;rivredne grane, naro:Cito u meralZJVijenim podruCjim.a, na niiSkom su stupnju, ibez m.ehanizacije i !(lrimene sa- vremene tehni'ke. FoljOijlll'ivrerda je joo uvek zaostala, narocito u rpilaninSkirrn predeUma \Sa :siroma~nom i oskoudnmn zem1jom. Iako l!U wCinjeni ·krupni koo:aci u suzJji~anju neJ:11smenosti i IPfOSirenju Skol,$e mre.Ze, joS uvek .neka p.od!rwCja nisu u stanju ida Q'buhvate svu decu dora1s:lu iZa osnoVIIl:O o!brazovanje. Po nacionaJnoj. -stru'k'turi 0 va Repub'lika 1se razlilkuje od ostaskU~Pi.nannta 'Zive !Srbi, Hrva:ti, u~oTkom je naj·viiie zabvaceno lih, jer u n}oj u veCim Muslimwi i ostaJ!e narodlllO$ti. SVba (108), 43 Vidi Me li k: Narodna Repubtika »JugoslaVija« str. 340. « Vidi SGJ-64, strana 351-353. BoSna i -Herc~gov!na, iz knjige 119 �z:)tiJmM Hrvata (46), zatim neo:predeljenih (45) Makedo<naca ·. ( , us1rmruna (6) J~gosJov (6) . ' raca (1) i OS'ta!ih 'nwrad'!loot:~~) Sl<>venaca (2),. Crnogopreteiilno Muslimani. . edu neQpredelJemim su '1) Narodnost ·a " '1) ~ " "' ·- .0 I ~ ' ~ a,.. 0 u 0 ~.,; U) " " u VJC 17 34 12 33 10 6 5 22 16 11 2 14 Makedonci 1 1 2 1 2 3 Jugosloveni uC.. ;::; 1 Crnogorci Ostale na~ 20 80 12 TehniCki napredak 12 26 10 23 7 16 Smanjenje pe>reza 6 13 V~Se 5 12 1 45 6 1 6 2 1 10 224 Ulk~no •su ispitana 224 lica iz svilh "-- .. .n • • • '"'E>ovme, lZ .SaraJeva, iz inrdustrr ,0 =aJeva <o<JSne i . H er. . . ... CP<i b.,zena, seljaci liz Posavilne "• ~~ ~ tuzJa~"g 1 zemckog Hercetgovine i kraSkih o'. .!Pa ma oonanlJe 1 Majevice, iz kl<>tline. Ukupno 49 ra~~~a,5;a ~ozare, iz •bihatlke i Ulllske maCica, 121ica rsa ilicnim nr'',:~ct· ,seJ!aklOa, 20 sJul';benika, 80 do~ '-"v >ma 1 c>Stl>lih. . . N acwna1m rpre>sp 't t . . Yot i z·drarvlje Tita ~~~iJ~um~, :~~~l:a!k IS~cij.al~a, .dug ZiHercegoviine. ze Jama l~ittanllka Bosne i 12() 33 Modemizacij a [pO!joprivrede 1 53 15 18 46 1 49 71 8 rodnosti U.kupno 32 N acionaino jedinstvo 1 1 Dug zivot Tita 108 9 1 74 Razvltak industrije 1 3 Siovenci 33 " "' c.. 6 Muslimani 89 ::;, 2 Hrvati Neopredeljeni 40 5 7 Srb1 Cl:.D 49 -;;; t; 0 (tt•t:: "' "" c Nacionalni prosperitet Broj ispill>nika 224 110 Razvitak saobracaja NllRODNOST PREMA PROFESION ALNOJ STRUKTURI •;. Razvitak socijalizma Tabela 25 V'ddeCe nacionaJm.e Zelje Mir M Skala Splitski govor pn!dsednlka Tita .svesrdno je .p:rihvacen u ovoj Repu:blici i .g.radani se viSe puta p.ozivaju na Titove reCi: »Ake> se spmvede £Ve <>no sto je mar'Sal THo rekao u Splitu, radni Covek Ce dobiti vOilju i elan za rad i dati 1sve ad sebe da se pove6a iprodullctivnost 1rada«. ·Mnogi radnici Zele •Uidoban Stam, naselja i .smeStaj za sve one -koji su ;bez stana. KuiJ!turni razvitak sela, ·briJsanje razJi!ke -i:mnedi1 g·rada i sella, bolje saob:rm::ajm·e veze selo-:----grad - eta tO su Zelje· [ <>·cekivanja .kojima rse pcJk!Mlja .p.Znja u Bo!mi i Hercegovini u ·odgov:arima iJs;pitam.llk:a .svih nacionalnosti i iProfersija. Kva1if:ikovani radniik. ·iz Zenice, sa duZim ;rad.nim stil!Zom~ lzra:Zava Z·elju ne samo za svoj gra!d veC i zemlju: »VeC dana& je moj .grad 1:olilko izgraden d. industrij·ski .razjvijen, a verujem da ce kraz deset godina hiti .jos lepsi. Kroz raZN·Oj rmoga .grada g1edam ra"'-'od' i buduenoot cele zemlje.« Drugi svetski rat je u Bosni i Hercegovini weinio ve!ika (['a.zara.nja. Spaljena w 'hezbrojna sela i \t'azruSeni nm01gi gradovi. Na hiljade d hl:ljade stanoWlika oota~o je hez krova nad glavom. N-a stottne i stotine ldece -asta1lo- je ibez !r:o:ditelj a i roditelja bez dece. Zato &U •e i mogle oce<kivati takve J:elje 121 �VodeCa nacionalna strahovanja i nade za hudu:Cnost: »Zelrm da tSe nalSa zeml}a :ra:zvija i napreduje u miru«. »Tollko smo jpreZiveli jedan rat i teSke :su u~mene na njega. Porod'ica mi je uCestvovala u bonbi, pa l ), i! ako zatreba opet bismo se borili !protiv svakaga ili:o bi hteo da omete na.S razvitalk«. Isto taka ist~Ce se Zelja za rn.irom, Cvlrsta reSenost za oCuvanjem slobode, tekovina rev-Oilucije i socija.Ji.mna. »Neka nam poe:ivi drug Tito, jer on vodi !PI'avHm.u palitiku«. »Da Zivimo i radimo u rn1ru i da mir vlada u celom svetu«. »Da :se i lialje razvija l!lasa zemTja i da se dalje i2Jgraduje socijalizam«. -»Mir i slobo.da«. »Mir, da l!le bude rata«. ]Li !kratko, samo jedna re-C: »Mir«. ·To je Zelja koja se odnosi ma Bosnu, Jugoslaviju, Bal!kan, Evropu, ceo svet, Ito su Zetlje naroda Bosne i Hercegovine. Ro rang-listi ·mir dolazi lila drugo me.sto sa 40°/o od wku,pno ilspHana 224 gradanina ove Repub!lke. Odmab za miroan .doJazi razvitalk socija'lizma sa 33•/o, dug ~ivot Tita sa 32°/o, crazvitak saobracaja sa 15°/o, tehnliSki na!predak sa 12°/o i razvitaili: indwstri,je sa 10•/o, iifld.. M!adi radnik iz twz!al!lskog lndustrijskog bazena lkaze: »Da zivotni standard n.Seg naroda ·bude viM. Da se sva ;radni Cka naselja ·izgrade, k.ao Sto je radniC'ko ·naselje u Boo·oviCi,ma«. »Da Zivimo i Ta:dimo u lbratstvu i jedtnslvu«. U cellno gledanli, odgavori r"'druka, seljaka, sluzbenika i d<lllllacica, Srba, Hrvata i Muo!tm.ana i <Jstailih narodnosti u Bosni i Herceg·ovini vezani su rn.e sam·o za razvitak :njihovih gcradova, sela, RO!pub!ilke vee i za razvltak JugOISlavije kaa zajednic<> svih nallih naroda. »Zelimo Ida se i<U>und sve ono !ito je ,predvideno u razvoju n.Se zemlje«, zakljucuju evoje Zelje mJn-orgi i5!Pitanici u Bo:sni i Hercegavini. 1 80 Broj ]'i!Jltanika 224 180 Elementarne lllapogode 23 52 Pov~at:>k 10 23 Straboval!lja Cla zivot Tita 9 20 N eiSl,ga naroda 6 14 Bez .strahov•ania 2 5 0 Rat stare>g rei!lnla /o u odgovariJma mnogi gradani u Bosni i He-rceg:Win:i,_ kao 1 s_tTahuju za !!1jegavo ~dravlje, a mnogi od lliJlh su ga :Vtdeh za vreme rata u svojim ~slobodnim varoStcama iU sel~a. ~~a ibi hila velika nesre6a ilnida bi se ""''sto d<>god>lo .nas1m ~~im rukovod-iociana Titu, RankoviCu i Pucaru. Ov1 _drugovi votle narod pravilnim tputem u 1bolji ~ivot i opSt~ napredak. NaS Tito :se :hskreno b-ori za ml!r u svetu«, kaze J~dan gradanin iz Banja LUke. .. . • . Rat ih podseCa na uibiJarnJa, vesanJa, lldlalllja, xuSenja i paiJ.jenja kuCa, :Citarvih sela i gradova, pa zalto mnog.i !kaZu: »P1aslnlo se atamskih h(J([]]bi«. Isto talka se javaja strab kad mnogih od. ap]d~mije zara-znih bolesti zat.ilm nesreCa na ,radu, u rudrrncrma '1. zemlldotresa ~ao u DaJmaciji i Mafkarsk.oj . . i u drugilm republikama, ;izra.Zavaju lljubarv..prema Tlill: onih S'l<Jvenija Nacionalna st1·ahovan_ja Rat, elementarne nep<>gode, povratak star<>g drulitven<>g sistema, b.riga za edraV>lje i zivot Tita 1 nesloga medu narodima su strahovanja ispitanlka Boone i Hercegovlne. Jetian g11aO:anin iz Bo:sne 1poCeo je -svoj odgov-ot: »Da se ne ponovi rat i!Z 1941. gOidlne«. »Strahujem jedlno i najvise od :nwklearnib proba i atom<iloag rata, jer radiowkttvne ces'tice mogu doei do nas i :zatrovati zdraviJje naSih naroda«. 122 za ;ra~!iku "'d osta!lb ;rapub1lka, Slovenija j~ imala r:"'vijenu industriju i2lllledU dva -rata i veiliki l>r~J stan~vmka ukljucen u mdustrij.Sku de!a;tn:~t. Preona pddac':"'a .koJe navodi ,profesor Me!>k, u SlovemJl 1931. godlne [pD1J.OIPr1Vrednom delatnoSCu !btlo je obuhvaCe.no 60,93°/o stanoviinka, .a u_.za45 natstvu, industDiji i rudarstvu 21,03°/o. Preona naJO>OVlJem 4S Vidi Ant 0 n Me 1 i k: Narodna Republika Slov~n~ja, 1z ~;t:njige »Jugoslavijao:, strana 325. 123 �PQplsu lz 1961. gddlne u S1ov .. . d nlka poljQPrivredom elll(Jl o u'klv>nog broja .stam.ovdarstva 20,5"/o." se bavi 30,9"/o, a indwstrijom bez ru- VodeCe naciona!ne Ze!je •;. »Slovenija je zem~ja domov' Sl 47 nosti u ovoJ· R~uw• . . ' . ·-vma ovenaca<<. Po narod'"' .cr su naJVl\se tlash~o · · S! . n.Sem uzorku od 162 '"""t '""~>'"Jen> ovencr. I u -"'" an=a, 150 su Slc>venci. Naciooalni prooperitet Razvitak socijaLbma Mir Razvita:k mdustrije Dug zivot Tita Mademizacija poljoprlvrede Resenje stambeltlog ;pitanja TehnliJki napredalk Zaposlenost Razvitak 1saobraCaja Smanjenje jporeza £eldacicrna OpSti razvita'k zemlje Tabela 26 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI I I '<) Narodnost "' Slovencr IIrvati 'il ·a ., "' 54 ~ ~ U} 33 3 ' .c ON·~ ~ "" un:: 19 ~ =~ 0<.> Q.U 30 I :g.r:: ca'C "0. .:3.......: 10 ~ 0 ~ 4 2 Srbi 2 I 0 c ... " 0. ;:, 150 5 2 Makedonci 4 Ostale naro¢:1osti 1 Ukupno 1 57 33 23 34 2 11 4 162 Kao i u ostallm re~publikama S1 . . ·.. speritet iSa 310/o, na drug , ' avenel _rrStreu l!lacwnalni .prosa 290/o, -na 1JreCe ~Psto o. mes'to29d/olazr -razvitalk. socijali:zma • · ,....,J._ m1r :sa ·O 0 n 1vet t Vlta!k :industrije sa 24(1/ ' a ·C vr o rne:sto raznta sa 21%, Ill~ •sesto ~ n~ iPeto dme~o d~ zivot i zdravlje 17•/o, reSenJ·e st"-"'enog e~to '';10 ermzacrJa iPoljQPrivrede sa ·sa lO'lJf&, itd.. ' ~..u ' pr anJa sa 13•/o, t eh nmk1· ·natpredak · . U rlru;gi:m o-e~puibJilkaltlla ·ostrij e se IP t v11 · SlenoS'ti, l1azvitalk: saabra"' . . , . . o~ a Ja Plt~e zapocaJa 1 iSffialllJenJe IPOreza .seljaci<ma. 46 Vi_di: statistiCkt oa~ · 47· V!di M lll<: g n;~alc Jugoslavi:Je e ' Ibid. strana 317, 124 196!1: str. 351-353. ' ·• 31 29 29 24 21 17 13 10 6 6 5 5 Broj iSipltanilka 162 50 47 31 39 34 27 21 16 9 10 8 8 Ispitamici u Sloveniji 111e \POstavljaju u svoji.m tZeljama suzbij anje neyismenoSti i otvaranje Simla, kao Sto to Cine ispitanici u Ma!kedoniji, Bosni i Hercegovilni, na Kooovu i u Me.. t-ohiji. Ispi!tanici ±zraZavaju u ·svoj]rn naciona.J-nim. Zeljama potrebe ;pojEdinih krajeva. Jedan Sloveltlac iz Prelwmurja istiCe u Zelji: »Da -se naprave 1boLje ceste u Prekomurju. Murska Sobota ddbtC:e nove tvomice. l'ZlgradiCemo modern.e drumove i UCni 1prihodi i sta.nJdarid biCe veCi. Innam. Zelju da nam bog oCuva MarSa'la, jer nam on vodi IPravillno na!Su drZavu«. I ave zelje se '!.Lkljucuju u gomje [>rocente: »Da drug THo joo 'dugo ostane preds<ldni'k Republ1ke Ida bi nws vodio u lzgradnju :sucijaliznna i do novih us,peha«. »Da ISOCijalizam :pred.e u lkomunizam. D.a Jugos:1avija os-tane nezavisna<{. N aciona!na strahovanja Sloveri.ci i ostale narodn()'SI.ti u Sloveniji ne !Ze1e da se ponovi svetSki .rat 'kakav je bio 1941. godine. J edna Slovenka o"¥alko forunuHSe svoja strahovanja: »Rata se !Pla!Sim. Bila sam u logoru. MuCena sam i ne -bih ga vi•Se preZivela«. Isto ta!ko lstlce .se strah od atOilllokih ekSiperi.meltlata lila 'kontmeltltu. �•;. Rat Bez strahovanj a Elffillootame nepogode OkUi]lacija Strahwanja za Tita Povrata<k starog ·rezima 64 15 13 7 Broj i:!lpita.nika 162 103 25 21 6 11 1() 6 10 Rat ldon<>si glad, ubijan·a . • . strofu celom coveca.nJStvu· .lk 1 [.ustosen]a, pa bi doneo kata rovog '!ijpa i lkad bi negrde.: d ~' 1 se nasla n~ka budaJa Hi tieiii 'Sto sHfulo ._,.]o b" ·k d " k alka'!lom •p.robao ika<kvu l>.<>mbu ' u l ' .o nas atastr fail . " . strahovanje u ddgovoru SI .o ~no«, za'klJUCUJe svoje . · ovenac rz LJ"ub]" Radnfk iz . kaZe: »PJaSian- , J esenrca Jane. kaJpitallstlckih zema],ja«. se sv.Wkog su'koba oocijalistlilkih ; 1 Mnogi :su 'Slovenci istalk:Ji u . da Jugoslavija poljpaidne ~od ut,·csva.w;'~I· odkgovoru da ne zele ~ J u1 o 1 og lJ!oka. Makedonija . . ~ocijalistiilka R<wubllka Mak d .. . . ClJallstlCke Federativm.e RepuJbl>ke :;''J• us]~ )e u sastav SonajzaOistaJijih rpodrrucja. »Od s il>e . "UgoslaVlJe ~ao jec1no ad M.:Uke~~iji .se najlduze odrzalav tu,!;!osloveJJJs!kl~ a>_red,jela. u zastarJelun JO's uvek u bY f daJ . vlast, koJa Je SVCOJ>m ne i sasv:fun onemoguCa~a~a e~. , 'll~m! pore~kom koCila, aka svakom lkoraku moZema u Ma apre ~~ ra,zvx~~- Gotovo na skog nasledstva lkaJko ' . . . k:;?lllJl zapazlh tragove turi u noSnji i u ,0:biCaJ.funa ~t!:'~vr~" · lm !kar~teTistikaana, taka cima naselja i lk:uCa To . Vlll:va, ·k~{) I ·u i2vanj'Slkim obligdje je sve do narsrh 'danaJemuz ]' osnu uedina lnaSa "repub~ika, ift 1" . UJS tmanska zena b "1 po av. Jena i ,polkr_.ivena fereldZom. 1'·"' . lt a veoma zasamo JD'S na Kosmetu k . . - ' . rs 1:me Je zaostalo.sti bilo napredak«. 48 ' ' OJ! se medutim, energ1Cno bo·ri za Veclm svojim de1om Makedo . . . predellma i njena a>oJjopr·v erd dn~a. se a>rostire IP·1anin.skim ~atskih prillka. Suiine g~ctZne a.~ o ru:' delom zavisi od :klilshrallli stanovniStva !lro. . ' . ez ,klse, dcmQISe DS.kudicu u 48 . ' Je Je u praS:losti odlazi-Jo u peCaJbu Me lJ. k: 126 Makedonija, iz lm_fige »Jugoslavija«, strana 360, u dal~e zemlje. Sreidnji i jugoostoooi deo Makeidoni,je je zaIedima Solunskog zaliva i izlozen je mediteranskoj klimi, tako da se u ovom delu gaje ju:lne biljne lkultuxe, u reCnim kotlina·ma •u:spevaju Zitarice, a u plamjnskim lpreldelilma razvijeno je stocarstvo. Na rplanimske !PaiinjaJke odlaze stocari £a svojim st~d1ma veC vekovima na isti naCin.. Zemljorndnja je ostala na niokom stupnju, a Petogodisn,jim plano.m je !bHo predvi1 deno da se u veCoj meri poveCa jproizvO'dnja i:ndu~rij.S1·mg ibHja, duvana, rpamuka, afiona, swsama, suncokreta, itd. :Lndustrija je izmedu dva rata bhla nerazvijena, a ~ilndu­ strij•s!ka rpreduzeea 'koja •su postojala hila su oprffillljena :starim maSinama, !})a je i inldustrij.ska tproizvodlnja ima1a zanatski kara'kter. Najvi'Se je radnika bU.o u pr-ehrambenoJ i duvanskoj inclustriji. VeHki lbroj radnika Je blo sezooski ukljucen u industrijsku delatno·st. U ,poljoprivredi, kra'tko reCeno, rpreovladavao je sitni zemljiSni ;posed, n~ska tprod-uktivnost rada bez UIPOtrebe mehanizaeije. Ovakvom ,poljoprivrednom delatnoilcu bavilo •e oko 73,9°/o •tanovnistva u 1931. .godini. Po konstatacijama ,profesora Mellka, preko 50°/o ldomacinstava do rata koristilo je drv<mu Ta1icu u obradi zemlje." U 1961. godini u Makedoniji je bilo ukljuceno u .poljqprivrr:edu 51,1°/o, a u mdustriju lbez rud,rstva 9,1•/o od ukupnog b"oja sta5 noWlika u ·ovoj xepublici. ~ Tabela 27 NARODNOST ISPITANIKA PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI ·a "0 "" Makedonci Turci Srbi 16 1 1 Crnogorci Muslim ani 19 " u en ·c "' 21 9 16 oo.C '" s~ ou CI:U ...,·i=: u"- .::L..; 2 11 3 5 1 2 18 15 1 1 I " -"' " I :::> 0. 66 13 7 4 1 1 1 37 0 ~ ;; 0 1 Ukupno ~.- -;; . ~ .0 ~ ~ Siptari ,;, ·o <l Narodnost 2 92 49 Vidi M e 1 ik: NarocZna Republika Makedonija, iz knjige »Jugoslavij a«, strana 369. 511 Vidi statistiCki. GodUlnjak Ju.goslavije, strana 351-353. 127 �U nasem istrazi¥aa>ju <>!l'Uhvaceno je 37 seljalka, 19 radnlka, 18 'sluzbemika, 15 domacica i 3 lica ost~>lib zaniman)a. Najveci hroj i'Witanika su makedooske naTodmosti (66), Siptara (13), dok su ostale naroch>ost; n~atne. Rang-lista naciona~nlh zelja naroda ave RapubJike kreee se ovian re:dom: Ofo N acionalni ~OS!Perite't Razvit~>k iirudustrije Modemizacija paljoprivrede Razvitak socij aJ!izrna Mir Dug zivdt Ti:ta Elektrifilkacij a sela TehniOki napredak Vise skola Bo!ji stanovi BoboUSanje :stambenih uslova Razvitark saobraCaja Zdra"lje naroda Nacionalno jedinrstvo 47 32 23 20 11 9 9 8 8 7 7 5 4 2 Broj ;,pitanilka 92 43 29 21 18 10 8 8 7 7 6 6 5 4 2 Odmah posle na<!iooalnog 1prosperiteta Makedonci ze'le razvitaJk inrdustr.ije ~a 3'210/o, .zati:m modemizaciju poljqprivre'de s~ 23°/o, razvitak socijali'zma iSa 20°/o, mlir sa 110/0, dug Zivot T1ta sa 9°/o, elektrifikaciju sela sa 9"/o ~ehn>&:i napredak sa 8°/o, vise ilkola sa 8'%, rEisenje lStambenog pitanja sa 7%. Sve ·o:'"e Zelje su :karak:texistirne za ovu RepubJ..iku. Radnik iz SkoplJa, star 30 godim.a, kva1ifikovam. i oZenjen, Maiked.onac, u odgovoru izjav1juje: »Da se iproduZi iZJgraidmja socitjaJ.izrna indwstr-ijalizacija- i el~rifikacija«. SHCnih ddgovora jmam~ i u ?rugim mestirtna Makedonije !kod ldrugvh p,rofesija i s:ta- Jilvo jedmog o~ovora .gvadaltlina Makedonlja !koji se ulolapa u gornje procente: »Posle deset godlna unapre<liCe se tehlnika i J.ndustrija, biCe viSe fabrlka, ku!ltumi:h ustanova,_ ·stambenih zgrada i ilkdla«. U nacicma1nirm Ze1jama ·Malkadonaca ima mnqgo vedrine, qptilrnizma, nade i oCeki.vam.j:a, qt:ako u verballilim iskazima, · tako i u odreitivaltlju nacionalnog s:ta:tusa na skali. Jedna starrija Makedonlka, majka \Sa Cetv-oro dece, \kaZe: »Na•dam se da ce kroz de'Set godina hiti re'Seno 1 stamheno pitanje«. J edaltl m1adi Makedonac, i!'aldni,k iz P.rilepa, izjavio je: ·»Mnogo je lepo 1sada, aka se ovak.o tproduZi !bi'Ce rpravi raj«. ·»Ne vid.i.S li ka!kve se ,sve gradevine grade. MiSlim da ce lbiti izgraiteno ViSe fa!bri!ka i da ICe 1biti viSe posla«. !»Minqgo de "lepo sada«, zaloljucuje svoj ,Qi~ovo~ mladi 'MaJkedonac, •>lbice dos viSe razQilliode i. zabave, bi.Ce 1e:p'Si Zivdt mla'de gemera:cije. Skrati.Ce se ~raJdni dan«. Stari}i Malkedonac od 50 godlna zeJi: >>Nad.am se Ida •ce ikroz deset godina veei hroj stanovnilka irnati. svoje automobile«. Mir ne samo na Ba[kanu, .nego !i ,celom 15vetu :Ze:li 11 9 /~>t >>jer ak-o lbude Vladao inir u svetu moCi Cemo izgradi:~ati socij~>li>l'ticke dru§tvene <>dnose i dobre swsedske udnose o dobre odnose sa SOC:ijali!sti.C-kfun 'Zemljama i narodima i idrZavama sa razliCitim dru§tvenirtn sistemima koji zele rnir, .IS]obodu i nezavi~nost«. Jedan raJdnik je itzdarvio: »Da se rsocijaHzam i dalje razvija intenii'vno tkak:o bi !Sto pre pr~li u lkmnrunizam«. U odnosu na susedne zemlj e [pOSEfuruo se istree IZelj a .za objedlnjenjem Pkinslke i Egejlske MaJkedooije sa Vard~rsk~ kalko bi 'svruko [prona!Sao svoj dmn, SVOJe rodake 'I SV'OJe agnj•lilte. 1 N acionalna strahovanja Kao Sto smo Tanije ista1kiH. u [prirvrednom i ik.UltUJJ'inom razvitku Maikedonija je zaostalija od as:talih repuiblika 1 u ~ogim odgovor1ma se mogu naCi ~e!Je da hude podjednaka IZgradnja na svim poljima i u svim .rapoublikama. Narodi Maik~donije strahuju od rata, iP'OVratka starog reZlima, elementa:rillih nepog,oda, str.ahll)ju za Tita i od !neslOige medu na!'lodilllla. •Jo Broj isp!itani!ka 92 56 61 Rat 14 15 Povratak LStarrog rez~ma 14 13 Elementame nepo.gode 5 5 Strahovanja za '!'ita 3 3 Nes:loga naToda 12 12 Bez str.ahovanja 128 9 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije ~?Snlh ~trukiwra. Irud·wstrija, poljoprivreda, socijalizam, mir, ZlVOt T1ta usko su povezani u ·zeljama i odgovo;rima Ma- kedonaca. 129 �U svojim O<clgoV'orima rrunogi Maked<mci konsta1uju da bi treCi svetski rat lbio 111ajveCa katastrofa .ne ,gazno za Matkedoniju i Jugo.slaviju, vee i za ,Citavo ICoveCan'Stvo. Bile ibi po.ru!iene fahrilke, sloole fi mootovi. Bilo bi ·razruseno bratstvo i. jedinstvo. AiOIIn's\ki ratovi i iblokovi su opasni za mir i 00veCalD.stvo. »Aiko .bi ne'ka suseldna zamljta :llaUJala Jugoslavdju i -atka .se narod ID.e bi hocllo i !Sa~vao te!kovine lllarodnooslobodl!aJoke bonbe - bratstvo i jedlnstvo, aka llii se 'OVO dogodi!o bilo 1bi zlo, Corsdkaik. 'i 1skretanje ad unarksEma.Jenjinizrna i socija:limla«, zakljuiCuje ISVoje strahovanje jeda111 ;starijii Makedonac ;z Sloopija. Jedina starija Makedonka rkru':e: »Ne daj boZe 'da dade do rata, .bi'la bi velika cnnina. J oS arnje od crnjeg, ;pa to l!le ielim 1i 1dd toga :strahujem«. Ina 1kraju, mnOigi sa ·optimizmom gledaju u bwduenost i svoje <!clgovore za'kLjuCuju: »Ne m.admno se loSem«. C.rna Gora Crna Gora je naSa najmarnja repu;b]ilka i tpo pov.11Sini i 1 po hroju IS tanovn.ilka, Calk je manja od AP ¥ojvodirne i Kosova i Me'bohije. Prema stati!stii\kim p<Ydacirma po iP"'Pisu 1961. godine Cma Gora irma 471.894 ,stanovni~a. U rdvugom svetslwm raiu ima:Iti je velilk.e gubiliJke u 1stan:ovn'iStvu. PovrSina Crne Gore je 13.812 lmn'. U proSJ.osti je zau211ma1a 2lllaCajrno i posebJno mesto u borbi rpr<>tiv Turaika. Prva se oslobodila 'turslkog feudalnog ugnjetavamja, i u planlnsklm podmcjima dinallSklh !Planina stv10rena de ~saanO!Sta'lna crnogonska drZava, ognji!Ste borbe, Slobode i junastva. J oo 1878. goiline dostigla je svoj danasnji o'b.ian. »Njene IS'u grani'ce medutim nanovo u'tvrdene svrSetkom narodnooslobodilaCk·og ,raia; pored (povijesnog tzemlji\Sta Jstare Cme G01re. ona ldamas 101buhva•ta joS tmaleni :za.padni :d.io planinskorg .podrucja Stare Ra8ke i u gornjoj doJmi Lirma (Ivan-. grad, iPljevlja, BijehJ Po!je) rdonedavrno jos ·zvanog »iSrundzaka<< i dio Prirmorja, lkoji rpo :pril'odi i svome 'P<ilozaju .pripada CrniO,j Gori. U tome Q:Jifu!o istorijslwm '"'P5eg>u Crne Gore dolaze veoma jalko d.o izraZaja njene tradicional!ne osobenasti, i Crma Gora mo:i:e :aivjeti "lobcJdno onaJoo kalko to ·<Y<Igovara 51 njenoj ,sJ.avnoj prOISl'DISiti«. Ona ·dbu'hvata VJi,sdko plammsk.o SI Me 1 i k: Narodna Republika Crna Gora, iz strana 846. 130· knjige »Jugoslavija«, podruCje kame iPriaJadaju 111aSe najviSe plallline..~a rgolicrn i 'lj_u~ tim kra\SOIIll. Malo ·i1ma ravna i pt.lidesna zemlJl'Sta za zerr:IJ?~ radnju, sem u reCn'lm dol1nama Zete, ~,?raCe, Lima, kraS!ili polja 'i ·furp!llih dollna. Neplodno zemlJlste orbuhvata 16,6 /o. Pre;d :sam dmgi svetski rat 1941. go'dlltle Crna Go~ra Je ima:la 22 mala lndU!strijska (!lreduzeca sa 1.000 radmka 1 sluzbenlka. Proizv.,clnja je hila viSe zanatskog karadctera, a oko 79,3()/o ·stanovn!irka, ipl'ema podacicrna koje na'Vlodi ~r?feso:: Melik bavilo se po!jopcrivredom, a ,pored toga v"li.k1 hroJ. stano~nilka ISe l·seljavao u susedn.e pokr~jine, ~r·~~e zen!lJe.~ u Amerilku. Profesoo- Melik navodi da Je 1o 1b1la Je!d1na ~~r~J.u~a u Jugoslarviji 'koja nije irnala (rlijedne IPruge sem iill'afka B1J.eca 52 ___;NilkSiC. • • • Prema pop;&u tsta.novni.Stva 1961. godrne poLjopnvred":m se u CMoj Gori 1bavi 46,90/o 1stanoWika od ulkupnog 1hro]a, a industrijrsko·m rlelaltnoSCu 8,1'0 /o.sJ . . Strulkturu uwrka u Crrnoj Gori p<!kazuJe ·ova twbela. Tabela 28 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI I Narodnost :Q c '0 ~ '0 .:'!, .c *'·u ~ " "' ·a ., e, ~ ~.c (1:1 ·;::: Crnogorci Srbi Hrvati 3 Ukupno 3 U3 uC. ., '" 6 6 8:G ::3,....: 8 7 2 2 3 1 1 1 1 "' I "' 9 11 3 0 0 c 0. ~ -" ::0 28 5 2 3 35 Srazmffi"no rproporciji stanoVtniStva izmedu .21 i 71 godine stal!'-osti, istra.Zivanjem je najmanje obuhvaCeno grodana u ,ovoj RepuJJ:jlici. _ . .. . . . · c U SVOJ·un· ZelJ"ama ' nada'ma , i oceklvanJ1ma J.Sp1tan1c1 • rne . . • "( n_ _ Gore ·Zele razvitak zem·lJe wn:menom ter:n:i!k:e, ~~UI.l\.e 1 nu. ·klearne e-n.ergije, ~raZvitwk socijalizma i ~mdu~IJe, .'kultu:n~ pmsperi1et, itd. Jedan ,stari Crnogorac IZ T1t<1grada kaze. s2 Vidi Ant 0 n Me 1 i k: Narodna Republika Crna Gora, iz lmj:ige ».Jugoslavija«, strana 346. . ~ sl Vidi statistiCki GodiSnjak Jugosla·viJe, 1964. strana 351-3;:.3. ,, 131 �»Za tleset ge>dina Jugoslav'ija ce hlti jeclna od najrazvijenijih zemalja sveta u p<>gleclu rproizvodnje i tehn>ke a dru"t , s veni .sirstem najdemokra1l.skiji; nadam .se da .Ce potrebe svakog <!ovelka biti zadovoljene na na}b<>lji n"cin, svakome :prema radu« .. lVfrnoge ZeJ.je Crnogoraca ISU rklonfkre'tne, vezane za iz~ gratdnJU Grne Gore, a imaju Zlna.Caja i za celu Jugoslaviju. Tako jedan Crnogorac •kaze: »Kada se dovr!ii magistrala £eograd-Bar .; 'izgradi alumimijSki koonlbina1, <Jisetice se porast zivotnog manda!ida. Zellm da nestane valilkog 1'8'!POna rplata i:zmed-u najni.Ze kategorije Tadnika do najviSeg inZenjera i dire'ktora«. veCu afimnaoiju«. Mnogo puta se ipbnavlja ru o.digdvor:im~ C~o-. goraca ·zelja: ,» VWS.i1 stam:dard«; »jeftinij1e Zivotne na:rmrntce«; . . . »i2lgl'aldnja stanova« 1 »lbo1ji ~valitet odeCe«. ... . Zelje Ornogoraca anogu se ISvesti na .o,p·stt nactQ!la'~l prosperi'telt razvita'k socija!i.mi.a i ~ocija]·;sticke demokrallJ~, rpo- dizanje '•Zivotn.og stan<la:Iida, bollje koriSce;je ~r!rodn~ JZVora i razvitak nerazvijenih rpodmcja. Ne <J?OJaVIJUJU se ze~Je za su~bijanjem nepismenosti i za otvaraUJem _ISkola, ~~~o \SUo t~ traze Maikedonci i "spitanici na Kosovu 1 Metoh1J:~. Mn<>g1 Crnogorci I.ZalkljuCU(ju odgovore ovfun reCima: »tStan, Vl!Sl dlohodaJk:, kola, elektrifilkacija, ~azona~a i ~aJ?ava« - eto. ~ se to ostvari ibice ibla>gostanje u Cr.noJ Gor1 1 u JugoslaV1J1. VodeCe nacionalne Zelje Crne Gore 0 /o N acionaini rprosrperitet Mir Razvitaik ,socljallztna RazvitaJk industrije nug zivot nta Resenje stambenog pitanj•a Razvitalk saobracaja Tehnii'lki narpreda;k BoJji stanovi ModernizaciJa pO]j!lprivrecle Izjedinacenje plata Broj ispitanika 35 66 37 31 23 13 11 9 3 9 3 6 2 6 6 3 3 2 2 1 1 Krat~o i jatsno 1ka.Zu CmO'g-o·rci: »Zelimo mi!r«. »Osnovno je m.ir, .stan!dard u Jrugo,slavbji. da bude vi1Si i nauika da se raiZvjJa na veCem nlvou«. S11Cno odgovorima u Crn.oj Gori i ru Bo.sni i Hercegovilni iSIPitan.ici ,cesto po.navljaju: »ZeHmo mir«. »Da Tlto 1dugo zivi i da rukovodi stalno da bude oceca i iblagastanje, IIllir ~bez ··nata((, U vi:Se marho;a se .:iJstroe ldalji raz- vitaJk :so·oijal'lst1Cike dem<Jknitije. >>Smatrarrn da ce nalia zem!ja kvoz deset god ina rpoci dal!Jko nap red u razvHiku ~ocij ali•tiCke demcJkrafije. To ce se postici Tazvojem dru!Stven<>g ~=o­ upravljanja, zlborova bira·Ca, !SaVeta gradana i .radariCkih saveta«. Jedwn nYladi Tadnik, Cmogorac, u tome smiLSlu rpotvrduje svoju zelju: »ZeHm da radnioko samourpnavtljanje dabije sto 132 Cmo:gorci strahuju od rata, atO'IIl!Sk.og o-ruZj a, povrrutka starog •reZima, strahuju za Tita ... 3 9' N acionalna strahovanja Ofo Rat Povrataik marog re<1:rma Strahovanja za Tita Bez strahovanja 77 14 9 6 Broj dJspitanika 35 27 5 3 2 J adan Crtwgorac ovako izr,.Zava straho~:mje: . »~ikoJik~ bi doslo do rata, vjerujem da bi atomsko Ol'UZJe unil!fll<> vel:l di0 zem!J·e , a kako nasa zemlja nije mla. ipo!itedena dosada, b' btl kada :su bili ratovi, to vjerujem·lda nt ovog 'l?~ta ([1'; 1 . a poStedena. Ipalk, 'mi'slirrn de3: do ra~fi meCe ...d~cl. Ze_lilm ,nur«: Od 35 iJspitanlka 37 »zele mi>r«, a 77°/o ne zell rat, J.er aka ~ izbio ·rat bili •bi uni.Steni narodi, fabrike i aerold-romt, gradovt i sela. Status Jugoslaviie na skali po republikama u ameriCkoj st&timiCkoj obradi o!mhvacen je status Ju~ goslarvtje na skali u tri vremenska perioda.: ·u proS1osti, _sadaSnjosti i ·buduCn.ostL na jugoslovenskom nlVDU. Smatra-h smo 133' �da <Ni podaci nisu ·dovoljni, jer postoje 2ll1atne var.ijaclje ad jednog do drugog podrui\ja, pa .smo zato u •nasoj 'I'U<lnoj obra:di izracunali status JugoS!avije po rapub!iJkama 'i autonomnim pok:rajinama. 0 Republika ";; ..9 ~ I I 0 ~ 0. Srbija Hrvatska BiH Slovenija Makedonija Crna. Gora 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 ·t? ~ ~ '0 "' "' 7,2 6,4 6;8 6,7 6,9 7,4 I"' I "'"'" .,; ~ "0 ~ ";;; ·0 ~~·~ 'CO ~ ~ I 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 2,1 1,2 2,0 1,8 2,1 2,2 1-u~ ~ ~ "0 '0 ~"' ICO';'l 1,6 1,2 1,7 1,8 1,8 1,o -;; I 0 .... 3,7 2,4 3,7 3,6 3,9 3,8 Proiilost: Bosna i Hercegovina, Slovenija i Malkedonija imajuprib!izno ·istu procenu J.ugos!avije :na skali u prolllosti, jer •se ta.procena krece <>d 4,8-4,9, dok se JlOOCene 'ils;pilanika S~bije, Hrva~;ike 'i Crne Gore nalaze i-edu 5,1 do 5,2, i veee su od gore pomenutih rapwb!ika i jugoS!ovenskog tproseka. Bosna i Hercegovina, <Slovenija i Malkedonij a 'bliiie su jug<JsloveJliilkam nivou. ~ ~ ~ BuduCnost · ~ BuduCnost BuduCnost: BOS!na i Herceg.ovlna i Siovenija imaju skoro ist\l procenu budu£"'asti Jugos!avije na skali 8,5, rldk je proce:na Sl'bije nesto viSa ad jugoslovensk<>g .PrOJSeka, jer u SJ;'bijj iznosi 8,8, a u Malkedooiji 8,7. ]spitanici C:me Gore i'maju najveCu procenu ibudu6nasti Jugoolavije llla SkaH 8)9, 'Vei:u od jugos1ovensloog proseka, a u Hrvatskoj je ta (llTocena neSto n±Za od jugoslovenskog prose'ka i ,iznosi 7,6. Razlilke l:?lilleau •Proslosti i sadaiinjasti ou sHone u Snbij~ Maikedaniji i Crnoj ddk su razllke izmedu sadasnjosti i budu~nosti po republikama 2ll1atno manje. Gor~ 134 ·. -4------------;:;:------- > ·~ ~ :;:: > {-···"·- - ...____ - -t ~·. {ProSiest - ~ - ~ Sadoinlost ~ ~d~n~t -.-.1~--.,.-------:--;:-:--------Pros lost · ' -·. . ... . . - . _ ·. . ~ { .Sodoinjo.r . · ·. ~ Buducnosr % Sadamjost: procene sad8lfujosti •u Crnoj Gori i Srbiji ima(j u lllajveci stepen ·optbnizma. U Crnoj Gori ta pr.ocena iimos:i 7,4, a u S!lbiji 7,2 i ·obe su iznald jugo•slovenskog prosalka koji u nasem !S]ueaju iznosi 6,8. Ostale rapu!Wfke u pogledu soJd8lfuj e 1p.rocene J ugo.slavije na &kali prilbHzne su jugosio~ -i,rellskom.nivoU jer se kreCu WmeduJJ,4 do _6,9. · · "-- Sadainjost , > ~ ~ ~ { Prollost Sadainlost - ~ z Sadainjost p'{P-;-ollost- · - . ~---~------~--------~- -1- ' . {Proi.l ost . - - ~ _ B_:l-:n~ -~=-""-'--'----'-----'"'--.~~--=-"--:..~~ m 0 Sa~oinlott .. - ~ _Buduc~s~ -+--,-------,'--;:-----> {Proilost• "'..•·. ~ Sadoi,njost •~ 8 ,. :0 Suducnost - L-~-----.;_-----:---­ · �!lepublika odnosno pokrajina Srbija AP Vojvodina AP Kosmet I"- I t; .9 ~ 0 5,1 4,9 5,8 E- .<.) ~ ~ " " " " ~ "' 7,2 7,2 7,6 t; • 0 ~- -d>vi "~ -oo "" "" "" ~o:. "' "'· Ol'f 8,8 8,8 8,7 2,1 2,1 1,8 1,6 3,8 1,1 :5 STATUS JUGOSLAVIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA • SRBIJA ( 643) 0 .... l'spi1anict u Vojv<Jdini imaju jugoslovemki novo u oceni pr<>Siosti Jugos1avije na sk"li, dak de procena sadasn.j'osti i buduenosti veea od jugos'loven;ikog nivoa. lispltanici na Kosovu i Met<>hij'i •imaju u ~a 'tr<i vremenska lperi<>da vecu procenu od ju:goS1ovenslrog nivoa. N a sledecoj stranici idafli lSIIl<J grafiCki prik~z ove procene iP<> republlkaana. 35 • • buduCnost : ; I \j• 30 I Zelelii smo da !POka.Zemo dlstribuciju nacionalne ska1e po st<u>enicama u tri ·vremenska .peri<!da IPO repl.lbllkaana, talro da se vidi na drome stepenJiku i u :kome vr<;men;ikom periodu se nallazi najviSi stepen oplimizma. pro~lost 20 2 8 7 6 5 4 3 6 10 16 24 22 11 2 4 1 0 Bez odgovora Aritmeticka sredina 2!'/o 10 25 19 11 11 2 2 Buducnost 41'/o 25 16 10 4 1 5,1 X I I 1--' . I • 10 I 5 , -- I I I .. _.,!.,. __ ., .. ,._ .. 0 2 3 4 .· .• :I / \ •• I 0 2 7,2 \,.' I I • • • I I 2 1 I I Srbija (643) . Sada.Znjost 9'/o . \I\ 15 10 9 • • • • • • sadoSnjost 25 Proslost • : • 40 Distribucija nacionalnog statusa po stepenicama ~izra2en u procentima) Broj stepenika • • Distribu.cijo po stepenicama. 3,7 5,0 2,9 I \ \... ... •• • • • •• • •• ... ... 6 1 8. 9 10 2 8,8 136 13'i �[.r Procenti su ~maOunati po :stepenicaJma od ukupnrog broja ]spitaJQilka u Sribiji (643). Proiilost: najv,;ci lbroj ispitanika odrE'cfio je rprosloot na ,petom stewenlku 'sa 24°/o, a najmanje na 1. sterpenlku "" 1°/o. SadaSnjost: u sadaSnjosti najveCa lkoncenilracija je na 8. ;st~pen.ilku sa 250/o, :sto znaCi da je saidaiSnj.Oist 'Zauzela vilisok: _:Stepen ·qpti•mi'1Jma u -ocenama ispitwl'ilka, a najmanje sa 2°/o :na treCem stepen1ku. STATUS JUGOSLAVIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA. HRVATSKA (368) % . Distribucija po stepenlcama. 40 Buducnost je zauzela najVise mesta na ldesetQ!Il sterpenilku sa 41°/o, a najananje na rpetom stepeniku sa 2°/o. Iste ove IPD"da1ike u procentima IPdkazaJi 1smo pregi].ednije grafloki na 137 str.a.nL 35 Hrvat~S'ka (368) 30 Broj stepenika 10 9 8 7 6 5 Proslost 6% 3 6 7 14 24 Sadasnjost 4'/o 7 15 21 21 20 BuduCnost 17°/o 21 21 12 8 8 7 2 20 4 3 2 19 14 1 f.sez proS lost 25 1 1 1 3 5,2 3 7,6 buduCnost \ ~-- 4 6,4 sodcdnjost ·o odgovora !Aritmef.iCka sredina 4 7 2 .\ 15 N a slexlecoj strani daJ.i smo graflii'Jkii prlkaz <>V·ih .statistic'kih ~podataka, odmosno distribucije· nacionalnog statusa po ste.:. penicama. \, .\ • • •• • 1 Proiilost: i u HrvaJtslmj, kao i u S®biji~ najve6 rbroj ispi:.tan]ka odredio je pro·Slost na 5. stepen!iku ~a 240/o, a najm.anje . na 1. stepeni:ku sa 1°/o. · Sadaiinjost: na iiestom i sedmom stepen]]ru se naJ.azi 21% ; 1spitaniika il<oji su odrediJii status Jugoslavije. BuduCnost: u burduCn~ti 1situacija je · boQja, jer se· prc.i-. <!enti od 21°/o sa sestogfi sedmog <Sterpen;ka"pomeraju na oomi '.i deveei stepenlk. · · " '\,:.:····-, ....'. '\ \ 10 \. \ ·.' 5- 0 ' 2 3 4 5 6 7 8 9 10 139 �BQSna i Hercegovilna (224) Broj stepenika Proslost 10 9 8 6 7 13 6 13 5 ' 23 4 17 3 21 2 6 1 0 Bez odgovora 1 Aritmeticka sredina 4,8 Sadasnjost BuduCnost 2'/o 10 27 15'/o 32 22 8 2 2 20 18 13 5 2 STATUS JUGOSLAYIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA • BOSNA 1 HERCEGOVINA (224) .. Distribucija po stepenicama .. % 40 35 1 6,8 Pro§!ost: u Bc>sni <i Hercegovini naJveCi l>roj iiSpitanika odreld<io je status Jtlgosl<wije illsto na rpetom Slte[penilku sa 23°/o, ali su visdki rprocenti 21•/o, lkoo i na treeam sle{Pentlru. Sadasnjost: najveei lmoj i'!pitanika (27%), odre'dio je status J-tlga&iavije na Skali na <>s:m:oon sie[penliku, premda i na sed!nom slepeniaru je procenat 20%. Buducnost: na osmom rsa 22•/o a na devetom ste{Peniku sa 32°/o. Realna Qcena c>d strane i'l!>itanlka u ovoj Rerpuhlici. I llUI dersetom ste{Penlku se naqazi 15°/o. Na &edeooj stvani ldaili smo graficki prilkaz dls!Jrihucije nacionalnog 'Statusa po S!te(penicama na llkali. \:\. . 30 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Proslost Sadasnjost 1'/o 2 4 5'/o 7 22 23 17 15 6 4 9 20 21 28 12 4 1 Bez odgovora AritmetiCka sredina 4,9 Buduenost 28'/o 25 25 12 2 1 2 '' ' I I I ~ / sodo'iniost ' pro~lost \ 20 / I _j / • • • ' I I I / / 0 2 / / / I I ...• "~· / 3 4 5 ' '' '' • • • • • I I \ • • • • I \ • • I \ ' '' • • ( I I ' • I 10 ' '' ' '' • • • I / I 15 5 • • • I ' \If I :'\ 25 0 1 6,7 " ' Slovenij a (192) Broj stepenika ,I buduCnost 1 8,5 \ \ ' '' • \ \ • ......•• 6 \ 7 8 9 10 1 8,5 140 141 �P•·os!ost: iapitanici u Sloveniji <Ydred'ili su [prosloot J'lgo0 siavije 1sa 280/o na Cetw'tom stepeniku, na IPetom sa 21' /o, · a na sestom stepeniku sa 20°I o. SadaSnjost: ;procenti na skali IS€ !pomeraju u LSadaSnjosti na sedmi stepanlk sa 23•/o i na osmi stepetiik sa 22°/o. Sada.Snj-ast, orl.nosno distri~bucija po IS't;fiWenlicama ~i<ma je jugoslovenskom rasporsdu. BuduCnost: koncentracija 1prO'cena nalazi se lila osmom, devetom i desetom stepaniku, O[pet slHino jugoslovenskoj distribuciji. N ajveCi broj ipak se 111..a:lazi 111a rdesetom stepeniiku sa 28°/o. Kao i ;u dmg\m rejp<Ubllkama, daJi smo na 142 stranti .gra:fiilCiki pr:ilkaz distribucije naciona\lrnog ;statusa po stepenicama na skali. Ma'kedon'ija (92) STATUS JUGOSLAVIJ E NA SKALI PR EMA OCENI % ISPITANIKA-SLOVENIJA (l 62 ) 40 • Distribucijo po stepenicamo- 35 30 proS lost I buduCnost l 25 sadaSniost I , \ 1'--.L\ i I 20 i I : _,,.,' 15 I I i I \ I \ I I I 10 I ./ I \ I I 5 0 2 3 4 5 6 7 8 9 "" ' 10 Broj stepenika ProSlost Sadasnjost BuduCnost 4 7 10 10 20 24 70/o 12 26 21 12 15 4 33°/o 24 25 8 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Bez odgovora AritmetiCka sredina IS 9 1 4,8 3 I I 1 1 6,9 1 8 8,7 ProSlost: .najveCi .bro.j iStpitantka odre:dio je \Pl'oSl•ost Jugos1avije na 'cetvrtoon stepenlku sa 24"/o, sto je nize ad jugoslovemlkog proseka. SadaSnjost: na sedmom i osrnom 1stepeniku je najveCa koncentr.acija ocene saJda5njreiti Jugosla<Vije na sk~i. N a sedmom ,stepenrku sa 21°/o, a na osmom stepenilku sa 211'/o. BuduCnost: lkoncentracija o.dgovora je na ldesetom ste.pelltku sa 33:0/o, ;i ·]Sto 1aik.o Viisoki ISU 1pro.centi Ula •OSffiOlll i devetom stepeniku. Pogled Makedonaca u budu<most je O[ptim'ilstilClki. Grafloki [prlkaz .d,istribucije .nacionalm<>g statU!Sa na skali · dajemo na slede6oj strani. 143· 142 �.. . ..... 0 u: 0 ~ "' ... "' 0 ~ . ... 0 "' 0 0 Ul :It -1 )> -1 c: Ul h) w-t ~ .. -1 ' "' .,.............. '- ~.. ..... -1 -I -- ___ ....... -- . , ;' ""' , ~ ~: D 0 " • 0 / .__, -- ~ ~ ~)> .. !:ll ·-.. )> ::tl • ~m ..,;:: 0 ~"' .......... c... -o 0 (") m z - ---------' ·-~~·-· OPSTElNARODNA STRAHOVANJA PREMA . STAROSNOJ S'l'RUKTURI " UgroZavanje razvitka "' l " socijalizma ;l 3 0. > or Tabela: ld. .~ ro g Q n, .... --------------~~··········· ~ ; :r ' I ' .... _ )>)> -· -z 0 ........... ~ -- ;::z ~ 0 ~ ' > c::: • m • m,.. i' ~ - 0 ~~(/) 0.. 0 .......................... -- C) ,. r ~- .,.. z > c: ,.. < 0 / ...., [z. ...... / 0 "U -· =t )> /'!:. / -..v 0 ....... ,. .... c: .. 0 ··-............... _ -I -o " --. ' -t: QC) . .. -......._ -f!. • ,s " ~ St~rost ~ "' " ~ • 2' 0 "~ §'c "' ;l. """ :::>~ ~ Bezbednost zemlje I I ~ ~ ~ ;§@ ·-"' ""' 0 >~ 1;l"g ~~ (5c § >N " ~ ~'C '5' b E: ~ '<) ~ ~ N "'2 ;:~ .c~ 0 0. " "' ~ 0. £~ " "" " e~ ..'lo """ Eo. "O ~ > 0 .c ~ " 0 "' "" iil" " "' N Od 21-29 godina 23,09 176 6,2 II 5,1 9 10,2 18 80,1 141 5,5 8 15,9 28 3,4 6 Od 30-49 godina 46,86 357 3,9 14 7,6 27 4,2 15 79,8 285 6,7 24 18,8 66 5,6 20 Od 50-71 godina 30,05 229 4.4 10 3,5 8 3,5 8 78,6 180 2,6 6 24,4 56 6,9 16 100% 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 4,9 38 19,8 !50 5.5 42 0 , .. .... S v e g a: �.., "' LICNE ZELJE ..PREMA BRACNOM STA:NJU Tabela: 2a "' Zdravlje i sreCa LiCna sreCa i zdravlje ." ~ I~ ~ ·-.a 0 > v ~ ~ ~ Lien! 1 porodicni ekonoinski polozaj u porodici "" ·-~ c:> ;;;; , 1 , ' ~ "-,., v ·;: > N "' o.= ~ " ~ ~ v 0 .0~ ,; I 0 > ·u o.o ] _.,. c:o Os 1ale zel!:_ -~ " ~ ~ ·" ·;; "" ~ N ~ , vI c " c " " e ... '0 " 0 " v > " <;; tig .a ~ 0 0 " s " "v "' 0 0 " o- " " s p. o." ... 0 '0 0 <JS co. v p. <i:i=> 0 c. v" "" ... .:;:: ·- 0 c ils !l '" c. '" "2.~ " '§' .5 ·~ ".o ., ·"0 " ·;:; ..... c. c:-ci "' " "' '0 =5 .co " 0 " 0 " 8 0 " v "' ~:a "' c. ~ tim v 0 s " v ~ 0. & v"' "' ~ "' <;; @-'E " ""' s~ ~ .0 "'..:! 'o-" .c -;;; .c ....... .2, = ~ ~ :g 0 0 "' 0 ~ " "' '0 0 " '0 " :3 eo ~ 0 0 .E :;.: c..IO.. :::> "' N "' 0. :::><;; "' "' 0.'0 N 0. 810 :;.:~ ::) v "' BraCno stanje ·;: ~ ~ ' ~ ·.= ~~ :; 0~ "" >~ u c.o :; ~ ·- ~ N ~ "" ~ ~ "' " :a 0 ~ ~ ~ ~ ~ 0 ~ ~ 0 ~ ~ NV ~ ~ ~ 0.~ ~ N ··- ~;-; N ~ ~ "' -~ "' " ~ "' U) "' ·~ ·~ '0 0 "" 31,6 11,4 1,3 12,6 56,9 8,8 5,0 5,0 25,3 36,7 15,2 5,0 15,2 7,6 2,6 5,0 1,3 5,0 8,8 6,3 1,3 4 4 20 29 12 4 12 6 2 t I 4 10 45 7 7 5 I 79 25 9 I Neudate 37,9 8,0 4,6 1,8 ?.6,150,8 7,3 25,2 20,7 35,2 26,8 3,4 7,3 3,2 6,9 4,2 3,9 3,9 10,0 7,7 5,2 558 212 45 26 10 146 284 41 141 115 197 150 19 41 18 39 24 22 22 55 43 29 Udale Udovlce 43,9 5,6 4,4 lol 9240641 Razvedene 29,0 5,4 3,2 5,4 41,9 35,5 9,6 13 II 3 2 2 I 31 9 Nepoznato - - 2- - 13,2 49,4 4,4 19,8 18,7 20,8 17,6 2,1 4,4 2,1 7,6 18 17 19 16 2 4 2 7 12 45 4 I - 2 19,3 58,1 16,13,2 9,6 6,4 18 5 I 3 2 6 - -- - 4,4 21,9 12,1 9,8 2,1 -4 20 11 9 2 3,2 3,2 -1 I 3,2 -I - - - - --- I --- s , 37,6 18,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7' 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 , v e g a · 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 28 47 74 58 32 LICNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STANJU .1. U.V"'~'-"' ... ..,. , .. "' " " ~ <;; ~ BraCno stanje 0 ... ~ ~ " "' 8 c. " .., " " 0 ~ 0 1i :::> Neudate Udale "' 79 558 Uduvice 92 R,azvedene 31 Nepoznato 2 S v e g a: , Bolest LiCna nesreCa i boles! 762 48,1 38 41,3 231 43,9 40 54,8 17 "' <;; ~ " " "' ~ u z :5 0 s c. "' :a "0 LtCni l rrodlCoi ekonoms i poloZaj. nesreCa u oS ·- . co "'> . ., c. t;J·- >"' 'Ol- "·v"' ;i> ·-O ~" "" z"' o"' i:Q ~-g ....:-o ~c. s;:l "' " "' .c v <;; ~ u v '0 '0 c ~ c. 7,6 6 3,7 21 10,9 10 3,2 1 29,1 2,6 23 2 13,9 2,8 16 78 4,4 6,6 6 4 12,9 4 18° 41,7 233 32,9 30 16,1 5 1 5,0 38 14,3 3,1 109 24 \1 ~ N . 4 1.6,8 94 23,1 21 29,0 ·- &, v -~ ~> ;;l ~-;; N vO "' "' 0 '0 0. "' "' z o n 4 9,1 51 8,8 4 "" 6 4,8 27 6,6 6 6,4 2 4,2 24 4,4 4 12,9 4 5,9 39 38 9 "' " '0 g "" 8 Ostala str-ahovanja <;; <;; "' z::l z ~ " "' z " 2 43,2 328 i u potodicl 0 " "" ~ z "' ·;: "' "' . .c ~· "' "' s v z ·b ~ 1~ ()_I;~ 20 27,2 6,1 34 152 24,2 3,3 3 22 16,1 5 I 14 3,3 3 3,2 1 2 37,6 , 17,1 287 130 8,4 64 5,0 26,1 199 4,9 37 19 "' ~ ---~-=-~~-- -· �. ~ OPSTENARODNE ZEWE PREMA BRAONOM STANJU Tabela: 2c . OpSt~ r~zvoj Zivotnf standard gradana Prfvredni razvoJ· umlje socJjahzma · 2 -----ov .I:g ....... '21ii• ta .e:; :;; -o JJ -~ ~ " Bracno stanje N c <0 0 c 0.. ;:I ~ 0 .E ca c -~ V «< => z 0. ~ %S a .... .5 e .8 ca;::; >.:! Q) co c 1 ~> ~(j' 0'0 .u 0 -:;;;N 0 Ill r- .... .0 U = :a cu ::; ~ Q.lm~"E. >: "2' ta ·c 'U -~ 'g Cl:l .g ~ <1) 1ii c -- ..... ....... ~ 0 ~ N ~ ~ ':! · ::3 ~ ~~.5 ·a .gl'll J; ·c Q) ~ g <l.l Cl:l Q) 0::: ~ ~ ~ ~ IV ·c: a ov ;'! .e ~ .!l.,o -5 ~ ~ ~ ..... -= ~ -~S •VJ.c 0 Cl:l ov ca ..... ...... $... • c:: Q.C $-.c Q«~ ~ = 8...a ~CLl Q) ~ ·c .o 1ii '0 ~ .$!.~ 1;j c ~ 1;) c ca 0.. ><.J -5 ""'.0~ 0. ~ .08 0.. 0'""..:! <1) OCIS 0 P..._~l N -::: 0..1ii tOS «1 ~ b.£) ........ 0 N ta e *'I ,.c::·~~ .g .s g. ~ -g 8. ~ "" ~ 8 0 c:: «<.!II: z .£.9 :.::' ~~ 0 e '0 ;:::< C'N Q) ...... ......,)l)c ·-co '@f ca >> <1) ....... i zdravstva «:~"' ca *'I Razvoj p(o_svete ll.l ,,.... ~ u e e:= t::ov ~N -.t::CI:I ~ ICI) N -o g: ..:o&.... 00 ,&v ........ > ;;n - ,,.... co :E. 3,8 N ca ""' 0 Neudale 5,0 21,5 20,2 5,3 12,5 25,3 7,515,2 12,5 49,4 8,8 15,2 10,1 10,1 3,8 3,8 79 4 17 16 . 5 10 20 6 12 10 39 7 12 8 8 . 3 3 1,3 I 3 29,1 23 Udale 3,9 18,9 21,8 5,9 14,1 19,3 9,612,7 7,3 37,9 7,5 16,4 5,2 3,0 558 22 106 122 33 79 108 54 71 41 212 42 92 29 17 6,3 5,2 35 29 5,7 34 5,5 31 28,8 161 Udovice 3,3 17,6 20,8 4,4 8,8 14,3 9,8 6,6 4,4 29,7 8,8 8,8 5,5 2,1 13 9 6 4 27 8 8 5 2 92 3 16 19 4 8 2,1 6,6 2 6 6,6 6 6,6 6 28,6 26 Razvedene 3,2 1 3,2 31 I 6,4 2 38,6 12 I - I 5,6 43 5,5 42 29,2 223 - 2---- Nepoznato S vega: 3,2 29,0 32,2 19,3 9,6 19,3 6,4 12,9 6,4 35,5 3,2 32,2 9,6 3,2 I 9 10 6 3 6 2 4 2 ll I 10 3 I -- - - - - - - - - -- 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0' 5,9 3,6 5,2 5,1 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19.3 762 30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 Tabela: 2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STAN.JU - UgroZ:avahje tazvitka "' " socijalizma " ,s ~ = Bra~no stanje "' ~ ... " "' 0 = ~ 551i Udoviee 92 Razvedene 31 .... -- "" 1<1 '" S v e g a: 16'2 0 "' ;;:; .. .e .;g .. "'~ ..s5'.o ~, 3,8 3 4,5 25 3,3 3 12,9 4 "' "2 g ~ t; "' N "'<OS t;:IN o" 0..~ """' .l:lE- 10,1 5,0 4 5,5 31 3,3 3 9,6 3 8 4,6 26 7,6 7 6,4 2 ~~ "' -'""' := "' u "' ... 0 0. ~ " " " ~"' .So ""' eo. "O ~·~ !lJ ~.6 35 5,8 44 M 41 "' "' -Ol > 0 ,c N " "' ~ 13' 4 75,8 69 87,1 27 6,3 5 5,3 30 1,9 1 6,4 2 20,7 116 17,6 16 16,1 5 5,3 30 5,5 79,5 606 4,9 38 19,8 150 5,5 .42 78,5 62 80,1 448 1 ? Nepo ...... -·.,tn - "' ~ c;: ~~ 79 Udale "" " ..._ 0 0. Neudate • Bezbednost Zemlje 5 6,4 2 -1 �"' !l!J Tabela: 3a. LICNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA Zdravlje i sreCa u porodici LiCna sreCa i zdravlje Li~ni I . 0 ~ >N ~ .c "' " 0 c 0. 0. :::J ~ 0 - ~ -"''MC " " > '0 ·a ~ " "" c 'E' > 0 ~ " > "' :a e -§ "" 0 0. ·~ c " " 0 ~ g_> "' " ~" " 0:: :::J~ 05 0 0 ~ 0 0. > ;;;; ~ " .£ E 0 .... " ~ .:: '0 ·~ .c~ N ~ c..., ,So ><.>N ::::::5 " ~-§ 5,1 MeSovito naselje 3~ 25,6 15,4 10 6 - ~ M . "" " :a "" c u 0 ~ 0 0. c· ~ ~ > -o ~~ ~ ~ '2 ~ ~ :!<!. 'i: ~- ~ ~ '2 ~ N :; ~ "' " "' I "6' ...... " ~ " il I -;; -;; 0 0 ~ 0. 0. ~ N c '0 ~ ~ N 0 " 0 0. 0 '0 ~ " 0 ~ ~ "' ~ :g' 0. ~ ~ ~ ~ ~ .'?& ~ 0 0 c :n " 0 ~ ~ :a " 0. ~ c " :a 0 ~ ~ M bl) ·;: c " ~ ";; '0 0 ·~ '" "' "' 20,8 22,2 28,9 27,7 2,5 2,2 5,7 12,9 5,9 7,0 5,7 9,8 5,7 8,1 74 0 0. E.S ~ 79 IOJ 99 0 0 9 "' "' 8 .§ :;:: -- 24 46 21 25 24 35 24 29 5,1 28,2 33,3 7,8 30,7 25,6 30,7 23,1 5,1 5,1 - I 2 2 2 11 13 12 10 12 9 3 g . 100% 37,6 8,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 a. 762 286 62 32 23 217 349 52 0. 0 =: ~· c 5,1 2,5 2 I - 48,2 37,5 10,4 3,3 4,9 30,5 47,9 6,5 20,9 19,1 40,3 20,7 4,1 4,9 9,6 I 367 138 38 12. 18 112 176 24 77 70 148 76 15 18 36 Grad ·c ~ '2 0. ~ > ·s OJ 0. " "' " .s " 0:: 0 E :'J .c ~ ~ "8 :;:: c ' ~ "'~ " " c " c """ " .c e 0 "0;:6 .c ·~"' ~ a ~- 0 0. ~ ~ I ~ ,Q ~ ~ .B ~ =a ~ " " "' gE "" Jl o..c N ~ 46,7 38,7 4,9 5,6 0,8 26,5 44,2 7,0 355 138 18 20 3 94 160 25 Selo ve - " "" N "' "" ;::; s. ~ ~ \'! ~ " ·s " '2 > I I ~ ~ ~ 0 c " E '0 ' "' 'E ~ .; "' c Zelje ---c ~ a stale i por'odiCni ekonomskl poloiaj 5,1 2,6 2 I 1,4 0,5 6,3 10,1 7,9 0,8 5 2 2337333 21,4 20,9 37,5 24,2 M 3,7 7,8 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 163 159 263 184 26 28 60 48 28 28 47 74 58 32 \Yo"-"'"' labeta: T.It::"~~~~r·u--ra\Ool!ILJA JO. I I" c I -!@ LiCna _.rieSr'e~ Bolest i ileSreCa u porodici Lien! 1 porodtcni ekonomski poloia j ca 1 boles! 0 .~ .., ~ >N Tip naselja 0 c 0. " "' :::J Grad '"' :t<.;~ ~ -~ ~ 1i " "0 ;; " "' :a 0 15 c. .. .. "' "' c " z ~ ~ ~ c ~ ~ ~ ~ ·u " > 0 c :u " :a 0 '0 " 15 0. 0 .Si, .,..., c ~ ·;;a >O ..,~ ~ 0 1i ~ 0 •I ~ .g go il z ~ '0 c ;; " "" " N 0 c ~ .0 13 ., ..,; 0 c ~ ;; ;; 0 c . "~ M~c ~ ~., 0 g. N z Zo. z ~· c " :a - ., > " '2 0 ~ .c c " ., '0 0 ~ " .;; 13 " z z 16 ~ z o& 39,32 5,34 140 ]9 15,7 56 4,49 16 38,3 138 14,6 52 11,5 41 3,93 14 2,80 10 24,7 88 9,0 32 39 35,9 14 - 20,5 8 - 41,0 16 20,5 8 2,56 I 2,56 I 1,78 33 15.4 6 2,56 1 47,4 174 5,17 19 12,2 45 2,18 8 36,2 133 19,1 70 6,0 22 6,55 6,82 25 28.62 105 1,09 4 3 5,0 38 14,3 109 3,14 24 37,62 287 17,07 8,4 130 64 4,98 26,07 199 4,86 37 19 762 43,2 328 356 MeSovtto naSe1je '-" 0 Osiala strahovanja 367 · Selo ·V ..,; ~ ~ ., "" S 'E ., c ---------- e g a: "' "' .. 24 5,12 39 38 "' �"' · ~ Tabela: 3c. OPSTENARODNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA OpSti raivoj socijalizma " !] Tip naSelja a c .S!, I> •! "' 0 ~ c -" " "' ·- "' " -!j c 0 c Q. '0 0 c "iii c .9 u N .... MeSovito naselje Grad N I ;;;; ~:a I I "" .,_ " I " S "2.!::: ~~ " "' "' "'u ::> z o2 Selo - " "' "' ~ ·- 0. 0 wI > ' '0 B ;:: " > 0 -.; .~ ~ ~ 0 Q. ·e tO 0 c :E· !'! ~ "' "' E ~ "iii c 0 " "' " " > .... .;;; '§. ·u ~ I e v N "' 'iS' :::;o 0 " ~ Q. '0 .9 '0' '5' > N ·3 c > ., 0 z "' "' . "' "" ., "' .a '0 "' 6'. 0 "' "' '0 c ~ "' ·- -., :';!!..e "'"' o., ~ N 0 :;; " > tO 0 c ~ ~ 3,65 15,17 16,3 3,65 8,15 3.56 13 54 58 13 29 51 39 Q. 63 """' 0- 0 0. ., N 22 108 25 ,; .., I I "' .c'i:? _, - ilI ""' ,.."" " ""' c., *' -.; " ., c 'iS' " ., ~ .c Ci>.ci O"E " s " E " :o "'"' > " ., > "' c:~ ·-" 'iS' "' "' "' == "'" " a -~~ ~ ~ "'"' c om_-§ .,"" ·2~~~- "' ~ ~ .c " lil It/) "' :> ;;n. 00> e -- . ~ cf~ Ej " " " S,!; ii """" '0 ~I 0 """" "" 517,4 6,17 30,01 7,03 16,8510,9 N RazvoJ prosvete i zdravstva ZIVdtni standa:td gradaria Privtedni razvoj zemlje I v w Cl:f 0 01.)""' ._,Q ..... N ~N ,~Q) >U 0 '0 -- ;=;' 01.) 0~ N ·:;; ~ 8,7 5,621,4110,65 7,87 5,06 5,06 31,7 31 20 5 38 30 19 18 113 12,82 23,06 28,22 7,78 12,8217,95 2,56 12,82 7,7851,3 15,412,82 2,56 2,56 2,56 395 11 3 5 I 5 3 20 6 5 1 1 1 7 9 3,27 23,0726,7 8,7217,3621,6 8,64 6,82 8,9244,2 7,3623,236,546 0,27 36712 85 98 32 66 79 .31 25 32 162 27 86 24 22 1 S eg . 3,94 19,42 21,35 6,3213,15 19,32 9,32 12,21 7,48 38,2 7,6216,05 5,91 3,68 3.26 v a. 762.30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 2,56 2,56 2,56 20.S 1 1 8 1 2,18 6 22 8 6,27 27,82 24 102 6,13 5,38 5,52 29,25 39 42 43 223 ------------------- Tabela: 3d. OF'S'I'ENARODNA S'I'RAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA "' Ugrolavanje razvltka _socijallzma c " *' .c ·c Tip naselja· " ~ c "' ., 0 c Q. " "' ::> "" 0 ., 0 l;$., C'5: .... ., .. oo ~ ""~ Ol"' "" z~ c " "" "' 0 '!;; ;;;; ., .ae "' B 0 '0 Q. ~oN "cf ~ > N .c .. ~~ U) -;;; "" 0. "' " E "' 'E " "' " e " lil 0 " " ~ N " 'C' "' ., N > 0 .c ~ '!;; N " "' --- Grad S v e g a: 4,22 16 6,17 22 3,09 ·II 77,8 277 5,34 19 20,5 73 5,34 19 39 5,13 2 5,13 2 10,26 4 74,3 29 - 28,22 11 12,82 5 367 MeSo_vito naSelje <0 " 0 '0 356 Se1o .. "' Bezbednost zemlje 4,63 17 5,45 20 7,1 26 81,8 300 5,17 19 18,0 66 4,64 18 762 4,59 35 5,78 44 6,38 41 79,6 606 4,98 38 19,83 150 5,39 42 �·~ 0 LICNE 2ELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI Tabela: 4a I .Lien a sre' a Zdravlje i v v " v " ~ I >N Skolska sprema ~ v = ... ·a- .?.. ~ "~ - .. ~·t! '2' 0,.. ~ "' s "' " "' 0~ ;l;i:> :>S v v '0 0 0 '0 '2 '2' v ,.. "' 0 "' :a e ] . S'vega_: ~ •U ~ '§' o,.. 'E .Ov ::5 <l :a 0 ~s ~ 3E 0 c. o.o ~ -"' oi '2 'U ., ..,;; . "' " @"' -"' ~ '0 ~ '0 ~~ -11 0 v '0 v ~ v NV 'E' ·e.-g '0 v '2 :.::: v~ ~u '0 0- 5,3 9 5,1 18 .0 0 ~ ·-0 N ~ 0. ~ 0 - ~'0 ~ '0 0 0. 0 ~ ~ ~ ~N ~ ~ "" <llN I-~ 22,9 24,7 18,2 24,1 2,9 39 42 31 41 5 22,3 18,6 41,2 27,1 3,4 79 66 146 96 12 17,9 20,5 36,5 22,4 4,5 28 32 57 35 7 18,4 24,5 42,8 12,2 9 12 21 6 19,2 19,2 30,8 19,2 7,7 5 5 8 5 2 42,8 28,6 . 14,2 3 2 I 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 163 159 263 184 26 8,2 2,4 7,1 14 4 12 7,6 3,1 8,7 27 II 31 6,4 3,2 3.2 10 5 5 4,1 8,25 2 4 26,9 15,4 7 4 - 7,7 3,7 60 28 0 ~ c. v c. " "' .a_g " "' "' "' .s;e c. v "'E " "'""·- ~ 0 -"5 e ] " "' """ <:: - v -;;; v c:v "" ~ so ::! "' v a/> e~ ::E 0 Ui :::> E"' 0 ,a. N ><.>.0 . ~ 0 c. "' ~ -;; c. 0 " "' "' :g :5' :!<) " c. 0 ,.. v-"' ~ oe ~ 0 0 " "' ?. .,. 4,1 7 4,2 15 3,8 6 - "' " :a ~ &, ~ :=' "!~; v~- - o E "' " ·~ '0 0 ::E 0< 9,4 5,8 5,8 16 10 10 6,8 13,0 9,0 24 46 32 4,5 9,6 8,3 2 7 15 13 6.1 - - 3 3,8 7,7 I -2 7,1 12 4,8 17 1,9 3 5,8 10 4,2 15 "' 5,3 3,7 3,7 5,2 9,7 7,6 4,2 48 28 28 47 74 58 32 LWNA STRAHOVANJA PRJ!JMA SKOLSKOJ SPRJ!JMI Tabela: 4b. v v .., " LiCna nesr. i bolest Bolest i nesre·ca u porodici v Skolska sprema " "' ~ v -"' ~ 'til ., 0 ~ t:: ~ " s • " 0. " 1;[ v"' v v " :::> "" 0 z "' 0 0 'U ~ ~ 6 ~ o_ c.o ·c .e ~"" 'U •• ~" 't; ~ z"' :Vv '8~ v~ ·-a """ "' =,.. -· > 0 (3c: ~ :S v e··g ·a: 43,2 762 328 5,0 38 LiCnl i porodiCni ekonomski poloZaj .• vu c:o .....- 8 0 ~ Sc. ~ .J" ~~ ~~ s~ 37,6 4,1 8,8 1,8 22,9 7 15 3 S9 170 64 16,9 4,5 45,8 46,9' 5,1 NedovrSena os·novna 60 16 162 354 166 18 skola 3,8 17,3 1,9 37,2 35,9 ZavrSena osn. Skala 3 58 27 6 i nedovrsena sred. Skola 156 56 34,7 10,2 10,2 42,8 17 Srednja !kola 5 5 49 21 7,7 30,8 7,7 7,7 65,4 2 8 · ViSa i visoka Skola 2 2 26 17 42,8 57,1 3 Nepoznato 7 4 Bez skole "' ,... "" .~ -@ ~ o- 22,9 46,5 5,8 - 39 79 10 27,7 46,6 8,2 3 98 165 29 4,5 30,142,9 3,8 4 7. 47 67 6 14,3 42,8 44,9 5,1 I 7 21 22 3 23, I 42,3 38,511,5 - 6 11 10 3 14,2 14,2 7 6 I I .6 1 37,618,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 762 286 52 32 23 217 349 52 42,9 4,1 170 73 7 NedovrSena 37,6 7,9 osnovna !kola 354 133 28 ?avr. osnov. 35 2 12 8 sk. i nedovr. ' ' srednja skola 155 55 20 Srednja 26,5 5, I skola 49 13 3 'ViSa i visoka 23,11!,5 !kola 25 5 3 14,2 Nepoznato Bez !kole 0 ~ 0 ~ '0 ~ N .~ .., c. v .• "" c. .. " 'i' " "' .cg " I-.~ V>U "' 'til N i'i """' e: " "' ::> N 0< 0. :::;~ "' !-~ ~ "' u 0 Ostale zelje Lien! ! porodicn! ekonomski polozaj sreCa u J??rD~l-~~-- _ _ : __:__ I zdravljt! v u v '0 "' z "' v ~ '0 ~ "' '0 ~ 0 z 16,5 14,7 25 13,0 7,3 46 26 23,7 5,8 37 9 18,4 6,1 9 3 23,1 3,8 6 I 57,1 4 2S 14,3 3,1 37,6 17,1 109 24 287 130 "' .. .. '§5.~ sv .!!c " = o=: 'til ""'" "" ·m "' ~5 N SA 64 Ostala strahovarija z"' 4,1 7 5,6 ~ 0- e·~ 1;-~'8 Ci N >U z~ c. 2,4 4 "" ~ "t; 0< 24,7 I " '0 ~ z ,.. "' 0 .c :l ., "' N ~ 7,.. ..., 42 12 23,4 7,1 83 25 26,3 41 38,8 7 5,1 8 6,1 3 3,8 I 5,4 19 6,4 10 4,1 2 11,5 3 5,1 .39 .. 5,0 26,1 38 199 20 "' '2' " :a 0 -e ~ 3,4 12 1~ 46;2 12 28,6 2 4,9 37 19 �.. ~ OPSTEN.A!RODNE 2ELJE PREMA SKOLSIWJ SPREMI Tabela: 4c . ." ~ OpSti razvoj socijalizma ~ ~ -~ " ~ ~ ~ ~ SkoJska sprema ~ " "' c. " " ;::, ""' 0 Be~ '<;' ~ I - '0 ~ ~ ~ '0 0 ·... .0 ~ " o co ·-"' 00 .$!.. _....., ~~ S E~ 4) Nl:::l~0 ~ ·;: "' ~ g ~ '0 00 0 ~" 0. ~ " .0 ~ ·c~ .s ~ ~.~ ... ~ 0 e ca ~ 11.1 <':1 ~ ~ " ~ ~0 "' ~ ~~I ~ N= C Q)CQ.J <11 t:;-g·~Q).e o.c;l~·c~ -~=~ ~ ~ ~ ~ ii3 12,4 3 21 ~ ~I Q) :! :E ~ -~·N s~:~.go~ ,> rJ') ~ 5,3 5,8 5,3 31,8 9 10 9 54 3,1 19,7 20,3 5,4 16,9 18,4 . 9,6 13,0 . 7,9 29,7 8,7 16,1 4,8 3,4 3,9 6,8 3,4 4,8 29,9 354 11 70 72 19 60 65 34 46 28 105 31 57 17 12 14 24 12 17 106 Nedo>VrSena o:m. ~kola ~k. 6,4 20,5 22,4 8,3 12,8 22,410,9 10,2!1,5 48,7 7,1 16,710,3 32 35 13 20 35 17 16 18 76 11 26 16 i nedovr. sred. 156 10 Srednja Skola 49 - ViSa i vlSoka 7,7 34,6 15,4 19,2 11,5 46,1 19,2 19,2 7,7 53,8 26 2 9 4 5 3 12 5 5 2 14 1 Skola Nepoznato s ~ svete 1 zdravstva c :o e "' '" E .i~l~ s 'E ~ c "' ~ "' "' ~ OJ ~ j ca ...... ~ gnQJ .,oo -~ c c ............ Q) '0 ~tn ·c~l-a ~ ~ ~ e.:; ·-c. ~<":! .2 .5: ~ ==- I .0 .s g. g:o '0' ~~ '0 ~:::;' O'E ;;; E$ !S ~ '0 0 > > ;ii)~ .0~ c. N ><Jl •.,.. <U N ~"2.B~8Ng2 ~5 vo. ......... ~c. Z ...... 10 en I~ .... Z o.. ..,~ "' o-~ ~'0 N o< IVl :§' -.,. 4,1 12,4 21,8 2,9 6,5 14,1 7,6 12,9 2,4 35,3 7,6 10,0 5,8 170 1 21 37 5 11 . 24 13 22 4 60 13 17 10 Sli:ole Zavr. osn. > ;N . ~ ~ 0 IRazvOj pro· Zivotni standard gradana Privredni razvoj zemlje 7 - 26,5 32,6 12,2 13 16 6 42,8 42,8 3 3 - 8,2 18;4 4,1 4 9 2 28,5 28,5 2 2 8,2 10,2 61,2 4,1 24',5 4 5 30 2 12 1 - - - 71,4 5 34,6 9 I 14,2 1 - - 4,5 3,2 7 5 4 6,4 5,7 30,1 10 9 47 6,1 3 - 1 14,3 6,1 18,4 7 3 9 11,5 3 - - 11,515,4 19,2 3 4 5 -- 14,2 14,2 1 I - 28,6 2 g . v e 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,3 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 5,5 5,5 29,2 a. 752 30 148 157 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 43 42 223 --. ·-~·~~-~~~.,-·•~=-•·~,~~"·=··--•~'· ·-~----~--~-~--~- _,.,~,.»~~o •.o-, OPSTENARODNA S'I'RAHOVANJA PREMA SKOLSKOJ SPREJMI Tabela: 4d UgroZavanje razvitka socijalizma ~ " .... ~ " " ~ " g, '0 0 ~ bll e ~ '0 0 " "'~ ~ ~~ -a~ -" Skolska sprema Bezbednost zemlje ~~ "" ~ 0 oo~ " 5 oo c. -bll " I 2> :1 ~ c. ~ c 0 ~ > ;;:; o;e ·>"' ~ 0~ "' ·" ~ N -".S .§E=: ~ I c. -;; " 8 ~ e ~ ~ ·;: "' ~ > 0 "' "' ii ~ -" ii3 "' ~ Bez Skole 170 4,1 7 5,3 9 2,9 5 "' 0 79,4 135 0,5 I 18,8 32 5,3 9 NedovrSena osnovna 354 4,5 15 3,4 12 . 4,2 15 79,1 280 6,2 22 23,2 82 5,6 20 155 4,5 7 11,5 18 10,9 17 80,8 126 5,1 8 17,9 28 5,1 8 49 8,2 4 8,2 4 8,2 4 83,7 41 6.1 3 14,3 Srednja Skala 6,1 3 ViSa i visoka Skola 26 3,8 I 3,8 I - 76,9 20 15.4 4 3,8 I - - - 57,1 4 79,5 606 - - 4,9 38 19,8 !50 skola ZavrS~na osnovna Skala 1 nedovrSena srednja skola . 7 Nepoznato "' "' "' Sve·ga: 762 4,6 35 "'~ 5,8 44 <f) 5,4 41 7 3,8 I 14,2 1 5,5 42 �"' ~ Tabe!a: 5a. LICNE ZELJE PRIDMA ZANIMANJIMA ~ ~ l.rll~a ;sre'Ca i e ·rl 1i:) ~ C co:! il :J Se1janke Radnice SluZbenice DomaC:ice Lica sa liCnim prlhod. :;:1 4! <.) . o..!<: o..~ Q.) ·;.::: CLl ~ >N • "0 .. -g . . . : .,; o . ~ Vj . ...., .:~ -y • ~,~ ...r~..: ~~'~" . p.orol-.,.:11 om ~;;m.OllOIIll:ll..~! [)v.l!IJrt.aJ v t\1 ~ P=t 10 n:~ co:~ co:~ D e< rn (/) P.. 6,6 0,7 23,4 43,3 I 32 59 9 6,5 3,3 o9,1 34,8 6 3 36 32 3,7 14,8 38,3 48,1 3 12 31 39 3,3 0.5 27,549,7 13 2 108 195 7,3 41.5 20 5' 17 3 1915,810 5 5,3 26,3 36,8 36,8 3 2' I 5 7 7 -o v QJ '8 .s ~. '9. ...... c ctl ~ '"' ~ E ~ '"ill 0- "'C .e: ·c;;• !:j ... <1:1 btl "'C Cll.O ~ ...~-o '"' c _e ? o ~ fli o c. bll g. o 2::Sa:! o O 'U1Q d ~ e<:J . . Qr O . Q J : : S ' _ , , ,_, 0 8 o o, ~ Is~~~-~~ 58~ .§~~Jj.g 137 30,0 5,8 48 8 92 30,4 9,8 28 9 81 24,713,3 20 II 392 42.6 6.7 167 27 41 48,812 2 Ostali C..o lt..:rn 1 ~ij· ~ d ;j 1~<uO.E - . f:l ~ 0 ~ ::::::-- (l) (I) ·dl·~O.:.:u::::;Q'.<Ji,.e,.,;Cd~N '::? ~- ...... c b.O..O -:? •..., ..... (l) 0 :!:j ... 0~ t> o. ca c bl4 ~ ~ ~ -- Zanimanje u porodicl ~·o ,s c L·x. .· . Zdrav!Je i sreCa z.dravlje • - --- - , o.. .... ~ o.,.:; ~ ro '"" (,.1 Zelje I , ~ .~ "'0 0 co:! ::S~~o.:;s~ .r::: ...... _, ·0. c v II) ~ ~loti :z 3 E p,. Q.l::::;:, Cl /Ostiile o:l Ul :~ ~ ~ t).O co:! :>_ a:: .c:. 13,9 7,3 11,1 19 10 16 9.8 6,5 9 6 7,4 12,3 I 6 10 5,1 2,8 6,4 9,2 7,1 3,6 20 II 25 36 28 14 2,4 12,2 4,9 9,7 2,4 23,4 4,911,7 5,8 32 6 16 8 2,7 8,7 2 8 1,2 8,0 19,7 14,6 25,5 11 27 20 35 6.5 9,8 33.7 58.7 6 9 31 54 6,2 16,1 20,9 38,2 5 1J 17 31 6.6 25,820,431,6 26 101 80 124 7.3 74,4 14,6 24.4 10 3 10 6 5,5 15,8 21,1 47,4 1 3 4 9 -1 5 2 4 I 10,5 2 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 28 27 47 74 58 32 S vega: . .·~ou.•.o ·"·>-" • ·,-.,~"'-'-"-'· =•=<->->u==~~--<~'·='"'·'w -~"'-""'~~u~.- ·"''"*="~'=='='===E=r~= Tabe!a: Sb. LICNA STRAHOVAN.JA PREMA ZANIMANJU Li!Cni :iJ ipOl'.Od!i~nlL Ostala porodlici ekOI!lkllll1ISiki o;>oloZa.j strahovanja ··------1 Bolest i nesreCa u Lli!Cna nesre "'o.~l ' ·e Zamimanjc Ca i bO<lesrt 1 i 2 "" ~.~ "' ¥ 'S 1!1 ' " ,§~ ~~ ~ ~0 1iJ·~ >N 'fti ·• f3·5 ;g !:§" z- ~ .,~ 0 ~ .~P. 1 ·:os ·d ljo o>c:1 s~ ~ ~ .§ru - ~ 8 ~" I ~ '0 '§ ~ ~ z ~ ] '"' ~ ~ ' l" ~~ J,l _g !l 1i ~ @<:i ~1 ~:$ 'ffi g fi'lj ~ ~] ~~ g -~ J 22-,2 10,9 16 ------ Selianlke 137 36,5 50 54,3 Radrn!1ce S!Wbooice 92 81 DoonaCice 392 Lica oo liCnfun prihodoin 41 Ostali "' "' "' 19 s.o 40,7 33 40,8 160 58.6 24 57,8 11 ------43,2 Swga: 762 328 5,1 7 2,2 2 4,9 4 4,1 16 19,5 8 5,3 1 5,1 7 4,4 4 3,7 3 2,3 9 2,4 1 41,9 33 43,6 171 21,9 9 69 12,2 5 - - 10.5 15,8 2 3 37,6 287 17,1 130 - ~ .li "' ~ ·--- 22,1 21 16,3 15 17,3 14 14,8 58 2,4 1 - " " "§ 33,9 46 28,3 26 13,9 19 20,6 19 18,5 15 17,6 7,3 10 13,0 12 7,4 6 8,9 35 2,4 1 - 4,4 6 10,2 10 2,8 2 4,6 18 7,3 3 5;1 7 11,9 11 6,2 5 3,7 14 - 30 '21,7 20 35,8 29 26,2 103 26,8 - - 5,3 1 1 31,6 6 5,1 39 4,9 38 26,1 199 5,4 211 2,4 1 2 3 4,9 4 2,5 10 --·----~--- 5,0 38 14,3 109 3,1 24 8,4 64 4,9 37 19 �aJuup-e~o!)waz ez -eza.tod a rua rtzems_ 'E!l<:!S enveJUH~'J.J£31'::3: ecuend Souaq 1 'N -Ure').s arua~a'H 'J.SOUalSOdt!Z eu-epe~l3' p~-ep -ue;.s ml~~loqod antuaz B~Upl:U3Z1 "Bl§!dO • '"'.~ .. N ·o ~ ere:}e-.rqoes ~o.c.zea ~-----_,---1 apaJA"f..rdorfod ro.c.z-ea ~n.r;snpu"! ·a roAZP.'H l ~ ~~ ;:f L/) c:i<t< ~ ~ ~ = ~ ;souuqe').s 'E!J{SUlOUO}]:li ~ 'J.3'J.p3dSOJd 1Ul"BU01::1"S.N: 3flAlUPZ l .ljnp - OlJ.L 'J.OAl~ ewznt1r1oos fOAZ"IU 1 a{treAnQO OAlSUJP3f OUltlUO!<>eN • 1 " 336 ::[~ i ::: gL/) LUJni kodeks je 101buhvatio HCnu ekonomsku situaciju, l':i!Cnd. kara!k.ter, tPCXSao i poslov:nu s~tuaciju, probileme koji se odnose na porodicu, :decu, vaspitanje, poJ.iti.:ku, ek'Odlomski .2livot i statndard, aned.Ulllarodnu .situaciju, itd. Naciona!ni kodeks obuhvatio je eloonomslru i politiOku situacjjju, di!'U!Stveni i ekono:mskli ramvU!ta~k, mednnarodne -adnose, hlaidini .rat i mir, nezavisnost, statru!s naoije i 'QpSta p'Ltamja. Oba lrodeksa su prav]Jena na osnovu ispitivanja u Sjedin:jenim Amer1Ckim DrZavama, pa zato ..neke kategorije ne odgovaraju na:soj drustvenoj stvarnootii. N a prliimer: Strah da 6e zemUa postati socijailistiCka ili pak lbojazan od komunilstiOke opaiSnosti'« - 10fVO .se odno.si na nackma'lna strahov-anja ili. rpretnju, a:grelsiju, domitnaciju Hi OO.Vraljanje 10id &trane SSSR-a, N.R. Kine ±l'i neke druge 'komunisticke si~e. Profes<>r Hadley Cantril· je bio veoma elastiC an i pokazao "je .razumevanja za sve naile primedbe i zabteve. Umesto gomj.ill:t fomnu!ladja uneli smo: IPretnja, agresija, doon1nacija i~i ·osvajatnje koje strane ,st]e. Uneli smo u kodeiks: dalji razvitruk «ocijalimna dug ZiviDt Tita, ,plaCanje p.rema uCiJnku, pomnC postradalim od zemlj.otresa, veCa briga porodicama JPallih. boraca; uCeSCe u drustV"enom sarrnoupmw'lj aillju .i elekltriffkacij a sElla, nedostatak bvige za seljake koj·i pr€llaze u graJd ltd. Kriticki stav. U prlmeni ovog UIP'iinlka, ska~e i kodeksa sifrura preti neikc>llko opa!snooti od subjekttvimna. Tuga su bili svesrui i a:utori .ovog medrmaradnog proje.kta. Prvo, po mom mtSlj.enju, ,pril:Lkoon vodenja ra:zgov-ora .sa ispi!ta111iilman, verballni fu;kazi koji ·se odln•ose na ·tiCne i nacionalne Z(!llje i strahovamja, kao .i odredivanje I::i!Cnog i nach:m:allnog Sltatwsa na skalli u mnogo slucajeva zavisi ad subjektivillh mspooozerija i situacLja, od il9krenosti a.nketirarnog lica, ad v.eSt!irne i 111lteUgencije sa1radnika ko"ji vodi razgovor. Nije svej:edlno da li Ce se taj -razgovo-r iQlbarv.i,ti rpre ili !pQISle radnog yremen~'.· u veselom i'lli -tl!Znom rruspolozenju .. U vrame kada je ilspitanlk sve.Z i odmoran iiH ;premor,en i nwvozan. 'Du veli\ku ulcigu igra momenatt iskrerrosti, oolbjektivna i dbjektivm.a s:i:tluacij"a lsp<itanlka. Drugo, preti opasnast ~d su'bjeiktivnog raspol<>Zenja sar,.dinlika koji ·vodi r~govor. Kwko je [WiSao ovom poslu, kako je IP"lbelezlo odgovor, da li dos1o'.'no onaklo ·kako je ts,piltanik 11 Zelje i strahovanja naroda .Jugoslavije 161 �.. gov<>rio i kaJko je daJto u UJPU1l•tvitma ili su to konstrulkdje njegiOIVe mallie. TreCe, prHikom. Si:firiram.ja materijala i kddliranja ·mogu se pojedliine lkategorije odgovora od strane Tazni!h lica lkoja obavc ljaju taj posao svesti pad ral'lltcite imenit<>lje. Ra<11ej Kantril piSe: »Mo2ida je :k>ljuCm.i prob~em u tom istra>Jiva&am radu lii~mvanje ve~balali!J. odgovora ooketir<mlh lica da hi se <>d1 govori SVI1Sta1i u lkateg.O!I'i!je koje ~ce nann omoguCiti da upo- redujemo stavove raooih socijaJ!nlh i nacicmahllih .gnupa. Morali !mlO vee U pocetku .rada da izr»ilimo sifru koja Ce lllOCi da na.m posliuzi za <>bradu sva;ke V'~te cdg.ovora koju bismo rna gde dal:ii!i, dd bHo kog !Ji.ca, a da wri •tome ne sv[\5\amo taj adgovm u neku kategouiju lkoj.a mu ne bi [>O'I!puno odgova·r~la. Isprdbruvanjem ove teh:nlike dosli smo do .si£re 'koja posle neko1lko revlzija sada ~adrZi o>loo 145 ozna1ca«.' Cetvrto: pri a.na1izi preti qpasnost da se za;paJdne u subjektibvizam, ukaliilm se ne uzrne u obzir objekltivna :Situacij a i druiltveno-<Poiliti&e prildke u zenilji u •lrojoj su pr1kupd~eni statistlCki ~odaci i sve informacije koje su potrebne za istra~ivatnja ovakve Vlnfte. Ovam prililkom p<>zvali ibilsmo se na ElngE!l:sovu misao: » .•• pi"!Oizv<>dnja newosrednih matffi'ijaq,:dh .srsdstava za zLvot, a !Jime i sva'ki stupanj ekonomskog .rawi11ka jednqg nar<>da Hi jeidne epohe, .C'ini O'SU1:0.V1U .:i:z ikoj,e su oSe razvlile dv.Zavne !Predstave d~t\Cm.lh 1judi, i da se one sroga mar.aju ol>jas, njavati iz te oonove, a ne, kao !Sto se idasalda doga'<ia~lo, .obmuto'. Zato srno u ana!liizi liCnih i nacionalnlih Zalja i strahova- nja uzeli drulitveno-'i!siorijSke uslove u Jugo.slaviji, u peric!du \zgradnje socijailizma, ooianali mno gcadaJnina Jlugoslav!ije sa njegovlm po.glleclom na svet i ibuduilnost, sa njeg.ovim potrebam.a i m0gu6nostinna, sa njegovoon ekonomskom, po~ litickom i kuJturnom i psihoio!ikom situacijom. s H a d 1 e y c a n t r i 1: A study of aspirations, reprinetd nom Scien~ title American, february, 1963. str. 145. ' 6 F r i d ·r i h E n g e 1 s: Govor na grobu Karla Marks a, iz knjige 1Karl Maries«, Kultura, 1950, godine. strana 20. r ... ,. .,. Socyalts!tcka Federallvna Republika JUGOSLAVIJA SlchsitCki poptsnt. kru9ovi. gradskoq.. seosk09 i rndovdog Ltpa. u. f(oji.ma je smmlyzna ankela. tiCnll! i opSle narodne telp islra.ho'XU'Ija.· �Socyaltsttcka Feder'atlvna Republika A • u s 1 JUGOSLAVIJA R "' Sl.a.luhCki. popt.SnL krugovi gradskog_, tt:?oskogo 4 0 i ~ J A ' s mdo\lt.log ttpa. u kojtrnaje smmlj,zna ankela liCn.z i opSle narodne tel~ islrethova.njG- · ~ " ,o 'IIRO'IITit:A I) 4 " '" ·; ~ 0 ,. .. 0 II ,. " ~ Rl'pub[tCict gtc.v1u grcu:l • Sm Dp4ttna N,ull'l}e ~ 0 •• ~ ~ '" -~- ,. • c. �Culibrk Svetozar CONCLUSION The intemational survey »On Human Happiness« has been carried out in Yugoslavia according to the directions by Professor Had!ley CaJlltriJ under the wonlting title »Pensonal md Naft:i.onal Wi!shes am.d Fea·rn«. The sample covered 1524 citizens between 21 and 71 years of age. This age structure was chosen in order to avoid insufficient maturity. and extreme age. The statistical census regions were applied in the elaboration of the sample for the first time. According to occupational structure, the sample covered 360 (24°/o) workers, 390 (25'/o) peasants, 233 (15'/o) employees, 397 (26"/o) housewives, 89 (60fo) pers011\S with personal income and other occupations 55 (4'/o). The number of the units according to repiU!blics was as folows:· Serbia (643 or 42°/o), croatia (368 or 24(1/o), Boonia and Hercegovina: (224 or 15'/o), Slovenia (162 or 11'/o), Macedonia (92 or 15'/o) and Montenegro (35 or 24°/o). However, a relative majority of .the interviewees was covered by the sarrruple in Slovenia (0,12%o), and the smallest ·nW!llber m Macedonia (0,065%o). The adrm of thils investigation WCliS 00 supply ws wi·th itn.focmation alboot peopl-e's wi:slhe.s arnd fears. The first quesHOn aiSke!d from the i.nterviewees referred to what ,filiey wish most, hope and expect i.e, what would make them feel happy and what they fear most. Thus we obtained a list of personal wishes and fears. Side by side with this list we obtained the one wich supplied us with people's wishes with r-egaTd t<> their coumrtry - YugoSilavia and what they fear most im the foollowilnrg ten years. So we obtained the list <>f national wishes and fears. All the personal wishes we could reduce to the following a · happy life for the ·children and the family, personal and family health amJd a higher sltandalrd of livilng. Acoording t<> the findings obtained, this condensed answer is divided into several wishes' which, according to their frequency can be arranged as follows:a happy life for the children, pensonal health to possess one'IS OWill hoUISe or flat, a ha'PPY farrruily life. to possess modenn Undtm-e, TV set and a car, a higher standard of living, family health, employ.;. ment, travelling and_ recreation, more money, peace, reduced taxes 11' 163 �for the peasants, social insurance, success at studies, close relations with the relatives, to move to town and to remain as a peasant. All these wishes were measured on the »Self-anchoring« scale for the three time period. The general Yugos.larv arveratge of personal wishes amounts to 4,3 on the scale for the past, 5,0 on the scale for the present and 5,7 on the scale for the futUll."e. Starting from the scale for the present time the following order of wishes is seen over the general Yt.llgOSlav level: to possess one's own house or flat, personal health a happy life for the children, family health, a happy family life, travellilng a:Illd recreati>Q!n, peace and success at stru.dies. The following order or wishes is seen below the general Yugoslav average ladder ratings: to possess a modern flat, furniture, TV set and a car, close relations with the relatives, employment, more money, to move to town, a higher standard of living, to remain as a peasant, social insurance and to reduce taxes. Among wol'!kers, to possess oWn hrouse or a flat rankls highest in their personal wishes. It is not the case with the peasants since the majority of them own thek house. A happy Life for the chHdren ranks highest in their wishes. The employees, like the peasants, rank highest a happy life for the children followed by possessing one's own house or flat. The hou:sewi'Ves rank hi·ghest a happy life for the children followed by personal health. Workers and employees rank lowest »to remain as a peasant« whereas the peawnts and the housewives rank lowest ))success at studies«. Personal wishes are influenced beside occupation, by age. Perscmal health iJS ranked highest by the age group of 50 yews and over. In the age group between 30 and 49 years this wish occupies the third place on the list. The age group -between 21 and 29 years Plllt this wish on the fourth place. Personal fears appear in smaller number than personal wishes They are reduced to ·bad health and illness in the family, war, unhappy life for the children, unhappy family life, unemployment, decrease of the standard of living, poor harvest and a loss of one's own house or flat. The following fears are 'below the general Yugoslav average: bad personal health, unhappy life for the children, poor harvest, unemployment and a decrease of the standard of living. Over the general Yugoslav average are the following fears: illness and death in the family, unhappy family life and war~ All the national wishes could be reduced to the further economic, political and cultura,J development of all 6 republics, natio.:.. nalities and Yugoslavia as a whole. This answer is divided into several problems, questions and aspirations of Y111goslav citizens. National prosperity ranks highest (40°/o) and people's health lowest. Under national prosperity is understood the increa·se of the standard of living through the application of techniques, nuclear energy and the accomplishments of science in general, higher production in industry an!d a.g;ri.cul:IJuire, and a more rationalized u.ti:liza tion of resources. On the scale for the present time ·national status amounts to 6,8. The following national wishes are below this general YUgoslav average; electrification of the villages, economic stability and • lower prices, better li'Ving cooditiOills in the -toWII15 nd in the COfU!lltry, equal 'Seleries, reduction of taxes for the peasants a:nd a. long life and health for Tito. The following wishes are over the general Yugoslav average; peace, modernization of agriculture, the development of transport, a further development of socialism, solving of the housing problem, the improvement of schooling and national unity. National prospe,rity, technical improvement of the country, employment, people s health and the general developmerut of the country are equal to the general Yugoslav average on the scale for the present time. As regards national wishes, national prosperity is ranked hig-_ hest by workers, peasants, employees and housewives. With regard to this question and some others there emerged some similarities and correspondences. However, there are differences too. By the coefiicierut of the correla•ti'On we found out that the woa:!k:et\S approach most to the Yugoslav level and the employees diverge mast from ft. Among woLrikers Ro Bm'OiUIIlrts to 0,916, atrnillllg peasanrts Ro = 0,825, among _employees Ro = 0,807 and among housewives Ro = 0,912. The differences emerging in national wishes can be explained by the different economic, cultural and politic environments in which particular occupational and social grOR.lps live. As we have seen, the peasants put the reduction in taxes at the seventh place on the list, the housewives at the fiftheenth, whereas ·the workers and the employees at the last - the n:Lneteenth place. National wishes and fears are influenced by economic and other differences in particular regions. For instance: according to U~e frequency, the development of ind~Ustry ill1 Yugoslarvia occupies the fourth place in natirmal wishes. O.ut of 1524 interviewees 370 or 24fJ/o emphasised this wish in their answers. In the undeve~oped atreas of Serbia (KoiSQvo and Metohia) the development of . mdustry has been put in the first place by the interviewees. In Serbia as a whole and in Macedonia the development of industry occupies the second place in the interviewees' wishes. In Slovenia, Croatia and Montenegro the development of industry occupies th~ fourth place. However, in Bosnia and Hercegovilna thi-s wi•sh occupies the seventh place. This can be explained by the fact that this republic has been undergoing a rapid process of industrialization since the Second World War. The coefficient of correlation of the rank show that national wishes of the interviewees in Slovenia, Montenegro, Serbia and Croatia slightly differ from the national wishes of Y.ugosla:via wherears there are consioderwble differences between the wishes of Macedonia and Bosnia and Hercegovina. In S~rbia Ro = 0,875, in Croatia Ro = ~ 0,860, in Bosnia and Hercegovma. Ro = 0, 618, in Slovenia Ro = 0,954, in Macedonia Ro = 0,008 and In Montenegro Ro = 0,874. . As regards national fears, war ranks highest followed by occupatiOn, fear for President Tito, fear of the restoration of the old regime, conflicts amomg peQP!I.es, natUil'al di\Sialstems, earthquakes, dTo-ugh"bs and floods. Workers, employees and hoiUsewi·ves a-pproach the Yugoslav level, whereas the peasants considerably differ in this respect. For 165 164 �the workers Ro = 0,964, for the peasants Ro = 0,607 and for the employees Ro = 0,964. Bosnia and Hercegovina and Macedonia differ slightly from the Ywgoslarv average as regwds national fews. The ,greatest differences in this respect are shown in Slovenia and Serbia. Ro =0,571 for· Serbia, Ro = 0,750 for Croatia, Ro = 0,964 in Bosnia and Hercegov:llna, Ro = 0,646 Ln Slovenia, Ro = 0,929 iln Macedonia and Ro = 0,643 in Montenegro. In Yugoslavia the citizens fear war the most. By measuring personal and national status on the scale we obtained the average for the period 1957-1967 for the past d957), present (1962) and future (1967). Personal and National Ladder Ratings Past Present personal status 4,3 5,0 national status 4,9 6,8 Fu'bure 6,7 8,6 NatLo!n.aJ. statws :i\S greater th31ll personal :iJn all the three time periods. A high degree of national optimism of the Yugoslav people has its roots in the past in the struggle fur fteedom. It is sufficient to remember the Balkan Wars ·and World Wars I and II to be aware what trou;bles the Yugoslav ;people rmderwent in 'Order to save their lives. In the study »Psychical]. Cha.racterilstics of the South Slovenes« (1931) Jovan CvijiC stated that for the Dinaric type of the people there are no obstacles which they could not overcome and that all the Yugoslav peoples suffered unutterable pains in fighting famine and struggling for national liberty and ideals. According to republics the status of Yugoslavia shows the following degrees of optimism: Serbia Croatia Bosna and Hercegovina Slovenia Macedonia Montenegro Past 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 Present 7,2 6,4 6,8 6,7 6,9 7,4 Fufiure 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 The .greatest degree of optimism is pronounced in Montenegro followed by Serbia and Macedonia. whereas Bosnia and Hercegovina and Slovenia approach moot closely to the Y11.11goslav level. The tnrterviewees' e-stimates im Croartia ramfks below the Yu;goslav' level. We measured the status of Yugoslavia according to the estimates of the wO!l'lkets, pea5ants. employees rumd hOUJSewives. workeres peasants employees housewives 16B Past Present 4,8 5,5 5,2 4,9 6,8 7,0 7,0 7,0 Fu'bure 8,6 7,9 8,8 8,7 In their estimations of the past the workers slightly differ from the Yugoslav average. The estimations of the peasants and employees rank over the Yugoslav average whereas the housewives' eStimations are equal to the Yugoslav level. On the scale for the present time, national status estimated by the workers is at the Yugoslav level i.e. it amounts to 6.8. whereas the estimates of employees and howsewives come over the Yugoslav ruverage. The wOTikers' estimate of the futuJre is over the Yugoslav level and amQ!UD.ts to 8,6 whereas the peasants( esttimate is below the Yrwgoslav level. The estimates of the €Jllljployees and housewives ·differ slightly tn this respect. It is .not the illusions and abstractiOlllS that are unJder cOIIliSideration in this investigation into human happiness, but real needs of everyday life of the individuals and of the nation which have a firm basis in Yugoslav socio-economic and political relations. Everyday needs gave rise to the numerous personal and national wishes of the Yugoslav citizens. Side by side with the aspirations, hopes and expectations, there emerge worries, anxieties and fears that the former will not be realized. The need- expressed in the wi!Sh to possess one's own hou:se or a nicer flat with modern furniture and a TV set or the wish for a further development of industry or culture reflect the degree of post-war development of the country which experienced a great material devastation and tremendous human sacrifices in the struggle for liberty, during World War II. A nUJIIllber of personal and nartiona!l wishes cannort be accomplished din filve or ten yeans, burt can be real:itzed iln a shorter or longer period ,since thei"e exist real sodiv-hilstorical conditi!O!ns, su~bjective and objective factors. Clear orientations of the national, economic and cultural development is given in the programmes, projects and plans of the Federal People's Assembly. of the republic, district and commune assemblies as well as in the programmes of the working collectives. The following conclusion can be drawn; the Yugoslavs are realistic optimists since optimism prevails over pesimism in personaol. arrld natiOnal wi!shes. ObservtirrlJg 1the !Scales of pen&onal wishes, 80l'/o of the IDvervi.ewees arre opt:in:nirstioarHy orientated, 10°/o colllLS.ide!l" that there will not be any differences between the present and the future, 8°/o are pesimistically orientated whereas 2°/o did not produce_ any answer. Observing the scale of national wishes for the present time and the future 81°/o of the interviewees are optimisticallydisposed, 1~/o state that there will not be any change between the present time and the futuxe, 7°/o expect something worse in the future whereas 2°/o produce no answer. The future outlook of the Yugoslavs is bright with plenty of hope and expectations that personal arnd nationaol wishes will be accomplished. The empirical investigation carried out proved this and it is also proved by the everyday practice of the Ymgoslav working peOple all over the- country. 167 �• qy.n.u6p?C Caexo3ap PE310ME Me:m::;u:yriapop;HaH aHKeTa ,0 "t{eJiose"<IecKOM C"t{aCTLe", opraHM~ 30BaHHall lifHCTHTYTOM M€1K]l.yriapOJJ;HOrO 06IUeCTB€HHOrO MCCJ1€JJ;OB8HWI s IIpnctoae nap; pyxosop;cTBOM npoc;lleccopa Xa.p;Jieiia KaHTP:t-:ma. 3Ta aHKeTa npose,n;eaa B BJrocnasMM no,n; 6y;u:aHM Ha3saHMeM ,JIJ:.JqHLie M o6ml1e aapop;HLie :m::e.rtaHMJI H onaceaJfil". ITO 3TOMy 06pa3Q.Y IIOJIY'ti€Hbi OTB€Thl OT 1524 rpa::m:;u:aH, B 803paCTe O,IJ; 21-71 rOf\:8. TaKaSI CTpyxTypa IB03p3CT8 B3l!Ta BO H36eJK8HM€ OCMOTpa He IIOJIHOJ1 3p€JIOCTM M rnyfiOKoii CTapQCTM, IIpH BLlpa60TK€ 06pa3:o;a, BnepBble MCDOJIL30B3JIMCb OfiJD;Me GT8T11CTM"t{€CKM€ y"laCTKM. Ilo npocl;leccMoHanhHO:i1: CTPYKType s o6pa3:u;e npe,n;cTasneabi pa6o<:~ne '"IMCJIOM 360 (246/1)), 3eMJie.&eJII>D;hl 390 (25(1/o), CJI)QK.aJD;He 233 (15{1/o), ,l\OMOX03SliiKM - 397 (26°/o), JIJ.UJ:a C JI119:HbiMH npMHa,n;JieJKHOCT.siMM 89 (ffJ/o) M OCT3Jl1>Hbl€ npoQ.:>ecCMM - 55 (4'fo). 'tfMcJio €f\:Ji1HJ1l.l; no pecny6mm:aM B o6pa3qe ,n;aao cne,ZJ;yiOJD;HM_ nop51)l;KOM: Cep6M51 (643, Mm1: 42°/o), XopsaTM51 (368, MJivt 24°/o), EocHMSI H repu;erOBHHa (224, MJD%[ 15·0fo), CnoseHli1.SI (162, MJIM 11°/1)), MaKe,I\OHJ151 (92, MJIM 151l/o) :w 'tfepaoropru~ (35, MJIM 241'1/o). O,n.HaKo no;&313muom;ee 6o.rrhiiiMHCTBO onpomeHHbiX mru; 6I>rno s Cnosemm (0,12<0/oo), a, peJIHTMBri:O M€IU:>Ule scero HaX0JJ;MJIOCb B MaKe)l;OHMK (0,0650/oo), 3TMM MCCJt€,JJ;OE!8HH€M XOTeJIOCb Y3H8Tb, l.ITO JUO,IJ;M 60Jibllle acero xinxT, H -qero oru:r onacaiOTCH. Ha ocaoaaHMM nepBoro Borrpoca Mbl XOT8JtM 03HaKOMHTbCSI 0 TOM, KaKOe CaMO€ 60JibiiiO€ JKBJiaHMe onpoweaaorO B CBH3H c ero JI:r.fqao:H 1Kl:.:I3HbiO, qeMy OH aa.n;eeTc.si M 'liTO O:m:M.n;aeT ,n;JI.si csoero noJIHoro cqacTh51 11, Hao6opoT _: 'tiero OH 6onbme BCero onacae-rcx; TaxMM o6pa3oM Mhl noJiyql:.:lnM crrMcoK. JIJi.P--IHbiX JKeJiaHHH:it 11 onaceHiirli:. O.u.aospeMeHHO c SITlt:IM Mbi cnpamMBaJIM onpoweaaoro KaKMe era nyt~ruJ1e nom:eJiaan.sr CBoe:M: CTpaHe IOrocJiaBMH aa npoTSIJKei:IJ1J1 .n.ec.siTM oqepei,n.aLix JieT J1 qero oa 6onbiiie Bcero· onacaetc.si; TaKMM o6pa30M nonyqnm1 cnMCOK Hat{HOHaJihabix :m:eJiaHM:it 11 orracean.H:. Bee JIM"<IHbie :ai:€JI8HHH MOJKHO IIO,U.B€CTM IIO,ll; 06IUJ.rit 3HaMeHaT€Jib C"18CTJIHBaH JKJ13HL ,ZJ;eTeif M CeMLH, JIIi[qi-IOe J1 ceMet:l:a:oe 3,D;O-· pOBb€ J1 BbiCIIIffi.1 1KJ13H:€HHLlli YPOB€l!L. Ha OCHOB3Hii!l1 IIOJiyqeHbiX Pe:3YJILTaTOB, 3TOT cxaTbiH OTBeT, co,n.ep1KJ1T 6oJILmoe <n1CJIO :m:e- 168 .., namrli, no CBOeii "t.IaCTOTHOCTH CJI€,U.yl0Jll;lt:IX STHM IIOPSI){KOM: cqaCTJIHBrui lKM3Hb )l;€Te:i1:, JIH"IHO€ 3,IJ;OpOBLe, 06Jiap;aTb C06CTBeHHLIM ,D;OMOM HJIJ1 KBapTMpOi1:, C"ti8CTJIJ1Basi CeMeii:Hasi JKJil3Hb, J1M€Tb MO,JJ;HYlO Me6em., TeJieBM30p, aBTOMaiiiMHy, BbiCIIII1i1 1KJ13HeHHbi:H: ypO• EeHb 3,JJ;OpOBbe C€Mb"H, 3aiDITOCTh, IIOe3,ItKJi1 H peKpeaQJ:U~, J1M€Tbno6oJibme ,tteHer, CIIOKOP.I:CTBHe, yM€HbW€HM€ H8JIOrOB 3€MJI€,U.€JibIJ;aM1 cou;na.m,aoe o6ecne'"leHMe, ycneXH B yqeHMM, 6JIJ13KJ:te OTHomeHIDI c po,n;cTBeHHHKaMH, nepeceJieHMe B ropo;u: H, nocJiep;aee :m:eJiaHMe OCTaTLCSI J1 ,n;aJiee 3€MJI€,JJ;€JIL:QeM. Bee 3TH JKemunrn J13Mep.siJIHCb aa IIIKaJie o:u;eaoK (the »self anchoring scale«) yqH'l'LIBrui TPH nepHo,n.a BpeMeHH. B cpe.z:tHeM (cpep;aruHI BeJIH'tiMHa HJtH cpe,n;aee apmi;lMeTM"<IeCKOe) o6m;e-IOrocJiaBcKHe noKa3aHJ1SI JIH"IHbiX :m:eJiaHY:Ii1: a a IIIKaJie npe,ZJ;CTaBJieHhl: B IIpOlliJIOM 4,3, B H3CTOSIIIJ;eM - 5,0 J1 B 6y,n;yiiJ;eM - 5,7. Ji.ICXO,D;ll OT HLIH€UIH€1'0 o6m;e-IOrOCJia.BCKOrO ypOBiill JKH3HH1 BbiCW€ €1'0 Ha WKaJie H3XO,JJ;RTCR: o6nap;aTb C06C'I1BeHHbiM ,U.OMOM MJIM KB3PTHpoP.J:, JIWIHO€ 3)l;Op0Bb€1 C'"laCTJtHB3.SI JKH3Hb ;&eTefi1 3p;Op0Bbe CeMbJ1,_ C"t{8CTJIMB3H CeMe:furaH JKM3Hb, IIOe3,li;KM peitpe~, CIIOKOii:CTBHe H ycnex B Ylf€HJ1J1. HIDKe o6IIJ;e-rorocJiaBcKoro yposHSI npep;cTaBJLSieT co6oii cJie,n.yrom;we :m:eJiaHH51: o6na;u:aTb MO,li;HO:i1 KB3PTMpOi1:, Me6enbiO, T€JieBM30pOM J1 3BTOM3IIIMHO:i1:, 6JIM3KJ1€ OTHOW€HYUI C pO,l(CTB€HI1K3MJ1,_ 38JUlTOCT:&, MMeTb no6oJibwe ,u;eaer, nepeceJieHHe B ropo,n;, s:&IciiiHii JKM3HeHHbi:ti. yposeab, ocraTbC.H ;n;anee 3eMJie,zr;en:&u;eM, cou;HaJibHOe o6ecneqeane :w YM€HbmeHHe aanoroiB. IlpH06peTeHM€ C06CTB€HHOI'O )J;OMa miM KBapTMpbl H8XO,ll;J1TCSI Ha rrepBOM M€CT€ B JtJ1"tJHLIX lK€Jt3HllHX pa60"t{Ji:[X. 3€MJI€,lJ;€JibD;bi Ha rrepsoe M€CTO, He CTa.B.siT Ka.K pa60"<IM€ 06JI3)l;8Tb C06CTBeHHLIM )l;OMOM HJIH KBapTMpoit, TaK-Ka:K 60JII.WHHCTBO H3 HMX MMeiOT B C€JI8X CBOI%1 C06CTB€HHbl€ ,JJ;OMa. l:Ja nepBOM MeCTe l1X :meJiaHM.J1 H3XO,l(MTCSI cqaCTJIHBa.SI JKJ13Hb ,l\€Tei1. ¥ CJIYJK31ll;HX1 T3K-;m:e K8K H y 3€MJte,U.€JlbD;eB Ha nepBOM MeCT€ HaXO,l\l1TC.si C"13CTJIJ1BaH 1KM3Hb ,ll;€Tefi, a JIJ1lllb Ha IBTOpOM JK€JI3HM€ 06Jiap;aTh C06CTB€HHLIM )J;OMOM J1JIM KBapTY:Ipoii. ¥ ,Ir;OMOX03H€K1 C"<I3CTJIHB3SI JKJ13Hb p;eTe:i1:. Ha rrepBOM M€CTe, a Ha BTOpOM JIJiftlHO€ 3.z:tOPOBb€. Ha IIOCJiep;HeM M€CTe y pa60"<IMX H CJiyJKam;HX H3XO,II;J1TCH lK€Jt8HJ1€ ,OCT3TbCSI H ,n.aJiee 3eMne.n;eJI:&qeM", a y 3eMJie.n:en&n;eB H ,n;oMOX03.sieK ,ycnex B yqeHMH". * .. KpoMe npocPeccMH Ha JIH"IHLie :2KenaHHSI BmrHeT M so3pacT. BospaCTHa.SI rpynna, BKJIIO'"IaiOJD;a.SI B ce6SI B03P3CTbi OT 50 Jii CBbiWe JI€T, Ha nepBOM M€CT€ B CBOHX JK€Jia.HJ1liX CTaBHT JIW'IHO€ 3p;Op01Bb€~ B B03p3CTHOii:: rpynrre M€JK,U.Y 30 H 49 JI€T lKHSH£1, 3,JJ;Op0Bb€ CT3BHT Ha TpeTbe MeCTO, B TO BP€Mll KaK B B03paCTe M€JK,IJ;y 21 H 29 JI€'l'" OHO H3XO)J;l1.TC51 Ha "9:€TBePTO;vi MeCTe B paHr-CIIHCKe. J!H"IHIIIe onaceHM.SI .SIBJI.SIIOTCH B MeHbweM '"IHCJie, aemenn JIN'IHLie JK€JI3HJ151, B 06JD;€M1 MX M01KHO CB€CTJ1 H3 CJia6oe JII1l.JHO€ 3,U.OpOBII€ M 60Jie3Hb 113 CeMpe, Ha soiffiy, HeC"t{aCTJIMBylO 1KH3HI.· ,n.eTeii, aecqacTJIHByio ceMe:M:ayro lKH3Hb, 6e3pa6oTv.m;y, y-MeHbmeaHe :m:Jti3Heaoro yposHSI, cna6yro JKaTBY M aa noTepro co6cTseaaoro· ,n.oMa HJIM xsapTJilPbl, Ha UIKaJie, HMlKe o6w;e-rorocJiasCKoro yposHs!: H3XO,JJ;5ITCSI: III3TKO€ JIH"IHO€ 3,D;Op0Bbe, HeC'"13CTJIHB3.si 1KH3Hb ,n;eTeH,. cna6ax JKaTsa, 6e3pa6oTHqa H yMeHLIIIeHHe 1KM3Heaoro ypmaHSI, a 16!t �60JI€3Hb Vi CM€PTb B BLICUI€ ypOBHSI - CeMbe, H€C"iaCTJU1B3R C€- M€i1:Ha5f 2KH3Hb VI BOiiHa. Bee aa:qMoHaJibHLie :m:eJia.HHSI IBLipa:m:aiOTCH B cJie,nyrom;eM: ,u;aJibHefnnee SKOHOMWi€CK0€ 1 IIOJIJ1TWi€CKO€ H KYJIOTypHO€ pa3BHTJ1€ acex aaurux pecny6mm:, aapo,u;aocTeil H 10rocJiaBJ1J1 B u;eJioM. B 3TOM ClKaTOM OTB€T€ CO,IJ;€p:m:MTC5f 60JibW€€ "'IHCJIO IIp06JI€M, BOnpoCOB YI cTpeMJieHJ.1i:i rpa:m:,u;aH IOrocJiaBJ1J1. Ha rrepBOM MeCT€. aaXO,IJ;HTCH HCl:qHOHBJibHO€ 6JiarOCOCT0.5JIU1€1 C 40°/o, a Ha IIOCJI€)J;H€M 3,ZJ;Op0Bb€ HapO,D;B. Ilop; HBI_\HOHBJibHhiM 6JiarOCOCTOHHM€M MM€€TC.SI B BHp;y 110BbiW€HH€ JKJ13H€HOrO ypoBIDI IIYT€M 11Pl1M€H€HJiJJI T€XHHKH, T€pMOll)J;€pHOJ1: 9HepriD1 H ,li;OCT:mK€HIDI HayKH B006II.I;e, 60JILllia51 npOH3BO)J;MT€JlbHOC'l'b B IIpOMbiWJI€HHOCTJ1 J1 B C€JibCKOM X:o3slliCTBe H pa:quoaaJibHOe ~cnoJID30BHMe npHpop;HLix 6Jiar. Ha:qHOHaJILHLJ:ti CTBTYC B IIIKaJie, OTHOC.BJ:I:(Hi1:C.B K HbiH€IllH€MY apeMeHH cocToBJI.SieT 6,8. Hl11Ke 9TOro cpe;u;aero o6IQe-IOrocJiaBcKoro ypOBIUI Ha IIIKaJie H8XO)J;HTCH CJie,n;yiOIIU'l€ H3D;HOHBJibHbl€ :m:eJiaHH.sl: 9JieKTPHcJ:>IiiK8[\H.SI ceJia, 9KOHOMWI€CKa.B YCTO:t::RMBOCTh H HH3KMe D;€HLI, nyq:nme JKHJIHI:I:WLie yCJIOBJ1SJ B ropop;e H aa ceJie, ypasaem1e 3apa6oTH_?fr nJiaTLI, YMeHhmetrn:e aaJioros 3€MJie,n;eJILIJ;aM H no:m:eJialme p;OJirOM 1KH3HU H 3,Ii;OPOBb.5J np€311J,Il;€HTY THTY· Bonne cpe,z:r;aero o6m;e-rorocnaBcKoro ypOBWI RBJI5IIOTCH: MMp, MO,II;€piD:13a.IzyUI C€JILCKOrO X03Ri:i:CTB81 pa3BHTH€ C006ID;€HI1SI, ,Il;8JibH€i1:IIIee pa3BMTHe con;HaJIH3Ma, peweHHe :atlilJII1IUHOro sonpoca, pa3BMTHe rrpOCB€II.I;€HMSI H HaqMOHBJihHO€ e,D;HHCTBO. Hai..J;HOHaJILHOe 6JiaroCOCT0.5JHH€, Te:xlD'N€CKJrli nporpecc CTpaHhi, 38IDITOCTb 1 3,z:r;Op0Bbe Hapop;a H 06~ee pa3BMTU€ CTpaElJ - - Bee 9TO COOTBeTCTBY€T HaCTOSIJlleMy cpe,D;H€MY oG:me-IOrOCJiaBCKOMY ~pOBHIO. 0THOCHTeJibHO HaiJ;HOHaJILHbiX :ateJiaHJiU:I, pa6o~m:e, 3€MJI€,1{€JibIJ;bl, cny:m:a~e u ~oMoxos.Bt1K:PI aa nepsoe M€CTO paar-cnucKa cTaBHJIM Hatzyi:OH3JII>HO€ 6JiarOCOCTO.SU111€. TIO 9Tl1M H ,z:r;pyrHM BOTIPOCBM npO.SIBMJIOCb CXO)J;CTBO H TOJKeCTBeHHOCTb B H8IJ;HOHaJII:,HblX :ateJiaHH.SIX. 0,D;HaKo, cy:mecTBylOT u p83:m:n-.~. Y pa60qJ-:JX H CJiy:m::am;Hx aa nocnep;HeM MecTe aaxop;HTCH yMeHLrneaHe aanoroB 3eMJie,u;eJibr(aM, a y ,u;oMOX03HeK - - aatzy~oaam.aoe e,D;JiiHCTBO. Ko34>4>JrqueaTOM KoppeJI5I:QJ1Ji:I paara MLI ycTaHOBHJIH, ~o pa6oqMe 6JIJiDKe Bcex K IDrocJiaBCKOMY yposHIO, a 6oJIOrne acero y,n;aJUllOTCSI: OT aero CJIYJKan:J;He. Y pa6oqm( Ro = 0,916, y 3€MJie,z:r;e.m:,:o;es Ro = 0,825, Y CJIYJKaw;HX Ro 0,807 u y ~OMOX03SI:eK Ro = 0,912. Pa3HMD;LI BaaizyJ:oHaJihHhiX JK€JI8HH51X o6T:>.siCH.5110TCSI: pa3JIWiHbiMM 3KOHOMM"tt€CKMMH, KYJibTypHbiMM H IIOJIMTWI€CKHMH yCJIOBJ15IMM B KOTOpbiX :m:lillByT oTp;eJILHLie npoQ;>eccuoaaJibHI:.Ie H cou;t1aJThaLie rpynm.I. :~.ha pa3Hiru;a o6»»:CH.sleTCH pa3JIH't1HLIMK ycJIOBJ1SIMM :m:H3HH. B :m:enaHH»:X 3eMJie,n;eJibi,J;,eB, KaK Mht-sTo sn;a;eJiu, sonpoc o6 YMeHLmermu HaJioros H8XO,IJ;HTC.si' HB C€,D;bMOM MeCTe B paar-CIIHCK€, Y ,D;OMOX03.BeK Ha IIHTH8,11;IJ;8TOM, a y pa60"t!HX H CJIY2K8lll;HX Ha ITOCJI€,1J;H€M ,n;eB.SIT- TO'tffio pa3BHTLIX o6JiaCT.BX Cep6HM (KocoBo n MeToxWI), nonpoc o pa3BHTHM npOMbiWJI€HHOCTl:t OITpOW€HHbi€ CT8BSIT Ha nepBO€ M€CTO. B Cep6:mi H Max:e,n;oHHH pa3BHTHe npoMLirnJieHHocTH B :m:enaaJ.:I.srx OllPOIII€HHbiX H8XO,D;HTC.si Ha BTOPOM M€CT€, B CJIOB€ID:IH, XOpB8TMM H 'tJepHOrOPID1 H8 'tf€TB€pTOM M€CT€. O,z:r;HBKO, B EOCHID:l H Tepn;e..:. rOBlilH€ npOMLIIIIJI€HHOCTb 1B MX 2K€JiaHJ.:I5IX HBXO,D;MTCSI Ha C€,D;LMOM M€CTe; STO 06'LSICHSI€TCH T€M, "qTO B SToii pecny6JIJiiK€ IIOCJI€ BTOpoi1: MHpOBOft BOffiibl IIPOI.J;€CC lilH,lJ;YCTpHaJIM3a:QIDI 6hiCTpO B03pacTaJI. K03cfl4>MIJ;H€HTbi KOppeJISID;MH paara YK83biBaiOT 1-18 TO, '-ITO HaiJ;HOH8JibHbl€ :meJirurn.B onpomeHHbix B CJioseiD1J1, 't{epaoroPMH, Cep6vm M XopB8THJi:l 1 0"--€Hb M3JIO OTJIH"ttai0TC5f OT H8IJ;MOHaJILHblX :meJiaHJtlj.f IOrocJiaBHH, B TO BpeM.B xax: B :meJiaHM.Hx MaKe,z:r;oaHH, BoCHJtJ:M J:[ repu;eroBKHe SIBJI5IlOTCSI 3Ha"<IMT€JibHbi€ pa3Hl11..\:&I. B Cep6HH Ro = 0,875, B Xop!BaTHH Ro = 0,860, B BOCHJtlJi:l Ji:l repu;erOBMHe Ro = 0,668, B CJIOB€HMH Ro = 0,954, B Maxe,D;OHID1 Ro = 0,668 n B <iepaoroplilH Ro = 0,874. B Hau;,HOH8JlbHbiX OII8C€HJ1.51X Ha nepBOM MeCT€ H8XO,D;MTC51 BOififa, 38T€M OKKynau;,J151, OIT8C€HJi:l.si OTHOCSIWM€C5I K 6JiarOTIOJI~HlD npe3n,n;eaTa TY.!:To, B03Bpam;eaHe CTaporo pe:mHMa, pasaorJiacMe Me~y Hapo,n;aMJ:t H CTHxJili.ffiLie 6e,D;CTBJ1SJ {3eMJieTpeceiD:Ie, cynm: M H8BO,D;H€HH5I), Pa60"t!Me, CJIY1Ka.III;H€ H ,ItOMOX035Iiil:KH B CBOMX JKeJiaHH.siX HaXO,Il;SITC.si 6JIJDK€ IOrOCJiaBCKOMY YPOBHIO, B TO BP€MSI KaK 3€MJI€,D;€JILIJ;bl IB STOM OTHOIU€HHM 3Ha'tJJ1T€JibHO OTJIWiaiOTC.B OT HJilX. "Y pa6oqux Ro 0,964, y 3eMJie,n;en:o:u;ea Ro = 0,607, y CJiy:tKa!4HX = Ro ~ 0,964. B HaD;OHHaJibHbiX OII8C€HH51X, BOCHMH H Tep:qeroBMHa H MaKe,11;0HHH O"<IeHb M8JIO OTJIH'<iaiOTCSI OT cpep;Hero IOrOCJiaBCKOro YPOBHSI, J1 C8Mble 60JiblliH€ pa3~ B :!:~TOM OTH0ill€HHM .51BJI.5110TCSI B CJIOB€ID:1H M B Cep6MM. B Cep6MM Ro = 0,571, B XopBaTHM Ro = 0, 750, B Bocm-m H repn;eroBMHe Ro = 0,964, B CJIOB€HHH Ro = 0,646, B Maxe,n;oHHH Ro = 0,929 H B <Iepaoropm1: Ro = 0,643. B IOrocJiatBHH rpa:m:p;aae 6om..we Bcero onacaiOTc.B BO:ti:Hbl. J13MepeHM€M lUKaJI JIJi:I"-IHOrO M H8IJ;HOH8JlbHOro CTaTyC·a IIOJIY"--€Hbl Cpe,D;HH€ yK838T€JIM 3a rrepHO,D; C 1957-1967 ro,D;, OTHOCSIII1;MeC.SI K IIPOWJIOMY {1957 ro,n;), HaCTO.siiQeMy {1962 ro,z:r;) H 6y,n;yru;eMy (1967 ro)"l). = aa,z:r;n;aTOM MecTe. :9KOHOMM"ieCKMe H ,n;pyrHe pa3ffitl{bl OT,!I;€Jli:,HbiX pafiOHOB ITOBJIH.slJIH aa aan;uoaaJibHhle :menaHHSI H onaceHHSI. Mbi 9To noKa:m::eM TOJibKO B O,n;HOM npHM:epe. IIO CBOefi qacTOTHOCTJ1 Ha.IJ;MQHaJII:.Hhle LKeJiaHMSI OTHOC.511UH€C51 K pa3BM:TJi:IIO npOMbiiiiJI€HHOCTM B lOrOCJI8BHH aaxo,z:r;.SITCH aa "tteTBepToM MecTe. OT 1524 onpomeHHLix JIMIJ;, 370, HJIM' 24<ilfo a· CBOJi:IX: OTBeTBX OC060 Bbi,D;€JIMJIM 3TO :m:eJiatrne. B Hep;OCTa- 170 B J!Jt"<IHI:.Iti: CTaTyC Hai:(HOHaJILHI:.I:ti CTaTyc npOIIJJIOM 4,3 4,9 B aacToHrn;eM 5,0 6,8 B 6y,n;ymeM 6,7 8,6 Hal:(J1oHaJII:.HLIH CTaTyc RBJI.SieTcsr 66JILIIIHM "tt€M JIWIHLlli cTaTyc BO Bcex Tpex rrepHop;ax apeMeHH. BLicoKaR creneHh aau;MoHaJihHOro OIITJi:IMH3M3 IOrOCJiaBCKOrO H8PO,D;a l1M€€T CBOJi:l rJiy6oKHe KOpHM B TIPOWJIOM, B 6opb6e 3a CB060,n;y. ,lJ;OCTaTO'tlHO BCTIOMHMTb 6aJIK3HCKJi:le BOiiHhl, TI€PBY10 M IBTOpyiO MJ1POByiO BOJ.iHy M YBM,D;€Tb KBKM€ TOJILKO rrpen.HTCTBIDI ,D;OJIJKHbl 6biJIH O,Il;OJI€Tb IOI'OCJiaBCKH€ aapop;bl "t!To6LI coxpaHHTb cson JKH3HM. Ilpocpeccop liosaH lJ;BJri!M"l, B aayqHOM Tpy,n;e ,IlCHXM'<I€CKHe CBOJ.iCTBa IO:m:HbiX CJIOB5IH" (1931 ro,D;y) KOHCTBHTvtpOBaJI, "t!TO ,IJ;HHapCKM€ JIIOp;H C"<IHTalOT, "t!TO HeT T8KMX TPY,D;HOCTeH C KOTOp:&IMH 6:01 OHM He MOrJIJ1 Cllp8Bii1TbC.H, M "'TO BCe 171 �IOrOCJI3BCKMe H3PO,l(bl TepneJIH H€BblHOCJ1Mble MYKH B 60pb6e C rOJIO~OM H C HenpHSITeJieM, 6opHcb Sa HRQ.HOH3JibHyiO CB06o,n;y H. ~I.IteaJibl. Ilo pecrry6JIHKaM, CTaTyc IOrocnasHH noKaSbiBaeT aa mKane CJie~yromJ.ri:i CTeneHb OIITMMHSMa: B npOIIIJIOM B XopsaTWI Boc~m.s: H repn;erOBHHa CJioBeHJ151 MaKe,!(OHH51 'l!epaoropWI HaCTQ51IqeM 7,2 6,4 6,8 6,7 6,9 7,4 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 Cep6Hll B 6Yi1YilleM 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 HaH60JJbiiiMii: CT€IIelffi OIITJ1MJ13Ma HM:eeT "CJepHOI'OpHH, 3aTeM Cep6Y.!:H H MaKe,!(OHJ151, B TO 2Ke BpeMH KaK BOCHHSI H rep~eroBMHa no;n;xop;SIT 6JIJ.OKe scero K rorocJiaBCKOMY yponHIO. OnpoiiieHHLie B XopsaTHH: ~aJia ou.eaKy HmKe rorocJiaBcKoro yponH51. BM'tleCJieH aa IIIKaJie H cTaTyc IOrocJiaBMH, ou.eaea pa6o"<~HMH. 3eMJI€,ll;eJILQ8MH, CJIYJR:8IqJ1MJ1 J1 ',n;OMOX03Hiix:aMH. B pa6o"tJHe seMJJe,!(eJJb[\bl CJijl)KaiD;He p;OMOX03SiiixH npom;noM 4,8 5,5 5,2 4,9 B HaCT051ID;eM 6,8 7,0 7,0 7,0 B 6y,n;yrn;eM 8,6 7,9 8,8 8,7 B O:qeHKe npOIIIJIOTO, pa60"tJJ.:!e O'tJeHb M3JIO OTJJWiaiOTC51 OT cpep;Hero rorocnaBCKoro ypoBIUI, ou;eaKa seMJie,n;en&n;en H cny:m::aliU1x CTOHT Bhiiiie Cpe,n;Hero IOrOCJiaBCKOI'O ypOBH51, B TO BpeM51 K3K OIJ;eHKa ,n;oMoxo35IeK pasHa rorocJiaBCKOMy yposHIO. B aacTmirqee npeM.SI aau;PioHaJibHLiii cTaTyc pa6o-que ou;eaunaiOT Ha IOrOCJI8BCKOM yposae, C 6,8, CJIY2KaiiJ;J1€ J1 )l;OMOX03SI:itKJ1 OIJ;eHMBaiOT ero Bhiiiie rorocJiruacKoro ypoBHSI. O:o;eHKa 6y;a;ym;ero H3XO,IJ;Ji1TC51 y pa60"qJ1X Ha IOrOCJI8BCKOM ypOBHe I1 IIPOIJ;€HHBaeTC51 Ha 8,6, TOr,n;a KaK OQeHK:a 3€MJie,n;eJILIJ;€B HaXO)J;Ji1TC51 IDO.Ke IOroCJJaBCKOrO ypOBHH, a y CJiy:atalqHX H )l;OMOX035IeK B STOM OTHOilleHnn OHa HeCKOJibKO J1H351. ,l\eJIO He B TOM, "qTQ6bi J1CCJiep;OB3Th , "tJ:€JIOBe"tJ:eCKOe c-qaCT:bea 7 11JIJJI03Jrn HJIH a6cTpaKqHH, a B peaJibHLIX 00Tpe6HOCT.5IX em:e,n;aeBHOii rrpaKTW:IeCKOM :m::J13HJ1 JIM'GHOCTH H HaiJ;ffi1, MMeiOiqMX CBOIO peaJILHylO OCHOBY B IOrOCJiaBCKJ1X o6m;ecrseHH0-3KOHOMH"GeCKHX J1 IIOJIHTMqecKHX OTHOilleHJ151X. · E:m:ep;HeBHhi€ II0Tpe6HOCTJ1 IIOpOp;HJIH MHOI'J1e JIWiHble J1 HB.QMOH3JII.HlJI-e m:eJiaHJ'I51 IOrOCJiaBCKJ1X rpam:,ZJ;aH. II05lBHJIJ1Cb CTP€MJI€HMSI, aa.n,em:p;bi J1: Q)KJ1,ll;3HWI, a B TO m:e speM.5I M sa6oTbi, 6oSI3HH M onacem:ISI, qTo STiit cTpeMJiea:llil, Ha;n;em:;n;hl u OJR:~:I,ll;3HWI He OCy!qeCTBSITC51. IIoTpe6aocTb s&xpam:eaa51 B ::m:eJiaHHH o6Jia;n;aTb co6CTBeHHLIM ,!(OMOM J1JIH Jiyqiiieit KBapTMpO:M:, C MO,tr;HO:tl: Me5e.Jll>IO Ji:I TeJieBJ130pOM, MJIM B :m::eJiaHHJ1 ,IJ;aJibHeitlllero pa3BJ1'1'1151 llpOMblUIJieHHOCTH JtiJIJil KYJILTyphi, oTpa:tKaeT C'reaenL noc.neBOeHHOro pa:Z.taMTM5l cTpaHbi, 172 BO-BTopo.H MMposoM sotiae nepeaecmeti 6oJibiiiHe pa3opeHHSI, MaTepHaJILHble J1 "9:€JIOB€"9:€CKMe IIOT€pH B 60pb6e Sa CB060~y. M:Horne JIH"'Hhle H Ha.Q.MOHaJibHhle :meJiaHWI ae CMoryT peannsnposan.cSI B T€"9:€HH€ nSITH HJIH ,J:t€CSITH JI€T, HO CMOryT ocyrqe~ CTBHTbCSI B TOM l1JIM MHOM IIpOM€JKYTK€ Bp€M€HJ11 Jii60 ,1:\JISI 3TOrO Cyii(€CTByiOT peaJILHLI€ 06IqeCTB€HHO-HCTOpHLI€CKMe yCJIOBWI, cy6'b€KTMBHbie J1 06'beKTMBHhle ¢laKTOpbi. 51CHbl€ OpHeriTaq:Iil:J1 H3D;J10H3JibHOrO, 3KOHOMJ1'll€CKOrO Ji! KYJibTypHOrO pa3BJi1TJi1SI ,I:t3Hb! rraparpaMMaMM, npoeKTaMH H nepcrreKTJilBHhlMH rrnaaaMH Corosaoft aapo;a;aoM CKYIIIllHHLI, pecny6JIY:IK3HCKHX, paiiOHbiX J1 06II:(HHHbiX CKyriiqJ1H, a Ta.KLK€ nepcneKTHBHbiMH nporpaMMaMH pa6o-qJ1X KOJIJI€KTMBOIB. M3 scero STore MOJKHO saKJIIO"<~HT, -qTo IOrocJiaBbi 51BJISIIOTCSI peaJIHCTaMH OIITHMHCTaMH, H60 OIITJ1MJ13M rrpe06Jiap;aeT H3,!( II€CCJ1MJ13MOM B JIH':IHblX H H3QHOHaJihHbiX JKeJiaHlliiX. 800/1> Onpoill€HHbiX OIITHMHCTJ1':1€CKH OpHeHTMpOBaHO B CBOMX JIH"tJ:HbiX :m:eJI3HHSIX1 H3l.J:J1H351 C H3CT051IIJ;UM BllJIOTb ,!(0 6y,n;yiD;erO, 1!1'/1> C'<IHTaiOT, "9:TO He 6y,!(eT ID:IK3Kofi pa3HHQbl Me:m:;zy HaCTO.silllHM ·H 6y,ZJ;yllU1M, 13°/o BblSICHJ1JJJ1Cb sa YXY,l\lli€HH€ J:[ 20/o B03,!(€pJKaJIMCb OT OTBeTa. B OTHOllleHJ.:Uf peaJIJ133D;J1M Haqii.'(OHaJil>HbiX :m:enaHnif, OT aaCTOSilllero ,!(0 6y,!(yiiJ;ero, 81°/o OIIpOIII€HHhlX IIOK33hiBaiOT B03paCT3HJile OIITJ1MJ1CTWI€CKJ1 OpHeHTHpOBaHO, }()0/1) YTBepJK)J;aiOT, "9:TO He 6y,:n;eT HHK3KJ1X J13M€He:miM Me:m:~y HaCTOHlllHM: H 6y;a;yn:::tMM, ?0/o 02KJ1)J;aiOT YXY,IJ;IIIeHJ1e B 6y,!(yiqeM, a 2fJ/1> B03,!(ep2KaJIOCh OT OTBeTa. Ha 6y,D;yrqee lOrOCJiaBbi CMOTpHT OITTJ1MJ1CT:JilqecKH C 60JibllO:ti Ha,D;eJK,!(Oii H OJKH,!(aHJ1eM OCyiQeCTBJieHHH JIW:IHhlX J1 Harzy:IOH3JILHhiX JKeJia:r-m:i1:. :3To o6aapy:m:HJJM SMIIHPH':IeCKHe HCCJJep;osaHIDI, ,!(a H e:m:e,!(HeBHaH rrpaKTHKa rorocJiaBCKHX TPY,IJ;OBhlX JIIO,n;ei1: no nce:tl: CTp~He yt{33hlBaeT H3 3TO. , �Statisticki bilten 298, januar 1964. Statisticki godiSnjak SFRJ 1963. godine Ljudske i materijalne Zrtve Jugoslavije u ratnom naporu (19411945) Izdala Reparaciona komisija pri vladi FNRJ Osnovni ekonomsko-politiCki problemi dru.Stvenog plana Jugoslavije 1964-1970. . .. Fridrih Engels Govor na grobu Karla Marksa, IZ knJige »Karl Marks«,' »Kultura«, 1950. godine Joseph Vood Krutch, Human nature and the human condition Po I HoI bah, Sis tern prirode, Prosveta, Beograd, 1950. godine L u k r e c i j e. 0 prirodi stvari, Prosveta, Beograd, 1961. G. F. Aleksandrov, B. E. Bihovski, M. B. Mitin, P. F., Judi n, Filozofija an.tiCkog i feudf!lJ?-og druStva, I tom. Hadley Cantril, Gaugtng public OJ?tnt~n, 1947. . Hadley Cantril, A study of aspzratwns, reprmted from Scientific American, february 1963. Hadley Cantril and Lloyd A. Free, Hopes and Fears for Self and country, The American Behavioral scientist, october, no 2. 1962. Deset godina nove Jugoslavije William James, Psichology (the briefer course) F. V. Smith, Explanation of human Behaviour Uteratura: J ova n C vi j i C Balkansko poluostrvo i juZnoslovenske zemlje,. Psihicke osobine Juf;nih Slovena, knjiga II, Beograd, 1931. godine. Dr. Anton Meli•k, Jugoslavija, zemljopisni pregled, Zagreb, 1962. Marks-Engels, Rani radovi, »Kultura«, Zagreb, 1953. godine Ha-d 1 e y Cant r i I, The Pattern of human concerns, rukopis, glava XV Z or an B u j as, Elementi psihologije, Zagreb, 1945. VujiC Vladimir, Medicinska psihologija i opSta psihopatologija, »Medicinska .knjiga«, Beograd, 1952. godine Adler, Poznavanje Coveka, »Kosmos«, Beograd 1934. godine La 1 and e Andre, V ocabulaire technique et critique de la philosophie, Paris, 1962. DanCika NikoliC, Osvrt na planiranje i realizaciju projekta uzorka za anketu o liCnim i opStenarodnim Zeljama i strahovanjima, 1963. godine J o sip B r o z Tit o, Govor, »Sutjeska« jubila.Tni list povodom petnaestogodiSnjice bitke na Sutjesci, broj 5, 1958. J o sip B r o z Tit o, Temelji demokratije novog tipa, knjiga II. Govori i clanci, »Naprijed«, Zagreb 1959. J o sip- B r o z Tit o, U Cemu je specifiCnost oslobodilaCke borbe i revolucionarnog preobraf.aja nove Jugoslavije, ·knjiga II, Statisticki bilten 250, Beograd, 1962. godine Dr. Jovan f>orde-Vic, Novi ustavni sistem, Beograd, 1964. Statisticki godisnjak SFRJ 1961. godine Statisticki godisnjak (SGJ-64) Beograd Demografska kretanja i projekcije u Jugoslaviji, Beograd, 1964. godine, izdanje IDN (centar za demografska istraZivanja) Bertrand Rasl, Osvajanje sreCe. »Minerva«, Subotica- Beograd, 1963 Dolfe Vogelnik, Urbanizacija kao odraz privrednog razvoja FNRJ 174 I ·r I I �ZLATA GREBO ZELJE I STRAHOV ANJA jUGOSLOVENSKE ZENE l �UVOD i I ]' I ]apiti'Vanje psiliiilkih pojava cini 2lnaJcajillu ol>last socioloSkih istira2iv,alllja, koja u savrremenoj socidlo:gdj-i dobli.•ja sve 1 viSe mes.ta. Humani·stiCka lkD!Ilcepcija MaJMsove socio1o.Ske milsli i nj.eg<>vo shvaitanje ooveka rkao sarmodelatlno;g blca zahteva da se nauOno iepitaju, utvrde i prate slo:Zena, rae;nolika i Sll!Ptillrna ocelkivomja d zabtevi koje poj.eidiJnac i a-ami druslveini ruojevi i grurpe postavljaju p•ed d:rm'\tvenu zajedinioo. Pralksa na!Se zemlje, Qza~konjena noVLm UStavOiiD, sta:vllda Coveka u sredilSte druiStvenog z!t>ivomj a rsa te2Jnjrom da se iPtreko srumolliP"aVID.ih ob'l'ilka delovan'ja astva;ri M":Vl<swa misao da je Sloboda iP<>iedlinca .uS!w Slolbode za sve.' Tew1jski 2naCaj ispittvanja Zelja -i sbrahovanja jugoslove!11Sklh gtradana sasltojd se u tome da se utvtdi kakve i korlke su promene nasta•le u 'S'hvart;amjima i stavovfuna ~juiCU kao posle!dica •ocija!ls;llickih drustvenih odnosa i drugih drurStvenih Cin·iolaca. Rra!kti!Cni ~aCa•j tspitivanja Zalja i .strahovalllja je u tome Sto on .druStvenoj :fiT·aJk!si daje dragocene marteri'jalle IZa usmeravam:je d1.nui.Stvelllog razvlillt:a u p·ravou astv:mWanja Zelj a Coveka ikao sru,bjektivnog faktora u uslov>ma samoll!Pra'Vljal!lja. Svalki drustvenii ,slstem, da bi mogao da bude sta~biUan i zivdttno spasobatn za (}Jir.o,gresiV!lli raJwoj, .mora lllastojaiti dc::t svojru akltiwwst lliSIMadi sa o,cekivanjfuna i zahtevfuna svojlh clomova. To je posffulno maJCajno u na,Soj ISOci:jail>]st10k!oj :zaje'dnic[, gde stavrovi ljlt!rdi kao neposrednih 'lJIPraVIlj.,jca rimaju odlueuj'uei znaJCaj u usmeravanju d:vurStveoog razvHlka. ' o znaCaju proUCavanja psihiCkih pojava u socioloSkom istra:Uvanju opSirnije u Clanku dr V. M: iIi C a SocioloSko posmatranje ps!hiC!dh pojo.va u dru§tvenom ttvotu.« - Anal! Pravnog fakult~ta u Becigradu - '1957, str. :'U7. Posebno strane 323, 327, 328-330. » • , • sociolqSko prouCavanje dru§tvenih pojava bilo (bi) nepotpuno, ako se ne bi nastojalo l§to potpunije osvetliti njegovu psihiCku komponentu, poSto ona t'!ini nerazdvojiVi 'deo ·svake: manifestacije dru§tven·og tivota-«. - str. 324. 1 1<:. Mar.ks 1 F. E-ng-els- Manifest KomuntstiCke partije, Izabrana dela, tom I, »Kultura«, Beograd, str. 35. 12' 179 �-~ redme studije koje mogu ;pruziti niz zarumlj'ilvili imfomnacija i zalklljuK:aka. U ov-oon isilra.Ztvanju - Ciji SiU predmet Zelje i strahovanja jugoslovenske Zene - odredivanje poloZaja Zene kao .i razlika koje se medu njima javljaju je pretllwdmi zadatalk. Uporedo s tim potrelbno je definisati zellje i str.aJhovanja kao sociopsilioloiike kategorije. I. OPSTI TEORIJSKI OKVrRI Cilj ovog istrazilvania je da se u'tv,rde zelje i strahovanja jugoslovenske iiene. IStraiiilvanje ~reba da p~kaiie koje su do1ninantne Zelje { strahovanja Zena u J·ugosla;vijli na liiCm.Dm i qp8tena~ddmom plaJnu, kao i razlike u Z6ljatma i s!JrahovaJnjima koje se ja<vljaju medu zemama s ob>Jirom na pootojece drwiltvene raz1ilke, 'kao i razliike u ·adL.'"1.osu na starost, braCn.o sta:nje, mesto stM.l!ovam.ja, nivo obrazovamja i :socio-jprofeSiionaiJ.ni po- lozaj. Bri uocavanju tih razllka koje su wSko tPOVe<zane s tP<>loZajem tZene u naSem druStvu .mora se i:mati u vildu ISleKleCe: a) Promene u <1rus'tvemoon sistemu u Jug<lslaviji <1ovele su do !J>romene druStvenog IPDiloZaj a Zene, ikoji suStitnsk!i .revdluci:ontse n:jenu dlruS'tvenu ulogu i afimniSe njenu s1obo.dnlJ lianost k~az silstem druiltvemog sarmoupravlja:nja. b) U socijalistickim druiilvenim ddmosima uloga zene je vrilo S1oZena kako u ldruiStvu taiko d u IPOrodici, koju prate intemiiVllle strukltUJra1ne i fuiilkci•D'lla:l!ne prorrnene, zaV'iiSJlo od promena u SUn.illtturi naSeg cl!r'uStva. ]j~iltivaiilje HOnog i nacionallno.g o.ptim~a nar.o:Ciio j'e va:Zno kada se .ima u V'.idu !karakter tili odnosa. c) Druiltveni poL<>zaj zene u Jugoolaviji je ,specilican' u odno.su na po1oZaj Zene u drugj)m d.rul.§tveirim silstemiima, pa Ce .s 01bzir01D1 na mectunrurodmi kar.alkter orve anket~, raz.m;I_a-:tranje zelj a i strahovanja jugoslovenSke zene omo,guciti up.o1 »Problem ravnopravnosti .tene u Jugoslavili nije vi§e politllli problem, niti problem_ pravnog polo!aja tene u druStvu. On je uglavnom ostao kao problem ekonmske ne:razvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja 1 drugih konzerv:ativnih predrasucta, prlva~osvojinsldh odnosa, koji jo§ dejstvuju na Zivot u porodiCi<{. ~ Program SKJ, Beograd, Kultura. 1958, strana 246. 180 1) PoloZaj Zena u d1·uStvu i razlike medu njima Drus'tvena tPO'dela rada uticala je na stvaranje nejedinakosti medu poiovima u druStv.enom poloZaju, odnOSillO u polfod.ilmlm ·odnosi·ma. P.rivatna svojina i na njoj .zasnovana monogamna porodica oznaCila je pUillu pobedu crnuSkaTca i .r.opstv.o Zene kroz sve ktlasne drustveno-ek:onomsk.e formacije. 0 druStvenom poloZaju i ravnopraVIIlooti Zene sa crnu\Skarcam -u k1rusnom druStvu maZe se gov:oriti .samo .sa stanov.iJSta kllasa i slojeva tkojima Zene p.ripad.aju, j1er je t1me :odreden i njihov poloZaj. VeC davno se borba za prava: Zene ne smatra borbom ~ene 'kao pola. Sav,r€1Illena drus'tvena [praksa je dokazala iJStinitost marksistiDkog ucenja da je oslobodenje zene nerazdvojno povezano sa oslobodenjem radniCke klaiSe. Cin:jenica je da su se u -toku druStvenog razvitka jaoviile i dalje razvijale SU!P·rotnosti izmedu pol'Ova i da ·su i u savremenom drus-tvu, iako je proces emancipacije Zen~? vidan, uoCljive ·razlike izmedu druStvene Uiloge i potloZaj.a Zene i muSkarca. Te razlike ISe jaCe ili sla!bije izra.Zavaju u zavisnOtSti od karaktera druStvenliJh ·ordnO'Sa i xazvitka materijalne osn.orve dru~tva. Promene u d'ru<Stvenim odrrwsima u Jugoslaviji, zapoCete Revolucijom, nanoCito ·su se pozitivno odrazile na di'IU.Stve:n!i polozaj zene i njenu drwil'tveno-<po1itlcku emancipaciju. Ncwi druStvenli odtnosi, konstiJtuisam.i na ba:zi druStvenog tl)pratVljanja, lroji podrazumeVaju druS'tveillU svojinu na sredstvima za proizvodnju, .stvarrajiU sve razvijemiju oonovu za prevaziJaZenje tradlciOillalnih slwatanj a <> ulozi zene u druiitvu. Alktivno ucestvovanje Zena u Revotucij-i, u pa.sleratnom dnuSbveno-elkono:ms'kom il"azvitk-u i iz.gradnji druStventih ocl.nolsa, u1Cinilo j1e 181 �da · sntoQ saVre·Ineriici afivmacije- Zene- u svilm ob'last1ma dru..; Stvelnih od!n9sa. 1 P.raJVln1m i pOil'irtilCikim. nor.ma·ma Zana je u !Prav:.Dma i obavezama izjednaCena s muSkarcem ..RraVlo .na -raid, pravo na ra.sp01d~lu prerna radu, :Pravo na .samoo.JU>ravfj am~e, bira'Cko pravo, Jedmb'lro tretixatnje braJcnih drug.ova .u Zalmnu o bva'ku je~arkoo pravo u oblasti socijaJnog o:sllguramja d zdravstven~ zaStrle - to. pO'tV'rruuju. Citavo jugoSlovenffi<o zakonddavs>tvo govorli o g~radaninu bez obzira na pol, pa i u Ustavu nije posebno deklarisama njema raV!llaprarvno.st. . ~ed11:t~~ ~tvami [polloZaj Zene j!oS uvek ne odgovaJr.a J?lf,avmm " !P<>MrcJ!nm normama. Pre svega, dvO!Strnlka opterecenost zaposlene Zene radom u doonaCil!lstV1U i u ra!dlnoj ongamrizaciji ometa ~vestrOOi :ra~voj njene HCnO'sti. Zena nije ni EfuJo.nomski uvcl< ravn<>prav;na s muskarcem. Prema privrednaj aktivnosti mu!Sko stanovniswo je dva pulta lbrajitJije ·"d zemk<>g (600fo (!l'rema 30°/o).' !N':iska .kva1lfilkaci<lll1a struktura zena onemogucava da se one uspesrrije wkljucuju u privredu i druStvene shwbe Sto se ·o'draZava na njihovom poloZaju u ·d!rustvu. Na seil..u, gd~ je doo:trinirajuci ,<iliJ.iJk svojine pri•vatna svoj'loa koja J>itno utilCe na odnose.·m-edu polovima .r odnose u porodici, Zivi blizu pdl!ovin.a stanoVin!iiS'tva. I porodi'ca, ikao (!)rimama druStvena glrll!Pa, Ce·sto sputava ra~~c~p,ravnost Zen·e. p,redrasude, religliOlZna ·shvarta!tlja, primitirvl!Zarm, talkode su CiJnLoci koj'i negativno uttOu na njen dvwstveni polazaj. Fsiholaiiki fafklto"'i delwju da se i .%re drustv<lne grupe <>dn~se prema zeni sa istorijSki n<r!Jlet!enlim (predra<surdarma. No i pored pomenutih CimUaca proces emanci!IJaoije Zene je 101Cigledan u 'SV·im druStvenlm ·db~as·Uima. To prolistiCe ne samo iz CiJnjenice da ve61 deo ·stano-vmiStva Cine .Zene, ·ve¢ pre svega 1z njihovih sve :zma1Cajnijih druStverrilh urlQga. (litave grane delatnosti ·obavljaju fl'retei!Jno rene. Indwtrije druvama, pa:p.ira, funajiU bti'ZU :ill.i pn:fi~o fPo]o;v:ine Zooske radne sn1>ge.' Osolblje uslmga, finansi(j~i, kancelarljski slu2Jbenioi su .1 Broj nerismenih Zena· iznosio je 1931. godine 56,4%, a· 1961.. godine pao Je na 28,1J Yo. - 1931. g. procenat zaposlen111 fena u nepoljoprivrednim d~latnostima iznosio je 22%, a 1961. godine tznost preko 470/ . - stattsttCki bdten 298, januar 1964, str. 12 i 25. n 2 StatistiC1d bilten, 298, januar 1964, str. 25. 3 Isto, str. 29. 182. pretefuo z<>ne. I u obllasti intelektualnog rada u (pOj.edinim delatnostima zene ~au'Zilmaju i preko 80°/o radnih mesta, -' u ~dir"'""tvu, proS>Velti, Idulturi i nekim dl'Uig'im deJa tnootima.' Zene cine preka 50°/o ·l>iraCikog tela. U Savezno1 i repu• bl~okim skupS1Jinama 20°/o (pa·sJanlka su zane. Alii njihova ucesCe u pojedilnim- samoo.tailinim veCfuna zm.atno je veOe· i dosti.Ze u l<JuJ11Junno•prOSVetnu i socija:Jno-:zid'ICaV's'tlVenim vecima ollro 30°/o. (U SR Bosni i. Hercegovlni 370fo, Oldnasno 470fo.) U SR Siove"· niji celv;rtiiJJU svih te'la skupstine eine zene. Ali 111 pr1vrerdnim ve6ima izlllleV SIO!Venije, broj zena se jo8 uvcl< kreee oko 10°/o. I u sreskim skupstinama zane su zastuq:>Jjene sa 20°/o, do'k nji~ hov broj u !lpSlinSkim ~upstloama iznosi 16°/o.' ~ene takdde uziana:ju sve vidnijeg urCeSCa u OTganima sa-· moupravljanja u !Privredi. Talko u .preduze6ima sa viSe ad 30 rwdnika 1·6°/o ii!lanova ooadniCikrh ISaveta su zene, a diu>Onost dircl<tora .preduzeca u 12°/o Slucajevaobavljaju zane.' Na selu je stanje drutkci:j'e. Zene ka,o clan<>V1i zadi'IliZnih saveta su zastupljene ispod 5°/o, a •kao .C!lanovi upra1.0nih odbora 2,5°/o. 4 Medu-ti-m, na ZEme ne tr:eba gledati k.atQ na homogenu celinu. Mnogi Cloioci utitu na javlj<anje razli:ka medu njima. St&rOI!Ila strulrtura utice na drustvenu ulogu i .polozaj Zene kaik,o u porodici, iako i ru Sirfun druStvenim grul})ama. Ra!dni perio:d :Zene, lkao i ferti1ni period u tkome se .ona poj'avljuje u ulozi majke, jesu bfoloSko-druStveni Cinioci koji daju posebno obel..Zje toj g;rupi zena unutar celtne. Pod razliCiti-m .uslovfuna formLrale su se- generacije Zena lk.oje su Zivele u periodu koji .je prethod!io Rev~o1uciji, !generacije .revolucionarn.og perioda i generacije vaspitane u uslovima \Socijail'i'mna:. Medu Zenama se takode uoCavaju razUke u odmosU na braeno staarje. Udruta zena i majka roatno se razJ!iikuje po ulozi i rpoloZaju {)ld neudate 2ene. Uc10'Vice po dru.Stv-enim shvata-· iljinna imaju poseban IPOloZaj'. Cinj'eni.ca je da su .r~vedene· Zene i vanbra-Cne majke joS IU'Vek u nepovo1jnijem- po1oZaju s obzirom- na- idr.u:Stveno 1V•rednovanje, iakoQ su u naSem zakonodavstvu pa.tumno izjednwcene . StatistiCki biUen, 298, januar; 1964, str. 30. l Isto, str. 44. ~ Isto, str. 50. • ·Isto, str. 52. 1 183'' �Socij a4isticko drustvo nasledilo je izrazitu zaosta:lost se!a :kao pooledicu velkovne sUjpl'otnosti izmec:ru s~a i grada. Veliki bl'Di} zena-seljanki nema moguooosti da u svakodnevnom zivotu oseti svoj .pravno pTiznat ravmopravan. polozaj u ekonomslkom i drustvenom zi,votu. Subjektiwto i druotitucional!no je ognmiCeno njeno uCestvovanje. Tradicija, zastaredi obiCaji i nazadna slwatanja jace deluju u seoslkoj sredini. Razlilke izm.edu lPOloZaja Zene na rSe'lu i .u gradu i danas su u naSem drustvu ocite. Frofesionalne razlike ide!l.e Zene na taz.JiJCite .dirtmtvene slojeve. Ve1ika je razliika u :dru.Stvenom pol·o.Zaju Zene-in.Zenjexa u fabrici 1 Zene-nekval:llf]kovane radnice. 1 Obrazovanje kao cinilac produbJjuje ove razltke. U u!mJa.mom lbroju nepismenih. joS /UVek najveCi deo Cilne Zene.2 PoSta Zene nisu homogena celina, veC ..su strukturalno izdiferencirane, prirodno je oCekivati da Ce to- uticati na Tazlicitost 1t1jihovih zelja i strahovanja. Taka se moze pretpostaviti da ce pojedine ge1t1eracije imati -razlicite zelje. Takode ce se razlikovati Zelje 1 'Strahovanja Zena u od.nosu na njihova braCno ·stanje, obrazovanje, zanimarnje1 'kao i u odnosu na to da li Zive u gradu .i.rli 5elu. · Kako se po!ozaj zene u nailem druS!vu jos uvelk razlikuje od poloZaja muSkaTca, .mo~e \Se pretpostaviti da Ce se i to odraziti na ltljihove zelje. i strahovaJilja. Zelje ; strahovanja zena kao naJbrajnlijeg d~a stanavni.Stva zas1uZuju da budu utvrdena i analizirana, ne samo ~da bi se uocilo de!ovanje pojediltlih strU!ktura na oblikovanje zelja i SITahovanja, vee Ida bi se utl"rdio i njihov ·sadrzaj kojim se 1tnoZe oceniti i st~~ emanoi!pacije Zene u s·ocijalizrnm. Posebno je od interesa utvrCUvanje odnosa imned'u ltCnih i o:p·Stenarodnih zeJja i IStrahovanja ikao <pakaza\elja U kojoj meri .pojedinci usk!laduju Ulene zelje sa druotvenim intere.sima, lk:ao d u lk:ojoj meri dTu§tvem.a kretanja 'DdgQvaraj!U HCni:m oCekivaJ »Sasvim je drugi. poloZaj Zene koja se kao nekvalifikovana pojavljuje sa Zeljom da se zaposli od one koja sa odgovarajuCom spremom popunjava radno mjesto na kame j~ neophodna. Razlikuje se njihov liCni odnos prema radu, a i stav sredine u koju ctolaze: u prvom sluCaju zapoSljavanje djeluje kao liCna potreba, a u drugom kao zadovoljavajuCa potreba druStva«, D. K o v a ~ e v i C - 2ena protzvoaac i upravljaC, Pol, biblioteka. NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1963, str. 14. 2 Pre31a podacima za 1961. godinu 28,8% Ze:1.a stsrijih od 10 godina su nepismene, prema 9,9% nepismenih mu:l!'ikaraca. StattstiCki bitten br. 298. januar 1964. god., str. 13. 184 njima. U ,ovo.m rstraZivanju su od -interesa i rezu1tati ocene· lienog polozaja kao i polozaja dl1U!Stvene zajednice u proS!osti, sadailnjosti i buducnosti dobijeni primenom lestvice. 2) Zelje i strahovanja kao sociopsiholoiike kategorije I- Zelje i strahovanja se jav!jaju lk:ao socijalno-~PSiho1oske kategorije, jer ·zav:Lse od potreba li!Cnosti. Potreba je nedostatalk U necemu iko:ji eovek dozivljoava. !Neke QSnOVItle rpotrebe CDvek mora da zadovoljava, jer od toga ·zavisi njegovo bioloSk1> odr.Zanje i .samoobnav.Ijanje. Medutim, na(!in i obim zadovoJjavanja socijaldztrana indivi.dua Urao li:Cnost obiCno usk1.aduje sa normama druStva, odnosno grupe kojoj pripada. U odredenfum ·situacijaana ta teZnj,a za uskladi'Vanjem maZe del1ovati taJko snaZitlo da Be covek odrice i nskih fizioloSkih p01treba. Raz~ voj potreba na1lazi se u meduzavisnosti sa ,razvojem prolzvodnih snaga i druStvenih odnosa. )>Bez potreba nema proizvodnje. Ali, bas potrosnja stvara rpotrebe«. (Marks). Pored egzistencija!Jnih potreba individue ikvje se men.i'aju i poveeaV"aju sa druStvenim razvojem, Covek: kao generi~o ,biCe ima i viSe potrBbe kotlim os>tv&I':'.tje svoje druiitveno hlce. Po1rebe su poCetni ali ne jedini motivi :ljudske delatnosti. Na osnovu njih, i (pQred njih, o.seCanja, lnteresi, sklonosti: i uv€renja p,ootaju izvor stvarnih Ze·lja - ja:vljaju se 1kao moti'Vli Covekove delat-nosti. Svi ovi Cinioci stvaraju sistem vrednosti, jer. » ... vrednosti proi·zlaze iz ram.ih 1j1udsJkih fPO'tre.ba, interesa~ htenja i n8fll).era.<< 1 »Pojedilne vrednosfii niti naJStaju, niti se mogu odrZati izolovano u ·Zivotu neke rdruStvene sredine, veC su u ve:Coj ili manjoj meri, s viSe illi :rnanje doslednosti, Povezane s ostaiim vrecLnostima njenog v,rednosnog sistema, upravo kafr Sto su rriedusobno povezane i razne druStvene a!ktivnosti i dmstitudj.e na \koje se vrednosti :adn.ose.«2 Svaka dru.Stvena sredina razvija neke, za nju ~luira_klteristHme i specif]Cne potrebe·~ P·orodica ·kao primama gru,pa sa ernocionalnom l}}ovezanoSCu svojih ·Cilanova, profeSiionalna sredina ltd. razvijaju IPOsebne potrebe - no.rme, jer one doprlnose ostvarenju ciljeva date grupe i olalkSavaju s:xradnju njenih pripadnika. Ukoliko su. .t Dr- V. M·i 1 i C: sociologi.ja i. etiCko-kulturne vrednosti, Filozofija,.· br, 2/1960, str. 78. 2 Isto, str. 88. 181'>' �dru.Stvene grupe hom.ogenije, viSe zatvorene, _one vr~e jaCi pri-tiSalk na svoje •Ola.nove da prihvate te posebne potrebe norme. Svi ovi i drugi meduljudslm ·uticaji doprinose da svaki pojedinac d.ma izvestan broj potreba lkojima daje ve6u vrednost, :stvara .njdhovu hijera!l"Wju, ;ramrguje ih, :irzgradru:j!e svi()j si,stem !Vrednosti koj'i uttCe na njeg-ove postup.ke u r.wnim $ituacija:ma. Sistem_ v-rednosti :kao i same potrebe nisu stabilni i .njdhovo i21uCavan.je vre!di samo za izuCavanu situaciju. ,sto ce cu . .konfkretnoan sliwcaju motivirafi rpojedinca iiJ.i grupu za~V-isi :o.d nivoa zadovoijenj·a potreba, opS1Ufu. tendenoija i sta.ndarda, standanda grope lroj.{\j p<ljtedilnac pripada, sistema 1 vred!nolSti, iltd.« MOIZe •Se ·TeCi da je a.edna aid bitmiih ffiaal.1itfestadja ltCnosti Ul_P:I~avo orazv-od, d!iferendij·adja i socijrulna uslovljenost potl'<fua kao i njl!hov.o u!Sk1adivanje •sa personainian sistemoan vred""sti pojedi.naca. Treba utvrditi da lpotrebe ne rastu samo sa rea!Inirrn mo~ guCnostiana, -veC .pojedinac nastoji da m.jdhov 01biJm i vrstu uskladi prema .trenut:no vaZeCian -merillima sred1ne !kojoj pr.ijpada. Specifrcne pourebe svalkog konkretnog dnu:Stva vise su prilagodene :,;Jadaj•wcian i ekonomolki jacian slojevima. Zbog toga ne pootoje ·dbj.,ktivne unogurno·sti da se one podjednolko zadovolje u svim delov]ma drt>Stvene strukture, sto dov<><li do dr.u8tventh suprotnosti. Karla je jaSOla svest o cilj'll rOJdnje i motivu koji pokrece nate radalje, te.Znja ka cilju naziva se Zeljom. Prema tome, .Zelja je rezultat svesne ipdtrebe - motiv delatno..ti fuveka koju karrakteriSe svesno rni:kla potreba. Uverenj.e o crnog.u6nostima ostvarenja cilja daje zelji a•lotivan lkarakter. <Medutian, rpored realfuih Zeija 01ekada se mogu j aviti d nerealne ·~elje, daiM.Le neuskladene •sa realnim priHkama, lli se !PaJk unogu i•towemeno javlti zelje suprotnog lk:ara'ktera, <koje •zahtevaju da oo<vek donese .raclonaln'll odl'Uiku i tek <mda ,p.ristupi nj.enom i2Nrsenjru. UkoHko se smatra da <postoje subjekti'vne i 01bjektivne pre-· preke ostvarenju oilja - zelje, javljaju se strahovanja da se . 1 M. PetroviC: Osvrt na psih0loSke aspekte istraZivanja druStvenih. P<!:wva -:- Kol. autora - Metod?logija istra:!Uvanja dru::itvenih pojava, Izda· PJe Inst1tuta za kriminoloSka IstraZivanja, Beograd, 1963, str. 247. 186 Zelja neCe ispuniti, -odnosno da Ce se tdogoditi neSto od.redeno, a iSto je 'Stljprotno svesnoj teZ.nji .Cij'i je ,:izraz Zelje. 1 S obzirom na rulogu profesora Kentrlla (H. Cantrill) u ovom istrarZivanju, preuna t~stu u Clanku »Zelje i strahovanja za sebe i zemlju«, 'Zel.je i .strahovanja mogu se defilnisati - pa:rafrazirano - Jkao vrec:Lnosti 1roljrima j.e osoba preo'kll!Piran-a i koje u1dapa u za nju najboi·ji Hi najgori moguti Zivot.2 Posto se zelje i strahovanja javlljajru kao oocijallllo-psiholoSke kategorije, iprirodno je oCekirvati da :Ce !Se Zelje i ·strahovanja <pojedinaca kao pri<padnlka odredenth grupa i s1ojeva ra2Jllkovati. Upravo je i cflj ovoga ,rada da utvDdi kako pojedine strukture uticu itla diferencijaciju :Zelja i •strahovanja jugoslovenske Zme. T I ,L J 1 »U emoctonalnoj oblasti sve ono Sto je V£·zano s ostvar~njem cilja obojeno je pozitivnim tonom Prijatnosti, kao i obrnuto sve ono Sto je smetnja za postizanje cilja izaziva emocije negativne prirode« - K or n i 1 o v Psihologija, Beograd, 1950, str. 252. 2H. Cantril and Loyd A. F r e e - Hopes and fears for self and country - The american behavioral scientist, Vol. VI. Oktober 1962, No 2~ 187 �fonmmo za sve zemlje u lkojdima se sprove>di anketa. U'koUko su se ukazale potrebe u •kodeiks ·su nnosene n<ike lkatege>rije koje uk~ju n.a s;peciflenoSl!i e>dredene ze!tlllje. lb) Organizacija i naCin sprovodenja ankete u Jugoslaviji - Organizacija anlkete u Jugoslaviji J~Provedena je u saradnji sa Institutom do:u8tvenilh nauka u Beogradu. II. METODOLOSKI PRISTUP S\pecificnost ovog istrazivanja uslovljena je cmjenicom sto se ono uklapa u jedaa:t siri projekat Instituta za medunarodna druStvena istraZivanja iz Prinstona (Lnstitute for intermutional social research) i lnst;tuta drwstvenih nauka ru Beog.radru. 1) Osvrt na organizacij'u i izvodenje ankete a) Ciljevi ankete »LiCne i opStenarodne Zelje i strahovanja<( An'keta »LiJCne i op.Stenarodne Zelje i strahovanja« fzvedena je u o·rganizaciji Lnstirtuta za medunarodna druStrvena istraZivanja iz Pdnstona pod rukov{),dstvom I}Jrofesol!'a H. Kentrila. Rad na ovoj anketi poceo je 1957. godine i do sada je anketa spmvedena u SAD, Zapadnoj NemwOkoj Brazllu Kubi Filipimima, Izrae:lu, Panami, DomintkaruSkoj Republici,' Nig~ I'iji, Indiji, Poljskoj i Jugoslaviji. An!keta ·je (pokuSaj da se. razvije tehnika upoll'ednih prouCavanja Zelja i strahovanja ljudi u !l'azl]Ci,tim zem'ljama B ciljem da 1se utvr'di Sto je zajedniCk.o, bez obzira na razliC:i:te druStvene sisteme kao i dase vide specificnosti karaktemstiene za rpojedinu z,;,rju. Kao poseban problem ·U ~provodenju ove ankete p~kaza:la se teilke>ca u<alko abelfuediti U[p!llrediv·OSt IPDdata:ka imaJjuci u vidu razlitCita dru~tva u ik.aji1ma su podaci prilkU(pljani. UoCavajnl'ci tu ~E!Skocu, profese>r Kentril rprida,je poseban znaoaj ~estVlici (primenjenoj u ovom istraZivanju. Osim toga, da bi se obezbedila upq:redivost na meduna•rodtnam ~anu, or:garn.tzatorl ankete su imsistirali na vernom !pl'evodu UIPitni·ka ikao .i na primeni zajedni<Jkog kodeksa, kako bi .Sifriranje ibiJlo runi188 Febl1Uara 1962, godine obav<ljeno je rprobno istrazivanje kojdm je obuhvaceno 105 lica. (20 slu~benfka i 20 studenata iz Beograda, 30 radm.ika i•z Saraj eva i Zenice, 35 se:lj aka iz sela Jal.Zabet ikdd VaraiZd.iJna. Cilj preliminarnih ·lstrazivac n:j a b1o 'je, ·izmedu o~&taJ1Jog, da ISe ~ ta1jru Zelje :i straiho.vanj!a na!Sih ]judi ka!ko ibi se, kroz o:dg;O:VlO-!le ruoCenf, specitfiJCmi modaliteti mogl1 uneti u kodeks lkoJim 1ce se sluziii rpxi Sifuiranju tzvornog macter;ja!a. N a taj nacm se zelelo oibezbediti .p:r:ecmij e izvodende 1stra!Zivanj a. Maja 1962. godine izvrseno je glavno i~trailivanje. Uzorc kD'm je olrulwaceno 1524 ispitanrka i to: 643 u SR Srbiji, 368 u ISR Hrvatskoj, 162 u SR S1oV1lllltji, 224 u SR Bosni 'i Hercegoviari, 92 u SR Malkedonlji, 35 u SR Crnaj Gari. Ka:o wniketari uce8tvoval.i su s:tudenti Beog.r.adSkog, Zagrebackog i Ljubljanskog univerziteta. Sa anketarima je obavljena d.nsltruktaza i data su uputstv.a ·O spmvodenju awkecte. Po ohawjenoj, ,a:nJketi '~a saradnika Instti.twta d'rmtvenih na:ulka Sifriralla je izvorni materijal. Prethodno ·su uCinjena ilzVJeSna ·kori.gKJIVam:jla kodsk.sa Sifara da lb'i :se mog1e bolje izraziti specifi.Cnosti Ze'lja i strahovanja u naSim nacionalnim okvirima. Taka su npr. unete kategorije lk-oje izra:Zavaju Zelje: ,za dalji rarzvitalk !Sodjw1'izma, ZdTavlj.e predsednika Tjta, tiedinstvo naroda Jugo.s1a'Vije, razViod IDduStri,j.e, rodnu godlinu, i dr. kao i strahovanja: nesloga naroda JJUgoslavije, strahovanje za Zi!v.Ot !Pl'1edsednik.a Tita, nerodrrl.a godilna, elenientame n~·o=­ gode ; drug·o. Sifriraavi Nstov.iJ d,ostavljeni su Irrstitutu u Prill~ stomu. Na osnovu toga materijal.a iwrsena je .u SAD obrada u sk<Iadu sa potreba!Illa urporednog istrazivaa:tja. Uk<rstanja su vnSena jednodimenzionahlo i nij_e se duib'lje ulaziJ.o u razlilke koje nastaju po.d uticajem raznih druiitvanih strulktura. Rezultati su dati samo u relativndim brojevima i to •kao frekven189 �cije statisticke serlJe. 0'- d a i ana!llza rezu!tata :koli.ko . ·· <>ra narrna (poznato, nije joS zavrSena. ' Je risti~z un;~;~:7~e!J:z;o;t:~~~:~~ j~~~:~v=es~e~:glk~~- 'torga Je ;teiim:Ja ovo? rrud~·da dode do odoredenih rezultata ~ •utica~ Ju ~Cldfna sta.r<>Sih, hra;cnog stall(ja ~'~a itla>Se]J' a "k- '·-ke me 1 · .· -.... · ' """1:-' ' s uw:; spre.;. <zanrm. an)a .n.a zeJtje i .stra!llovan)·a. Stat'-~'~'b d data;:ka u ovoan raJd u !.l.Zvr.Sena je ruCn-o. . "'"""a o ra a po- 2) Polazne hipoteze U anallzi izvO!llllih d t slsde6ih Mpoteza: !PO a al<a u ovom radu poSilo se od t. . - J ugoS!ovensk_o d:ustvo u ce!ini kara:kterise izrazit O!PIln.IZam na hrCnom I D!pstenar.odnom nivou pa , . _" 1 r~Vlllstopravni .Clanovi druStva sa qptfun11zm~ gl~:tt ~:ns~~~o nJo 1 buducnost. ~str - Mo:<e 8 '; <>cei!tivati. d.a. ce postojati razHka u zeljama i . ahova;nJl!"a zena liZ .razhc>tlh socio-profesiona!lnih grup k 1 pod ~hca)em ?rogih njihovih osol>ina (starosti bra<!noga, st:o nJa 1 ourazovanJa). ' - Ove razlike hi.Ce vildnije na ltCnom ., rodnom planu. nego na Ol)llStenasa opSt Razli~e u ojj~';'im zeljama i strahovanjima u iPOredenju s obzir~~ar; DIIffi ~JJce manj: ~~ ekcmomSki !llezavisnth Zen~, interese. a ove zene UISlpesniJe usk'laduju Ufule i druStvene 3) Opsti istrazivacki postupak a) Upitnik • • . U .~~ JJS t TfrZlV<>nJu pnmenje.n je kako . · •· . . ~·'~" ~7~onaglaseno, UQ>itni:k koji je dao lnstitut u Prinsto~-u. Upi~~ sve :,:l~e tP:"~~~;;,ena standardizova:na pitanja obavezna za .t a se sprovod1 anketa Otvore.ni odgov na anja daju moguCnost da iSI)litanik ~ojim ree· . ono -sto ga Cini sre6nim i zadovdl"nim , " rma uzr~·Zl Standaa-dizovana rpitanja a s\()b d J a od cega strahuJe. ~ogu~_; izlbegavanje unM<>rmno~i to':u:~~~:, t~~~o ie cta tal :"."em _dod.e do stva~rnog sa'drZaja. Sl<>bodni : . •. se na gucilh su :!Zrazavanje neogranilcenog broja zellja ;~~=~:~~ or: P: 7' 190 d .. '•' i ·na ;ta1 n,.Cfu:t. pru2ena je mQgU6nost sv.a;:kom P<Xi•edincu da lznese one IZelje i strahov:anja koja :su •mu u datom trenutktu iz. gleda:Ja najvamija i [<ojima je davao prioritet. ,Prva dJVa pitanja sa le.stv'icoon imaju l!icnu dimenziju, d<>k •se druga dva IPitanja sa 1estvicom odnose na zemlju. (Vldi Urpitmilk - pri-log). Osnovne sla;bosti UQ>itmika, prama ZaJ:PaZanjlma anketara, su sledeee: formullacija !Pitanja predstavljala je teiikocu -u ~ovodenju ankete, naime pitanja au s:uviSe siJ.oZena i Siroka, neprecimo postaVlj ena, pa ni.su dov.o1jno j asna, da lbi O'·mogucavala precizne odgovore jedn()g deJa ispiltanika. Tako na prirrner, ooketari navode u svojim izveStajima: »Pitanja za veCinu is.pitanika tbma su suviSe neodredena, neprecizna i zbunjiva!la su ih<< (anketar, student socioilogije, ;, IBeograda), ili »Mnogo je [O:kSe i e:kspeditivnije bilo -raditi sa Jjudima k<>ji ilffiaju neki razred Skole. Medutim, lkalko sam ja imao Vtr!O malo t<ik!vih, .moZe se zamisliti da mi je posao .bio .zaista teZak<(. (Anketar, studant sociologije ;, Beograda). - ~Bilo je ma!C> ustezan.ja oko davanja odgovora ma <pitanje 2A i 2B d to opet kod manje obrazC>vanlh ispitanika sa •sela. No mislim da se · kod svilll ne bi mC>glo reci da je to billo ustezanje, vee prosto nepomavanje stanja u zemlji. To su veCinom .bitle Zene sredll(j,illJ. g<>dma sa sela, ponekad potjpuno nepism<me, >koje su samo zna!Je da tk.Zu - da bude bolje u svemu, da je ~irv<>t dobar i da se ne razumejtu u te muSke stvarJ.(<. (Anketar, student sociologije, ilz Beograda). Ove teSkoce su zahtevale .mnogo vil'le amga~ovanja anlketara, kako bi ispitan;k mogao da shvati pitanje !koje mu je upuceno. Ovde se svakako krije op,.snost atniketarske grel!ke.' J <>s a;:ko se doda da je sto doslednije ibele.Zenje sldbcJdnfu odgovora, na •Cemu tSe naroCito- insistiralD, vrlo :tOOak zadatak, ova opasn.-ost je tim veCa. ZnaJCi, u izvesnim slru.Cajevima, mo.Ze se pretpostaviti, da -se tra:Zena dbaveStenja nisu !kreta:la u o:kvim zirvotnog iSkustva ispitanika. Ove po.teiikoce nisu d<>§le tolilko do izraZaja 111 pr-obnc>m ispitivanju, jer IS1l ispitamic-i btU znatno o.brazovaniji. Smatramo da bi bilo prlkladnije da se ra:.gov<>r poce() pitanjima koja se odnose na !PrikUtPlianje podata!ka o samom 1 Vidi opMrnije: M i 1 i C d r V o j i n, InteTvju i upitnik: kao sredstvi.> t!l prikupljanje podataka - Savetovanje o primeni statistlke u socjoloSkim istraZivanjima, -Izdailje Jugoslovenskog ·StatistiCkog DruStva Beqgrad, ~957, str. 124-128. 191• �ispitaniku, drugi dio upitnika - te da se na .taj nactn stvodla u lzvesnom smis!!\1 povoljnija .atmosfera za da[je i:zvoilenje t·arzgovora. U svakom sluiCaju mora ISe imati u vidu da i rZelje i strahovanja spadaju u tntimni deo zivota H'ilnosti, i l!lbag toga . se ponekad moze oceiloivati nedovoljna lskrenost ispitani'ka pri davanju odgovora. Mislim da treba naglasiti da ·se kao poseban problem postavlja meilunarodni karalkter amlkete, te je zbog toga nllZno pridrzavanje upitnika i kadeksa 'koje je organizator ankete -primenio tU ·svilln zem1jama u ·kojima je istraZivanje sp.rovedeno. b) Lestvica za odreaivanje vlastitog polozaja i polozaja druStvene zajednice. - Kako je veC reCeno, jprofesor K€111tri1 pridaje poseban zna1caj u ovoj aniketi aestvici (self ancho.ring scaling) 1mja omogurCava da se ana~.i:ziraju i uporede interesi, zelje i strahvvanja ra:dicitih in'<lividua, grupa i drulitava. Ova .lestvica maZe da se primeni •za pri:klupljanje ilnformacija o razl'lcitillll pltanjima. Izradiv du. je IG'Jipetrik (Kilpatrick), a Dine! (M. 0. Denner!) ju je [>ri:menlo na razna ispitivam.ja u trgovini. hpitanik oopisuje sto •smatra ~a najbolji, a iSto za najgori ·Zivot i odreduje na lestvici svoj pdloZaj u sadwSnjosti, prO~ slooti i 'buducnosti. To isto ispitanik odreiluje i ~a drustvenu zajedn.icu. N a taj naCin je omoguCen.o da ispitanik izrazi svoje vrednosbi rasporedene ad vrha do dna 'lestvice ;prema sotpstvenoj oceni !llzi!lllajuCi polove lestvice !kao najlbo[ji, odnasno najgori mogwCi Zivot. 1 Lestvica pri:menjena u OV.Qj aniketi ima 10 ~step€1nica, jei je iskustvo pakaza'lo da se taj broj najlalcle shvata. Isti raze lozi su uticali da se i u ocenji;vanj'U proSlo.sti~ odnosno buduc:... oosti, uzme dl!llterval ad pet godina.' Lestvica simbollcnv pTedstavlja Zivot. Najgori moguCiZiv.ot oznaCen je sa 0, a najlbolj_i 1 -»Ova metoda s~ uglavnom kor,lstila kao sredstvo otk:rivanja spektra vrednosti kojima je osoba preokupirana 1 pomoC.u kojih procenjuj e sopstveril ~ivot, opisujU<!i kao jednu utoManu poentu :felje 1 nade uklopljene u za nj? najbolji moguCi tivot, kako ga ana shvata, a kao drugu utoCi~nu poentu, bnge i strahovanja uklopljene u najgort moguct !ivot koji ona mote da zamisli« - H. Cantril, Cit. Casopis, str. 8, 2 H. cant r i 1 - Stuclt;a o .teZnjama - Scientific American, februar 1963, str. 6, · _ 192 moguci zivot sa 10, ·s tim lito ikrajnje vrednosti .-111Ze lkao »Sidra« 1Za Citavu lestvicu. Izricito je naglaiSeno da se pri primeni lestvice dimenzije ne SJmeju oznarCaVlaii re'Cilm.a, jer »'blitno ru oJVIOj metodi sastojli se u tome da je [estvica jedan samodefinisani konti.nruum fiksivan na Jora(jevima tpo;molm licne percepcije«. Kentrl~ smatra da se, 'Wk<Y!rko \Su dimenzije Irnuto unapred odredene !P""imenom a:ltematiV'llih odgovora, iii [pak primenom liste prideva za koje se rsp1tani'k odlwcuje, <:esto gubi a) raznvvrsnost individualnill odgovora i razHke meilu njima i :b) na ve!itacki nacin se stva• raju odgovori ispitanika, naime sam i:h ispitanik ne fo~ul.rs;: Svakom ispttaniku se polkaze sllka !estv1ce pa-edocavaJUCl mu da V'rh predstavlja naj:bolji, a dno najgori moguci zivot. On sam treba da odredi gde se po soopstvenoj oceni naiazi sada, tj. u vreme a<>ketia-anja, 'gde je stajao rpre pet godlna, i gde .<;e se nal~iti kroz pet godina. Na isti M~in ~e ;J-o~ii': ocena skale za ~emlju. Ka-ajev.i skale =ace •»naJ~eipSe ~e!Je 1 nade« i »najvel:e brige i str>rhovanja« (Vidi "<!'itnik. Pitanja IC IT>, IE i 2C, 2-D, :2E- Prilog br. I). · ' Ako Ze'lirno da -damo ocanu primene metoda lestvice u ovom istraliivanju maglo fbi se reei sledeee: a) Ona predstavlja pdku§aj da ·se zelje i strahovanja doc vedu .u vezu .sa dm.tStvenom situacijo.m, ·te da ISe na .taj natCin sazna ik<~ko pojedinci, <Ydnosno gvupe gledaju na uslove svoga Zivota, i1i na ·razvoj .zemlje, d:majuCi u IVidu period· od 1(} gadina. lb) Postupa!k {Primenjen u ovoj 1estvici Vllllogucava da se v1Se ispolje konkretni stavovi, v;rednosti .i.!U'itamilk:a -i n.a taj naJCin saiOuva raimovrsnost · .odgovora, a donelcle i Wbegnu· fiktivni odgovori. Ta:ko ·se izbegavaj•u jednostranooti 'koje se inalae jiavljaju u 1primeni leetvlca pri prlloupljaju fuzvorni!h podata:ka. c) Primenom· lestvi:ce i i2Jra1Cunavarnjeni p·roseka utvrduje se :ne samo da li je rpololiaj pojedlnca, 1grupe, zemlje 'lliSf Hi niii na -lestvici, nego.- 1 razltke me&l njima, tj. omo:guC:ena: je primena ·a:ritm€'11i11Jki:h postupalka. Ali, pri utvrdivanju razlika moraju se imati u vidu osobine psi:ho•soci<Jl<>Skill lestvica.' 1 Prer:p.a prof. Supeku - Ne moZemo smatrati da i.e lestvica izraZena u kardinainim brojeVima jer a) nema izlaz~nu taCk~ Cij~ je vrednost jed~ naka n1lli -i b) nisu jednakt interval! izmertu pojedinih stavaka .. »NijE;:dna lestvica -koja se upotrebljava ne nosi ove osobu:e,« -- I., Ispitivanje javnog mnjenja, izd. Naprljed«, Zagreb, 1961, str. 261. psiho~socioloSka sup e k - 13 .Zelje 1 strahovan.ia naroda Jugoslavije 193 �·d) Takode treba istaci znacaJ primen,e ovog metoda kao pdk.uSaja da se merilo pri·meni na Sirem rmedunarodnom .pla... nu, te da: se na -.taj. naCin osi:gur·a_::VeCa· .uporedivO!St podataka koji Ce _se moCi _primeniti u Sttem prouCavanju drruStva. Medutim., 1 pored ·svega ne =sme se ·precenjivati zna.Caj· ovog metoda za socioloSka istra.Zivanja poSto je iPreteZno psiholoSki. .Neophodno bi 'biola iflpitati pouzdanost ov<>g merila. IzveStaji am.ketara .go.vore ·o teSkoCama da ~pojedini ispitanici shvate 1estvicu, ·odrede poloZaj za sebe i zemiju, Djpr.: »U primeni upitni'ka najviSe poteSkO't~a i·mao sam 1ka'Cla su i.spitooici m<>rali dati procjeJllll pomoem ;predlozene lestvice. I pored objalinjavanja an,alogijama cesto sam ilmao dojam da nisam potpuno uspi<> craJZjasniti ispitanicilma ilto se od njili trazi« (anketar, student psilioilogije iz Zagreba). ·- »Ispitlllllici, narocito <Zene, VTlo su se ieilk<> snalazile i adluciva'le oko odredivanja stepena na aestvici<< (anlketa>r, stUJdent, iz Beograda). »lspitanici su se .cesto dugo zadrzavali IPri od·redivanju ·lestvice koja se odnosi na sadalinjast, proS!ost i ·.budiuenost Jugosla" vije. Dovodllo ili je u nedD'illllicu to ·sto sve treba izraziti jednim IJrojem«. (Anketa!l', etnolog, :iz Beograda). Moze se [[lretpostaviti da na ovo utnce niska iikcriska ·srprema ankeUra:m.ih Zena, 22°/o Zena su bez :Skole, a 46,5°/o sa nedovr.Seno:rn osnovnom Sk:d.lom, zatim polawina UkUipno anke':" tiranih u uzoJ!lou su domrumce. 4) Neki metodoloiiki prob!emi ovoga rada U ovom radu se ana1iziraju "elje i stEaha~>anja Z€1lla u ode nosu na a) starost, lb) ibraeno starnje, c) til!' naJSe1j,a, d) skolsku spremu i e) zanimanje. OVi pdkaJZ>Itelji su uzeti s <>b2>irotn na pretpostavku da se 111a OIStlaVU nJ1iih vriii -objekiiivno odifenenci;rarnje :lena, a !ilmajuci :u vidu d" se avi IPodac] mogu d<ibiti :iz p.ostcjeeeg izv<lX'J>og materiJaUa. 2:e!elo se da •starosna stmikhlra pdka.iie generacijslke <razlike. Tako prva intervaUna grupa dbuhvata .Zene od 21 do 29 godina, tj . .generaciju koja je va·srp>tana ru socijalizmu. Na zaQost, anketa je obuhvat>la sfilmo ispitanlke ad 21 >gadil!le i vise, te nam nije lbiQo moguce da ddbijemo p<>1!Pu.n[ju ·slllm m'lade generacije. lJruga interva1na gmpa Olbuhvata zene od 30 - 49 glt>dtilna, tj, genaracilju 'koja je ponela ter.et ,rata i ;·evolrucije i ikoja se zav.rJlava onim .godmama starosti koje znace i .ktaj fert&og i <radnog IPeriada jugosilovenske zene. T·t:eCU intervalnu grupu iclne zene uznad .50 gadina starosti, 194 dakle staru generacijru vaspitanu .u predratnom ·periodu. Smatramo da se ove -starosne gr:upe pokfl.8jpaju sa stvarnilffi generacijSkim .ra1zlilkama iko'd nas. Bra!Onu :struikturu delimo na udbi:Cajena Cetill'i ,modaliteta. U po.gledu tlpova naselja usvojeni su statisticki kriteriji pddele na seosko, meSovito i gradlsko IIla.selje. Ova se -podela jedino mog1la izvesti 'na osnovu izvor.nog materijafa. Osnovnu te8kocu pretrpost31V'ljalo je prihvatanje profesiona!Jme .strukture ,koja je kode'ksom ·Sifara :usvojena. Pri tome su .zlbog maiJ.e frekvencije ·st'udenti i pr1vatne profesije SVI!'Stani u ·grlliPll ootalili, .tako da smo ddbili s'ledece kateg.mije: seljanke, radnice, domaCice, lica sa 1.i!Onim. prihodom -i ostale. KaJk.o se ·ova podela ·smatra suvi:Se pojed!nostavljenom i g•rubom, nastoja2lo se da se bar .domaCice podele .na tri grupe prema tipu nasel:ja. MedUti!m, nij.e bi1o me>g>uce bliZe odrecfiti druStveni polo.Zaj 'domaCica :s obzirom na IZanimanje izdr.ZavaoCa. Talk.ode nedostaju poda-ci ·o ranijem zanimanju Hca sa liOnim prihodom. Na Zalost, izvorni materija1 a1ij~ pr.uZio mogu6nost da se IPOdaci wrupiSu po nekoj drugoj prilivatliic vijqj s"cio-jprofesionalinoij strukturi. u skladu sa postojeeiom skoliskim slstemom i dobijenim padacilma usvojena je s!edeca stru'ktura po skooQskoj SIPremi ·bez Skole, nedovrSena osnovna Skala, -osnovna Skola i nedovrSena srednja, srednja·Skola, viSa i visoka Sko'la. Odg-ovori jspitani,ka -su .sredeni po jlllgo'Sloven.Slk·oj vari~ janti ikodeksa sifara i svrstani su u dve gu-upe: a) U.Cne zelje i strahovanja i b) OIP8tenarodne zelje i strahovanja. UsvajajuCi ovu podelu u radu .poSlo se od ~injenice da su val!'ijacije odgovora, lkako na ~~Cnom taka i ha apStenarodnom pllanu, veHke, a .Cesto i sa nematnim frelkwencijama. Profesor ,_KentrU je zanemario frekvencije ispod 5°/ o. U ovom radu usled izbora poduzorka, u lll!lalitiCki rpostupa/k 'UlZete su z<Jlje i strahovanja koja se jav!ljaj01 sa U!Cestal<>S(m do 3°/o, 'kako ne bi hili zanema-reni oni Qldgovo.ri koji su fPO naSem mi5ljen.jl:l ;hili zna:Cajni u ovom tspitivamju. Odgovari ·su, u -ci'lju uspeSnije analize, grlliPiSllllli prell!la sadrzaju. Kod Ulcnili IZelja i strahovanja rpoSlo se od tri nivoa _..::.._ ispitanilk, _porodica, d:t-u:Stvena zajeilln!i.ca. K,od qp§tenarodnih Zelii'a i stra!lwvan,ja p~>o se od oJ>Stiih ka pojedinaenilm 'i selkundarnim. Lime Zelje prertla tipu odgovora ·razwstane su ·u Cetiri . osngvne grupe.J ·to: 1Hiena .sr:e4a :; 2!dravlje, ·2) zi'hrav!lje, i sreea U po-rodici, 3) liiCni i !Porodi0n1 etkonom·ski po1oZaj, 4) ostale 13* 195 �zelje. Sasvi:m · je :SHean !Prfulcip !POdele liilnih straho.vanja na ":':'ovne grupe, s tom ·razjikom )ito se javlja ikao peta kategoriJa - betz strahovamja. Osnovne grwpe zelja dele se na viSe moda!iteta nego strahovanja, jer 1m odgovori u tom pogledu billi r.azn-ovrsniji. Tipologija opstenarodnih zelja takode je razudenija od tipo[ogije opiitenarodnih strahovanja. u odnoou na oostenarodne zelje usvojrli smo Sledece osnovne grwpe: 1) ;,piiti razvaj socijali0ma, 2) privredni razvoj zemlje, 3) zlvotni standard gradana, 4) razvoj prosvete i zdravstva, 5) mir. Opstenarodna strahovalllja podel!hl.i ismo u tri osnovne tg·rupe i to: 1) ug>rozavanje razvitka socijalmna, 2) ·be~bednost zemlje, 3) elementame DO\P<>gode, 4) •bez strahovanja. Nastojalo se da modaliteti lz kojih su formirane osnovne grnpe •cine prirodne i logiiine celine. Prirodno 'kao i kod svake tipologije, i ovde se postavlja !Pitanje hom~enosti stvorenih grupa kao i gub1jenje raznovrsnosti i ori:ginalnosti individua1nih odgovora. S <>bzirom da ·su iS!Pi tanici bi!li iz svih kra; je'Va n8.Se zenJ!lje ;to je ra.zliCita druStvena situacija i Zivotno iskustvo uticalo da je spekta,r zelja i strahovanja lbio >vellki, te je ·i naj·iiira klasinkacija moral a da dovede do IPOjednostavljenja. Ali, !PO naliem mil'i!jenju, u•-vojena tipologij•a Lzrazava najn"!Posrednije vezu ,pojedinca sa >drulitvenom 1praksom koja je sastavni deo njegovih llenih, porodiiinih i oplitenarodnih uslova •zivota. Stvaranjem zbirnih tabela !Prema .tipu odgovora prmita \8<! moguenost <d-a se sagl<>daju najsire tendenciJje zelj.a i stra:hovanja jug.os1oV~ensk:lh zena [<oje utvrdujemo i ana~ Hziral!b.o u ovom r~du. LestV'lca IPdkazuje ka:ko m~ i.<qliilanlci shvatili svqj rpol.ozaj i pol<>Zaj druStvene rzajedlnice u vrerrne sprovoa<mja an'kete, pet gadina :~>re toga i rrjJhova oi\el<ii'ITam,ja u buduenostL U ovum rarlu se prlstu[>11o .izraeuna"'"'IliiiU pre>seloa za 1sadalinjoot, proslost i buduenost rm"juci u v'idu odredem.e strUJkture.' Porede~ njem !P:VOSe!ka UO!Cavaju se pozitivne, odnoSllio nega1livllle rflz!ik.e -q 10ceni ipoloZatj,a na 1estv:ici i na OOillo_vu tog;a se zaikljruCu.j€ Anketa je obj~vljena. maja 1962. godine. ZnaCI, J)od sada.§njo:Cu se vreme 1ZVOI1en.Ja ankete, pod pro.SLo§Cu stanje pre pet godina, tJ. 1951. gocf!.na; a pod. _buauCno§CU 1961. godina. · 1 p_odrazu~ev~ Metod 1zra~unavaDJa proseka na lestVici - Broj stepenice (X} koju. su ispitanici odredill J}B skali pomnoZi se njihovom uCestalo§Cu (f). Zatim --s~ .zbroje sVi proizvodi (xf) i dobijeni zbir (I:;::d) se deli sa brojem anketiranih lica ('Ef),_ ~uzln:ajuCi o~e koj_i su odgovorili sa »ne znam« ili nisu dali odgo-vor. Nata~ naCin-dobije.t:l prosek (x)-predstavlja procenu poloZaja na lestVici ;za sadaSilJost, proSlost lli 1?';1duCnost za ·ceo uzorak il~· pojedine strukture. 196 o optiJmmnu, .odnosno pes:imizmu .ankefual!l.ih lica. U stvari, merem.je optlmizma ¥1\!!i se poredenjem poloi!aj-a prooloot sarlaSnj.ost - budu6nost, te re lilJa <>SnO'VU toga donosi ocena uspona _:_ aptilrn11zma, stagnac]je, odnoSDJO pada, ·tj-, JI)esfun.imna.' 5) Karakteristike uzorka' Osno~1i slkup u uoon-ku su saCimjarvaJi sta!llovnici izmed:u 21. i 71. godine starosti. Oni ;S'.l padeljeni na dva nezavisna podslkurpa, g.ra<Moo stanovi~tvo l \staoVID!iStvo seoskih i m~avli.­ tih na!iel(ja. Podu~oraik ilz prvog 1p;odskU1Pa ilznosi 695 (0,2'36°/o) gra)dsiklh sta!llovnlka, a iz drugog podSkUIPa 829 (0,103"/o) \staIliO'Wlika meii<>Vitlh i Seosiklh naselj'a. DaJkle, u uzorak je blllo izrubrano 1524 oiliasla stanovni[<a (odnosno 0,138 promila) od ukupno 11,011.600 odrasllh stal!l.ovniika u cel.o<j zmnl:jL Uzoraik j.e bio dvoet81Pffi: j.edinice pwe etarpe 1b'ili su p<>pimi :l<rugoV'i, a jedinice druge etarpe sta/llovnidi izmet'tu 21. i 71. ge>ditne. Pri izboru se n'isu tUZele u 1o!brzir stvame ;p:r;aporo.ije s.tanorvniStv:a po njegoV'i:m osnovni:m karakterlstikama, nego se 'imala u vid u ocena jpropo:rcije odgovora 111!a odredena pitanj!a, doibi1ep.a u probnom attke1iiranjlu, &ne se dbe;obedila .r"!Prezentati'VI!lost ne samo uzorka u ceiiilJi, nego i pojedinlh grwpadja. Vell&a uzor'lta koja je reprezentatitvna Ill ,OV{lll11 slruJC~ju ne zavisl ord b.r.oja jedinica u uzora<u, nego od varij,aJbiili~eta obelezja kQja kaTa:kteri.Su :te jedinice. (U oV'om slucaju odgovol'i na pitflllfja.) Varijabilitet je meren relarlllov:nom vari(jaillSom. ~~bor je vr~en p.omocu ta:b}ica slwCajlllih 1br.o:jeva. 3 1 Uspon. ~ tj. ukoliko je ocenjeni poloZaj vHii od poloZaja sa kojim vrSimo potedenje, ocenjujemo kao optimizam; pad, tj. ukoliko je ocenjeni poloZaj niZi od poloZaja sa kojim vrSimo porertenje smatramo kao pesimizam~ a ukoliko izmed:u .Pored~nih- poloZaja nema razlike ocenjujemo kao stag· naciju. 2 QpSirnije o planiranju ovog uzorka D. N 1 k o 1 i C: Planiranje i reatizacija projekta uzorka za anketu o lic!nim t opStenarodnim fteljama i strah.ovanjima - StatistiCka _revija, br. 2-3/XI - 1963, str. 144. 3 »Kao Sto se Vidi,- ove veliCine (tj. veliCine nezavisnih poduzoraka u oba podskupa, naselja gradskog tipa i naselja seoskog i meSovitog tipa z. G.) razlikuju se izmectu sebe, poSto se razlikuju i odgovarajuCi veli<:!ine proseCnih mera relativnih varijabiliteta u oba podskupa. Medutim, od veliCine nezavisnih poduzoraka u oba podskupa -nij~ se ni zahtevalo da budu jednake, vee samo. da obezbede, ocene Cije Ce relativne standardne greSke biti jednake (prvi ograni~avajuCi uslov), Sto je i postignuto samim na~inom izra~unavanja. Sto se tiCe drugog ograniCavajuCeg uslova, lako se moZe videti da zbir veliCina oba nezavisna poduzorka daje ukupnu veUCinu uzorka u celoj zemlji (695+829=1.524). UopSte ispunjavanje_ oba ograniCavajuCa uslova obezbedeno jE: samom primenom metoda prosei'mog ili nUltog podskupa za simultano planiranje nezavisnih Poduzoraka u viSe komponentalnih podskupova, u Cemu i leZi njegov teoretski znaCaj i njegova praktiCna vrednost«, Isto str. 148. 197... �Kao ·sto •se wdi, prNlkom planiranja uzonka nije se poe. Iazllo od [pola i drugih demografskih karakteristlka. U nzovku od 1524 odrasla st..ov;nlka zane su ~:>Stupliene sa 50°/o, tj. 7.62 zene. Iaiko se <ona da je, prema p<>dacirna statistlke, broj Zena u Uk.upnoj strukturi stanowtiStva neSto veCi, u OVD!lll .slucaju je (zbog metoda lzbora uzorka) dovoljan manji [p<>dmor'!k za Zene, jer SU se IZene pokazale homogenije u odgovoriana od mum<:araca, •cime je obezbedena zahtevana [pOOZdanost. Posle sredivanja podat.,ka Jz d:zvorne>g materija1a, dobi1i 1 sino 'SledeCe iStrukturre »podfu:zo~« u aps. br. neudata udata udovica razvedena nepoznato % 79 558 92 31 2 1D,4 73,4 11,9 4;1 0,2 762 Svega: 10il'/O u aps. br. sc;:lo meSovitb naselje grad % 356 39 367 46,72 5,12 48,16 762 Svega: 100°/o aps. br., nepoznato 170 354 156 49 26 7 % 22,3 46,5 20,5 6,4 3,4 0,9 Svega: 762 10il'/o ·U bez sko!e nedovrSena osnovna ~kola osnovna skola i nedov. sa-ed. §kola srednja §kola viSa i visoka_ Skala 198 - 1000/o u aps. br. .,, 17,98 12,08 radnice 10,63 slu.Zbenice 51,44 · 5' 38 domaCice 41 • 2 49 11ca sa UCnim priho dom 19 ' ~o~s~t~ru~i--------------------------~~;-----------:lci 762 10il'/o Svega: seljanke 23,09 46,86 30,05 762 Svega: d) Sko!ska sprema u aps. br. 137 92 81 392 % 176 357 228 21- 29 godma 30 - 49 godina 50 i viSe godina c) Tip naselja . Zena: a) Starost b) Braeno stanje . e) Za.ninumJe ,J .- �•Jo Broj ispitanika 25 375 Moderan ured:aj iku<Ce; auto 24 368 Pob<1ljsanje standaroa 21 319 Zdrav'lje u porodici 17 257 Stalan ;posao 9 140 Da hi se mogao uaciti ,uticaj pojedinih struMura lila zelje i sbrahovanja jugoslovenske ilene billo je potreh<no prethodm.o raZ'Illotriti opste rezultate anil<ete, a [pOSebno da H se i kakve ra2illke .jaVI!jaju pod uticajem [po!lne strukbure. Kako je al>rada pod a taka Jmstltuta tla medunarodna drusbvena istr..Zivanj a u Prinstonu data u frekvencijarna Zelja i strahovanja ilzra.Zenih u re'l-ativnim brojevima, to se i ovaj o[psti pregled krece u tim Razonoda 8 129 Imati ·viSe (para 8 126 Mir 7 114 Smanjenje poreza za zemljoradnike 7 112 . o:Jnni~Tima. B<Jlje .socijalno osiguranje 7 106 6 97 Srecan porodlcni III. OPSTI RREGLED REZULTATA ANKETE 1 ~ivot Uspeh u ·Skolovanju; strucno 1) Licne zelje i strahovanja usavrSavanje a) Licne zelje - Rezultati ankete, ialko su odlgovori Uip.rosceni kodiTanjem, govore da je spektar \lJC\nih ze!ja bio reJatitvno ogranicen. Sa ucestaloscu u il!lterva1u od 5-40°/o javlja se 17 modaliteta (vitli ta'belu 1a). Poonag.a:ti Clain.ove porod~ce 5 80 Preseliti se u grad 5 78 Tabela la. O.stati p<Moprivredm.lk 5 76 LICNE ZEWE (lzvor ~abela B1 - •Jo Skdlov~e <ieee Zdravlje Imati kucu, stan; ~pobo!fjsati Srel!a i stambene 'Uslove 40 33 Broj lspitanika 611 506 33 498 I Kao izvor za tabele la, Ib, lc, ld i 2a, 2b, 2c, 2d poslutio je obracleni materijal Instituta za me<tunarodna dru~tvena istrativanja iz Prinstona. Uz svaku tabelu u ovom tekstu 1Zvor je odretlenije ozna~en. Izuzetno u tabelama la, lb, lc i ld dati su 1 apsolutni brojevi, jer su i on1 objavljeni u prvim rezultatima. 1) Kao sto se v!di, od sest zelja sa najvecoon u~estaloscu tri su ishljuCivo vezane za materijalni poloZaj, a jedna samo posredm.o. Zaposlenje dollazi na osmom mestu sa frelwencijom od 9"/o, a zelja da se irma viSe novca na desetom m-;stu ."~ 8°/o. Na jedanaestom 'i dvanaestom mestu sa po 7"/o JaVIJaJU se Zelja !Za mirom i -Zelja·za smanjenjem-poreza. Ako posmatramo uticaj polne strukture na ovalko lzra'!:ene zelje vidimo <Ia je redosled zelja slican i ikod on'\.tSka-raca i kod zena. (vldi tabelu 2a). 201. 200 �Ta.bela 2a. Ovi rezultati pakazuiu da je nacsa po}azna tearijska preto postoj..uj.u ra.,lika rnmectu muilkaraca i IZena u nasem. druiitvu opravdana. Kada se radi o intimnim zeiljama pojedinca, ,zena se pokazuje ne_· sam.o u svetlosti majke, ~eC: se uoCava da ,je ona i vi:Se vezana za ikluC:u, ;bez obzira na proces emancipacilje zene kQji je nesuannj'i'V, do'k muilkarac pokazuje viSe interesovanja 12a zaposllenje i da!J.je Skolovanje .. Vekovna ekonomska nejednakost, a osaJda'!lnje ~t..uje, imaju "voj uticaj na ovakvu strlllk'turu zelja jugoS!ovenske zene. posta~a LICNE ZELJE PRElMA POLU Ze n e Mu-Skarci Razli- II ·r, ka procenata S:reCa i Skolovanje dece Zdravlje Imati kuCu, stan Srecan porodicni Zivot Moderan urea"j kuce Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici Imati viSe para Stalan posao Razonoda Mir Pomagati Clanove porodice Smanjenje poreza Bolje soaijal. osiguranje Preseliti se u grad Ostati poljoprivrednik Uspeh u skolovanju, struCno usavr.Savanje (Izvor tabela 46 38 35 28 24 21 21 10 8 8 8 7 6 6 4 4 3 SreCa i skolovanje dece Imati kucu, stan Zdravlje Moderan uredaj kuCe, auto, motor SreCan porodiCni zivot Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici Stalan posao Uspeh u skolovanju, strucno usavrSavanje Razonoda. Smanjenje poreza Bolje socijal. osiguranje Imati viSe para Mir Preseliiti se u grad Ostati poljoprivrednik Pomag'ati' ClanOve porodice 34 31 29 + 9 24 + +12 +4 Tabela lb. 21 21 LICNA STRAHOVANJA 12 11 + + 10 ~3 9 8 ~1 8 7 7 7 9 •;. 43 Broj ispitanic ·ka 658 31 47.1 Rat; nukleami rat 27 408 N euspeh dece 14 206. Nesrecan porod>cni zivot 11 162 3 Bolest, smrt ~1 + 3 ~2 ~2 ~3 Bdlest, smrt i T nes~eCa u poTodici 6 ~2 Nez"Poslenost llena ili •I!Iana porodice. 8 120 4 ~7 NizaJk •standard 8 118 Nerodna 5 82 5 78 B1~2) Meau.tlm; P"' procentu izra:!enih ze!j a zene se u . iZvesnoj mer1 razl>kuJu od mu:§karaca. Tako na ~primer 'lwd zena je :.<a 12°/o vffi_e na~ailena zelja za srecan Zivot i lb~uenost dece. ·Odmah zat1m razlrka je najuocljivij a u pog!ledu licn<>g 2id<rav1ja i 2ldravlja •clanova porodice (raz1lka !JO/o u korist zena). SraCan po~odiCni Zivot · i iS tan, odnosno lk:uCa, su 'dalje Zelje -koje ·Zene im-a.Z·avaju !Vi:Se nego- muSkarci. Zene izrazito p·oka~uj~ m~nju zelju ~a daljlm ~kolovanjem (~7%), kao i ~vim -onrm sto Je vezano 'Za ~ra:dne odnose i socijalnu po1itiku·. 202 'b) Licna strahovanja 7 L godima Nereseno 1stambeno pitanje (Izvw: ~albela C1~1) Strahovanja jugoslovens:Icih 1!judi u najveeem l!>rocentu se odln<>se na 7!dravlje, kako [lt>no - 43°/o, taka i Clanova porodice - 310/o, kao i na :sreCan Zivot dece - 14()/o i porodice kao celine - 11°/o. Pogo!"Sanje materija'lnog polozaja, bi[o u poglesdu zapos.lenja, prihoda, stambenih 1prilika i sliCno, javlja se znatno rede. J edina strah od rata, >eesto naglailen kaJa strah . 203 �od nukllearnag rata, javlja se i u -uenim strahovanj:ima sa znacajlllom ucestaloiieu ad 21"/~ (vidi tabelu lib). U pog!edu uticaj"' poJne :strukture dobijamo ·iste rezul• tate kao i ikod izrazenih 'lienih zelja (vidi t!jbe[lu 2b). Jo86u preko 5"/o, sedam se Cidnosi na (priwednli ra,.voj zemlje, 6 na zivotni stamldavd .gradana . (vidi tabelu lc). Tabela lc OPSTENARODNE 2ELJE Tabela 2b. "I• Broj ispitani- Pobo!j'sani standavd gradana 40 615 OCuva.nje i razvitaik socija.Jizma 27 415 Mhr 25 381 +14 R<>zvoj industrije 24 370 Tito - 23 350 10 -I + 7 + 7 Razvoj poiljO[privrede 16 241 7 7 6 + I -6 -1 Razvoj saobracaja 14 220 Re!lenj<> stambenog p;;tanj a 13 201 Ekonom!d<a staJbillmost 13 195 Naciona1ni pr<>S(peritet 9 139 Zaposlenost 8 118 Opsta lzgradnja zemlje 7 112 Elektrifikacija sela 6 92 .6 87 Izjednacenje plata 5 83 ViSe Skala, 18ire obrazovanje 5 82 Stambena imgradnja 5 74 Naciona1no jed:i!n1stv.o 5 74 Bo!ja zdravstvena sluZba 5 70 LICNA STRAHOVANJA PREMA POLU Ze ne Bolest, smrt Bolest, smrt u porodici Rat Neuspeh dece NesreCan -porodiCni Zivot Nizak standard Nezaposlenost Nerodna godina NereSeno stambeno pitanje H 43 38 26 17 14 8 5 5 5 MuSkarci Bolest, smrt Rat Bolest, smrt u porodici Nezaposlenost Neuspeh dece NesreCan porodiC.ni Zivot Nizak standard Nerodna godina NereSeno stambeno pitanje 'ka I%I Razli· ka procenata 43 27 24 11 5 (lizvor tabela Cl-2) Stra!hovamja Zena vezana su IZa zdravlje 10lanova [pOrodice (izrailena su za 14°/o vlse nego kod :mll1SkaTaca), za nepovoljnu buducnost dece i nesrecan ;porodicm ·z;vot (sa rpo 7°/o vise nego kod mullkaraca). Nasuprot tome, strahovanja muSkaraca su znatno vlsa u [pogledu nezaposlenosti (11°/o !kod muSkaraca, a 5°/oikod zena). 2. Opstenarode zelje i strahovanja a) Opstenarodne zelje jugoslovenskih ljudi su !POkazatelji odnosa pojedinca [pr&na drulltvenoj zajednici, a takode i njihovih shvatanja lbitnih problema napretka zemlje. Od 19 moda1iteta u kojlma se jav}jaju ·O[pstenarodne zelje •sa ucesta- 204 dug zivot i zdravlje Smanjenje poreza za .ze_mlj<>i-fl,dni1ce· (Izvor: Ta•lJella · Dl-1) 205' �·OpStenarodne zelje jugoslovensklh !judi ·sa ucestaJoseu iznad 20°/o rpdkazuju politi(Jku zrelost i shvatanja bi1Jnih problema ~alizma 1 mira. 40% ispitamlh gradama .Zeli poboljsanje standarda jugoslovenSkih •!judi, a oko ~etvrtina vezuje sv.oje Zelje za soci:jrallza.m .il !I'.azv;oj .ilrrdustrijre. OCuvanje mira i dug Zivot i l1ldTavlje predsed'nika Tita takode ·lzrooava oko 25°/o ·svih ispitanrka. Pri oceni ovlh od.govora treba imati u vii!u i <>Pstu rpoliticku situaciju u zemlji u vreme obavljanja ankete. 'Nairne, anlketa je sprovedena neposredno rposile govora predsednlka Tita u Splitu, !tilaja 1962. goddne i preuzimanja svih onih .poznatih mera ikoje su sadr'Zane u pismu CK SKJ. Prema pismenim izjavama aiilketara ispitanici su u veJikom fbroju bili ofkupirallli proJilemima koji &U istafknu:ti u '1Pli1Bkom govoru i koji su naiSli na jedlllodu&no oclobravanje i .po'd..Siku. Anketari lsticu da je veltki lbroj ispitallli<ka u svojfun kontaktima s njima :pokretao pitanje iz Titovog govora iUi pri foronulisanju svojih op.Stenaro.dnth Zelja ,poZ'ivao ISe na njega. 1 U nekim. od'govorima to se izrazito za;pa.Za. :Na prbner, >>Prvo i osnoVIno ~e da ibude milr. 13ratstvo i jedmstvo '<la 'ostane i da se joS viSe o'drZi. Da se otldlone neki nedostaci u ~rav­ ljarnju: rasp= u platama, bo!je p1aniranje, da se o!Jkloni biro<kra1Jski n~in nlkovodenj a, da se o!Jkloni krimimal u j>ri• vredi, ·da svest ·radnika prema radu lbude na NiSem nilv·ou«. (Anlketni 'list red. hr. 173 - Srbija). Ostaje otvoreno iPitarnje da li bi se u sada ponov1jenoj anketi dobm s!U&li odgovori na tako visokom po<litii!kom nivou, gledaju6i na rerultate a,nkete u celini. Polna ·struktura ima izvesnog uticaja i na uiCestalost u kojoj se rpojavljuju odredeni modailiteti opstenarodnih ze!ja (virdi tabelu 2c). Tabela 2c. OPSTENARODNE 2ELJE PREN1A POLU i Poboljsan standard 38 29 Mir Tito - dug Zivot -i zdravlje OCuvanje i razvoj soaijalizma Razvoj industrije ReSenje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Flazvoj saobracaja Razvoj poljoprivrede Zaposlenost Oplita izgradoja zemlje Nacionaloi prosperitet ViSe Skola, Sire obrazovanje Stambena izgradoja Bolja zdravstvena slu.Zba Elektrifikacija sela Smanjenje poreza Izjedoacenje plata Naoionalno jedinstvo (lzvor: 0 uticaju govora predsednika Tita na odgovore ispitanika anketal'i Cesto govore u svojim izvjel!itajima. »Gover predsednika Tita u Splitu je uticao na sadrZinu mnogih odgovora. Cini mi se da sam osetila odul!ievljenje l!ito je Tito u svom govoru izneo problem naSeg svald.dal!injeg ~oveka i nije slu~ajno Sto su mnogt !e~ leli da Tito bude jol!i Predsednik Republike« - Anketar, student soeiologije iz Beograda. »Imam utisak da su nastupili (ispitanici) dosta otvoreno i da su nove privredne mere i koraei koji se preduZimaju, pos~bno govor Titov, u(!inlli da anketa u ovom krugu dobije svoj smisao«. - Anketar, student soeiologije iz Beograda. Mu!karcl e n e T~bela 22 19 19 16 13 12 9 8 8 6 6 6 6 5 5 4 4 'I I Poboljsan standard OCuvanje i razvoj socijalizma Razvoj industrije Tito - dug zivot zdravlje Razvoj po!joprivrede Mir Razvoj saobraCaja Ekonomska stabilnost Nacionalni prosperitet ReSenje stambenog pitanja Zapos!enost Oplita izgradoja zernlje E!ektrH>kacij a sela Izjedoacenje plata Smanjenje poreza Nacionalno jedinstvo ViSe Skola, Sire obrazovanje Stambena izgradnja Bolja ·zdravstvena s!U.Zba Razli-. % k:..pro~ cenata 43 -5 35 +8 29 -2 24 +16 22 21 16 -10 16 -4 12 -13 10 8 + 7 7 7 + 6 + 1 1 -6 6 + + + 6 -2 5 4 -3 4 -2 1 2 2 -1 Dl-2) I 206 Najuo~Ijiv;ja rarzllka u ikorist .Zena jeste u izraza>Vanju . ze!je za m>rom - 8•/o - i zel)e za dug 'zivot IPredsednika Tita · - 6'l/o. 1Jporedo s tim, Telienje i p~bolj~anje stambenog pitanja doonlnira ll<ao zelja zena, i javllja se za 8°/o viSe nego kad mUSkaraca. Nasuprot tome, zene ,pc>kazuju rnmogo manje interesovanja za priNredne probleme zemlje ·~ ra:zyoj indu- 207 �1):' i ,,. i! strii<; 10"/o, razvoj (po!jopriwede 13°/o, sa<>bracaja 4"/o, nacion~r !PfOSperilet 6°I 0 su .razllke u izrazenim zellj ama u kor-Lst mws"karaca. NameCe se zakljurCa:k !kao i kod ilzra.Zenih HOni:h ,ze1ja da su Zene, i pored otvorenog pr-ocesa emanci(pacije, joo nedov<l!ljo oogai\oV'ame u IP<>litlOkoon i prlvrednO!lll zivotu zemlje. b) Op!itenarodna strahovanja Tabela 2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA POLU Ze n e 80 Rat Tabela ld. OPSTENARODNA STRAHOVA:NJA •Jo Broj i:s[lita.nika . Elementame nepogode Povratak starog reZima Strahovanje za Zivot Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Jugoslavije Okupacija II Razli% ka procenata Muskarci 1%1 Rat + 73 Povratak starog reZima Strahovanje za Zivot Tilta Elementarne nepogode Bez strahovanja Nesloga naroda Jugoslavije 6 6 6 6 7 8 7 -2 6 -1 5 4 + 6 Rat 76 1.164 Elementarne nepogode 19 295 Povratak starog reiima: 7 105 Smrt Tita 6 98 Zanimljivo je da se strahovanja javJjaj;u upravo pred 5 5 Okupaoija 1 (Izvor: TabE!Ia E1-2) Bez strahovanja 6 85 N eslo,ga narada J'llg'Os!wvije 5 onim druStvenim i prirodnim .sHalll1a prema lk:ojima se ~ovek kao !pO'jedinac 01seCa nemoCan - nulcl.eami rrat 1 elementa.rne 76 nepogode. Okupacija 5 72 (Izvor: TOJbela El-l) JugoslovenSki ljudi lkao i narodi ostalih zema!lja u s.vetu, strahuju najvi.Se ad uzasnih posledica o:nr!Olea;rnog rata. Strahov..nje dd rata izr..Zava 76°/o tspitamlka sto predstaV'lja najvecu ucestaJiost ikoja se ja'flja u •zra;Zemm llC:nim i opStenarodnim ·zeljOJma i strahovanjima. Strah od elementarolh nepogoda pred kojima je covek, iako ,ucesnilk: nau1mo-tehni0ke revolucije sadaSnjosti, j.os lllVek i!lemoCan, javlja Se. u ovoj a,Jlk:eli na \:lrugom mestu sa 19°/o. Verovatno je na rezultate ankete uticao zemljotres u Makarskoj. Zatim po ucestalosti dolaze strahovanja - opasnost po socljalni poredak, liCooist druga Tita, jedin.Stvo n<>sih naroda (vidi tabelu ld). Pri tome razllke u palnoj struktll!ri ogtledaju se u rprvom redu u strahu od ·rata i to 7°/o u [wrist zena (vldi ta:belu 2d). 3. Poloi!aj na !estvici. OpSti po!Joza,j na iestvlci jrugoslovenslkih lj'Udi karakterr!ie izrazi!f: ~ptimiz31l11. 1 208 L Pro/Host SadaSnjost BuduCnost · i c n 0 s t Ukupao Muskarci I 4,3 5,0 6,7 4,31 5,06 6,85 I DruStvena zajednlca I Zene IUku pno IMuskarci I Zene 4,33 5,01 6,73 4,9 6,8 8,6 4,96 6,8 8,5 4,86 6,8 8,6 Rezultati su sa gle!Clil§ta interesa socija[tstlCke rlrulltvene zajedln:ice !posebno pozitiV'ni, zbog toga !ito je qpti:mi«am narocito nag!la!ie111 u pog<Jedu razvitka i bud'W1mosti na!ie drustvene zajednice (JVitii grafikon 1). u tom okviru i svaki pojedlnac optimisti~i gleda i na svoj sopstveni ljloQoliaj, ko:ko u sadaSnjosti, truko i 'll ibuduCnosti. 14 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 209 �Grolikon LICNI POLOZAJ ISPITNIKA I POLOZAJ DRUSTVENE ZAJEDNICE U PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI 10 9 8 Poloiaj druStvene zajednice \,"' 7 •/ 6 5 / / / _,;' 4 3 2 0 proSiest sadoinjost buduCnost 1957 1962 1967 Possbno je zani.im.:ljWo da polna strUJktura ne utiCe na i:zraZeni optimi:zam u pog'ledu polozaj a na •lestvici, kako u od-, z:i.osu IJifuost, ita:Iro i u odnosu na d·ruS~venu zajednicu.' Merenje optimizma poredc;mjem 1polo.Zaja .proSlost - saqa&njost i sadaSn:jost -'-- buduenost i ocena uspona, stagnacije i parda oonogucava nam tlublju anali:zu samim tltn sto staticku analilzu zamenjUje dinamOOkom. ReQativno malla veCina 56,8•/o - smatra da danas zivi bolje nego u proiilosti, a jedna cetvrtiha da z;vi gore. Tri cetvrtine svfu ispitamika gleda sa velikim optimizmom na budu6nost, a manje od 109/o o·CekuJe pqgorsanje svog polozaja u ibuduenosti (vldi grafikon 2). · Medutim, u odnosu na druStvenu ·zajednicu optim~zam je Znatno izraZeniji. Rreko tri Cetvrti:ne ispitanika smatra da je sadasnjost nase zemlje holja od proslosti, a soono 15°/o da je to omnuto. Elizu 90°/o gleda s optimi:zmom na buduenost, ddk je broj onlh lkoji sa pesltni2llllom gl!edaju na lmducnost drwtve<tJ.e zflj~dnite lbezmai':ajan - 2,3"/o (v1di gra£i!kon 3). na I oV'de polna stru'ktura -nema oznaCajniji uticaj ni u oceni liOnog poloZaja, ni u oceni op.Steg stanja dru~tvene 12ajednice (Vidi grad'ikone 2 i 3). Ov-i rezultati su .pr1rodni i moglli :su se oCelkiva:ti s obzirom na usrpesan razvitalk socija[i,ma. U pogledu pouzdanosti odgovora moglo bi se smatrati da 'SU odgovori koji se ·ordnose na proiSlost realniji, jerr se radi o -odredenom wemenskoni pedodu o'd pet godina koji je proSao i koji su i~itanici do~ive'li. Veoma naglaSeni pozitilv.ni rezu!J.tati ankete u odnosu na ibud!u,Cnost,· naroC.ito ibudu6n01St ,druStvene zajednice, mogli lbi se obja:sni,ti,' po naSem miSljenju, po~itivnim UOnim iskustvom doZi:v:ljenim u proillo.sti, ikao i pre1jpostavkom da isrpitanici pobo1jsanje svog HOnog cr>oloZaja vide 'll oCekiVanom · prethodnom raZivolu .druStvene zajednice. PosmatrajuCi ·OVU .Ci·njenicu na relaciji liJCnost - druStvo, postavlja se i!Jitanje da li je pojedinac vee rdovoljno svestan cinjenice da je opsti princip nase dmrlitvene zajednice da [iolazi od. ~caveka ·i njegove 111Cne sreCe kao uslova za sreCniji ·Zivot .dru~a u •celini. MOIZda bi u .tom pagledu i ·optltnizam u poe gledu liene huduenast\ lbio jerdnak optinrlmnu u poglsdu buduenosti rdrustvene <zajednice, a. ne talko $kronmo uklopljen u olkvire opSteg 111~etka drustve111e zajedlllice. Opi!ti .rElZU!ltati ankete o zeljama i straho,vanjima jugoslovenSkTh !judi polkazuju da p<>lna struktura ima i:zvesnog tittcaja, poseibno na IHCnom planu~ -.Razlirke .su vidljive_ prvenstveno u· uCestalosti pojedinih modaHteta, a manje iii nikako 210 14' • * * 211 �Grafikon 2 MERENJE OPTIMIZMA A. Li Cni poloiaj i spitanika u sadaSnjosti upor~dj en sa poloiajem u proSiosti i buduCnosti Grafikon 3 MERENJE OPTIMIZMA B. Polooaj drustvene zojednice u sadasnjosti uporedjen sa poloiajem u proSiosti i buduCnosti % ienskl 1·11 J.JJ 1- proS lost II- soda.Snjost 111- budu6nost 212 .Ji.JJI Zenski muiki ukupno ukupno 11·111 I • II II • Ill 1·11 11-111 ~ u usponu ~ u padu II'- sadaSnjost ~ I!QQS2I stagnira - lilt- buduC:nost - b ez odgovora li- proS lost I • II ~ II • Ill u usponu ~ stagnira 1·11 11·111 ~ u.. poclu - bez odgovora 213 �u nJihovoj raz;>~likosti. Pored op.Steg aptimlzma i n"bitni!h ;azlj;l<a ;t -pol?fZ~Ju na Iestvici, jugoS!ovenSke ~ene .posebno. ~zraz~v~~u zeil]e •1 s~rahovanja vezana za njihov po[o.Zaj majke~ 1 f~kCIJe u porod1ci. Sva:ka'ko treba uzeti 'U obzir i ern.ocio-; ~a1n: odn?s Zene prema Zivotnim- .problemiocna. Pri tom tre'ba; 1 :~atr u VIdu_ .'d_a :U modaliteti Ze1ja i strahovanja muSkaraeai 1 zena ~koro 1sti, sto rgovo.ri o procesu emancipacije Zene, njene: s~e _vece ravnopra'Villosti i stvarne sposobnosti za uoCavanje' ~1tnih pr?bl~a u odnosu na svoj pol~aj, porodicu i drustvenu za]ednrcu. IV. UTICAJ STAROSNE STRUKTURE NA ZEWE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ !NA SKALt 1Starost deluje ne -samo kao biolo.ski :nego i kao socijalni cinillac. Ona je !IJre svega antropoloilko obei..Zje coveka koje se drustveno obllkuje. U zivotu pojedinca i druStvene zajednice ra1iHkujemo doba covekovog detinjstva, ·nrladicko doba, doba -radne S!IJOSobnosti i zrelosti i doba starosti. Obicaji i pravni propisi u. ~vakoj druStvenoj zajednici reguli!Su drustvenu uiogu i !IJO!ozaj u vezi sa godinama sta.:osti. Punoletan gradan.in ima posebna prava i obaveze. DXIU.Stvena zajednica raCuna sa radnim ,periodom .Co.ve!ka, ili fertilnim periodom Zene. PorodtCna zaj ednica zasniva se najCeSCe u odredenim godinama s~arosti. Revolucionavni tokOIVi u na.Soj zernlji .o'bO.ilkovali su :tri generacije sa razliCitim druStvenim. ·ulogama u istorij'Skom razvoju: predratnu .generaciju, generaciju koja je .hila nosi'lac NOB-e i posleratnu generaciju v:ispitanu u u!Hovima socijalizma. Uticaj starosti odra.Zava se i na Zelje i stralhovanj a jugosloveruske Zene. N a Zalost, tUzorak je ·dbuhvatio saano Hca iznad 21. godine starosti cime se potcenilla pUllla vredinost odgovora mladihispitanika. Rezultati obrade izvornog materljala i njihova anaJiza p<1ka>zuju da generacijoske !Ta:ll!lke uticu illa ·:i:elje i strahovanja. i. LiCne Ze!je i strahovanja a) Starosna grupa od 21 do 29 godina - Prva starosna grupa obuhvata zene od 21 do 29 godina star·osti. To je ge-neiacija vaspitana u socijaliz·mu i uslovtlna pravne i politiC'ke ravnopravnosti Zene. Srecan porodieni zivot .jav'lja se kao najopstija zelja najveceg hroja ispitanica - 53,4•/o. Sa tom ze!jom povezana su 215, �r: i d':a osnovna materija1na uslova za Z.ivot porodice: posedoVB!riJ·e stana (48°/o) i nj<lg'ova anoderna oprema (35"/o). (h,rukav redosled zelja mogao se ocekivali s obzirom tla je to period zasnivanja braOne zajednice, te i ·Zelje da se 'Ona stvori, materijalno dbezbedi, uCvrsti i 1brojn:o razvije ddlaze do izra.Zaja. Stan i njeg-ovo uredenje, a ne zaposlenje d. visina p.rithoda ~arakteriSu ek<m.omsku sigurnost u uslovima soci'jalizma, sa Jedne ·strane, a stambene teSkoCe i Ze1ja tza vi!Sim standa:rdom (23°/o), sa dr.uge strane. Problem srece i ibuducnosti dece kao i .l;fJCno •zdravlJe~ 12a. raZliku ~ drugih .grupa, ovtle nij~ od !l)rmnarnog znacaJa, 1ako 30°/o anket£ranih. Zena to iznosi kao svoju Zelju. To se objaSnjava 1Cinjenicom Ida je u .o·voj starosnoj grU<pi jos znatan hroj neudatih zena i mladih brako.va .bez de.ce i. 'da u ~ godinama sta:rosti zd'tavllje abiJCno JOS niJe ozbi!lJniJe ugrozeno. To se ddnosi :i na zdravlje Cianova porodice. Slfuka lkoju nam rpruzaJu liane IZelje ! strahovanja generacija jugoslovehsikih zena izmedu 21 i 29 godilna starosti je aCekiva•na. One su shvatile svoje o:baveze u Zivo.tnom dklusu i svoju druStvenu ulogu. Zasnivanje i stabilizaci•ja parodiCne zajedalice i struCno .usa•v!'Savanje kao put u~eha u Zivotnomporivu karalkteriSu, preko Zelja i strahovanja, CL'tavu posma-' tranu •starosnu grU<pu. b) Starosna grupa od 30 do 49. godina - Ova generacija prc>sla je i podnela te8koce rata i Revotlucije. Te godine wlaze u radni i fertilni period Zene, koji lSe uprasvo sa gor.njom granicom od 49 godina uglavnom i 1Zavr.Sava. Ulk-olilko :Zena postiZe odredeni dru·Stveni poto.Zaj, ona to uspeva u t.ian go1dmo.ma. Njena dvostrulka uloga domaCice i z~oslene .Zene u ovim god~nama je .najizrazitija. Zena kao majka u .tom periadu ima najiViSe roditeljskih obaveza. Zato je i razmnljiVo Sto najveCi broj Zena u ovoj staroSI!loj grupi iznosi Zelje za sreCu i buducnost svoje dece - 57,9°/o. Zelje ikoje se odnose na stan navodi i u ovoj ~rU<pi znatan deo zena (36,7"/o). Ip&k i problem stana i njegova oprema su izra.Zene 2a dlm lf0/o- crnam.je nega u prethodnoj starosnoj grupi. Zelja za visim ~tanda~dom .s!koro je po:djednako za.stupljena kao i u prethodnoj gl'li!Pi. Zelja za Henilm zdravljem je nesto nag.Jasenija (5°/o viSe). Dok se u prvoj starosnoj grupi srecan porotlleni i'ivot jav1ja kao dooninantna zelj:a Zinatne po1oVine i,pitanica, dotle ova Zelja, kao i Z:e'lja za .zxiraVljem L0lanova !PO~odice javlja se k<>d jedva cet1ertme amlketiranih zena u .oV1oj starosnod grupi. Ovaj ipodatak mo.Zemo tuma,Citi dvojaiko: u .po1m1aitranim godlnama Zivota Zene su preteZno vee rzasnoJVale 1brafuu zajed-' nicu i p.rebrodile .prve tri lkritiiCne godine braCne zajedtnice, tako da zelja za staibiiizacijom braka nije nagl.Sena, jer je veC ostVarena. Na.sUJprot tome, tUilllaCenje mo.Ze biti i (P'otpunosuprotno. Nairne, stat:tstika ;razvoda bra1mva prema trajanju u 1961. godini govori da je brak u trajanju Old 10-14 godina Iabilan 1 procenat razvoda veiJ]kl, a to je upravo period :koji obuhvata i"lsmatrana sta:rosna grupa.' ZJbog toga ne ,postignuta, stabiJrnost, veC poremeCeilo.st iii .prestanak braCne rzajednice; uti:~e da Zelje za ·sreCom 1p0radice budu smanjene na polovinu. u octnosu na prethodnu star<>snu grupu. Pri toone nagl.Sa'Vamo d<>minantnu zelju za srecu i l>uducnost dece. (V]di pril!og __: tabela 1a). 1 Ova starosna grU<pa poikazuje u odnosu na druge :9koro isroljucivu zelju 'Za da!lji uspeh U skO<JovanJ"U - 10 20/o ~rema ,.. 1,4•;o kod d<ruge starosne grU<pe, a kod ltrece ' grupe ' ta se zelja uopste ne javlja. S tim u vezi i staJ!nost !POs!a pojavljuje se kao izrazita zelja najmlade starosne grupe (16•/o: 6•/o: 3•/o). Uspeh u !Poslu javlja se kao ·zelja sa dv"!Put vee<>m Ulcesta1oSCu 1kod prve ·starosne grope u odnosu na treCu. Sve QVe Zelje karaktedSu zdrarv oidnos prema radu i shvatal!lje da postojeCi principi ra&pode'le uslov-ljavaj·u a>ovezivanje sta!J.nosti posaa, uspeha u radu i rvisinu prfunanja sa ·stru.rCnim usavnSavanjem. ~rirodno je da je i eelja za razonadom sa najvecom frekvencrJom !Zastwpljena kod najmlade generacije - 9,5•/o. (Vidi pri;!og - tabela la). Strahovanja jugoslovenskih zena s obzirom na starost pokazuju da ova rprva starosna grupa stra!huje upravo od neis[pumjenja l:elja koje je izrazila. Nesrecan porodiani zivot, odnosno ibolest i nesreCe u porodici :su strahovanja koj a se najlcesce javljaju (30°/o i 37"/o). Odanah zatian dolazi strah<Jvanje od rata. Ovo strahova.nje izrazava podjednako oiko cetv.rtitna i.spitalll!ica u sve 'tr:r postrnatrane s1;arosne grope. Kod ?ve _starosne grU<pe strahovanj e od niSkog zivotnog standarda JaVIJa se dvostru'ko <vise (12°/o : 7"'/o: 6°/o), nego :kod druge dve grupe. MaZda ova generacija iana <lonekle i raz'Jicito shv<ttanje 0 2Jilacaju zwotnag standarda, sto ta!kode treba uzeti u obzir. (Vidi !P'rilog - tah61a 1b). 216 I StatistfCkt- btlten 298~ ;Januar 1964, str. 98'. 217 �U ovoj starosnoj grupi, 'kao i u iprethodmoj, strahovanje od 1 bollesti i nesrece ·U por<>dici je najizrazenije (42"/o). Menutim, ovde se prvi put pokazuje jasno i :zn.atno izra.Zeno strahovanje za •Hcno "<Jrav1je - 38,9°/o. Verovalmo da su to godine •ceilce poremecenog zdravlja. Ipaik 'je 'kaTa'kteristieno emo- ciona1no i materi'nsko ·reagovanje Zene koja strahovanje z~ zdravlje C1anova poro!dice iZiraZava viSe nego strahovanje. za UCno zdravUje. N a treCem •mestu dolazi -strahovanje od neu:::;peha dece Ill zivotu . .(Vodi (pl'il<>g- tabela 1•b). Opsta 'kara'kteril'ltika generacije IZena izmeilu 30 i 49 godina 1starosti 'koja se de>bija preko ilorazenlh Uenlh zelja i strahovanja, jeste njih·OfVa Skora iskljuCiva orijentisanost ka deci 1 zdravlju 'Clanova iporodice i sv-ome HOnoan zdravlju. Daikle, ne Zelja za drru.Stvenom afirtrn:acijmn i us;pehom, veC Zelje vezal!le. za njen poloZaj majke i domaCice su dominantne u ovoj starosnoj grupi. Viseik procenat .:astupljeniih Klomacica kao i\?:drzavanilll. lica u uzorku svakako da defomnilie dobijenu sli:I<u. c) Starosna grupa od 50 i vise godina - Zene obuhvacene ovom sta:rosnom grupom vaspitavane su u uslovhna meravnoprruvnog p<>lozaja .ilene u predratnoj Jugosla'Viji i one su podnele teskoce rata. Iz njihovih red01va {Ponik'le su jos u toku rata Zene r.wk:ovodioci, polit1Cki i drus-tveni radni'ci. FizioloSki one su pre.Sle fertilni period, a uglavno.m i radni qJeriod Zivota. Na ,prvom mestu, i u izrazito veCem !broju, ispitanice lzrazavaju zelju za licnim zd.Tavljem (48°/o: 34°/o: 30•/o). Zdravlje ·Clanova porodice je treCa izraZena Zelja po uCesta1osti 210/o. FizioloS.ke promene u organimnu uslovljavaju, s;vakako, smanjenje vitalnog lkapaciteta, poveCan jbfoj orbaljenja, te se to qdrazava u ,ovoj starosnoj grlllpi u z~lj'i za rzdravljem. Ovde se prvi put javlja .~a-Cajnije izraZena Zelja za boljim socijalnim osiguraniem- 14,4°/o. To se moglo oe"kivati" obzirom da .se radi a kategoriji lica sa liCnim prihodima, na osnovu licnili, a jos vis~. :pGTodii\nih penzija i drugih socijailnih davanja. Takode se posebno uoCava Zelja za IDtegracijom ne samo u porodicu, vee i u siru rodbinsku zajedni.cu (10'/o). iNajvise ispitanica OVe IStarO'Sile grupe zeJi da ima RiSe UOVCa (120/o). U t<>m lpogledu jedino najmlada staroona gru.pa im S€ pribli~uje. Ovi p<>daci navode nas na socioloSku anallzu T. Parsensa koji govori · o iz·alovanosti starih od dru:Stvene akt:irvnosti, cd dece koja osni'Vaju svoje porodice i psi!hiCikog osec~nja usamljen-O'sti. Starost !pOVlai!i- za sobom i smanjenje materi218 ja1Lnih :primanja, a rleca !Iledov·oljno ISihvataju svoje obaveze da to nadolro.ade.' Ako se neka od owh clmjenica moze primeniti na jugoslovenstke Zene ovre stwoSI!le grupe, onda je to donek!le olbjasnjenje odobijenih rezultata. Zelja za stan<>m i njegovom opremoin 71Il:atno je smanjena u odnosu na prethodne starosne grupe. Veravatno <llbog toga sto se smatra da je to pitanje ili: reSeno, Hi je sm.anjena nada u m.oguCnost za_dovoljavajuceg resenja. Jedlmo je jos velika zelja za srecn<>m budu<moo&u dece- 38"/o: 58°/o: 30°/o u na;ji!nla&•j starosncJj gru,pi. (V,idi prilog- talbela 1a). u pogledu strahovanja .rezultati su isti tkao i lkod zelja: boles! liena 48•/o, :J:>e>lest u ipOrodici 31°/o, l!lesreena starost 13°/o. Briga za decu izraZena je procentom od 11°/o, zna!Ci znatno niZe nego u IPtethodnoj :grUjpi, i strah ·Od nerodne gddine sa 7'/o. (V<idi prilog- tabela 1b). L~Cne ·Zelje, a jcrS viSe strahovanja, jugoslovemke Zooe sa preko 50 godina starosti karakteriBu 'ill kao gl'UIPU okupiranu b.rigoon o svom zdravlju i IStrahom od smrti, Zeljom za sigurn-oSCm i razbijanjem usamljenosti, pored .Zalja, inaCe karakteristtCnih. :za Zen'!J., lkoje se ·odnose na ;poradicu. !Rezultati .u lzvesnoj :m.eri iznenaduj;u, pogotovo a'ko se uzrne u 01bzir da se vlse .od polavine - 1'23 : 104 - ]spitamica ove starome grupe ,na~azi u doba starosti od 50 -do 59 godina, dakle -jos u Zivotnoj snazi, a pored .toga a!ko se ima u iVidu i poveCanje prose'Cinog trajarija Zivota, tprvenstveno ik.Oid Zene. , Pored iznetih zapa:Zamja o uticaju IStarosti na Zellje i strahovanja naSe Zene, Cini nam se da bi slika bila nepotpnna a rezu1tati donek'!e jednostrano tumaceni aiko se ne bi uzele u obzir joS neke Cinjenice. 2 · VeCilnru za,pOisJ.enilh Zena kod nas l~ine anlade g-eneracije. One :su se iSkolovale, Zive i .rade .u novim uslovima, pa je razumlljivo da rlru1<Jcije gledaju na svoj polozaj u ·amliitvu. !l;bog toga se i njihove zelje i strahovanja razllkuju Cld zelja i stra~ havanja Zena u d·ruge dve grupe. Izra.Zenije ~elje za stru:Cn1im oJWOsobljavanjem, uspehom u poS!u, z~poSJ.enjem, polboljsa,njem sta:n:darda, - ka:ko •je vee itanije istalknuto, to potvrduje, i:lko su Zelje ·za sre6nim po.rodiC:n.im Zivotom. do.sta mag·laSen~. Takode bi -billa jednostrano tuma~Citi da se interes Zena dve starije starosne g.rupe ograniiCava samo na Zelje o ![JOli'odici ;i 1 T. p a ~sons - l:lements pour une Sociologie de z•action- - A~ et -sexe dans la societe americaine - Paris, Libraire PLON, - str. 127. -2 Od ukupno _ zaposlenih u 1961. godini do 19 godina na Zene otpada '!11,6%, a od 20-24. godine 33,4%. - Stat. btlten 298, str, 32. . 219 �]i • l:itOO:om 2jdravlju, te da je Zena nezainteresovana za b'ilo Sto drugo StO nije ·vezano za njenu u1ogu u porodici i materins'ku funkciju. U svadrom slucajru radi se o Sl<>Zenosti pa.lozaja zene i 1 kao majlke, i o njenoj dulbokoj vezarr10sti ·iZa pordcUCni Zivot. Starije generacije Zena ·su vellilkim '<ielom nep~&mene i nisu ni za .Sta drugo ni osposobljerie neg-a .za lduZnosti koje obavljaju u poxodici, pa je i razurnljivo 'Sto se u tim okvirima !kreCu i 'lljilhove zelje i strahovanja. Sve to pdka0t1je da se pdlozaj starijih zena u mnogome razlikuje od <palozaja m!ad>h zena. * * * Sa:i:imam:j€1!ll <pajed1lnih moda~teta rprema tipoJ,ogiji na cetir.i osnovne gmpe dobijamo nesto iWlenjenu slllm. Tabela 3a. L!CNE. ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA Osnovna grupa lod 21-29g.]od 30-49g, ]od50g.ivise] Broj odgov.l /o Broj Iodgov.l 16,7 172 o o fo Broj 0 j odgov.[ fo Svega Broj I odgov, I 0 fo LiCna sreCa i zdiavlje (zdravlje, Skolovanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sre· ca u porodici ( sreca i skolovanje dece, sreCan porod. Zivot zdravlje u porodid i dr.) Licni i por. ekon. polozaj ·(imati stan, po.. bolj san standard, zaposle· nje i dr.) Ostale zelje (mir, rodna godina) Svega 220 93 181 32,6 405 16,1 37,9 138 195 23,3 32,8 403 781 18,2 35,2 272 48,9 440 41,1 233 39,2 945 42,6 10 1,8 52 4,9 28 4,7 90 4,0 Zelje za pobolj~anjem Elkonomskog polozaja dominantne su kod sve tri starosne gmpe. Ze!je koje se o'dnose na lieni i porodirC:Ini ekonomski polo.Zaj ..su r-aznolike, pa iako je, us1ed ve!ikog spektra, ucestalost rpojedtnih modailiteta relativno mala, i[>ak .ti<palo,gija dade nffito d:mnenjenu sllk.u i podvJ;aCi prioritet zelja vezanih za ekonomski rpolozaj. Medutim, ka'ko je ana~iza usm.erena na uticaj star<>sne strukture, to podaci o tome koje se ~elje jacvljaju sa najvecom :lirelk>voocijom u pojedinoj osnovnoj gru;pi tipologije rpotvrituju ranije zakljuCke. U prvoj starosnoj grupi dominiraju Zelje vezane za stan, pobo!jiianje •standa:rda i za<paslenje (48°/o), zelja za &recan porodlcni zivot i ibuduenost dece (37,9"/o) najna.g>la.Senije su u drugoj starosnoj grupi, a u tre6oj Zelje koje •se acinose na saJmu ]ienOISt :isrpltan]koa (23,3°/o), u rpi'V<lilll redu na 1icno zdravlje. L1Cna strahovanja pokazuju, nasUiprot ~elja.ma, .najmanju. ueesta!ost u odnosu na !ieni i rporodieni ekonomski po~ozaj. Tabela 3b. LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA Iod 21-29 g.]:od 30-49 g. ]od50g. ivJ§e] Svega . Osnovna grupa LiCna nesreCa i bolest {bolest, nesreCa, starost i dr.) Bolest i nesreCa u porodioi {bolest, nesreCa dece, nesreCan porodiCni Zivot) Porodicni ekonom. poloZaj ( nizak standard, nedobijanje stana i dr.) Ostala straho- Broj odgov.l 0 · fo Broj I odgov.l o Broj o lo \ odgov.l fo Broj I odgov.l 556 100,0 1.069 100,0 594 100,0 2219 100,0 lo 80 24,5 146 23,5 140 38,6 366 27,9 147 45,1 290 46,5 113 31,1 550 41,9 46 14,1 63 10,1 32 8,8 141 10,8 2363 17,9 vanja (rat, nerodna godina d dr.} Bez strahovanja Svega o 51 15,6 2 0,7 326 100,0 114 18,2 1,7 10 623 100,0 71 19,5 1,5 2,0 19 7 363 100,0 1.312 100,0 221 �il Medusol>no rporedenje nameee zak1j,ucai<: da je stvarna teZnja :ka ·boljem sadr.Zina Zelja vezanih a:a e!konomski poloZaj, ddk se strahovanje ka gorem javlja u veoma maloj meri. Kod strahovanja su dominantna ana k·oja su •vezana za Zivot po.::. rodice i il>udu6nost dece. U :pogledu starosne stru!kture ova su strahovanja kara!kte<ristlCna za prve dve starosne grupe, dok treCu karakteriiSe strah od bolesti, Sto je u Skladu ISa ranij i.m analizama. 1 2. Op!itenarodne zelje i strahovanja Znacajne su raillke ikoje se jav'ljaju u henim eeljama i strail>ovamjima ]Xld uticajem starosne strukture. Medutim, ]Xlstav.Ija se pitanje da Ii starost ~utii!e u istoj meri 111a formiranje Zelja i strahovanja vezanih za druStvenu zadedn.1cu .. Analiza o,plitenarodmlh zelja jugoslovenske zene pokazuje da se pod uticajem starosti j-avijaju razlik.e u crnanjoj meri i one se ogledaju pre svega u relativnoj ·ucestalosti. Izrwzitije se javljaju sledece zelje: pol>oljsan standard, zivot i z:dra'V'lje predsedni!ka Tita, raz-voj socija!i?Jma, -ra:zwoj indust.rije 'i poboljSanje uslova stanovanja. . 2e1j_a za viSim Zivotnim standardom izrazito dominira se u sve tri rstarosne grupe. 'P.ri tome treba tmati na umu da ne radio IStandardu ispitan1ka, vee ICitave rlruStvene.zajedllice. Ova zelja .pokazuje da su jugoslovemike zene prihvatile.apstu pOlitilt!ku ten!denciju naSe zemlje da se oocijaUzam gradi n,e samo rz.:a bUdul:nost ,nego i .za da:na1~nje:g tCoveka -:- uCesnikci. izgr~dnje. Naime, cine shvataj'u <da je poviSenje opsteg stan- darda neJXlsredan uslov povise<nja i njihovog Henog standarda i dbratno. Najmlada starosna grupa jugoslorvenSlcih ·zena - od 21 do 29 godi.na - lzrazava pre svega IZelje za razvoj industrije - 25°/o, saQbraCaja, rza.moguCnost 'Sireg O!~~ovanja i postOjanje •viSe \Skala, 01:a bo]ju 2>dravstvenu Slml>u, elt!ktrifikaciju -sella, dakle ·zelje vezane za napredaik l da'lji ra2vita'k 01:emlje. Po ;procentu uCestal()ISti ova grupa se 1stiCe. i sa onim Zeljama 222 koje su dominantne u drugim starosnim grlJlPanna, razvoj socijalizma, zivot i zdravlje predsednika Tita i polboljsanje c;pstlh uslova stamcivanja. Sve to p()kazuje dlnamlzam najmlade generacije i njenu· angaZovarnost u o:pStem i' privredn.om razvoju ·zemlje. (Vldi .prilog- tabela 1c). Dok najmlada staroSilla grupa iznosi Zelju za razvojem industrije o.dmah iza Zelje tza poboljSarnj.mn stan:dar.da, to se kod .zena lzmedu 30 i 49 godina starosti ta !Ze'lja jav:lja kao Cetvrta, au najstarijoj grupi •kao treCa po IProcentu uCesta'losti. P<lbolj'ilanje opiltih uslova stanovanja jav]ja se !kod svlh grupa te'k na petom mestu, a~li v11dno opada sa godinama starosti ~ 19,8"/o: 17,!1'/o: 10"/o. Inace uporedna anaNza pet najviile izrazenih ze<lja pok<tzuje da njihova ucesto:lost opada ulko;!iko godine .starosti rastu. Ova pojava se mogla ocekivati lkod najstm.ije grupe Zena, s ob!Zirom na povlarCenje iz 'dlruStvene aDJga.Zovanosti. Medutim., i:.zvesno opadanje u sredn}oj siaro.&lloj grupi p.rema najmiadoj, mDZemo tumarCiti samo kao ilmaziti uticaj kojli na tu gru.tpu 1ma uloga -Zene -kao majke i njen_e oba~Veze u po!'1odici, a ne beZanje od o:p.St:iib. problema. To se mOiZe tvrditi, tim pre, Sto su .razl'iik:e izmedu srednje i naj-:mlade grupe u opstenamdmim zeljama mlnimailne. Pored op.StenaJrodnih Zelj a vezan'fu za naSu dr.uStVenu zajednicu, jarvllja ISe posebno naglaSena .Zelja rza mirom. Oko 29'0/o ispitanica izraJZava ovu Zelju. Pri tome se_ ne uotCavaju nika!kve bitne raiZJlillre 1 izmedJU po:iedin'ih starosnih g,rupa. ·Istovremeno ~asnovno strahovanje, lkoje je uosta~lorn i jedino uoCljivo, jeste strarh od .rata, \koji se kreCe u ISVim starosnfun grupama oko 80"/o. Dalkle, kada se radi o ugrozenosti same egzistencije, 1kalko ispitanika i 1Clanova njihoviih porodica ta'ko i druS'tvene IZajedlnice, onda se ibritSu ra!Zlli!ke ru go.dinama starosti. Stra;hovanje od elementrurnih nepogoda pred l<ojima lju<li oseCaju 111emDC, jarvlja se na rdrugom ·mestu po uCestalo:sti j raste godinama starosti. (Vidi prllog - t"bela 1d). sa Grupisanjem opStenarodmih zelja po ti{p<>log·iji do1bijamo sledeee rezultate: 223 �Tabela 3d. Tabela 3c OPSTENARODNA ·STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA OPSTENACRODNE ZELJE PRElMA TIPU ODGOVOM I STAROSTI ISPITANIKA Osnovna grupa ·---- ~ _<:Jd 21-29 g.j od 30-49 g.jod50g.ivise/ I B•oi odgov. I % o Iodgov. I Broj % o Svega Iodgov. I to Iodgov. I " B•oJ B•oj 01 I OJ Svega Iodgov. I '/o· Iodgov. I w Iodgov. I "' to Broj Broj Broj ------'-''~dgov. 19,3 razvitka socijalizma (nesloga, smrt 38 Tita, povratak starog reZima itd.) 12,7 56 12,4 26 9,2 120 12,5 Bezbednost zemlje 149 (rat, okupacija itd.) 87 18,9 182 20,6 76 17,1 345 67,4 309 68,5 186 65,5 644 67,4 Elementarne nepogode 28 12,7 66 14,6 56 19,7 150 15,7 6 2,7 20 4,5 16 5,6 42 4,4 naroda Jugoslaslavije i dr.) Privredni razvoj .zemlje (razvoj industrije, saobraCaja, 131 ekonom. stabilnost, nac. prosperitet i dr.) Zivotni standard gradana (poboljsanje standarda, bolji 170 stamb. uslovi, zaposlenost i dr.) 28,4 250 28,2 135 30,4 516 28,8 Bez strahovanja Svega 36,9 306 34,5 146 32,9 622 34,7 Razvoj prosvete i zdravstvo 24 5;2 38 4,3 23 5,2 85 4,7 Mir 49 10,6 110 12,4 64 14,4 223 12,5 461 100,0 886 100,0 444 100,0 1.791 100,0 Ovo grupisanje ne otkriva nam nove tendencije. Na prvom mestu stoje zelje vezane za opgte pOibOilj!lanje zivotnog standarda. Prema. tipologiji opi!tenarodna · strah<>vanja pruzaju sledecu s!lku: 224 I Broj 0 to UgroZavanje Tita, jeilinstvo Svega od 21-29g.J od 30-49 g.jod50g.ivise/ JO Opsti razvoj socijalizma (razvoj socijal., zdravlje i Zivot Osnovna grupa 221 100,0 451 100,0 284 100,0 956 100,0 I <>vde se rat jaV1lja kao osnovno strahovanje. Strahovanje od elementavnih nepogoda Taste sa go:dinaana zivota. Strab ad ugrozavanja socij&listicklo.g ![loretka <>pada sa staroscu. Licne i opstenarodne ze!je jug<>slovengklh .zena povezuju se u prvom redu na planu Zivotnog IStandarda. Preovladuje svest o tome da u uslovima viso'kog opstedruiStven<>g standwda postoj'i m'Olg'UICnost pOviSenQ,a i lfuCnog i p.orodiOn.og ,~tan­ davda. To se is to odnosi i na uslove stanOIVanj a. Pose<bno je uoCljivo da !POvezivanje lrenih sa op5t!ld1'4• Stveniana interesima dolazi do- iZ.raZaja u tome ,Sto su nek~ zellje na ljenom plan.u povezane i uslovljene sa zeljaana opste; narodnog kar~ktera: zelja za zdrav!jem sa organizacijoni balje zdravstvene slliZbe, zelja za iikolovanjem ~a mo.gueno!l&u sireg obrazovanja i poveewnja broja iikola i sl. 15 ?.:eije i strahovanja naroda .rugoslavije �3. Po!ozaj na lestvici a) Proc.ena . polo~aja ispltanika n,a, . lestvici Pr~cena p()lozaja za proslost rkao 'i za ~adalmjost ne pokazuje vei:e razlike meau st.,rosni'm grupama zena. Kako se vidi na grafickom prlkazu, .Zene su p,rocenile- svoj ·.polo.Zaj u proMosti pre~a starosn:irm. g-rrupama .sa 4;2, 4,3, 4,4 znaCi raspon od- 0;2 od staro.911e grupe 21--'-29 ·godil!la do stanoSI!le grupe od 50 i viSe godi.na. -= . 21 ·-BuduCriost SadaSnjost Proilost 3.1 I 29 god • ·7.3 I 5.2 11.0 4.2 30 • 49 SodaSr.jost 2-61 5;0 11.9 lo .7 4.3 50 Budu_Cnosf 4.8 viSe god. 5,9 $odaSnjo_sf. ·. god,;_ 6,9 BuduCnost Proi:Jost I 2.1 1-SI 11.1 0 2 I lo.4 · 4.4 ProSiest I 3 d 5 6 7 8 9 10 Ra?Jlilka u proceni po1ozaja . u sadailnjosti i.znooi 0,4 u korist najlll'laae st~rosne grupe. N arocito je naglasena razlika u odnosu na budui:nost i honosl 1,4 u korist Jiajmladih. To nam d<>sno g<>vW:i da -~a n.,jviiie optirn!izma <>Va starosna grupa gleda:. na buducnost, procenjujuci svoj ;polozaj na lestvici sa .7,3, dok drtlge dve star<>sne gru.pe svoj ;pol<>*;aj procenjuju sa 6,9, <idin~o 5,9. .· . . · .. A!ko. up<>reclimo k!!ko su poje<iine gvupe zena procenile svoj polo.Zaj u proSlosti, tada se ¥idoi da je, ialko sa nematnom 226 razlilkom, starosna grupa od 50 i VJJSe godina svoj polozaj proceni1a najviSe (4,4), a starosna grupa od 21 do 29 godina najniZe (4,2). Medutlm, poJozaj J)ajm~ade star<>sne grupe u $adaSnjosti, a naroCito u :buduCnosti,' je ·.viSi o<Lpolo.Zaja druge dve starosne grllpe. . · A:lw posmatr.amo pOisebno pojedine ·starosne grupe, on• da je interesantno uoCiti interval u kome se k·reCe !procena po..;. Iozaja. Taj interval je opet najizrazeniji .u gru;pi od 21 do 29 godina i i.znosi 3,1, u grupi od 30 do 49 iznosi ·2,6, kldk u naj• starijoj starosnqj grupi zena lzln.ooi 1,5. Pooinatra,jubi sbr<>St u ovom slu~aju !karo &Hac llooja utice na oore<'livarije pol<>Za:ja na lestvici, virdi se :Ioo!'i!ko godil!le starosti rdeluju da sa v1'le Hi. mall1ie nada i <Jceklv.anja neka starroo.na g.ruiPa gleda na.sV'qj pojozad kako u pr<>Slosti talko i u saJda!Snilosti i buducnoshl. . ·2elirmo li oceniti optimizam, odnosno pesirmizam, g1eda~ juci dinamicki periold od 10 godina, tada opet vildimo uporeaujuci proslost - sadai!nj<>st, da je najjace wr.Zen optimizam u starosnod grupi od 21-29 go,d!ina sa 62,5°/o '58,6°/o, odnos• ilo 48,90/o u Sledecim starosnim gru;pama. · Qptimizam izra• zen paredenJem sada5njost - lbuducnoot jail je izra>Zitijd i iznosi 88,6, odnosno 80,9°/o ru prve dve starosn:e:'grupe, dok U: grupi ad 50 i 'ViSe godilna sam·O neSto viSe Od. polovi:ne Zena; 54,1°/o gleda sa Ojptimlzmom u buducnoot. · Procent~ !koji ilzraZavaju pesimizam ikada se u;Pore'di pro• Slo·st - sadaSnjost su priblifui u svi·m starosnim gru:pama Ze..o na - 23,9°/o, 21,8°/o, 28,4°/o, ali je raz]]ka vrlo uoCljiva kad~ se uporedi kako pojedine rstarosne grupe zena,gledaju na huJ ducnost. Dok u starosnoj grupi od 21 - .29 godinil m:tosi 3,40/oi u grupi od 30-49 godina 6,2%, taj se p.rocenat pBlljJ>na 21°/~ u .starosnoj grupi od 50 i viSe godina. Ako se imaju u vidu liCne Zelje, kao i strahovanja koja su izrazile ·zene od 50 i ·viSe' godi.na, t11da se m<>ze i oil:Jj rusnitti zb og <:ega .ovo1iki p;rocenaJ~ zena sa pesimlzmom gleda na buducnost (21°/o), rli pak ne vldj nikakvu promenu u odnoou na buduooost (20,1°/o stagnira), Smatmmo da ,se tu mogu naci ! raz~O?li Jmji uti.cu da je .optimi~am veCi lkod mladih Zena, a da je ,pesini1'Zam. u odnosu na· Pros:tost, a naro'Cito u otllnosu na budu6nost, najvi;Se iZi-ci:~en u. &tar<Jisnoj grupi Qd 50 i vi\Se g;<>diina. (VDdi gtaiikon 4). · b) Procena poloZaja drUstvene zajednice na _lestv~c_i - .U Oceni IPOlo.Zaja druStvene zajednice posnlatrari.e star'Osne glrUiPe' ,. 227 �Grafikon 4 MERENJE OPTIMIZMA A. LiCni poloiaj ispitanika u sadoSnjosti uporedjen sa poloZojem u proSiosti i buduCnosti prema starosti se gotovo uopste ne r<rlllikuju. Sve ·starosne grupe polaze od ;stog niv<>a u proolo<sti - 4,8, a za sadasnjost, najmlada starosna g·rupa daje najviSu .procenu. Istovremeno za buducnost taJ!ovu proceilU daje srednja starosna grU[Ja. 21 BuduCnost % proSiest • sodoSnjost sodainjost • buduCnost Sada.Snjost 3.8 Proilost Budui:nost Sada~njost Proilost 4.0 I I . 11.7 6.9 12.1 4.8 30 . 49 50 3.5, 8.8 6. 9 12- 1 11.9 4.8 i viSe god. 11.8 6.5 11.7 4.8 ProS lost 40 god • 8.3 Budui:nost SadoSnjost I I I 8.6 50 60 29 god .. 0 2 3 4 5 6 7 8 9 10 30 20 10 0 god. 20-29 30- 49 50 i viSe. 20· 29 ~ u us pen~~ u padu ~ stognjro - - - bez odgovora 30· 49 SO i vii a PosmatrajuCi izraZeni optimizam, odnosno .,pes1mizam, u odnosu na drUStvenu zajednicu, uoCavaju ·se mnogo manje razlike med:u pojedinim starosnim. grupama, iako pdk.azuju istu tendenciju ·kao i kdd procene optim'izma, stagnacije, odnosno peslinni·~a u odnosu na HCnost. Na,jveCi .aptim.izam ·tzrazila je sta•rosna •grupa zena od 20 - 29 g<>dina u odnosu na buducnost 92,0°/o a na:jveCi pesilmizatm opet u odnosu na lbuducnost sua•rosna gru,pa <>d 50 ; vise godina - 3,5°/o. Ovakv·o gledanje na razvoj opstenarodne zajednice svakako <>drazava utica:j Mne situadlile i'1¢tan:i'ka. (V'idi grafillron 5). 229 228 �~~~~-~..:,..:'"·' ".·· MERHUE ·OPTIMIZMA Grafikori 5 B. Poloia.... ru st vene .·tajedniCe ·u sodciSniosti uporedjen ·. · • d 1 sa polozalem u proslosti i buduCnosti prema s t arosh. proS lost· sodoSnjost- sad~Sniost • buduCnost 20 0 god.- 20· 29 30~49 ~ 50·i· viSe u .usponu I8QQ} stagnira 20-29 ~- ~ ~adu - - bez- odgovora 30-49 SOi viSe • • • Starenje i starost imaju individualan omacaj, a1i starenje i starost su svakalko i drustveni problem, i antropolollki znaCaj 1starosti se ne maZe potcenjivati. Godine starosti se odraZavaju na Zivotni ci'klus .Zene 1kako u od!ll:osu na njene bioloske funkcije, talko i u odnosu na njene drui\tvene J!unlkcije. Zbog svega toga se moraju uzeti u obz;r godine starosti lkao Cinillac ·koji: utiCe na Zelje i strahovanja i na stvaranje razlika medu nj'ima. Te xazllke su yidne na li~Oiffi planu a pokazuju generacijsk~ _ razUke, Q.ok one postoj.f?, ~i m!Ulje uoCljivo, i na orpstenarodnom planu. · �V. UTICAJ BRACNE STRUKTURE NA ZELJE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ NA LESTVICI Opsti rezult~ti uticaja staJrosne ~trulklure na zelje ; strahov:'"'U.a ;pdka:zah 811 da su generacije :kna bmedu 30 i 49 godma usmerene ka porodici, a posebno ika sreCi i lbuduOnosti dec:..Pretpos:av'lj~ se da je na ovako iz·ra2ene zelje uticao braonr status zene 1 sa tim povezana njena u1oga ·majke i njene. obaveze u poradici. Otuda se moglo o~ekivati da ce utical bracne str,uikture ovo i potvrditi. . .. Po_ro~ica kao osnovna primarna dru~tvena grupa ima vebk~. utlcaJ_ na .~races so_cijalizacije liCnosti svojih ,Clanova, na o~:likov:anJe nJi!hovog IS'ltStema vrednost!i, na obim i ikval.irtet uJilrov.rh port~"ba, pa prema tome i na nj1h01Ve zelje ; strahov:-nJa .. Zem .u .1Por~dici ~rlp~da .P<>selma dl'UStvena uloga; drustven1 po!?zaJ kOJl se 1stonJ'sk1 menjao. Medutim, s obzir~ na razl:trc:te tlpove ;parodic a, pored opSteg polo.Zaj a Zene u ~J 1Jllla, sv_a~. .a zena zauzima i poseban polo.Zaj u sk.ladu sa woJOID sp~cif>cnom ule>gom. Polozaj supruge stare3lne doanacirn~tva JOS uve~ ~e razlikuje ad polozaja suahe, a pole>zaj udate cer~e {)d. poio:aJ_a neudate. . i sl. lstovremeno i van porodice ?r~stven1 !P'~lozaJ neudat.e zene uoCljivo se razHkuje od poloZ8J a wdate . . zene. Ta razfika je •llllnogo veCa Wmedu .ud.rovice i razved~e zene. Ra7Jvedena Zena, »ra·spuStenica«, pod uticajem ~a.~adnih shvatanja i dbiCaja, ob1Cno je u 'llfWov·oljnijem poloz.ao.u. u '?~o~ lila ostale Zene. Sve to ne.o.:w.omo .uti-Ce da se razhkuJ.U zelJe 1 strahavanja zena zavisno ad njihovog ,braenog stanJa. • Brwena. struktura ce takode uticati na .zelje ; strahovanja ~ene ,g. o~z1ram .:na njihavu prirQdnu teZ:nju ka mmterinstvu l ·P~st?Jece shvatanje ida se ono mo.Ze ostvariti samo .u okviru bracnih odnosa. 1 232 Bralk na razllcitu socijalnu funkcrju u zivotu muskarca i IZene. Vartika\lm.a rpokretljivost zena se cesce ostvaruje putem braka, ·te i u tom pogledu brak ima veci znaeaj za zene nego za muskarce.' Prema braenoj strukturi zene se diferenciraju na sledeei nai!in: 20°/o neudatih, 64°/o udatih, 14°/o udovica i 2°/o ra2lVedenih ·zena.' Uticaj starosti kao pokazatelja z<ilja i strahovanja moramo posmatrati usiko povazano sa braCn1im stanjem, jer •Se u odredenim godilnama starosti naj3 CeSCe !StU[>a u brak, .a sa staroSCu raste i broJ 1U!dovica. No ipak, u ovom de1u rada nastojaCe se da se analizira samo delovanje bracne strukture na zelje i strahovanja. 1. LiCne Zelje i strahovanja a) Neudate zene -- TE'Znja za udajom j ZaJSnlvanjem srecnog porodicnog zivdta je izrazito domirnantna zelja neudatlh zena i javilja .<e sa 56,9"/o. Karakteristieno je da se ova zelja. javlja i kod naj-mlade starosne wrupe sa naj1veCom uCesta1loSCu. J os uvek slabiji ekonoanslki [pO!ozaj, lkao i posebna emocionalna i psihtCka konstitucija ,cine da Zene, uopSte uzevSi, mno-·· go vi'Se teZe braku nego muSkarci, te se ovi rezultati time i obj..Snjavaju. Zelja za stanom je sledeca zelja i kod neudatih. z!ma kao i kod naj!t11lade generacije. Ali, dok najmlada sta-, rosna g.rUlpa Zelj.u za o.premom •stall'la izra.Zava sa 35°/o, to se· ona kod neud<>tih zooa javlja samo sa procentom Cld 15°/o. ZnaCi, sta~n je us1ov stuparnja u ibrak, a nj,egova oprema joS je uv>ro<: dalj•i dlj. K<>d neudatlh zooa, u odnosu na druge grupe prema braCm.oon :strunjlu, :postoji najv1Se 1izra..2:ena Zelja za P~Diholj-­ sanjem standarda. Preko cetvrtirne ov<ih .Zooa izratava tu zelju,. ddk u .ostaliJm grupaana ona ue prelazi 20°I o. . 1 Vidi opSirnlje (:Ianke d r V. Mil i C a - SklapanJ~ i razvod brak:a prema zanimanju - Statisti~ka revija, 1957/1 i Sklapanje i razvod brakaprema Skolskoj spremi - Sociologija, 1959/1, str. 68, 73, 80. 2 statlsttCki btlten br. 298, januar 1964. g. str. 93. Ovi podaci na falost, nisu uporedivi sa s:trukturom uzorka zbog toga ~to on obuhvata sarno Zene starije ad 21 godine, te je prirodno da je procenat udatlh Zena veCi u odnmm_ na neudate. 3 Kod nas prose~na starost muZa prilikom stupanja u brak iznosi. 26-27 godina, a prose.Cna starost Zene 23-24 god:ine. D. B r e z n i k, Demogratska statistika II, ltr. 91. 0. B uriC iznosi da su ·~ 1961. g. p~osect izno~ sili za muZa 25,4 god:ine, a za Zenu 22,4 godine. Godme stupama u brak t.-. rlini brakovt u Jugoslaviji - Sociologija l-2, 1963 g,, str. 83. �_ Neudate_ ~ene teZe zaposlenju, struCnom usavrSavanju i u~ehu u poslu, iito je ocigledna posledica zelje za elkonomskmn ~~ostalnoSCu i sh,rvatanja da je 'Zaposlenje neminovan i nor- malan put Zene u ISavremenom 1 drtWtvu, ikao i shvatanja da ~~a~.. i matednstvo, kao usl'()!Vi njihove UCne sreCe, nisu do-. nim ocinosillna; Svalko jeldn,ostrano tmnaCenje rezult~ta, mnat-i raJmo,.lbiao bi [pQgr<lSno. MC>Zda odgovor treba da bude u pri" hvatam:jru olba uticaja- ikoa'ko matermstva, taka ijo8nedovoljne raWlopravnosti Zene u okviru por;Odilce. 1Kod uda:tih .Zena :izgle.:.. da da je sukcJb izmedu duznosti majke i domacice i aba'Veza vd!Jm da obezbede njen pol<>Zaj. (Vidi :prilog - tabela 2a). .Zanim'lj.icvo je da neuldwte Zelle lzrai1acvadn.i. p0.sebno ;strahovanje od bolesti, i to !Vcilie neg.o udate iii udOIVice. Dok naj-· zapOO'lene Zene, .sukoba !karaikter1stiCnog za .savremena dr~Stvo; re.Sen u korist Zenine prirodne funkcije, kada se to _ ocenjuje prema lzraZenfun 1Zelja-ma. Nisk.a 'kvalifikaciona Btrulktura :Zena <>d 30°/o, do.tle se neudate i-:ene jlacv!j,;ju sa ueesta10'scu ·od 48%. pre:p.reka njihovorp. zaposlenju, pa prema tome nije moglo doCi do rlelje vezane za liCnu druStvenu afirrma~iju. (Vi'di pr.iilogj liko za ocuvanje telesnog zdravlja, kollko izr.Zava zelju da slrubo zdrOJ'Vlje ne •b1>de .prepreka ostvarEmju o·cekivanih ci.. ljeva. Jedna cetvrtina neuldatih zena, :. takode 1 udati!h .; u<:k,vica, kao i u- prethodndj 'struktur.i, ISmatra rat !k:ao jednu o:d vellkih nesreca. (Vldi prilog - tabela 2b). b) Udate iiene '--Analiza rezultruta zelja i strahovanja udatih zena .pruza sliku priblimo istu <>noj lkoju su d&Jle srednje generacije zena, tj. zene <>d 30-49 godina. To je samo dokaz vise o slicnom delovanju starosne i brai\ne strukture. Polo- !<>bela 2a). Strahovam:ja su supro<tna izr.Zenim zeljama. Kod udatih Zcma strahov:anjje od :bo1€-sti Ill par:odlici stoji -na prVIO!tn mes..: tu sa 41, 7°/o i znatno vise nego lkod ootali!h grupa l:>raene strukture. :Pored strahovanja od 1i!Cne bolesti, .strahovanja.za neus- miLada starosna grt~pa .izra.Zava o.vo strahovanje s·a <UCesta:lo:SCu Zato se moZe ~pretpostaviti Qa ovo strahovanje nije vezano ·to- villla 'Zena Zeli_ na p:rrvom mestu sreCu dece, a :zatim slede Zelje za •struoom, rr]egovmn <>premmn i [>Oibo}jsanjem stam<larda. ~:ecan .pOorodiCni. Zivot i ~dr..avlje u porodici, e:a koje se izja..l;:- nJava oko cetvxtma udat1h zena, •zadkruzuje ovu sliku. Pokusa~ objasnjenja ovih podata:ka vee je dat pri ta!Zmatranju utica~· •!~"'"'.:e ~trukture. ljp&Jk, oVIde se u o8trijem vidu pokahcne .zelJe vezane sa ldecu, dom 1 porodicu. Udate Zene i :Udovice z~a~·o manje izra2ava}u Zelju za zaa)O's1enjem, a teZnJa za IStr.uiCrum usav.rSavanjem i uspehoon u 1poslu je skoro beznacajna. Sve ih 1Jo ,oetgledno vazlilkuje od neudati!h i razvedenih Zena. P-ored Cinjenica navedenih u •ramnatranju uticaja ZUJU starome IStrokture, ipak se posta.vlja p'ltanje da 1i je ovakvo p~nasanje udatih zena samo rezullat njeni!h antr<11polo8kih osobina vezanih za materin'Stvo i. porodicu, shvaCen-u u hi-olo·Skmn. smis_lu! iii je ~aprotiv to izraz jdS uvek stvar.ne nerrovnopravnos!I zene llmJa se pre scvega i9poljava u porodlcnim odno- uopSte, a ,posebno starljih, javlja se kao posel:ma dbjelktivna peh dece i nesteCan porod~Cni Zi-vot javljaju se sa. 'ZllaJCajnom. ucestalo8eu. (Vi<li prilog, tabela 2b). c) Udovice - IzraZene Zelje udovi:ca pdkaz.uju Ida se one pona.Saju fstO lkao i udate Zene. I ovde -dolazi do 'izraZaja 'delovanje starosne i 'braCne strukture. SreCa i 'bUdUlCnoot dece i ovde se pojavljuje kap primanna .Zelja. Sadrzaj i Tede~sled zelja je lsti kao i kod udatih ·zena. Posei>no je i21l"azenazelja za llcnim zdravljem - 44°/o. Zelia sa lbdljim socija!lnim osiguranjem- 21'/o po >cemu se razllkuju ·od ostalih grupa braene strulkture, a . i~ednaiCujiU u zeljaana sa zenama u na(jstartjoj stamsnoj grupi. - Za_ 1razlitku od ud-atih r.Zena, pored inaCe uaCljivih sli!On,O'sti, kod udovica ni'je znatnije izra.Zena Zelja za sreCnim pO'rodi'C- n1im Zivotom, ni'li. za opremom slana. (Vldi {Prilog, talbela 2a). Stra:hovamje nosi ~peCat godina -lbo1eSt, Sanrt, 43°/o, a javlja se i strahovanje pred >nesrecn<liil staroscu. (Vldi prilog, tabela !lib). d) Razvedene Zene - J.zvesne slifuos'tl se ,uo'Cavaju i:zm.ed:u sima. Pri tome 1mam·o u vi'du da .u okViru por-o'dice joS postoji udatih zena i udovica, s jedne strane, ti neudatih i razvedenih Zena, 1s druge :strane. Prir_odno, za orazli'ku ·w- ih.etLdatih, ra-zvedene Zene izra·Zavaju Ze1ju za sre6om i lbu;du-CnOISCu dece - 35,50/o. ntwravnosti.-Zene, 'kalko u svim druStvenihn, taka .i u porodiC- adna:sa :ko'j1i su !S'tV311".l'10 IVeC po:1lpiu,ino. raJSkinuti. Pr.i "tom !Situaci'ja razv~ene Zene je mnogo teZa 00. situacij~ nj_enog ran1ijeg sukoh k011Ze<rvativnog ~hvatanja uloge zene i njene e'konomske z~visno~ti od mu.Za sa progresivnim IShvatanjem 'Stva.Tne -rav2;l~t. Razvad braJka je n"kada ;samo formalni prektd lbracnth. 235 �braenog druga. To se rposebno od:nosi na zenu lkoja je stupHa u obrllk sa z"slaTelim shvatamjima da u bralku i porodici nade ne samo svoj drustveni :polozaj, vee ·; ek·<>nomsko obe2Jbedenje. Rarzvod<JI!Jl Oljen ma'letijaJJni pC>loZaj ipiOStaje osnOV!Ili zivotnl problem. Na ovo navode rezultaJti ankete. Sa wlo visakim procentom (58°/o) razvedene zene ]zrazavaju ze!ju za stanom. Postavlja se pitanje da .Ji je stambeni problem bio Uelrok dezintegracije porodice, IIi je Zena, uprkos ~postojeC:iim za- Tabeia 4a LIGNE ZElLJEl f'RElMA TIPU ODGOVORA I BRACNUM STANJU ISPI'DATNI~A konskirrn 1propisima, razvodom ostala bez stana. Uz to, moZda, deluje isti faktor kao i kod neudatih zena, tj. da tt'eSenjem stambenog rpitanja ol"k>iaju rponovno z"snivanje bracne 2lajed:nice. Tome u prilqg gov.ori i druga po redu izra!':ena zelj a, Zelj a za .udaj-run, tj. ·za sreCnim porodiJCnim Zivotom 42"/o. Elkonomskli prep>LllStena samQj seib], razvedena zena izraZa:v:a Zelje vezane za poholjSan Ziv.otni stallldard, za srta:lam po- sao, us,peh u njemu, rza dalje skolsko obrazovanje i strucno usavr.Savanje. Strahovanja tSU, joS viSe nego lk:od neudatiih Zena, izraZena u btt'izi za licno roravlje. N esto vise od polovine ·razvedenih Zena strahovanje od 1bolesti iznosi na prvoon mestu. Ovako izrazito strahovanje za liCno 2dravlje, za ra:zlilku od udatih i udovic...a, a joS nag1aSenije -nego kod neudatih :Zena, narvodi na pretpostavku da bi narusavanje zdra'V'lja omelo tel>nju za novim ~ivoiln.im putevilma 'i ug.rozilo egzistenciju. U :pogledu strahovanja razvedene ·zene poikazuju jos neke karakteristilke. Strahovanje od nezaposlenosti lzr.ZeiiTije je nego kod druglh grupa, a neus,peh dece se, takode u oono.su na odruge grupe braJCne st:rtiJkture, jav1jr~ :sa Vte6o.rn ruC.estaloScu (29"/o: 230fo kod udovica i 16,70fo ke>d udatih zena). Ovi podaci su jos jedan dokaz ne samo o materijalnoj nego i o opStoj 'druStvenoj sigurnosti Uwju za ·Zenu ittna po.rotiica, ka-o i o mnol.@o teZem po1oiajlu razved€illre Zene u vaspitrunju i Skolovanju dece. LiCna sreCa i zdravlje (zdravlje, skolovanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sreCa u porodici . ( sreCa i Skolovan]e dece, sreCan porodiCni Zivot, zdravlje u Broj .,. 51 14 403 odgovora 45 293 21,2 17,4 21,0 17,7 Broj 79 27 781 odgovora 60 612 28,3 36,4 32,5 34,2 'io porodici) UCilli i porodiCni ekonom. poloZaj (poboljsan standard, irnati stan, zaposle~ nje i dr.) Broj odgovora 101 704 102 37 945 'io 47,7 41,9 42,0 46,8 Ostale zelje ( mir, rodna godina) odgovora 'io Svega Broj 11 1 90 6 72 2,8 4,3 4,5 1,3 Broj odgovora 212 1681 243 79 2219 'io 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Rezultati opo'kazuju slicne uticaje braJenog 'St~ja. ~ starosne stmkture. Zelje ekonoonSkog karaklera se !aV'lJa!;' -~a najveCom UlCestaloSCu. Neu'date i razvedene Zene ih naJICesce i:znose. Ze~j-e vezatle za potr:od!iou nalaze se na :CJ;rill!g_om ~estu, a najviBe ilh ,ilzf,a!Zavaju udate Zene. ~eu,date 1 udO!Vlce. v~e ~ Zanimljivo je da je strahovanje od rata •znatno •manje lZrazeno .kod razvedenih zena. Verovatno 21bog toga sto je raz- zauzete ,problerrrima vezan:iun ·za svoJU rhCnost od udatih vedenih Zena. vedena ·Zena ·Ok_upirana viSe od drugih svakodnevnim IZivotnim problemima i ..sqpstvenim druStveniJm tpo.lo.Zajem, !kao S.to su to v;ec ilzneti rezult"ti poik!Wali. (Vtdi piiilog, bbela 2b). Liena strahovanja prema tipu odgovora su _1alkode ll!icna kao i 'kod ·starosne strulkture. Strahe>vrun]a ikoJa se odnose na porodicu javljaju se na prvom mestu. Ona posebl_>o ~ar~k­ . terisu udate zene. Strahovanja u odnosu na samog_ ts,pttanika druga su po redu i naj•cesce ih i2nose razvedene zene. Stra- L;cne zelje prema usvojen<Jj tilpologiji :daju sledeeu sliku: 236 1 raz.. 237:, �hovanja. tkoja se odnose na pogorsan·e ekonomslk ...•.. su relatrvno mala, verovatno zato iit0 J t .. og ?olozaJa bilnost ekon<>mSk<>g sipos 0 Jl !POVerenJe u sta·"""ema. Tabela 4b struko prennrufuje ostale qpStena;r<><:lJne zelje. Sledece zelje, ko;je se podjednako javiljaju u svim grupama .braene strukture, adnose· se na razvoj socijaliznia i dug. ·Zi~Vot i · -zdravlje. predsednilka Tita. Posle izrazenih zelja za b<>ljim zivotom graaana i ocuvanjem i razvojem dru5tvenog ureaenja, Slede zelje lkoje se oldnose na priivredn.i .r-azvqj- zem'tje, a u prvom redu na razvorl industrije. Neudate Zene izraZavaju ;Zelju za ra:zvojem indusbrije lkao drugu po u:edu. Zelja za razvojeun po•Jjoprivrede se dosta retlko javlja. Kada se ,uzme u <Jibzir da je uzm!koon obuhvaceno oko 18'/o seljauki, aida oko 50°/o domacica u uzorku Zivi na selu, tada se to· mOZe objasniti sarn.o njihovom tOOnjom za mijentacijom ka delatnosti u i111dustriji. Interesantno je da ISe ne izraZa'Vaju posebne :Zelje za razvojem ldr;ugih p:ii-. vrednih grana i uslumih delatnosti. Razvedene Zene ne izraZavaju Zelju sam.o za -reSenjem lli'mog stambenog problema, vee to rpostavljaju i kao osnovnt problem drustvene zajedotice (32'/o). Ova se zelja kod ostailih brailnih strwktura javlja dvarput marije. Takoae se opaza iz~ vesna korelacija izmeau Qiilnih i op.Stenarodnih zelja posnia~ tranih u odnosu na lbraeno .stanje. Tefuja za zarpoS!enjem neu". datih javlj a se k"o tcim,j•a za punom zaposlenoiieu u n!!Senn dru.Stvu. Kod razvedenih je to slucaj sa stambenim rpitanjem., kod udovica Zelja ·za.!boljim 1SOCijalnim -osiguranjem ve-: zana je za zelju •za boljom zdravstvenom slul:bom u Citavoj zajednici. Zelja za rpoboljsaiiljem lleno;g standarda svih bra;Cnih struktura (pOjaV'ljuje 66 kao zelja 'Za opoboJjsanjem stan" davda u na:soj zemlji. Kalko je ovo slucaj i 'lwd starosne strukc; ture, nameCe se zrukljuCatk rda Zene svoje 100ne probleme ·pro~ jektuju na Citavo drtllStvo. Istina, •za to postoje i racionalni razlozl. Resenjem :datog p.rdblema u akviru •zajednice, postoji O(pravdana nada da ce se reSifi i iJStovetmi lllilni pro/b1em. (Vidi prilog, tabela 2c). I ovde se kod svih strukturnih gruopa, sa vr!lo velil<om uCestaloiiCu oko 80°/o javlja strah od •ata. Razvedene zene posebrio naglasavaju ovo strahovanje, sto se moglo i ocelkivati s obidr= da su ga pri izral:avanju 'lrenih strahovanja donekle. zanemarile. . Pored ovog strahovanj a socij alnog karaktera, na drugorn' meStu u ~vim grupama ·u bracnoj strukturi jav'lja se strahC>~: vanje od elementarnth nepognda. (Vldi ,prillog,. tabela 2d). · �• • • Tipologija op.Stenarodnih zelja jugos!O<Venske zene posmatrana prema hraenoj str,uJkturi, daje sledecu sllku: Tabela 4c. vrednim rae:vojem uzete :wkupno ja~e su izraZene ri.ego zelje za <1cuvanjem i razvojem drustvene>g silstetma, dok nrum je pojedinaena analiza tih zelja rdala drukciji.I s11ku. Svakako i ovde je razlog ·veCa .raznov.rsnoot Zelja za privrednim razvojem, te one tek u zbirnom pri'kazu do[aze vii!e do izral';aja. Pregled str.rhovanja na osnovu usvojene ti;pologije ·PJ"Uza poonate rezultate: OPSTEJNARODNE i'IEWE FffiEMA TIPU ODGOVORA I BRA'CNiOM :STANJU ISPITANIKA I. I . I . r I£'8·1 :SUJ Osnovna grupa CIS Ov '· 0 z~ :3~ :g~ ~~ OpSti razvoj Broj .,, socijalimna odgovora (Razvoj socijal., zdravlje Tita, 37 17,9 250 19,0 38 21,4 20 23,5 "' "" > "' 345 19,3 jedinstvo naroda Jugoslavije) Privredni razBroj voj zemlje oduovora (razvoj industrio;0 0 je; saobraCaja, ekon. stabilnost i dr.) Zivotni stan- Mir 516 28,8 80 38,7 456 34,6 58 32,6 27 31,8 622 34,7 OPSTEJNAfRJODNA ISTRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I BRACNOM STANJU ISBITANIKA .,. Broj odgovora /o 82 11,6 13 12,5 9 20,0 Bezbednost zemlje (rat okupacija) 67 67,7 478 67,7 70 67,3 29 64;5 644 67,4 13 13,1 116 16,5 16 15,4 5 11,1 150 15,7 23 11,1 65 4,9 161 12,2 12 6,7 26 14,6 3 3,5 12 14,1 1 1 85 4,7 4 4,0 30 4,2 5 4,8 4,4 223 12,5 .,. 207 1318 178 85 100,0 100,0 100,0 100,0 3 1791 100,0 Zelje koje se odnose na Ziivotni stallldard su dominantne a zatian zelje za PJ"ivrednian razvojen:t illemlde. Qp;Sti razvqj s~cljalizma dolazi na .trecem mestu. Kao sto ·vi>diano l!elje. za pri, Bez -straiiovanja 1 120 12,5 Broj odgovora 'lo Broj odgovora 'lo 4 1,9 ~ 15 15,2 Elementarne Broj odgovora lb$1~ 1 ~1",;\N&i > "" z.g :3.s c§?; ~'8 "' ~ UgroZavanje socij. poretka: Broj nesloga, strah za odgovora 0 /o Zivot Tit a i dr. Broj odgovora 6 :g.~ Osnovna grupa nepogode 0 ' Svega 386 44 23 29,3 24,7 27,1 Broj dard gradana odgovora {poboljsan stan•to dard, bolji stam. uslovi, zaposlenost i dr.) Razvoj prosvete i zdravstvo 63 30,4 Tabela 4cl. ~ Broj odgovora 'lo 2 1 42 4,4 2 956 100,0 Broj Svega odgovora 'lo 99 100,0 706 104 45 100,0 100,0 100,(} Zanimlj<i'Vo je da odgovori pretma tipu po.kazuju da neudate i razverdene zene izrazavaju strahovanja koja se odnose na ugrozavanje drustvenog poretka mimah posle strahwanja od :rata, koje je tnace vr:lo na:gla8eno. 16 2:elje 1 strahovanja naroda Jugoslavije 241 �3, Polo~qj na l~stvici a) Procena polozaja ispitanika na !estvici - Braena strukc tllr!l delllje, iako ne 2l!lacajno ali lpak uocljivo na rprocenu polozaja ispitanika na QestV'ici. ' Proslost 4.3 4.3 4.2 3.9 Neudate Udale Udovice Razvedene SadaSnjost 5.0 5.1 4.5 4.8 BuduCnost 6.9 6.7 6.2 6.2 Razvedena :Zena gleda na svoj ;pdlozaj u ,proslosti u mnogo go- ,·em svetlu od ostallh •zena, id<>k ud<>Vica svoj sadaSilji rp<>lozaj procenjuje te;\;m u odnosu na druge bracne strukture. 'Zene "ilzra.Zavaj1u !SVOj super.ior.nij.i polo.Zaj u bu~ut;nostl, d~k se !kod >adaUb to od.nosi na sada!injost. Jed~ nom recJU, sve zene posmatrane prema ib.raCnoj strukturi vide na liCnom planu nagla.Seno .svoj polo.Zaj :vezan za braCne stanje. R~zvedene ~edaju u rproslosti svoj najteiii trenu~~k, udo~rc.~ .u sard~~JOS'ti, dok -su udate Zene zadovolljne svoJJlll sadasnJ~ rp~lozaJ~· Neuctate zene sa najvi.Se ocekivanja gledaJu na buducnoot, ~to Je 1 u sk!Jadu sa njihovrn izrazenlm zeljama. . ·. Istpv.~enJO. neudate z;n:. Tabela Sa. MERENJE OPTIMIZMA · _ A. L;cm'i ":ol<>Z~j ispitanilka u sadalinj<J~Sti uporedern sa po1o:laJem u prosl~sh i buducnasti ·prem~ brllJClnom .stanju. .,I. I , I .· Pros lost Sadasnjost Bracno stanjel 'fo fl. ::;l l'j~w;laJ~ I,Tfl~i~ ) pqpyjce Razvedene 24~ !QQ 0 o. " 5~,P ... !PO p,? . 100 . 5Q,4 100 51,6 .!3 .~ ""~. ~ e ~ "" p. WJ. 39,4 1M 2.7,5 2.1,1! ,2M 19,3 29,0 1 Proslost SadaSnjo~t BuduCno~1;: Neudate 4.6 6.7 8.6 Udate ~ ~ Ir~ I"!I~ 4.8 6.9 8.4 Udovice 7~,8 Ll\ Opsti rezultati analize svlh braernlh struiktura govore da je u>vek viSe <Jd :polovine zena gledalo sa orptim!izmom na svoj polo.Zaj .u sada.Snjooti uporeden sa 'ProSlo'SCu, a lkada 1se ·o~-osi na JbulduCnost, taj je QPtianizallil joS veCi i izr~ava ga viSe od 7fJO/o Zena u svim grupama, posmatranim prep1a brarOOom starnju. b) PTocena poloZaja dru8tvene zajednice na -lestvici - U proceni !J>OloZaja druStvene zajednice na Iestvid ra:z!like iiZmedu pojedim.ih grupa hraO~e- .strukture, IJrao i lkod izr.aZenih ,Zelja su ne~atne. j SadaSnjost-BuduCnost 0. ..0 .. Ako zelimo da <Utvrdrno "'azlilke .paredeniem po)azaj~ proillost-sa<laiinjost, s<lldaiiuiosHluduenost, vidrno da je optimiza'!p. najtVeCi, !ka:ko u ddnosu na pro~ost-.sadaSnjost, tako j. u odm osu ·sada\Snjoot-<bu<luenost, kod neudatih zena, Videli smo da su one i svoj !PQlo.Zaj u _ibwQ.~(!nqst~ procenile najrviSe, 6,9, Pritom ·Optimizam. u odnosu ll.a .prdSlost, k:oji izraZa·va dko 60"/~ neudatih zena, znatno j.e manji od orptimizma u odrnosu na 1budu.Onost koji •lzrlliZava oko 80"/o. Zatim, prema proc<;ntu kojiim ·maZavaju optirn:i'zam i u odnosu na sada:Snjost i prema budu6nosti, javljaju se udate Zene. Razvedene Zene ;pokazuju najmarnji optimizam. Stagnacija i .u sool!Snjosti i u lbuduenosti je najizrazitija kod udovica. JQne, ialgleda, tla- ne gaje velike nade za huduCnost, tim pre §to 13(1/o rsmatra Ida .Ce im. buduCnost biti gora, sto pred~tavlja najve6u fuo~kvenciju. I ovtle uslovi Zivota, a. t Oimjentca da se -medfU !Q'j:ittna nalazi li najveCi br.oj starijlb zena, :pruza objaffiljenje ddbijenlli rezu!ltata. Posebno je interesantno da neudate zene sa ucesta~oscu od 30,4"/o smatraju 'da im je rproslost bfla lbdlja od sadlliZnjosti. (Vidita~ belu 5a). Jl,4 74.~ !Z,9 71,4. 15,4 ) . 70,8 . 12,9 7,6 9,8 13,2 9,6 1,3 2,6 1,1 6,4 4.7 6.7 8.4 Razveder;te_ 4.6 6.4 8.7 · ' .. Udate zane · <>eenj11ju pclozaj zemlje u proillqstj i ~ad.as­ rijos!i neilto viSe. od ostalfu .grUiJla, dok u 9dnosu "a po,lozaj l!i* 243 �u lbuduCnosti to VaZi za razvedene i neu!date Zene. InaCe moZe ~e. i oV'd: reCi da _je u.ticaj 1hraCne stru!kture na procen~ polozaJa drU!Stvene zaJ<;dmce oo~tJ;o slabiji nego na liooom planu. R<>reden;jie prOO]ost-sada'Sll>Josl, <>dn<>SI!lo sada8njo.st•buoocnost, pokllJZUje rda je optimlzam 2t1atl!lo veci nego u odnosu na I'lenast. Pri ~oon uticaj br,Cine •st.r.ukln.rre je uoolj;iv. N ajm~ji je !p'I'ocenat udovica koje izraZarvaju aptilmizam u poxedenJ~ !Sa ldrugim grupama, i to kalk.o u odnosu na sada.Snjost, t&ko 1 u odnosu na ·buduenost. Razve'dene zene ih slede u odnosu na saldaSnj'ost, ali sa velikitm. optimizroom gledaju na butduCnost zaje~ice. lzvesna .nota pesimlzma kod .udovica ogleda se 1 u toon~. St? se one .sa naj:ve6om uCestaioSCu (pojavljuju u -oceni stagnac!Je 1 pada u odnosu na drustvenu zajednicu ; to ikako u s!ida8njosti, talko i u ibuducnosti. (V>d.i .ta:belu :>b). Tabela 5b. MERENJE OPTIMIZMA B. RoloZa.j dru8tvene za!jednice u saida8njosti u:poredem. sa po1ozaj.em u pro8l<J<stli i buduenosti p.rema -bra<mom stanju. Bracno stanje 'fo j :~osll~st-Sl ad:Snljos~ l ;::lcb.O~~'C 0 ~.... oa - - - - - ---·-"'-0... "' Neudate Udate Udovice Razvedene 100 100 100 100 78,5 77,0 69,2 74,2 t: 5,0 5,0 7,6 6,5 • 0.. 15,2 15,2 19,8 19,3 * -~ S~~Snljo~t-BI ud~n~os~. or~t:: . o ·.c 1,3 2,8 4,4 0. ~til oa4-. 1;.i "2 96,1 85,9 81,0 93,5 2,6 8,8 12,1 6,5 ;::l '"0 0 :::S<d 0.. .0 1,3 2,4 3,3 3,2 4,4 • . Bra1ina .stnuiktu~a utice na ikaJraMer ~e!Ja i cs'traholvamjj.a Jugoslovenskih zena. Taj uticaj je uoCJ.jiv na licnom :planu a znatno sla;biji ukollko se <Jidnosi na. drui!tvenu zajednicu. na je sli1inost ovog uticaja sa uticajem starosne stmkture, ;>Ii VM- 244 p<>sloje i 'izvesne ra:cllke. Sli1inost se mo.Ze tumaciti a:ntropulo8- kom prirodom zene. Raz1lke se objaSnj•avaju .promenom druStvenog i elloonomSk.og poloZaja Zene, VteZam.im za nj'en :bratni. status. Opstenarodne zelje Zitatnim ·delom reflektuju HC:ne &tuacije izraZene kroz HCne Ze'lje. Optlmi.zam je najv'i:Se izra.Zen kod neudatih zena, a zatim lkod udatih. Kroz zelje i strahovanja i poloZaj na ·lestvici jasno se .vidi ,teZnja svih Zena d.a zasnuju i oCuvaju bralk i porodicu, ddk se teZnja ka p.rofesionalnoj aktivnosti ne ispoljava vidnije u ilzraZeiDm Zeljama. �VI UTICAJ MESTA STANOVANJA NA ZELJE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ NA LESTVICI Pored svih promena u socijaHsti.Ckom rarzvitku, a p.osebno pos!e napora da se stvori jedi.nstvo i2nnedu sela i gra;da u oktriru komune, ipa'k razlika iz·medu sela i gra.lda ostaje ;vidna. U seoskom gaZJdinstvu zasnovanoon na privatnoj zemlji.Snoj svojini elkonoms'ka zavisnost Zene je vell.ika, a IPatrijarhcrlni adnasi su uobicajeni i iJmaju duiMji karen nego u gradu. U talkvim uslovima crnogle bi se oCeldrvati znatne ra·ZJlilke i2medu potreba, pa p,11ema 1 tome :i Zelja Zena u gr:adu d selu. U pr.ilog tome govore [ i:injenice kao Sto je •Visoka .nepismenost Zenskog seoskog stanovnistva, jos uvek veliki uticaj zastrurelih obiCaja, tradicije, Teligioznih z"bluda, a talkode i usitnjenost seookih naoelj a, te nemogucn<;st njJ!hove urbamllzaclje. Procesi napustanja 'sela dovode do promene u .po!noj stru:ktur; usled jaceg od~iva iz poljoprivrede ![>l'ivredno aktivnO'g muskog stanovnlS1Jva. Zena postaje ..ve ·vi~e osnovni po.lj<>priv:redni proiz,vodaC. Prema podacima statist.ilke, Zene Cine 420/o a·ktivnog paljoprivrednog starn.ovniStva, a1li se m.oZe opravdano pretpostaviti da sv~ka zena na selu UICestvuje u po!joprivrednoj proizvodnji, ialk:o ostaje anonimni iPro£z·vodaC u dosadaSnjim irrnovinskim odnosima u Okviru .priovatnog IPOSeda. Zbog toga se maze reei da zene .na selu obavljaju tri drus1Jvene uloge - <po!joprivrednag <prol:wodaca, doonaeice i maj:ke. Cinjenica da je najsposobnija Zenska radna snaga i sociljaiJno 1 teritorijalno !pokretljivija, utiCe da se odvija i pr-oces starenja zenskog stanovniStva na selu. Svi ovi faktO'ri mogli bi da deJuju na [pl'OdUibJjivanje raz!lka U zeljama i strahovanjima izmedu zena sela i grada. rMedu1frm, na selu :irstovremeno <1e11Jje i n'iz Cinilaca za koje m.o.Zemo pretpostaviti da ut1Cu na smanjenje razUka u so- cijalnOiiil ,pOnasanjti zena sela i grada. Prelk? 65% uk~no zaposlenih -Zena .i:tne Z~ne- sa _sela.. Sv~ viSe zena z~siJ.J~~Va s: na sezonslcim pO'lj-opnvredni'm radovi•ma, u kooperat~Vlllliiil_ ~a dovi!ma ar>dividuailiniJh poJjopr1JvredniJh proizVoda,(!a : 2le!!Iil.JOradniCikih zadTUga a jedan, za sada neznatan deo, 1 ;na druStvenim poljopriV'rednim ddbrima. Ov~ ~e. ubrzava flroces menjanja :privatnO'Svojinskih odnosa. ri md1v~ua!nom domaCinstvu a menja se i poloZaj Zene u por~c1. JoS su s~o 58'1/o d~!>Cilrustava na selu iskljwc1Jvro a:>olj.opl'l.vredn~. Oloo Cetvrtine seoskog stanovnistva zaposleno Je van po!Joprl'Vrede. Tako selo postaje sve IV.i!Se ineSovito naselJe iPa _se, s_a "dr~g~ strane talkode m<>Ze ctcell<iv;aJti da i rpotrebe, a trme 1 Ze!Je ' straho'vanja seoske Zene,, postaju sHCni Zeni u...gradu.. .. Mesovita nase!ja mogla bi da nam ukazu da h se razh~e 11 zeljama i strahwamjiJma rena na se!u i u gradu sm~u~u. LPio!aJZeci od ove ip!'Oti'V1ureene rpretpc>stavke : a). <razl~ke lZmedu i!elja i straho'l'amjla zena sela i gr1>da ~. v<;tike, 'i. ~) te razli'ke su sve inaihje - analizill"aCe se fPOdaci 1 v1deti deJStvo kako pozitivriih, taka i negativnih ci.nilaca, 1. LiCne Zetje i strahovanja a) Licne zelje - Ani>liza moda.l4teta sa ucesta;J<iiicu od 20"/o i vi!ie pokazuje da su po s!>drzaju ]zr..Zene z~Je u sva tri t~a n.a:seija. - seio, meSo vito .nase~je i grad - ?st~vetne. Rwlike se javljaju samo u re'dosledu 1 u ucestailos~1. Te _razllke dolaze v]Se do izr..Zaj•a k"da se uporede zelje zena na selu i gradu. (Vldi prilog, tabe!a 3a). I ,,, SreC<i i Skolovanje dece Li-Cno zdravlje Imati kuCu, stan; po- boljsati stambene uslove Moderno urediti ku6u; auto, motor . SreCan porodiCni Zivot Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici ~ Razl!ka Or ad Se Io Rang Rang % protenata 2 44.2 38,7 1 3 47,9 37.5 + 3,7 - 1.2 3 28.9 i. 40.3 +1i.4 4 27.7 26.5 22.2 20.7 (i 20.7 30.5 19.0 20.9 -7.0 + 4.0. -3.2 + 0.2 i 5 6 7 4 7 5 247 246 �Prvo mesto u sva tri tipa naJSelja zauzi•ma Zelja za sreCom i 'burl~J;no~cu d_:ce. Ona je najnagla8enija u gradu i javlja se za _!:>l':u 4 /o Vls~ ltleg~ ~ selu, .odnosno za 14•/o vise nego u zn~ov1tom nase!Ju. Te:onJa tla vertikalinozn >Jdkretljivoscu pu- tem ~kolovanja d:c': je i~raz_ita .n~ selu, dok se u gra!du uporedo sa ~yom teznJom JRVIJa JOS i ;proces samoobnwvJjanja <lntehgenCije, te Je :zfuog toga u gradu ucestaloot ave zelje ne.Sto n_~l~senija (47,9%_: 44,2°/o). U me.Sovitian ,naseljima ta tendenClJa J" znatno manJa. Pod pretpostavll<om da je uzora'k dovoljno :eprezentahvan IZa ttne.Sovi.to naselje, maZe se prefjpO'staviti da Je .oyde :ec o. _ispitruniciana cija je rporodica u neposrednoj prosl~sh ~ec SOClJalino rpomerena, te SU zeJ.je zena u pog!edu b'U~UIC~O!stl dece .. IUS!lneTelne !ka .samo.o:bnav.lj1anti1U u c:i.]ju uC~r§c':nJa novosteceno~ d_ruStvenog rpolozaja. Naj:izra2'itija raz!rka 1zm~d:u ~ela, ;mesovrtog naselja i .gtrada je u izra:Zavanju zelje - mtati lruC'U, stan. Za U•/o je eesce i>Jnooe stanrnvnici gr~~~ i ona se jav1ja kao druga po radu izra8ena zelja saucestaloscu od 40,3°/o prema 28,9°/o na selu i ·30,7"/o u lllleliovitom naselju. Ov~>ko rvisoki procenti ukazuju na O:?Jbiljnost stambenog pita~ja u gr~~u.' Javljanje ove 1ze!je •kao trece po a-edu i ,u :se?Sk.l!lll nasel.Juna govori da asp]racije za boljim. .stanom rastu. '1 na selu, a pogotovo u me.Sovitom naselju. I•mati stan svakako predstav]ja jednu Od <>SUOWlfu zivotnib potreba a i ·zelja da :e pobo~jsaju stambeni uS!ovi, sto je takode uk!Juceno U OVaJ .~odalittet,.- .gov?ri da je lilBJCin •zadovolj-enja OIVe potrebe r?-zhcirt u r~\fun sredllll:arrna i 1da su aspirac.Ue u ov.om pogladu Jako naglasene, ibez obzira na tip naselja. Ako se avozne doda Ida su 2elje ~a mO<lemil!ll medenjem ilruce (za 7"/~ viSe na se~u), cesto lzra8ene koo zelja za lepsian nanw<Staijem za~ z~j~ za pobdljsanjem 'slandallda (za 3%) cellce izra8en~ kao ~elJe !Zetn.a :na selu nego u grad.u, m.oZe se iZalcljuCiti da se na selu rarz:vijaju move naV'ike, nove potrebe. I rezulltati istrazivanja porodi!Cnill lbudzeta seoskib gazdinstava po'kf12itlju da je procenat rashoda na anoldem]zaciji ,poku6stva i uredaja veozna. visok u s1Jru'kturi _ukupnill rashoda.' Pored pozitWl"lih nastoJ·an)j~ Za ·ur~baniZa~om, IOVde posto.ji i •negati.'Vlla kollljponenta. Rad! se o nedovol(inoon trlaganjfll "' prO.SY,enu reprodukciju 1 To_ se ja:;nije uoi!ava -kroz neposredno izraZen~ Zelje n. pr. »Najbitnijeu mom ~votu Je da re.Slm stambe.ao pitanje«, ~eli slu~benica 42 godine stara sa. sr~dmom .!l~?lom; 28-godiSnja d~maCica, udata izjavljuJe: »NajveCa mi Je Zelja da dobiJem stan«. Nekada Je .ta Zelja jzraZena samo jednom reCju ,staz~r· kao .~to_ to kaZe domaCica, 46 godiaa stara, udata. ' Matet'lJali SSRN Srbije- DntStveno-ekonomske promene na selu, 1962. 1 248 u poiljoprivredi :i nedovoljnoj stianulisanosti i zainteresovanosti ~• intenziWlu rpoljoprivrednu pro:izvocinju. PatroSn.ja sve vise dobija prednost nad proizvodnj.om, .Cak i kod individualnih proizvodaca na selu. Zelja za licnim zdravljem i zdravljem ·clanova pocodice lezi u antropoloskoj prkodi .CO<Veka bez obzira na .tip nase1ja i javlja se po ucesta:Josti medu prvim zeljama zena. Sreean porodieni zivot je takode jedna od doznina,ntnib <Zelja u svian tipovima naselj a. Veee ra~lilke u ze'lj,azna i·av'!j,ajlll se u modalitetiana Cija je ucestalost manja. One nose karakteristike tipa naselja, a u prvom redu druiltvene podele •rada 'koja rpostoji izmedu anketirmih Zena, kao i raz1itka u uSlov~ma 1rada. TeZi uslovi rada i Zivota na selu izraZeni su !Zeljom da se. manje radi. Jos uvek velika zavisnost rpoljoprivredne proizvodnje od tl<'lianatskill uS!ova raaa zelju za rodnOIIll godinOIIll. Taiko, na primer, domaCica 'Sa sela izjavljruje. •»Zelim da imam.o marve, svinja, Ida wberem dosta Zita sa tTi jutra ze:mll.je.« SmatJiienj.e poreza javlja se takode lkao zelja sa <Jiko 13°/o kod zena na selu. Zelja za preselenjezn u grad jav'lja se sa ucestaloscu <1ko 6°/o na sel01, uz takode izrazenu zelju da se ostane zemljoradm.ik sa 7"/o. Analiza uticaja starosue struktnre pok~>Za!la nam je da se zelje za prese1jenjem u grad jav'lja kod na,jmlaae i srednje starosne grupe. uv;d u inilividlllaline upitn;ke rpdkazuje da se ova zelja nekad javflja kao zelja da se preseli u grad gde '!IluZ radi, pa se kroz tu zelju donekle nazire i strah da se ne poremete brruCni ,Q.dnosi. Sa druge stran~ zelja da se ostane zemljoradnlk zastupljena je u starijim starosnim gtt'U.Pama Cija je unutargeneracijska pokretljivost prirodno smanjena. Sem toga u analizi ovih 'l'ezultata moram<> irrnati u vildu da sa sela migrira preteZno muSko stanovniStvo, da tradicija trukode koci teritorija:lnu pokretlljivost zena, a nlski obrazovni nivo i nekvalifiklava,noot delujfll koo ob" jektivni ·Cinioci koji ih !Vezuju za selo. Zelje Zena u gra-du ·nose osobime Zivota urbanizovane sredine. Tu se zelja za razonodom jav<lja dvaput vise nego na selu. Zat:Lm naglaSenije su Zelje vezane za posao.: stalan posao, a takode domo zaposlenje i uspeh u poslu. S tim u vezi javlja se i zelja za uspehom u skolovanju i s1Jruenom o..,asdbljavanju sa oko 5•/o, dok rprocenat na selu iznosi 0,8°/o. 249· �ME!Sovita naselja po tendencijama lzr.,Zen>m putem zelja Zena bliZa 'Sti gradu, nego selu. A'k.o se ana.liza \!>(>S'bojaaJja i1i nep<lS'tojaltija raz1i'ka u ze- na IPorodicu naj~viJSe .izra.Zavaju Zene u mes~tim ... ~e1Jima, dok .su Zene u gradu viSe ,zauzete sopstv~·om U·Jl~Os~u .. Ovalko ana1 zirane Zelje, posmatrane prema vrsh n~Ja ~ :tlJ~ od-. H govora, :ne razlikuju se__tol~~o. d~ b~ ih trerba1o ana111ZI'l"atl kao para!J.elizam iz·medu Zelja koje izraZarvaju Zene u selu i u gra~u. 1 b) Licna strahovanja se najvi.Se grupisu <iko modaliteta ~ neke .s;peci:fi{me tendenci'Je b:cm1h zelJa. ' Tabela 6a. LIGNE ZRLJE PREMA TIPU ODGOVORA I VRiSTI NASELJA osnovna grupa sreCa i zdravlje (zdravlje, l§kolovanje, razonoda i dr.) 179 UCni i poi:ddiCiii ekonoril. 473 poloZaj (poboljl!ian standard, inillti Stan, zaposlenje i· dr.) 1 lzral\unafo prenia Sperinanovorri metodU za iZt'aCun8.vanje ko~idkor~Iaeije ranga p ~ 1- 6:!;0' ~~- N (NlLf) r· \ > ·o~ ·~ <00 -~~-- .~-·---~ Ll~na rproizvoda~a. jenta j Me~. naselje j g r ad · d I·~. I ~~ zc'iraVIje i sreca u porod.ici (sreCa i Skolovanje dece, sreCan por6dllmi Zlvot, 353 zdravlje u porodici) koeficijenat korelacije ranga rpriJMmo je jednak koeficijentu d<>bljenoon ,pTil!ikom rangovanja Hfuih O<elja i iznosi p=o,737. I pored '~icnosti koefkijenaia analizom relativnih .odnosa uocavaju se lpak nesto vece rai?Jiike lwd strahovanja, nego lload ]zr.,Zen;Jh ~elja, poiito je koefidjenat ·Jroreiacije ranga pFi!licno grub rpokazatelj za merenje korelacije. I s eIo od pogocianja starndar.da, i:zraZeno dva jp-Ut viSe, .neg,o straho~ vanja Zena u grad•u i 4 puta viSe neg>Q u meSovltom nase1Ju, gov.ori lloo!llko o zelj[ za bolj'lm ziVJe>tom, toJiiiko i o nesjgurnostit drustveno-ekcmomskog poloza'ja poljorpriV'rednih .(Vidi rpri'leg, tabela 3'b). * .Lime zelje rprema tilpu <>ilgovora rp;ruilaju nam sledee~ rezultate: najj.izrll!Zenoje su zeljekoje se odnose "~ elko~~ polazatl. One Sl.i poseibno illaglasene na l'lelU. z_elj'~ 'k;OJ<! se "~'.'ose ljama <Sa najveCom uCestaloSCu svede na dosta ·grUb opSti merni po.kazatetj, •koeficijenat lrorelacije ramga, koj.i 'lznaSi p=0,786, ana nam paka'mlje da razli'ke nisu veliike 1i :cia postojil naglaSen b<1lest, smr.t. Izmedu tilpova nase1ja rpostoje razHke. Ovaj modai1ltet se najviiSe Jav]ja u gmdsklm naseilij.bma. MoZd.a se uzrok maZe naCi u ilJ.rzO!Ill tempu Zi'Vota 1i naru·Savanju :zJdravJja aktivnog sta!llovniS1lva u ·~aidu, a mOOda i u vdiSem niv.o.u IZ!draiVStvene prosveCenosti. Strahovanja koja se ·odnose na p·orodicu i&pita. n•lka uglavnom se gl'UIPiSu DJ<o mc>dali<teta boJ.est i smrt u porodici, nesreCan porodi1Cni. Zivot i neuspeh dece. Iz talbe!le se vidi da rpostoje tazlilke u strahovanjima koje uslovljava tilp naselja i nacin zivo.ta ispitanika. Tako n.rpr. ·u gradskim nasel)ima svega 12,2°/o isrpitamika strahuje od nesrern<>g rporodii'mog Zivota, dok je taj iProCen.at U mesovitomnase'lju 20,5°/o. Ill, U seoskim naseljima svega 14,6°/o zena strahuje od neusrpeha dece .au gradskim naselrj,ima 19,1°/o. Slicne su ·razlike u strahovanjima 'i2Jmetlu •isrpltanbka .bz ~a'Zl'lCi'llih naselj,a kad se radi o J4&n0itll i rporodienom ekonoonskom rpolozaju. Tako "iPr. 11,5% ]srpitanika .sa •sela strahuje od niSkeg standa"da1 lz me8ovjjj;eg naselj.a svega 2,6°/o, a lz gFadskih naselja 6°/o. Strahovanje zenana selu * • os£ale Zelje (mir, rodna godina) svega: 53 1.058 "i6,9 206 19,4 ia· I 'lo i8,2 Svega > ·-0 0~ \ ·~ <00 403 0 \ /o 18,2 33,4 389 36,6 39 39,4 '" 35;2 44,7 431 40,6 41 41,4 945 42,6 5,d 36 3,4 1 1,0 sn ioo,o i.062 100,0 99 ioo,o 2.21!} .4,0 . 100,0 Licna •strahovanja rprema t1pologiji. daju. nam d,..~~ sliku. •Strahovanja vezana za rporodicu preovilaau]u kod s~ih zena. Pri tome ·Zene u .g.radu tzraZavaju najv~e s:rah~a~~~ u. o_dnosu na. svoju liCnost 'ir ekon.-omski IPdloZaJ,.a zene u m..e$o;v!J.tom naselju u ~ezi. s rporodicom. 251 250 �Tabe!a 6b, LIGNA S'I'RAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I VRSTI NASEWA To rpotvrduje i ovako karalkteristicno izr.Zena zelja seljank,e stare 31 godinu, udate, sa 4 razreda o·snovne Skofle: »Zelja roj je Ida se razwije mdustrija !<aka :bi se veci ibroj seljaka !Zaposlio, jer <>d poljopritvrede nemamo dovoljno da bi mogli Ida Ziv.imO.<< Druga JPTefrrJ:o:stavka lbi ibRa da Zene •sa sela ne 'Virle per~eflctivru .opstanka svoje dece na selu i nJjlihovu sre6ni~:u ibudu£nqst IPOVie'Z'lljrusa'zapo:Sljavanjenu inldustri\ji. U okviru rerj.a ve- zan11h za rPr-iv:redni T,arzvoj 1m.tere.santne su razlike u Ze1jama !k:oje . a). Op.~tena~odne ze!je (Vidi rprilog, .talbe1a 3c) - Tip na~elJ ~ Je v1~e ut1~a? na ·raz;like u opStenarodnim Zelj am a neg.o sto Je to blo •slu<OaJ sa zeljama koje se odnose na samu li<!nost i_Ilenu sit:'ac~ju. Zelje koje se odnose na opilti razvoj socija~m~a razlilkUJU .se prema tipu •naseJja utoiJko sto je disperzij a z~~a oko :modahteta u gradskim i me.Sovitirrn naset1jima gotov-o shcna, dok se see>ska naselja u tom pogledu razlilruju. U svim tipov!~• :.;aselja lzxazena je sa vellkom ucestale>scu ii:elja za ~ug zt;ot 1 d<Jbro •zdravije .predsednlka Tita. Medutim, 15,20(0 !Spltaruka sa sela zeli razvoj i oencvanje socijalimna dok u gradSI<im i an..Sovdtim naseljima to zel'i 23% ]s:pitani[;:~. . SliC~o je i_ -sa, _Zeljama koje se odno.se na prirvredni razVOJ ZemiJe: NaJV€C! rprocenat <>pstenarodni:h zelja grlliPlSan je ~ko mod,llteta ~ "'""voj indU!Strije, Posebno je zanimljiwo da zet;e sa ~ela. daJu 1;azvoju ~ndustrije rveCu prednost nego razvo!u,po1Jo,pnvrede (16,8°/o: 10,9°/o). One ver.ovatno vide u ra'lVOJU industrije ve6u anogucnost zapoi!Jjavanja usigumiji pTihod. se v:ide prema tipu naselja u pogledu ekonomske staJbilnosti, naciona1nog prosperiteta d razvoja saobraCaja. Ove ,razlike ,ukazuju na· razUCite potrebe i razliCit stepen njihove razvijenosti i raznovr.snosti u pojed:ilnim tipoviana na'Seija. Taka npr. Zene u me.SovitiJm naselji.ma ne vide znaCaj razvi'tika poljoprivrede, ·kao Zene u seoskim i gradskim naseljima koje u okviru svoje egzi,stemcije ovoj igrroli prWrede daju vaZnije mesto. Ili, .Zelja za r~vojem saobraCaja n31ToCito je ik.arakterisUCna za ispita-n:ilke iz seoskilh i me.Sovitih naselja, svakako opet 'Sa s'tanovi·Sta !Taz.vijenosti potreba, dok je lrelwencija zelja u gradskim naseljima o'ko ovog modaUteta dosta ni&ka. Selo je uvelk rpostav'ljalo rprob1em puteva lkao olbli.k cveze sa gr:J!dom u prvom redu .zbo.g teinje poljoprivredni:h sitnorobnih proirzvodaCa za razmenom s-vojih proilzNoda, a a:atim _d za svestranim p-ovez.ivanjem sa im.stitucionaliziranim Zi~otOm ·grada kao centra. Zelju za ekOI!lomSkom st,biQnoileu narocito istieu isrpitanici iz gmdsk•h naselja, jer ona usloVljava z:.d<>voljenje sloZenih po:breba stanovnika urbanizovane sredine, a ISem toga se u gradu ja:Ce oseCaju -privredni p.roblemi. l!zrazita vecina stanovnrka zeli pobolj~anje stoodarda. To je Zellja ,sa da'leko .veCom uCesta!1oS6u u odiD.osu na druge izraZene Zel'je, maida je fre'kvencija u seosktm. lllaselj.ima Z!llatno slaJbilja nego u gradSkim li ,meSovitirrn. Medutim, uporedenjean op'stenarodnih z<!lja sa lienim vidi se da je selo zelju za pobo[jsanjem zivotriog standarda shvatilo pre svega kao liCnu zE!lju. U gr11dskim i me5ovitim naseljima na rpoiboljsanje zi"obnog standa.-da se gleda kroz resenje stacrnbenog pitanja, na selu pak rp<>bo!jsanje standa.-da se vndi u elelktrifi.kaciji sela, smanjenju poreza i sl. 252 253 �U svim nase1jima osobito je izra!Zena Zelja za ·mirom Sto i mog-lo oCelklvati, arko ·se funaj~ u vidu 01pSte tenP.encije u 'l!ledun.,ro$loj •Politici Jugos]~vlje. s~ Redosled ranga QP§tenarodnih ·zelja zena sa sela i iz grada koje se javljaju sa naj-vecom uilesta:Joscu je s[edeci: I li S e I o Rang 'lo Mir Poboljsanje standarda R~oj industrije Tito - dug Zivot i zdravlje OCq.vanje i :razvoj socijalizma· Razvoj po1joprivrede ReSenje stambenog .pitanja I Grad Rang o/o I I Razlika procenata 1 2 3 31.7 30.0 16.8 1 6 27,8 44.2 21.6 -3o9 +14.2 + 4.8 4 16.3 3 26.7 +10.4 5 6 15.0 10.9 5 7 23.0 8.6 7 8.7 4 23.3 +14.6 Podaci nav!'deni ti tabeli jasno rpokazuju da su razlike \1 j]pStenarodnim ze'Ijauna vece nego kod Ilcnih zelja. KoefiCijent iko;relac.ij.e Tanga iznosi p = 0,658. UporedujuCi sa 'koeii,clj-entom .korelaclje · il'aJnga doibdjemim u anali.zi Henlb zelja (0,8 : 0,6) •vidi ·se da ti;p na!SeJja vise utice na o:pStena;rodne .Zerje lllego lila .rtcme zeije. Iipa.k, s obzirom da ti·e koed'ioijenat koreladije rang·a bJ.iiZI:i 1 nego 0, moze se r\>Ci da i ovde p<>StO!i:i izvestam !Paraleliizaun l2nnedu zelja zena iz waiZI]Citih tiJpova na.eJtja. !b) Op!itenarodna strahovanja - (V~di pri1og, rtabela 3d) Zene u sva t!'i tipa n&selja izraiaJVajru stra'hovanje 0<1 rata sa dalelt;o- najiV~Com >4•CestaloSCu. Pritom tu ·l)pasnost najv.tSe uo.Cavaju zene u gra:du (81,8°i9}. Kao rj uvek, snrah od elementarnlh n~og.q,rda je po urCe.!:!talosti _d:rrugq iiZia.Zeno ~trahoiVa-nje. Tu nema bitni!h ra~i1ta izmedu strahovanja Zena sa sela i iz grada, do.k Zene ,u 711eSovitiril n~:seljfuna znatno CeSCe izraZavaju ov-o strahova.~je. Zene u gradu -neSt-o naglaSenije izraZavaju stra- hovamje za zivot predse'dniika Tita. Sa 6,2•/o zene sa sella iznose stralhovanje ·od pOvratka starog re.Zima. 1MoZdct- s~ promene u z·enrljiSnoj svojini ,a pre svega agrarna ref.omna i kolonizacija, u~ok -ove na•gJa:Senosti. Razlika procenata I 2 I 2 ~1,8 18.0 + 4.0 -2,5 6.2 5.3 5.3 4 6 5 5.4 4.6 5.1 -0.8 -0.7 -0.2 6 7 Ol<,upa~iia Nesloga, ·naroda Jugoslavije Strah za Zivot Tita 77.8 20.5 3 4.5 4.5 R,at Eiementarne nepogode Povratalk starog reZima B!'Z strabov<mia 4.2 3.1 7 3 4.6 7.1 + 0.4 + 4.0 + 8.0 - 2.3 2· G r a d Rang o/o Se Io Rang OJo Koeficijent 1wrelacije ranga iznosi p = 0,64 i ;pdkazuje iste tendencije kao i 'kod UlraZenih apStenarodnih ZeJja * • • Iz nize 'navedenih tabela se vldi da tilpoiogija . opstenaro'dnih Zelja i -strahovanja pokazuje male razlilk-e 1zme~u Zelja i strahovanja ispitanika iZ raZli~it~ . t..~va nasel]a. Zelje .za pri'Vrednim razvojem zem1Je, 11~.1 zelJe_ za razv-ojem 1prosvete i :zdravstva iZlraZene su gotovo Je<lnalk1m procentom u seosklm i •gTattskiJm naseljiJma. Tabe!a 6c, OPSTENARODNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I VRSTI NASEWA s e I o Osnovna grupa :z:d~av~tVQ 125 16,5 25 26,6 195 . 2D,l;l ,. 19r;J 227 29,9 24 25,5 265 28,3 516 28,6 257 ~3,8 35 37,3 35,2 622 2 . 34,7 i·9 '" " . 1P svega Svega 0 /o "'" Mi r. gra-d -il ·~ ·~ Op~ti r:a~V!)j · socijalizma Privredni razvoj zemlje .2:ivotni standard gra<tana Prosveta i I Md. naselje I 759' 1-!1:,9 . 100,0 I ri I • 94 'lo 2rl ,: ·o£ I~ I 'lo "'" ·~ . "'" 4,9 46' % 4,7 s,;s 102 10,8 223 12,5 100,0 938 100,0 1791 100,0 254 255 ,f{~i~~Lu~;.; .$'# u.: ~, . .~ !\~,-.: .(1.' ' ' ... ;;; �Gotovo je ista situacrja i kod 'izrazenih opiltenarodnih strahovanja posmatranlh prema tipu adgovora. Sa najve<\im procentom se javlljaju strahovanja za bezbed!llost zemlje. Strahovanja zena u 5elu i gradu prema ttpu odgovora ne raJZ!ilkuju 5e gotovo rumaro, ilto nlje slluCaj sa me.S~tim naseljem. Ove razli!ke ISU verovatno p.osledica delova!llja nekih. slUica(jlll'ih &il:aca; linace se teilko m<>gu oibjaSI!liti. A1ro hi se mesovita naselja rpriblizava~a jednom :iii drugom tipu, <>nrda bi tendencije bile jasne, ovako ona se izdvajaju rp<> nelkim kara:kteristikama, tj. (pO Ucesta]<>Sti javJjanja i (p() pojedinim modalitetima. Tabela 6d. s e I o I MeS.naselJe j grad j Selo MeSovito na:selje Grad Sada.Snjost Buducnost 4,1 4,5 4,4 4,7 5,0 5,3 6,4 6,7 7,0 Litna IProcena .poloZaja ·odraZava se i na pr.ocenu polo.Zaja opliterdTUstvene !Zajednirce. Ispitanice sa s~a procenjuju polo- Zaj druStvene zajednice niZe na 1lestvtci nego Svega d I Iri I ·;. Ir~ I .,, I ~d I .,, i~itanice u mesovitim i gradskiim naseljima. Alii, treba naglasiti da je inter·val u kame se -kreCe 1procena poloZaja druStvene zajednice proslost - ,buduenost ,skoro isti 1bez obzira na tip naselja i iznosi 3, 7, odnosno 3,8, pa se mo.Ze ,pretlpostaviti da tip naselja u tom pogledu nije roa:cajnije uticao. Proslost OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA T!PU ODGOVORA I VRSTI NASELJA Osnovna -grupa Pros lost Selo MeSovito naselje Grad 4,7 . 5,1 5,0 Sadaiinjost Buducnost 6,6 6,7 8,4 8,9 8,7 6,9 % UgroZavanje razVitka socijalizma (nesloga, strah za 49 11,2 8 15,1 63 13,5 120 12,3 296 67,7 29 54,7 319 68,4 644 67,4 nepogode 73 16,7 11 20,8 66 14,2 150 15,7 Bez strahovanja 19 4,4 5 9,4 18 3,9 42 4,4 437 100,0 53 100,0 466 100,0 956 100,0 Zivot Tita i dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupacija) Elementarne Svega Medutim, t\polh>gij a strahovanja ne pruza vernu sHku, jer anaNza pojedin.,Onih strahovanja ukaruje na postojanje razli!ka 0md uticajem tipa na:se!ja. 3. Polozaj na lestvici. Ispita:nici 'Ilia sclu (pn<>CeQjru,ju sv<lj po!ozaj na lesbvici kako u 'IP!'DiSJ.osti, talk:o i. u sadaJSnjooti, i u buduC;nootl, neilto llliZe, nego 'i-'\piltaniJCi 'iz mesovi~N:t naselja i grada. ':Balk:ode Zem.e iiz gradskih mase](}a .VIilie, nego .Zene .u meSovitim naseljoi.ma. 256 Pri merenju optimizma na nivou UOn:osti razli.Jke su takode minimalne u poredenju polozaja prDiSJ.ost - sa:dasnjost i lznose 4•/o u korist .grada ako se 1lliPOredi sa S<![om (u gradu 58,6°/o, na selu 54,5°/o), odnosno 2°/o sa me.Sovitim naseljem. U (pogledu stagnacije ,selo se donekle irovaja, dok se u svim t\pov1ma naselja u pogledu pesimlzma procenat pribliZava 25°/o. AU, pri poredenju a!ktualnog liiCnog polozaja sa ocekivanjima u budueno'sti · podaci donelcle iznenaduju. Zene sa Se'la .pdk:azuju veCi op.timizam, nego ~ene u gradu - ·.razlika 3,7°/o u ikorist se1a- i obmuto manji pesimizam u Odnosu na Zene u graldu - razlika 2,2°/o. Ovaj podatak, smatr:amo, moZe se tumaCiti uopSte uZim potrebama Zena na selu i o.Cekivanja veCe mogu&losti !djihovog zaldovoljenja, pri toone se ·imaju u vidu pnvenstveno zS!je .koje se odnose na materij aine potrebe, - z~je rza IP<>boljsanjem sta,nrdarda, m<1demim uTedenjem stana koje su inaCe viSe izrazile .Zene na selu, nego Zene u gJradU. (V]di graflkan 6). Kao i u ranljim strukturama "!Ptimizam u odnosu na dr.uiltvenu zajerdnicu je naglaseniji i veci je za p~eko 20•/o nego izra.Zeni optimizam u odnosu na HCni polo:Zaj. 17 Zelje r strahovanja n:=troda Jugoslavije 257 �Grafikon 6 MERENJE OPTIMIZMA A. LiCni poloioj ispitcnika u sadaSnjosti uporedjen so poloiajem u proSiosti i .buduCnosti prema tipu naselja proS lost • sadaSnjost sadaSnjost- buduCnost 10 Grafikon 7 MERENJE OPTIMIZMA 9. P01oiaj druStvene zajednice u sadaSnj·osti uporedien sa poloZojem u proSiosti i buduCnosti prema tipu naselja % proS lost~- sadainjost sadaSnjost • buduCnost 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 selo meSov. grad selo naselje meSov. naselje ~ u usponu ~ u padu ~ stagniro 258 - bez odgovora grad selo meSov. . .naselje ~ grad u usponu ~ ~ stognira - selo meiov. grad naselje u padu bez odgovora 259, �.Zene u graJd~ po~azuju veci ~ptlmi>Zam u poglledu sadaiinjosti dru~tven.e Z~Jedmce. Ma:lcJbro)ne su one zene koje smatraju. ~a Je za)edmca stagniraia. 1pak je anedu njirna veei procenat' ze,_;a. sa ~EJ!a (7,5°/o na se<lu i 3,5°/o u ~radu). U [pOredenju sa-' da>m.Josb prema 1buduenosti rezultati su s'li<Oni. Optimizam u' gradu preov1.aduje u odnosu na druga naselja i dostiZe blizu: 900/o. Sa Jpe.;1imizanoan gleda n" buduenust 3 4°/o zena sa se!a i .. ' . ' pr.~a svega 0!8•!o ~zena u gradu. Tako .se .rezuiltati ocene po-· . Q<fraJJa •U huducnosti u odnosu na llooc>~t i u adn<>SU na druStvenu zajedniicu nalaize u ob~nutoj :prQpordji: .Zene na selu; pokaJZUju veCi optimizam u odnosu na JirCni poloZaj, a Zene u gradu u odnosu na polozaj druiltvene zajednice. {V1di grafilkon 7). .. U uslovirna drUIStvenog samoupravljanja stanovnici grada kop rade na sredstvima dru.Stvene svqji!lle, gledaju sire na pr<>bleane ldiru.Stvene zajedni<!e. Na!lazeci se na visem politi!Ckom nivou, oni vide :Svoje mesto i interes u op-Stenarodnom. napretllru . .Zena u privatnom seoSkom gazddnstvu ·viidi u njegoV:om: raz¥oju reSenje svojih potreba, te je .kod nje izraZeniji_ o,ptmmzam u rpogledu na Hooi [p<>lozaj. Medutim ove razli:ke ?Isu -maCajne i one se opaZaju samo ana1i>zom relativnih broJeva. Pokusaj izrac.unavanja ovih ra>llika putean X' testa pokazao Je d~ te railtke niJ.su znaCajne i da se ree;ultati X 2 testa mogu prjpirSati slwcajnom kolebanju <Vlrednosti u okvi!ru gra2 mica. odred:enih talblicom X - distribucije, a na nivou pouzdan~Stl <>d 95°/o. Tako za proslost - sadailnjost na nivou Jrcnosti X = 3,950, a >:a sadailnjost - buduenost X'= 6.719. u pogledu .d:ruiltvepe za;jed.nice za proo!ost - sadaiSnjost X'= 6.958 '" za sruda;Snjl<>st-il>uditl!Cnost X' = 9.601. 'M<ida ·rezultati X' _ testa .rastu, :ipalk x' n~je p<>kaz01o da postoje sistematske razliJk:e Ill delo'.(anlju '!Jipa naseljja na opti:mizaan, odo::tQSillo pesian1zaan O:ene Jer se vrednO&ti U<re6u i"'PPd !jranice <>d 12.592, uz rizik greilk~ od 5°/o. • * • ~a ikr~ju 'moZemo zak'l'jt]C'irti da tilp Jlaselja stvara samo :nan)e razhke ? s~rukturi zelja i strahovanja j.urgoslovenske zene. TaJ uhcaJ m)e takav da lbi se anog'lo rgovoriti 0 n<>kian suprotnim procesima i pojavama, onego je Ulpravo saan.o izraz 260 odreden!h specifiCnosti druStvene situacije .u kojoj Zive itspitanici. Te razlike 'li zeljama i strahovanji:ma su istalknute zbog toga Sto su po.trebe i vrednosti u raiZUCitim nmselji•ma joS uvek razi:iiCilte po svom inten:zitetu i ra!Zno:vrsnosti. Ipa'k, .razlike u zerjaana nisu tako vldne kao sto rbi se anoglo c>cekivati s obzirom na veliku ll'aznowsnost u :Zivot:n.ian uslovima i poioZaj,u Zena u gradskoj i -seoslkoj sredini. Po-stav.ljena aUernativa o tome rda li zaostalost sela ili pak navedene promene u njemu deluju odluCujuCe na Zelje Zena, na osnovu irzneti1h rezultata reSava se u korist procesa na sellu 'koje ga, 1bar subjektivno, pribUZavaju gradskom naCinu Zivota. MeSovito naselje po izraZenfun ZeljaJilla sam-o se u nekim slucajevima pribliZava gradskom, a [p<>nekad i seoslkom naselju, Sto iPOkazuje razno'l1kost meSovitog nase1ja, a maZda i njegovu nedovoUjnu odredenost putem statistiCkog \kriterija. Medutim, ne'ki rezultati su taka neo:Cekivani i ra~iCiti kalko u odnosu na grad, taka i u -odnasu na selo, da se to moZe, po naSem miSljenju objasniti maZda nedovoljnorh reprezentativnc>Seu isp>itanika toga t1pa nase!lja. Supr.otno drugim stru'ktuTama, uticaj ·ave strukture je veCi kod opStenarodnih Zelja nego kod 1liCnih, Sto je u suprotnosti sa polaznom hlpotezom. Izgleda da ovakav re~ZUutat nije \SluCajan. MoZda je reC o o:draZavamju na Zelje i stTahoVanja ·osnovnog druStveno.g odnosa, tproi:w·odnog odnosa, a pre svega privatnog Vlasni:Stva na scilu lkao i s tim porvezanog stepena i'ZjednaCavan'ja liCnih i druS.tvenih interesa. Istovreme:n·o nizak dbrazovni nivo :Zena na selu oneanoguCava 1m. Sire sagledavam.je opstenarodnih problema. Optimizam at:.oji je vidan u proceni druStvenog polloZaja pojedinca i poloZaja zajednice na relaciji .proSiest - sadasnjost - budu6nost neznatno <zavi&i od tipa naselja i nije njime odreden. To ide u prilog potvri!ivanja generalne hipotezerada. �1. Licne zelie i strahovanja U crazmatranju uticaja SkolSke spreme prvi put do sada opaiZa.mo ra~Jike U izra~avanju iii\n!h ze]ja koje SU U€!p<>STedno veza,ne za ono sto je opSte!judsko u sva:kom coveku. Tako ze1ja za Henim zdravljem irzrazito opada po svoj,oj uiCestalosti \Jlm!iko sko!ska sprema raste Chez Sko1Ske S!Preme 42,90/o prema 23°/o sa 'lli§om li. vlsOikom SIPTemom). SHene, ia:ko manje raz!ilke, po:jaVljruju se i u pog.tedu zelje za zdr8,v1jem porodice. · Sa SlkolSkom spremom t~kode opada i zelja za 'Srecom i USIPehoni dece, bez Siko1e 46,5°/o sa vlsom i visokom skoloon 38,5°/o. VII. UTICAJ SKOLSKE SPREME NA ZELJE I STRAHOVA'NJA INA POLOZAJ NA SKALI . .. S'~<i}:lka "_Pre':'a i <>brazovanje stoje u lj)ozitivnoj 'korela- CIJI, ~~ one n1su 'tden:ii.Cni .pojmovi j mfJigu postojati relativno ne:,avtisno. Ipak, s 01bz1rom na nj'ih:ovu usku povezanost i naj- cesce me~us~linu us1ovljenoot, Skolska SIPrema m<>ze da bude P_dkazate!J mvoa dbrazovanja. Uosta:Ioon, u vecini dTustvenih Sistema formaJna ikvalifikacija, ilkolska sprema predstavlja uS!ov da se omoguci poj~dtncu da vrsi ·odredku druStvenu ulogu I shoono te>me zauzima odredeni drustveni poJozaj. ,,Zbog _t<>ga se n~e istrazivanje o uticaju skolske SIPreme na zelje 1 strahovanja !ugos!ovenSke zene uzima lkao pokazate1J odno.sa obrazovanJa, s Jedne strane, 'i obUikovanja zelja 1 stra:hovanja, s drruge strane. Oi!tre razli~e irun~du zena !pOjav!ljuju se ;wpravo usled r . aznovrsnost~ :rn.voa nrilhove ·Sk:olske spreme. Skora treCina )Ugos]ovenskih zena je j<Jii uveik neJ)ismena !Ji 1 ~eko 400( · sa manJe o, "'et' · .razrt'Ua .osnovne •Skole 'iH 870j svih. ~o Je · -d x 1r1 -·.l .t"... · 0 una" · " ' ~t.ena .. · 1Jl 1ma rce'~i razreda OSn'(}IVllle ~kale ·odnosno marije · · 'SOJ ~zem od toga. Istovremeno Jedva 0,6•/o zena >illtla viSu iii fakUJ!t t k spremu. 1 e s u Prir?~o 'je ocelkivati da ,ce se pod uticajem Skorske SJ?r~e JaY_Iti ~raznol'iko.sti u .Zeljama i strahovanjima is.pitan1h zena, Jer ISadrZina odnosno u.Cestalost ii2Jvesnih· "el" ' svaik~k · ·t · ~ Ja ce o IZaVJJSI 1 ·od stepena obrazovanja. ---1 StattstiCki bilten,. br. 298, januar 1964:, str. lil, Na·suprot, Zalju za sreCnim porod:i!Cnim ·Zivotom WraZavaju cellce zene ukollko iniaju vmu SkolSku \Sipremu, 'bez skole 22,9% sa viSom i viso.kom 'Skdlom 42,30/o . U povrSnoj anaHzi ovi rezu1tati ibi mog'H izazvati razliCita tuma,cenja. Medutim, uporedna analiza Qienih zelja i lienih strahovanja avde pcikwzuje, nasuprot utic~ju drugih struktura, obrnutu sliku. Udk z<!lja za licnim :1ldravljem op~da sa skol:ilkom ;spremom, dotle ·strahovanje od lbolesti nag\lo 'raste sa porastom nivoa llkolsl<e spreme (37,6°/o lbez skole, 65,4°/o sa visom :l visokom 'ilkoloon). Sliooo je i sa strahovanjem od holesti u porodlci i od neuspeha dece. IstoVJremeno, nasuprot Ze1ji za 1sre6nim :porodiCnim Zivotom, koj'll l!eSCe izraZavaju zene trko!ilko je njiho'lla Skol:ilka SIPrema viSa, javlja se stxahovanje ad nesreCnog tporodLCnog Ziv:ota, koje opada sa Skoisk::om Bprernom. Sve to pooovo potv:r<luje da ISU zelje vezane za SMnu pr,iTodu roveika zajedniOke i da ne pdd!leZ:u neik01m bitni(jem uticaju rari:liCitih ·Cinilaca .Cije dellovanje posmatra.crno u ovom redu. Cinjenica da su se u anailrzi uticaja ske>lSke S!Pfeme prvi put prividno pojavlle a:azUke u ovim ·vrsta.ma zelja i &trahovanja govori samo o tome 1da razlilke u obrazovanju razliCito ut:iJCu na izraZavanje onaga Sto j e 10vrsto vezano 1Za !l.iC:nost i ono sto covek nosi intirnno u sebi. Zene ibez §k<>lske SIPreme; verovatno pod uticajem obicaja, a mooda cak i pod uticajem su'jeverja, _govore !Sarno o dobrom ejdravlju a ne o ibolesti, o sreCi a me o nesreCi dece, dok Zene sa fa:kultetskim ·frbTazovoojem svoja strahovanja Did ·bolesti, neuspeha i nesreCe nepo.: .sredno izra.Zavaju. 262 • 263 �. Teznja za stanom pojavljuje se sa v<1llkom ucestaloscu, 1 kao druga po Tangu, kod ispitanica sa nedov:rSenom osnov- nom 'Sko1oon (41,2%), pa do on:ih sa zavrsenom srednjom skoloon (42,8%). Zene bez Skole <JVU z~u :iJzraZavaju sa dvaput manjoon ,UICestailoiSCu (18°/o), a ona se kod zena sa viOOm i visokoon. slrolom takode :pojay!juje u nesto b1azem vidu (30,80/o). Dalljom anaiizom pojedinih ,grupa Jspitanih zena · s obzi<rom na Skolsku spremu mog'lo se utvi'diti da grU[Ju zena bez skol~ke spreme saemjavaju rpreteZ!lo zene sa sella (72"/o). Tako se ~ moZe objas~iti Sto ove Zene ne iznose stamlbeni iPTOblem na Jedno od rprv:ih mesta. Sto se tice ·zena sa viilom i visokom skolskom ·spremoon, 'kod njih je, verovatno, stambenl [problem 1pak n.Sto povoljnije <resen. U ovoj svetlosti razumljivi su i ~o~aci "o -2elji 1Za. . sa:wemenom opremom .stana. Procenti lrojim l~_lZrazena _<ova zel]a o.padaju uikollko je skolJSka sprema zena VlSa. S 01bz1rom na vee utvrttenu Zelju Zena sa sela za ure~.en~em stana, ovi su se podaci mogli i oCekivatiJ. Pobo1j..Sanje ZlVOtnog standai'da kao zelja [prisutna je Jbez obziTa na SkoJSku spremu, a neSto je nagla.Senij a kod Zena lbez ~o 1le. One se takode isticu i svojim ·strahovanjem od potgoriianja zivotnog standai'da- 14, 7°/o : 3,8•/o. Alko -uporedLmo eelje Wra:Zene sa najveCom. U!CestaloSCu vidimo_ da ISe siiJCno ponaSaju Zene oed nedovr.Sene O'Sl1ovn~ ~ko!e pa ~o zavriiene STe<:lnje skole, dok se krajnje grupe, tj. zene ?.ez skol~ke spreme, odnosno sa bku1tetskom spremom, ~natnl]e od nJih..razlid<uju, Takode se uocava da svaika gwupa zena. ~...osma_tranih prema ·Skolskoj spremi pokazuje irz;vesne spec1f_:C!llost1 i to u_ izraz~vanju onih ·zelja koje se javljaju ~a ':esto. "'"'~nJ?m 'lliCest~o~. Taiko zene bez Sk~Ske spreme lZraz~VaJ.u zelJu ·z~ socrJalhnm osi.guranjem, .smanjenjem po- reza 1 rodnom godmom, Sto po.kazuje utilcaj seoske sredine - ~72°/o sa sela). Ta zelja se [p<JjaCV"!juje i lkod zena sa nedovrs~~om .o.snovnom ·~kolom,- jer i one tra:Ze smanjenje poreza i ~1se para. CT! ovoJ grupl 54°/o 'cine zene sa sela). - Grupa zena sa ~a~enot~ o~ovno~ ~kolom i nedovr.Senom sxeduljom Skolm~ .1zrazava zel]e za v>se rpara i razonodom. Izgleda da kod nJih n~yos~ji _iac~ izral!ena zelja za da-ljim SJ<o.Iovanjem. ~asuprot n.Jrma, il1!:,1Jntan1ce sa 1Srednjom, :kao il v:iSom i visokom :lko•lom pokazuju izrazitu •I.Znju ika us:pehu u skolovanju i da1jem struenom usavrliaJVanju. One takode i2razavaju zelju za uspehoon u poS!u. Tako fakultetski obTazovana zena, ekonoonista, 34 .godine stara, udata, svesna sv1h potei!!koca koje ima u porddici, izja'V3.juje: »S obzirom da zeliJ!n uspeh u lienom i struCnom ZilvQtu, Zelela bih da u tom postignem viSe. To nije moguCe s abzirom da smo mi Zene :preo'kupirane ostaHm stvaorima lk.o'je nas s,preC:avaju u toone, al1 !bih ~zelela rla . se posvetim nauCnom i druStvenom radu.« Po ovim .rezultatima m.oZe se reCi da ·sa ~kolskom ~rernom raste i privrZenost poSlu i rzanimanju i teZnja da se u mjemu dalje napreduje. Izgleda da je potTeban odreC!eni nilvo obrazovanja da Zena ,Qvrsto tOdluCi da put tSvoje emancipacije i ravnoprawnost tra:Zi u ,Z8jpOslenju i uspehu, a ne samo u o'kviru braka. Pada u oci da se zelja za stalnim rposlom i21razito javlja ~ena sa vi;Som i visokom 'Skolskom spremom. Visoka ucestalost sa 26,9"/o pokazuje da je ovo njrh<>v ozbilljan problem. Ana:lizom dobijamo sledece podatke 0 tim zenama. Od ukupno 26 :Zena sa ·vi.Som i visokom .Sk:ol!skoon s.premom, 16 meitu njinna su sluzbenfce, 5 domacice, a 5 studenti; 57°/o jedino lkod su udate iZene, a 46"/o su zene u starosnoj grupi od 20-29 godina. D&kle, radi .se o \PreteZno mladim, urlatim i zruposleniro Zenama. Zelja za stalnilrn po.sloon moZe se objasniti ~teZnjom doonacica i studentlrinja za Ola,poslenjem. Mazda se m<oze postaviti i pitanje u kakvom .se pol<>Zaju u radnoj organizacijd. nalaze falkll!l.tetski obra:llovane zene kada sa tako veli.kom uCestaloSCu :Wra.Zava:ju Zelju za stalnirrn po.slom. Na kraju treba naglasiti da se rat ikao strabo¥anje javlja na HOnom- nivou sa znatnom uCestaloSCu !koja raste UlPOTe'do sa sko'lskom spTemom.. Tako, dol< ·ceilvrtina zena l>ez i3kolske ~preme izraZava s.trah od rata ikao liCno strahovanJ'e, to Cini sko.ro polov'llna Zena sa viShn. i visokim dbra.:rovanjem, Sto znaci rla ·Se sa · rporastom skoJSke spreme opasnost ad rata ce.Sce sh,ata iorno licna ·opasnost pojedtnca. (V'idi rpl'lilog - tabele 4a i 4b). Llen.e zelje rprema t~u odgovora, a pod uticajem Skolske spreme, ne pru.Zaju neke nove podatke. 264 265 �Tabela 7b. Tabela 7a. LICNE ZEWE PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI ~ 0 "" ... Osnovna grupa ~ " "' -:.--o "' " " ~w ~~ o>., ~>.., ..,o- ~.go ~t:O ·..: 0 ~,. z~~ "~ .. .. ·->_ c., -.ll 6 w 0~ ""M _;-o 0<> 0 ;; ..,_ _., !l .. " M"' ;>,. ~ " 0 ~ 0. ~ z U)~ .. -%3 Osnovna grupa N ~ " "" U) LiCna nesreCa i 39 182 86 24 15 7 403 18,9 16,7 20,0 18,7 19,0 33,3 18,2 Broj odgovora % razonoda i dr.) Zdravlje 1 sreCa odgovora % 167 35,5 371 34,0 148 74,3 Broj ekonom. polo.Zaj odgovora u porodici % 192 40,9 489 44,8 181 42,0 55 43,0 . 37,5 29 37,1 11 52,4 781 35,2 32 41,0 3 14,3 945 42,6 godlna) "Svega % 22 4,7 Broj odgovora % 470 100,0 49 '·' 16 3,7 1.090 431 100,0 100,0 90 1 0,8 128 78 100,0 100,0 4,0 21 100,0 2.219 lOB,O Lifua strah<>vanja SU neSto T82!10Vl'SD.ija Od li&lfu zelja. Tako se vldi da sa ~kolsko<m spremom rastu strahovanj a koja se odrnose na Hhn.U--.sreCu i zdravlje, a opada:ju ana k.oja se odnose na ekonomski po1oZaj. To se podudara sa ranijom analizoon 'POjedina&lih zelja i strahovanja koja je pakazaia da ono Sto ispitanice rSa niZom ~kolskom. .sprecrnom izraZavaju kao ze1ju, fakultets'ki obrawvane zene boraZavaju kao straJwvanje od neispunjenja istih t€Znji. \Razumljivo je sto sa OO<als:kom .spremom opada strahovanje od pogorsanja ekonoms:kog poI<>Zaja, jer po vazecim principima raspadele intelektualni rad se znatno vi'Se nagractuje. 266 Bez strahovanja svega: Broj odgovora odgovora % Broj odgovora % 71 28,0 85 33,6 b w "' " .. "'M " ·~ . 'E',. .. i:ir;<'d ..,_ -.ll .,., >~ ~~ ~ !>t: o>., ..,o""0 ~il~ z~~ 0 "~ 184 28,2 ~ ~ 0 U)~ 62 24,3 26 31,0 ::<l, >"" 19 35,2 284 125 43,5 49,0 31 36,9 18 33,3 65 27 10,6 8 9,5 .8 ~ " " c. 0 ~ z 4 30,8 " "" > " U) 366 27,9 7 550 53,8 41,9 5 9,3 Broj 36 14,2 Broj (poboljSan standard, Ostale Zelj e neuspeh dece) Broj LiCni i porodiCni odgovora ekonomski polo!. % Ostala strahovanja lmati stan, z:aposlenje i dr.) 1mir, rodna nesreCna starost) u parodic! (bolest, smrt, dece, srecan porodiCni Zivot, zdravlje) t.iCni i porodiCni bolest (bolest, smrt, Bolest i nesreCa Broj u porodici (SreCa i Skolov. ,;;; "" > LiCna sreCa i zdravlje {zdravlje, Skolovanje, LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI odgovora 54 % 21,3 % 7 2,8 Broj odgovora Broj odiDovora Vo 253 100,0 10,0 108 16,5 41 16,1 19 12 22,6 22,2 2 15,4 236 17,9 19 1,5 12 1,8 653 100,0 141 10,8 255 100,0 ., 100,0 54 100,0 13 1.312 100,0 100,0 2. Opiitenarodne iielje i stralwvanja. - iNa saddi!nu zelja na o,p.Stenarodnom rpilanu trebalo bi ocekivati ja<!i uticaj Sik:?lske 1spreme nego na li<me Zelje, koje su :Cesto po~ nepo.&r~Lm uticajem osnovnih zivotnih potreba eoveka. Na1me, da b1 se uocili prol:ilemi citave dru\%vene zajednice JJJ.i sveta potrebno je odredeno <>pSte i poiitti!ko obrazovanje. Ono se medutim delimiCno nalazi u pozithmoj korelaci'ji sa Skolskoon spremoro, mada to nekad.a i nije sluCaj. . Zelia za mirom 01pada sa porastom nrvoa sk01lske spreme (31,8•/o bez iiklole: 19,20/o sa "'-Soon i visolmm l\PTemQ!ll). I stra: hovanja od rata po'k:azuju istu tendenciju. Ovi rezultati mogh bi da !llavedu na pagre8ne zaildjucke. Medutim, UipOredenjem sa UrCnim Zeljama, ¥id'irrno da su Zene sa visok·oon Skolls'kom spremom Zelju za mirom izrazile kao iJ:iJOnu Ze1ju, dok je Zerne sa ni1Z·oon ·SkolSkom spremom izraZavaju kao opStenarodnu . MaZda bi se, ne baS sa .ronogo .sigur.no.sti, moglo pretpostaviti Oa ~ene sa vi.Som S!kolskom kvaili:fi!kacij-om ZeljiU za mirom, 267 �odnomo !Sitrahowa!nje Old .rata, !SUnatraJj.u kao UO'nlu smva:r, svetsn.e da je borba lza mir stvar !Ilelpo.sre<dine alk!tiV'nC>sti .sva/kog pojedinca. Nasuprot tome, zene bez skC>!Ske "!Jreme i dz seoske sredine Zerlju za mirom i strahovanje od rata, moZda, smatraju kao socijaine sile pred 'kojima su ljudi nemo6ni. Tim liT• ~to .one sa veCom uCestalaSCu izra.Zavaju straho'Varnje od prirC>dnih sila, kao sto su eleunentarne !Ilelpogode. OCuvanje socija'liz.ma kao opStena:rodna Zelja tzrruzito r·aste sa porastom skol.ske spreme is;pitanih zena - 12,4"/o bez §kole, 34,6°/o sa visom i visokom 5kolSkom spTemam. lstovremeno 'kao opstenarodna ze]ja pojavljuje •Se i ze]ja ea dug fivot predsednrka Tita, u cij·oj licnosti ispitanice gledaju perSC>nif>kaciju socijali2lllla. U ovom slucaju zelja opada sa porastom skolske spreme. Zakljuca'k s!edi sam rpo sebi: zelja za oC.uvanjem socija'lizma zahteva viSi niv:o apstralkcije, nego zelja za dug zivot predsednika Tita, pa se rprema tome pojedine Zene opredeljuju za jednu o'd ove dve sliCne Zetje, u skladu sa svojim obrazovanjem. Procenat kojim. su 12raZene opStenarddne Zelje vezane za dalji 1privredni ·razvoj zem.Jje raste sa Sko1skom s.premoon, bez obzira o 'kojoj se lkonkretnoj ze'lji radi. To je najoiSig!ednije u izraZavanju Zelje •za razvojem ~Dldustrije k·oja se sa tri puta veeom ucestaloscu jav!ja kod fakultetski obrazovanih zena nego kod zena bez §ko~ske srpreme - 14,1•/o : 46,20/o. Ova Zelja je toliJko naglai.Sena kod 1Zena sa viSom i vLsokom Skol~Sroo.m Sjpremoon da je d.z-raJ2ava .skoro poloVina :ifsp'itanica u .ovoj g:rupi. I Zelja 1za f!'laevoljeun. sadbraJCaja 1ra\Ste •sa Sko!Wkom spremom, a joS viSe Zelja za razvojem poljcxprivrede. Ako se uzme u ·olbzir 1Cinjenica -da je 72D/o Zena bez Sk.olSk:e s,preme i 54°/o rsa IIl·edovrSenom Sklo']s!Jwm .sp1remoun sa s€lla, .ct11da Je ovaj rezultat neocekivan - 7,6°/o: 19,2°/o. I zelja za nacionalni.nl p,msperitetom up~dljivo roote sa !POl'"staun illw1•ke srpreme - 2,9"/o : 19,2"/o. Sauna zelije "'" opiltom ~ra1d:njom zemlje i ekanomSkom stabhlnoSCu ne pokazuju u svom izra~avanju sl\enu tendenciju u odnosu na i!kolSku spTemU ilspitanica. SV'i ovi rezultati mogu se tumaCiti jedino veCom anga~ovanoSCu Zena sa viSom ·Skolskom kvalifikacijom u privred.nocrn razvoju -zemlje -i nj.ihovim Zivotom u gradSikoj UI'Ibanizovanoj d. industrijaHzovanoj sredini. Zene sa ·visokom i viSom spremom 'iizral:avanjem zelje za razvodem poljoprivrede po- 268 [ I sebno rpotvrduju svoju sposobnost .ocenjivanja znacaJa !kompleksnih problema privrednog razv1tka zemlje. To nije biC> slucaj 'kada smo zene iz grada 1gledali .u cel\ni, jer su se faku1tetski obrazovane Zene svojom ma!lo!brojnoSCu guibiie .u ma'Si. Zato i pri oceni Zelja sluZbenica trsba innati u v.idu 1stu opasn:ost. Zelja za rpobo!jsanjem standaT<ia po .svojoj ucestalosti raste sa nivoom 'ID<o!Ske spreme - 35,3°/o bez skole :53,8°/o sa vi:Som i ·visokom sprernom. Ovdj ·Zelji se pridruettje Zelja za r~enjem stamlbenog pitanja u .razmerama druStvene zajednice, 10°/o : 34,6°/o. Karakteristicno je da ove dwe zelje nisu po'kaza1e ovakvu tendenciju kao Hcne ~elje. To je dakaz vise da .Zene sa vi~Som SkolSikom spremom uspeSnije uskladuju svoje l:i!Cm.e interese sa dT.uStvenim interesima. Kar~kteristlcnC> je Ida zahtev za rarzvojam likolstva takode po svojoj uCestalosti ~taste sa n.ivooon 'Sk.ollske sprenie. I ovaj podataik treba tum.Citi 'kao sire gledanrje na proibleme razvoja ldruStvene zajednice od strane onih. !Ciji je. obrazovni niv·o rviSi. ·Najzad, treba ipomenut:ii da Zene lbez Sko~ke spreme zele el<!ktrifikaciju se!a (12,4°/o), ·sto je i ,priroono s obziTom da -dve treCine ovih 'Zena Zivi na selu. Zelja za rpunim zarposlenjem jav"lja se u rprvom redu kao Zelja 'Zena 1sa ni:Zim obrazovanjem. ·Cinjenicom .da po evidenciji Zawada za z~oSljavanje preteZno nE!kvailifikovana ·zenska ~tadna snaga traJZ.i zaposlenje, moZe se objasniti ·ovaj podatak. Posebno je zani.nlljivo sto .se :Zelja 'Za izjedn.Cenjem plata pojavljuje sa !Ilajvecom ucestai!C>Seu (11,5°/o) kod zena sa viwm i visokom ID<olskom spremom. Tako visok procenat kojim je izraJZena ova Zelja nije zapaZen do saida u ana1izi podataka u ovom radu. Najzad, treba istaCi da :se i .strahovanje od "1porvra'bka na stari 1reZim, d. strahovanje IZa Zivot predsedni'k.a Tita j avij a najCeSCe 'kod Zena sa osnovnom iii srednjom Skolom, dakle kod 'Onoga sloja koji po zanimanju 1pripada radnicim.a ili nizim sluzbenicima. (Vldi prilog, talbela 4c i 4d). Opstenarodne zelje prema tirpC>logiji potvrduju pretho'dnu analizu; Zelje za privredn:im razv.ojem i ;za raZivojem prosvete i zdravstva ra:stu po svojoj uCestalosti sa. ipOTastom nivoa skol.ske srpreme. 269 �Tabe!a 7d. Tabe!a 7c OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TJPU ODGOV!ORA I SKOLSKOJ SPREMI OPi'iTENARODNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI ., " "' !;c 0 ... "' M .. _.--o ., c "' "' ., . I 0 !;:c i;>ctl c., o>., ""' -o o- co- -o.,co e~ t: I "' z ~""' 0Ill~~ "'~ O<U .,~ ~., ~~ ~ Osnovna grupa ~ N "' OpSti razvoj Broj socijallzma o~ •rll Osnovna grupa 6 ~ >.s -g .,~ -2 ., c N ., 0 0. "" > "' -., "' >""' z ~ ugro.Zavanje razvitka soeijalizma (nesloga, strah za Tita i dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupac.ija) Elementarne nepogode "' odgovora (l'azvoj socijal., % 65 153 77 29 15 6 345 18,6 19,1 18,9 22,8 17,2 30,0 19,3 jedinstvo naroda Jugoslavije) Privredni razvoj Broj zemlje odgovora (razvoj industrije % saobraCaja, ekonom. stabilnost i dr.) 22,6 .Zivotni standard 133 260 38,0 32,5 19 15,4 29 3,6 " 106 47 9 15,4 13,3 11,6 350 100,0 800 100,0 407 100,0 (pobolj§an standf bolji stambeni Broj 79 252 31,5 119 29,2 30 23,6 32 36,8 4 20,0 Bez strahovanja 516 28,8 Svega 145 49 28 7 35,6 38,6 32,2 35,0 34,7 10 7,9 8,1 1 5,0 85 4,7 7,1 5,7 10,0 12,5 12:7 100,0 87 100,0 20 100,0 1.791 100,0 uslovi, zapo- zdravstvo % 19 4,7 Broj odgovora M i r % "' Broj svega odgovora % u odnosu na op.Stenarodna strahovanj a tipo!<>gija pokazuje da •trahovanje od rata raste, a ad ~lementarnih ne.pogada opada sa p<>rastoan s!wlske spreme. Sve su to samo rezultati koji su ranije anaiizLrani. 270 21 10,6 43 9,6 ~ 6 ~ ., >~ -2 ., ., c., -_g " ., 0 ~~~ "~] "" "' z 0 C>Ull(l)>lll :>~ ·~ N i5E;.!!! ~ 42 19,8 12 18,2 "" > "' ·~ "' 120 2 7,1 12,5 134 44 67,7 67,6 63,2 66,7 85,7 644 e 67,4 % 32 16,3 82 18,3 28 13,2 7 10,6 1 3,6 15,7 9 4,4 20 4,5 8 3,8 3 4,3 1 3,6 198 100,0 447 100,0 212 100,0 Broj odgovora % Broj odgovora Broj odgovora Broj odgovora 136 302 " 24 28 100,0 100,0 4 150 1 5 42 4,< 956 100,0 3. Po!o:1aj na lestvici 622 slenost i dr.) Broj Razvoj prosvete i odgovora "' •tl) Zivot % odgovora % Broj odgovora % .,~ % zdravlje Tita, gradana o>= GJ53] " "0"' Z O•tn ·~ ..r..o O<U l a) Procena liCnog poloZaja na lestvici - Procene liCnog palozaj a na lestvici kako za pro8lost, talko i za ~adaiillj o•t i <buduenost, .pokazuju razlike koje nastaju pod uticajem nivoa Sk.dlslk.e spreme. Tendencija je oCigledna i :irsta u sve tri vremenSke dimenzije: uko!iko zene imaju vise skollske kvalifikacije, uto!iko procenjuju vise na lestvici svoj polo~aj (vidi grafilkon 8). Procena uspOtna, stagnacije ili pada poredenjern poloZaja u 1sadaSnjosti sa p.oloZajem u pro.Slosti i ·buduCnosti pokatZuje da najveCi o,ptirrnizam u poretlenju sa pro§loSCu pokal.luju Zene sa zavrSenom osnovnom Sk:dlom iii nedov.rSenom sredn.jom, .a zatim .Zene sa vi~om il visokom Skolom. I najmanji tbr.oj pesimista na1azi se u istim grupama. Iz ana1ize svih do sada iznetih rezu1tata jasno je Sto se tak,o ;pona!Saju Zene sa viSo.m i visokom skorskom .spremom. Takode treba imati u vidu da se medu Zenama sa zavnSenom oS'llovnOlrll i nedovnSenoon srednjom Sk-dlom nalazi :naj!VeCi lbroj radnica koje IDaCe polkazuju visoki optillllizaan. 271 �2t?ne sa osnovnom Skolom i nedovrSeJlom srednjom Skoloon lalkode sa aptimizmom gledaju i na svoj polozaj u buducnosti. Medu njima je najmanji procenat pesimista. MeduUm, sa_ najviSe o.ptianizma na svoj pdlo·Z~'j u buduCn:osti1 gledaju Zene ~a 'Srednjom ~kolom., a zatim Zene sa viSom i visokoon iikolom (vidi tabelu 8a). Tabe!a · Ba. MERENJE OPTIMIZMA u > I- w "' ...J <( "" z <( • ::!: w "' ..., 0 "" V) I- ...J a. 0 -. <( <( ...J a., -..., "'"" ::!: >N w 0 0:: 0 a. z >U ...J 272 c: 0 luilajem u pl1Q.Slosti i bu!duenosti prema iiko•J.slkoj spremi. ProSlost-SadaSnjost Ill ~~.-.g 0:: z a. <( ~···.,, : •• ~ .••••. · •••.•. : ; . A. LiiCni rpoloza:j ispitarnilka u sada.Snj,C>Sti uporeden sa po- •U , Skolska sprema o/o '" ~§ "· 0. J> Bez skole 100 Nedovr. 100 9Sll. Sk. Osn. Sk. i nedovrS. Sred.. ~k~ 100 Sredoja skola 100 ViSa i vi,s. Sk. 100 Nepoznato 100 I -- I J.l ,;,., ,. ooC SadaSnjost-BuduCnost .ci . ,. 00" "o 0 ""' I 2-= I " I 0 . c c. .ci """ Cl') ;;l '0 ~ 52,4 17,6 27,1 2,9 74,7 11,8 9,4 4,1 55,6 20,1 24,0 0,3 73,2 13,5 11,9 1,4 62,8 57,1 61,5 42,8 14,8 18,4 15,4 21,8 0,6 24,5 23,1 28,6 28,6 76,3 79,6 77,0 71,4 12,8 7,1 3,8 10,2 8,2 11,5 11,5 14,3 14,3 .b) Procena poloZaja druStvene zajednice na Iestvici - U pogledu ·procene poluilaja drtcltvene zajednice rezultati nisu identicni sa procenom li!enog pe>lozaja (vldi grankon 9). 2ene sa: osnovnom Sko1om i nedovl"Senom srednjom SkQlom p:r,:ocenile su -n~jvi'Se na \lestvici polo.Zaj d·ruStvene z~­ jednic~ !kako u !ProSlosti, tako i u said.Snjosti i u buduenosti. Njih slede. 'Zene sa zavr.Senorn srednjom SkoiJ.om. I avo se maZe objasniti samo tako da iikolska sprema osrposob1java za odr~­ d"ene profesionalne delatnosti l da oba elementa kao zajednicki fakt-or de'luju na ocenjivanje ,polpZaja ·na ·lestvici. To znaCi da se u ovorn S'luCaju i-adi ·a rardnic1ma, odnosno niiZ:i-m sluZbenicima. Ta 1sta grupa, .wporedo sa Zenarma sa viSom i visoko:tn spremom, ~(;1; l1ajv~Ci111 optimizmom ocenj.uje iPDloZaj dru.Stvene zajedni1ce u .proSlosti. NaS'Ulprot njim~, Z~e bez Skols'ke spreme su u ~zra~avanju op4ro~a ·itajqzdrZlji'Vije i medu njima je i broj pesi•mista naj-veCi. To se moZe obja-sniti Cinjenicom sto s[l zene bez ilkollske srpreme iii •bez lkv>!lifikacija hli ekonoms'ki zavisne u porodici i to tpreteZno u seoskoj sredin•i. 18 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 273 �U poredenju sadasnjosti P'fema buducnosti optillllizam raste sa .porastom nivoa Skol•ske spreme ispitanica ~ to ta:ko oclgledno da nema izuze11ka. Te!Ildencija koja se mogla ~""· paziti u analizi opiltenarodni:h zelja i strahovanja i ovde se potvrduje. Visdk.a Skolska sprema omoguCava Sire uoCavanje· problema i IPerspektiva ·razvoja drustvene zajednice (vidi tabelu 8b). Tabela 8b. u > !ii...: w~ -~:z ...:tZii: ' ~·~~1c . 'g. ·c~ •', ". ,• • • ',.' '• • .' ,' • •' •, • \ '• • ~ MERENJE OPTIMIZMA I ~~ l!! >VI _, • B. Polo:Z:ajj dru.Stvene zajedmice u sada<Snjasti uparede!Il sa pol<>Zadain u prosl<>sti > buduenosti prema Skolsknj spremi. Skolska sprema w~ u_ -::e Zw I % Bez Skole 100 Nedovr. osn. Sk. 100 Osn. Sk. i nedovrs. sred. sk. 100 Srednja skola 100 ViSa i vis. Sk 100 Nepoznato 100 0~ wa. :;;!"' N-, we z~ W_J ProSiost-SadaSnjost I .~I z:;.::: I ~.1 · ISadaSnjost-BuduCnost' ac I. I ~I · . .~ ~t:: /:lo. ~c 0 bt<":: ~--~ ::::J ~< c::e w '~ l:t: >N fl. 0 ....1 0 fl. 274 I d ,. «! 0 • .o ~ I :so. 1i.lc <":~,::: :~c. .o 0 b.O<":: <'0" 0 • 72,9 74,3 5,3 6,5 18,2 15,8 3,6 3,4 82,4 85,0 9,4 9,3 2,9 2,6 5,3 3,1 80,1 79,6 80,8 85,7 2,6 6,1 7,7 15,4 14,3 11,5 14,3 1,9 89,7 95,9 96,2 100,0 7,1 4,1 3,8 1,9 1,3 >o • >tl) >CI') "'0 ;:30. • • Jasno se vidi uticaj nivoa ;Skdlske .s,preme na sadrZinu, odnosno ·uCestalost, izraZenih Zelja i strahovanja jugoslovenske ·Zene. Na UCnom p1anu ono se zapaZa v.i.Se ikao naCin na koji ,se Slican sadrzaj izrazava: k<>d jednih lkao zelja, kod drugih kao strahovanje. Tako na prillller, zelja za <·dravljem koo Zena bez S'k:dlske .spreme adgovara izJraZenom strahovanju od bolesti kod zena sa fakultetskim obrazovanjem. N a opiltena:rodnom nivou Zene sa rvisokom i viSoan Sko'lskom spremom pokazuju mnogo sire shvataonje opiltedru8tvenih problema. CaJk bi se moglo reCi da je njihova i politi!Cko Obrazovanje viSe. Ipak treba imati · uvek na umu da se l!'a'di o Zenama ·] da je naslede pr<!slosti u p<>gledu nji:hov<>g o'brazovanja veoma teSko . .Zena sa viSom i visokom -spremom, ne samo kad je ekonomski nezavisna, vee i u polo:Zaju domaCice - izdrZavano lice - , oseCa odredenu sigurnost jer su moguCnosti njenog zsp<>slen:ja ve!ike. Prindpi raspodele je stilllluliilu. Zbog svega 18° 275 �toga ona u~pemije uskladuje svaje licne sa drustvenirrn interesima i to dolaz~ do izraZaja u saidrZi.ni i uCestaflosti izrazenih zelja i strahovanja. Pri razmatranju utiteaja Skolske spreme svuda se oseCa velilka teSI<oca da se ov.ad cin!ilac ;zoluje od d¥a faktQra koji istovremeno i zajednicki deluju: a) profesionorlna delatnost i h) gradska, odnosno seoska sredlna. To posebno dolazi do • izra.Zaja u kategoriji ,Zena sa osnovnom Skolom i nedovrSenom srednjom Skolom. Visok stepen optirrnizma koji izraZavaju u odnosu na 1sopstvenu proSiest i buduCnost, kao i na ,proS'lost i buduCnast d:ruSbvene zajednice, gov-ori da tie ~reC o radnicama - nepo&rednim proizvodaCima j njihovoj vezanosti za socijalizam kao druStveni sistem. Iz svega navedenog proizlazi da je ~ko!Ska sprema znacajan ·cinllac u O'l:ilikovanju zelja i strahovanja jugoslovenske Zene. VIII. UTICAJ SOCIO-PROFESIONALNE STRUKTURE NA 2ELJE I STRAHOVANJA INA POL02AJ NA LESTVICI Po1oZaj Zene !kao aktivnog lica u mno.gome se razl:i!kuje od pO'loZaja Zene ikao izdrZavanog lica. Zap-oslena Zena pored funkcije domaCice i majke .ima i funkciju radnice. Posebno je znaCajna Sto za,paslenje Cim.i Zenu ekonoms'ki ravnopravnom sa muSkarce·m. Svrstavanje neza.poslene ·Zene u izdr.Zavana lica od strane demografske statistike ima i! :puna sacioloSko znaCenje. Ekanomsku zavisnost dapunj.uje i iza1ovanost od procesa pTolzvodnje i drugih drustvenib delatno.sti. S'amo zapas•lena ·Zena, uCestvujuCi u nekaj od dMtvenih delatnosti, dobija u okviru drustvene naknade, pored materijalnih dobara odredeni stepen druStvene moCi i druStvenog ugleda. Medut:im, ne treba izgubiti iz ·vida da u sistemu druStvenog samoupravljanja i nezapaslene Zene uCestvuju u reSavanju druiltvenih problema. Njihova 8lllga~ovanost u kuenirrn savetima, mesnaj ·zajednicil i knmuni putem oblika neposredne deinokratije, iii jJzboroon u pr:edstaMniiCke :organe, zatim uCeSCem u drruStvena-palitiCkim ·arganizacijama i drugim ablicioma udruZivamja pr1bli!Zava ih ZJ~slenim Z·enanna. Ipa!k, ekonomska rzavisnost odraZawa se kak.o na porodiCne odnose, tako i na njeli drllStveni poloZaj. Zaposlene Zene razli;kuju se medu sabom s ohzirom da vtS:e· razliCite druStvene uloge, te u skladu sa tim zauzimaju i razliCite· druStvene polOZaje.1 Gruba uzev.Si, druStvena pade1a ·rada ostavi~a je koliko nuzno, tollko i tesko naslet!e podelom lila ,umni i flzillki rad. Kategorija nezaposlenih zena I U 6vom radu manuelne radnice delimo na radnice i poljoprivrednice - seljanke, a nemanuelne radnice su svrstane u ne sasvim definisanu ka'tegoriju slu.Zbenica .. 277 �- domaCica razli1kuje se prema tipu naselja s obzirom na ablike i odnase u paradici o teritarijalna-ekalo~ku sredinu. Zene ikaa [ica sa Hcnim prihadima dobijaju dru8tvenu naknadu na osnovu ranije svoje delatnosti Hi delatnosti reianova poradice. Analiza zelja i strahavanja ovili kategarija ·zena "[>akaz~ce kariki je uticaj drustvene p<idele rada na nj.ihavu sadrZinu, odnosn.o uCesta1ost. 1. Licne ze!je i strahavanja a) Licne ze!je (vidi prilog, tabela 5a) - Radi ba!jeg uocavanja razlika izmedu zelja zaposlenih i nezaposlenih zena izvcllce se najpre analiza najucestalijih HCn.ih zelja akti'l(llih lica u uZem smislu - seljanki, radnica i BluZbenica - , izdrZavanih lica - domaCica - i lica sa 1iCnirm prihodom: Aktivna lica Rang SreCa i budu6nost dece Imati kuC.u, stan SreCan porodiCni Zivot Zdravlje Moderno urediti ku6u Poboljsanje standarda Zd.ravlje Clanova porodice I '/o lzdr.Zavana lica I Lica sa Rang Rang % I I c. prlh. I •r, 1 2 41,9 38,7 I 3 49,7 31,6 2 4 41,5 3 4 31,9 30,9 4 2 27,5 42,6 7 1 7,32 48,8 5 23,9 5 25,7 6 14,6 6 22,2 7 20,4 5 14,6 7 15,8 6 25,7 3 24,4 24,4 Ovi rezultati se, u izvesnom smislu, nilsu m-ogli oCekivati. Mada se rrudi o Hcnim ie!jama, i!pruk oe moglo pretpostaviti da ce postojati vece razlike u. izr.Zavanju zelja izmedu aktivnih i izdrzavanih lica. Naprotiv, rezultati an'kete go.v<Jre da izmedu njih postoji dosta slicnosti, a da se ·razlike javljaju izmedu ave dve (aiktivna izddavana) grupe sa jedne strane i Iica ·Sa iiCn.im pl"ihodlma sa tkuge strane. Izgleda da ovde nije po sredi :stepen i oblik aktivnosti1 veC pre svega ruticaj godina starostt + 278 SreCa i budu6nost dece rna1azi · se na .pr-vom mestu kao liCna Zelja i aktivnih i izdrZavanih lica. Uz: ·to rclolazi d Zeija za .sreCnim porodi<!nim Zivotom._ Imati stan.. i -moderno ga uredlti - zajednicka je zelja zena kako a'ktivnih taka d izdr_Zavanih_1ica; Razlika je jedino neSto vidm.ija u tome Sto- Zene domaCice Zelju za UCnirrn ~dravljem Wnose o.dnnah iza Zelje za srecom dece, dok se 'kod zapaslenih zena ta zelja javlja tek na 1Cetvrtom mestu. Medu Zeljama Zena ikao Uca sa liOriim prio. hodiuna najizrazitije se javljaju Zelje za 1i.Cnim zdravljem, zdravljem Clanova porodice i sreCom dece. Upravo sliCno kao kod najstarije grupe u ranije .posmatranoj starasnoj strukturi. Isto taka zelje za kucom, ·pokucsbvom i ~tandardom su nesto manje izra.Zene Zelje. Ne ·moZemo dati pouzdanu ocenu za ana1izirane podatke sve dok ne utvrdimo-da U postoji ·razlilka i~edu Zelja IZena kao aktivnih lica zaposlenih .u raznim druStvenim delatnostima, kao i iz ka'jih se delatnasti zene najvise prihlizuju domaCicama po izra:Zenim Ze1jaana. Podaci ·govore da :iz.medu radnica, sluZbenica i seljanki postoje •uaOljive uazlike u uCestalosti i: rangu izraZenih Zelja na l:iJCnom planu. Radnice na prvom mestu, i to ib1izu 60°/o, izraZavaju Zelju da imaju !Stan, •Sto je samo znak nereSene stambene situacije u kojoj se nalaze. SluZbenice izra:Zavaju ovu Zelju sa znatno manj-om uCesta'loSC.u - 38,2'0/o, a seljanke sa 25,5'0/o, Sto je, s ·obzirO!l11- na uslove stanova~ja na selu, d ra:zumljivo. Medutim, ikad se radi o Zelji !Za uredenjem stana i -njegovom o.premom1 -redosled je obrnut. Seljanke ovu Zelju ~zraZavaju sa najveCom urCesta1o.SCu u odm·O'SU na .radnice i sluzbenice- 27,7°/o :25,0•/o :17,5•/o. To •govori da su ~otrebe kod svih drustvenih slojeva u ovom .pog!edu slicne, ali da je realna situacija najgora na selu. 1 J?oboljSanje standa:rda je Zelja radnica i slu:Zbenica, mada je 'kod .prvih znatno izrazenija - 33,7°/o: 21°/o . .Seijanke avu •Zelju izr.Zavaju .tek na osmom mestu (14,6°/o). Radnice zele stalan ;posao, a slU.Zbenice uspeh u po.slu i uspeh u skolovanju. Sledi, da je problem zaposlenja preteZno problem radnica. To je :iJ razumljivo ako se ima u vidu ni•Sika lkvalif:ikaci-ona sprema Zenske radiD.e snage. s druge strane, uspeh u pos'lu i dalje skolavanje, kaa va~an I To se bolje moZe uo~iti u neposredno izrafenim Zeljama kao ~to to na primer izraZava 35-godiSnja s~Ijanka, udata. ))2:elim da seljak maZe -da kupi elektriCni Sporet, televizor, Iep nameStaj«, ill kao Sto to izjavljuj~ 50godHinja domaCica. ))Uredila bih kuCu, kupila radio, pokuCstvo i druge predmete za domaCinstvo.« 279 �ptit \1 tome ,\l:jpehu, predstavlja zelju sluZbenica. s obzirom ita privftthO-sV·ojinske Odn:Ose na selu, ove zeiJe kod iSeljanki riisti i2lra2-itije, aU Se zato javljaju ·zeije_ za Srilan}ertJ"em J.i6reza = ~3,3%, za rodnom godinom ~ 11,7"/o, !kao i zelje da se ostane zeinljoradn;k (11,6"/o) iii preseli u grad-(oko 5%). Ako pOkusa\no da se osvrinemo na zelje koje mogu da prikaZu bilo teznje seljanki da ostimu na selu i u ,poljoprivredi, bilo nji• hOVu oi'ijentaciju ila 'vanpoljo.priVtedne delatnosti, tada uoCava!mo da ha UCn-om -plaih.u seljanke sa veC-om uCeStaloSCu iznose zelju da ostanu na selu (11,7°/o), nego da se presele ,u i,, I I grad (5°/o) dok na apl!tenarodnom planu ane sa vecc>m ucestaloscu zele razvoj industrije nego poljaprivrede (16,8% : 9,8%). Nji• hova statt"osna i skolska struktura ne moze to potpuno objasniti•, jer 12°/o seljanki u najmlai!oj starosnoj grupi, 64°/o u srednjoj i 24°/o u naj'starijoj zeli da ostane na selu. 2elju za odlaskam u grad izrazavaju podjedna:ko zene u na:j\nladoj i srednjoj staroshoj grupi (50% :50%). Ove naizg\led protivreene zelje razum1jive su tE!k u kampleksu zelja !koje se adnose na njihovu unutargeneracijsku Hi medugeneracij,sku pokretljivost. Nairne, 'o,Cekilvana Zelja za :prelaskom u grad, od.;.. iiOSno u v·anpoljo1p.riVi'edne delatnosti, 1zraZena je kod seljanki i pre-kO Zelje za bbljim Zivotom i §kolovanjem dece, Tazvojem ind'u-stdje, ra"zVOj'e·m prosvete, Zeljom za ~Z~j>oslenOSCu i sl. Tako selj aruka 54 godine stara, kaze: « ..• da mi deca boQje Zive, teZak je ·pao-rSki Zivot«. Seljanka 35 g-0-dina stara, udata,. tu Zelju izi'aZava na ovaj na·Cin: »Da proda•mo i·manje, da bi inOgli da \podignemo kuCu u NiSu, .pa da se i ja zaposlim«. Uticaj drustveite podele rada i razLiCitih drustvenih uloi;a na Zelje i Strahovanja je oC1gledan, poSto razlike u Ze'lja·ma nigde nisU taJko velike ik.ao usled delovanja ove struktUre. Medutim, kada Se radi o najintimnijim liCntm Ze'lja.ma kao Sto je zdraV'lj'e, -srel:a i buduCnost dece, zdravllje rClanova porOdice, razlike .nisu -velike. Zelja ·za HCnian zdravljem naglaSenija je kod seljanki, a Zelja za sreCnlm .porodiOniin .Zivotom kod ·radnica i. .sllWbenica. Ze'lju ·za tSreCnim porodiCnim Zirvotom radlllice izraZavaju na drugo.m rn.estu, sht21benice na treCem,. a seljanke tek na petom mestu. Raz·onddu kao Zelju izraZavaju pret~o .radnice i sLuZbetti'Ce. zena. na Belu joS uvek je previSe OkU!pii'ana i"ad<lm u. kuCi -i :na 1manju1 a i ina.Ce joj je stran ·pojam -slobodnog vremena i naCiln njegovog koriSCenj a. 280 ; .~ Dok se zelje zena ikao aktivnih iica razUk\lju s obzirom na delatnost koju VtSe, d.Otle se Zette -dbmaCice, ka6 izdtZavana lica uglavnom ite tazlikuju j>() zhljama, bez obzira da li stanuju na selu iii u gradu (vidi prllog, tabela 6a). DomaCice S e l o Grad Rang 0/ 0 Rang 0 'o 0~re~c~a-,i'bu=od~uLcn~os~ct~dLe~c~e----L----Tl~--~4B'A~--,1~~,5~2~.8,-S ZdravJje 2 41.2 2 46.6 Imati kuCu, stan; p6boljSati stambene uslove 3 31.2 3 31.2 Srecan poradicni zivot 4 29.9 4 25.6 Modemo urediti ku6u 5 27.8 6 23.3 Zdravlje clanova porodice 6 24.7 5 25.6 Poboljsanje standarda 7 24.7 7 16.5 Vtsta i redosled Zelja su iSti i ~aZliike se javljaj.u SarhQ. u uCestalosti. Doma.Cice Sa sela Ba neSto veCom uCeStaiJ.oSCu zele poboljsanje standarda, smanjenje poreza i bolje socijalno, osiguranje. DomaCit:e iz grada Zele viSe razo.node i viSe para. Zanimljivo je da je Zelja~ za sta1ni±n poslom sa neSto veCom. frekvencijom izra.Zena kod domaCica na selu. Pretpostavka je da :.se rardil o nek:valifikovanoj m1adoj radnoj snazi koj a iz-· raZava teZnju za !profesiOnalnoin pOkretljivoSCu. ImajuCi u vidu izvesnu pbdudarnost u Zeljama Zena kao, izdr.Zavanih lica i iZ -g.rada i Ba sela, r3.2llnotfiCe s.e da H PO-· stoje ra_z'Hke izmedu Zena -na se}u, 1bez abzi·ra. da ii sli aktivna lli ~ZdrZava:na ·li:ca, tj. ISelja.rike ili doniaCiCe. O"iaikv'a analiza oprawdana je i s obzirom na seosku sredinu i s Obzirom na. privatno-sv-oji1nske odnose, a posebno s obZirOm da tteba sa velikom rezervom tprimfti samo klasifikacijli Zena na seLu na domacice i .seljanke. Nairne, apravdana je pretpootavka da. je svaka Zena na individualnom poljoprivrednom gaxd:Lnstvu istbvremeno i aktivan po:ljoprivrednik i dOmaCi.ca. Razli'ke u Zeljama na liCnOm plimu iZimedU Seljanki i doma:Cica na selu 'nisu velike, ali su i:PB.k heSto ·n:agla.Senijenego ra:zliJke iunedu dbmaCirca sa ·sela 1. domaCica i"IZ grada. Ovi rezultati u izvesnoj merj niisu oCekivani. Zato se pOStav-· lja tpitanje da li je gornja prellpostavka da je zena na selu. istovremeno i poljoprivrednica i domaCica tai:na. Sli.Cnbst 4 izra.Zenim Zelj anna dOmaCica s·a se'la i iz grad.a, a i•zvesne raz-litke koje se pokazuju izmed'll ISelja,nlki i domaCica na Selu,. mogu se jedino objasniti odnosom aktivnili i il'JdTZavanih [ica .. 281.' �Ipak, treba ponovo !_PodvuCi da su ove razlike -minima1ne, dok su razHke iZimedu Tadnica i s1uZbenica, sa jedne strane, i do-:.tnaCica, sa druge strane, uoCljivije. DomaCice na seiu sa veCom uCes'taloSCu izraZavaju Zelju za stanom, sreCnim porodtCnim .Zivotom, zdravljem u porodici i Zivotnfun standardom, dok seljanke Zele 1smanjenje poreza, viSe novca i rodnu godinu. Dak.le, ukollko postoje izvesne razlike one .se ogledaju u tome Sto je domaCica na sel'U or:ijentisana viSe lka domaCinstvu, a seljanka viSe ka poljoprivrednom g.,dinstvu. A'ko se ima u vidu da se seljaruke u celini pribli.Zavaju domaCicarna, mora se izvrSiti 1spTavka analize o uticaju zapoS'lenosti na izraZene Zelje na liCnom planu koja je izneta na pocetku poglav}ja. Uporedna analiza zelja aktivnih i izdr.Zavanih Uca, naime uCeSCe seljanki u kontingentu aktivnih lica, utice da se razlike u zeljama ove kategorije i fkategorije izdr.Zavanih iica smanjuju, te daju ·krivu tpredstavu _o tome da zaposlenost i vrsta dela tnosti nlsu uticajni faktori. Medutim, rezultati koje smo dobili uporednom analizom zelja radnica, sluibenica i seljanki q;>orkazuje da aktiv.no.st i vrsta delatnosti deluje na karaikter i ucesl>!lost zelja na lienom planu. ib) Licna strahovanja - (vildi. prilog, tabela 5h) - Uticaj socio-profesionalne struk'ture na izra.Zena :liCna strahovanja je veoma crna1i. Uporedenje razlika u i:zraZeniml strahovanjima aktivnih i izddavanih 'Jica ne daje oznacajnije rezultate. Jedino Hca sa O.iJCnim prihodima izra.Zavaju sa veCom uCesta1oSCu .strahovanje od sopstvene bolesti i smrti, a sa manjom od bolesti ,(!Janova pQrodice i dece. Kod ove kategorije javlja •e i strahovanje od nesrecne starosti, sto je jos jedan d<Ykaz da se u ovom sluCaju ne .radi o uticaju aktiv:no.sti .i vrst~ de'latnosti, veC o uticaju starosne struk.ture. Nema velikili razJ;ka nl 'll pogledu strabovanja zaposlenih zena - seljanki, radnica i sluzbenica. Stra:hovanje <Yd bolesti i smrti, od nis]{og zivo1mog standarda, od nezaposleno•ti i neresenog sta:nfuenog pitanja izdvaja po svojoj ucestalosti raidnice od ostale dve kategorije. Slu7Jbenice rposebno izra.Zavaju strahovanje od rata, a seljanke izraZavaju strahovamja od .nerodne godine, ·'kao na lptililler: »Strahota je kad zem.lju po.plavi voda i ikad 111e mo:Zemo Ida je orbrad:ujem·o«, ili »Strahujem •kad nema ki.Se da dodu nero.c1ne godine«, kao sto to kaZ~ domaCica, udovica, 69 godina stara ,sa 5 xa-zreda osnpvne -Skole. 2B2 Takode · se i doma>Cice tkao izdr.Zarvana lie a ne razlilkuju po -strahovanjtma, <bez o'bziTa na tip naselja u kome stanuju (vitli pti'log, tabela 6b). DomaCice u rgradu sa neSto veCom uCestaloSCu .strahuj,u dd neuspeha dece u ··Ziv-otu, a domaCice na selu od neSTeCnog porodiCnog ·Zivota, niSkog standarda 1 nerodne go.dine. Interesantno je da domaCice iz grada ne izraZavaju strahovanje od nis'kog !Stan:dar.da za razli'ku ·Od radnica i sluZ'benica. To nam u izvesn.om .smislu pokazuje da su domaCice u gradu verovatnQ Uca ·Ciji o.stali akti.vni Clam.ovi domaCtnstva olbez'beduju relativno zadovaljavajuCe prihode. * * * zelja pdkazuje da radnice sa preko 50% Tilpe>logija ]]i\nih ;zr,Zavaju zelje vezane za ekonoonski polozaj, doU< slliZbenice te Zelje izraZavaju manje od seljanki i domaCica. To goveri o njihoVom viSem i sigtirnijem ekonomskom po'loZaju u druStvu. Dok. s1uZbenice najviSe izraZavaju Zelje vezane za porodicu, Uca sa 1iCnirm .pdhodom su okupirana svojom UCnoSCu. Tabela 9a. LICNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU Ill'.!. Ill i " I u I ,;, i .. , I .. " c "' ' ·a '0 Osnovna grupa ~ Li(:jna sreCa i Broj odgovora zdravlje (zdravlje, §kolo% vanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sreCa Bt:>j odgovora u porodici (sreCa 1 ~kolo% vanje dece, sreCan porodirni Zivot, zdravlje u porodici) LiCni i porodiCni Broj ekonom. poloZaj odgovora (poboijSan % standard, imati stan, zaposlenje i dr.) Ostale Zelje Broj (mir, rodna odgovora godina)% Broj svega : odgovora % 66 l6,1 "" I""~u " i5 I: I ' ! ~ ~ 0 46 46 209 ,.,,0 18,2 129 83 29,3 •• S!J,3 0 ·- 16,3 31,4 0...§ " " . ., u"' Cl"' ::s-= .t:: E u 430 ln,4 ii -:i ., .... .... 25 •• 34/f' 11 ,, !·' ' 'J'l 403 18,2 18 781 JG.o 35,2 190 147 86 469 32 n 940 46,2 51,9 37,4 40,8 33,7 42,0 42,6. 26 7 10 42 6,3 2,5 4,3 3,6 5,3 230 100,0 1150 100,0 9S 100,0 411 100,0 2R3 100,0 90 4,0_ 50 100,0 2219 100,11 2sa �Licna s'trahovanja prema tipu odgovora daju sledeci pregled: AkUvna Ilea Tabela 9b. % LICNA S11RAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU " " ·2 -" " "' Osnovna grupa ~ 'il LiCna nesreCa i Broj odgovora bolest (bolest, smrt, % nesreCna starost) BoleSt, nesreCa u porodici (bolest, smrt, neuspeh dece) Broj odgovora % Broj LiCni i porodiCniodgovora ekonom. polotaj Ostala strahovanja % "0 ~ "' " ,_ """ I c;;" .C<> I"'o.._ ~~ ~-e ~" ~ Eu u"'.-o o·- ·- 0 C>"' ,..., :=: .t:: ~ 0 Poboljsanje standarda OCuvanje i razvoj socijalizma Mir Tito - dug Zivot i zdTavlje Razvoj industrije ReSenje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Razvoj saobraCaja Razvoj poljoprivrede ~ "" > " "' 57 52 37 176 32 12 366 25,9 30,2 25,0 25,7 ·so,o 50,1i 2'l,9 93 " 65 307 16 5 37,2 43,9 44,9 25,0 20,8 U,9 33 19,2 13 8,8 67 9,8 6,3 ' 1 4,2 141 20,8 20 11,6 29 124 18,1 12 18,7 6 236 19,6 25,0 17,9 ·~· 23 10,5 Broj odgovora % odgovora % Broj svega odgovora % 'to % 41.9 35.9 26.8 27.7 27.1 14.3 31.6 4.9 24.4 24.2 22.6 19.7 14.8 10.6 10,0 19.4 17.3 14.8 13.0 14.8 8,9 26.8 12.2 4.9 49 2.4 4,9 550 " 20,5 Broj Bez zanimanja Izdr.tavana Lica sa llCnim l1ca prlhodom 2 0,9 3 1,8 4 2,7 19 1,5 10 1,5 2ZO 172 148 684 100,0 100,0 100,0 100,0 " 100,0 24 100,0 1312: 100,0 Radnice izraZavaju najvi.Se strahovanja za svoj ekonomski polo.Zaj, domaCice za porodicu, a lica sa lifuim ·prihodom za so,pstvenu liCnost. Ovi rezultati sarno •potvrduju ranije datu analizu. ~'- ''· ~ Ddk se ikod Ze:lja na ·liCnom planu nij.e IUOICavaJ.a ratz'lilk.a izmedu alktiW>ih i i~dr2avan·ih i]ica zbog sllenooti zclja seIJ;ja:nlci i idomai:ica na selu, to 1 ilmd opstenawdlnlh iiclja ta je tra!ililka v;dnij a. Poll>ollj:sal!ije sta!ndarda je .Ze'ljja koja se sa lllalj\vecom IUC9sta1lo~6u ctavdja lkod •svih Jkategorija. A·lil Ze1];u !Za ['aJ'Z1VOj·em soct}a1izma .zapos1ene .Ze!Ile :izra.Zatvaju na dr;ugorn. tmes:l:u, a 'iex:llrZarvana IJdca - dOtmaCice ltelk na sedmom. Zene 1kao ~tiv.TI.a llica izn01se sa we6otm uCestailoSOu •Zelj.u za .fazwolj:Eim inJdUISitrije, clwnom$kom ot"'bilnoiii:u i .reilenjem .stambanog !P!tarija - za razliklu ·Did domai:lca. Ova se moze o!bja:snHi tid·ih"vitm alklt1vmtm swdelovamjjem IU privr9dnom •razvojru zemJ.je i 1Crlmjen;icom ida veCina alkltilvm.ih >lira Zivi u gradSki.m na,sel]ima (natrne u p:oduzorku veCi:nu oCine r~dn1ce i s!lu.Zbenice). Zene sa 'li!Cnim prihodima grupisu svoje opStenarodne zelje oko svega pet problema - dug Zirvot prectsed.n.]ka Tita d mir, s j~dne strane, a pOiboljsanje standarda, razvoj lndustrije i nacionalni prosperttet, s druge strane. 2) Opiitenarodne zelje i strahavanja a) Op§tenarodne zelje (vidi prilog, ta:be!a 5c) - RazmatrajuCi opStenarodne Zelje Zena razliCitih zanimanja ;u_ okvir-u -tri osnovne kategorije - akti:vna iica, iz-dr.Zavana lk:a J. iica sa li>cnim prihodlma, - dobijamo S!edeci pregled zelja koje se javljaju sa najveCom uCestaloSCu: 284 Analiza opMenarodnih zelj a zen a kao aktivnih lie a sve trl kategorije - ra'<inice, s1uZbenice i seljan'ke ~ pokazuje d~ izmedu njih postoje znacajne ratlike (vidi 'trubelu 5c u prilogu). Fobo]jsa:nje sta:ndarda je au>solutna zelja radllica i sluzbenica (prelko 500/o), dok je seljanke izraza~aju na drugom mestu (26"/o). Dug zivot druga Tita i ocuvanje i razvoj socijalizma su zelje 'koje sa dalako vecC>lll ucestaloscu iznose radnice, zatim <sluzbenice i seljanke. (Dug ·zivot Tita 45°/o kod 285, �radniica, 21°/o kad sl'Uilbenica .; 12'/o lklod seljarrrki; OO!lVWlje i razvoj socijalizma: 41"/o: 31°/o: 17°/o). To je svakako poka- OpStenarodne Zelje Zena kao ·izdrZavanih tHea, tj. domaCica, pokazuju veCe razlike nego njihove 11iCne Zelje (vidi zatelj svesti radniCke ldase o svom dTu.Stvenom .poloZaju i isto- prilog, ta'bela 6c). Pa'boljsanje standarda i resenje stambenog rijskoj ulozi koju ima u na.Soj drustvenoj ·zajednici. Sluzbenice pitanja Zele znatno rCeSCe domaCice ·u g.radu. To je sam.o izraz Zele razvoj prosvete i e:dravstva - zbenica javlja na sestom mestu po ucestalosti. Ova zelja priblizuje seljanke domacicama sa sela i icz .grada. Seljanke zele njihovih realnih potreba. Razvoj mdustrije i ekonomska stabilnost su takode zelje domacica iz grada. Nasupxot tome, Zene sa sella ·imaju svoje specifiCne potrebe. Pre svega to je razvoj 'sae>bracaja - 21°/o: 7"/o - 'Zatim elektrifikacija sela i razvoj paljoprivrede, a :sliCno se1jatikama i smanjenje poreza. Interesantno je lka!ko se razv<>j saobracaja pojavljuje kac>' stalno :prisutrna Zellja :sela, .Sto govori o slaboj saobraCajnoj razvoj industrije sa znatno veCom uCestaloSCu ad xazvoja po- povezanosti 'Bela sa centrlma. 1Medutim i domaCice sa sela ljoprivrede - 17°/o: 10°/o - i tu se ,oonasaiu 1kao ostale dve gru,pe zaposlenih zena. Ovde se ponavljaju rezultati dobijeni analizom uticaja tlpa naselja na zelje zena. Ne izgleda da se radio principij<!lnoj prednosti koju b> s<!ljanke davale industr'iji u izgradnji socijali2lma, veC bi se pre moglo reCi da u razvoju industrije vide moguCnost pobo'lj-Sanja svog materijalnog rpol0Zaja. Tome u prilog govori i relativno niska ucestalost Zelja koje se odnose na op.Stu izgradnju, nacionalni razvoj industrije stavljaju ispred razvoja poljoprivrede. 12,8°/o - , dok radnice zele opste r€'senje pune zaposlenosti - 14,10fo. Ove opste- narodne Zelje ·podudaraj.u se sa 1liCnfun Zeljama s'luZbenica, odnosno ra:dnica. Posebno je zanimljivo da seljarrrke zelju za mirom iznose na p!WOm mestu, dok se ona kod radnica i slu- pros.peritet i ekonomsku sta'bilnost. Jedino se Zelja za razvo- jem saobracaja javlja sa IVisokom ucestaloilcu (15,3"/o) i na- Uporedna analiza Zelja selja:rrlci i domaCica sa sela po- ka!zuje znatnu slicnost. Dok su se kod ·zelja na 1icnom planu domaCice ~Sa :sela i iz grada pdkazale sliCnije .nego domaCice sa se'la u od.no~u na seljanke, to se kod lZelja na QpStenarodnom planu domaCice sa sela i .seljanke ,ponasaju slienije ne.go domaCice sa sela prema domaCicama iz grada. b) Op§tenarodna strahovanja (vidi prilog, tabela 5c) Uticaj ,socio-profesionalne strukture na opstenaxodna strahovanja ne daje na·m neke nove rezu·Itate. lazi se na petom mestu medu :Zelja.ma koje izra:Zavaju seljanke. Talko, na primer, seljanka iz oko'line Osije'ka tka:Ze: »Ze1im da imamo prugu. Trebalo 'bi ceste popraviti i pobo!jsati, to je najveCi nedost,.talk u nasem •krajlu« - (SR Hrvatska, ·red. br. u,pitnika 281), lli: »Zelela lbih da zemlja ima izgradene puteve, da ne .osecamo blart:o kaJda prud.ne kiSa« - (SR Srbija, red. br. upitnlka 163). Posebno je zanimlj'ivo '<Ia se u zeljama za razvojem prosvete 'i zdravstvene sluZbe- seljanke -pri!bliZavaju sluzbenicoona za razlfku od radn;ca (8°/o: 13°/o : 3°/o). Tu se sva:kako radi o razrHCiU1m pobuJdama - slu:Zbenice te.Ze pored ostalog ubrzanom napretku u sluzbi, d<>k seljanke zele poboljSanje ·Zivotnog nivoa sela .i to ne xadi u.nuta.rgeneracijske vee medugeneracijske :pokreWjivosti - Rkolov&nja dece. Nije reliko da je to izrazeno na sledeci nacin: »Zelela 'bili da mi se deca gkoluju, a .ne da budu zemljorad.nici«, ili ikako to kaZe 67-godisnja udata se1janka, nepi&mena: »Zelela bih da mlada pokolenja budu srecnija, da se svi skoluju.« 1 . Posmatrano u celini, radnice i slu~benice u i·Zra.Zavanju ops.tenarodnih zelja rponailaju se Sllenije i razlikuju se od seljanki. · 286 Ak1lvna lica Stvrahovanje za Zivot Tita Bez strahovanja Povratak na stari reZ.im Nesloga naroda Jugoslavije Lica sa liCnim prihodom % Rang % Rang o,, 76.8 1 81.9 I 82.9 1 17.4 2 3 20.9 3.9 2 6.8 7 292 2.4 2 6 6.4 6.4 4.5 4.5 4.8 4.6 4 5.5 4.8 4.8 4 4 5.8 6 5.1 3 4.8 4 5.2 7 4.6 5.5 Rang Rat Elementarne nepogode Okupacija IzdrZavana lica 7 Kao i u dosada.Snjim analizama, na:jdominantnija su stra- hovanja zena i kao aktivnih i kao izdrzavanlh lica pred onim socijillnian i priro.iJ.nim sllama koje covek doZivljava kao ne~ 287 �dace na koje ne moze neposredno da uti<:;e. Sva druga strahovanja javljaju se sa malom t>Cesta:lo.Scu. Vidnija ra?li'ka. je u tqme Stq zaposlene Zene &trahuju od Ok.lJ.pacije, a, dom~Cice ·od rpovratka na stari rezim. Lica sa ~ii:mm rpr.ihodom su u ~o!!Il pogledu lbliZa domacicama Upored:ujuci strahqvanja aktiv<lih Uca - scljanki, radniea i sluZibenica - vidimo da selj anke s najvecom ueesta.lo.Scu, rposle strahovanja od rata i elementarnih nepogqda, istieu strahovanje od okupacije, 8,8°/o. Kod radnica je nagla.seno strahova11je za zivot predsednika Tita, 13°/o, a kod sluzbenica nesloga naroda Jugoslavije, 11,1°/o. Zanim:Jjiv 0 je \fa strahovanje od povratka na stari dru.Stveni sistem iznose u prvom redu seljanke, 6,6°/o, a czatim radnice 6,5•/o i sluzq<>ni<:e 3,7°/o. Izmed:u dO!!IlaCica sa sela i iz ,gmda n\lffia nekih. ibitnih razllka u i!zrazavanju opstena:rodnih .strahovanja - (vidi prilog, tabela fid) - strah za zivot predsednika Tita izrazavaju viSe domacice ·iz grada - 6,2°/o : 2,6°/o, a strah od uws10ge 11'1roda Jugoslavije domaci<:a sa scla 5,7°/o: ~,8°/q. Upored:ujucj strahovanja seljanki i domacica sa se1a, razlike :se jedino opazaju u tome sto se'ljanke strahovanje od okupacije fzra:ZavajU viSe nego domaCice sa sela 8,8°/o: 4,6'0/o_, a takod:e i nesto vise strahovanje od povratka na stari druJitveni sistem. Nes:toga naroda Jugoslavije je strahovanje ikoje se i:esce javlja kod domacica sa sela nego 'kod seljanki '5, 7% : 2, 9"/o. MaZe .se reCi da razli>ke, lkoje su inaCe neznatne, ne zaSluZuju posabnu analizu jer nisu proistclkle iz_ bitno razU.Citih socija~nih ponasanja rpojedinih razmatranih grupa. * • izraZ~aju Zelje za • privreQp.i~ razv·ojeJ;ll zetpljfg:, "dok radnice najveci broj zelja koncentriSu ~ko · 9psteg fa,iv<>i• socijal~a. · · 288 OPSTENARODNE 2ELJE PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU ~ "' ~ "' c Osnovna grupa OpSti razvoj " soeijalizma (ri:lzvoj socijai., zdravlje Tita, jedinstvo naroda Jugoslavije) ~ Broj odgovora % ~ "' E "' ~ "' v ,Q~ ~u ·- ~ o;c ~~ Eu 0 ·Q~ elf ~ ·C e o.o u >U 0 .. "' "' fJ :J;:::,.o 0 ~ "" > "' ~ 44 82 46 147 16 10 345 16,2 28,7 19,6 16,5 25,0 23,3 19,3 Privredni razvoj Broj zemlje Odgovora (razvoj industrije % saobraCaja, ekonom stabilnost i dr.) · 78 75 67 265 16 13 516 28,6 26,2 28,5 29,7 28,1 30,2 28,8 .Zivotni standard Broj graa:ana Odgovora 89 99 86 319 16 13 622 32,8 34,6 36,6 35,8 25,0 30,2 34,7 (POboljSari % standard. bolji stamb. usiovi, zaposlenost 1 dr.) Razvoj prosvete Bro;l i Zdravstva Odgovora % Broj odgovora Mi r % Svega: Broj odgovora % Tipologija oplltenarod~ih zelja pakazuje da su najucestalije ~elje koje se odnase na zivotni standatd grallana l to kod sv\h zanimanja, osim koo Iica sa !icn\m rprfuodom koja tu prednost daju privredn<>m razvoju zemlje. lipak, sLuzllen.(~~ u najveCem procentu ima.Zavaju Zelje vezane za '2ivo1mi st;mdard, a zat~lll: dorp.a.Cice. Isto ta~o doma,Ci~e sa n.ajveCoon uCesta).oSCT,:t Tabela 9c. 17 6 19 37 4 2 85 6,3 2,1 8,1 <.1 6,3 4,7 4,7 43 24 17 124 10 5 223 15,9 8,4 7,2 13,9 15,6 11,6 12,5 278 100,0 286 100,0 235 892 100,0 64 100,0 43 100,0 1.791 100,0 100,0 rad Kao i k<>d razm.atranja opstenarodnih z"~IJ'a po'ed' • · · . <= J macno .~nc~ ~= 1 u ·ovom •sluCaJu ist.i!Cu svojim. shvatan'ima da -~ soc~Jahst1cko d drustveno "Urel!enje identi>Cno sa OJ''"'Jo · . tl res1ma tP: · · ... .u1 v1m m e ... :r~? no Je sto domaCice dzrafavaju teZnju za . ob<>~san~em ztvotnog. st:m:tlarda, jer je domacinstvo kojim ~ne ru ;vo_ e os.nov~~ ..Je~tn>ca lifue potrosnje. Sluzbenice, koje ll~a e nnaJ~. -naJVIS~ .:1votn1 standard,. Zele rna prv.om mestu nJego~.o ~ai~e poboiJsanje. Izgleda da Jt1uZbenice u opSiem ~~llS?JlJU ztvo.t~Qg standa11da drustvene o:ajedn1ce '/'ide i pobolJSanJe svog hcno.g standarda za razliku ad dr.ugih p. tranlh modaliteta. osma·v • 19 2elje i tsrahovanja naroda JugosJ.aVije 28!1 �Strahovanja od rata su tolillw zajedni<Jka 'ljudima da soeioprofesionaltne grupe ne pokazuju neke v;dnije rraz!ikeo Sluzbenlce •i o-a<la1ice sa najve6oan uilesta[<Jii(:u izraZavaju strahovanje vezano za ugroZayanje dru.Stvenog sistema. ~· c 0 ~ -" :;: 0 OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU ,,. c "' " "' nsno'vna grupa Ugro.Zavanje razvitka sOcij alizma (nesloga strahoVanje za Tita 1 dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupacija) Elementarne nepogode ~.·············· .. '• ·: .. ..... ·.. ' .. '· •.. 0 Tabe!a 9do ~ Broj odgovora % 16 9,7 v "' E "' ~ "' ..... " =0- .c v Cii" 20 16,7 ~ o.s Sv ~ 0"' o·- ;J~.g Q~ 57 ·is 1'1,5 10 '"' ..... z '"' < c <>~'i:: 0 .. v 11,6 :s· ~ 0 5 9o3 . I ~ v "" > ;::) < ..... - z 1- < ~ "' z 0 ...J < N 4 120 12,5 '"' 0 113 _ Broj odgovora % 68,9 Bez strahovanja odgovora Svega: Br:Jj odgovora % 1!8,0 17 9 17,1 % % 63,3 70 2B Broj odgovora Broj 76 14,2 8,7 7 ••• 164 100,0 7 5,8 5,8 336 68,2 82 ~6,6 18 3,6 35 64,8 14 63,6 12 22,2 2 2 9,1 2 3,7 9,~ o"" •1 . t:l ·;: -~ a. ...J V') "' 18,2 . E •• ~a ~ 644 < 0.. ~ 67,! ;::) 150 < :..: .. 15,7 w "' 0.. z 11-0 "' -z ~ . -' . ~ .!::! ~ -= 0 c .0 >N , >VI 0 ;:;; ] • [8 0 0 B;-u 11:,4; I ;::) 120 100,0 103 100,0 493 100,0 54 101),0 22 100,0 ..... c < ;::) •N al 956 100,0 0 ...J 0 3o Po!oi!aj na lestvici 0.. a) Procena po!oi!aja ispitanika na !estvicio - U procenjivanju polozaja na [estvici uocavaju se ra:lillke i.mnedu pojedinih sodo-profesionaiJnih grupa (vidi graftkon lO)o ...J " 0. Kao opsta tendencija uocava se da zaposlene zene i domaCice procenjuju svoj poloZaj u sa.da.Snjosti, a posebno u buducnosti, ikao annogo villi, nego .u .:prosloslio ·Medutim, sluzbenice vide najvecu ra:tliku izmedu svog p(jJ<>Zaja u prolllosti i svog polozaja u lbudutnosti, ..(3,l)o Radnice se ponasaju slienoo' Nasuprot ovim gru.pama, Zene ~kao 1ica sa lien-im ;prihodima 290 • u oc ., • ~ z >U 0 oo.co,..,-oiO-"'tMN 19* 0 a. 0 291 �gledaju svoj polozaj u buducnosti kao visi, ali sa najmanjoan razlikom u poreiienju 'Sa prosloiicu (1,8). Zene ove kategorije procenjuju 'SVOj poilozaj u pro'slosti kao visi u poreiienju sa ostalim ikategorijama. S!u7Jbenice· to •cine u pogledu svog polozaja u saidaiinjosti i fbuducnosti: Njih slede radnice. Svoj polozaj u sadaiinjosti nainize ocenjuju seljanke. Donekle su 'Se mog'li oCekivati ovi !fezultati. Lica sa licnim prihodima sv,kaiko Ida cene polo2aj .u kome su bila pre pet godina, jer su tada lblla delimicno aktivna, a takoiie i po godinama mlada. Ipak, uocljivo je da svoj ,polozaj u buduenosti te zene ,procenjuju ne!ito vise nego seljanke. To se odnosi i na .•adaiinjost. Postav'lja se pitanje da li je taka niska ocena svog po~ozaja u druiitvenoj strukturi od strane seljanki rezurt"t nj!ihavlih po,gxe8nih subj~ktivni'h ocena, ili p11k objektlvno procenjivanje stvarnog druStvenog ugleda koje one trenu'tno uZivaju. U analizi procene pc>lozaja u sadasnjosti i proo!osti koje su dale sluZbenice ne -opaZaju se sliCne tendencije. DinamiCka analiza poredenjem rpolozaja proslost - sadaiinjost i sadasnjost - bu&ucnost u rpogledu liCnosti ispitanika p<>ka•zuje opiiti ~tlmizam. Meiiutim uticaj socio,profesionalne pripadnosti je vidan (vidi tabelu lOa). ~'abela MERENJE OPTlMIZMA A. Lifui po1oza6 ~ltaalika u sadaiSJtj.osti uporeden sa poloZa!j.em u ipl'IO!Slosti i buduCnosti qJrema zam ima.'Ilj.u 1 ProSI.osl-SadaSnjost ISaeaSnjost-BuduCnost .. OJo ~ill"-~j ::loco::..!:;: ::~o.1i.!c seljanke radnice sluZbenice domadce sa lie. prihod. ostalo 100 100 100 100 100 100 50,4 62,0 60.5 56,4 61,0 52,6 24,8 14,1 16,0 18,4 4,9 15,8 ;gl optimizam, dok se druga polovina opredeljuje ~a stagnac;ju iii sa peslmizmom gleda na svoj sada8nji palo2aj. Dakie, slika se ponavlja. Pesimizam je 'kod seljanki najvidniji u odnosu na druge slojeve. Istina, lica sa 1iCnim prihodima izraZavaju naj.veCi ,pesimizam u poredenj.u sa proSloSCu, ali je njihov pro- cenat cpri oceni stagnacije mal~ te zbog toga opilti pesimizam seljanki dolazi najviSe do izra.Zaja. Po svom optimizmu u ocenl sadaiinjoofJi sl.uZben:i.ce dolaze <>dmaJh >iza radnica. . Optirrnizam u odnosu na buducnost takoiie je karakteri$tifua crta svih posmatranih grupa. Optimizam radnica ovde dolazi jOS ·viSe do izraZaja i one se po stepenu optimizma vidno izdvajaju •cak i od sluZbenica, koje ih inace prate. To je samo dakaz viSe o njihovom uverenju da sadaSnjost, a j-oS viSe buduCnost, pdipada njima. U oceni buduCnosti Zene kao 'lica sa liOOim !J)rihodima irzraZavaju najveCi pesimizam. Tu svaUtako godine starosti i bliskost smrti vrse svoj uticaj ovise nego njihov dr.uStveni po'loZaj. DomaCice i ·seljanke nalaze se i1zmedu ovih grupa i izraZavaju neSto umereniji o.ptimiza.m. b) Procena polozaja drustvene zajednice na !estvici Procena polozaja druStvene zajednice na rrestvici pokazuje razlike pod uticajem socio-profesionalne prirp,.dnosti (1Vidi grafikon 11). lOa. Zanimanje Najveei optimizam u <>dnosu na pro&lost pokazuju radnice. Nasuprot n.jima saano polovina poljopriv.rednica i.m'a.Zava "'il ""J:: I ::lo l"'~j ::so. tic ;gj e<:~ ::~o. d ..0 23.4 22,8 23,5 24,0 34,1 26,3 1,4 73,0 14,6 9,5 2,9 1,1 83,6 12,0 2,2 2,2 75,3 16,1 7,4 1,2 1,2 74,3 11,7 11,2 2,8 56,1 17,1 24,4 2,4 5,3 89,4 5,3 5,3 <.U ::::10. d ..ci Za razliku od procene !iCnog polozaja, radni~e ocekuju najveCi us.pon u oceni !PO'lo.Zaja druStvene zajednice u proSlosti prema l>uducnosti i ta ~razlika ;,nosi 4,0. Polozaj drustvene zajednice u proslosti, taenije pre pet godina, ocenjuju kao najvi'Si Zene - •lica sa liCnim prihodima i slutbenice. One to Cine i u proceni po1oZaja druStvene zajed:nice u sadaS.njosti i u 'buducnosti. Nasuprot njima, seljanke ocenjuju niZe polozaj druiitvene zajednice .u.sadasnj.osti i buduenosti u rporeiienju sa drugiJm posmatramlm grupama. Ov.o !P<>Ivriiuje kaiklo seljanke povezuju ·ocenu svog IJ.iCnog •po1o.Zaja sa ocenom pO"loZaja dru- stvene zajednice. 293 292. �~ Tabe!a lOb. 0 -"' ;;: 0 ~ · MERENJE OPTIMIZMA ............... ·.·.··· ~.·~.: ...' '·-·· .. · ....... c t0 B. Bo.k>zad dlru:iitvene za(jedWce u s~d..Snjooti upo.reden sa· pa].<1zajem u >pr<>Slosti i buduimosti prema «animanju · .. "' ..... z "" c ._ I' ProSlost-SadaSnjOst ~ Zanimanje ~ "' .... -- :::J seljanke radnice sluZbenice t.,,z o·~ ..J·! 0 "" z domaCice sa liC. prihod. a:~ c.. I'! :::J ~ ::;: w w u z 0:: ll. c ..• ~· ., ·.·~·~ ...... : . . ~ :::J N,Q z 0 w :::J > t- '"' 0:: .. ~ 0 c 0 0 "' w . .. . . . . "' :::J c ..... ~ >N 0 ..J 0 ll. 1. :: "' ostalo :gl SadaSnjost-Buducnosi 0 .ci ~g I-z;C "'~I 0 ::~a. 100 100 100 100 100 4,3 14,1 3,7 18,5 12 4,6 15,6 3,0 4,9 17,1 7,3 26,3 1-o 8,8 94,6 4,3 92,6 62 85,4 8,7 80,5 14,6 84,2 10,5 100 70,8 10,2 15,3 3,7 83,2 81,6 76,6 76,8 70,7 73,7 ..., :gl a::J ::~a. 0 .d 4,4 3,6 1,1 12 2,3 3,6 4,9 5,3: ~ • • w t- ..... . .~ I 'lorg\"'~\ :::~~ :::~8.. ~c I P.ri qceni optirilillma ~na relac'iji tprOOJ.ost - sadaSnjost. istilCu se radnic;e, do'k nasuprot njima se'ljamke i lica sa 1Lenim·. prihodima izra'ZilVaju .znatno umereniji Opttrnizam (rvidl tabelu: lOb). Radnice kao neposrooni proizvodaci neposred:no uvidaju I'ezUl~ate_ ·razvoja dtuStvene zajednice postignute u odnosu na proSlost. Poljoprivrednice ·vezane za svoja seljacka gazd:instva nisu jos dovoljno t.Jklj'llcene u planski dru:iitverii razvoj. Kod lica sa liOniin <prihodirrria -verovatno se :radi o njihov-oj i.zolovanosti, lkao 1 o vee viSe .:puta naglaSenom faktoru starosti. Poselbno je z8.niiDljllvo_ da. .sJ.uZbenice viSe t11ego osta1le grupe: g.Iedaju -,sa veCim pesimizmom na poloZaj druStvene zajednice u sad.,snjbsti. U odnosu na lbuduC:nost druStvene ·zajednice optim:iJzam je ~ n€oblCno. naglaSen. _I tu, je optLmiz31Ill· radnica najvidniji - , 94,6"/o. Njlh slE>Cle SJ.u!zbenice - 92,6°/•. Seljanke i lica sa·, liful~ !Prihodima u neSto ni!Zem~ procen~ -izra.Zavanju opt_i-:-.L rflilmna u poglf~du druStv~ne zaje?-n.ice U b.uduCnosti. , .I • • * Opst\ za'kljucak koji se naanece u analizi zelja i strah()c: vanja jugoslovenske·· .Zene pad Ut]caj8m :socio-profes-ionalnei stru!ktute jeste da drustvena dellatnost, tpOred godim.a starosti/ 295· 294 �vija upravo u okvku vla.stitog gazdmstva. Nasuprot njdma, javljaju se radnice i s1ul:benice. Ovo polkazuje da se zapos!ene .Zene kroz ovaj ·vid svoje druStvene emancipacije znatno razlikuju od nezaposlenih Zena. Dat-om aillaliz-om uoCava se da su n,jdru:we lli.Cne i o¢tenwrodne relje ''strahovanja uskladeniji u odnosu na nezaposlene Zene. MoZda je ;potrebno illa kraju nag'lasiti da se ovi z!ikljucci upravo odnose !i.a Zelje i strahovanja ·izraZena u anketi. Oni znaCe subjelktivne stav10ve respodenata, Sto se mora imati u vidu ka.da se razmatra socijalno ponasanje rpojedinih posmatranih socioij)rofesionalnih 'kategorija. Zaprwvo 'radi se o njihovom uticaju illa javljanje razlika u zeljama i strahovanjima. ima najveCi uticaj na javl'ja111je razlika u izraZavanju Ze1ja i strahovanja. K!roz .zelje i strahovanja radnica vidi se njihov relativn<> teZi .materijalni po'lo.Zaj, ali istovremeno i najveCi optimizam 1\:ako u ·odn<>su na sadaiinjost, taka i u odnosu na lmducn<>st. takode i najuspeiin;je povezivanje svojih licnih interesa sa interes1ma dr.uStva. Radnice, viSe nego ijedna druga socio-profesionalna grupa, smatraju da je druStvena zajednica uprava njihova zajednica i da je ra·zvoj .socija1izma identiCan sa njihovim interes·icrna. U tom pogledu kroz 1zraZene Zelje i strahovwnja seljarrke se pokazuju u"drlljivije. Pri oceni zelja 1ica sa li.Cnim prihodilrna mo.raju se uzeti u dbzir uvek !Prisutne godine starosti. DomaCice se ,ponaliaju nejedinstveno. N ekada domaCice sa sela i i·z grada 'izraZavaju s:li.Cne Zelje, a nek:a.da je .ta sliCnost virdnija izmedu do-maCica sa -sela i .se'ljanki. Proueavanje Zelja i strahovanja Zena razliCitih zanlmanja pokazuje nam jednu zanimljivu osobenost. Moglo bi se oeekivati da se s obzirom na podelu na .umni i fiziCki rad i Ze- · ne grupi.su na one koje obavljaju manuelne i one koje D'bavljaju nemanuelne delatnosti i da ·se ·ze!je pwih ;razlikuju od zelja drugih. Medutim, rezultati govore suprotno: rwdnice i sluzbenice, dclklle manuelna i nemanue'lna zanimanja, pokazuju vise slii\nosti, nego radnice prema seljankama koje ta'kode pripadaju grupi manuelnih delatnosti. Ovo se moze objasniti u prvom redu razUCitim proizvodnim odnosima s obziroon .na karakter svojtne .na ·sredstviuna za .proizvodnju. Ra!dnice i sluZben'ice deluju na druStvenim 'Sredst'Vima, a seljanke na privatnim sreds'tvima. Istovremeno na ovu pojavu d.onelde utiCe, ali znatno manje, jos jed;m cinilac ~ postojeca razHka izmedu .gu-ada i sela i svih onih dru.Stvenih normi, druStvene psihologije i gledanja n.a zuvot koji odvajaju grad:sku od seoske sredine. Izgleda da u ovom s!ucaju razlilke ,izmedu umnog i fizlckog rada ne uticu toUko na zEllje i strwhovanja koliko r,azlika u karak::tenf svojine na sredstviana za proi'Zvodnju, a u manjoj meri i !Ilasledene razlfke izmedu soosk-e i gradske sredine. U ovoj analizi takode su uoCene iz.vesne Sl'i'Cnosti koje· postoje izmedu domacica u celini i seljanki. Seljanka je, neosporno,. viSe nego ma koj a druga fPrivredno a.ktivna .Zena, istovremeno i dom'!cioa, jer se pored ostalog njena aktivnost od1 2.96 I �Zatkijucak · Ana!!i~a uticaja ge~dina starosti, brailnog stanja, tipa naseflja, Skolske sprame i zanim.anja na Zelje i strahovarnja _jug~ slovenske :Zene omogucava da se izvl'Si pr<>vera polaznfu htpoteza naSeg rada, lkao i da 'Se donesu -odredeni. za'klljuCc1. P.ri tQllle treba imati u vidu sledece: 1a) podiurz;orak Z<lna ~e mali i ·izn<>sl jedva 0,013900 <>d ukupnog zernlkog stanovniStva star<>g od 21 - 71 godine ~pre­ rna proceni 5,607.000). •b) analiza ;pojedimih unodaliteta odredenih obelezja uvek je uzianala u oil>rur xelativne il>rqjeve. Medutim, !llekada su apsol'Ullni brojevi bHi suvi\Se mali da l>i se na .osnovu llljdh mogli doneti pou:OO.ani zakljucci. c) anketa je u1azi~a u imtinme oblasti psimckog i;lv·ota svak<>g pojedinca, a teskoi:e takvog ispitivanja su poznate. d) medunarodni kodeks, i pored nasih dop,una, pojednostavio je inaCe osetljive iizvorne podatke. Pclarzeci od lll"!Pred iznetog ne rnogu se na o.movu rezultata do kojlh se dcrslo u <>vam radu iowrsiti neka ilira teorijska uop·sta,vanj•a iii doneti sud o zaloolllitostima, <>dnosno praV'ilnostlirna, v•ei: se traba ogranicl\ti na ukazivanje .tendencrja uoeenih u analilzi. {) uticaju pajedimdh cinilaca na zellje i strahovanj.a ijugoslov~e zane. Analliza j-e pdk:aza'Ia da socijalna sredina i dru§tvena struktura d~uju na oblikovanje zelja i .traltovanja pojedinca.' Rezultati ankete su potvrdili da »drustveni sistem u kome poi•edmac ziv.i pred.tavlja jedan oOd najl\ca•Z:trijdh falktora od kojih 1 »Pod socijalnom sredinom razumemo sve fonne i tipove uticaja, kojima okolina kao organizovana situacija deluje na individue« - D r Z ag o r k a p e S i C - LiCnost 1 drui:'itvo - osnovi nauke o druStvu - Izdanje »Rad«, Beograd, 1963, str. 157. 298 zavi!si formira.nje :}i!Cnosti«/-iPa da'kle i -njegove Zelje i ·strahovanja. Posebno je vidljiv uticaj trenutne dru§tvene situacije u kojoj se nalazi pojedinac ilreo prjpadnilk pojedine dru.'itvene grupe i!l'i na•Se ldruStvene zajednice na sa1drZinu 1Ze1ja i strahovanja. SadrlOiiila gavma ,predsednika Repubaike Tita ·U Splitu odrZanog ll€1PO.Sredno pr:e spiDQIV!Odenja aiJllkete, j1aS uvek nesred:ena medunarorlna situacija i zern'ljotres u ·Makarskoj, odrazili su se na Zelje i stra:hovanja arik:etiranih Zena. Razlike prerna polu imaj.u izvestan uticaj na .Zelje i stra...: hovanja jugoslovansldh ~judi, narocito na Henom planu. Tu do•lazi do iz.ra'Zaja uloga Zene u drunaCinstvu i njena funlkcija majlke. 1Razlike se ogledaju prvenstveno u UJCestal!osti ipoje~ dinih ~moda'liteta, a crnanje u njihovom sadr.Zaju. ·T-o pokazuje da je proce'S emanci.pacije !Zene vidan. Pri analizi ·Ze1ja 1 strahovanja ·Zena -gnllpisan'ih po razlicitim obelezjima lbi~o je tesko utvrditi uticaj samo jedne strulk<ture, jer su 1001:e de'1orvaile istovremeno i medusobno povezano. NaroCito je zapaZern anedlusabni su•ticaj sta.ti'IOOile struk. . ture i :bra-Cno.g_.stanja, ozatim S'kolske spreme i zan'imanja, tilpa: naselja i zan:Umanja na izTa!Zene Zelje i strah.ovanja. U nastojanju da se posebno uoci ·Uticaj sva'ke od datih struktura, moglo se opa•ziti da njihova delovanje nije podjed.:. nako snaZno u oblikovanju Zelja i strahovanja Zena. Pritom se tmanje misli na ·razlike u sadrZ'in1, veC prvenstveno na uCesta~ost i redosled po ·soorzini s!icnih •zelja i straltovanja. NajveCe raziike u ·ze1jama i strahovanj-1ma se uo~avaju pod. uticajem godina starosti i profesionalne d~atnosti zene. Sta·rosna struktura o"ffi!rila nam. je, preiko :izraZenih Zelja i ·stra..,. hovanja, antmpolosku pri'radu •Hcnosti. Profesionalna delal" nost jasno poikazuje da druS.tvena uloga ·Ze!ll.e -naj•sna.Znije uti,;. ~e Jla njene !Zelje 1 strahovanja. iDve -osnovne 'suorotnosti u druStvenoj ipOdeli ,rada, po..:. deJa illa umni i fiztCki rad i pode'la na grad i selo, lk:oje svakO socija'list'iCko druStv-o nasleduje, ne outiJCe bitno ·Da javljanje razlika u Zeljama i strahovanjima Zena. UiPoredenjem Zelja i strahovanja zapos1en1h Zena u manuelnim 1i. nem8.111uelinriim .Zanimanjima po!kazalo se da postoj'i veCa ISHCnost izmedu Tad~ nica i tduZbenica, nego i2m1ed.u radn'ica i seljanki. Dakle, na'jtr Dr N i k o I a R o t - Psiho~ogija ZiCnosti - Izdanje Zavada za ii.davanje udZbenika NR Srbije, Becgrad. 1963, str. 160. 299 �snaZ:niji Cinilac koj-i uttCe na pojavu ovih razUka je osnovni proizvodni odnos rs olbzirom na karakter svojine na sredstvima za proizvodnju. RadniiCe u svojim Ze1j1aiina i stvahovamjima pokae.uju viSe nego druge Zene svoju 1privr.Zenost socijalistiCki.m druStvenim odnosiana, ia!ko rse lk!roz izra.Zene Zelje uoCava njihov joS nedovaljno povoljan materijahri po'lozaj. Od ovih se najvise razhkuju s,;'ljanke po svojim zeljama i strahavanjima. Slu:Zbenice, kroz svoje Ze1je, pdkazuju da im je Zi,votni nivo najviSi .Kao i puna ·razurnevanje osnovnih problema dr.u.Stvene zajednice. Uporedenjem njihovih zelja sa zeljama zena prema skolskoj spremi, uoCava se da se medu nj'ima izdvajaju Zene :sa nrajvisim skolskim kvaliflkacijama. Zene koje kao i2drZavana Nca rade u domaCinstvu - domaeice meduse>bno se ma1o razl:llouju s obziroan na tilp na:selja u kame Zive u izra.Zava'llju Zelja i strahovanja. Prema tome, podaci su potv.rrlili p<>laJZnu h\p<>terru: - moZe se oCekivati da ·Ce .postojati razlike u Zeljama i strahovanjima ·Zena iz razHCitih socio-profesionalnih grupa 'kao i na osn<JVJti drugih m;jlho>Vih os<>bina (st""""ti, hrrufu>og stanja, obrazovanja). Kada se .uporedi uticaj ra:ili~itih struktura na lii!ne zelje i .strahovanja u odnosu na opStenarodne, vidi se !da je taj uticaj veCi na ~iCnom neg·o na opStenarodnom nivou. Medutim, tip naselja i skolska sprema zena utieu na pojavu ve~ Cih razlilka u Zeljama i strahovanjima Zenana opStenarod.nom~ negto na UCnom pl.anu. '"Do porkaz-uje .da ishv.a"tan,je i :r:atZ'u.meva.Iljje opstenarodnih problema zahteva odJredeni lkulturni nivo. N<>, uzev.Si u celin:i, razlike u 'Starvovima o qpStenarodnfun Zeljama i strahovanjima su crnanje, nego .u 'l.tCnim, medu kojimti treba izdvojiti one ·koje se odnose na ne'ke os-no,vne osobine Covekove prirode gde ra:z:like nisu hitne. Liooo zdravlje i zdravlje Clan10va (_po.rodice1 sreCa dece, iboil.est, sm.rt--stallno su prisutne zelje i strahovanja !Jw<d svih ·zena bez obziTa na ratzl.liike meau njima. . Zaposlene !Zene - Tadnice i slu~em.ice, ikao i Zene sa vlsokom Skolskom sprem<>m U"!>eilnije uskladuju Jil\ne i druStvene interese. Postoji para,lelizam u sadr.Zini -i uCes-talosti Jieni!h i opstenarodni!h ~elja ·i strahovanja lkod ovih grupa zena, te se m&e za\kljfUl'Citti ·da one sm~traju da je ootvarenje orpstenarodnih zelja put ostvarenja i nj;hovih llcnih zelja (lie300 ni standard - <>pSti standard, svoj stan - stambena izgradnja, za;poSlenje - zapoSlenost uopste, odnosno raw<>j privrede). Taka !Se mogu na osnovu iznetog iPOtvtrditi .i druge dve h\poteze u nasem raJdu: - razlike u Zel:jacrna i strahovanjima su ·vidnije na liCn-oon nego !lla opStenarodnom planu, i - ra zlike u liOn.im ·Zeljarma i strahovanjima u po·redenju sa op.Stenarodnim bi.Ce manje lkod ekonomski nezavisn:ih Zena, ·s obziroan da ove Zene .uspeSnije us'kladuju J.iCne i dru.§tvene interese. 1 • • • U razmatranju rezultata koje tPTUZa anketa ·moglo se uoCiti da se pojedi1ne .Zelje i strahovanja, lkako na li.Cnom tako i na ap.Stenarodnom 1planu, javljaj.u sa izrazito 'VeCom uCestaloSCu, taka da se :moZe govoriti o dominantnim Ze1jama i strahovanjima. Uporedna analiza rpdkazuje koji modaliteti p<>.smatranih ob~e.Zja :sa najveCom uCestalOOCu izraZavaju te Zelje i strahovanja. U:poredenje llcnilll zelja daje nam sledeee rezultate: - Zelju za sreCom dece izraZaovaju naJvi'Se Zene srednje starosne .grupe, udate, iz grada, ~ene bez Skole, d-o-maCice; - zelju za Hcrrim mravljem - IZene od 50 d<> 71 .godine, udovice, Zene sa sela, bez ·Skole, Uca sa li:Cnio:n ;prihodom; - Zelju da se ima kuCa, odnosno stan, izraZavaju najviSe !Zene iUaJjmlade !S'ta!'losne g,rupe, razveden.e, Zene iz -grada~ radnice, Zene sa ne!dovrSenom osnovno·m Skolom i srednjom Sko'lom; - Zelju .za .uredenjem i opremom .stana iznorse sa najveCom uCestaloSCu Zene naj.mJade starosne grupe, udate, sa sela, se"lja·nke, iene :sa nedov:r\Semom osnovnom §k-olom; Analizom dominantnllh strahovanja na UCnom planu dobijamo sledeeu slilru: - strahDvanje od holesti .najviSe je izraZeno kod Zena najstarije generacije, razvedeni:h, Zena u gradu, sa viSom viBdlrom ~remom, zartrlm Jlic:a sa lf1Cm:im p.rihodilm.a; 301 �~ straho.vanje od bO'lesti. u porodici i1znose najCe.SCe Zene -Srednje starosne grtllpe, udate, sa sela, domaCice Zene sa nedo' v!\Senom osnovnom Skalom; .,-- s.trahovanje od neuspeha .dece u .Zivotu - Zene od 30 do 49 godin.a, razv-edene, 1z gr.ad·a., ratdnlee, Zene sa zav,rSenmn osnovnom i ned:ovrSernoon sreti!nloan .Sko1oon; Dominantne qpStenarodne Zelje izraZavaju •sledeC:e grape zena pa pajedlnim obe1ezjima: . · - .Ze1j.u za poboljSarljem standarda najCeSCe irzraZavaju Zen~ u najmladoj sta~rosnoj grrUJpi, neudate, Zene jz grada, s1uZbeniCe, -Zene sa srednjom Skolom; - Zelja za ·oCuvanjem i razvojem soc'ijal1zma naj:CeSce se jacv!ja load zooa ad 30 .do 49 g;odilna razvedenih. kod Zena iz lgralda;· ' ' izr~itije ut£Cu na pojavu •razlika nego rbraCno stanje i tip naselja. Radnice i ·Zene sa vi\Som i visokom ISko'lskom apremom izraZavaju najvi'Si optimizam. On karalkteri.Se najmlade generaclje, a u odnosu na braCno stanje a;iokazuju ga neudate Zene. Da .bismo daJb]li l!l01Jptmu sllku a 01ptimlzmu jugoslovenskih zena, t![pore!dili "rna njihavu pracenu Iianag (!l<ilaza:ja i poloZaja dr.uStvene zajedinice na lestvici. na relaciji proSlostsadaSnjost - :buduCnost. Naime, u majpred :izloZenom d~u Tada optim1zam se unerio rporedenjem :procenjenog poloZaja u proSlosti 1prema satla.Snjosti, a posebno ipOredenjem poloZaja u sadal!njosti prema 'buducnosti. · - razvoj industrije najviSe Zele najll)lade generacije, neudate, iz grada, radn.ice; - reSenje stamibenog pitanja u zemlji - najmlade, raz· vedene, Zene iz grada, ISluZ!benice, Zene .s rviSom i visok.om Tabela 11a. . Optimizam zene u odnosu na pmcenu licnog polozaja u proiilosti-sadaiinjosti-buducnosti' ~remom. Rat se jaylja i lloao !IDona i kaa Olpiitooa,r.odno straho·vanje. Kao IJ.:iiCno strahovanje .sa najveCorn ut:estaloS.Cu izra.:.. Zavaju :zene od 30 do 49 god£na, udate, Zene .tz grada, sluZbenice, Zene sa ,viSom 'i visolkom Ska1skom Srpremom. Ka.o opStenarodno strahovanje - najmiade .generacije, razvedene iz gr~lda, s1uZbenice, Zene -sa ..srednjom :Skolom. Rat se jaVlja kao opS'tenarodno strahovanje kod svih Zena sa najveCom uCestaloSCu. Bri , raJZlllatranju ocvilh rezulta/ta treba ima~i u Vlidu da se ne radi ·o uzajamnom ukrstanju pajedinlh struktura vee samo a isticanju ·on'ih 1modaliteta !PDSmatranilh obeleZja u 'kajima se dominantne :Zelje jaJVljaju sa naj1ve6om uCestaloSCu. ProSlost SadaSnjost . Ukupno • • Uticaj fPOsmatranih strukhlra na pracenu pal<>~aja na lestvici. i rpdkazani stepen 01ptimizma ispitanih zena je vidIjiv lloaka u odlnosu na 'l.iCno.st, 1ako i u odn<>su na dru.Stvenu zajednicu. Godine starost'i, zanimanje i Skol'Ska spreana ne5to 302 SadaSnjost - BuduCnost u usponu / stagnira u padu / B. 0.• I 100,0 100,0 100,0 100,() 100,0 I 762 98 569 76 19 12,8 100,9 74,7 10,0 2,5 u usponu 56,6 431 100,0 64,1 365 84,7 stagnira 18,0 137. 100,0 13,7 78 56,9 24,3 185 100,0 21,8 124 67,0 1,1 .0,4 2 22,2 u padu . • I Ukupno bez odgovora 9 100,0 36,7 36 8,4 27 6,2 35,5 41,8 14,5 41 11 29,9 I 8,1 21,5 21 11,4 - 50,0 38 20,5 - 15,8 3 0,7 5,1 36,8 7 10,6 2 1,1 36,8 7 77,8 I Brojke u sredini svakog polja tabele pokazuju apsolutni broj, Brojk~ u donjem levom uglu predstavljaju procente u odnosu · na· modalitete pret- · kolone, a brojke u desnom gorpjent..u~u predstavljaju procente u odnOS\l na modatitete zaglavlja. · '; · · 303 �Ako ,p<ikusamo da saglerlamo apsolutni optianizam poredenjem procenjenog li!Cnog iPOloZaja u sve tri vremenske dimenzije, rlobiiamo rezultate i2lnete u ta'be1i lla. Rezultati pok,.,uju da orl ukupno 762 .anketirane Zen.e blizu polovina - 47,9°/o - su apsolutno •optimisti, tj. sa optimmn:om procenjuju kako svoj poloZaj u sada.Snjosti, taka i svoj poldzaj u buducnosti. One ocekuju sv·oj stalni uspon. Svega 5,3°/o anketi<raniih zena smabra da je njill:tov poio2aj nepromenjen i da Ce takav i ostati. !NeSta ,ma:nji Je .procenat Zena apsolutnih pesimista - 4,9°/o tj. onih koje smatraju da se njihov polozaj stalno pogorsava ida ce se to nastaviti. Zene koje ia:razavaju optiania:am .u orlnosu na proi!lost izra~Zavaju ga i u od.nosu na budul:nost .za 850/o, odno'Sno one Zene koje su u ordnosu na proSlost rbile [pe:simisti', pastajU aptimlsti sa 67°/o u odnosu na burlu6nost. I obrnuto: zene 'koje sa .qptinnizmo.m gleda'iJu na svoju burlu6noot u 22•/o sa pe.sd- Tabela llb Optimizam Zena u odnosu na procenu poloZaja druStvene zajeclnice u proiilosti-saclaiinjosti-buducnosti ProSlost sadaSnjost I I Uku no p ci rla je optianizam usmeren u ,prvom redu prema buduenosti i da se m:o:Ze_ oCekivati op.tim.izam u odiJlosu na buduCnost ne samo od .onih Zena ik.oje su ga izraZavale u odnosu na proS.lost, vee i oniih l<oiie su u OO..osu na proSlo.sP l>i'Le pesianlsti. J u padu stagnira 100,0 660 86,6 100,0 100,0 17 63 8,3 ·2,2 75,8 578 100,0 79,71 526 91,0 63,5 40 6,9 5,4 41 100,0 I 3,2 21 51,2 25,4 16. 39,0 16,01 ul6,8 122 91,0 100,0 u padu mi~mom gledaju na 'SVoj po1orZa'j u :sada$njos'ti, odn.osno Zene koje su pesimlsti u e>dnosu na buducnost za 50 rprocenata gledale su 'Sa pesi:mi2nnom i na svoj poloZaj u rsada:1Snjosti. To zna- u usponu J stagmra 100,0 762 100,0 Ukupno u usponu buduCnost Sadasnjost . bez odgovora I 2,8 21 100,0 0,3 2 9,52 11 1,9 I 100,0 22 2,9 4,6 1 64,71 0,2 - 4 9,8 I 1,6 1 4,8 B. 0. 23,5 69,51 4.9 I I 11,8 2 1,6 - ... 13,6 3 2,5 81,8 18 85,7 ocekuju uspon drustvene zajednice, kako u odnosu na proslost, teiko i u burluenostl. Saono 2°/o ne virli nikalkve promene u r~aju druStvane z!ijednice, a 0,2°/o vJdi. njeno nazadavanje. Orl 762 anketirane zene svega 2 su apso!utni pesimisti u odnosu na druiitvenu zajerlnicu (Vidi tabe'lu llb). Zene !koje sa optimizmom gledaju polozaj drustvene zajednice u sarla8njosti u 91°/o izrazavaju optimizam i prema budue !ll!msti, <>dn<lSOO u istoon prooantu (91°/o) zene koje su "" pesim:iz.mom procenile sadaS.:rljost u -ochlosu na proSlost optimlsti su karla ,gJedaju na burlucnO'st ldrustvane rzajednice. Iste rezultate ld<lbijamo anl!lizom polazeci orl •budu6nosti ka proslosti. Zene ikoje sa optimi~m= glerlaju na buducnost drustvene zajednice hlle su u 16,8°/o 1pesimisti u j>ro'Slosti. Tako se .rezliltallil dobi,jeni meren.)em optianWma na tiCnom p'lanu ponavljaju i karla se rarl; o drustvenoj zajerlnici. Ne ·samo OJP'timisti veC i pesimisti u odnosu na proSlost jesu o~ptianisti !karla se :radi o burlu6nosti dru8tvene rzajednice. PoSto je taj optiani!Zam '2illatno naglaseniji !karla se rarli o drustvenoj zajed!n;ci nego ,u odnosu na Hcnilst - 69"/o: 47°/o - i:.gleda da je uverenje u Zivotnu snagu druStvenog sistema znatCajniji cinllac nego opsteljurlska narla u bolje. Sli6no se ponaiiaju i muSkarci (vldi tabele 7a i 7b u prilogu), i prema tame i jugoslovensld [judi u celini (vildi tabele Sa i 8b u prilogu). 304 20 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije Verovatno dve .Cinjenice deluju u ovom pravcu: poverenje u U'speSan i pro.gresivan razvita!k. druStvenog sistema koji je polozaj pojerllnca, 1coveka, postavio ikao sredlSnji pre>blem i nada uvek prisutna korl svih ljurli, narla da ce lbiti bolje, nada [pOnlOCu kOI.)e C<>Veik o,pravrlava 1m1isao 51/og postoj,anja j a'ktivnosti Kao 1potvrda rarnijih. anali"Za, optimi2am u odnosu na: dxu§tv;enu zajedni'cu enartm.o j.e izraZenijri nego u odnosu na liCnast. B'lizu 70°/o ~>Vih ispitanih zena su ap'sdlulni optimisti i 305 �Rezultati do kojih se doslo pokazuju da jugoslovensko dru8tvo ··u .celini karq.kteriSe iz'razit· optimizam na liCnom i opStenarodnom nivou; pa i Ze:ne .kao ravnopravni Clanovi druStva sa optimizmom gledaju na sadasnjost i buducnost, cime se tpotvrduje opsta hipoteza ovog rada. Kroz zelje i strahovanja jugos!ovenskih zena uocavamo sve teZ1lje i brige njenog svaJkodnevnog •zivota, ono iito je kod nje op5teljudSko kao zene i majlke. Jstovremeno opasnost dd ni.ta i ·nel!lloc pred elementamim nepogodama prisutni su u njenim strahovanjima. Takode dolaze do izral\aja nezadovoljene ze:tje vezane ne<kada i ·:ta osnovne materijalne tpolrebe. Pored toga i uprkos tome optimizam jugoslovenske zene kako u odnosu na Jiooost, tako i u odnosu na drustvenu zajednicu, tollko je snal\an da daje osnovno obelezje njenim ze1jama . i strahovanjima. ZZata Grebo SUMMARY This study deals with the wishes and fears of Yugoslav women· and constitutes one part of the Yugoslav investigation into persona·! and national wiJShes anid fearn within the mternationall survey which was carried out •by the Institite for International Social Investigations in Princeton directed by Professor Cantril. The invest:ilgation aimed at fim.ding out the influence of the social environment amd the present social silbuarti.on '011 the furm.alti.on of, the wishes and fears of Yugoslav women on -both the personal and national levels. Beside this, the investigation was assumed to. estimate the levei of the inteuviewees' optirmism. Wiihi!Il thds framework, the investigation was orientated in the direction of surveying the differences appearing between men and women in their expression of their wiiSlhes amd fears. Ftwthei1IIlJOO"e, the· irniluence of the basic indicators - particular structures, age, marital status, type of settlement, school qualification and occupation - on the formation of wishes and fears was analysed. The influence of membership of a particular socio-occupational group, as well as the influence of the other characteristics of an individual on the harmony ~between personal anJd national witshes and feaa"s was investigated and this, above all, starting from a hypothesis that economically independent women more successfully harmonize their personal interests with national ones. The analysis showed that the social environment and the social structure affect ·the formation of the wishes mlld fears of an ilnldividU31l. The influence of a m0'1Ilell'lltaey sociaJ1. si-tuat:ion, in wbJich anindividuad a:s a member of a pall"ltiCUila:r ·socia1l ·grotll/p or OIUil" ·socia!l community has found himself, on the content o-f wishes and fears was particularly dbserved. For instance; the content of President Tito'·s -speech at Split in 1962, the 'LMliSettled imrterm.ational siturut:OO!n and the earthquake at Makarska were reflected in the wishes andfears of the women interviewed. The differences emerging according to sex, had a certain influence upon the wishes and feras of the Yugoslav people especially on a personal level. In this connection the role of a woman in the household and her function as a mother is emphasised. · By analysing the wishes and fears of the women classified: according to different characteristics,. it -.~as, . . dif~icult ,.to .find the degree of the._ influence·of orie structure only since; these structures· ,.. 307 �a-cted simultaneoosly and mutually. It was observed that the wishee. and fears expressed had been particularly affected by mutual iln.f1uence of the ag;e stl'IUJOtull'e amrd marital status, school qualification-s and occupation and the type of settlement and occupation. In order to discover the separate influence of each of the given struofn..u'es :Lt could be observed that theiir qperation was iilJOit equaill.y strong in 'the formation of the wishes and fears of women. In this connection it is not the difference in content but the frequency; and order of wishes and fears similar in content that we think of. The greatest differences in wirshes anrd feaTS were observed under the inflru.ence of the age and occupational activity of a woman. The age structure through the wishes and feras expressed, showed the anthropological nature of woman's personality. Occupational activity clearly showed that woman's social role most silgnificantly affects her wtshes a:nrd fears. . .The comparison of the wilshes arnd feall\S ,of women engaged in manual and non-manual occupations showed that there is greater si.milrnrirty between fean8Jle worlk:em auld female employees tlharn between female wo!"kers and female peasants. ConJSeqruently, accordilng to the findilnfgJs of this inrvesti-gati'O!Jl it seems thart the inherited division between intellectual and physical work does not affect so much the 8!ru)aerance of the differences in Wo:rp!en'·s wi'Shes- and fears, ars does the barsi:c prroduottve relation e:x;pressed il!l the cha;racter of owrnersh1p over the means of prodruotilon. In their wishes arnd fews the female wOII1kerrs -show moce than other women the:itr attachment to socialist sociccl relations although· through the wishes expressed their unfavourable material position is still evident. The specific needs of- the peasant-women are best seen ·through their wishes feau:s eXJpres.sed whereas through the Wishes am.d fears of femaae employees it :iJs :seen that they have the greatest living st81Ilidal!'ld. and that t-hey OOow a full 1mdersta!l11dling of the princi.pal problems of a social comm.'lliThity. Among women who work in households as supported persons (housewives) in the country or in towns, greater differences in the wi!Shes expressed are not evirdeltlt. When considering the influence of various structures on perscmall wishes am.d fea:vs, as v..~en as ·on nati1<mal ones then .it .is clearly seen that this- influence is greater on· a personal-level than on a national one. However, the type of settlement and the. school_ qua•lifi:catioos of a waman affect the emengence of great .dtifferences iin wi1hes arnd fears :rather m()([':e on. a nartional level than on a s personal one. This---implies· that an understandirig of national pro-· blems caH1s for a certain cultUJra~l level. BllJt, on the whole. the differences in the views on natiorial Wishes and fears are less than 'itn views on ,personal wi'Shes arl!d fearu among which th-ose concemirng some basic charaiCterisbics of a man where the differences Me 1not essent:iall should be seprurated. Pensonal heal!th 8.1ll!d: the heaJt of the memlbel'ls 10f hlle faJ11Aily, chiWJl::en~s hruppiness, iilLness, death - these are constantly present wishes and fears of women no matter how much they differ. Employed: wam€m - worikeis amd employees, as wen as ·th~ women -with high school qualific~tions harillPD,i~~. personal_ ~}l<;i 308 social interests m'Ore -sJU!ceess:fiUIHy. There exi·st certain pMallels in the content and frequency of personal and national wises and fears in this .groU!_P of women so that a conclusi'Oll can be drawn that they cooSider the realization of rnrartiOI!lral wi!shes to be the wa:y of accomplishing pem.lQnal wishes, person.arl starnrda•n::l'S- national standards one's own flat - house building etc. The ·level of 'Optimism was measured 'by a 'Scale ('Self-anchoriiil!g scaling) which was also used in .the international investigation. The influence of the structure observed on the estimation of the position on the scale and the shown degree of optimism of the women questioned are evident both w!th regard to an iJ;l~ivi~ual and the social cornmt111"1i!ty. Age, occUJPartion am:d 'School quaiif-lcatioos affect more the emergence of the differences than do marital status or the type of settlement. The female workers and the ~o!llen with high school qualifications e~press the greatest optim1sm. The youngest generations are characterized rby optimism and with regard to marital status optimism is shown by unmarried women. Women'-s Optimism ·observed on a personal level in all the three time period past-1Jil"esenrt-fultme 'Shows thart out of total 762 women interviewed almost half of them (47,9il/o) are complete optimists i.e. they optimistically appreciate their m~mentary position and the future one. They expect a constant rmprovement. Only 5 311io of the women interviewed consider that ·their position Ds unchanrged and will I'€1main. the same. !he percent~e of the W<?men....;_pe.ss.imists amormts to OIIlly 4,9°/o 1.e. they thi·nk that -theJ.r position :Ls permamently getting wa:rse. Optimism with regard to the social community is more pronounced. Ahnost 70o/o of all the women interviewed. are optimi~ts and expect a continued rise in the standard of the soc1al commumty with regard to the past and in the future. Only ~6/o of them. do not see any changes in the development of the ·social commumty and 0 2Jl/o see its decay, Out of the total 762- women interviewed o!llY 2' are complete pessirm:hsts" with tl"egard to the :social commrutrulty. Further am.ailylsiis showed that women's optimilsm irs diTected towa11d!s the :fiu.Ue even among those women who view the parst and their personal pOIS:ition pes~sticall!ly, a'S well -aJs the position of the social community. 'I'hTouJgh iflhe wishers .a:ru.d feans of Yugoslav v:oznan we see all the aspirations and am{letles of her everyday life, all that characterWes her a:s a womaln al!lld a m-ot~er. She feam war amd elementary m.isfortlllries.- _Sometimes unsatisified ;vishes con~ected with basic material needs are pl"'OllCCUD.oed. Irn \Sil}l'te of all.J. th1s., the optimism of Yugoslav women both with regard to the individual and the social community is so great that it basically characterises their wishes and fears. · �'~ ,.;1 ~ 't ,, I -o} ' r030pe. B 3TOM OTHOWeHIDJ: OC060 np0.51BJIH€TCH K8K ,tr;OMOX03.H:tiKH J:t ee MaTepH. 4>ymtqKH pOJib JKeH!qHHb~ IIpH aaanH3H{lOBamrn: xena.mti:t H onaceiDrl1: :ateHIIlHH, rpynnupoBaHHLIX IIO xapaKT€PHblM "':I€PTa.M, 6:&IJIO O"':leHb Tpy,n;HO yCTaHOBHTI. CTeii€Hb BJIHHBJ1H TOJibKO O~Of:r CTPYKTYPLI, H60 BC€ OHH ,n;ei1CTBOBaJIJ1 O.IJ;HOBpeMeHHO H B3aHMHO. Ha BblpruKeHHI.Ie :m:eJiaHM~ H onaceHJ1SI oco6o np11Me"<:~aeTC51 B3mmmoe BJIH.SIHHe ao3pacTHOH CTpyKTypLI J1 COCTO.SilUUI CyrrpYJKecTBa, 3aTeM o6pa30Baffi1SI J1 npocj>eCCID!, BH,IJ;a aaceneHHoro nyHKTa H npocPecCWI. 3JtaTa Tpe6o PE310ME B :no:t.i: pa6oTe eccJie,n;yrorca: :m::eJiaHWI 11 onace'HIDI rorocJiaBCKMX :m:eHIQMH, M OHa Ilp€,l(CT3BJISI€T C060ft .._ISCTb IOrOCJiaBCKOro MCCJie.ZJ;OBSHHSI JI:wfHblx 11 o6:w;eaapo.n;HLix m:eJiaHYJi:i 11 onaceHJ1i1 B paMKax M€JK~YHSPO.ZJ;HOH SHKeT:Dl, opraHH30BaHHo:i{ lifHCTHTYTOM Me::m:.n;yHapo,n;aoro o6ru;eCTB€HHOro HCCJI€,D;OB3HWI -B IlpHHCTOHe, IIO.ZJ; PYKOBO)J;CTBOM npoc1;>eccopa KaarpuJia. Mccne.n;onaHMeM..._ III:i[TaJIOCh ycra- HOBJ.:rrb BJIMSIID:J:e COQV,I:SJihHoJ.i cpep;LI H H3CTOHiqe11: 06ID;€CTB€Hll0fi CHTY~ aa ¢opMupoaamre JKeJiam-ill: n onacemrii rorocJia!BCKoii JK€HII:(Ymbi, KSK: HS JIWIHOM TaK. J1 Ha Ofiii(eHapOp;HOM IIJICUie. IJ;e.JIDIO .HCCJI€,D;OBSHJ:I51 6biJia Ta.KJK€· M OI:(eHKa ypOBIDI OllTMMH3MS orrpo3TMX paMKax, MCCJI-ep;OBSIID:e fibiJIO HanpaBJI€HO -UI€HHLIX JIMq. B K o5aapym:MBaHmo pa3mw; B Bbi3Ka3aHHhiX :m::enaHMM u orracem4i MeJK.n;y MYlft't.JMHSMM H 2K€lllQJ1H3MM, a 3ST€M 6biJIO 3H3JIJ13HpOB8HO BJI:HSUD:te OT,Il;€JII:,HbJX CTPYKTyp, B03paCTa, CynpYJKeCTBa, B~a H8CeJieHH&IX IlyHKTOB, 06pa3ol3aHM H npo<IJeccnn K8K OCHOBHhlx 06:&eKTYIBHF.:JX IIOKa3aTeJieii .HX cj>OpMJ1POIBaHwi: H ~aiD;eHJ1SI. KpoMe Taro, pacc~.aTpvmaJioCL BJIIDilllie onpe.n;eJieHHoH coqnaJI.&Ho-rrpocj>eccnoaaJII:,aoH rpyrm:&I K KOTopoti: onpowemlbli1: IIPIDia.n;nexnT a TaK:m:e H BJIWIHYie OCTaJI:&HbiX xapaKTepHLIX 'I:J€PT JUf'UiOCTH Ha 'corJiaComume JIJiftiHI.Ix H o5IQeaapo,n;Hblx :m:encun.dt li.l onacemm li.ICXO,tt.H OT !Ip€,Il;IIOJIO:ateHWI, qTQ JK€HIII;li.IHbl SKOHOMWI€CKH 5oJI€~ ;H€3aBJ13J1Mhle y,n;a'tfflee IIPJ1P8BHJ1Bai0T CBOH JIM'fHhle C o6m;eaapo.z:t.. _HbiMH HHTepeCaMJ:t. . AH8Jill3 YRa38JI Ha TO, qTQ COI:(H8JILHaSI cpe,n;a H 05II(eCTB€HHaJI CTpYRTypa BJUISIIOT Ha <iJopMUpOBaHHe :ateJI8HHif H OIIacemfli OT,tteJII:,HbiX JIJ1I:(, 06oco6neaa~ 6.blJIO o6aapy:m:eaao _ BJIMSIHJ1e, a ,n;amnJii MOM€HT CyiqeCTBYIOlll;e.H o6IQ€CTB€HHO:ti CHT:YaiJ;J.:m B KOTOpoti: HaXO,Il;:U'l'CJI OIIPOllleHHO€ JI~O, IlpHHa,z:pze:m:am;ee K: O'l')J;€JII.Hoii -061I(eC'l18eHHO:ti rpynne HJIH K HaWeMy KOJIJieKTYIBHOMY 05IqeCTBy Ha COJ!€P1Kalllie era :m:enaHHii M orracelfl1tl:. Co.n;epm:aHJ1e npov.t3He~eH­ ao,n pe'tfl1 IIp€3M)J;eHTa TMTO B Cnnv.tTe, B Mae 1962 ro,n::a, aeyrropSI,n;oqeHH.asr MeJK.n;yaapo,o;aaJI CHTyau;IDI 3eMJieTp.Hcemni a MapKapcxoH, OTpa3l1JIMCb Ha m:enaHIDI orraceHJ151 onpoiiieEiHhlx m:eHII:{li!H. Pa3Hli1tJ;bi B CB.Sl3r1 C IIOJIOM J:I:M€10T H€KOTOpoe BJIIDIHH€ Ha JKeJiaHIDI J:t orracemnr rorocJiancKHx mo,o;eii, oco5eww a JIW:J:HOM KPY- u n B IIOIIhlTKax yCTaHOBHTb OT,[(€JlLHOe BJIJ15IHJ1e K8JK,[(O:ti H3 ,n;aHHbiX CTpyKTyp, MOJKHO 6LIJIO 38MeTJfTb1 'ITO 9TH BJtiDilil151 He J1MelOT O}:tiDI3KOBylO CHJIY npH cilOPMJilPOBaiD!H X€JiaHl1H J1 OnaceHJrli: Y >K€HIIlHH. IlpH 9TOM HM€eTCH B BHp;y He CTOJILKO Pa3lrnll;a B Co,n;ep:maHHM CKOJibKO, H rJiaJBHI>IM o6pa30M, y-9:aiD;ei-rn:e li.l IIOCJI€,D;OBa.. T€JihHhl:iii XO,ll; no CyiiUIOCTH CXO,n;HI:olX :ateJiaHJilH H onaCeHHM. CaMLie 6oJibiiiHe pa3HHIJ;hl B :m:eJiamfiiX H orraceHmix o6aapy:xti1BaiOTCH rro,n; BJIM51HH€M B03paCTa H npoQ;>eCCHOHaJibHOH ;qe.HTeJII.HOCTH JK€HIIl;Ji:IH. Bo3pacTHaH CTPYKTYPa o5aapy2KHBaeT nyTeM BLipameHHLIX :m:enaHH:ti M onaceHlilif, aHTPOIIOJIOI'H':IeCI'OiA xapaKTep JIWIHOCTJf :m:ea-:mMHDI.. IlpoclJeCCH.SI .HCHO yK83biB8€T Ha TO, "':ITO o6:mecTB€HHrul poJIL :HieHID;HHLI 6oJII:,IIIe acero IBJIH.HeT Ha ee :m:enaHH.H 11 orraceHHSI. CpaBHMBaJI :m:eJiaHH.H H orraceHHSI pa6oTruo:mHx :m:eHIIJ;mr, 3aHHMaiO:mHxcx Q;lH3J1'1€CKHM Jf H€ 4>H3J1'1€CKJ1M TPY,D;OM, 05Hapy:m:H-_ JIOCL, "<iTO Cyllt€CTByeT 60Jibiiiee CXO)J;CTBO Me:m:p;_y pa60Tlrnll;aMH M eJiy1KaiD;aMH, ae:meJIH Me:m:p;_y pa6oTHm:t;aMM 11 KpecTLHHKaMH. TaKl1M 06pa30M, Ha OCHOBaHHM pe3yJibTaTOB 3TOrO J1CCJI€)J;OBaHHSI BM,li.HO, 'I:JTO HaCJI€}:tCTB€HHaSI KJiaCCMcj:H-JKaiJ;HH Ha YMCTB€HHhl:ti Jf <iJH3l1'1:J€CKHi1 TPY.zt ae BJIWieT O"<leBH,JJ;ifO, CTOJILKO Ha 51BJieHJ:Ie pa3Hffil; B :m:eJiaHI15IX J1 OIIaC€HI15IX JKeHII(J:[H, CKO~KO OCHOBHO€ rrpOJ-:13BO,I{CTB€HHOe OTHOW€HH€, B:&Ipa1K€HHOe B xapax:Tepe C06CTB€HHOCTH Ha~ cpe~CTBaMJ-:1 rrpOM3BO,ll;CTBa. B cBo~x 1-KeJiaHJ-:ISix ~ orraceHIDix pa6oTHJID;_LI, 6on:r:.we ~eM .OCTaJIDHLie 2K€HIIJ;J1HLI IIOKa3:&1BaiOT 013010 rrp:~:IB€p1K€HHOCT:& K COqH3JIHCT~eCKHM: 06ID;eCTB€HHLIM OTHOIII€BJ1HM, XOTSI B BblpruKeHHbiX HMH 2K€JI31DUIX 05Hapy1KHBaeTC51 He BnOJIH€ 6JiarorrpH.SITHO€ MaTCpl-:laJibHO€ COCTOSIHH€. BoJII:,me BCero QTJIWiaiOTCH OT lillX, KpeCTb51HKJ1 B "t!bHX JKeJiaHJ15IX l1 OII8C€HJ1SIX "t!YBCTBylOTCSI HX OCO-· 6hle Ha,n;06HOCTJ1. 2KeJiaHHSI JK€Hill;J1H, 3aHSITbiX yMCTB€HHbiM Tpy.,I{OM, CJiyJKarr(HX, yx:a3biBaeT Ha TO,_ "t!TO MX 1KH3HeHHhl:i1: YPOBeHh <:aMbi.f.f BLICOKJ-:Iii, J1 "t!TO OHH paCCY..I{IilTeJILHO CMOTP5JT, Ha OCI;IOBHble npo6JieMLI o6m;ecTaa. Cpe,li.H JKeHiqmr, :m:HByll(JiiX Ha co,n;ep2KaHYm, 3aHSITLIX ,n;OMOX03Sii1:CTB€HHI:>IMH ,n;eJiaMJ-:1, T. €. CP€~H )l;OMOX03.H€K, :>Kr1BYT 'JIH OHJ:I Ha ceJie HJIH B ropo,n;e, He npJ1Meqanucb 6oJihiiiHe pa3HJ-:II{LI B·ablpa.. EeH:&Ix :m:enaHH.Six. EcJIM cpaaHHTb BJII-:ISIHJ-:Ie pa3JIIfqHhiX CTPYKTYP aa nnqH:lile: JKeJiaHHSI H onaCeHJ1SI J1 Ha o6IIJ;eHapO;qHbl€; TO BU)J;HO, '<lTD STO BJIH-5IIil1e Gonee npoSIBJI.SieTCSI: aa JiwrnoM, Hem:e.rrn aa · o6m;eHapo;n;aoM ypoaHe. 0,IJ;Ha:KO BH..I{ aaCeJieHHoro nyHKT-a 11. o6pa3oBaiD:Ie JKeHnzyrn:LI BJIIDIIOT Ha SIBJI€HJ:t€_ 66JU,mHX pa3HJ1Il; B 1K€JI8HI15IX Jf ona.C€HJ1SIX JKeHIIl;I-:IH Ha o6rqeHapo~oM, 'leM Ha JJwrHoM ypoaHe. ST.;>, 310 31r �yxa3LIBaeT aa TO, "<ITO p;Jr.H y.siCH€HIDI M ITOHMMa.HHSI o6ru;eaapO,lJ;HhiX npo6JieM Tpe6yeTCSI onpep;eneHHLiti KyJihTYPHLIM yponeHL. Ho B3SITlil€ B :qeJIOM, pa3HUI:{:&I B IT03m::(Jfi[X 06ID;eaapo,n;H:&IX JK€Jial!J1:ti H OnaCe:r-IJ.iti .HBJUIIOTCH M€HhiiiJ1MY:I, He2K€JIH B JIJ.ftlli:&IX, Cpe,rtM KOTOPLIX Hy1KHO B:&I,D;€JIMT:b pa3HI1Il;LI, OTHOCJIUJ;MeC.H K H€KOTOPhiM OCHO:iHhlM OCOfieHHOCTSIM 't.J:€JIOB€"<1€CKOrO xapaKTepa, r;o;e OHM He HBJI.HIOTC.si cyUJ;eCTB€HHhiMH. JlWIHOe 3,rtOpOBh€ M 3,ll;OpoBI:,e 't!JI€HOB CeM&M, C'tlaCTh€ ,ll;eT€:i1:, 60JI€3HI:., CM€PTh ITOCTOSIHHO HaXO,J:tSITCSI B :m:eJia~x M onaceHIDrx y ncex :m:eHI.qMH, aecMoTpSI Ha pa3~:&I Me1K,I(:y' ID.IMH. Pa6oTaroru;ue :m:eHlll;HHhl, pa60TIDrn;:&I .11 c.ny:m:aru;ue, KaK M xeH_ID;HHhl c BhiCIID1M o6pa30BaHMeM, yp;a"tJ:aee corrracoaniBaiOT JIM't!Hhie M o6ru;ecTaermnie J.:IHTepecbi. B 3THX rpynrrax :aceHII:tml cyrn;eCTBYeT napaJIJI€JIH3M B C0p;€pJKIDHU1: M ytiaiiJ;€ID1M JIWIHI.IX Ji! 06UJ;eHapop;HhlX JKeJiaHHH n onaceHJfl:i, aa ocaonaHMH qero M01KHO 3aKJIIOt.n;T, "<ITO, ITO l1X MH€HM10 OCyiD;€CTBJI€HH€M 06IlleHapop;HbiX JKeJiaHJiiJi!, ocyUJ;eCTBJISIIOTC.H HX JIMqHble JKeJiaHJ151 JIM"<IHl>IM JKH3HeHHhti1: yposem. o6m;eaapO,lJ;Hhiii :m:M3HeHHblf.i YPoaem., cnos.r KBapTnpa JKMJIHIIlHO€ CTpOHT€JILCTBO H T.,D;. Ypoaem, onTMMJ::~3Ma H3MepHJIC.H IIIKaJioii:, self anchoring scaling~ ITPMM:€H51€MO:t1: B 3TOM M€lK,7J;YHaPO.D;HOM HCCJI€,D;OBaiD:tM:. BJIHSIHMe Ha6JIIO,n;aeMLIX CTPYKTYP Ha OIJ;€HKY ITOJIO:m:eiiHH B IIIKaJie M npoHBJieHHaH cTenem OITTMMJ::I3Ma onpoiiiermnix :m:eHID;JilH, O"'€BM,D;Ha KaK ITO OTHOI1I€Ill110 K JIWIHOCTH, TaK H ITO OTHOWeHl110 K o6mecTay. Bo3pacT, npo¢1eccWI M o6pa30BaHI!Ie B:&Ipa3HTeJihHee BJIWIIOT Ha .51BJI€HJ1€ pa3HH!t H€JK€JIH COCTO.siiD:I:e CynpYJK€CTBa M an,u; aacenermoro nyaKTa. Pa60THJi.f.QI:.I M JK€HIIlf1HLI c I'B:&IcwHM 06p030Ba.HMeM BLipa:m:aroT MaKCHMYM OITmMH3M:a. 0H xapaKT€P€H ,n;Jis.r M.Tiap;wero noKoJieiDl51, a no omoweHHIO K cynpyxecTBY HBJISI€TC51 y H€3aMyJK:IDIX 1K€EIIUfil. 0nTJi:tMH3M 2K€Hlll;HH Ha JIM"<IHOM YPOBH€1 Ha6mo,n;aeMLrli O,lJ;HOBpeMeHHO BO BC€X Tpex .IJ;l1MeH3WIX BpeMeHH B np0lli€,1J;lli€M, HaCTOHlll;€M H 6y,rtylll;eM yxa3J:UBaeT Ha TO, 'ITO OT 762 OrrpOWeiDU.IX JK€HUJ;UH ITO't!TM ITOJIOBMHa, 47,9°/o, 5.1BJI5110TCSI aiiCOJIIO'l'HhlMU onmMHC'l'a.MJ1, TO-€CTb 0ttTUMJ.:I:CTJ1't!HO OIJ;€HJ1laaiOT CBO€ HaCTO.sJID;ee H 6y;o;ymee ITOJIOJK.€ID.t:€. 0HH 0JKJ1]l;alO'l' HX ITOCTO.siHHO€ yJiyqiii€lrn€: ToJihKO 5,3°/o onpomeHHhlX :merilllMH C't!:UTaiOT, 't!TO HX nono:m::eHHe H€ J13M€HHJIOC:b M '<iTO TaKV::IM H OCTaHeTC.si. Ell{e M€HhiJ..Urii: ITpOIJ;€HT - 4,9°/o - JK€H1:I.lJ1H, 5IB.TIHIOIJ:tliiXC5.1 a6COJIIO'l'HbiMJ1 IT€CMMHCTaMM, TO-€CTL C'l!H'l'aiOIIUiX, '9:'1'0 MX ITO.TIOJK.€HH"€ DOCTO.siHHO yxy,u;maeTCSI, n '<iTO 3To yxy,n;wemte npop;oJI:m:HTCJI. 0nTJ1MJ13M 60JI€€ IIO,ll;':l:€pKHy-T no OTHOIII€Hm0 K OfillleCTBy. llO't!TM 70°/o BC€X onpomeHHhlX JK€li!QJ1H .HBJI.S!IOTCSI a5cOJIIOTHhlMM OTTITJ1MHCTaMH, HM€51 B BH,D;Y H fiPOWJIOe :U 6y,IJ;;vrqee, OJKH,lJ;aiOT YJiy<Jlli€I-lli€ IIOJIOJK€HU.sJ KOJIJI€KTJ1BHOrO 061U€CTBa. JlMllih 2fJ/o He I:IH,ll;.HT HMKaKMX Ji13M€HeHH:i1: B pa3BHTro1: KOJIJI€KTHBHOrO 061It€CTBa a 0,20/o BM,D;.siT ;u;a:m:e ero yx:y.n;wemte. OT 762 onpomeHHIJx :m:eHlll;Jm; BCero 2 OKa3aJili.ICh a6COJIIOTHhlMM neCJiiMMCTaMV:I no OTHOllieHMIO K KO.TIJI€KTMBHOMY 06UJ;€CTBy. ... ,11;aJihHeii:lliY::U1: aHaJIH3 yKa3aJI Ha TO, "iTO OTITJiiMl13M y JK€HII.J;HH, .IJ;ruKe H Y T€X, KOTOphle :t1 B OTHOID€HJ:IH JIM"<IHOrO IIOJIOJK€H:ru:l J1 IIO- 312 JIOJK€HWI KOJIJI€K'l'HBHOrO Ofil!l€CTB3 C IT€CHM:H3MOM CMOTpHT Ha rrpownoe, aanpanJieH npe:m:p;e acero aa 6y;o;yw;ee. IIocpe,u;cTBOM :m:enaHJi!i.i: H onaceaJrl:i roroCJiaBCKO:i1 :m:€HII:PWiil o6aapym.HBaiOTC.si ace CTpeMneHrui M 3a6oTN ee nosce~enao:t1 JKM3HM TO 'C!TO y H€€ KaK cynpym H MaTepH SIBJIH€TC.H o6I!l;€'C!€JIOIB€qe~KHM. 0,D;HOBp€M€HHO C 3THM,_ yrpo3a BoiiHDI J1 6eCCHJIH€ nepep; CTMXntiH:biMM HeHaCThMH .siBJI.siiOTC.SI B ee OnaceHHSIX. TaK>K.€ TIO~ep­ KHBaiO'l'CJI H Heyp;OBJI€TB0p€HHI:il€ JK€Jia.HIDI, 3aBHC.HI:qJ:Ie HHOrp;a OT OCHOBHhlX MaTepH3JihHDIX TIOTp€5HOCT€i1. Hap.H):zy C 3TMMH, H BOnpeRM 3TOMY, OTITHMH3M IOrOCJI3BCKoii JK€Hill;MHbl, KaK IIO OTHOlli€HHIO K JIYNHOCTM, TaK H TIO OTHOIII€HHIO K KOJIJI€KTHBHOMY 06IIJ;eCTBY, .SIBJI.SI€TCH HaCTOJihKO CHJil>HbiM, "<ITO npe.n;CTaB.SI€T OCHOIB-: ayro qepTy ee :LKenamrii H onaceHHi!r. · �tut za kriminoioska istra2:ivanja, Beograd, 1963 Program SKJ, Ku!tura, Beograd, 1958 . . R 0 t dr N i k o 1 a, Psihologija licnosti, Izd. zavoda za :trldavanje uc!Zben1ka NR Srbije, Beograd, 1963 Savezni zavod za statistiku, Statisticki. bilten 298, januar, 19~ SentiC dr Milica i ObradoviC dr Sava, Osnovz. statisticke analize, Beograd, 1959 . . .. Supek Rudi, lspitivanje javnog mn}en)a, NaiJlnJed, Zagreb, 1961 s ""ali T 0 m sic. Vida, Problemi druStvenog polQ:la}a zene, » OCl'J · • zaro«, br. 4(1961 . Porodica i socijalizam, »Omladina«,.~eograd, 1956 .. Dvadeset godina od Prve konferenct)e AFZ-a Jugoslavl]f, Referat na svecanoj akamed.iji u Beogradu 6. XII. 1962 v Uteratura Cant r i 1 H., A study of aspirations, reprinted from, Scientific American, february 1963 Cantril H. and Loyd A. Free, Hopes and fears for self and country, The American behavioral scientitSt, vol. VI, Oktober 1962, N' 2 K or n i I o v, Psihologija, Beograd, 1950 KovaC·eviC DuSanka, Zena proizvod.aC i UpravljaC, NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1963 Marks, Eng e 1 s, Len j in i drugi, Solijalizam i oslobollenje zene, Antologija tekstova, Ku!tura, Beograd, 1958 M iIi C dr V o j in, SocioloSko posmatranje psihiCkih pojava u. druStvenom Zivotu, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. br. 3/1957 Intervju i upitnik kao sredstvo za prikupljanje podataka, Savetovanje o primeni statistike u socioloSkom istral:ivanju, Beograd, 1957 Sklapanje i razvod braka prema Skolskoj spremi, »Sooiologija«, br. 1/1959 Sociologija i eticko-kulturne vrednosti, Fi!ozofija, br. 2/1960 Metodologija socioloiikog istrazivanja, II deo, Problemi prikupljanja podataka i analize, Visoka skola politickih nauka, Sa· rajevo, 1963. Mitro viC Mitra, PoloZaj Zene u savremenom svetu. Narod· na knjiga, Beograd, 1960 N i k o I i C Dan C1--k a, Planiranje i realizacija projekta uzorka za anketu o liCnim i opStenarodnim Zeljama i strahovanjima, Statisticka revija, br. 2-3/XI, 1963 Persons T., Elements pour une sociologie de l'action, Age et sexe dans Ia societe americaine, Paris, L:iJbTairie PLON PeS i C dr Zag or k a, LiCnost i druStvo, Osnovi nauke o drustvu, Izdanje »Rad«, Beograd, 1963 Osvrt na psiholoSke aspekte istrai.ivanja druStvenih pojava. Kol. autora, Metodologij_a istrai:ivanja dru.Stvenih pojava, Insti314 • v �PRILOZI • �.... "' 00 Tabela: Ia. LICNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI ., " ..., LICna sreCa ~ '6 "' ., Starost Zdravlje i sreCa I zdravlje I • .~·~ E •• 'i3 ~~ "' Oslale zelje Lien! i porodienl ekonomskl polozaj u porodfd .... . 'E ., • ... ., 'E' ., "'" " > " .s ., .2 'll ·" >.o .,. ·= "' "' c;4.i ., "' E " •• ~ '6 " c. ~a -> ~ ~- "' 0> "' ., ., ·- mo [ ] ;u:; ll c •• &. " =:; ., i'l c. "" = "' :a-·c ~., ~;a c. = """ "" •• ~e ::l "' ., . ::I,J "" - '~-' >o ~ 1\j ""' e ., :~:g E 1\jE > ~ "' c;;;a c. ., "'" .c. " ., " ., ~· "'> "' •.to "" "' •• ~ .~.~ ., o:~ ~.~ ~~ ·~ ··.c .c c. "'"' oJ:l :::> ;grg ~ E :;; "' N Cl: r);"' d:e ~" c. "' E 0 ~ :::> Jl• .:t o• 0 ~ .S!, 0 ~ ~:;:: •• ., ., " 0 ., 0 0 N .:>/, ~ . ··- 'UU .~ ... ~ ~ ~ ~ ~o ~ 0 0 ~ 0 0 .. s .~ N ~ ~~ ~ 0 - ~ 0 .~ ~ 0 0 .&. ., ~ ~ - -.;~ 0 ., " 'i3 ~ ·:;; ~ c '0 0 "' Od 21-29 20,09 29,5 9,6 3,4 10,2 53,4 30,7 3,4 15,3 23,3 48,9 35,2 2,8 16,5 5,5 2,8 5,1 2,8 1,7 10,8 5,5 1,1 godina 176 52 17 6 18 94 54 6 27 41 86 62 5 29 8 5 9 5 3 19 8 2 Od 30 49 46,86 34,4 8,1 4,5 1,4 24,9 57,9 6,2 24,4 21,6 36,7 godlna 357 123 29 15 5 89 207 22 87 77 131 Od 50 71 30,05 48,5 6,9 4,8 14,8 38,4 10,521,417,920,1 godlna 229 Ill 16 11 34 88 24 49 41 46 24,6 4,5 6,4 4,5 5,8 4,5 3,9 3,1 7,8 9,2 5,3 88 !6 23 15 21 16 14 11 28 33 19 14,8 2,2 3,5 2,2 9,6 1,3 3,9 14,4 11,8 7,4 4,8 34 5 8, 5 22 3 9 33 27 17 II Svega· IOO'fo 37,6 18,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 ' 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 264 60 28 48 28 28 47 74 58 32 _ .............,..,,.,,.,~.,;;_~;::_.:_:_::::c:.::~·~~~'L_~~~ufi£1&ii Tabela: lb. LICNA S'l'RAHOVA:NJA PREMA STAROSNOJ S'I'RIUKTURI Lii~na ca Bolest i nesreCa nesre. 1 bolest ~ " 0 .. 'i3 ~ c oil Starost oN . .. ,g .., " ;; E "' ." 0 " " :::> "' c. 1;; ~ 0 il ., 'U " ~ ~ ·s :a ~ c. ., " •u ~ "' 1,1 2 30,7 46•86 38 •9 od 30- 49 godina 357 139 .... z " 23 09 10 2 Od 21 - 29 godina 176 • 78 • .. z 30 05 48 5 od 50 - 71 godlne 229 • • ll1 S vega: "" 100% 43,2 762 328 Lien! i porodienl ekonom. polozaj u porodicl ~ 0 c. ., > c ., 0 :u "' 0 ~ 'E' ., ... > '0 0 Ostala strahovanja u 'i3 0 ~ 8. ·;;: ~ = ., "' lil ~ ~ c .• ] ~ t;" ~ 0 "" " " "' .c ~ "' .. " ~ ~ '0 " " z ., "" c. 0 ~ N z " ·s ~ .c E ., .., 'E ~ "" ~ ~ ~ z .• ., "u ., ~QJ - c -.:o 'i3 00 0 ~ &. Co ,S!o. :g., c.> ., 0 ., " "' z 0 "" z~ " Cl: ~ ., .. 'E' > 0 ., "' ii ., E ~ ~ z 54 4,0 7 37,5 66 11,4 20 12,5 22 6,8 12 6,8 12 26,1 46 2,8 5 1,1 2 1,9 7 13,4 48 2,2 8 42,0 150 23,5 84 7,2 27 4,2 15 5,9 21 27,7 98 4,5 16 2,8 10 13,1 29 3,1 7 3,9 9 31,0 71 11,4 26 6,5 15 5,2 12 2,2 5 24,0 55 7,0 16 3,1 7 5,0 38 14,3 109 3,1 . 24 37,6 287 17,1 130 8,4 64 5,1 39 5,0 38 26,1 199 4,9 37 19 �"' N 0 Tabela: 1c. OPSTENARODNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI OpSti razvoj socijalizma - :a ~ " .!'l ;:: ·;; ii '0' 0 "' > " "' '6 > ;;:; 0 '\] "' bll "' -;;: ·-"' " ·a " " .~E "' -;;: c!i ." .. - ~~ § 9 >"' " =s .:::::" "' "'" o-o :J "' z o:. ;::;_ ~ ~ >N 0 ~ 0. Starost ~ ~ ~ ~ N ~ ~ 0. 0 "0,~ 0 0. u -N > "' '-s:§ "' ~ "!;; Razvoj prosvete t zdravstva Zivotni standard gradana PrJvredni razvoj zemlje ~ '§' "' .,. " .0 >N "' .c " "' -:; " 8 "' " "' "' ·a "'"' 'a ·~ .s-: "' " "!;; ~ "' " ~ ., 8 __ 8 "' ~ "!;; ,_ "2 ·;:; ---o "' " :a "' "' " ~ " -" ~ . "' """" !I .~ "' " ·- ,. 8 " ""' ·o- ·o- ·o- ..'! ·-" .,. ·= =a~~ "' ~ ·sg "' ,. o. , > .co " 8 " a. o"' "' "' "' "" "" "" 0 "'"' N "" a.g; :§' [; 8 ~ "' 0 "0 ~ N ~ 0. 0 " 0. ~ .0 0 N N N ~ .0 ~ 0 ~ - ~.0 0 t';l .0~ 0 N ~ "0 "0 0 "0 ~ ~ ~· ~ N ~ ~ ~ ~ ~ ~ "0 N ~ ~ 0 0. ~ ~ ~ ~ ~ ~ ·;: ~ ~ "' ~ "0 -a~ ... ~ ~ "0 ~ ~-a ~~ ~ ~ ~ ~ > ·o ~ >00 "' " ii > 0~ "' ~ N "' ~ :;: ~ U)N >~ Od 21-29 godlna 23,09 5,7 19,3 24,4 5,5 14,8 25,6 9,1 14,8 5,7 43,2 10,2 19,9 6,8 5,7 7,4 3,4 176 10. 34 43 8 26 45 16 26 10 76 18 35 12 10 13 6 7,4 13 6,2 27,8 11 49 Od :i0-49 godtna 46,86 3,6 23,8 23,8 8,1 14,0 19,9 9,2 11,2 8,1 40,9 7,8 17,9 6,7 3,1 4,8 4,5 357 14 85 83 29 50 71 33 39 28 146 28 64 24 11 17 16 5,6 20 5,0 30,8 18 110 Od 50-71 godine 30,05 2,6 12,7 17,9 4,8 10,5 13,5 9,6 12,2 8,3 29,7 5,2 10,0 3,9 3,1 4,4 7,4 9 7 10 17 229 6 29 41 11 24 31 22 28 19 68 12 13 4,4 10 5,7 27,9 13 64 Nepoznato 2 5,6 43 5,5 29,2 42 223 s (L) --·- ··----· v e g a· 100% 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,1 12,2 7,5 38,2 7,6 . 762 30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 16,1 5,9 3,7 5,2 5,1 122 45 28 40 39 "' "'"''"~.,;,~;--¢; l!l Tabela: ld. " ~ • OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA STAROSNOJ S11RUKTURI "' ;; [; ~ •• " • 3 Ugrolavanje razvitka socijalizma "' c Starost it -~ • "' " "' 0 "~ o., ~ ~ "~ 0 Bezbednost zemlje I .;: "' 00 -=~ ii ... ·-"' > 0 ~ -z;-o " 0 00 ~ 8 ;;:; ... ~ ~- ~t:a !;:""iii 0 > ;;; ~ ~ " ~ iii" 0. -:; "~ ~"0 u " 0 "' ~ .c~ .s~ "' c ~ ~~ ~ 0 Sa. ~ ~ i5 .c ~ ~ N o" c\:" "' Od 21-29 godina 23,09 176 6,2 II 5,1 9 10,2 18 80,1 141 5,5 8 15,9 28 3,4 6 Od 30-49 godlna 46,86 357 3,9 14 7,6 27 4,2 15 79,8 285 6,7 24 18,8 66 5,6 20 Od 50-71 godina ! • S"' -o"' 30,05 229 4,4 10 3,5 8 3,5 8 78,6 180 2,6 6 24,4 56 6,9 16 100% 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 4,9 38 19,8 150 5,5 42 S v e g a: ~ ..... "" ~ "' �1:3 Tabela: 2a LICNE ZELJE PREMA BRACNOM STANJU "' Zdravlje i sreCa LiCna sreCa i zdravlje ~ >N ~ ~ .ru ' " e: ~ "" .c BraCno stanje 0 c c. " ::0 "' ru "" c .. > -~~ -~ ~ >~ a g .s!:= O"' _,.,oo .. "" . ~ :o-:; """ ~" ru "0 ~ c ~ ~ ~ "0 N 0 .eil ru-o ~ "' 00 ~ 0. u ·c; """" > 0 "' ~ "" c. ~ ·- " ·u ·- O.O.Q c. ".c '2 'gg e-ci ·~ -"./'! ~;;::::: 0 __ ru ru " Eo.r o.::: ~ ~ .. 0 . ~ ~ ~ 0. ~ 0 N ~:;:::! 00 0 N 0. 0 c rn!V.~ .c "' , "' "' "'"' ru ~ . . 0 "8-EI-8 -·~ :E '::l '1:1 .::: ~ <15 · • ..X: ::l ~lg_:g 0. , ..... 11.1 !l) ~ Cl:l ~ 0 :::1 ·t ::l : ~ :E .r:: ...... 0 . . ~~.S:,i~ :gaol~ <no.O. a ru N ... " ~ ' ~ . 'lil 0 0 . =n ~ c. ru ~ ·;; 0 00 ~ 0 - "' " :a 0 ~ .5 .!'. :g "' ~ .]§ 0 :;; . .. c "0 0 "' -- ' 31,6 ll,4 1,3 12,6 56,9 8,8 5,0 5,0 25,3 36,7 15,2 5,0 15,2 7,6 2,6 5,0 1,3 5,0 8,8 6,3 1,3 79 25 9 1 10 45 7 4 4 20 29 12 4 12 ' 6 2 1 1 4 7 5 1 Neudate 37,9 8,0 4,6 1,8 26,1 50,8 7,3 25,2 20,7 35,2 26,8 3,4 7,3 3,2 6,9 4,2 3,9 3,9 10,0 7,7 5,2 558 212 45 26 10 146 284 41 ' 141 116 197 150 19 41 18 39. 24 22 22 56 43 29 Udate 13,2 49,4 4,4 19,8 18,7 20,8 17,62,1 4,4 2,1 7,6 2 7 12 45 4 18 17 19 16 2 4 Udovlce 43,9 6,6 4,4 1,1 92 40 6 4 1 Razvedene 29,0 6,4 3,2 6,4 41,935,5 9,6 2 I 2 13 11 3 31 9 2- Nepoznato s "' ~J, ,. bh c '2 ru ·~ ~ ,:; ru " "" ~- ru e -:; ~·ru " ru !3 "0 ;ug :.:.(II:';:: 0 0 ~ 0 . . "0 ~ " ]" .<;; 0> "-o ~ ~~ c.c ~ '2 .Cru ~ ~~ '2 0 ~ 0 ~ !\l , ~ ~ ;;;; ru 6 , ~ ·-.a. 0 > ru " o,tale :!el}e LiCni i p.oro~iCni ekonomskl polo~aj: u porodici . - - - 1 - 2 19,3 58,1 16,1 3,2 9,6 18 5 1 3 6 - -- - - 3,2 3,2 -1 I 3,2 -1 - 6,4 2 - - - l 4,4 21,9 12,1 9,8 2,1 -4 20 II 9 2 --- --- 37,6 18,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 28 47 74 58 32 v e g a · 762 286 ··•/-",>o;.e:O,!<kh~it>.V.-I'h!i Tabela: 2b LIGNA STRAHOVANJA PREMA BRAGNOM STANJU "' ru " "' c -:; 1! BraCno stanje ~ "' c ~ ~ t: e "' 0 -00 00 0. ru " "' 0 ::0 Udate "' 79 558 Udvvice 92 Razvedene 31 Nepoznato 2 S v e g a: !;! 0 c: Neudate Bole:st Lil:na nesreC.a i bolest ~ 762 48,1 38 41,3 231 43,9 40 54,8 17 2 43,2 328 :a 0 ~ 0 00 Q, ~ c:o c: "~ z 00 ~ 7,6 6 3,7 21 10,9 10 3,2 I 5,0 38 i LiCni i porodiCoi ekonomski poloZaj nesreCa u porodici "'> ·~;N ~-ru" z"' ·~ . ;i> ·~0 a~ 2,6 29,1 2 23 13,9 2,8 16 78 4,4 6,6 6 4 12,9 4 - - 14,3 3,1 109 24 '0 ~ ~ ~:Q ~-g -<;;;0 ,_ o, "'" >~ 'I ·a ru ru .~ '0 -o8 oo .,c. Ostala strahovanja ruO. "' u ru "' .e ru c. ~ " z ~ 22,8 18 41,7 233 32,9 30 16,1 5 5,0 4 16,8 94 23,1 21 29,0 9 I 17,1 130 ~ "' "' tl c 0 ruo 0 Q, N ru ~ > .. 0 .... .e c "' '0 ru ·- " ... '"' "' '2 &, c -~ ~> ~ "' :a "in .t: ~ z ~" z 5,0 4 9,1 51 8,8 8 5,0 4 4,8 27 6,6 6 6,4 2 7,6 6 4,2 24 4,4 4 12,9 4 2v, 20 27,2 6,1 34 152 24,2 3,3 22 3 16,1 5 5,9 39 5,0 38 26,1 . 4,9 37 199 "" ~ g " Iz ru N z ru 2 37,6 287 "' c '0 .c g - 8,4 64 I, 14 3,3 3 3,2 I 19 �!£ Tabela: 2c. OPilTENARODNE 2EWE PREMA BRACNOM STANJU Op.St! r~zvoj soCIJahzma ~ Prlvredni razvoj' zemlje ------ Cl:l d) *"o Q)1n B ra~.;no stanje = :l3 e .:0 ~ ...... Q) c <:11 0 e o. g N o 1-o -co .E 1 - N E « Q) c o 00 lii .E· P.. :a d <~~ .:;; >t-l Q)""' 0 Q) ':';::o ...... ~ =: > Cll gp "0 J -- 0.. .... o c o ~ u >U -:!N ·c !:l:oo"' <!!! ~:~:~ ,..!:( :J Z tiJ :::1 0 0 ...., ---=--=---~ c e 0::: _ f::i ~ 1;<1 ..... "t; Cl) - ~ c: Cll 0 \'tJ ;w .o"g c. o~-. 0 0.. Ml g;~ c:t:; d) Q) o.o c N Cl:lCI:I ,...., a ~ Cll <UC' .0-- .__, s c:~ ~ .g ...... o '8' .s "0 ....., a ~ cu ·~ ..t: .... g Cll "t.i .g,!,~ eN c ~ <U Cli._>(,J ...!!:: .s; ~ . .~ o. rn N ~ v 0:::' ;g c ~ tU :::s:::s·a ..ci ~ eo:c: c. "E .~ c C'<l Cll ;::&, .§ Cll .0 ~ v ~ c. 0 I'll co o ·:::: (!) ~ ...... 6 ~ cu ,5 > c:: ==<'co e Co') E cu prosvete i zdravstva <0.. ~~ ;.:::- a:J Razvoj >:> Q) .c::. 'E :tl ........ X Zivotnl standard gradana o.o ~ NQ) Q) ~:~:~ ~= Cll ·.;:;- oc p.."t:) ~ Q) ~ ·--.o ~ ~·~ S ~ c Q) ~ CliN ..!:1:1 ·-!:::::;' .ce OCI:I -o .<U N--. 0.. '"":____ ~_ 'i'il d) 8 co Q) '2 <II > ca-o 0 ~ 1-o ;;; .o o .~Q) ........ ~i_~~~-- _ ~ v .>. .. ~ ~ "0 N eo:~ ""' ;.:::- ·- ll:l < o Neudate 5,0 21,5 20,2 6,3 12.6 25,3 7,6 15,2 12,6 49,4 8,8 15,2 10,1 10,1 3,8 3,8 79 4 17 16 5 10 20 6 12 10 39 7 12 8 8 3 3 1,3 I 3,8 3 29,1 23 Udale 3,9 18,921,8 5,9 14,1 19,3 9,612,7 7,3 37,9 7,5 16,4 5,2 3,0 558 22 106 122 33 79 108 54 71 41 212 42 92 29 17 6,3 5,2 35 29 5,7 34 5,5 31 28,8 161 Udovice 3,3 17,6 20,8 4,4 8,8 92 3 16 19 4 ·8 14,3 9,8 6,6 4,4 29,7 8,8 8,8 5,5 2,1 2 8 5 13 9 6 4 27 8 2,1 6,6 2 6 6,6 6 6,6 6 28,6 26 Razvedene 3,2 29,0 32,2 19,3 9,6 I 9 10 6 3 19,3 6,4 12,9 6,4 35,5 3,2 32,2 9,6 3,2 1 6 2 4 2 11 1 10 3 - 3,2 1 3,2 31 I 6,4 2 38,6 12 12.2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 13,1 19.3 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 5,6 43 5,5 42 29,2 223 Nepoznato Svega: 2---3,9 19,4 21,9 6,3 762 30 148 167 48 ·\{,;;,;;{w0'40:i>:¥i:;!,&J~ffif£:' ··--·-·-··.. -·~· ·>~ Tabela: .2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STANJU UgroZavanje razv itka socijalizma c " ... ~ f.: . c ~ "0 0 ~ ... ~ ~ ""~ _, c 0 c. = ... ;:, = ~..., 558 92 Udovice Razvedene .. "' 31 Nepo_znato "' 0 ~ 79 Udate B ~ ~-"> ~.s " 0 Neudate ~ bil ~ ~ BraCno Stanje Bezbednost zemlje ~ I . ... "" -;;; 1;;8 ~·- >"" 0~ 0.~ ·a- ~ ~ ~ .C" o;a~ !:!-< <Fl ~ ::::.- "" " 3,8 3 4,5 25 3,3 3 !2,9 4 10,1 8 4,6 26 7,6 7 6,4 2 31 3,3 9,6 3 78,5 62 80,1 448 75,8 69 87,1 27 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 5,0 4 5,5 3 ~ ~ ;;:; u " = c. ... 0 5. 5,3 30 \,9 I 6,4 38 2 "~ ~., > 0 .c ~ ~0 .,. .,~ ~ "'" "' 13 20,7 116 4 5,3 30 17,6 5,5 .So Cbil ec. 16 16,1 5 ~ ~ 5 6,4 2 2 S v e g a: 762. 4,9 19,8 150 5,5 42 �i:i Tabela: 3a. 0> LICNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA Zdravlje i sreCa u porodic1 LiCna sreCa i zdravlje ;g 0 .B ~ "'I~ ~ ~ ""' " :; c. a. :;: ~ ;:: 5 ~ " "0 0 2 " "' MeSovlto naselje 5,1 3~ .~ v = :.;:;:: <tl >ttl :::1 -= ~ _g •<n c. ·~ ~ [ 0 ~ >(.J ~ Clj ~ -" : ·.. 0 ~ ~ "> -0 <1)~11 " c ~ ~ ~.§ 'U ~ ..!:<: a; = N ~ ..... -~ c <II !l) "g r;; ~ 1 a ~ ou :::1 (ij "'0 ~ 8.. 0 CO' .... ·- 0 :;: <11 c. e > "'0 l-.o o .!!_ ~ 1'1:1 ~ Cb.O oa C:: :::1 " " "~ ~ E iS o a" :;:: .J::J I I ~ ~ b'.o ~ o =- ~ .5 " ;; " ~ <n v :::1 0 :::;-1~ 0 ....... u o(ll N:::IC.C:::--c,0·- c. ::I 01;1 C 0. rn> a;;=: <11 &, " e a. ~ g~ ~~~ "8 ::Eo;::,U5r..no..Oro "' "' "' "' 26,5 44,2 7,0 20,8 22,2 28,9 27,7 2,5 2,2 6,7 12,9 5,9 7,0 6,7 9,8 6,7 8,1 ".ll ~ ~~ C-:1 " ~ ·u w .. A. ~ ~ 25,6 15,4 10 6 - ..9 0 ;i ~.., c. • ~ '0 " > :0 0 <1) .!:d'~ " "0 u > :a .0 I I .:>. E! ~ .§ " :r:l ~ ~ "0 ~ ~ c •u 0.. .0 46,7 38,7 4,9 5,6 0,8 356 138 18 20 3 94 Selo Sve ~ 0 c ~ Grad 8 0 ~ ~ ~ :r:l c > m o ~ "0 ~ - ~ ~ "8 g_ 1:\ . ;;:; ....... ·a " ~ ii :;: .E, -" '" -~ .E " .., Ostale Zelje LiCni i porodiCni ekonornskf poloiaj 160 5,1 28,2 33,3 2 11 13 74 25 79 -"'iii 8-5f:;'e'dj::Q) 'ai "''.oo.-c:u<n:r:l !OJ 99 9 8 24 46 21 25 24 35 24 29 I 5,1 2,6 2 1 - 5,1 2,6 2 1 1,4 0,5 6,3 10,1 7,9 0,8 5 2 23 37 33 3 48,2 37,5 10,4 3,3 4,9 30,5 47,9 6,5 20,9 19,1 40,3 20,7 4,1 4,9 9,6 1 367 138 38 12 18 112 176 24 77 70 148 76 15 18 36 . 100%37,6 8,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 286 62 32 23 217 349 52 c Oo~~;~"'S~1n0 7,8 30,7 25,6 30,7 23,1 5,1 5,1 3 12 10 12 9 2 2 - g a. 762 ~ ...... 21,4 20,9 37,5 24,2 3,4 3,7 7,8 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 163 159 263 !84 26 28 60 48 28 28 47 74 58 32 ···<'·-''·"'':.!>:c""''d»</W, LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA Tabela: 3b. Litni i porodltni \ Ostala Bolest i nesreCa u porodici ekonomskl polo.Zaj \ strahovanja >N ~ ;;; ,5 '2 ~ ~ Tip naselja ~ ~ ~ -a Grad S v e g a: ~ -.., 0 c ;;; " ~ ~ 0 8. " '8 ~ c. c " 'U ~ ~ '1?-t:i ~£ ;z; ~ ;z; o8. ;i v '0 39,32 5,34 140 !9 15,7 56 4,49 16 38,3 138 39 35,9 14 20,5 8 5,17 367 47,4 174 43,2 328 §" "' :::> MeSovito naselje :;; ~ " g Selo !! ·;; " i'; 356 762 1\ ~ l ~ ~ c ~ ~ ~B I ~ 0 c \~ l\ ' ~ S -g ~ \~_ I-~~1 %"I: I ~ ~ I '2 ill~.$~ \ -og"' ~ ..cl ...... g (i) .!:= tl.IJ~ ~ 0 c "' <n dl aJ" ;z; ;z; ;z; 'c. ;z; 1 .4,6 52 11,5 41 3,93 14 2,80 10 24,7 88 9,0 32 20,5 8 256 ]' 2,56 1 1,78 33 15,4 6 2,56 41.0 16 "' \l) v v., 0 ~ "' 8 v v ;z; ;z; 16 I 2,18 8 36,2 133 19,1 70 6,0 6,55 24 6,82 25 28,62 105 1,09 4 3 !9 12,2 45 5,0 38 14,3 109 3,14 24 37,62 287 17,07 8,4 130 64 5,12 39 4,98 38 26,07 199 4,86 37 19 22 �~ · "' Tabela: 3c. OPSTENARODNE .ZELJE PREMA TIPU NASELJA Opsti razvoj Privredni razvoj zemlje socijaUzma " I~ c .1! i /·o ·- ·-" " :5 Tip " " naselja '" ~ "Q ~ "' c ~ 0 <'II ~ 1: Selo MeSovlto naselje Grad <.> !J I ...... ~ = 1· 8 IV ~ I "'" I 02 ~ 1- t-l 't;l ::::1:::0 ""' ::0 ' ll) co <n 0 :::: r- c; " ~ .s <.> z "" ~ l c:r: ct1 ~ 0 liN .e ..oE r:u ""t? o ;;:, .~ ~CII ~ .... c > / :! o; ~ N ~ ..0<'11 0. e~:~ o .... cv C:::' 0 a.. bO N <U r/) N1 r:u .,- .0 ~bil cu <'II ·a s.t! 1ii v cut~~-r~:~ ·o 0: . l:: .c:: .!!_· c:: -'0 .f! Cf.l '::IC~ 'E e a I ·-. --. ·- a. o c .. ~ ~ prosvete l zdravstva :.: go u .~ ~ ca .cu oo l o o c:c · - · - - u ...,"' > ~ >N 5.. -..b~-<..,cc <'l rn Q., ~.., "'d cu till .... cu -5 ~ -§ till :;:o ti .~8 ::::1 c ~ c o cu C N > N c 01 .E ""' ~ >" " c ....., 1-o I I i' I '"Q;::d• ~ E Razvoj Ztvotni standard gradana ..... -·a. ~.o £.! c- :;rn ..... <'11~ 5 ..00 o> •Gil 4.1 0::;' " n .2. Z '1:1 E .g ;; cv >(J <'II or;; a.. ::l -'N' <U _ CIJ .:: ~ .. I <V ,.!:( ._, S'E O."'CI .. ;:. rn N CIJ C G.l Q) ~ .C' 4J~ <'11-::s ·-.o 0 c:a ~E c....<'~~ c;:;;o ..!:c:;..., "O..!:c: c~ <:UN :::;'(1) ,g;E o~n"§ E N~ '" IV o:~ !e?t: !cn:l >;;n o::l.> :;;; 3,6515,1716,3 3,658,1516,8510,9517,4 6,1730,017,03 8,7 5,621,4110,65 7,875,06 5,0631,7 35613 54 58 13 29 61 39 63 22 108 25 31 20 5 38 30 19 18 113 12,82 23,06 28,22 7, 78 12,82 17,95 2,56 12,82 7,78 51,3 . 15,4 12;82 2,56 2,56 2,56 395 9. 11 3 5 7 1 5 3 20 6 5 1 1 1 3,27 23,07 26,7 8,72 17,36 21,6 8.64 6,82 8,92 44,2 7,36 23,23 6,54 6 0,27 36712 85 98 32 66 79 31 25 32 162 27 86 24 22 1 Sveg . 3,94 19,42 21,35 6,3213,15 19,32 9,32 12,21 7,48 38,2 7,6216,05 5,91 3,68 3,26 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 a. 762 30 2,56 2,56 2,56 20,5 1 1 1 8 2,18 6 8 22 6,27 27,82 24 102 6,13 5,38 5,52 29,25 39 42 43 223 O:ip·; ~~==~""' .,.,,1 ~ Tabela: 3d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA . c " UgroZavanje razvltka ~ "' .: c ., Tip naselja ;; socijalizma ~ "Q 0 ·- ~ ~"' ., t:q;; 0 <>."! c c. ""~ .361 0= ~ o; " ~ "' S v e g a: ~ N ~ c <3 ~ > ;;:; ""' s .. - .s~ ~ >~ ., :5' ., -"= = ~ N .ti~ c. ;; z"' 4,22 16 6,17 22 3,09 11 39 5,13 2 5,13 2 10,26 4 74,3 29 367 Grad N 0 356 MeSovito naselje "' ., "" c. ::0 Selo E ~ "Q 0 . 1! = -" .;!. Bezbednost zemlje 4,63 17 5,45 20 7,1 26 762 4,59 35 5,78 44 6,38 41 0 " 0..~ "' "" "' 0 c "' .,_ ~ "' s " ~ iij ·;: . > " 0 .c ., ~ o; N "' "' 73 19 - 28,22 11 12,82 5 81,8 300 5,17 19 18,0 66 4,64 18 79,6 606 4,98 38 19,83 150 5,39 42 277 19 �~ Tabela: 4a. 0 LIGNE ZELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI L!Cna. sre/ a I zdravlje ~ c v "' 'i3 IS >N Skolska sprema v " .~ ~ ~ c ~ p '3 ""' c ~ ~ v 0 0 "' ., " > " "' " ;::, N " c. ;; 7;; 0 ~ N !: ~ c. "" 5,3 4,1 Bez skole 42,9 170 73 7 37,6 7,9 Nedovrsena osnovna !kola 354 133 28 ?avr. osnov. • • 35 2 12 8 sk. •nedovr. 156 55 20 srednja Skola Srednja 26,5 6,1 !kola 49 13 3 Visa 1 visoka 23,1 11,5 lkola 26 6 3 14,2 Nepoznato 7 Svega: Zdravlje i sreCa u porodfci - 6 ~ ~ 0 ... ·o .~ .2, ~ :;~ >'l!; 0> -~ 0~ ;;;;, ~ ""' "' ~ ~ "' ;a :c ~ 0 ~ ·"" v" ""' "'" :::J't; "' I~ 0 c. ~"' ""·- 0 V><.> Q,~ ~ ~ ~ ~ ~ ~'0 1 c 22,946,.5 5,8 39 79 10 27,746,6 8,2 3 98 165 29 4,5 30,142,9 3,8 4 7 47 67 6 14,3 42,844,9 6,1 1 7 21 22 3 23,1 42,338,511,5 - 6 11 10 3 14,2 14,2 1 61 :a~ t;j~ ,- v ~ ~.D ·;:: ~ ·~ ~ :; .0 ~ "' 9 5,1 18 '"' -";;; ~ E c ~ oi5 ,c. c. N ~ c.o ~ '0 " v :.=:a.; ~ ~ 1:! ""v 0> '() ?;:a i3 08 ~+= 0 >U:C c. > 0 0 :a ~ .!:! ·2 'E Ostale Zelje Lien! I porodicni ekonomski po1oza j ~~ ;::'S IS oi " ""' " 3 " IS v 'ii' ~ ~ ·0 a;; :;; 0 c. ~ ·;: ~ '0 " ., c. ~ <;; 0 c. 0 c. ~ "' "" " ;:: ~ e.-g 0 ~ 11 v..: be <;; 0 c. 0 ~ ~~ ·-o =§' ~ ~ .0 "' 13~ UlN 7;; ~ 22,9 24,7 18,2 24,1 2,9 8,2 2,4 7,1 39 42 31 41 5 14 4 12 22,3 18,6 41,2 27,1 3,4 7,6 3,1 8,7 79 66 146 96 12 27 11 31 17,9 20,5 36,5 22,4 4,5 6,4 3,2 3.2 28 32 57 35 7 10 5 5 6 18,4 24,5 42,8 12,2 4,1 8,25 9 12 21 6 2 4 19,2 19,2 30,8 19,2 7,7 26,915,4 5 5 8 5 2 7 4 42,8 28,6 14,2 3 2 1 37,618,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 ~ ~ c. 4,1 7 4,2 15 3,8 " :§'. ~ ;I ~ "'N Q, :'3 0 0 c. 'iJ 0 " .[W "' " v cv -.: ::§ "' 0 0 --·· "' > NV '2 0 -~ 'E ""' " ~ v ~ ~ 0 5,8 10 4,2 15 ~ ~ ~ ~ c. " i3 v 6'. > "' - ·- =a :g E ~ "' ~ :;; ~ - ·-·· --. -v v " >N . --- LiCna nesr. i bolest "' .ll c ~ 0 c 0. ~ ;::, "' 7;; 8 ~ e 7;; of v '"' li! 0 0 "' 37,6 170 64 NedovrSena osnovna 46,9 sko1a 354 166 Zavrsena osn. Skala 35,9 i nedovrSena sred. Skola 156 56 42,8 Srednja Skola 49 21 65,4 ViSa i visoka Skola 26 17 57,1 Nepoznato 7 4 Bez Skole S v e g a; "" 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 48 28 28 47 74 58 32 43,2 762 328 c "' ~ v z 4,1 7 5,1 18 3,8 6 10,2 5 7,7 2 - A PRElMA SKOLSKOJ SPREMI Bolest i nesreCa u porodici v c ~ ~ "' .... "' 0 ,•• ,,._.,_,, Oi?,:,yj;;;);;;£·-- - Skolska sprema c "' 9,4 5,85,8 7,1 16 10 10 12 6,813,09,0 4,8 24 46 32 17 4,5 9,6 8,3 1,9 2 7 15 13 3 6.1 - - 3 1 3,8 7,7 1 -2. ---~-------"'" - - ~ e o_ "-o =·== .• ~>N ~ ~., z;s 1;;<.> • ~ >Ud.l "'=' .~ 0" v8 ·-o :;c. ·-~ ~ .• v"' -=:a .o - ~ ~0 So. ~ ....~-~ ~ ~ ~E; .2~ ;:lc .g~ 8,8 1,8 22,9 15 3 39 16,9 4,5 45,8 60 16 162 17,3 1,9 37,2 27 3 58 10,2 34,7 5 - 17 7,7 7,7 30,8 2 2 8 42,8 3 - Osta1a strahovanja LiCnl i pOrodiCni ekonomski poloZaj v v u "' .c v c. ~ " z ~ 16, 28 13,0 46 23,7 37 18,4 9 23,1 6 57,1 4 5,0 14,3 . 3,1 37,6 17,1 38 109 24 287 130 "' c "' .s ~ ~ ~ ""' ~ N z 25 7,3 26 5,8 9 6,1 3 3,8 1 ~ c ~ Sv .e·o ~~ o::: co. ~0 ~c z.C ~ ~ 7 5,6 20 5,1 8 6,1 3 3,8 1 -c ~ i3 ~ o- ""' ..... -*=~ o·g-~"8 N KJ z;::::: (5 c.. 4 5,4 19 6,4 10 4,1 2 11,5 3 0 bll ~ "" ~ 42 23,4 83 26,3 41 38,8 19 46,2 12 28,6 c "' 8 ·;:: "' ~ > 0 .c ~ N v ~ z "' 12 7,1 25 7 3,4 12 4,9 37 19 2 8,4 64 5,1 39 5,0 26,1 38 199 �--~~.;.--"---'-'-·~'----~'- "' "' Tabela: 4c. OPSTENA!RODNE ZELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI "' " " " "' " " ~ ""' " " ~ k Sko1ska sprema ~ 0 0. OpSti razvoj soci}alizma 0 ~ ., 6 ~ k ~ . OJ) ~ ~ ~ ~ ~ OJ .,.....,.~ k b()Q.) 1::::1'--. ~0 .,k zo. "k If:; -- ~ ~<'I:J ~c. cO. 1/'J 0 k 00 0~ N ~ ..,~ "" >~ ~ ok .Q~ Q:}O. " "" 12,9 ON &"' N - 4,1 12,4 21,8 2,9 6,5 14,1 7,6 7 21 37 5 II 24 13 22 Ol ~ -a .Q ii " " '§ 0. ., ~ !l 0 " " ~ .Q 0 RazvoJ E ~ ca ,;:!., ~ ~ :::::- " 0 u ~ " "' ~ "' len 2,4 35,3 7,6 10,0 5,8 4 60 13 17 10 ~~ c ~ Q.) <!) ' QJ .e ~·2 ~ s~ ~ 0.81 Q.) ~~.s<'I:Je ~ 5 !~ g; "E .0 ,_ .....,OJ,IIlto.:i @N~Q.)~.~~~ ecu >11).0 o" CI)N>Oc:QIIl :s til ~-~ 5.§ lij g !~ r: .§ 'Ill:!::: J cu ~~ QJ QJ 0.. ..... ··;:; ~ pro~ svete i zdravstva Zivotni standard gradana " ·"'- .::;, B " l:! ;;; " ·-s ·-o > .s~ ..:~ .s "' ., "' ·-~ -"il " " co "' .e: - v i;]b'.o ca > ~ """ r;~ >::::> 1-o "" Sc '0' ~<\;1 ~ 0 .,:=;g;a .. £.5 N ;rnS -"' NO ~~.Bi5.sN ·u ~ ,.O." 0 N " 5 z ·-~o . Privredni razvoj zemlje - <'I:J ' 12,4 3 21 5,3 5,8 5,3 31,8 9 10 9 54 Boz -.!ikole 170 NedovrSena osn. Skola 3,1 19,7 20,3 5,4 16,9 18,4 9,6 13,0 7,9 29,7 8,7 16,1 4,8 3,4 3,9 6,8 3,4 4,8 29,9 354 11 70 . 72 19 60 65 34 46 28 105 31 57 17 12 14 24 12 17 106 Zavr. osn. Sk. i nedovr. sred, 156 ]0 6,4 20,5 22,4 8,3 12,8 22,410,9 10,211,5 48,7 7,1 16,710,3 32 35 13 20 35 17 16 18 76 II 26 16 26,5 32,612,2 13 16 6 8,2 18,4 4,1 9 2 4 8,210,2 61,2 4,1 24,5 4 5 30 2 12 . 1 Srednja Skola 49 - VISa i visoka Skola 7,7 34,6 15.4 19,2 11,5 46,1 19,2 19,2 7.7 53,8 26 2 9 4 5 3 12 5 5 2 14 1 Nepoznato s v 7 - 42,8 42,8 3 3 28,6 28,6 2 2 - - - - 71,4 5 - 34,6 9 I 14,2 I - 4,5 3,2 7 5 6,4 5,7 30,1 4 10 9 47 6,1 3 - 1 14,3 6,1 18,4 7 3 9 11,5 3 - - 11,515,4 19,2 3 4 5 -- 14,2 14,2 1 I - 28,6 2 ega· 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,3 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 5,6 5,5 29,2 '76230 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 43 42 223 ;,~;,.;; ,o,-lAiJ.W;..~;«-"»YAY,.,S>j{-i;YNfit:iJ@Mt~ SKOJ SPRElMI QP!;TENARODNA STRAHOVANJA 1"<""''"~ ~··----Bezbednost zemlje UgroZavanje razvttka " socijalizma " Tabe!a: 4d. " "' " " "' " ""' rn " " :> ~ Skolska sprema 01) rn k "' s ~ ~.s ~ ~a "" _.. 0 bJlOO co 0. ~, .. .. :n 0 0 ~" "~ . ;;>N o" o.k ;;;; " -- ~ "" ~ " " " " .s " a ~ 'C' rn ~ 0 "' ~ ~ ~ 0. "'" g~ 1\' 0. k ~ N " '0 0 " "' N " "' 0 "' 0.5 18,8 ~.3 6,2 22 23,2 82 5,6 20 "' z"" 170 4,1 7 9 4,5 16 3,4 12 '4,2 15 79,1 280 4,5 7 11,5 18 10,9 17 80,8 126 5,1 8 17,9 28 5,1 8 8,2 4 3,8 I 8,2 4 8,2 4 83,7 41 6,1 3 14,3 7 6,1 3 76,9 20 15,4 4 3,8 1 3,8 57,1 4 79,5 606 - ;::) Bez Skole NedovrSena osnovna Skola zavrSena osnovna Skola I nedovrSena srednja skola Srednja Skala ViSa i vlsoka Skola 156 49 26 - 5 3,8 I 7 Nepoznato "' "' "' 354 <11 S v e g a: 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 ·'7n A 135 4,9 38 !9,8 !50 I 14,2 I 5,5 42 �"' ... "' Tabela: 5a. LICNE ZELJE PREJMA ZANIMANJIMA LiiQna :sreCa i m:lra'VIie "' " ·a "' ~ >N b~ "' "\; .., {l !A~ ~ "" ::0 0 ~ H "" . 0 ~ ~ ~ "6~ .. "' " " i c. ~ ;;;; .. ~ ,ljl,g .~ Zanimanje ZdraVIJe i sreCa u porodicl " ~ I'< ---------137 30,0 5,8 Seljanke 0. ii·, " 1: ~~ ~~ "' 'ti 0 o"' O.r:l ~ u ~ Lieni li. !POOOd!iJOni "' t:~ ·~ "2 "' . {l c= " ,..o "' "' .. >CJ .§ " " .., "" ~:e 1> :g "' "" ·- . . bC.C 'C -.;.o 'C .E 0 ·~ ·~ e-c ~ oo 0.~ •U ~ t<l "' "' ~"' "'~ ~ ~ ---- ~~ '2 ~ " §¢ '§ c. m 2~ "' " "' N ~-t E eo -o. ~Jl 8 - " ~ ---- ';; 0 0. I ~ 'C .~ bC ~ 0 u 0 . . .., :a 0 0. " '2 Ol ~ ~ ~ " e " ::0 0. 0. ~ ~ "' 23,44,911,75,8 "' :;; " ."' 0 ~ 0. ·~ " ;;: :;: .~ "" .c 'C 0 "" Ostali Svega: 76237,618,1 4,2 3,0 28,545.6 6,8 21,420,934,5 24,2 3,47,7 3,7 6,3 3,73,7 6,2 9,7 7,6 4,2 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 27 47 74 58 32 8 9230,4 9,8 Radnice Sluibemce DomaCice Llca sa lienim prihod. 27,72,27,3 0,7 32 6 16 38 3 10 I 2,7 2s,o 4,3 11,9 5,4 2 23 4 11 5 17,6 2,5 8,6 10,9 13 2 7 9 25,8 4,17,4 2,8 4,1 5,12,8 101 16 29 II 16 20 II 14,6 2,4 2,4 2,4 - -1 6 1 1 10,5 10,610,5_ -2 -2 2 "' ·~ ~ 6,6 0,7 23,443,3 9 1 32 59 6,5 3,3 <9,1 34,8 6 3 36 32 28 9 81 24,713,3 3,7 14,8 38,3 48,1 20 11 3 12 31 39 392 42,6 6,7 3,3 0,5 27,549,7 167 27 13 2 108 195 7,3 41 48,812,2 - 3 41,5 17 20 5 1915,810,5 5,3 26,336,836,8 3 2 1 5 7 7 48 8,019,714,625,5 II 27 20 35 6,5 9,8 33,7 58,7 6 9 31 54 6,2 16,1 20,9 38,2 5 13 17 31 6,6 25,820,431,6 26 101 80 124 7,.3 24,4 14,6 24,4 3 10 6 !0 5,5 15,821,147,4 1 3 4 9 ~ § .c ".O u 0. " :: " 0 a 0. bC ,Q, " ~ 0 '2 N Ostale Zelje pollOJ.Zaj ,; ~ ~ :::l'O .0 ekon~i -- 13,97,311,1 8 19 10 16 8,7 9,8 6,5 8 9 6 I 1,2 7,4 12,3 10 1 6 6,4 9,2 7,1 3,6 25 36 28 14 12,2 4,9 9,7 2,4 52 4 1 ~p,5_ - -~-"-;'"'-._.,:p;,_,,i«Y-"fM&'-J!ililli Tabela: 5b. ZANIMA-1\fJU LICNA STRAtiUVt>."•w ""'_..... -osta1a L~cni i por.odl]Orui Bol€\St 1 nesreCa u ek0{11)01llllSki (pOloZ.aj s,t.raihwan}a poco~ ___ __) r..6i:rna ne!Sire Ca 1 bolesrt ~ Zan.irrnalUjC I ~ " 'u 2 ' '06 g.~ ·-~ R4 Oij ¢+> t " § p•t-< ll 'S ~ t1 ~ " 15 ~~ •U ~~ I ~to ~ ;t-< !;) ·2 6 2: ~ ·~·a ~>;,> '1'1 <I> •f'l z'P rn I o~ l· '0 0 t>8 Jlg, S" ""n Se1janlke 137 Rad.rrillce 92 Slrt.t!Zbenl~ce 81 392 Dama:Cice Lica 1sa liCt11rrn prfuOd•Offi 41 36,5 50 ·5,1 7 2... , 21 54,3 50 40,7 33 40,8 HiO 58,6 24 57,8 2,2 16,3 2 15 4,9 4 4,1 19,5 17,3 14 14,8 58 2,4 8 1 16 Oatali "' "' "' svega: 762 11 5,0 2,3 9 2,4 1 38 14,3 109 3,1 24 "' "" "' ~ ~~ ~ ·~ z ,. a 19 7.3 iij<S" 15]- SJ.~~\ z 10 z~ ~ 4,4 6 "' :::1 ~·- ·~ 0 5,1 1 z ffi ~ 22,2 -· 28 41,9 33 43,6 171 2.1,9 9 2 ~----- 328 46 28,3 10.5 5,3 1 43,2_ 19 7 4,4 4 3,7 3 1 h 1~~ 13 .1J .;l •<=! " §, "' .5\ ~ 37,0 287 3 - ~ J. .. ~ 11n ~ ... 10,9 " '2 "' 2 i ~ ?. �Tabela: 5c. "' "' "' OPSTENARODNE ZELJE PREMA ZANIMANJU j Zanimanje ~ " ~ l I OpSti razvoJ socijalizma I Privredni razvoj zemlje -~ ! ~ ......... ~-~ ~-l!; ~0 "" ~~ ~=E •o So o:;:: oO. :;:c"O o• • "" o• zo. ~-.-r ~t; • 1? ·~ :R .,..,.::: ~~ ~ .,..., P. ~.5 o• ,.a "0 ~p, Radnice 92 3,3 11,4 44,6 5,4 21,8 29,10 9,8 33841520249 4,3 4 SluZbenice 81 4,9 4 30,8 25 20,9 17 12,3 10 14,8 12 28,5 23 >,a 14,3 19,4 76 5,6 22 13,0 51 17,4 8,9 68 35 4,9 26,8 12,2 4,9 2 11 DomaCice 392 Lica sa liCnim pri- 15 ~" mo ~~ ,!!;,!g ,ll.o <n'" ~c. 1 ~u:t, 00 P.N ;t;E 2,2 3 " 7,3 hodom 41 3 Ostali u 5,3 1 svega · 21,1 4 3,9 762 30 5 6,3 48 •• •• I •• o• -~M o" .o" 00 iil N 0~ •il ~~ 26,2 10,2 7,3· 361410 " • (V • •" ·2 ·c -~:s.g mJS ~curl=ldJ'EI • w'al s~O,I .&,5 >U;;::: ~<II 'tl'..., 6,2 5 58,0 47 7,9 35,9 31 141 3,7 3 6,6 14,8 5B I ~. • .a ;o~ p.o ,jl"' ~ 4,4 0,7 7,3 8,8 8,0 4,4 611012116 3,7 30,8 3 25 ~ • 2,3 3 6,9 • 7,4 6 1,2 1 6,6 4,1 w • 1,2 1 3,2 3' 8,6 14,8. 7 12 6,4 4,6 ~ ffi 4,8 u 31,4 43 26,1 24 20,9 17 31,6 ill 4,9 2,4 7,3 26,8 2.4 4.9 2,4 2,4 4,9 4,8 24,4 5 2 1 3 11 1 2 1 1 2 2 !0 21,1 4 15,8 3 5,3 1 10,5 42,1 2 a 5,3 1 5,3 1 19,3' 9,3 147 7l 12,2 93 7,5 57 38,2 290 2 26,3 10,5 5 2 19,4 21,9 148 167 12,2 ·-~ Eo •• 14,1 51,2 14,2 28,2 8,7 3,6 2,2 13471326'832 9,9 14,8 5B .,..., m.$<~~ ~N'-<o> Iii~.. a 11,1 9 .!4 ~'g ~~ • 2,9 16,B 12,4 2,9 10,2 16,8 9,8 15,3 423·1'7414231321 137 -~ B ~ !l.~ I • "" ~ ~-~ ~ o" Seljanke . ' §• ~0 "I g_g. ·-· ·~ ""l"<l &m o.• ..... 1i) ""' •• ~~ ,gil ·s2 om ·a~ oo "iil~ ,..--.,-- ~ ~· !!f• .s 0 oo ~p~~~~~~ il_os,ta zdravstvol · 0 Zivotni standard gradana I 5,3 1 13,1 100 7,6 16,0 58 122 5,3 5,9 45 5,3 1 1 2 5,1 39 5,6 13 26,3 5,3> 10,5 1 3,7 5,2 28 40 5 5,5 42 29.2 22;J . r. i .,., ~ a: ~; § i r ~ ., . "' "' 0..., O><.O ;.. gg .. ,.,. "' .,,.,. 0"' ~ _, "' "' t:; ~ '" e: ~ ., t;;t "'"' "'"' ·;.. ~"' <0!£" '-'$>' ..., """' ... w Nl~.S::.. "' ~,.,. 0 ,.,."' ~~ ~~ "'"' ..., ..., "',.,. ;.. Co ""' , ~..., -., ,.,.., ,.,. ,.,.., ;.. , "' "'"' t-=lf? lO 0 Ulou(pn<> ami!<e11lranilh Zen a 5:'j "' ~t,..) Co P$~ -"' ~ lO,_ "'"" "' "' "' "' ~{; ~::;:: -;.. ~..., ;,. "'"' ;.,. "' ~ WJ" ~ "' s~ w l;;oo Co ,.,. ,.,. stva naroda ~g~ P<YVU'alialk na stari drn1Stv1eni sl\Sitem Silralh za Ztiwo.t Tilt a Rat """' ~~ _, _, Bsz Sltrahovanja "' ..., '-' "' .::: tLwpogode za zemlju ~ Ul . ;;3 li 5 :; ~ I~ i j :;;t'l!l ~ ~ ~~ §:~ ~~ O'lwpacija od !Sitrane nellre j ~ dir'uge ZOOllj_e_ __ Elemen!J:arrme "' i ~ ..!" ,.,. ~"' i· ,.,. ;.. "'"" "'"" "''"' "' "' "' ~ !:'" ~ Ql B ~ 0' ~. o&mllvo jedliin- ~~ :t"' ;.. ~ i ~. ~: I " ~ "'$ :t: tll ~ "' ;;s e ~ tjj ~ 1:1 ;,:. N ~ ~ ~ "' R' ,. "' ··~·.,,~'"""dii �.co co "' Tabela: 6a. LICNE ZELJE DOMACIO. ~~~~~~---,----------------------.-- -----,-,;;~,--LiCn~ sreCa zdravlje I Zdravlje i sreCa l = c r:! 'd::r(IJI ... ('Q'.,b•-. ~ c.o ~ ..5 .c:::-"' 0 . . - >·.:a ~ o ·~ • .:m :.: c «~ .'C<J .:::::: V "" ~ ·~ ~ e c :a s. cc , ~ ;u 1n cc ~ c e ... ... a OC'Il U ..... Q) +== CIJ co......... .!t:v I'll - ::r -u cc c~o:::::..::::lc:_ -ot>.O.c> =:o c.. :; c: .s a .5o ~ ~-o cc u _g ::s '"' ~ 0 C.c:·Q).;: ""'o ~-.._ 0 .ra. Q) ::::: (IJ Q)',_, (IJ ~ E-< '0 -o ..... N "' v '""c: a:: 0:: ;;3>C.JI~-o*'~ en len £.'"' 0 p., !VI~ ...... C ::I<:~:~ 0 ::l 0. -~ ._,0 <11:1 'II N __ _ 'g5hcc (IJ 5 ::s ..... . 00 • ..... cc ai c;;; o 1 c;; g_t biJ -- ~ .s:. ~-o 0 occo..., ::s...... c. tt:l c. v o. :::~ 5 u ::J ~~fj~ e porodiCnl ekonomski poloZaj cc ..:.:: >CI'l ~"O i c:....., -g o. - ·- "E 'C<J O;g• cc ""~> o >rll <:>~ C.. ::J <ll <U LiCni u porodlci JN ijj:::;' • ....,0 :C ;::; I1J N <ll 0 .... [ v "> •<ll , J , , 1 ' -li:iw·ec-Ec:a.(IJco:rv:o:::-.1 -a; -o1:: .o ~ c. co:~~"~~ ~ 1ii :=o tU ..... ~ o...!:c: o ..S v, Eto.~. .... o E "'=" c o.. 0 ro .... .c. - ~ -.o en :J cn IE 41,2 3,6 4,6 0,5 29,9 48,4 6,2 24,7 24,7 33,0 27,8 2,6 8,2 3,6 8,2 7,7 5,1 7,7 7,2 5,1 5,7 I94 80 7 9 I 58 94 12 48 48 64 54 5 I6 7 16 I5 IO 15 14 10 II Selo 22,7 IS, I 22 5 4 Mesovito naselje 0,4 22,7 36,4 0,4 36,4 I3,6 22,7 27,2 9,I 8 3 5 6 2 I 5 I 8 46,6 9,I 2,3 16 4 Grad 176 82 0,4 -I 25,5 52,8 7,4 25,6 I6,5 31,2 23,Z 5,1 7,4 1.7 -45 93 13 45 29 55 4I 9 I3 3 0,4 I - - 0,4 0,4 -I I 2,2 0,6 5,7 I I,9 9,6 I,7 - 4 I 10 21 17 3 42,6 6,7 3,3 0,5 27,5 49.7 6.6 25,8 20,4 3I,6 25,8 4,I 7,4 2,8 4,I 5,1 2,8 6,4 9,2 7,I 3,6 392 167 27 !3 2 108 !95 26 IOI 80 I24 101 16 29 II 16 20 l I 25 ::16 28 14 Svega ...~ .-"''" ----- """'!!-'i&"'l'J Tabe!a: 6b. LICNA STRAHOVANJA DOMACICA PREMA TIPU NASELJA ~ 11ip nase1ja ·" i 1 ~ ~.~ '0 p:j 41,75 194 Setlo -~ :E 00 •R zg ""' Grald Svega: elronom. polOIZaj ~ i ·~ ~ 0~ .!l ~:;:$ u ~ -w -~~ ...... ~-t 8 ro § "' ., -1.\ ~ ~ ~-~ ~-(! ~ 0 .g -~ §:j§ l "' .,j ~ 0 O.stala· <S~trahwanja J 0 "" "' 111 J ~ 17,01 33 2;57 5 45,36 88 15,46 30 13,40 26 4,12 8 2,i;r7 4,12 8 5 29,36 57 8,24 16 - 22,72 5 - - 40,90 9 .22,72 5 40,90 9 0,45 1 0,45 1 13,63 3 0,45 1 1[,36 42,04 74 19,3'1 34 - 5,11 4,54 8 24,43 43 2;1.7 4 43,62 1i1 17,60 69 3,5-'7 14 26,27 103 5,35 211 22,72 5 42,04 74 4!5~ 176 nase~je <0 Ziil g.~ ~· ~i I ~ 22 M~e&Wilto "' "' 81 615 h I.J~(;ni, i ~odi6n(t Bolest l.i n~a u porodlici I.JiJCna nesreCa i ibolesrt 8 20 2,27 4 392 40,81 160 4,08 16 14,79 58 2,29 9 - 8,9~ 35 9 4,59 18 �... "' 0 Tabela: 6c. OPSTENARODNE i':ELJE DOMACICA PREMA 'i'IPU NASELJA Oplli;ti. razvoj Pdvredni razvoj zemlje socijaltzma "" § Tip naselja • s ~ .~ .,...;:::;~ " " • " • " 0 0 .g .5o '2fll "i: " "• go. .'l.s >0 ··~ o> "~ z~ 0~ o~ ""' Selo 5 9,09 2 13,63 ' 22 ,.~ ~ -~~ Grad Svega; <'tl"""" >·~ 392 29 7 " -- m ,. " - 18,18 9,09 9,09 18,18 2 4 2 4 .. •• 14 36 4 3,82 14,26 19,38 5,61 13,01 l7t34 8,93 14,79 58 35 6B 22 51 76 56 " M.g " ·~ ~ "• s•E "'~ ~;s o. •• Po .. '2~-g ~ N (fl -~ E'P. osta. lo • ,.o >'" •" ., $~ ifiil "" ~0 "" Clj,~ "• E" •0 ·~~ :c:::£ •" •"' ~&! $·~ ~.g I " - " !i.• :l -------- 8,76 30.92 5,15 10,82 8,76 1,5:1 12,88 6,70 4,12 4,63 :H.95 8 62 60 1U 17 3 25 13 9 21 0,45 l 6,81 7,38 12 1> 15 " ~. •.o ~. • • • :a g j zdravstvo 17 18,18 - <lJ ::;I -~~ lS Po • - ." . • ~ oo'U.l '2~-g ~ ...... '0 1U --- jJ 0 0 ['<., - '• s. ~ .~ 4l -~o. 3,97 16,47 20,45 7,95 19,:U 19,83 176 ' §• -"~ p • 2,57 12,SS 18.55 3,09 7,73 14,94 11,85 21,13 15 29 41 6 25 194 Me~oVito naselje • • ~" • • € • ~ o'ii "' ·.at • :c "' ... lb •• •• 7tiil so .,...., .,..., "" ~"' I~ §~ oo o" 00 ·o~ >" >" .E~ ·a :g .§~ •"0 .o ~m . .& ., " ., ""' ,11!i •• Zo. ~- ""' .\1"" <>:" gN I ~'0 ~ Prosveta 2ivotni standard grad:ana 40,90 18,18 13,63 9 4 3 7,38 40,90 6,81 12 13 72 - - 19,31 4,54 7,38 " - a 34 7,90 35,96 6,68 14,79 6,37 4,08 31 141 0,45 0,45 0,45 0,45 l 1 l 1 26 58 16 25 18,13 4 7,38 5,11 5,11 32,95 ' • 13 58 6,63 6,68 4,59 4,84 :U,63 28 27 18 19 124 ,·;.,.,,., h<;-.,.\,h~i·\W!Wh&i'i'$~ ---,~- ~ I ~ ~ \ "' ~ i ~ 0 l ". ~ - .... ~ .. .... ~ "' p. "' tJ> ~ Ukupno ankettranih Zena "' n ~-c::: .... . "' Nesloga na['Oida J1ugoslavije "' "' "' ·"' =sn .... "' <»!!'- 1il OS" "' .... 0 \Oi ........ l:l "' .... 0 "' ~ _01 PO"I"l:1!ilaik s!Jilll"og ~ '" .... "'"' 8l 01 ~ strah za ii;i.'VK>t Tita &I .... .... .... .... $? Rat ., "' Qlm!paclja ~ . "' Elementall'ne nepogode ... ., Bez strahooal!lja .... .., "' .... .... .... .... $; -~ "' "' "'$" .... '" 8 ~ .... "" I "'If'- ~ ~ ~ ~ 0:.~ i; COif'- "' .. . "-'$" COJ" "' .... .... "' "' "' 0 "' .... 1n !:l 0 "' rm;ma ~ "' ;,. ., "' "' .., ... "' .... g. l" 0 !$ ;;] >--l 8 ~ za: zemlju u ~~< 1 1( ~ ~ ;gg ~~ >til ~~ zo >:; [{Jz E:li: >o ~ ~ �~--===------- Tabela: 7a. OPTIMIZAM MUSKARACA U ODNOSU NA PROCENU LICNOG POLOZAJA U PROSLOSTI - SADASNJOSTI - BUDUCNOSTI ProSJost~SadaSnjost Ukupno u usponu stag nira u padu B. 0. I I Sada.Snjost R buduCno~~ u usponu I stagnira )·' u padu / B 0 100,0 .762 100,0 591 83 72 100,0 16 77,6 10,9 9,4 2,1 56,9 64,1 38,5 25,0 434 4,2 379 32 18 100,0 5 87,3 7,4 4,1 1,2 18,5 15,1 41,0 20,8 18,8 141 89 34 15 00,0 3 63,2 24,1 10,6 2,1 24,3 20,8 185 37,5 123 17 39 100,0 6 66,5 21,1 9,2 3,2 0,3 12,5 2 100,0 2 100,0 I '"' I Ukupno .oo., ·~·! II ~'/ "' OPTIMIZAM MUSKARACA U ODNOSU NA PROCENU POLOZAJA DRUSTVENE ZAJEDNICE U PROSLOSTI _ SADASNJOSTI - BUDUCNOSTI I I Sada!njost-budu~nost Ukupno u usponu / stagnira Ukupno u usponu stagnira u padu B. 0. OPTIMIZAM U ODNOSU NA PROCENU LICNOG POLOZAJA NA RELACIJI PROSLOST - SADASNJOST - BUDUCNOST ProSlostRsadaSnjost . Ukupno u usponu stagnira u padu B 0 SadaSnjost R buduCnost Ukupno u usponu 1 stagnira 1 u padu I I 100,0--100,0 I 152 100,0 56,8 865 100,0 18,2 278 100,0 24,3 370 100,0 0,7 11 100,0 I 160 76,1 64,1 744 86,0 14,4 167 60.1 21,3 247 66,7 0,2 2 18,2 I . I 100,0 181 11,9 37,6 68 7,9 41,41 75 26,9 21,0 38 10,3 - 100,0 148 9,7 30,4 45 5,2 17,6 26 9,4 B 0 100,0 35 2,3 22,8 8 0,9 28,6 10 3,6 52,0 22,8 77 8 20,8 2,2 25,8 9 I 81,8 I rzvoz: tabela 11 a ll tekstu 1 tabela 7 a u Prllog u. Tabela: 7b. Proslost-Sadasnjost Tabela: 8a. 100,0 100,0 100,0 762 682 50 100,0 89,50 6,6 77,4 78,9 68,0 590 538 34 100,0 91,2 5,8 6 24,0 ;r 38 5,61 12 100.0 1 74,5 23,5 15,5 8,0 118 106 4 100,0 89,9 . 3,4 l=-5! ·~I 0,4 100,0 3 - - 1 u pa du 100,0 18 2,4 66,7 12 2,0 5,5 I 2,0 27,8 5 4,2 - 1 B 0 100,0 12 1,5 50,0 6 1,0 Tabela: 8b. OPTIMIZAM U ODNOSU NA PROCENU POLOZAJA DRUSTVENE ZAJEDNICE NA RELACIJI PROSLOST SADASNJOST - BUDUCNOST ProSlost~sadaSnjost Ukupno u usponu - stagnira 25,o 3 u padu 2,5 25,0 3 100,0 BO SadaSnjost ~ buduCnost Ukupno u usponu 1 stagnlra 1 u padu I I I 100,0 100,0 1524 1342 100,0 88,1 79,3 76,7 1064 1168 100,0 91,1 4,4 6,0 92 59 1000 64,1 15,71 16,2 240 217 1oo.o I 90,4 ---1 ;61--0,1 24 2 100,0 8,3 100,0 113 7,4 65,5 74 6,3 24,8 28 30,5 8,8 10 4,2 0,9 I 4,2 100,0 35 2,3 65,7 23 2,0 14,3 5 5,4 20,0 7 2,9 - B 0 100,0 34 2,2 20,6 7 0,6 17,6 6 2,5 61,8 21 87,5 Izvoz: tabela 11 b u tekstu i tabela 7b u prllogu. 343' �INSTITUT DRUSTVENIH NAUKA Srez _ _ _ _ __ ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU Sifra QPi!tilne _ _ _ __ B E 0 GRAD Sifra pe>pisnag kruga _ _ Redni broj ru kontreiJ:mku Redni ·bmj upitntka _ _ ANKETA licne i opstenarodne zelje i strahovanja Institut drustvenih nauka u Beogradu i~pi'tuje sta na8e !jude cini zadovoljnim i sreenim, a sta ih s;precava da to postignu. Cilj istraZivanja je i9kljueL'I'O nauCan, •i umoljavate se da odgovorHe 111.a 'SVa pitanja. 1. (A) Svi mi zelimo nesto od zivota. Razmi:slite o tame Sta je za vas bitno u zivotu i Sta biste zeleli da o.stvarite u l>udu6no.sti. Drugim reeima, kwd zamisliie svoju l>uducnost. u najlepsem svetlu ·kako •hi trehalo da izgleda vas zi¥ot da histe hili sre6ni. Ne zurite sa ·odgovorom - Istpitivaoo: ne piSi'te ovde trazanislite. !mate 1i jos neilto da dodate? 34~. �1. )B) A rsada ,ako !Poiledamo drugu stra.nu, ikoja su •vasa strah<>v.anja i !>rlge u \'.ezi bruduiinosti? Drugim creeima, kad zaa:nishlte svoju budu<:nost u najcrnjem svetlu, ikaiko hi onrda izgledao vas Z:ivot? l'l!'iJllivaeu: ne pmite ovde 10 9 P.01lf01Vo podVlaCrllm, n.e Zurite sa odgovor.om. 8 7 6 5 - -··-·-· 4 ~mate li j-<>S ne&to da dDidate? 3 r 2 1 (Ov'de je Qestvica. Pretpostavfuno tla wh lestvice (POKAZUJETE GA PRSTOM) [pretlStavlja za v-as na~JepSU. nacin Ziv·o.ta, a !PO~e lestvic.e (POKAZUJETE GA PRSTOM) najgori nacin zivota). 346 0 -- �I. (CJ Gde se sada, po valiem rn.iSljenju, vii ]ieno na~azlte na ovoj lestvtci (POMICITE BRZO PRSTOM GORE DOLE PO LESTVICI)? ]sp.i~ivaC.U: 111e pl.Site ovde 2 . (A) A sada koje su vase zetje d !llaJde za budue:n'o<st v8JSe zemlje? Ako ~aanislite buduenost J ugo.slavije u naj!epiiem svetlu, kako Ce stvari izgiedati, reeimo, posle de set goilina? I op.iltival!nt: n e pfSirte 0 vde Brqj steyemce - - - I. (D) Gde ste sta;ja>i na Iestviici pre pet godina? Broj stepenice lmaJte !li jos ne:Sto da dodate? I. (E) Sta m>slite gde cete l>iti na ,t<,stvici pos!e pet godina? . Broj stepenice - - - 348 349 �2. (B) A'koj,a su vasa strahova.nja i 'brige.za 'bllduenost va5e ·zeunlje? Ako rza.mislite budu6nost Jugoslav!je ·u najcrnjem svetlu, 'ka<ko •ce stva.ri ~Iedwti poole dese't g."dillla? lsrp.iifliva.5u: ne rp;illlte ovde 2. (C) A •sarda, rpagledajmo orpet na lestvicu, i pretposta<Vlmo da su na vrhu lestvice va'Se najlep.Se nade za J·1.11goslavij-u lo;pj)tiv.,au: ne pisiite <>vde (POKA2ITE PRSTOM), a na dnu lestvice vasa najvei:a strahovanja (POKAZITE PRSTOM) (POMICITE BRZO PRSTOM GORE DOLE PO LESTVICI). Gde se, :po va:Sem mii!Sljenjru, Jugosla:vilj.a na- la21i sada na lesrtvdci? Broj st<Wooice - - - 2. (D) Gde je JugoslaV!\ja hila pre pet godina? rm ..te li jloS neSto da dodate? Broj stepenice - - - 2. (E) Gge .(:e na l"stvici Jugoslav"ja biti posle pet godina? Broj srtepenice - - - 351' .351} �I. P 0 L mliSki zenskii 1 2 7. 2. DATUM !ROEIENJA: dan godlna 3. DA LI STANUJETE u SELU, GRADU ILI MESOVITOM NASELJU VERSKA PRIPADNOST PO UBEEIENJU 1 PravoslavaJll 2 Rimokatollk mesec Bez vere 3 fulal!nska· verska. zajed•ni- . ca · - 4 u selu u gradu 8. 6 Bez odgOV<>ra - 3 5 Ostale veralspovesti 2 u meSovftom naselju Rr<Jtesta111t (Evangelist) - 1 7 ZANIMANJE __________~--~~~~ neo.Zenjen-neudata- 1 Delatiwst ·nepoznata IndUSI:rij a i rudarstw Polj•<>privreda i sumar- oZeni]en-udata - 2 stvo "'"" - udoJVac-udov!ica 3 razveden-razved·ena 4 9. VRSTA DELATNOSTI 4. BRACNO STANJE 2 3 4 - Grardev.inarstv·o SaobraJcaj ,; veze 0 1 ugostilte'Ljstv<> . _:, - ·5 Za:n.atstw i komuna.l!ne uS!Jwge - 6 Trgov>na, i ~rizarn. - Kuiltu'!"no-;prosvetna 7 8 Sodjallno-'idrmtvena Organi drliavnil, vlaostii i 1.\Prave, praVIOSUde Jiina:nsije· i li<redit, lica ZII!P'Os!er:t'a i.tJPOlii>~kiin ; 1Struc · 5. !MATE LI DECE kovtrtim organ:irz8!Cij annal pri[>adnici oruliamh for.' ' madja -· OStale n!l!Ptfld· ·. ne'imen<>V8Jlle 6. 352 NARODNOST 9 dela'tnoMi (obavezno naveSti) Van delatnoshl. X y 353' �10. ZANIMANJE OCA·-~------ 11. SKOLSKA SPREiMA _ _ _ _ _ _ __ 12.. AKO JE POLJOPRI- VREDNIK I ZIVI NA SELU Da au radi na svoj<>j zeml!ji 1 Da 1i rald.i u qp5toj zemljoraldniCkoj zadruzi iti .poJiiopr;,.,red'nOI!ll'dobru 2 Ostali sluca,ievli 3 b) za rpoljoprivredn;ke (prosel!ni neto meseCni prlhod u protekloj godini) (velil!ina zemlj. poseda u hektarirna) 14. NAPOMENA: . Anketiranle.oba"4,eno - :.· .ad· - - - - - d o KONTROLU IZVRSIO: (potpts 354 ts:Pltlva~a) Svetozar Culibrk ZELJE I :STRAIHOVANJA NARODA JUGOSLAVIJE 13. EKONOMSKO STANJE a) za napolJ<\Privrednilke SADRZAJ (potpis kontrolora) Hll!dllej Kantl'ill: Breidgl0'10r 1. U!"()d 2. Lfliiie - - - zE!lii" - - s. Licna ISfJrahov.aJni:i'• - 4. NaiCioo.a~e Mli.e 5. Nlicvooalina >iboorhoi\Tanjia 6. Ze]Jje d mraihovainl:i'a ~radana \PO .repub~ikaana 7. 'z.Jk.ljiUCaJk 8.Reziane--------- 3 7 19 35 47 87 102 148 163 �I SADRZAJ Zlata Grebo ZEWE I STRAHOVA!NJA JU:OOSi:.OVENSKE ZENE ! ;, r y: I ! l I -;:-::<:. 1. UIVod 2. Opi§ti teorljslti dkviri 3. Meti>rldl~i [pll1il<jtwp ~ 4. OpSti p.regiled .rezu.J;talta anikete 5. Utrea!j slar<lls!ne st11.>lo1h>re na lZBlie i 1Strah01van~a i na polooaJj na olkali 6. Uticfl!.i br"&l" stnull<ture na zel~e i :strahovanj-a i na IPOlo2Jfl\i na rresWkli - - - - 7. Uficaj me!Sta stanc>Van!j•a na ·fulj;, i ~tra,hovanja i na pdli<>Zalj tna ilestvici 8. Ui11lcaJj iikohSke :>;preane na fulli<> 'i 01trahwan'ja i na po[bZfl\i<naskalii--------9. Utioaa ooc'iO"'.PI'Of""ibnailine IStrulklture na zei\J<> i strahqvarrjja i tna iPdlooaj na lestvlci 10. Za'k!iin>caik 11. Rezime - 179 180 188 200 215 232 246 262 277 298 307 �1I.zdaje INSTIWT DEIUS'l.WElNIH NAUKA lleo~wa<! N""ijdinog llr<>Ilita 45. Te!iiiii&Ii urediirllt · · ARSE iN" I iN Slaiv!<o l Stampa: »RADISA TIM OTIC~ .- aeograd, Ob1Uc5ev venae 5 - 1965. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Želje i strahovanja naroda Jugoslavije / Želje i strahovanja jugoslovenske žene Creator An entity primarily responsible for making the resource Svetozar Ćulibrk i Zlata Grebo Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Institut društvenih nauka, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1965 Rights Information about rights held in and over the resource Institut društvenih nauka, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 27-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 354 str. društveni položaj ekonomski status Jugoslavija socijalni status socijalno istraživanje