1 10 5 http://www.afzarhiv.org/files/original/1fcca515bd78ebada74e8b8153a67c0c.pdf 958031bc1d2b69b06558dba81be28ba2 PDF Text Text ŽENSKO PITANJE U SRBIJI U XIX I XX VEKU ��NEDA BOŽINOVIĆ ŽENSKO PITANJE U SRBIJI U XIX i XX VEKU ��rano preminuloj ćerki Mirjani CENTAR ZA M f E p K N J I 2 N I C ^ in b v. r.^ sign ��SADRŽAJ UVOD...........................................................................................................................................0 FEMINIZAM U EVROPI U XIX VEK U ................................................................................. 7 1. Feminizam na prelazu u X IX v e k .........................................................................................7 2. Položaj žene u kapitalizmu - ideje i p o k re ti........................................................................9 3 'Teoretičar liberalnog fem inizm a Dž. S. M i l ......................................................................12 14 4. Teorija socijalističkog fem in izm a ............... 5. Ostvarivanje prava na jednako obrazovanje.....................................................................16 6. Pravo g la s a ........................................... IV 7. Ženski pokret u Sjedinjenim Američkim Državama .......................................................18 ŽENE U VOJVODINI I U SRBIJI - PRVA POLOVINA XIX V E K A ...............................20 1. Opšte prilike, počeci pismenosti ..........................................................................................20 2. Položaj žene početkom X IX v e k a ......................................................................................... 21 3. Žene u Vojvodini i prve učenice.......................................................................................... 22 4. Prosvetitelji i prve ideje o školovanju.................................................................................23 5. Počeci kulturnog preobražaja u S r b iji................................................................................26 6. P osela...................................................................................................................................... 27 7. Pravni položaj že n e ................................................................................................................ 29 UJEDINJENA OMLADINA SRPSKA I EMANCIPACIJA Ž E N A ................................... 30 1. Osnivanje Ujedinjene omladine srp ske ............................................................................. 30 2. UOS i organizovanjc ž e n a .................................................................................................. 31 3. Ideolozi UOS o ulozi žene .................................................................................................... 34 4. Draga Dejanović - prva fem inistkinja ...............................................................................36 5. Shvatanje Svetozara Markovića o ženskom p ita n ju ........................................................37 6. Omladinska i socijalistička š ta m p a ................................................................................... 44 OBRAZOVANJE ŽENA U SRBIJI U XIX V E K U .................................................................51 1. Osnovno obrazovanje ženske dece ......................................................................................51 2. Viša ženska š k o la ................................................................................................................... 53 3. Ženska deca u gim nazijam a.................................................................................................55 4. Studentkinje na Velikoj školi i na U niverzitetu............................................................... 58 PRVA GENERACIJA SOCIJALISTKINJA U S R B IJI........................................................61 1. Socijalistkinje - prve studcntkinjc u inostranstvu ..........................................................61 2. Rad i sudbina prve generacije so cijalistkinja................................................................. 62 3. lika. Marković ....................................................................................................................... 64 ŽENSKA DRUŠTVA................................................................................................................ 66 1. Prva ženska, društva - osnivanje i počeci r a d a ................................................................66 2. Žensko društvo - Škole i ustanove..................................................................................... 67 3. Osnivanje novih ženskih društava..................................................................................... 69 MEĐUNARODNE ŽENSKE ORGANIZACIJE I SRPSKI NARODNI ŽENSKI SAVEZ... 71 1. Mirovni pokreti i že n e .......................................................................................................... VI 2. Međunarodne ženske organizacije i osnivanje Srpskog ženskog saveza......................V3 3. Rad Srpskog narodnog ženskog saveza............................................................................ V5 ZANIMANJA I ZAPOSLENOST ŽENA POČETKOM XX VEKA....................................V 8 1. Zanimanja že n a ................................................................................................................... V 8 2. Položaj žena u zanim anjim a.............................................................................................. V9 3. Učiteljice, nastavnice, lekarke............................................................................................ 80 4. Prva ženska, radnička, organizacija - S v e s t......................................................................82 5. Sekretarijat žena socijaldemokrata.................................................................................. 83 �ŽENSKA ŠTAMPA.................................................................................................................... 85 1. Prvi ženski časopis u Srbiji - „Vospitatel ž e n s k u " ................................. ...................... 85 2. „Domaćica" i druga ženska štampa do Prvog svetskog r a t a .......................................86 ŽENE U RATOVIMA............................................................................................................... 89 KRATAK OSVRT NA POLOŽAJ ŽENA U ZEMLJAMA KOJE SU 1918. GODINE UŠLE U SASTAV KRALJEVINE SRBA,HRVATA I SLOVENACA................................91 1. Bosna, i H ercegovina........................................................................................................... ... 2. Crna G o ra ............................................................................................................................. ... 3. H rva tsk a ............................................................................................................................... 95 4. M akedonija............................................................................................................................ 97 5. S lo ve n ija ................................................................................................................................ 98 ŽENSKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1918-1941...............................................................100 1. Opšti podaci ..........................................................................................................................100 2. Ženski radnički p o k r e t.......................................................................................................10 1 3. Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca ............ 104 4. Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava - Ženski p o k re t....................... 109 5. Alijansa, ženskih p o k re ta ..................................................................................................... 112 6. Nova fem inistička društva...................................................................................................114 7. Om ladinske sekcije i om ladinke u ženskom p o k r e tu .....................................................116 8. Stvaranje masovnog ženskog p o k re ta ............................................................................... 118 9. Nastajanje antifašističkog ženskog p o k r e ta .................................................................... 119 10. Ženski lis to v i........................................................................................................................12 1 11. Nesuglasice u A lijansi ženskih p o k re ta ......................................................................... 122 12. „Žena dana.su i akcija za. pravo g la s a .............................................................................123 13. Prestanak rada Alijanse ženskih p o k re ta ...................................................................... 125 14. Kom unistička partija Jugoslavije i žensko p ita n je ......................................................127 ŽENE U RATU - ANTIFAŠISTIČKI FRONT Ž E N A ....................................................... 130 1. Otpor okupatoru ..................................................................................................................130 2. Žene i pripreme za oružani o tp o r.......................................................................................130 3. Organizovanje žena - definisanje njihovih ciljeva i za d a ta k a ...................................134 4. Žene u vojnom sanitetu i žene bork i n j e ........................................................................... 135 5. Stradanja žena u Srbiji ...................................................................................................... 140 6. Osnivanje Antifašističkog fronta žena. Jugoslavije........................................................141 7. Osnivanje Antifašističkog fronta žena u S r b iji.............................................................. 144 8. Žene u organima vlasti ....................................................................................................... 145 9. Druge ženske organizacije u. ratu ....................................................................................14® ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA U OBNOVI I IZG RA D N JI................... :................. 148 1. Slobodne i ravnopravne ......................................................................................................148 2. Prve akcije žena posle završetka ra ta ................................................................................14Jj 3. Prvi petogodišnji plan i. aktivnost ž e n a .......................................................................... 4. Dečje ustanove, zapošljavanje žena ................................................................................ 5. Skidanje žara. i feredže...................................................................................................... 6. R ad na prosvećivanju ž e n a ................................................................................................^ 7. Pravni položaj žena.............................................................................................................. rj? 8. Međunarodne v eze ............................................................................................................. UKIDANJE ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA I OSNIVANJE SAVEZA ŽENSKIH DRUŠTAVA....................................................................... 1. Žene su subjekti svog vlastitog oslobođenja................................................................... 10 1 2. Posebno organizovanje žena - d a ili n e ? ....................................................................... 3. Organizovati žene suprotno iskustvim a p ra k se ............................................................. 100 4. Otpori i kom prom isi............................................................................................................100 j” �SAVEZ ŽENSKIH DRUŠTAVA JUGOSLAVIJE (1953-1961)....................................... 171 1 Smanjivanje aktivnosti žena u novim u slo vim a............................................................ 171 2 Rod na selu - opismenjavanje, zdravstveno i domaćičko prosvećivanje.................... 173 3. Zaposlenost i položaj žene u r a d u 174 4 Promene položaja žene u braku i porodici..................................................................... 175 5. Modernizacije u oblasti domaćinstva i svakodnevnog živ o ta .......................................176 6. „Porodica i domaćinstvo “ ................................................................................................ 179 7. Zapošljavanje žena ............................................................................................................ 180 8. Ukidanje Saveza ženskih društava...................................................................................181 KONFERENCIJA ZA DRUŠTVENU AKTIVNOST ŽENA (1961-1965).................... 185 1. Od samostalne organizacije do postepenog integrisanja u S S R N ..............................185 2. Problemi dečje za štite ......................................................................................................... 187 3. Planiranje porodice.............................................................................................................187 4. Problemi društvenog položaja žene u samoupravnom d r u š tv u ................................... 189 5. Konferencija za društvenu aktivnost žena kao pomoćno telo Socijalističkog saveza .... 192 6. Pokušaji posebnog organizovanja žena ........................................................................... 195 7. „Žena danas “ ........................................................................................................................196 8. Međunarodne v e ze ............................................................................................................... 196 FOTOGRAFIJE........................................................................................................................197 NOVE INICIJATIVE............................................................................................................... 219 PRILOG..................................................................................................................................... 223 OSNOVNI STATISTIČKI PODACI O POLOŽAJU ŽENE U JUGOSLAVIJI 223 1. Posleratna situacija - opšte napomene ............................................................................ 223 2. Stanovništvo..........................................................................................................................224 3. Iskorenjivanje nepism enosti...............................................................................................225 4. Učenice u osnovnim, nižim i srednjim šk o la m a ............................................................. 227 5. Studentkinje na višim i visokim školama, fakultetima i umetničkim akademijama .. 229 6. Zaposlenost ž e n a .................................................................................................................. 230 7. Zdravstvena zaštita žene..................................................................................................... 231 8. Dečje ustanove ..................................................................................................................... 233 9. Učešće žena u Saveznoj, republičkim, pokrajinskim i opštinskim skupštinam a 233 TABELE....................................................................................................................................236 UMESTO ZAKLJUČAKA......................................................................................................251 SUMMARY.............................................................................................................................. 256 1. Serbia and Vojvodina (1804-1918) ................................................................................. 256 2. Yugoslavia Between the Two Wars (1918-1941)............................................................258 3. Women in the People's Liberation War (1941-1945)..................................................... 260 4. Women's Issue in Socialist Yugoslavia............................................................................261 ODABRANA LITERATURA.................................................................................................266 IMENSKI REGISTAR........................................................................................................... 271 ��Krajem XVIII i početkom XIX veka, inspirisani evropskim prosvetiteljstvom, misao o emancipaciji žena prvi put na ovim prostorima - tačnije u Vojvodini - pri­ hvatili su, delimično, Orfelin, još potpunije Dositej Obradović i Jevstahija ot Arsič. Kasnije su ih u praksi, naročito u pitanjima školovanja ženske dece, sledili i drugi. Ekonomski i u svakom drugom pogledu nerazvijena Srbija, tek izašla iz borbe za oslobođenje od Turaka i iz revolucije, tražila je puteve svog napredovanja. Najpre preko Srba koji su u Srbiju dolazili uglavnom iz Vojvodine i drugih k rčeva Austro­ ugarske, a kasnije preko mladih ljudi koje je slala na školovanje u inostranstvo, prihvatila je civilizacijske evropske tekovine i različita shvatanja o uređenju novog društva u nastajanju. Načela Francuske revolucije o slobodi, jednakosti i svojini našla su svoj odraz u konstituisanju mlade srpske države i njenog zakonodavstva. I, mada su dugo zadržavala relikte srpskog ruralnog patrijarhalnog društva, na izvestan način ta načela reflektovala su se i na položaj žene u toj novoj zajednici. Čini se da se ne može govoriti o emancipaciji žena u Srbiji u XIX veku bez uvida u tadašnje ideje i praksu o tom pitanju u ostalim evropskim zemljama, kao što se ne može preći preko opštih društvenih prilika koje su tada vladale u Srbiji. Da bi se stekla makar približna slika o istinskom položaju žena u Srbiji potrebno je - pored opisivanja tog stanja - uporediti ga sa položajem žena u drugim zemlja­ ma. Ma koliko da su takva upoređenja nepotpuna, često i neadekvatna, ona ipak pružaju osnovnu orijentaciju o tome u kakvom su položaju žene Srbije bile na poče­ tku XIX veka, u odnosu na žene u drugim evropskim zemljama, u pogledu osnovnih kulturnih, građanskih, ekonomskih i političkih prava. Ta upoređenja pokazuju daje u ustaničko-revolucionarnoj Srbiji, zaostaloj u svakom pogledu, položaj žene menjan nabolje, da su one u relativno kratkom vre­ menu uz sve teškoće i otpore dostigle u osnovi sličan stepen emancipacije koji su imale i žene u većini ekonomski manje razvijenih zemalja Evrope. U drugoj polovini XIX veka žensko pitanje okupiralo je sve misleće napre­ dne duhove u Srbiji; oni su svojim idejama i praksom nastojali da načnu nasleđena shvatanja, teško iskorenjive običaje, versku i kulturnu zatucanost. Ideje prosvetitelja, m aterialist a, radikalnih filozofa, raznih socijalističkih struja, primenjene na položaj žene, kao i praksa u menjanju njenog položeja, još u XIX veku - nasleđe su koje nam je ostalo. Na toj potki, u prvoj polovini XX veka, nove generacije žena u Srbiji mogle su da nastave u drugim, nešto povoljnijim uslovima, rad i delovanje na emancipaciji žena u svim oblastima društvenog života, kao i rad na njihovom samoosvešćivanju. Još od vremena kada sam pre Drugog svetskog rata prišla ženskom pokretu impresionirale su me žene koje su začinjale i razvijale ženski pokret. Ne manje ose- �6 ćarga g^jim prema ženama svoje generacije koje su, naročito u ratu, ne štedeći sebe, pa ni svoje živote, dale svoj puni doprinos za ostvarenje fundamentalnih pretpo­ stavki ženskog oslobođenja. Moje duboko ubeđepje je da su žene svih generacija, u svom vremenu sa svim njegovim i svojim vlastitim ograničenjima, uradile što je bilo moguće. Nažalost, stalno prisutna patrijarhalna svest - tako snažno ispoijena u ovom ratu - ruga se svim slobodarskim idejama, svim težnjama žena za h u m a n i, jim odnosima među polovima. Sva dostignuća žena teži da poništi, a u najmanju ruku da ih omalovaži. Umesto daJjeg širenja njihove slobode i afirmacije njihovih ljudskih vrednosti primerenih ovom vremenu, svedoci smo da se ženama nudi vra­ ćanje u davna vremena i ovekoveči ženska potčinjenost. Ovaj rad je pokušaj da se na svetio dana izvuku tokovi misli koje su struja­ le srpskim društvom o oslobađanju žena, napori prvih feministkinja i feminista da smelo ukažu na patrijarhalno okruženje u kojem su žene živele, da lome stare i umesto njih ustoliče nove vrednosti, koje bi kao krajnji rezultat imale to da žena u budućnosti konačno postane ravnopravno ljudsko biće. To je i pokušaj da se na jednom mestu prikaže istorija pokreta žena u Srbiji, da se ukaže i na napore i upor­ nost samih žena da doprinesu promenama, da menjaju svoj status, na podršku i osporavanja koje su u tome imale. Jer, one su umnogom zaboravljene - o njima isto­ rija malo piše. X �FEMINIZAM U EVROPI U XIX VEKU 1. Feminizam na prelazu u XIX vek U Francuskoj, kolevci evropskog feminizma, reč feminizam prvi put se javlja početkom XIX veka. Notirana je u rečniku Robert 1837. godine, gde stoji daje femi­ nizam „doktrina čiji je predmet širenje prava i uloge žena u društvu4. Reč je prvi * upotrebio Šari Furije.1 U prvoj francuskoj revoluciji, 1789. godine, žene su učestvovale naviše na­ čina: bile su u brojnim oružanim odredima, a osnivale su i posebne ženske borbene odrede, radile su u pomoćnim vojnim službama, osnivale su mnoštvo ženskih i mešovitih klubova koji su pomagali revoluciju. Usput, one su preko mnogobrojnih pe­ ticija Ustavotvornoj skupštini tražile pravo glasa, pravo na jednako školovanje i izjednačenje sa muškarcima u građanskim pravima.2 Sve što je u zapadnoevropskoj književnosti i filozofiji u XVII i XVIII veku nastajalo kao misao o jednakosti žena i muškaraca, kondenzovano je uoči Francu­ ske revolucije u delima i praksi francuskih feministkinja i feminista - najpre Kondorsea, Olemp de Guž i Fransoa Boasela, kao i u delima Engleskinje Meri Vulstonkraft i Nemca Teodora Hipela. Inspirisana idejama radikalnog liberalizma, Meri Vulstonkraft je napisala delo Odbrana prava žena (Windication of the Right of Women), u kojem je izložila svoja shvatanja o pravima žena. Smatrala je da će se oslobođenje žena postići jed­ nakim i zajedničkim vaspitanjem ženske i muške dece i omladine. Po njenom mišlje­ nju, takvo vaspitanje za decu iz građanske klase ključ je za rešavanje ženskih prob­ lema. Dva pola su stvorena da žive zajedno i od detinjstva ih treba navikavati na zajednički život i zajedničko obrazovanje, tako da i žene i muškarci uče iste stvari i na isti način. Takođe, ona propagira i pravo žena da se bave svim zanimanjima kojima se bave muškarci, jer je to za siromašne žene pitanje njihovog opstanka. Pi­ tanje političkih prava žena u njenom delu u drugom je planu.1 Ekonomist, sociolog i matematičar, sekretar Francuske akademije, Kondorse, u vreme Francuske revolucije, 1789-1795. godine, kao član Zakonodavne skup­ štine, podnosio je predloge da se ženama da pravo na obrazovanje kao i pravo glasa. Svoja gledišta sažeo je u sledeće tvrdnje: muškarci su razorili princip jednakosti; mirno su lišili polovinu čovečanstva građanskih prava; prirodno je pravo žene da LAndree Michel, Le feminisme, Presse universitaire de France, deuxieme edition, 1980. Isto, str. 50-55. a Sheila Rowbotham, Svest žena - svet muškaraca, Beograd 1983, str. 4-10. �8 se protiv toga buni; žena nije inferiorna - razumna je. Razlike među polovima, po njemu, nastaju zbog nejednakog vaspitanja žena i muškaraca. On se zalagao za pot­ punu ravnopravnost žena, u skladu sa Deklaracijom o pravima čoveka.1 Spisateljica Olemp de Guž, po ugledu na Deklaraciju o pravima čoveka i gra­ đanina, 1791. godine, napisala je Deklaraciju o pravima žene i građanke. U toj De­ klaraciji ona je zahtevala da se otkloni dvosmislenost koju izaziva termin ljudi i umesto tog term ina unela je term ine građanka!građanin i muškarac/žena. Smatra­ la je da su žene hrabrije od muškaraca, da se one rađaju slobodne i da moraju imati ista prava kao i muškarci. Prem a njoj, Deklaracija o pravima čoveka i građanina, primenjena na ženu, podrazumeva da su neotuđiva prirodna prava žene: sloboda ograničena samo slobodom drugog, svojina, sigurnost i, naročito, pravo na otpor ugnjetavanju. Svaka vlast koja ne proizlazi iz volje koju izražavaju i muškarac i že­ na - ništavna je. Ona se zalagala za apsolutnu ravnopravnost žena i muškaraca, za pristup žena svim funkcijama, za podjednako učešće žena u svim obavezama, kao i u kontroli administracije. Po njoj, brak je ugovor muškarca i žene koji trcge dok tr^je uzajamna naklonost. Olemp de Guž je izrekla i poznatu misao: „Žena ima pravo da se popne na giljotinu. Ona mora imati pravo da se popne i na govornicu".2 A pošto je zaboravila na „vrline koje pripadaju njenom polu" giljotinirana je 3. de­ cembra 1793. godine.3 Fransoa Boasel, socijalist-utopist, propagirao je uništenje braka kao insti­ tucije koju je izmislio muškarac da bi osigurao svoje carstvo. Smatrao je da su pri­ vatno vlasništvo, religija i brak suprotni društvenim interesim a.4 U Nemačkoj u to vreme slične ideje je zastupao publicista Teodor Hipel u svom delu O poboljšanju građanskog položaja žena, koje je 1790. godine objavio pod pseudonimom. To delo se sm atra prvim manifestom nemačkog feminizma.5 Godine 1789, Francuska revolucija je stvorila preduslove za realizovanje ideje o ravnopravnosti žena i muškaraca. Žene su u njoj učestvovale podjednako kao i muškarci. No, one su svoju borbu za ostvarenje ženskih prava podredile borbi protiv feudalizma. U revoluciji su preovladale snage građanskog staleža i sitnog seljaštva i njihove vođe, te su žene - umesto da im se zahvale za njihov doprinos u borbi za novo društvo i umesto priznanja koje su svojom borbom zaslužile - odvo­ dili u zatvore, a mnoge su poslali i na giljotinu. N^jpre zato što su zahtevi žena za ravnopravnošću u imovinsko-pravnim odnosima, koje su one u revoluciji postav­ ljale, ugrožavali mušku dominaciju i, što je još važnije, predstavljali potencijalnu opasnost za privatno vlasništvo.6Građanski zakonik, poznat i kao Napoleonov za­ konik, donet 1804. godine, spretno je prilagodio rimsko, kanonsko i običjgno pravo novim odnosima uspostavljenim buržoaskom revolucijom i postao jedan od osno­ va novog buržoaskog društvenog sistema. Prem a ženi tgj zakonik je bio izrazito neprijateljski. Na pragu novog vremena, koje je u prvi plan isticalo slobodu ijedna1 M a lte Albistur, Daniel Armogathe, Histoirc du fćminismc franqais, Ed. Des femmes, kiy. I, str. 307-344; Leon Abensour, Histoirc generale du fćm inism c dcs origincs a nos jours, Delgrave, Paris 1921. 2 Andree Michel, n. d, str. 53. 3 M a lte Albistur, n. d, str. 318-338. 4 Isto. b August Bebel, Žena i socijalizam, Beograd, 1956, str. 226-227. f Simon de Bovoar, Drugi pol, knj. I, str. 19 i 153-155. > �kost u svim pravima, pa i u pravima svojine, mogao se očekivati liberalniji odnos prema ženi. Ali, suprotno tome, zakon je ukinuo i poslednje tragove prava koje su žene određenih slojeva imale u ranijem društvenom sistemu: pravo na samostalno obavljanje zanata, pravo na članstvo u cehovima, pravo plemkinja da samostalno raspolažu svojom imovinom, pravo predstavljanja i pravo glasa u staleškim organi­ zacijama, obavljanje svešteničkog poziva, i slično. Iako je donet odmah nakon revolucije, kao njena tekovina, Napoleonov za­ konik je mužu dao vlast nad suprugom i uspostavio vlast oca porodice. Cilj braka je reprodukcija, muškarcu pripadaju javni poslovi, sticanje i odlučivanje o nasleđivanju stečene imovine, a ženina je dužnost da se brine za dom i porodicu. Zakonik je udatu ženu, u pogledu pravne sposobnosti, sveo na maloletnicu, uporedio je sa kriminalcima i mentalno zaostalim, i za njenog staratelja odredio muža; ograničio je uslove za razvod braka, zabranio istraživanje očinstva, a odnose među supružni­ cima postavio na odnose posedovanja. U jednoj primedbi na nacrt ovog zakona sto­ ji: „Žena, deca, maloletnici, sluge nemaju svojine, jer oni su sami svojina: žena zato što je deo muškarca, deca zato što su njihov proizvod, sluge jer su prosto oruđe; njihovo vreme, njihov trud, njihove industrije - sve pripada gospodaru*'.1Francu­ ski građanski zakonik značajno je uticao na zakonodavstva više evropskih zema­ lja; takođe i na Srpski građanski zakonik iz 1844. godine, posebno u delu koji se odnosi na položaj žene u braku i u građanskim pravima. 2. Položaj žene u kapitalizmu - ideje i pokreti Ograničenja nam etnuta ženi postajala su sve veća kočnica ekonomskog ra­ zvoja a ugrožavala su i njenu egzistenciju. Još krajem XVIII veka, industrija u ev­ ropskim zemljama je apsorbovala veliki broj žena lišenih sredstava za život usled propadanja kućnih zanata i kućne radinosti, kao i zbog osiromašenja seljaštva. Osavremenjivanje industrije, tj. uvođenje mašina, omogućilo je zapošljavanje fizi­ čki slabije radne snage, pa je i broj zaposlenih žena i dece stalno rastao. Za fabrikante ovakva radna snaga je bila rentabilnija jer je slabije plaćena, a uticala je i na smanjivanje nadnica muškaraca. Beda radničke porodice naterala je žene da prihvataju nečovečne uslove rada - u pogledu dužine radnog vremena, higijenskih i drugih uslova i, naravno, visine nadnica. Uslovi stanovanja samo su potencirali eksploataciju kojoj su žene, muškarci i deca bili izloženi. A prostitucija je bila neizbežni pratilac bezdušnog izrabljivanja radnica, kao dodatni izvor prihoda za održa­ vanje golog života.2 Žene iz vladajućih slojeva živele su lagodno u blagostanju, a ako su se i bavi­ le politikom i feminizmom - bila je to više salonska zabava dokonih. Supruge ban­ kara, trgovaca i industrijalaca oponašale su luksuz i način života na plemićkim dvorovima, no počele su da se bave i finansijskim transakcijama. Žene osiromaše­ nog seoskog plemstva, žene iz srednjih i nižih slojeva, činovničkih krugova, sitnih LM alte Albistur i D. A, n. d, knj. II, str. 359-370. z August Bebel, n. d, str. 88, 121-126, 264, 291, 295; Simon de Bovoar, n. d, knj. I, str. 163-164; Andree Michel, str. 58-60; Karl Marks, Kapital, Treće izdanje, Tom I, Beograd 1958, str. 288-290, 333-335, 337, 355-360; dr Saša Đuranović-Janda. Žena u radnom odnosu, Zagreb 1960, str. 14-38. �10 trgovaca, zanatima i sličnih zanimanja sve manje su bile u mogućnosti da svoju eg­ zistenciju obezbeđuju udajom. Stoga su sve glasnije postavljale zahteve za školovanjem i profesionalnim obrazovanjem. Zapošljavanje na što povoljnijim poslovi­ ma za njih je značilo obezbeđenje života, a da bi to postigle bilo je neophodno da steknu potrebne kvalifikacije.1 Surova eksploatacija radnika i radnica izazvala je mnoge kritike kapitali­ stičkog načina proizvodnje i raspodele, kao i kritiku svih političkih i međuljudskih odnosa nastalih na tim ekonomskim temeljima: na neograničenom individualiz­ mu i slobodnoj konkurenciji. Uočena je posebno teška situacija žena i dece; na nji­ ma su se reljefno prelamale sve posledice jednog sistema u kojem je profit postao vrhovni zakon. Među piscima, političarima, ekonomistima i filozofima pojavljuju se reformisti koji traže da se poboljša funkcionisanje postojećih društvenih insti­ tucija, da se izvrši reforma obrazovanja, da se zaštite radnici i radnice, posebno že­ ne i deca. Udružujući se u razne vrste kooperativa, pojavljuju se i ideolozi koopera­ tivnih pokreta i prvi socijalisti-utopisti koji traže mogućnosti promene vladajućeg sistema. Značajniji predstavnici svih socijalističkih struja u okviru svojih vizija bu­ dućeg društva razm atrah su i položgj žena u društvu, porodici i braku, dajući im manje ih više značaja. U Engleskoj je Vilijam Tompson, 1825. godine, uz saradnju Eni Viler, napi­ sao Apel u kojem je istakao da se oslobođenje žena ne može postići u sistemu č|ji je osnov slobodna konkurencija. Jer - nejednaka moć proizvodi i nejednake posle­ dice. On je zagovarao društvo zasnovano na dobrovoljnom udruživanju i saradnji u kojem bi žene bile ravnopravne. Protivio se dominaciji muškaraca i instituciji braka, jer je brak po njemu doživotni zatvor za žene. Zalagao se, takođe, za eko­ nomsku samostalnost žena, za njihovo pravo na rad, ah i za odgovornost društva u podizanju i vaspitanju dece i za društvenu podršku materinstvu. Upoređivao je položaj žena sa ropskim položajem crnaca i crnkinja. Smatrao je da su žene potčinjene, jer su fizički slabije i opterećene brigom o deci. U njegovo vreme u Engleskoj se javljaju protesti žena protiv porasta cena, kao i prvi pojedinačni zahtevi za pravo glasa.2 U Francuskoj revoluciji, od 1830. godine, uporedo sa buržoazijom i radni­ štvom, ponovo su se zatalasale i žene svih slojeva. Socijalisti su nudili nove kon­ cepcije o preobražaju starog i uređenju novog društva, kao i nove koncepcije o od­ nosima m uškaraca i žena, i novu praksu u eksperimentalnim kooperativnim dru­ štvenim zajednicama. Sen Simon je propagirao ukidanje ropstva žena i slobodnu ljubav, a njegovi sledbenici stvaranje slobodnih zajednica muškaraca i žena.3 Šari Furije je kritički pisao o seksualnom ugnjetavanju žena i o ryihovom položaju u društvu, o braku i obrazovanju žena. Otkrivao je istorjjske korene potčinjenosti žena. Uočavao je posledice ekonomske zavisnosti žena; smatrao je da je brak, kao jedina mogućnost za ženu da obezbedi svoju egzistenciju, zapravo prikri­ vena prostitucija; on je, takođe, položaj žene upoređivao sa položajem crnaca i crn1 August Bebel, n. d, str. 294-295. 2 Sheila Rowbotham, n. d, str. 12-17. Puni naslov Apela glasi: Apel jedne polovine čovečanstva, pro­ tiv pretenzije druge polovine, to je s t muškaraca, da ih zadrže u građanskom i domaćem ropstvu. &Leon Abensour, n. d, str. 205-210; M a lte Albistur, n. d, knj. I, str. 390-402. �11 kiEua. Autor je čuvene misli: „Menjanje jedne istorijske epohe može se uvek odre­ diti srazmemo napretku žena ka slobodi, jer se u odnosu žene prema čoveku, sla­ boga prema jakome, najočitije javlja pobeda ljudske prirode nad brutalnošću. Stu­ panj ženske emancipacije jeste prirodna mera opšte emancipacije4. U falansterija' ma koje je osnivao kao model njegovog utopijskog društva žene ekonomski nisu zavisile od muškaraca, bile su ravnopravne u tim zajednicama. A uspostavljanjem društvenog domaćinstva oslobođene su robovanja domaćim poslovima. U Evropi su falansterije bile retke, dok ih je u SAD bilo više i duže su opstggale.' U Engleskoj žene se uključuju u radnički, čartistički pokret, i organizuju se da bi tražile pravo glasa. Robert Oven, socijalist-reformator i saradnik femini­ stičkih listova, propoveda da su privatno vlasništvo, brak i religija izvor svih zala i da se mogu ukloniti jedino prosvećivanjem. Svoje kolonije - u Nju Larnaku u En­ gleskoj i u opštini Nju Harmoni u SAD - organizovao je na komunističkim princi­ pima; u njima su žene imale jednaka prava kao i muškarci. Gotovo istovremeno, u Francuskoj su se pojavile dve struje hrišćanskog fe­ minizma. Jedna struja zastupala je pravo na obrazovanje žena. No, osnovni motiv tog zalaganja za obrazovanje žena bio je da one postanu dobre supruge i mggke. Pripadnice te struje prihvatile su hrišćanski brak i potčinjenost, osuđivale su bor­ bu za politička prava žena i teorije o slobodnoj ljubavi. Godine 1832, pokrenule su svoj list Journal des femmes, u kojem su propagirale svoje ideje. Druga struja bila je bliska jednoj grupi feministkinja građanske orijentacije. I one su izdavale list La. gazette des femmes, od 1836. do 1838. godine, kao politički ženski časopis. Tra­ žile su novu ženu, ali se nisu zalagale za promene postojećeg sistema. Zaktevale su građanska i politička prava za žene, pravo na obrazovanje i pravo da ženama budu dostupna sva zanimanja. Njihove osnovne akcije bile su podnošenje peticija, pomaganje svih kampanja, kao i podržavanje svih mera vlade u korist žena i kriti­ ka svih napada na žene.2 Među nekoliko žena koje su propagirale žensko oslobođenje bila je i Flora Tristan. Bežeći od muža, koji nije hteo da joj da razvod braka i sa kojim se sporila oko dece, sklonila se u Englesku. Tamo se susrela sa liberalnim radikalima i čartistima - sa Eni Viler, Ovenom i drugima - i u druženju sa njima otkrila klasnu borbu, bedu radnika i ugnjetavanje Iraca i Irkinja. Prihvatila je socijalizam, ali je kao fe­ ministkinja u svojim razmišljanjima o radničkom pokretu i pokretu za oslobođenje žena došla na ideju da te pokrete i idejno i u praksi poveže. U svom delu Radnička unija, (L’Union ouvriere), 1843. godine, ona je izlo­ žila svoj program organizovanja radnica i radnika. Po njoj, svi radnici i sve radnice moraju se organizovati kao klasa u jednu jedinstvenu i čvrstu Uniju. Jer do svog oslobođenja mogu doći samo sopstvenim delovanjem. Polazeći od toga da društveni prevrat sam po sebi neće resiti specifične probleme žena, ona je u svoj program oslo­ bođenja rada unela i posebne zahteve žena: jednako pravo na rad, pravo na jedna­ ko moralno, umno i profesionalno obrazovanje, izjednačenje žena i muškaraca u porodici i u braku, pravo na razvod braka, pravo na jednake nadnice za jednak rad. Predlagala je da se radničke unije obrazuju u svim departmanima, da organizuju svoje domove, otvorene podjednako ženama i muškarcima. Pošto je, po njenom mi­ Isto, Citat prema: Karl Marks i Fridrih Engels, Sveta porodica, Beograd 1959, str. 276. r M altž Albistur i D. A. n. d. str. 402-440. �12 šljenju, radnica radniku drugarica u neznanju i bedi, u domovima bi se ostvariva­ lo zajedničko obrazovanje oba pola. Istakla je da jednakost žena i muškaraca nije moguće ostvariti bez promena uslovljenih mentaliteta i običaja koji vladaju između muškaraca i žena: „Najugnjeteniji muškarac ugnjetava svoju ženu. Ona je proleter proletera**. Flora Tristan zamislila je da se u domovima Radničke unije poučavaju i radnička deca, a u njima bi mogli naći mesta stari, bolesni i invalidi. Naišla je na snažan otpor u svim slojevima, kao i među socijalistima raznih struja. Pisala je: „Imam skoro čitav svet protiv sebe. Muškarce zbog toga što tražim emancipaciju žena, vlasnike zato što tražim emancipaciju najamnih radnika**. Flora Tristan je, dakle, teorijski povezala feminizam sa borbom radničke klase radi revolucionar­ nog preobražaja društva. Ali u Francuskoj su bili retki njeni savremenici, uključu­ jući i socijaliste, koji su njene ideje razumeli i podržali.1 Žan Deroan je pokušala da realizuje ideju Flore Tristan o organizovanju radnika i radnica i da osnuje Uniju radničkih udruženja. Na osnivačkoj skupštini našli su se delegati i delegatkinje iz preko sto radničkih društava, ali su delegatki­ nje pohapšene, jer je ženama dekretom vlade okupljanje bilo izričito zabranjeno. A pod pritiskom svojih drugova odrekla se autorstva ideje o sazivanju skupštine. Oni su, naime, sm atrali da bi ideja i rad na udruživanju radnika izgubili važnost ako bi se saznalo da je autor(ka) ideje - žena.2 Ali zato je pokret žena oživeo. Revolucionarni nacionalni pokreti, 1848. go­ dine, pokrenuli su i žene u raznim zemljama. U Francuskoj su osnivani brojni fe­ ministički klubovi i pokretane feminističke novine koje su tražile pravo glasa za žene. Eženi Niboaje, Žan Deroan i druge žene na čelu raznih struja u feminističkom pokretu, osnivale su svoje dnevne listove i preko njih široko plasirale svoje ideje. Da bi branile ženske ekonomske interese, pored klubova, pojavile su se i prve pro­ fesionalne organizacije žena. Osim prava glasa za žene, one su tražile i poboljšale uslova rada, skraćenje radnog dana i povećanje nadnica. Među feministkinjama bi­ lo je i pokušaja formiranja ženskih zadruga, biblioteka, javnih restorana, perionica i ustanova za čuvanje dece. 3. Teoretičar liberalnog fem inizm a Dz. S. MU Apeli Meri Vulstonkraft i Viliama Tompsona u Engleskoj, koji su se svoje­ vremeno usudili da postave pitanje položega žena, ostali su usamljeni. Ah sve veća zaposlenost žena u m anufakturam a i fabrikama, i uz to veći broj neudatih žena, udovica i drugih žena bez sredstava za život - dovodili su u pitanje tradicionalni način življenja većine žena, naročito onih iz srednje klase i radničkih slojeva. Herijet Tejlor obnavlja zahteve za žensko pravo glasa i zahteva pravnu i političku jed­ nakost žena i muškaraca. Krajem četrdesetih godina žene u Engleskoj osnivaju ženske koledže i traže da im se omogući jednako školovanje kao i muškarcima, a sredinom pedesetih podnose Parlam entu peticiju žena za pravo kontrole nad svo­ 1 Isto, str. 440— 449; Andree Michel, n. d, str. 62-64; Opširna biografija Flore Tristan kao prilog njenom delu Lc Tour de France. z Isto; Leon Abensour, n. d, str. 220-221. �13 jom vlastitom imovinom (kojom je upravljao muž), koju Parlament nije prihvatio. Pored zahteva za pravo na jednako školovanje, za pravo udatih žena da kontrolišu raspolaganje svojom imovinom i svojim zaradama i za povećanje nadnica - one po­ stavljaju i zahteve za pravo glasa, jer im se čini da će im učešće žena u Parlamentu omogućiti da promene svoju sudbinu. Njihove probleme i težnje izrazio je Dž. S. Mil u svojoj knjizi Potčinjenost žena., koju je napisao, kako sam kaže, pod uticajem svoje žene Herijet Tejlor. Propagirajući učenje radikalnog liberalizma i unoseći etičke principe u društvene i pravne odnose, Milje u svoju koncepciju društva zasnovanog na slobo­ di ličnosti i potpunoj demokratiji uključio i ženu. Smatrao je da se ravnopravnost žena može ostvariti u kapitalizmu - poboljšanjem funkcionisanja njegovih institu­ cija, a naročito unošenjem etičkih principa u odnose u braku i porodici, koje on ne dovodi u pitanje. Njegove osnovne ideje su: intelektualne razlike među polovima su rezultat prinudnog ograničavanja i neprirodnog podsticanja da se razvijaju jed­ ne sposobnosti žene na račun drugih; brak je jedini vid ropstva koji zakon prizna­ je; zakon mora dati pravo ženi da, na principima ravnopravnosti, bračnim ugovo­ rom zaštiti svoja imovinska i druga prava; ženama moraju biti dostupna sva zani­ manja i sve dužnosti. Najveća nepravda naneta ženama jeste to što su one - mada čine polovinu čovečanstva - zbog pola isključene iz društva, iako su sposobne da rade sve što i muškarac; žene su deo svoje klase i njene svesti, pa možda samo u pitanju ženske ravnopravnosti mogu imati drugačije stavove od muškaraca iz svo­ je klase. Ako žene loše obavljaju svoje poslove, to je zbog toga što ih apsorbuju poro­ dica, kuća i deca i zato što one svom zanimanju posvećuju samo ono vreme koje su drugima zakinule, pa ono što žene na poslu rade - urade kad stignu. Potčinjena žena je potpuno u vlasti svog gospodara. Ta vlast je bazirana na sili koja nema os­ nova. Ali žena izbegava da se pobuni jer je izložena stalnom zastrašivanju i potku­ pljivanju, i u pobuni bi morala da žrtvuje sve „ugodnosti** koje uživa. Samo je vlast muža nad suprugom uspela u tome da se njegova podanica odrekne same sebe, jer su žene vaspitavane tako da njihov ideal postaje da žive za druge i da popuštaju tuđoj volji i vlasti. Muškarac koristi prirodno privlačenje polova, ekonomsku zavis­ nost žene i to što njen društveni status i ugled zavise od statusa njenog muža. Tako on u potpunosti ostvaruje pokornost žene. Pravda i potreba zahtevaju da se jedini ostaci ograničavanja ličnosti u zakonodavstvu koji se odnose samo na ženu u no­ vom svetu koji se hvali napretkom - otklone, na taj način što će se i u braku, kao i u drugim odnosima, zakonom uspostaviti potpuna jednakost muškaraca i žena.1 Mil nije ostao samo na teoriji; 1866. godine u engleskom Parlamentu podr­ žao je peticiju žena za pravo glasa, a 1867. je podneo zahtev da se žene uvedu u bi­ račke spiskove. Njegovo učenje bilo je osnova engleskog ženskog pokreta u drugoj polovini XIX veka, ali su se zahtevi pokreta vrlo sporo ostvarivah. Tek krajem XIX veka žene u Engleskoj su stekle pravo da budu imenovane za inspektorke rada, da budu birane u školske odbore i u gradske savete, kao i u opštinske i okružne skup­ štine, ako su ispunjavale imovinski cenzus. Pravo glasa za izbore u Parlament, žene su uporno postavljale, ah je njihove zahteve Parlament odbijao. A stekle su pravo školovanja na pojedinim univerzitetima. 1 J. S. Mili, Potčinjenost ženskinja, Beograd 1871. �14 U Nemačkoj i u drugim evropskim zemljama ženski pokret bio je, takođe, pod uticgjem liberalnih teorija. Lujza Oto, jedna od vodećih nemačkih feministkinja, 1848. godine, učestvo­ vala je u liberalnom nacionalnom pokretu. Ona je sm atrala da nemački feministi­ čki pokret pre svega mora biti nacionalan. Dugo godina je vodila jednu srednju žensku školu u kojoj su stasale mnoge feministkinje, među ostalima i Klara Cetkin. Takođe, Lujza Oto je, 1865. godine, osnovala Opštenemački ženski savez. A istica­ la je i potrebu jednakog obrazovanja i poboljšanja položaja radnica. U Francuskoj je, 1869. godine, formiran umereni Savez za ženska prava. No, on nije imao mnogo uspeha u realizovanju ženskih zahteva, pored ostalog i zbog rascepa u samom pokretu - na liberalno-buržoasku i socijalističku struju. Li­ beralno-buržoaska struja postavljala je one zahteve koje u datom društvu može da ostvari, i sve do 1901. nije postavljala zahtev za pravo glasa. Žene su dobile pravo da budu birane u Viši savet za rad i da budu primljene na umetničke akade­ mije. U Poljskoj su se žene učesnice nacionalno-oslobodilačkog pokreta zalagale za emancipaciju žena, naglašavajući da je ta emancipacija jedan od bitnih eleme­ nata oslobođenja zemlje. U borbi za nacionalno oslobođenje poljskog naroda žene su se bavile rešavanjem socijalnih problema koji su se u toj borbi javljali. I u dru­ gim zemljama - Mađarskoj, Italiji, Srbiji, itd. - uz nacionalno-oslobodilačke pokre­ te, javljaju se i pokreti žena, kao njihov deo ili samostalno organizovani. 4. Teorija socijalističkog feminizma Oslanjajući se na ideje prvih socijalista i socijalistkinja - Furijea, Sen Simo­ na, Ovena, Flore T ristan i drugih - o svojini, o organizaciji i ceni rada, o odnosima polova, Marks i Engels su u Komunističkom manifestu (1848. godine), u Marksovom Kapitalu (objavljen 1867) i u Nemačkoj ideologiji (napisana 1845. a objavlje­ na 1888. godine), izložili svoje shvatanje o položaju žene-radnice u kapitalizmu i o njenom oslobođenju. Po njima, žene su, kao fizički slabije i manje kvalifikovam deo radničke klase, bile besprimerno eksploatisane u radu, a u privatnom životu potčinjene svom mužu, koji je njihovu radnu snagu i radnu snagu dece prodavao kao robu. Oblik porodice i položaj žene u društvu menjali su se zajedno sa ekonomskim prilikama i svojinskim odnosima, pa je i položaj žene zavisan od njenog istorljski uslovJjenog i promenljivog materijalnog položaja!, odnosno od položaja u proizvod­ nji. U kapitalizmu je žena - otuđena od svoje prirode - definitivno postala samo oruđe za proizvodpju svog vlastitog života pomoću rada, kao i oruđe za proizvod­ nju tuđeg života i za povećanje broja najamnih radnika pomoću rađanja. I sve to se javlja kao dvostruki odnos: istovremeno i kao prirodni i kao društveni. Po njima, ekonomska nezavisnost žene preduslov je za oslobođenje žena od svih oblika zavisnosti; nerazdvojno je povezama sa borbom radničke klase, a oslo­ bođenje žena biće posledica oslobođenja proletarijata od kapitadističke eksploataci­ je. Pošto su smatradi da će u socijalističkoj revoluciji nestati eksploatacija Čoveka po čoveku, neljudski odnosi u procesu radai, u životu radnice i radnika, te da samim tim ni žena neće više biti potčinjena muškarcu, već će postati autonomna ličnost �15 i osloboditi se svih vrsta otuđenja - Marks i Engels se nisu bavili praktičnim pita­ njima ženskog oslobođenja.1 Većina radničkih društava okupljenih u Prvoj internacionali (osnovana 1864) uglavnom su se protivila zapošljavanju žena, jer su radnici žene na poslu smatrali konkurencijom. A u pogledu njihove uloge i položaja u društvu, pod uticajem Prudona, Lasala i njihovih sledbenika, smatrali su daje mesto žene u kući. Prva internacionala je stoga izbegavala da žensko pitanje i pitanje porodice stavi na dnevni red, mada su se Marks i Engels suprotstavljali antifeminizmu Prudona i Lasala.2 Nezapažena kada je nastala, marksistička teorija o ženi i društvu počela je da se otima od zaborava i širi u radničkom pokretu u Zapadnoj Evropi tek od 1877. godine - u Francuskoj preko teoretičara i osnivača Francuske radničke partije Žila Geda i Pola Lafarga, a u drugim evropskim zemljama preko dela Augusta Bebela. August Bebel objavljuje delo Žena i socijalizam, u kojem, oslonjen na Marksovo i Engelsovo učenje, na popularan način opširno izlaže istorijat ženske potčinjenosti, socijalističku teoriju ženskog oslobođenja, kao i perspektive žene u socijali­ zmu. On podržava i druge savremene feminističke ideje i pokrete, naročito pokrete za obrazovanje žena. Smatrao je da su žene uopšte, a posebno radnice, dužne da učestvuju u pokretu za preobražaj društva, jer se istovremeno sa ukidanjem klasne vladavine čoveka nad čovekom radi i o oslobođenju žene, tj. o ukidanju dominacije muškarca nad ženom. Delo je prvi put objavljeno u Nemačkoj 1879. Do kraja veka doživelo je preko pedeset izdanja, a prevedeno je na više jezika i u svoje vreme uti­ calo na aktivistkinje ženskih pokreta u Evropi. Nakon osnivanja više ženskih radničkih društava i savlađivanja otpora u redovima samih socijalista, nemačka Socijaldemokratska partija, 1891, na inicija­ tivu Klare Cetkin, uključila je u svoj program i ostvarenje ravnopravnosti žena. Socijalizam je našao svoje pristalice i u Rusiji. Među onima koji su ga pri­ hvatili istakao se ideolog ruskog revolucionarnog demokratskog pokreta N. G. Černiševski. Po njemu, prelazak u socijalističko društvo moguć je putem seljačke revo­ lucije, pri čemu bi, da bi se izbegle posledice prvobitne akumulacije - ruska opština u kojoj je bila sačuvana kolektivna svojina i udružena proizvodnja, mogla biti iskorišćena kao prelazna forma ka savršenijim oblicima proizvodnje. Polazeći od toga da u socijalističkom društvu svi ljudi moraju biti slobodni, u svom učenju Černiševski je propagirao misao o potpunom ekonomskom, građanskom i političkom oslo­ bođenju žene, kao i o nužnosti ravnopravnih odnosa žene i muškarca u braku, koji se zasniva na prijateljstvu, uzajamnom poštovanju, ljubavi i uzajamnom pomaga­ nju. U svom romanu Šta da se radi, koji je napisao 1863. godine, opširno je izložio , 1 Karl Marks i Fridrih Engels, M anifest Kom unističke partije; Nemačka ideologija, u: Rani radovi Zagreb 1953, str. 295-304; Karl Marks, Kapital, tom I, Kultura, Beograd, str. 333-356. 2 Andree Michel, n. d, str. 66-67; Svetozar Marković, R u ski revolucionari i Ncčajcv, u: Sabrani spisi, knj. II, str. 379-380. Prudon je smatrao daje položaj žene rezultat njene prirode i daje potčinjenost žene, u kojoj se ona „dobro oseća" - prirodna. U njegovom učenju o društvu bez države, osnov društva je patrijarhalna porodica u kojoj nema ravnopravnosti polova i u kojoj je mužu u određenim slučajevima dopušteno i da ubije suprugu. Žena je za qjega nemoralna i glupa, služi samo za rađanje, i zato treba za rađaaje odabirati „rasne žene“. Smatrao je da su zahtevi za ravnopravnost polova, za pravo glasa i pravo na rad - nedopustivi. �16 svoja shvatanja o „novim ljudima4 i „novim ženama4 i o novim odnosima u braku, ' ', kao osnovi revolucionarnog preobražaja društva i oslobađanja žena. Ovo delo sna­ žno je uticalo na rusku inteligenciju i omladinu, naročito na žene. One su se u revo­ lucionarni pokret uključile kao ravnopravne učesnice - „nove žene“ - oslobođene vekovnih predrasuda. I kasnije, među narodnjacima, anarhistim a i socijalistima ruske žene su igrale značajnu ulogu. Kao ravnopravne učesnice u revolucionar­ nim pokretima, one su se, boreći se za narod, borile i za svoju ravnopravnost.1 Malobrojne socijalističke partije u svojim programima proklamuju jedna­ kost žena i muškaraca - u Francuskoj 1879, u Nemačkoj 1891. godine, itd. Klara Cetkin, 1907. godine, u okviru Druge internacionale organizuje prvu međunarod­ nu konferenciju žena socijaldemokratkinja. Sledeća međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, 1910. godine, usvojila je njen predlog da se osmi m art prosla­ vlja kao Dan međunarodne solidarnosti žena. Od 1869. godine ideje o socijalističkom preobražaju društva i o oslobođenju žena u Srbiji je najdoslednije zastupao Svetozar Marković. 5. Ostvarivanje prava na jednako obrazovanje U svim evropskim zemljama školovanje žena zaostajalo je za školovanjem muškaraca, i uglavnom je bilo pod neposrednim uticajem katoličke crkve, koja se energično suprotstavljala obrazovanju žena. Reformacija je, ipak, u mnogim ev­ ropskim zemljama postigla da se škole otrgnu ovim uticajima i da se školovanje u javnim - ali samo osnovnim - školama proširi i na žensku decu (Nemačka, Š v i­ carska, Holandija, Engleska, skandinavske zemlje). S izuzetkom Nemačke, Rusije i SAD, sve do druge polovine XIX veka, srednjih škola za devojke gotovo da nije ni bilo. Tako na primer, u Francuskoj je tek 1850. godine bilo naređeno da se u svim mestima sa 800 stanovnika (kasnije 500) otvori po jedna škola za devojčice. Posle te naredbe otvorena je samo poneka škola pod kontrolom katoličke crkve. Pokušaj da se otvori srednja ženska škola, 1865/66. godine, zbog otpora nije uspeo. Tek 1867. go­ dine organizovani su tečajevi za odrasle za drugi stepen obrazovanja, kao i tečajevi za osnovno i profesionalno obrazovanje, i to uglavnom samo za trgovinu i umetničke zanate. Osnovano je i više medicinskih škola, ali su devojke koje su te škole za­ vršile morale da odlaze u Tursku i u Alžir, jer se u Francuskoj nisu mogle zaposliti. Od 1784. godine u Rusiji i Poljskoj osnivane su osnovne i srednje škole za žensku decu koje su - kako je to K atarina Velika pisala Volteru - vaspitavale dobre domaćice i majke. Pohađale su ih devojke iz plemićkih i građanskih slojeva, u razmeri 1:1. Sredinom XIX veka proširena je mreža ženskih srednjih škola. One su dobile rang gimnazije, bile su otvorene za sve staleže i sve veroispovesti, a zadatak im je - između ostalog - bio da razvijaju umne i moralne osobine žena. Po završet­ ku ovih škola devojke su postajale učiteljice ili su pohađale dvogodišnje pedagoške tečajeve i osposobljavale se da budu nastavnice u gimnazijama. LLatinka Perović, Planirana revolucija, Beograd/Zagreb 1988, str. 123— 126; Isto, Srpski socijalisti 19 veka, Beograd 1986, kuj. I, str. 98-105; Leon Abensour, n. d, str. 257-259; Vitomir Vuletić, Svetozar Marković i ruski socijalni demokrati, Novi Sad 1964, str. 82-83. �17 U Nemačkoj je Prva ženska reaika osnovana još 1698. godine, u Berlinu, a u XVIII veku realke su se počele osnivati i u drugim mestima. U Švicarskoj je Srednja devojačka škola osnovana 1836. U Engleskoj je 1878. godine devojkama dozvoljeno da pohađanju srednju školu u Londonu, a u Holandyi je u to vreme devoj­ kama dozvoljeno da pohađanju sve srednje škole u zemlji. U Belgiji je Društvo za žensko industrijsko obrazovale osnivalo trgovačke i zanatske škole. Srednje žen­ ske škole nisu dopuštade devojkama da maturiraju, pa su one koje su htele da se upišu na univerzitet - što im je bilo dozvoljeno - morale privatno polagati maturske ispite. Otpor obrazovanju žena, naročito univerzitetskom, pružali su i katolički i protestantski sveštenici, a oni su uglavnom imali kontrolu nad svim evropskim univerzitetima. Među naučnicima, filozofima, lekarima i drugima dugo vremena su se vodile diskusije o tome da li je žena umno jednako sposobna kao i muškarac. Univerzitet u Cirihu umešao se u tu diskusiju tako što je eksperimentom hteo da proveri suprotstavljena shvatanja, pa je 1863. godine dozvolio ženama da na nje­ mu studiraju. Ruskinje su, kao najobrazovanije žene u Evropi, prve krenule u Cirili na studije medicine, a zatim su na ciriški univerzitet stizale studentkinje iz goto­ vo čitave Evrope. Krajem veka one su činile petinu od ukupnog broja studenata. U Francuskoj je ženama bilo dozvoljeno da pohađaju razne tečajeve koji su se održa­ vali na Univerzitetu u Parizu, ali žene za njih nisu pokazale veći interes, tako da je 1868. na tim tečajevima bilo svega četiri, a 1886. godine - 119 studentkinja, s tim što su strankinje bile brojnije od Francuskinja. U Engleskoj su žene osnivale kole­ dže za žene još krgjem četrdesetih godina. A na univerzitete u Kembridžu i Oksfordu žene su prvi put primljene 1870, odnosno 1878. godine. I u drugim zemljama ženama je dozvoljeno da studiraju na pojedinim, ali ne uvek na svim univerzitetima u dotičnoj zemlji: u Holandiji 1870, u Finskoj 1890, u Danskoj 1877, u Švedskoj i Norveškoj 1884, u Belgiji 1890, u Nemačkoj 1899, a u Rumuniji i Italiji do kraja veka. U ove zemlje valja uračunati i Srbiju, u kojoj upis ženama na Veliku školu nije bio zabranjen, pa se na nju već 1871. godine upisala jedna studentkinja, a sledeće dve studentkinje upisale su se tek 1887. godine. Od tada su se devojke kontinuirano upisivale na Veliku školu, uglavnom na Filozofski fakultet. 6. Pravo glasa Do krnja veka u evropskim zemljama ženama uglavnom nisu priznavana politička prava. U XIX veku u nekim zemljama ženama su čak ukinuta biračka pra­ va koja su imale u feudalnom poretku, a koja su one uživale po osnovu posedovanja imovine, ili na osnovu obavljanja određenog zanata ih profesije (na primer - veleposednice ih žene koje su hčno plaćale porez u Austro-Ugarskoj i u Francuskoj). Na Novom Zelandu 1886, a u ostalim australjjskim državama 1896. godine, žene su dobile aktivno i pasivno biračko pravo za opštinske skupštine, dok su za izbore u Parlament u pojedinim državama to pravo dobile između 1893. i 1908. go­ dine. U Engleskoj su žene od 1894. godine, pod istim uslovima kao i muškarci, ima­ le aktivno i pasivno pravo glasa za opštinske izbore, okružne i grofovyske skupšti­ ne. U Švedskoj su aktivno biračko pravo dobile samo za opštinske i okružne skup­ �18 štine. U pojedinim nemačkim opštinama biračko pravo imale su vlasnice zemlje i neudate žene, ali je u nekim drugim nemačkim opštinama ženama bilo zabranjeno da se udružuju u politička udružena (Pruska, Bavarska, Braunšvajg) ili da učestvu­ ju na političkim zborovima (Pruska). U više zemalja žene su dobile pravo da uče­ stvuju u izborima za školske uprave, a ponegde da u te uprave budu i birane. Slično je bilo i sa sirotinjskim odborima, tamo gde su oni postojali. Tek posle Prvog svetskog rata nekoliko zemalja dalo je pravo glasa ženama, ali više njih je to pravo ženama i dalje osporavalo, te su tamo žene biračko pravo dobile tek posle Drugog svetskog rata. 7. Ženski pokret u SjedinjeJiim Američkim Državama Prve doseljenice na novi kontinent učestvovale su u pionirskim poduhvati­ ma podjednako kao i muškarci. Jedno vreme su bile malobrojnije i obrazovanije od muškaraca, pa su u porodici imale dominantnu ulogu. No politička prava su im bila uskraćena. A postepeno su ograničavane i u drugim pravima. Pokret žena, koji vode kvekerke, tridesetih godina počinje sa zahtevima za pravo glasa. One su, osim toga, pokrenule i kampanju za oslobođenje crnaca i crnki­ nja. U tim kampanjama organizovale su izuzetno veliki broj raznih skupova, koji­ ma su prisustvovali i muškarci i žene. Ah, pošto su ih muškarci u akcijama stalno potiskivah, odlučile su da samostalno istaknu svoje zahteve za ravnopravnost. Kon­ gresu u Seneka Folsu u državi Njujork, 19. jula 1848. godine, prisustvovale su žene iz svih delova SAD. One su, po ugledu na američku Deklaraciju o nezavisnosti, donele Deklaraciju o pravima žena. Osnovne teze ove deklaracije bile su: istorija ljud­ skog roda je istorija nepravdi i nasilja nad ženama; Tvorac je podario i muškarci­ ma i ženama jednaka neotuđiva ljudska prava i vlada je dužna da ta prava čuva, a ako to ne čini pravo je građana da se pobune i da zahtevaju novu vladu. Muškarci donose zakone bez ikakve odluke žena. Oni su monopohsah sva lukrativna zani­ manja, onemogućili da se žene obrazuju za ugledne profesije i crkvene poslove, oduzeh su ženi sva građanska prava, stvorili dvojni moral, uništili veru u ženine sposobnosti i njeno samopoštovanje i naterah je da dobrovoljno prihvati zavisnost i poniženje. Zadatak žena je da odbiju zakone muškaraca i povrate sva prava koja im kao ravnopravnim građankama SAD pripadaju. Najavile su da će se za ostvare­ nje svojih zahteva služiti svim sredstvima i da će se boriti u svim krčevim a SAD da bi u tome uspele. Razvile su široku i raznovrsnu kampanju za postizanje svojih ciljeva. Obrazovale su i udruženja žena-radnica za postizanje boljih uslova rada, a 1869. godine osnovale su Nacionalno uduženje za pravo glasa žena.1 SAD su prve dozvolile ženama da studirali, i to 1850. godine u državi Utah, a do kraja veka i u drugim državama. Početkom XX veka u SAD bilo je 2.438 lekar­ ki, 2.163 arhitektkinja, 500 žurnahstkinja, 105 sveštenicai 110 advokatkinja. LDr Jovan Đorđević, Žensko pitanjc\ Prva deklaracija o pravima žena doneta 1848. godine u Seneka Folsu, str. 223-231. �19 U SAD žene su, prvo u državi Vggoming 1869. godine, dobile pravo glasa, a zatim do te g a veka gotovo i u svim drugim državama. * * * Učenje o neotuđivim prirodnim pravima, o pravu na slobodu, jednakost i svojinu, kao i pravo na pobunu, u XIX veku, podstaklo je feministkinje i feministe da formulišu građanska prava žena. Na prvom mestu isticali su da društvene ne­ jednakosti nisu uslovljene prirodom polova, već nejednakim obrazovanjem. Zato su zahtevali jednako obrazovanje za muškarce i žene, kao i dostupnost ženama svim zanimanjima za koje su se osposobile. Pobunili su se i protiv institucije braka i ogra­ ničenja koje je zakon nametao udatim ženama, zahtevali su ravnopravnost u bra­ ku, naročito da žena može slobodno i samostalno raspolagati svojom imovinom ili svojom zaradom, kao i pravo na razvod braka. Socijalisti nisu verovali u građansko društvo. Njihovo učenje polazilo je od toga daje položžg žene uslovljen načinom proizvodnje i raspodele, društvenim od­ nosima u proizvodnji i raspodeli. Žena je dvostruko ugnjetavana - kao pol i kao pripadnica klase - pa se njen položaj može temeljito promeniti samo revolucionar­ nom promenom društva. Zahtevali su za žene pravo na rad pod jednakim uslovima, pravo na jednaku nadnicu za jednak rad, pravo na jednako, zajedničko i bespla­ tno opšte i profesionalno školovanje ženske i muške dece, ukidanje braka kao insti­ tucije, i pravo žene da slobodno raspolaže svojim telom. I jedni i drugi su zahtevali i politička prava za žene, u prvom redu pravo glasa. U svojim dugotrajnim i upornim nastojanjima žene su, u toku i potkraj XIX veka, uspele da se približno izjednače sa muškarcima u pravu na školovanje i u pravu na zapošljavanje u nekim, ali ne svim, zanimanjima. U nekim zemljama postignuta su i izvesna ublažavanja zakonskih ograničenja u bračnom i građan­ skom pravu (u pogledu poslovne sposobnosti i raspolaganja zaradom, i si). Sve to je uglavnom bilo uslovljeno povećanim potrebama društva za određenim profilima zaposlenih i težnjom vlasnika kapitala da dođe do jeftine radne snage. Sva druga istaknuta prava - naročito politička - ženama su bila uskraćena, i borba za njiho­ vo ostvarenje gotovo u svim evropskim zemljama preneta je u XX vek. Pokreti žena koji su nastali na koncepcijama liberalnog građanskog društva i pokreti žena socijalistkinja razdvgj^ju se negde sredinom XIX veka. Bitna razli­ ka među njima je to što su liberalni i drugi građanski pokreti položaj žena nasto­ jali da poboljšaju reformama u postojećem društvu, a socijalistički pokreti žena su smatrali da se oslobođenje žena može postići samo preobražajem društva, pa su socijalistkinje svoj rad i svoju borbu povezale sa radničkim pokretom. Ah za neke struje u socijalističkim pokretima žensko pitanje samo po sebi ni ne postoji. �ŽENE U VOJVODINI IU SRBIJI - PRVA POLOVINA XIX VEKA 1. Opšte prilike, počeci pism enosti U Srbiji, koja je po svom položaju na vetrometini i sudaru različitih intere­ sa i svetova, turskim osvajanjima je prekinut ekonomski, društveni, kulturni i sva­ ki drugi razvoj. Neuspele bune, ustanci i ratovi na njenim prostorima dovodili su do masovnih iseljavanja ili uništavanja stanovništva. Dok je u Evropi tehnički na­ predak pokrenuo trgovinu, saobraćaj, industriju, i doveo do ekonomskog napret­ ka i društvenih revolucionarnih promena, Srbija je imala samo jednu brigu - kako održati goli život njenih stanovnika i stanovnica. Zbegovi i seobe, teror, progoni, bolesti i beda - to je bila stvarnost Srbije s kraja XVII veka i kroz ceo XVIII vek. Neuspeh Prvog srpskog ustanka doneo je nove nevolje srpskom narodu još jednu seču knezova na obalama Save i Dunava i još jednu seobu Srba, 1813. go­ dine. Ko nije uspeo da prebegne u Vojvodinu bio je izložen svakojakom stradanju. Po opustošenoj zemlji Turci su hvatali žene i decu i prodavali ih kao roblje, ako ih nisu zadržavali u haremima. (U toku borbi slično su postupali i Srbi: oni su turske žene sa decom tovarili na lađe i puštali ih niz Dunav, a neke su zadržavali u svo­ jim haremima, koje su držali po ugledu na Turke.) Zabeležno je nekoliko slučajeva da su srpske žene kolektivno, zajedno sa decom skakale u Moravu, Savu i Dunav da bi izbegle zarobljavanje i torturu. Drugi srpski ustanak je uspešno završen, ali Srbija je bila zemlja bede i o&ga; bila je ispražnjena, opustošena, izložena boleštinama, gladi i smrti (kuga 1813-1815, a 1816. i 1817. nerodica i glad). Navodi se da je beogradski pašaluk brojao jedva 100.000 stanovnika, d aje narod gotovo podivljao, da su šume pune begunaca, haj­ duka, odmetnika, d aje moral bio takav „da se bez groze ne može pominjatiV Narod je ipak opstao i, nedugo iza Drugog srpskog ustanka, uprkos svim nedaćama, počeo je da se oporavlja. Kragujevac je postao prestonica, oživljavali su trgovina i zanatstvo, vraćale su se izbeglice iz Vojvodine, ali i iz drugih krajeva koji su još bili pod Turcima. Vođa Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović (1813-1839. i 1858-1860) uspeo je da u pregovorima sa Turcima ostvari izvesnu unutrašnju au­ tonomiju Srbije. Turci su se povukli u gradove beogradskog pašaluka, a Miloš je preuzeo odgovornost za izvršavanje obaveza naroda prema turskoj vlasti i za uspoLVuk Stefanović Karadžić, Pravitclstvujušći sovjet scrbskij za vremena Kara-Đorđijeva ili otimanje ondašnjih velikaša oko vlasti, Dodatak, str. 56. �21 stavljanje reda u zemlji. On se 1817. godine proglasio za naslednog kneza. Vladao je po svom nahođenju, jer zemlja tada još nije imala zakona; zaveo je nove namete i kuluke, stoje izazivalo nezadovoljstvo naroda i povremene bune. Oko sebe je okupio nekoliko učenih ljudi i na svoj način počeo da organizuje domaće organe vlasti. Oslo­ bodio se uticaja sveštenstva, prisvajajući sebi pravo da se meša i u crkvene poslove. 2. Položaj žene početkom XIX veka Malo je podataka o tome šta se posebno zbivalo sa ženama za vreme turske okupacije i u ustancima. Tu i tamo zabeleženo je da su žene prodavane kao roblje, odvođene u hareme, obeščašćene i ubijane. Odnos Srba prema ženi zasnivao se na nasleđenim patrijarhalnim shvatanjima i običajima, koji su, uostalom, bili karak­ teristični i za druge zemlje. Žena je nečista, pa joj je tek 1730. godine bilo dozvo­ ljeno da uđe u crkvu.1U narodnim pričama žene se često prikazuju kao zle veštice. Od starijih žena se moglo čuti da su veštice spaljivane, a zabeležen je i podatak daje poslednja veštica spaljena 1803. godine. Nešto više se zna o položili žene u srpskom društvu početkom XIX veka. Vladsguće mišljenje, koje nesumpjivo ima svoje korene u prošlosti, bilo je daje žena niže biće, a da je čovek samo - muškarac. Prem a tradiciji muškarac je u porodici bio gospodar, vlasnik, dok žena nije mogla ništa posedovati, pa joj nisu pripadala čak ni njena vlastita deca. U kući i u polju žene su radile i teške poslove, a kada su obavljale i one najteže, za muškarca je bilo nedostojno da im pomogne, jer su žene bile sluge a muškarci gospodari. Žena nije imala pravo ni da jede za stolom svoga gospodara - njena je dužnost bila da dvori muža i njegove goste. Takav položaj ima­ la je dugo i kneginja Ljubica, supruga kneza Miloša. Tek 1834. godine on je nare­ dio da Ljubica sedi za stolom sa njim, ali gaje i tada morala poljubiti u ruku i poslu­ žiti rakijom. Međutim, kada su u kući bili gosti, Ljubica nije sedela za stolom. Žena je bila imovina koja se kupovala i prodavala kao i svaka druga roba. Za ženu je slo­ boda kretanja bila prestup, a preljuba zločin koji se kažnjavao kamenovanjem. Muž je imao pravo da ženu tuče. Ona se morala pokoravati svim muškim ukućanima, prva je ustajala a poslednja odlazila na počinak. „Ona je prirodna potreba i naslada svome mužu, izvor radne snage i produ­ ženja loze.**2 Turci su nametnuli i neke svoje običaje u odnosu na žene. Nametnuli su im poseban kuluk, rad u kućama spahija na „ženskim poslovima**. Bile su osim toga izložene svakovrsnom teroru, ali su služile Turcima i za „n a s la d u p r i čemu nije bilo u pitanju samo obično silovanje koje je bilo gotovo normalno u akcijama odma­ zde prema onim ženama koje nisu uspele da pobegnu. Nije, naime, bio redak ni slučaj posebnog nasilja nad ženama, kada je domaćin kuće sam nudio Turcima, ko­ ji bi mu se nametnuli kao gosti, svoju žensku čeljad, uključujući i nedozrele devojčice, samo da bi ih odobrovoljio.3 2 Jovan Skerlić, Svctozar Marković, Beograd 1966, str. 263. Tihomir R. Đorđević, O Srpskim ženama (predavanje u srpskom patriotskom društvu, Šabac 27. XI 1911. godine). Tihomir R. Đorđević, Srbija prc sto godina, 1946, str. 5-48. �22 Sve do 1830. godine, prema turskim propisima i srpske žene su maramama morale da kriju lice, a feredžom telo i odeću.1 U bračnim odnosima, koji nisu bili pošteđeni turskog uticaja, vladalo je ša­ renilo. Stari zakoni i pravila o sklapanju i razvodu braka su nestali, novih nije bilo, pa su i Srbi ponekad, po ugledu na Turke, imali i po dve žene, a pojedine starešine imale su i svoje hareme. Bračne sporove rešavali su i turski i srpski sudovi, crkvene vlasti, seoski kmetovi, pa i sam knez Miloš. Na ulicama su se retko mogle videti žene, a ako su se i pojavile išle su pokrivene, i Srpkinje kao i Turkinje. Sklanjale su se sa puta ne samo odraslim muškarcima već i muškom detetu, a ako su sedele ispred kuće ustajale bi kada bi oni pored njih prolazili. Prilikom kakvih svečanos­ ti žene su se zatvarale u kuće dok su povorke prolazile ulicama. Tako ni na velikim svečanostima proglašenja hatišerifa i berata, 1830. godine, kojima je Srbiji prizna­ ta autonomija, a Milošu Obrenoviću dato nasledno kneževsko dostojanstvo nije bilo nijedne žene među više hiljada učesnika koji su došli iz svih krajeva Srbije.2 Ženski kuluk, uveden za vreme Turaka kao poseban kuluk, i dalje je zadr­ žan. Žene više nisu kulučile na imanjima T uraka nego na posedima nahijskih kne­ zova, visokih i drugih činovnika, kao i na posedima i konacima kneza Miloša. Oba­ vljale su sve „ženske poslove“ na imanjima, sve domaće poslove u kućama i oko kuće, češljale su, prele i plele, tkale, vezle i šile, prale, itd. Miloš je u konak u Kragujevcu pozivao „na kulučenje“ žene njegovih činovnika, između ostalih, i ženu svog sekretara Dimitrija Davidovića. Kada mu se to prohtelo, slao je pandure da dovedu žene na igranke u njegov dom. Uživao je u tome da šalama ponizi svoje vi­ soke činovnike, sveštenike, a nije štedeo ni žene. Činio je to ponekad bez osećanja mere, sa namerom da ih do kraja ponizi i javno osramoti. 3. Žene u Vojvodini i prve učenice Srbi i srpske žene koji su u seobama dospevali u Vojvodinu živeli su krajem XVIII i početkom XIX veka u sasvim drugoj kulturi, koja je podrazumevala i nešto povoljniji položaj žena. Turci su iz jednog dela Vojvodine istisnuti 1692, ali su se iz cele Vojvodine definitivno povukli tek 1716. godine. Ugarsko društvo bilo je pri­ vredno i kulturno razvijenije, što se odrazilo i na Vojvodinu, pa je ona krggem XVIII i početkom XIX veka, doživela znatan uspon privrede, a uz to i prosvete i kulture. U okviru Ugarske, Srbi u Vojvodini su postigli crkveno-školsku autonomiju, gra­ đansku i versku ravnopravnost, pa su osnivali svoje škole, osnovne i srednje. Uporedo je nastajala i nova građanska srpska inteligencija školovana na evropskim univerzitetima, koja se razvijala pod uticajem racionalista, a kasnije i liberala. Ona je svojim prosvetiteljskim i liberalnim idejama, naročito u prvoj polovini XIX ve­ ka, presudno uticala na prosvetni i kulturni život u Srbiji, a samim tim i na položaj žene. Osim toga, žena je u ugarskom građanskom pravu bila gotovo izjednačena sa muškarcem: nije bila pod tutorstvom muža, imala je poslovnu sposobnost, mogla 1 Dr Milka Jovanović, Nošnje u Beogradu u X IX veku, u: Istorija Beograda, knj. 2, str. 556-565. 1 Vuk Stefanović Karadžić, Istorijski spisi, Beograd 1969, str. 184-198; Mihailo S. Petrović, Beograd prc sto god in a , Beograd 1930, str. 160. �23 je otvoriti radryu, nasleđivala je oca ravnopravno sa braćom, slobodno je raspola­ gala svojom očevinom i delom zajedničke tečevine u braku. Bračnim ugovorom čak je sebi mogla obezbediti i neku nadoknadu za „službu suprugu4. Ali Srpkinje su 4 se retko koristile ovim prednostima i pravima, pa su se tako i sestre prilikom nasleđivanja držale običajnog prava i odricale se nasledstva u korist braće.1 Školovanje ženske dece u Ugarskoj nije se mnogo razlikovalo od drugih evrop­ skih zemalja. Iako im školovanje nije bilo onemogućeno ni u XVIII veku, mali broj ženske dece išao je u javne osnovne škole, i taj se broj sporo povećavao. Na primer, u Bačkoj je 1757. godine u osnovnim školama bilo 214 učenika i 17 učenica, a u Ze­ munu je tokom XVIII veka osnovnu školu završilo samo nekoliko desetina devojčica. Početkom XEX veka bilo je više ženske dece u mešovitim osnovnim školama, a od 1822. godine one se u sve većem broju školuju i u dvogodišnjim osnovnim produ­ žnim školama. U Zemunu je 1840. godine osnovana i Prva srpska ženska osnovna škola. Podržavgjući osnivanje ženskih škola, srpska crkvena opština u Zemunu izrazila je i svoje mišljenje - daje potrebno podizanje ženskih škola na viši stepen, jer se radi o polovini ljudskog roda. Devojke iz bogatih kuća pohađale su ženske institute, uglavnom u Austriji i Ugarskoj. Školske 1755/56. godine u Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu upisa­ la se Marta Neškova, ćerka Neška Petrovića, uglednog građanina, najpre Beogra­ da, a zatim i Novog Sada.2 4. Prosvetitelji i prve ideje o školovanju O srpskoj ženi prvi je progovorio istoričar i izdavač, pristalica racionalizma i prosvećenosti, književnik Zaharije Orfelin (1726-1785) u Slaveno-serbskom ma­ gazinu, prvom srpskom almanahu. On je uzeo u odbranu žene za koje su, po nje­ mu, neki tvrdili da „koštujut menše ot ničto“. U magazinu je ženi posvećen ijedan sonet za koji se tvrdi daje prvi sonet u srpskoj književnosti. U sonetu je izloženo nekoliko klasičnih primera o poštovanju žene, ljubavi prema njoj, njenoj mudrosti, kao i primer Aspazije koju je Sokrat u nauci slušao. Anonimni pisac se na kraju zapitao zašto hule na žene kad nikog na svetu nema kome žena život nije dala: „Ako su te ničto: kako govoret sad, To tko rožden ot žene, ii nju obožajet ima biti ii ravan, ii gorši od nje jest4.3 4 Nešto kasnije, Dositej Obradović, rationalist, prosvetitelj, raspop, erudita 1putnik u svom bogatom i raznovrsnom književnom delu izložio je i svoja shvata­ nja o ženi, kako su je videli i pojedini prosvetitelji i filozofi, književnici ih političari tadašnje Evrope. Iz njihovih dela on je odabirao ono što će, po njegovom mišlje­ nju, unaprediti Vojvodinu i Srbiju, što neće istrčavati daleko napred, ah će ženu osloboditi verskog uticaja, i kao kritika stanja i kao pouka, naučiti je da slobodno razmišlja i tako dođe do istine o svom položaju u srpskom društvu. Smatrao je da LŽenski pokret u Vojvodini, Novi Sad 1933, str. 9-39. 2 Isto. 1 Isto, str. 54-65. �24 napredak srpskog društva zavisi od vaspitanja njene omladine - i muške i ženske. Suprotstavljajući se verskoj zatucanosti, sujeveiju i predrasudama, on je još 1784. godine napisao: „Nek se ne uzda jedan narod do veka k prosvešteniju razuma doći u kojemu žene u prostoti i varvarstvu ostaju4. Vredi malo opširnije navesti ideje * jednog buntovnog duha, jer i danas neke od njih još zvuče aktuelno. Kritikujući rasipanje crkvenog novca na besmisleno zidanje dve zvonare pred jednom crkvom, Dositej se zalaže za zidanje škola i za prosvećivanje: „Zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im do veka zvona lupati4. On smatra * daje bolje jedna knjiga „prevedena i naštam pana4 nego dvanaest nazidanih zvona­ * ra. Knjigom će se narod osloboditi sujeveija koje vodi u prostotu i propast. „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce4 - njegov je poziv na akciju prosvećivanja * u koju uključuje i devojke. On predlaže da se na trošak države pošalju mladići u inostranstvo da uče da postanu učitelji, nastavnici ili prevodioci i da nauče da pišu knjige. (Tada ni u inostranstvu nije bilo škola za profesionalno osposobljavanje devojaka.) „Ai dok se oni uče, mi ćemo ovde zidati... Najpre ćemo sazidati dve komodne i krasne škole: jednu za mušku decu, a drugu za devojke4. Devojčice, koje su ro­ 4 đene da postanu majke, postajući prosvećene nada su svenarodnog prosvećivanja. Zato one od pete do dvanaeste godine treba da provedu u školi svakog dana osim nedelje po četiri časa i da uče: istoriju, geografiju, logiku i etiku, i to na svom maternjem jeziku. Prosvećenu ženu od detinjstva valja učiti i razmišljanju kako bi svoje sposobnosti korisnije upotrebila. Samo tako obrazovana majka moći će da is­ puni svoje prirodne dužnosti supruge, imgke i „domostrojiteljice4 *.1 Ističući na više mesta da se žena rađa da „bude supruga, mati i vospitatelnica“, on se ipak eksplicitno opredeljuje za brak iz ljubavi. U određenim slučajevi­ ma protivio se zabrani razvoda braka. Mislio je da bi ženi koju je muž napustio i nestao crkva trebala da dopusti razvod, a ako se odbegli muž pojavi, rešenje je, po njemu, prosto - neka nađe drugu ženu. Isto tako, smatrao je da bi ženi kojoj su um rla tri muža valjalo dozvoliti da se uda i po četvrti put, jer među takvim ženama ima i mladih. On navodi da su zakone o zabrani razvoda Srbima doneli „sveti oci4, * a to su pustinjaci i kaluđeri - zakleti neprijatelji braka i „čadorodija4, te „da se oni * u tuđe posle nisu mešali, iljadu bi puta pametnije učinili... Postovi i molitve decu ne rađaju, nego česni i zakoni brak, jer tako oće Bog i tako mora biti vo vjeki vjekov, a ne inače4. Dositej je napisao i opširan članak o slavnim ženama koje su se istakle * kao hrabre, mudre, ili su ih krasile neke druge vrline. Verovao je da i među seljan­ kama i seljacima ima „prekrasni’, veliki’ i slavni’ duša4, koje bi u drugačijim prili­ * kama svetu poznate bile. Isticao je daje „duša kako u mužeskom tako i u ženskom polu jednoga istoga roda“. Dositej nije idealizovao žene. I kod njih je nalazio ponašanja koja je oštro kritikovao; pomodarstvo, kinđurenje, povođenje za modom, isprazni razgovori o modi i, naročito, navike ogovaranja, prema njegovom mišljenju, nisu dostojni ra­ zumnih žena. On ženama preporučuje da se ugledaju na slavne žene o kojima je pisao, da neguju vrline koje su one posedovale i da se okite znanjem i sposobnos­ tima, između ostalih i državničkim. Žene koje se zanose ništavnim stvarima su ,,makine“ (mašine) koje nikada ništa neće ni da čuju, niti smeju da kažu. Ako žive LDositej Obradović, Ne kaj se dobro čineći, Dela, peto državno izdanje, Beograd 1911, str. 103. �25 po modi i običajima one „slovesni ljudi... sebe samovoljno u beslovesne makine pretvargyu**.1 Prosvetitejjske ideje prodirale su postepeno među muškarce i među pisme­ ne žene u Vojvodini. Onda kada su napisane Dositejeve knjige nisu bile dostupne u Srbiji. Ako je koji primerak i prokrijumčaren, zbog uslova života, i zbog toga što u Srbiji nije bilo pismenih ni muškaraca ni žena - nije imao ko da ga čita. Dositeja, početkom XIX veka, sledi obrazovana, bogata i za svoje vreme do­ voljno emancipovana - Jevstahija ot Arsič, prva srpska spisateljica. Uz hrišćansku etiku, ona je prihvatila i prosvetiteljske ideje, izvorno i preko Dositeja, kao i preko književnika i popularizatora nauke, Atanasija Stojkovića (1773-1832). U svojim delima Jevstahija izlaže svoje verovanje u čoveka obdarenog razumom, zalaže se za prosvećivanje, sanjari o budućem boljem životu, te srpskim i rumunskim devojkama savetuje da prihvate ideje vladajuće u građanskim krugovima Srednje Evro­ pe, koje su daleko ispred shvatanja o ženi među Srpkinjama i Srbima, za koje su žene u Vojvodini samo ,,domohraniteljice“. Ona devojkama savetuje da kupuju knji­ ge, da se vidi „daje i u sadašnjem veku bilo čitateljica našeg pola... Ako ne možemo veliku nauku postignuti, jer to našem polu nije ni od potrebe, čitanjem knjiga sve predele sveta obilazimo**. Preporučuje devojkama da čitaju novine na „našem jezi­ ku**, iz kojih sve mogu saznati. Čitanjem devojke ukrašavaju svoju prirodu, bogate misli, domaćinstvom mudro upravljaju, one su „domohraniteljice kao matica u košnici“. Jevstahija Arsič još tada je uočila jednu karakterističnu „bolest** koja se javlja kod žena koje osim poslova u domaćinstvu drugih zanimanja nemaju, o čemu se u savremenim teorijama o feminizmu i danas piše. Prema njoj: „nema veće nesreće od besposlene žene. Ona je bolesna kada je dugo u svom domu. Hrvati kažu ‘svakom dospela’, a Srbi: ‘ta je svakoj ptici kobac’. Ženskom polu ne priliči da zna samo jed­ no, niti se ujedno zaljubiti, nego da zna vreme rasporediti i za rad i za veselje... “. U starosti žena je mužu nežna i verna supruga, ali ona ne treba da bude ropkinja svojih strasti, jer je m^jka-vaspitačica i mora da čita i knjige, za svoju korist i na slavu Boga. „U načelu je rečeno da bez lične duhovne nezavisnosti nema blagopolučija** (sreće) - formulisala je ona svoj stav o ženama. Naravno, u situaciji kada zapošljavanje žena nije ni kao ideja doprla do ekonomski nerazvijenog srpskog društva, Jevstahija nije ni mogla da postavi neko drugo pitanje oslobođenja žena, osim pitanja njenog obrazovanja, bolje reći - samoobrazovanja. Ona usvaja Dositejevu ideju da ženska deca treba da uče istoriju, geografiju, filozofiju, etiku, a to im je sada moguće jer im je, kaže ona, istoričar i književnik Jovan Rajić „dao sloven­ ski jezik, a Stojković je svojim knjigama izgonio sujeveije iz svog roda“. Ona smatra daje ženski pol „cveće na zemlji (...) raznog oblika, jedno je lepog lica, ali bez miri­ sa, neko je zlo, mirisa oštrog, svako se lakomi na krasnu ružicu, opasno je uzbrati je jer ima i trnja strasti koje roditelji čiste prosvećenošću, dobrotom i čestitošću**. Jevstahija se gnuša svega ružnog, i potpuno je za prosvećivanje mladih.2 Isto, O slavnim ženama, str. 300-304; Etika, str. 401; Mczimac, Jc li čovek makina ili nije, str. 435-436. Jevstahija ot Arsič, Sovjet maternij oboega pola junosti scrbskoj i valahijskoj, aki iščadije nežnogo čuvstvovanija, imžc blago iščastic otrasli roda svoega obimaet sočinitclnica, Budim 1814. i Polcznaja razmišlenija o četireh godištnih vremenah, s osobenim pribavlcnijcm o trodoljubiji čelovjeka i otudu proishodjašćej vseopštej polzjc, Budim 1816. �26 Dositej je pred kraj svoga života, 1807. godine, došao u Beograd da pomog­ ne ustaničkoj vladi. Ustanici i njihove vođe, mada i sami nepismeni, svesni su toga daje srpskom narodu pre svega neophodna prosveta. U prvom Praviteljstvujščem sovjetu osnovano je i Popečiteljstvo (ministarstvo) prosvete i crkvenih dela, koje je povereno Dositeju. Odgovoran za manastire, crkve, učitelje i sve što je potrebno za vaspitanje, brinuo se, u ratnim uslovima, za osnivanje prvih srpskih škola, u koji­ ma ženske dece nije moglo ni biti. Među Srbima koji posle Drugog srpskog ustanka dolaze u Srbiju je i Dimi­ trije Davidović (1789-1838), novinar, prosvetitelj i diplomata. On je ubrzo postao sekretar kneza Miloša, i 1821. godine, predložio mu je da smelije počne otvarati škole, za šta Miloš nije imao mnogo razumevanja. U tom poslu Davidović stavlja na raspolaganje sebe i svoju porodicu, i to za nggmanju nagradu. A posebno je isti­ cao potrebu osnivanja škola za „ženski pol“. Za početak je predložio da se škola za žensku decu osnuje u njegovom domu. Njegova supruga učenice bi poučavala u kuvanju, šivenju, vezenju, a u čitanju i pisanju podučavala bi ih njegova svastika, i to „bez svake plaće i nagrade, no samo iz čistog srca i privrženosti rodu svome“. Zastu­ pajući takve ideje u prosveti, Dimitrije Davidović je govorio u ime jedne generacije koja je prihvatila ideje racionalizma i prosvetiteljstva, i kojoj je uzor i učitelj bio Dositej Obradović. „Svi naši rodoljubi početkom prošlog veka bili su uvereni da treba početi sa umnim preobražajem srpskog naroda (...) sasvim u idejama XVIII veka koji je u suštini propagatorski utilitaran (...) i stalna njihova želja bila je da se popravi osnovna nastava pomoću dobrih škola i valjanih učitelja**.1 Kao što ni Dimitrije Davidović nije zaboravio žensku decu, nisu je zaboravi­ li ni oni koji su posle njega na istim idejama, u prvoj polovini XIX veka, izgrađivali sistem školstva u Srbiji. Među njih svakako spada i Jovan Sterija Popović. 5. Počeci kulturnog preobražaja u Srbiji Oko 1820. godine, Srbija ima jedanaest gradova, oko dvadeset varoši i tri­ naest varošica. Ranije, svakih desetak godina ta mesta su paljena, pa su se mnoga sastojala samo od zgarišta, ruševina i gradina. Kuće su bile od trošnog materijala, retko su zidane nove.2 Srbi su postepeno naseljavali i gradove i varoši u kojima su još sedeli Turci, a i mnogi Srbi iz Vojvodine su prelazili i naseljavali se u Srbiji. U kućama i sobama po turskom običaju nije bilo nameštaja. Dušeci sa po­ steljinom smeštani su u dolape, svako veče su se prostirali po patosu a ujutro se vraćali. Sve do 1834. godine, tako je spavao i knez Miloš. Stolova i stolica bilo je samo u kneževom dvoru i u ponekoj školi. Ogledalo je u unutrašnjosti bilo nepoz­ nat deo nameštaja, a 1827. godine u Beogradu se nije mogla kupiti obična metalna kašika. Jelo se drvenim kašikama iz posuda koje su izrađivali Cigani. Srbi koji su iz Vojvodine pristizali u Srbiju, unosili su zapadne običaje i zapadnu kulturu, što se najpre ogledalo u odevanju, načinu ponašanja, gradnji kuća i uređenju stanova. Milošev brat, Jevrem Obrenović, bio je pismen iako nije bio školovan. On je 1826. godine otvorio srpsku bolnicu u Šapcu, zatim je u Srbiju doveo prvog leLKatarina Bogdanović, D im itrije Davidović, u: Izabrani život, Beograd 1986. z Vuk Karadžić, Gcografičcsko statističesko opisanijc Srbije, Dela, Beograd 1969, str. 90-95. �27 kara, a 1835. godine i prvu muzičku kapelu.1U Beogradu je izgradio prostrani dvor u koji je uneo i evropski nameštaj i evropski način života, primao je stranu štampu, a imao je i biblioteku. Njegovu decu - pet kćerki i sina - vaspitavali su učitelj i učiteljica dovedeni sa strane: Kristina i Dimitrije Tirol. Kćerka Anka svirala je klavir, govorila je nekoliko jezika, prevela je nekoliko članaka i pripovedaka. Sarađivala je u knjževnom almanahu Uranija (1827-1829), pa se sm atra prvom spi­ sateljicom iz Srbije. Prva je ponela evropsko odelo. U Srbiji su tada izlazile samo jedne novine. Alije nekoliko naprednijih Srba primalo inostranu štampu.2 Tridesetih godina Srbija je postala privlačna za mnoge muškarce i žene. U Be­ ograd, ah i u druge gradove, pristizali su učitelji(ce), pisci, oficiri, zanatlije, činovnici i drugi pismeni i obrazovani ljudi. Prvu knjižaru osnovao je Gligorlje Vozarević, koji je 1827. godine iz Vojvodine stigao u Srbiju. U toj knjižari okupljah su se tada malobroj­ ni školovani Srbi i dogovarah se o raznim inicijativama koje su imale za cilj pokreta­ nje kulturnog života u Srbiji. U njegovom odsustvu zamenjivala gaje njegova šupruga Sara. Odatle su potekle inicijative za osnivanje prvih novina u Srbiji, za osnivanje Društva srpske slovesnosti, a sam Vozarević je u svojoj kući osnovao prvu biblioteku u Srbiji. U štampariji, takođe tada osnovanoj, on je počeo da štampa i prve knjige. Prvi bal održanje u Beogradu 1827. godine. Na kasnijim balovima su pred­ njačili engleski konzul Hodžes i njegova supruga. Sultanovim hatišerifom, 1830. godine, Srbija je dobila potpunu unutrašnju autonomiju: stekla je pravo da samostalno uredi državu; da osniva škole, zdravstve­ ne i druge ustanove; da može imati svoju (brojno ograničenu) vojsku; slobodu veroispovesti. Turci su se povukli u nekohko utvrđenih gradova. U Kragujevcu, koji je tada bio prestonica Srbije, iste godine osnovana je Ve­ lika škola za školovanje činovnika. Ona je uskoro pretvorena u gimnaziju, a za više obrazovanje osnovan je Licej (1838). Od 1833. do 1844. godine izlazi nekohko almanaha: Zabavnik, Uranija, Go­ lubica, Danica. U Srbiji, kao i u Vojvodini, prevodi se strana hteratura, a javlja se i više pisaca sa originalnim književnim delima.3 U Kragujevcu su, 1835. godine, otpočele da se održavaju i pozorišne pred­ stave, u kojima ženske uloge igraju muškarci. Prve žene koje izlaze na javnu scenu su glumice, sestre ih žene glumaca u diletantskim pozorišnim družinama (drugih ni nema). Katarina Jovanović i Sofija Anastasijević prve su, 1840. godine, zaigrale ženske uloge u pozorišnim komadima.4 6. Posela Uporedo, menja se i svakodnevni život širih krugova srpskih žena. One su relativno brzo prihvatale novine u oblačenju i ophođenju, uređenju kuće, menjale LTihomir R. Đorđević, Srbija prc sto godina, Beograd 1946, str. 5-48. 2 Isto. 4 Isto. Borivoje S. Stojković, Istorija srpskog požarišta od srednjeg ueka do modernog doba (drama i opera), Beograd 1978, str. 230-236. �28 su ustaljene navike i prihvatale prve oblike društvenog života. Određenu ulogu u prosvećivanju srpskih žena imala su i posela koja su se održavala u kućama viđenijih i bogatijih Srba. Jevrem Obrenović je od 1832. živeo u Beogradu, a 1839. godine postao je i upravnik varoši beogradske. U svom prostranom dvoru (koji se nalazio na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Proleterskih brigada), krajem tridesetih godina, uveo je običaj održavanja posela. Uz pomoć učitelja njegove dece Hristine i Dimitrija Tirola, na poselima su se čitala dela francuskih i nemačkih pisaca i o njima su se vodile diskusije, održavali su se muzički časovi, itd. Četrdesetih godi­ na posela su bila veoma moderna, pa ih po ugledu na Jevrema Obrenovića organizuju i drugi ugledni Beograđani i Beograđanke. Na poselima se okupljaju političari, književnici, visoki državni činovnici, profesori Liceja, diplomate i drugi uglednici i njihove supruge. Čitala su se i prevodila strana književna dela, pevalo se i sviralo, pričalo o proteklim događajima, o politici, a govorilo se i o ženama poznatim u istoriji i o njihovoj ulozi u savremenom društvu. U tome se isticala Katica DanilovićBogićević, koja je govorila o francuskim ženama. Pedesetih godina u Srbiji je sve više obrazovanih žena, koje svoje obrazovanje stiču privatno, uglavnom kod profe­ sora Liceja, ili na raznim institutim a u inostranstvu. Više njih govorilo je strane jezike, poznavale su stranu i domaću književnost i istoriju, znale su da sviraju i pevaju, pa su na tim poselima bile aktivne i kao učesnice u programu. Posela je održavala i „mala gospođa“ Jelenka, supruga dr Teodora Herbeza, bivša nevenčana supruga kneza Miloša. Na njenim poselima okupljao se ,,krem“ srpskog društva, članovi Državnog saveta, diplomate, profesori i drugi ugledni građani. Kneginja Persida Karađorđević, koja se školovala u Rusiji, održavala je posela na dvoru kneza Aleksandra Karađorđevića, koja je vodio Matija Ban. Na tim poselima okupljala je žene iz porodice Nenadovića i porodice Karađorđevića. Ustavobranitelji su se okupljali u kući Laze Zubana, člana društva Srpske slovesnosti. Na tim sastancima stalno je bila prisutna njegova supruga, a često i Marija Milutinović-Punktatorka.1 Ona je sa mužem, književnikom Simom Milutinovićem-Sarajlijom četrde­ setih godina iz Vojvodine došla u Beograd. Jedno vreme bila je sekretarica Vuka Karadžića. U Beogradu je bila učiteljica, a bila je i prva žena koja se u Srbiji uspešno bavila advokaturom. Kao oduševljena romantičarka i patriotkinja, ona se sve­ srdno zalagala za prosvećivanje i obrazovanje žena i njihovu emancipaciju. Organizovala je posela za šire krugove žena, n^jpre u svojoj kući, a zatim je pomagala i bila česta gošća na poselima koja su pod njenim uticajem organizovale i druge ug­ ledne žene u Beogradu - „radi prosveštenija i izobraženija duha i duše“. Na prvom takvom poselu kod Kaje, supruge trgovca Petra Karamarkovića, žene su pomagale domaćici u obavljanju poslova, a Marija ih je zabavljala pripovedanjem i čitanjem. Na svojiim poselima, koje je organizovala redovno jednom nedeljno, kao i na drugim ženskim poselima, Marija je poučavala žene o tome kako se vodi domaćinstvo, ka­ ko se obavljaju razni kućanski poslovi, govorila im je o svemu onome što se danas naziva kultura stanovanja, o ishrani, o gajenju cveća u kući i bašti - jednom rečju: o svemu što je u tadašnje vreme podizalo kvalitet življenja i doprinosilo menjanju tradicionalnog načina života. Čitala im je ili prepričavala savremena književna dela. LPoleksija D. Dimitrijević-Stošić, Posela u starom Beogradu, Beograd 1956. �29 Ova posela za većinu uglednijih srpskih žena predstavljala su prve oblike kulturnijeg druženja i društvenog života.1 7. Pravni položaj žene Razvoj, trgovine je za posledicu imao prodiranje robno-novčanih odnosa i stv a ran je bogatog sloja trgovaca sa sela. SeJjaci su dobili pravo na zauzimanje zem­ lje, a sloj činovnika se stalno povećavao. Opozicija knezu Milošu, ustavobranitelji, težih su da zakonima ograniče kneževu vlast, da obezbede pravni saobraćaj, slobo­ dnu trgovinu i da regulišu činovnički položaj. Od zakona koje su doneli za položaj žene od interesa je Građanski zakonik i zakoni o školstvu. U duhu građanske ideologije, srpski Građanski zakonik, donet 1844. godi­ ne radi zaštite novostečenih prava na zauzetu zemlju, izražava principe neograni­ čene, isključive i potpune privatne svojine.2 „Sve stvari, dobro i prava koja Srbinu prinadleže, jesu njegova svojina ih sopstvenost, koje će reći, daje svaki Srbin savršeni gospodar svojih dobara, daje on vlastan, ova po svojoj volji živeti, s njima po volji raspolagati, i svakoga otuda isključiti, naravno po propisu zakona“ (član 211). Potpuno u skladu sa ovim principom taj zakon je, po ugledu na Napoleonov zakonik, reguhsao i položaj žene u braku i porodici. Ona ostaje svojina muža. Po njemu je udata žena izjednačena sa maloletnicima, raspikućama, propalicama. „Mladoletnima upodobljavaju se svi oni koji ne mogu ih im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati; takvi su svi uma lišeni, raspikuće sudom proglašene, propalice, prezaduženici kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva“ (član 920). Muž je glava porodice, on zastupa ženu, određuje gde će živeti, a ona je du­ žna da ispunjava njegove naredbe, da ga služi, da održava red u kući, da čuva i neguje decu (član 109. i 110). Muška deca isključivala su žensku iz nasledstva svog naslednog reda (član 396). Bilo je zabranjeno istraživanje očinstva (član 130). Za­ ključivanje i razvod braka bih su pod crkvenom jurisdikcijom, a uslovi za razvod braka strogo ograničeni, pa se razvod teško dobijao. Ovaj zakon primenjivao se pu­ nih sto godina, sve do 1945. godine, kada je prestao da važi. No njegov uticaj još se uvek oseća. LIsto. 7 Slobodan Jovanović, Ustavobranitelji, Beograd 1990, str. 13-15. �UJEDINJENA OMLADINA SRPSKA I EMANCIPACIJA ŽENA 1. Osnivanje Ujedinjene om ladine srpske U nastojanju da se Srbija izgradi po evropskom uzoru, 1839. godine iz Sr­ bije je na evropske univerzitete poslato na studije deset stipendista. I sledećih go­ dina nastavljeno je sa tom praksom. Ti mladi ljudi, pored svojih studija, u inostranstvu su prihvatali i savremena liberalna ekonomska i politička shvatanja. Po po­ vratku u zemlju oni su postajali profesori u gimnazijama i na Liceju, činovnici u državnoj upravi, ili su im poveravani i drugi odgovorni poslovi. Na Liceju je, 1847. godine, osnovana Družina mladeži srpske, koja je negovala kulturu i književnost, ali je ubrzo u svoj program unela i borbu za nacional­ no oslobođenje, borbu protiv turskog nasleđa, za više slobode i demokratije u unu­ trašnjem životu zemlje. Zbog kritika upućenih ustavobraniteljima, 1851. godine, Družini mladeži srpske zabranjen je rad. Pod vodstvom bivših članova Mladeži srpske, i uz njihovo neposredno učešće, oboren je ustavobraniteljski režim i u Srbi­ ju je vraćen knez Miloš, odnosno njegov sin Mihailo Obrenović. Kao prosvećeni apsolutist, Mihailo je nastojao da ograniči vlast Narodne skupštine i da ojača svoju kneževsku vlast, kako bi odozgo zaveo red u Srbiji. Za vreme njegove vladavine (1860-1868) u Srbiji je sprovedeno više reformi, među njima i reforma školstva, a osnovano je i nekoliko kulturnih ustanova. Formirana je široka mreža osnovnih i srednjih škola u kojima je bilo sve više školovanih nastavnika rodom iz Srbije. Iako su povremeno bili u nemilosti kneza, liberali su često zauzimali odgovorna mesta u državnoj upravi i u školstvu. Nove generacije omladinaca, školovane bilo u inostranstvu bilo u Srbiji, slede svoje starije kolege, bivše članove Družine mladeži srpske i prihvatnu libe­ ralne ideje u pedagogiji, ekonomiji, organizovanju države, kao i građanske ideje o emancipaciji žena sa kojima su se u toku svojih studija susreli. Sa liberalima iz Voj­ vodine, uz učešće predstavnika nekoliko đačkih družina, osnivaju, 1866. godine u Novom Sadu, Ujedinjenu omladinu srpsku (UOS). Njen program ukratko su formu lisali: na osnovu istine, pomoću nauke srpski narod može postići blagostanje i približiti se evropskoj kulturi i civilizaciji. Srpska omladina sa obe strane Save i Dunava za vrlo kratko vreme prenela je u Srbiju napredne misli i dostignuća evrop­ ske nauke, produbila je i proširila misli o unutrašnjoj i spoJjnoj slobodi.1 LMatica, 1868, br. 36; Svetozar Marković, Srbija na istoku, knj. III, Beograd 1966, str. 218. �31 Zasnovana na idejama nacionalnog oslobođenja, na slobodi i napretku u unutrašnjim političkim odnosima, najveći deo svojih aktivnosti omladina je usmeravala na podizanje nacionalne svesti celokupnog naroda. Za ostvarenje tog cilja bi­ lo je neophodno da žena, kao mgjkai prva vaspitačica, bude osposobljena za taj po­ duhvat. I ranije je bilo žena koje su stupile u javni život. Među njima je i prva srpska pesnikinja Milica Stojadinović-Srbkinja (1830-1878), velika pobornica Vukovih ide­ ja i njegova saradnica u prikupljanju narodnih umotvorina. Svojom izvanrednom lepotom i svojim stihovima izazivala je divljenje književnog sveta; nazvana je Vrdničkom vilom. Pesme su joj objavljivane u tadašnjim književnim časopisima u Voj­ vodini i u Srbiji. Objavila je tri knjige stihova (prvu 1850) i svoj dnevnik U Fruškoj Gori. Njena prijateljica, takođe lepa i umna, Mina Karadžić-Vukomanović (18281894), Vukova kćerka, afirmisala se kao slikarka, slikajući uglavnom portrete svo­ jih savremenika. Govorila je i nemački i srpski, zatim francuski i italijanski. Po­ magala je ocu, vodila njegovu prepisku na stranim jezicima, pratila ga na njego­ vim brojnim putovanjima, prisustvovala njegovim druženjima sa prijateljima. Na­ pisala je Putovanje po Srbiji i Uspomene na Branka Radičevića. Prevela je na ne­ mački i, sa predgovorom Jakova Grima, objavila Vukovu zbirku narodnih pripovedaka i poslovica. U to vreme se pojavila i prva slikarka u Vojvodini - Katarina Ivanović (1817-1882), koja je jedno vreme delovala i u Beogradu. Školovala se kao vanredna studentkinja na slikarskoj akademiji u Beču, jer tada žene na tu akademiju nisu imale pristupa kao redovne studentkinje. Srpsko učeno društvo - preteča Srpske akademije nauka - 1876. godine primilo je za svoju vanrednu članicu, s tim što su i vanredni članovi imali gotovo ista prava kao i redovni. 2. UOS i organizovanje žena Od osnivanja UOS žene prisustvuju njenim skupštinama, učestvuju u nje­ nom radu, na njenim besedama i raznim manifestacijama. UOS je održala šest godišnjih skupština. Sve one su, osim prve i šeste, pose­ bno zanimJjive za žene. Iz zapisnika sa godišnjih skupština UOS mogu se takođe uočiti razlike u shvatanjima o mestu i ulozi žene koja su vladala među omladinom.1 Drugoj skupštini, održanoj 1867. godine u Beogradu, prisustvovali su mno­ gi ugledni političari, profesori Velike škole, novinari, kulturni i javni radnici iz Sr­ bije i Vojvodine. Na njoj je, prvi put u Srbiji u jednoj političkoj organizaciji, postav­ ljeno pitanje ženskog članstva. Delegat ruskih revolucionarnih demokrata, Ivan Ivanović Bočkarov, predložio je da se u Statut unese odredba o tome da i žene mogu biti ravnopravne članice omladine. Pridružili su mu se Ilija Vučetić, Jovan Krstić, Vladan Đorđević i drugi. Predlogu se suprotstavio Laza Kostić, jer je smatrao da je sama priroda odredila, kako on kaže, „delokrug žene“. Ne protivi se tome da se 1 O mladinska zajednica, sveska 1,1866, sv. 2,1867, i sv. 3,1868, sadrže zapisnike sa pet omladinskih skupština. �32 omladinke okupljaju s muškom omladinom i da s njom „stupaju u savez“, ali je pro­ tiv toga da ih skupština proglasi ravnopravnim sa muškarcima. Uz njega su Milan Đorđević i Aleksandar Sandić. Jovan Bošković je dao kompromisni predlog koji je i usvojen, tako da prvi i treći član statuta UOS glase: „Rodoljubi iz sviju srpskih zemalja, i od svuda gde ih ima, sjedinjeni za prosvetu i napredak naroda, predstavljaju celokupnu omladinu srpsku ih mla­ do srpstvo". ,,I ženskinje po mogućstvu i prirodnom položaju svome, treba da pomažu postizanje zadataka omladine srpske". Na Trećoj omladinskoj skupštini, 1868. godine, održanoj u Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), u statutu je, na predlog Ilije Vučetića, izmenjen član 3, tako da on glasi: ,,I Srpkinje mogu biti članovi Ujedinjene omladine". Na ovoj skupštini omladinke su učestvovale kao punopravne članice skupštine. Čitanje njihovih ime­ na pozdravljeno je aplauzom i uzvicima „Zivele!". Tome se usprotivila izvesnaMila Vidakova - da se ne bi shvatilo da se devojke u UOS upisuju radi tog „živele", zbog čega se one osećaju neravnopravne sa muškim članovima. Pančevke su na ovoj skupštini predložile da se UOS pozabavi otvaranjem zavoda za čuvanje dece i zavo­ da za obrazovanje Srpkinja, što je skupština i prihvatila. Na kraju Četvrte skupštine održan je poseban sastanak sa temom „Čime i kako da pripomognu ženskinje zadatku omladinskom". Postavilo se, kao prvo, pi­ tanje kakav delokrug rada odrediti članicama UOS-a, jer kako se navodi, one same nisu spremne da omladinu pomažu u svim njenim aktivnostima, i kao drugo, kako organizovati žensku omladinu. Mišljenja su bila podeljena, i diskusija o ovoj temi pokazuje svu raznolikost shvatanja o ženi među vodećim članovima UOS. Jedni su sm atrah da ženama tre­ ba dodehti rad na „manje umnim radnjama", a drugi d aje za njih pogodno da se bave ženskim vaspitanjem. A što se tiče organizacije, jedni su predlagali da se žene u mesnim odborima organizuju zajedno sa muškarcima, ah tako da muškarci budu u većini, dok su drugi sm atrah da žene treba organizovati u zasebne mesne odbore. Bilo je i mišljenja da muški odbori odlučuju, a da ženski odbori njihove odluke izvr­ šavaju. Ahmpije Vasiljević smatrao je da je razgovor o zadacima i organizovanju žena važan i da o tome valja pisati i zatražiti mišljepje žena. Aleksandar Sandić je ukazivao na opasnosti koje emancipacija žena sobom donosi, i ukazivao je na, po njegovom mišljenju, negativan primer ruskih nihihstkinja. Po njemu, emancipaci­ ja žena bila bi još opasnija za srpski narod. Ah, tvrdio je on, ako se pod emancipaci­ jom podrazumeva da je žena ravna muškarcu - onda je to kod Srba već postignu­ to, jer tu žena vlada u kući. Aksentije Radović je smatrao d aje nužno emancipovati i muškarce i žene, jer srpskom narodu ne preti opasnost od žena već od muškaraca. Žene su te koje uče decu rodoljublju i stoga im pripada pravo prvenstva. Omladinu ne treba učiti emancipaciji žena već jednakosti muškaraca i žena, i stoga UOS treba da organizuje družine sastavljene i od muškaraca i od žena. Ilija Vučetić je smatrao da se moralna obrazovanost jednog naroda ceni po položaju žena u društvu. Zalažući se za izjednačenje društvenog položaja žena i muškaraca on kaže: „Napredak čovečanstva, ako ne i skoro, imaće taj rezultat, da će svi ravnopravni biti. To se čini nemogućim, ah to će biti". Pod emancipacijom �33 on podrazumeva ravnopravnost muškaraca i žena. Da bi se to postiglo prvi uslov je podizanje vaspitnih zavoda za žene, a drugi zajednički rad i okupljanje muške i ženske omladine radi međusobnog izobražavanja. Žene bi mogle da se brinu za po­ dizanje ženskih zavoda, za organizovanje društava za pomoć sirotinji i društava za obrazovanje dece. Predložio je da se omladinke organizuju i da same odluče o tome šta će da rade. Milan Kujundžić-Aberdar smatrao je daje situacija žena rezultat nepovolj­ nih materijalnih prilika u kojima žene odrastaju. Siromašne žene su robinje, i sto­ ga je nužno osnivati ženska vaspitavališta kako bi one mogle da se osamostaljuju za obavljanje nekog zanimanja. Predložio je i osnivanje fonda za stipendiranje devojaka. One bi se posle školovanja mogle baviti čuvanjem dece, širenjem literature i prikupljanjem pretplate za omladinske listove i knjige. Vladimir Jovanović je smatrao daje supruga saputnica mužu, te zato žene u okviru omladine treba da usavršavaju same sebe, da šire svoja znanja kako bi bolje odgovorile pozivu majke i supruge. Predložio je da se u UOS osnivaju ženski odbori u kojima bi bilo i muškaraca kako bi ih oni vodili i bili im učitelji. Sofija Pasković je tražila da UOS zahteva osnivanje Više ženske škole u Voj­ vodini. Na Petoj omladinskoj skupštini došlo je do razmimoilaženja između libera­ la i socijalista o pitanjima unutrašnje i spoljne politike. Liberali su predlagali da se zanemare pitanja unutrašnje politike i domaći sporovi radi sloge u pitanjima spoljne politike. Svetozar Marković je insistirao na utvrđivanju jedinstvenog cilja omladine, koji bi podrazumevao duhovno ujedinjenje srpskog naroda, preobražaj i demokratizaciju unutrašnjeg političkog i društvenog života u Srbiji, jer je - po nje­ govom mišljenju - to uslov za postizanje uspelia u spoljnoj politici odnosno u rešavanju srpskog nacionalnog pitanja na principima slobode i ravnopravnosti naroda. U ime petnaestorice svojih istomišljenika, on je predložio nova načela za delovanje i organizaciju UOS. U tom predlogu ističe se da svaki član društva „bez razlike pola, koji radi i privređuje u društvu mora uživati sva prava bez razlike. Po ovome omladina priznaje potpunu ravnopravnost muškinja i ženskinja a smatra kao prvu potrebu da se ženskinju pridadu jednaka prava na obrazovanje i rad kao i muškinju'V Ali, i pored izvesnih kompromisa, jedinstvo u UOS nije postignuto. Ujedinjena omladina prestala je sa radom 1871. godine. Ugarske vlasti su zahtevale da se njen rad ograniči isključivo na književno-prosvetni, s tim da njeni člano­ vi i članice mogu biti samo građani i građanke nastanjeni u Ugarskoj. Uz to, namnožile su se i nesuglasice i u samoj omladini. Šesta omladinska skupština nije pri­ hvatila zahteve vlasti, koja joj je inače zabranila da na dnevni red stavi neko drugo pitanje osim izmene statuta, pa se skupština razišla.2 Pokušaj vojvođanskih soci­ jalista da obnove njen rad, 1881. i 1882. godine, nije uspeo. Ali su njeni članovi, u listovima i časopisima koje su osnivali, nastavili da propagiraju ideje o ravnoprav­ nosti žena. Ujedinjena omladina srpska prožeta je, dakle, težnjom da se i ženska omla­ dina stavi u službu nacionalnih ideja i da se u tom cilju prosveti i obrazuje. Ideje Svetozar Marković, Prcdlog pctnacstoricc za organizaciju Omladine srpske, u: Sabrani spisi, knj. II, str. 127. 2 Radcnik, 1871. br. 27. �34 0 ženskom obrazovanju i o ravnopravnosti žena su različitog, često konzervativnog porekla i raznog dometa, ali to za ondašnju situaciju žena u Srbiji nije bilo od hitni­ jeg značaja. Svaki, pa i najmanji napredak u prihvatanju civilizacijskih dostignuća, makar malo je doprinosio i poboljšanju položaja žene u jednom izrazito patrijarhal­ nom i zaostalom društvu. 3. Ideolozi UOS o ulozi žene Ideolozi i istaknuti članovi UOS na svojim ,,besedama“ - koje kasnije objav­ ljuju u omladinskoj štampi - propagiraju ideje o menjanju odnosa prema ženama 1o ravnopravnosti žena. Većina njih se zalaže da žene postanu i ravnopravne člani­ ce UOS. U Matici - nezvaničnom listu Ujedinjene omladine - iz broja u broj objav­ ljivani su napisi u kojima su se izražavala različita gledišta i mišljenja: od konzer­ vativnih do socijalističkih. U Matici su štampani i prvi ogledi Drage Dejanović o emancipaciji žena, besede i članci Vladimira Jovanovića, Ilije Vučetića, Antonija Hadžića, Stojana Boškovića, i drugih. Svetozar Marković svoje prve članke o eman­ cipaciji žena objavljuje u Srbiji, a potom u Zastavi i Mladoj Srbadiji. Aktivnost Ujedinjene omladine srpske na emancipaciji žena započeo je, 1866. godine, Ilija Vučetić, publicista i političar i jedan od sekretara UOS, preda­ vanjem u Budimpešti - O položaju ženskinja u društvu čovečanskom. Nešto kasnije, u Matici, objavio je članak O omladini i njenom zadatku. Omladina je, po njemu, budućnost srpskog naroda; ona je pozvana da ujedini i unapredi srpski narod. U to delanje i u to kolo valja da se uhvate i sve Srpkinje, i one se iz tog kola ne mogu isključiti. „Omladina srpska koja je pozvana da veliko delo narodnog preporođenja izvrši, ne označuje samo muške glave naroda srpskog, već obuhvata u sebe i celu drugu, žensku polovinu naroda srpskog. U omladinu srpsku spada svaki Srbin i svaka Srpkinja koji u slavi i sreći svoga naroda traže i svoju sreću i svoj ponos: u kolo ujedinjene omladine imaju pravo i dužnost da stupe svi Srbi i Srpkinje, koji teže ujedinjenju, slobodi i napretku naroda4 *.1 Nakon Vučetića javljaju se i drugi vodeći ideolozi Ujedinjene omladine. Svi oni prihvataju vladajuća shvatanja u evropskim zemljama: daje mesto žene u kući, ali daje ona pozvana da bude dobra majka, obrazovana supruga i prosvećena vaspitačica svoje dece. Oni takođe potenciraju i njenu ulogu u borbi srpskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje. Vladimir Jovanović, političar, publicist i vodeći ideolog Ujedinjene omladi­ ne, u Matici izlaže svoje nacionalno-romantičarske ideje o ženama. Nasuprot žem pomodarki, poročnom i neoset^jivom mužu - što je proizvod zapadnog utic^ja, za­ padne „nadri-civilizacije4, i nasuprot surovim srednjovekovnim običajima u odno­ 4 sima između muškaraca i žena - ističe idelani lik žene Srpkinje. Ona je, po njemu, puna vrlina i održava srpski duh izražen u narodnim pesmama; ona će, negujući taj duh i vrline, nadvladati sve nasleđeno, staro i izopačeno, kao i ono što se kao pomodarstvo prihvata sa Zapada. Ljubav prema ženi i familiji kod Srba može da razvije njihovu svest o sebi, što ih vodi čovečnosti. Žena je pozvana da bude mati, i ona ima presudnu ulogu u vaspitanju dece. Doduše, muškarac je uređivao društvo LMatica, 1867, br. 21. �35 kako odgovara njegovim prohtevima, i on je često prema ženi tiranin. Brak zasno­ van na ljubavi i uzajamnom poštovanju odlučujući je u polož^u žene; na ženi je da u braku neguje harmoniju, negujući vrline srpskog duha. Obrazovanje i vaspitanje žena, zasnovano na povratku tom duhu i rodoljublju, na ljubavi prema rodu i čovečanstvu, put je kojim žene mogu da ispune svoju najvažniju funkciju - vaspitačica mladih pokoljenja.1 Antonije Hadžić, književnik, urednik više listova i časopisa u Novom Sadu, kritikuje ,,institutkinje“ školovane na strani, koje šire pomodarstvo i strane uticaje. On smatra daje žena druga ravnopravna polovina čoveka, da muškarac i žena imsgu svoje obaveze i daje muška civilizacija koja ne poštuje ženski pol civilizovano varvarstvo. Majke, po njemu, dva puta spašavaju čoveka: prvi put rađanjem iz besprostornog i bezvremenog ničega, a drugi put vaspitanjem iz bezumnog životinjstva. Poziv majke je težak, a žene se za taj poziv ne pripremaju. Razlike između muškaraca i žena ne potiču iz razlika u njihovim umnim sposobnostima - jer njih nema - već su posledica prirodne funkcije materinstva. Stoga, dužnost omladine je da te razlike umanjuje i da se zalaže za ravnopravnost žena i muškaraca u opštim čovečanskim pravima. Ljuben Karavelov, bugarski revolucionar, književnik i novinar, kao dopis­ nik jednog bugarskog lista u Beogradu, povezao se i sarađivao sa UOS. U svojoj dužoj pripoveci Je li kriva sudbina, opisao je razmišljanja čoveka koji je batinama ubio svoju ženu. Na primeru porodice u kojoj je muž gospodar a žena potčinjena i večito ustrašena, on razlaže iste ideje koje zastupaju ideolozi Ujedinjene omladine. Muž smatra daje njegovo pravo da bije suprugu, jer je ona stvar koja mu pripada, njegova robinja, da su batine stvorene za slabe i za žene. Karavelov ističe da sve što je dobro u društvu treba priznati ženi, ali nju umesto priznanja tiranišu i muče. Religija i društvene institucije oblikuju ženu kakva muškarcu treba za njegove cilje­ ve i prohteve. Ali mladi prihvataju nove ideje i smatraju da se društveni odnosi i odnosi između muškaraca i žena moraju iz temelja menjati - putem vaspitanja.2 Književnik Laza Kostić zastupa ideju daje Srbin mučenik i junak koji pola­ že svoj život za dobro naroda i čovečanstva. Po muškom načelu, on je rešen „na pregorevanje života“, pa zato na drugom kraju mora naći radost - ženu - „protivnost mužastvu“. Svu žestinu koja im je preostala od „namirivanja mržnje“ - muškarci žrtvuju ljubavi prema ženi. Eva se - po Svetom pismu - privolela đavolu, a hrišćanstvo je, kao religija praštanja, pomirenja i ljubavi oprostilo ženi njen greh. To „svetsko istorijsko načelo4 prihvatili su i srpski junaci.3 * J. Zivanović smatra daje žena po prirodi podvrgnuta muškarcu. Kćeri tre­ ba učiti radu, pokornosti i umerenosti, kako bi muža usrećile i decu učile. Jer - to je njihov osnovni zadatak.4 Marija Lebedeva u jednom svom govoru na poselu opredelila se za ograni­ čenu emancipaciju. Pošto je prirodni zadatak žena da čuvaju porodicu, emancipaci­ jom one ostaju bez poziva i stoga se emancipacija može braniti samo onda kad mu­ škarac ponižava skromnu, ljubavlju ispunjenu i pobožnu ženu.5 LIsto, 1867, br. 31-36 i 1868, br. 1-3. * Isto, 1868, br. 9-21 i 1869, br. 6 i 7. * Isto, 1867, br. 33-36. 4 Isto, 1868, br. 12 i 13. * Isto, 1870, br. 10. �36 Svojim stavovima o emancipaciji žena u UOS izdvajaju se Draga Dejanović i Svetozar Marković. 4. Draga Dejanović - prva feministkinja Draga Dejanović (1840-1871), književnica i glumica, istakla se u krugu na­ prednih žena i muškaraca u Ujedinjenoj omladini svojim neobičnim životom, pre­ danošću idejama omladine i upornošću u širenju ideja o oslobođenju žene. Boraveći u Pešti, 1863. godine upoznala se sa grupom srpskih đaka rodoljuba (Giga Geršić, Laza Kostić, Jovan Toroman i drugi). Pod njihovim uticajem počela je da se bavi pisanjem, najpre pesama, koje je objavljivala u Danici pod potpisom „Draga D-ć“, a potom i u zbirci Spisi. Jedno vreme bila je i glumica, prvo u tek osnovanom Srps­ kom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pa u Narodnom pozorištu u Beogradu. Zapažena je i na poselima u Beogradu, na kojima je propagirala ideje o emancipaci­ ji žena. Odana rodoljublju i napretku, u redove UOS, u pogledu emancipacije žena, unela je nove elemente. Umesto uopštene priče o emancipaciji, ona je u Matici pro­ govorila o konkretnom položaju žena u Vojvodini i u Srbiji. Po njoj, položaj srpske žene odraz je nerazvijenosti društva i ukorenjenih predrasuda, kojih se treba otre­ sti „radenom emancipacijom*4i izlaskom iz kuće na javnu scenu. Neravnopravnost za ženu nastaje već u očevoj kući, jer se muška deca spremaju da rade i samostal­ no zarađuju sredstva za svoju egzistenciju, dok se ženska deca pripremaju da pa­ dnu na teret mužu, kao što su do udaje na teretu roditeljima. Žena je osuđena da čeka muža, a ako ga ne nađe, ostaje stara, nepotrebna devojka, koja je na teretu porodici i koja je često m eta podsmeha. Sa puno razumevanja, saosećanja i prav­ danja ona govori o patnji žena zbog očajnog stanja u kojem se nalaze i provode svoj neveseli život bez cilja i nade. Ah ona kritikuje i „ludo uverenje“ Srpkinja da su stvorene samo za to da troše a da pritom ništa ne rade. One su uverene da su rad, veština i nauka - muški poslovi, da je samo muškarac taj koji treba da zarađuje. Sreća u braku je želja svake žene, ali mnoge je ne ostvare, pa bi one svoju sreću, uvažavanje i ljudsko dostojanstvo mogle naći u tome da sebi i drugima od potrebe i koristi budu. Jer: „Uz posao ide uvek i zadovoljstvo i uvažavanje samog sebe. Za­ što, dakle, da se ta sreća krati ženama4. Ngjsvetija dužnost Srpkinja i neizbežna 4 potreba naroda je da se žena „osposobi za samostalan život obavljanjem kakvog za­ nata ili javnog posla4. Srpske žene još ne veruju da samo rad čoveka spasava i da 4 je to osnov čovekove sreće - kako i muškarca tako i žene - i da je rad put do eman­ cipacije. Pod emancipacijom, za sada, žene podrazumev^ju samo oslobođenje od muževljeve dominacije, s tim da on i dalje sam vodi brigu o materijalnoj egzisten­ ciji porodice. One se brinu šta će reći svet za ženu koja radi van kuće i u tome imaju donekle pravo, jer se okolina takvim ženama podsmeva i drži ih za muškarače. To ludo pitanje - šta će reći svet - vezuje i vezivaće Srpkinjama ruke sve dotle dok tuđinke ne uzmu sve poslove u svoje ruke, a onda će biti kasno da se jadikuje. Tu stra­ šnu predrasudu treba pobediti i tražiti mesto u društvenom životu radi osiguranja svoje budućnosti. Sudbina žena je sudbina naroda, i zato „oslobođenje ženskipja mora se uzeti da je i oslobođenje celog našeg naroda od onih nazadpjačkih mana, koje ga još i dan danas u okovima drže, pa zato ne treba žensku budućnost olako �37 da uzmemo". Ona predlaže da žene počnu da rade - „i umno i telesno“. Jer, nauka će uništiti one predrasude koje su zbog besposlice „tako strašno za naš ženski svet prjonule, pa ako još dugo to u strče postaćemo još veće roblje neznanja i neveštine4. 4 Sirotinja i večito devojaštvo, zatim mane, kao što su radoznalost, ogovaranje, nedotupavnost, sentimentalnost, kinđurenje, povođepje za modom, nisu ženske ma­ ne, već su to „mane iz zla besposlenih, lenjih, neveštih i od duga vremena mučenih ljudi (...), a koje su kod radnih ljudi i žena davno utamanjene, nestale4. Ona nabra­ * ja niz zanata koje žene mogu da obavljaju i ne plaši se što će joj se zbog toga i žene smejati. Ona se plaši samo toga što će ženski svet zbog svoje nesvesti i dalje osta­ ti u svom žalosnom stanju. Umni i telesni rad osiguraće ženama samostalnu egzis­ tenciju, a onima koje su u braku pružiće više sreće i razumevanja.1 I kad raspravlja o ulozi majke, ona na prvo mesto stavlja potrebu da savla­ da pedagošku nauku koja prevazilazi pravne i bogoslovske nauke. I žena i muška­ rac su rođeni da žive na zemlji i oboje moraju biti tako vaspitani da svojim vrlina­ ma i poštenjem sebi osiguraju što bolji ovozemaljski život. Nauka i ženi može da se nm ili i da postane ukras njene duše. Žene koje u sadašnjosti uče za svoju decu i znanje koje će im m^jke prenositi popraviće svet.2 U trideset i prvoj godini umrla je na porođaju.3 5. Slivatanje Svetozara Markovića o ženskom pitanju Među članovima Ujedinjene omladine srpske od njenog osnivanja jedno od najznačajnijih mesta zauzima Svetozar Marković, svojim pregalaštvom i nastoja­ njima da omladinu učini onom revolucionarnom snagom koja će predvoditi narod u borbi za nacionalno i socijalno oslobođenje. Nastojao je da omladina svojom borbenošću i idealizmom postane onaj faktor koji će u Srbiju uneti savremene demo­ kratske i socijalističke ideje. Neporeciva je njegova zasluga što je u idejne i politi­ čke tokove u Srbiji uveo i originalne feminističke ideje, tretirajući žensko pitanje kao nerazdvojni deo demokratizacije i oslobođenja celokupnog društva od svih vr­ sta ograničenosti. Već u svom prvom javnom nastupu, on kritikuje verbalizam i retoriku Uje­ dinjene omladine i traži dela - pre svega u borbi omladine za oslobođenje i borbi za bolji život srpskog naroda. U duhu shvatanja omladine, on se obraća i „srpskim sestrama4: traži da se i one pripreme za konkretna dela u budućim borbama za * nacionalno oslobođenje, da se ostave uspavljujućih „opera4 i „fantaz j a “, i da zape* vaju pesme „što bude srce u junaku4, da pažljivo čitaju kako se neguju bolesnici, * „kako se previjgju rane od kuršuma i sabalja (...) primer je Kosovka Devojka4. Uči * ih da „uvelom4 i ,,bledom“ Dušanovom potomku - kad im počne šaputati o „lučetu * molovanom** i na drugi način im se udvarati - kažu da je za Srbina „stidno da se u ovo vreme (...) zabavlja takvim besposlicama**. Ali Marković u ta shvatanja unosi Draga Dejanović, Emancipacija ženskinja, Matica, 1869, br. 34 i 35; Isto, Dvc tri rcči Srpkinjama, Matica, 1870. 1 Isto, Srpskim majkama, Matica, 1871, br. 6 i 7. * Dr Julija Hlapec Đorđević, Draga Dejanović, u: Studije i eseji o feminizmu, Beograd 1935; Mlada Srbadija 1871, br. 21; Borivoje S. Stojković, n. d, str. 150-151. �38 i jednu novu nadu - obećava da će doći „lepše vreme, pa nećete biti ‘luče molovano’, već dostojne srpske žene s čovečanskim pravima i dužnostima‘V Boraveći na studijama u Petrogradu, Svetozar Marković je upoznao ruski revolucionarni demokratski pokret - i u teoriji i u praksi - kao i ulogu koju su u tom pokretu imale žene. Na skupovima revolucionara i revolucionarki u Petrogra­ du upoznao je snagu njihovih ubeđenja i njihovog požrtvovanja. One su za njega „svete žene“, „vesnice novog veka“, koje pokazuju „kako čovečanstvo ne upotreblja­ va ćelu polovinu svoje umne snage", i koje neće da budu igračke u muškim rukama.2 N. G. Černiševski i praksa ruskih revolucionarnih demokrata ostali su za Svetozara sve do kr^ja njegovog života, tada u Evropi, još nedostignut primer istin­ ske revolucionarne borbe za žensku ravnopravnost. U Švajcarskoj, gde je otišao da se - kako sam kaže - „upozna izbliže sa braćom revolucionarima4, detaljnije se upo­ * znao sa političkim i ekonomskim delima tadašnjih materijalista, liberala i socijali­ sta raznih orijentacija, sa delima M arksa i Engelsa i praksom Prve internacionale. Uporedo sa čitanjem i učenjem, uključio se u politički život, upoznao revolucionare iz raznih zemalja, koji su tada pred progonima našli azil u demokratskoj Švajcar­ skoj. Tu se ponovo susreo sa ruskim studentkinjam a i studentim a i sa ruskim nihilistkinjama. Eksperim ent Univerziteta u Cirihu - koji se smatrao dokazom da su žene intelektualno jednako sposobne kao i muškarci - podstiče ga da svoja teoret­ ska saznanja o potčinjenom položaju žena u društvu i putevima njenog oslobođenja nanovo proverava i domišlja: kroz teoriju i praksu ruskog revolucionarnog pokreta, liberalnih feminističkih zahteva, kao i kroz praksu raznih socijalista i učesnika Prve internacionale. Praksa i stepen razvoja društveno-ekonomskih odnosa u Srbiji Svetozarevog vremena bili su daleko iza onih u Zapadnoj Evropi. Kapitalizam je bio tek na pomolu. Nekoliko većih zanatskih radionica, topolivnica u Kragujevcu i rudnik Majdanpek - to je gotovo sve što je Srbija imala u industriji i u rudarstvu.3 Svetozaru su nesumnjivo bila poznata relevantna teoretska shvatanja o ženi i njenoj emancipaciji, kao i praksa pojedinih socijalističkih pokreta u organizovanju prototipova novih zajednica i položaja žena u njima. To se vidi iz njegovog dela i njegovog rada. Jer, on je često pojedine teorije i praksu objašnjavao, neke je kritikovao ili komentarisao, neke je delimično prihvatao, prilagođavao srpskim prilikama i uticao na njihovo popularisanje. Pod njegovim uticajem preveden je Komunistički manifest, a objašnjenja i popularizacija osnovnih teza marksističke teorije o polo­ žaju žena u društvu izložene u Manifestu mogu se naći u nekoliko njegovih dela. Knjiga Potčinjenost ženskinja Dž. S. Mila prevedena je i objavljena 1871. godine. U predgovoru tom prevodu, kao i na drugim mestima, Svetozar se odredio i prema ovom teoretičaru. Ideje o preobražaju društva i oslobođenju žena sadržane u spisima i u romanu Černiševskog Šta da se radi interpretirao je često: u vezi sa LSvetozar Marković, Srpskoj om ladin i, u: Sabrani spisi, knj. I, str. 23-26. (kurziv N.B.) %Isto, Litcraturni večer, str. 28. * Srbija 1866. godine, prema popisu zanimanja, ima 1.216.246 stanovnika i stanovnica, od kojih se ■ ryih 1.094.063 - tj. oko 89% - bavi zemljoradnjom. Broj industrijskih radnika sedamdesetih godina prošlog veka je 1.500. Gradsko stanovništvo je u porastu; njega čine trgovci, zanatlije i relativno bro­ jan činovnički stalež. Zaposlenih žena - osim onih koje rade kao nadničarke ili sluškinje po kućama -jed va da ima (u topolivnici je zabeležena kovačica Marija-Maca Božić, koja je 1868. godine učestvo­ vala u organizovanju jedne radničke zabave). �pitanjima ekonomskog oslobođenja žene, braka ili odnosa između muškaraca i že­ na. Kritikovao je i Prudona i Lasala, Ogista Konta i nemačke teoretičare zbog nji­ hovog odnosa prema ženskom pitanju, kao i Ujedinjenu omladinu zbog njene mla­ kosti.1 Dobro je poznavao i srpsku stvarnost, posebno položaj žene u tom patri­ jarhalnom društvu. Opredelio se da iz raznih teorija preuzme sve ono što bi u bu­ dućnosti moglo odgovarati srpskom društvu, a iz savremene prakse evropskog fe­ minizma ono što bi u patrijarhalnoj Srbiji bilo prihvatljivo kao neposredan cilj i što mu se činilo podobnim da ruši staro i gradi novo demokratsko društvo u kojem će žene i muškarci podjednako živeti u slobodi, sa istim pravima i obavezama. Ideje o emancipaciji žena, uz ideje o socijalnom preobražaju i demokratiji, u njegovom delu spadaju u red onih ideja koje društvo kreću unapred. U svojim člancima o emancipaciji žena, pisanim raznim povodima, kao i u drugim delima, žensko pitanje izdigao je na nivo bitnih, osnovnih pitanja preobražaja celokupnog srpskog dru­ štva.2 To ga kao mislioca, pokretača i propagatora socijalističkih ideja izdvaja sko­ ro do danas od svih naših teoretičara socijalizma, za koje je žensko pitanje, ako su o njemu i pisali, ipak, ostajalo periferno. O njemu se pisalo uzgred; ponavljalo se nekritički već rečeno bez udubljivanja, bez teorijskog osvetljavanja novih proble­ ma koje je život nametao i traženja odgovarajućih rešenja. Postojećim raširenim shvatanjima daje priroda stvarajući ženu i određuju­ ći joj da rađa, opredelila i njene dužnosti da se ona stara o deci i porodici i daje sa­ mim tim odredila i njen potčinjeni društveni položaj, Svetozar Marković suprot­ stavlja savremenija shvatanja. U društvenom uređenju u čijoj su osnovi sloboda i jednaka prava svake ličnosti ta prava se moraju priznati i ženi i, prema tome, žen­ sko pitanje je prvorazredno društveno pitanje. Tako i danas Svetozar Marković ostaje ne samo preteča savremenog femi­ nizma, već i mislilac čije ideje o oslobođenju žene - iako ograničene stepenom razvo­ ja ekonomske, društvene i kulturne misli uopšte, i posebno ograničene srpskom stvarnošću - imaju još uvek draž nedostignutog. On je svestan da su njegova shva­ tanja o oslobođenju žena u Srbiji daleko ispred njegovog vremena, ah je smatrao da je upravo tada došlo vreme da se progovori o ženskom pitanju, jer je ono vrlo bitno za osvajanje slobode u srpskom društvu. Na primedbe da je postavljanje tog pitanja prerano, da postoje i preče stvari on odgovara: „Svaki koji to govori ne po­ mišlja daje odnošaj muškinja i ženskinja, ustanova porodice - o s n o v a društve­ nog uređenja. (...) Mili, kazujući kakva se nepravda nanosi ženskim u društvu, po­ buđuje nas da mislimo na d r u g u s t r a n u ženskog pitanja, tj. da mislimo na to: kako se nepravda nanesena ženi, sveti ćelom čovečanstvu. Čitaoci koji ozbiljno prouče ovu knjigu uvideće kako je pitanje o ženskom oslobođenju nerazdvojno ve­ zano sa cehm društvenim preobražajem za oslobođenje čovečanstva od sviju zala, poroka, tiranije i robovanja - uvideće da ‘žensko pitanje’ nije za nas prerano, već je ono prvo koje treba staviti na d n e v n i r e d“.3 Svetozar Marković, Ruski revolucionari i Ncčajcv, u: Sabrani spisi, knj. II, str. 379; Isto, Socijalizam ili društveno pitanje, knj. IV, str. 245. ^ Jovan Skerlić, Svetozar Marković, Beograd 1966, str. 263-268 i 293. Svetozar Marković, Oslobođenje ženskinja, u: Sabrani spisi, Beograd 1965, knj. II, str. 399— 402. Ovty članak prvi put je objavljen 1871. godine kao predgovor prevodu knjige Dž. S. Mila Potčinjenost ženskinja. Zabeleženo je daje ovo delo na engleskom jeziku prvi put objavljeno 1869, a 1870. godine prevedeno na poljski, francuski i nemački. Nije zabeleženo daje 1871. godine prevedeno i na srpski jezik. �40 Žensko pitanje Svetozar posmatra u sklopu svih međusobno povezanih ma­ nifestacija života. Njegove osnovne ideje mogu se sistematizovati u nekoliko teza koje on inače više puta i raznim povodima opširno izlaže, razjašnjava i na razne načine povezuje. Kao prvo, nejednakost žena i muškaraca i potčinjenost žene nije prirodni nego društveni odnos. Društvena nejednakost je nastala kao rezultat vrlo složenih i dugotrajnih procesa koje on detaljnije navodi, a u čijoj je osnovi utakmica muška­ raca radi zadobijanja žena i zadovoljenja polnog nagona. Muškarac je u toj utak­ mici postao fizički jači, umešniji, izdržJjiviji i konačno je prisvojio ženu. Polno otu­ đenje žene dovelo je do njenog društvenog, kulturnog i svakog drugog otuđenja od njene ljudske prirode. Ženski organizam, koji je nekada bio jednak sa muškim, po­ stepeno je degradiran tokom dugotrajne borbe sve dok se konačno nije došlo do pojma daje „ženski organizam ‘stvoren’ kao nesavršeniji od muškog i daje ‘priro­ dom određeno’ da žena bude potčinjena čoveku u životu“. P ri tome je religija odi­ grala, kako on kaže, ,,groznu“ ulogu.1 Dajući pregled razvitka porodice prema Darvinu, u delu Realni pravac u nauci i životu, on konstatuje da se položaj žene kod obrazovanih naroda, pa i kod Srba, menja nabolje, ali da ona i dalje ostaje potčinjena. Muškarac u braku, „kao fizički jači, i do dana današnjega ne priznaje u ženi čovečansku ličnost, već je vazda sm atra kao svoj predmet ljubavi, kao svoju svojinu".2 Žena je tako vaspitavana da bude i ostane robinja svoga muža. To se preno­ silo sa kolena na koleno, prelazilo je u običaje, moral i konačno u zakone, pa su naposletku i žena i muškarac „počeli to sm atrati kao svoj prirodni odnošaj“.3 A obi­ čaji, zakoni, religija, obrazovanje i kultura uopšte uzevši, kod čoveka mogu da stvo­ re naviku na robovanje i pokoravanje tuđoj volji, bez protivljenja i bez unutarnje borbe.41 moral je društvena kategorija i razvija se sa razvojem društva. Naročito su porodični instinkt - zasnovan na svojini i naslednosti - i društveni instinkt - tj. težnja čovekova da živi u društvu - doveli do razvitka moralnih načela i u društve­ nim i u porodičnim odnosima. Moralni običaji i zakoni bivali su sve savršeniji, pa je na odnose u porodici posebno počelo da utiče „osećanje čovečnosti“, odnosno osećanje ljubavi i simpatije prema ljudima uopšte, koje se življenjem u društvu i vaspitanjem sve više razvijalo.5 Osnov ljubavi između muškarca i žene je polni nagon. Oni u ljubavi ostva­ ruju nasladu, ali oboje jedno u drugom vide samo predmet koji tu nasladu pruža. Naročito je to slučaj u braku u kojem je supruga dužna da zadovoljava muževljeve životinjske nagone. Brak je praćen prostitucijom i u njemu se ogleda sva neprav­ da prema ženi i hipokrizija patrijarhalnog društva. Jer, dok je muškarcu bila do­ zvoljena potpuna seksualna sloboda, žena je ograničena strogim zabranama i mo­ ralnom osudom društva. Svetozar Marković je smatrao da je ukidanje institucije braka prvi korak ka vraćanju žene njenoj ljudskoj prirodi. On je zastupao nove moralne odnose u društvu, zasnovane na principima slobode i jednakosti, koje se moraju priznati i 1 Isto, 2 Isto, 9 Isto, 4 Isto, 6 Isto, Realni pravac u nauci i životu, knj. I, str. 322-325. str. 329. Jc li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 215 i 216. Realni pravac u nauci i životu, kiy. I, str. 309. str. 294-320. �41 ženama - polovini ljudskog roda. Umesto starog morala - potčinjenosti muškarcu i nepravde društva prema ženi - novi društveni moral mora izraziti jednakost žena i muškaraca, i mora biti zasnovan na nauci, pravdi i slobodi za sva ljudska bića. I, žena mora postati individuum, ličnost. A kada se ženi prizna d aje ličnost moraju se menjati i svi drugi odnosi u društvu i odnosi društva prema ženi, i odnosi izme­ đu muškaraca i žena. Novi seksualni odnosi između muškarca i žene zasnivaju se na obostranoj naklonosti, ljubavi i slobodnoj volji. Tgj odnos, koji Svetozar naziva ,,supružanstvo“, za razliku od formalnog braka, jeste „prirodni - fizički i moralni - odnošaj između muža i žene (...) privatni odnošaj dve ličnosti u društvu4. On se * ne mora utvrđivati nikakvim obredima i zakonima, jer je veza zasnovana na obo­ stranoj ljubavi, poštovanju i uzajamnom potpomaganju sama po sebi čvrsta. Društveni moral stvara se i razvija vrlo sporo i dugotrajno; izražen u običa­ jima, religiji, javnom mnjenju, zakonima, kulturi i obrazovanju on presudno utiče na odnose u braku, koji su u poređenju sa ranijim stanjem postali bolji. Ali, tek onda kad razvoj morala dođe do tog stupnja čovečnosti da čovek u drugom čoveku vidi isto takvu ličnost kao što je i on sam, kada se ženi prizna da je ravnopravna ličnost, kada se u načelu prizna da svaka ličnost ima ista prava na svoju sreću - tj. da uživa u zadovoljavanju svojih potreba, tek onda se odnosi u porodici menjaju. A kada se ženi prizna daje ravnopravna onda će osnovna društvena jedinica posta­ ti „ličnost a ne porodica. Društvo mora biti skup ličnosti a ne skup porodica, kao što je danas4. To se može postići samo temeljitim, ali postupnim promenama dru­ * štvenih odnosa i promenom oblika svojine.1 Pretpostavka za zasnivanje novih odnosa između muškarca i žene jeste ekonomska nezavisnost žene. Jer ekonomski nezavisna žena prestaje da u braku traži izvor svoje egzistencije, prestaje da bude lutka koja živi od muževljeve milosti, i ona kao i muškarac postaje ličnost, i ona kao i muškarac postaje privredna sila u društvu. Ostvarena ekonomska nezavisnost vraća ženu njenoj ljudskoj prirodi. Kada je nezavisna ona postaje slobodna da voli koga želi, ljubav za nju više nije „zabranjeni plod4 nego prirodan poziv. * Odnosi između muškaraca i žena, bilo da su seksualni ili ne - moraju biti pošteni, čisti, nežni, bratski i sestrinski. Prema tome, slobodna ljubav kao „zgyednica žena4 moralno je neprihvatljiva, jer je to ostatak shvatanja da je žena stvar, 4 privatna imovina muškarca, odnosno posledica ćiftinskog dvojnog morala, koji do­ vodi do degradiranja porodice, do prostitucije i do zajednice žena. Socijalistima slu­ ži na čast što su prvi odbacili „gledište da je žena imanje čovekovo4 i da su „prvi * ustali za ravnopravnost ženskinja u društvu4.2 * Da bi ostvarila pravo na zapošljavanje, ženi se mora dati i pravo na obrazo­ vanje i pravo da raspolaže proizvodom svoga rada; mora joj se, dakle, dati potpuna ravnopravnost u građanskom pravu. Nauka je ciriškim eksperimentom dokazala da žena intelektualno nije inferiorna, daje sposobna isto koliko i muškarac, da će njen umni razvoj dostići isti stepen koji je dostigao i muškarac - ako joj se pruže ravnopravni uslovi obrazovanja. Sumnje u žensku umnu sposobnost su potpuno neosnovane, pa se neizbežno postavlja pitanje jednakog prava žena na obrazovanje.3 1 Isto, str. 328-334; Straža, Pism a, sv. 1, str. 40-52 i 190-199. 2 Isto, Beli teror, knj. II, str. 271 i 272; Isto, Socijalizam ili društveno pitanje, kuj. IV, str. 345-348. Isto, J e li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 212-224. �42 Žena kao obrazovana i nezavisna ličnost ima pravo - i to je interes društva —da učestvuje u uređivanju svih društvenih odnosa, jer oni se tiču i nje isto koliko i muškarca. I, mora imati „ravna prava pri izdavanju svih zakona zemaljskih (...) čim ženskinja bude ekonomski nezavisna ličnost, ona mora biti i pravno nezavisna jer je jedno bez drugoga besmislica Nauka i istorija, a i pojedini eksperimenti, potvrdili su daje žena po priro­ di jednako vredna kao i muškarac, daje njena potčinjenost društveni, a ne prirod­ ni odnos. Od toga se pri rešavanju ženskog pitanja mora poći, i ustanoviti kako se ženi može vratiti njena sloboda i njeno dostojanstvo u interesu celog čovečanstva. Od odgovora na pitanja „kako da se vaspitava svaki član društveni? Kako da se će­ la polovina čovečanstva ž e n s k i p o l izvuče iz mraka, iz potčinjenosti i prazne sujete i zadobije za nauku i ljudski napredak? - zavisi državno i društveno uređenje i međunarodni mir4. Stoga je žensko pitanje za Svetozara bitno a ne sporedno pita­ 4 nje svih društvenih sistema. „Ona se tiču sviju ljudi i sviju naroda.*41 manje razvi­ jeni narodi treba da se u ovom pitanju koriste naukom i iskustvima drugih naroda. Oslobađajući korak za ženu je i smanjenje broja rađanja, što zavisi od opšteg obrazovanja i blagostanja. Kritikujući Maltusovu teoriju o prenaseljenosti i o uzdr­ žavanju od fizičke ljubavi, on ističe da se prenaseljenost može dogoditi onda kada je većina naroda ugnjetena, kada vladaju običaji prinude, siromaštvo i grubost, i kada je položaj žene jadan. Svaki korak dalje od ropstva ka slobodi žene, umanju­ je procenat umnožavanja stanovništva, i time se prekraćuje „grubo nasilje nad ženskinjama, koje već ne postoji u obrazovanoj klasi4.1 4 Držeći se načela da se nikada u praksi ne može odjednom stvoriti nešto što je u teoriji zamišljeno kao najbolje, Svetozar Marković, kako i u drugim pitanjima tako i u pitanjima ženske ravnopravnosti razm atra šta se u Srbiji, imajući u vidu njen materijalni i kulturni razvitak, može ostvariti.2Srbija je, iako nerazvijena, po njemu, pozvana da pristupi rešavanju ženskog pitanja. No, ono što je u Srbiji u datom trenutku realno pre svega je da se, kao i u drugim zemljama Evrope u koji­ ma se sprovodi agitacija za žensko oslobođenje - počne iznositi istina o ženskom pitanju. Iz Svetozarevih analiza, objašnjenja, popularizacija, polemika i predloga zaključujemo da on neprestano ima u vidu i učešće žena u rešavanju društvenih problema i društvenih odnosa. Napredak srpskog naroda on vidi u materijalnom blagostanju, obrazovanju i slobodi. Žena je pozvana da u tome učestvuje i da posta­ ne proizvođačica, a da bi to postala neophodno je da postane obrazovana. Samo ta­ ko ona može postati punopravna članica društva.3 Znanje je jedan od glavnih či­ nilaca u stvaranju bogatstva naroda i u stvaranju slobode. „Svaki čovek (muško ili žensko - svejedno) koji hoće da u društvu živi kao punopravni član društva treba da je o b r a z o v a n i r a d n i k . Čovek koji nije obrazovan nije kadar da shvati svoj položaj i svoja prava u društvu. Da li će mu se ona poštovati ili ne, to sasvim zavisi od slučaja. Čovek koji živi na tuđ račun u društvu ne može imati nikakvih prava, on može samo ili primati milostinju ih pljačkati društvo ih pojedince. Obrazovanje mora biti sveopšte, obavezno i besplatno, mora se još od detinjstva učiti kako upotrebljavati svoju snagu, zarađivati hleb i biti svestan kao čovek LIsto, Načela narodne ekonomije, knj. IV, str. 300. %Isto, N arodna skupština, knj. i y str. 83. a Isto, Je li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 219. �43 i građanin.1Po njemu, u srpskom narodu sva društvena pitanja nisu raščišćena, ali je srpska omladina sposobna da usv€ya nove ideje. Tako je ona 1867. godine pri­ hvatila i ideju d a „ ž e n s k i n j e u o m l a d i n i i m a j u j e d n a k a p r a ­ v a s a m u š k i n j e m“. A dotle ,,o pitanju ženske ravnopravnosti nije se u listo­ vima pisalo4 Širiti nauku isto je što i širiti slobodu, a da „čovek bude slobodan *.2 treba dvoje: treba da zna da bude slobodan i da hoće da bude slobodan. Gde jedan od tih uslova nedostaje tu slobode nema4 *.3 Težeći da utiče na oslobođenje žene od potčinjenosti, on uporno propoveda potrebu da se ona obrazuje. U Srbiji su već ranije pripadnici liberalne inteligenci­ je podsticali te ideje, pa je u osnovnim školama bilo sve više ženske dece. Viša žen­ ska škola počela je da daje prve učiteljice obrazovane u Srbiji i prve žene koje su mogle nastaviti školovanje. Svetozar Marković upućuje žene da iskoriste sve mo­ gućnosti školovanja koje im se pružaju u zemlji i u inostranstvu. Zapošljavanje že­ na koje je za njega od najhitnijeg značaja za njihovu emancipaciju, posmatra ipak u sklopu realne situacije u Srbiji u kojoj je malo i zaposlenih muškaraca i u kojoj je stanovništvo u većini zemljoradničko, pa su njegove preporuke upućene ženama iz relativno malobrojnog građanskog sloja. Pored onih kojima je preporučio da se školovanjem osposobljavaju za zapošljavanje, on se obraća i ženama iz trgovačkih i zanatskih redova - da pomognu svojim muževima u vođenju radnje kako bi se kroz rad mogle oslobađati ponižavajućeg položaja žena koje žive od milostinje svo­ jih muževa i predstavljaju njihovu igračku.' Zamišljajući buduće društvo Svetozar je kao osnov političkog organizovanja uzimao srpsku opštinu a kao osnov novog ekonomskog uređenja uzeo je seosku za­ drugu; za njega je to bio primer asocijacije, kojom bi se u srpskom društvu izbegla podela na klase i bezdušna eksploatacija radnika, što se dogodilo u zapadnim zemlja­ ma. Smatrao je daje u srpskoj seoskoj zadruzi žena u podeli rada i raspodeli proiz­ voda, odnosno prihoda bila gotovo izjednačena sa muškarcem, ali je kao i svi mlađi bila potčinjena starešini. Stoga bi nova asocijacija morala biti demokratizovana i oslobođena unutrašnjih patrijarhalnih odnosa.5 Nakon kulturnog, ekonomskog i građanskog izjednačavanja žena sledi i njihova politička ravnopravnost. Kao prvi korak u osvajanju tog prava, Svetozar se dosledno zalagao za to da žene u Ujedinjenoj omladini postanu ravnopravne i osvešćene članice, pa je kritikovao njene besede i balove na koje se dolazilo više ra­ di zabave nego da bi se čulo što se na besedama raspravlja. Najzad, Svetozar sugeriše ženama da se same pobrinu za menjanje svog po­ ložaja, da same preduzmu korake za svoje oslobođenje, jer se žensko pitanje tiče neposredno žena. „Njih tišti neposredno njihovo potčinjeno ropsko stanje i ne mo­ že se rešiti dotle dok same žene ne shvate svoj položgj i dok svojski ne nastanu da zadobiju svoja čovečanska prava.46 Ova sugestija sadrži i misao da bi se žene mo­ * gle i posebno organizovati za ostvarenje svojih pojedinih prava, pogotovo ako se u LIsto, Program, knj. II, str. 161. Isto, Politički i ekonomski položaj radničkog staleža u Srbiji, knj. II, str. 157. * Isto, Nešto o slobodi, knj. II, str. 396. ■ Isto, Je li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 220. Isto, Suvremena radnička načela u odnosu na naš narod, knj. III, str. 60. Isto, Je li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom1, str. 217 i 219. �44 obzir uzme pisanje liberalne i socijalističke štampe o primerima udruživanja žena u drugim evropskim zemljama. Ovako postavljeni neposredni ciljevi emancipacije žena - propagiranje ideja o ženskoj emancipaciji, o osvajanju prava na školovanje i zapošljavanje, demokrati­ zacija odnosa u zadrugama i, posebno, organizovanje žena - bili su prihvatljivi i idejno heterogenoj Ujedinjenoj omladini i strujama koje su u njoj delovale. Razlaz liberala i socijalista, Markovićevih sledbenika u Ujedinjenoj o m l a dini i kasnije od­ vajanje radikala od socijalista, u datom vremenu nisu imali težih posledica po žene. Još ranije, u redovima omladine, nedovoljno izdiferencirani pristupi ženskom pita­ nju i odsustvo radničke klase i radnica, uslovili su da krajem XIX veka u praktičnom radu u osvajanju prava žena između ove tri grupacije nema velike razlike. Kao pri­ marno, svi su oni postavljali pitanje ženskog obrazovanja i širenje ideja o emanci­ paciji, koje je svako na svoj način pokušavao i da ostvari. 6. Om ladinska i socijalistička štam pa Pored beseda i tekstova vodećih članova Ujedinjene omladine, omladinska štampa donosila je i druge napise o ženama. Kao nezvanični organ Ujedinjene om­ ladine, od početka pa do prestanka izlaženja - od 1865. do 1870. - Matica je goto­ vo u svakom broju publikovala jedan ili dva izvorna ili prerađena teksta koji su širili opšta znanja o ženama, o vaspitanju, kulturi ponašanja, moralu, etici. Sirenju znanja o ženama i afirmisanju ideje o jednakoj intelektualnoj i dru­ štvenoj vrednosti žena i muškaraca služi i pisanje istoričara Ilariona Ruvarca, koji je u Matici u nastavcima objavio životopise svih srpskih kneginja, kraljica i carica.1 Na stranicam a Matice pesnici posvećuju pesme ženi i slave je kao nacional­ nu heroinu. Srpska žena je s kolena na koleno prenosila srpske tradicije, i njoj tre­ ba zahvaliti za sve ono što je od srpskog duha očuvano (tako su mislili Jovan Grčić Milenko, Laza Kostić, Stevan Petaković i drugi). Sakupljači narodnih pesama obja­ vljuju lirske i junačke pesme u kojima se opeva lepota i smernost žene, bratska i sestrinska ljubav i slične teme. U prevodu Laze Lazarevića, Matica je u nekoliko nastavaka objavila deo romana Černiševskog Šta da se radi, koji govori o liku i radu velikog beskompro­ misnog i uzornog revolucionara Rahmetova.2 Ona donosi i vesti o događajima u svetu koji predstavljaju pojedinačna do­ stignuća u osvajanju ženskih prava i koji žene u Srbiji mogu da podstaknu na akci­ ju. Tako, na primer, 1866. godine, ona obaveštava da u Rusiji jedna devojka iz orenburške gubernije po dozvoli vlade uspešno studira medicinu, uz materijalnu po­ moć svojih sunarodnika kozaka koji su poželeli da ih leči lekarka. Srpkipje se podstiču da pođu njenim putem. Matica takođe sm atra daje za žene u Vojvodini i Srbiji značpjna vest o tome da su na nemačkim železnicama u službu primijene žene; da su Amerikanke, pošto su osvojile pravo da mogu biti lekarke i pravnice, dobile i pravo da mogu biti i sveštenice sa ograničenim pravima, i da nastavljaju da se bore da im se to pravo ne ograničava.3 ‘ M atica, 1868, br. 16-22. 2 Isto, 1869, br. 30-33. (Prvi deo romana objavljenje kao posebno izdanje 1872.) * Isto, 1866, br. 10, 26 i 32. ■ �45 Pisala je i o mladoj Amerikanki, gospođi Miler koja u Njujorku drži govore 0 ženskoj slobodi i tvrdi da Amerika ne može biti slobodna zemlja sve dok polovi­ na njenog stanovništva živi u ropstvu, i tražila da se donese zakon po kojem i žena može biti predsednica SAD-a. U tekstu je istaknuto daje svi, uključujući i muškar­ ce, rado slušaju, jer je - lepa. Zabeleženo je i to daje u državi Kanzas zakonodavna skupština izabrala Emu Kontin za javnu beležnicu, daje ona već položila zakletvu 1 da obavlja svoju dužnost.1 Naravno, Matica je objavila i vest koja je tada odjeknula širom Evrope - da je na Univerzitetu u Cirihu, 1868' godine diplomirala dvadeset petogodišnja Nadežda Suslova, i daje, kao prva žena, proglašena za doktorku medicine, hirurgije i babičluka. Ona je doktorsku disertaciju napisala na latinskom jeziku, a odbranu je dala na nemačkom. Matica donosi govor koji je tom prilikom održao dr Rose, koji je istakao da su po prirodi intelektualno jednako nadareni i muškarci i žene te da je ciriški eksperiment dokazao da i žena može da stiče univerzitetsko obra­ zovanje.2 Uz pozitivan komentar, objavljena je i vest da su žene u Petrogradu i Moskvi povele akciju za osnivanje ženskog Univerziteta, kao i vest d aje u Rusiji ženama dozvoljeno da posećuju predavanja na medicinskom fakultetu kako bi mo­ gle postati lekarke, i vest o aktivnosti nemačkih žena i pojedinih poslanika u nema­ čkoj skupštini koji su se zalagali za emancipaciju žena.3 Detaljno obaveštav^jući javnost o radu Ujedinjene omladine, njenih skup­ ština, skupova, beseda i akcija, Matica ne propušta da se osvrne na žensku omla­ dinu. Beleži daje na svim njenim skupovima i poselima prisutan impozantan broj devojaka, da se dešavalo da ih je više nego muškaraca i da na poselima i žene uče­ stvuju u programu. Prestala je da izlazi 1870. godine. Nasledila je Mlada Srbadija, koja je uvela i posebnu rubriku i u njoj pratila napore i rezultate borbe žena za ravnopravnost u pojedinim zemljama. Zabeležilaje daje u SAD otvoren koledž za devojke sa klasično-fllozofskim i prirodnjačkim odsekom i sa savremenim jezicima, na kojem stu­ dije traju četiri godine, a žene dobijaju diplome kao i muškarci. Navedeno je da se devojke u SAD intenzivno bave i politikom, te d aje u Londonu, pod uticajem Dž. S. Mila, osnovano žensko društvo za pravo glasa.4 Donoseći napise o školovanju i stručnom osposobljavanju ženske dece u raz­ nim zemljama, Mlada Srbadija do detalja nabraja šta se u pojedinim školama uči, nastojeći da podstakne slične inicijative i u Srbiji. Ističe i primer londonskog Dru­ štva žena, iz čijih je redova osposobljeno više lekarki, apotekarica, frizerki, slikari­ ca, fotografkinja, telegrafistkinja, i drugih, koje su se već zaposlile i uspešno obav­ ljaju rad u svojim zanimanjima.5 Prema pisanju Mlade Srbadije, u Beču je Društvo žena za žensku privre­ du otvorilo trgovačku i industrijsku školu na kojoj se uče opšti predmeti, svi trgo­ vački predmeti, francuski jezik, a uz to na školama radi nekoliko tečajeva, kao što su telegrafski ili tečaj za šivenje i vezenje. Za devojke se sve više otvaraju i druge škole na kojima se one osposobljavaju za razne kancelarijske poslove u trgovini i 1 Isto, 1867, br. 17 i 46. 1 Isto, 1868, br. 12 i 13. a Isto, 1870, br. 4 i 10. 4 Mlada Srbadija, 1870, br. 1. r Isto, 1872, br. 1. ‘ �46 industriji, kao i za razne „ženske" zanate.1Društvo za oslobođenje žene osnivalo je u Vroclavu večernje škole za mlade devojke u kojima su se učili predmeti korisni za dom i za privredu. Održavale su se zabave sa predavanjima korisnim za žene. Otvorena je i škola za učiteljice u predškolskim ustanovama, kao i Viša ženska ško­ la, koje su raspolagale i bibliotekom.2 Gotovo svi ovi napisi završavali su se izra­ ženim željama da se i među Srbima i Srpkinjama započne sa sličnim inicijativama i da konačno i oni počnu otvarati slične škole, što je dalo izvesne rezultate. Tako je, na primer, u Srpskom crkveno-školskom saboru u Karlovcima, književnik i up­ ravnik Tekelijanuma, Stevan Popović pokrenuo pitanje školovanja ženske omla­ dine u učiteljskoj školi. Bez obzira na primedbu da će zajedničko učenje devojaka i mladića dovesti do nereda i nediscipline u školi, književnik i političar Jovan Subo­ tić i drugi podržali su predlog, pa gaje Sabor usvojio.3 I u Valjevu se, krajem 1872. godine, raspravljalo o otvaranju Više ženske škole, pa je izabran i odbor građana za osnivanje škole, a opštinska štedionica je počela da prikuplja dobrovoljne priloge za školu. Opština je, takođe, za školu obe­ ćala besplatan stan, ogrev, poslugu i novčanu pomoć. Preštam pan je i članak iz Crnogorca o Višoj školi na Cetinju, koja odgovara sličnim savremenim školama u Evropi. Mlada Srbadija donela je i članak O ženskom pitanju francuske socijalistki­ nje Andre Leo. Ona u tri nastavka daje pregled feminističkog pokreta u Francus­ koj. Žene u Francuskoj revoluciji, 1789. godine, nisu uspele da reše nijedno svoje pitanje, povukle su se, i u opštoj restauraciji nazadnjaštva i zatucanosti, okrenule su se filozofiji i književnosti. Učene žene su se 1830. godine borile za umni napre­ dak, a mešale su se i u socijalne pokrete, ali su nailazile na nerazumevanje i podsmeh. Republikanci su postali konzervativci, te su izražavali otpor prema ženskom pitanju, a tek poneki francuski socijalista ponovo je isticao prava žena, s tim što ni oni u većini nisu bili raspoloženi da ih ženama i priznaju. Dajući nekoliko podata­ ka o akcijama Dž. S. Mila i njegovih sledbenica, o Nemačkoj, Italiji, Švicarskoj i SAD, ona konstatuje daje suština ženskog pitanja u radničkom pitanju i da se rav­ nopravnost žene može ostvariti samo na demokratskim osnovama. Navodi i pri­ mer da se žene u Francuskoj ustručavaju da pohađaju ženske škole; to čine samo one hrabrije. Razvoj ženskog vaspitanja vodi samostalnosti - i toga se muškarci plaše. Žena je još prosto oruđe ljudske proizvodnje, naslade i uživanja. Smatraju je maloumnom, a ona je prva koja vaspitava decu, i upravo zbog toga ženu valja izvu­ ći iz njenog ponižavajućeg društvenog položaja. Da bi to postigla, žena mora imati snažan i radikalan karakter. Priče o njenoj telesnoj slabosti su obična preterivanja, jer ona radi teške poslove: rađa, doji i obavlja kućne poslove. Ona poseduje unutra­ šnju snagu, za razliku od muške ,,spoJjašnje“ snage. Ako se čovek na osnovu pravde priznaje kao slobodna ličnost, slobodan član društva, obdaren razumom i voljom - onda se to bez sumnje odnosi i na ženu, jer je i ona ljudsko biće.4 U skladu sa nacionalno-oslobodilačkim opredeljenjima Ujedinjene omladi­ ne, Mlada Srbadija prenelaje pisanje Zastave o junaštvu bokeljskih žena. U jurišu na jednu tvrđavu od trideset i pet poginulih bilo je devet žena. Time su one, kako LIsto, 1 Isto, a Isto, 4 Isto, 1872, br. 2. br. 16. br. 8, 9 i 10. 1872, br. 8, 9 i 10. �47 kaže komentator, za potrebe svog naroda i svog života potpuno ispunile svoj „poziv “. U članku Iskrena riječ Srpkinjama, istoričar i arhimandrit Nićifor Dučić poziva Srpkinje da i one rade za oslobođenje svog naroda, da se ugledaju na primere ame­ ričkih žena u ratu za nezavisnost, kao i na primere srpskih žena u bunama i ustancima. Kritikuje ih što su u vreme borbi u Hercegovini, 1861, i u Crnoj Gori, 1862. godi­ ne, ostale potpuno ravnodušne. Nijedna se nije našla da pomogne ili organizuje po­ moć ranjenicima, pa su oni pokušavali da pomognu sami sebi. To je Dučić gledao svo­ jim očima, i to gaje i ponukalo da napiše ov^u članak. Nasuprot tome, hvali jednu Hr­ vaticu koja je osnovala odbor u Zagrebu koji je slao novac i zavoje ranjenicima što su činile i pojedine Srpkinje iz Sremske Kamenice, kao i pojedine Ruskinje i Čehinje.1 I Zastava Svetozara Miletića u pojedinim dopisima osvrće se na poneke aktivnosti omladine vezane za žene. Tako ona iz Pešte izveštava daje Ilija Vučetić, istaknuti član Ujedinjene omladine, govorio ,,o položaju ženskinja u društvu čovečanskom“ - temi koja je za srpsko društvo značajna ako ono želi istinske popravke. A iz Pančeva donosi vest daje tamo počeo upis devojaka u članstvo Ujedinjene om­ ladine i d aje prikupJjen izvestan prilog za njen fond. Dala je istorijat školovanja Ruskinja u Cirihu i preuzela je članak bernskog Bunda, koji je ustao u odbranu niskih studentkinja kada im je carska vlada, zbog navodnog nedoličnog ponašanja, ukazom zabranila dalje školovanje u Cirihu. Zapretila im je, ukoliko se ne vrate u zemlju, zabranom daljeg školovanja i u Rusiji, odnosno zabranom bavljenja zani­ manjem za koje su se osposobile. Bund je objavio integralni tekst ukaza i ocenio daje on izuzetno konzervativan i reakcionaran. Prava istina bila je u tome što su Ruskinje vrlo aktivno radile u ruskom revolucionarnom emigrantskom centru u Cirihu u kojem se formirala i Slovenska revolucionarna stranka i Slovenski revo­ lucionarni odbor, kao i Slavenski i Ruski odbor Internacionale. Komentator Bunda, suprotno tvrdnjama sadržanim u ukazu, ističe visoki moral i visoke radne kvalitete ruskih studentkinja. Ciriška vlada zahtevala je od federalne vlade da protestuje i traži povlačenje ukaza jer vređa i ciriški univerzitet.2 Tradicije ugašene Mlade Srbadije unekoliko nastavlja list Javor. On donosi kratke vesti iz ženskog sveta. Tako, na primer, obaveštava: da su na cetinjskoj pri­ vatnoj Višoj ženskoj školi održani uspešni ispiti i da će od iduće godine ta škola po­ stati državna; daje umrla pesnikinja Sofija Klara Vujićka; da su još 1870. godine dve Engleskinje, mis Mekenzi i mis Irbi u Sarajevu osnovale žensku školu na kojoj predaju srpski učitelji. Inače, odnos lista prema ženama je konzervativan. Žena je stvorena da drži kuću i da čuva zarađeno, a muškarac da radi van kuće. List je orijentisan na donošenje ličnih i porodičnih vesti i na obaveštavanje o humanitarnim aktivnostima žena. Za vreme srpsko-turskog rata, 1876. godine, Javor je doneo vi­ še vesti o osnivanju ženskih odbora za pomoć srpskoj vojsci i srpskim ranjenicima u Novom Sadu, Somboru, Velikom Bečkereku i Sidu, o njihovoj organizaciji i radu, sa detaljnim uputstvima kako osnivati i organizovati i nove odbore, kako organizovati radionice za izradu odeće, prikupljati pomoć i otpremati je preko Ženskog društva, ili direktno Crvenom krstu u Beograd, ili na Cetinje. Iz ove aktivnosti po­ nikla je i prva Srpska ženska zadruga u Novom Sadu.3 LIsto, 1871, br. 1 i 10. 2 Zastava, 1868, br. 13 i 28. Javor, br. 1 (Javor je list Zmaja Jove Jovanovića. za zabavu, književnost i nauku izlazio 1862. i zatim 1874-1894). �48 Krajem veka (1891) Javor je u više brojeva doneo imena srpskih spisatelji­ ca, za koje kaže da su u većini bile učiteljice i da su umirale mlade. Doneo je i opši­ ran članak o prvoj srpskoj spisateljici Jevstahiji ot Arsič, zatim o pesnikinji Vukosavi Binički, čija je poema prevedena na francuski jezik.1 I socijalistička štampa, početkom sedamdesetih godina, donosi više opširni­ jih napisa koji se odnose na ravnopravnost žena. Listovi socijalističke orijentacije često su zabranjivani, prestajali su da izlaze i ponovo se javljali. Ali, i pored svih tih teškoća, žensko pitanje neprekidno zaokuplja pažnju socijalista. U prvom socijalističkom listu, Radenik, objavljena je u više nastavaka ra­ sprava Nešto o ženskom obrazovanju. Nepotpisani autor smatra da uzrok ženske patnje, pod dominacijom muškaraca, koji ih tiranišu i kinje, psuju i tuku, proizlazi otud što žene neimgu znanja i nisu obrazovane. One smatraju daje odnos u kojem muž zapoveda, a žena se trudi da ostane lutka - sasvim prirodan. Žena koja obra­ zovanjem postgje ličnost, sposobna da samostalno zarađuje svoj hleb, odbila bi da bude oruđe muškarca i htela bi da ima sva prava kao i on. Muškarci se toga plaše i zato tovare na ženu što je moguće više dužnosti - da bije ostavili bez obrazovanja i bez prava. „No svega toga mora biti dotle dok se ženskinju zakonom ne osigura­ ju bar najosnovnija prava. No, i u tom slučaju, one moraju biti toliko svesne svog položaja da brane svoje pravo, i u svim prilikama da ga upotrebe u svoju korist, ne oštetivši druge, i da budu toliko svesne da se mogu odupreti neosnovanim zahtevima muškinja.“ U raspravi se ističu primeri više evropskih zemalja i SAD-a, gde su žene ostvarile pravo na školovanje i na obavljanje određenih zanimanja - nasu­ prot činjenici da u Srbiji nije ni pokrenuto pitanje njihovog stručnog školovanja. Osim toga, u SAD i u Engleskoj žene, organizovane u posebnim društvima, izraža­ vaju svoje želje, organizuju velike mitinge, na kojima razbijaju ravnodušnost i podstiču kretanje unapred. Na kraju se traži da se u srpskoj skupštini izdejstvuju za žene ista prava na obrazovanje koja imaju i muškarci.2 U članku Upliv ženskinja na napredak znanja (primedbe P N. Tkačeva na članak Boklova) iznosi se položaj žene kroz istoriju u raznim zemljama i konstatuje da se položaj žene u pravu, vaspitanju i politici nije mnogo promenio, iako se on u poslednje vreme, pod uticajem novih ekonomskih odnosa, menja. Kritikuje se Boklova jednostranost, jer on samo u svojstvima žene, u njenoj nežnosti i osećajnosti vidi blagotvoran uticaj na progres čovečanstva - potkrepljujući to primerima poznatih ljudi iza kojih su stajale njihove žene. Ne osporavajući te tvrdnje, u član­ ku se ističe da je žena vaspitanjem koje joj se pruža, otuđena od društvenih dela, da se njeno interesovanje ograničava, da se kod nje razvijaju samo smernost, nežnost i krotkost na štetu rasuđivanja, i da upravo takav odnos prema ženi zadržava progres društva. Potrebno je, prema tome, kod žena razvijati osećanja, ali i interes za sva druga pitanja kao i kod muškaraca.3 Novosti ženskog pokreta je članak u nastavcima, koji sumira postepene, go­ tovo neprimetne promene u položaju žene po pojedinim zemljama (SAD, Svečar­ ska, Engleska, Italija, Francuska, Nemačka i Rusija). U tim zemjjama žene se pri­ LJavor, 1891, br. 6, 17 i 37; 1888, br. 1. x R adenik, 1871, br. 16— (Radenik je prvi socijalistički list na Balkanu, izlazio je 1871. i 1872.) 18. 1 Isto. 1871. br. 28-31. �maju na univerzitete, uz ženske škole za opšte obrazovanje osniv^u se i ženske zanatske škole i škole za radnice, održavgju se predavanja za žene, osnivčgu se žen­ ska društva i pokreću žene srednjeg i višeg društvenog sloja na raznovrsne korisne aktivnosti.1 Iz briselskog radničkog lista La Liberte prenet je članak Žensko pitanje, u kojem se zastupa stav da se žensko pitanje može rešiti samo preobražajem društva. Radnice ne žele da se udružuju sa ženama iz građanske klase jer one žensko pita­ nje postavljaju u buržoaskom duhu i uopšteno napadaju muškarce. No, one su spre­ mne da idu sa onim ženama koje uviđaju da se žene moraju boriti za svoju neza­ visnost na osnovu svoga rada i koje traže prava za sve žene - jer cilj im je isti - promena društvenih odnosa.2 U podužem članku Pravo na obrazovanje i vaspitanje, Radenik se zalaže za jednako vaspitanje ženske i muške dece.3 List je doneo i dva članka o prostituciji kao društvenoj pojavi koja ,,čuva“ svetinju porodice i zaštićuje žene i kćeri bogataša „od surovog razvrata njihovog sopstvenog staleža4.4 4 Braneći Parišku komunu od napada objavljenih u režimskoj štampi, Rade­ nik informiše da je vojni sud osudio Lujzu Mišel na progonstvo, i donosi izvode iz njene neobične odbrane koju „istorija nema često prilike da zabeleži4.5 4 Krajem 1871. i početkom 1872. godine, list u nastavcima objavljuje prvi deo romana N. G. Cerniševskog St a da se radi.6 Kritički osvrt na školstvo u Srbiji, na kućno vaspitanje dece suština je član­ ka Obrazovanje i privreda ženskinja u Švedskoj. U njemu se kritikuje srpska inte­ ligencija koja prosipa zvučne fraze o emancipaciji žena, a u životu radi suprotno. Emancipaciju žene ponegde shvataju kao put kako doći do bolje udaje, a muškarci kako bolju partiju ugrabiti. Predlaže se reformisanje škola po ugledu na Švedsku.7 Javnost, pokrenuta, kako u uvodniku obaveštava, da bi širila prosvetu i rasprostirala znanje i materijalističku nauku, izlazila je nepunih šest meseci. Za to vreme objavila je dva napisa koja su se odnosila na žene. Opširno je prenela di­ skusiju u Skupštini o predlogu da se i žene mogu zapošljavati kao telegrafistkinje. Predlog nije prošao, iako gaje više poslanika podržalo.8 U članku Ruskinje u Cirihu u uvodnom delu podseća se na dva osnovna shvatanja o oslobođenju žena. Po jednom, postojeće građansko društvo, iako nije savršeno, počiva na dobrim osnovama, pa se pod oslobođenjem žena podrazumeva oslobođenje svih žena - i bogatih i siromašnih - od gluposti i predrasuda, te dos­ tupnost ženama svih škola i svih zanimanja. Po drugom, žensko pitanje se ne može odvojiti od pitanja oslobođenja rada. Kada se to pitanje reši biće rešeno i žensko pitanje. A dotle nužno je da žene traže građansku ravnopravnost i pravo na učenje. Zatim se u tom članku daje prikaz delovanja niskih nihilistkinja, njihove ozbiljno­ LIsto, 1871, br. 83 i 84. Msto, 1872, br. 23. ' Isto, 1871, br. 12. 4 Isto, 1871, br. 77 i 1872, br. 16. * Isto, 1871, br. 84. a Isto, 1871, br. 80-86 i 1872, br. 1-43. 7 Isto, 1872, br. 28. a Javnost, 1873. br. 22. �50 sti, skromnosti i predanosti nauci i narodu, prikaz njihovog života u Ruskom domu, kojeg su osnovali sami studenti i studentkinje, i sami ga vodili. Najzad, d^je informaciju o ukazu ruske vlade o zabrani studiranja Ruskinjama u Cirihu, i o tome da su se one većinom vratile u Rusiju, gde ih je uhapšeno oko četrdeset.1 Osnovni motiv Ujedinjene omladine za široko i sistematično bavljenje eman­ cipacijom žena je njena težnja da se žene buduće majke - osposobe kao vaspitačice mladog pokoljenja u nacionalnom i patriotskom duhu. To je po njihovim shvatanjima mogla samo prosvećena žena, bar delimično oslobođena patrijarhalnih stega. Ideolozi Ujedinjene omladine na ženu su gledali kao na prvu i najvažniju li­ čnost, koja je po njihovom mišljenju kroz vekove održala srpski duh, a njihovi ide­ ali su bili Kosovka devojka, majka Jugovića, žene srpskih vladara i junaka i druge žene iz narodnih i lirskih i junačkih pesama. Uz svoju nacionalno-romantičarsku viziju o ujedinjenoj demokratskoj Sr­ biji, Ujedinjena omladina u srpskoj ženi videla je neizbežni i nezaobilazni faktor u buđenju i negovanju nacionalne svesti, kao i u nacionalnom radu za postizanje ci­ ljeva omladine. Socijalisti sa svoje strane, zalažući se za preobražaj društva, tj. za novo soci­ jalističko društvo, učili su da se taj preobražaj ne može postići ako u njemu svesno ne učestvuju žene. Uz devizu Ujedinjene omladine koju su prihvatili - da se slobo­ da i blagostanje društva postižu obrazovanjem i naukom - izneli su na svetlost da­ na i položaj žene u srpskom patrijarhalnom društvu. Javno su progovorili o tabu temam a i založili se da se njihove ideje o ravnopravnosti u obrazovanju, kao i o dru­ gačijim moralnim odnosima u braku i porodici što više prošire. I jedni i drugi propagirali su novi lik žene: umesto kaćiperke i pomodarke - ozbiljnu i um nu ženu; umesto površne - obrazovanu i razumnu, svesnu svoje ulo­ ge; umesto potčinjene ropkinje u patrijarhalnoj porodici - ženu oslobođenu muške tiranije; umesto braka zasnovanog na kupoprodaji - brak iz ljubavi. U njihovim idejama mogu se prepoznati uticgji različitih feminističkih struja, ali su sve one čak i najblaže u tadašnjoj srpskoj stvarnosti - zvučale vrlo revolucionarno. Činjeni­ ca d aje nosilac svih tih feminističkih ideja bila organizacija koja je u svoje redove okupila najšire slojeve đačke i studentske omladine, kao i sve liberalne krugove starije i mlađe srpske inteligencije u Vojvodini i u Srbiji, kao i socijaliste, doprinela je tome da su ideje o emancipaciji žene prihvaćene i da su se u pogledu školovala i zapošljavanja žena relativno brzo i realizovale. LIsto, 1874, br. 36-39. �OBRAZOVANJE ŽENA U SRBIJI U XIX VEKU 1. Osnovno obrazovanje ženske dece U nepismenu Srbiju, tek izašlu iz rata, bede i bolesti, preko Srba koji su do­ lazili iz drugih krajeva Austro-Ugarske, stigle su i ideje o školovanju ženske dece, koje su počele da se ostvaruju u gotovo nemogućim uslovima. U vreme Prvog srp­ skog ustanka, što u manastirima, što u pojedinim nahijskim i drugim centrima, radilo je pedesetak osnovnih škola, ali nije zabeleženo da ih pohađaju i ženska deca. Posle Drugog ustanka, škole su postepeno obnavljane, a pretežno svi učitelji u njima bili su iz Vojvodine. Po dolasku u Srbiju, 1821. godine, Dimitrije Davidović je apelovao da se knez Miloš i Narodni sovjet prihvate osnivanja škola i narodnog prosvećivanja, ali ni njegov apel, kao ni saveti Vuka Karadžića nisu kod kneza Miloša imali mnogo uspeha. Do kraja njegove prve vladavine, pored obnavljanja starih, osnovano je svega desetak novih škola, mada je po sticanju autonomije, 1830. godine, Srbija dobila i pravo da osniva škole. U osnovnim školama 1832. godine bilo je svega 227 đaka, od toga šesnaest učenica (7%), a 1836. godine radile su 62 osnovne škole sa 2.514 đaka, među kojima su i učenice, što je s obzirom na opštu situaciju u Srbiji ipak bilo zadovoljavajuće. Uticaj prosvetitelja, kojih je osim Dimitrija Davidovića više među prosvetnim radnicima i drugim činovnicima koji dolaze iz Vojvodine, nedvosmisleno je iz­ ražen u prvom aktu o osnivanju Popečiteljstva prosveštenija (Ministarstva prosvete) iz 1839. godine. Njemu je stavljeno u zadatak da osniva „dobro uređene više i niže škole, radi obučavanja mladeži srpske obojega pola“. Škole su radile u privatnim neprilagođenim kućama, bez tabli, klupa ih sto­ lica i bez udžbenika. Vukov pravopis bio je zabranjen, a za učenje su služili psaltir i časlovac, sa nekim prigodnim čitankama i nešto malo udžbenika koji su nabavlja­ ni iz Vojvodine. Učilo se čitanje, pisanje po diktatu, osnovne računske radnje i nešto malo nemački. Za načelnika prosvetnog odeljenja u ministarstvu prosvete, 1842. godine, imenovanje dotadašnji profesor na Liceju u Kragujevcu, Jovan Sterya Popović, i sve do 1848. godine on je radio na organizovanju školstva i prosvete u Srbiji. Prista­ lica prosvetiteljskih ideja, ah ujedno i konzervativan u odnosu na žene, pisao je 1843. godine da nije dovoljno samo to da ženska deca idu u osnovne škole sa dečacima, nego da bi za njih bilo korisno otvarati i devojačke škole sa programom prilagođe­ nim ženskim potrebama. Za vreme njegovog načelnikovanja, 1844. godine, donet je školski zakon koji je postavio osnove školskog sistema - osnovnog, srednjeg i vi­ šeg. Po tom zakonu, osnovne škole su na budžetu opštine i trggu tri godine. U varo­ �52 šima bi se osnivale posebne škole za žensku decu i za njih bi se donela posebna pra­ vila ,,s pozorom na opredeljenje ženskog pola“. U osnovnim školama uvedeni su novi predmeti (istorija, geografija i prirodne nauke), ali u praksi je i dalje domini­ rala religiozna nastava. Đaci su morali obavezno prisustvovati crkvenim obredi­ ma, jer: „Nauka hrišćanska jest najznamenitija od sviju predmeta**.1 Dve godine kasnije doneta je uredba o ženskim školama - Postanovlenije devojačkik učilišta - prema kojoj su ženska deca, počev od šeste godine, pohađala trorazrednu osnovnu školu. U tim školama svaki razred trajao je dve školske godi­ ne, tj. ukupno šest godina. Učenice su pre podne učile, kao i dečaci, gradivo osnov­ ne škole, a posle podne učile su ženski rad. Učiteljice su bile žene, ali samo one koje su imale dobro vladanje i na ispitu pokazale da imaju odgovarajuće znanje. Osim javnih škola, četrdesetih godina osnivale su se i privatne škole za decu i za odrasle, kao i privatne ženske škole. Tako su Klara i Leopold Špaček, 1846. go­ dine, u Beogradu otvorili privatnu žensku školu. Njihova škola radila je oko deset godina, i pored osnovne nastave davala je i neka druga znanja. U njoj, kao i u drugim privatnim ženskim školama, učio se nemački jezik, lepo pisanje, lepo ponašanje i klavir. One su bile značajne pre svega zato što su nametnule ideju o potrebi da se ženskoj deci pruži obrazovanje više od osnovnog. U jednoj od tih privatnih škola radila je i Marija Milutinović-Punktatorka. Školovanje ženske dece najpre su prihvatili srpski činovnici i bogati trgov­ ci, s tim što su oni svoju žensku decu slali u inostrane institute, dovodili im priva­ tne učitelje iz Vojvodine i iz drugih krajeva Austro-Ugarske, ih za to angažovali pro­ fesore gimnazija i Velike škole. Privatne ženske škole pohađale su devojčice, kako se to govorilo, iz „prvih srpskih kuća“, koje nisu bile u mogućnosti da obezbede ško­ lovanje u inostranstvu ih privatne učitelje. Prva javna ženska osnovna škola osnovana je u Paraćinu 1845. godine, a druga 1846. u Beogradu.2 Malobrojna srpska intehgencija gotovo je u cehni insistirala na školovahu ženske dece, ah i otpori tom školovanju bih su jaki, i razhčitog porekla. Vladajuće mišljenje seljačke Srbije bilo je da školovanje seljaku nije potrebno, a u pogledu žen­ ske dece i u širim gradskim slojevima se smatralo da - devojkama škola nije potre­ bna, jer neće biti ni trgovci ni popovi. Školovanje ženske dece najpre je organizovano u zajedničkim školama za devojčice i za dečake, na osnovu prvog srpskog zakona o školstvu koji je to dopuštao. Međutim, gde god je bilo uslova za osnivanje dve škole, zakon je sugerisao i podvajanje. Pod uticajem raznih pedagoških teorija u kojima je često izražen i konzerva­ tivizam prema školovanju ženske dece uopšte, a posebno prema zajedničkom ško­ lovanju - 1857. godine, propisano je da se ženska deca u osnovnim školama imaju odvojiti u posebna odeljenja, i to tako da se „ženska deca ne uče u jednoj istoj sobi u kojoj se uče muška, no da i ženska škola ne bude i u jednom istom zdanju, niti u jednoj istoj avhji, gde se škola za mušku decu nalazi, no da ona bude u odvojenom zdanju i u odvojenoj avliji**.3 1 Vladeta Tešić, Počeci školstva u Srbiji, u: Prosvcta, obrazovanje i vaspitanje u Srbiji, Beograd 1971, školstvo Srbije 1804— 1918, Dokumenti i kazivanja, Beograd 1980; Srećko Ćunković, Prosveta, obra­ zovanje i vaspitanje u Srbiji, Beograd 1971, str. 15-23. 2 Isto. 3 J. Pecić, Prosvctni zbornik zakona i uredaba, Beograd 1897. �53 Teškoće u kojima su osnovne škole nastajale bile su ogromne: nedostatak učite(ja, školskog pribora i udžbenika, nedostatak zgrada i školskog nameštaja, mali broj roditelja na selu koji su se odlučili da svoju decu dggu u škole. Stoga je politika razdvajanja škola na muške i ženske usporila ionako spor proces uključi­ vanja ženske dece u škole, naročito u manjim mestima i selima. Ipak, u oblasti osnovnog obrazovanja, postepeno je prihvaćeno mišljenje da i ženskoj deci treba pružiti jednako osnovno obrazovanje kao i muškoj. Bez obzira na materijalnu oskudicu i nedovoljan broj nastavnika, broj učenica i učenika u os­ novnim školama stalno je rastao. Za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića donet je novi Zakon o osnov­ nim školama. Po njemu, školovanje u muškim seoskim školama trajalo je tri, a u varoškim četiri godine. U ženskim osnovnim školama dužina školovanja smanje­ na je sa šest na pet godina. U Srbiji je 1863. godine bilo 273 muških osnovnih škola, sa oko 9.350 učeni­ ka i nešto učenica, kao i 28 ženskih škola, sa 1.300 učenica, što čini oko 14% od ukupnog broja đaka. Privatnih osnovnih škola u koje su išla deca iz imućnijih sloje­ va bilo je deset, a od toga je samo jedna bila za mušku decu.1 Prema statističkim podacima o nastavi u školskoj 1879/80. godini bilo je 558 muških i 17 ženskih osnovnih škola, sa ukupno 64.464 đaka, a deset godina kasnije bilo je već 936 muških škola, sa 82.509 učenika i 165 ženskih škola, sa 19.999 učenica - oko 20% u odnosu na ukupan broj đaka. Novim Zakonom o osnovnim školama iz 1882. godine (kada je ministar prosvete bio Stojan Novaković) uvedeno je obavezno šestogodišnje školovanje za svu decu, ali taj zakon je, zbog materijalne oskudice i nedostatka učitelja, veoma sporo sprovođen, pa se privremeno (1897. godine) i odustalo od obaveznog šestogodišnjeg školovanja. Pred Prvi svetski rat radile su 1.262 muške osnovne škole, sa oko 140.000 učenika i 163 ženske osnovne škole, sa 30.000 učenica - oko 17% u odnosu na uku­ pan broj. No, stvarni broj učenica bio je i nešto veći, jer tamo gde nije bilo uslova za otvaranje posebnih ženskih škola učenice su pohađale muške osnovne škole. 2. Viša ženska škola Reformom školstva, u Srbiji je 17/30. juna 1863. godine, osnovana Viša žen­ ska škola, kao prva trorazredna srednja ženska škola. Dve godine kasnije pretvore­ na je u četvororazrednu, 1875. u petorazrednu, a 1888. godine u šestorazrednu ško­ lu. Početkom šezdesetih godina u Srbiji je bilo nekoliko nižih gimnazija i svega dve LSrbija je, prema popisu zanimanja, 1866. godine imala ukupno 1.226.246 stanovnika i stanovnica. Od toga broja u gradu ik je živelo samo 120.308, ili 9,97%, a na selu 90,03 % U zanimanjima van po­ . ljoprivrede radilo je 29.663 muškarca i 20.328 žena. U kućnim zanatima na izradi obuće i odeće najvi­ še je i muškaraca i žena (4.701 muškarac i 4.175 žena), zatim na poslovima prehrane (3.053 muškarca i 3.313 žena, među kojima su najbrojnije vodeničarke - 2.994). Trgovinom se bavilo 4.099 muškaraca i 3.884 žene. Izvan svoje kuće malo je zaposlenih žena: nadničarki i sluškinja je 2.653, prema 4.861 nadničara i slugu. Pojavilo se nekoliko žena i u drugim zanimanjima: 24 babice, 64 tipogralkinje i 25 žena u knjigovežnicama. - Državopis Srbije, Popis ljudstva Srbije po zanimanjima na kraju 1866. godine, sv. XIII, Beograd 1884. �54 potpune muške sedmorazredne, a jedno vreme šestorazredne gimnazije u Beogra­ du i Kragujevcu koje su pripremale đake za studije na Velikoj školi.1 U gimnazijama nije bilo učenica, a nije ih bilo ni u realkama koje su počele da se osnivggu 1865. godine. Viša ženska škola imala je dvojak zadatak: da daje srednju opštu naobrazbu ženskoj deci, ali i da sprema učiteljice za ženske osnovne škole, i ženska odejjenja u mešovitim školama, koja su sve brojnija. Za direktorku škole, tadašnji ministar prosvete Košta Cukić i njegov pomoć­ nik Ljubomir Nenadović, odabrali su devetnaestogodišnju Katarinu Đorđević (ka­ snije Milovuk), koja je tada verovatno bila jedina žena u Srbiji koja je imaig formal­ no više obrazovanje. Gimnaziju je završila u Rusiji, a zatim je na Univerzitetu u Odesi stekla diplomu nastavnice. Posle redovnog školovanja učenice koje su se opredelile za poziv učiteljice osta­ jale su na praksi još jednu godinu. Glavni predmeti u toj školi bili su: hrišćanska nauka, srpski jezik sa literaturom, opšta i srpska istorija, zemljopis, računica, prirodopis, pedagogika sa metodikom, lepo pisanje, ženski rad, igranje, gotovljenje jela sa dijetetikom, a fakultativno jedan jezik, crtanje i muzika Kasnije su uvedeni predmeti fizika, hernija i domaća tehnologija. Nastavu iz pojedinih predmeta držali su profesori Velike škole, učiteljice i predavačice koje su birane iz redova najboljih učenica same škole, one koje su se ,,samoradnjom“, ili u praksi, istakle u proširivanju svojih znanja i u pedagoškim sposobnostima, i kao učiteljice postizale dobre rezultate u osnovnim školama. Posebne udžbenike za tu školu pisali su profesori Velike škole, profesori gi­ mnazije i pojedine nastavnice te škole. Tako je, na primer, Katarina Milovuk napisa­ la udžbenik iz pedagogike i metodike i Opštu istoriju u kratkom pregledu za ženskinje\ Jovan Đaja, profesor gimnazije, napisao je Pedagogiju; Milovan Jovanović, profesor Velike škole, Herniju i dijetetiku; Emilijan Josimović, profesor Velike škole, Fiziku za zenskinje\ Dragutin Plejel, profesor realke, Herniju; Stojan Novaković, književnik, profesor Velike škole i više puta ministar prosvete, Mali izvod iz srpske književnosti. Ovakva škola osnovana je i u Kragujevcu 1891. godine. Obe Više ženske ško­ le, u Beogradu i Kragujevcu, postale su, 1896, samo škole za opšte obrazovanje devojaka. Školovanje budućih učiteljica obavljalo se u novoosnovanoj trorazrednoj ženskoj učiteljskoj školi u Beogradu. U Učiteljsku žensku školu izdvojila su se odeIjenja Više ženske škole u kojima su se pripremale učiteljice. U tu školu, po zakonu su mogle biti primljene učenice koje su završile četiri razreda Više ženske škole ili četiri razreda gimnazije.2 U Beogradu je radila i jedna privatna trorazredna srednja škola internatskog tipa, i u njoj se školovalo dvadeset do trideset učenica godišnje.3 LVelika škola osnovana je lakođe 1863. godine. Nastala je iz Liceja (osnovan 1838. u Kragujevcu i preseljen 1841. godine u Beograd), koji je u svoja dva odeljenja - za pravne i za filozofske nauke, i u trećem za prirodno-matematičke (osnovano 1853) - školovao državne činovnike, nastavnike i profe­ sore za gimnazije - nepotpune i potpune. 2 Viša'&cnska škola u Beogradu - pedesetogodišnjica 1863-1913, Beograd 1913; Godišnji izvešt<yi Vi­ še ženske škole; Stanka Glišićeva, Moje uspomene, Beograd 1923. * Prema nepotpunim statističkim podacima, od osnivanja do početka veka, odnosno do osnivanja Više ■ ženske škole u Kragujevcu, Višu žensku školu u Beogradu završilo je oko 1.100 učenica. U istom vre­ menu iz godine u godinu broj učenica u školi je stalno rastao: 1879/80. školske godine imala je 218, 1889/90. - 585 učenica, a 1891/92. - 670 učenica (u Kragujevcu 55). Školske 1899/1900. godine, posle osnivanja učiteljske škole, obe škole su imale 637 učenica, od toga u školi u Beogradu je bilo 486. �55 3. Ženska deca u gimnazijama Previranja i krize u političkim odnosima, nazadnjački elementi u vlad^jućoj hijerarhiji, kolebanja u prosvetnoj politici - zavisno od toga koja se politička stranka našla u vladi - imala je neposredne posledice za školovanje ženske omla­ dine u srednjim školama. Misao o potrebi višeg obrazovanja ženske dece navela je liberale i pristali­ ce Svetozara Markovića da širim tumačenjem zakona omoguće ženskoj deci školo­ vanje, ne samo u Višoj ženskoj školi nego i u gimnazijama. Među profesorima i di­ rektorima gimnazija, profesorima Velike škole, učiteljima i nastavnicima, kao i među funkcionerima u resoru prosvete, bio je veći broj bivših članova Ujedinjene omladine koji su u omladinskoj, liberalnoj i socijalističkoj štampi zastupali ideje o jednakom školovanju muške i ženske omladine. Oni su i kao roditelji bih zainteresovani da svojoj ženskoj deci pruže više obrazovanje i mogućnost profesionalnog obrazovanja. Od školske 1874/75. godine, sa odobrenjem ili bez odobrenja ministra prosvete, direktori gimnazija počeli su da primaju i žensku decu na školovanje. P r­ va učenica upisana u potpunu kragujevačku gimnaziju bila je Sofija TaušanovićĐorđević.1 Propisi koji su se odnosili na školovanje ženske omladine svedoče o suko­ bima, različitim shvatanjima i otporima koji su pružani ravnopravnom školovanju ženske omladine sa muškom. Zakon o Višoj ženskoj školi (koja je 1875. godine postala petorazredna) do­ punjen je 1879. godine, pa su učenice koje su želele da postanu učiteljice bile obave­ zne da obavljaju praksu u vežbaonici škole (četvororazredna osnovna škola) i da polože ispit za učiteljice. Odredbe dopunjenog zakona omogućile su da učenice ko­ je su završile neki razred u gimnaziji ili realki sa najmanje dobrim uspehom mogu preći u naredni razred Više ženske škole, što je potvrdilo praksu nastalu nekoliko godina ranije. Dakle, taj je zakon na posredan način priznao pravo ženskoj deci da se školuje u gimnazijama. Učenice koje su na višu žensku školu dolazile iz gimna­ zija ili realki bile su obavezne da tokom godine polože ispite koje tamo nisu učile. Stojan Bošković, jedan od vodećih liberala tog vremena, imenovan za mini­ stra prosvete, pobrinuo se da se ženskoj omladini šire otvore vrata gimnazija. On je svojim raspisom upozorio direktore na postojeću praksu i na pomenuti zakon. U njemu Bošković objašnjava da su roditelji svoju žensku decu „dovodili u obližnje zavode", jer ih zbog siromaštva nisu mogli slati na Višu žensku školu, a „starešine ovih zavoda, držeći se načela neodbijanja od školskog praga onih koji nauku traže, primali su ih na svoju odgovornost ili po prethodnom pripitu kod ministarstva"... Konstatujući daje to postala gotovo opšta praksa, on upućuje: „ali, moglo bi se do­ goditi da koji od starešina školskih ovome i protivno postupi. Da se ne bi ovo pri kojoj školi u napredak dogodilo, ja sam našao za potrebno da pogledom na pomenu­ ti član zakona o Višoj ženskoj školi, naglasiti vam daje sasvim umesno, zakonu i suvremenoj pedagogiji suglasno, potrebi i shvatanju našeg naroda sa svim pogod­ no da žensku decu po položenom prijemnom ispitu, i sada i u napredak primate u Miodrag Jugović, Prva beogradska gimnazija, Beograd 1939; Spomenica muške gimnazije u Kragujevcu 1833-1933, Beograd 1934. �56 gimnazije do god se, kao što izjavih, ne stvore povoJjne prilike u širem razmeru za više obrazovanje ženskinja4.1 4 Tada je učenica bilo već u svim gimnazijama, naviše u kragujevačkoj (20-30 godišnje), gde su one pohađale i više razrede. Pokušaj liberala i socijalista da učenicama obezbede upis u Prvu beogradsku gimnaziju nije uspeo. Kada je u kragujeva­ čkoj gimnaziji bilo više od trideset učenica, 1880. godine, lični i partijski prijatelj ministra prosvete, Alimpija Vasiljevića, direktor Prve beogradske gimnazije, Jovan Đorđević, odobrio je upis Leposavi Bošković, rođaki Jovana Boškovića, tada profe­ sora Velike škole. Uz nju su se upisale još dve učenice. Sledeće godine Svetomir Milosavljević, pristalica i lični prijatelj Svetozara Markovića, njen tadašnji direktor, primio je u Prvu beogradsku gimnaziju šest novih učenica. Ah, već naredne školske 1882/83. godine, novi direktor gimnazije Đura Kozarac, i pored ranije pomenute pre­ poruke ministra prosvete i protivljenja mlađih profesora, odbio je da upisuje nove učenice. Tako sve do osnivanja Prve ženske gimnazije, početkom dvadesetog veka, u Beogradu u postojećim gimnazijama nema učenica.2 Da bi se ispunili zahtevi za školovanje ženske omladine, ah i da bi se isto­ vremeno ono zadržalo na nižem nivou i odvojilo od školovanja dečaka, 1886. godine, donet je Zakon o ustanovi devojačke škole. Taj zakon je omogućio osnivanje trogodi­ šnjih devojačkih škola inter natskog tipa, čiji je zadatak bio da usavršavaju žensku de­ cu u ženskom radu i da unapređuju znanja koja su one stekle u osnovnoj škoh. Koli­ ko je poznato, po ovom zakonu nije osnovana nijedna devojačka škola. Verovatno iz materijalnih razloga, ali i stoga što su ženska deca već uvehko pohađala i gimnazije. Iste godine školovanje u Višoj ženskoj škoh produženo je na šest godina, a 1891. godine u Kragujevcu je osnovna još jedna viša ženska škola. Pravi udar školovanju ženske omladine naneo je konzervativac Andra Đor­ đević, ondašnji m inistar prosvete, koji je 1894. godine svojim raspisom dezavuisao Stojana Boškovića, i od naredne školske godine, ženskoj deci zabranio upis u gim­ nazije. Polemišući sa raspisom Stojana Boškovića od pre šesnaest godina, on je iz­ javio daje školovanje ženske dece u srednjim školama - „nenormalno, nepodesno i neumesno4, da nije ,,u saglasnošću sa zakonom4, niti se može pravdati „potrebom 4 4 i shvatanjem našeg naroda4. 4 „Ova neobična pojava ženske dece u srednjim školama ukoliko je nenormal­ na u tohko je i nepodobna i neumesna za doba deč^jeg uzrasta. Za nju nije bilo oslon­ ca u zakonima srednjih škola, niti se može pravdati ’suglasnošću i suvremenom pe­ dagogijom’, a niti ’potrebama i shvatanjem našega naroda’ (...) nje nema ni u dru­ gim kulturnim državama, a ako se i nađe kakav slučaj, ograničenje samo na kakvu stručnu školu4. Ipak, Đorđević je raspisom učenicama dopustio da nastave započeto 4 školovanje. Ah u peti razred gimnazije mogle su se upisati samo one učenice koje imaju odhčan ih vrlo dobar uspeh i primerno vladanje, i to samo ako su za upis do­ bile odobrenje m inistra prosvete. On se pozvao i na pomenuti zakon o devojačkim školama (koji uopšte nije bio primenjen), smatrajući da one zadovoljavaju potrebe „višeg obrazovanja ženskinja u većim varošima4.1 tako je odlučio: „da se od početka 4 nove školske godine ženska deca ne prim ku u prvi razred gimnazija i realaka . 1 J. Pecić, n. d, Beograd 1897, str. 318-320. z Miodrag Jugović, n. d; Spomenica muške gim nazije u Kragujevcu. a Prosvetni glasnik 1894, str. 393-394. �57 U deset potpunih i četrnaest nižih gimnazija, školske 1891/92. godine upi­ sano je ukupno 5.793 đaka, od toga 713 učenica, ili 12,31%. (U dve potpune i jednoj nepotpunoj gimnaziji u Beogradu nije bilo nijedne učenice.) Osim toga, realku u Užicu pohađale su 44 učenice, dok u realki u Beogradu nije bilo nijedne. U dve više ženske, škole 1891/92. školske godine bilo je 725 učenica - 670 u Beogradu i 55 u Kragujevcu. Nakon zabrane upisa u prvi i peti razred, već 1894. godine, broj učenica u gimnazijama je smanjen, i relativno i apsolutno, pa je od ukupno 5.244 upisanih đaka bila 401 učenica, ili 7,14% u odnosu na ukupan broj upisanih đaka.1 U školskoj 1894/95. godini u Šapcu, Požarevcu, Nišu i Pirotu na brzinu su otvorene više ženske škole. Navodno, to je učinjeno na zahtev opština, ali pravi ra­ zlog je bilo kanalisanje nezadovoljstva zbog zabrane devojkama da se upisuju u gi­ mnazije. Pošto opštine nisu imale sredstava da ih izdržavaju, nakon godinu-dve ove škole su prestale da rade. Koristeći odredbe zakona o Ženskoj učiteljskoj školi, u koju su mogle biti primljene učenice koje su završile četiri razreda Više ženske škole ili četiri razre­ da gimnazije, ministri prosvete Ljubomir Kovačević i Andra Nikolić ublažili su po­ gubne posledice zabrane školovanja ženskoj deci u gimnazijama. Svojim raspisima iz 1895,1896. i 1897. godine, oni su devojkama ponovo dozvolili upisivanje, ali sa­ mo u niže razrede gimnazija i realki, držeći se zakona.2 Režim ipak nije odustajao od svoje namere da školovanje ženske omladine zadrži na samo malo višem nivou od osnovnog, da vaspitava majke i domaćice, sa izuzetkom obrazovanja učiteljica, jer su one bile potrebne za rad u ženskim osnov­ nim školama. Ubrzo, 1898. godine, za vreme vladavine narodnjaka, na sceni je ponovo ministar prosvete Andra Đorđević. Tada je izvršena temeljna reorganizacija škol­ skog sistema koja se najnepovoljnije odrazila na školovanje ženske omladine. Po novom Zakonu o narodnim školama iz 1898. godine, školovanje je počinjalo u zabavištima, koja decu od pete do sedme godine pripremaju za osnovnu školu. Osnovne škole su četvororazredne i obavezne su za svu decu od sedam do deset godina, a uvedene su i dvogodišnje produžne škole. Takođe, kao više narodne škole, ustano­ vljene su građanske škole za mušku decu. Njihov zadatak je bio da prošire znanja učenika stečena u osnovnoj školi i pripreme ih za privredni građanski život, za obavljanje neke profesije. U školama su se predavali isti opšti predmeti s tim što su se u seoskim građanskim školama posebno predavali predmeti iz oblasti poljo­ privrede, dok su se u gradskim predavali predmeti iz osnova narodne ekonomije i knjigovodstva. Za žensku decu predviđene su samo devojačke škole, koje su imale zadatak da ih, pored proširenja znanja stečenog u osnovnoj školi, „unaprede u žen­ skom radu i domaćem gazdinstvu". Devojke su se, dakle, obrazovale samo za žen­ ski rad i bavljenje domaćinstvom. Školovanje su mogle da nastave samo u dve više ženske škole, u Beogradu i u Kragujevcu, i u Ženskoj učiteljskoj školi u Beogradu, u koju je 1902. godine upisanć 99, a 1904. godine 185 učenica.3 Zar. R. Popović, Statistika nastave u Kraljevini Srbiji 1891-1982, u: Prosvetni glasnik 1896. i 1899, decembarske sveske - Prilog. 1 Prosvetni glasnik, 1897, str. 444. Zar. R. Popović, n. d, za 1898/99. školsku godinu, u: Prosvetni glasnik 1903, za 1900/1901. školsku godinu, 1907. za 1902/1903,1903/1904. školsku godinu, 1908, decembarske sveske - Prilog. �58 Stručno osposobljavanje za radnička zanimanja ženska deca mogla su od 1879. sticati samo u Ženskoj radeničkoj školi, koju je osnovalo i vodilo beogradsko Žensko društvo. Godine 1898, Zakonom o srednjim školama, gimnazije su postale škole za pripremanje đaka „za slušanje nauke na univerzitetu i drugim visokim školama*4 , i u tim školama nema mesta za žensku omladinu. Devojkama je izričito zabranjen upis u gimnazije, s tim da su one učenice koje su već upisane školovanje mogle za­ vršiti pod određenim uslovima. Pored toga, ovim zakonom uvedene su takse i ško­ larine, pa je školovanje u gimnazijama bilo pristupačno samo deci iz imućnijih slo­ jeva. Tako je u gimnazije 1901/1902. školske godine bilo upisano ukupno 3.537 đa­ ka. Od toga samo 73 učenice (2%) kojima je dozvoljeno da završe započeto školo­ vanje. Tek 1902. godine, izmenama tog zakona, povećanje broj gimnazija u odnosu na 1898. godinu, i bilo je predviđeno osnivanje jedne potpune ženske gimnazije u Beogradu, od ukupno devet potpunih i deset nepotpunih gimnazija.1 Devojke su uskoro stekle pravo upisa i školovanja u srednjim potpunim i nepotpunim opšteobrazovnim školama bez obzira da li su one osnivane kao poseb­ ne ženske ili kao mešovite škole. Pojavile su se i u novoosnovanoj trgovačkoj aka­ demiji. 4. Student kinje na Velikoj školi i na Univerzitetu Iste godine kada je osnovana Viša ženska škola, Licej je prerastao u Veliku školu - „za višu i stručnu izobraženost*4 koja je imala tri fakulteta: Filozofski (na , kojem su studije trajale tri godine), Pravni i Tehnički fakultet (na kojima su studije trajale četiri godine). Pod određenim uslovima, na Veliku školu, pored onih koji su završili gimnaziju mogli su se upisati vanredni studenti i studentkinje. Tako je i učenicama Više ženske škole omogućeno da se kao vanredne studentkinje upišu na tu školu. Već 1871. godine - osam godina posle osnivanja Više ženske i Velike škole - bla­ gonaklonošću njenih profesora, u školu je, kao vanredna studentkinja primljena Draga Ljočić. Ali studentska sredina, nažalost, još nije bila dozrela daje prihvati, pa je ona na predavanja morala da dolazi u pratnji profesora. Možda zato, a možda i stoga što je htela da studira medicinu, sledeće školske godine ona je otišla u Cirih i na tamošnjem Univerzitetu se kao redovna studentkinja upisala na studye medicine. Tek nakon šesnaest godina, 1887. godine na Veliku školu upisale su se dve nove redovne studentkinje: Leposava Bošković, m aturantkinja Prve beogradske gimnazije, i K runa Dragojlović, koja je m aturirala u Rusiji. Primio ih je rektor Veli­ ke škole Jovan Bošković, a upis je odobrio Alimpije Vasiljević, ministar prosvete. One su diplomirale 1891. godine i zaposlile se kao nastavnice. Posle njih na Veliku školu kao redovne studentkinje nesmetano se upisuju učenice koje su završile kragnjevačku potpunu gimnaziju, učenice Prve beogradske gimnazije, koje su uspele da se upišu i završe tu školu, kao i one devojke koje su po završenoj Višoj ženskoj školi privatno polagale ispite završnih razreda gimnazije sa maturom. Kao vanred­ ne studentkinje upisivale su se devojke koje su završile Višu žensku, a kasnije i Žen­ sku učiteljsku školu. 1 Isto. �59 Zabranom upisa devojaka u gimnazije nastala je paradoksalna situacija: na Velikoj školi su se školovale redovne studentkinje sa završenom gimnazijom, dok su u višim gimnazijama ostale samo one učenice kojima je izuzetno dozvoljeno da završe školu koju su započele, a nove nisu mogle da se upišu. Režim je još jednom pokušao da ženskoj deci i omladini uskrati prava na školovanje koja su već bila ostvarena. Kao ministar prosvete, ponovo je u akciji Andra Đorđević. On je, 1899. godine, od sva tri fakulteta na Velikoj školi tražio da mu odgovore da li je i ubuduće potrebno redovno ili vanredno školovati žensku omla­ dinu, očigledno nameravajući da se devojkama uskrati pravo školovanja na Velikoj školi. Ministar je bio poznat i po tome što je sve svoje političke protivnike - libera­ le, radikale i socijaliste - profesore Velike škole, direktore i profesore gimnazija ne­ milosrdno progonio, premeštao i otpuštao. No, uprkos njegovim represijama, pro­ fesori Velike škole odlučno su se suprotstavili, i u tim politički vrlo nepovoljnim vremenima odbranili pravo ženske omladine na visokoškolsko obrazovanje. Sva tri fakulteta su jednodušno i izričito odbila bilo kakvo ograničavanje upisa student­ kinja na fakultete Velike škole. U svojim odgovorima jasno i koncizno izrazili su svoje opšte stavove o visokom obrazovanju ženske omladine, posebno o njihovom pravu na ravnopravnost u toj vrsti školovanja. A Filozofski fakultet predložio je i mere za povećanje broja studentkinja.1 Studentkinje Velike škole normalno su nastavile da studiraju na Univerzi­ tetu u Beogradu. Sa izuzetkom 1901/02. školske godine - što je bila posledica zabra­ ne školovanja u gimnazijama - njihov broj se iz godine u godinu povećavao. Političke promene nastale posle 1903. godine - odnosno demokratizacija društva - imale su za posledicu i definitivno potvrđivanje prava ženske i muške omladine na školovanje u školama svih nivoa, uključujući i Univerzitet u koji je 1905. godine prerasla Velika škola. Do balkanskih ratova, odnosno do Prvog svetskog rata, prema nepotpunim podacima, broj redovnih i vanrednih slušalaca i slušateljki na Velikoj školi, odnos­ no na Univerzitetu, bio je: VELIKA ŠKOLA godina ukupno studentkinje 1892/93. 442 18 1895/96. 465 32 1897/98. 444 33 1901/02. 421 22 1904/05. 490 47 % 4,5 6,9 7,6 5,2 9,8 godina 1905/06. 1907/08. 1912. 1921/22. UNIVERZITET ukupno studentkinje 88 670 110 1.022 117 1.166 1.193 5.972 % 13,1 10,7 10,7 20 2 Učenice gimnazija i studentkinje na Velikoj školi svakodnevno su se susre­ tale sa još jednim vidom, ponekad surovog, otpora sredine; izložene su podsmehu, Paulina Lebl-Albala, Razvoj univerzitetskog obrazovanja naših žena, Beograd 1930; Neda Božinović, Udco Velike škole i Beogradskog Univerziteta u ostvarivanju ravnopravnosti žena u Srbiji, u: Ideje i pokreti na Beogradskom Univerzitetu od osnivanja do danas, knj. II, Beograd 1989. 2 Isto. �60 zlobnim ogovaranjima i zluradim komentarima čaršije, neukusnim šalama, lepJjenju etiketa u stilu „nije njima do škole već do provoda". Agresivnost dečaka u gi­ mnazijama i njihova vređanja devojaka često su se završavala svađama i tučama, pa su tako, na primer, učenice kragujevačke gimnazije morale da budu izdvojene u posebna odeljenja i čak u posebnu zgradu. U Prvoj beogradskoj gimnaziji učenicama nije bilo dozvoJjeno da učestvuju u radu literarne đačke družine Nada, a na Velikoj školi nisu mogle biti članice opšteg studentskog udruženja Pobratimstvo, ni studentskog hora Obilić. Za vreme odmora na Velikoj školi studentkinje su iz­ dvajane u zasebnu sobu, da se po hodnicima ne bi družile sa studentim a.1 Ali, bez obzira na sve otpore i na razlike u organizaciji i u sadržaju srednje i visokoškolske nastave u pojedinim evropskim zemljama, može se konstatovati da se Srbija pred kraj XIX i početkom XX veka izjednačila sa onim, ne tako brojnim zemljama u kojima su žene ostvarile prava na školovanje. To se dogodilo pre svega zahvaljujući razumevanju i naporima bivših članova Ujedinjene omladine srpske, kao i sledbenika Svetozara Markovića, ali i upornosti devojaka koje su hrabro sa­ vlađivale sve otpore, često nesvesne svoje pionirske uloge. Posebnim propisom ugarskih vlasti, 1868. godine u Vojvodini je uvedeno obavezno školovanje dece oba pola od šest do dvanaest godina. Nastava se obavlja­ la na srpskom jeziku, a učitelji su se školovali u učiteljskim školama. U učiteljskoj školi u Somboru školovale su se učiteljice. Narodno-crkveni sabor, 1871. godine, prihvatio je predlog književnika i upravnika Tekelijanuma, Stevana Popovića, o osnivanju viših devojačkih škola u Vojvodini i one su 1874. godine osnovane u Pan­ čevu i Novom Sadu, a u Somboru 1875. godine. Ugarski režim je sve više sužavao prava koja su Srbi imali u Vojvodini. Iz­ među ostalog, uveden je mađarski jezik kao obavezan predmet u srpske škole. Pri­ vredni, politički i društveni razvoj u Srbiji i naročito razvitak nauke i školstva, kao i sve veći broj univerzitetski obrazovanih ljudi iz Srbije, doprineo je daje Vojvodina postepeno gubila onaj značaj koji je imala za razvitak Srbije početkom i sredinom XIX veka. LMiodrag Jugović, n. d; Jovan Žujović, Dnevnik, Beograd 1986; Šonja Bokun Đinić, D r Draga LJočić, neovdašnji život, u: Godišnjak/20, Međuopštinski istorijski arhiv, Šabac. �PRVA GENERACIJA SOCIJALISTKINJA U SRBIJI 1. Socijalistkinje - prve studentkinje u inostranstvu Početkom sedamdesetih godina prošlog veka Srbija se još nalazila u vazal­ nom odnosu prema Turskoj i u sferi uticega dve velike sile, Rusije i Austro-Ugarske, koje su se otimale o prevlast na Balkanu. Okupljanje, oslobođenje i ujedinjenje srp­ skog naroda bih su davnašnji ciljevi vodećih političkih krugova u Srbiji, koji su 1875. godine, kada je počeo ustanak u Hercegovini izgledah ostvarivi. Posle dva srpskoturskarata, 1876. i 1877/78. godine, Berlinskim ugovorom 1878. godine, vehke sile priznale su Srbiji potpunu nezavisnost od Turaka i proširenje njene teritorije na tophčki, niški, pirotski i vranjski okrug. „Radi obezbeđenja" Austrija je okupirala Bo­ snu i Hercegovinu, a dobila je i pravo da vojskom posedne Sandžak. Bojeći se stva­ ranja vehke Bugarske, 1885. godine kralj Milan poveo je srpsko-bugarski rat, koji je uz pomoć Austrije završen bez teritorijalnih promena. U unutrašnjoj politici kralj Milan Obrenović (1872-1889), kao i njegov sin, kralj Aleksandar (1889-1903), nastojali su da učvrste i osiguraju svoj apsolutisti­ čki režim, čime su otežavah uvođenje demokratije i parlamentarizma. Ceste promene vlade pa i ustava, policijski teror, progoni političkih neistomišljenika, gušenje štampe, preki sudovi i shčne mere - bila su obeležja njihove vladavine. No, bez obzi­ ra na to, iako vrlo sporo, uz učešće stranog kapitala, Srbija je ekonomski napredo­ vala. Izgrađene su prve železničke pruge, otvoreno je nekoliko rudnika, osnovano nekoliko industrijskih preduzeća, osnivane su banke i novčani zavodi, unapređena je unutrašnja i spoljna trgovina, a uvećala se i poljoprivredna proizvodnja. Oslobađajući se tutorstva državnih vlasti, razvijala se umetnost i nauka, a razvojem pohtičke misli i otporom vladajućem sistemu postepeno su se iskristahsali i interesi pojedinih društvenih slojeva, što je dovelo i do formiranja političkih stranaka: liberalne, naprednjačke, radikalne i socijalističke. Nekoliko mladih devojaka, kod kojih je pod neposrednim uticajem Svetozara Markovića i njegovih sledbenika probuđen interes za pohtička i društvena zbivanja, početkom sedamdesetih godina otišlo je na studije u Cirih. To su bile sestre Milica i Anka Ninković iz Novog Sada, Draga Ljočić iz Beograda, Mileva Andrejević i Jehsaveta Marković iz Smedereva. Pored studija, one su učestvovale u radu grupe srpskih socijalista, a družile su se i bile pod uticajem ruskih nihilistkinja, koje su tada bile najbrojnije studentkinje u Cirihu. U prvoj srpskoj štampariji koju su os­ novali studenti socijalisti u Cirihu slovoslagačice su bile sestre Ninković, Mileva Andrejević i Jehsaveta Marković. Kada je ruska vlada donela ukaz o zabrani školovanja ruskim studentima i studentkinjama u Švicarskoj, i beogradska režimska štampa zahtevala je da se �62 i Srpkinjama zabrani školovanje u Cirihu, smatrajući ovaj grad Jazbinom krajnje pokvarenosti“, „otrovnim gnezdom svetskog ološa“. Đački episkop je od Karlo­ vačke patrijaršije zabtevao da se sestrama Ninković, koje su u Švicarskoj živele sa svojom majkom i bratom - studentom tehnike - zabrani dalje školovanje u Cirihu. 2. R ad i sudbina prve generacije socijalistkinja Sestre Ninković, Milica i Anka, po završetku pedagoških studija, sa majkom su se nastanile u Kragujevcu, gde su nameravale da, na savremenim pedagoškim principima, otvore privatnu višu žensku školu. Njihov zahtev za otvaranje škole, navodno zbog nedostataka u nastavnom programu, najpre je odbijen, ali novi mi­ nistar prosvete Stojan Novaković kasnije je odobrio osnivanje škole. O tome da li je škola zaista počela da radi podaci nisu sačuvani. Poznato je, međutim, daje maja 1875. godine sestram a Ninković naređeno da napuste Srbiju. Proterivanje su izbegle tako što su se udale za svoje istomišljenike - Anka za novinara Sretu Anđelkovića, a Milica za političara i novinara Peru Todorovića - i ostale da žive u Kragujev­ cu. Milica je kao Perina saradnica zatim učestvovala u uređivanju i pisanju za list Staro oslobođenje, čije je uredništvo bilo u njihovoj kući, a vodila je i administraciju i ekspediciju lista. Za demonstraciju Crveno barjače, 15. februara 1876. godine, Mi­ lica i Anka pripremile su crvene zastave.1 U srpsko-turskom ratu, 1876. godine Milica Ninković bila je bolničarka na ratištu. Posle rata, krijući se od policije, odvojena od Pere, koji je tada bio u Novom Sadu, preselila se u Beograd gde se izdržavala dajući privatne časove. Pod pritiskom ili pretnjom policije, engleski konzul u Beogradu, kod kojeg se zaposlila, zamolio je da taj posao napusti, pa je otišla u Novi Sad, gde je Peri Todoroviću pomagala u poslovima oko izdavanja lista Straža. Tamo je okupila jedan broj devojaka u nefor­ malnu organizaciju koja je imala svoj program rada i redovno održavala sastanke. Uz materijalnu pomoć svojih prijateljica i zauzimanje dr Nadežde Suslove, otišla je u Petrograd na studije medicine, koje je zatim nastavila u Cirihu i Parizu, gde se nastanio njen brat po završetku studija u Cirihu. Uspešno je počela da polaže ispite, ali se bolest, tuberkuloza od koje je obolela još u Petrogradu, pogoršala, pa se vratila u Kragujevac kod svoje sestre Anke, gde je 1881. godine i umrla. Milica Ninković je bila veoma obrazovana, održavala je veze sa vodećim socijalistima i so­ cijalistkinjama drugih zemalja, bavila se prevođenjem i novinarstvom, ali je svoje članke objavljivala bez potpisa. Govorila je nemački, francuski i ruski, a služila se engleskim i italijanskim. Prevela je Babefa: Jedna junakinja iz Francuske revolu­ cije, V Igoa: Istorija jednog zločina, Flerovskog: Azbuka socijalnih nauka. Sa srp­ skog na ruski prevela je delo Svetozara Markovića Srbija na istoku, kao i nekoli­ ko njegovih članaka za nemački list Forverc (Vorwarts). LDemonstracije su izbile na velikom zboru koji su zakazali protivnici Svetozara Markovića i njegovih sledbenika, nadajući se da će smeniti opštinsku upravu koja je bila u rukama Svetozarevih pristali­ ca. Kada je izglasano poverenje opštinskoj upravi, jedan radnik iz Topolivnice razvio je veliku crvenu zastavu na kojoj je pisalo - Samouprava. Zastava je uz zvuke Marseljeze u povorci nošena ulicama grada. Zbog učešća u demonstracijama Pera Todorović je osuđen na četiri godine robije, pa je, da bi izbegao zatvor, prebegao u inostranstvo, gde je ostao sve do amnestije, 1880. godine. �Anka Ninković je živela u Beogradu, gde je bila vaspitačica, a izvesno vreme i upraviteljica Doma učenica. Pamti se kao žena u dubokoj crnini, koju je nosila posle smrti svoje kćerke jedinice, što je bio i razlog njenog padanja u misticizam i okultizam. O tome svedoči i njen prevod sa francuskog dela Psihičke studije (Les etudes psichiques), koje se bavi temama: Sta biva posle smrti i Glasovi s onog sveta. Umrla je 1923. godine. Mileva Andrejević i njen suprug Dragoljub Stojiljković, kao i Jelisaveta Mar­ ković sa suprugom Milanom Pešićem, po odluci grupe srpskih socijalista u Š v icar­ skoj vratili su se u Srbiju da bi preko socijalističkih listova širili socijalističke ideje. Oni su u Smederevu izdavali opozicioni list socijalističke orijentacije Narodna vo­ lja i satirični list Fenjer. Jelisaveta, koja je školovana u Rusiji i Švajcarskoj bila je kćerka pukovnika Ilije Markovića, i u štampariju u kojoj su se ovi listovi štampali, uložila je svu svoju očevinu. I Jelisaveta i Mileva su u Smederevu izazivale znatiže­ lju jer su se, po ugledu na ruske nihilistkinje, odevale skromno i jer su nosile muške frizure. Narodna volja i Fenjer ubrzo su prestali da izlaze pa su se obe preselile u Beograd. Nakon što se razvela od Dragoljuba Stojiljkovića, Mileva se 1880. godine udala za Dimitrija Mitu Cenića i ubrzo umrla. Bavila se prevođenjem dela I. S. Turgenjeva i A S. Ostrovskog. Draga Ljočić studirala je medicinu u Cirihu. Kao studentkinja učestvovala je u srpsko-turskom ratu, 1876. godine; bila je pomoćnica lekara u bolnici teških ranjenika. Studije je završila 1878. godine, kao prva žena-lekarka iz Srbije. Po završetku studija i dolasku u Beograd, učestvovala je na poselima u do­ mu Lujze i Gavre Vitkovića, na kojima su se još odranije okupljali socijalisti i radikali. Sa njom je na posela dolazila i njena prijateljica Marija Sibold, koja je kao lekarka, 1876. godine, učestvovala u srpsko-turskim ratovima, i po njihovom završe­ tku ostala u Srbiji, gde se bavila privatnom lekarskom praksom. Ta posela ličila su na debatne klubove. Na njima se govorilo i o feminizmu, o niskim nihilistkinjama - kao pobornicama ženske ravnopravnosti - o sestrama Subotin, Sofiji Barđin, So­ fiji Perovskoj i dmgima. Govorilo se, takođe, o radu nemačkih i švajcarskih soci­ jalistkinja, a na dva skupa Marija je govorila o Međunarodnom udruženju ženskinja, koje je, po njenim navodima, 1872. godine osnovano u Ženevi i čiji je zadatak bio da radi na duhovnom zbližavanju svih žena i na unapređenju njihovog položaja. Čitah su se i članci Augusta Bebela i tekstovi objavljivani u listu L ’ avenir des femmes, koji je izlazio u Ženevi. Draga se jedva zaposlila zbog toga što je žena, a zbog toga je bila i lošije plaćena od svojih kolega. Nije imala pravo na napredovanje i pravo na penziju. Od rane mladosti vodila je svoju ličnu borbu za priznavanje prava na školovanje, na obavljanje zanimanja za koje se osposobila, za priznanje prava na jednako nagrađi­ vanje i jednako napredovanje sa svojim kolegama, i tu je borbu prenosila i u redove ženskih organizacija. Najveći deo svog radnog veka provela je među beogradskim monopolskim radnicama, a uz to je besplatno lečila učenice Ženske radničke škole, da bi konačno bila ijedna od osnivačica Materinskog udruženja. U okvirima beograd­ skog Ženskog društva, čim su to političke prilike dozvolile, pokrenula je pitanje žen­ ske ravnopravnosti, ostajući dosledna svojim mladalačkim preokupacijama. Tru­ dila se da poveže ženska društava bez obzira na njihova idejno-politička opredeljenja. Kao lekarka učestvovala je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ra­ �64 tu. Stic^jem okolnosti ona je jedina iz prve generacije socijalistkinja aktivna u radu ženskih društava krajem XIX i početkom XX veka.1 3. lik a M arković Na poselima kod Lujze i Gavre Vitkovića česti gosti su političar i oficir Jevrem Marković, rođeni Svetozarov brat, i njegova žena Jelena-Ilka. Lujza i Tika sa trećom sestrom, udatom Mohačanin, iz ugledne su vojvođanske porodice, sve tri su obrazovane i školovane u inostranstvu. Prisustvovale su tim skupovima socija­ lista i radikala, prihvatale njihove ideje, i aktivno učestvovale u razgovorima koji su se vodili o svim aktuelnim političkim, kulturnim i drugim pitanjima. Režim je sa podozrenjem gledao na ove skupove, i njihovi učesnici i učesnice bili su pod poli­ cijskom prismotrom.2 Dvor je 1878. godine iskoristio „Topolsku bunu“ (zapravo neuspelu pobu­ nu jednog bataljona) da se obračuna sa nepoćudnim radikalima. Bez ikakvog osno­ va nekoliko njih je doveo u vezu sa pobunom, među njima i pukovnika Jevrema Markovića, koji se u vreme Drugog srpsko-turskog rata istakao komandovanjem i ličnom hrabrošću i stoga stekao veliku popularnost u narodu. Jevrem je osuđen na sm rt i presuda je odmah izvršena, čime se htelo dati do znanja da se opozicija u voj­ sci neće trpeti. lika se posle Jevremove sm rti povukla u samoću, čvrsto rešena da osveti sm rt muža. Boravila je u Jagodini, ali je češće dolazila u Beograd, gde se najzad i preselila i iznajmila bedni sobičak u blizini Saborne crkve. Nabavila je pištolj, vežbala rukovanje njime, i svakodnevno odlazila u Sabornu crkvu, čime je postigla da na njeno prisustvo sveštenici i crkvenjaci ne obraćaju pažnju, postala je neka vrste crkvenog inventara. Tako je oktobra 1882. godine, dok se očekivao dolazak kralja Milana, neopaženo ušla u crkvu, sačekala njegov dolazak i pokušala atentat na njega. Upravo zbog toga skupovi u domu Vitkovića naglo su prestali. Posle aten­ tata uhapšeni su Gavra Vitković, Ilkina sestra Lujza (koja je u zatvoru poludela) i druga sestra, njena prijateljica Lenka Knićanin i nekoliko njenih prijatelja i radi­ kala, koji su bili osumnjičeni za saučesništvo u navodnoj zaveri i za podstrekavanje na ubistvo. Kralj Milan je tražio da Ilki Marković sudi preki sud. Ona je na sudu branila sve pohapšene, i uporno ostajala pri tvrdnji da je atentat sama smislila da bi „muža osvetila, tiranina ubila i zemJju spasila4. Osuđena je na smrt, i pored na­ 1 govora, nije htela da traži pomilovanje jer se za svoje delo nije kajala. No, ipak je pomilovana i osuđena na doživotnu robiju. Dvadeset četvrtog maja/6. juna 1883. godine nađena je udavljena u požarevačkom zatvoru. A nešto ranije, u beograd­ 1 Biografski podaci o prvim socijalistkinjama rasuti su po raznim publikacijama. Njyvaznije: Dragoslav Ilić, Prve žene socijalisti u Srbiji, Beograd 1966; Pera Todorović, Nekrolog, M ilica Todorović (Ninkovićeva), Samouprava, 1881, br. 141; Košta Milutinović, Prve srpske socijalistkinje i ruske nihilistkinje, u: Zbornikistorijskog muzeja, 1979, br. 15-16; Latinka Perović, Pera Todorović, Beograd 1983; Poleksija Dimitrijević-Stošić, n. d; Ljubica Ljotić, M emoari, Bograd 1990; Šonja Bokun-Đinić, n. d; AB, M G- 4116-XLV-524, sećanje Desanke Cvetković. z Poleksija Dimitrijević-Stošić, n. d. �65 skom zatvoru nađena je obešena Lenka Knićanin. Za obe se tvrdilo da su izvršile samoubistvo. Međutim, dr Laza Paču, član lekarske komisije koja je vršila uviđaj, u oba sluč^ga izdvojio je svoje mišljenje. Zatvorski stražar u beogradskom zatvoru uskoro je poginuo - navodno je njegovom drugu slučegno opalila puška i na mestu ga ubila. Niko nije verovao u te zvanične priče. U svojim kasnijim sukobima kralj Milan i Milutin Garašanin međusobno su jedan drugog optuživali da su naredili ova dva ubistva.1 O Ilki, inače, postoji nedovoljno proveren podatak daje, uz sestre Ninković i uz supruga Jevrema Markovića, 1872. u Ciriku učestvovala na sastanku Srpske socijalističke partije, na kojoj je donet i program.2 'Timočka buna, koja je izbila oktobra 1883. godine, povodom reorganizaci­ je narodne u stajaću vojsku, uticala je na život Drage Ljočić i Marije Sibold. Marija je osumnjičena da je održavala političke veze između radikalske štampe i ruskog poslanstva, pa je morala da emigrira u Carigrad, gde je bila lekarka u sultanovom haremu. U Srbiju se vratila tek 1903. godine, i kasnije je učestvovala u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i dobila čin sanitetskog majora.3 Istim povodom, kao mlada lekarka, Draga Ljočić je doživela hapšenje svog supruga Raše Miloševića, člana Glavnog odbora radikalne stranke. Samo nekoliko dana nakon što se porodila, Raša je osuđen na smrt, a zatim pomilovan na zatvor­ sku kaznu. Nastavila je da radi i da brine o suprugu koji je izdržavao kaznu u požarevačkom zatvoru. Za vreme srpsko-bugarskog rata (1885) bila je jedina lekarka u beogradskim bolnicama.1 U novoosnovanoj Narodnoj radikalnoj stranci (1881) su i pristalice Svetozara Markovića, među njima i žene. One su prisustvovale i osnivačkom kongresu, a u njenom statutu bilo je zapisano da: „član Narodne radikalne stranke može biti svaki srpski građanin i građanka koji usvoje program stranke**.5 Propagiranje feminizma, kako gaje formulisao Svetozar Marković, nije pre­ stalo. Pre svega, priređivači njegovih sabranih dela nisu propustili da iznova objav­ ljuju njegove članke o ženi, a i u delima drugih autora i u štampi njegove ideje se popularišu, napadnu i brane. 1 Raša Milošević, Tim očka buna, Beograd 1924, str. 13-61; Jaša Prodanović, Istorija političkih stra­ naka i struja u Srbiji, Beograd 1947, str. 445-488; Milka Grgurova, Atcntatorka lika, Beograd 1911. Vojo Jeremić, Svctozarcva nepoznata delatnost i spisi, Beograd 1975, str. 76. Vera S. Gavrilović, Žene lekari u ratovima 1876-1945. na tlu Jugoslavije, Beograd 1976, str. 112. * Isto, str. 114. Jovan Skerlić, n. d, str. 219, 220; Statut Narodne radikalne stranke, 1881. �ŽENSKA DRUŠTVA 1. Prva ženska društva - osnivanje i počeci rada Prve ženske organizacije javile su se u Vojvodini - 1864. godine u Novom Sadu, a 1873. godine i u Starom Bečeju. U Beogradu je, kao prvo žensko društvo, osnovano Jevrejsko žensko društvo, 1874. godine. Osnovala g aje E ster B. Pinto, koja je nakon udaje stigla u Beograd. Ona je zatekla jevrejske žene nepismene, potpuno zatvorene u kuću, koje se ni me­ đu sobom nisu družile. Idući od kuće do kuće, okupila je nekoliko žena i organizovala ih da prikupljaju pomoć za siromašne devojke koje nisu imale sredstava da kupe opremu za udzgu, a delile su je gotovo tajno. One su postepeno širile svoje za­ datke i, uz podršku jevrejske opštine, započele javnu akciju za školovanje jevrejske ženske dece, u čemu su postigle vrlo ograničen uspeh. Tek kada su osnovale prvu osnovnu jevrejsku žensku školu na Dorćolu - u kojoj je učiteljica bila Regina Jeliševa, prva Jevrejka koja je, 1879. godine, završila Višu žensku školu - pismenost me­ đu Jevrejkam a se počela osetnije širiti.1 Na inicijativu Katarine Milovuk, upraviteljice Više ženske škole, 17/30. ma­ ja 1875. godine okupilo se nekoliko obrazovanih i materijalno obezbeđenih žena koje su osetile potrebu da se organizovano i javno počnu baviti humanitarim radom. One su za tadašnje vreme imale dovoljno znanja, a nadasve dovoljno hrabrosti pa su, po ugledu na žene u drugim zemljama, osnovale prvo srpsko Žensko društvo. Od 1835. godine karitativni i hum anitarni poslovi spadali su u delokrug ra­ da opština i m inistarstva unutrašnjih poslova. Beogradska opština za svoj komu­ nalni program - u koji su spadali prosveta i socijalna pomoć - obrazovala je poseb­ na tela, takozvane deputate, koje su sačinjavali ugledni građani, i iz kojih su iznikli školski đački fondovi, kao i druge aktivnosti za rešavanje socijalnih problema. ,,Deputacije“ su bile rezervisane za muškarce, koji su se sastajali nedeljom posle litur­ gije, a ženama je ostajalo da se anonimno, lično i privatno, krišom bave pomaga­ njem pojedinih siromašnih porodica. Tek je beogradsko Žensko društvo taj anonimni ženski rad iznelo u javnost, uzimajući za svoje ciljeve: spremanje siromašnih devojaka za valjane žene, negovanje hum anih osećanja, i pomaganje sirotih i nevoljnih.2 Na dan osnivanja društvo je imalo dvadeset i pet članica, od kojih je devet­ naest izabrano u upravu društva. Za prvu predsednicu izabrana je Katarina MiloLPrvo žensko jevrejsko društvo 1874-1924. N a dan pedesetogodišnjice od osnivanja, Beograd 1924. z Ljubica Marković, Počeci fem inizm a u Srbiji i Vojvodini, Beograd 1934; Jelena Lazarević, Društve­ ni rad i ideje, u: Domaćica, Spomenica, Beograd 1926. �67 vuk. Članice društva su učiteljice, supruge profesora, činovnika, oficira i trgova­ ca, tj. žene iz jednog tankog građanskog sloja. One su, kao žene, i od zvaničnih kru­ gova i od Ujedinjene omladine srpske, godinama podsticane i usmeravane da oba­ vljaju njihovu ,,misiju“, njihovo „poslanje** - da čuvggu dom i porodicu, vaspitavaju svoju decu, neguju i razvij^u srpski nacionalni duh i da se uglednu na nugku Jugovića i na Kosovku devojku. U sudbonosnim događsgima za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, že­ ne sa sela - nepismene i neorganizovane - su nevidljive kao društveni i nacional­ ni činilac, iako u seobama, zbegovima, akcijama odmazde nisu samo trpele nego su i čuvale decu, negovale ranjenike, bolesne i nemoćne. Mada različitih opredeIjenja, srpske žene se nacionalno snažno iskazuju u događggima koji su nastupili u bosansko-hercegovačkom ustanku, Prvom i Drugom srpsko-turskom ratu (18761877 i 1877-1878) kao i u srpsko-bugarskom ratu, 1885. godine. Taj nacionalni rad ostao je stalna komponenta pokreta žena u Srbiji, i taj element je u jednom patri­ jarhalnom društvu bio cenjen, što je za žensku društvenu afirmaciju imalo poziti­ vne ali i ograničene rezultate. Štiocem okolnosti, prve aktivnosti Ženskog društva, neposredno po njego­ vom osnivanju, sastojale su se u prikupljanju pomoći u stvarima i novcu za bosansko-hercegovačke ustanike i u organizovanju priredbi u korist Crvenog krsta, koji je osnovan te iste, 1875. godine. Prve članice društva izrađivale su rublje za ustani­ ke, za njihovu decu i ustaničku sirotinju koja je izbegla u Srbiju. Preko Zagreba su organizovale dostavljanje pomoći za ranjene ustanike, a to isto su radile i u vreme srpsko-turskih ratova, s tim što su u Beogradu organizovale i svoju pomoćnu bolni­ cu u kojoj su dobrovoljno radile članice društva. Ako to nije imao ko da učini orga­ nizovale su i parastose poginulim i umrlim. U ove aktivnosti društva pojedinačno su se uključivale i žene iz Vojvodine. Žensko društvo imalo je oko petnaest podružnica u unutrašnjosti - gotovo u svim većim gradovima. Podružnice su se na početku svoga rada bavile otklanja­ njem posledica rata. Na primer, kruševačka podružnica je u Ribarskoj banji podigla kuću za siromašne vojnike, a u više podružnica članice društva - u posebno organizovanim krojačkim radionicama - 1877. i 1878, šile su odeću za sirotinju i na drugi način pomagale porodice i decu poginulih vojnika. Po završetku ratova hum anitarna aktivnost društva ogledala se u stalnom ih povremenom pomaganju siromašne dece, i ženske i muške, koja su se školovala u Beogradu, u Višoj ženskoj školi, gimnazijama, pa i u osnovnim školama u unu­ trašnjosti. Društvo je deci obezbeđivalo stanove, odeću, obuću, ishranu i besplatno lečenje. Godišnje je pomagalo između petnaestoro i dvadesetoro dece. 2. Žensko društvo - škole i ustanove Žensko društvo se prihvatilo još jednog pionirskog posla koji nije dovoljno vrednovan, retko čak ni zabeležen, kao što, uostalom, nije vrednovana nijedna dru­ ga početna aktivnost ovog i drugih ženskih društava, iako je rad ženskih društava nadomeštao nedostatak odgovarajućih javnih institucija u prosveti i u socijalnom staranju. Žene su inicijatorke i izvršiteljice ovih, za tadašnje vreme izuzetno zna­ čajnih aktivnosti, i to uglavnom na dobrovoljnoj osnovi. Tako je Žensko društvo �68 12/25. decembra 1879. godine otvorilo školu za odrasle devojčice - prvu Radeničku žensku školu. U njoj se učilo krojenje, šivenje i vez. Služila je za osposobljavajte devojaka za samostalno obavljanje odgovarajućih zanata, kao i za njihovo osposo­ bljavanje za rad u kući. Do balkanskih ratova školu je završilo nešto više od 1.000 učenica. Inače, to je bila jedina ženska radnička škola, sve do 1907. godine, kada je u Pirotu opet podružnica Ženskog društva osnovala Žensku ćilimarsku školu. Uporedo sa školom osnovan je i Pazar, gde su se prodavale rukotvorine učenica ško­ le, kao i rukotvorine žena iz okoline Beograda. Njihovi proizvodi bih su poznati po kvalitetu, pa su ubrzo našli kupce među strankinjam a i u diplomatskom koru. Sa ovim rukotvorinama Društvo je 1886. priredilo izložbu u Beču, a 1889. godine je prvi put učestvovalo na Svetskoj izložbi u Parizu. I kasnije u toku svog rada Dru­ štvo je učestvovalo na više izložbi u raznim inostranim zemljama. Kada je, 1885. godine, počeo srpsko-bugarski rat, Žensko društvo - koje ta­ da ima već 460 članica - ponovo se angažovalo u prikupljanju pomoći za bolnice, za siromašne vojnike i za decu poginulih. U svojoj radionici - koju im je u Dvoru opremila kraljica Natalija, i sama im se u radu pridružila - članice Društva su šile odeću za Crveni krst. A osim odeće izrađivale su zavoje za poljske i rezervne bolni­ ce, i čijale su staru pamučnu odeću da bi time zamenile vatu; takođe su i kao dobro­ voljne bolničarke radile u beogradskim bolnicama. U ovaj rad uključila se i Dobro­ tvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja, osnovana 1880. godine, kao i druge ženske zadruge koje su u Vojvodini osnovane 1885. godine. Saradnja sa ženskim društvi­ ma u Vojvodini, koliko su to prilike dozvoljavale, nastavljena je i posle rata. Društvo je 1887. godine osnovalo i svoju biblioteku u kojoj je bilo oko 400 knjiga. Crveni krst je 1893. godine organizovao prvu školu za nudilje i dobrovoljne bolničarke. Zalaganjem Ženskog društva i u njegovoj organizaciji, u školu za nudi­ lje prijavilo se deset, a u školu za bolničarke šest devojaka. I to predstavka novu aktivnost Ženskog društva u osposobljavanju žena za profesionalni rad. Dr Laza Lazarević, lekar i književnik, koji je sa Dragom Ljočić besplatno lečio učenice Ženske radeničke škole i decu koje je društvo pomagalo, predložio je da društvo svoj rad proširi i na sela, tako što bi u njima organizovalo predavaiya o nezi dece i higijeni u kući. Taj rad se odvajao preko pojedinih podružnica. Na podstrek m inistra privrede Sime Lozanića, 1899. godine, Žensko dru­ štvo je osnovalo Đačku trpezu. A već poznati m inistar prosvete Anclra Đorđević, imenovao je odbor trpeze koji je bio sastavljen od trideset gospođa i četiri profeso­ ra, dok je kralj Aleksandar Obrenović postao njen pokrovitelj- To je bila prva javna studentska trpeza - menza u kojoj su se hranili đaci iz gimnaziju i studenti Velike škole. Društvo je 1900. godine osnovalo i prvi Dom starica u Beogradu, koji je n^pre imao deset postelja, a kasnije je proširen i preseljen u drugu pogodniju zgradu. Krajem veka Žensko društvo je imalo šesnaest podružnica i 536 članica. U to vreme, pa sve do Drugog svetskog rata, bilo je uobičajeno da se za po­ krovitelj (ic)e raznih društava uzimaju visoke ličnosti, koje su bile i najizdašniji do­ natori. Tako je pokroviteljica Ženskog društva najpre bila kraljica Natalija, koja je to ostala i posle njenog razvoda sa kraljem Milanom, sve dok nova kraljica, Draga Mašin, nije preuzela pokroviteljstvo. Tada je i Ženska radenička škola dobila ime kraljice Drage, koje je 1903. godine izbrisano. Pokroviteljica Ženskog društva te �godine postala je princeza Jelena. Zabeleženo je, inače, daje društvo u sporovima između kralja Milana i kraljice Natalije podržavalo kraljicu i da se nije priključilo napadima na atentatorku liku Marković. Za svoj rad i zasluge u ratovima, članice Društva su odlikovane sa 122 sre­ brne i trideset i dve zlatne medalje. Crveni krst je svojim odličjima nagradio četiri članice društva. Društvo je obavezno pozivano na javne manifestacije koje su pri­ ređivale druge organizacije ili državni organi, a predstavnici mnogih drugih orga­ nizacija prisustvovali su priredbama društva koje je ono organizovalo uglavnom radi prikupljanja dobrovoljnih priloga, naročito za Žensku radeničku školu.1 Žensko društvo je, dakle, u periodu od svog osnivanja pa sve do Prvog svet­ skog rata, svojom delatnošću nadomeštalo rad državnih organa koji ili nisu mogli ili nisu imali razumevanja za stvaranje institucija za stručno osposobljavanje žen­ ske omladine, za prosvećivanje, za zbrinjavanje ranjenika i invalida, siromašne de­ ce, za pomaganje siromašnih i starih. U Društvu su bile najaktivnije žene koje su završile Višu žensku školu; direktorke te škole, Katarina Milovuk i Persida Pinterović jedno vreme bile su i predsednice Društva. Iz ovog društva ponikle su žene koje su, krajem XIX i početkom XX veka, osnivale i druga socijalno-humanitarna društva, ili su bile aktivne i u drugim prosvetnim i profesionalnim društvima. Po svojoj delatnosti društvo je u to vreme nezaobilazan faktor u društvenom životu Srbije. Uoči balkanskih ratova društvo ima oko 440 članica i 39 podružnica u unu­ trašnjosti. 3. Osnivanje novih ženskih društava Sa zadatkom da radi na zbližavanju Srpkinja i Jevrejki, na zajedničkom hu­ manitarnom radu, 1895. godine osnovano je Srpsko-jevrejsko društvo, dok se jedna grupa žena, izrazito nacionalno orijentisanih i pod uticajem crkve, opredelila da preko svoje organizacije Kneginja Ljubica i preko svojih opunomoćenika, tajno pru­ ža materijalnu i moralnu pomoć prosvetnim ustanovama, srpskim crkvama i sveštenstvu u krajevima pod tuđinskom vlašću u Makedoniji. Društvo je materijalno pomoglo preko dvesta crkava. Prva predsednica ove organizacije bila je Milka Vulović, nastavnica Više ženske škole.2 Kao odgovor na represalije i zločine turske vlasti u današnjim krajevima Makedonije koji su bili pod njihovom vlašću, 1903. godine, na inicijativu slikarke Nadežde Petrović, osnovano je Kolo srpskih sestara (KSS). Društvo je pomagalo srpske dobrovoljačke i komitske čete u Makedoniji, postradalo stanovništvo i decu koja su u borbama ili akcijama odmazde ostajala bez roditelja. Vrlo brzo je osno­ valo svoje pododbore u svim gradovima i varošima u Srbiji, a posle 1912, i u nekoli­ ko gradova Makedonije i Kosova. U pododborima u unutrašnjosti po pravilu su za­ stupljene supruge sreskih načelnika, predsednika opština, sreskih lekara i drugih funkcionera u srezu i opštini, direktora škola, uglednih trgovaca, zatim nastavnice i učiteljice, bivše učenice Više ženske škole. Aktivniji pododbori su osnivali domaćiIzveštaj o pedesetogodišnjem radu Ženskog društva, u: Domaćica, Spomenica, Beograd 1926; Do­ maćica 1879-1914. Almanah humanih društava, Beograd 1940. �70 čke i radničke škole za žensku decu i organizovali tečajeve za dobrovoljne bolničar­ ke. Prva predsednica KSS bila je Savka Subotić, istaknuta fe m in istk in ja u Vojvodi­ ni i u Srbiji, krajem XIX i početkom XX veka. Kolo srpskih sestara izdavalo je svoj kalendar Vardar, koji je izlazio svake godine u tiražu od deset do trideset hiljada prim eraka.1 Na inicijativu dr Jovana Jovanovića, ginekologa, i dr Drage Ljočić, 1904. godine, osnovano je Materinsko udruženje. Cilj Udruženja bio je da se brine za na­ puštenu decu. Od jednog dela javnosti osnivanje Udruženja dočekano je sa neskrivenim otporom i odbojnošću. Optuženo je da propoveda nemoral, pošto su njegove štićenice i štićenici uglavnom vanbračna deca. No, njegove članice to nije obeshra­ brilo, pa su uporno - protiv struje - uspele da podignu i dom od dobrovoljnih prilo­ ga. Prva predsednica ovog udruženja bila je Sara Karamarković, žena koja je bila aktivna u gotovo svim postojećim ženskim društvima i njihova velika dobrotvorka. Ona je svu svoju imovinu zaveštala dobrovoljnim društvima. Udruženje i Dom učenica srednjih škola osnovani su 1905. godine, na inici­ jativu Darinke Nikolić, nastavnice Više ženske škole, koja je sve do 1925. godine bila predsednica Udruženja. U osnivanju je učestvovao ceo kolegij Više ženske ško­ le i krug „beogradskih gospođa4 iz drugih hum anitarnih društava. 4 Udruženje je za Dom nsypre kupilo jednu zgradu, a zatim je na susednom placu sazidalo novi Dom koji postoji i danas, u ulici Proleterskih brigada broj 8. U Domu je radila privatna šestorazredna gimnazija, a u staroj zgradi fabrika čarapa, koju je Dom osnovao, i u kojoj su siromašne učenice četiri godine učile trikotažni zanat. Studentkinje Univerziteta u Beogradu pokušale su krajem 1906. godine da osnuju Udruženje srpskih studentkinja. Održale su zbor studentkinja, izabrale za sekretarku Milevu Lazović, i donele pravila po kojima bi zadatak udruženja, izme­ đu ostalih, bio i proučavanje ženskog pitanja. Pravila su podnele na odobrenje uni­ verzitetskim vlastima. Nakon nekoliko dana Mileva Lazović je zahtev za odobrenje rada Udruženju navodno povukla. Verovatnije je da su joj to sugerisale univerzitet­ ske vlasti, jer je navedeni zadatak izlazio iz okvira tadašnje Uredbe univerziteta, a nije bilo uobičajeno da se studentkinje organizuju ni u okviru drugih studentskih udruženja.2 LIsto; Kalendar- Vardar. % Almanah ženskih dru štava ; Jelena Lazarević, Darinka Nikolić, osnivač i tvorac Doma učenica sred­ njih škola, Beograd; AS, Univerzitet 6702-V-136/906 i Registar 1906-6116. �MEĐUNARODNE ŽENSKE ORGANIZACIJE I SRPSKI NARODNI ŽENSKI SAVEZ 1. Mirovni pokreti i žene Od samog osnivanja Međunarodni ženski savez kao jedan od svojih zadata­ ka isticao je borbu za mir i za međunarodnu saradnju, i stoga se povezivao sa me­ đunarodnim mirovnim pokretima. Dve žene, Berta fon Sutner i Roza Luksemburg - prva aristokratkinja, a druga revolucionarka - simbolično su obeležile dve glavne struje u mirovnom po­ kretu: pacifističku i revolucionarnu. Austrijska književnica, baronica Berta fon Sutner doživela je tri velika rata - austrijsko-italijanski, 1859, austro-pruski, 1866, i francusko-pruski, 1870. godi­ ne. U njima je izgubila supruga i više svojih srodnika i prijatelja. Sa iskrenim saosećanjima za sve lične tragedije i gubitke u ratu, ona je 1889. godine napisala ro­ man Dole oružje - prvi antiratni, pacifistički roman, „mali žižak“ iz kojeg je u toku i posle Prvog svetskog rata potekla bogata antiratna literatura. Njen roman, koji je odmah preveden na nekoliko jezika, imao je veliki uticaj na njene savremenice i savremenike, a kasnije je naročito uticao na generaciju koja je učestvovala u Pr­ vom svetskom ratu. Više nego mnoge mirovne rezolucije i rasprave u kojima je Be­ rta fon Sutner učestvovala kao članica Međunarodnog biroa za mir, njen je roman pokolebao do tada rašireno i vladajuće shvatanje - da se međunarodne nesuglasice i sukobi mogu rešavati samo ratom. Za svoj rad u mirovnom pokretu, 1905. godine, ona je dobila Nobelovu nagradu za mir.1 Roman Dole oružje kod nas je, 1900. godine, prevela Katarina Milovuk, koja je nekoliko godina kasnije postala predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza. Roza Luksemburg, naučnica i revolucionarka, borila se za što šire učešće radnika i radnica u revolucionarnoj borbi, za miroljubivi međunarodni socijalistiPaulina Lebl-Albala, Dole oružje - Berta Sutner - velika pobornica za mir, u: Žena danas, 1938, br. 14 (Reprint izdanje, Beograd 1966). Prve mirovne organizacije javile su se 1816. u Velikoj Britaniji, 1828. u SAD i u Francuskoj 1846. Ka­ snije su se pacifistička društva osnivala i u drugim zemljama. Kao centralni organ svih mirovnih dru­ štava osnovan je, 1891. godine, Međunarodni biro za mir (Bureau international de la Paix), sa sedištem u Bernu. Okupljao je oko 200 mirovnih društava u kojima su naročito bile aktivne žene. U mirovnim društvima članstvo je u većini, a u nekim i potpuno, bilo žensko. U mnogim ženskim društvima akcije za mir bile su njihove najznačajnije aktivnosti. Berta fon Sutner, jedno vreme sekretarica Alfreda Nobela, osnovala je u Austriji Društvo prijatelja mira, a u Međunarodnom birou za mir obavljala je odgo­ vorne dužnosti. .Umrla je pred početak Prvog svetskog rata. �72 čki pokret, protiv šovinističkih opredeljenja u socijalističkom pokretu uoči i za vre­ me Prvog svetskog r a ta Krhka i suptilna, sa žarom nepokolebljive revolucionarke, usred Nemačke oštro je osuđivala nemačku socijaldemokratiju zbog glasanja za ratne kredite i posvetila se protivratnim aktivnostima, pozivajući potlačene na obe zaraćene strane da solidarno ustanu protiv uzroka rata, za mir u svetu. Hapšena je više puta, a po završetku rata učestvovala je u revolucionarnim događajima u Nemačkoj. Mučki su je ubili nemački m ilitaristi.1 U Vašingtonu je, 1888. godine, osnovan Međunarodni ženski savez (Inter­ national Council of Women - ICW). Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 66 Ame­ rikanki i osam žena iz Evrope, a već sledeće godine, drugoj skupštini prisustvovalo je oko 5.000 žena, koje su predstaviale jedanaest nacionalnih udruženja sa 600.000 članica. Savez je prihvatio ideje koje je na početku veka izrazila Flora Tristan, a koje je na osnivačkom kongresu ponovila Avril d’ Sen-Kroa: „Emancipacija žena nije samo u njihovom interesu, već i u interesu čitavog čovečanstva. Emancipacija žena biće istovremeno i emancipacija m uškaraca”. Savez je na dnevni red postavio sve zahteve koje su žene isticale tokom XIX veka: mir, hum anitarne aktivnosti, obrazovanje žena, njihovo zapošljavanje, aktiv­ nost žena u socijalnim i političkim pokretima, reformisanje zatvora, bolnica, rad u misijama, i si. Vrlo široki program ove „ženske internacionale“, kako kaže Andre Mišel, mogao bi se kratko izraziti: „Sve što je ljudsko feminizmu nije stranoV Kao odgovor na osnivanje raznih komiteta protiv ženskog prava glasa u Engleskoj i SAD, 1904. godine, u Engleskoj je osnovana Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa (The International Women Suffrage Alliance - 1AW). U zemlja­ ma Zapadne Evrope LAW je imala svoje sekcije, koje su propagirale žensko pravo glasa. U Engleskoj se za to pravo takođe borila i Ženska socijalna i politička unija (The Women Social and Political Union), koju je osnovala Emelin Pankherst sa svo­ jim kćerima. Unija se u toj borbi služila ekstremističkom taktikom i metodama: podmetanjem požara, bombama, razbijanjem raznih skupova, štrajkovima glađu i slično.3 Međunarodni ženski savez, ICW, u periodu do Prvog svetskog rata, postav­ ljao je mnoga pitanja koja su se odnosila na ekonomska, porodična i politička prava žena. Uticao je na organizovanje žena u pojedinim zemljama i na njihovo udruživa­ nje u nacionalne saveze, koje je primao u članstvo i smatrao ih svojim sekcijama. Kada je počeo Prvi svetski rat, ICW u prvi plan svoje delatnosti stavio je borbu za mir, pa je formirao Odbor za mirovne i međunarodne odnose (Peace and Internati­ onal Relations), koji je zahtevao osnivanje međunarodne organizacije za vraćanje miru. Uprkos svojim vladama, članice ICW iz Nemačke, Austro-Ugarske, Italije i Engleske, 1915. godine, organizovale su u Hagu konferenciju za mir, na kojoj su razgovarale o potrebi zaključenja mira i o međusobnoj pomoći. Uputile su svoje predstavnice u SAD, Holandiju, Veliku Britaniju, Nemačku i Austro-Ugarsku da bi ,,u ime sveta žena predstavile svoj apel u korist m ira“.4 1 M. Jedna nezaboravna žena, u Žena danas, 1940, br. 27; Ervin Šinko, O R ozi Luxemburg, u: Rosa Luxemburg, Pism a iz zatvora, Zagreb 1951. 2 Andrće Micliel, n. d, str. 76 i 77. a Isto, str. 80 i 81. * Isto, str. 82. ■ �73 2. Međunarodne ženske organizacije i osnivanje Srpskog ženskog saveza Beogradsko Žensko društvo odigralo je pozitivnu ulogu u prosvećivanju i u školovanju žena u Srbiji, kao i u razvoju humanitarnih delatnosti. Za vreme kralja Milana, a kasnije i Aleksandra, nije bilo uslova za neki drugačiji rad. Svaka slobo­ doumnija misao je gušena, a članice postojećih društava bile su ograničene i shvatanjima svoje sredine i svojim socijalnim položajem. Većina njih je pripadala tankom sloju supruga ili kćeri uglednih članova društva, visokih vladinih činovnika, trgo­ vaca, industrijalaca, i si. Mnoge od njih još uvek su svoj ugled zasnivale ne na svojim vlastitim vrednostima, nego na ugledu koji su u društvu imali njihovi mu­ ževi ili očevi. Humanitarni rad, pomoć siromašnima, rad na opštem i profesional­ nom stručnom osposobljavanju siromašne ženske omladine - kako bi sebi mogla obezbediti egzistenciju - kao i nacionalni rad, bile su osnovne delatnosti ove gene­ racije žena. Samozadovoljstvo svojom ulogom, postignutim rezultatima koje su imale u nacionalnom radu i prosvećivanju, pohvale i odlikovanja koja su za svoj rad dobijale, uvažavanje koje im se iskazivalo - sve je to uticalo da one ne traže nove puteve ženske aktivnosti i potvrđivanja žena. Dom, porodica i vaspitanje dece - os­ novna su briga i većine obrazovanih srpskih žena toga vremena. Žena nije indivi­ dua - ličnost - ona je potčinjena. I tako treba da ostane. Samo u okviru tog položaja srpske žene su tražile prostor za svoje delovanje. Veze sa zaposlenim ženama, kojih početkom XX veka ima sve više, nisu za ovaj krug žena od interesa. Za stanje duhova karakterističan je jedan događaj iz 1895/96. godine. Kosara Cvetković, nastavnica Više ženske škole, uključila se u jed­ nu tadašnju zabavu -Međunarodnu prepisku. Maja 1895, dobila je pismo Međuna­ rodnog ženskog saveza u kojem joj se nudi da radi na tome da u njenoj zemlji žene osnuju nacionalni ženski savez, kako bi se on mogao učlaniti u Međunarodni žen­ ski savez. Ali ona nije znala šta da uradi sa tim pozivom, jer u Srbiji prilike nisu bile povoljne, pa je pismo poslala u Novi Sad, Arkadiju Varađaninu, koji je uređivao Ženski svet, da ga objavi, ne bi li se tako našao neko ko bi to pitanje pokrenuo. No, on ovo pismo nije objavio, jer je smatrao da poziv za osnivanje nacionalnog saveza žena koji bi usvojio program Međunarodnog ženskog saveza neće biti povoljno primJjen. I, nažalost, bio je u pravu.1 Početkom veka osnovana su još četiri ženska udruženja, od kojih su se dva izrazito bavila radom na nacionalnom planu. U Ženskom društvu je tek 1906. godi­ ne jedna nova generacija obrazovanih žena uspostavila prve lične kontakte sa predstavnicama Međunarodnog ženskog saveza i pokrenula pitanje udruživanja posto­ jećih ženskih organizacija u nacionalni savez, što je tada bila pretpostavka za učlanjivanje u međunarodne organizacije. Ali, više članica Ženskog društva prema toj ideji se odnosilo apatično - kako one najnaprednije, tako i one najzaostalije - nisu imale ni toliko, interesa da saznaju nešto više o tome šta bi taj savez radio. Druge su tu ideju žestoko napadale, a treće su smatrale daje ona preuranjena. Tek kada je najavljen dolazak u Beograd nemačke feministkinje Keti Širmaher, doktorke filo­ zofije, radi osnivanja ženskog saveza za pravo glasa, predstavnice humanitarnih Jelena Lazarević, Srpski narodni ženski savez i Međunarodni ženski savez, u: Domaćica, 1906, br. 12; Zapisnici sa scdnica S N Ž S , u: Domaćica, 1910, br. 1; Izvcštaji o radu, u: Domaćica, 1911, br. 12. �74 društava rešile su da, pre njenog dolaska, osnuju Srpski narodni ženski savez (SNŽS). Savez je osnovan 5/18. oktobra 1906. godine, i njega su činili: Beogradsko žensko društvo, Kragujevačko žensko društvo, Kolo srpskih sestara, Društvo Kneginja Ljubica, Srpsko-jevrejsko žensko društvo i Materinsko udruženje. Keti Širmaher je 22. oktobra/4. novembra 1906. na beogradskom Univerzitetu održala veoma za­ nimljivo predavanje, ali ona nijednu ženu nije pridobila za feminističke ideje. Sta­ rije žene te ideje nisu prihvatale, a mlađe je ona odbila svojim prepotentnim pona­ šanjem. Tek u direktnim razgovorima pridobila je nekoliko članica pojedinih dru­ štava i predložila im da u već usvojena pravila Srpskog narodnog ženskog saveza unesu zahtev za pravo glasa i da zatraže prijem u Međunarodnu alijansu za žensko pravo glasa. Rekla im je da su gotovo sve evropske zemlje osim Srbije članice Alijan­ se, pa je i SNŽS na brzinu, više iz nacionalnih nego ženskih razloga, odlučio da se u nju učlani. I zaista, taj nacionalni savez žena - kako kaže Delfa Ivanić, koja je na osnivačkoj skupštini izabrana za njegovu sekretaricu - niko nije želeo, nikom nije trebao, pa je tek posle dve godine, osim raspravljanja o pravilima, počeo ponešto da radi. „A cilj koji ih je rukovodio pri stvaranju jednog takvog udruženja, nije bila toli­ ko želja da se učini dobro srpskoj ženi i njenoj stvari, već želja da se koristi Srbiji.“ Prva predsednica Saveza, Savka Subotić uskoro je zbog bolesti dala ostav­ ku i nju je zamenila K atarina Milovuk. Zanimljiva su i druga razm atranja Delfe Ivanić. Kada se zalaže za žensko pravo glasa, ona ističe jedno mišljenje prilično rašireno među ženama. Žene, naime, smatraju daje veliki broj žena kulturniji od mnogih muškaraca, te da ni neprosvećene žene ne stoje kulturno niže od neprosvećenih muškaraca. I iz najmračnijih sredina žene imaju više srca i poštenja nego muškarci u toj istoj sredini, manje su naklonjene porocima. Dati ženama široka građanska prava, uključujući i pravo gla­ sa. manje je opasno po društvo nego činjenica da muškarci iz pojedinih sredina to pravo već uživaju. Ali, s druge strane, dati široka prava ženama značilo bi „živeti i dalje našim sićušnim i beznačajnim životom od danas do sutra". Delfa Ivanić insi­ stira na novoj sadržini rada SNŽS, i izlaže jedan širok feministički program koji je inspirisan programima Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa i Međunaro­ dnog ženskog saveza. Osnovne ideje programa su: srpske žene treba obrazovati tako da postanu svesne sebe, da postanu individue - ličnosti - i da se izvuku iz mrtvila i čamotinje, da razvijaju osećaj odgovornosti i prema sebi i prema društvu. One se moraju organizovati tako da bi se, pored humanitarnog rada, mogle baviti i feminizmom i raditi na otkrivanju problema žena, naročito zaposlenih, uključujući i radnice, i da bi mogle raditi na širenju njihovih prava, na njihovom osvešćivanju i kulturnom uzdizanju.1 Odmah po osnivanju SNŽS je zatražio prijem u jednu od dve pomenute me­ đunarodne ženske organizacije. No, nije potpuno izvesno kojoj organizaciji je za­ htev za prijem podnet, jer se u zapisnicima, izveštajima i člancima stalno mešaju Međunarodni ženski savez i Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa. Ipak, po izveštajima delegatkinja sa skupova ove dve organizacije i zapisnika sa skupština SNŽS, proizlazi d aje on svoj zahtev za prijem u članstvo prvo uputio Ahjansi, ali je procedura za prijem trajala nekoliko godina. Jer, SNŽS u svojim pravilima nije imao za cilj postizanje ženskog prava glasa, a Alijansa je tražila da se to unese u 1 Delfa Ivanić, O Srpskom narodnom ženskom savezu, u: Domaćica, 1912, br. 1. �75 pravila, jer je to prioritetni cilj svih njenih članica. Unošenje ženskog prava glasa u zadatke SNŽS nye prošlo bez otpora pojedinih ženskih društava, njegovih člani­ ca. Zagovornice učlanjenja u Alijansu kao glavni argument isticale su nacionalni interes srpskog naroda, jer bi članstvo u Alijansi bila mogućnost da se na jednoj međunarodnoj tribini izlože problemi srpskog naroda i njegove borbe za nacional­ no oslobođenje i ujedinjenje. Samo uz takvo obrazloženje, prihvaćeno je da se u pra­ vila SNŽS unese i zahtev za pravo glasa, ah kao drugostepeni zadatak. I Međuna­ rodna alijansa je, da bi izašla u susret zahtevima SNŽS, na svom Kongresu u Lon­ donu, maga 1909. godine, u svoja pravila unela odredbu da članovi Alijanse mogu biti i nacionalni ženski savezi, koji „zbog nacionalnih prilika imaju pravo ženskog glasa kao drugi zadatak*'. I tako, mada je i ranije prisustvovao njenim kongresi­ ma, tek nakon te odluke, SNŽS je formalno primljen u članstvo Alijanse. Do 1909. godine u Alijansu su primljene Italija, Švajcarska, Francuska, Belgija, Mađarska i Srbija, koje su osnovale nacionalne saveze, ali kongresima su prisustvovale i dele­ gatkinje ženskih društava iz drugih zemalja - iz Finske, Norveške, Danske, Islan­ da, Nemačke, Velike Britanije, Novog Zelanda, Rusije, Austrije. Na Kongresu Me­ đunarodne Alijanse za žensko pravo glasa u Londonu, 1909, delegatkinja SNŽS Ana Hristić govorila je o srpskoj ženi i o njenim pravima, a na kongresu u Stokholmu, 1911. godine, Draga Simić-Hultkvist govorila je o srpskoj ženi. Na kongresu Međunarodnog ženskog saveza koji je održan nešto ranije, takođe 1911, u Stokholmu, prvi put su prisutne delegatkinje SNŽS, Jelena Lozanić i Draga Simić. Jelena je govorila o nastavi u Srbiji i o ustanovama koje su osnovale žene. 3. Rad Srpskog narodnog ženskog saveza Od 1909. do 1912. godine Savez je održao nekoliko konferencija (sastanci na kojima učestvuje više predstavnica pojedinih društava, a mogu prisustvovati i druge zainteresovane članice) i nekoliko sednica uprave SNŽS - glavnih skupova. Prvoj konferenciji SNŽS, koja je održana 16/29. decembra 1909. godine, i kojoj su, pored predstavnica pojedinih ženskih društava, prisustvovale i predstav­ nice podružnica Ženskog društva i pododbora KSS iz unutrašnjosti i nekoliko zainteresovanih žena iz Beograda, žene su upoznate sa radom SNŽS, oko izmene pravi­ la, i učlanjenjem u međunarodne organizacije.1 Predlog Materinskog udruženja da SNŽS traži izmene Građanskog zakoni­ ka, u cilju da se žena u građanskim pravima izjednači sa muškarcem, da se iz zako­ na ukloni član 920, koji ponižava i vređa ženu, jer je izjednačava sa maloumnima i raspikućama, da se ženska deca izjednače u nasleđivanju, kao i da se vanbračna de­ ca izjednače sa bračnom - primljen je k znanju, ali po njemu tada njje postupJjeno.2 O pravu glasa počelo je sistematski da se piše na stranicama Domaćice, 1910. godine, i to u okviru opširnog izveštaja sa Međunarodnog kongresa za žensko pra­ vo glasa. Tada je Domaćica prvi put objavila da je Katarina Milovuk, direktorka Više ženske škole u penziji, 1897. godine, od Kasacionog suda zatražila tumačenje da se pod terminom „građanin** u izbornom zakonu, podrazumevaju i žene, i da LDomaćica, 1910, br. 1. 2 Isto. �76 je, 1902. godine, od Narodne skupštine tražila priznanje prava glasa za sebe i za zaposlene žene. No, njeni zahtevi su odbijeni - uspela je utoliko što se o ovom pro­ blemima uopšte, po prvi put javno raspravljalo. Od trideset i šest članova Senata, za njen predlog glasalo je njih dvanaest. Kako je sama ispričala, najednom skupu SNŽS, predsednik Kasacionog suda, Aleksandar Jovanović, njen predlog je komentarisao: „Po zakonu imate pravo, ah to nije običaj". Naglasila je daje u vreme pod­ nošenja zahteva nijedna ženska organizacija nije podržala.1 Drugom redovnom Glavnom skupu SNŽS, m arta 1911. godine - pored de­ legatkinja pojedinih ženskih društava članica SNŽS - prisustvovah su i pristalice ravnopravnosti žena Milan Jovanović-Batut, Đorđe Nikolić, Vukašin Petrović, mi­ nistar flnansija u penziji, kao i Berta Papenhajm, predstavnica jednog inostranog društva za zaštitu devojaka. Na skupu se raspravljalo o pravilima i programu rada Saveza. Osim unošenja u pravila odredbe o pravu glasa, dogovoreno je i da SNŽS sarađuje sa svim muškarcima koji se zalažu za žensko pravo glasa, da se upozna sa radom socijalistkinja, da organizuje predavanja o ženskom pravu glasa, da pri­ vuče studentkinje u Savez i da ih oslobodi plaćanja članarine. Jelena Spasić i Dra­ ga Ljočić obavestile su skup da socijalistkinje pripremaju peticiju kojom traže opšte pravo glasa, jednako i za muškarce i za žene. (Pravo glasa imali su samo oni mu­ škarci koji su plaćah porez iznad određene visine.) Predložile su da se SNŽS pridru­ ži socijalistkinjama i da članice Saveza potpišu peticiju socijaldemokratkinja, ih da njihov poslanik i u ime SNŽS-a podnese skupštini zahtev za opšte pravo glasa. Ovi predloži nisu prihvaćeni, ah je svakoj članici na volju ostavljeno da sama, ako to žeh, tu peticiju potpiše.2 Na ovom skupu najviše se raspravljalo o ciljevima SNŽS i zahtevu Alijanse da u pravila Saveza uđe zahtev za žensko pravo glasa. U diskusiji o pravu glasa iznošena su razhčita mišljenja. Smatralo se, između ostalog, da najpre treba rešiti mnoga druga pitanja - opismeniti žene, prvo im dati građanska, a tek onda politi­ čka prava. Ipak, konačno su usvojeni članovi 7 i 8, koji glase: „čl. 7. Savez stavlja sebi u zadatak na prvom mestu da radi na nacionalnom polju i na poboljšanju položaja žene u društvu i državi i na drugom mestu da radi na dobijanju ženskog prava glasa. čl. 8. Srpskom narodnom ženskom savezu biće zadatak i cilj da stupi u du­ hovnu zajednicu i sa srpskim ženskim ustanovama van granica Srbije“. Na Drugoj i Trećoj konferenciji Saveza, novembra 1910, raspravljalo se o položa­ ju zaposlenih žena, s tim što su Trećoj konferenciji prisustvovale i žene koje su zapo­ slene - učiteljice, lekarke, telegrafistkinje i telefonistkinje. Na tom prvom sastanku za­ poslenih žena, iako nedovoljno pripremljenom, čulo se dosta o njihovim problemima. 1 D om aćica, 1910, br. 2, str. 17; br. 4, str. 28-31; br. 5, str. 30-31; br. 6, str. 18-21; br. 7, str. 18-21; br. 8, str. 18-21; Isto, 1911, br. 10, str. 362-364. 2 Drugi redovni glavni skup Srpskog narodnog ženskog saveza 7/20. I I I 1911, u: Domaćica, 1911, br. 10. 4 Prema popisu stanovništva, 1900. godine u državnim i opštinskim ustanovama i službama zaposle­ ne su ukupno 2.124 žene. Najviše je učiteljica (904 prema 1.188 učitelja) i vaspitačica (29 - vaspitača nema); profesorice su dve a profesora je 355, lekarki i hirurškirua je 37 (229 lekarai hirurga), bolničar­ ki je 29 (309 bolničara), babica je 71, a glumica 69 (glumaca 91), pevačica je 23 (5 pevača). U PTT slu­ žbi je 57 žena (313 muškaraca). Ostale žene (1.058), zaposlene u državnim ustanovama i u opštinama, radile su na raznim pomoćnim nekvaliflkovanim poslovima. Posle 1900. godine povećao se broj učite­ ljica za oko 100. Javile su se i prve službenice u raznim drugim ustanovama: dve do tri u rečnom bro­ darstvu, državnim železnicama, nekim stručnim opštinskim službama i novčanim zavodima. �71 Istaknuto je da žene u Srbiji imaju pravo da se zapošljavaju, ali da pored tog prava mogu da „umru od gladi“, jer su im plate niske. Telegrafistkinje im^ju niže plate od njihovih kolega, nemaju prava na povišicu, telefonistkinje rade u smenama, a još su lošije plaćene od telegrafistkinja. Lekarke ne mogu biti postavljene na službu u srezu, u bolnicama su njihove plate mnogo niže od plata njihovih kole­ ga. A nemaju pravo na penziju i nisu zdravstveno osigurane, i to zbog toga što ne služe vojsku, što nije tačno, jer su u slučaju rata vojne obveznice jednako kao i lekari. Lekari i službenici na određenim poslovima u državnoj službi postavljaju se uka­ zom, imaju stalni posao, osigurani su u slučaju bolesti i imaju pravo na penziju, a žene na takvim istim poslovima postavljaju se običnim pretpisom (rešenjem) i te pogodnosti nemaju. Bilo je mišljenja da bi u svakom srezu trebalo postaviti makar jednu lekarku, jer se žene ustručavaju da odlaze na pregled kod muškaraca, a osim toga lekarke bi mnogo više učinile na prosvećivanju naroda. Bilo je i suprotnih mi­ šljenja - da to nije posao za žene, i istican je primer učiteljica koje su na selu ugro­ žene, izvrgnute spletkama i ogovaranjima. Treća konferencija je zaključila da u program SNŽS uđe zahtev: „za jedna­ ke kvalifikacije, sposobnosti, školovanje i jednak rad - izjednačenje žena sa muškar­ cima". Predlog da se održi konferencija svih radnica nije prihvaćen, jer je preovladalo mišljenje da su one nagrađene bolje od službenica, da iza njih stoje njihovi dru­ govi, pa su i u pogledu zahteva za poboljšanje svog položaja u boljoj situaciji. Srpski narodni ženski savez nije imao svoje glasilo, pa se povela i diskusi­ ja o tome da Domaćica postane zajedničko glasillo, što je naišlo na jak otpor. Radilo se zapravo o tome da se nije želela menjati sadržina rada beogradskog Ženskog dru­ štva, pa se insistiralo da Domaćica i dalje ostane njegov organ, namenjen isključivo domaćicama, koji povremeno može objavljivati i priloge koji se odnose na SNŽS. Ipak, više svezaka Domaćice je, uoči balkanskih ratova, postalo sadržajnije i zani­ mljivije. Očigledno pod uticajem međunarodnih organizacija, u program rada SNŽS, pored humanitarnih i prosvetarskih zadataka, unose se i drugi zadaci u vezi sa po­ ložajem žena, istina bojažljivo i redukovano na najopštije zahteve, što je i razumlji­ vo jer su oni za većinu članica potpuno nepoznati. Ipak, prvi koraci su učinjeni to je početak vezivanja SNŽS za ideje savremenog feminizma. Određeni uticaj na novu orijentaciju SNŽS imale su i one članice hum anitarnih društava koje su posećivale i skupove socijaldemokratkinja, koje su se ponovo organizovale 1910. godi­ ne, naročito u pogledu isticanja zahteva za pravo glasa i za poboljšanje položaja za­ poslenih žena. Rad SNŽS na novim koncepcijama nije bio dugog veka, pa se o rezultatima tog rada ne može prosuđivati. Bitno je, čini se, uočiti da su se u Srbiji početkom XX veka našle žene prijemčive za nove ideje i nova strujanja u evropskom femini­ stičkom građanskom pokretu, ali su istovremeno, osim retkih izuzetaka, pokaza­ le izvesnu odbojnost prema radničkom ženskom pokretu, koji se tada oformJjavao. Pored nacionalnog, prosvetarskog i humanitarnog rada, opredelile su se za rad na problemima žena intelektualnih i službeničkih zanimanja. A pravo glasa ostalo je, kako je i pravilima određeno, zaista drugorazredni zadatak. Balkanski i Prvi svetski rat vratio je ženska društva na početak: aktivno učestvovanje u ratnim naporima, i nakon ratova aktivno učešće u otklanjanju posledica rata. �ZANIMANJA I ZAPOSLENOST ŽENA POČETKOM XX VEKA 1. Zanim anja žena Prve industrijske radionice, osnivane u drugoj polovini XIX veka, kao i ra­ zvoj trgovine, uticale su i na promene položaja žena. Mada vrlo sporo, žene se zapo­ šljavaju izvan kuće i u zanimanja koja do tada nisu obavljale. Broj stanovnica i stanovnika u Srbiji znatno se uvećao krajem XEX i počet­ kom XX veka, uglavnom zbog pripajanja novih teritorija, a povećao se i broj stanov­ nica i stanovnika u gradovima, i on je 1900. godine iznosio 14,02% u odnosu na uku­ pan broj.1 I dalje je, osim u poljoprivredi, najviše žena u zanatskoj proizvodnji. Ali, ja­ vile su se i žene koje samostalno obavljaju pojedina zanimanja ili rade kao pomoć­ nice u zanatskim radnjama. Žene su ipak najbrojnije u zanimanjima koja predstav­ ljaju one poslove koje one i inače obavljaju u domaćinstvu - kao što su nadničarke, sluškinje, pralje, kuvarice i dojilje - i za koje nije potrebna nikakva kvalifikacija. Manje je žena u zanimanjima za koja se traži određena kvalifikacija - krojačice, švalje, pletilje i tkalje. U državnim i opštinskim službama zaposlene su 2.124 žene, prema 16.605 muškaraca. I među njima je najviše učiteljica - 904, prema 1.188 učitelja. Na sto muškaraca koji obavljaju razna zanimanja dolazi 6,8 žena, s tim što je u Beogradu taj procenat mnogo veći, i iznosi 28,7%. Statističar je, međutim, sma­ trao za shodno da, uz ovgg podatak, konstatuje: „ženske ne padaju na teret onima koji rade. Jer one rade sve domaće poslove koji nisu ušli u red zanimanja, pa je pro­ cenat žena koje rade mnogo veći od onoga koji je iskazan**.2 1 U Srbyi je 1900. godine bilo 1.281.278 muškaraca i 1.211.604 žene (ukupno 2.492.882). U gradovima je nastanjeno 200.285 muškaraca i 150.000 žena (ukupno 351.730, ili 14,02%). Ukupno je 1.508 žena preduzetnica, odnosno samostalnih radnica, prema 37.904 muškarca preduzimača. Najviše je pralja - 600 (u tom zanimanju muškaraca nema), zatim krojačica -4 1 9 (892 krojača), švafja -1 8 9 (2 muškar­ ca). Pletilja je 71 (585 muškaraca), tkalja je 51 (135 tkača). Žene vode 24 gostionice i 34 kafane, a muškarci ukupno 3.551. U svim zanatima bilo je ukupno 21.779 pomoćnika i pomoćnica, od toga 266 žena - najviše krojačica. U ostalim zanimanjima, žene su najbrojnije kao nadničarke 2.834 (12.979 nadničara), sluškinje - 880 (2.567 muškaraca slugu) i kuvarice - 564 (288 kuvara). Dojilja je 260, a 116 žena samostalno vodi trgovačku radnju (prema 8.737 muškaraca). U drugim slobodnim zanimanjima je 203 prostitutki i 183 žena koje obavljaju razne druge poslove. U državnoj upravi zaposlene su 2.124 žene (prema 16.605 muškaraca). - Popis stanovništva u Kraljevini Srbiji 31. decembra 1900. godine, Beograd 1905. 2 Isto. �79 Teško je pratiti kako je teklo zapošljavanje žena početom XX veka. Nekoli­ ko parcijalnih podataka govori da je broj žena zaposlenih u raznim zanimanjima koje su one samostalno obavljale rastao, doduše sporo, ali konstantno. Tako je ras­ tao i broj radnica u fabrikama, kao i broj žena u prosveti, zdravstvu, državnoj upra­ vi, raznim privatnim novčanim zavodima, na železnici, PTT-u i drugim ustanova­ ma. Tako je, na primer, 1910. godine u dve fabrike duvana bilo 700 žena, u tri knjigovezačko-kartonažne radionice 80 (sve u Beogradu), u fabrici municije 80, u fa­ brici oružja 70 (obe u Kragujevcu), a u dve beogradske fabrike šešira bilo je zaposle­ no 88 radnica. 2. Položaj žena u zanim anjim a Položgg žena u skoro svim zanimanjima bio je lošiji od položaja muškaraca, i imao je sve karakteristike položaja žena u zemljama ranog kapitalizma. Ženska radna snaga u Srbiji obrazovala se iz najsiromašnijih slojeva stanovništva, iz grad­ skih predgrađa ili obližnjih sela, gradske sirotinje, Romkinja, starica i dece. Ah ni položaj onih žena koje rade u zanatstvu nije bio mnogo bolji. Zanati su počeli da propadaju i sve su teže izdržavali konkurenciju fabričkih proizvoda. U zanatskim radnjama proizvodilo se po porudžbini za trgovce i fabrikante. Radilo se na akord (parče) ih na ajluk (za nisku mesečnu platu) kod svojih kuća, često sa sopstvenim materijalima, uz veoma niske nadoknade. Da bi nešto zaradile, žene su bile prinu­ đene da rade i po 18 sati dnevno, da u posao uključuju i ostale članove i članice po­ rodice, naročito decu. Radilo se u stanovima - zapravo skučenim nehigijenskim iz­ bama. To je naročito izraženo kod švalja, tkalja, prelja i ćilimarki. Na užarijama je situacija bila još gora. Sa užarima su radile zajedno i njihove žene i deca - u mrač­ nim, prašnjavim i vlažnim užarskim radionicama koje se zimi nisu grejale. Proizvo­ dili su od sopstvenog materijala koji su uzimali na kredit od trgovaca. Dnevna za­ rada za 12-15 časova rada čitave porodice kretala se uglavnom od 0,40 do 0,80 di­ nara. Nadnice su se u to vreme kretale od jedan do dva i po-tri dinara za najkvalifikovanije radnike. U fabrikama je prosečno radno vreme trajalo 9 do 13 časova, a nekada i vi­ še. Sve nadnice su mizerne, a nadnice žena su još za 20-30% niže od nadnica muška­ raca. Besprimerna eksploatacija uticala je i na lični i na porodični život radnika i radnica. Bolest, naročito tuberkuloza i druge zarazne bolesti, pothranjenost, pijančenje, kartanje, prostitucija, porast broja vanbračne dece i mrtvorođenčadi, kao i smanjenje životnog veka (25,19 - 1906, a 22,65 godina u 1906. godini) bile su nor­ malne posledice izrabljivanja i siromaštva.1 Prema jednoj anketi, na primer, u leskovačkim tekstilnim fabrikama, u ko­ jima je bio zaposlen veliki broj dece, od 41 zaposlene devojčice od osam do četrnaest godina starosti njih osam u dobi od jedanaeste do trinaeste godine bolovalo je od tuberkuloze, pet od škrofuloze, dvadeset njih bilo je bolešljivo, a osam slabunjavo. Njih trinaest radilo je u smenama. Samo sedam njih je pohađalo jedan ih dva razre­ da osnovne škole, dok ostale uopšte nisu išle u školu. U tim fabrikama radile su i l ^ a8^a Lapčević, Položaj radničke klase i sindikalni pokret u Srbiji, Beograd 1928, str. 71-73, 84, �80 tri starice od 78, 80 i 83 godine, bolesne, a jedna bez ruke koju je mašina odnela. Zarađivale su samo 0,80 dinara dnevno.1 Sluge i sluškinje, kao i nadničari i nadničarke, gotovo su u ropskom položa­ ju - propadnu i fizički i umno i moralno. Žene su još u detinjstvu izložene seksual­ nom nasilju gazda i njihovih sinova, što ih vodi u prostituciju. Sluge i sluškinje, nadničari i nadničarke uglavnom se ne evidentiraju. Bilo ih je na hiljade po grado­ vima i varošicama i selima. Oni su bili podvrgnuti samo policijskim propisima i če­ sto su proterivani kao skitnice.2 3. Učiteljice, nastavnice, lekarke Učiteljice školovane u Srbiji davala je jedino Viša ženska škola, od šezdese­ tih godina pa sve do pred krgj XIX veka, kada je deo njenih učenica izdvojen u Žen­ sku učiteljsku školu. Sve one su bile mlade devojke, u početku sa jedva navršenih petnaest, a kasnije sa sedamnaest-osamnaest godina. Po završetku školovanja većinom su postavljane u gradske i varoške škole, a manje u seoske. Po Zakonu o narodnim školama (1898) postavljane su u ženske osnovne škole. Samo izuzetno su postavljane i u muške škole - tamo gde nije bilo učitelja, ali su u tim školama mogle predavati samo u prva dva razreda. Učiteljice su mogle biti samo devojke ili one žene koje su udate za učitelje. One koje su pre donošenja tog zakona imale muževe drugog zanimanja, mogle su i dalje ostati u službi. Ali, ako bi iz bilo kojeg razloga prestale da budu učiteljice, nisu mogle pono­ vo biti primljene u tu službu. Ovaj zakonom uvedeni „celibat" za učiteljice i kasni­ je je, sve do 1941. godine, bio stalna pretnja ženama koje su izabrale učiteljski poziv. A po zakonu, već su u startu imale za 15-20% platu nižu od učitelja. Slična situacija bila je i sa devojkama koje su završile filozofski fakultet, u zemlji ih inostranstvu. One su, naravno sa nižom platom, na osnovu Zakona o us­ trojstvu gimnazija, postavljane običnim rešenjem m inistra u zvanje „klasne učiteljice“ ih „učiteljice jezika", iako su završile fakultet kao i njihove kolege koji su po­ stavljani za suplente, a po položenom profesorskom ispitu za profesore. Iako je zna­ la da svoj status neće promeniti, Kruna Aćimović, koja je završila filozofski fakul­ tet, na svoj zahtev položila je, 1894. godine, profesorski ispit. Naravno, nije postala profesorka - i dalje je ostala učiteljica jezika - ah, ispit je polagala da bi dokazala da ga i žena može položiti.3 Ženama koje su završile filozofski fakultet tek 1912. godine dato je pravo da polažu profesorski ispit. Po položenom ispitu mogle su biti postavljene za profesorke, ah samo u nižim razredima gimnazije. No, zbog ratova - balkanskih i Prvog svetskog rata - žene su ovo pravo reahzovale tek posle Prvog svetskog rata, i tek tada su mogle biti profesorke i predavati u svim razredima.4 Položaj lekarki - koje se sve više zapošljavaju - možemo pratiti kroz priču o Dragi Ljočić, prvoj lekarki iz Srbije. Po završetku studija i povratku iz Ciriha, 1 Isto, str. 122 i 123. z Isto, str. 295 i 296. '' Vasilija Kolaković, B osanka od Bijcljine, je d n a od prve dve fakultetski obrazovane žene Beograda i Srbije, u: Godišnjak grada Beograda, XXV, 1978. 4 Paulina Lebl-Albala, n. d. �81 ona nije mogla da dobije zaposlenje ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, a ni­ je joj bilo odobreno da se bavi privatnom lekarskom praksom. Izgovori za diskrimi­ naciju bili su različiti. Između ostalog, u jednom dokumentu kojim je odbijen njen zahtev za zaposlenje stoji da joj se ne može udovoljiti jer - žene ne služe vojsku. A da ironija bude veća, ona je iz srpsko-turskog rata, u kojem je učestvovala kao do­ brovoljna bolničarka, izašla sa činom potporučnika. Tek na intervenciju kraljice Natalije, pozvana je da pred posebnom komisijom polaže stručni ispit - koji je uspešno položila - i potom joj je odobreno otvaranje privatne lekarske prakse. Nešto kasnije primljena je na rad u bolnicu, ali samo kao lekarska pomoćnica. To zvanje dobila je običnim rešenjem ministra, a plata joj je bila niža od plata njenih kolega. Ni ona, ni lekarke koje su se posle nje zapošljavale nisu mogle bi­ ti postavljene ukazom vladara ili resornog ministra na mesta koja su garantovala stalnost, određenu platu, napredovanje u službi i penziju. Bez obzira na kojoj su dužnosti bile, običnim rešenjem ministra dobijale su zvanje niže od ,,ukaznih“ zva­ nja, koja su dobijala njihove kolege. Ministarstvo unutrašnjih dela, u čijoj je nadlež­ nosti bila zdravstvena služba, 1904. godine, postavilo je zahtev da se lekarke izjed­ nače salekarima, ah je Narodna skupština odbila taj predlog. Po završetku balkan­ skih ratova predloženo je, takođe, da zakon odredi da lekarima i lekarkama za jed­ nake dužnosti pripadaju i jednaka prava. No, tek po završetku Prvog svetskog rata ovaj princip je ozakonjen.1 Prva arhitektkinja, Jelisaveta Načić, po položenom državnom ispitu, zapo­ slena je 1902. u Beogradskoj opštini, jer je to bio deficitaran kadar. Zapažena je kao uspešna projektantkinja. Za vreme Prvog svetskog rata bila je u logoru, i po zavr­ šetku rata zbog udaje prestala je da se bavi svojom profesijom.2 Prvi zahtev da se ženama omogući zapošljavanje u PTT struci u Narodnoj skupštini bio je odbijen uz podsmeh i nipodaštavanje, ah je kasnije mogućnost da se tim zapošljavanjem dođe do jeftinije plaćenih službenica uticala da se, pred kr^j XIX veka, žene počnu zapošljavati u toj struci. Naravno, i one su znatno manje pla­ ćene od svojih kolega muškaraca. A naročito je bio nepovoljan položaj telefonistkinja koje su radile u smenama - njihova plata jedva im je omogućavala da prežive. Banke, novčani zavodi, državne železnice, državni monopol i druge javne ustanove, u kojima su se žene sve više zapošljavale, imale su striktne propise o pri­ jemu u službu, napredovanju i platama. Po tim propisima žene su, bez obzira na svoje kvalifikacije, primane samo kao manipulativne službenice, bile su prikraćene u pogledu napredovanja i manje plaćene od muškaraca na istim poslovima.1 Za kr^j XIX i početak XX veka karakteristično je da su žene u pojedinim zanimanjima individualno vodile bitku za promenu svog položaja i, eventualno, za promenu položaja žena u svojoj struci. Ženska društva, koja su se uglavnom bavi­ la humanitarnim radom, položaj žena uopšte nije zanimao. Tim pitanjem nije se bavilo ni beogradsko Žensko društvo. Pokušaji mlađih članica Društva da osavremene i prošire njegov rad i na probleme zaposlenih žena ostao je bezuspešan. Tek uoči balkanskih ratova, novoosnovani Srpski narodni ženski savez, pod utic^jem međunarodnih ženskih organizacija, na dnevni red postavio je pitanje položgja žena. ^ Šonja Bokun Đinić, n. d; Vera S. Gavrilović, n. d, str. 30. * Arh. Bogdan Nestorović, Graditelji Beograda, 1815-1915, u: Istorija Beograda, kuj. 2, Beograd 1974. ' Domaćica, 1911, br. 10. �82 Rad na poboljšanju položaja radnica, tek 1903. započele su socijalistkinje okupljene u Ženskom radničkom društvu Svest. 4. Prva ženska radnička organizacija - Svest Socijalistička stranka osnovana je u Srbiji 1903. godine, posle više pokušaja da, u odsustvu brojnije radničke klase, organizuje zanatlije. Druga generacija socijalistkinja javila se početkom XX veka u Beogradskom radničkom društvu, osnovanom 1900. Najistaknutija među njima bila je Bugarka Stojanka Dragneva Jovanović-Canka. Ona je, zajedno sa suprugom Kostom Jovanovićem, iz Ženeve, gde je studirala, došla u Beograd i nastavila studije na Velikoj školi. Učestvovala je u osnivanju Srpske socijaldemokratske stranke, i bila je, uz druge sekretare, sekretarica Osnivačkog kongresa stranke. Bila je takođe članica redakcije i saradnica Radničkih novina. U socijalističkoj štampi objavljivala je svo­ je radove o ženi u društvu, a objavila je i brošuru Žena i borba za njeno oslobođenje, što je u Srbiji prva i jedina brošura koju je napisala jedna žena u kojoj su izloženi socijalistički principi emancipacije žena. Pristup svim zanimanjima, jednaka plata za jednak rad, jednakost pred zakonom, jednako obrazovanje, žena „drugarica a ne robinja m užu4 - zahtevi su koji leže u osnovi ženskog pitanja, smatrala je ona. 1 Razvoj kapitalističkog načina proizvodnje u krajnjoj liniji doneće oslobođenje žene i oslobođenje celog čovečanstva. Njenoj generaciji pripada i Ljubica Ivošević-Dimitrova, prva žena proleter­ ska pesnikinja, inače krojačka radnica. Ona je bila vrlo aktivna u osnivanju sindi­ kalnih organizacija i u njihovom kulturno-prosvetnom radu. Udala se za bugar­ skog revolucionara Georgi Dimitrova, i sa njim otišla u Bugarsku. Nastavnica Više ženske škole, Nadežda Veljković bila je aktivna u Klubu učiteljica i učitelja. U svojoj knjizi Škola i njeni vaspitanici u današnjem društvu, kritikovala je školski sistem i nastavne planove i zalagala se da se ženska deca u školi pripremaju za učešće u javnom radu. K ristina Tutunović je prva socijalistki­ nja na selu.1 Na inicijativu Stojanke Jovanović-Canke, 10. avgusta 1903. godine, osno­ vano je Žensko radničko društvo, kasnije nazvano Svest. Prve akcije društva Svest bile su organizovarge zabava, da bi se došlo do novca. Poziv na saradnju koji je Društvu uputilo Kolo srpskih sestara, osnovano iste godine, nije prihvaćen, jer sa KSS kao „klasnim društvom4 radnice nisu želele * „nikakve zajednice4. 4 Na svom prvom velikom zboru u Beogradu, na kojem je prisustvovalo oko 400 radnica, 12. oktobra 1903. godine, Žensko radničko društvo donelo je rezolu­ ciju kojom je. postavilo svoje zahteve zakonodavnom telu, radi njihovog unošenja u Zakon o radnjama. Ta rezolucija je bez sumnje prvi program ženskog radničkog pokreta u Srbiji. Radnice su tražile: da se zabrani noćni rad žena i dece; da se osi­ 1 Dragiša Lapčević, n. d, str. 152-154; Dragoslav Ilić, n. d, str. 37-72; Stanka Dević-Ubavić, Srpska socijaldem okratska partija i ženski pokret u Srb iji 1903-1914, u: Tokovi revolucije I, Beograd 1967; Ubavka Vujošević, Učešće žena u radničkom pokretu Beograda 1903-1914, u: Godišnjak grada Beogra­ da, VII, 1960. �83 gura nedeljni odmor; da se zabrani upotreba ženskog i dečjeg rada na poslovima štetnim po zdravlje; da se zabrani rad dece u industriji i zanatima pre navršene dvanaeste godine; da se njihovo radno vreme ograniči na šest časova dnevno, s tim da obavezno pohađaju zanatsku školu; da se radno vreme ograniči na osam časova dnevno; da se za radnike i radnice uvede osiguranje u slučaju bolesti i smrti, a za odrasle radnice i u slučaju porođaja, s tim što bi imale pravo na odsustvo od najma­ nje šest nedelja pre i posle porođaja, za koje vreme se ne mogu otpustiti sa posla. Nadalje su zahtevale: da se ženske nadnice izjednače sa muškim; da se zavedu stro­ ge kazne za nemoralno ponašanje gospodara ili poduzetnika prema radnicama; da opština povede brigu o deci radnica dok su one na poslu; da se ustanovi inspektor koji će kontrolisati izvršenje zakona koji bi sve ove zahteve regulisao. Tražile su da njihovu rezoluciju radnički poslanik Mihailo Ilić podnese Narodnoj skupštini kao svoj predlog i uvod za uspostavljanje radničkog zakonodavstva u Srbiji.' Društvo je intervenisalo protiv diskriminacije radnica u fabrikama, poma­ galo štrajkače, ispitivalo položaj radnica u pojedinim fabrikama i radionicama, organizovalo tečajeve za nepismene, održavalo predavanja o ženskom pitanju. Organizovalo je i prvi štrajk žena u fabrici šešira u Beogradu, januara 1904. Imalo je 124 članice, i za kratko vreme svog delovanja ostvarilo je priličan uticaj na radnice.2 Glavni radnički savez je, 1904. godine, odlučio da sve radničke prosvetne organizacije prestanu sa samostalnim radom i da se uključe u sindikat. Ah, S v e s t je, i pored te odluke, nastavila da radi - sve do Cankine neizlečive bolesti, 1905. godine. 5. Sekretarijat žena socijaldemokrata Dimitrije Tucović, sekretar Srpske socijaldemokratske partije, učestvovao je, avgusta 1910. godine u Kopenhagenu, na kongresu Socijalističke internacionale i Međunarodnom kongresu žena socijaldemokrata. Neposredno po povratku, dao je inicijativu za organizovanje socijalistkinja, i već 12. septembra 1910. u Beogradu je osnovan Sekretarijat žena socijaldemokrata.3 Konstatujući da se sve žene - polovina čovečanstva - nalaze u moralnoj i materijalnoj bedi, istaknuti su principi za koje će se socijalna demokratija zalagati u borbi za emancipaciju žena. Za razliku od građanskog - buržoaskog ženskog po­ kreta, koji u zalaganju za jednako školovanje i pristup žena svim zanimanjima vidi suštinu ženskog pokreta, socijaldemokrati, pored energične podrške tim zahtevima, proširuju ih svojim zahtevima. Tako oni traže: izjednačenje žena u privatnom pravu i u političkim pravima, jer „privatna prava i, naročito politička jednakost žene, jeste jedina poluga za njeno intelektualno, moralno, svestrano uzdizanje iz mraka i bede u kom se nalazi“. A jedino radnička klasa ima interesa da taj „veličan Ovaj zbor žena prethodio je nizu zborova koji su se održavali u Srbiji 1904. godine i kasnije povodom izrade predloga Zakona o radnjama. Zakon je konačno donet 1910. godine, i u njemu su prihvaćeni svi zahtevi koji se odnose na zaštitu materinstva, a i druga rešenja sadržana u zakonu zasnovana su na savremenim, progresivnim principima. Ali položaj radnica bitnije se nije poboljšao, jer su poslo­ davci nalazili načina da ga izigr^u. - Dragiša Lapčević, n. d, str. 383— 411. ( Dragoslav Ilić, n. d; Ubavka Vujošević, u. d. ' Radničke novine, 1910, br. 110. �84 stveni zahtev“ i ostvari. Kapitalizam je već izjednačio radnika i radnicu, ali prole­ tarijat teži da ekonomskoj jednakosti, koja se u kapitalizmu svodi na eksploataci­ ju i bedu, na jednakost robova, doda jednakost i potpunu nezavisnost žene od mu­ škarca. Žene imaju najviše uslova, interesa i mogućnosti da, uporedo sa muškarci­ ma koji se bore za ukidanje režima ekonomskog ropstva, kapitalizma, i za ostvare­ nje socijalizma - izvojuju i svoje oslobođenje. Već početkom oktobra 1910, Socijaldemokratska partija povela je borbu za što veće učešće na opštinskim izborima, zahtevajući istovremeno izmenu izbornog sistema i opšte, neposredno, tajno i jednako pravo glasa za sve žene, i za muškarce koji ga do tada nisu imali, tj. za 500.000 žena i 50.000 muškaraca. Kao istorijski događgj Radničke novine su ocenile „pojavu žena na poprištu borbe“, na dan izbora u Beogradu. Toga dana oko 150 žena išlo je od birališta do birališta, ističući pred biračkim odborima svoje proteste i zahteve. Na mnogim bi­ račkim mestima žene su verbalno napadane, a na jednom i fizički. U novembru 1911. godine, poslanik Socijaldemokratske stranke Triša Kaclerović podneo je pre­ dlog Narodnoj skupštini da se Ustavom uspostavi opšte, jednako, neposredno i tggno pravo glasa za sve građane i građanke. Sekretarijat je izdavao svoj list Jednakost, koji je sa prekidima izlazio do početka Prvog svetskog rata, kada je i Sekretarijat žena socijaldemokrata prestao sa radom. �ŽENSKA ŠTAMPA 1. Prvi ženski časopis u Srbiji - „Vospitatel ženskiiu Matija Ban, vaspitač dece kneza Aleksandra Karađorđevića, 1847. godine, pokrenuo je prvi ženski časopis u Srbiji - Vospitatel ženskii, koji je posvećen „kras­ nom polu juž nosio venskih naroda". Koliko je poznato, izašle su tri sveske ovog ča­ sopisa. Namera izdavača je bila da utiče na prosvećivanje srpskih žena i na podiza­ nje njihove kulture, kako bi se one osposobile za učestvovanje u javnom životu i postale dobre majke i vaspitačice. Osim samog Bana, u časopisu su sarađivali knji­ ževnici Milan Milićević i Milorad Šapčanin. Časopis je bio raznovrstan - sadržavao je originalne i prevedene književne priloge, pouke iz medicine, tekstove o vaspitanju i savremenoj nezi dece i protiv zastarelili običaja, o vođenju domaćinstva, o eti­ ci, zatim crtice iz prirodnih nauka, iz nacionalne, slovenske i opšte istorije, iz geo­ grafije i društvenih nauka, kao i vesti o akcijama žena u svetu. Tu su se mogle naći i informacije o uređenju sveta i o položaju žene u slovenskim zemljama. Kritički je prikazan položaj žena u Rusiji i mnoštvo zastarelih običaja, što se pripisivalo nasleđu mongolsko-turskog podjarmljivanja. U časopisu se kritikovalo pomodarstvo, kinđurenje, neukus; autori su pokušavah da ustanove neki model „domaće društve­ nosti", i u tom cilju su davali preporuke kako žena treba da se ponaša u kući i u društvu. Povodom dogovora Srpkinja iz Novog Sada, Zagreba i Karlovca da organi­ zuju lutriju u korist siromašne dece, u poglavlju Dve reći o Srpkinjama, Ban piše: „Iz kruga domaćnosti već su (žene) počele prelaziti u krug građanstva - tj. osim što se brinu za sve domaće poslove, brinuti su se počele i za poslove javne, za napre­ dak svoje domovine, a blago narodu svakom gde je ženski pol uopšte duhom građan­ stva i rodoljublja oduševljen". I dalje: „Taj duh bi se nggpreče imao probuditi u srećnim žiteljkama kneževine srpske. Vreme je već da i one počnu izlaziti na pozorište javuosti, ali za to treba najpre da se prosvetle. Dakle, prvi korak koji bi sada imale da učine bio bi taj: probuditi supruge sviju bogatih građana, odličnih opštinara, da se toplo zauzmu kod svojih muževa i nagovore ih da se osnuje u svakoj varoši po jedna ženska škola. Ako se to negde dogodi molim javite da bi imena gospođa obja­ vili u ovoj knjizi na znanje svom jugoslovenskom svetu". Još jedan zapis pobuđuje interesovanje. To je informacija o pronalasku sred­ stva za sprečavanje oplođenja (trudnoće). Konstatujući da su ta sredstva Evropi donela razvrat, pisac se protivi i turskom običaju da žena živi u haremu, ah i bez­ graničnoj slobodi, protivnoj običajima. Predlaže neki srednji put - da se jedan pol ue deh od drugog, ah i neku vrstu obazrivosti u odnosima među polovima, uz pou­ ke kako se valja ponašati u međusobnom ophođenju. Pritom upozorava da bi valja­ �86 lo obnoviti Dušanov zakonik - koji su poštovali i Turci - koji nalaže da ni kn ne sme ući u tuđu kuću kad domaćina nema u kući. Preporučuje domaće sastanka prijate­ lja, na kojima bi učestvovalo više osoba različitog pola i javne skupove na koje treba da dolaze i žene. Ideje koje je Ban zastupao o ženama bile su za tadašnje srpsko društvo vrlo revolucionarne. Osim toga, časopis je štampan na narodnom jeziku, pa se pretpostavlja d aje stoga bilo zabranjeno njegovo izlaženje.1 2. „Dom aćica“ i druga ženska štam pa do Prvog svetskog rata Žensko društvo. 1879. godine, pokrenulo je list Domaćica. List je u početku izlazio u 1.000 primeraka, a krgjem veka dostigao je tiraž od 1.500 primeraka. Sebe je smatrao naslednikom Vospitatela. U listu je sarađivao Matija Ban, zatim književ­ nici Milan Milićević. Milorad Šapčanin, Čeda Mijatović, slikarka Poleksija Todorović. svi bivši saradnici i saradnice Vospitatela. Namena Domaćice bila je da podiže opšte obrazovanje žena, da objašnjava dužnosti žene u kući i porodici, da dgje savete kako se upravlja domaćinstvom, da donosi recepte za spremanje ukusnijih i jefti­ nijih jela, da daje savete o ženskoj privredi, o tome kako uložiti svoja sredstva, da obaveštava o radu ženskih društava i donosi vesti iz drugih zemalja, da piše o svemu što bi moglo uticati na blagostanje porodice i unapređenje položaja žene, ali ne ta­ ko da „otvara borbu za do sada previđena prava žena, nego da osvetljava dužnosti žene u kući i u porodici4. List će širiti obrazovanje, ispravljati istorijske nepravde * prema ženi i uegovati kult majke - učiteljice i vaspitačice. A posebno će negovati i podsticati junaštvo.2 Gotovo iz broja u broj, u Domaćici su objavljivani zapisnici sa sednica Ženskog društva, ili izveštaji njegovih podružnica, izveštaji o radu Ženske radeničke škole i Pazara, a kasnije i Đačke trpeze i Doma starica. U ostalim napisima, kao i u književnim prilozima, sve do početka XX veka, Domaćica se držala okvira koji joj je na početku izlaženja određen. Idealni lik žene koji je list propovedao je obrazovana i odana supruga i životna saputnica, potpora i uteha mužu, prijatelj i savetnik, prosvećena. rodoljubiva mggka-vaspitačica i bri­ žna domaćica. Čak i kada piše o učenicama Više ženske škole ne izlazi iz tog okvi­ ra. Ne zanima se za devojke koje po završetku te škole u petnaestoj ili šesnaestoj godini postaju učiteljice; piše o onim učenicama koje ostaju kod kuće u - „kućnoj školi**. Uči ih da mogu proširiti svoje znanje dobrim knjigama i bez učitejja i da slo­ bodno vreme mogu da ispune i ručnim radom, jer im izlazak u društvo još ne priliči. Po navršet.ku sedamnaeste godine majkama je dužnost da ih upoznaju sa ekono­ mikom i organizacijom domaćinstva, da ih vaspitagu za brak, učeći ih daje njiho­ va dužnost „da se povinuju svome mužu“, one u porodici imaju važno mesto uz muža i ne mogu biti samo „tegleća stoka“.a O emancipaciji žena Domaćica prvi put piše tek u trećoj godini svog izlaže­ nja; zalaže se za to da žena bude obrazovana saputnica mužu i „dobar vaspitač deci . A o društvenoj i političkoj ravnopravnosti suzdržano piše u članku Položaj žene u ' Vospitatel žc.nskii, sv. 1, 2 i 3,1847; Srećko Ćunković, n. d. ' Domaćica, 1879, br. 1, str. 1 i 2. * Isto. �87 društvu, koji se zalaže za punu ravnopravnost žena i muškaraca. Društvenim i po­ litičkim radom žena treba da se bavi - ali samo pošto završi sve obaveze mggke i domaćice. Autor smatra da je javno mišljenje priznalo ženi skoro sva prava, daje na njoj da ta prava sačuva, proširujući svoje obrazovanje, i da se više zainteresuje za kulturu i nauku. Na taj način ona bi održala svoj položaj i otklonila predrasude i prepreke koje u intelektualnom pogledu dele ženu od muškarca.1 Tek 1894. godine - kada je otišla u penziju - Katarina Milovuk objavila je dva opširnija članka o obrazovanju žena u pojedinim evropskim zemljama.2 Kada je reč o feminizmu, beogradskoj duhovnoj ženskoj eliti - u kojoj ima zagovornica feminizma - anonimni autor preporučuje suzdržanost i opominje je da ne podlegne zapadnim uticajima. Kritikuje sifražetkinje i njihove metode borbe, a zagovara umereniji feminizam, koji zagovara akcije za školovanje žena i osniva­ nje ženskih društava. Predlaže da se uvede nagrađivanje domaćica, jer bi to otklo­ nilo potrebu da žena radi van kuće, a kod muža bi razvilo veru u ženinu vrednost. Pažnju privlači i članak dr Vojislava Bakića, pedagoga i profesora Velike ško­ le. U tradicijama Ujedinjene omladine, on ženskim društvima sugeriše da - uz svoj humanitarni, kulturni i prosvetni rad, koji on uvažava i svesrdno podržava - uče Srpkinje kako da vaspitavggu svoju decu, u duhu rodoljublja. Odmalena deci treba uhvati srpske vrline, srpski karakter, srpsku istoriju, učiti ih da vole svoj narod i svoju otadžbinu. Rodoljubive žene čuvaju čast srpske porodice, hrabre svoje muže­ ve da otadžbinu junački brane, da im na frontu pomažu donoseći im hranu i negujući ranjenike. U dužnosti obrazovane srpske žene spada i organizovanje dobrovolj­ nog rada po bolnicama. A St. S. Ilić sm atra da ženu treba vaspitavati tako da ne bude površna, već religiozna. Jer na njoj je i zadatak da budi religioznu svest.3 Tu i tamo mogu se naći vesti o aktivnosti žena u drugim zemljama. Kako su nalagali ondašnji propisi o štampi, urednici Domaćice su morah biti muškarci. Literarni odbor, koji je obrazovan radi pomaganja u uređivanju lista, nije se mnogo bavio njegovom fizionomijom. Mlađe članice Ženskog društva, neza­ dovoljne sadržinom hsta, 1907. godine, nametnule su diskusiju o uređivačkoj poli­ tici. Tražile su da Domaćicu uređuje literarni odbor, što znači da bi muškarac samo formalno ostao urednik. Smatrale su da muškarce ne interesuju ženski problemi, pa svoj posao obavJjaju bez volje, iako priznaju daje bilo i raznih smetnji „sa strane“, koje su uticale na sadržinu hsta. Drugo mišljenje bilo je da list treba da služi opštem i ličnom obrazovanju žena u humanitarnom pravcu i da ostane namenjen isključi­ vo domaćicama. Pod uticajem mlađih snaga u Ženskom društvu i u literarnom odboru, sadr­ žaj Domaćice postajao je raznovrsniji i bogatiji. U njoj je bilo sve više književnih priloga, originalnih (Milka Grgurova, Jela Spasić, J. Šafarikova, Isidora Sekulić, Slavka Kuzmanović, i dr) i prevedenih (Čehov, Žorž Sand, Gi de Mopasan, i dr). Mnogi tekstovi govore o problemima položaja žene, o vaspitanju, o dostignućima žena u svetu. Usmerenja u ovim napisima su razna: od krajnje konzervativnih do građanski vrlo progresivnih, ah direktne polemike nema. Na rad Ženskog društva, pa time i na sadržinu Domaćice, od izvesnog uticaja bilo je povezivanje Srpskog Isto, O emancipaciji ženskinja, 1881, br. 8; Isto, Ranko Petrović, Položaj žene u društvu, 1884, br. 1. 2 Isto, 1894, br. 7 i 8. * Isto, 1910, br. 6. �88 narodnog ženskog saveza sa međunarodnim ženskim organizacijama. List je dono­ sio više priloga o problemima žena. Izlazio je i između dva svetska rata, ali bez ne­ kog posebnog značaja za ženski pokret - okrenut je isključivo domaćinstvu. Ženski svet je izlazio u Novom Sadu, od 1886. do 1911, kao glasilo Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Uređivao ga je Arkadije Varađanin, direktor novosadske Više ženske škole ijedan od osnivača Zadruge. List je objavljivao pripovetke, članke o ženama, članke iz oblasti pedagogije, etike, raznih oblasti nauke, pouke o nezi dece i domaćinstvu, vesti o aktivnosti ženskih zadruga (udruženja), kao i vesti iz društvenog života u Vojvodini. Publikovao je i nekoliko predavanja poznate javne radnice i predsednice Zadruge Srpkinja Novosatkinja - Savke Subotić. Žena je časopis koji je takođe izlazio u Novom Sadu, od 1911. do 1921. godi­ ne. Izdavala gaje i uređivala Milica Jaše Tomića; u časopisu su sarađivale većinom žene. U nastavcima je doneo istorijat ženskog pokreta u Evropi pojedinačno po ze­ mljama prema knjizi Zorke Janković, izdate 1911. godine. Objavljivao je podatke o školovanju ženske omladine i o aktivnostima ženskih društava u Srbiji i Vojvodi­ ni. Iznosila je malobrojne sačuvane podatke o srednjovekovnim srpskim vladarka­ ma, kao i o savremenim kneginjama, ukoliko su se odnosili na podršku ženama. Jednakost, organ žena socijaldemokratkinja, izlazio je sa prekidima od okto­ bra 1910. do 1914. godine. Donosio je napise o položggu radnica, načelne članke o ekonomskoj, političkoj i društvenoj ravnopravnosti žena, kao i vesti o aktivnosti­ ma radnica. Između 1871. i 1914. godine, tridesetak žena bavilo se prevođenjem književ­ nih dela, najviše ruskih i francuskih. Nastavnice Više ženske škole napisale su ne­ koliko udžbenika iz predm eta koje su predavale. Takođe, pet žena je priredilo ne­ koliko prigodnih izdanja pesama. Jelica Belović-Bernadžikovska priredila je, 1913. godine, publikaciju Srpkinja, koja sadrži oko pedeset biografija istaknutijih žena iz Vojvodine i Srbije. Ona se bavila i etnografijom, posebno proučavanjem ženskog ručnog rada. Između ostalih radova napisala je originalnu opširnu monografiju Srp­ ski narodni vez i tekstilna ornamentika (1907). O ženskom pitanju i radu žena u raznim listovima i u posebnim izdanjima najviše su pisale Milica Ninković, Savka Subotić, Milica Tomić, Zorka Janković, Jelena Lazarević, Kosara Cvetković i Delfa Ivanić. Sa svojim raspravam a u oblasti vaspitanja i školstva javile su se Nadežda Veljković, Marija Golemović i Darinka Bulja-Kosić, koja je pisala i pripovetke. Pri­ povetke je pisala i Milka Grgurova. Jelena Dimitrijević se sm atra najplodnijom i originalnom književnicom u tom vremenu. Pisala je pesme, pripovetke i putopise. Napisala je i roman Nova. Do 1913. godine u književnosti su se, između ostalih, sa svojim prvim delima javile Danica Marković, Isidora Sekulić i Milica Janković. Mi­ leva Alimpić je napisala biografiju svoga muža, generala Ranka Ahmpića, u kojoj je dala iscrpan, zanimljiv opis događaja i političkih previranja od abdikacije kneza Miloša do pred kraj XIX veka, kao i lične sudbine mnogih učesnika u tim događaji­ ma.1 1 Bibliografija knjiga ženskih pisaca u Jugoslaviji, Beograd-Ljubljana-Zagreb, 1935. �ŽENE U RATOVIMA Redovni rad svih ženskih društava prestao je početkom balkanskih i za vreme Prvog svetskog rata. Po već ustaljenoj tradiciji, sa beogradskim Ženskim dru­ štvom i Kolom srpskih sestara ih samostalno, sva ženska društva uključuju se u ratne napore zemlje. U vreme balkanskih i Prvog svetskog rata za žene su se kao nacionalni za­ daci iskristalisali - mobilisanje žena u vojsku milosrđa koja deluje u pozadini, odr­ žavanje kuće i porodice, čuvanje imovine, obrađivanje imanja, pomaganje frontu u novcu i stvarima, pomaganje u lečenju ranjenika i bolesnika, pomaganje izbeglica, interniraca i zarobljenika. Neizmerljiv je rad koji su žene same obavile brinući i održavajući svoju porodicu tokom nekoliko godina ratovanja. Do balkanskih ratova osposobljeno je oko 1.500 dobrovoljnih bolničarki; one su sa 25 lekarki stavljene na raspolaganje M inistarstvu vojnom. Osim njih na dobrovoljni rad u bolnice stupio je veći broj žena i devojaka iz svih društvenih sloje­ va. One su u bolnicama kao bolničarke zamenjivale bolničare koji su odlazili na ra­ tišta. One koje nisu osposobljene za bolničarke radile su u bolničkim kuhinjama i perionicama, održavale čistoću u bolničkim sobama i bolničkom krugu, radile u magacinima i zamenjivale vojnike gde god je to bilo moguće. Beogradsko Žensko društvo u vreme Prvog balkanskog rata osnovalo je u Beogradu rezervnu bolnicu, kroz koju je za deset meseci prošlo više od 2.500, a kroz bolnicu koju je osnovalo Kolo srpskih sestara preko 1.000 ranjenika. KSS osnivalo je ih pomagalo bolnice u unutrašnjosti - u Nišu, Šapcu, Kragujevcu, Skoplju i Prištini, na primer. Uoči Prvog svetskog rata u Srbiji su 33 žene - uglavnom mlade - po zani­ manju bile lekarke. U ratu su sve one, kao i lekari, bile podređene Ministarstvu vojnom, i ono ih je rasporedilo uglavnom u rezervne vojne bolnice u pozadini. To su bile civilne bolnice u sreskim i okružnim mestima i u Beogradu koje su stavlje­ ne na raspolaganje vojnom sanitetu. U manjim bolnicama obično su žene bile upravnice, istovremeno često i jedine lekarke. U vrlo teškim uslovima (nedostatak lekova, sanitetske opreme i materijala, nedovoljno osoblja? i si) lečile su ranjenike, kao i civile u gradu i okohni, a uz to su se borile protiv epidemija kolere i pegavog tihi sa, i organizovale improvizovana bolnička odeljenja u školama, kafanama, ma­ gacinima i privatnim kućama. Pred nadiranjem okupatora povlačile su sa bolnica­ ma i vojskom. Više njih je obolelo od tifusa, a od tifusa i drugih oboljenja umrle su dr Draginja Babić, dr Jelena Popadić, dr Zorka Popović-Brkić, dr Darinka Banko- �90 vić-Maletić, kao i strankinje dr Eva Mitnička, dr Selma Eliasberg, dr Elizabet Ros i dr Elzi Inglis.1 Dobrovoljne bolničarke su radile u ratnim i rezervnim bolnicama, povlačile se zajedno sa vojskom, pa su tako predsednica KSS Ljubica Luković i potpredsednica, slikarka Nadežda Petrović, i članica uprave Kasija Miletić, umrle od tifusa, negujući obolele vojnike, a Jelena Hristić je poginula na frontu, zbrinjavajući ra­ njenike. U ovaj rad uključilo se i Jevrejsko žensko društvo i njegove članice, među kojima se ističe Natalija Munk. Osim u bolnicama, žene su dobrovoljno radile u mnogim radionicama u Beogradu i u unutrašnjosti, u kojima se izrađivalo rublje za vojnike. Sve ženske zanatske škole pretvorene su u radionice; u njima su uz učenice radile i druge žene i devojke, sve dok nisu bile prinuđene da se povuku pred okupatorom. Za vreme balkanskih ratova u zgradama Doma učenica bile su smeštene misije Crvenog k rsta raznih zemalja, a za vreme Prvog svetskog rata, upravitelji­ ca Doma, Darinka Nikolić, evakuisala je učenice u Skoplje, jer je prilikom bombardovanja Beograda Dom bio oštećen. Bugari su Dom rasturili, upraviteljicu uhapsili, i ona se po puštanju iz zatvora vratila u Beograd. U Domu je zatekla aus­ trijsku bolnicu. Posle rata Društvo je, uz izuzetno zalaganje Darinke Nikolić, Dom obnovilo.2 Na okupiranim teritorijam a žene su zamenile muškarce, održavale porodi­ cu, obrađivale zemlju. Bile su izložene teroru; mnogo žena i devojaka je ubijeno, naročito posle Topličkog ustanka, kada je veći broj žena osuđen na smrt, a veliki broj je interniran u logore, od kojih je najpoznatiji Nežider.3 U jedinicama srpske vojske bilo je nekoliko žena, među njima je najpoznatija M ilunka Savić. LVera S. Gavrilović, n. d, str. 23-49. Srbija je na početku rata imala svega 450 lekara i lekarki. Iz inostranstva je stiglo oko 200 lekara i lekarki i oko 500 školovanih sestara. Najveća pomoć stigla je iz Engleske, a naročito iz Škotske od D ruštva škotskih žena. Lekarke i dobrovoljne bolničarke posredstvom ovog društva prve su stigle u Srbiju sa sanitetskim materijalom. Kasnije su u Srbiju dopremale kompletne Bolnice škotskih žena sa potrebnim osobljem. - Isto, str. 31, 32, 35, 42-45. 1 Jelena Lazarević, n. d. 1 1 Masovni ustanak odigrao se u februaru i martu 1917. godine na jugu i, delimično, na istoku Srbije, protiv bugarske okupacione sile, a kao odgovor na njeno naređenje o regrutaciji srpskog muškog sta­ novništva za bugarsku vojsku. U akcijama odmazde koju je potpomogla i austrijska vojska ubijeno je oko 20.000 muškaraca, žena i dece i spaljeno na desetine sela sa oko 50.000 kuća. �KRATAK OSVRT NA POLOŽAJ ŽENA U ZEMLJAMA KOJE SU 1918. GODINE UŠLE U SASTAV KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA 1. Bosna i Hercegovina Zemlje koje su 1918. godine ušle u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slove­ naca ranije su pripadale državama koje su imale različitu kulturu i različit društveno-politički i državni poredak. Sve to je uslovilo i uočljive razlike i osobenosti u po­ ložaju žena. Položaj u braku, školovanje, stanje u raznim zanimanjima i zapošlja­ vanju - elementi su koji u najkraćim crtama daju sliku o položaju žena u svakoj zemlji posebno, u XIX i početkom XX veka. Srednjovekovna bosanska država pokorena je 1463. godine i pripojena Tur­ skoj Carevini. Na osnovu odluka Berlinskog kongresa, 1878. godine Bosnu i Herce­ govinu je okupirala Austro-Ugarska, a 1908. Austrija je prisajedinila svom carstvu. Austro-Ugarska u okupiranoj zemlji nije menjala nasleđene turske feudalne odno­ se, više nego što je bilo nužno za uspostavljanje i razvoj kapitalizma, čiji je nosilac u Bosni i Hercegovini bio strani kapital. Nepoljoprivredno stanovništvo čini svega 13,4%, što ukazuje da se Bosna i Hercegovina veoma sporo ekonomski i kulturno razvijala. Sve do 1878. godine bilo je veoma malo škola. One su bile privatne, osniva­ ne su na konfesionalnoj osnovi i u njima se školovao neznatan broj učenica. Prvu žensku osnovnu školu u BiH osnovala je, 1857/58. godine, Štaka Skenderova u Sa­ rajevu. Turska uprava je ovu školu izdašno pomagala, a pohađale su je učenice svih veroispovesti. Siromašne učenice stanovale su u internatu koji je otvoren pored škole, i u njemu su imale besplatan stan, hranu i odeću. Nešto kasnije, 1866. godi­ ne, Engleskinja mis Adelina Irbi, zajedno sa Mjuir Mekenzi, osnovala je još jednu žensku osnovnu školu sa internatom. Bojeći se protestantskog uticaja, franjevci su, 1871. godine, iz Zagreba doveli milosrdne sestre koje su formirale osnovne žen­ ske škole po ženskim samostanima. Muslimanske konfesionalne škole - mektebe - mogle su pohađati i učenice. U tim školama čitao se Kuran i druge verske knjige na turskom i srpskom jeziku, koje su učenice učile napamet. Po okupaciji Bosne i Hercegovine, austrougarska vlast postepeno je otvara­ la „narodne osnovne škole". Školske 1912/13. godine radila je ukupno 331 državna �92 škola -116 pravoslavnih, 28 katoličkih i dve evangelističke, i njih je pohađalo 26,75% dece dorasle za školu. Učiteljice koje su bile potrebne za nastavu u ženskim osnovnim školama obrazovale su se u posebnom odeljenju mis Irbinog zavoda, od 1884. godine u pri­ vatnoj učiteljskoj školi pri zavodu Sv. Josipa, a od 1911. godine, i kasnije, u držav­ noj ženskoj učiteljskoj školi u Sarajevu. Više ženske škole osnovane su u Sarajevu (jedna srpska i jedna musliman­ ska) i Mostaru (1893), Banjaluci (1898) i Derventi (1917). Takođe, otvoreno je i de­ vet katoličkih zavoda za devojke. U svim ovim školama bilo je malo ženske dece - uglavnom gradske - pa je 1910. u Bosni i Hercegovini od ukupno 88,05% nepismenih stanovnika i stanovni­ ca, bilo 83,86% nepismenih Hrvatica, 95% Srpkinja i 99,68% Muslimanki. Krajem XIX veka zaposlenost u BiH se postepeno povećava. Žene su najčeš­ će zaposlene u fabrikama duvana i otkupnim duvanskim stanicama; 1881. u njima radi 177 žena i 104 muškarca, a 1904.1.736 žena i 813 muškaraca. Žene svih veroispovesti u većem broju takođe su zaposlene i u tkaonicama čilima, a među radni­ cama su čak i devojčice od sedam do deset godina. Radno vreme je od 14-18 časova dnevno, a nadnice su vrlo niske. Da bi poboljšale svoj položaj, 1905. godine radnice fabrike čilima u Sarajevu organizovale su štrajk. Podržane su od radnika, i to je bio uvod u generalni radnički štrajk 1906. godine, u kojem su žene uzele veoma vidno učešće. Radnice su organizovane u sindikate, a u Socijaldemokratskoj parti­ ji, 1912, od ukupnog članstva - 2.445 - bilo je 135 žena. 1914. godine žene su prvi put proslavile 8. m art, i na javnim zborovima u Sarajevu tražile puno ekonomsko i političko oslobođenje žena. Zboru je pozdravni telegram u ime međunarodne or­ ganizacije žena socijaldemokratkinja uputila Klara Cetkin. Beogradski ženski list Jednakost čitao se i među radnicama Bosne i Hercegovine.1 Za zaključenje i razvod braka važili su crkveni propisi po kojima je žena potpuno potčinjena mužu. Katolička crkva ne dozvoljava razvod braka, već samo „rastavu od stola i postelje'4 U pravoslavnoj crkvi samo pod određenim uslovima . brak se mogao razvesti, ali takođe veoma teško. Po seryatskom pravu, koji je važio za musliman(k)e, sva vlast u braku pripadala je mužu, i supruga je bila dužna da mu se u svemu pokorava; za neposlušnost muž je imao pravo da kazni ženu čak i telesnom kaznom. Muškarac je mogao imati četiri žene otjjednom, a brak se mogao razvesti jednostavno - otpustom, odnosno otkazom bračne zajednice. Muslimanka se smela udati samo za muslimana, dok se muškarac mogao venčati sa ženom dru­ ge vere. Žene su živele u posebnim odajama, strogo čuvanim čak i od pogleda suseda. Ako bi se sa susedovog prozora mogle videti prostorije u kojima se zadržavaju muslimanke, on je bio dužan da taj prozor zazida ili zakuje daskom. A ako je sa vo­ ćke mogao videti muslimanke bio je dužan da unapred javi kada će se na voćku pe­ njati kako bi se one mogle sakriti.2 Ženska društva su se osnivala na nacionalnoj osnovi i imala su izrazito na­ cionalnu, a često i versku orijentaciju. Srpkinje su organizovale društva pod ime­ nom „zadruge4. Prvo takvo društvo osnovano je u Sarajevu 1887. godine - Kraj4 1Borbeni p u t žena Jugoslavije, Beograd 1972, str. 42; Jovanka Kecman, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Beograd 1978, str. 15. %Dr Saša Đuranović-Janda, Žena u radnom odnosu, Zagreb 1960, str. 58-60. �93 sarsko društvo pravoslavnih Srpkinja. A u februaru 1901. godine u Banjaluci je osnovana Dobrotvorna zadruga pravoslavnih Srpkinja Banjalučanin, koja je radi­ la na širenju nacionalnih ideja i na negovanju otpora tuđinskoj vlasti. Zadruga je takođe brinula o siromašnim ženama, davala je opremu siromašnim devojkama prilikom udaje, školovala je i pomagala je siromašnu žensku decu i organizovala razne kulturne priredbe. Sarajevsko žensko društvo, 1905. godine, počelo je da ra­ di pod nazivom Dobrotvorna zadruga Srpkinja. Ova zadruga, 1906, osnovala je đa­ čku menzu, prvu ustanovu te vrste u BiH, a 1911. godine upravljala je prihvatili­ štem za siromašnu decu. Do 1912. godine osnovane su dvadeset i dve zadruge Srp­ kinja, sa sličnim ciljevima koje je imala banjalučka Zadruga. Te godine zadruge su osnovale i svoj savez. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, 1913. godine, na svojoj godišnjoj skupštini, Savez je doneo rezoluciju u kojoj se zahtevalo izjednačenje pra­ va žena i muškaraca, naročito u pravu na nasleđivanje, na regulisanje položgga neudatih m^jki i izjednačenje statusa vanbračne i bračne dece. Savez je počeo da iz­ daje i svoj list Srpska žena. Izašla su samo četiri broja jer je dalje izlaženje sprečio rat.' Po izbijanju Prvog svetskog rata u Bosni i Hercegovini je zaveden vojni režim. Veliki broj građana i koji su se protivili austrijskim vlastima, na „veleizdajničkim“ procesima, osuđen je na sm rt ili višegodišnju robiju, ili su, i bez suđenja, internirani u koncentracione logore. Takođe, mnogo muškaraca, naročito mlađih, mobilisano je u austrijsku vojsku. Porezi i drugi nameti su povećani, a rekvizicija (oduzimanje poljoprivrednih proizvoda i stoke) je pooštrena, pa je tako došlo do masovnog umiranja od gladi, što je izazvalo proteste žena u okolini Sarajeva. U po­ slovima i u fabrikama žene i deca skoro su potpuno zamenili muškarce, i za svoj rad oni su dobijali vrlo niske nadnice. Pod uticajem socijaldemokrata, da bi se bori­ le za poboljšanje svog položaja, žene su organizovale Ženski socijalistički agitacioni odbor i Odbor rezervističkih žena. M arta 1918. ta dva odbora organizovala su veli­ ki ženski zbor, na kojem je bilo oko dve hiljade žena, među njima i oko tristo-četristo muslimanki.2 2. Crna Gora Crna Gora, sa svojih 70-80 hiljada stanovnika i stanovnica, sve do sredine prošlog veka zadržala je plemensku i ratničku organizaciju društva, u kojoj su vla­ dike predstavljale centralnu vlast. Položaj žene ima sve karakteristike tog uređe­ nja. Muškarac je zaštitnik slobode svog naroda, zaštitnik časti i ugleda svog pleme­ na, bratstva i kuće, dok žena čuva, ali ne štiti čast porodice i bratstva. Nad njom se ne vrši krvna osveta, ali ni ona nikada ne vrši krvnu osvetu. Podela poslova u kući na muške i ženske oduvek je bila stroga: ratniku nije priličilo da se bavi domaćim, »ženskim*4 poslovima. Smrtna kazna nad ženom vršena je vešanjem, a ponekad i kamenovanjem, jer je „streljanje samo za onog ko nosi oružje i oružjem se brani . Za krivicu žene, po pravilu, odgovarali su njen otac ili muž. Brak se uglavnom za­ ključivao po izboru, volji i dogovoru roditelja. Rađanje ženskog deteta dočekivano 1Jovanka Kecman, n. d, str. 9. Isto, str. 16 i 17; Borbeni put..., str. 42 i 43. �94 je sa nezadovoljstvom. Žene su bile isključene iz nasledstva, osim kada nije bilo muškog naslednika. Posle sm rti muža njegova supruga je postajala „domaćin4 ku­ * će i mogla je prisustvovati seoskim zborovima. Žene su sa ponosom ispraćale svoje ukućane u rat. A kada bi neko od njenih najbližih poginuo žena javno nije izražava­ la svoju žalost. Žene su u ratovima učestvovale tako što su ratnicima, čak i do naju­ daljenijih ratišta, na svojim leđima nosile odeću, hranu i municiju, za vreme borbi punile puške borcima, izvlačile ranjenike, a bilo je i onih koje su u borbama učestvo­ vale kao ratnice.1 Po odlukama Berlinskog kongresa teritorija Crne Gore se uvećala. Godine 1898. u Crnoj Gori živelo je oko 200.000, a 1913. oko 370.000 ljudi. Prve osnovne škole počele su se osnivati 1844. godine. U njima su predavali učitelji koji su dove­ deni sa strane. Po pisanim podacima, u Cetinjsku osnovnu školu, 1867. godine, pr­ vi put se upisuju učenice. Bilo ih je desetak. Godine 1869. radila je ukupno trideset ijedna škola. Pohađalo ih je 1.424 đaka, ali svega 23 učenice (1,6%).2 U prvom zakonu o školi, 1870. godine, roditeljima je preporučeno da i žen­ sku decu šalju na školovanje, pa je 1873/74. taj broj povećan - od ukupno 1.774 đa­ ka bilo je 39 učenica (2,24%). Prva ženska osnovna škola, u kojoj je bilo trideset učenica, osnovana je na Cetinju 1871. godine, kao privatna škola Jelene Vicković. Ta škola je 1874. postala državna. Druga ženska škola otvorena je u Podgorici 1880, a treća u Baru 1901. godine. Broj ženske dece u školama rastao je, mada vrlo sporo. 1.1909/10. školske godine, od ukupno 10.000 učenika i učenica, školuje se 931 žen­ sko dete (8%). Pod pokroviteljstvom ruske carice, 1869. godine, kao ženska srednja škola, na Cetinju je osnovan Devojački institut, u kojem je nastava trajala najpre četiri, potom šest, da bi 1900. godine bila produžena na devet godina. Nastavnice na Institutu bile su Ruskinje. A škola je, osim domaćica, školovala i učiteljice za osnovne škole. Prve učenice u gimnaziju na Cetinju upisale su se 1910. godine. Do 1914. u cetinjsku gimnaziju pohađaju 53 učenice. I u Crnoj Gori otvaraju se - najpre kao privatne - ženske radničke škole. Na Cetinju je osnovana prva takva škola - Ženska radnička škola kneginje Jolande, a zatim su slične škole osnovane u Baru, 1904, i u Podgorici, 1911. godine. Zaostali ekonomski odnosi uticali su da se položaj žene vrlo sporo menja, a shvatanja o njenom m estu u društvu vrlo su konzervativna. Jedine zaposlene žene bile su učiteljice i mali broj vaspitačica i službenica pošta. U Podgorici je, 1903. go­ dine, osnovana fabrika duvana u kojoj su uglavnom zaposlene žene. Ženskih društa­ va nije bilo. ‘ Crnogorke su učestvovale kao ratnice u borbama protiv Turaka u toku XIX veka i u balkanskim ratovima. U Komitskom pokretu za vreme austrougarske oku­ pacije Crne Gore, 1916-1918. godine, učestvalo je šesnaest žena, i u tom pokretu one su se istakle svojom hrabrošću. Većina žena trpela je teror okupatora, i pred okupatorom su se sklanjale u nepristupačne predele. Mnoge žene su hapšene i od­ 1 Dr Saša Đuranović-Janda, n. d, str. 45-47. AJovan Bojović, Radovan Jovanović, Zoran Lakić, Radoje Pajović, Slavko Stanisić, Žene Crne Gore u revolucionarnom pokretu 1918-1945, Titograd 1969, str. 9-14; Jelena Danilović, Predgovor, u: Valtazar Bogišić, Beograd 1983, str. 26. ' Jovan Bojović i dr, u. d, str. 18-21, dr Saša Đuranović, n. d, str. 45-47. �95 vođene u logore osnovane u Baru, Bileći, Tuzima i u Mađarskoj, gde je njih trideset i s e d a m umrlo, a više njih je streljano ili obešeno.1 3. Hrvatska U XIX veku Hrvatska je bila u sastavu Habzburškog carstva, no njena teri­ torija nije pod jedinstvenom administrativnom upravom. Težnje za nacionalnim ujedinjenjem hrvatskih zemalja, kao i težnje za ujedinjenjem sa ostalim jugoslovenskim zemljama, izražene su u Hrvatskom narodnom preporodu. Stvaranje zajed­ ničkog književnog jezika i pravopisa, velike kulturne zajednice i, konačno, nezavi­ sne države pod imenom Velika Ilirija, bili su ciljevi ovog pokreta, koji je poznat i pod imenom Ilirski pokret. No, kao i drugi slični pokreti, i Ilirski pokret je Austrij­ ska carevina uspela da suzbije, i tako ojača svoju vlast. Posle Austrougarske nagod­ be (1867), po kojoj je carevina postala dvojna - Austrougarska monarhija - svaka od njih imala je poseban ustav i posebne državne organe sa zajedničkim vladarom, vojskom i spoljnim poslovima. Uz određenu autonomiju, Hrvatska i Slavonija osta­ le su u sklopu ugarskog dela, Rijeka je potpala pod neposrednu ugarsku upravu, Dalmacija je postala austrijska pokrajina, a Istra deo posebne pokrajine koja se zva­ la Austrijsko primorje, svaki deo sa posebnim upravno-političkim režimom. Hrvat­ ska je ovako rascepkana ostala sve do 1918. godine.2 Hrvatsko-ugarska nagodba iz 1868. godine uređivala je njihove međusobne državno-pravue odnose. Između ostalog, Hrvatska je imala autonomiju u školstvu, sa hrvatskim jezikom kao službenim. Iako ekonomski zavisna od Mađara, Hrvat­ ska je, na osnovu svog prvog zakona o školstvu, 1874. godine, počela da otvara četvororazredne osnovne škole i dvogodišnje ,,opetovnice“ - produžne škole (pre to­ ga škole su se osnivale kao konfesionalne, a kasnije kao državne, sa nastavom na nemačkom jeziku). Zakon je pređvideo i osnivanje trogodišnjih građanskih i viših devojačkih škola. Školovanje u osnovnim i produžnim školama je obavezno, a oba­ vezni nastavni jezik je maternji. Škole su mogle biti državne ili privatne, ali ne i konfesionalne, mada je crkva imala pravo da kontroliše nastavu veronauke i ,,duh“ ostale nastave. U Vojnoj Krajini, koja je bila pod neposrednom upravom Austrije, važili su posebni propisi. Do donošenja ovog zakona, 1874. godine bilo je 673 škole sa 84.223 đaka, a 1888. godine njihov broj se popeo na 1.189 sa 126.294 đaka, dok se broj polaznika produžnih škola u istom periodu od 18.363 povećao na 22.207. Godine 1875. u Dal­ maciji je bilo 261, a 1895. 342 škole, a broj đaka se srazmerno povećavao. 1883. go­ dine u Istri je bilo 158 škola - 82 hrvatske i slovenske, 64 italijanske i 12 mešovitih. Iako su se ugarske vlasti trudile da ograniče otvaranje škola, one su se ipak i dalje otvarale, tako da ih je 1903. bilo 1.337, sa 174 405 učenika i učenica i 2.356 učitelji­ ca i učitelja. Ali, 1904. godine još uvek je bilo 54,52% nepismenog stanovništva. U Dalmaciji 1909. bilo je 457 škola (i 7 građanskih), a u Istri 1913. godine 346 - 175 hrvatskih, 38 slovenskih, 121 italijanska, 4 mešovite i 8 nemačkih.3 ’ Borbeni put..., str. 76. Na teritoriji Hrvatske 1921.godine bilo je ukupno 3.427.268 stanovnika i stanovnica. - Enciklopedi­ ja Jugoslavije, 4, 1960, str. 164 feto, str. 172. �96 Srednje škole bile su namenjene uskom krugu plemićke dece iz najimućnijih slojeva, kao i za obrazovanje sveštenika i poslušnih činovnika. Prva primaljska ško­ la osnovana je 1821. godine u Zadru, a 1877. u Zagrebu. Ženska šivaća i risačka ško­ la osnovana je 1879. godine, a 1885. pretvorena je u Žensku stručnu školu.1 Prva Viša devojačka škola osnovana je u Zagrebu 1872. godine, a 1892. os­ novan je i Ženski licej, što je ženama omogućilo da se zapošljavaju kao učiteljice i službenice na pošti. One su od 1901. godine mogle studirati na Filozofskom fakul­ tetu u Zagrebu. U Hrvatskoj i Slavoniji 1890. godine bilo je oko 8.000 žena zaposlenih u in­ dustriji i zanatstvu, ili oko 10,8% u odnosu na ukupan broj zaposlenih u tim delat­ nostima. Žene, a među njima i veliki broj ženske dece, bile su zaposlene najviše u duvanskoj i tekstilnoj industriji i u konfekciji. One su radile na nekvalifikovanim i najmanje plaćenim poslovima, osim toga i najprljavijim (u papirnicama, na pri­ mer, radile su na sortiranju starih krpa). Radno vreme, kao ni odnosi između rad­ nica i poslodavaca, nisu bili regulisani. Žene su primale 60-80% niže nadnice od muškaraca. Tako je, na primer, 1910. godine za slučaj bolesti osigurano bilo ukup­ no 7.147 radnica, ali je od toga broja njih 6.638 bilo svrstano u najniži razred osigu­ ranja. Teški uslovi rada navodili su radnice na štrajkove, koje su same vodile, ili su učestvovale u zajedničkim štrik o v im a sa radnicima. One su se, još krajem pro­ šlog veka, organizovale u okviru radničkih društava za uzajamnu pomoć Zagreba, Rijeke i Zadra. Pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke, radnice su 1897. godine u Zagrebu osnovale žensku organizaciju koja nije dugo radila, ali one su se nanovo organizovale, 1908. godine, kao ženska sekcija radničke socijalističke organizaci­ je. U Rijeci je aktivno delovala socijalistkinja Ana Delić, koja je javno zastupala pra­ va žena. Prvu žensku sindikalnu organizaciju osnovale su, 1914. godine, trgovačke nameštenice u Zagrebu, u okviru Saveza trgovačkih nameštenika. U Hrvatskoj je prvo žensko društvo osnovano 1895. godine. Ono se brinu­ lo za dojenčad i malu decu. A pet godina kasnije, 1900, u Zagrebu je osnovana Gospojinska udruga za. obrazovanje i zaradu ženskinja u Hrvatskoj i Slavoniji. Cilj ovog društva bio je da siromašnim devojkama pomogne u školovanju u stručnim i u devojačkim školama, pa im je u svom internatu društvo pružalo besplatno izdr­ žavanje. Gospojinski klub, osnovan 1902. godine, stavio je sebi u zadatak da razvi­ ja društvenu svest žena, da širi obrazovanje preko tečajeva i predavanja i pomaže dobrotvorne akcije. Udruga učiteljica, sistematski se bavila socijalno-zdravstvenom zaštitom dece. A Ženska udruga za narodno tkivo i vezivo (osnovana 1908. u Petri­ nji) kao i Ženska udruga, za očuvanje i promicanje hrvatske seljačke umjetnosti i obrta (osnovana 1913. u Zagrebu) imale su za cilj čuvanje hrvatske narodne unietnosti, razvoj kućne radinosti i, tim putem, poboljšanje materijalnog položaja žena na selu. U Hrvatskoj je postojalo i više katoličkih ženskih društava, koja su se bavi­ la pitanjima verske obuke. Za vreme Prvog svetskog rata, 1916. i 1917. godine, u nekoliko gradova (Osi­ jek, Rijeka, Vukovar, Split) žene su demonstrirale protiv nepravilne podele namir­ nica. Radnice u fabrikama vodile su akcije za povećanje nadnica i skraćenje radnog dana (fabrika duvana u Rijeci i u Zagrebu, fabrika koža u Zagrebu, fabrika kandi1 Isto. �97 da i fabrika konzervi u Osijeku, zatim u Zagrebu u štamparijama i knjigovežnica­ ma, fabrici cikorije, fabrici kandida i čokolade, u fabrici penkala, i dr). U Zagrebu je u Opštem radničkom savezu bilo 1.376 članica i članova, od kojih su dve trećine bile žene. Hrvatice i Srpkinje 1917. godine zahtevale su i politička prava od Hrvat­ skog sabora, a socijalistkinja Zofka Kveder-Demetrović pokrenula je list Ženski svijet.' 4. Makedonija Sve do 1912. godine Makedonija je bila pod turskom vlašću. Naročito posle Berlinskog kongresa, po kojem je i dalje ostala pod turskom vlašću, ustanci i pre­ viranja u Makedoniji neprekidno trggu. Na njenoj teritoriji ukrštali su se interesi Srbije, Bugarske i Grčke, pa su vlade tih zemalja nastojale da u Makedoniji osigu­ raju svoj uticaj. One su na njenoj teritoriji osnivale svoje škole i crkveno-školske opštine. Nastojale su da preko škola, nametanjem svog jezika, kao i ubacivanjem oružanih grupa za borbu protiv Turaka, osiguraju svoju prevlast. Makedonski nacionalni pokret, koji se borio za autonomiju i za svoj jezik, 1893. godine oformio je svoju tajnu organizaciju - VMRO - Unutrašnju makedon­ sku revolucionarnu organizaciju, koja je delovala pod parolom: Makedonija - Ma­ kedoncima. Podržavali su ih i makedonski socijalisti, koji su pružali otpor ubaci­ vanju oružanih četa iz susednih balkanskih zemalja i zalagali se za balkansku fe­ deraciju. VMRO je 1903. organizovao ustanak u bitoljskom okrugu, koji je ubrzo ugušen. Represalije su bile izuzetno oštre: 201 selo bilo je potpuno ili delimično spa­ ljeno, izgorelo je preko 12.000 kuća i oko 70.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom; ubijeno je oko 4.700 muškaraca, žena i dece; silovano preko 3.000 žena; preko 30.000 izbeglica lutalo je tražeći spas od represalija. I pored teških uslova pod turskom okupacijom, pismenost u Makedoniji sa­ čuvana je u manastirima. A od šezdesetih godina prošlog veka osnivaju se svetovne škole - grčke, bugarske i srpske, sa njihovim učiteljima. Najviše je bilo grčkih škola: 1904/05. -1.375, sa 2.100 učitelja i oko 78.000 đaka. Srpskih škola je 1906/07. bilo svega 303. Po završetku Prvog svetskog rata, na teritoriji današnje Makedonije bilo je 677 osnovnih škola. U njima je nastavni jezik bio srpski. Kao i u delovima koji su pripali Bugarskoj ili Grčkoj, makedonski jezik bio je zabranjen i u školama i u jav­ nom životu. U Solunu, 1880/81. školske godine, uz mušku, osnovana je i ženska bugar­ ska gimnazija, a zatim nepotpuna ženska gimnazija u Bitolju, a 1901/02. školske godine i Viša ženska škola (srpska), takođe u Solunu.2 Podaci o tome koliko je ženske dece bilo u osnovnim ili srednjim školama su parcijalni, ali nesumnjivo je daje taj broj bio nesrazmerno mali u odnosu na uku^ Isto; Borbeni put..., str. 115-118; Jovanka Kecinan, n. d, str. 14, 17-19. * Enciklopedija Jugoslavije, 5, Zagreb 1962, str. 643, 644. Po proceni, Makedonija je 1900. godine iruala 908.904 stanovnika i stanovnica. Posle balkanskih rato­ va, 1912. i 1913. godine, Makedonija je Bukureškim mirom podeljena između Srbije (Vardarska Makedo­ nija), Bugarske (Pirinska Makedonija) i Grčke (Egejska Makedonija). U delu koji je pripao Srbiji, a kasnije je uključen u Kraljevinu Jugoslaviju, prema popisu iz 1901, živelo je 808.724 ljudi - Isto, str. 637. �98 pan broj đaka, što se da zaključiti iz činjenice daje procenat nepismenih žena jeda­ naest godina posle oslobođenja od turske vlasti, 1931. godine, iznosio 81,7%.* Takođe, karakteristično je da u Makedoniji nema posebnih ženskih društa­ va. Žene su se uključivale u rad VMRO-a i u njegovim okvirima osnivale su i ženske tajne revolucionarne grupe. Njihov zadatak bio je da za revolucionare pripremnu sigurna skloništa, da ustaničke čete snabdevaju odećom i hranom i obavljaju kurir­ sku službu. A u ustaničkim četama bilo je i žena-borkinja. Iz raspoloživih podataka ne može se razabrati koliko su Makedonke učestvo­ vale u zanatskoj proizvodnji, proizvodnji duvanaili u nekim drugim zanimanjima. Poznato je da su se rano uključivale u socijalistički pokret i učestvovale u njegovim političkim akcijama: u antisultanskim demonstracijama u Solunu i Bitolju. Jedna od prvih socijalistkinja je Rosa Pleveva, koja je, sa još nekoliko učiteljica, krajem prošlog veka, u Velesu prišla socijalističkom pokretu. Ona je i u Skoplju, kao i u Velesu, okupljala Makedonke i Turkinje i dopisivala se sa Rozom Luksemburg. Ka­ da je, 1917. godine, osnovan Odbor za oslobođenje Roze Luksemburg i Karla Libknehta, organizovala je prikupljanje potpisa za njihovo oslobođenje. Peticiju je pot­ pisalo oko sto žena, što je za ono vreme - u doba Prvog svetskog rata i bugarske okupacije - impozantan broj.2 Život u Makedoniji regulisan je turskim zakonima. Proširenje srpskih zako­ na na tu teritoriju posle 1912. godine nije realizovano, jer je ubrzo nastupio Prvi svetski rat i Makedoniju je okupirala Bugarska. 5. Slovenija Do kraja Prvog svetskog rata Slovenija je bila u sastavu Austrije, ali jedan njen deo pripadao je Italiji. Zemlja je bila u vlasništvu feudalaca - stranaca koji su je vekovima denacionalizovali i razjedinjavali na pojedine samostalne teritorije. Proces industrijalizacije koji je zahvatio Austriju i u Sloveniji je stvorio nekoliko industrijskih centara. Među njima najveći je bio Trst, zatim Ljubljana, Maribor, Celje, i drugi. Ali, nosioci ekonomskog razvoja u svim tim centrima su stranci. Po­ lovinom XIX veka razvio se široki pokret seljaka za ukidanje feudalnih odnosa. Isto­ vremeno, i slovenačko građanstvo se ujedinjavalo na nacionalnoj osnovi. Ono je is­ ticalo zahteve za ujedinjenje Slovenije, za teritorijalnu samoupravu i za uvođenje slovenačkog jezika u škole i institucije. Te ideje slovenački liberalni pokret, od 1868. do 1871. godine, širi preko tabora, velikih narodnih skupova. I žene veoma aktivno učestvuju u ovom nacionalnom pokretu.3 Da bi se očuvala nacionalna kultura, jezik i običaji, bilo je nužno formirati nacionalno svesnu ženu, kao osnovu nacionalnog duha, pa se slovenačko građanstvo zalagalo za školovanje žena. Reformacija se u XVI veku dotakla i Slovenije. Primož T rubar i njegovi sledbenici osnivali su škole za decu oba pola, ali je katolička protureformacija zaustavila osnivanje svetovnili škola i zatvorila one koje su do tada bile osnovane. U Sloveniji je, 1869. godine, uvedeno obavezno osmogodišnje školovapje ' Borbeni put..., str. 17. 2 Borbeni, put..., str. 153,154. * Na teritoriji današnje Slovenije 1900. godine bilo je 1.268.055, a 1921. godine 1.287.797 stanovnika i stanovnica. - Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb 1968, str. 348-350. �99 za svu decu, stoje zahtevalo i osnivanje ženskih učiteljskih škola. One su osnovane u Celovcu, Trstu, Ljubljani i Gorici. U Ljubljani je 1896. godine osnovana i Viša devojačka škola. U Sloveniji se, već u prvoj polovini XIX veka, počela razvijati prerađivačka industrija koja je apsorbovala više žena nego što je to bio slučeg u drugim južnoslovenskim zemljama u sastavu Austrije, ali sporije nego u Austriji. U manufakturi i tekstilnoj industriji zaposleno je preko 50% žena i dece u odnosu na ukupan broj zaposlenih u tim privrednim granama. Ali to je bila uglavnom nekvalifikovana ra­ dna snaga, jer su većinu kvalifikovanih radnika činili stranci. U industriji je 1890. godine, u odnosu na ukupan broj zaposlenih, bilo 32,1% žena, ali je 1910. godine taj procenat relativno opao i iznosio 22,8. Klerikalci su, 1894. godine, osnovali Katoličko društvo za delavce, dok je pod uticajem socijalde­ mokrata, 1901. godine, u Idriji osnovano žensko socijalističko društvo Veda (Nauka), čiji je cilj bio uzdizanje žene i njeno otimanje iz prosvetnog, kulturnog, socijalnog i seksualnog neznanja, zaštita žene od fizičkog i moralnog propadanja, kao i pomoć ženama da poboljšaju svoj ekonomski položaj. Društvo je delovalo do 1913. godine. Iste, 1901. godine osnovano je Splošno slovensko žensko društvo (Opšte slovenačko žensko društvo), koje je imalo „socijalne i feminističke ciljeve“. Tražilo je da se uki­ nu odredbe austrijskog zakona o društvima po kojem žene nisu mogle biti učlanje­ ne u politička udruženja, kao i odredbe zakona koje su joj uskraćivale izborna pra­ va. Društvo je bilo učlanjeno u Savez austrijskih ženskih društava, ali istovreme­ no ono je i sveslovenski orijentisano, pa se povezivalo sa Čehinjama i Hrvaticama. Slovenački liberali, navodno zbog klerikalne opasnosti, bili su protiv ženskog pra­ va glasa, dok su, između 1905. i 1907, socijaldemokrati i hrišćanski socijalisti po celoj Sloveniji održavali zborove za dobijanje opšteg prava glasa, uključujući i pra­ vo glasa za žene. Međutim, opšta izborna prava, 1907, dobili su samo muškarci. U nekim opštinama u kojima su i ranije imale pravo glasa žene su to pravo zadržale. No to je važilo samo za direktne poreske obveznice ili intelektualke, s tim što su i one mogle glasati samo preko punomoćnika. Žene su se, 1911. godine, izborile za pravo da mogu biti i članice političkih partija. Dan međunarodne ženske solidarnosti u Sloveniji prvi put je proslavljen 19. marta 1911. Tada je istaknuta ideja da se žene same moraju politički organizovati i boriti za svoja prava. Socijaldemokratkinja Alojzija Štebi pokrenula je Ženski list, koji je posle šestog broja prestao da izlazi, jer ga socijaldemokratska stranka nye podržala. Zahtevi za ujedinjavanje slovenačkih zemalja, kao i zahtevi za ujedinjenje sa ostalim slovenskim zemljama, obnovJtjeni su tokom rata, 1917. godine, posle „majske deklaracije*' u austrijskom parlamentu. Njima je traženo ujedinjenje Hrvata i Slo­ venaca u okviru Austro-Ugarske. Nemiri su zahvatili i žene; one sakupljaju potpise za ujedinjenje, demonstriraju u Ljubljani i drže zborove, traže mir, hleb i izborna prava. U raznim krajevima Slovenije, 2. marta 1919, organizovale su zborove i protestovale protiv Londonskog ugovora, koji je slovenačke zemlje obećao Italiji.1 Žene u zemljama koje su 1918. godine ušle u sastav nove zajednice živele su, dakle, u vrlo različitim uslovima. Ipak, za sve njih karakteristično je daje žen­ sko pitanje u senci nacionalnog. ' Jovaiika Kecman, n. d, str. 10, 21, 22; Borbeni put..., str. 188-190. �ŽENSKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1918-1941. 1. Opšti podaci U svim zemljama koje su 1918. godine ušle u sastav Kraljevine Srba, Hrva­ ta i Slovenaca (od 1929. Kraljevina Jugoslavija - u daljem tekstu Jugoslavija) bilo je vidljivo ekonomsko i kulturno zaostajanje u odnosu na druge evropske zemlje. Jugoslovenski narodi ušli su u sastav novostvorene zajednice sa nadom da će ostva­ riti nacionalnu slobodu i socijalnu pravdu, ali nova država ove nade nije opravdala. Od svog nastanka ona je bila opterećena nesuglasicama oko unutrašnjeg uređenja države, suočena sa dramatičnim posleratnim socijalnim sukobima i pobunama, sa teškim problemima koji su bili posledica neravnomernog ekonomskog i društvenog razvoja pojedinih krajeva i opšte zaostalosti. Ratno profiterstvo i težnja za što bržim bogaćenjem izrabljivanjem izgladnelih žena i dece uvećavali su posledice ratnih nedaća. Pošto je ukinut Ustav, 1929. godine izvršena je nova administrativno-teritorijalna podela zemlje, a država je preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju. Nova država je nasledila sve zakone koji su se ranije primenjivali u pojedi­ nim zemljama: zakoni nezavisnih država Srbije i Crne Gore, zatim austrijski, austrij­ ski novelirani, te mađarski zakoni i običaji u krajevima koji su ranije bili u sastavu Austrougarske monarhije. Za muslimane su važili turski zakoni i šerijatsko pravo. Svi su ti zakoni zasnovani na načelu podređenosti žene, pa su neki manje a neki više ograničavali njenu poslovnu sposobnost, pravo nasleđivanja, pravo na zapošlja­ vanje i izbor zanimanja, roditeljska prava, pravo na starateljstvo. Žena je u braku bila potčinjena mužu. Brak je bio pod crkvenom jurisdikcijom, osim u krčevima koji su ranije bili u sastavu Ugarske, u kojima je postojao građanski brak (Vojvodi­ na, Međumuije). Vanbračna deca nisu imala nikakvih prava, i ona su, kao i vanbračne majke, bila obeležena, diskriminisana i ponižavana. Nije bilo dozvojjeno doka­ zivanje očinstva. Mogućnosti za izbor i obavljanje pojedinih zanimapja bile su ograničene, a za isti rad žene su primale znatno niže nadnice, odnosno plate, što je karakteristi­ čno i za sve druge kapitalističke zemlje. Ipak, za ono vreme radnice su u svim jugoslovenskim zemljama u radnom pravu bile relativno zaštićene: bio je zabranjen noćni rad žena u industriji i rudarstvu, i rad na teškim poslovima i poslovima štet­ nim po zdravlje, a radnice su imale i pravo na porodiljsko odsustvo uz materijal­ nu pomoć. Ta su prava, 1922. godine, Zakonom o zaštiti radnika, potvrđena, dopu­ njena i precizirana, a Zakonom o osiguranju radnika, uz osiguranje za slučpj bole­ sti i nezgode na poslu, uvedeno je i plaćeno porodiljsko odsustvo od dva meseca pre i dva meseca posle porođaja. Ali ti zakoni vrlo sporo su se sprovodili, a i izigrava­ nje zakona bilo je uobičajeno. �101 Tri godine posle ujedinjenja, 1921. godine, poljoprivredno stanovništvo je činilo 78,7% u odnosu na ukupan broj stanovnika.1U odnosu na ukupan broj, žene su činile 41% aktivnog stanovništva. U radnom odnosu, prema nepotpunim poda­ cima, bilo je oko 72.500 žena, prema 381.830 muškaraca, što u odnosu na ukupan broj zaposlenih čini oko 19%.2 Žene u novoj državi nisu uživale politička prava. U Hrvatskoj i Sloveniji, prema lokalnim propisima, pravo glasa za opštinske izbore imale su žene koje su samostalno vodile svoje domaćinstvo, koje su obavljale neku javnu delatnost, zanat ili trgovinu, koje su bile zaposlene u javnoj ili privatnoj službi, a imale su četiri ra­ zreda srednje ili njoj slične škole. Ali i ova ograničena izborna prava novim izbor­ nim propisima, 1920. godine, su im oduzeta. U jeku svih tadašnjih društvenih događaja, usred gladi, socijalnih sukoba, masovnih štrikova, pretnji na granicama - na inicijativu socijalistkinja, odnosno Srpskog narodnog ženskog saveza, žene se ujedinjuju, ali pritom ipak ostaju dosledne podeli na građanski i radnički ženski pokret. 2. Ženski radnički pokret Sekretarijat žena socijaldemokrata Srbije obnovio je svoj rad neposredno posle oslobođenja, početkom decembra 1918. godine, sa zadatkom da nanovo organizuje sekretarijate u unutrašnjosti. Njegova sekretarica bila je grafička radnica Draga Stefanović. Glavnoj upravi Socijaldemokratske partije, Sekretarijat žena predložio je da se unutar partije mogu stvarati posebne organizacije žena, što je odbijeno sa obrazloženjem da „organizacije moraju biti jedne za oba pola“. Sekretarijati su se uglavnom bavili uključivanjem žena u partijske i sindi­ kalne organizacije, u čemu su postigli i određene uspehe. Više žena učlanjeno je u partiju i u sindikate, a birane su i u njihove nove uprave. Održano je više zborova i konferencija u preduzećima u kojima su žene bile zaposlene u većem broju, i na njima se raspravljalo o materijalnom položaju radnica i radnika, o organizovanju tarifnih pokreta i štrajkova, i o obnavljanju rada sindikalnih organizacija. Osim ovih aktivnosti, Sekretarijat žena organizovao je i rad po kućama sa radničkim že­ nama i ženama koje su ostajale bez posla. Pripremajući se za partijski kongres uje­ dinjenja, Sekretarijat je održao konferenciju na kojoj je sumirao rezultate svog ra­ da, pozdravio ideju ujedinjenja jugoslovenskog radničkog pokreta i izabrao novi Sekretarijat. I u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji žene su, na sličan način kao i u Srbiji, u okvirima odgovarajućih socijaldemokratskih partija i sindikalnih orga­ nizacija, posebno razvijale rad sa ženama, pokrećući žene u borbu za poboljšanje 1921. godine, prema popisu, u Jugoslaviji je živelo ukupno 12.545.000 ljudi, od toga 6.169.898 muška­ raca i 6.380.102 žena; broj poljoprivrednog stanovništva bio je 9.191.100 (4.767.000 žena i 4.424.000 muškaraca). Srbija je tada imala 4.819.430 stanovnika i stanovnica; 38,5% žena u odnosu na ukupan broj stanovnika. - Jugoslavija 1918-1988, Statistički godišnjak, Beograd 1989, str. 39 i 40. Isto, str. 57 - podaci za osiguranike Središnjeg ureda za osiguranje radnika, Glavne bratinske bla­ gajne, Bolesničkog fonda Direkcije rečne plovidbe i za državne službenike; nisu obuhvaćeni službeni­ ci i službenice srezova i opština, kojih je, prema popisu iz 1933, bilo ukupno 61.000. �102 njihovog materijalnog položaja i ističući zahteve za ekonomskom i političkom ravnopravnošću žena.1 Socijaldemokratkinje Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, 21-23. apri­ la 1919. godine, u vreme kongresa ujedinjenja Socijalističke radničke partije Jugo­ slavije (komunista) - u daljem tekstu SRPJ(k) - održale su svoju konferenciju na kojoj su se ujedinile u jedinstveni ženski socijalistički pokret Jugoslavije i osnovale Sekretarijat žena socijalista (komunista). Socijalistkinje su prihvatile minimalni i maksimalni program Socijalističke radničke partije (komunista), u kojem je, između ostalog, stajalo da ona zahteva punu neograničenu jednakost za sve muškarce i sve žene bez obzira na veru, naro­ dnost i zanimanje, i opšte, jednako i tajno pravo glasa za sve građane i građanke od osamnaest godina naviše. Smatrale su da im pripadaju jednaka prava kao i muškarcima, jer su u ratu dokazale svoje mnogostruke sposobnosti: seljanke su, zamenjujući muževe i same radeći sve poslove i u polju i u kući, sačuvale posed, održale kuću i podigle decu; radnice i žene u kancelarijama i na raznim drugim dužnostima uspešno su i odgo­ vorno zamenjivale muškarce na svim poslovima. Statut koji su na konferenciji donele direktni je odraz vladajućeg shvatanja međunarodne socijalne demokratije, kao i komunista koji u to vreme održavaju osni­ vački kongres Treće internacionale, u pogledu položaja, uloge i organizovanja žena u radničkom pokretu. Po njemu, Sekretarijat žena socijalista (komunista) isklju­ čuje svaku posebnu organizaciju žena i sm atra sebe delom partijske celine, tehni­ čkim - izvršnim odborom u agitaciji i organizovanju žena. Centralni sekretarijat žena sastavljen je od predstavnica žena socijalistkinja iz pojedinih pokrajina. Sedišta pokrajinskih sekretarijata trebala su da budu u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Splitu (osnovani su), kao i u Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu i na Cetinju (ovi nisu osnovani). Pokrajinski sekretarijati objedinjavaju rad mesnih sekretarijata po gra­ dovima, varošima i varošicama, i povereništava po selima. Sekretarica Centralnog sekretarijata je članica Partijskog veća - uprave SRPJ(k), i svi drugi sekretarijati su u međusobnoj neposrednoj vezi i u vezi sa Centralnim sekretarijatom koji im, po instrukcijama Partijskog veća, daje direktive za celokupni rad. Po statutu glavni zadatak Centralnog sekretarijata žena bio je agitacionoprosvetni, tj. „uzdizanje duhovnog horizonta žena“; i u tom cilju on je trebalo da organizuje izdavačku delatnost koja se odnosi na žene, da osniva agitacione bibli­ oteke, da organizuje agitaciono-funkcionerske kurseve za žene, kao i planska pre­ davanja, zborove, konferencije i ženske kružoke. Centralni sekretarijat, neposred­ no pred prestanak svog rada, doneo je i Prosvetni plan koji bi se za sve te svrhe mogao koristiti. Plan je sadržavao po više tem a iz oblasti: položaj žena kroz istoriju, žena u buržoaskom društvu, učešće žena u klasnoj borbi radničke klase, soci­ jalna ženska pitanja u vezi sa položajem i borbom žena i, najzad, učešće žene u gra­ đenju novog komunističkog društva u Rusiji.2Pokrenut je list Jednakost, kao organ žena socijalista (komunista) Jugoslavije, čiji je prvi broj izašao 1. m arta 1920. godi­ 1 Zapisnici sa sednica Sekretarijata žena socijaldemokrata Srbije, AS - Fond - socijaldemokrati, 149-154; Radničke novine, 1919, br. 13, 20, 42, 54, 83. Statut žena socijalista (komunista), Jednakost, 1920, br. l i l i . �103 ne. Izlazio je u tiražu od 4.000 do 5.000 primeraka, do decembra 1920. godine. List se izdržavao od pretplate i dobrovoljnih priloga koje su prikupJjale žene. Posle donošenja statuta Sekretarijata žena organizovan je rad na formirauju Pokrajinskih sekretarijata žena, kao i novih sekretarijata žena u unutrašnjosti, tamo gde ih range nije bilo. U Hrvatskoj, pokrajinski sekretarijat žena nge formi­ ran, s tim što su u Vukovaru, Osijeku i Vinkovcima formirani mesni sekretarijati, a u Zagrebu i Slavonskom Brodu povereništva žena. U Sloveniji je rad na formira­ nju ženskog radničkog pokreta otpočeo tek u drugoj polovini 1920. godine, posle osnivanja Radničke socijalističke stranke, početkom 1920. godine, koja se priključi­ la SRPJ(k). Posle Kongresa ujedinjenja više žena bilo je angažovano u radu, pa i u ruko­ vodećim telima partijskih organizacija. One su preko Sekretarijata žena, tamo gde su oni postojali, ili neposredno, nastojale da se što više radnica uključi u rad sindi­ kata i u opšte akcije koje je Partija vodila. Za ilustraciju može se navesti da su rad­ nice u svim krajevima učestvovale u organizovanju rada sindikata, u tarifnim po­ kretima i štrajkovima za povećanje nadnica i poboljšanje uslova rada. Krajem 1919. i tokom 1920. godine, žene su organizovale ili učestvovale na zborovima protiv sku­ poće (Beograd, Novi Sad, Sarajevo, Bitolj). Na zborovima pred donošenje propisa za opštinske izbore i zakona o izborima za ustavotvornu skupštinu žene su zalitevale pravo glasa (Beograd, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, Split). Pošto zahtevima ni­ je udovoljeno, žene su na sam dan izbora u Beogradu i Nišu organizovano protestovale. Istovremeno, u više gradova održavana su predavanja o položaju žena i o po­ trebi borbe za ravnopravnost. Žene su učestvovale u pripremama za proslavu i u proslavi Prvog maja, naročito u Srbiji. U Bosni i Hercegovini, nakon obimnih pri­ prema za proslavit, vlasti su proslavu zabranile, pa je u znak protesta organizovan generalni štrajk. U Sarajevu je pohapšeno preko 2.000 radnika i veći broj radnica, prema kojima se policija izuzetno grubo ponašala: zatvorila ih je u vlažne podrume i, uz nečuvene uvrede, isprebijala. Uspesi u organizovanju žena-radnica i rezultati njihovog rada u potpunos­ ti su zavisili od aktivnosti partijskih organizacija i od njihovog odnosa prema žen­ skom pitanju. Stoga je aktivnost žena uočljiva u većim gradovima, gde deluju jače partijske organizacije i partijska rukovodstva i gde je koncentrisan veći broj aktiv­ nih žena. Treba imati u vidu daje kulturni nivo radništva, a pogotovu radnica, u to vreme nizak, da su one u većini nekvalifikovane ili polukvalifikovane, uglavnom nepismene, slabo plaćene, opterećene domaćinstvom i pod stalnom pretnjom otpu­ štanja sa posla. U takvim uslovima rad na njihovom organizovanju bio je izuzetno težak i mogao je dati rezidtate samo uz pomoć i podršku radničke partije. Ipak, uz sve progone, teškoće i slabosti, početni rezultati u dvogodišnjem radu postavili su solidne osnove za dalje napredovanje ženskog radničkog pokreta. Međutim, na Dru­ gom kongresu Partije, koji je održan krajem juna 1920. godine u Vukovaru, osim uopštenih zadataka o tome da će Partija isticati zahteve za pravnom i političkom ravnopravnošću, za osiguranje radnika i radnica, kao i zahteve da se svim građani­ n a i građankama, bez razlike pola i nacionalnosti ima obezbediti vršenje svih poli­ tičkih prava i uživanje svih ustavnih i zakonskih sloboda - o ženama ništa poseb­ no nije rečeno. U novom Statutu KPJ samo je, kao i u ranijem Statutu SRPJ(k) iz kojeg je KPJ nastala - propisano da Centralni sekretarijat žena za Kongres par­ tije bira dve delegatkinje. Na Kongresu i posle njega došla su do izražaja različita �104 ideološka shvatanja koja su dovela do rascepa u Partiji, što se neposredno odrazi­ lo i na ženski radnički pokret. Naime, najaktivnije žene u tom pokretu u Srbiji (Radoslava Ilić, Sofija Levi, Milica Đurić-Topalović) i u Bosni i Hercegovini (Anka Tamel, Štefica Krekić, Marija Žižmund) priključile su se opoziciji, i zbog toga su isklju­ čene iz KPJ. U ovo vreme Centralni sekretarijat žena povezao se sa Međunarod­ nim sekretarijatom žena komunista, koji je formiran u oktobru 1920. godine, na osnovu odluka Drugog kongresa Komunističke internacionale. Kongres je potvr­ dio već ranije prihvaćeni stav u socijalističkom pokretu o jednakosti interesa žena i interesa radničke klase, i dao smernice za rad komunista u ženskom radničkom pokretu. Po tim smernicama ženski radnički pokret ne organizuje se posebno, već je on deo rada Partije, u kojoj i muškarci i žene deluju ravnopravno među ženama na njihovom pridobijanju za rad u Partiji, sindikatima i drugim organizacijama radničke klase.1 Režim je, 29. decembra 1920. godine, Obznanom zabranio rad Komunisti­ čke partije Jugoslavije, a istovremeno i sekretarijatim a žena, a Zakonom o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, K PJ je stavljena van zakona, nakon čega je prešla u ilegalu. Pokušaji da se oživi rad ženskog radničkog pokreta nisu bili uspešni. Centralni sekretarijat i pokrajinski sekretarijati žena ponovo su osnivani to­ kom 1923. godine u Nezavisnoj radničkoj partiji Jugoslavije, koja je osnovana kao legalna partija u kojoj su delovali komunisti, ali i njen rad ubrzo je zabranjen. Više žena je u to vreme hapšeno i suđeno. Od posledica batinanja, u zatvoru u Beogradu um rla je tekstilna radnica Ljubica Ljubičić, a u Zagrebu studentkinja Leposava Petrović. Posle Trećeg kongresa K PJ (maj 1926), partijske organizacije neposredno se bave radom među ženama, a radi sistematskog praćenja njihovog rada pri partij­ skim rukovodstvima formiraju se posebne komisije za rad među ženama. Osim re­ zolucija Četvrtog kongresa o ženskom pitanju (1928) i čestih uputstava i direkti­ va iz inostranstva, kuda je pred progonima svoje sedište preneo CK KPJ, malo je šta u to vreme učinjeno za ženski radnički pokret. Progoni komunista i, posebno, zavođenje diktature, januara 1929. godine, onemogućilo je gotovo svaki rad žen­ skog radničkog pokreta. Taj je rad oživeo je tek tridesetih godina. Prvo su kritikovani sami članovi K PJ zbog neshvatanja važnosti rada sa ženama i zbog „nakaznih shvatanja o tom pitanju" čak i među odgovornijim članovima. Dokumenti Četvrte konferencije (1934), kao i kasniji dokumenti K PJ upućuju partijske organizacije da razviju svoj rad na širem okupljanju žena preko sindikata, Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Crvene pomoći koja se brinula za obezbeđenje pra­ vne i materijalne pomoći progonjenima i pohapšenima. Insistiralo se takođe da se više žena primi u članstvo KPJ.2 3. Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca Srpski narodni ženski savez dao je inicijativu za organizovanje jedinstvenog ženskog saveza za celu Jugoslaviju. Prvi kongres održan je u Beogradu od 21. do 1Jovanka Kecrnan, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Be­ ograd 1978, str. 79-116. 2 Isto, str. 117-124 i 206-208. �105 23. septembra 1919. godine. Na Kongresu su bile prisutne delegatkinje 50 udruže­ n a i pjihovih podružnica iz cele zemlje.1 Postojeće ženske organizacije iz Srbije imale su izrazito nacionalnu orijenta­ ciju, a njima su se pridružile i slične organizacije iz Makedonije i Bosne i Hercego­ vine - osnovane uglavnom na nacionalnoj osnovi - kao i organizacije sa jugoslovenskom orijentacijom iz Hrvatske i Slovenije. U ovim krajevima bilo je i više verskih ženskih organizacija, koje nisu učestvovale na Kongresu. Kongres je imao manifestation! karakter; izraženo je zadovoljstvo stoje rat završen, oduševljepje što je došlo do ujedinjenja jugoslovenskih zemalja i želja da se zajedničkim snagama prihvate uzdizanja žena na narodnim tradicijama i na do­ stignućima u zapadnoj kulturi. Data je podrška Riječankama i Sušačankama u nji­ hovoj borbi za oslobođenje i protestu koji su uputile Mirovnoj konferenciji u Pari­ zu. Delegatkinje su iznosile svoj rad kojim su se bavile za vreme Prvog svetskog rata. Pažljivo su saslušane sve žene koje su nastupale, iako su predstavljale ženske organizacije koje su u ratu delovale u zemljama koje su se našle na suprotstavljenim stranama. Isticale su ono što ih je na neki način povezivalo, a to je borba za opstanak porodice, za hleb i mir, za otklanjanje posledica rata, za pomoć deci bez roditelja i onima koji su u ratu ostali bez svojih domova, invalidima i ratnim zaro­ bljenicima. Jedino na toj pacifističkoj i humanitarnoj osnovi bilo je moguće okupi­ ti po nacionalnom sastavu i socijalnom položaju, političkim stremljenjima i kultur­ nim tradicijama, vrlo heterogene ženske organizacije. Spor je, ipak, izbio oko imena budućeg Saveza, i ukazao je na različite kon­ cepcije kojima su se žene u pojedinim zemljama rukovodile kada su odlučivale o osnivanju jedinstvene organizacije. Delegatkinje iz Srbije predložile su da Savez i dalje nosi ime Srpski narodni ženski savez, polazeći od toga daje Jugoslavija samo geografski pojam; Hrvatice, podržane od nekoliko mlađih delegatkinja iz Srbije, predložile su naziv Ženski jugoslovenski narodni savez, kako bi se i u imenu Save­ za naglasilo daje to jedinstvena centralizovana organizacija. Konačno su delegat­ kinje iz Srbije, posle jedne emotivne diskusije, prihvatile da se u naslov novog Sa­ veza, pored imena Srbije, što su u naslovu pošto-poto želele da očuvaju, dodaju i imena Hrvatske i Slovenije. Tako je nova organizacija dobila naziv Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Kongres je doneo Pravila, po kojima je cilj Saveza bio: da radi na razvijanju humanog, etičkog, kulturnog, feminističkog, socijalnog i nacionalnog rada, da pra­ ti rad nacionalnih i međunarodnih ženskih društava i da u inostranstvu predstav­ lja sve ženske organizacije države Srba, H rvata i Slovenaca. Uprava Saveza bira se svake tri godine, i u njoj su, kao i u delegacijama koje prisustvuju skupovima u inostranstvu, obavezno zastupljene Srpkinje, Hrvatice i Slovenke. Svi raniji savezi Slovenke i žene iz Primorske i Trsta predstavljale su delegatkinje Društva Ćirilo i Mctodijc, koje je imalo 11 ženskih i 74 mešovite podružnice, Zavoda sv. Nikolaja (brinulo se za mlade devojke koje su stizale u Trst, pronalazilo im službu, kako bi sprečilo da postanu belo roblje), Mariborsko sloven­ sko žensko društvo (u ratu pomagalo ranjenike austrijske i itahjanske vojske, a po završetku rata vodilo akciju za puštanje ratnih zarobljenika). Iz Hrvatske su bile prisutne delegatkinje Hrvatske tobčke ženske sveze, urednice i novinarke listova Ženski svet i Jugoslovenska žena. Iz Bosne i Her­ cegovine su došle delegatkinje iz više ženskih organizacija. Iz Srbije delegatkinje Ženskog društva, o a srpskih sestara, Materinskog udruženja, Društva za prosvećivanje žene, Jevrejskog ženskog drus va’ * evrejskog društva Dobrotvor, Doma učenica srednjih škola, društava Kneginja Ljubica i Srpska ^ majka. �106 koji su postojali u pojedinim zemJjama prestaju sa radom, razrešavaju se i stupa­ ju u Narodni ženski savez Srba, H rvata i Slovenaca (u daljem tekstu NŽS SHS). Prva predsednica Saveza bila je Leposava Petković iz Beograda, a potpredsednice Zlata Kovačević-Lopušić iz Zagreba i Franja Tavčaijeva iz Ljubljane. Savez je us­ postavio veze sa Međunarodnim savezom žena, i od svog osnivanja učestvovao na njegovim kongresima i skupovima.1 Po svojim stremljenjima za narodnim jedinstvom, po svom centralističkom ustrojstvu i po metodama rada, NŽS SHS bio je pobornik unitarnogjugoslovenstva, i u tom pogledu uživao je podršku i vladajućih krugova. Široka platforma Save­ za i autonomnost organizacija u izboru svojih ciljeva i programa, omogućila je da u njemu nađu mesta prosvetarske i hum anitarne organizacije sa vrlo različitim sta­ vovima i shvatanjima o mnogim pitanjima, kao i o ravnopravnosti žena i muškara­ ca i drugim feminističkim zahtevima. Početkom dvadesetih godina u svim kraje­ vima zemlje osnivaju se nova ženska društva - prosvetarska i hum anitarna - a os­ nivaju se i ženska udruženja na profesionalnoj osnovi, čiji je zadatak bio da razvi­ ju rad na usavršavanju žena u pojedinim profesijama, da zastupaju njihove intere­ se i da se bore za izjednačavanje sa muškarcima u profesiji. Izvan Saveza ostale su klerikalne ženske organizacije, kojih je bilo više u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i društvo Hrvatska žena, koje je okupljalo pripadnice Hr­ vatske seljačke stranke.2 Drugi Kongres NŽS SHS održan je od 30. juna do 4. jula 1920. godine u Za­ grebu. Njemu su prisustvovale delegatkinje koje su predstavljale 200 ženskih dru­ štava. Pored manifestacionog dela (polaganje venaca i govori na grobovima Zrinjskogi Frankopana, kao i boraca za slobodu i ujedinjenje, izjašnjavanje za tezu jedan narod, jedna država, jedan kralj), delegatkinje su iznosile podatke o radu udruže­ nja koje predstavljaju. Govorile su o svemu što ih je tih posleratnih dana podsticalo na delatnost - o ruševinama, gladi, nezbrinutroj ratnoj siročadi i invalidima nerešenog statusa, koji su prepušteni sami sebi i pretežno milosrđu i brizi žena i njiho­ vih organizacija. Tako je, na primer, na desetine hiljada bolesne i izgladnele dece iz Bosne i Hercegovine organizovano evakuisano, i preko Zagreba upućivano u Vojvo­ dinu, a zatim posle rata u Srbiju i druge krčeve, na izučavanje zanata i školovanje. Na Kongresu je nekoliko žena izrazilo svoje ogorčenje što odlučujući faktori u društvu ne shvataju ženinu ulogu u društvu. Zahtevale su da se i iijima, kao i svim ženama kulturnih naroda, zgjemče sva politička i građanska prava, prava ko­ ja uživnju državljani muškog pola. Kongres je Parlam entu i vladi uputio zahtev da se ženama Ustavom prizna pravo glasa, navodeći da su to učinile gotovo sve evrop­ ske zemlje, a da je Jugoslavija ostala među malobrojnima izvan tog kruga, i time se svrstala u - Orijent. Izveštnj o radu Kongresa Međunarodnog ženskog saveza koji je održan u Oslu podnela je Isidora Sekulić, koja je učestvovala u njegovom radu, zajedno sa Mirom Kočondom iz Zagreba i Cirilom Pleško-Štebi iz LjubJjane.3 Događaj koji je izazvao burne emocije prisutnih delegatkinja bilo je prisustvo prve muslimanke na jednom takvom javnom ženskom skupu, i pokušaj da se to 1 Spomenica sa I Kongresa žena K raljevstva Srba H rvata i Slovenaca, Beograd 1920. %Jovanka Kecman, n. d, str. 67. 3 Skupština žena u Zagrebu, Ženski pokret, 1920, br. 11 i 12; Žena, 1920, br. 6 i 7. �107 onemogući. Na Kongresu se kao učesnica u diskusiji pojavila, oduševljeno pozdrav­ ljena, delegatkinja Muslimanskog ženskog društva, učiteljica Rasima Bisić. Kon­ zervativna muslimanska begovska stranka Kongresu je uputila telegram u kojem je tražila da se Rasima odmah vrati i zapretila joj je da će po povratku zlo proći ako bude istupala na Kongresu, što je izazvalo nepodeljene proteste učesnica Kongre­ sa. Tim povodom nešto kasnije, na stranicama lista Ženski pokret, profesor Hasan Rebac je prikazao život muslimanske žene, osudio fanatizam muškaraca, reakcionarnost školskog zakona koji je Austro-Ugarska donela za Bosnu, a koji je i dalje bio na snazi. Njime je uvedeno obavezno školovanje za svu decu - i mušku i žensku - osim za žensku muslimansku decu.1 Isidora Sekulić se zalagala za osnivanje sekcije za filozofiju žene, „koja bi proučila samo njoj svojstvenu domenu, onaj snažni praktični moral kojim zapgga čovečanstvo, onaj krst života koji nosi strpljivo, onu mučeničku energiju koja sve miri, koja je neiscrpni izvor čovečanske snage“. A Zofka Kveder piše daje „posle niske velike retke žene došao red na jugoslovensku ženu da pronosi izvesno vreme kroz čovečanstvo onaj veliki kult koga je održavala niska žena, kult duševne snage“. Po završetku Kongresa, delegatkinje 26 ženskih dništava koja su imala fe­ minističke programe, ih su se u svom radu zalagala za ravnopravnost žena, dogo­ vorile su se da u okviru NŽS SHS osnuju feminističku sekciju i usvojile su zajed­ nički načelni program koji bi ostvarivale nekoliko narednih meseci.2 Treća Glavna skupština (Kongres) Saveza održana je od 6. do 8. jula 1922. godine u Ljubljani. Na njoj se prvenstveno raspravljalo o zaštiti dece i omladine, na osnovu referata Danice Hristić, Alojzije Štebi, Adele Milčinović, Jovanke Šiljak, D. Popović i Zorke Janković. U Rezoluciji o tim pitanjima od državnih organa se zahteva da propišu mere za zaštitu žena i dece od izrabljivanja, da preduzmu i dru­ ge mere uz pomoć Saveza, sve u cilju poboljšanja opšte i zdravstvene situacije dece i omladine i ostvarenja jednakog morala za oba pola. Skupština je donela ciljeve i program NŽS SHS, po kojem se delatnost Save­ za sastoji od rada: na narodnom jedinstvu, na izjednačenju žene sa muškarcem u privatnom i javnom pravu, na ostvarenju principa - jednak rad, jednaka zvanja i jednaka nagrada, na zaštiti ženske radne snage, s obzirom na njen prirodni poziv, na ostvarivanje jednakih uslova za vaspitanje ženske i muške dece u kući i u školi, kao i na ostvarivanju jednakog morala za muškarca i za ženu. Osim toga, Savez se izjasnio za borbu protiv prostitucije i alkohola.3 Očigledno pod uticajem međunarodnih ženskih organizacija, u čijem radu su brojne delegatkinje NŽS SHS redovno i vrlo aktivno učestvovale, ovgg program je stalno dopunjavan i aktueliziran zahtevima koje su postavljale feminističke or­ ganizacije u raznim drugim zemljama u svetu. Od v a ž n ijih zahteva bih su to zahtevi za mir, za žensko pravo glasa i slobodan pristup političkim partijama, za slobo­ dan pristup žena svim profesijama, zatim zahtevi za osiguranje porodiljskog plaće­ nog odsustva pre i posle porođaja, za pravo udate žene da u braku sa stranim držav­ ljaninom može birati da h da zadrži svoje ih uzme muževJjevo državljanstvo, za za­ branu trgovine belim robljem, za ukidanje propisa kojima se reguliše prostitucija. ' Ženski pokret, 1920, br. 4-5. 2 Isto. ' Jovanka Kecman, n. d, str. 172 i 173. �108 U pogledu vaspitanja omladine u srednjim školama zahtevi su se odnosili na uspo­ stavljanje strožijeg školskog režima, jačanja discipline, zabranu posećivanja bioskopa omladini ispod osamnaest godina, na uvođenje đačkih u n ifo r m i Traženo je da se u Komisije za izradu programa za srednje škole imenuju i žene, da u Savetu za prosvetu učestvuju i članice NŽS SHS, i da se žene postavljaju za direktorke škola i školske nadzornice. Savez je protestovao protiv u k id a la Ministarstava za socijalnu politiku i zahtevao da ono nastavi sa radom, s tim što bi u njemu radile i žene.1 O svim navedenim zahtevima Savez je raspravljao na svojim skupštinama i plenarnim sednicama Uprave, i o njima donosio rezolucije koje je podnosio nadle­ žnim organima. Međutim, veći broj ženskih organizacija tvrdokorno je ostgjao na svojim isključivo humanitarno-prosvetiteljskim i nacionalnim programima i njje prihvatao feminističku orijentaciju koja je dolazila do izražaja u Upravi Saveza. Raskorak između Uprave i velikog broja članica dovodio je do čestih nesuglasica i sukoba oko načelnih stavova o pojedinim pitanjima, kao i prilikom izbora organa Saveza. Dolazilo je i do ličnih sukoba između članica pojedinih društava i članica Uprave Saveza, pa je u Savezu nastala opoziciono nastrojena grupa. Suština sukoba bila je u različitim gledanjima na ulogu NŽS SHS, na sadr­ žaj njegovog rada i na odnose sa udruženjima članovima. Po shvatanjima Uprave, sva udruženja su samostalna, autonomna u ostvarivanju svojih ciljeva i u unutraš­ njoj organizaciji, a Savez je centar koji u sporazumu sa udruženjima koordinira njihov rad, dok on sam ne obavlja nikakvu konkretnu delatnost. Njemu pripada i idejno vodstvo u odnosu na sve organizovane žene i regulisanje odnosa sa inostranstvom. Da bi se postigla racionalnija organizacija, bilo je predloženo da sekcije sa­ veza koje su se bavile socijalnim problemima, zbog njihove obimnosti i raznovrsno­ sti, prerastu u poseban Savez dobrotvornih društava, koji bi i dalje bio u sastavu NŽS SHS. Drugo shvatanje je bilo daje Savez i suviše pao pod uticaj feministkinja, a daje zapostavio hum anitarne, kulturne i socijalne probleme. Iz Saveza je, krajem septem bra 1926 godine, istupilo deset beogradskih društava, koja su svojevremeno bila osnivači Srpskog narodnog ženskog saveza ili inicijatori za osnivanje NZS SHS (Beogradsko žensko društvo, Jevrejsko žensko društvo Dobrotvor, Kneginja Ljubi­ ca, Srpska majka, Zaštita devojaka, Zaštita slepih devojaka, Obdaništa br. 2 i br. 3 i Društvo za obrazovanje domaćica i matera). Povedena je i akcija da i druga udru­ ženja napuste Savez. Redovna godišnja skupština Saveza zakazana je za 25-27. oktobar 1926. godine, i uoči same Skupštine, u beogradskoj Politici objavljenje oš­ tar napad Jelene Lazarević na Upravu Saveza. U napisu se plediralo za razvijanje hum anitarnog i socijalnog rada kao primarnog, za umereni, evolutivni feminizam, a protiv naleta feminističkog pokreta koji je, kako se navodi, na prethodnoj Skup­ štini uspeo da osvoji i Upravu Saveza.2 Za beogradskim primerom pošla su i druga udružepja, pa je pjih 46 osnova­ lo Narodnu žensku zajednicu. Zajednici je kasnije prišlo više ženskih društava, ta ­ ko da je broj njenih članica narastao na 86. To su uglavnom bila konzervativna društva, koja su se bavila dobrotvornim akcijama bez želje i namere da bilo šta uči­ 1 Katarina Bogdanović, Deveti Kongres Internacionalnog saveza žena za pravo glasa, u: Izabrani život, Kragujevac, 1986; Ženski pokret, 1922, br. 7 i 8; Isto, 1923, br. 9 i 10. 1 Politika, 24. oktobar 1926. �109 ne na meiyapju patrijarhalnih odnosa prema ženi i na poboljšanju njenog polo­ žaja.1 Najbrojnije društvo učlanjeno u NZS SHS bilo je Kolo srpskih sestara (oko sto pododbora u svim delovima zemlje), koje je i dalje ostalo u članstvu Saveza, ma­ da se uglavnom bavilo humanitarnom i prosvetarskom delatnošću. Po završetku rata brinulo je o domovima dece koja su u ratu ostala bez roditelja, davalo je siro­ mašnoj deci pomoć u odeći prilikom verskih praznika, otvaralo je zanatske škole i domove za učenice. U zanatskim školama devojke su se učile izradi narodnih nošnji, narodnih vezova i drugih rukotvorina. Izdržavalo se od državnih dotacija, dela pri­ hoda od prodaje lozova Državne klasne lutrije, od prihoda ostvarenih na raznim priredbama, balovima i zabavama koje je KSS organizovalo. I dalje je izdavalo svoj kalendar Vardar. Posle zavođenja diktature, promene naziva zemlje u Kraljevinu Jugoslaviju i nove administrativno-teritorijalne podele na banovine, 1929. godine, NŽS SHS promenio je svoj naziv u Jugoslovenski ženski savez. Istovremeno je i svoju organi­ zaciju prilagodio tim promenama i formirao svoje sekcije u banovinama. 4. Društvo za prosvećivauje žene i zaštitu njenih prava - Ženski pokret Istovremeno kada i Sekretarijat žena socijalista (komunista), u Beogradu je, aprila 1919. godine, osnovano feminističko, nestranačko udruženje Društvo za prosvećivauje žene i zaštitu njenih prava. U jesen iste godine takvo društvo osno­ vano je i u Sarajevu. Cilj tih društava bio je da se bave prosvećivanjem žena i da rade na ostvarivanju njihovih građanskih i političkih prava. Izričito su se odrek­ le humanitarnih aktivnosti. U Društvu su delovale istaknute feministkinje, koje su i po svojim pozivi­ ma već stupile u javni život (Mileva Milojević, Milena Atanacković, Zorka KasnarKaradžić, Isidora Sekulić, Paulina Lebl-Albala, Katarina Bogdanović, Delfa Ivanić, Mileva Petrović, Ruža Vinterštajn-Jovanović, Ksenija Atanasijević, Ružica Stoja­ nović i dr). Svoj list Ženski pokret, u kojem su saradnice i saradnici permanentno raspravljali o raznim pitanjima ženske emancipacije, počele su da izdggu 18. apri­ la 1920. godine. List je izlazio jednom mesečno, neprekidno sve do 1939. godine, u tiražu od 1.500 primeraka. Od 1926. godine list je i glasilo Alijanse ženskih pokre­ ta. Pored iscrpnih podataka o radu društava Ženskog pokreta, kongresa, odnosno skupština NŽS SHS i međunarodnih ženskih organizacija, list raspravlja i o poje­ dinim pitanjima od interesa za žene. Potpuna saglasnost koja se manifestovala u zahtevima za politička prava nije uvek postizana u drugim pitanjima, pa su se na stranicama Usta izražavala različita shvatanja o njima. Društvo je od svog osnivanja nastojalo da okupi što više žena, bez obzira na njihovu političku, socijalnu i nacionalnu pripadnost, ili na političke simpatije. Ra­ zvilo je i živu aktivnost da u svoje redove privuče što više zaposlenih žena srednjeg sloja, pa su u njegovom članstvu profesorke, učiteljice, službenice sa srednjim i vi­ šim obrazovanjem, naročito žene zaposlene u komunalnim, socijalnim, zdravstve­ nim i prosvetnim institucijama. Nastojale su da izgrade svoj ženski politički proGlas Narodne ženske zajednice, 1929, br. 2 i br. 9 i 10; Isto, 1933, br. 1 i 2. �110 gram koji bi bio prihvatljiv za sve žene. „Sve žene bez obzira kojoj organizaciji pri­ padaju (...) političkom ubeđenju (...) ili simpatiji imaju razloga da pripadnu i žen­ skoj organizaciji koja izgrađuje svoj politički program, koja se bori za prava žena. Drugim organizacijama i političkim partijama žensko pitanje je jedna tačka u pro­ gramu i to sporedna. Međutim žena stupajući u politički život ima da unese nečeg novog, ima u jednostrani muški politički mentalitet da unese i ženski politički men­ talitet, da bi ga na taj način učinila potpunim. Stoga svaka žena ma kojoj muškoj partiji naginjala, mora se politički izgrađivati u jednoj širokoj ženskoj organizaci­ ji. Radnice su ostale po strani - nisu nam se pridružile, kritikuju naš rad sa svog uskog partijskog gledišta. “ Pokušale su, naime, da - ne direktno, već preko rukovodećih žena u žen­ skom radničkom pokretu - privuku i žene radnice, ali su, kako one kažu, naišle na nera-zumevanje, navodno stoga što su se pretežno bavile onim problemima žena koji nisu i problemi žena radnica i za koje one nisu zainteresovane (poslovna spo­ sobnost, jednako pravo nasleđivanja, starateljstvo i druga pitanja iz oblasti građan­ skog prava, zatim statusna pitanja, i dr). Na njihov poziv nisu im se priključile, pa su radnice ostale po strani, iako „one nesumnjivo predstavljaju najsposobnije borce za žensko pravo glasa i imaju najviše razloga da se bore za ravnopravnost".1 Beogradsko Društvo, 1919-1921. godine, vrlo je aktivno u borbi za pravo glasa i u sprovođenju programa za kulturno uzdizanje i feminističko obrazovanje žena. Društvo je protestovalo jer ženama nije dopušteno da glasnu u opštinskim izborima, održavalo je konferencije o ženskom pravu glasa uoči donošenja izbor­ nog zakona, zahtevajući pravo glasa za žene. Na sam dan zasedanja Ustavotvorne skupštine, 8. maja 1921. godine, organizovalo je veliki skup žena, kojem su pris­ ustvovale predstavnice žena iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Dubrov­ nika, Skoplja, Niša i Požarevca, a i veći broj muškaraca koji su ih podržavah. Zbo­ rovi žena za pravo glasa održani su i u Sarajevu, Ljubljani i Zagrebu. Na tim zboro­ vima govornice su prikazivale sumornu sliku obespravljenih žena u građanskom, bračnom, radnom pravu, kao i u političkim pravima. Govorile su o teškim uslovima rada u preduzećima, naročito nedovoljno zaštićenih radnica-majki, o neravno­ pravnosti žena u nemanuelnim zanimanjima, o teškom položaju žena na selu, na­ ročito o položaju ratnih udovica, i o drugim ženskim problemima. Sa zborova su Ustavotvornoj skupštini upućene rezolucije sa zahtevima da se i žene u pravu glasa, kao i u drugim pravima, izjednače sa muškarcima. Poslani­ ci u Skupštini uglavnom su ignorisali zahteve za pravo glasa, i Ženskog pokreta i NŽS SHS, iako, navodno, u političkim partijama nije bilo protivnika ženskog prava glasa. Demokratska zajednica u Hrvatskoj imala je u svom programu borbu za pra­ vo glasa žena. Narodni klub i Radikalna stranka poluglasno su se za to pravo izja­ šnjavah, a samo su se republikanci i socijalisti otvoreno za njega zalagali. Prilikom diskusije u Privremenoj skupštini o izbornim zakonima za Ustavotvornu skupšti­ nu, sa svojim obrazloženjima za žensko pravo glasa nastupio je Jaša Prodanović, poslanik Republikanske stranke. Govorio je o ratnim naporima žena, o njihovoj ulozi kao majki i vaspitačica, i o njihovim žrtvama. Smatrao je daje navodni strah od utic^ja klerikalizma na žene samo izgovor da se ženama uskrate politička pra1 Izveštaj Upravnog odbora Društva za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava, Ženski pokret, 1921, br. 4. �I ll va. Prigovore koji su u Skupštini istaknuti - da žene nisu tražile pravo glasa - odbio je podseć^jući na zborove koje su žene organizovale, na rezolucije i peticije koje su podnosile. Istakao je da Parlament radi pod uticajem reakcije, što se ogleda i u to­ me što se oduzima ili ograničava pravo glasa državnim činovnicima, profesorima i učiteljima. Zamerio je poslanicima koji su se za vreme njegovog govora prezrivo podsmehivali ili pričali pošalice na račun žena, umesto da ozbiljno i otvoreno prodiskutuju o položaju žene. „Sramota je gospodo, da se to čini, jer svako od nas ima že­ nu ili majku ili sestru i mi moramo da Lb poštujemo. “ Vasa Knežević je podneo obra­ zloženi amandman kojim je predložio da aktivno i pasivno biračko pravo za Ustavo­ tvornu skupštinu ima svaki muškarac i svaka žena sa navršenom 21 godinom. On se osvrnuo na položaj radnica i na koristi koje bi one stekle učešćem u zakonodavnom radu. Time bi im se pružila prilika da učestvuju u radu na poboljšanju svog položaja.1 Radi umirenja dubova u Ustav je uneta odredba da će se zakonom urediti pravo glasa žena. Takav zakon kojim bi se ženama priznalo pravo glasa, i pored neprekidnih zahteva ženskih i drugih organizacija, nije donet za postojanja Kralje­ vine Jugoslavije.2 Ženski pokret je na dnevni red ženske aktivnosti stavio i pitanje položaja muslimanske žene. Isticalo se da su muslimani, izloženi raznim strujama u musli­ manskom svetu, prihvatili mnoge tuđe običaje prema ženi, a koji baš i nemaju os­ lonca u Kuranu. Kritikovane su humanitarne organizacije koje posle rata, na Ko­ sovu i u Makedoniji, na primer, u domove za siročad nisu primale muslimansku decu. Ženska društva takođe ne pokazuju interes za muslimansku ženu. Ona su u Bosni i Hercegovini još uvek organizovana na verskoj osnovi. U hrvatska - katoli­ čka, ili u srpska - pravoslavna ženska društva muslimanke nemaju pristupa, one su izvan svakog društvenog rada. Po običajima one nemaju nikakvog dodira sa iz­ vanjskim svetom, osim sa svojom rodbinom, i te običaje nužno je postepeno menjati. Trebalo bi da postojeća ženska društva krenu od početka: sa propagiranjem školo­ vanja muslimanske ženske dece u osnovnim školama uz pomoć školovanih - dodu­ še još uvek malobrojnih - muslimana. Muslimanke su najveća žrtva prošlih vremena i one „vape za pomoć cvileći u dubokoj tamnici ograđenoj debelim zidovima feredže“. U izvršavanju programa feminističke sekcije NŽS SHS, Društva za prosvećivanje žene u Beogradu i u Sarajevu, koja su uskoro promenila svoje nazive u Žen­ ski pokret, su među najaktivnijim feminističkim organizacijama. Taj program upu­ ćivao je ženska feministička društva da svoj rad koncentrišu na građansko vaspitanje žena putem tematskih kurseva, predavanja i konferencija; na oplemenjivanje ukusa nedovoljno školovanih žena organizovanjem nedeljnih zabava sa čitargem književnih dela i razgovora o njima; na organizovanje predavanja o higijeni žene i deteta koje bi za najširi krug žena držale lekarke. Ženski pokret u Beogradu reagovao je na razne događaje, i povodom njih je zauzimao i izgrađivao svoje stavove, koji su za ono vreme patrijarhalnoj sredini iz­ gledali suviše revolucionarni. Tako je, na primer, oktobra 1920. godine, povodom samoubistva profesorke matematike Ružice Stojanović, jedne od osnivačica i najaktiv­ nijih članica, Društvo raspravljalo i osudilo dvojni moral. Ružica je ostala u drugom stanju sa docentom na katedri matematike Mladenom Berićem, ali je on pred samo LŽenski pokret, 1920, br. 4-5. 2 Ženski pokret, 1921, br. 1, 4, 9, 10. �112 venčaige odustao od ženidbe. Tragedga je izazvala javnu diskusiju u novinama i časo­ pisima, za i protiv ljubavi pre braka, slobodnoj ljubavi i dvojnom moralu, u kojoj ni­ su izostale ružne reči i osude upućene mladoj profesorki. Društvo je bezrezervno sta­ lo u odbranu svoje članice, javno se suprotstavilo vladajućim shvatanjima morala, po kojima jedan moral važi za muškarca a drugi za ženu, i po kojima je žena u ovak­ vim slučajevima uvek kriva. Samoubistvo profesorke je po mišljenju aktivistkinja Društva, odražavalo sukob između naprednih, revolucionarnih ideja i p a trija r h a ln a sredine. Društvo je energično zahtevalo javnu osudu i uklanjanje sa Univerziteta vi­ novnika tragedije zbog njegovih moralnih shvatanja, i u tome je u potpunosti uspelo.1 Ženski pokret javno je napadnut na jednom predavanju u Hrišćanskoj za­ jednici, kao zastupnik slobodne ljubavi, pa je tim povodom u listu, pored oštrog od­ govora autoru predavanja, povedena diskusija o zahtevu koji je Društvo isticalo za jednak moral muškarca i žene. O toj temi pisali su javni radnici, profesori i čla­ nice Ženskog pokreta. U tim napisima u osnovi se branila ustanova braka. Smatra­ lo se d aje brak potpuna i trajna zajednica i plediralo se za idealne bračne odnose, zasnovane na ljubavi, vernosti, međusobnom poštovanju i potpomaganju. Za mu­ škarca je rezervisana aktivnost u sferi javnog života, dok je žena upućena da vodi kućnu ekonomiju - muškarac je tvorac, a žena uživalac. Kriza braka i neravnoprav­ nost žene u braku ogleda se u tome što je muškarcu dozvoljen slobodan život pre braka a ženi ne, što se brakovi sklapaju iz interesa, a ne iz ljubavi, što se mlade že­ ne udaju za starce, pa im postagu neverene, što se brak često svodi samo na fizičku privlačnost, koja brzo nestaje i brak ostaje bez sadržine. Modernu slobodnu ljubav valja odbaciti, jer ona propoveda slobodu ponašanja van braka. Da bi se izašlo iz krize braka potrebno je osloboditi ženu roditeljskog tutorstva, vaspitati je za rad u kući i privrženost porodici i istovremeno joj pomoći u izboru profesije i popravi­ ti njen položaj u građanskom pravu - osloboditi je tutorstva muža u imovinskim odnosima i u tim odnosima staviti je u ravnopravan odnos sa mužem.2 Društvo je nastojalo da svojim članicama pruži potrebne informacije i zna­ nja iz političkih i društvenih nauka. Organizovalo je Socijalni tečaj - ciklus preda­ vanja iz sociologije, politike, etike i pedagogije, koji je počeo sa radom 4. novembra 1920. godine. Predavanja su držali profesori Univerziteta, političari i žene. Konfe­ rencije i predavanja o raznim pitanjima od interesa za žene su inače bili ustaljeni i sistematski metod rada Društva. 5. Alijansa ženskih pokreta Slične aktivnosti pokazala su društva Ženski pokret u Sarajevu, Udruženje jugoslovenskih žena u Zagrebu i Splošno žensko društvo u Sloveniji. Od svog osnivanja društvo Ženski pokret bilo je član Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa (IAW), koja je posle rata obnovila svoj rad. Njegove delegatkinje prvi put su učestvovale na Devetom kongresu Alijanse u Rimu, od 12. do 19. m3ja 1923. godine. Mlade članice Društva, inspirisane radom i sadržajem Kongre­ sa, odlučile su da se izdvoje iz NŽS SHS. 1 Ženski pokret, 1920, br. 4-5, 7 i 8. 2 Ženski pokret, 1926, br. 9-10. �113 Društva Ženski pokret iz Beograda i Sarajeva u međuvremenu su osnovala nekoliko novih organizacija Ženskog pokreta u unutrašnjosti (Kragujevac, Požarevac, Travnik, Livno, Bugojno, Visoko i Bosanski Brod), pa su, zajedno sa Udruže­ njem jugoslovenskih žena iz Zagreba i Splošnim ženskim društvom iz Ljubljane, 22. i 23. septembra 1923. godine, sazvale Skupštinu u Ljubljani, na kojoj su bile i delegatkinje iz drugih feminističkih i profesionalnih ženskih društava, i na njoj os­ novale Alijansu feminističkih društava u državi SHS (u daljem tekstu Alijansa). Skupština je utvrdila ciljeve Alijanse sa detaljnim programom delatnosti za njiho­ vo ostvarenje. Osnovni cilj bio joj je da se izbori za politička prava žena, da bi se njihovim posredstvom uticalo na uvođenje reformi i na promene zakona u korist žena i da bi se uticalo na promene običaja, što bi sve zajedno imalo za rezultat pot­ punu društvenu jednakost između žena i muškaraca. Alijansa se u svom Programu zalagala za žensko pravo glasa, ali gaje smatrala samo sredstvom za potpuno oslo­ bođenje žene. U Programu su istaknuti problemi žena kojima će se Alijansa bavi­ ti. Zahtevaće: da se poziv žene kao majke i domaćice prizna kao produktivan poziv; da se ukinu ograničenja propisana Građanskim zakonom u odnosu na žene, a na­ ročito da se prizna ekonomska nezavisnost udate žene, jednakost roditeljskog starateljstva nad decom i da se izmeni nasledno pravo u korist žena; da se za majke uvede opšte osiguranje; da se bolje zaštiti ženska radna snaga i da se uvedu inspektorke rada; da se ženi osigura slobodno napredovanje u pozivima koje obavlja; da se ženama omogući slobodan pristup u politički život, kako bi mogle da utiču na rešenja u korist žena, naročito u resorima prosvete i socijalne politike.1 Ovaj se program u raznim varijantama, ponekad sa manjim dopunama, kao i program NŽS SHS ponavljao, jer se u Jugoslaviji, sve do Drugog svetskog rata, ostvarilo vrlo malo feminističkih zahteva. A događalo se da se ženama ograničava­ ju ili zakidaju formalno i faktički već dostignuta prava (zabrana primanja žena sa višim i visokim kvalifikacijama u službu na železnicama ih ograničenja u PTT stru­ ci, oduzimanje dodatka na skupoću ženama državnim službenicama kada su im i muževi zaposleni u državnoj službi, uvođenje celibata za učiteljice, raznovrsno izi­ gravanje zakona da bi se radnicama uskratila prava po osnovu osiguranja u slučaju bolesti i porodiljskog odsustva, i dr). Posle Skupštine u Ljubljani osnovana su nova društva u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Slavonskom Brodu, Varaždinu i Šibeniku, a društva su imala svoje aktivistkinje-poverenice i u drugim mestima koje su se uključivale u aktivnosti Žen­ skog pokreta. Ubrzo se pokazalo da kriza koja je zahvatila NŽS SHS nije mimoišla ni Alijansu. Ženska društva učlanjena u nju imala su različita shvatanja o pojedi­ nim pitanjima iz programa, što je dovodilo do nesuglasica i umanjivalo efikasnost rada. Gotovo istovremeno sa istupanjem većeg broja ženskih organizacija iz NŽS SHS, koja su se uglavnom odrekla feminističkog rada, izrazito feministička društva Ženskog pokreta održala su svoj skup krajem oktobra 1926. godine u Bosanskom Brodu. Na tom skupu izmenjena su pravila Alijanse tako što su ubuduće članovi Alijanse mogla biti samo društva Ženski pokret, pa je i ime Alijanse promenjeno u Alijansu ženskih pokreta, sa sedištem u Ljubljani. (Novi Izvršni odbor činile su: Alojzija Štebi - predsednica, Karla Modić - potpredsednica, Cirila Štebi - sekreta­ rica, Milena Pehani - blagajnica.) ’ Ženski pokret, 1923, br. 7; Isto, 1931, br. 9 i 10. �114 Članice Alijanse i nadalje su ostale najaktivnija društva na ispunjavanju pro­ grama NŽS SHS koji se odnosio na postizanje ravnopravnosti žena, pa je time i NŽS SHS dobio nov kvalitet. Još pre reorganizacije, tokom 1926. godine, povodom objavljivanja projekta Zakona o opštinama, Ženski pokret u Beogradu pozvao je političke stranke da u klubu Ženskog pokreta iznesu svoja gledišta o ženskom pravu glasa. Sve stranke, izuzev Jugoslovenske muslimanske stranke pozivu su se odazvale, a predavanja su bila izuzetno dobro posećena. Objavljivana su u nekoliko brojeva Ženskog pokre­ ta, a rezime izlaganja u Izveštaju Alijanse za 1926. godinu. Govorili su: Radoslav Agatonović, narodni poslanik Demokratske stranke, koji je naveo da se njegova stranka 1920. godine, prilikom pretresa člana 9 Ustava izjasnila za žensko pravo glasa, a 1921. godine to je unela i svoj program; Svetozar Pribićević, šef Samostal­ ne demokratske stranke, naveo je da se njegova stranka o tom pitanju nije izjas­ nila, ali on lično - a, misli, i dosta članova stranke - je za žensko pravo glasa; dr Hohnjec, narodni poslanik Slovenske ljudske stranke, podsetio je da je njegova stran­ ka 1920. godine tražila da se u zakon o opštinama unese odredba da žene imgju pravo glasa. Dr Uroš Stajić, predstavnik Zemljoradničke stranke, izjasnio se za po­ stupnost, tako što ženu treba prvo kulturno uzdići, pa joj prvo dati pravo glasa u opštinama i u oblastima i, najzad, u izborima za Parlament; Stjepan Radić, vođa Hrvatske seljačke stranke, u principu je za žensko pravo glasa, ali za sistem postup­ nosti tako što bi opštine odlučivale da li će njihove žene glasati i na opštinskim iz­ borima i na izborima za parlament; dr Laza Marković, član radikalskog poslaničkog kluba, saopštio je da su mlađi članovi stranke za postupnost, a stariji pokazuju ot­ por prema političkom oslobođenju žene, napominjući da će stranka prilikom prera­ de svog programa imati više obzira prema ženi; Nedeljko Divac, predsednik Socijali­ stičke stranke i Jaša Prodanović, predstavnik Republikanske stranke, izneli su da njihove partije zastupaju potpunu socijalnu, pravnu i političku jednakost muškaraca i žena. Najzad je u ime mlađih članova Grupe za socijalnu i kulturnu akciju, dr Dra­ goljub Jovanović, izneo shvatanje da su pravo glasa i parlamentarizam prazne reči, da žena ne treba da se bori za fiktivne ciljeve i da se kalja u blatu političke borbe.1 Parlam entarni izbori 1927. godine bili su povod da Alijansa pojača svoju ak­ tivnost za pravo glasa, pa je te godine održano više zborova (Ljubljana, Zagreb, Split, Dubrovnik, Varaždin, Beli Manastir, Sarajevo, Bosanski Brod). U Srbiji su aktivi­ stkinje Alijanse odlazile u unutrašnjost i držale predavanja iz feminizma. U prav­ noj komisiji Alijanse praćen je rad vladinih i skupštinskih organa na pripremama pojedinih zakona i drugih propisa, pa su primedbe i zahtevi, u dogovoru sa organi­ zacijama iz Ljubljane, Zagreba i Sarajeva, putem peticija, memoranduma i delega­ cija saopštavana nadležnim organima. 6. Nova feministička društva Osim Alijanse, u državi SHS, odnosno u Jugoslaviji, osnovano je još nekoli­ ko feminističkih društava. LŽenski pokret, 1926, br. 9 i 10. �115 Udruženje studentkinja Beogradskog Univerziteta osnovano je 1922. godi­ ne na Beogradskom univerzitetu. Ono se u svojim pravilima deklarisalo za politi­ čku neutralnost, za emancipaciju žene, za buđenje svesti ,,o njenoj dužnosti i ulozi u društvu**, za uzajamno usavršavanje i solidarnost, za raspravljanje o socijalnim pitanjima koji su od interesa za ženu. Udruženje je započelo svoju aktivnost oku­ pljanjem studentkinja, organizovanjem predavanja za njih i diskusijama o karak­ teru udruženja, sadržaju njegovog rada i o načinu pomoći siromašnim studentkinjama. U Upravi udruženja su bile i studentkinje komunistkinje, i jedna od njih, Anđa Bunuševac, nametnula je diskusiju o potrebi postojanja posebnog ženskog studentskog udruženja. Ova diskusija nesumnjivo je bila odraz shvatanja građan­ skog i klasnog ženskog pokreta. Diskusije su završene time što je Anđa podnela os­ tavku, a druge devojke naklonjene komunistima su i dalje ostale u Upravi. Udru­ ženje je, ne zanemarujući rad na ličnom i političkom obrazovanju studentkinja, zna­ tan deo svoje aktivnosti posvetilo obezbeđenju smeštaja za siromašne studentkinje, koja je rezultirala izgradnjom Doma studentkinja, kojim su studentkinje same up­ ravljale (danas Dom studentkinja Vern Blagojević, Ul. 27. m arta).1 Mala ženska antanta osnovana je 1923. na Kongresu Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa (IAW) u Rimu. Sačinjavale su je feminističke organizacije iz Čehoslovačke, Poljske, Rumunije, Jugoslavije, Bugarske i Grčke. Program Antante je feministički, a osnovana je radi razmene iskustava i zajedničkog nastupanja u borbi za mir u Internacionalnoj ligi za mir i slobodu.2 Liga žena za mir i slobodu osnovana je 1928. godine, sa ciljem da ujedini že­ ne protivne svim ratovima, svakoj eksploataciji čoveka i svim oblicima nasilja, da radi na opštem razoružanju, za rešavanje svih sporova mirnim putem, zajedničkom saradnjom, ostvarivanjem ekonomskog, socijalnog, političkog stanja zasnovanog na pravdi, bez obzira na pol, rase, klasu i vere, da oblikuje javno mišljenje za mir, a protiv rata, putem predavanja, akademija i proslava, naročito na Dan primirja, 2. novembra i na Dan prve mirovne konferencije u Hagu, 18. maja. Liga je nasto­ jala da se iz svih udžbenika uklone tekstovi koji izazivaju mržnju prema drugim narodima.3 Ženska stranka je osnovana 1927. godine. Osnovala je grupa mladih intelek­ tualki koja je bila nezadovoljna načinom rada Alijanse i NŽS SHS, i koja je smatra­ la da treba delovati brže, odlučnije i efikasnije. Njen program je gotovo isti kao i program Alijanse, a statutom je predviđeno da na ostvarenju svojih feminističkih ciljeva stranka može sarađivati sa ostalim političkim partijama. Naglašeno je da će se Stranka boriti protiv iskorišćavanja ženskih organizacija od strane drugih političkih partija. Alijansa ženskih pokreta, držeći se čvrsto principa političke neu­ tralnosti, javno se ogradila od stvaranja ovakve organizacije, smatrajući da to vodi cepanju ženskog pokreta. Stranka je nastupila vrlo borbeno, i za kratko vreme svog postojanja održala je u Srbiji više dobro posećenih zborova za pravo glasa. Upravo kada se stranka počela organizovati, 1929. godine, u Jugoslaviji je suspendovan Ustav i zavedena diktatura. Ženska stranka, kao i sve druge političke stranke, mo­ rala je da obustavi rad, i on kasnije nije obnovljen. Neda Božinović i dr Slavka Morić, Udruženje i domovi studentkinja Beogradskog Univerziteta, u: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Beograd 1988, str. 17-53. Ženski pokret, 1923, br. 6, 9 i 10; Jovanka Kecinan, n. d, str. 190-192. 1 Ženski pokret, 1928, br. 7; Žena danas, 1936, br. 1; 1937, br. 8. �116 Udruženje univerzitetski obrazovanih žena je osnovano krgjem 1927. godi­ ne. Njegov cilj je bio da štiti profesionalne interese žena, da se bori za napredova­ nje žena u službi, kao i za promenu položaja žene u građanskom pravu. Imalo je svoje sekcije u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Skoplju, Užicu, Šapcu i Kragujevcu. U Zagrebu 1935. i u Sarggevu 1936. godine, osnovane su Junior sek­ cije univerzitetski obrazovanih žena. Međusobnom saradnjom Udruženje je izra­ dilo i, 1936. godine, objavilo Bibliografiju ženskih pisaca u Jugoslaviji. Bilo je učla­ njeno u Međunarodnu organizaciju univerzitetski obrazovanih žena.1 Ekonomsku i političku krizu i nacionalne suprotstavljenosti kralj Aleksan­ dar Karađorđević pokušao je da reši uvođenjem diktature. Šestog januara 1929. godine ukinuo je Ustav, raspustio Narodnu skupštinu, i tako postao nosilac celokupne vlasti, uključujući i zakonodavnu. Ukinute su sve demokratske slobode, zabra­ njen je rad političkim partijama, a progonima su bili izloženi ne samo komunisti, već i vodeće ličnosti građanskih partija. Država je promenila ime - nazvana je Ju ­ goslavija i podeljena na devet banovina. U toj situaciji feminističke organizacije umanjile su svoju javnu delatnost, a neke su prestale sa radom, tako da su organizacije Ženskog pokreta postojale sa­ mo u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Skoplju. O tome je na godišnjoj skup­ štini Alijanse, početkom 1937. godine, rečeno: ,,I u tim i takvim prilikama naš žen­ ski pokret, da bi mogao da životari ako već ne da živi punim životom, morao je sko­ ro da se pritaji, da izbegava da se o njemu mnogo čuje i govori, da se odrekne za izvesno vreme borbe za politička prava žena i da se jedino bori da teško izvojevana prava žene na rad i zaradu brani uporno od onih, koji su potiskivanjem žena iz svih domena našeg javnog života hteli da reše jednu od najtežih posledica ekonomske krize - problem besposlice. Takve prilike izbacile su u prvi red na mesto političkih ekonomska pitanja ili bolje reći, pitanja same egzistencije". D iktatura se nije mogla dugo održati, pa je pod pritiskom narodnog nezado­ voljstva u zemlji postepeno slabila, tako da je period otvorene diktature završen obnavljanjem rada političkih partija. Svoj rad, još uvek ilegalan, obnovila je i Ko­ munistička partija Jugoslavije. Posle ubistva kralja Aleksandra, u Marselju 1934. godine, ubrzanje rad na pripremama za izbore za novi Parlament. To je bila prili­ ka da se ženske organizacije ponovo aktiviraju na pitanjima prava glasa. 7. Om ladinske sekcije i om ladinke u ženskom pokretu Obnovljena KPJ, u nastojanju da u borbu protiv nacizma i fašizma, kao gla­ vnog protivnika radničke klase, okupi što šire društvene slojeve uputila je svoje članstvo, u junu 1935. godine, da se legalizuje, da razvije svoju aktivnost u sindi­ kalnim, omladinskim, profesionalnim, ženskim i drugim organizacijama. Borba za poboljšanje ekonomsko-socijalnog položaja svih radnih ljudi, za demokratizaciju političkog života, za rešavanje nacionalnog pitanja na principima samoopredeljenja naroda, ali i nezavisnosti Jugoslavije, bila je široka platforma na kojoj se stva­ rao antifašistički narodni front. U partijskim komitetima nanovo su formirane ko­ 1 Ženski pokret, 1927, br. 8 i 9; Paulina Lebl Albala, Deset godina rada Udruženja univerzitetski obra­ zovanih žena. u Jugoslaviji 1928-1938, Beograd 1939; Jovanka Kecman, n. d, str. 193-196 i 276-280. �117 misije za rad među ženama, sa uputstvom da se komunistkinje i simapatizerke učlaiguju u postojeće ženske, sindikalne, omladinske i druge organizacije, i da osniva­ ju nove, radi privlačenja žena u borbu. U Srbiji su u komisiju Pokrajinskog komiteta KPJ za rad među ženama oda­ brane Mitra Mitrović i Dobrila Karapandžić. Sa Ženskim pokretom su se dogovo­ rile da se u njegovom okviru osnuje Omladinska sekcija. Ženski pokret je računao na to da će dobiti feministički podmladak, a antifašistkinje mogućnost za legalan rad. Uz Mitru Mitrović i Dobrilu Karapandčić, za rad u Omladinskoj sekciji bile su odgovorne još Jelisaveta-Beška Bembasa, Milica Suvaković, Olga Jojić, Olga Alka­ l i , Bosa Cvetić i Slobodanka-Boba Đorđević. Sve one su bile mlade devojke koje su se već istakle u studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu ili svojim ra­ dom u sindikalnim ili profesionalnim organizacijama. Feministička Alijansa intenzivnije deluje od 1935. godine, naročito na osni­ vanju novih organizacija Ženskog pokreta u unutrašnjosti. Na dnevni red svojih aktivnosti ponovo je stavila aktuelna pitanja položaja žena: jednake nadnice za muškarce i žene, uvođenje 40-satne radne nedelje, a dotle strogo pridržavanje osmočasovnog radnog vremena, zabrana dečjeg i noćnog rada za žene, vraćanje do­ datka na skupoću udatim ženama kojima je bio ukinut, ukidanje celibata učitelji­ ca, i dr. Alijansa je dala svoje opširno obrazloženo mišljenje, primedbe i zahteve na nacrt novog građanskog zakona. Između ostalog, tražena je puna poslovna sposob­ nost za sve žene, obavezan građanski brak i nadležnost državnih sudova u svim bračnim sporovima, ravnopravnost muža i žene u braku, puna zaštita vanbračne dece sa dozvolom istraživanja očinstva i izjednačenje bračne i vanbračne dece u nasleđivanju, izjednačenje muškaraca i žena u naslednom pravu, slobodno i neogra­ ničeno raspolaganje muža i žene sopstvenom imovinom, ozakonjenje ženinog rada u domaćinstvu kao profesije, obavezno osiguranje za slučaj razvoda braka. Do 1937. godine, inicijativom i zalaganjem omladinki, osnovana su društva Ženskog pokreta u Čačku, Kragujevcu, Jagodini, Nišu, Šapcu, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Subotici, Somboru, Vršcu, Novom Sadu, Jasenovcu i Slavonskom Brodu. I kasnije, sve do sredine 1940. godine, društva su osnivana i u drugim mestima, ah su neka i prestajala sa radom ih su zabranjivana.' O tome zašto su omladinke ušle u Ženski pokret, Mitra Mitrović, prva predsednica Omladinske sekcije kaže: ,,U jesen 1935. godine grupa ženske omladine iz kancelarija, univerziteta, radionica, devojaka tek izašhh iz srednjih škola, organizovala se u Ženskom pokretu u Beogradu. Šta nas je rukovodilo da uđemo u Ženski pokret? Sa kakvim težnjama, zadacima i perspektivama smo ušle u njega? Dikta­ tura i njene reakcionarne snage, pored nasilničkih i nazadnih mera preduzetih pro­ tiv naroda, sprovele su i prema ženama svoje nazadne mere i zapretile im novim oduzimanjem i ono malo stečenih prava. Fašizam je u nekohko zemalja Evrope bru­ talnim metodama oduzimao prava narodu i nasrtao na prava žena, oduzimajući im zaradu, mogućnost za život i gušeći u njima svako dostojanstvo čoveka. Tim istim merama služio se i nenarodni režim Jugoslavije. Oduzimanje dodatka ženama dr­ žavnim službenicama, izbacivanje iz službi, očajno niske nadnice radnica, pretnje numerus-klauzusom, sve je to govorilo da žene, kao i čitav narod preživljavaju te­ ške dane i da im prete još težim uslovima za život. Nas mlade čekala je teška borba ' Isto, str. 286-299. �118 za hleb, svakog dana je pred nama bilo sve više zatvorenih vrata radionica, kance­ larija i škola, tu i tamo čuli su se preteći i onespokojavsgući glasovi o novim reak­ cionarnim i protivnarodnim merama. Nas žene su, dakle, čekale još teže nepravde i još bezizlazn^ja sudbina od one koje su doživele naše nugke. Jedne, osetivši borbeni i slobodarski duh na univerzitetu, a sve kao žene po­ gođene nepravdama već na prvom koraku u životu, čvrsto vezane za narod pritis­ nut krizom i oduzimanjem sloboda, shvatile smo d aje jedini put iglnglr« iz tog sta­ nja - put borbe. Fašizmu i reakciji moglo se stati na put samo čvrstom i odlučnom borbom. Žene u našoj zemiji, kao i danas, imale su minimalna prava, trebalo ih je probuditi i okupiti u borbu za očuvanje tih minimalnih prava i za osvajanje novih. To se moglo postići samo organizovanom borbom i mi smo shvatile značaj organizovanja žena, buđenje njihove svesti o pravima koja im pripadaju, o pravima koja narodu moraju pripasti, o borbi protiv fašizma, za hleb, mir i pravu demokratiju. Zato smo ušle u Ženski pokret, kao u organizaciju u čijem je programu jasno naglašena deviza borbe žena za njihova prava i okupljanje svih žena bez obzira na rasu, veru, narodnost i politička shvatanja. Jasno naglašena načela borbe za demokratiju i mir vezala su nas za program Ženskog pokreta, u koji smo ušle sa težpjom da naše drugarice, nespremne za život, ne ostanu usamljene pod tim naletom reak­ cije na njih već da, okupljene, stanemo u redove boraca za prava žena i naroda, po­ jačamo tu borbu koja je za vreme diktature samo tinjala i stvorimo od Pokreta MA­ SOVNU ORGANIZACIJU ŽENA".1 8. Stvaranje masovnog ženskog pokreta Alijansa ženskih pokreta, u saradnji sa drugim feminističkim organizacija­ ma, na dan zasedanja Narodne skupštine, 20. oktobra 1935. godine, organizovala je zborove za pravo glasa žena. Pred Skupštinom se nalazio projekat novog izbor­ nog zakona, i Alijansa je putem peticije koju je ranije uputila poslanicima i putem ovih zborova vršila pritisak na zakonodavno telo. Zborovi su organizovani u Beo­ gradu, Novom Sadu, Užicu, Šapcu, Zagrebu, Splitu, Varaždinu, Jasenovcu, Ljublja­ ni, Banjaluci i Skoplju. Po prvi put su u organizovanju i sprovođenju jedne takve akcije učestvovale i omladinke uključene u organizacije Ženskog pokreta ili u Juni­ or sekcije Univerzitetski obrazovanih žena. Na svim zborovima usvojena je jedin­ stvena rezolucija: „Žene sakupljene na zboru na dan 20. oktobra 1935. godine shvatajući da za svesno ispunjavanje građanskih dužnosti treba da imaju uticaj na for­ miranje društva i države, traže da se u novi izborni zakon unese jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa, za sve građane muške i ženske“. Rezolucija je upućena Narodnoj skupštini, Senatu, predsedniku Skupštine i predsedniku vla­ de. Na zboru u Beogradu govorila je predstavnica ženske omladine Slavka Đurđević. I na svim drugim zborovima zapaženo je učešće omladinki, radnica i žena ra­ znih profesija; govornice su nastupale u njihovo ime, a na nekim zborovima i u ime seljanki. Dugogodišnja podela na građanski i radnički ženski pokret u ovim konkret­ nim Z9jedničkim aktivnostima počela je da se gubi. ‘ Ženski pokret kroz omladinsku sekciju, Bilten Omladinske sekcije, 1940, br. 2. �119 Udruženje studentkinja Beogradskog univerziteta, u koje su učlanjene studentkiiye iz svih krajeva Jugoslavije, 1936. godine, pridružilo se radu Omladinske sekcije. To su učinile i devojke iz raznih sindikalnih i profesionalnih organizacija. Naročito su aktivne sekcije žena-radnica u sindikalnim i drugim radničkim orga­ nizacijama, u Savezu privatnih nameštenika Jugoslavije, u naprednoj grupi učite­ ljica, u udruženjima saobraćajnog osoblja i PTT-a. Borba za demokratizaciju zemlje, protiv skupoće, za jačanje prijateljstva i saradnje sa demokratskim zemljama Za­ padne Evrope, za uspostavljanje odnosa sa SSSR-om, u kojoj su omladinke koje su bile pod uticajem KPJ aktivno učestvovale, dala je mogućnost da one na nov način postave žensko pitanje, da se oslobode sektaštva i uskogrudosti, da se oslobode stra­ ha od posebnog organizovanja žena. Milica Šuvaković i Mitra Mitrović, kritikujući napad socijalistkinje Milice Đurić-Topalović na feminističke pokrete, pišu: „Tako se danas već može govoriti o tome daje moguće j e d i n s t v o s v i h ž e n a u borbi za očuvanje prava žena i zadobijanje novih, u borbi za njihov bolji položaj i život, a protiv onih koji su zapre­ ka tom poboljšanju i konačnom oslobođenju. Svaka je žena, bila ona politički ih fe­ ministički opredeljena ili ne, životno zainteresovana svim tim, i samo se radi o to­ me da se ta životna zainteresovanost pretvori u jedinstven istup. Nije, dakle, zlo u izdvajanju žena u posebna ženska društva, već u nepostavljanju ženskog pitanja kao opštedruštvenog pitanja svih žena i prikupljanja svih snaga za odbranu tih pra­ va i borbu za jedan bolji i čovečniji svet. (...) Nužnost te zajedničke borbe g-đa Topalović ne shvata".1 9. Nastajanje antifašističkog ženskog pokreta Pobeda nacionalsocijalizma u Nemačkoj i njegove pretnje svetskom miru ponukali su sve progresivne snage u svetu da razmišljaju o sas^dnji i o ujedinjava­ nju napora u odbrani mira, a time i demokratskih tekovina. Pred slikom koju je pružao nacizam u Nemačkoj (zastrašujuća militarizacija, militarističko vaspitanje mladih, radni logori, pripremanje za rat, za novu podelu sveta i porobljavanje ma­ lih naroda, otvoreno učešće u španskom građanskom ratu na strani vojne hunte, vraćanje žene u kuću i njeno svođenje na mašinu za rađanje, ukidanje svih demo­ kratskih sloboda, i dr) rastao je strah, ah raslo je i antiratno i antifašističko raspo­ loženje naroda u svim evropskim zemljama. U tome, naravno, nisu izostale ni feminističke međunarodne organizacije. Međunarodna alijansa za pravo glasa održala je 1936. godine u Cirihu studijsku konferenciju, na kojoj se, pored rasprave o ženskom pravu glasa i o pravu na rad, posebno raspravljalo i o miru i kolektivnoj bezbednosti. Konstatovano je da se u Spaniji pod firmom građanskog rata vodi međunarodni rat, daje atmosfera teška zato što se gubi vera u uspeh borbe za mir i što se stvara uverenje daje uticaj žena u međunarodnom životu fiktivan. Žene su dužne da svojom borbom savlađuju strah i defetizam. Time će najbolje doprineti očuvanju mira i isključenju rata kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova. Upozoreno je na sve veću opasnost od fašizma, koji „sagoreva sve napredne težnje", oduzima ženama sve što su dugogodišiyom LJovanka Kecman n. d, str. 318-348; Žene Srbije u NOB, str. 56-69; Žena danas, 1939, br. 23. �120 borbom stekle. Međunarodni savez žena, na svom Kongresu u Aberdinu 1938. go­ dine, upozorio je svoje članice da je borbu za ravnopravnost žena nužno povezati sa borbom protiv fašizma, jer samo tako ima izgleda na uspeh. Na Kongresu Među­ narodne alijanse za pravo glasa, 21. maja 1939. godine u Kopenhagenu, usvojena je Deklaracija načela, koja sm atra da se feminističke organizacije ne mogu više og­ raničavati samo na zadobijanje političkih prava za žene, već se moraju uključivati u demokratske pokrete naroda. Alijansa ženskih pokreta obnovila je svoj rad na pitanjima mira, koji je jedno vreme bio zanemaren. U Jugoslovenskom ženskom savezu postojala je komisija za mir, ali obe organizacije su na opštim pacifističkim parolama dosta suzdržano sprovodile zaključke međunarodnih ženskih organiza­ cija o miru, ne povezujući ih sa stvarnošću Jugoslavije. Za predsednicu Komisije za mir JŽS, 1938. godine, izbrana je Danica Zečević, koja je istovremeno bila i predsednica Jugoslovenske lige žena za mir i slobodu. Liga je, još 1936. godine, sprovela pismeno glasanje i dobila je oko 600.000 potpisa za mir i razoružanje.1 U svim krajevima Jugoslavije našle su se mlade žene koje su shvatile važnost organizovanog rada žena i koje su umele da spoje feministički pokret sa pokretom protiv fašizma. One su pronalazile stotine načina da okupe žene u raznim staleškim i profesionalnim organizacijama, u sindikatima, u raznim kulturno-prosvetnim, omladinskim i drugim organizacijama, i da ih podstaknu da u svojim matičnim or­ ganizacijama postavljaju svoja „ženska pitanja*' na već postojećim feminističkim programima i da ih povezuju sa pokretom protiv fašizma. U svom prvom uvodniku Novi feminizam, Žena danas je pisala da nepromenjeni feministički program auto­ matski svrstava žene u tabor mira i demokratije, jer je borba za ženska prava isto­ vremeno i borba protiv nacizma i fašizma. Omladinska sekcija organizovala je u Beogradu serije predavanja i diskusi­ ja o položaju žene, zatim iz oblasti politike, ekonomije, kulture, prosvete i umetnosti. Održavana su redovno jednom nedeljno. Osim toga, u četiri podsekcije (poli­ tička ekonomija, razvitak društva, istorija ženskih pokreta i učešće žena u raznim oblicima borbe, savremena politička situacija), devojke su se svrstavale prema svo­ jim sklonostima. Aktuelni položaj žena u svetu i njihova borba prikazivane su u zidnim novinama koje su redovno izlazile. Povremeno su devojke okupljene u pose­ bnim komisijama ili grupama organizovale interne ili javne prigodne priredbe ko­ jima su obeležavani značajni datumi ili događaji (usmene novine, zabavne večeri sa kulturnim programima, javne priredbe). Njihova karakteristika bila je u tome što su devojke bile i organizatorke, a na internim priredbama i izvođačice progra­ ma. Sva ta bogata aktivnost odvijala se svakodnevno u prostranom i funkcional­ nom stanu u Ulici cara Lazara broj 11, gde je bilo sedište Omladinske sekcije. Bila je to prava škola u kojoj su devojke sticale znanja, učile da slobodno, javno iznose svoja mišljenja, da sarađuju na zajedničkim poslovima i da se samoorganizuju. Sve ih je to osposobljavalo za samostalno delovanje u sredinama u kojima su radile, uči­ le ili živele. Na istim principima i na gotovo isti način, učeći se u Omladinskoj sekciji, delovalo je i Udruženje studentkinja koje je imalo svoj Dom i u pjemu sve pogod­ nosti za široko okupljanje studentkinja, ali i za organizovanje javnih priredbi u Do­ mu za studentkinje i studente Beogradskog univerziteta. 1 Glasnik Jugosloucnskog ženskog saveza, 1937, br. 3; Jovanka Kecman, n. d, str. 307-310. �121 Kontakt omladinki sa radničkim ženama Sekcija je uspostavljala organizovanjem predavanja o nezi dece, kućnim posetama radnicama, osnivanjem analfabetskih tečajeva i savetovališta za žene u radničkim predgrađima Beograda. Za devojke su organizovani krojački tečajevi, tečajevi za negu bolesnika, za učenje fran­ cuskog jezika, i si. Po završenim tečajevima gotovo sve one su postajale aktivistki­ nje Omladinske sekcije. Sličnu bogatu delatnost razvila je, od 1934. godine, i Omladinska sekcija u Zagrebu, ali je zbog sukoba sa Upravom Ženskog pokreta prestala sa radom, a omla­ dinke su nastavile da rade u Junior sekciji Udruženja univerzitetski obrazovanih žena. Omladinske sekcije Ženskog pokreta postojale su u Skoplju, Sarajevu i Banja­ luci, a u Bijeljini omladinske sekcije su osnovane u Kolu srpskih sestara i u društvu Kneginja Zorka. I u drugim krajevima osnivane su omladinske sekcije u raznim ženskim društvima, ili su osnivani akcioni odbori žena za osnivanje ženskih pokre­ ta, ali su oni delovali na isti način kao i omladinske sekcije. 10. Ženski listovi Žene ove generacije pokreću svoje nezavisne feminističke listove i sarađuju u drugoj progresivnoj štampi. Jedan od tih listova, Žena danas, pokrenut je 1936. godine, u tiražu od 1.500 primeraka. U Hrvatskoj je to Ženski svijet, pokrenut 1939, a u Sloveniji Naša žena, pokrenuta 1940. godine, koja je zamenila Ženski list koji je ranije izlazio. Žena danas, kao i drugi listovi, obaveštavaju žene o opštim poli­ tičkim događajima u svetu, ističu konkretna pitanja položaja i ravnopravnosti že­ na u raznim profesijama ili društvenim slojevima i ukazuju na puteve njihovog os­ lobođenja, upoznaju žene sa radom međunarodnih i nacionalnih ženskih organi­ zacija, pišu o likovima istaknutih žena u nauci, umetnosti, politici i društvenim pokretima. Pišu o zdravlju žene, nezi i vaspitanju dece, o filmu i o modi - rečju: o svemu što je u to vreme bilo od interesa za žene i što ih je podsticalo na aktivnost. Ovi listovi su odigrali veliku ulogu u podizanju svesti žena, razmeni iskustava, u njihovom organizovanju i uključivanju u društveno-politički život zemlje. U listo­ vima su sarađivale i feministkinje starije generacije, žene svih slojeva i različitih političkih ubeđenja. Kroz Omladinsku sekciju u Beogradu prošlo je na stotine mladih devojaka svih zanimanja, a Udruženje studentkinja godišnje je brojalo oko 400 članica. One koje su završavale školovanje i dobijale posao ih se vraćale kući u unutrašnjost, kao i studentkinje koje su često odlazile kućama, prenosile su svoja znanja i svoja isku­ stva i u druge sredine i nastojale da u tim sredinama nađu mogućnosti za organi­ zovani rad žena. One su, od 1935. godine, bile inicijatorke za osnivanje ženskih po­ kreta u unutrašnjosti ih omladinskih sekcija u ženskim društvima ih ženskih sek­ cija u profesionalnim i drugim organizacijama. Studentkinje su, osim toga, okuplja­ le učenice starijih razreda srednjih škola. Uprava Ženskog pokreta ocenila je u svom izvešt^ju, jula 1939. godine, aktiv­ nost Omladinske sekcije ovim rečima: „Omladinska sekcija u Beogradu (...) pred­ stavlja centar feminističke omladine. Ona učestvuje pored toga, u svim akcijama ko­ je nose obeležje odbrane slobode i prava građana, koje bude njenu odgovornost za ne­ okrnjeno očuvanje nacionalnog dostojanstva, a koje organizuje omladina oba pola. Tako je uspostavljena veza između našeg pokreta i naprednih strujanja današnjice'4 . �122 Režim u Jugoslaviji, krajem tridesetih, sve više se oslanjao na sile Osovine, Berlin-Rim. Vezao se za njih i ekonomski i politički, podređujući im svoju ekono­ miju, a u unutrašnjoj politici pojačavao je pritisak na sve progresivne snage. Unu­ trašnje suprotnosti na nacionalnoj osnovi pokušala je da reši tzv. vlada narodnog sporazuma, formirana 1939. godine. Ona je obećala i da će izmeniti više zakona, između ostalih i zakon o izborima, i vratiti demokratska prava i slobode građana. Posle sporazuma Cvetković-Maček vlada je obrazovala Banovinu Hrvatsku, koja je dobila vrlo široku autonomiju, i odredila njene privremene granice, što je izazvalo nezadovoljstvo u drugim delovima zemlje i produbilo postojeća međunaci­ onalna suprotstavljanja. Umesto obećane demokratizacije zemlje, i obećanja da će se ženama dati pravo glasa, ukidane su i minimalne demokratske slobode, pojača­ van je policijski pritisak, zabranjen je rad nezavisnim sindikatima, niz profesional­ nih udruženja stavljeno je pod perm anentni nadzor političke policije, a nekima je i zabranjen rad, organizovani su koncentracioni logori, a nepoželjni su putem mo­ bilizacije izolovani u vojne radne logore. Godine pred ra t ispunjene su mnogobrojnim štrajkovima, demonstracijama i raznim političkim akcijama. I u njima su žene i njihovi zahtevi sve vidljiviji. 11. Nesuglasice u A lijansi ženskih pokreta Sredinom 1939. godine, u beogradskom društvu Ženski pokret došlo je do razmimoilaženja između mlađih i starijih članica oko karaktera i načina rada, što se odrazilo na Alijansu u celini. Postavljala su se pitanja da li će ženski pokret biti zatvoren krug žena ili masovna organizacija, otvorena i pristupačna svim ženama; da li će učestvovati u borbi za demokratizaciju zemlje ih će, ćuteći o gorućim proble­ mima položaja žene, podržavati vladinu politiku; da li će javno nastupati na zboro­ vima i isticati svoje zahteve ih će peticijama mohti za promenu ove ih one nepravde prema ženama; da h će se uključiti u druge napredne pokrete protiv rata i fašizma, a za mir, ih će stajati po strani. Sukob se otvorenije manifestovao u novembru 1939. godine, po izbijanju Drugog svetskog rata, i to na pitanju akcije za pravo glasa. Povodom predstojećeg donošenja novih propisa o izborima za Parlament, Uprava Alijanse donela je odluku da se održe zborovi, ah je predsednica Alijanse, posle izbijanja Drugog svetskog rata, sredinom septembra, svojim dopisom predložila Ženskim pokretima da od zborova odu­ stanu. Ona je ocenila da su nastale izvanredno teške prilike, pa je umesto zborova predložila sprovođenje drugih, mirnijih akcija. Tako je zajednička delegacija Alijan­ se, Jugoslovenskog ženskog saveza i Udruženja univerzitetski obrazovanih žena, po­ četkom oktobra, posetila ministra pravde dr Lazu Markovića, koji je bio nadležan za izradu predloga novog izbornog zakona, a početkom novembra, potpredsednika vlade dr Vlatka Mačeka, i iznela im je više zahteva, između ostalih, i zahtev da se novim izbornim zakonom ženama prizna jednako - i aktivno i pasivno - pravo glasa kao i muškarcima. Naravno, ovi zahtevi pod raznim izgovorima nisu prihvaćeni. Delegaci­ ji je u tim razgovorima saopšteno da zahtevi neće biti prihvaćeni, jer su „žene jedna nepoznanica u političkom životu, a današnje vreme n je povoljno za eksperimente*4 .1 1 AS, Fond žene Srbije (AS-F-ŽS), Zapisnik sa sednice upravnog odbora Alijanse ženskih pokreta od 12. novembra 1939. godine. �123 12. „Žena da?ias“ i akcija za pravo glasa U međuvremenu, očekujući promene u pravcu demokratizacije u unutra­ šnjem političkom životu koje je najavila vlada Cvetković-Maček, redakcija Žene da­ nas, nezadovoljna anemičnom akcijom predsedništva Alijanse, pokrenula svoju akciju za pravo glasa žena. Tu akciju je bazirala na proceni unutrašnje političke situacije i na Deklaraciji načela, koju je, jula 1938, donela Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa (IAC) na svom Kongresu u Kopenhagenu, a kojom se feministi­ čke organizacije upućuju da se uključe u široke demokratske narodne pokrete. Čla­ nice redakcije u većini su bile i najaktivnije članice Omladinske sekcije beogradskog Ženskog pokreta. One su smatrale da je pravo glasa žena jedno od prava čoveka, jedan od uslova demokratije, sredstvo za zaštitu interesa žena, kao i sredstvo putem kojeg one mogu odlučivati, i to ne samo o poboljšanju svog ekonomskog, pravnog, kulturnog i političkog položaja, nego i o sudbonosnim pitanjima tadašnjeg vreme­ na - o miru ili ratu. Stoga se redakcija založila za oštrije forme borbe, za javne akci­ je, za povezivanje borbe za žensko pravo glasa sa opštim demokratskim zahtevima naroda. Uputila je javni Apel za pravo glasa žena. Pozvala je žene svih društve­ nih slojeva, sve ženske, naročito feminističke, organizacije da povedu jedinstvenu akciju - da skupljaju potpise za žensko pravo glasa, da stvaraju posebne odbore za vođenje ove akcije, koji će, između ostalog, organizovati javne zborove, konferen­ cije i mitinge. Pozvala je sve staleške, stručne i omladinske organizacije, javne rad­ nike, političare i književnike da podrže ovu akciju. Mada redakcija časopisa Žena danas nije imala iluzija da će žene na taj način dobiti pravo glasa, računala je da će ta akcija uticati na podizanje političke svesti, aktiviranje i okupljanje žena svih slojeva.' Prema pravilima, upravu Alijanse ženskih pokreta činile su predsednice ženskih pokreta. Predsedništvo društva Ženski pokret grada u kojem je sedište Alijanse je istovremeno i predsedništvo Alijanse, s tim što se predsednica Alijanse posebno bira, a predsednica navedenog društva je automatski potpredsednica Ali­ janse. U vreme priprema za održavanje zborova za pravo glasa, sedište Alijanse bi­ lo je u Beogradu. Sredinom novembra predsedništvo Alijanse, odnosno beogradskog Ženskog pokreta oštro je kritikovalo Ženu danas zbog toga što je mimo predsed­ ništva Alijanse svoj Apel uputila i ženskim pokretima u unutrašnjosti, a ženske pokrete zato što su se poneli nedisciplinovano, ne konsultujući se sa predsedništvom Alijanse, i prihvatili akciju Žene danas Zapravo, ova kritika je najpre upućena Omladinskoj sekciji i mlađim članicama uprave Alijanse, uz konstataciju da u upra­ vi postoji nesaglasnost između mlađih i starijih članica, što se vidno odrazilo i prili­ kom glasanja o predlozima predsedništva. Predsedništvo je na ovoj sednici pred­ ložilo da se u akciji za pravo glasa skupljaju potpisi preko ženskih pokreta, a u meRat\ Žene i događaji u zem lji; Apel za pravo glasa žena-, Žena danas, br. 25,1939, str. 1-3; AS, Fond ZS, Pismo Žene danas Ženskom pokretu u Novom Sadu od 16. oktobra 1939; Rezultati jedne borbe, Zcna danas, br. 26, 1940, str. 3. Predsedništvo su činile predsednica, potpredsednica (istovremeno i predsednica beogradskog Žen­ skog pokreta), sekretarica i blagajnica. Godine 1939. Ženski pokreti su postojali u Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Novom Sadu, Vršcu, Somboru, Prištini, Skoplju, Banjaluci, Slavonskom Brodu, Zagrebu i Ljubljani. �124 stima u kojima njih nema preko Jugoslovenskog ženskog saveza, da se predsednikn vlade upute dopisnice sa jedinstvenim tekstom o ženskom pravu glasa, i da se uputi apel svim političkim partijama da podrže zahteve žena za političkom ravnopravnošću. Svi ovi predloži jednoglasno su prihvaćeni. Pitanje održavanja zboro­ va takođe je stavljeno na glasanje, i dvotrećinskom većinom je odlučeno da se zbo­ rovi održe. Predsednica beogradskog Ženskog pokreta izjavila je daje protiv održa­ vanja zbora u Beogradu, pa je i to pitanje stavljeno na glasanje. Većinom glasova odlučeno je da se u Beogradu održi manifestacioni zbor uz učešće predstavnica Žen­ skih pokreta iz unutrašnjosti.1Tako se dogodilo da paralelno teku dve akcije - akci­ ja Žene danas i akcija Alijanse - koje su se u datom trenutku na neki način dopu­ njavale, iako sukob dve koncepcije oko metoda borbe za ravnopravnost žena nimalo nije umanjen. Akciji Žene danas, člankom u socijalističkim Radničkim novinama, suprot­ stavila se Milica Đurić-Topalović. Pridružili su joj se dnevni list Pravda, kao i humoristički list Ošišani jež. Neznatna grupa studentkinja, članica profašističke orga­ nizacije Zbor, protiveći se akciji za pravo glasa, izdala je letak-pamflet i predsednicu Alijanse, urednicu Žene danas, kao i više drugih aktivistkinja Alijanse, Omladin­ ske sekcije i Žene danas optužila za - ,judeo-komunističku“ zaveru protiv slovenstva. U Hrvatskoj se ovakvoj akciji suprotstavila Ženska grana Hrvatske seljačke stranke, smatrajući da će prvaci stranke najbolje proceniti kada ženama treba dati pravo glasa. A ni ostale političke partije nisu prihvatile zahteve žena.2 Ipak, sve to nije umanjilo rezultate kampanje koja je, krajem 1939. godine, vođena za žensko pravo glasa. U organizovanim akcijama Alijanse i posebnih od­ bora koje je sugerisala Žena danas, u svim krajevima Jugoslavije prikupljeno je na stotine hiljada potpisa. Zborovi, konferencije, skupovi i sastanci žena preplavili su veći deo Jugoslavije. Održani su u više gradova, manjim mestima, pa i selima u Sr­ biji, Vojvodini, na Kosovu i Metohiji, u Makedonci, Crnoj Gori, Sloveniji i nekim gra­ dovima u Bosni. U njihovom organizovanju često su učestvovale i članice raznih ženskih hum anitarnih društava. U Beogradu su, kregem novembra, održana dva skupa: konferencija Žene danas i zbor Alijanse ženskih pokreta, i oba su bila dobro posećena. U Hrvatskoj i u delu Bosne nije bilo ovakvih zborova, jer je Banovina Hrvatska zabranila održavanje svih zborova, no potpisi su i tamo prikupljani. Na svim skupovima nastupale su žene iz svih društvenih slojeva, svih struka i položa­ ja, i isticale svoje zahteve. Po prvi put su na tim skupovima u impozantnom broju uzele učešće i seljanke, a ponegde je zapaženo i prisustvo jednog broja musliman­ ki pod feredžama. U to vreme, bez sumnje, ovo je bila najmasovnija i nsgorgamzovanija politička akcija. Podržavali su je omladinski i radnički pokret, profesional­ ni, staleški, i slični pokreti. O tome je Žena danas pisala: „Zbog svega toga je ova borba dobila svoj veliki značaj u istoriji borbe žena kod nas: pokrenute su mase že­ na u borbu za pravo glasa; učešće radnica i seljanki u njoj dalo joj je snažan polet i postavilo je na njeno pravo mesto - kao početak borbe radnih žena za punu ravno­ pravnost. Zatim ovo jedinstvo, ostvareno na zahtevima za bolji život i mir, učinilo je da borba ne ostane usamljena i izolovana borba žena satno za njihovo pravo. Na­ 1 AS-F-ŽS, navedeni Zapisnik uprave Alijanse. * Isto, letak studentkinja Zbora, decembra 1939. godine; Rezultati jedn e borbe, Žena danas, br. 26, 1940, str. 3 i 4. �125 protiv, noseći u sebi sve zahteve naroda ona je postala stvarno delo narodne borbe i veliki doprinos njoj“. I dalje: „Naše jedinstvo je postignuto na širim zahtevima od prava glasa. Prema tome ono se ne srne razbiti. Ono se mora očvrsnuti i to na dru­ gim, danas aktuelnim zahtevima. Naš je zadatak da tu borbu ponovo oživimo, još jedinstvenije, još šire, još povezanije sa borbom naroda. Jer sama borba žena neće biti u stanju, to smo videle još u toku naše akcije, da sve te nove probleme i zahteve naroda obuhvati i ostvari. A mi nismo same. Mi smo ostale sa narodom, a bez naših prava, još smo bliže narodu. Zato i ta borba mora biti bliža“. Bila je to nova strate­ gija ženskog pokreta u borbi za prava žena: ne izolovana borba žena kao pola, ali ne ni bezlična borba utopljena u borbu klase za revolucionarne društvene prome­ ne, već - individualizirana posebna akcija žena sa naglašenim zahtevima u okviri­ ma širokog demokratskog pokreta.1 Kao što se i očekivalo, izborni zakon nije dao pravo glasa ženama, ali četvorogodišnji intezivan rad žena - naročito u omladinskim sekcijama, u sindikalnim, profesionalnim i drugim organizacijama - krunisan impozantnom, neviđenom ak­ cijom za pravo glasa, dao je trajne rezultate. Prvo, shvaćena je uloga posebnog organizovanja žena u borbi za njihova prava i, drugo, u antifašističkom predratnom pokretu žene su prihvaćene kao ravnopravne sudionice, a njihovi zahtevi prihva­ ćeni su kao zahtevi za slobodu i demokratiju. Tako su stvorene pretpostavke za stvaranje masovne antifašističke organizacije žena i za postizanje njihove jednako­ sti u pravima, što će se u osnovi ostvariti u narodnooslobodilačkom pokretu u toku Drugog svetskog rata. 13. Prestanak rada Alijanse ženskih pokreta Sukob između predsedništva Alijanse i mlađih članica u Ženskim pokreti­ ma, na godišnjim skupštinama Alijanse i beogradskog Ženskog pokreta razrešen je na neobičan način. Uviđajući da su omladinke u beogradskom Ženskom pokre­ tu - kao i u bar polovini ostalih pokreta u unutrašnjosti - u većini, predsedništvo Alijanse, odnosno beogradskog Ženskog pokreta, odlučilo je da podnese kolektivnu ostavku. Da tom ostavkom ne bi navodno dovelo u pitanje dalji rad Alijanse, pred­ sedništvo je na godišnjoj skupštini, u januaru 1940. godine, predložilo da se sedište Alijanse privremeno premesti u Novi Sad, čime postaje predsedništvo Ženskog po­ kreta u Novom Sadu i predsedništvo Alijanse. Odbijanjem da se raspravlja o drugim predlozima i veštački stvorenom većinom, davanjem Novom Sadu tri glasa, predlog predsedništva je uz žestok otpor izglasan.'2 Godišnja skupština beogradskog Ženskog pokreta održana je nekoliko da­ na kasnije, pošto je već odlučeno da se sedište Alijanse premesti u Novi Sad i pošto je novosadsko predsedništvo oglašeno i za predsedništvo Alijanse. Ranije predsed­ ništvo beogradskog Ženskog pokreta nije istaklo svoje kandidatkinje, nudeći navo^ Žena danas, isto; Jovanka Kecman, n. d, str. 325-344. Na skupštini su bile prisutne delegatkinje Beograda, Niša, Čačka, Jagodine, Novog Sada, Vršca, Sombora, Skoplja i Banjaluke. Svaka delegacija raspolagala je sa po jednim glasom, osim Beograda koji je imao dva i Novog Sada koji je imao tri glasa. Pet delegacija nije glasalo, što znači da su četiri dele­ gacije imale većinu glasova. - AS-F-ŽS, Zapisnik redovne godišnje skupštine Alijanse ženskih pokreta od 14. januara 1940. godine. �126 dno mogućnost Omladinskoj sekciji, koja je inače činila većinu članstva u beograd­ skom Ženskom pokretu, da preuzme upravu. Omladinska sekcija tu mogućnost ni­ je iskoristila, jer je sm atrala da povlačenje uprave „ne znači demokratsko ustupa­ nje većini, nego samo akt demonstracije prema Omladinskoj sekciji i njenom stavu** i, istovremeno, priklanjanje onim snagama sa kojima Omladinska sekcija ne želi sarađivati, niti im „dati ni sat svoje aktivnosti*4 Potvrdu za svoje stavove omladin­ . ska sekcija videla je u izboru nove predsednice Alijanse, koja je „negreakcionarnija žena koja se mogla naći u redovima Ženskog pokreta**. Pošto je pročitana njena izja­ va, Omladinska sekcija je napustila skupštinu i tako istupila iz Alijanse ženskih pokreta.1Ali, stotine njenih članica nalazile su nove mogućnosti delovanja i šire­ nja naprednog demokratskog ženskog pokreta. Omladinska sekcija je stav o depolitizaciji ženskog pokreta ocenjivala „kao meru protiv realizacije programa Ženskog pokreta, protiv žena u celini**. Obe gru­ pacije su uvidele da do razmimoilaženja ne dolazi zbog ove ili one forme rada (na primer, da li će se, ili ne, održavati zborovi za žensko pravo glasa), već zbog različi­ tih političkih platformi sa kojih su polazile. Odbijanje Omladinske sekcije da se za­ drži na parcijalnim merama i njihovo stupanje u aktivnu političku borbu onemo­ gućilo je svaki daljnji zajednički rad sa starijim članicama. Omladinke su političku neaktivnost uprave Ženskog pokreta u sudbonosnim momentima, 1940-1941. go­ dine, okarakterisale kao „huškanje žena da lutaju bez orijentacije u vrtlogu događaja“.2 Rad Alijanse posle njene godišnje skupštine nije bio dugog veka. Političke i ekonomske prilike u zemlji su se pogoršavale. Vlada Cvetković-Maček sve više se vezivala za sile Osovine. Nezaposlenost, skupoća, pad životnog standarda, brojni štrajkovi, masovne demonstracije radnika i studenata, u kojima je policija ubila vi­ še dem onstranata, pooštravanje policijskog režima, otvaranje koncentracionih lo­ gora, zabrane okupljanja građana - obelesga su tog vremena. I ženskim pokretima u Kragujevcu, Čačku i Sapcu je zabranjen rad, a u proleće 1940. godine, i drugim udruženjima je zabranjeno održavanje godišnjih skup­ ština, pa tako vlasti nisu dozvolile ni održavanje već zakazane vanredne skupštine Alijanse ženskih pokreta. Predsedništvo je ovu zabranu prihvatilo bez pogovora, i svojim pismom predložilo Ženskim pokretima da se vanredna skupština ne održi - do boljih vremena, jer će „svi Pokreti i sami uvideti da sada nye vreme za skupšti­ nu pošto su svakim danom sve zategnutiji odnosi u svetu te prema tome i kod nas**.3 Predsedništvo je predviđalo da će nastati zastoj u radu Pokreta, pa je apelovalo na žene da „ne zabace feminističku stvar, pošto će doći momenat kada će naša organizacija biti preko potrebna za ostvarenje naših ideja**. Preporučilo je uprava­ ma Pokreta da nastave rad, tako što bi pratili svaku povredu ženskih prava i što bi na to upozoravali Alijansu, radi znanja i eventualne intervencije. Pri tome „da­ bome isključeni su svi slučajevi, kada su žene svojim radom doprinele da dođe do posledica nezgodnog karaktera, i treba imati u vidu samo one slučajeve kada se pro­ LIzjava Omladinske sekcije Ženskog pokreta, Žena danas, br. 26,1940, str. 17 i 18. 2 Isto; Ljubinka Ćirić-Bogetić, Odluke Pete zemaljske konferencije K P J o radu među ženama i nji­ hova realizacija u periodu 1940-1942, u: Peta zemaljska konferencija Komunističke partije Jugoslavije, Zbornik radova, Zagreb 1972, str. 91-92. a AS-F-ŽS, Pismo Alijanse ženskih pokreta - Novi Sad od 7. juna 1940. �127 goni ženu kao pol“.‘ Ova predviđanja i preporuke očigledno su imale za cilj da ženske pokrete potpuno pasiviziraju i nagovore ih da odustanu od svih aktivnos­ ti. i to ne samo u narastajućem antirežimskom pokretu za demokratizaciju zemJje nego i u aktivnostima na prosvećivanju žena u cilju njihove emancipacije. Prakti­ čno, ovim je Alijansa ženskih pokreta likvidirana. I Jugoslovenski ženski savez, kao i druge ženske organizacije, povinovale su se merama vlasti, pa su umanjile svoje aktivnosti. Početkom rata prestale su sa radom. 14. Komunistička partija Jugoslavije i žensko pitanje Nasuprot kapitulaciji Alijanse, borbene žene - naročito omladinke stasale u ženskom, radničkom, omladinskom i studentskom pokretu - otpočele su rad na mobilisanju žena u borbu za njihove svakodnevne zahteve, na platformi koja se iz­ građivala od sredine do kraja tridesetih godina. One su iznalazile najrazličitije for­ me okupljanja žena van formalnih ženskih društava i drugih udruženja, stoje bilo od posebnog značaja u vreme kada je, uoči rata, zabranjen ih ograničen rad sindi­ kalnim, mnogim profesionalnim, ženskim i sličnim organizacijama. Aktivi žena, čitalačke grupe, grupe za prikupljanje pomoći i za organizovanje kuhinja za štrajkače, za odnošenje hrane pohapšenima, nelegalne konferencije i sastanci po stanovi­ ma, bih su najčešći obhci rada i posebnog okupljanja žena. Orijentaciju na široko uključivanje žena u revolucionarni pokret potvrdila je i Peta zemaljska konferencije KPJ, održana 1940. godine, na kojoj je podnet po­ seban referat o ženama. Polazeći od klasičnih teorijskih postavki o ženskom pita­ nju, kao sastavnom delu borbe radničke klase koja se rešava revolucijom, Konferen­ cija je žensko pitanje postavila i kao posebno pitanje koje traži i svoja posebna rešenja. U referatu - koji je kasnije postao uputstvo za rad i akciju svim komunistima i ženama aktivnim u antifašističkom pokretu - istaknuti su posebni ženski zahtevi, koji su se uključili u program revolucionarnog pokreta. Oni su u referatu formuhsani kao: a) Zahtevi za zaštitu materinstva, koji uključuju potpunu zaštitu naročito majke radnice i seljanke, pre i posle porođaja; osnivanje domova za majke i trud­ nice, rodilišta, bolnica; razvoj primaljske i lekarske pomoći; osnivanje dečjih jasli­ ca, dečjih domova; poboljšanje zakonske zaštite dece, ukidanje svih razhka među bračnom i vanbračnom decom; dozvolu abortusa dok se ne steknu uslovi za bezbri­ žno roditeljstvo. b) Zahtevi za eliminisanje dvojnog morala u javnom i privatnom životu podrazumevaju potpunu ravnopravnost žene pred zakonom i efikasnu borbu protiv prostitucije, tako što će se mladim devojkama omogućiti odgovarajuće i pristojno plaćeno uposlenje i što će se kažnjavati zavodnici i provodadžije. Dvojni moral mo­ ra se ehminisati iz prava i celokupnog javnog života, po kojem se za isto delo žena kažnjava dok muškarac ne snosi nikakve posledice (prostitucija, vanbračna deca, zabrana utvrđivanja očinstva i tome shčno). Uvođenje civilnog braka i mogućnost razvoda braka, takođe su zahtevi sadržani u ovom programu. LIsto. �128 c) Zahtevi ekonomske prirode, kojima se traži jednaka plata za jednak rad za žene i muškarce, jednake plate i uslovi zapošljavanja za udate i neudate žene, ukidanje noćnog rada za žene, određivanje radnog vremena za kućne pomoćnice, efikasna higijensko-tehnička zaštita žena na radnom mestu, zaštita mladih radni­ ca od šikaniranja i seksualnog iskorištavanja od strane šefova, plaćeno odsustvo za radne žene pre i posle porođaja sa zakonskom obavezom da će se one posle poro­ đajnog odsustva primiti natrag na posao, plaćeno vreme za dojenje dece, osnivanje dečjih jaslica kod fabrika i ureda, pristup u sva zvanja koja odgovaraju ženama, pri­ stup stručnom obrazovanju i svim školama. d) Zahtev za priznanje svih političkih prava ženama sa potpunim aktivnim i pasivnim pravom glasa.1 Ovo je zapravo bio program novog naprednog ženskog pokreta, koji je nastao pred Drugi svetski rat, i sadržavao je sve neostvarene zahteve i ženskog građan­ skog i radničkog pokreta. Istovremeno, postavljajući žensko pitanje kao pitanje podređenog pola u ta ­ dašnjem društvu, te, stoga, i kao posebno pitanje u okviru radničkog pokreta, kon­ ferencija je upozorila i na moguća zastranjivanja. Smatrala je da se treba suprotsta­ viti feminističkom uticaju, jer - moramo se „otresti građanskog utjecaja na naše djelovanje među ženama. Feminizam postavlja zajedničke zahtjeve žena sviju slo­ jeva odijeljeno od zahtjeva radnog naroda. Naglašavanjem zajedničkih ženskih za­ htjeva u suprotnosti i u borbi protiv muškaraca feminizam sakriva klasnu osnovu ženskog pitanja, te time odvraća masu žena od borbe protiv kapitalizma kao i pro­ tiv klasnog društva uopće. A što jasnije i odlučnije postavlja naša Partija žensko pitanje to više gubi feminizam svoje opravdanje". I dalje: „Feminizam u našim redovima treba da označimo kao desničarsku oportunističku pomoć građanskom ženskom pokretu kod širenja iluzija da se nekim reformama tobože može riješiti žensko pitanje u okviru klasnog društva. Taj način rada odvaja žene od revolucionarnog proletarijata i njegove Partije i prema tome je to pokušaj likvidiranja vodeće uloge naše Partije u borbi za jednakopravnost že­ ne". Kritikovana je i druga krsgnost - negiranje postojanja ženskog pitanja, što je vodilo do potcenjivanja i zanemarivanja rada među ženama i do svođenja ženskog pitanja samo na borbu za ekonomsku ravnopravnost radnica u okvirima sindikata. U pogledu organizovanja žena, konferencija je potvrdila već razvijenu pra­ ksu: uključivanje žena u postojeće legalne organizacije - ženske i mešovite - osni­ vanje novih ženskih organizacija i ženskih sekcija u sindikalnim, kulturnim, prosvetnim, staleškim, zadružnim i drugim organizacijama radi opšteg prosvećivanja žena i radi njihovog aktiviranja. Takođe, i dalje je podsticano posebno okupljanje žena u neformalne, polulegalne, vaspitne i čitalačke grupe kao i formiranje raznih odbora vezanih za ženske napredne listove (kolporterski, dopisnički, čitateljski, i si). Preporučeno je da se žene što više podstiču na učešće u konkretnim akcijama, uključujući i organizovanje posebnih ženskih akcija, kao što su, na primer, bile ak­ cije protiv skupoće. No, svuda su prisutna upozorenja da se ni organizovanje žena ni ženske akcije ne smeju odvojiti „u usamljenu borbu žena bez povezanosti sa osta­ lom borbom radnih masa".2 LVida Tomšić, Referat o ženskom pitanju na Petoj zem aljskoj konferenciji, u: Izvori za istoriju KPJ, Peta zemaljska konferencija, Tom I, knj. 10, Beograd 1980. z Isto. �129 Proslave 8. marta, 1940. i 1941. godine, obeležene su borbom žena za poli­ tičku i ekonomsku ravnopravnost, uvećanim učešćem žena u tarifnim pokretima i štrajkovima.1 U demonstracijama protiv skupoće, 14. decembra 1939. godine u Beogradu, policija je pucala u demonstrante i demonstrantkinje. Tom prilikom je, među više teško ranjenih i poginulih, ranjena i studentkinja Bosa Milićević, koja je, 21. februara 1940. godine, umrla od zadobijenih rana. U to vreme ona je prva žena žrtva borbe protiv režima. U septembru 1940. godine u Košutnjaku žandar­ merija je oružjem napala oko 10.000 izletnika - omladinaca i omladinki. Ubijeno je više omladinaca, a preko 50 ih je bilo ranjeno, među njima i nekoliko devojaka. Žene su učestvovale i u demonstracijama protiv drugih mera koje je režim koristio u borbi protiv narastajućeg otpora naroda njegovoj politici, u akcijama prikupljanja pomoći i davanja političke podrške pohapšenima.2 U prikupljanju potpisa protiv vladine odluke o zabrani povratka u zemlju dobrovoljcima u španskom građanskom ratu, žene su bile naročito aktivne.3 U aktivnostima za nezavisnost i mir, odnosno za odbranu zemlje, tokom 1940. godi­ ne, aktivistkinje naprednog ženskog pokreta, u saradnji sa Crvenim krstom, organizovale su u mnogim mestima kurseve za dobrovoljne bolničarke. Žene, aktiviziraue u političkim akcijama u predvečerje Drugog svetskog rata, nisu zatečene do­ gađajima u Jugoslaviji. Kada je potpisan akt o pristupanju Jugoslavije Trojnom pa­ ktu, one su masovno učestvovale u demonstracijama protiv vlade Cvetković-Maček, i u velikim manifestacijama 27. m arta 1941. godine, kada je snažno i nedvosmis­ leno izražena spremnost naroda da se bori za svoju nezavisnost i slobodu. A po oku­ paciji zemlje žene su svoj rad prilagodile novoj situaciji. 1 Tokom 1940. godine u Jugoslaviji je vođeno oko 350 štrajkova. Zapaženi su naročito štrajkovi tek­ stilnih radnica i radnika i štrajkovi u duvanskoj industriji. * Na primer: u decembru 1939. godine vlada je donela propise o internaciji, pa je osnovala koncentra­ cione logore u Bileći, Lepoglavi i Smederevskoj Palanci, a u oktobru 1940. godine osnovala je i vojne koncentracione logore, što je izazvalo niz protesta i demonstracija u kojima su zapažene žene, sestre i majke interniranih. U septembru 1940. godine vlada je uredbom ograničila upis Jevreja na Univer­ zitet, ah uredba nije sprovedena zbog otpora studentkinja i studenata. - Desanka Protić-Hlušička, Studentkinjc i dom studentkinja u naprednom studentskom pokretu Beogradskog Univerziteta, u: Studentkinje Beogradskog Univerziteta u revolucionarnom pokretu, str. 61-81; isto, Ljubinka ĆirićBogetić, Bosa Milićević, str. 81-84. 1U španskom građanskom ratu (1936-1939) na strani španske republikanske vlade Narodnog fronta učestvovalo je oko 1.600 dobrovoljaca iz Jugoslavije. Posle poraza republikanske Španije, više od 1.000 Jugoslovena dobrovoljaca prešlo je 1939. godine u Francusku i tamo je zadržano u logorima, a jugoslovenska vlada nije im dozvolila povratak u zemlju. Stoga su njihove porodice, među kojima je bilo n a ­ više žena, pokrenule veliku javnu akciju za slanje pisama i paketa dobrovoljcima, kako bi im se izra­ zila solidarnost i pomoglo da prežive. Organizovale su takođe i akciju za prikupljanje potpisah za iyi'hov povratak u zemlju. Akcijama su se pridružile sve antifašističke snage, pa su one bile vrlo uspešne i masovne. Pod pritiskom javnosti jugoslovenska vlada je povukla svoju zabranu povratka dobrovolj­ cima, ah su ipak mnogi prilikom dolaska u zemlju bili pohapšeni, i zbog toga su se tražile druge mo­ gućnosti povratka. �ŽENE U RATU - ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA 1. Otpor okupatoru Jugoslavija je 6. aprila 1941. godine napadnuta od sila Osovine. Posle kra­ tkotrajnog rata, podeljena je i rasparčana između tadašnjih fašističkih zemalja Nemačke, Italije, Bugarske, Albanije i Mađarske. Aneksijom njenih teritorija pomerene su granice susednih zemalja; Nemci i Italijani sporazumno su stvorili us­ tašku Pavelićevu Nezavisnu Državu Hrvatsku; Srbiju je okupirala i njome upravlja­ la Nemačka, koja je u maju 1941. godine obrazovala komesarsku vladu policijskog funkcionera Milana Aćimovića, i već u avgustu iste godine zamenila je vladom „na­ rodnog spasa" kvislinga Milana Nedića. Svaka zemlja posebno takođe je bila razdeljena među raznim okupatorskim državama. Tako je Srbija podeljena između Ne­ mačke i Bugarske; Vojvodina je podeljena tako što je Banat pripao Nemačkoj, Ba­ čka i Baranja Mađarskoj, a Srem je sa Zemunom dodeljen Nezavisnoj Državi Hr­ vatskoj. Kosovo i Metohija podeljeni su između Nemačke, Bugarske i Velike Alba­ nije, odnosno Italije. Sandžak je pripao Italiji, ali na njegovoj teritoriji neprekidno su - osim partizana - dejstvovale ustaše, domobrani i proalbanska žandarmerija. Komadanjem Jugoslavije na razne okupacione i adm inistrativne oblasti, dovođe­ njem okupatorskog adm inistrativnog i policijskog aparata, uz zadržavanje gotovo nedirnutog aparata bivše Jugoslavije, okupatori su otpočeli svoju politiku odnarođavanja, raspirivanja šovinizma, nacionalne i verske mržnje. U tome su imah po­ dršku i pomoć reakcionara i kolaboracionista svih vrsta - u svim nacijama i nacio­ nalnim manjinama. Okupatori su računali da će, podelom zemlje i masovnim tero­ rom, učvrstiti svoju vlast i nesmetano koristiti materijalna dobra, kao i stanovništvo Jugoslavije za besplatnu radnu snagu na svojim gradilištima, ali i za rat na strani fašističkih sila. U takvoj situaciji Komunistička partija Jugoslavije nedvosmisleno je osudila razbijanje Jugoslavije, stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, raspiriva­ nje šovinizma i bratoubilačke borbe. Delujući kao jedinstvena jugoslovenska parti­ ja, ukazala je na puteve i perspektive borbe svih naroda Jugoslavije protiv okupa­ tora. U borbi za goli opstanak i za nacionalnu slobodu u prvi plan je isticala otpor svim oblicima izrabljivanja materijalnih i ljudskih potencijala naroda, borbu pro­ tiv raspirivanja nacionalne mržnje, a za stvaranje, očuvanje i učvršćenje, bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije u zajedničkoj borbi protiv zajedničkog neprijatelja. 2. Zene i priprem e za oružani otpor Pokret žena u Jugoslaviji nastao pre rata nastavio je rad i po okupaciji zem­ lje, s tim što je svom programu dodao i borbu protiv okupatora. Mada je hio zasno­ �131 van na istim programskim načelima, opšti nslovi borbe i otpora, i tradicije pokre­ ta uticali su na to daje on u pojedinim zemljama i pojedinim krajevima imao svoje specifičnosti, što se naročito ogledalo u načinu organizovanja i u neravnomernosti njegovog razvoja. Još pre početka oružanog ustanka žene u Srbiji često su samoinicijativno obavljale razne poslove. Tako su, na primer, prikupljale i skrivale oružje koje je os­ talo u magacinima Jugoslovenske vojske ili su ga vojnici bežeći ostavljali; sakuplja­ le su hranu i civilna odela i to doturale ratnim zarobljenicima, koje su okupatori u kolonama sprovodili u privremene logore i dalje za Nemačku i Italiju, pa su tako mnogima pomogle i da pobegnu. Takođe, pomagale su u smeštaju izbeglica, a nala­ zile su i načina da pruže svoju pomoć Jevrejima i Jevrejkama, koje je okupator, obeležene, pod stražom, koristio za raščišćavanje ruševina i druge prisilne radove, skri­ vale su i hranile ilegalce i ilegalke koje su progonile okupatorske vlasti. Nžgpre su se povezale i započele zajedničko organizovano delovanje članice KPJ, SKOJ-a i aktivistkinje predratnog ženskog, studentskog i omladinskog pokre­ ta. Još početkom maja 1941. godine, one u više gradova organizuju ilegalne tečaje­ ve za bolničarke i okupljaju žene u razne aktive za obavljanje određenih poslova, kao i u čitalačke, vaspitne i druge grupe, na čijim su se sastancima razjašnjavali ciljevi antifašističke borbe i sa njom povezane borbe za nacionalno oslobođenje i oslobođenje žene. U tim ženskim grupama razvijala se samosvest žena o njihovoj neophodnoj i dragocenoj ulozi u otporu okupatorima i kvislinzima, a istovremeno se ukazivalo na perspektive oslobođenja žena. O učešću žena Jugoslavije i Srbije u narodnooslobodilačkoj borbi postoji bo­ gata dokumentacija. U književnosti, publicistici, memoarskoj građi, biografskim i drugim edicijama, i u mnogobrojnim arhivama, sadržane su dramatične istorije o životima, borbi i stradanjima desetina hiljada običnih žena. Iz celine narodnooslobodilačke borbe sa svim njenim oblicima i specifičnostima žene se ne mogu izdvo­ jiti, one su njen nerazdvojan deo. Posebno iskazivanje učešća žena u ratu nema za cilj da žene izdvaja, nego da ukaže koliki je značaj u izuzetno teškim ratnim uslovima imao jedan masovni ženski pokret u ostvarivanju opštih ciljeva NOB-a, i koliko je uspeo da očuva svoj autonomni identitet i da istovremeno te ciljeve upotpuni svo­ jom aktivnošću na pitanjima oslobođenja žene. Rukovodstva Komunističke partije i Saveza komunističke omladine smatra­ li su daje preduslov za uspešno organizovanje i širenje ustanka brojno i organiza­ ciono jačanje partijskih i skojevskih organizacija, obezbeđenje sigurnih veza i organizovanje ilegalne tehnike. Sektaštvo prema ženama, karakteristično za mnoge sre­ dine, savlađivano je pred ustanak i kasnije u toku ustanka nastojanjima rukovod­ stava da se u skojevske i partijske organizacije primi što više žena i devojaka aktiv­ nih u predratnom omladinskom i ženskom pokretu. Pored primanja novih članova i članica i formiranja novih organizacija, gotovo sva rukovodstva KPJ i SKOJ-a, pa tako i ona u Srbiji, Vojvodini i na Kosovu, u toku 1941. godine i kasnije, u svoj sastav uključivala su devojke i žene, što je pre rata bio gotovo izuzetak. One su če­ sto bile i sekretarke partijskih ćelija i skojevskih rukovodstava, a bile su članice u gotovo svim mesnim, reonskim, okružnim i oblasnim komitetima. Za Srbiju je karak­ teristično da su žene često bile sekretarke partijskih poverenstava u krajevima gde jos nije bila formirana partijska organizacija i njihov je zadatak bio daje oforme. Za vreme rata, posle gubljenja slobodnih teritorija ili posle velikih hapšenja u okupiranim �132 gradovima, ženama je poveravan zadatak da povežu preostale članove KPJ i da pono­ vo uspostave organizaciju (Beograd, Kraljevo, VaJjevo, Niš, moravski srez i dr). Tokom jula 1941. godine u svim jugoslovenskim zemljama, a u oktobru i u Makedoniji, izbio je oružani ustanak. U svim delovima Jugoslavije formirani su manji ili veći partizanski odredi, a postojale su manje ili veće oslobođene i poluoslobođene teritorije. U leto i jesen 1941. najbrojniji partizanski odredi nalaze se u Srbiji. Oni drže najveću oslobođenu teritoriju sa nekoliko oslobođenih gradova u Mačvi, Posavini, Šumadiji i zapadnoj Srbiji, povezanu sa poluoslobođenim i oslobo­ đenim teritorijama Sandžaka, istočne Bosne, istočne Hercegovine i Crne Gore. Us­ tankom je, preko Glavnog štaba narodnooslobodilačkih odreda Jugoslavije, ruko­ vodio CK KPJ. U septembru Glavni štab iz Beograda prelazi na oslobođenu teri­ toriju u zapadnoj Srbiji, i uskoro nastavlja da deluje pod imenom Vrhovni štab na­ rodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije. Od oktobra do 29. novembra 1941. godine boravio je u oslobođenom Užicu. Kao novi organi vlasti osnovani su narodnooslobodilački odbori (NOO) i Glavni narodnooslobodilački odbor za Srbiju. Na oslobođenoj teritoriji, 1941. godine, svojim radom su se isticale članice partijskih i skojevskih rukovodstava i druge politički iskusnije žene koje su izbegle iz gradova i radile na stvaranju partijskih i skojevskih organizacija ili na organizovanju žena. One su bile stacionirane uz odgovarajuće organe vlasti ili uz bolnice i odrede, u kojima su bile podvrgnute vojnoj disciplini, ali su samo ponegde bile uniformisane i naoružane. Krstarile su selima, okupljale i organizovale žene, omladin­ ke i omladince, širile krug novih i mlađih aktivistkinja. Pored političkog rada, one su istovremeno bile i prve borkinje u partizanskim odredima, bolničarke i lekarke. Predratne aktivistkinje ženskog pokreta su tako nastavile da se, uz druge obaveze koje su prihvatale, bave i organizovanjem žena. Sve vreme rata, taj rad bio je njihova stalna preokupacija, bez obzira kojim su se drugim aktivnostima ba­ vile i na kojoj funkciji su bile. Uporedo sa početkom ustanka u mnogim gradovima - a naročito u Beogra­ du - formirane su udarne grupe za diverzije i sabotaže, u kojima su se isticale i broj­ ne omladinke. One su učestvovale u deljenju letaka, pisanju parola na javnim mestima, paljenju okupatorske štampe, u otmicama, odnosno oslobađanju uhapšenih pri­ padnika Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i u drugim akcijama i diverzijama. Neposredno nakon okupacije vodstvo ustanka - Centralni, kao i Pokrajin­ ski komitet KPJ za Srbiju - izgradilo je kurirsku mrežu preko koje se jedino mogla održavati veza sa organizacijama u drugim krajevima Jugoslavjje, kao i sa organi­ zacijama i odredima na teritoriji Srbije. Isto tako, okupatorskoj štampi suprotsta­ vilo je svoju tehniku - mrežu ilegalnih štamparija, punktove za slušanje i umnoža­ vanje radio-vesti savezničkih zemalja i radio-stanice Slobodna Jugoslavija i punk­ tova iz kojih se rasturao štampani materijal.1 Ove štamparije i punktovi delovali su sve vreme rata na okupiranim teri­ torijama i obično su se nalazili u teskobnim podzemnim prostorima. Svaka štamPodaci o učešću žena u Narodnooslobodilačkom pokretu u Srbiji uzeti su iz knjiga: Žene Srbije u NOB, Beograd 1975; Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd 1976; Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Beograd 1988. Sve tri knjige uradile su grupe autorki i auto­ ra. Korišćene su i publikacije: Spiro Lagator i Milorad Čukić, Partizanke Prve proleterske, Beograd 1967; Partizanke Pete proleterske crnogorske brigade, Beograd 1987; Obrad Egić, Žene borci Druge proleterske dalmatinske narodnooslobodilačke brigade, Zadar 1983. �133 parija, svaki punkt, i oni u Beogradu i u drugim gradovima i selima na teritoriji Srbije, ima svoju uzbudljivu priču i gotovo u svakoj od njih radile su i žene. Primera radi: učiteljica Milica Jovanović (24 godine) i studentkinja farmacije Jovanka Popović (23 godine) radile su u tehnici Kosmajskog odreda. Slušale su i uređivale, a zatim na šapirografu umnožavale vesti i list Kosmajski borac. Živele su i radile prvo u bunkeru ispod tora za ovce, zatim u vinogradu, gde je prokišnjavalo, pa su preseljene u - grobnicu. Bilo im je neprijatno zbog mesta na kojem su se nalazile, ah im je taj smeštaj bio ugodniji jer je bio prostraniji, suv, čist, betoniran. Odatle se moralo bežati, pa su preseljene u gotovo ugodan prostor - u jedan ambar sa duplim zidovima - iznad zemlje. Ah ne zadugo, morale su, pred opasnošću da ne budu ot­ krivene, ponovo pod zemlju. Vezu sa njima održavao je samo jedan partizan, dono­ sio im je hranu i materijal za štampanje i odnosio odštampano. Iz zagušljivih skrovišta izlazile su samo onda kada su preseljavane. Živele su i radile uz svetlost karbituše, a osećale su se kao u mišolovci. Imale su dve bombe - da ih upotrebe ako budu otkrivene. H rana im je bila suva - sir i proja, ponekad pasulj - pa su stalno bile gladne. Ležsg se sastojao od ubuđale slamarice na nogarama, a sanje bio buni­ lo i košmar. Nemci i četnici znah su da postoje i tražili su ih. Dok su bile u poslednjem skrovištu, oni su šesnaest dana pretraživah teren oko njih, tako da je njiho­ va partizanska veza za to vreme samo jednom uspela da im dobaci nešto hrane. Njihovi progonitelji dolazili su čak iznad bunkera, a one - pregladnele i zanemele - iščekivale šta će se desiti. Otišh su - nisu ih otkrili. U avgustu 1944. godine, nakon devet meseci boravka pod zemljom, prvi put su danju izašle iz bunkera i shvatile da su zaboravile kako izgleda svet, kakve su mu boje, kako mirišu vazduh i cveće.1 U poslove tehnike spadalo je i obezbeđenje skrovišta, mesta za skladištenje, deponovanje i distribuciju lekova i sanitetskog materijala, kao i oružja. Tehnika je obezbeđivala i smeštaj za ilegalne radnike i za ranjenike. Na svim poslovima kurirske službe i tehnike, angažovan je veliki broj žena, jer su one u okupiranim gradovima bile manje poznate policiji, pa su se zato lakše kretale. Lakše su se mogle prerušiti, a manje upadljivo je delovalo kada su one no­ sile torbe sa namirnicama, kante za mast i ulje, ih kada su vozile decu u kohcima u kojima su prenosile propagandni i drugi materijal, a često i oružje. Živele su uglav­ nom u dubokoj izolovanosti i ilegalnosti, često pod tuđim imenom, putovale po slo­ bodnoj i okupiranoj teritoriji, pratile ilegalce i prenosile poruke i materijal. Morale su se snalaziti u nepredviđenim situacijama, ako se veza slučajno izgubi ipak pro­ nalaziti ljude kojima se poruke nose. Morale su iz beči hčne pretrese, blokade i kon­ trolu policije. U sehma, o bunkerima ih bazama u kojima je bila smeštena tehnika ih u ko­ jima su se krili ilegalci ih ranjenici, a kojih je bilo vrlo mnogo, naročito u Bačkoj i Banatu, gotovo isključivo su brinule žene - obične visprene i snalažljive seljanke, do­ maćice. One su bile kurirke ilegalcima koji su se u njima krili, negovateljice bolesnim i ranjenim, njihove hraniteljice i njihovo obezbeđenje. Često se na njih posumnjalo da kriju partizane, hvatane su, maltretirane, ucenjivane su životima njihove dece. Gotovo sve one koje su uhvaćene na ovim poslovima osuđene su na smrt, kao i muškarci, a mnoge seljanke su, ne odajući ništa, na pragu svoje kuće maltre­ tirane i na svirep način ubijane, neretko zajedno sa svojom nejakom decom. Istiniti redovi (zabeležena autentična priča Milice Jovanović), Zora 1951, br. 72, str. 3 i 4. �134 Da bi sprečili svaki otpor, već sredinom maja 1941. godine, uz pomoć obnovijenog državnog domaćeg aparata, okupatori su počeli da primenjuju represivne i zastrašujuće mere.1Ove mere, naravno, nisu mimoišle ni žene. Tako je u Srbiji u tzv. preventivnom hapšenju uhapšeno nekoliko desetina aktivistkinja predratne Omladinske sekcije Ženskog pokreta. One su bile i prve žene zatvorenice logora na Banjici, gde su, sredinom jula, prebačene iz beogradskog zatvora. To su: Mitra Mitrović, prva predsednica Omladinske sekcije Ženskog pokreta, Stojanka Mihajlović, Slobodanka-Boba Đorđević, Jelena Matić, sve iz Beograda, i Zdravka Vučković iz Niša. Simulirajući bolest, M itra Mitrović i, nešto kasnije, Slobodanka Boba Đorđević uspele su da budu prebačene u zatvoreničku bolnicu u Vidinskoj ulici, gde su na lečenju zatekle i druge aktivistkinje ženskog pokreta: Veru Gucunju-Vrebalov, Ljubicu Srzentić, Veru Lazović, N atu Hadžić, dr Juliju Marić i Ivanku Nedić. Iz bolnice su uspele da pobegnu Mitra, N ata i Vera Gucunja, uz pomoć beogradske partijske organizacije, a ostale su vraćene na Banjicu odakle su kasnije puštene. Tokom leta i jeseni u logor na Banjici dovođene su nove grupe aktivistkinja. Sve su one uglavnom bile članice K PJ i SKOJ-a. Prva grupa od dvadeset žena, za­ točenica banjičkog logora izvedena je na streljanje 19. septembra 1941. godine: ra­ dnice - Rašela Baruh-Simić, Ljubica Velebit, M arijana Gregoran, Fatima Pejović, Juliška Salaj, Milica Mihajlica, Vasilija Cica Stamenković, Nevenka Zeković, Stana Radišić i Leposava Smiljanić; studentkinje - Marija Pajić, Neli Sende-Popović i suplentkinje - Anđa Kustudić-Živanović i Jovanka Radaković; činovnice - Cvijeta Milošević, Ljubica Srzentić i Danica Cvetković; domaćice - Zorka Stokić, SmiJja Višnjevac i Zora Durjanov. Novo streljanje obavljeno je 17. oktobra 1941. godine. Među dvesta „komunista i Jevreja“ streljano je sedam žena.2 3. Organizovanje žena - definisanje njihovih ciljeva i zadataka Osim učešća žena u radu na organizovanju ustanka i u radu tehnike, već prve ratne godine, na osnovu opštih ciljeva Narodnooslobodilačkog pokreta, pro­ grama naprednog ženskog pokreta i svakodnevne prakse NOP-a i samih žena, isLVeć krajem aprila nemačke komande objavljivale su svoja naređenja o uzimanju i streljanju talaca. U maju 1941. godine u jednoj naredbi je izričito rečeno da će se za jednog ubijenog Nemca streljati ili obesiti 100 Srba. - U junu su izvršena „preventivna hapšenja" većeg broja građana. Streljano je više građana kod kojih je nađeno oružje i onih koji su zatečeni u njihovoj blizini; uz pomoć domaće policije, u julu su u mnogim gradovima hapšene čitave grupe građana, koji su masovno odvođeni u zatvore i logore; 5. jula osnovan je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, a nešto kasnije logori su formirani na Sajmištu u Beogradu, zatim u Nišu, Šapcu, Velikom Bečkereku, Bačkoj Topoli, i dr; u avgustu je u nekoliko sela u Mačvi streljano ili obešeno stotine seljaka, njihovi domovi su pljačkam a kuće paljene; u Beogradu, Kragujevcu i Šapcu su polovinom avgusta okupatori obesili na javnim mestima, radi posebnog zastrašivanja, sedamnaest već streljanih građana; u Sremu, Bačkoj i Banatu, kao i na Kosovu, tamošnji okupatori vršili su slična zlodela, naročito prema srpskom, odnosno crno­ gorskom stanovništvu, Jevrejima i Ciganima. Sa tih teritorija proterani su skoro svi kolonisti. x Od formiranja logora na Banjici do njegovog rasformiranja (5. jula 1941-3. oktobra 1944) kroz njega je, prema sačuvanim knjigama Banjičkog logora (u koje, kao što je poznato, nisu ubeleženi svi zato­ čenici) prošlo oko 3.000 žena, od kojih je streljano više od 500. Uglavnom su to bile aktivistkinje iz gradova i sela koje su hapšene zbog svog rada, a manjim delom žene-taoci. Kao taoci uzimane su najviše žene sa sela: majke, sestre i žene boraca ili suradnika NOP-a, koje su i same učestvovale u radu za NOE �135 kristalisali su se opšti ciljevi i zadaci žena u ratu, koji su podrazumevali i borbu za emancipaciju žena. U prvom redu ti zadaci su bili svakovrsni rad i pomoć vojsci, rukovodstvima Narodnooslobodilačkog fonda (NOF) i narodnooslobodilačkih od­ bora (NOO). Drugi, ne manje važan zadatak bio je rad na političkom i kulturnom uzdizanju žena kako bi postale svesne sebe, svojih vrednosti i mogućnosti kao i svo­ jih prava na društvenu jednakost sa muškarcima. Tako je celokupan rad žena na pomoći vojsci i NOO praćen stalnim političkim skupovima žena i njihovim kulturno-prosvetnim aktivnostima. Snabdevanje partizanskih odreda hranom, odećom i obućom, partizanskih bolnica opremom, lekovima i sanitetskim materijalom, lečenje ranjenika, održava­ nje higijene, prenošenje sanitetskog materijala, oružja i municije, sabiranje letine i mnogi drugi poslovi mogli su se obaviti samo uz masovno učestvovanje žena. Sto­ ga, još od formiranja prvih partizanskih odreda, organizovanje i privlačenje žena iz svih slojeva u narodnooslobodilački pokret bio je jedan od prvorazrednih zadata­ ka. Na posebnim sastancima i konferencijama žena, na aktivima žena u selima i u oslobođenim gradovima, one su osnivale odbore za pomoć vojsci, grupe i aktive za obavljanje raznih poslova. Te grupe i aktivi žena, sarađujući sa narodnooslobodilačkim odborima i Narodnooslobodilačkim fondom, organizovale su sabirne akci­ je, i gotovo u potpunosti snabdevale vojsku hranom i odećom i preuzele brigu o bol­ nicama, ranjenicima i deci bez roditelja.1 U krajevima u kojima je izbio masovni oružani ustanak na prelima i poselima seljanke su prele i plele toplu odeću za partizane. Takođe, one su zajedno sa ženama iz grada organizovale i radionice za izradu odeće i rublja. Pri partizanskim odredima u zapadnoj Srbiji organizovano je nekoliko takvih radionica. Žene koje su u njima radile bile su odvojene od svojih domova, i polagale su zakletvu kao i borci. U oslobođenom Užicu žene i omladinke dobrovoljno su radile u tkačnici i u fabrici oružja, i brinule su za organizaciju života u Domu za decu-izbeglice. U vi­ še mesta žene su organizovale javne kuhinje i menze. U septembru 1941. narod Mačve - uglavnom su to bile upravo žene i devojke - izvlačio je stoku i žito u planin­ ske predele, što je kasnije poslužilo za prehranu naroda i vojske. 4. Žene u vojnom sanitetu i žene borkinje U leto 1941. godine i u Srbiji je, kao i u drugim krajevima, počelo formiranje partizanske sanitetske službe. U odredima žena-bolničarki gotovo da nema. Dodu­ še, u prvim borbama koje su se tada vodile i koje nisu bile većeg obima, ni ranjeni­ ka nije bilo mnogo. Ali, kasnije ranjenika je sve više i na slobodnim teritorijama formiraju se partizanske bolnice i ambulante koje služe i za lečenje lokalnog sta­ novništva. Od prvih dana njihovog osnivanja u njima su radile lekarke, studentkinje medicine i druge žene koje su pred rat ili u početku okupacije završile tečajeve za dobrovoljne bolničarke. U vojnim jedinicama osnovana je sanitetska služba za izvlačenje ranjenika iz borbe i za pružanje prve pomoći. Ovu službu obavljale su u ‘ Zadaci odbora Narodnooslobodilačkog fonda nisu bili dovoljno izdiferencirani. Kasnije se kao poli­ tička osnova nove vlasti osnivqju odbori Narodnooslobodilačkog fronta, a odbori NO fonda se gase. �136 većini žene i devojke. One su se brinule i o kolektivnoj i ličnoj higijeni boraca i borkinja. U Jugoslaviji je u NOB-u dobrovoljno učestvovalo oko 150 lekarki, ne raču­ najući one koje su se u vojni sanitet uključile po oslobođenju pojedinih krajeva. Već 1941. godine partizanima je prišlo trideset i sedam lekarki, od toga u Srbiji šesna­ est. U Crnoj Gori 1941. godine u partizane su stupile još tri lekarke iz Srbije. Goto­ vo sve one su pred rat bile učesnice ženskog pokreta. Pored rada u bolnicama, one su održavale sanitetske tečajeve za omladinke, i tako postepeno uvećavale broj do­ brovoljnih bolničarki. Od prvih lekarki iz Srbije koje su u Srbiji i Crnoj Gori stupile u narodnooslobodilačku borbu pet njih su, krajem 1941. i početkom 1942. godine, uhvatili i ubili četnici, tri su uhvaćene i sa Banjice izvedene na streljanje, jedna je zbog svog rada streljana prilikom masovnog streljanja u Kraljevu. Ostale su sa je­ dinicama prešle u Bosnu, i četiri su kasnije poginule. Preživelo ih je samo šest. To­ kom četiri godine rata ubijeno je ili poginulo 28 lekarki. U NOB ih je 1942. godine stupilo 13, od toga u Srbiji četiri (od kojih je jedna poginula). U bolnicama okupi­ ranih gradova, 1942. i 1943. godine, više lekarki je pomagalo partizane i ilegalno lečilo ranjenike, pa ih je prilikom oslobođenja pojedinih gradova u Srbiji, 1944, u vojni sanitet dobrovoljno stupilo oko trideset, a 1945. još petnaest (u Jugoslaviji u Narodnooslobodilačku vojsku tokom te dve godine stupile su 94 lekarke). Njima su poveravane odgovorne dužnosti u vojnim jedinicama i u vojnim bolnicama: referentkinje saniteta, šefice hirurških ekipa, upravnice bolničkih odeljenja ili vojnih bolnica i dr. Dobijale su i odgovarajuće činove - prema funkcijama koje su vršile, među njima i više činove majora, potpukovnika i pukovnika.1 Više hiljada žena u ratu su bile dobrovoljne bolničarke u vodovima, četama, partizanskim bolnicama, kao u i am bulantam a na oslobođenoj teritoriji. Među nji­ ma je bilo dosta studentkinja i učenica koje su se, zajedno sa mladim seljankama, na neprekidno održavanim tečajevima osposobljavale za dobrovoljne bolničarke. Znanja su upotpunjavale u praksi uz iskusne lekarke i lekare, ili su, pak, ograniče­ no znanje nadomeštale svojim požrtvovanjem, nesebičnošću, odgovornošću i hu­ manizmom. Izneti sa bojišta ranjenog druga ili drugaricu i odmah im ukazati po­ trebnu pomoć po cenu vlastitog života bio je vrhovni zakon za ove, u ogromnoj ve­ ćini veoma mlade devojke. U četama, njihov zadatak bio je da se brinu i o kolektiv­ noj i o ličnoj higijeni. Održavanju lične higijene, čistoće i urednosti odeće i obuće, iskorenjivanju vaški, uređenju okoline logora, kopanju poljskih klozeta, snabdevanju vodom, redu i čistoći mesta gde se pripremala hrana u većini vojnih jedinica pridavala se izuzetna pažnja. Zasluga je umnogome ovih mladih devojaka što su umele da u kolektiv u kojem su delovale i u sela u kojima su jedinice boravile upor­ no unose osnovna pravila higijene, što je doprinelo suzbijanju zaraznih bolesti, na­ ročito pegavog i trbušnog tifusa i dizenterije. Osim toga, lična urednost i pristojan izgled boraca i borkinja ulivao im je osećanje dostojanstva i samopoštovanja. Kao i lekarke, i iskusnije bolničarke su mogle postati referentkinje saniteta i obavljati i druge organizatorske funkcije u vojnim jedinicama i bolnicama. Prema funkcija­ ma koje su obavljale takođe su dobijale odgovarajuće činove. Već u prvoj naredbi LVera S. Gavrilović, n. d, str. 106-168. Prof. dr Roza Papo iz Sarajeva (u borbi od 1941. godine) ostala je i posle rata na raznim rukovodećim dužnostima u vojnom sanitetu i unapređena je, kao do sada jedina žena, u čin general-majora. �137 Vrhovnog štaba NOV i POJ iz 1942. godine o ustanovljenju i dodeljivanju činova, činove je dobilo sedamnaest žena i to od zastavnika, za bolničarke do potpukovni­ ka, za referentkinju saniteta divizije.1 Na samom početku ustanka u Srbiji nije bilo većeg uključivanja žena u od­ rede, jer to tadašnji uslovi nisu iziskivali. U osnivanju i rukovođenju prvim parti­ zanskim odredima učestvovalo je i nekoliko žena, uglavnom članica partijskih ru ­ kovodstava. Odredi su bili brojni, u njima je bilo mnogo vojnički neobučenih omladinaca, a nisu imali ni dovoljno naoružanja, pa se pitanje njihovog brojnog jačanja nije posebno postavljalo. Ali u rukovodećim telima ustankom bilo je kolebanja u pogledu primary a žena u vojne jedinice, i u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije. 0 tome svedoči i pismo instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju iz šabačkog okruga i odgovor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Na pitanje da li se i žene mogu primati u odrede kao borci, Pokrajinski komitet odgovara da one „mo­ gu odlično koristiti u odredima, ne samo na drugom poslu, nego ako treba i s pu­ škom u ruci. Ali bi sada bilo pogrešno izvući iz grada sve drugarice, a naročito one nekompromitovane i poslati u šumu. Svaku ženu kojoj ne preti opasnost hapšenja 1 slično treba ostaviti u gradu radi održavanja veza, ne samo između vas samih, nego između vas i nas. Kompromitovane privući bliže partizanima i upotrebiti ih za kurirsku službu, negu bolesnika i ranjenika; po seoskim kućama, preobučene u seljačko odelo, one mogu uspešno obavljati pomenute zadatke“. Dilema, dakle, nije razrešena - ipak ženama ostaje kurirska služba, tehnika i sanitet kao glavno zani­ manje u NOB. Kolebanja su načelno otklonjena odlukom rukovodstva ustanka da se i žene primaju u odrede, ne samo kao bolničarke već i kao borkinje. O tome je Tito pisao Edvardu Kardelju i Loli Ribani: „Pošto sve više ima zahteva od žena da idu u odrede, mi smo rešili da se one primaju u odrede, ne samo kao bolničarke, već kao borci. Bila bi prava sramota za nas da onemogućimo ženama da se i one s puškom u ruci bore za narodno oslobođenje*4 Ali i tada, kao i kasnije, žene su sa­ .2 mo dobrovoljno mogle stupiti u vojsku, nisu mogle biti mobilisane,' osim izuzetno, pred kraj rata, kao stmčnjakinje, što protvrđuju akti o mobilizaciji. Krajem septembra 1941. godine otpočeli su nemački napadi na oslobođenu teritoriju u Srbiji, čiji je cilj bio uništenje partizanskog pokreta. Pored vojnih dejstava, uz pomoć domaćih kvislinga, Nemci su sprovodili mnoge represalije i akcije odmazde.3 Pred naletom Nemaca i kvislinga, posle dvomesečnih borbi, odredi su bih prinuđeni na povlačenje iz zapadne Srbije i iz Užica u Sandžak. Takođe, evakuisane su bolnice, partizanske radionice i mnoge porodice boraca i pripadnika NOP-a, 1 Posle rata mnoge su ostale u vojnom sanitetu, a druge su se zapošljavale u civilnim bolnicama i dru­ gim zdravstvenim ustanovama, pa su doškolovanjem upotpunjavale svoja stručna znanja. Neposre­ dno posle rata u velikom broju nastavile su da rade na otklanjahu posledica rata. Angažovale su se u prikupljanju dece palih boraca, njihovom lečenju od zaraznih bolesti, nezi, ishrani i sm ešthu. Isto tako, radile su u zdravstvenim ekipama za asanaciju pojedinih naselja, i si. U svoj rad unosile su požrtvovanje i humanost - osobine koje su tokom rata razvile. z Titovo pismo Edvardu Kardelju i Loli Ribaru od 23. februara 1942; u: Sabrana djela, Tom deveti, str. 32. U Mačvi je krajem septembra streljano 7.000, a u logore oterano 22.000 stanovnika, popaljeno je i opljačkano više sela; u Kraljevu je 20. oktobra streljano oko 5.000, a dan kasnije u Kragujevcu 7.000 građana od 15 do 60 godina; u Beogradu je do 30. oktobra streljano 6.750 građana. U mačvanskim selima pobijeno je oko 300 žena. �138 a među njima je bilo i mnogo žena. Okupatorima i kvislinzima, u napadima na par­ tizane, pridružili su se i četnici Draže Mihailovića i oni su, prilikom povlačenja, za­ robili i pobili više žena, naročito one koje su se povlačile sa partizanskim bolnica­ ma. Sa odredima u Sandžak je prešlo preko sto žena. Deo njih je vraćen u Srbiju na ilegalni rad, gde su, neposredno po povratku ili kasnije, stradale. One koje su ostale većinom su bile raspoređene na razne dužnosti u partijskim organizacija­ ma, vojnopozadinskim organima u Sandžaku i u novoformiranu partizansku bol­ nicu u Novoj Varoši. U Prvoj proleterskoj brigadi, prilikom njenog osnivanja u decembru 1941. godine, u stroju je bilo 85 žena, od toga oko četrdeset iz Srbije. Nešto kasnije u Dru­ gu proletersku brigadu stupilo je oko dvadeset žena iz Srbije. U ove dve, kao i u druge tri proleterske brigade - formirane do polovine 1942. godine - žene su već prihvaćene, i kao borkinje osećale su se ravnopravne sa muškarcima. Birane su za sekretarke skojevskih aktiva u vodovima i u skojevska rukovodstva u četama, bataljonima i brigadama i na vojno-političke dužnosti: vodne delegate, političke ko­ mesare i zamenike političkih komesara u komandama četa, bataljona i brigada1 , za referente saniteta u komandama i štabovima svih nivoa. U toku 1942. godine, i kasnije, u Jugoslaviji je formirano više udarnih brigada i divizija. Istovremeno, pri štabovima brigada i u Centralnoj bolnici, a zatim 1944, pri štabovima divizija, osnovana su posebna politička odeljenja - politodeli, koji su bili odgovorni za poli­ tički, kulturno-prosvetni, partijski i omladinski rad u brigadi odnosno u diviziji. Na svim ovim funkcijama bio je zapažen broj devojaka i žena, a od osnivanja politodela do kraja rata njima je rukovodilo nekoliko žena. I druge razne službe pri šta­ bovima, uključujući i štabove divizija, korpusa, glavne i Vrhovni štab, bile su dostu­ pne ženama - u nekim jednako kao i muškarcima. Za čisto vojne funkcije žene nisu pokazivale gotovo nikakav interes, pa su na tim funkcijama bile izuzetak. Nekoli­ ko njih bile su vodnici, češće desetari, izuzetno komandiri četa, a koliko je pozna­ to, samo jedna žena je bila na položaju komandata bataljona - Jana DragojlovićBogićević u Trećoj vojvođanskoj brigadi. Partizanski odredi na istoku i jugu Srbije su se održali sve vreme rata i uz neprekidne borbe i teror uspevali da šire oslobođenu teritoriju. Odredi su se tokom 1943. godine obnavljali i u drugim krajevima Srbije, pa se početkom 1943. godine u Vojvodini, a od druge polovine iste godine i u Srbiji formiraju brigade i divizije i u njih je stupa veliki broj žena, naročito omladinki. Za način učešća mlađih aktivistkinja predratnog ženskog pokreta u NOB indikativna je fotografija prvih stanarki novog Doma studentkinja u Beogradu iz 1936. godine (str. 201). U Dom su bile primijene sve studentkinje koje su se prijavi­ le. Od njih dvadeset četiri koje su na fotografiji (neke su u međuvremenu diplomi­ rale i zaposlile se), njih jedanaest su bile aktivistkinje u ženskom pokretu i kasni­ je učesnice u NOB, od kojih je pet u ratu izgubilo život. Tako je Dragica Petrov (J^jce 1916-Beograd 1942), suplentkinja, jedna od osnivačica Ženskog pokreta u Vršcu, 1 Komande i štabovi u svom sastavu su imali članove odgovorne za politički rad - političke delegate u vodovima, a političke komesare, zamenike političkih komesara i sekretare SKOJ-a u četnim koman­ dama i višim štabovima. Delegati i komesari su se bavili političkom i kulturnom edukacijom boraca, a zamenici političkih komesara su bili sekretari partijskih organizacija u odgovarajućim vojnim for­ macijama. Svi oni su se brinuli i za izgradnju moralno-političkog lika borca, kao i za sireiye ideja NOP-a u narodu. �139 uhapšena 1941. kao članica OKKPJ za južni Banat, odgovorna za tehniku, uguše­ na u gasnom automobilu. Neda Božinović, dipl. pravnica je kao članica OK KPJ za Nikšić učestvovala 1941. godine u organizovanju žena a kasnije je bila na politič­ kim funkcijama u vojnim jedinicama - pred kraj rata rukovodila je politodelom di­ vizije. Olga Nakić, suplentkinja je u Sarajevu radila u tehnici Pokrajinskog komite­ ta KPJ za BiH; uhapšena je i oterana u radni logor u Nemačku; po izlasku iz logo­ ra bila je borkinja, a zatim šifrantkinja u Štabu divizije. Zdenka Šegvić, student­ kinja filozofije, članica opštinskog komiteta u Splitu uhapšena je i internirana u Italiju; po kapitulaciji Italije bila je komesar korpusne bolnice, zatim članica politodela divizije. Vidosava Jauković, profesorka, aktivna je u organizovanju žena i omladine i članica je prvog Glavnog odbora AFŽ-a za Crnu Goru i Boku. Radmila Šubakić (Gruža 1918-Brezovica, Valjevo 1942), studentkinja filozofije, bila je bor­ kinja Kragujevačkog odreda; posle povlačenja partizana za Sandžak vraćena je na rad u Srbiju; u putu je promrzla i kao nepokretna je zarobljena, mučena i ubije­ na. Irina Kopčanski, studentkinja filozofije, uhapšena je 1941. godine kao članica SKOJ-a i ostala u zatvoru do 1944; borkinja u Četvrtoj vojvođanskoj brigadi. Vasilija Kostić (Župa, Nikšić 1916-Podgorica 1942), suplentkinja, uhapšena je u julu 1941. i odvedena u italijanski logor u Kavaji (Albanija); svojim radom i držanjem stekla je među ženama u logoru nepodeljene simpatije i autoritet; vraćena je u Podgoricu da bi bila streljana; dostojanstveno je izašla na streljauje. Mileva Kastratović, profesorka, bila je 1941. godine u Beranama delegatkinja na skupštini za izbor prvog narodnooslobodilačkog odbora; zarobljena je kao borkinja Goraškog odreda i odvedena u logor u Italiju, odakle je pobegla 1943. godine i preko Austrije stigla u Sloveniju, gde je bila odgovorna za partijski rad u jednom bataljonu. Mila Dimić, (Beograd *-Beograd 1942), glumica i književnica, upraviteljica Doma, odmah po hapšenju tako je prebijena daje posle nekoliko dana umrla, ne dolazeći svesti. Leposava Mihailović (Kragujevac 1912-Beograd 1943) inženjerka, uhapšena je kao sekretarka partijske organizacije u fabrici šećera u Beogradu i streljana maja 1943. godine. Svi autori koji su pisali o ženama-borkinjama, lekarkama i dobrovoljnim bolničarkama u Narodnooslobodilačkoj vojsci - naročito njihovi ratni komandan­ ti - ističu njihove osobine: požrtvovanje, neustrašivost, izdržljivost, snalažljivost, odanost, skromnost, osećajnost i humanost. Zapazili su da su žene svoja osećanja nakon ličnih doživljenih tragedija, pored ravnopravnog učešća u borbama, usmeravale na aktivnosti za visoke etičke partizanske principe i da su tako u praksi unosile humanost u svakodnevni život i rad vojnih jedinica. Zapaženo je i to da su se na određeni način homogenizirale u aktivnostima za ravnopravnost žena. Ne­ zavisno od funkcije, stepena obrazovanja, socijalnog porekla, one su se same, u borbi, u zajedničkom neprekidnom životu i radu, na svom iskustvu, oslobađale predrasuda o svom potčinjenom društvenom i ličnom položaju. Svoja saznanja pre­ nosile su u sredine u kojima su njihove jedinice boravile. Bile su neumorne u orga­ nizovanju kulturno-prosvetnih priredbi, raznih predavanja, pomaganju teritori­ jalnim odborima žena u njihovom radu, kao i u organizovanju novih odbora i širih skupova žena. Sa organizacijama žena ostvarivale su međusobnu saradnju na obo­ stranu korist. Svojom borbom i ponašanjem služile su kao primer za ugled, i za njima su u vojne jedinice stalno dobrovoljno dolazile nove žene, naročito omladin­ ke. �140 U Srbiji su uslovi borbe bili takvi da su žene u odredima koji su opstali, više nego u drugim krajevima, radile na organizovanju žena na terenu. U manjim i ve­ ćim neprijateljskim ofanzivama češće su bivale izložene zarobljavanju, tako da su ginule ne samo u borbama već su ih kao zarobljenice mučili i ubijali pripadnici ra­ znih policijskih i vojnih formacija okupatora i domaćih kvislinga, a nisu mnogo za­ ostajali ni četnici i njihove crne trojke... Tek po osnivanju novih brigada, žene u Vojvodini, početkom, i u Srbiji, kra­ jem 1943. godine, masovnije su prisutne u vojnim jedinicama kao sanitetsko osoblje i kao borkinje. Njihov položaj i aktivnosti ne razlikuju se od položaja i aktivnosti žena u ranije osnovanim brigadama. Iz proleterskih, ranije osnovanih udarnih brigada, stotine boraca odlazilo je u novoformirane brigade na rukovodeće vojne, političke, partijske i skojevske funkcije, kao i na rukovodeće funkcije u sanitetu. Odlazili su i u teritorijalna ruko­ vodstva SKOJ-a i Partije. Među njima je bio i veći broj žena. Samo iz Prve proleter­ ske brigade u druge jedinice na rukovodeća m esta otišlo je oko trista žena. 5. Stradanja žena u Srbiji Kriza ustanka u 1942. godini, povlačenje i osipanje odreda, gubljenje slobo­ dnih teritorija u ceiini ili delimično, kao i neprekinuti teror okupatora, uticah su na rad žena i na njihovo organizovanje u pozadini. Od 1941. do 1945. godine u Srbiji, na Kosovu i u Vojvodini hapšeno je, mal­ tretirano i oterano u logore oko 300 hiljada muškaraca i žena, Ubijeno je oko 150 hiljada stanovnika, među njima više hiljada žena - seljanki, radnica, učenica, inte­ lektualki i domaćica. Hapšene su prvenstveno članice KPJ, SKOJ-a, politički ak­ tivne Jevrejke i aktivne žene na selu („komunisti i Jevreji"). Po dostupnim podacima, već u 1941. godini hapšenjem je izbačeno iz stroja oko 200, a od toga je streljano ih ubijeno oko 40 aktivistkinja predratnog ženskog pokreta, a uhapšeno je i više stotina žena učesnica Narodnooslobodilačkog pokre­ ta. Mnoge su i streljane. Retki su bih aktivi i odbori žena osnovani u selima i poje­ dinim mestima 1941. godine koji su, posle hapšenja i stre^anja većeg broja najak­ tivnijih žena, uspeh da se održe, ah su mnoge žene koje su pod iyihovim utic^jem ušle u NOP i dalje individualno obavljale one poslove koji su u datim uslovima bih mogući. U dubokoj ilegalnosti, na stotine žena nastavilo je da hrani, odeva i održa­ va preostale odrede, ilegalna rukovodstva pokreta, da čuva i neguje ranjenike u ze­ municama, da obavlja kurirsku službu i prikuplja obaveštajne podatke, da pono­ vo plete pokidane veze, osniva grupe i aktive žena, i učestvuje u obnavljanju ruko­ vodstava i organizacije NOP-a - sve uz pretnju hapšenja i streljanja. Da bi to izbegle, te žene su morale imati i energije i neustrašivosti i dovitljivosti. Svaka od njih ima svoju dramatičnu, neponovljivu priču. Zapisano je - i to nije preterano - da su u najtežoj krizi narodnooslobodilačkog pokreta žene u Srbiji naviše doprinele preživljavanju partizanskih odreda. Samo prema nepotpunim podacima, sadržanim u publikaciji Žene Srbije u NOB, zbog svog aktivnog rada za NOR u toku rata streljano je, zaklano, obešeno i na drugi način umoreno preko 1.500 žena-aktivistkinja. Od toga je okupatorska �141 policija, zgjedno sa kvislinškom, uhapsila i ubila oko 900, a četnici su ubili - uglav­ nom zaklali - preko 650 aktivistkinja, često zajedno sa nejakom decom.1 Bilo ih je u zatvorima Gestapoa i Nedićeve policije, u četničkim zatvorima, u zatvorima Mađarske, Italije, Bugarske, kao i u logorima na Banjici i Sajmištu u Beogradu, u Smederevskoj Palanci, na Crvenom Krstu u Nišu, Šapcu, na Rabu i na Hvaru, u Jasenovcu, Staroj Gradiški, u Baru, u Klosu i Kavaji u Albaniji, zatim u nemačkim logorima Aušvicu, Dahauu, Bergen-Belzenu, Ravensbriku i drugim. Ubijane su na saslušanjima, streljane i umirale od gladi i bolesti. Među 600.000 žena nastradalih tokom rata u Jugoslaviji ne zna se koliko njih su pale kao žrtve genocida; koliko ih je umrlo ili ubijeno u logorima, nije poznato ni koliko ih je us­ mrćeno prilikom ubijanja talaca, u akcijama odmazde i u vršenju terora nad stanov­ ništvom. Njihov broj ni približno nije utvrđen. Poznato je da su u zatvorima i logo­ rima organizovale kulturno-prosvetni rad, da su posebnu pažnju obraćale na organizovanje kolektivnog života i na ličnu i kolektivnu higijenu, što im je pomagalo da lakše podnose izuzetno teške uslove zatvorskog i logoraškog života, a nekima i da prežive. Poznato je i među ženama drugih zemalja koje su bile u logorima i preživele, da su se isticale svojom hrabrošću, solidarnošću i organizovanošću i da su umirale dostojanstveno, da su prkoseći svojim dželatima na streljanje izlazile čiste, uredne i doterane, koliko su im to uslovi dozvoljavali.2 6. Osnivanje Antifašističkog fronta žena Jugoslavije U Crnoj Gori, u Sandžaku, Hercegovini i u istočnoj Bosni 1941-1942. godi­ ne odvijaju se slični procesi kao i u Srbiji, s tim što je u tim krajevima nešto kasni­ je nastupila kriza ustanka. U isto vreme, 1941. i 1942. godine, u Hrvatskoj i u većem delu Bosne i Hercegovine rad žena u NOP-u, sa u osnovi istim zadacima kao i u Srbiji, teče ravnomernije, mada, zavisno od opštih uslova borbe, pojedini krajevi imaju svoje specifičnosti. Seoski, mesni i drugi lokalni odbori i aktivi žena, već se krajem 1941. godine imenuju kao Antifašistički front žena (AFŽ), a tokom 1942. godine povezuju se u organizacije na široj teritoriji - u opštinske, a ponegde i u sreske organizacije. Iako je programski vezan za Komunističku partiju, AFŽ od poče­ tka deluje samostalno, sa svojim samostalno definisanim zadacima i autonomnom mrežom organizacija i rukovodstava. U Hrvatskoj Antifašistički front žena već krajem 1942. godine okuplja oko 250.000 žena i izdaje svoj list Žena u borbi.3 Neophodno je istaći jednu osobenu karakteristiku ovih organizacija i jedan problem sa kojim su se žene skoro u svim krajevima susrele. Naime, nacionalna i verska izmešanost, genocid nad srpskim narodom i pojave osvete od početka su na­ metnuli NOP-u da se, ne samo teorijski, već i u svakodnevnoj praksi bavi ovim pro­ blemima. Poznato je da se politici nacionalne i rasne mržnje, i na toj osnovi brato­ 1 Žene Srbije u NOB. 1 Poznata je i jedna grupa partizanki koje su 1943. godine bile zarobljene i dovedene u koncentracioni logor Aušvic. One nisu prihvatile status logorašica, odbile su da idu na radove, isticale su svoju pripad­ nost Narodnooslobodilačkoj vojsci, kao i činjenicu da su zarobljene u borbama. Zahtevale su status ratnih zarobljenica, i u tome su na krqju uspele. U Hrvatskoj je u toku rata izlazilo oko četrnaest lokalnih ženskih listova. �142 ubilačkog rata, genocida i osvete, rukovodstvo NOP-a suprotstavilo svojom idejom zajedničke i jedinstvene borbe svih građanki i građana, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu i rasnu pripadnost - protiv okupatora i protiv svih nosilaca rasisti­ čkih ideologija. Ali - maiye je poznato da su žene u tome igrale značajnu ulogu. Već 22. avgusta 1941. godine u oslobođenom Drvaru sastale su se Srpkinje, Hrvatice, Muslimanke i Slovenke. One su u prvi plan istakle ideju bratstva i jedinstva, i apelovale na borce da se uzdrže od osvete nad golorukim hrvatskim narodom za ustaške zločine izvršene nad srpskim življem. Njihov primer sledile su žene u nekoliko mesta u Sremu, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Posle pokolja muslimanskog sta­ novništva u Foči i okolini, koji su izvršili četnici, partizanke su u tim krajevima organizovale zegednički rad žena Muslimanki i Srpkinja, a 22. februara 1942. godine su organizovale i njihov zajednički zbor na kojem je učestvovalo više od 500 žena.1 Ubrzo, u svim krajevima sa nacionalno i verski mešovitim stanovništvom u kojima su osnivane organizacije žena one su bile jedinstvene, zajedničke organi­ zacije žena raznih nacionalnosti, i one su samim svojim postojanjem, ali i svojim radom na razne načine razbijale nam etnute deobe naroda i gradile međusobno poverenje, saradnju i jedinstvo u borbi. Na početku rata žene Slovenije su se u okviru Osvobodilne fronte (OF) or­ ganizovale u razne sekcije, komisije i slično, radi obavljanja gotovo istih zadataka kojima su se bavile i organizacije žena u drugim krajevima. Posebne grupe žena osnivane su samo u pojedinim selima u kojima je uticaj klerikalaca bio jači. U leto i jesen 1942. godine form iranje Inicijativni odbor Protufašistične fronte žena (PFZ), sa zadatkom osnivanja samostalne ženske organizacije, što je ostvareno do maja 1943. godine, osnivanjem Glavnog odbora PFŽ. Od 1943. godine u pojedinim kraje­ vima Slovenije počinju da izlaze ženski listovi. Najznačajniji među njima je ljubljan­ ski list Naša žena. Mreža ženskih organizacija, koja je formirana u gotovo svim oslobođenim delovima Jugoslavije, a delimično i na neoslobođenoj teritoriji, potakla je predrat­ ne aktivistkinje ženskih pokreta da temeljnije odrede programske principe organi­ zacije žena i njenu fizionomiju. Tako je, od 5. do 7. decembra 1942. godine, u Bosan­ skom Petrovcu održana Prva zemaljska konferencija AFŽ. Na konferenciji je uče­ stvovalo 166 delegatkinja iz svih krajeva Jugoslavije, osim delegatkinja iz Sloveni­ je i Makedonije. Makedonke nisu uspele da se probiju kroz okupirane teritorije, a delegatkinje iz Slovenije su, zbog nepredviđenih teškoća, stigle u Petrovac po zavr­ šetku konferencije. Antifašistkinje Srbije predstavljale su žene koje su, krajem 1941. i početkom 1942. godine, sa vojskom prešle u Sandžak, odnosno u Bosnu. Među delegatkinjama bile su rukovodeće žene i aktivistkinje predratnog naprednog ženskog pokreta, žene i omladinke stasale u toku dvogodišnje borbe seljanke, domaćice, žene-borkinje iz vojnih jedinica, lekarke i bolničarke iz parti­ zanskih bolnica, žene svih vera i svih nacionalnosti. 1 Neda Božinović, Studcntkinjc i diplom irane studentkinjc Beogradskog univerziteta u narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji, u: Studcntkinjc Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Beograd 1988, str. 112. Zbor je sazvan na inicijativu Tita, i na njemu su govorile radnica Judita Alargić i studentkiiye Mileva Planojević, Davorijanka Paunović i Grozdana Belić-Zina. Po kazivanju Mileve Planojević sva četiri govora pisao im je Tito. �143 Na Konferenciji su žene neposredno govorile o svom radu, stradanjima, na­ dama i svojoj borbi i organizovanju pozadine na oslobođenoj teritoriji i u okupira­ nim gradovima. Govorile su o povezivanju žena raznih nacionalnost i kroz zajedni­ čke aktivnosti, o analfabetskim i političkim tečajevima za žene, o zbrinjavanju izbeglica i dece, o povezivanju odbora žena u Antifašistički front žena i o njegovom širenju i učvršćenju. Prisustvo Josipa Broza Tita na Konferenciji i ocene koje je dao o pokretu žena bilo je veliko priznanje ženama Jugoslavije. Konferenciju je ocenio kao istorijski događaj u borbi za ravnopravnost žena. Konstatovao je da su Antifašistički front žena u Jugoslaviji stvarale same žene svojom borbom i svojom upornošću, još od 1936. godine, i daje njihova predratna borba, kao i borba za slo­ bodu i nezavisnost i protiv fašističkog sistema, sistema srednjovekovnog ropstva „sastavni dio jedne velike borbe za njihovu ravnopravnost". Ocenio je, takođe, da je rad žena za NOP u pozadini, isto tako važan faktor kao i borba na ratištima. Iz­ razio je svoj ponos što rukovodi armijom u kojoj ima ogroman broj žena koje su pri­ mer po svojoj izdržljivosti i heroizmu. „Sve ono što danas čini naša vojska jeste 90% zasluga i naših junačkih žena Jugoslavije." Istakao je dvojnost cilja AFŽ: učešće žena u borbi za konačnu pobedu nad okupatorom i njegovim slugama i, istovreme­ no, organizovanje borbe za konačno oslobođenje žene.1 Konferencija je potvrdila već ranije formulisane ciljeve i zadatke AFŽ-a. Odredila je najvažnije neposredne zadatke: učvršćenje već postignute ravnopravno­ sti, što je Je d n a od najvećih i najlepših tekovina svetog i pravednog rata naših na­ roda"; organizovanje još veće i sistematske pomoći narodnooslobodilačkoj vojsci, i kroz to razvijanje bratstva među narodima; privlačenje što većeg broja žena u oru­ žane akcije radi stvaranja samosvesnih žena i radi ubrzavanja osvešćivanja i aktivizacije žena; intenzivnije angažovanje žena u izgradnji narodne vlasti i preuzima­ nje određenih poslova u oblasti prosvete, zdravstva i zbrinjavanja dece; razvijanje političke svesti žena i njihovo prosvetno i kulturno uzdizanje.2 Da bi te ciljeve i zadatke ostvario bilo je nužno da se AFŽ i organizaciono učvrsti. Naime, pošto Antifašistički front žena udružuje sve žene koje na najrazličitije načine rade na zadacima NOP-a, u svim selima i mestima u kojima do tada nisu postojali formiraju se mesni odbori AFŽ-a, a postojeći jačaju i učvršćuju. Oni se povezuju u samostalne opštinske, zatim u sreske, okružne, oblasne i zemaljske odbore AFŽ-a. Pri tome su odbori žena u okupiranim i u pograničnim krajevima ovlašćeni da primenjuju što elastičniji način rada, kako bi se osposobili za borbu u njihovim uslovima. Žene-borkinje u vojnim jedinicama obavezuju se da razvijaju rad među ženama u svim mestima kroz koja prolaze njihove jedinice. Učesnice kon­ ferencije bile su uverene da će ostvariti svoje dvostruke ciljeve. To uverenje izrazile su u Rezoluciji konferencije: „Ostvarenjem postavljenih zadataka AFŽ će postati jedan od moćnih organa narodnog oslobođenja i borbe žena za očuvanje postignu­ tih prava, za oslobođenje svih žena ispod fašističkog ropstva i sve šireg uvlačenja žena u sve oblike društvenog života".3 1Drug Tito nama i o nam a, Žena danas, br. 31, januar 1943. godine, str. 3. Žena danas je od tog broja postala organ AFŽ. Uređivale su je Mitra Mitrović i Olga Kovačić. Do septembra 1944. godine izašla su samo tri broja. 2 Rezolucija Prve zemaljske konferencije AFŽ, Žena danas, br. 31, str. 15 i 16. * Isto. �144 Opredeljenja rukovodstva Narodnooslobodilačkog pokreta za ravnoprav­ nost žena nisu se automatski prihvatala. Delovala je patrijarhalna svest, koja se preko noći nije mogla menjati, pa je u organizacijama Narodnooslobodilačkog po­ kreta i u vojnim formacijama bilo raznih neshvatanja, nesnalaženja, ali i otpora koji su se ispoJjavali na razne načine. Revolucionarnim snagama, naročito AFŽ-u, postajalo je jasno da im predstoji dugoročni složeni rad na menjanju svesti i realizovanju društvene jednakosti muškaraca i žena. 7. Osnivanje Antifašističkog fronta žena u Srbiji Uz mnogo teškoća i prepreka, vesti i odluke Prve konferencije AFŽ-a - kao i Proleter iz decembra 1942. godine sa člankom Mitre Mitrović o radu i ulozi žena u NOP-u, zadacima K PJ i posebno članica K PJ u organizovanju žena - u neke kraje­ ve Srbije stigle su pre a u neke kasnije.1Ali, zbog opštih prilika u Srbiji, sa sprovođenjem ovih odluka i smernica se kasnilo. U Srbiji je prvi i osnovni zadatak bio ob­ navljanje i skojevskih i partijskih organizacija, kao i održavanje i jačanje odreda ko­ je je okupator i dalje sistematski nastojao da razbije. Formiranje organizacija žena bi­ lo je moguće tek pošto se obnove i povežu pomenute organizacije, odnosno odredi, i omogući koliko-toliko slobodnije kretanje po terenu. Zavisno od te opšte situacije, kao i od broja i organizacionog iskustva aktivistkinja koje su izbegle hapšenja i streljanja, počeo je, krajem 1942. i u prvoj polovini 1943. godine, i rad na povezivanju žena i obnovi ženskih aktiva Ali, zbog neprekidnih borbi, čestog gubljenja tek osvo­ jenih nevelikih teritorija, terora okupatora, nedićevaca, ljotićevaca i, posebno, četni­ ka koji su delovali u svim selima, zbog paljevina, batinanja, silovanja i hapšenja že­ na - one su se u pojedinim mestima teško okupljale. Na hiljade njih bilo je podvrgnu­ to raznom teroru, pa su se kidale već uspostavljene veze, a već formiranim organi­ zacijama onemogućavanje rad. Stoga je u to vreme osnovan mali broj aktiva ili odbo­ ra žena, a još manje mesnih i opštinskih odbora. Septembra 1942. u Aranđelovcu je formiran gradski odbor AFŽ-a, a nekoliko mesnih odbora formirano je u kolubarskom srezu. Prvih desetak odbora AFŽ-a osnovani su u Toplici krajem 1942, a tokom 1943. godine, uz neprekidne napade neprijatelja, u južnoj, istočnoj i centralnoj Srbiji jačali su ili su se obnavljali partizanski odredi. Uporedo sa tim, od maja 1943. godine, u južnoj Srbiji, na veoma posećenim konferencijama žena, biraju se mesni, a u jesen i sreski odbori AFŽ-a. Okružni odbor za Toplicu izabran je krajem 1943. godine. U leskovačkom okrugu mesne organizacije, opštinski i sreski odbori osnova­ ni su do kraja 1943. godine, a okružni odbor osnovan je u prvoj polovini 1944. godi­ ne. Slično, ali nešto neravnomernije i sporije, tekao je rad i na organizovanju AFZa u kruševačkom i niškom okrugu. U istočnoj Srbiji je osnovano nekoliko mesnih, jedan gradski i, u septembru 1943. godine, jedan sreski odbor AFŽ-a, dok je drugi bio u osnivanju. U proleće 1943. u kosmajskom srezu osnovan je jedan sreski i više mesnih odbora, a od januara iste godine u mladenovačkom srezu osnivaju se aktivi i podaktivi žena. U požarevačkom srezu 1943. godine osnivani su mesni odbori. Pred kraj te godine snage NOP-a sve su jače, pa se počinju formirati regu­ larne vojne jedinice. N^jpre je formirana Južno-moravska, a potom, od početka 1944. 1 Proleter, br. 16, str. 27 (reprint izdanje, str. 833). �145 godine, i druge brigade, koje su se svrstale u pet divizija. U svim tim jedinicama je veliki broj žena-borkinja, a mnoge obavijaju razne političke funkcije (vodni dele­ gati, komesari i zamenici komesara u četama i bataljonima ili su članice politodela) i dužnosti u sanitetu. Uporedo su se intenzivnije osnivali narodnooslobodilački od­ bori i organizacije Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije (USAOS). Sve to je omogućilo masovno uključivanje žena u politički život i ubrzani rad na osni­ vanju organizacija AFŽ-a. Zabeleženo je, na primer, da su prvi javni izbori za opštin­ ske i sreski NOO održani u Srbiji, od 16. do 18. aprila 1944. godine u Jablaničkom srezu, te daje na njima glasalo 5.177 muškaraca i 4.912 žena. Do jeseni 1944. godine, uglavnom posle oslobođenja, u pojedinim krajevi­ ma osnmgu se seoski, mesni, sreski i okružni odbori AFŽ-a. Posle kapitulacije Italije na Kosovo su se iz italijanskih logora vratile pohapšene aktivistkinje, pa se rad na organizovanju ženskih vaspitnih grupa i analfabetskih tečajeva, u kojima je angažovano i nekoliko Albanki, znatno proširio. U Peći je gradski odbor AFŽ formiran krajem 1943. godine, a u drugim gradovima grad­ ski i sreski odbori formirani su tokom 1944. godine, uglavnom posle oslobođenja pojedinih gradova. Stvaranje veće slobodne teritorije u Sremu omogućilo je da se tamo siste­ matski priđe posebnom organizovanju žena i da se krajem 1942. godine formira mreža mesnih odbora AFŽ, i na oslobođenoj i na okupiranoj teritoriji. Do kraja ma­ ja 1943. godine izabrani su sreski odbori, pa je i Okružna konferencija za Srem mo­ gla biti održana u maju 1943. godine. Na toj konferenciji izabran je Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Srem. Predsednica odbora bila je Mileva Savić-Olga, a sekretarka Srbislava Kovačević-Marija. Po formiranju okružnih odbora u Bačkoj i Banatu, 1. i 2. januara 1945. godine u Novom Sadu, održana je Pokrajinska konfe­ rencija na kojoj je izabrano pokrajinsko rukovodstvo AFŽ-a. Za Vojvodinu je karakteristično da su u NOP-u učestvovale žene svih nacio­ nalnosti i da su organizacije AFŽ-a negovale zajednički rad žena, što je izražavano i u sastavu rukovodstava. U Sremu je AFŽ, pored rada za vojne potrebe, organizovao i bogat kulturni i politički rad. Na primer, za proslave 8. m arta i drugih prazni­ ka žene - uglavnom seljanke - same su pripremale i izvodile svoj program. Za nepi­ smene su organizovani analfabetski tečajevi, a za sve žene, AFŽ je nastojao da ra­ zvije razne forme političkog i kulturnog delovanja radi uzdizanja njihove svesti. Okružni odbor AFŽ-a za Srem održavao je i direktnu vezu sa Centralnim odborom AFŽ-a, koji se nalazio na oslobođenoj teritoriji u Bosni, što je bez sumnje pozitivno uticalo na bogate rezultate njegovog rada. Od 1. januara 1944. godine, u Sremu je izlazio list Antifašističkog fronta žena za Vojvodinu - Vojvođanka u borbi, a u Srem su iz Hrvatske stizali listovi Žena u borbi i slavonska Udarnica. Velikim manifestacionim mitingom žena Srbije dovršena je izgradnja AFŽ-a Srbije kao posebne samostalne ženske organizacije. 8. Žene u Organima vlasti Princip ravnopravnosti žena sadržan u programu KPJ ostvarivanje ne sa­ mo u organizacijama KPJ, SKOJ-a i u vojsci nego i prilikom formiranja organa na- �146 rodne vlasti, 1941. godine. I bez napisanih pravila, žene su birale i bile birane u prve narodnooslobodilačke odbore (NOO), i tu praksu su potvrdili i prvi propisi o zadacima i ustrojstvu NOO iz februara 1942. godine, poznati pod imenom Fočanski propisi. Tada je Vrhovni štab, boraveći u Foči, objavio dva dokumenta: Zadaci i ustrojstvo narodnooslobodilačkih odbora i Objašnjenja i uputstva za rad narodnooslobodilačkih odbora u oslobođenim krčevim a. U njima je izričito naglašeno da žene u izborima za NOO imggu i aktivno i pasivno biračko pravo. Međutim, uklju­ čivanje žena u odbore vlasti teklo je sporije. U manjem broju odbora (brojali su pet do devet članova) bio je veći broj žena. Najčešće su u tim odborima jedna do dve žene kao predstavnice AFŽ i omladine. Na prvom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavi­ je (AVNOJ), 1942. godine u Bihaću, među većnicima je samo jedna žena - Kata Pejnović, a na Drugom zasedanju, u Jajcu 1943. godine, ih je više - deset: Judita Alargić, Spasenija Babović, Anka Berus, Maca Gržetić (ona je izabrana i za članicu Predsedništva AVNOJ-a), Marija Ivančić, M itra Mitrović, M ara Naceva, Kata Pejnović, Mara Rupena-Osolnik i Mica Slander-Marinko (3,7%). Na Trećem zasedanju AVNOJ-a, u avgustu 1945. godine, njima su se pridružile nove većnice: Mileva Cetušić, Ljilja­ na Čalovska, Božidarka Damjanović-Kika, Marija Jordan, Radmila Manojlović, Ljubinka Milosavljević, Olga Petruševa i Nada Sremec - ukupno osamnaest ili 3,3% u odnosu na ukupan broj većnika.1 Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11. novembra 1945. godine, na kojima je za poslanice izabrana 21 žena (Srbija 9, Hrvatska 4, Slovenija 3, Bosna i Hercegovina 1 i Makedonija 4). Na svom prvom zasedanju (29. novembra) usvo­ jila je Deklaraciju o proglašenju republike, a 31. januara 1946. godine donela je Us­ tav, a zatim nastavila da radi kao redovna Skupština. Jugoslavija je od početka 1941. do kraja rata, 9. maja 1945. godine, pretrpela ogromna razaranja i pustošenja. Izgubila je oko 1.700.000 stanovnika, ili više od 10%, od toga oko 600.000 žena. U borbama je poginulo oko 305.000 boraca, ih 2% od ukupnog broja stanovnika, od toga oko 25.000 žena. Lakše i teže ranjenih je bilo oko 425.000, među njima i oko 40.000 žena, od toga je oko 3.000 teških ratnih vojnih invalida. Do kraja rata u svim vidovima borbe u Jugoslaviji učestvovalo jć oko dva miliona žena. Oko 100.000 njih bile su duže ih kraće vreme borkinje u vojnim jedi­ nicama ih na radu u vojno-pozadinskin organima. Oko jedne petine njih dobilo je oficirske ih podoficirske činove. Za neprekidno učešće u ratu od 1941. godine do kr^ga rata preko 3.344 žene su dobile Spomenicu 1941. Najvećim ordenom za hrabrost - ordenom Narodnog heroja - odlikovana je 91 žena, od toga su se trideset i tri borile u Srbiji. 9. Druge ženske organizacije u ratu Ženske predratne, među njima i hum anitarne organizacije prestale su sa radom čim je rat započeo, i za sve vreme rata gotovo sve su ostale pasivne. Pokušaji LPrvo i Drugo zascdanjc Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, Beograd 1963, str. 20 ,1 6 7 i 217; Žene članovi AVNOJ-a, Zcna danas, 1945, br. 35. �147 da se obnove stare ili osnuju nove ženske organizacije koje bi bile na strani kvislin­ ga, četnika ili drugih političkih faktora u Srbiji nisu dale očekivane rezultate. Uko­ liko su i aktivizirane, ove ženske organizacije uglavnom su se bavile pomaganjem izbegličke dece i slanjem paketa vojnicima u nemačkim zarobljeničkim logorima. One su pozivane da se vrate srpskim patrijarhalnim tradicijama, svetosavlju, srp­ skoj kući, srpskom domaćinstvu, redu, radu i miru, svojoj ulozi smerne, brižne su­ pruge i požrtvovane majke-odgojiteljice.1 U četničkim redovima bilo je i žena. One su korišćene za obaveštgjni i pro­ pagandni rad u pojedinim korpusima (Šumadijska grupa korpusa, Deligradski, Mlavski korpus). U izdavanju centralnog četničkog Usta Nova Jugoslavija - Glas nepokorene Jugoslavije naviše se angažovala nekadašnja socijalistkinja Milica Đurić-Topalović, supruga šefa Srpske socijaldemokratske partije Živka Topalovića.2 Četnici su, početkom 1943. godine, odlučili da organizuju decu i omladinu, uključujući i žensku decu i devojke od 8 do 20 godina. Cilj je bio da se omladini pru­ ži duhovno obrazovanje preko predavanja o bogu i veri, a da se uz to ženska omladi­ na vrati tradicijama, porodici, materinstvu i domaćinstvu, da neguje devojačku smernost, da se posveti ručnom radu, a gde je to moguće muzici i učenju jezika.3 ‘ Našaborba (listDimitrijaLjotića), 12.i 19. oktobar 1941,4. januar, 17. i 31. maj, 14. jun 1942. godine. List kritikuje žene koje su vodile humanitarna društva i koje, upravo kada su ta društva potrebna, ne pokazuju želju da ih obnove. U svom stilu, optužuje ih da su pod uticqjem slobodnih zidara ili judeo-komunista. 1 Dr Milan B. Matić, Rounogorska ideja u štampi i propagandi, Beograd 1985. U selu Ba, od 14. do 16. januara 1943. godine, održanje kongres četničke omladine, uz učešće dele­ gata sa Kosova, iz Vojvodine, Sandžaka, Crne Gore i Hercegovine, i izbeglica iz Hrvatske i Slovenije. Prema dosadašnjim saznanjima, ova organizacija nije imala značajniji broj članica. �ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA U OBNOVI I IZGRADNJI 1. Slobodne i ravnopravne Veliki manifestacioni miting žena Srbije održan je u Beogradu 28. i 29. ja­ nuara 1945. godine. N a qjemu je izabran Glavni odbor Antifašističkog fronta žena, koji je imao 93 članice. Za predsednicu je izabrana Ruža Pribićević, za potpredsednice Cana Babović i M ara Miljković. Za članice Glavnog odbora izabrano je više učesnica narodnooslobodilačkog rata, starijih i mlađih članica predratnog Ženskog pokreta: Razum enka Petrović i Jelena Popović (za sekretarke), zatim M itra Mitrović, Milica Dedyer, Bosa Đorđević, Isidora Sekulić, dr Julka Mešterović, Slavka Morić, Frida Filipović-Tasić, Vida Čubrilović-Koprivica, Bosa Cvetić, Branka Savić, Vehka Tomić, dr Ana Božić, Ljubinka Milosavljević, Milka Minić, dr Maja Gajić, Nata Jocić-Jeremić, i druge. Isto tako, u odborima AFŽ, ili na drugi način u rad u Beogradu, Kragujevcu, Čačku i Jagodini uključene su starije članice predratnog Ženskog pokreta, Persa Prodanović, Jela Srnić, Mica Prodanović, K atarina Bogdanović, H ristina Bošković, Zorka Janković, Naka Spasić, Darinka Marodić, Draga Stefanović, Jelena Minić, K rista Đorđević. Anica Savić-Rebac, Mileva Lazović i dru­ ge. Tako je i personalno izražen kontinuitet AFŽ sa predratnim naprednim ženskim pokretom u Srbiji. Nažalost, dugačka je lista članica predratnog naprednog žen­ skog pokreta koje se nisu mogle naći među njima, jer rat nisu preživele. Kao osnovni zadaci na mitingu su bili formulisani: pomoć frontu; pomoć u organizovanju vlasti, sa posebnim pozivom ženama da svojom kritikom učestvuju u poboljšanju njenog rada; razjašnjavanje ženama opštih političkih prilika nastalih posle oslobođenja.1 „Slobodne smo i ravnopravne, a sad treba da radimo za front, za narod, za konačnu pobedu" - jedna od parola koja se čula uoči mitinga žena Sr­ bije kratko je izrazila suštinu angažovanja žena u tom vremenu. Ali žene nisu pozi­ vane samo da rade, nego i da koriste svoja osvojena politička prava, da učestvuju u vlasti i da odlučuju ravnopravno sa muškarcima. Za Srbjju je bilo karakteristično da su u prvoj polovini 1945. godine akcije za pomoć frontu tekle paralelno sa radom na obnovi zemjje. „Nikada ženama kod nas nisu dali ranije da se bave važnim političkim i dru­ štvenim poslovima. (...) Sada, mi smo dobile sva prava, ona su izvojevana u zajed­ ničkoj borbi, u koju su stupile hiljade žena, da bi jedanput nestalo najljućeg nepri­ jatelja i naše domovine i nas žena. Sada, nas pozivaju, nas uče, od nas traže da uče­ 1 Zora, list Antifašističkog fronta žena Srbije, br. 1 i br. 2 -3,1945. �149 stvujemo u svemu, da kažemo o svemu svoju reč koja će se poslušati*' pisala je, po­ četkom 1945. godine, .Mitra Mitrović, jedna od vodećih žena u Srbiji i u AFŽ-u Ju ­ goslavije.1 Do krgja decembra 1944. godine oslobođena je gotovo cela Srbija, ali se rat za konačno oslobođenje još vodio u Sremu i u drugim delovima Jugoslavije. U ra­ znim akcijama žena za pomoć borcima na frontovima, koje su se odvijale pod pa­ rolom „Sve za front, sve za pobedu", kao i u akcijama za otklanjanje posledica rata, učestvovalo je stotine hiljada žena oslobođene Srbije. Žene na selu u obradi zemlje zamenjivale su muškarce koji su odlazili na front, a desetine hiljada žena zamenile su radnike u fabrikama, radionicama i ustanovama, i većina njih se tada po prvi put uključila u rad van kuće. Organizacije žena su se istakle i u prikupljanju i obezbeđenju hrane i odeće za vojsku, u organizovanju radionica koje su radile za potrebe fronta. Paralelno sa radom za potrebe fronta, one počinju da osnivaju prihvatilišta i domove za decu koja su u toku rata ostala bez roditelja, da organizuju analfabetske tečajeve i tečajeve za prosvećivanje žena, kao i političke tečajeve za aktivistkinje AFŽ-a. Svojim nesebičnim delovanjem i entuzijazmom žene su zamenjivale socijal­ ne službe, kojih gotovo da nije ni bilo, a pomagale su i prosvetnim, zdravstvenim i drugim službama, koje bez te pomoći sa svojim kadrovima i oskudnim sredstvi­ ma ne bi bile u stanju da uspešno savlađuju enormne probleme izazvane ratom. 2. Prve akcije žena posle završetka rata Posle rata oskudevalo se u svemu. Industrija, poljoprivreda, saobraćaj i tr ­ govina pretrpeli su teška razaranja. Prodavnice su bile prazne, redovi za namirni­ ce i tekstil - što je inače bilo racionirano - bili su nepregledni, i u njima se satima čekalo na podelu oskudne robe. Mnoge zdravstvene, socijalne i prosvetne ustano­ ve, kojih ni pre rata nije bilo dovoljno, uništene su ili oštećene tokom njega, a u oni­ ma koje su ostale nije bilo dovoljno stručnog kadra ni pomoćnog osoblja; njihova oprema, ako nije opljačkana, bila je dotrajala i pohabana. Stanovništvu su ponestajale rezerve odeće, obuće i hrane, i u mnogim krčevim a je zavladala glad. Hiljade ranjenika koji su stradali u završnim operacijama bilo je neophodno hitno smestiti u postojeće, osiromašene ili improvizovane bolnice, nahraniti ih i negovati. Takođe, trebalo se pobrinuti i za desetine hiljada nezbrinute dece koja su u ratu osta­ la bez oba roditelja.2 Zajedno sa odgovarajućim organima vlasti, organizacije AFŽ-a su sasvim operativno delovale, pa su žene, uz raščišćavanje ruševina, gde su služile kao primer, u pojedinim gradovima uređivale i opremale bolnice i improvizovane dečje domo­ ve. Žrtvovale su često svoje poslednje zalihe donoseći iz svojih kuća krevete, postelji­ nu, lični veš, posuđe i drugu potrebnu opremu. Prikupljale su priloge u hrani i u no­ vcu, dežurale u bolnicama kao dobrovoljne bolničarke, ili su obavljale i sve druge ' Isto, br. 1,1945. 2 U Jugoslaviji je u ratu oko 280.000 dece ostalo bez jednog ili oba roditelja. Još tokom rata ona su gde je to bilo moguće prikupljana. Posle rata su smeštana uglavnom u domove improvizovane u pros­ tranim kućama i vilama - naročito u Vojvodini - i u drugim pogodnim zgradama. Deca su bila u vrlo teškom stanju, u većini bolesna od raliitisa, mikoze, šuge i drugih kožnih oboljenja, poderane odeće, bosa i pothranjena. �150 pomoćne poslove u kuhinji i na održavanju higyene. Obilazile su ranjenike, nosile im ponude, pripremale im praznične ručkove, i na drugi način iskazivale svoju brigu za njih. Žene su organizovale i narodne kuhinje, pokretale su proizvodnju u fabri­ kama, organizovale dežurstva za čuvanje dece dok su na radu. U dečjim domovima, u kojima je plaćeno osobne bilo minimalno i radilo je samo na poslovima nabavke na­ mirnica i ishrane, neprekidno je dežuralo po nekoliko žena. One su održavale dečgu higijenu, kupale decu, šile im i krpile odeću, izrađivale igračke, zabavljale ih, pripre­ male im slatkiše, organizovale male biblioteke, nedeljom i praznikom ih vodile svo­ jim kućama, i na druge načine im izražavale svoju brigu i ljubav, nastojeći da im bo­ ravak u domovima učine koliko je moguće prijatnijim ili makar snošljivijim. Podvr­ gavale su javnoj kritici organe vlasti ili uprave domova u kojima su vladale zloupo­ trebe, nebriga i nemarnost, i zahtevale da AFŽ učestvuje u upravljanju domovima. Pored rada u domovima za nezbrinutu decu palih boraca i žrtava fašističkog terora, one su započele i rad na osnivanju dečjih ustanova: mlečnih i školskih kuhi­ nja (mleko je dobijano od UNICEF-a), jaslica i dečjih vrtića, dojilišta pri fabrikama, dečjih igrališta, dečjih domova, letovališta i oporavilišta, zdravstvenih ustanova namenjenih deci i majkama - dečjih dispanzera, ginekoloških ambulanti u preduzećima, savetovališta za trudnice. Dale su inicijativu i, zajedno sa zdravstvenim radnicama i radnicima, osnivale porodilišta, naročito u manjim m estim ai pri seoskim ambulan­ tama. Stručnog osoblja za rad u ovim ustanovama bilo je vrlo malo, pa je AFŽ, u saradnji sa odgovarajućim stručnim službama, organizovao tečajeve za medicinske sestre, babice, dečje negovateljice, vaspitačice, kao i za upraviteljice ovih ustanova. Ubrzo nakon oslobođenja, od 16. do 18. juna 1945. godine u Beogradu je održan Prvi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. Na njemu je učestvo­ valo oko 960 delegatkinja i oko 500 gošći iz zemlje i predstavnica ženskih organi­ zacija iz savezničkih zemalja - Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, kao i antifašistkinja iz Francuske, Italije, Albanije, Čehoslovačke i Mađarske. Kongresu je pretho­ dio veliki miting žena na Terazijama na kojem su govorile predstavnice žena svih jugoslovenskih zemalja, među njima i, po prvi put u Beogradu, predstavnica oslo­ bođene Istre. To je ujedno bio i prvi posleratni kongres jedne organizacije Narodnooslobodilačkog pokreta koji je održan i pre kongresa Narodne omladine i kongresa Na­ rodnog fronta.1 Na Kongresu su izabrani Centralni i Izvršni odbor. Za predsednicu je izabra­ na Cana Babović, a za sekretarku Vanda Novosel. Osnovna misao koja je dominirala Kongresom bila je kako obnoviti zemlju, učvrstiti osvojenu vlast i tekovine NOB-a, i kako da žene pomognu vlastima u obno­ vi zemlje i organizovanju svakodnevnog života.2 1 Prvi kongres Narodnog fronta održanje u avgustu 1945. Narodna omladina Jugoslavije (ranije Ujedi­ njeni savez antifašističke omladine Jugoslavije) u toku rata održala je dva Kongresa, a prvi posleratm kongres održala je u maju 1946. godine. AFZ je bio centralizovana organizacija. Uoči kongresa AFZ Jugoslavije, održavani su zemaljski kongresi ili plenumi, tako da su i referati i rezolucije kongresa AFZ Jugoslavije izražavali jedinstvena shvatanja, određivali osnovne zadatke i posebno organizacio­ ne principe i odnose sa NF, pa se se stoga u daljem tekstu, da bi se izbeglo ponavljanje, d^je pregled osnovnih zaključaka pojedinih kongresa AFŽ Jugoslavije. %Titov govor na Prvom kongresu; Mitra Mitrović, O dosadašnjem radu Antifašističkog fronta žena - zadaci žene u obnovi i izgradnji zemlje\ Vida Tomšič, R ad i zadaci žena na socijalnom staranju i prosveti, Borba, 17,18. i 19. jun 1945. �151 Na Prvom kongresu AFŽ, kao i kasnije, u ime političke ravnopravnosti po­ stignute još u toku rata, žene u zemljama Jugoslavije i u Srbiji podsticane su da tu svoju ravnopravnost učvrste i prošire prisustvom i aktivnim učešćem u radu i u odlučivanju u svim oblastima života. Pozvane su i ohrabrene da učestvuju u vlasti kao članice narodnooslobodilačkih odbora i njihovih organa, ili tako što će birajući odbornice i odbornike i kritikujući vlast uticati na kvalitet njenog sastava i njenog rada. Na osnovu novih izbornih zakona, žene su 11. novembra 1945. godine po prvi put učestvovale i na opštim izborima i to za Ustavotvornu skupštinu. U prvom posleratnom Ustavu - Ustavu Federativne Narodne Republike Jugoslavije - progla­ šenom 31. januara 1946. godine, odredbom „Žene su ravnopravne sa muškarcima u svim područjima državnog, privrednog i društveno-političkog života“, potvrđena su prava koja su žene svojom borbom osvojile u narodnooslobodilačkom ratu .1 Obnova zaostale i u ratu opustošene zemlje i učvršćenje nove vlasti osnovni su zadaci čitavog naroda, prema tome i žena. Žene se dokazuju razumevanjem no­ vih događaja i ulaganjem svojih sposobnosti, energije i inventivnosti u zgjedničke zadatke preobražaja društva, koje će - čvrsto su verovale - obezbediti njihovu već stečenu političku ravnopravnost, i uspostaviti jednakost sa muškarcima i u drugim oblastima ekonomskog i društvenog života. Iako se smatralo da nema posebnih ženskih pitanja (sva su pitanja društve­ na), u borbu za nove odnose u društvu, AFŽ posebno organizuje i okuplja nggšire slojeve žena. Da bi taj cilj uspešno ostvario AFŽ se morao baviti pitanjima zapošlja­ vanja žena i, u vezi sa tim, prosvetno-kulturnim i političkim obrazovanjem žena, kao i osnivanjem socijalnih ustanova potrebnih zaposlenim ženama. Verovalo se da će žene - posebno organizovane u svakom gradu, u svakom mestu, u svakom selu, a povezane svojim gradskim, sreskim, okružnim i glavnim odborima - same naći najbolje načine da savladali zaostalost većine žena, koja je karakteristična za mnoge delove Jugoslavije i Srbije, naročito na selu.2 Plenum AFŽ Jugoslavije, održan od 24. do 26. februara 1946. godine, bavio se tekućim društvenim problemima, kao što su agrarna reforma, zaštita mggke i deteta, stručno osposobljavanje zaposlenih, sa ciljem da se i žene uključe u te pro­ cese radi obezbeđenja njihovih interesa. Upozoreno je da će rad na oživotvorenju ustavnih principa o ravnopravnosti žena i muškaraca, na prosvećivanju i zapošlja­ vanju žena, kao i na zaštiti majke i deteta, biti dugotrajan proces, u kojem će se ja­ vljati i otpori, te daje zakone iz tih oblasti koje vlast bude donosila neophodno pra­ titi političkom akcijom i objašnjenjima. Uz konstataciju da su se u rad AFŽ uključile i žene iz predratnih, naročito humanitarnih, organizacija izražena je i izvesna bojazan od skret anja u feminizam -je r je on, rečeno je tada, u ranijem kapitalističkom sistemu, ograničavanjem aktiv­ nosti ženskih organizacija uglavnom na humanitarne i prosvetarske delatnosti, 1Velika Antifašistička skupština narodnog oslobođena Srbije (ASNOS), održana od 12. do 14. novem­ bra 1944. godine, ženama je priznala ravnopravnost sa muškarcima, pa je, među 277 poslanika za ASNOS i 85 za AVNOJ, izabrala i nekoliko poslanica. Antifašistička veća narodnog oslobođenja u drugim zemljama to su učinila ranije prilikom svog formiranja. Ženama Srbije, l Antifašistički miting žena Srbije; Svest srpske žcnc\ Beograđanke se odužuju slo­ bodi,Zora, 1945, br. l,str. 1-8; Sa scdnice glavnog odbora AFŽ Srbije i O formama našeg rada, Zora, 1945, br. 4, str. 3 i str. 7; Prvi Kongres AFŽ Jugoslavije, Borba, 17, 18. i 19. jun 1945. godine. �152 odvraćao žene od borbe za promenu društvenog sistema, što je jedini ispravan put za ostvarenje ravnopravnosti žena. Plenum je preporučio da se što više žena angažuje u politici, državnoj upravi i u proizvodnji. 3. Prvi petogodišnji plan i aktivnost zena Antifašistički front žena Jugoslavije, iz opštih zadataka koji su proizlazili iz Petogodišnjeg plana za period 1947. do 1952. godine, na svom plenumu, 14. decem­ bra 1946. godine, odredio je i svoje zadatke koordinirajući neke od njih sa zadaci­ ma koje je je preuzimao Narodni front (mobilizacija radne snage, radne akcije). U opštim postavkama Petogodišnjeg plana AFŽ je pronašao svoje izvorne zadatke, kao što su: političko objašnjavanje ženama šta plan znači za promenu i poboljšanje položaja žene; uticanje na žene, naročito mlađe, da se uključe u proizvodnju i kori­ ste sve mogućnosti koje im se pružaju da steknu ili povećaju svoje kvalifikacije; ot­ varanje dečjih i drugih ustanova za pomoć zaposlenoj ženi; pomaganje ženama na selu da se uključe u društveni život putem organizovanja njihovog političkog i kulturno-prosvetnog rada. Januara 1948. godine, u vreme nacionalizacije i podržavljenja privrednih preduzeća, strogo centralizovanog administrativnog upravljanja privredom i poče­ tka izvršavanja prvog Petogodišnjeg plana razvitka narodne privrede Jugoslavije, održan je Drugi kongres žena Jugoslavije, a nešto kasnije i Drugi kongres žena Sr­ bije. Planom postavljeni ambiciozni cilj da se savlada nasleđena privredna zaosta­ lost iziskivao je mobilisanje svih raspoloživih snaga, i materijalnih i ljudskih. Oba kongresa upućivala su organizacije AFŽ-a da se angažuju na izvršavanju opštih ci­ ljeva plana, ali da odaberu i svoje specifične ženske zadatke zavisno od situacije u kojoj žive i rade. Sugerisano je da se u organizacijama proširi i obogati kulturnoprosvetni rad. Osposobljavanje žena da podižu i neguju decu prema osnovnim zahtevima savremene medicine i pedagogije, da svoj život i život svoje porodice oslo­ bađaju zaostalih nekulturnih i neekonomičnih navika, sujeveija i predrasuda - po­ stavljeni su kao dugoročni zadaci koje su samo žene mogle ostvariti. Stoga se insi­ stiralo da se organizacije AFŽ-a prošire i učvrste, da komisije i sekcije za pojedina pitanja okupe što više žena, da u svoj rad unesu više plana i da ojačaju vertikalne veze među rukovodstvima AFŽ-a. Kao neposredni zadatak postavljeno je učestvo­ vanje žena u izbornoj kampanji, naročito učešće u izboru kandidata i kandidatki­ nja za članove i članice narodnih odbora, kako bi u odbore bili izabrani najčestitiji i najsposobniji građani i građanke.1 Nedugo posle ovih kongresa usledila je Rezolucija Informbiroa i napad SSSR-a na jugoslovensko rukovodstvo (jun 1948), kojima su ga optužili da odstupa od soci­ jalizma i pozvane su „zdrave snage“ da ga smene.2Napadi su praćeni ekonomskom 1 Milka Minić, Cana Babović, Vida Tomšič, Vanda Novosel, Mara Naceva, Mitra Mitrović, izlagaiya na II kongresu AFŽ Jugoslavije; Statut AFŽ Jugoslavije, Zora, 1948, br. 29 v Peti kongres KPJ održan je jula 1948, a Drugi kongres KP Srbije januara 1949. godine, kao odgovor na kampanju koju su protiv KPJ i njenog rukovodstva poveli SSSR i druge socijalističke zemlje. Posle ovili kongresa, na osnovu zaključaka Drugog plenuma CK KPJ od januara 1949, prišlo se kolektivizaciji na selu i osnivanju seljačkih radnih zadruga. �153 blokadom 1vojnim pretnjama na granicama Jugoslavije. Izvršavanje Petogodišnjeg plana dovedeno je u pitanje. Teškoće su potencirane i nezapamćenom sušom 1950. godine, tako da se zemlja našla na ivici gladi. Jugoslavija je bila prinuđena da zatra­ ži pomoć od zapadnih zemalja. Pomoć u hrani, odeći i sirovinama dobila je od SAD, Velike Britanije i Francuske, a pomoć za decu od UNICEF-a. Istovremeno, obustavljen je rad na izgradnji manje važnih objekata, pa je između 1949. i 1952. godine došlo do smanjenja broja zaposlenih, naročito žena. Uvedena je maksimalna štednja i smanjeni izdaci za društveni standard, a poveća­ ni izdaci za vojsku. Izvanrednim naporima da se uprkos svemu, koliko je moguće, prebrode na­ stale teškoće, priključili su se i AFŽ Jugoslavije i AFŽ Srbije pojačavanjem svog ra­ da. Okupljah su žene u čitalačke grupe koje su dopirale do svakog sela i zaseoka, organizovali su predavanja i kurseve iz raznih oblasti - naročito na selu (o nezi dece, higijeni, krojenju i šivenju, gajenju novih vrsta povrća, zdravoj ishrani i si). Ono što su naučile na tečajevima, žene su uglavnom primenjivale u svojim domaćinstvi­ ma, pa se u to vreme u mnogim kućama umesto ognjišta zidaju štednjaci, kreveti postaju uobičajeni deo nameštaja, stiču se higijenske navike, navike redovnog pra­ nja veša, čišćenja i uređenja kuća. Ishrana postaje zdravija i raznovrsnija. Žene su konačno prihvatile kao nužno obavezno školovanje i muške i ženske dece, i one su se pobrinule da deca redovno pohađaju školu. AFŽ je organizovao pomoć porodica­ ma, tako što su ih žene iz sela ih ulice u gradu zamenjivale u obavljanju kućnih po­ slova. U sezoni velikih poljskih radova AFŽ je na sehma organizovao sezonska obdaništa za decu koju majke nisu imale kome da ostave na čuvanje. U gradovima su bile inicijatorke za osnivanje dojihšta u fabrikama, jashca, obdaništa, mlečnih kuhinja i igrališta. Sve ove aktivnosti bile su raznovrsne i odgovorne, ah svaka za sebe i relati­ vno jednostavna. Uz malu materijalniu pomoć vlasti, preduzeća ih ustanove, i uz mnogo entuzijazma i dobrovoljnog rada žene su svojom aktivnošću počele da menjaju svoj način života i nosile modernizacyske procese, naročito na selu. Paralelno sa naporima za izvršenje plana promenjena je i koncepcija o putevima socijalističke izgradnje, pa se od državnog socijalizma prešlo na koncepci­ ju izgradnje socijalizma na osnovama samoupravljanja. U skladu sa tim tendenci­ jama, formalno je menjana i društvena uloga KPJ i Narodnog fronta. Već u aprilu 1949. godine, Treći kongres Narodnog fronta doneo je svoju Programsku deklaraciju kojom je prihvatio program KPJ kao svoj i odredio KPJ kao vodeću snagu društva u okviru Narodnog fronta. Naglašena je pohtička uloga Narodnog fronta u izgradnji zemlje i potreba da razvije življi politički rad za aktiv­ nije učešće građana u društvenom radu i u kritici narodne vlasti. AFŽ Jugoslavije je na svom Trećem plenumu (jun 1949) kao najvažnije zadatke postavio: pojačan politički rad na objašnjavanju ženama partijske politike i pohtičko aktiviranje že­ na u Narodnom frontu; okupljanje ženske radne snage, njeno stručno osposoblja­ vanje i borbu protiv fluktuacije, okupljanje žena za dobrovoljne radne brigade; po­ jačan rad na učvršćenju postojećih i osnivanju novih seljačkih radnih zadruga; da­ lje razvijanje aktivnosti na osnivanju ustanova za zaštitu majke i deteta; upozna­ vanje žena sa njihovim pravima. Dajai se svi ti zadaci što bolje ostvarivah još jednom je naglašena potreba jačanja organizacija AFŽ-a, njihovih izvršnih odbora i sekre­ �154 tarijata, sekcija kao pomoćnih tela, i aktiva u osnovnim organizacijama, kan i čvršće vertikalno povezivanje žena.1 4. Dečje ustanove, zapošljavanje žena Treći kongres AFŽ Jugoslavije održan je 28. i 29. oktobra 1950. godine u Zagrebu, u vreme pojačanog osnivanja seljačkih radnih zadruga i kolektivizacije na selu i u vreme uvođenja radničkog samoupravljanja i decentralizacije rukovođe­ nja privredom. Težište rada AFŽ-a preneto je na rešavanje takozvanih specifičnih proble­ ma žena: pitanja zaštite majke i deteta, pomoć vlastima u održavanju dečjih usta­ nova i zdravstvenom prosvećivanju žena.2 Na Trećem kongresu je učestvovalo i nekoliko lekara koji su govorili o zdravstvenim savetovalištima za žene, pitanjima stručne pomoći kod porođaja, ishrani i nezi dece. AFŽ je naročito propagirao ideje o zapošljavanju žena, kao osnovi za njiho­ vu egzistenciju i uslovu za njihovu potpunu ravnopravnost. U širim slojevima još je bilo prilično rasprostranjeno mišljenje daje za ženu sramota da radi van kuće - na­ ročito u radničkim zanimanjima - te daje rad van kuće nužda koje se što pre udajom treba osloboditi. Osim toga, žene su posle rađanja dece često napuštale posao, jer nisu imale kome da povere decu na čuvanje. Nezainteresovanost većine žena za sri­ canje stručnih kvalifikacija, mali broj ženskih stručnih škola, i to za „ženska zanimanja“, nepismenost i natprosečna fluktuacija ženske radne snage, koja je uglavnom nekvalifikovana ili priučena - posledice su takvih shvatanja i situacije žena. Stoga su mnoge organizacije AFŽ-a, nakon tečajeva za nepismene radnice, organizovale i tečajeve za sricanje kvalifikacija, naročito za radnice u tekstilnoj industriji. Ova shvatanja, donekle suzbijena ali ne i savladana u periodu obnove; iznova su buknu­ la pri prvom izbijanju društveno-ekonomske krize početkom pedesetih godina. Polazeći od toga da ogromna većina žena živi u seoskim domaćinstvima, da i u gradovima većina žena nije u radnom odnosu i bavi se isključivo domaćinstvom, da su ta domaćinstva zaostala, daje nepismenost žena izuzetno visoka, AFŽ se po­ sebno pozabavio pitanjima domaćinstva i nepismenosti. Organizovani su osnovni i produžni tečajevi za nepismene, zadružni i domaćički tečajevi sa programom koji je obuhvatao pitanja zdrave ishrane, nege dece, higijene, čuvanja i prerade voća i povrća. Takođe, bilo je i tečajeva za mlade mnjke, tečajeva za osposobljavanje učite­ ljica u domaćičkim školama, tečajeva za aktivistkinje AFŽ-a, i drugih. Pedesetih godina uneto je više sistema u rad i saradnju AFŽ-a sa odgovara­ jućim državnim organima i društvenim organizacijama - naročito sa Crvenim krstom - u osnivanju, opremanju, održavanju ustanova za decu i ustanova za zaštitu 1 Treći plenum Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije: Vida Tomšič, Naš rad i naši zadaci; Rezolucija; Iz rezolucije o narednim zadacima AFZ Jugoslavije, Žena danas, 1949, br. 61, str. 3 -7 .^ 2 Tito, O dosadašnjem i budućem radu i ulozi žena, Zora, 1950, br. 62-63; Vida Tomšič, Žene Jugosla­ vije u borbi za izgradnju svoje socijalističke zemlje - za m ir u svetu, Žena danas, 1950, br. 77-78, str. 5-11; Mora ifadić, Uloga i zadaci AFŽ u podizanju i negovanju m ladog naraštaja i Rezolucija o tome, Isto, str. 17-24. i str. 27 i 28; Poznati lekari govore na našem Kongresu, Isto, str. 25. �155 materinstva. Od mnogobrojnih aktivnosti AFŽ-a u to vreme u Srbiji vredno je ista­ ći dve krupne akcije: skidanje zara i feredže, akciju koja je tragala više godina i za­ vršena je 1951, i drugu - prosvećivanje žena na Kosovu i Metohiji, koju je inicirao Treći kongres AFŽ-a. 5. Skidanje zara i feredže Još 1947. godine, na Prvom kongresu žena Bosne i Hercegovine delegatki­ nje muslimanke spektakularno su se otkrile, i time pokrenule akciju za skidanje zara i feredže. Prihvatile su je borbenije napredne muslimanke na Kosovu i Meto­ hiji, u Sandžaku, u Crnoj Gori i u Makedoniji, koje su se skidajući zar i feredžu uk­ ljučivale u rad u fabrikama i ustanovama i u političku aktivnost, naročito u rad AFŽ-a. One su organizovale skupove na kojima su ubeđivale svoje sunarodnice da pođu njihovim putem i da se oslobode simbola vekovne potčinjenosti muslimanskih žena koji ih je izolovao od sveta. Ali, i pored toga, većina žena ipak je ostajala pokri­ vena. Glavni razlog bilo je to što muški članovi porodice nisu dopuštali ženama da se samoinicijativno odreknu tradicije, očekujući da najpre drugi to svojim ženama dozvole. Stoga su muslimanke, 1950. godine, prihvatile novu inicijativu radnica i radnika Železničke radionice i ložionice u Sarajevu. Po ugledu na njih, sa mnogo­ brojnih mitinga, skupova i konferencija muslimanskih žena i muškaraca upućiva­ ne su rezolucije i peticije odgovarajućim narodnim skupštinama u kojima se zahtevalo da se zakonom zabrani nošenje zara i feredže.1 Akciju je podržao i reis-ul-ulema Ibrahim Fejić, koji je još na početku akci­ je, 1947. godine, izjavio da islamska vera ne zabranjuje skidanje zara i feredže. Po­ vodom nove kampanje, on je ponovio svoje mišljenje ističući da je skidanje zara i feredže od važnosti za kulturno izdizanje muslimanske žene i za njenu ravnoprav­ nost. Podsetio je da su i neke muslimanske države zakonom zabranile nošenje zara i feredže, pa nema razloga da se to ne učini u Jugoslaviji. Uz njega su akciju podrža­ li i drugi najodgovorniji verski predstavnici i Udruženje muslimanskog sveštenstva.2 Narodna skupština republike Srbije, na zasedanju od 14. do 16. januara 1951. godine, donela je Zakon o zabrani nošenja zara i feredže. Zakon je obrazložila ministarka prosvete Mitra Mitrović. Slične zakone donele su i republike Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, neke pre a neke kasnije.3 Nezaboravni događaj za muslimanke iz Makedonije, od kojih su mnoge bile sa sela, bio je kada su po prvi put otkrivena lica krenule na dugo turističko puto­ vanje od Skoplja, preko Beograda sve do Postojne i Pule, i divile se do tada neviđe­ nim svetovima. Ih, kada su, radi upoznavanja sa radom AFŽ-a, žene Kosmeta pose1 Bez mraka i feredže, Žena danas, 1949, br. 58, sir. 12; Za bolji život muslimanskih žena\ Isto, 1950, br. 75, str. 2 i 3; Šiptarkc odlučno polaze u novi život, Zora, 1950, br. 61, str. 4; 2.500 muslimana i muslimanki Novog Pazara traže donošenje zakona o skidanju zara i feredže, Isto, str. 8. - I dnevna štampa pratila je ovu akciju i u njoj se može naći više napisa o toj akciji. z Zar i feredža koče napredak muslimanki (izjava reis-ul-uleme islamske verske zajednice u FNRJ Tanjugu), Zora, 1950, br. 61, str. 3 i 8; Donesen je zakon o zabrani nošenja zara i feredže, Zora, 1951, br. 65, str. 11. Svanuo je i njima dan (deo obrazloženja Mitre Mitrović), Zora, 1951, br. 66, str. 5. - Do kraja febru­ ara se otkrilo oko 70.000 muslimanki na Kosovu i Metohiji. Ponekad su to činile na konferencijama; Zora, 1951, br. 66. str. 11. �156 ćivale Vojvodinu, obilazile fabrike u kojima rade žene, obdaništa i porodilišta po selima, i od svojih domaćica, vojvođanskih zadrugarki, praktično učile kako se vodi i radi u domaćinstvu.1 Ovakva turistička putovanja muslimanki i međusobne radne posete žena organizovane su i kasnije. 6. R ad na prosvećivanju žena Druga velika dugoročnija aktija koju su pokrenuli Centralni odbor AFŽ Ju ­ goslavije i Glavni odbor AFŽ Srbije bila je akcija za prosvećivanje žena na Kosovu i Metohiji. Oni su se priključili M inistarstvu narodnog zdravlja Srbije i Crvenom krstu Jugoslavije, koji su započeli sanaciju naselja, i njihovu akciju proširili i na zdravstveno prosvećivanje u pet srezova i produžili je na šest meseci. Pozvali su lekarke i lekare, babice, negovateljice, sestre nudilje i dobre domaćice iz cele zemlje da se dobrovoljno jave da u ovoj akciji učestvuju. Javile su se stručnjakinje i doma­ ćice iz Beograda, Ljubljane, Zagreba, Novog Sada i drugih mesta, i to u većem broju od potrebnog, pa su za ovu akciju mogle biti izabrane samo iskusne stručnjakinje. Akciju su pripremale organizacije žena u srezovima, tako što su se prethodno odr­ žavale konferencije žena po selima i sastanci sa Narodnim frontom, na kojima su se meštanke obavezivale da će očistiti svoje domove, a muškarci da će okrečiti ku­ će. Ekipe AFŽ-a, sastavljene od babica ili sestara nudilja, iskusnih domaćica i akti­ vistkinja AFŽ-a, zadržavale su se u jednom selu punih mesec dana i obilazile svaku kuću po nekoliko puta, davale stručna uputstva ukućankam a i ukućanima prema situaciji koju su u kući zatekle. Domaćica iz ekipe praktično im je pokazivala kako se sprema stan, čisti dvorište i održava lična higijena. Članice ekipe su praktično pokazivale kako se kupaju i povijali deca, kako se hrane, kako im se pripremaju jela. Davale su savete trudnicama, otkrivale im uzroke prevelike smrtnosti njihove dece, i slično. Držale su predavanja i kraće seminare za sve žene u selu - o ishrani dece, o zaraznim bolestima, o spremanju kuće, održavapju lične higijene, i druga. Za vreme boravka ekipe u određenom selu u to selo su dolazili i lekari koji su obav­ ljali preglede stanovništva i držali pojedina predavanja.2 Ova akcija je uspešno završena, ali je ubrzo orgauizovana i nova akcija, ne samo na Kosovu i Metohiji već i u drugim krajevima Srbije, a nešto kasnjje proširila se na sve zaostale krajeve u zemlji. U Srbiji je novu akciju zdravstvenog prosvećivanja organizovao Institut za narodno prosvećivanje NR Srbije, zajedno sa Narodnim frontom, AFŽ-om i Crve­ nim krstom Srbije.3 Ova akcija prerasla je u dvogodišnje tečajeve za prosvećivanje 1 Otkrivenih lica na prvom izletu, Žena danas, 1951, br. 82, str. 9; Dobro nam došle, Zcne Kosmeta u poseti Vojvodini, Isto, 1951, br. 88, str. 9; Stekle su mnoga nova znanja, Žene Kosovo-Metohijske obla­ sti u poseti Vojvodini, Zora, 1951, br. 74, str. 4. i Poziv CO AFŽ Jugoslavije i GO AFŽ Srbije u akciju za prosvećivanje žene Kosmeta, Žena danas, 1951, br. 81, str. 2; Akcija zdravstvenog prosvećivanja na Kosmetu, Isto, 1951, br. 82, str. 8; Počela je borba protiv neznanja i zaostalosti'. Ekipe na delu, Isto, 1951, br. 83, str. 6 i 7; Priznanje najboljim aktivistkinjam a - o ekipama na Kosmetu, Isto, 1951, br. 84— str. 3; Akcija zdravstvenog prosvećiva­ 85, nja, Zora, 1951, br. 69, str. 8; Akcija se nastavlja, Zora, 1951, br. 70, str. 8. 3 Za zdravlje majke i deteta, Žena danas, 1951, br. 88, str. 7 i 8; Za nove higijenske i druge kulturne navike, Zora, 1951, br. 74, str. 6 i 7; Akcija zdravstvenog prosvećivanja, Zora, 1951, br. 75, str. 4 i 5; Isto, br. 76, str. 6; Na. putu podizanja zdravstvene i kulturne svesti, Zora, 1953, br. 81, str. 6 i 7. �157 seoske ženske omladine, koje su organizovali prosvetni organi, zggedno sa AFŽ-om i Crvenim krstom. Tečajevi su se oslapjali na seoske učiteJj(ic)e, i u njima su se na­ ročito istakle učiteljice, lekarke, medicinske sestre i dečje negovateJjice - aktivistki­ nje AFŽ-a, odnosno, kasnije, ženskih društava. Do 1953. godine održano je preko devet hiljada tečajeva koje je pohađalo 229.000 omladinki.1 7. Pravni položaj žena Ustavna načela o ravnopravnosti žena i o zaštiti dece i materinstva, jednak rad - jednaka nagrada, razrađivana su u nekoliko zakona i drugih propisa kojima su ta prava detaljno definisana. U izradi predloga ovih zakona AFŽ je vrlo aktivno učestvovao, a isto tako i u praćenju i kontroli njihove primene. Među prvim zakonima koje je donela Savezna skupština bio je Osnovni za­ kon o braku (1946). On je odvojio državu od crkve i ustanovio obavezni građanski brak, a sve odnose u braku postavio je na potpuno ravnopravnu osnovu, dajući jed­ naka lična prava i jednake obaveze mužu i ženi. Tako, na primer, žena je dobila punu poslovnu sposobnost, ekonomsku nezavisnost, pravo na izbor prezimena i jednaka roditeljska prava i obaveze prema deci. Polazeći od toga daje brak ustano­ va koja je u prvom redu od interesa za supružnike, ali i društvenu zajednicu, zakon je propisao uslove za razvod braka - uglavnom klasične, ali je uveo i pravo bračnih drugova da sporazumno mogu zatražiti razvod braka. Mada su morali dokazati i daje njihov bračni život toliko poremećen daje zajednički život postao nepodnošljiv, ovaj institut je olakšao razvod braka. Kasnijim republičkim propisima razvod je potpuno liberalizovan. Supružnik koji je nesposoban za privređivanje ima pravo na izdržavanje. Imovina koju je jedna osoba stekla pre zaključenja braka, kao i ona koju je u braku stekla nasledstvom ili poklonom ostaje njeno vlasništvo. Imovina koju su bračni drugovi stekli u braku svojim radom njihova je zajednička imovina koja se deli srazmerno doprinosu svakog od njih. Kao doprinos koji se uzima u ob­ zir prilikom raspodele imovine smatra se, između ostalog, i svaki rad na poslovima domaćinstva, na staranju i odgoju dece. Kada je donet ov^j zakon bio je zapravo program ravnopravnosti muškara­ ca i žena. Organizacije AFŽ-a uložile su mnogo napora da ga objasne ženama i ista­ knu njegovu važnost za promenu njihovog dotadašnjeg položaja. Nekoliko zakona iz materije porodičnog prava doneto je i 1947. godine. I u njima je izražena ravnopravnost žena. Osnovnim zakonom o odnosima roditelja i dece određen je krug dece koja se im^ju smatrati bračnom, izjednačena su prava i obaveze roditelja prema bračnoj i vanbračnoj deci, kao i prava i obaveze van bra­ čne i bračne dece prema roditeljima. Žena tužbom može tražiti utvrđivanje očinst­ va, a žena, muž ili dete, ako za to imaju interesa, mogu i osporavati bračnost deteta. Zakon o usvojenju predviđa da i žena i muškarac mogu biti usvojiteljica, odnos­ no usvojitelj. Ako je usvojitelj(ica) u braku za usvojenje je potrebna saglasnost dru­ gog supružnika. Po Osnovnom zakonu o starateljstvu staratelj (ica) se postavlja sa­ mo maloletnoj deci koja su ostala bez oba roditelja, ih punoletnim licima koja se ne mogu brinuti o sebi ih svojoj imovini; i žena, jednako kao i muškarac, može biti 1 Zora, 1953, br. 89-90, str. 15. �158 imenovana za starateJjicu. U starateljskim savetima, koji su se po zakonu formira­ li pri organima starateljstva, kao i u starateljskim aktivima, pored predstavnika drugih organizacija i AFZ je imao svoje predstavnice koje su obavljale operativne poslove: pomagale su staratelju ili starateljici pri smeštaju deteta u dečje ustanove, kod upisa u školu, u izboru zanimanja i si. One su posećivale decu, kontaktirale sa njihovim učitelji(ca)ma i brinule o tome da uklone sve ono što bi detetu smetalo u njegovom razvoju. Uređenje porodičnih odnosa preneto je na republike, i one su uglavnom te odnose regulisale na sličan način. Zakonom o socijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika, 1946. godine, uvedeno je osiguranje za sve rizike (starost, bolest i nesreća, smanjenje ili gubitak radne sposobnosti, nezaposlenost, trudnoća, porođpj, i dr), a kasnije je ova oblast regulisana sa više saveznih zakona i, najzad, republičkim zakonima. Po tim zakonima žene u Srbiji impju pravo na pomoć za novorođenče, pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo (u početku tri nedelje pre i tri nedelje posle porođaja, kasni­ je godinu dana, a u slučaju daje dete bolesno do tri godine, a hendikepirano do pet godina), pravo na odsustvovanje sa posla radi nege obolelog deteta. Oba ova prava mogu koristiti supruga ili suprug, u zavisnosti od toga kako se sporazumeju. Dečji dodatak, kada je ustanovljen, pripadao je za svu decu bez obzira da li su rođena u braku ili van braka, a kasnije je on imao i socijalnu funkciju, jer je u jednom kriznom periodu oduzet zaposlenima sa većim prihodima, a onima sa nižim primanjima je povećan, tako d aje zajedno dete iznosio trećinu ličnog dohotka. Danas je u Srbiji krug korisnica i korisnika proširen, i dečji dodatak se koristi za podsticanje rađanja u niskonatalitetnim opštinama, odnosno kao antinatalitetna mera prema alban­ skom, muslimanskom i romskom stanovništvu. M aterinski dodatak, uveden npjpre kao socijalna mera za porodice sa niskim primanjima ili bez njih, postao je me­ ra za stimulaciju nataliteta. Pripada za određeno vreme svim porodicama. Porodi­ ce sa niskim primanjima uživaju beneficirane cene u školskim i predškolskim usta­ novama. Po penzpskom osiguranju, žene, podjednakim uslovima, impjujednake pen­ zije kao i muškarci, mada u penziju odlaze sa pet godina beneficiranog radnog sta­ ža i sa pet godina života manje od muškaraca. Slične pogodnosti žene imaju i u in­ validskom osiguranju. One ostvaruju i porodičnu penziju pod povoljnijim uslovi­ ma od muškaraca u pogledu godina starosti. Po novom Krivičnom zakonu iz 1951, kao i u ranijem predratnom zakonu, svaki pobačaj, osim onog koji je izvršen radi spasavapja života trudnice, bio je kri­ vično delo. Za kriminalni pobačaj po ranijem zakonu trudnica je mogla biti kažnje­ na do pet, a izvršilac pobačpja do deset godina zatvora, a po novom zakonu trud­ nica se ne kažnjava. Uredbom o postupku za vršenje dozvoljenog pobačpja, 1952, dozvoljen je pobačpj iz medicinskih, a pod određenim uslovima i iz zdravstveno-socijalnih razloga. No, praksa je bila različita i Uredba se u mnogim krpjevima iz ra­ znih razloga - principijelnih, medicinskih, religioznh ili lukrativnih - restriktivno tumačila i primenjivala, sve do 1963. godine kada je praksa ujednačena i uslovi i postupak za pobačpj liberalizovani. Od 1977. godine, bez ikakvih ograničepja, do­ zvoljen je pobačaj do deset nedelja starosti ploda. Od 1946. godine žene su u sudskoj praksi u naslednom pravu izjednačene sa muškarcima, na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. ap­ �159 rila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije. Kasnije doneti, Zakon o naslađivanju (1955) dosledno je sproveo jednakost muškarca i žene u pravima na nasleđivanje, a u tim pravima izjednačio je i bračnu i vanbračnu decu. Osnovni zakon o upravljanju privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva (1950) još jednom je izričito propisao pra­ vo žena da biraju i da budu birane u organe upravljanja preduzećima. Navedeni zakoni, a i mnogi drugi (Zakon o ličnim imenima, Zakon o državljanstvu, Zakon o matičnim knjigama, i dr) koji su donošeni po oslobođenju, sadržavali su nove odre­ dbe kojima se u raznim oblastima precizirala ravnopravnost žena. AFŽ je strpljivo objašnjavao njihov smisao i podsticao žene da ih koriste. To je bio jedan od bitnih sadržaja političkog rada sa ženama. Upravo kroz objašnjavanje tih zakona, istovre­ meno su se objašnjavale i društveno-političke promene i promenjeni položaj žena. 8. Međunarodne veze Nacionalni komitet za proslavu Međunarodnog ženskog dana Velike Brita­ nije, 1945. godine u Albertholu, održao je veliku proslavu.1Proslavi su prisustvo­ vali, osim nacionalnih organizacija, i delegatkinje Sovjetskog Saveza, Francuske, Belgije i Jugoslavije. Posle toga, u toku naredne dve nedelje, u trideset i jednom britanskom gradu u provinciji organizovan je niz konferencija na kojima je usva­ jana Povelja o pravima žena. Ona je predata ministru spoljnih poslova Velike Bri­ tanije daje podnese Međunarodnoj konferenciji u San Fransisku (OUN).2 I Savez francuskih žena, antifašistkinja, 1945. godine, na svom Kongresu pokrenuo je inicijativu za održavapje međunarodnog kongresa žena. Ovom Kongre­ su prisustvovao je veliki broj delegatkinja ženskih organizacija iz raznih zemalja sveta, pa je formiran Inicijativni odbor za sazivanje međunarodnog kongresa žena. Osnovna programska koncepcija budućeg kongresa bila bi: uništiti fašizam i osi­ gurati demokratiju u svim zemljama, pripremiti srećnu budućnost novim pokolje­ njima, dati ženama prava izražena u Internacionalnoj povelji žena (kao majci: pra­ vo da rađa decu u svetu koji je oslobođen strahota, bede i rata, u svetu u kojem će joj svaka vlada osigurati neophodnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu i pristojne sta­ nove; kao radnici: pravo da radi u svim granama industrije i da se bavi svim profe­ sijama, da za jednak rad prima jednaku nagradu, da ima iste mogućnosti kao mu­ škarac za stručno obrazovanje i da joj se povere odgovorni poslovi; da se ukine eks­ ploatacija žena kao jeftine radne snage i da joj se poboljšaju uslovi rada; kao građan­ ki: jednakost sa muškarcem pred zakonom i puna demokratska sloboda izražava­ nja, mogućnost da glasa i da bude članica sudskih veća i međunarodnih ustanova i vlasti).3 Nacionalni komitet za proslavu Međunarodnog ženskog dana Velike Britanije formiranje 1942. go­ dine. On je predstavljao 16 ženskih društava, tri sindikata i 23 ugledne žene Velike Britanije, i l i sa­ vezničkih ženskih društava u Engleskoj, koja su u Engleskoj dobila utočište za vreme Drugog svetskog rata. ^ Slobodoljubive žene svijeta - da bi se mogli zbližiti, Žena danas, 1945, br. 34, str. 28. Uoči prvog kongresa antifašistkinja sveta, Žena danas, 1945, br. 35, str. 24. �160 Iste godine, od 27. novembra do 1. decembra u Parizu je održan Prvi među­ narodni kongres žena, kojem je prisustvovalo 850 delegatkinja iz četrdeset zemalja. One su predstavljale oko 120 miliona organizovanih žena. Na Kongresu, kao dele­ gatkinje AFŽ-a, učestvovale su M itra Mitrović, Anka Berus, Mileva Rodić, Olga Humo, dr Olga Milošević i Kata Pejnović. Na Kongresu je osnovana Međunarodna demokratska federacija žena (MDFŽ), u kojoj je AFŽ aktivno sarađivao, kako u njenom osnivanju tako i u njenom daljem radu. Ali je MDFŽ, sve više pod uticajem Sovjetskog Saveza, opozvala svoj poziv članicama plenuma MDFŽ iz Jugoslavije da učestvuju na njenom plenarnom zasedanju u Moskvi 1949. Optužila je delegatkinje AFŽ-a da su gestapovske provokatorke i špijunke i isključila ih iz MDFŽ. AFŽ je odgovorio svojom Rezolucijom, u kojoj je izneo svoj rad kao antifašističke organizacije, odbio i osudio sve optužbe koje je Jugoslaviji uputio Informbiro.1 Zaoštreni međunarodni odnosi, koji su nastali u fazi hladnog rata i koji su direktno uticali i na međunarodne organizacije - među njima i ženske - doveli su do toga d aje prijem nacionalnih organizacija u međunarodne organizacije zavisio od blokovske pripadnosti pojedine države. Ostajući izvan blokova AFŽ, više nije tra­ žio prijem ni u jednu međunarodnu žensku organizaciju. 1 Informbiroovska klika u MDFŽ razbijač m e đ u n a r o d n o g jed in stva demokratskih žena i MDFŽ, Že­ na d anas, 1949, br. 64, str 4 i 5; Rezolucija Trećeg plenum a CO AFŽ Jugoslavije, Žena danas, 1949, br. 611, str. 6; Vida Tomšič, Žene Jugoslavije u borbi za izgradnju svoje socijalističke zemlje - za m ir u svetu (referat na Trećem kongresu žena Jugoslavije), Žena danas, 1950, br. 77-78, str. 5. �UKIDANJE ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA I OSNIVANJE SAVEZA ŽENSKIH DRUŠTAVA 1. Žene su subjekti svog vlastitog oslobođenja Neposredno posle oslobođenja vodile su se diskusije - najpre među ženama - o zadacima i karakteru Antifašističkog fronta žena, a ponegde su se čuli i razgo­ vori o tome da li ima potrebe da on i dalje postoji. Te diskusije, u svom pismu partij­ skim organizacijama, oktobra 1945. godine, prekinuo je Centralni komitet Komu­ nističke partije Jugoslavije. Organizacije AFŽ - kaže se u pismu - predstavljaju og­ romnu snagu, i njihov osnovni zadatak je pomoć narodnoj vlasti u rešavanju pri­ vrednih i socijalnih pitanja, kao i vaspitni rad i političko prosvećivanje žena. Mada žene uživaju punu ravnopravnost, još je nužno imati i posebnu organizaciju žena, koja nije izolovana feministička organizacija, već u političkom smislu sastavni deo Narodnog fronta, i pomaže mu u radu, ali inu nije potčinjena. Organizaciono, ona treba da bude čvrsto povezana - od mesnih, preko okružnih i glavnih odbora - sa svojim Centralnim odborom, i da tako čini jedinstvenu, masovnu organizaciju, ali je pri tome potrebno ostaviti dovoljno mogućnosti svakoj organizaciji da sama ra­ zvija inicijativu u ostvarivanju svojih zadataka u sredini u kojoj deluje, a naročito na selu.1 O organizovanju i zadacima AFŽ raspravljano je i kasnije - 1947. i 1948. u Komisiji za društvenu aktivnost žena CK KPJ. Tada je još jasnije izražen razlog za postojanje posebne ženske organizacije. Isticano je da zadobijanje zakonske ra­ vnopravnosti žena sa muškarcima nije argument za ukidanje jedne masovne žen­ ske organizacije. Problem je kako i preko kojih organizacionih formi revolucionar­ nu snagu žena spojiti sa snagama radničke klase i čitavog naroda u cilju njihovog potpunog oslobođenja. Drugim rečima, oslobođenje žena ne postiže se automatski, prikvatanjem socijalizma kao društvenog sistema, nego je za njeno ljudsko oslobo­ đenje i dalje potrebna organizovana delatnost samih žena. Ideje KPJ o oslobođenju žena u socijalističkom društvu polazile su tada od iskustava Sovjetskog Saveza, ali i od vlastitih iskustava stečenih u antifašističkom ženskom pokretu, i ona su izražena u novim zakonima, donetim neposredno posle oslobođenja, u aktima i u praksi organa narodne vlasti, kao i u dokumentima i pra­ ksi Antifašističkog fronta žena.2 ^ AJ, I-CK-XVII/1 do XVII/5,1947. Sovjetska vlast od 1917. zakonima je regulisala sklapanje i razvod braka; izjednačila je bračnu i vanbračnu decu; materinstvo je proglasila društvenom funkcijom žene i stavila ga pod žaštitu države; donela je propise o porodiljskom odsustvu i o zaštiti zdravlja žene; dozvolila je prekid trudnoće, ali �162 Peti kongres K PJ (jul 1948) održanje u znaku otpora optužbama Informbi­ roa i mobilizacjje za očuvanje jedinstva naroda, nezavisnosti i samostalnosti zemlje. U novom programu Komunističke partije Jugoslavije usvojenom na tom Kongre­ su, u posebnom poglavlju o Antifašističkom frontu žena istaknuta je uloga žena u narodnooslobodilačkom ratu, u podizanju svesti žena i njihovoj mobilizaciji za oslobodilački rat, kao i njihova uloga u povezivanju fronta i pozadine. Konstatujući da Antifašistički front žena i u novim uslovima podiže kulturno-politički nivo žena i mobiliše ih da se aktivno uključe u izgradnju zemlje, utvrdio je i odgovornosti KPJ, tako što će se K PJ „boriti za svestrano jačanje aktivnosti AFŽ u radu na vaspitavanju žena u duhu socijalizma, u radu na većoj mobilizaciji žena za izgradnju soci­ jalizma i za obezbeđenje ravnopravnosti putem stalne brige za njihovo kulturno i političko uzdizanje, za majku i dete, kao i za što masovnije uključivanje žena u sve oblasti društvenog i ekonomskog života".1 2. Posebno organizovanje žena - da ili ne? Posle svog Petog kongresa Komunistička partija Jugoslavije dala je veći zna­ čaj Narodnom frontu, i on je, prihvatajući program K PJ kao svoj, postao glavna politička snaga u društvu i politička osnova novog društvenog uređenja. Kada je položaj žena u pitanju to je značilo da Komunistička partija zadržava svoju idejnu i ideološko-političku ulogu u određivanju pravaca rada pri rešavanju problema dru­ štvenog položaja žena, a da Narodnom frontu pripada uloga političkog realizatora usvojenih ideja. Tako su K PJ i komunističke partije pojedinih republika na svojim kongresima utvrđivale samo osnovnu orijentaciju u ženskom pitanju, a sve drugo bilo je stvar odnosa između Narodnog fronta i organizacija žena, pa su u Central­ nom, kao i u drugim komitetima KPJ, ukinute komisije za rad među ženama. Narodni front se, međutim, nije bavio problemima žena, što je značilo da je u svim republikama, kao i u Srbiji, organizacijama žena uglavnom ostavio punu slobodu političkog i svakog drugog delovanja. Ali, prema zaključcima Trećeg kon­ gresa AFŽ-a (oktobar 1950), on ostaje organizacija žena i, istovremeno, postaje i sekcija Narodnog fronta, što znači da političkim i kulturno-prosvetnim radom AFZ-a rukovodi Narodni front, a odbori AFŽ-a samo mu predlažu šta i kako raditi „među ženama". Odbori AFŽ se i dalje zadržavaju, a za obavljanje i izvršavanje konkret­ nih zadataka obrazuju se i aktivi žena. Ovi aktivi postepeno se mogu razviti i u po­ sebna društva u okviru AFŽ. Oni se, prema tome, povezuju horizontalno sa orgamsamo u zdravstvenim ustanovama i bolnicama. Odeljeuje za zaštitu matera i dece Ministarstva soci­ jalnog staranja sprovodilo je zamašne akcije za prosvećivanje žena, organizovalo savetovališta za že­ ne, osnivalo ustanove dečje zaštite, i dr. Posebne ženske organizacije su ukinute i, 1919. godine, u Sovjetima je ustanovljeno Odeljenje za rad među ženama. Zadatak mu je bio da pridobije žene za sin­ dikat i za Partiju. Odeljenje je svaka tri meseca sazivalo skupštinu koju su činile delegatkinje iz fabri­ ka. Izdavalo je časopise Radnica, Seljanka i Delegatkinja, a u svim drugim partijskim časopisima ob­ javljivani su prilozi o ženama. Odeljenje je zamenjivalo organizaciju žena, ali je bilo pod potpunom kon­ trolom Partije, i u njemu je radilo mnogo muškaraca. Kod žena je bilo otpora ovakvom odnosu prema njihovom organizovanju, te su one zbog toga isključivane iz Partije i etiketirane kao feministkinje. Odeljenja su ukinuta 1929. godine. - Mojca Dobnikar u predgovoru knjizi Aleksandre Kolont^j, Žen­ ska v socijalizmu, Ljubljana 1982, str. 7-17. LPeti kongres KPJ, stenografske beleške, Beograd 1949, str. 891. �163 zacijama Narodnog fronta, a vertikalna povezanost odbora AFŽ postiže se manje davanjem smernica viših rukovodstava nižim i povratnim informacijama, a više oživljavanjem rada plenarnih sastanaka izbornih tela AFŽ.1 Ova komplikovana i nejasna organizaciona konstrukcija teško daje mogla da se sprovede, te su se u praksi mogle zapaziti dve tendencije: jedna je težila postepenoj likvidaciji AFŽ, a druga, preovlađujuća, nastojala je da AFŽ, prihvatajući samo formalno status sekcije Narodnog fronta, i dalje zadrži svoju autonomnost. U nggvećem broju slučajeva to je pogodovalo i organizacijama Narodnog fronta, jer su one ionako sav politički i kulturno-prosvetni rad i dalje rado prepuštale AFŽ-u. Ipak, ono što je u ovoj novoj organizacionoj koncepciji bilo jasno jeste preporuka da se u okviru AFŽ osnivaju posebna društva za rad na konkretnim pitanjima koja utiču na položaj žene. U vezi sa velikim otpuštanjem radnika i radnica sa posla, i zatvaranjem mnogih ustanova za zaštitu dece (1947-1952) među komunistima, a neretko i me­ đu ženama, javile su se i teorije daje zapošljavanje žena u privredi bilo samo jedna kratka epizoda i da će se žene vratiti u kuću. Polazeći od tih teorija, često je u pri­ vrednim, a i u političkim krugovima, isticano, uglavnom neopravdano, da su žene manje produktivne, da često izostaju, pa su pod tim izgovorima otpuštane sa posla, ih uopšte nisu zapošljavane. Pisalo se da se kod nas nanovo postavlja žensko pita­ nje. Ovakva ponašanja objašnjavala su se ostacima patrijarhalne svesti, i muškara­ ca i žena, kao i nedovoljnim idejnim i političkim radom komunista i komunistkinja. Pronalazili su se razlozi i u tome što AFŽ nije osnivao svoje organizacije u preduzećima i ustanovama, jer je smatrao da će probleme žena na radu rešavati sindikati, a oni su za njih bih neosetljivi. Nosioci takvih shvatanja često su bih upravo komu­ nisti, pa je jedna od posledica bila to što su SKJ i SSRN sve manje nastojali da poli­ tički utiču na šire uključivanje žena u javni i politički život.2 U periodu između Trećeg i Četvrtog kongresa AFŽ dogodile su se i značajne promene u privrednom i društveno-pohtičkom životu zemlje, što se odrazilo i na rad i funkcionisanje AFŽ. Veća samostalnost lokalnih organa vlasti, izvesna decen­ tralizacija, idejno-pohtička kampanja i druge mere za suzbijanje birokratizma, uvo­ đenje radničkog samoupravljanja izazvalo je i promene u radu društveno-pohtičkih organizacija. Namera je bila se da se one što više osamostale i razviju. Tako je Šesti kongres Komunističke partije Jugoslavije (novembar 1952), pre­ ma tada usvojenim dokumentima, trebalo da postane usmeravajuća snag° u D o l i n ­ kom životu zemlje, a komunisti su trebah da budu ti koji bi snagom svojih argumena­ ta uticah na svest, stavove i opredeljenja radnih ljudi i žena. Vaspitno-pohtička ak­ tivnost i lični primer trebalo je da budu odlučujući za autoritet svakog pojedinca i sva­ ke pojedinke. Kongres je kritikovao birokratizam u samoj Partiji i u vezi s tim predvideo razne mere da se opasnost birokratizovanja i u Partiji i u društvu otkloni. Menjajući svoju ulogu u društvu, KPJ je promenila ime u Savez komunista Jugoslavije. LRezolucija Trećeg kongresa AFŽ Jugoslavije o političkim i organizacionim pitanjima, Žena danas, 1950, br. 77-78, str. 14 i 15. Vida Tomsič, Postoji li kod nas žensko pitanje, Žena danas, 1952, br. 99, str. 1 i 2 (članak izvorno objavljen u Partiskoj izgradnji, 1952, br. 3); O ulozi i mjestu žene, Žena danas, 1952, br. 97, str. 2 i 4; Iz zaključaka VI Plenuma Centralnog odbora AFZ Jugoslavije, Zora, 1953, br. 81 str. 3; Vise uporno­ sti u radu sa ženama, Zora, 1953, br. 82, str. 3; Proširena scdnica Izvršnog odbora Centralnog odbora AFZ, Zora, 1953, br. 85, str. 3. �164 Na Šestom kongresu Saveza komunista Jugoslavije raspravljalo se i o aktiv­ nosti žena Tito je u svom referatu oštro kritikovao potcenjivanje žena, a kao osnov­ ni razlog tretiranja žene kao manje vredne radne snage naveo je to što „u masama radnika, nažalost, još nije napušteno zastaijelo i nesocijalističko gledanje na spo­ sobnost i ulogu žene u društvu, to jest shvatanje daje žena stvorena samo za kuhid J u , uzgajanje ctjece i vršepje kućnih poslova*4 . Bosa Cvetić je jedna od nekoliko delegatkinja koje su na Kongresu govorile 0 situaciji žena i kritikovale odnos prema problemima žena. Ona je konstatovala da sami zakoni „koji štite ženu i garantuju joj jednakost nisu dovoljni, niti mogu biti jedini uslov njene stvarne ravnopravnosti. Bili bi u zabludi ako na putu ostva­ renja pune ravnopravnosti žene ne bi uočili niz objektivnih i subjektivnih prepre­ ka, počev od opšte zaostalosti, koja je naročito velika među ženama sela, i velike opterećenosti žene u kući i porodici, do nepravilnih gledanja na položaj žene4. Citi­ 4 rajući ono stoje o uzrocima tih gledanja u svom referatu rekao Tito, nastavila je: „Svakako d aje za sve žene, kao i za društvo u kome žive, krupno pitanje hoće li se one zatvoriti u uski krug domaćeg ognjišta ili će biti aktivne na svim poljima rada4. 4 Prihvatanje vodeće i usmeravajuće uloge Partije i Fronta od strane žena nije dove­ la u pitanje, ali je istakla da je nužno i dalje širiti krug aktivistkinja i „pokretati čitavo društvo da proces izrastanja žene u stvarno ravnopravnog građanina bude što brži. To organizacija žena ne može sama postići, ali je važno i potrebno da ona u toj borbi bude prva4.1 dalje: „...posle Trećeg kongresa AFŽ Jugoslavije, organi­ 4 zacija žena orijentisala se u prvom redu na specifične zadatke. Ovo je imalo svojih pozitivnih strana, ali pogrešno shvatanje ove orijentacije, ne samo od strane AFŽ, već i od Partije i Narodnog fronta, dovelo je do ozbiljnog zanemarivanja političkog rada među ženama, što je takođe ostavilo najteže posledice na selu. Sav rad je pre­ pušten organizaciji žena, dok je ona očekivala da pokretač rada treba da bude Par­ tija i Narodni front, tako daje u nekim mestima stvarno došlo do prekida rada or­ ganizacija žena i, što je još teže, rada sa ženama uopšte4. O budućem radu organi­ 4 zacija žena rekla je: „svoj budući rad (morale bi) usm eriti na razrađivanje proble­ ma koji se tiču položaja žene, a istovremeno nastojati da budu organizatori rada među svim ženama, sindikalno organizovanim, ženama sela, zadrugar kama, žena­ ma u raznim društvim a... s tim da im osnovna smernica u radu ne bude okupljanje 1 zadrža anje žena u svojoj organizaciji, već stalna orijentacija na svestrano vaspitavanje žena za široko i aktivno učešće u svim organima koji će rešavati ne samo životne probleme žene, porodice i dece već i društvene probleme uopšte, orijentaci­ je na rad u organima vlasti i organima radničkog upravljanja4.1 4 Govoreći o odnosu Partije prema ženama, Aleksandar Ranković je istakao - i to potkrepio statističkim podacima - da u partijskim organizacijama postoji sektaški, konzervativni i nedemokratski odnos prema ženama. Posledica takvog od­ nosa je činjenica da se u Partiji smanjuje relativan broj žena, i on u 1952. godini iznosi svega 8,66% prema 29,04% u 1950. godini - u odnosu na ukupan broj člano­ va KPJ. To je mali broj ako se ima u vidu udeo žena u narodnoj revoluciji i u društve­ nom i političkom životu. Procenat žena u odnosu na ukupan broj stanovništva je 51,67, ali je procenat zaposlenih žena mali u odnosu na ukupan broj zaposlenih LBosa Cvetić, Da bude što brži proces izrastanja žene u stvarno ravnopravnog građanina (diskusija ua Šestom kongresu), Žena danas, 1952, br. 102, str. 4. �165 svega 22,70. U Partiji su ovladala jednostrana g le d a la na ulogu žene i njeno mesto u društvu, pa je mali broj žena i u partijskim rukovodstvima (u Sloveniji je, na pri­ mer, 1948. godine iznosio 19,01%, a 1952. godine t^j procenat je smanjen na 13,07 u odnosu na ukupan broj članova rukovodstava u KPS).1 3. Organizovati žene suprotno iskustvim a prakse U Rezoluciji o zadacima i ulozi Saveza komunista, Šesti kongres je osudio svako zapostavljanje žena u privrednom, političkom i društvenom životu i obave­ zao sve komuniste da se svuda bore za sve veću i stvarnu ravnopravnost žena. Re­ čeno je, takođe, daje ženskim organizacijama dužnost da u daljem razvijanju soci­ jalističke svesti i borbi za ravnopravnost žena pre svega organizuju politički, prosvetni i kulturni rad među seljankama. Odnos prema ženama izražen u Partiji, kao usmeravajućoj snazi društva i u Narodnom frontu, kao vodećoj političkoj organizaciji, i među radnicima - samo­ upravljačima na kojima počiva novi društveno-politički sistem - ukazuju na to da su u dotadašnjem radu, uz načelnu podršku SKJ i SSRN, zapravo samo organizo­ vane žene vodile i političku i kulturnu bitku za učešće žena u društvenom životu. Bilo bi normalno da se taj njihov rad i dalje podrži, podstrekava i pomaže. Moglo se očekivati da će se u daljoj razradi puteva oslobođenja žene u vezi sa oslobođenjem radničke klase zadržati praksa autonomne svestrane samodelatnosti ženskih or­ ganizacija u privrednoj, kulturno-prosvetnoj i političkoj sferi, a u cilju savlađivala enormnih prepreka koje su postojale ili su se iznova rađale na putevima istinskog oslobođenja i klase i žena, no dogodilo se nešto drugo. Četvrti kongres Narodnog fronta, koji je održan januara 1953. godine, bavio se i organizacionim pitanjima AFŽ. Menjajući svoje ime u Socijalistički savez rad­ nog naroda i svoju funkciju u društvu, menjao je i svoje odnose prema svojim kolek­ tivnim članovima: Savezu sindikata, Antifašističkom frontu žena i Savezu omla­ dine. Bilo je zamišljeno da će im Socijalistički savez, „kao nosilac rada u svim dru­ štvenim organizacijama** davati punu podršku, a naročito da će podupirati sve na­ predne težnje „vaspitavajući svoje članstvo u duhu socijalizma*4 Pri tome se Statu­ . tom SSRN ne dira u organizacionu autonomnost ni sindikata ni omladine, ali se zato predviđa da se kod rukovodećih organa SSRN osnuju posebne komisije za rad među ženama, a u osnovnim organizacijama SSRN, ako to one hoće, mogu se osni­ vati i sekcije žena. I to zato što postoji potreba „da se o radu među ženama vodi još uvek posebno računa4. Na Kongresu je odato puno priznanje AFŽ-u za sav njegov 4 rad na uzdizanju i osvešćivanju žena; konstatovano je da su žene bile subjekt u svom vlastitom vaspitanju, ali da AFŽ nije dovoljno brzo menjao svoj sadržaj i me­ tode rada, da su radni ljudi brzim tempom izrastali u graditelje socijalizma, pa je u mnogim krčevima poseban politički rad sa ženama ili postao izlišan, ili je tražio bitne izmene.2 Aleksandar Ranković, Otkloniti sektaški, konzervativan i nedemokratski odnos prema ženama (re­ ferat na Šestom kongresu). Žena danas, 1952, br. 102, str. 3. 2 Izvod iz obrazloženja Statuta SSR N (koje je dao Edvard Kardelj na Četvrtom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije), Zora, 1953, str. 1. �166 I pored ocene da potcenjivanje žene i prepreke njenom oslobođenju leže u prvom redu u zaostaloj svesti, i radničke klase i Partije a sigurno još više u svesti članova Narodnog fronta, političko osvešćivanje žena preuzima upravo Narodni front. Rad organizacija žena se sužava i orijentišu se na prosvećivanje seoskih žena i na unapređenje zaostalog domaćinstva, što je, inače, s obzirom na tadašnju situa­ ciju, i izuzetno težak i odgovoran i mukotrpan i komplikovan posao, koji AFŽ ni do tada nije potcenjivao. Tako je napuštena dotadašnja dvojnost zadataka ženskih organizacija koja je izražavala celovitost njihove aktivnosti - rad za društvo i rad za sebe. Četvrti kongres Narodnog fronta (na tom Kongresu promenio je ime u Socijalistički savez radnog naroda) principijelno je vratio - u potpuno izmenjenim društvenim uslovima - teoriju oslobođenja žene na koncepcije koje su vladale u komunističkom pokre­ tu u Jugoslaviji do sredine tridesetih godina i tome podredio i način organizovapja žena. No nije bilo sasvim jednostavno likvidirati organizaciju koja je ušla u istoriju i duboko u svesti žena bila urezana kao zaslužna za promenu njihovog položaja, i koja im je omogućavala da se svakodnevno i u velikim i u malim stvarima suprotsta­ vljaju potcenjivanju, šikaniranjim a i diskriminaciji, i time osvajaju nove prostore ravnopravnosti. 4. Otpori i kom prom isi Priprem e za Četvrti kongres Antifašističkog fronta žena koji je održan sep­ tem bra 1953, posle Četvrtog kongresa SSRNJ, tekle su donekle u suprotnom smeru, naslanjajući se na koncepcije Šestog kongresa KPJ. U Srbiji je povodom odluka Šestog kongresa SKJ, održano više savetovanja u organizacijama AFŽ-a, na kojima je traženo da Savez komunista i Narodni front posvete mnogo više pažnje ženskim problemima. AFŽ i dalje ostpje prvi pokretač rada žena. Njegova nova obaveza bi bila da sa svojim radom i problemima izađe ši­ roko u javnost i d aje zatalasa - preko zborova birača, konferencija i plenuma Na­ rodnog fronta i štampe. Obaveza AFŽ-a bi bila da izađe iz okvira svoje organizaci­ je i da angažuje i uključi sve faktore u rešavanje svih problema koje žene ističu, uključujući i političke.' Uoči Kongresa AFŽ-a održana je proširena sednica Izvršnog odbora Central­ nog odbora AFŽ-a (mgj 1953). Predsednica AFŽ-a, Vida Tomšič, obavestilaje skup o diskusijama koje su se pre i za vreme Četvrtog kongresa Narodnog fronta, odnos­ no Socijalističkog saveza, vodile o tome kako ubuduće treba organizovati rad među ženama da bi one što pre i u potpunosti učestvovale u političkom životu.U tim di­ skusijama, kako je naglasila, javila su se i birokratska mišijenja da AFŽ više nije potreban, jer sav njegov rad ili, eventualno, rad drugih organizacija žena, mogu zameniti komisije za žene i sekcije SSRN. Ta mišljenja nisu imala u vidu realno sta­ nje društvene svesti, smatrajući d aje ona u svim krčevim a podjednako visoka. S druge strane, one organizacije AFŽ-a koje su uspešno radile protivile su se organi­ zacionim promenama i ograničavanju zadataka AFŽ-a. Konačni stavovi SSRN bili 1 Više upornosti u radu sa ženama, Zora, 1953, br. 82, str. 3. �167 su da postojanje komisija i sekcija za rad sa ženama kao pomoćnih tela SSRN ne isključuje postojanje AFŽ-a, koji svakako treba da pretrpi promene u smislu decen­ tralizacije i veće samostalnosti osnovnih i sreskih organizacija. To više ne bi bila jednoobrazna i jedinstvena organizacija, već savez više samostalnih ženskih orga­ nizacija ili, možda, savez žena. Organizacijama AFŽ-a u srezovima, kao i osnovnim organizacijama ostavilo bi se da same odlučuju da li će prestati sa radom, da U će se spojiti sa komisijama SSRN ili će osnivati posebne ženske organizacije. Samostal­ ne ženske organizacije u gradovima i srezovima bi formirale svoje saveze žena, koji se ne bi bavili organizacionim pitanjima, već samo problemima žena. U republika­ ma i u federaciji savezi žena raspravljali bi određene probleme radi zauzimanja sta­ vova o njima. Odlučeno je, takođe, da naredni kongres raspravlja o položaju žene na selu, kao glavnom pitanju, i da o tome referat pripremi Bosa Cvetić, predsednica AFŽ-a Srbije.1 Na Četvrtom kongresu AFŽ-a prihvaćenje referat Vide Tomšič, Mesto i ulo­ ga ženskih organizacija. Odvući puno priznanje AFŽ-u za njegovu ulogu u NOB i u posleratnoj aktivnosti, ona je istakla da je AFŽ bio oružje naprednih snaga i sa­ mih žena za postizanje ravnopravnosti i za uključivanje u opšti društveni život. U proteklom vremenu AFŽ je objedinjavao dva zadatka: prvo, kao deo Narodnog fron­ ta, politički je vaspitavao žene i, drugo, rešavao je tekuća praktična pitanja, speci­ fično vezana za položaj žene. Kao jednoobrazna organizacija u izvesnom smislu AFŽ je postao kočnica za rad među ženama, pa su nužne promene u organizaciji samih žena, kao i u organizaciji i formama političkog rada među njima. U novim uslovima, kada Socijalistički savez nosi bitku za nove društvene odnose, vezivanje političkog rada za posebne ženske političke organizacije dovelo bi do odvajanja že­ na iz zajedničkog života, do pogrešnog shvatanja da se za ostvarenje prava žene moraju boriti same protiv ostalog društva, do demobilizacije žena u organima dru­ štvene samouprave. Žene će se, kroz aktivnosti u posebnim društvima koja će se baviti konkretnim pitanjima (prosvećivanje, unapređenje domaćinstva, staranje o deci, otvaranje dečjili ustanova, i si), povezati sa zajedničkim naporima društva, što će im omogućiti ulazak u javni život.2 Novu koncepciju o redukovanju rada organizacija žena i o organizovanju žena pod patronatom Socijalističkog saveza radnog naroda, očigledno je zastupao i CK KPJ. Nju je u ime Socijalističkog saveza u pozdravnom govoru Kongresu saopštio Milovan Đilas, tada još član Politbiroa CK KPJ. Upozorio je na opasnosti koje ženama prete od kapitalističkih i birokratskih snaga, i podsetio da su svi žen­ ski problemi skoro bez izuzetka problemi čitavog socijalističkog društva. Zakonska ravnopravnost još nije i stvarna ravnopravnost, naročito u kući, u porodici, u men­ talitetu, i u intimnom životu, te se za nju treba boriti svaki borac za socijalizam, neprestano i uporno. Socijalizma i demokratije ne može biti bez ostvarivanja sve puuije uloge žena u svim društvenim i svim drugim odnosima. Birokratizam priz­ naje ženi formalna prava, ali je potiskuje sa pozicija koje je osvojila u revoluciji, na­ meće joj „najsurovije, najuvredljivije i najprikrivenije oblike ugnjetavanja i to u ime najvećih ideala. I zato bez svjesne i svjesno organizovane borbe protiv kapitaProširena sednica Izvršnog odbora Centralnog odbora AFŽ, Zora, 1953, br. 85, str. 3. * Mcsto i uloga ženskih organizacija, Zora, 1953, br. 89-90, str. 2-6; Žena danas, 1953, br. 112, str. 6 - 12 . �168 Lizma, protiv birokratizma ne može se ni u našoj zemlji postići onaj odlučujući pre­ okret koji treba da učvrsti demokratiju i socijalizam, a time i osnove ravnopravno­ sti žena“. I, radi toga, u perspektivi „u čisto političkom radu žena ne treba da se odvaja od muškarca, tu treba da su zajedno, ravnopravni. A ukoliko žena bude dru­ štveno - kulturno, prosvjetno, sindikalno, zdravstveno - aktivnija utoliko će se brže ona dizati na društveni nivo muškarca itd. Dakle: u politici zajedno, u ostaloj akti­ vnosti i odvojeno i zajedno - prema potrebi, a što šire i što svestranije - svakako da bi se muškarci i žene kretali ka stvarnoj demokratiji, ka socijalizmu, ka stvarnoj ravnopravnosti žena“. Prem a tome, „svako političko izdvajanje žena, štaviše - sva­ ka posebna politička ženska aktivnost, postale su smetnja u ostvarenju i ravno­ pravnosti i aktivnosti. (...) Prirodno je stvaranje saveza ženskih organizacija nsgrazličitjjili vrsta umesto jedne polupolitičke i polucentralizovane organizacije kakav je bio AFŽ“.‘ Tito je imao nešto drugačije mišljenje. U razgovoru sa delegatkinjama Kon­ gresa, koje su ga posetile posle Kongresa, između ostalog, podvukao je ulogu žen­ skih organizacija - naročito u Sloveniji i Hrvatskoj - u političkom razobličavanju rada jednog broja sveštenika koji zloupotrebljavaju religiju u političke svrhe. Upo­ zorio je i na to da se i kod kom unista u poslednje vreme vraća staro gledanje na že­ ne, a takva gledanja, kao i gramzivost i sebičnost, dovode do nemilih pojava u preduzećima. Pošto se shvatanja ne mogu menjati administrativnim merama, tu pred­ stoji „dugotrajna borba i politički rad. (...) Baš zbog ovih problema vaša organiza­ cija ima svoje opravdanje. To je vaše osnovno polje rada. Čim je jedna žena svjes­ nija, to postoji manje mogućnosti da muškarci, koji su u pogledu žena manje svjesni, postupaju po starom običaju prema ženama. Primjetio sam da žene u tom pogledu nisu uporne, da se vrlo lako predaju. Potrebno je da se i muškarac i žena obostrano bore za otklanjanje negativnih shvatanja o odnosu prema ženi".2 U navedenim diskusijama, ocenama i odlukama SKJ i SSRN isticani su os­ novni razlozi za nedovoljnu afirmisanost žena u društvenom životu. To su: preopterećenost žena u domaćinstvu, koja „podgreva zastarela reakcionarna i nesocijalistička shvatanja o ženi i njenoj idozi i mestu u društvu", kao i zaostala seoska poro­ dica koja počiva na privatnom vlasništvu i koja je izvor takvih shvatanja. Stoga, osnovni zadatak ženskih društava postsge unapređenje domaćinstva i prosvećivanje seoskih žena. ,,U seosku porodicu potrebno je uneti socijalistička shvataiya li­ čnih odnosa i morala. (...) Prosvećivanje žene treba daje približi socijalističkoj stva­ rnosti da postane društveni radnik i svakodnevno aktivni građanin socijalističke zemlje".3 U skladu sa tim novim redukovanim ciljevima i zadacima ženskih organi­ zacija, Četvrti kongres AFŽ-a razmatrao je situaciju žena na selu. Referat Bose Cvetić Žena. na selu i njena društvena aktivnost je dokumentovani osvrt na ulogu žene u ratu i u posleratnoj izgradnji, ali i kritički prikaz društveno-političke situacije žene, posebno seljanke, prikaz dotadašnjih osnovnih rezultata na prosvećivanju seoskih žena. U referatu je sadržan i program budućeg rada na selu, zasnovan na LMilovan Đilas, Pozdravna reč na Kongresu, Zora, 1953, br. 89-90, str. 2-4. %Tito u razgovoru sa delegatkinjam a Četvrtog Kongresa AFZ-a, Zora^ 1953, br. 89-90, str. 1. * Mcsto i uloga ženskih organizacija, Zora, 1953, br. 89-90, str. 2-8; Žena danas, 1953, br. 112, str. 6 - 12 . �169 novoj koncepciji organizacije žena, što je značilo da će se rad ženskih organizacija na selu ograničiti na prosvećivanje, isključujući bilo kakav politički rad. Međutim, u vezi sa tim pada u oči nekoliko karakterističnih konstatacija u referatu, koje protivreče usvojenoj koncepciji. Tako se u referatu ističe da ženama na selu često za­ branjuju da učestvuju u društvenom životu sela, da aktivistkinje klevetaju, da ko­ munisti i napredniji ljudi prihvatnu konzervativna gledanja na ženu, da se mire sa postojećim stanjem i da ne pokazuju voiju da se to stanje izmeni, pa se „dobija utisak da smo učinili i korak nazad u odnosu na položaj žene u porodici i društvu koji je ona imala u periodu NOB i neposredno posle oslobođenja4. Savlađivanje za­ 4 ostalih shvatanja ne srne se dovoditi isključivo u zavisnost od porasta materijalnih snaga, J e r to podržava takva shvatanja, a povećava mogućnost prodiranja i razvi­ janja tuđih i malograđanskih uticaja na svest ljudi o položaju i pravima žene“. U izbornoj kampanji 1952. godine, mada su se žene isticale u svim akcijama SSRN, vrlo malo njih je nominovano za kandidatkinje, navodno zbog toga što su optereće­ ne porodicom i domaćinstvom. U suštini se radi o tome da je kriterijum za izbor žena za bilo koje društvene funkcije mnogo strožiji nego za muškarce, a trebalo bi da bude obrnuto, kako bi se žene, učestvujući u radu, „učile i osposobljavale da sa više samopouzdanja prilaze zadacima - jer je to najsigurniji put da se nauči raditi“. Događalo se i to da su članovi SSRN svojim ženama zabranjivali da se prihvate kandidature. Sve govori o tome da je borba protiv konzervativnih shvatanja bila zanemarena, ,,u prvom redu od strane komunista, članova SSRN, drugih društve­ nih organizacija, pa i same organizacije žena“. Kritički je ocenjen i rad AFŽ-a na opštem prosvećivanju žena na selu. Rezultati su veliki, ali ne toliki koliko je u t^j rad truda uloženo. Ali, „treba istaći činjenicu daje to bila jedna od stalnijih formi rada sa seoskim ženama, a u mnogo slučajeva i jedina4. Sve članove zggednice tre­ 4 ba, počevši od škole, vaspitavati Jo š dugo, sistematski i uporno da bi pravilno shva­ tili ulogu žene u socijalističkom društvu. Na temelju toga shvatanja treba izrađiva­ ti novi moral, kojim će se svi građani u našoj zemlji rukovoditi u svom radu i živo­ tu, a posebno treba vaspitavati žene da same budu nosioci borbe za ostvarenje pu­ ne ravnopravnosti koja im je našim revolucionarnim zakonima priznata4. To su 4 bile poruke svima koji su pretendovali da se bave problemima ostvarivanja ravno­ pravnosti žena.1 Na osnovu svega toga Četvrti kongres je ukinuo AFŽ, i istovremeno je osno­ van Savez ženskih društava. Ali, prilikom osnivanja Saveza nye doneta nikakva odluka o ciljevima i organizacionom ustrojstvu nove organizacije. U posebnoj Rezoluciji o stvaranju Saveza ženskih društava Jugoslavije, Kon­ gres je obrazložio odluku o ukidanju AFŽ-a uglavnom argumentima koje je u poz­ dravnoj reči istakao delegat SSRN, sa konačnim zaključkom da bi postojanje jedi­ ne, jednoobrazne i jednako organizovane ženske organizacije „suviše izdvajalo že­ ne iz zajedničkih napora u rešavanju društvenih problema, podržavalo pogrešno mišljenje o tome daje pitanje položaja žene nekakvo odvojeno žensko pitanje, a ne pitanje naše društvene zggednice, pitanje svih boraca za socijalizam4. Sve žene su 4 pozvane da „razviju što veću aktivnost na svim problemima koji se tiču žena, m^jki, dece, već prema uslovima kraja i potrebama žena4, s tim što se sve te aktivnosti 4 uglavnom ograničavaju na kulturno-prosvetno, zdravstveno i drugo prosvećivanje 1Bosa Cvetić, Žena na selu i njena društvena aktivnost, Zora, 1953, br. 89-90, str. 6-11 i 14-15. �170 žena i na stvaranje materijalnih uslova za poboljšanje ličnog i porodičnog života žene.1 Pozdravni govor na Kongresu AFŽ-a, jedan broj izlaganja, kao i zaključke o ukidanju AFŽ-a, odnosno o osnivanju Saveza ženskih društava, veliki broj dele­ gatkinja doživeo je kao degradiranje ženskih organizacija i samih žena. A mnoge aktivistkinje organizacija AFŽ-a reagovale su tako što su prestale da rade. Patrijarhalno selo, a i mnogi u gradu, pozdravili su ovgg događaj. Dugo posle toga žene su, naročito na selu, često rukovodećim ženama prebacivale „što ukidoste naš AFŽ". Pričale su o tome kako njihovi muškarci likuju. Govorili su im: „dosta je vašeg bilo!“; ili: „gotovo je, gotovo!"; ili: „nema više!“. Isticale su da se muškarci stalno okupljaju, imaju svoje kafane, fudbal, pa i Narodni front, dok njih više niko ne okuplja, a žeijne su da štogod čuju i da razgovaraju o svojim „ženskim stvarima". LRezolucija o stvaranju saveza Ženskih društava Jugoslavije, Zora, 1953, br. 89-90, str. 9 i 10. �SAVEZ ŽENSKIH DRUŠTAVA JUGOSLAVIJE (1953-1961) 1. Smanjivanje aktivnosti žena u novim uslovima Na Osnivačkoj skupštini Saveza ženskih društava (SŽD) za predsednicu je izabrana Bosa Cvetić, za potpredsednicu Mara Naceva, a za sekretarku Marija Koš. U Rezoluciji Skupštine o radu žena na selu konstatovano je da su žene u socijalističkom sektoru privrede postale ravnopravni ekonomski faktor i da u vezi s tim, i pored nekih negativnih pojava, u gradovima i industrijskim centrima sve više učestvuju u radu političkih i društvenih organizacija. Ali na selu preovlađuje privatni posed, i to, uz opštu zaostalost sela, određuje položaj seoske žene i u dru­ štvu i u porodici. Prvi i osnovni interes žena na selu je da se, putem podizanja i modernizovanja poljoprivredne proizvodnje, učešća u zadružnom pokretu i podi­ zanja svog kulturnog nivoa, uključe u socijalistički preobražaj sela.1 Osnivačka skupština SŽD nije donela pravila o zadacima i organizaciji Sa­ veza, navodno zbog toga da bi se dalo više slobode u organizovanju žena, pa je u bazi, naročito posle skupštinskih izbora (novembar 1953), nastala zbunjenost, ko­ lebanje, pasivizacija i osipanje aktivistkinja, dok je u vrhu nastavljena diskusija o tome da lije ženska organizacija uopšte potrebna i ako jeste kakav je sadržaj njenog rada.2Već odranije u celoj zemlji postojalo je nekoliko stotina društava koja su se osnovala radi razmatranja i rešavanja određenih, sasvim konkretnih problema radnih žena, radi osnivanja dečjih ustanova, servisa za domaćinstvo i za prosvećivanje. Ona su delovala pod raznim imenima: Žena i dom, Savremena žena, Zena i društvo, Društvo za zdravstveno ili Društvo za domaćičko prosvećivanje, Društvo za brigu i vaspitanje dece, i slično. Do 1959. godine bilo ih je preko 1.000 (Srbija 472, Hrvatska 425, Bosna i Hercegovina 248, Slovenija 80, Makedonija 50, Crna Gora 32). U Srbiji, neposredno posle Skupštine SŽD Jugoslavije, osnovan je Inicijati­ vni odbor za osnivanje Saveza ženskih društava (predsednica Ruža Tadić). Odbor se oslanjao na bivše organizacije AFŽ u opštinama, kao i u srezovima, i već osno' Zora, 1953, br. 89-90, str. 7 i 8. Ženske organizacije treba da budu pokretači rada među ženama, sa sastanka Upravnog odbora SŽD, Zora, 1954, br. 103, str. 1 i 2. �172 vana ženska društva, jer je osnivanje novih društava teklo vrlo sporo. U mnogim srezovima u Srbiji nije bilo ženskih društava, pa se postavljalo pitanje kako u srezu formirati Savez ženskih društava. Ponegde su formirani inicijativni odbori za osni­ vanje Saveza, ponegde su odbori AFŽ-a samo promenili ime i nastavili da rade na stari način. Ah, vrlo mnogo aktivistkinja se pasiviziralo, pa je tako prestao i svaki rad žena, naročito u manjim mestima i selima. Naime, najveći broj aktivistkinja nye se slagao sa ukidanjem AFŽ-a; doživele su to, u najmanju ruku, kao preura­ njen potez, ah i kao potcenjivanje žena i nepoverenje prema njima. Žene na selu dugo vremena su izražavale svoje nezadovoljstvo jer je prestalo pohtičko, a u mno­ gim krajevima i svako drugo okupljanje žena. Po preporukama Skupštine, društva su trebala da budu sastavljena i od muškaraca i od žena, ah ona su u većini i dalje okupljala isključivo žene. Inače, u organizacionom pogledu, za sve vreme njegovog postojanja, u SŽD je vladalo veliko šarenilo. Negde su postojale samo komisije SSRN za rad među ženama, ih sekcije SSRN koje su operativno delovale jednako i na istim pitanjima kao i Savez ženskih društava, negde su postojala samo ženska društva, negde ženska društva i aktivi, negde su Savez ženskih društava činile sekcije zadrugarki, sekcije ih komisije SSRN, ženska društva i aktivi žena. U Vojvodini u srezo­ vima nije osnivan Savez ženskih društava, postojalo je samo nekoliko ženskih dru­ štava i komisije SSRN za rad među ženama, koje su zamenjivale rad Saveza žen­ skih društava. Na Kosovu su imah i Savez ženskih društava i komisije za žene, i sm atrah su da im je ženska organizacija potrebna, jer tamo samo žene mogu oku­ piti žene, a još uvek mogu da deluju samo na pitanjima elementarne kulture. Tek nakon godinu i po stekli su se uslovi da se u Srbiji održi Osnivačka skup­ ština Saveza ženskih društava (mart 1955). No ni ova skupština nije donela nikakvu odluku o organizacionom ustrojstvu, već je samo utvrdila osnovne principe na koji­ ma se zasniva rad Saveza. Po njima, Savez ženskih društava Srbije je samostalna ženska organizacija, i ona organizuje rad žena na problemima zaštite mpjke i deteta, na unapređenju života porodice, na prosvećivanju žena i na rasterećenju zapo­ slenih žena od poslova u domaćinstvu. Skupština SŽD Srbije se opredelila za to da se sve diskusije o potrebi posto­ janja ih nepostojanja ženskih društava ostave po strani, te da se Savez prihvati po­ slova na stvaranju i jačanju što više društava, ženskih ih mešovitih, kako kome od­ govara. Ističući da je proces izlažepja iz teške nasleđene zaostalosti mukotrpan, spor i težak, Savez je za osnovni cilj ženskih društava i Saveza odredio rad na sve­ stranom prosvećivanju žena i njihovom oslobađanju od zaostalosti1Na istim po­ zicijama stpjala je i uprava Saveza ženskih društava Jugoslavije (SZDJ). Broj ženskih društava se vremenom smanjivao, pa ih je u Srbiji 1961. godi­ ne bilo 360, ah broj aktiva, sekcija i odbora premašivao je broj društava. Iz jednog dela njih nikle su organizacije za brigu i vaspitanje dece. I pored preporuka i nastojanja da se za probleme žena i dece osnivpju meŠovita društva, ona su, kao i sekcije, aktivi i odbori, pa dehmično i novoosnovane organizacije za brigu o deci, po sastavu ostala uglavnom ženska.2 1 AS, Fond konferencija za društvenu aktivnost žena, F-l, Izvcštaj Saveza ženskih društava za period od 1955-1961\ Održana j e osnivačka skupština Saveza ženskih društava Srbije, Zora, br. 106-107, 1965, str. 1. * Isto. • �173 2. Rod na selu - opismenjavanje, zdravstveno i domaćičko prosvećivanje Glavni odbor Saveza ženskih društava Srbije orijentisao se na dugoročnije planove. Polazio je od toga da na selu stalno stasaju nove mlade žene, da je priliv seoskog stanovništva u gradove i industrijske centre izvanredno velik, da su tradi­ cije, predrasude i sujeveije duboko ukorenjeni u svest i žena i muškaraca. Smatrao je da se kratkoročnim akcijama ograničenim samo na selo, ma koliko one bile dobro organizovane, problemi mogu samo načeti. Nikad zadovoljan postignutim, Savez je za nove generacije žena organizovao nove akcije, uvek na nekom višem nivou. Opismenjavanje žena ostao je stalan zadatak Saveza, jer se stanje u odno­ su na 1948. godinu sporo menjalo. Tada je među Albankama bilo 94,1%, a među Muslimankama 72,3% nepismenih žena starijih od deset godina. U Srbiji je bio ne­ pismen svaki sedmi muškarac i svaka treća žena, a na selu je bilo nepismeno preko jedne trećine stanovništva. U zabitim krajevima i selima bez komunikacija stalno se povećava broj nepismenih osoba, to su najpre deca od sedam do četrnaest godi­ na starosti koja nisu bila obuhvaćena analfabetskim tečajevima.1Prema statisti­ čkim podacima, mada je osnovno školovanje bilo obavezno, školske 1957/58. godi­ ne osnovnu školu pohađalo je svega 82% dece dorasle za školovanje. U nekim kra­ jevima u kojima su postojale škole roditelji su često svojoj ženskoj deci branih da pohađaju školu, zato što su sm atrah da ženskoj deci škole nisu potrebne. Opismenjavanjem radnica u organizaciji sindikata bavili su se radnički i narodni univerzi­ teti. Tokom vremena, akcije za opismenjavanje su jenjavale, pa su jedno vreme tečgjeve za nepismene uporno održavala samo ženska društva.2 Rad na zdravstvenom prosvećivanju Savez ženskih društava Srbije organi­ zovao je sa odgovarajućim odeljenjem Srpske akademije nauka i umetnosti, Insti­ tutom za zdravstveno prosvećivanje i Higijenskim institutom NR Srbije. Program zdravstvenog prosvećivanja obuhvatao je praktičan rad i predavanja o ishrani, sa proizvodnjom i konzerviranjem voća i povrća, o higijenskim uslovima, o nezi dece, suzbijanju sujeveija, štetnih običaja i nadrilekarstva. Uz saradnju Saveta društava za brigu o deci, Saveta za socijalno staranje i Saveta za prosvetu, SZD se posebno angažovao na obnavljanju i ponovnom organizovanju đačkih kuhinja. Njih je 1951. godine bilo 1.358 sa 191.665 dece, ah se zbog uskraćivanja pomoći UNICEF-a, 1955. godine njihov broj drastično smanjio - na svega šezdeset. Osnovni rezultati akcija zdravstvenog prosvećivanja bih su smanjenje smrtnosti dece, smanjenje zaraznih, naročito kožnih bolesti i vašljivosti.3 Poljoprivredno obrazovanje bilo je takođe sastavni deo aktivnosti Saveza ženskih društava Srbije. Savez je podsticao žene da se intenzivnije stručno usavrša­ vaju kroz tečajeve i škole za poljoprivredne proizvođače, naročito u sitnim grana­ ma poljoprivrede - živinarstvu, povrtarstvu, pčelarstvu, mlekarstvu, svilarstvu, cvećarstvu, i si. Država je 1953. godine odustala od kolektivizacij e na selu i uvodila je sistem kooperacije individualnih poljoprivrednika sa državnim preduzećima. Savez se ba­ ' Zora, 1955, br. 106-107, str. 40. 1 Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten, 1964, br. 298. a AS, Fond konferencije za društvenu aktivnost žena F - l. Izveštaj... �174 vio pitanjem kako bi poljoprivredne proizvođačice, koje po pravilu nisu vlasnice ze­ mlje, mogle samostalno zaključivati ugovore o kooperaciji, tj. da to u njihovo ime ne čini starešina domaćinstva. Domaćičko prosvećivanje do pedesetih godina zasnivalo se uglavnom na domaćičkim tečajevima. Od 1952. godine u Srbiji su, na inicijativu i uz saradnju i pomoć AFŽ-a, odnosno SŽD-a, osnovani Zavod za unapređenje domaćinstva, Viša pedagoška škola za ekonomiku domaćinstva i, u nekoliko većih gradova, centri za unapređenje domaćinstva. U programe osnovnih škola i škola za obrazovanje odra­ slih uključeno je i domaćičko obrazovanje. Osim domaćičkih tečajeva, na selu su se otvarale obavezne jednogodišnje domaćičke škole kao i dvogodišnji obavezni kursevi za zdravstveno prosvećivanje seoske ženske omladine. Novoosnovane učitelj­ ske domaćičke škole u nekoliko gradova u Srbiji obrazovale su stručni nastavni ka­ dar za domaćičke škole. Centri za unapređenje domaćinstva, u saradnji sa ženskim društvima i SŽD, podupirali su ili organizovali akcije za modernizovanje domaćin­ stva i za prosvećivanje žena, posebno u selima. Viša škola za ekonomiku domaćin­ stva davala je (i danas d£ye) nov, uglavnom ženski, stručni kadar - nastavnice do­ maćinstva, nutricionistkinje i dijetetičarke.1 Glavni odbor Saveza ženskih društava je i na omladinskoj radnoj akciji za izgradnju auto-puta Beograd-Zagreb organizovao nekoliko kurseva i seminara (1959) o zdravoj ishrani, praktičnom i savremenom odevanju i o primeni tehničkih sredstava u domaćinstvu. Tečajeve su rado pohađali i omladinci. A u ediciji Moja knjiga, Glavni odbor SŽD izdao je četrnaest brošura za že­ ne na selu, u ukupnom tiražu od 220.000 primeraka. 3. Zaposlenost i položaj žene u radu Ženska društva manje su se bavila problemima radnica, jer se računalo da će se tim pitanjima baviti sindikat, naročito posle Plenuma Centralnog veća Save­ za sindikata (maj 1952), koji je raspravljao o radnicama i obavezao sindikalne or­ ganizacije da se suprotstave svim tendencijama potcenjivanja uloge žena u proizvod­ nji i pojavama diskriminacije prema njima, da se založe za izjednačavale uslova rada muškaraca i žena, poštujući zaštitno zakonodavstvo koje se odnosi na žene.2 Ubrzo je uočeno da životna pitanja radnica ne razm atrali ni radnički saveti ni sindikalne podružnice, a još manje organi komune. Stoga su se u preduzećima spontano počele javljati komisije i sekcije žena u sindikalnim podružnicama, kao i samostalni odbori, aktivi i samostalne ženske organizacije u preduzećima (Kragujevac, Čačak, Beograd, i dr) koje su ispostavljale zahteve radničkim savetima i insi­ stirale do kraja da se u preduzeću počnu rešavati specifični problemi radnica. One su se u praksi uverile da će se u svom kolektivu, čak i onda kada su brojno u većini, izboriti ža rešavanje svojih ženskih problema samo ako ih budu javno i otvoreno postavljale i zahtevale da se reše. A za to je bio nužan organizovan rad i orgamzovan nastup. Aktivi žena u preduzećima uglavnom su tražili bolju higijensko-tehmčku zaštitu žena na radnom mestu, zdravstvene, posebno ginekološke ambulante 1 AS, Isto. 2 O ulozi i mjestu žene, Žena danas, 1952, br. 97, str. 2 i 4. �175 u preduzećima, boJji raspored na radnim mestima za trudnice, bolji raspored rad­ nog vremena i pronalaženje pogodnih radnih mesta za majke dojilje ih organizovanje proizvodnje tako da one mogu raditi sa pola radnog vremena bez štete za se­ be i za proizvodnju. Zahtevale su poštovanje zakona o radnim odnosima, naročito onih koji štite ženu. Tražile su sredstva za izgradnju jaslica i obdaništa, biranje vi­ še žena u radničke savete, u uprave sindikata i njihove organe. Savez ženskih dru­ štava u Srbiji ove aktive nije smatrao svojim, ah im je pomagao u radu. (U Hrvat­ skoj je SŽD podsticao osnivanje aktiva u preduzećima, i oni su pokazali veoma do­ bre rezultate u rešavanju problema žena putem postavljanja svojih zahteva orga­ nima samoupravljanja.) Iz tog vremena zanimljiv je jedan podatak Saveza ženskih društava Beograda: u budžetu grada su bila obezbeđena izvesna sredstva za izgrad­ nju dečjih ustanova, s tim da tu izgradnju iz svojih sredstava pomognu i radne or­ ganizacije koje zapošljavaju veći broj žena. SŽD Beograda prikupio je od tridesetak aktiva žena zahteve koje su one podnele svojim preduzećima da odvoje sredstva kako bi ona, sama ih zajedno sa drugim preduzećima, učestvovala u ovoj izgrad­ nji. Samo sedam preduzeća te zahteve je usvojilo. A nije bio redak slučaj da sred­ stva namenjena za izgradnju dečjih ustanova ostanu neutrošena, jer samoupravni organi u preduzećima takva pitanja nisu postavljah na dnevni red, čak ni tamo gde su žene u njima bile relativno brojno dobro zastupljene.1 4. Promene položaja žene u braku i porodici Prva Skupština SŽD Srbije 1955. godine osvrnula se i na podelu rada u po­ rodici i na probleme položaja žene u braku. O tome je na Skupštini predsednica SZD Jugoslavije, Bosa Cvetić, između ostalog, rekla: „Ženu treba naučiti da ne održava svoj brak i svoju porodicu na ropskim odnosima*'. I dalje: „Mislim daje to velika stvar i da to treba imati na umu u radu na vaspitanju žena. (...) Ženu treba učiti da radi i osamostaljivati je kroz rad, treba je naučiti da se bori i sama, da ne bude rob u toj porodici.(...) Nas ne zabrinjava toliko što na selu raste broj razvoda brakova. To je u neku ruku i pozitivna stvar. To znači da ta žena više neće da trpi. O deci razvedenih brakova ne vodi se dovoljno brige i to je ono što je teško, i to tre­ ba da pokrećemo. Ah učiti ženu da trpi svaku tiraniju nemamo pravo, to se kosi sa našom socijalističkom stvarnošću, to se kosi sa pravom žena. (...) Svoje pravo (že­ na) nije dobila nego gaje izvojevala i ako bi se kroz naše ženske organizacije ih dru­ ge organizacije provlačili takvi stavovi, onda bi mi ženu vraćah natrag". Pravni položaj žene u braku i porodici izjednačenje sa položajem muškarca, ah stvarna situacija žene bila je daleko od jednakosti. U neprekidnom kontaktu sa brojnim ženama sela i grada, Savez ženskih društava suočavao se svakodnevno sa raznim obhcima potčinjenosti žene. Nastojao je da preko svojih organizacija podi­ gne svest žena i osposobi ih da se takvog položaja postepeno oslobađaju. Prema je­ dnoj anketi o zaposlenim ženama, koja je sprovedena 1959. godine, 60% zaposlenih žena ima porodicu (muž i deca), 86% njih ostavlja decu od 7 do 14 godina kod kuće, 1 AS, Fond konferencija za društvenu aktivnost žena, F-l, Izvcštaj Saveza ženskih društava za period od 1955-1961; Informacija o radu saveza ženskih društava u Srbiji. Održana je osnivačka skupština Saveza ženskih društava Srbije, Zora, br. 106-107, 1955, str. 1. �176 od toga 38% bez ikakvog nadzora, a svega 16% dece do sedam godina koristi jasle ili obdaništa. Gotovo sav teret domaćinstva i brige o deci leži na zaposlenoj ženi: 50% zaposlenih žena radi delimično poslove u svom domaćinstvu, 26% obavlja sve poslove, 43% radnica vode same brigu o svojoj deci. Neznatan broj porodica koristi društvenu ishranu jer su im cene nepristupačne. Od 470 stambenih zajednica, sve­ ga ih je oko 200 osnovalo ustanove za zaštitu dece. U takvoj situaciji teško je bilo zahtevati od znatnog broja - uglavnom mlađih - zaposlenih žena da se angažuju i u društvenom radu, a od njih se očekivalo da se u svojim preduzećima, u mesnim i stambenim zajednicama založe za rešavanje problema svog položaja. Za stvarni položaj žene u porodici indikativni su rezultati ankete u beograd­ skom preduzeću Galenika. U tom preduzeću 75% zaposlenih su žene, različite po vaspitanju, stručnoj spremi i krajevima odakle dolaze, ali sudbina im je ista - razli­ ke su zanemarljive. U prošeku, udate žene žive u četvoročlanim porodicama: muž, žena i dvoje dece (faktički 14% udatih žena živi u porodici sa jednim detetom, 56% sa dvoje, 13% sa troje, 12% sa četvoro, 2% sa petoro i 3% sa više od petoro dece). Sve poslove u kući obavlja 63% zaposlenih žena, a samo u 6% slučajeva u tim poslo­ vima radnicu potpuno zamenjuju druge žene - svekrva, majka, ili druga rođaka koja obično stanuje sa njom. U obavljanju pojedinih poslova najviše pomažu svekr­ va ili majka (76%) i deca (15%). I muževi pomažu ženama u obavljanju domaćih poslova, i to: 26% u pripremanju ogreva i loženju peći, 10% ide na pijacu, 5% čuva decu da bi žena mogla na m iru da obavi druge kućne poslove; 46% ne prihvatnu se nikakvog posla u kući, samo jedan pere sudove, ostali povremeno pomognu u ponekom poslu, kao što su struganje parketa i istresanje tepiha, ili opeglaju svoje pantalone. Nikada ne pomažu u kuvanju, pranju i peglanju veša. Inače, misle da bi ženama trebalo pružiti pomoć u obavljanju kućnih poslova, i to: 24% u svim, a 43% samo u nekim; 21% sm atra da kućni poslovi nisu za muškarca (ostali se nisu izjasnili); 95% m uškaraca sm atra da vaspitanje dece pripada ocu, a samo 5% sma­ tra da je to posao majke.1Slična istraživanja više nisu nastavljana u okviru Save­ za ženskih društava, ni kasnije u Konferenciji za društvenu aktivnost žena. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da je u pogledu podele rada, slobode kretanja, korišćenja slobodnog vremena u porodici nejednak tretm an devojčica i dečaka, odnosno omladinaca i omladinki. U rukovodstvima omladinskih organiza­ cija malo je devojaka, navodno stoga što one to ne žele, a i zbog toga što nisu u sta­ nju da prihvate odgovornost.2 ' 5. Modernizacije u oblasti dom aćinstva i svakodnevnog života Značajno povećanje proizvodnje od 1953. do 1957. godine bila je solidna os­ nova za donošenje ambicioznog Drugog petogodišnjeg plana 1957-1961. Taj plan je predviđao veća ulaganja u laku industriju i time značajno povećanje zaposlenosti uopšte i posebno zaposlenosti žena. Komuna je počela da dobija sve važniju ulogu u strukturi društva. Dobila je pravo da svojim odlukama zahvata deo dobiti preduzeća radi podmirenja opštih LAJ-354, F-l, Stenografske beleške sa proširenog sastanka SŽD; Isto, rezultati ankete u Galemci. 2 Isto, Položaj i uloga ženske omladine u društvenom životu. �177 društvenih potreba, a time su proširene i njene funkcije u oblasti prosvete, kultu­ re, socijalne politike, zdravstva i komunalnih delatnosti. Istovremeno, državni or­ gani federacije bitno su uticah na društvene procese, preko raznih mera ekonom­ ske politike, i time zadržavah etatističke odnose u privredi. U takvoj protivrečnoj situaciji, 1957, održanje Peti plenum Socijalističkog saveza, na kojem se raspravlja­ lo o društvenom položaju žene u jugoslovenskom društvu. Plenum je održan uoči Sedmog kongresa SKJ - kada je i celokupna dotadašnja praksa izgradnje socijali­ zma*podvrgnuta preispitivanjima. Na Plenumu je konstatovano da se procesi društveno-pohtičke aktivnosti žena stalno prephću sa novim teškoćama, pa su se u ve­ zi sa tim procesima javila i dalje održavala dva razhčita gledišta. Po jednom, polo­ žaj žene je direktno zavisan od materijalnih uslova - kako se oni budu poboljšavah poboljšavaće se i društvena uloga žene, i tu ženske organizacije ne mogu igrati ni­ kakvu ulogu. Drugo, suprotno gledište polazi od toga da se problemi žena mogu resiti - ako se to hoće - bez obzira na materijalne mogućnosti. Činjenica je, međutim, daje - u odnosu na period obnove i izgradnje - aktivnost žena opala, daje zapos­ tavljen rad na unošenju u društvo novih shvatanja o ženi, da su pitanja dece, mate­ rinstva, unapređenja domaćinstva prepuštena uglavnom ženama, da je materija­ lna osnova za rešavanje svih tih problema ograničena, ah da ni raspoloživa sredstva nisu iskorišćena. Mere za unapređenje društveno-pohtičkog položaja žena sasto­ jale bi se, pre svega, u tome da se izmenama u ekonomskoj pohtici odvoji više sred­ stava za hčni i društveni standard, da se u komunama i organima samoupravljanja smišljenije koriste postojeća i planiraju nova sredstva za ustanove dečje zaštite, i objekte društvenog standarda, da se zakoni koji su od značaja za položaj žene dosledno sprovode i da se u tom smislu uzdigne svest žena da se one same za to izbo­ re, ah da se isto tako podigne i svest muškaraca, da se obnovi zapostavljena borba za nova shvatanja o ženi i novim ljudskim odnosima u braku, da se stalno povećava broj zaposlenih žena i njihove kvalifikacije, da se poveća učešće žena u zadruga­ ma, kao i učešće žena u izbornim telima. Organizacije SSRN moraju polaziti od to­ ga daje društveno-pohtički položaj žena društveno pitanje i da u tom smislu mora­ ju menjati svoj odnos i svoju praksu prema tom problemu.1 Osnovne postavke usvojene na Petom plenumu prihvaćene su u Savezu ko­ munista Jugoslavije i unete u njegov novi program (1958), u delovima Položaj po­ rodice i Problemi ravnopravnosti žena. U vezi sa položajem porodice Program pre­ dviđa: ukidanje patrijarhalnog bračnog i porodičnog zakonodavstva, pomoć poro­ dici, stvaranje uslova za ekonomsko osamostaljivanje žene, oslobađanje porodice od pritiska zaostalog domaćinstva, te stvaranje nove podloge „bračnim i porodičnim odnosima, novom moralu i hčnim odnosima, vraćanju čoveka njegovoj pravoj ljud­ skoj prirodi, bez iskorišćavanja i ponižavanja drugog". Oslobađajući se robovanja zaostalom domaćinstvu, porodica produbljuje svoje unutrašnje ljudske odnose i „predstavlja izvor hčne sreće svojih članova. Bez prinude privatnovlasničkog dru­ štva, kao i društvenih predrasuda koje se s njima povezuju, radni ljudi slobodno zasnivaju svoj bračni i porodični život na međusobnoj ljubavi, drugarstvu i požrtvovanju, i na ljubavi prema svojoj deci“. Ah, menjanje bračnih i porodičnih odnosa je istorijski proces u kojem treba savlađivati „objektivne materijalne prepreke, kao i Dobrivoje Radosavljević, Dalji rad na poboljšanju društvenog položaja žena, Peti plenum SSRN J, Beograd 1957. �178 zaostale navike, predrasude i shvatanja, koja su na području ovih odnosa naročito duboko ukorenjena“. Uvažavajući probleme koje stvara brz tempo industrijaliza­ cije i migracija seoskog stanovništva u gradove, SKJ će zahtevati da se u okviru komuna i stambenih zajednica ubrza proces oslobađanja porodice od tehnički zao­ stalog domaćinstva. Isto tako će se zalagati da se razviju razni oblici društvene bri­ ge za decu, a učešće roditelja u radu organa upravljanja u dečjim ustanovama, doprineće da se ostvari jedinstvo društvenog i porodičnog vaspitanja.1 Savez ženskih društava usmerio je svoju aktivnost na probleme čije rešenje olakšava zaposlenoj ženi poslove u domaćinstvu i povećava društveni i lični stan­ dard, ili utiče na modernizovanje preduzeća koja tome služe. Iz brojnih napisa u Zori i Ženi danas iz tog vremena vidljivo je da su pažnju Saveza naročito privuk­ la preduzeća prehrambene i tekstilne industrije, industrije nameštaja, saobraćaja i trgovine. Osoblje u inače zastarelim i zapuštenim preduzećima u ovim granama u prethodnom periodu, kada se putem obezbeđenog snabdevanja distribuiralo sve što je proizvedeno, teško je menjalo svoje navike i praksu, ne samo u tehnologiji proizvodnje i usluživanja, nego i u odnosima prema potrošaču, u (ne)ukusu i (ne)higijenskim standardima. SŽD, a i pojedina društva na čijoj su teritoriji postojala pre­ duzeća iz navedenih grana, svojom kritikom i predlozima uticala su da se higijen­ ski standardi povećaju, da se uvede radna odeća za one koji posluju sa namirnica­ ma, da se u trgovini uvede radno vreme koje odgovara zaposlenoj ženi, da se trgo­ vačke radnje pristojno urede, da se menja odnos prema potrošačima, da se ne zaki­ da na meri, da se na železničkim stanicama ustanove čekaonice za nngku i dete i slično. Savez je nastojao da svojim predlozima odgovarajućim privrednim organi­ zacijama utiče na povećanje asortim ana i poboljšanje kvaliteta u prehrambenoj i tekstilnoj industriji, kao i industriji nameštaja. Zajedno sa pojedinim ženskim dru­ štvima u Beogradu, organizovao je razne ankete o proizvodima domaće industri­ je, o njihovom kvalitetu, izgledu, o tome šta bi žene želele da se proizvodi, kao i o drugim pitanjima, pa je objavljivanjem tih anketa vršio pritisak na domaću indus­ triju u cilju osavremenjivanja njenih proizvoda i poboljšanja kvaliteta. Savez je, zajedno sa nekoliko ženskih društava, učestvovao u organizovanju prve izložbe aparata za domaćinstvo na Zagrebačkom velesajmu, a kasnije i na dru­ gim sajmovima. Zahtevao je da se dozvoli uvoz bele tehnike, tekstila, konfekcije i obu­ će, kako bi se tim putem uticalo na odgovarajuću domaću industriju da otpočne sa proizvodnjom određenih proizvoda ili da poboljša njihov izgled, kvalitet i asortiman. Sredinom pedesetih godina započela je intenzivnija stambena izgradnja. A, nešto kasnije, Petogodišnjim planom predviđena je izgradnja 200.000 stanova u gradovima i u industrijskim centrima. Ali, još uvek su se pretežno gradili stanovi bez dovoljno komfora i bez određenije predstave o tome kakve stanove i naseija tre­ ba graditi da bi se što efikasnije rešavala akutna stambena kriza izazvana velikim prilivom seoskog stanovništva u gradove i u industrijska naselja.2 Savez ženskih društava Jugoslavije, zajedno sa republičkim savezima, uključio se u diskusiju o stambenoj izgradnji sa svojim sasvim konkretnim argumentovanim predlozima da se u velikim zgradama ili u bloku zgrada planira izgradnja zajedničkih ustanova 1 VII kongres Saveza komunista Jugoslavije, Kultura, 1958, str. 386-388. 7 Prema popisima stanovništva, gradsko stanovništvo povećano je sa 6.675.615 ili 39,1% - koliko je iznosilo 1953. - na 9.351.694, ili 50,4% u odnosu na ukupan broj stanovništva 1961. godine. -J u g o sla ­ vija 1918-1988, Statistički godišnjak, Beograd 1989, str. 38, 39. �179 (uslužne radnje, praonice, zajedničke hladnjače, posebne prostorije za dnevni bo­ ravak dece, igrališta, trgovačke radnje, i si), koje bi ženu oslobađale od domaćih poslova ili ih makar olakšavale. Deo tih ideja, koje su iznete na zasedanju Stalne konferencije gradova u Ljubljani 1956. godine, prihvaćenje. Tada se prišlo i ekspe­ rimentalnoj izgradnji blokova sa različitim brojem i strukturom stanova, kako bi se ocenilo koji je najoptimalniji broj stanova i stanovnika za koje bi se u bloku gra­ dile škole, obdaništa, trgovine, uslužne radnje, i si.1 SŽD Jugoslavije je organizo­ vao i izložbu proizvoda za domaćinstvo, na kojoj su se po prvi put pojavile mašine za pranje rublja i usisivači za prašinu proizvedeni u Jugoslaviji. Sitne sprave i po­ magala za domaćinstvo niko nije proizvodio ni uvozio, pa su se, radi podsticanja inicijative domaćih proizvođača, na izložbi pojavili eksponati koje su poslale žene zaposlene u jugoslovenskim diplomatskim predstavništvima u inostranstvu. Preduzeće za proizvodnju namešt^ja Todor Dukin, 1957. godine, otvorilo je svoju izložbu nameštaja. No ova izložba je pretrpela javnu kritiku, jer je namešt^j bio demodiran, težak, glomazan i neodgovarajući za stanove koji su se gradili.2 6. „Porodica i dom aćinstvo“ U okviru Saveza sindikata Jugoslavije formiran je koordinacioni odbor Po­ rodica i domaćinstvo. Ovaj odbor, kojim je rukovodila Pepca Kardelj, je zajedno sa Savezom ženskih društava Jugoslavije, 1957, u okviru međunarodnog Zagreba­ čkog velesajma, organizovao izložbu pod nazivom Porodica i domaćinstvo, na kojoj je učestvovalo oko 250 domaćih i stranih izlagača. U organizaciji ove izložbe uče­ stvovali su i Društvo prijatelja dece, Udruženje arhitekata, Udruženje za primenjenu umetnost, Zavod za unapređenje domaćinstva, Ugostiteljska i Trgovačka komora. Slična izložba organizovana je, takođe na Zagrebačkom velesajmu, i sledeće, 1958. go­ dine. Izlagani su razni industrijski proizvodi za domaćinstvo, prikazane su servisne službe u stambenim zajednicama, savremeno organizovana i opremljena trgovina, moderno uređenje stana, sitne grane poljoprivrede i savremeno odevanje. Na samim izložbama posetioci i posetiteljke su anketirani, da bi se saznala njihova mišljenja i predloži, i da bi se domaći proizvođači i uvoznici prinudili da proizvode ili uvoze robu boljeg estetskog oblikovanja i kvaliteta. Za servisne službe u stambenim zajed­ nicama nije bilo iskustava - ni domaćih ni stranih - pa je predloženo više različitih rešenja koja bi se eventualno mogla koristiti u pojedinim stambenim zajednicama. Na izložbi Porodica i domaćinstvo, 1958, prvi put je izložen jedan restoran sa samoposluživanjem, a nešto ranije u Beogradu je otvorena prva samoposluga. Putem raznih savetovanja sa privrednicima, Porodica i domaćinstvo utica­ la je i na modernizovanje proizvodnje potrebne domaćinstvu i porodici, pa je tako, na primer, došlo do otvaranja škola za školovanje novih profila stručnih radnika i radnica, zapošljavanja dizajnera, izgradnje savremenih fabrika konfekcije, naroči­ to ženske i dečje.8 U to vreme domaća konfekcija, naročito za žene i decu, bila je demodirana, ružna i neodgovarajuća standardima. ’ O stambenoj izgradnji, Zora, br. 122-123, 1956, str 8 i 9. * Žena danas, br. 152, 1957. Konfekcijsku odeću do 1941. godine u Jugoslaviji je koristilo svega 5%, a 1958. svega 28-30% stano­ vništva, prema 50— 90% u drugim evropskim zemljama. �180 Proizvođači nisu lako piihvatali očigledne prednosti savremene proizvod­ nje. Uporno su se držali starih šablona sa večitim „to se traži“. Dizajneri su teško nalazili posao, a neukusna, neprodata roba gomilala se po magacinima.1 Danas možda izgleda pomalo čudno čime se sve Savez ženskih društava ba­ vio. No u ono vreme upravo su organizacije žena bile najaktivnije kritičarke dru­ štvene situacije i prakse; u konzervativne navike one su najviše unosile savremenije ideje i nastojale da se one realizuju. Danas je teško verovati da su otpori svakoj novini bili tvrdokorni, i to upravo od onih koji su imali moć da ih ostvare. Na pri­ mer, otpor za uvoz mašina za pranje rublja bio je neobrazloženo uporan. Na među­ narodnim sajmovima otkupljivalo se sve i svašta, potrebno i nepotrebno, ah da bi se otkupili aparati korisni za domaćinstvo ih za servise trebalo je naći nekog razum­ nijeg i smelijeg uvoznika ih pojedinca, s tim što je ponekad bila nužna i posebna intervencija da se za takav uvoz odobre potrebne devize. Prim era radi, prva maši­ na za servis za pranje rublja izložena na Zagrebačkom velesajmu nije kupljena ni za jedan servis u gradu. Kupio je direktor jednog poljoprivrednog kombinata iz Voj­ vodine. On je već ranije shvatio da se kombinatu više isplati da okvaliiikuje i zapo­ sli žene svojih radnika - koji već žive na imanju - nego da gomila novu mušku rad­ nu snagu. U njegovom planu, mašina za pranje rublja, uz osnovnu školu i obdanište koji su već funkcionisali, trebala je da posluži efikasnijem rešavanju problema radne snage (koja je na poljoprivrednim dobrima stalno nedostajala) širim zapošlja­ vanjem žena. Posle Petog plenuma Socijalističkog saveza održano je i niz savetovanja i konferencija žena koje su iznova potakle inicijativu i aktivizam ženskih društava. Ona su, kao inicijatori, u svoju aktivnost uključile i SSRN i organe vlasti, sindika­ te, zadružne organizacije, te je njihova aktivnost dobila karakter pokreta za obezbeđivanje m aterijalnih uslova za rasterećenje žena od poslova u domaćinstvu. U pre­ duzećima, ustanovam a i stambenim zajednicama ove aktivnosti bile su vrlo razno­ vrsne, zavisno od mesta i uslova u kojima su organizacije žena delovale. Savez ženskih društava u potpunosti se nije mogao odreći pokretanja poli­ tičke aktivnosti žena. U predizbornoj kampanji u Srbiji, 1958, koju je organizovao SSRN, ženska društva i SŽD dobrim delom su nosile tag rad. Ona organizuju zboro­ ve i konferencije žena, plenume ih skupštine SŽD, na kojima učestvuje po nekoli­ ko stotina žena. Veliki broj njih odlazi u predizbornu agitaciju po sehma; one se zalažu da se zahtevi žena uklope u planove SSRN i da se kandiduje veći broj žena. Ah, politički rad nije bio u središtu pažnje SŽD, a drugi ga uglavnom nisu prihvati­ li, pa su stoga žene politički sve više zapostavljane.2 7. Zapošljavanje žena Proces zapošljavanja žena tekao je relativno brzo, brže i od procesa sticanja kvalifikacija. U Srbiji je broj zaposlenih žena 1952. godine iznosio ukupno 139.000, ih 23,1%, i od tada u apsolutnim i relativnim brojevima on konstantno raste, i 1962. 1 Žena d a n a s, br. 203, 1961, str. 8. * Posle Brionskog plenum a, Zoro, br. 136,1957, str. 10; Žc;ic u predizbornoj aktivnosti, Zora, 1957, br. 137, str. 2 i 1958, br. 142, str. 7. �181 iznosi 338.000, ili 27,0% u odnosu na ukupan broj zaposlenih, što znači da su u desetogodišnjem periodu žene relativno više zapošljavane od muškaraca. Zapaženo je odmah u početku da se najveći broj žena zapošljavao na nekvaIif?kovanim poslovima. Gotovo polovina njih, još 1961. godine, bila je zaposlena na poslovima nekvalifikovanili i priučenih radnica u privredi i na pomoćnim poslovi­ ma van privrede, što je i razumljivo ako se ima u vidu daje broj učenica u stručnim školama bio mali i ograničen samo na nekoliko struka. Roditelji su nerado upući­ vali svoju žensku decu u stručne škole, pa su ženska društva povremeno vodila kam­ panje i na razne načine ih ubeđivala da svoju žensku decu upisuju u te škole, a po­ sebno u škole koje su ih osposobljavale za zanimanja u kojima do tada žene nisu radile. Nedostatak kvalifikacija, neujednačenost u školovanju ženske omladine, kao i opšta situacija u pogledu zapošljavanja radne snage, uticali su na to da broj žena koje traže zaposlenje uvek bude veći nego broj muškaraca. Krajem 1958. go­ dine 28.634 žene tražile su zaposlenje - od toga njih 77,9% bilo je iz gradova a 21,1% sa sela; 1960. godine taj broj je porastao - 106.273 žene čekale su zaposlenje, s tim stoje procenat žena iz grada smanjen na 61,5, a procenat žena sa sela se popeo na 38,5. Iz ovoga se može zakijučiti daje sve veći broj žena obezbeđenje svoje egzisten­ cije video u zaposlenju a ne u braku.1 8. Ukidanje Saveza ženskih društava U Savezu ženskih društava Srbije više puta je analiziran rad ženskih društa­ va. Te analize su pokazale da društva izvanredno dobro poznaju potrebe žena u sredini u kojoj deluju. Polazile su od problema koji izviru iz konkretne situacije že­ na u Srbiji, a koji su bih vrlo raznovrsni, pa na primer oni na Kosovu, u Zaječaru, Beogradu ih Vojvodini čak i ne hče jedni na druge. To je bila stvarnost koja se nije mogla meriti samo jednim merilom, te je za društva u gradu, opštini i srezu, koja su želela da rade, posla bilo i na pretek. Zbog toga se u Savezu ženskih društava stalo na stanovište da saveze u opštini i srezu treba razvijati, svugde gde se za nji­ ma oseća potreba, pojačati njihovu aktivnost i razviti inicijativu, a na selu i u preduzećima podržati ženske aktive i grupe. Ah, priča iz 1953, kada se ukidao AFŽ, opet se ponovila - priča o ukidanju Saveza ženskih društava sa gotovo istim argumentima. U komisiji SSRNJ za rad među ženama, 1959. godine, izrađen je elaborat Društveni položaj žene, u kojem je predloženo ukidanje Saveza ženskih društava. U Programu SKJ (1958) rečeno je da u Jugoslaviji ravnopravnost žena više nije ni politički ni pravni problem, već je „problem ekonomske nerazvijenosti, pri­ mitivizma, religioznih shvatanja i drugih konzervativnih predrasuda, privatnosvojinskog odnosa, koji još dejstvuju na život u porodici. Zaostalo domaćinstvo i posto­ jeći materijalni problemi porodice sputavaju ženu da bi mogla uzeti punog učešća u ekonomskom i društvenom životu zemfje, stvarnu konflikt između njezine uloge u društvu i u domaćinstvu". Taj konflikt će se razrešiti razvijanjem društvenih slu­ žbi namenjenih domaćinstvu i podizanjem životnog standarda porodice. 1 AS, navedeni izveštai- �182 Komisija je sm atrala daje menjanje položaja žene duži društveni proces, pa su svi problemi, od kojih zavisi ravnopravnost žena, stvar rukovodećih političkih snaga - Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda. Stoga sav kon­ kretan rad na rešavanju ženskih problema treba preneti na institucije socijalisti­ čkog sistema - mesne i opštinske odbore vlasti, stambene zajednice, sindikate, or­ ganizacije SSRN, i dr. Ukoliko bi bila potrebna neka inicijativa žena, naročito na selu, onda je može pokrenuti aktiv žena, ali samo u okviru SSRN. Postojeća ženska društva treba, ukoliko opstaju, razvijati kao mešovita i orijentisati ih na konkret­ ne akcye u okviru komune, sa ciljem da se i njihova aktivnost prenese na stambe­ ne zajednice. Razvoj društvenog upravljanja dostigao je takav stepen d aje posto­ janje posebne ženske organizacije postalo izlišno. Bez posredovanja organizacije žene se mogu direktno uključivati u organe društvenog upravljanja, u čitav ekonom­ ski, politički i društveni život komune, te neposredno uticati na rešavanje njihovih problema. Komisije SSRN za rad među ženama - po sastavu mešovite - pratile bi rad svih društvenih organizacija koje aktivno rade na bilo kojem problemu žena. U odborima SSRN sarađivale bi sa svim njegovim drugim komisijama i zajedno sa njima pripremale materijale - u kojima bi bili sadržani i stavovi o pojedinim prob­ lemima žena - za zaključke predsedništava ili organizacionih sekretarijata SSRN (SSRN je kao svoja pomoćna tela imao komisije za privredna pitanja, društvenopolitički sistem, nauku, kulturu i prosvetu, zdravstvo i socijalnu politiku, unapre­ đenje poljoprivrede, snabdevanje i cene, kadrovsku komisiju, i dr). Usvojene stavo­ ve sprovodila bi čitava organizacija SSRN. Pošto sindikalne organizacije zanema­ ruju brigu o radnicam a i pošto se radnice ustručavaju da govore na skupovima, pa zato osnivaju posebne aktive žena u preduzećima, potrebno je razmisliti o tome da li u sindikalnim većima formirati grupe ili komisije za žene, ili naći neki drugi način da se sindikalne organizacije (koje do sada nemaju mnogo podataka, čak ni o tome koliko je žena u njihovom članstvu) zainteresuju za probleme zaposlenih žena. Po­ stojanje Saveza ženskih društava ukalupljuje aktivnost na poboljšanju položaja že­ na u samo ženske okvire. Iz svih tih razloga, u suštini je predložena likvidacija žen­ skih društava. Direktan predlog komisije glasi: „Zbog toga izlazimo sa predlogom da treba jače označiti prekid veze između društava (ženskih) na terenu, time što bi u republikama i u saveznom merilu zadržali samo odbore žena (CO žena Jugoslavije, CO žena Srbije, i slično). Niže ove odbore ne bi trebalo organizovati. Ovi odbori bi mogli davati inicijativu za razna savjetovanja i akcije ili sami sazivati konferencije u vezi s problemima koje bi smatrali važnim za unapređenje položaja žena. Besumnje, nema propisa o tome koje probleme treba ova ili ona organizacija da uzima, ali posto­ ji niz stvari koje će, razume se, pokretati u prvom redu žene, one će biti n^jzainteresovanije za njihovo rešavanje (na primer, akcija za kontracepciju)“. Centralni od­ bor žena i republički odbori sarađuju sa drugim saveznim, odnosno republičkim društvenim organizacijama i organima vlasti na problemima položaja žena, daju inicijativu za njihovo izučavanje i rešavanje. Centralni odbor žena Jugoslavije gla­ vni deo svoje aktivnosti usredsredio bi na veze sa inostranstvom. Na predstojećem Kongresu Saveza ženskih društava potrebno je doneti odluku o njegovom ukidanju i o formiranju Centralnog odbora žena Jugoslavije - rečeno je daije u tom predlogu.1 1D ruštveni položaj žene, izveštj\j o problemima društvenog položaja žene kod nas i o zadacima SSRN i društvenih organizacija, Beograd 13. novembar 1959. (u posedu autorke). �183 Navedeni predlog je u više varijanti, 1960. i 1961. godine, razmatran u or­ ganizacijama Saveza ženskih društava i organizacionom sekretarijatu SSRN. Su­ protstavljali su mu se pojedini republički odbori i Savezni odbor SŽD, kao i poje­ dine članice Komisije za žene SSRNJ. Oni su smatrali daje osnovna protivrečnost položaja žene u proizvodnji i njen položaj u porodici tek na početku razrešavanja, da se u vezi sa tim položaj žene u društvu tek počinje menjati, da su promene neučvršćene, podložne raznim uticajima. Put do emancipacije žene je složen i pun pre­ preka koje proizlaze iz opšte zaostalosti, ukorenjenih predrasuda, koje treba prevazilaziti smišljenim i dugoročnim akcijama. Patrijarhalni odnosi u porodici i u društvu dominiraju ne samo u selu nego i u gradu, patrijarhalna shvatanja su širo­ ko ukorenjena i među članovima i članicama SKJ i SSRN, a i same žene su tek po­ čele da ih se oslobađaju. SSRN je zanemario svoje političke obaveze koje je preuzeo prilikom ukidanja AFŽ, a sindikat se ne bavi problemima zaposlenih žena. Može se diskutovati o prilagođavanju ženskih organizacija stepenu razvoja društva, ah ne i o njihovom ukidanju, jer svest i muškaraca i žena o ulozi žene u društvu je niska, ne samo u zaostalim sredinama već i među vodećim kadrovima u SSRN i SKJ. Takođe je niska i materijalna osnova emancipacije žena. Ukidanje ženskih društava u situaciji kada rad na prevazilaženju zaostalosti žena na svim područjima tek počinje da daje rezultate, kada je borba sa predrasudama tek zapo­ četa, imaće dalekosežne negativne posledice po žene. Komuna bi, radi poboljšanja situacije zaposlene žene, trebala da prioritetno rešava probleme radničke porodice i domaćinstva. U organima komune radnika je vrlo malo, a radnica gotovo ni nema, pa se, malobrojni, teško mogu izboriti za prio­ ritete. Organizacije žena imaju svoju ulogu u komuni i u društvu uopšte, jer omo­ gućuju ženama da zajedničkom akcijom ostvaruju svoje posebne interese. Praksa je pokazala da su se samo žene organizovane u svoja društva istinski borile za svoje oslobođenje. Ako se za zadovoljenje svojih potreba i interesa slobodno mogu organizovati i građanke i građani, nema nikakvih razloga da se samo ženama onemo­ gućava posebno organizovanje radi otklanjanja prepreka koje stoje na putu njiho­ ve društvene afirmacije. Tih prepreka je mnogo, a kada se jedne otklone javljaju se druge, pa i potreba za postojanjem ženskih društava ima svoju dugoročniju per­ spektivu. Ženama se ne može odreći pravo da rešavaju svoje vlastite probleme, niti svojstvo i uloga svesnog faktora u razjašnjavanju odnosa u socijalističkom društvu. Ne dovodeći u pitanje ni „klasni pristup", ni društveni karakter položaja žena, ni vodeću ulogu SKJ u borbi za promenu tog položaja, ova struja je zastupa­ la mišljenje daje i ukidanje AFŽ - umesto njegove reorganizacije - bilo preuranje­ no, da su posebne ženske organizacije neophodne, da ih treba učvrstiti, negovati saradnju sa drugim organizacijama i ojačati veze ženskih društava sa njihovim re­ publičkim, odnosno saveznim centralnim odborima. Ovi odbori ne bi bih nikakvi politički forumi žena već organi koji bi pratili rad organizacija žena, organizovah razmenu njihovih iskustava, pomagali im u odabiranju konkretnih aktivnosti, u pronalaženju efikasnijih metoda rada, i sazivah savetovanja radi razjašnjavanja pojedinih problema o kojima postoje razhčita mišljenja. A takav centralni odbor žena, koji bi bio samo neko reprezentativno političko telo, koje postoji uglavnom zbog inostranstva, ženama nije potreban. Komisije SSRN za društvenu aktivnost žena SSRN treba, po ovom shvatanju, odvojiti od ženskih društava. One su pomoćna tela Socijalističkog saveza, koja �184 mu, u pojedinim sektorima društvenog života, ukazuju na zaostala shvatanja i za­ ostajanja u odnosu na žene. One bi pomagale da se ti odnosi raspravljaju na politi­ čkoj osnovi, ne sa ženama nego sa onim društvenim faktorima gde se ta zaostaja­ nja ispoJjavaju, ili bi eventualno, tamo gde je to potrebno, pomagale aktivima že­ na koji postoje u sastavu SSRN da organizuju poseban politički rad za žene.1 Ponegde je izraženo mišljenje da su ova shvatanja konzervativna i da su fe­ ministička zastranjivanja, ali ih je predsedništvo SSRN delimično i privremeno uvažilo. Umesto kongresa održana je skupština SŽD, tek aprila 1961. Na toj skup­ štini, uz asistenciju SSRNJ, odlučeno je da se umesto Saveza ženskih društava for­ miraju Konferencije za društvenu aktivnost žena, što je bio korak dalje u ukidanju samostalnih ženskih organizacija. 1 AJ, 142— 20, zapisnici Komisije za društvenu aktivnost žena SSRNJ od 19. m^ja, 2. juna i 28. sep­ F— tembra 1960; AJ, 3 5 4 -F -l, Prošireni sastanak Upravnog odbora Saveza ženskih društava od 15. sep­ tembra 1959; Isto, F-2, Sednica Upravnog odbora SŽD od 19. januara 1961. i Informacija o opštinskim konferencijama žena u NR Srbiji od 4. aprila 1961. �KONFERENCIJA ZA DRUŠTVENU AKTIVNOST ŽENA (1961-1965) 1. Od samostalne organizacije do postepenog integrisanja u SSR N U uvodnom delu Pravila Konferencije za društvenu aktivnost žena (1961) naglašeno je da je Savez ženskih društava nastao iz Antifašističkog fronta žena, daje uspešno razvijao svoju aktivnost i daje sarađivao sa drugim organizacijama. Planirano je da ta saradnja postane sistematska i stalna, a tim metodama najbolje će odgovarati novi način organizovanja i novo ime - Konferencija za društvenu ak­ tivnost žena. Konferencija usvaja ciljeve Socijalističkog saveza radnog naroda, i njeni za­ daci su: pokretanje i razmatranje problema značajnih za aktivnost žena i popularisanje mera za njihovo rešavanje; razm atranje rezultata postignutih u osnivanju i razvijanju ustanova za decu i u stvaranju društveno-tehničke baze domaćinstva; preduzimanje mera za potpunije ostvarivanje prava žena i za usavršavanje zako­ nodavstva. Konferencije žena postoje u opštini, autonomnoj oblasti, pokrajini, re­ publici i federaciji. One su u svom radu samostalne. Njene opštinske skupštine či­ ne delegatkinje ženskih društava, zatim delegatkinje i delegati društvenih, struč­ nih, privrednih i drugih organizacija, kao i ustanova komune koje su od značka za rad i položaj žene, i koji žele da učestvuju u radu Konferencije. Republičku, od­ nosno pokrajinsku skupštinu čine delegatkinje izabrane na opštinskim konferen­ cijama, delegatkinje i delegati društvenih i privrednih organizacija, republičkih ustanova i republičkih državnih organa. Savezna konferencija se obrazuje od dele­ gatkinja republičkih konferencija i delegatkinja i delegata saveznih organa i orga­ nizacija. Organi Savezne konferencije su Predsedništvo i Sekretarijat. Predsedništvo odlučuje o radu između dve skupštine, imenuje pomoćna tela, a Sekretarijat obavlja tekuće poslove i priprema sednice Predsedništva. Konferencija se flnansira kao i sve druge društvene organizacije, i ima svoj budžet i pečat.1Na isti način organizovana je i Konferencija za društvenu aktivnost žena Srbije. Uskoro, već na prvom sastanku Sekretarijata Konferencije za društvenu aktivnost žena saopšteno je da je predsedništvo Saveznog odbora SSRN odlučilo da ukine svoju komisiju za rad među ženama i da uspostavi neposredan kontakt sa Konferencijom - najpre zato da bi bio u toku svih diskusija o položggu žene i ta­ ko pružio pomoć Konferenciji. „Očigledno je da Konferencija žena ne bi mogla da se izdvoji kao potpuno samostalna organizacija iz prostog razloga što ona jedino može da uspe ako bude zajednički radila sa Socijalističkim savezom i drugim dru­ AJ, 142-587, Pravila Konferencije za društvenu aktivnost žena. �186 štvenim organizacijama4 - rečeno je tom prilikom. Sugerisano je takođe i da se Kon­ * ferencija problemima ubuduće bavi studioznije, stoje ona i prihvatila.1 Od 1961. do 1965. godine Konferencija je imala još neke elemente posebnog organizovanja žena, ali se u isto vreme postepeno od samostalne organizacije transformisala u pomoćno telo SSRN. Ona se od početka ograničila na praćenje, anali­ zu i proučavanje nekoliko problema za koje je sm atrala da su od bitnog značaja za društveni položaj žena. To su: zaštita dece i problem finansiranja izgradnje i odr­ žavanja dečjih ustanova; stručno obrazovanje žena i njihov položaj u radnom odno­ su; društvena ishrana; zdravstvena zaštita žena, posebno zaštita od neželjene tru ­ dnoće; i, nsgzad, društveno-politička aktivnost žena.2 Realizovanje ove koncepcije teklo je različitim tempom i različito se tum a­ čio. U nekim srezovima Konferencija je shvaćena kao klasična ženska organizaci­ ja, te je nastavila da radi slično kao i raniji Savez ženskih društava, a u drugim kao nova forma organizovanja koja vodi likvidaciji ženskih društava. Mada se stalno naglašavalo da ženska društva ne treba ukidati - naročito ne ona u seoskim sredi­ nama - mnoga od njih su prestajala da rade, pa su aktivnosti na opštem, zdravstve­ nom, poljoprivrednom i domaćičkom prosvećivanju žena ostale nepokrivene. U po­ jedinim krajevima, doduše, konferencije žena su i dalje vodile brigu o tome, no one više nisu predvodile te aktivnosti, niti su smatrale da su za njih odgovorne. Naime, više državnih institucija, društvenih ustanova i organizacija u svojim programima imale su taj rad, ili su čak zbog toga i bile formirane. Međutim, u praksi su sve one zatajile, pa su povele diskusiju kome da se poveri organizovanje te aktivnosti - lai­ čkim ženskim organizacijama, društvenim organizacijama specijalizovanim za to, zavodima i centrim a za domaćinstvo, ili prosvetnim i zdravstvenim institucijama. O ostalim problemima karakterističnim za položgj žene u pojedinim komu­ nama govorilo se na skupovima i savetovanjima opštinskih konferencija. U saradnji sa Socijalističkim savezom, konferencije su okupljale građanke i građane pre­ ma njihovom interesovanju i nastojale su da se društvo u celini okrene problemi­ ma žena, koji su nastajali zbog njihovog sve većeg učešća u proizvodnji. Koordini­ rale su rad svih faktora koji su se u komuni, oblasti, pokrajini, republici ili federa­ ciji, posredno ili neposredno, bavili problemima značajnim za društveni položaj že­ na. Republičke i Savezna konferencija analizirale su i proučavale pojedine opštije probleme kojima se ranije bavio Savez ženskih društava, ali na nov način, trudeći se da ih, preko Socijalističkog saveza - kao najšire političke organizacije u kojem žene čine gotovo polovinu članstva (1963. - 41,6%) - nametnu kao opštedruštvene. Svoje analize prezentirale su na širokim savetovanjima, nastojeći da u diskusija­ ma izgrađuju zajedničke stavove, koje bi svako u svom domenu sprovodio. Na taj način konferencije za društvenu aktivnost žena su, kako je to tada ocenjeno, posta­ le specijalizovane tribine SSRN za proučavanje društvenog položaja žena. U tom proučavanju one su ostvarile saradnju sa društvenim i drugim organizacijama, kao i sa društveno-političkim, stručnim i naučnim radnicima i radnicama.3 1 Koji su problem i p red našom organizacijom (izlaganje Veljka Vlahovića), Žena danas, br. 203,1961, str. 9. 1 Latinka Perović, u izjavi: Borba za novo odvija se u bezbroj vidova, Žena danas, br. 234, 1964, str. 5-7. * AJ, 142-F -586, Izveštoj o radu Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije (april 1961-ja■ nuar 1965). �187 2. Problemi dečje zaštite Jednim pismom Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije skre­ nula je pažnju Socijalno-zdravstvenom veću Savezne skupštine na pitanja dečje za­ štite; upozorila je daje broj ustanova za zaštitu dece nedovoljan i da štedno zaosta­ je za povećargem broja zaposlenih žena (1956. godine u dečjim ustanovama je na 1.000 zaposlenih žena bilo 95,9 mesta, a 1963. godine broj mesta je smanjen na 81,3). Ukazala je takođe na nedostatak koncepcije u pogledu zadataka i programa razvo­ ja ovih ustanova (da li su to socijalne ili prosvetne ustanove), na nerešen način finansiranja njihove izgradnje i tekućeg održavanja, neusklađenosti sa potrebama zaposlenih žena u komuni, kao i na potpuno zanemarivanje organizovanja sezon­ skih ustanova za decu na selu. Predložila je pomenutom Veću da svojim preporu­ kama utiče na opštinske skupštine i radne organizacije da u predstojećem sedmo­ godišnjem planu u statutim a opština i u formulisanju politike opština i radnih or­ ganizacija predvide mere za bolji prosperitet ovih ustanova.1 Zajedno sa organima pravosuđa i drugim odgovarajućim ustanovama, Kon­ ferencija za društvenu aktivnost žena Srbije analizirala je problem izdržavanja vanbračne dece i dece iz razvedenih brakova. Ustanovljen je niz otvorenih problema, kako u neujednačenoj praksi sudova tako i u ovlašćenjima organa starateljstva, u manjkavosti i nedorečenosti propisa koji se odnose na ovu materiju, naročito u po­ stupku izvršenja sudskih presuda. Za otklanjanje tih manjkavosti Konferencija je odgovarajućim organima dala sasvim konkretne predloge, no zbog raznih otpora, proces menjanja i zakona i prakse tekao je sporo.2 3. Planiranje porodice Konferencija za društvenu aktivnost žena razm atrala je kako su sprovede­ ni zaključci jednog ranijeg savetovanja o zaštiti od neželjene trudnoće. Naime, u organizaciji Saveznog zavoda za narodno zdravlje SIV-a i Saveza ženskih društava, maja 1958. godine, održano je savetovanje ginekologa, predstavnika i predstavni­ ca Saveza sindikata, Crvenog krsta i drugih organizacija. Savetovanje je usledilo zbog različite primene propisa o dozvoljenom prekidu trudnoće, i diskusije koja se tim povodom vodila među ginekolozima. Po jednom shvatanju, te propise je treba­ lo tumačiti restriktivno, te abortus zbog socijalnih indikacija dozvoljavati samo ako su one u neposrednoj vezi sa medicinskim indikacijama. Druga struja zalagala se za njegovu liberalizaciju. Savetovanje se završilo preporukama da se kontracepci­ ja prihvati kao prva preventivna mera za planiranje porodice, koju treba sistemat­ ski propagirati preko svih stručnih organa, pojedinki i pojedinaca. Zatim, sugerisano je da se ujednači praksa u primeni propisa o dozvoljavanju pobačaja nešto libe­ ralnijim tumačenjem medicinsko-socijalne indikacije, pa stoga u komisiju koja od­ lučuje o dozvoli abortusa treba da uđe i socijalni radnik. Preporučeno je da se pooš­ tri gonjenje kriminalnih abortusa. Osim toga, predloženo je da se uloži više napo­ ra u vaspitanje građana radi oživotvorenja „novog društvenog morala i novih uza­ Program dcčjc zaštite mora se reŠavati u celini, Žena danas, 1964, br. 238, str. 3. Alimentacija zanemareni problem, Žena danas, 1964, br. 235, str. 2, 3 i 6. �188 jamnih odnosa između muškaraca i žena" i radi suzbijanja zastarelih, patrijarhal­ nih odnosa.1Karakteristično je takođe da se, kad god se piše o odnosima polova u bilo kom kontekstu, koriste najuopštenije formulacije, za širi krug nerazumljive.2 Povodom ovih zaključaka Zora je sprovela anketu o liberalizaciji abortusa. Žene na višim položajima o liberalizaciji se nisu otvoreno izjašnjavale, a radnice, ko­ je žive u izuzetno teškim porodičnim, stambenim i materijalnim prilikama, bile su energično za potpuno legalizovanje abortusa. Isticale su da savetovališta za kontra­ cepciju ne funkcionišu. Imajući to u vidu Glavni odbor SŽD Srbije je izdejstvovao od Republičkog zavoda za socijalno osiguranje da se otvori više ovakvih savetovališta.3 Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije, u saradnji sa repub­ ličkim konferencijama, konstatovala je, 1963. godine, da navedeni zaključci nisu sprovedeni, da kontracepcija nije postala sastavni deo zdravstvene službe i da broj abortusa u odnosu na 1958. godinu nije smanjen. Jedino što je postignuto bilo je to da se abortusi obavljaju u zdravstvenim ustanovama. Vaspitanje i prosvećivanje u pogledu m aterinstva i odnosa polova ne tretira se kao deo društvenog, već kao deo seksualnog vaspitanja, i svodi se na fiziološka obaveštenja i pouke o eventual­ nim posledicama. Nakon opštinskih i republičkih analiza i savetovanja, krajem 1963. godine, o ovim pitanjim a održano je novo savetovanje na nivou Jugoslavije. Među 250 učesnica i učesnika bili su predstavnici i predstavnice socijalno-zdravstvenih veća republičkih i Savezne skupštine, odgovarajućih saveznih i republičkih izvršnih organa, raznih stručnih službi, institucija i društvenih organizacija. Najvažniji za­ ključci ovog savetovanja su se odnosili na potrebu sistematskog vaspitanja i prosveći­ vanja omladine i odraslih u cilju sprečavanja neželjene trudnoće i smanjenja abortusa. Osim toga, preporučeno je da se u programima obrazovanja i vaspitanja u svim vrstam a i nivoima škola i u drugim ustanovama koje se bave obrazovanjem predvidi stabilnije i dugoročnije bavljenje problematikom odnosa među polovima, m aterinstva i porodice. Da bi se ovaj kompleks problema na kojima se angažuju mnoge zdravstvene, prosvetne, socijalne i druge ustanove, sistematski i dalje pra­ tio, proučavao, da bi se razmenjivala iskustva i davale nove inicijative u njegovom razrešavanju, pri Konferenciji za društvenu aktivnost žena osnovan je Savezni ko­ ordinacioni odbor za planiranje porodice i odnose među polovima. Isti takvi odbori osnovani su i u republikama.4 Nešto kasnije, zadaci i poslovi ovog saveznog i republičkih koordinacionih odbora preneti su sa Konferencije za društvenu aktivnost žena na državne insti­ tucije: Savezni savet za planiranje porodice i republičke savete. Oktobra 1968. godine Savezni savet, sa Konferencijom za društvenu aktiv­ nost žena, Predsedništvom Saveza omladine Jugoslavije i Institutom društvenih nauka, održao je jugoslovensko savetovanje - Odnosi polova i vaspitanje. Na savetovanju je konstatovano da u oblasti vaspitanja mladih za humane odnose među polovima i u pripremanju za brak i porodicu ne postoje programi vaspitne delatnosti ni u školama ni u vaspitno-obrazovnim institucijama, da u školama koje ob­ razuju nastavnički kadar nema predmeta koji bi nastavnike osposobljavali za or1 Zaključci sa savetovanja o kontracepciji, Žena danas, 1958, br. 16, str. 8, 9 i 18. z Isto, str. 9 i 15. a AS, Fond Konferencije za društvenu aktivnost žena, F-l, Izvešt^j SŽD za period od 1955. do 1961; Zora, br. 144, 1958. * AJ, 142-F-586; Novi podstrck za rešavanje jednog važnog problema, Žena danas, br. 232-233,1964. ' �189 gamzacjju i izvođenje takve nastave, kao i da ne postoje programi za obrazovanje i vas pitanje roditeJja. Date su i odgovarajuće preporuke, ali, koliko je poznato, na tome je i do danas ostalo.1 4. Problemi društvenog položaja zene u samoupravnom društvu Konferencija je takođe bila angažovana u diskusiji oko novog ustava Socija­ lističke Federativne Republike Jugoslavije (1963), koji je razrađivao koncepciju so­ cijalističkog samoupravnog društva kao osnove društveno-ekonomskih i društvenopolitičkih odnosa. Naročito je insistirala da se jasnije formulišu odredbe o posebnoj zaštiti žene na radu, o braku, o zaštiti materinstva i odgovornosti društva u podi­ zanju i vaspitanju dece. Izostavljanje odredbe ranijeg ustava o ravnopravnosti že­ na sa muškarcima objašnjeno je time da je ona pokrivena odredbama o pravima čoveka i građanina u kojima, između ostalog, stoji da su „građani u pravima i du­ žnostima jednaki, bez obzira na pol“. Sve analize i proučavanja kojima se Konferencija u navedenom periodu ba­ vila ukazivala su još jednom, sa više argumenata, na svu složenost problema od kojih zavisi društveni položaj žene. Analize o dečjoj zaštiti koja je nerazvijena, sis­ temu vaspitanja školske dece u kojem bi se realizovale koncepcije produženog bo­ ravka dece u školi, organizovanju društvene ishrane za potrebe čitave porodice pokazale su da su te oblasti u sistemu raspodele dohotka (koji je inaugurisan novim ustavom i zakonima donetim na osnovu njega) zapostavljene, i da u radnim orga­ nizacijama i u komunama ne postoje širi planovi za njihov razvoj. Ni radne organi­ zacije ni komune, mada upravo na njima leži odgovornost za obezbeđenje materi­ jalne osnove u tim oblastima, ne shvataju da je rešavanje ovih problema sastavni deo njihovog opšteg razvoja.2 Analize Konferencije su pokazale da i u sistemu radničkog samoupravljanja, u odnosu na broj privredno-aktivnih žena i njihovu ulogu u proizvodnji, one znat­ no zaostaju u društvenoj aktivnosti i u svom afirmisanju u društveno-političkom životu. U predstavničkim telima, organima društvenog samoupravljanja, rukovod­ stvima društveno-političkih i drugih organizacija, na odgovornim mestima u pri­ vrednom, kulturnom, političkom i društvenom životu, broj žena je simboličan. Na to je uticalo više razloga, i među prvima mogu se navesti nizak materijalni stan­ dard radne porodice, tradicionalna podela rada po polu u porodici, zatvorenost ka­ drovske politike u partijske komitete, svuda prisutne predrasude, stalni - i tradi­ cionalni i novi —otpori promenama, što je sve rezultat mnogih faktora, a najpre odsustva idejne borbe i akcije za promenu tog stanja. Društvena i politička afir­ macija žene je suštinsko pitanje daljeg razvoja društvenog samoupravljanja i siste­ ma neposredne socijalističke demokratije, rečeno je u tim razmatranjima. I, stoga je nužna energičnija borba „za razbijanje konzervativnih otpora, predrasuda, ne­ dovoljno smelog poveravanja poslova ženama, za čvršću orijentaciju na društvenopolitičko obrazovanje žena“. Suprotstavljanje mentalitetu i tradicijama po kojima 1 Savezni savet za planiranje porodice, Bilten br. 5, mart. 1969. z AJ, 142-581, Latinka Perović, Aktualni problemi društvenog položaja žena i mogućnosti rešavanja u sistemu društvenog samoupravljatija, str. 9-20. �190 žena svoju aktivnost treba da iscrpljuje u porodici i eventualno na radnom mestu bitno je i sa gledišta mladih generacija žena. No, mada one startuju sa povoljnijih pozicija, i kod njih se zapaža umanjena društvena angažovanost, na primer, na uni­ verzitetu, a još više u radnim organizacijama. Sva istaknuta pitanja mogu se rešavati samo uz aktivno učešće samih žena.1 Sučeljavanja Konferencije sa idejnim problemima tog vremena koji su se javili u ovoj oblasti pokazala su da oni nisu rezultat samo iz prošlosti nasleđenih, zaostalih shvatanja, već da su ti problemi nastali i iz savremenih odnosa u proiz­ vodnji. Rad žene više nije privremena nužnost, nego izraz ekonomskih potreba dru­ štva i trajna orijentacija i perspektiva žene, i njoj se valja definitivno prilagoditi. Upravo u pogledu uključivanja žena u društveni rad - koji je osnova za određivanje ličnog i društvenog položaja svake pojedinke i pojedinca - nedostaje jasna orijen­ tacija u pravcu doslednog razvijanja socijalističkih društvenih odnosa i oslobođenja čoveka. Iz toga proizlaze razna nerazumevanja, kolebanja i odlaganja da se reše čak i oni problemi za čije rešavanje su postojale, m akar i oskudne, materijalne mo­ gućnosti. Neravnopravan položaj žene je jedan od vidova neravnopravnosti među ljudima, i istorijski on je nastao na osnovi podele rada i privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. „Socijalističkom revolucijom i razvojem društveno-ekonomskih odnosa na bazi samoupravljanja stvoreni su preduslovi za stvarno i pot­ puno prevazilaženje nejednakosti među ljudima, pa i nejednakosti žena.“ Ustavni princip d aje lični rad jedino merilo materijalnog i društvenog položaja otvara mo­ gućnosti da se žena oslobodi paternalističkog odnosa i da postane subjekt u poro­ dici, na radnom m estu i u društvenoj zajednici. To zavisi od „delovanja i akcije svesnih socijalističkih snaga, i samih žena kao njihovog sastavnog dela“. To je značilo da se u radnim organizacijama mora jačati uloga žena u proizvodnji, da Savez ko­ munista, Socijalistički savez radnog naroda, Savez sindikata i Savez omladine mo­ raju radu sa ženama pokloniti veću pažnju, te nastojati da se u opštinskim skupšti­ nama i njihovim organima, kao i u brojnim organima društvenog samoupravljanja, žene više aflrmišu. Isto tako, nužno je da te organizacije kod samih žena razvojni1 1 aktivan odnos i shvatanje da ,,u borbi za svoj bolji položaj - žena mora i sama biti aktivna, da ona nije objekt koji treba osloboditi, već daje subjekt svog oslobođenja**.2 Radi usklađivanja sa promenama koje su nastale u društveno-ekonomskom razvoju zemlje, posle donošenja novog ustava, 1963. godine Konferencija je usvo­ jila nova, modifikovana Pravila. Kao okvir svog delovanja istakla je ustavne prin­ cipe da je jedino rad osnova materijalnog i društvenog položaja čoveka i da su svi građani jednaki u pravima i dužnostima, bez obzira na razlike u nacionalnosti, rasi, veroispovesti, jeziku i polu. U tom okviru, kao specijalizovana društvena tribina Socijalističkog saveza radnog naroda u komuni, pokrggini, republici i federaciji, Konferencija ima specifične zadatake u vezi sa otklanjanjem svih prepreka objek­ tivnog i subjektivnog značaja, koje sputavaju žene u društvenom radu i samoupra­ vljanju i u oslobađanju njihovih potencijalnih stvaralačkih snaga.3 Osim načela da konferencije postoje u svim društveno-političkim zajedni­ cama, ovim Pravilima regulisan je samo rad Savezne konferencije. Po njima, Skup­ 1 Isto, str. 21-25. z Isto, str. 25-28. a AJ, 142-586, prva skupština Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije, Pravila Konfe­ rencije. �191 štinu ove Konferencije čine predstavnice i predstavnici radnih organizacija i društveno-političkih zajednica, društvenih, stručnih i drugih organizacija, kao i pojedinke i pojedinci čiji je rad od značaja za društvenu aktivnost žena. Koga će pozvati na skupštinu odlučuje Predsedništvo Konferencije, zavisno od tema koje će ona raz­ matrati. Predsedništvo i Sekretarijat Konferencije su organi Skupštine. Oni su sa­ mostalni u radu i u odlučivanju u okviru smernica i zadataka koje je Skupština po­ stavila. Konferencija se finansira kao i druge društvene organizacije i ima svoj finansijski plan i pečat. Konferencija za društvenu aktivnost žena Srbije nije donela svoja pravila, ali je delovala na isti način kao Savezna konferencija. Na poslednjem, Šestom kongresu SSRNJ (1966) izrečena je ocena o Konfe­ renciji za društvenu aktivnost žena. Ona se „pokazala kao jedan od adekvatnih i originalnih vidova angažovanja SSRN na pokretanju i drugih društvenih snaga koje treba da se bave rešavanjem problema društveno-pohtičkog položaja žena“.‘ Posle tog kongresa SSRN menja svoj način organizovanja i metode rada. Nggviši organ SSRN i njegov najvažniji „oblik delovanja“ jeste Konferencija. Ona se, od opštine do federacije, konstituiše po delegatskom principu: delegate biraju članovi SSRN, sve društveno-političke i druge organizacije. Za praćenje situacije u pojedinim društvenim oblastima, za pripremu sednica Konferencije i donošenje sta­ vova Konferencija formira sekcije i komisije. Na taj način SSRN ujedinjuje i koor­ dinira rad svojih foruma, foruma SKJ i svih drugih društvenih organa. Konferencija za društvenu aktivnost žena u sastavu SSRNJ po svojoj funk­ ciji ima status sekcije SSRN, ali u formalnom pogledu se od sekcije razlikuje po to­ me što ima Predsedništvo, birano takođe po delegatskom principu, kao i pravo da njena predstavnica prisustvuje sednicama Predsedništva SSRN.2 Početak šezdesetih godina karakteriše rast etatističkih tendencija u ekono­ miji i u drugim društvenim delatnostima, kao i pokušaj da se donošenjem novog ustava (1963) reformiše ekonomski i politički sistem u pravcu uvođenja tržišne pri­ vrede, veće uloge privrednih organizacija u društvenoj reprodukciji i proširenja sa­ moupravljanja. Privredna reforma 1964/65. naišla je na razne otpore i konačno se, pod pritiskom birokratskih snaga, od nje odustalo. Uskoro je postavljeno i nacional­ no pitanje, kao i pitanje samostalnosti republika, što se odrazilo na reformi fede­ racije i dovelo do decentralizacije u upravljanju privredom, kao i organizovanju SKJ po novom statutu (Deveti kongres 1969), i konačno u Ustavnim amandmani­ ma 1971. godine. Po Statutu SKJ, republički savezi komunista su samostalni u ok­ viru dogovorene politike, a na osnovu ustavnih amandmana republike su proglasi­ le svoju suverenost. Paralelno sa tim procesima, najstarija generacija revoluciona­ ra i učesnika NOB koja je bila na rukovodećim funkcijama, od 1963. godine poste­ peno je zamenjivana politički manje afirmisanim i mlađim kadrovima. Pri tome se nastojala održati idejno-politička uloga i jedinstvo SKJ, pa se naglašavala njegova odgovornost za razvoj društva. Za društveno-političke organizacije to je i formal­ no značilo vraćanje na status transmisija SKJ, što se ostvaruje posredstvom SSRN. Konferencija za društvenu aktivnost žena prva je izgubila i poslednje tragove sa­ mostalnosti, i formalno i stvarno je postala deo SSRN. LŠesti kongres SSRNJ, Izveštaj o radu između Petog i Šestog kongresa, Beograd 1966. 1 Statut SSRNJ. �192 5. Konferencija za društvenu aktivnost žena kao pomoćno telo Socijali­ stičkog saveza Pravila Konferencije menjana su već na sledećoj, Drugoj skupštini, 1969. godine. Tim pravilima su ukinuti poslednji ostaci samostalnosti u radu žena. Kon­ ferencija je i dalje ostala specifična društvena tribina, ali sada isključivo kao oblik rada Socijalističkog saveza radnog naroda za praćenje, proučavanje i pokretanje problema povezanih sa društvenim i ekonomskim položajem žene. Konferenciju čine predstavnice opštinskih, gradskih, pokrajinskih i republičkih konferencija za društvenu aktivnost žena, kao i delegatkinje i delegati raznih institucija, radnih i društveno-političkih organizacija. Predsedništvo je stalni deo Konferencije, i u njemu su po pet predstavnica iz republika i po dve iz pokrajina, koje delegiraju republičke, odnosno pokrajinske konferencije, a predsednice ovih konferencija su po svom polo­ žaju članice Predsedništva. Na osnovu predloga iz republika i pokrajina, svake čet­ vrte godine, na sednici Savezne konferencije Predsedništvo se verificira. Ono iz svog sastava bira predsednicu, potpredsednice i sekretarku. Sekretarke republičkih i po­ krajinskih konferencija su po svom položaju članice sekretarijata Savezne konferen­ cije. Konferencija se fmansira iz sredstava Savezne konferencije Socijalističkog save­ za radnog naroda Jugoslavije.1Ova Pravila su menjana i 1971. godine, radi usaglašavanja sa statutarnim principima SSRNJ usvojenim na njegovom Šestom kongre­ su (1966). Konferenciju za društvenu aktivnost žena sada čine predstavnice i pred­ stavnici republičkih i pokrajinskih organizacija SSRN, po principu pariteta, čiji broj utvrđuje Predsedništvo Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije.2 Konferencije za društvenu aktivnost žena učestvovale su u javnim diskusi­ jama o predlogu novog ustava (donetog 1974), a konferencije u pojedinim republi­ kama i o republičkim ustavim a i zakonima koje su republike novim ustavnim ure­ đenjem bile ovlaštene da donose. Od ovih zakona za žene su bih najvažniji zakoni iz porodičnog prava, kao i propisi o porodiljskom odsustvu, o zaštiti dece i dečjem dodatku. U republikama i pokrajinama je ova materija regulisana dosta različito, ah u svima savremenije i sa gledišta žene povoljnije nego u ranijim zakonima. Posle 1969. godine Konferencija je nastavila da deluje kao tribina Socijali­ stičkog saveza, a svoja savetovanja i skupove organizovala je zajedno sa drugim sa­ veznim državnim organima, Savezom sindikata i Savezom omladine. Važniji proble­ mi o kojima se raspravljalo na ovim tribinam a bih su: školovanje i stručno obra­ zovanje žena; školovanje, zapošljavanje i društvena aktivnost ženske omladine; položaj žene na selu; porodiljsko odsustvo; neki problemi žena u penzijskom siste­ mu; porodica u procesu konstituisanja samoupravnog društva; problemi žena za­ 1 AJ, 142-587-1969, Pravila Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. z Prema Statutu SSRNJ usvojenom na Šestom kongresu 1966. godine, najviši organ SSRN je Konfe­ rencija, koju čine delegati SSRN iz republika i pokrajina i federalnih organa društveno-političkih or­ ganizacija. Organi Konferencije su Predsedništvo i Izvršni odbor. Sednicama Predsedništva mogu prisustvovati delegati SKJ, Saveza sindikata, Saveza boraca, Saveza omladine i Konferencije za dru­ štvenu aktivnost žena, a njena predstavnica je i u Izvršnom odboru SSRNJ. Statut je i kasnije menjan, da bi preko brojnih sekcija za pojedine oblasti društvenog života bio obuhvaćen širi broj građana. Prin­ cipi organizovanja su ostali isti: konstituisanje Konferencije na delegatskoj osnovi i složena organizaci­ ona struktura rukovodstava i njihovih tela. �193 poslenik u privredi; Socijalistički savez i rad na unapređenju položaja žene; žena u sistemu narodne odbrane. Konačno, po donošenju Ustava iz 1974. - po kojem je Savez komunista Ju ­ goslavije vodeća idejna i politička snaga a SSRN najšira osnova društveno-političke aktivnosti u socijalističkom samoupravnom sistemu, i u kojem se ostvaruje poli­ tičko i akciono jedinstvo socijalističkih snaga i usmerava društveni razvoj na osno­ vama vlasti i samouopravljanja radničke klase i svih radnih ljudi - Konferencija je promenila i status i ime. Od 1975. godine ona se zove Konferencija za pitanja dru­ štvenog položaja žena u Konferenciji SSRNJ, odnosno u republičkim i pokrajin­ skim konferencijama, odnosno u savetima u ostalim organizacijama SSRN. Konfe­ rencija je pomoćno telo SSRN koje prati stanje u vezi sa društvenim položajem že­ na i predlaže mu mere koje on preduzima za poboljšanje tog položaja, a SKJ i SSRN su odgovorni za društvenu situaciju žene. Aktivnosti u vezi sa problemima žena u potpunosti preuzmaju SKJ, SSRN i državni organi.1 Svi kongresi SKJ bavili su se pitanjima položaja žene u društvu, kao i dru­ gim problemima žena. Karakteristično je pritom da se na kongresima o tome govo­ ri samo u Titovim referatima, da se u brojnim diskusijama na ta pitanja nije osvr­ tao nijedan muškarac, a vrlo izuzetno to je učinila poneka žena, ali uglavnom u sklo­ pu nekog drugog problema. U sastavljanju kongresnih rezolucija, unapred pripre­ mljenih, učestvovao je i SSRN i njegova Konferencija za društvenu aktivnost žena, odnosno Konferencija za pitanja društvenog položaja žena. U rezolucijama se svi za­ daci u pogledu promena društvene situacije žena ne postavljaju ženama, već Sa­ vezu komunista. Ti zadaci uglavnom su poznati i stereotipni: zapošljavanje i stručno obrazovanje žena, njihov izbor na rukovodeće funkcije, razvoj dečjih ustanova, škola i društvenih službi za pomoć porodici i domaćinstvu na principima solidarnosti.2 Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina jugoslovensko društvo obeležava i niz sukoba u teoriji i u praksi, kao što su: etatizam - tehnokratizam samoupravljanje, sukobi po nacionalnom pitanju, odnosi republika i federacije, fe­ deralizam - unitarizam, jedinstvo - partikularizam, dogmatizam - demokratija, i drugi. Oni su dovodili do političkih kriza i oslabili ulogu SKJ i radničke klase, koja je faktički, kao i žene, gotovo nestala iz političkih struktura. Sukobi su završeni bolje reći odloženi ih prigušeni - donošenjem novog ustava, 1974. godine. Principi koji su normirani u tom ustavu, republičkim ustavima i kasnije u Zakonu o udru­ ženom radu (ZUR), sadržani su u Platformi za pripremu stavova i odluka Desetog kongresa.3 U Platformi se težilo da se formira takav sistem društvenih odnosa u kojem će se obezbediti rukovodeća uloga SKJ i odlučujuća uloga radničke klase, LVida Tornšič, Žena u razvoju socijalističke samoupravne Jugoslavije, Beograd 1981, str. 153-157. Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile Međunarodnom godinom žena (MGŽ), a kasnije su pro­ glasile i dekadu žena. Tim povodom, Savezno izvršno veće, na predlog Savezne konferencije SSRN, imenovalo je poseban Jugoslovenski odbor za međunarodnu godinu žena, a slični odbori osnovani su u republikama, pokrajinama i u većini opština. Na kri^u MGŽ izrađen je Predlog mera za unapređenje društvenog položaja žena u Jugoslaviji koje je usvojila Skupština SFRJ, i 1978. godine donela Rezolu­ ciju o pravcima društvenog delovanja. na unapređivanju društveno-ekonomskogpoložaja i uloge žena u socijalističkom samoupravnom društvu. LVideti Rezolucije Devetog kongresa do, zaključno, Trinaestog kongresa Saveza komunista Jugosla­ vije. - Socijalistički razvoj u Jugoslaviji na osnovama samoupravljanja i zadaci Saveza kom unista, Deveti kongres SKJ, K om unist, 1969, str. 164 i 166. * Platform a, K om unist, Beograd 1973. �194 posredstvom SSRNJ, sindikata, radničkog i društvenog samoupravljanja. Nagla­ šen je klasni karakter samoupravljanja, ekonomske i političke vlasti i potencirana je uloga Saveza komunista u njenom oblikovanju. Deseti kongres SKJ (maj 1974) potvrdio je ustavne promene, principe de­ mokratskog centralizma i jedinstva SKJ. Što se tiče žena, Tito je, saglasno opšteprihvaćenoj orijentaciji, u svom referatu, ovog puta nekritički, naglasio da su nastale duboke promene u položaju žene u skladu sa promenama u položaju radničke kla­ se i da žena sve više postaje činilac u odlučivanju i u upravljanju. „Sve je to dio du­ bokih društvenih preobražaja u kojima se prevazilazi stara podjela rada, a time i diskriminacija žena. Za SKJ važan je klasni pristup i još veće idejno i političko angažovanje da se njegovi stavovi o ulozi žene u društvu ostvare.“ Kongres je doneo osam­ naest rezolucija. Sedam rezolucija dotiču se žena, i njima se uglavnom ponavljaju poznati stavovi o ženama, formalno prilagođeni novoj fazi samoupravljanja, i određu­ ju zadaci komunista. Novo je to što je Kongres apostrofirao potrebu boljeg rešavanja materijalnih i drugih pitanja žena učesnica NOB i porodica palih boraca (uglavnom supruge ili majke). Ukazao je na potrebu većeg angažovanja, između ostalih orga­ nizacija, i Konferencije za društvenu aktivnost žena u ostvarivanju zadataka opštenarodne odbrane, bezbednosti i društvene samozaštite, i stavio u zadatak Savezu ko­ munista da se energično založi za što veće angažovanje žena u opštenarodnoj odbrani i „za njihovo osposobljavanje za sve oblike otpora agresiji uključujući i oružanu borbu4.1 4 Ustav, kao i Zakon o udruženom radu i društveno-političke zajednice svojim zakonima i propisima, razrađivali su i do detalja regulisali sistem i funkcionisanje samoupravljanja u privrednim organizacijama i u svim drugim institucijama, i isto­ vremeno obavezivali radne i samoupravne organizacije da i one izmene i donesu svoje odluke o funkcionisanju i organizaciji svojih radnih organizacija, naravno u skladu sa Saveznim ustavom, ustavim a republika i pokrajina i odlukama opština Brojnost odluka koje su morale da donesu radne organizacije, komplikovan način njihovog donošenja, usvajanja ili promena, njihova nerazumljivost većini članova i članica kolektiva, opterećenost radničkih saveta odlučivanjem o često bagatelnim stvarima, koje po zakonu nisu mogli preneti na neke svoje pomoćne organe - zaba­ vila je radne ljude tako da su manje pažnje mogle posvetiti poslovanju preduzeća i upravljanju stvarima. Raspodela dohotka svodila se na odlučivanje o konkretnim ličnim dohocima, o manjem delu akumulacije i delimično o fondu zajedničke potro­ šnje, jer su raznim instrum entim a sve osnovne proporcije raspodele dohotka odre­ đivale društveno-političke zgjednice. Tako zamišljen samoupravni sistem, preorganizovan i prenormiran, u suštini je bio necelishodan i neefikasan, bremenit raz­ nim devijacijama i anomalijama koje su ga - negirale. Poslovodnim i birokratizovanim upravljačkim strukturam a u preduzeću, u sprezi sa birokratijom društvenopolitičkih zajednica i društvenih organizacija, ukijuČujući i SKJ, dao je idealnu mo­ gućnost za manipulisanje i radnicima i radnicama i svim drugim građankama i gra­ đanima. U samoupravnim organima, skupštinama i društvenim organizacijama, inače, odlučujući uticaj imala su rukovodstva SKJ i njihovi aparati. LDeseti kongres SKJ, Josip Broz Tito, Borba za dalji razvoj socijalističkog sam oupravljanja u našoj zem lji i uloga Saveza komunista Jugoslavije, Komunist, 1974, str. 52. �195 U takvom samoupravljanju, u kojem se izgubila i radnička klasa, žene kao pojedinke bez svoje vlastite organizacije nisu mogle ni sanjati o nekom svom indi­ vidualnom nastupu i uticaju na rešavanje problema od kojih zavisi njihov lični i dru­ štveni položaj u radnoj organizaciji, komuni i širim društveno-političkim struktu­ rama ili strukturam a vlasti. Od kasnijih dokumenata SKJ koji se odnose na žene zanimljiv je Titov stav iznet na Jedanaestom kongresu, 1978. godine. On je upozorio na nejednakosti unu­ tar radničke klase, i u tom kontekstu o oslobođenju žene u osnovi je ponovio misao koju je izrekao 1940. na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ: „Oslobođenje rada, rad­ ničke klase i čovjeka podrazumijeva i borbu za oslobođenje žene. To je za nas uvijek bilo klasno pitanje od strateškog značaja. Bez stvarnog učešća žena u društvenom i političkom životu nema pune demokratije i razvoja samoupravljanja. Zato se cije­ lo naše društvo mora znatno više angažovati na bržem i efikasnijem rješavanju pro­ blema koji proističu između uloge žene u udruženom radu i društvu uopće i njenih još uvijek velikih obaveza u porodici. Angažovanje oko dva miliona žena u udruže­ nom radu zahtjeva da se odlučnije i organizovanije stvaraju takvi životni i radni uslovi koji će ženi omogućiti puno učešće u društvenom životu". Ali to nije uticalo na promene stavova u pogledu rada SKJ i SSRNJ. Podstaklo je tu i tamo žene da samoinicijativno formiraju aktive žena u preduzećima radi poboljšanja njihovog položaja u radu. 6. Pokušaji posebnog organizovanja žena Da bi žene organizovano mogle postavljati svoje zahteve onima koji imaju moć odlučivanja, ih same rešavati pojedine probleme koji su ih tištali, uporedo sa procesom ukidanja najpre posebnih organizacija žena, a zatim i postepenog ukida­ nja svake samostalnije delatnosti žena, u bazi se samoinicijativno organizuju razne aktivističke grupe žena (aktivi, komisije i si), najpre u mesnim zajednicama i u rad­ nim organizacijama. Ove grupe nicale su tamo gde ni sindikat, ni radne organiza­ cije, ni Konferencija žena, ni organi komune nisu preduzimali nikakve akcije da bi rešili probleme žena koji su postojali u njihovoj sredini. Konferencije za društvenu aktivnost žena jedno vreme podržavale su ove aktive i pomagale im u radu, i oni su dah određene rezultate. Ah kasnije ta podrška je izostala jer se smatralo da to baš i nije put za ostvarivanje zaliteva žena. Primer rada ženskog aktiva u Industriji poljoprivrednih mašina Zmaj po­ kazuje kohko je malo bilo koristi od opštih apela da žene u organima samoupravlja­ nja traže rešenja svojih problema, same ih posredstvom sindikalne organizacije (ni­ kako organizovanjem žena). Aktiv žena u Zmaju osnovan je 1977. godine, zbog to­ ga što je većina žena ocenila da se jedino tako mogu izboriti za bolji status i bolje uslove rada u preduzeću. Smatrale su da im je „neophodna organizacija koju neće moći zaobići ni drugovi, a ni drugarice". Zanimljivo je da u svom radu aktiv nije računao na žene koje su u radničke savete birane da bi se zadovoljila forma, na „dru­ garice od zakletve", kako su nazvane. U preduzeću je tada bilo zaposleno 545 žena, od ukupno 3.800 zaposlenih. Žene u proizvodnji uglavnom su bile nekvahfikovane ili polukvalifikovane radnice. U preduzeću je za radnike bilo organizovano sticanje kvalifikacija u odgovarajućoj škoh, ah se ni sindikat ni radnički savet nije setio da �196 se i žene na taj način mogu okvalifikovati. Aktiv je to pokrenuo i izdejstvovao da se one uključe u taj način školovanja. Zalaganjem aktiva organizovani su i stručni seminari za žene zaposlene u kuhinji ili na čišćenju. U postojećoj zdravstvenoj am­ bulanti zaposlenje i ginekolog; na težim i za zdravlje štetnim poslovima poboljšana je higijensko-tehnička zaštita; u organe samoupravljanja i u rukovodstva sindikalne i omladinske organizacije počele su se uključivati i žene. Postiglo se i to da 1978. go­ dine u Radnički savet bude izabrano petnaest žena, a da u savetima radnih zajed­ nica brojčani odnos muškaraca i žena odgovara strukturi zaposlenih po polu.1Bilo je, međutim, i takvih aktiva u pojedinim mestima koji su se bavili izradom ručnih ra­ dova, što je takođe svedočilo o potrebi žena za druženjem i za vlastitom organizacijom. 7. „Žena danas " Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije nastavila je da izdaje mesečnik Žena danas. Sa Ženom danas svojevremeno se spojila Zora, koja je izlazi­ la u Srbiji. U Hrvatskoj je izlazio časopis Žena, u Sloveniji Naša žena, u Makedoniji Prosvetena žena. Ocenjujući da Žena danas ima isti s a d rž i koji imaju i časopisi republičkih konferencija, a da nedostaje studioznija obrada pojedinih problema, Savezna kon­ ferencija je, 1965. godine na godišnjoj skupštini, odlučila da Žena danas postane izdanje monografskog karaktera, koje bi izlazilo povremeno i obrađivalo savremene probleme društvenog položaja žena. Ova odluka je realizovana 1966. godine, i od broja 260 izlazila je kao časopis namenjen aktivistkinjama i aktivistima društveno-političkih organizacija. Izlazila je povremeno do 1977. godine, do broja 276 sve dok predsedništvo Savezne konferencije SSRN nije odlučilo da Žena danas po­ čne da izlazi dva puta mesečno, kao političko-informativno glasilo saveznog znača­ ja, i kao poseban dodatak dnevnom listu Borba, glasilu Socijalističkog saveza radnog naroda. Prvi broj novog izdanja izašao je 4. maja 1977. godine. Od 1983. godine izla­ zila je povremeno, takođe u sastavu Borbe. 8. M eđunarodne veze Savezna konferencija za društvenu aktivnost žena, a kasnije i Konferencija za pitanja društvenog položaja žena nastavile su da održavaju i razvijaju bilateralne međunarodne veze, naročito sa organizacijama nesvrstanih zemalja i ženskim orga­ nizacijama narodnooslobodilačkih pokreta i da sarađuju sa međunarodnim ženskim organizacijama, organizacijama za brigu o deci, za planiranje porodice, kao i sa ne­ kim ženskim mirovnim pokretima. Od 1961. do 1977. godine organizovale su deset međunarodnih seminara sa različitim temama, na kojima su razmenjena iskustva u radu na poboljšanju društvenog položaja žene. Od 1965. godine na francuskom jeziku izlazio je časopis Činjenice i tendencije namenjen inostranstvu.2 1 Zašto su žene u „Zm ajuuosnovale svoj aktiv, Žena danas, 1978, 4. januar, novo izdanje br. 1. 1 Vida Tomšič, n. d, str. 149-152. �197 1. - Strana 2 i 3 prvog ženskog časopisa u Srbiji 2. 3. - Katarina Đordević Milo vuk (Novi Sad 1844. - Beograd 1913.) 5. 4. - Milica Stojadinović Srbkinja (Bukovac 1830. - Beograd 1878) - Zgrada Više ženske škole -Prva uprava Ženskog društva (1875/1876) sleva nadesno, odozdo, prvi red: Sara Karamarković, Anka Nedić, Anka Srećković, Lujza Ratković; drugi red: Micika Dinulović, Ljubica Terzi-Bašić, potpredsednica Jelena Grujić, predsednica Katarina Milovuk, Milka Milovanović, Milica Vujović, Jelena Čolak-Antić; Treći red: Milica Protić, Kaja Jovanović, Lena Roš, Jelisaveta Jeftić, Sofija Jovanović i Kristina Jovanović �198 6. - O soblje pom oćne bolnice Ž enskog društva u Beogradu 1877. za vreme srpsko-turskog rata. O dozdo, prvi red sedi učenica Više ženske škole Darinka Vujić; drugi red, sleva nadesno: dr Marija F. Sibold - upraviteljica bolnice, Milka K oturović-V ulović, Božana Snećevina. Stoje dr Fedjuhin i dr Svjatlovska 7. - U čen ice Radeničke škole Ženskog društva u Beogradu, 1911. god. opw MEHCKOr flPyillTBA 8. - Pazar ženskog društva - Knez M ihailova 19 A 9. -M ilic a N inković (N ovi Sad 1854. - Kragujcvac 1881) i Anka N inković (N ovi Sad 1855. Beograd 1923). 10 , Oafop N aslovna strana Časopisa �199 11. - Katarina Ivanović (Stolni Beograd 1817. - 1882) autoportret 15. - Leposava Bošković. prva redovna studentkinja na Velikoj školi 12. - Jelisaveta Načić (Beograd 1878. Dubrovnik 1955), prva arhitektkinja u Srbiji 1 3 . - Draga Ljočić (Šabac 1834. Beograd 1926) prva lekarka u Srbiji 14. - Savka (N ovi Sad 1834. - 1918) Prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza i prva predsednica Kola srpskih sestara 16. - Lekari, bolničko osoblje i dobrovoljne bolničarke u rezervnoj bolnici Ženskog društva u Beogradu 1912.-1913. 18. - Poćorekova instrukcija 1915: Ne štedeti ni žene ni decu, smatrati ih i ubijati kao opasne članove razbojničke bande - medu obešenima su i žene �200 19. - Draga Stefanović (Beograd 1890. - 1967). grafička radnica, rukovodila ženskim radničkim pokretom od 1910. godine. Povremeno je članica uprava u NŽS SHS i u Ženskom pokretu 20. - Je d n a ko st list žena socijaldemokrata (19 i 1.-1914) - Je d n a ko st list žena socijaldemokrata (kom unista) (1 9 20.-1921) , JEAHAKOGTf ■ - O G leicbbeit i|> l»‘ Egaiite C* »^ - ---------- O P I ' A H >KE HA C O t l H J A / l / l E M O K P A T A Spol 1 * Baorpaa. II. «opuj* .— _■----- 11 01 Ha H pbm M a ji JE £H A K O C T Die Gleichheit - L’Egalitć _0PrAH JKEHA COUHJA/lilCTA (KOMyilUCTA) jyrOC.IABHJE 2 1 . - Grupa radnica aktivistkinja oko 1920. godine 22. - Ksenija Atanasijcvić (Beograd, 1894. - 1981) Prva doccntkinja postala 1924. godine na Beogradskom univerzitetu, na katedri filozofije. 23. - Skupština Alijanse ženskih pokreta 1931. godine �201 24. - Predsedništvo skupštine Lige žena za mir i slobodu; na slici sleva nadesno: neidentifikovana, Milica Topalović, Ksenija Atanasijević i predsednica Danica Zečević 25. - Dr Klara First, aktivistkinja, hapšena 1934. godine - policijski snimak. Uhapšena je i po okupaciji 1941, streljana 1942. godine 26. - Kongres Međunarodnog ženskog saveza u Dubrovniku 13. oktobra 1936. godine. Učesnice očekuju da budu primljene u audijenciju kod kneginje Olge 27. - Prve stanarke novog Doma studentkinja 1936. godine: prvi red Dragica Petrov, Neda Božinović, Dragica Stanisavljević, Larisa Sinjkovska; drugi red: Mira Subotin, Katarkarević-Katarka; treći red: Božana Milekić , Olga Nakić, Zdenka Šegvić, Vidosava Jauković, Živka Miletić, Radmila Šubakić, Irina Kopčanski, Vojka Poklepović, Mira Štok, neidentifikovana, Caca Todorović; četvrti red: Vasilija Kostić, Mileva Kastratović, Mila Dimić, Leposava Mihailović, Radmila Milosavljević, Angelina * i Olga Majstorović �202 - Grupa om ladinki decembra 1937. na dočeku Ivona Delbosa, francuskog ministra inostranih p oslova u vladi Narodnog fronta. Vlasti su nastojale da umanje značaj poscte, pa je policija brutalno rasterivala manifestante. Ipak, na d o ček u je bilo oko 30 000 građana i građanki 30. - Mila Dim ić. glum ica i književnica, upraviteljica Doma studentkinja 29. - Mitra Mitrović, prva prcdsednica Omladinske sekcije Ženskog pokreta. Članica PK KPJ za Srbiju, članica Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Srbije i članica Centralnog odbora AFŽ- a. Posle rata ministarka u vladi Srbije 31 . - Bosa M ilićević (Žcdnik 1917. - Beograd 1940). studentkinja EKVŠ, učesnica u omladinskom i ženskom pokretu. Teško je ranjena na demonstracijama za lilcb, mir i slobodu, 14. decembra 1939. Umrla je 2 1. februara 1940. od posledica ranjavanja �203 32. - Grupa članica i članova antirežimskog Udruženja službenika pošta, telegrafa i telefona na izletu koji je organizovala beogradska radnička, studentska i đačka omladina u Košutnjaku 8. septembra 1940. Policija i žandarmerija pucala je na iznenađene izletnike, pa je bilo više poginulih i oko 50 ranjenih 33. - Učenice učiteljske škole u Kragujevcu na manifestacijama 27. marta 1941. godine 34. - Posle bombardovanja Beograda 1941. godine �204 35. - Ljubica M ilovanović i Nada Stojanović iz Šutaca - partizanke Valjevskog odreda na maršu januara 1942. 36. - Kristina Kovačević( 1893. - 1943), herihterka, jedna od najaktivnijih žena u sindikalnom i ženskom pokretu 1919.-1941. često je hapšena. Po okupaciji joj je poveren rad u tehnici. Uhapšena je i streljana 14. maja 1943. godine 37. - Žene u Čačku 1941. god in e zahtevaju obustavljanje bratoubilačke borbe 38. - Ljubinka M ilosavljević (1917 - 1994), studentkinja agronomije, sekretarka Pokrajinskog komiteta SKOJ-a ža Srbiju 1941-1945. godine. Posle rata sekretarka OK KPJ. 39. - Veru Blagojević (Beograd 1920. - Šabac 1942), studentkinju m edicine, izvode na streljanje. Bila je sekretarka Okružnog komiteta SKOJ-a za Šabac i članica rukovodstva odreda. Zarobljena je i u zatvoru joj je u mučenju polom ljena ruka. Narodni heroj �205 40. - Dr Julka Mešterović (Srpski Itebej 1906. - Beograd 1984), predratna aktivistkinja, od prvog dana u NOB, referentkinja saniteta u posavskom odredu. Kasnije upravnica bolnice pa referentkinja saniteta Prve proleterske divizije. Rezervni pukovnik, ima “Spomenicu 1941” i više ratnih odlikovanja. - Dr Zora Ilić Obradović (SAD 1911. - Beograd 1944) pravnica, upućena je na rad u Kraljevo. Sa studentkinjom Olgom Milutinović (Gledić 1920. Beograd 1944), sekretarkom poverenstva KPJ za Kraljevo radi na obnavljanju partijske organizacije. Obe su uhapšene u raciji i odvedene u logor na Banjici. Olga je streljana u pretposlednjoj grupi banjičkih zatočenica 7. septembra 1944. godine. Četiri dana kasnije Zora je, iako od dobijenih batina nepokretna, učestvovala u pobuni žena. Na nosilima je odneta na streljanje u poslednjoj grupi streljanih 11. septembra 1944. AHTH+AWHCT! ■god. bile na Metinom brdu u Kragujevcu; odozdo nagore: Živka Žiropada (nestala u Aušvicu), Milica Žižović (streljana), Obremja BeCanović, Zorka Radulović (streljana), Persa Blagojević i Milica Janković 43. - Sala u kojoj je održana Prva konferencija Antifašističkog fronta žena, Bosanski Petrovac od 6. do 8. decembra 1942. godine �206 44. - Ismet Mujezinović: Likovi žena na prvoj konferenciji AFŽ-a. Linorez. Objavljeno u Ž eni D anas januara 1943. 45. - Većnice na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. XI 1943. godine, slcva nadesno: Kata Pejnović, predsednica. Maca G ržetić, sekretarka i Mitra M itrović, članica G lavnog odbora AFŽ Jugoslavije 46. - Sednica ilegalnog m esnog narodnooslobodilačkog odbora u Ugrinovcim a, Srcm 1943. godine 47. - Persa Petrović iz Raice (Kruševac). Njena k u ćajc sve vreme rata bila sigurno partizansko sklonište �207 48. - Persa Lazarević iz Ćukove: (Pusta Reka) i njena dcca. Od početka ustanka organizujc žene. a kada je potrebno učestvuje i u borbama. Deca su joj pomagala u radu domaćice, bilo je sedište ilegalnog Štaba Prvog Sumadijskog odreda i prihvatni centar za kurire i ranjenike. Održavala je vezu između odreda i OK KPJ za Ćačak. UhapSena. mučena i poSto niSta nije odala, naočigled svoje dece zaklana 18. marta 1944. godine. Narodni heroj 49. - Ljubinka Slojanović, Nasta Jovanović i Katarina Jokanović. borile su se u sastavu Boljevačkog partizanskog odreda 51. - Milica Pavlović Dara, profesorka. Od 1942. godine bila je sekretarka OK KPJ Valjevo i obnovila je partisku organizaciju i u gradu i na terenu, čime su stvoreni uslovi za formiranje novog partizanskog odreda. Čelnici su je uhvatili u JoSavi i posle besprimernog mučenja je zaklali. Narodni heroj �208 - Članice m esnog odbora AFŽ u selu Pasjača sa grupom boraca iz bataljona “ Ratko Pavlović“, Toplica 1944. godine 53. -Ž ene u Radetoviću biraju opStinski odbor AFŽ - 22. avgusta 1943. godine 54. - Grupa političkih aktivistkinja i aktivista okruga Leskovac 1944. godine 55. - SaSa Javorina, aktivna u om ladin­ skom i ženskom pokretu, borkinja Rasinskog partizanskog odreda, članica OK KPJ za K osovo, pa politički komesar brigade. Narodni heroj �209 57. - U Centralnom komitetu SKOJ-a članice su sleva nadesno: Brana Perović, studentkinja tehnike, Grozdana Zina studentkinja EKVŠ, Neda Marović 58. - Partizanka 1944. 59. - Grupa devojaka iz Vranja, Leskovca i Pirota na radio telegrafskom kursu pri artiljerijskoj školi u Nišu, novembra 1944. godine. �210 60. - Delegatkinje i delegati iz okruga topličkog - učesnici i učesnice na prvom zasedanju Velike antifašističkle skupštine narodnog oslobođenja Srbije 6. novembra 1944. 61. - Žene donose posteljinu za opremu bolnice 62. - Sa ponudama u posetu ranjenicima 63. - Prvi m iting žena Srbije 17. januara 1945. godine. Ž ene predaju poklone Titu - Gradovima preti glad kukuruz je 1944. ostao neobran, pa je u prolećc 1945. organizovana akcija branja �211 66. - Prvi kongres AFZ Jugoslavije 17-19. maja 1945. Predsedništvo 67. - Spasenija Cana Babović (Lazarevac 1907-Beograd 1977) na Kongresu je izabrana za predsednicu AFŽ-a 68. - U akciji raščišćavanja ruševina . - Zene Prijepolja 1946. godine pomažu u vađenju i tovarenju kamenja �212 70. - Na izborima za Ustavotvornu skupštinu. 11. novembra 1945. godine, žene prvi put glasaju u celoj zemlji 7 1 - Zcne sela K osančića (L eskovac) pomažu podizanje nove školske zgrade 72. - Deklaracija o republikanskom uređenju Jugoslavije doneta je 29. novembra 1945. godine na Trećem zaseđanju AVNOJ-a. Milka Minić. većnica iz Srbije, potpisuje Deklaraciju 74. - Žene pirotskog okruga na mitingu protiv nepism enosti u Beloj Palanci 24. aprila 1946. godine 75. - U im provizovanom Domu pionira u Beogradu 1944. godine. �213 76. - Povratak dece koja su bila na oporavku u Bugarskoj - 2S. juna 1945. �214 �215 �216 85. - Vida TomŠič. predsednica AFŽ-a 1948-1953. godine. Bila je na raznim političkim i državnim funkcijama. Intenzivno se bavila problemima žena u zemlji i u svetu. Pisala o pitanjima unutrašnje i spoljne politike, posebno o ženskom i om ladinskom pitanju 86. - D eo igračaka koje su izradile članice AFŽ-a drugog reona u Beogradu 1948. 87. - AFŽ i Crveni krst organizuju lekarske preglede žena i dece na selu 88. - Žene sela u poseti AFŽ-u Beograda �2 17 c s s F 89. - Bosa C’velić ( 1914 1972) prcdsednica S avc/a ženskih društava Jugoslavije 1953-1961. / 90. - Učenice iz Prokuplja na šestom esečnom domaćičkom tečaju 91. - Latinka Perović, predsednica Konferencije za društvenu aktivnost žena 1961-1965. godine 92. - Praznik žena - 8. mart proslavljen je otvaranjem novih ustanova za žene i dccu. i prigodnim izložbama o radu AFŽ-a i Saveza ženskih društava �218 93. Skup D rug/ča žena - žensko p ita n je - n o vi p r is tu p 20. oktobra 1979. godine 94. Međunarodni skup: Žene za mir - mreža ženske solidarnosti protiv rata u N ovom Sadu 3-7. avgusta 1994. �NOVE INICIJATIVE Rezultati koje su žene postigle u pogledu školovanja, zapošljavanja i napre­ dovanja u profesijama, kao i u nekim drugim oblastima značajni su i vidni. Ali, is­ tovremeno, iako nye negiran, potpuno je zanemaren problem odnosa polova u po­ rodici, ekonomski aspekt uloge žene u ljudskoj reprodukciji i društvu iako su posto­ jali povodi da se i o tome započne rasprava.1Izostalo je i planirano podruštvljenje porodičnih funkcija, što je jedno od osnovnih postavki marksisitičke teorije o oslo­ bođenju žene. Velika, ali još uvek nedovoljna ulaganja u društveni standard, nepri­ stupačne cene odgovarajućih usluga, ograničeni prihodi zaposlenih koji su jedva dovoljni za održavanje porodice umnožili su probleme zaposlenih žena, s obzirom na njihovu potčinjenu ulogu u porodici. Raskorak između proklamovanog i ostva­ renog rešavan je na štetu žene, pa se u praksi davala prednost individualnom pred društvenim standardom, što je pogodovalo jednom sloju bolje plaćenih poslenika. Postepeno je rastao potrošački mentalitet, u svemu su se vraćah zastareli običaji i predrasude sa sve naglašenijom tradicionalnom polnom podelom uloga. Kao nuž­ nost nametala se potreba za preispitivanjem jugoslovenske prakse na kojoj se za­ snivala koncepcija oslobođenja žene u jugoslovenskom socijalističkom društvu i sagledavanje bitnih uzroka zaostajanja u ostvarivanju društvene jednakosti muška­ raca i žena. Posleratna praksa samodelatnosti žena na vlastitom oslobođenju da­ vno je bila anatemisana i zaboravljena. Podela rada po osnovu pola i sve posledice koje ona sobom nosi nije se negirala, ah osim deklaracija, ništa temeljitije se nije preduzimalo da se u tom pogledu, odmalena, menja svest i muškaraca i žena. U takvoj situaciji, preko hterature i međunarodnih skupova u Jugoslaviji i Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku, krajem sedamdesetih do nas su stigle ideje novog feminističkog pokreta, koji je nastao kr 9jem šezdesetih godina u SAD i Zapadnoj Evropi. Nastao je istovremeno sa studentskim pokretom i buntom mladih, kao pro­ test protiv osveštanih vladajućih društvenih konvencija. Podvrgao je preispitivanju, pre svega, odnose među polovima, odnose dominacije muškaraca i potčinjenosti že­ ne, kao i patrijarhalno društvo koje na takvim odnosima počiva. Reahzovao se kroz različite aktivnosti i uključivanjem u javni i politički život. Posustalim pokretima za oslobođenje žene sugerisao je nove inicijative, starim zahtevima dodao nove, proizašle iz savremene društvene prakse, a sugerisao je i nov način rada - rad koji se sastoji u samoosvešćivanju žena - u cilju postizanju ljudske emancipacije. Dr Has an Hadžiomerović, Ekonomija ženskog rada i položaj žene u društvu, Sarajevo 1959. �220 Pokret nije jedinstven; heterogen je i po principima na kojima je zasnovan, po ciljevima i sadržini delovanja i po metodima koje primenjuje za postizanje svojih ciljeva. Adekvatnije je govoriti o pokretima za oslobođenje žene jer oni nastaju i razvijaju se u različitim političkim i ekonomskim sistemima, kulturnim, socijalnim sredinama, a i pod uticajem su i religijskih shvatanja, tradicija ranijih ženskih po­ kreta i mnogih drugih odnosa u zemlji u kojoj deluju. Zajednički interes im je oslo­ bođenje žene od muške dominacije i u javnom i u privatnom životu i ostvarenje ljud­ ske jednakosti. Uz svu heterogenost moguće je uočiti dve osnovne struje - liberalno-radikalnu i socijalističku. Radikalna feministička struja polazi od toga daje ne­ povoljan društveni položaj žene posledica dominacije muškarca i daje borba protiv muškaraca osnov za promenu tog položaja nezavisno od drugih emancipatorskih pokreta. Socijalističke feminističke struje sm atraju takođe da je osnovno pitanje oslobođenja žene borba za uklanjanje muške dominacije, ali daje ta borba i sasta­ vni deo borbe za promenu društveno-ekonomskih odnosa. Nezavisno od različitih podela, ovi pokreti u svojim delovanjima insistiraju na povezivanju ličnog iskustva i političkog delovanja, privatnog i javnog, a u progra­ mima ističu kao osnovne ciljeve: jednako pravo na zapošljavanje, jednake nagrade za isti rad, pravo na kontracepciju i slobodan abortus, pravo na seksualnost, pravo na raspolaganje svojim telom i pravo na odlučivanje o rađanju, za nove su ravno­ pravne odnose među polovima i protiv su svake diskriminacije po osnovu pola, pro­ tiv seksualnog i svakog drugog nasilja nad ženama, za proglašenje silovanja za teže krivično delo, i si. Uskoro je, na osnovu istraživanja i podsticaja protagonistkinja novog feminističkog pokreta, nastala zapažena i obimna literatura koja sa ženskog aspekta preispituje tradicionalne postulate u raznim granam a društvenih nauka: ekonomiji, sociologiji, istoriji, filozofiji, antropologiji, književnosti, lingvistici, eko­ logiji i drugim. U pogledu organizovanja, feminističke grupe su vrlo raznovrsne, manje, neformalne, nehijerarhijske, deluju na principu samoosvešćivanja kroz vla­ stita iskustva i praksu, sa težnjom da povežu teoriju i praksu i da međusobno sarađuju na pitanjima od zajedničkog interesa. Grupa mladih obrazovanih, profesionalno afirmisanih žena iz Zagreba, Be­ ograda, Sarajeva i Ljubljane, prijemčivih za savremena strujanja, a nezadovoljnih situacijom u kojoj su se našle žene u Jugoslaviji, 1979. godine u Beogradu učestvo­ vala je na međunarodnom skupu Drug/ca žena - žensko pitanje - novi pristup, koji su u Studentskom kulturnom centru inicirale i organizovale Nada Sofronić-Ler, Dunja Blažević i Žarana Papić. Na skupu je predstavljen savremeni feminizam i na njemu je po prvi put javno dat kritički osvrt na postavljanje i rešavanje ženskog pitanja u Jugoslaviji. Skup je vratio u život u jugoslovenskoj praksi proskribovanu temu i pojam - feminizam. Nakon ovog skupa zagrebačke feministkinje osnovale su, u okviru Sociološ­ kog društva Hrvatske, grupu Žena i društvo. One, svaka u svojoj profesiji, podvr­ gavaju kritici postojeću praksu, postavljaju i nastoje da teorijski raščiste deo žen­ skog pitanja iz naučne oblasti kojom se profesionalno bave, organiziiju istraživa­ nja, tribine i diskusije (Blaženka Despot, Lydia Sklevicky, Rada Iveković, Đurđa Kovačević i dr). Nešto kasnije, neformalnu aktivističku grupu pod istim imenom osnovale su i feministkinje u Beogradu, u okviru Studentskog kulturnog centra. Grupa se bavila aktuelnim feminističkim temama, kao što su: patrijarhalne norme ponaša- �221 iga, ženska seksualnost, silovanje, kontracepcija, masovni mediji o ženi, i si. Femi­ nistička grupa Lilit osnovana je u Sloveniji početkom osamdesetih.1 Zvanične strukture oštro su reagovale optužujući feminizam da seje nevericu u sposobnost radničke klase da oslobađajući sebe oslobađa i sve druge, uklju­ čujući i žene, od eksploatacije i potčinjavanja. Tvrdilo se da bi posebno političko (?) organizovanje žena značilo prepuštanje ženskih problema iskJjučivo ženama i od­ ricanje od koncepcije da su svi problemi žena društveni problemi. Od tada sve veći broj žena u Jugoslaviji džge svoj doprinos u rasvetljavanju ženskog pitanja. Na Dvanaestom kongresu SKJ zahtevalo se da se feministička sbvatanja, „koja se uvoze sa područja kapitalističkih zemalja“ i javljaju u pojedinim našim re­ publikama, organizovanom borbom eliminišu. Beogradska feministička grupa Žena i društvo je za 8. mart 1990. godine otvorila SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja i time otpočela proces osnivanja novih aktivističkih ženskih grupa u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije. Iste godine formirana je grupa za pritisak, Ženski lobi, koja se sa ženskih antimilitarističkih i antiratnih pozicija javno izjašnjava o aktuelnim političkim događajima, raskrin­ kava nosioce diskriminacije nad ženama u političkom, društvenom i kulturnom ži­ votu, denuncira ratne zločine, huškanje na rat i nasilje. Lobije, u leto 1990. godine, formulisao Minimalni ženski program i pozvao žene da se u svojim strankama i pokretima bore za njihovu realizaciju. U tom programu se obnavljaju stari, zaboravljeni i postavljaju novi zahtevi: da svi pozivi i profesije budu podjednako dostupni i ženama i muškarcima, s tim da se prilikom zapošljavanja primenjuje isključivo profesionalni a ne polni kriterijum; da se striktno poštuje ravnopravna zastupljenost kod otpuštanja sa posla po osnovu tehnološkog viška; da se uvede šestočasovno radno vreme u petodnevnoj radnoj nedelji i pogodniji raspored dnevnog radnog vremena - kako bi se i muškar­ cima i ženama omogućilo obavljanje kućnih poslova; da se uvede neseksističko vaspitanje i obrazovanje; da udžbenici i nastavni programi ne budu zasnovani na pa­ trijarhalnoj neravnoteži moći između muških i ženskih uloga; da se finansir^ju žen­ ske studije i istraživački projekti kojima bi se obelodanila ženska situacija u Srbiji; da se striktno poštuju prava žena da odlučuju o rađanju - da li će i kada rađati i ko­ liko će dece imati; da se stalno i svuda insistira na pravima i obavezama oba rodite­ lja da se u istoj meri brinu o deci; da se nasilje u porodici učini vidljivim i da se dru­ štvene strukture tako organizuju da se to nasilje postepeno eliminiše; da službe SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja dobiju društveni legitimitet; da se organizuju skloništa za žene i decu žrtve nasilja, koja deluju na principima samoorganizovanja i zadovoljavanja potreba korisnica; da se otvore ženski zdravstveni centri, pro­ širi mreža savetovališta za kontracepciju i da se obezbede besplatna sredstva za kon­ tracepciju, za besplatni i bezbolni abortus; da se porođaj dezinstitucionalizuje i da se za žene koje to žele, obezbedi mogućnost porađanja u kući, kao i porođaj u prisu­ stvu partnera; da se silovanje u braku ustanovi kao krivično delo; da se prostituci­ ja dekriminalizuje i da se uvede zdravstvena zaštita za prostitute i prostitutke i, najzad, da se osnuje Ministarstvo za žene, koje bi štitilo i unapređivalo prava žena. Zarana Pipić, Sociologija i feminizam, Beograd 1989, str. 94-96. �222 Ženski parlament, osnovan 1991. godine, razmatrao je projekte zakona i upozoravao na oduzimanje prava ženama koja su one već bile stekle, na civilizacij­ sku neodrživost dokumenata i propisa koji su se odnosili na populacionu politiku. Žene u crnom protiv rata, od 9. oktobra 1992. godine, u crnini i u ćutanju stoje svake srede jedan sat na javnom mestu, i aktuelnim sloganima izražavsgu svo­ je protivljenje militarizmu, nasilju i ratnim zločinima. One su artikulisale mirovnjačku žensku politiku i, istovremeno, na osnovu posebnih projekata pomažu izbeglice, naročito žene i decu u više izbegličkih kampova. Ostvarile su saradnju sa mirov­ nim grupama iz zemaJja ranije Jugoslavije, kao i mnogim grupama žena iz raznih zemaJja koje ih podržavaju i učestvuju u njihovim projektima za mir i za pomoć kampovima i u njihovoj izdavačkoj delatnosti. Održale su četiri međunarodna žen­ ska mirovna skupa, na kojima su razm atrane aktualne teme mira i rata, a čiji je cilj bio razm ena mišljenja i iskustava i širenje međunarodne mirovne mreže. Pored učesnica iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i žena izbeglih iz Hrvatske i Bo­ sne i Hercegovine, na ovim skupovima su učestvovale i žene iz Italije, Španije, Bel­ gije, Danske, Švicarske, Velike Britanije, Nemačke, Mađarske, Izraela, SAD, i dr. Centar za ženske studije i komunikaciju okupio je više intelektualki, koje se sa ženskog stanovišta bave izučavanjem pojedinih naučnih disciplina. Već petu godinu Centar na univerzitetskom nivou održava tečajeve za studentkinje koje su zainteresovane za probleme feminizma. Iz SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja u Beogradu su se razvile nove grupe: Grupa za žene silovane u ratu, koja je prerasla u Autonomni ženski centar, Centar i SOS za mlade, Sigurne ženske kuće, sa tri skloništa za pretučene žene i sa malim ženskim biznisom - ŽABA (Ženska autonomna buvJja akcija), Incest cen­ tar, lezbijska grupa Labris, Ženska pravna grupa; i ženska izdavačka kuća DevedesetČetvrta. Više grupa razvilo je zapaženu izdavačku delatnost. Tako, na primer, SOS telefon izdaje časopis Feminističke sveske, Žene u crnom - časopis Žene protiv rata i godišnje publikacije Žene za mir, na italijanskom, španskom i engleskom jezi­ ku, Ženski centar u Pančevu - list Isidora. Nekoliko ženskih grupa deluje i u unutrašnjosti. Među najaktivnijima su Ženski centar Isidora u Pančevu, Ženski centar u Lazarevcu, SOS telefoni u Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Novom Sadu, Subotici i Prištini. Sve ove grupe međusobno tesno sarađuju. Sarađuju i sa mirovnim grupama u Adi, Bačkoj Palanci, Bečeju, Somboru, Pančevu, Novom Sadu, i dr. Iako pod ote­ žanim uslovima, one su povezane i povremeno se raznim povodima sastaju sa slič­ nim grupama iz Zagreba, Splita, Rijeke i drugih gradova Hrvatske, sa ženskim gru­ pama iz Sarajeva, Tuzle i Zenice, Makedonije i Slovenije. Uzajamno se informišu i razmenjuju svoja iskustva, nastojeći da prevaziđu podele izazvane ratom. �PRILOG OSNOVNI STATISTIČKI PODACI O POLOŽAJU ŽENE U JUGOSLAVIJI 1. Posleratna situacija - opšte napomene Stepen promena društvenog položaja žene u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata mogućno je objektivno proceniti samo ako se im^ju u vidu pozicije sa ko­ jih su žene startovale u onim segmentima društvenog života koji su od nggvažnijeg utic^ja na njen položaj. Ovo izlaganje se ograničava na osnovne podatke o pisme­ nosti i obrazovanju, zapošljavanju i dostupnosti zanimanjima, o ustanovama za decu koje su u funkciji oslobađanja žene, o zdravstvenoj zaštiti žene i deteta i, naj­ zad, o učešću žena u Saveznoj, republičkim, pokrajinskim i opštinskim skupština­ ma. Statistički podaci u ovom izlaganju su uzimani iz različitih publikacija i prila­ gođeni cilju - da se, bez dublje analize, ukaže samo na osnovna kretanja i tenden­ cije u istaknutim oblastima koje su od uticaja na položaj žene.1 U periodu od 1918. do 1941. godine Jugoslavija nije uspela da pomiri ni na­ cionalne, ni socijalne, ni kulturne, ni političke suprotnosti koje su je opterećivale. Nasleđene razlike u zemljama koje su se u njoj našle posle njenog stvaranja zadr­ žale su se - ne mnogo ublažene - sve do 1941. godine, a ostavile su svoj pečat i u novoj državi za sve vreme njenog postojanja. Jugoslavija je u Drugi svetski rat, 1941. godine, ušla kao izrazito nerazvijena agrarna zemlja, sa skromnom industrijom (i po vrsti i po obimu proizvodnje), sa zastarelom opremom i tehnologijom, sa nedo­ voljno razvijenim školstvom, zdravstvom i socijalnim ustanovama. Njen nacional­ ni dohodak po glavi stanovnika iznosio je svega šezdeset dolara (bio je oko četiri puta manji od nacionalnog dohotka Francuske i Norveške, ili pet i po puta manji od nacionalnog dohotka Nemačke, ili sedam i po puta manji od nacionalnog dohot­ ka SAD). Iz rata je izašla sa teškim materijalnim i ljudskim gubicima, pa je u prvoj posleratnoj godini pet-šest puta zaostajala za 1939. godinom.2 Za organizacije nastale tokom rata - Jedinstveni narodnooslobodilački front, narodnooslobodilačke odbore, Antifašistički front žena i Ujedinjeni savez antifaši­ stičke omladine - završetak rata je značio novi izazov. Obnova i izgradnja zemlje značila je - najpre obnoviti zemlju i dovesti je na predratni nivo, a potom otpočeti izgradnju industrije i što pre se svrstati u red industrijskih zemalja, makar i onih na donjoj lestvici razvijenosti. U materijalnoj oskudici koja je u to vreme vladala u svim zemljama Jugoslavije, u vreme kada je stanovništvu pretila glad, u nepovoljIzvori su navedeni u priloženim tabelama. Posebno su navedeni izvori za podatke kojih u tabelama nema. Dušan Bilandžić, Ideje i praksa društvenog razvoja Jugoslavije 1945-1973, Beograd 1973. �224 niin međunarodnim okolnostima za Jugoslaviju taj - i za normalne uslove teško ostvarivi - zadatak obavljao se uz strogu centralizaciju upravljanja svim materi­ jalnim i finansijskim resursima, kao i centralizovanim raspoređivanjem radne sna­ ge, obezbeđenog snabdevanja, određivanjem cena i nadnica. No sve to niti bi bilo dovoljno, niti bi moglo da se sprovede bez onih organizacija koje su nastale u ratu, i koje su za vreme njegovog trajanja nosile glavni deo organizovanja vlasti i poza­ dine. Ove organizacije - kojima se pridružio i, neposredno posle rata osnovan, Jedin­ stveni savez sindikata Jugoslavije - iskazivale su svoje revolucionarno iskustvo, svoju odanost novom poretku, koji su same stvarale, uključivanjem u sve aktivnos­ ti nužne da se postavljeni ciljevi ostvare. Propise i mere vlasti koje su poboljšavale pravni i m aterijalni položaj žena većina je doživljavala kao ispunjenje svojih nada i očekivanja. Stoga su iskreno iz­ ražavale svoju privrženost novom društvu i bez dvoumljenja učestvovale u njego­ vom građenju. 2. Stanovništvo Jugoslavija je 1939. godine imala 15,5 miliona, a 1948. godine 15,8 miliona stanovnika i stanovnica, računajući tu i stanovništvo novooslobođenih krajeva. Od tog broja muškarci čine 48%, a žene 52%, što je rezultat činjenice da su u ratu više stradah muškarci nego žene. Do 1991. godine procenat žena u ukupnom stanovni­ štvu je smanjen i iznosi 51,3%, prema 48,7 % muškaraca (tabela 1 i 2). Jugoslaviju karakteriše smanjenje nataliteta i smanjenje broja zaključenih brakova. U zemljama koje su ušle u njen sastav ta pojava zapažena je već i ranije. Prirodni priraštaj je 1939. godine iznosio 11, a broj zaključenih brakova 7,9 na hi­ ljadu stanovnika i stanovnica. Posle Drugog svetskog rata, do 1948. godine poveća­ van je broj zaključenih brakova (12,9), a do 1954. godine, povećavanje i prirodni priraštaj (17,7). Od tada ove stope neprekidno opadaju. Tako je 1990. godine priro­ dni priraštaj pao na 5,0, a broj zaključenih brakova na 6,3 na hiljadu stanovnika i stanovnica. U Vojvodini prirodnog priraštaja te godine nema, jer je broj rađanja bio manji od broja um iranja (-1,6). H rvatska se približavala Vojvodini sa prirašta­ jem od 0,5, a na Kosovu je prirodni priraštaj 23,1. Broj zaključenih brakova najma­ nji je u Sloveniji (4,7), a ngyveći u Makedonci (7,5). U ostalim republikama i pokra­ jinama kreće-se, sa malim odstupanjima, oko jugoslovenskog prošeka (6,3).1 U Saveznoj Republici Jugoslaviji prirodni priraštaj 1992. godine je povećan u odnosu na 1990. godinu: u Crnoj Gori je povećan za 2,8 a u Srbiji za 2,4 poena (u centralnoj Srbiji za 3,1 - u Vojvodini za 3,5 i na Kosovu za 2,8 poena). Smrtnost odojčadi opadala je u ćelom posleratnom periodu, što je, neposre­ dno posle oslobođenja, rezultat aktivnost AFŽ-a, zdravstvenog prosvećivanja i po­ boljšane zdravstvene zaštite. Na hiljadu živorođene dece 1939. umrlo je 132,3 odoj­ čadi, a 1990. godine 19,3. Ipak, Jugoslavija je, dok je postojala, bila među zemlja­ ma sa najvećom smrtnošću (u Švedskoj se 1987. smrtnost kretala oko pet umrlih na hiljadu živorođene dece, a u Velikoj Britaniji i Austriji oko devet). 1Jugoslavija 1918-1986, Beograd 1989, str. 442. �225 Po broju zaključenih brakova Jugoslavija krajem osamdesetih zauzima ev­ ropski prošek Zanimljivo je da je u broju zaključenih brakova prednjačio bivši SSSR (9,6), a da su ga, sa manjim brojem, ali iznad evropskog prošeka, sledile dru­ ge bivše socijalističke zemlje, osim Jugoslavije, Mađarske i Poljske. Po broju razve­ denih brakova Jugoslavija je bila iza većine evropskih zemalja. Iza nje su samo Por­ tugal i Francuska. (Najviše je razvoda - 3,4 - bilo u bivšem SSSR-u.) Prosečna starost uvećana je za muškarce od 27,3 godina, koliko je iznosila 1948, na 32,8 godina u 1987, a za žene od 29,2 na 35,2 godina u istom periodu. Očekivana prosečna dužina života za muškarce rođene 1948. bila je 48,6 godina, za žene 53 godine, a za muškarce rođene 1987. očekivana dužina života bi­ la je 63,6, za žene 73,8 godina. Po tome je Jugoslavija bila blizu Mađarske i Poljske, a za tri-četiri godine iza Finske, Austrije i Velike Britanije. Broj lica u jednom domaćinstvu stalno se smanjivao, osim na Kosovu gde konstantno raste. Ukupno aktivno stanovništvo oscilira i uglavnom opada, što je rezultat po­ većanog broja omladine na školovanju, povećanog broja penzionera, i si. Ali aktiv­ no žensko stanovništvo raste, što je rezultat povećanog zapošljavanja žena i pove­ ćanja broja aktivnih žena u poljoprivredi. Poljoprivredno stanovništvo je veoma smanjeno. Ono je 1931. godine činilo tri četvrtine ukupnog stanovništva u Jugoslaviji, a 1981. manje od jedne petine. Najmanje promene zabeležene su u centralnoj Srbiji, gde poljoprivrednici čine još uvek jednu četvrtinu stanovništva. U odnosu na evropske zemlje Jugoslavija po tome stoji negde na sredini, približno Francuskoj ili Italiji.1 3. Iskorenjivanje nepismenosti Prilikom svog nastajanja Jugoslavija se po pismenosti nalazila na donjoj lestvici evropskih zemalja, s tim što su postojale velike razlike između zemalja koje su je sačinjavale. Između dva svetska rata - uvećanjem broja škola i broja đaka, kao i tečajevima za nepismene - nepismenost se smanjivala, ali nasleđene neravnomernosti nisu otklonjene, a naročito ne neravnomernosti u školovanju ženske i muške dece. Iako je školovanje u osnovnim školama bilo obavezno, ono se iz raznih materijalnih, kadrovskih, kulturnih, pa i političkih razloga - nije svuda pocijednako sprovodilo, a otpor školovanju, naročito ženske dece, pružali su i roditelji. Pre­ ma popisu stanovništva, 1921. godine u Jugoslaviji je bilo više od polovine nepis­ menih (51,5%) starijih od jedanaest godina (41,0% muškarci i 61,2% žene). Nepi­ smenost je 1931. godine smanjena na 44,6% (muškarci 32,3%, žene 56,4%). Pri to­ me je nepismenost žena najizraženija na Kosovu (93,9%), u Bosni i Hercegovini (83,9%) i u Makedoniji (81,7%), a najmanja je u Sloveniji (5,8%). Veliki je procenat nepismenih žena i u Crnoj Gori (77,3%) i u centralnoj Srbiji (78,3%). Hrvatska je po procentu nepismenih žena (39,5%) ispred Vojvodine (23,6%).2 Nepismenost je Svi statistički podaci o drugim zemljama uzeti su iz Statističkog godišnjaka 1989, str. 739-747 i 787-789. Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten, br. 298, 1964, str. 12. �226 redovnim školovanjem, bez sumnje, smanjena do početka Drugog svetskog rata, a smanjivana je i posle toga, jer su osnovne škole, iako neredovno, naročito na seli­ ma, radile i na okupiranim teritorijama. Još tokom rata AFŽ i Narodna omladina su na oslobođenim teritorijama organizovali škole za decu i analfabetske tečajeve za odrasle. U Hrvatskoj je, na primer, 1943. godine na oslobođenoj teritoriji radilo 150, a 1944. godine 250 tečaje­ va, dok se pred kraj rata njihov broj popeo na 421. U Bosni i Hercegovini tokom 1943. i 1944. na analfabetskim tečajevima opismenjeno je oko 20.000 nepismenih, među kojima je najviše žena. U oslobođenim krajevima u južnoj Srbiji, iako nere­ dovno, radile su škole, a organizovani su i analfabetski tečajevi.1Tečajevi su nepre­ kidno održavani i po završetku rata, ali sistematičniji rad je otpočeo krajem 1945. i početkom 1946. godine. Tako je broj nepismenih žena smanjen sa 56,4 - koliko je iznosio 1931. - na 34,4 procenta 1948. godine. Najviše nepismenih žena je i dalje bilo na Kosovu (78,4%), zatim u Bosni i Hercegovini (59,3%), Makedoniji (53,9%), centralnoj Srbiji (40,8%) i Crnoj Gori (37,1%). Znatno ispod jugoslovenskog prošeka su Hrvatska (21,0%) i Vojvodina (15,5%), a najmanje je nepismenih u Sloveniji (2,5%) (tabela 3). Od 1946. do 1950. godine održano je ukupno 121.690 tečajeva na kojima je opismenjeno skoro dva miliona muškaraca i žena. Prema podacima za godine 1948, 1949. i 1950, više od dve trećine opismenjenih tokom te tri godine bile su žene sa sela (oko 70%) od 26 do 45 godina starosti. Ali, u isto vreme, iako je ukupni broj nepismenih u starijim dobnim grupama smanjivan, rastao je broj nepismene žen­ ske dece - zbog nedovoljnog broja škola i učitelja u planinskim, besputnim kraje­ vima i zbog tradicionalno negativnog odnosa roditelja prema školovanju ženske dece. Tako se, na primer, 1953. godine broj nepismenih žena popeo na 35,8% (tabela 4).2 Pored analfabetskih tečajeva, AFŽ, odnosno Savez ženskih društava, Crve­ ni krst i druge organizacije osnivale su na hiljade prosvetnih tečajeva za one koji su naučili da čitaju i pišu. Na tim tečajevima sticala su se najosnovnija znanja iz higijene, nege dece, zdrave ishrane i drugih praktičnih znanja. Oni su kasnije po­ stali obavezni; samo u razdoblju od 1958. do 1962. godine njih je bilo oko trinaest hiljada sa blizu 250 hiljada polaznica. Posle novih kampanja za suzbijanje nepismenosti koje su organizovali Sa­ vez ženskih društava i sindikat, a naročito zbog većeg obuhvata ženske dece u os­ novnim školama, broj nepismenih je smanjivan. Tako je on u 1961. godini u Jugosla­ viji iznosio ukupno 28,8% - 9,9% muškaraca i 19,7% žena. Nepismenost se zadrža­ la uglavnom u najzaostalijim krajevima zemlje, no i u gradovima, među staryim stanovništvom i mladima koji su sa sela dolazili u gradove radi zapošljavanja. Ipak, otpor prema školovanju ženske omladine u osnovnim školama konačno je savla­ dan, i bilo je sve manje ženske dece koja ih ne pohađa. Prema popisu iz 1981. godiLNeda Božinović, Položaj žene u F N R J, Beograd 1953, str. 39 i 40. L Osim na ovim tečajevima, na tečajevima Jugoslovenske narodne armije, kao i Narodne omladine, na radnim akcijama, opismenjeno je još oko 230.000 omladinaca i omladinki. Statistički bilten, Pro­ su d a , n a u ka i ku ltu ra , br. 10, 1952. �227 ne, u Jugoslaviji je bilo ukupno 1.780.902 nepismenih, ili 9,5% (377.073 muškarca, ili 4,1% i 1.403.829 žena, ili 14,7%). U dobnim grupama od 10 do 39 godina nepismenost se kreće od 0,9% do 3,1% (muškarci od 0,7% do 1,2%, a žene od 1,2% do 5,1%). U dobnoj grupi od 50 i više godina procenat nepismenih je 24,7 (muškarci 12,2%, žene 34,8%). Redosled po republikama i pokrsuinama ostao je i 1981. godine nepromenjen: i dalje je n^veći procenat nepismenih na Kosovu (26,4%), a najmanji u Sloveniji (0,9%).' 4. Učenice u osnovnim, nižim i srednjim školama U 9.190 osnovnih škola, školske 1938/39. školovalo se ukupno 1.487.495 đaka, od toga 636.963, ili 42,8% ženske dece u odnosu na ukupan broj đaka, koji, inače, nije obuhvatio svu decu dospelu za školovanje. Već 1946. godine broj đaka u osnovnim školama približan je broju đaka u 1939. godini. Na Kosovu i u Ma­ kedoniji nastava se obavijala na mater njem jeziku. Obuhvat dece osnovnim školo­ vanjem stalno je rastao, a rastao je i broj ženske dece u školama - i apsolutno i re­ lativno - tako da se u školskoj 1987/88. godini prim arna neravnomernost u školo­ vanju muške i ženske omladine gotovo otklonila (od ukupno 2.828.334 đaka u os­ novnim školama bilo je 1.364.828 učenica, ili 47,9%). U zaostalijim krajevima otva­ rane su nove škole, a za decu nacionalnih manjina otvarane su škole na maternjem jeziku. Ovim i drugim merama u velikoj meri otklonjena je i neravnomernost u os­ novnom školovanju ženske omladine po pojedinim republikama i pokrajinama, na­ ročito u krajevima naseljenim muslimanskim stanovništvom. Od 1964. godine uku­ pni broj dece u osnovnim školama opada, što je rezultat smanjenja prirodnog pri­ raštaja, ali broj ženske dece raste.U posmatranom razdoblju procenat ženske dece u osnovnim školama u Srbiji se od 43,1% popeo na 47,9%, na Kosovu od 28,34% na 43,8%, i u Vojvodini od 48,6% na 49,0% (tabela 5). Stručno i srednje obrazovanje ženske omladine i dalje nosi pečat ukorenjenih zaostalih shvatanja i predrasuda o ženi, kao i prakse koja se na osnovu tih shvatanja odražavala i u oblasti prosvete. Devojaka je ngjviše u srednjim školama za opšte obrazovanje, jer su one najraširenije i najpristupačnije, a i roditelji naviše utiču na takva opredeljenja ženske dece. Niže a i srednje stručne škole su zapos­ tavljane. Zaostaloj i nerazvijenoj privredi pre Drugog svetskog rata odgovaralo je nerazvijeno i siromašno stručno školstvo i po vrsti škola i po broju đaka. A što se tiče samih žena, ništa ih nye stimulisalo za sticanje kvalifikacija, jer su se u takvoj nerazvijenoj privredi najčešće tražile nekvalifikovane i nepismene radnice (tekstil­ na i duvanska industrija, poljoprivreda, kućna posluga). A udaja je još uvek bila osnovni način na koji su žene obezbeđivale svoju egzistenciju. U nižim stručnim školama (škole za kvalifikovane radnike i radnice) škol­ ske 1938/39. godine bilo je ukupno 69.572 đaka, od toga 22.108 učenica, ili 31,6% u odnosu na ukupan broj đaka (tabela 6 i 7). Posle rata otvarane su nove niže i srednje stručne škole i one su podjedna­ ko dostupne deci oba pola. Školske 1950/51. godine broj učenika se u nižim struč­ 1 Statistički godiši^ak Jugoslavije 1989, Beograd 1989; popis iz 1991. ne daje nove podatke o nepis­ menosti. �228 nim školama povećao oko dva puta, a učenica oko jedan i po put, pa je relativno učešće učenica u ukupnom broju đaka smanjeno od 31,6% na 21,0%. U srednjim stručnim školama 1938/39. školske godine bilo je ukupno 18.130 đaka, od toga 7.882 učenice, ili 43,5% u odnosu na ukupan broj đaka. Brojčano, najviše je učenica bilo u ekonomskim školama, zatim u umetničkim i učiteljskim. Medicinske škole pohađaju samo devojke - muškaraca nema. U industrijskim ško­ lama je ukupno je 2.462 đaka, od toga 387 učenica, ili 15,8%. U rudarskim, građe­ vinskim i saobraćajnim školama devojaka nema, a u poljoprivrednim školama sve­ ga je jedna učenica. U školskoj 1950/51. godini apsolutni broj učenica se u srednjim stručnim školama, u odnosu na 1938/39, povećao za 5,7 puta, a relativni za 1,8%, i iznosio je 44.433, ili 44,8 % u odnosu na ukupan broj đaka. Učenice su počele da se školuju u svim školama. I u onim školama u kojima ih ranije nije bilo, zastuplje­ ne su sa 6,8% u rudarskim, a do 18,3% u građevinskim. Promenio se i redosled, pa je najviše učenica u učiteljskim školama (59,8%), zatim u ekonomskim (65,9%), medicinskim (67,6%) i umetničkim (50,5%). U građevinskim školama je 18,3%, u industrijskim 12,2 %, u saobraćajnim 11,5% i u rudarskim 6,8% učenica.1 U opšteobrazovnim srednjim školama (gimnazije i osmogodišnje škole) 1938/1939. školske godine ukupno je 167.847 đaka, od toga je 61.512 učenica, ili 36,6%, a školske 1950/51. godine ukupno je 485.876 đaka, od toga 208.956 učenica, ili 43,0%, što znači da se ukupan broj đaka u opšteobrazovnim srednjim školama uvećao skoro tri puta, a broj učenica više od tri puta. Od 1951. godine broj učenica u svim srednjim školama konstantno je rastao više nego broj učenika. U početku je taj rast bio povezan sa razvojem pojedinih gra­ na privrede, no na njega utiču i drugi faktori, između ostalih i (ne)popularnost po­ jedinih struka. Kasnije je povećavan i broj škola i broj stručnih profila koje su škole davale. Počevši od sredine sedamdesetih godina, školovanje je u stalnom raskora­ ku sa potrebama privrede, društvenih službi i uprave, pa je zapošljavanje svršenih učenica i učenika srednjih škola veoma otežano, tako da se stoga veliki broj mladih odlučuje da nastavi školovanje na višim i visokim školama i univerzitetima. U školskoj 1987/88. godini u Jugoslaviji je u srednjim školama bilo preko devetsto hiljada đaka, od toga 431.874 učenice (47,8%). Po republikama ih je bilo: u Bosni i Hercegovini 84.060 (48,7%), u Crnoj Gori 12.889 (48,8%), Hrvatskoj 98.249 (50,3%), Makedoniji 34.478 (46,4%), Sloveniji 41.359 (50,3%) i Srbiji 160.839 (45,5%) - od toga centralna Srbija 101.985 (49,9%), Kosovo 24.665 (31,0%) i Vojvo­ dina 34.189 (49,0%) (tabela 7). Najviše je učenica i dalje bilo u ekonomsko-komercijalnim, pravno-birotehničkim, kao i školama koje daju opšte obrazovanje, zatim u školama tekstilne stru­ ke u kojima je blizu 40.000 učenica. Od dvadeset do trideset hiljada učenica bilo je u školama zdravstvene i prosvetne struke, od deset do dvadeset hiljada bilo ih je u poljoprivrednim, hemijsko-tehnološkim, mašinsko-metalskim, građevinsko-geodetskim, trgovinskim i ugostiteljskim školama (tabela 7). Ako se Jugoslavija uporedi sa drugim evropskim zemljama samo po odnosi­ ma između upisanih mladića i devojaka u srednje škole, onda su se razvijenije re­ 1 Procenti iskazuju odnos ženske dece prema ukupnom broju đaka. �229 publike, uključujući i centralnu Srbiju i Vojvodinu, gotovo izjednačile sa razvijenim evropskim zemljama.1 5. Student kinje na višim i visokim školama, fakultetima i umetničkim akademijama Školske 1938/39. godine u Jugoslaviji, na 27 fakulteta u Beogradu, Skoplju, Subotici, Zagrebu i Ljubljani, na samostalnim visokim školama i umetničkim aka­ demijama studiralo je 13.733 studenata i 3.987 studentkinja, što je 22,5% u odno­ su na ukupan broj svih koji studiraju. Već 1950/51. školske godine broj studenata je porastao na 40.374, a studentkinja na 20.021, ili na 33,2%, što znači daje broj studenata povećan za nešto više od jedan i po put, a broj studentkinja više od pet puta u odnosu na školsku 1938/39. godinu. Te godine najviše je studentkinja na pravnim (1.005, ili 25,2%) i filozofskim (1.748, ili 29,8%) fakultetima, nggmanje na teološkim (31, ili 0,8%) i veterinarskim (11, ili 1,5%). U 1950/51. školskoj godini struktura je u apsolutnim brojevima znatno izmenjena. Najviše studentkinja je i dalje na filozofskim fakultetima (8.972 - broj je uvećan za pet puta), zatim na me­ dicinskim (3.902 - uvećanje je osam puta), na ekonomskim (2.449 - uvećanje je ne­ što manje od jedanaest puta). Na tehničkim fakultetim a uvećanje je devet i po pu­ ta. Svi drugi fakulteti takođe beleže povećanja - osim pravnih, na kojima je broj studentkinja ostao nepromenjen. U istom razdoblju i na umetničkim akademijama broj studentkinja se sa 86 povećao na 456, ih nešto više od pet puta (tabela 8).2 U 1988/89. školskoj godini bilo je ukupno 339.577 redovno i vanredno upi­ sanih na univerzitetima, višim i visokim školama, od toga 164.821 studentkinja, ih 48,54%. Po republikama broj studentkinja je: u Bosni i Hercegovini 20.619 (49,7%), u Crnoj Gori 3.101 (46,3%), Hrvatskoj 32.789 (50,1%), Makedoniji 15.669 (48,4%), Sloveniji 16.834 (50,9%), Srbiji 75.829 (46,5%) - od toga centralna Srbija 50.479, ih 50,0%, Kosovo 11.913, ih 33,4%, i Vojvodina 13.437, ih 46,5%. Broj studentkinja po pojedinim fakultetima se menjao, s tim što su se ugla­ vnom zadržali isti odnosi među pojedinim strukama. Brojčano ih je najviše na dru­ štvenim, tehničkim i medicinskim naukama, a najmanje na umetničkim fakulteti­ ma i akademijama. Relativni odnosi su drugačiji, pa na fakultetima društvenih, prirodno-matematičkih i medicinskih nauka studentkinje čine preko 60% u odnosu na ukupan broj upisanih na tim fakultetima. I na tehničkim i poljoprivredno-šumarskim fakultetima takođe se, i pored godišnjih oscilacija, zapaža tendencija po­ rasta broja studentkinja. Podaci pokazuju da je sve više žena koje su se specijahzovale, magistrirale ih doktorirale. Od 1962. godine, kada su ta zvanja ustanovljena, do 1990. zvanje spe­ cijalista i magistra nauka steklo je ukupno 28.695 muškaraca i 11.450 žena što čini 28,5% u odnosu na ukupan broj specijalista i magistara. 1 Statistički godišnjak 1989, str. 597 i 787. (Bez podataka za sve zemlje, među pjima za Rumuniju, Albaniju, SSSR, Švedsku, Portugal i Italiju.) ? Statistički bilten, br. 10, 1952, str. 24-25. �230 Zvanje doktora nauka od 1945. do 1990. godine steklo je 16.480 muškara­ ca i 4.420 žena, ili 21,7% u odnosu na ukupan broj doktora nauka.1Procenat žena specijalista, magistara i doktora nauka raste godišnje 0,2 do 0,3 poena više u odno­ su na procenat muškaraca. U Saveznoj Republici Jugoslaviji broj upisanih studenata opada, dok broj upisanih studentkinja i dalje raste. U školskoj 1993/94. godini učešće studentkinja u ukupnom broju upisanih je 54,9%. 6. Zaposlenost žena U Jugoslaviji je 1940. godine bilo ukupno 1.139.754 socijalno osiguranih, od toga 199.077 žena, ili 17,0%. Državnih službenika (bez vojske) i službenika u banovinama i opštinama bilo je 214.056.2 Broj zaposlenih 1945. godine bio je 461.000, od toga 136.000 žena, ih 29,5%, da bi se već 1949. godine broj ukupno zaposlenih popeo na 1.990.000 - od toga 1.433.000 muškaraca i 557.000, ih 31,9%, žena. Decentralizacija privrede, uvođenje samoupravljanja i prelaz na ekonom­ sku računicu u privredi doveh su do smanjivanja broja radnika i radnica, tako da je 1953. godine broj zaposlenih žena relativno opao, na 23,3%. Od tada, ponovo, sa manjim oscilacijama raste i relativni i apsolutni broj zaposlenih žena. On je 1969. dvostruko veći nego 1949. godine, i čini već trećinu od ukupno zaposlenih (33,8%). Tendencija većeg porasta zaposlenosti žena od muškaraca se nastavila do 1988. go­ dine, kada broj zaposlenih žena iznosi 2.642.000, ih 39,3%, što znači d aje skoro pet puta veći nego 1949. godine. U isto vreme broj zaposlenih muškaraca popeo se na 4.073.000, što znači d a je u odnosu na 1949. godinu uvećan nešto manje od tri puta.1 U Srbiji se može zapaziti isti proces, s tim što je nivo zaposlenosti žena ne­ što niži, i kreće se od 140.000 (21,5%) u 1952. do 984.000 (36,8%) u 1988. godini. Te godine u centralnoj Srbiji bilo je zaposleno 673.000 (37,1%), na Kosovu 54.000 (22,6%) i u Vojvodini 257.000 (40,0%) žena. Od 1988. ukupni broj zaposlenih opada, pa je 1990. godine u društvenom sektoru bilo ukupno 6.470.000 zaposlenih, od toga 2.605.000 (40,2%) žena, što znači d aje broj zaposlenih muškaraca opao za 209.000, a broj zaposlenih žena za 36.000. U Srbiji je 1990. broj ukupno zaposlenih iznosio 2.482.000, a broj žena 956.000 (38,5%).' U privrednim delatnostima je 5.231.000 zaposlenih, od toga LStatistički godišnjak, br. 1991, str. 378. Jugoslavija 1918— 1988, str. 57. — Žene su posebno iskazane samo u grupi državnih službenika (ukup­ no 2.640, od toga svega 78 žena, ili nepuna tri procenta). Broj zaposlenih sigurno je veći, naročito že­ na. Poznato je da su se zakoni izigravah i da svi zaposleni nisu prijavljivani osiguravajućim organi­ zacijama. Žene su se najviše zapošljavale kao kućna posluga, ali njihov status nije bio regulisan i uglav­ nom nisu osigurane, pa u ovim podacima, uglavnom, nisu iskazane. U posleratim podacima iskazan je samo društveni sektor; u privatnom sektoru 1949. godine bilo je ukupno 60.000 zaposlenih, a 1988. 169.000, što bitno ne utiče na iskazane odnose. ' Isto, str. 60 i 61. * Statistički godišnjak 1991. �231 1.884.000 (36,0%) žena, a u delatnostima van privrede je od 1.148.000 zaposlenih, 721.000 (62,8%) žena. Po granama delatnosti najviše žena zaposleno je u tekstil­ noj industriji i industriji kožne galanterije (524.500) - gde su lični dohoci svih za­ poslenih za oko 20-30% niži od prosečnih - zatim u trgovini i ugostiteljstvu (476.000), obrazovahu (252.500), zdravstvu (326.000), na ekonomsko-finansijskim poslovi­ ma (133.000) i u dmštveno-političkim zggednicama (142.000). U ovim delatnosti­ ma je zaposleno 1.853.000 žena, ili 71,1% u odnosu na broj ukupno zaposlenih žena. U svim drugim delatnostima zapaženo je povećanje broja zaposlenih žena. No, ta povećala bitnye ne utiču na promenu strukture zaposlenih (tabela 9). Zaposlenost žena prema stručnoj spremi vidi se iz tabele 10. Najpovoljniji odnosi između broja zaposlenih muškaraca i broja zaposlenih žena ostvareni su u kategoriji zaposlenih sa srednjom stručnom spremom - u toj kategoriji žene čine 57,6%. U kategoriji sa nižom stručnom spremom žene čine 55,2%, sa višom struč­ nom spremom 46,4%, sa visokom 37,3%. Najniži procenat se iskazuje kod visokokvalifikovanih, gde radnice predstavljaju svega 8,4%. U kategoriji kvalifikovanih one čine 29%, polukvaliflkovanih i nekvalifikovanih 43,5%. Odnosi su slični i po republikama. Ngjveći procenat žena u odnosu na ukupan broj zaposlenih žena ot­ pada na srednju stručnu spremu i 1986. iznosi 30,0%. Zatim slede kvalifikovane radnice, koje u ukupnom broj zaposlenih žena čine 17,3%, nekvalifikovane radnice čine 16,4%, žene sa visokom i višom stručnom spremom 14,8%, sa nižom spremom 12,0%, polukvalifikovane radnice 8,6%. Najniže je učešće visokokvalifikovanih ra­ dnica u ukupnom broj zaposlenih žena - svega 0,9%. I pored toga što je broj zaposlenih žena rastao brže od broja zaposlenih mu­ škaraca, veliki broj žena koje su želele da radom obezbede svoju egzistenciju ili povećgju kućni budžet ostajao je izvan posla. Broj žena koje su tražile zaposlenje osci­ lirao je, i približno je jednak broju muškaraca. Alije broj žena koje su zapošljavane preko službi za zapošljavanje znatno manji od broja muškaraca, naročito kada se radilo o ženama sa višim kvalifikacijama.1 Problemi zaposlenih žena su i dalje kvalifikacije, podela posla po polu, opterećnost žene u porodici i domaćinstvu. 7. Zdravstvena zaštita žene U Kraljevini Jugoslaviji zdravstvena služba - posebno na selu - nije bila naročito razvijena. Lekari su bili koncentrisani u gradovima i sreskim mestima, ali u više srezova nije bilo nijednog lekara. U Jugoslaviji je 1939. godine bilo deset higijenskih zavoda, pedeset i jedan dom zdravlja sa posebnim bitnijim službama, nekoliko posebnih zdravstvenih ustanova uglavnom za zaštitu majki i dece, kao i 169 bolnica sa 23.524 postelje. Kao odeljenja u domovima zdravlja ili kao zasebne ustanove, radile su 92 službe za zaštitu učenika i 42 za zaštitu majke i deteta. Iste godine bilo je 5.131 lekara, 2.243 babice, 4.513 diplomiranih i 1.142 nediplomirane sestre, 380 dentista, 379 zubnih tehničara i 1.479 farmaceuta. Priličan broj zdrav­ stvenih radnika i radnica svih profila, a takođe i studenata i studentkinja medicine, stradao je u ratu, a mnoge zdravstvene ustanove bile su manje ili više oštećene. Ti LJugoslavija 1918-1988, str. 70. �232 gubici su nadoknađeni otprilike početkom pedesetih godina. Od sredine pedesetih godina beleži se konstantan napredak svih vidova zdravstvene službe, što se da za­ ključiti i po povećanju broja zaposlenih u njoj. Tako je, na primer, 1987. godine bilo ukupno zaposlenih: 43.869 lekarki i lekara, 9.232 zubnih lekara i lekarki, 137.429 zdravstvenih radnica i radnika sa višom i srednjom spremom. Prem a podacima za 1991. godinu, u Srbiji je zaposleno 21.230 lekarki i lekara, 6.643 zubnih lekara i lekarki, i 61.681 zdravstvenih radnica i radnika sa višom i srednjom spremom. To znači daje samo u Srbiji broj lekara i lekarki veći za četiri, a broj zdravstvenih radni­ ka i radnica za blizu jedanaest puta od njihovog broja 1939. godine u celoj Jugosla­ viji.1 Iako je beležila stalan napredak, zdravstvena služba u Jugoslaviji znatno je zaostajala za evropskim zemljama. Iza Jugoslavije, po broju lekara, zubara i far­ maceuta u odnosu na broj stanovnika, samo su Turska, Portugal i Rumunija. Opšta, a ne samo zdravstvena situacija žene umnogome je zavisila od orga­ nizacije i rada službe za zdravstvenu zaštitu žena za vreme trudnoće, kao i službe za zdravstvenu zaštitu novorođenčadi i dece. Te službe, kao što se delimično vidi iz tabele 11, napredovale su i po broju organizacionih jedinica i po broju zaposlenih lekara i lekarki i drugih zdravstvenih radnica i radnika, kao i po broju i kvalitetu zdravstvenih usluga koje su pružale. Tako su već 1955. u Jugoslaviji radile 354 organizacione jedinice (ordinacije, dis­ panzeri i savetovališta) za trudnice i porodiije, sa 294 lekarki i lekara. Razvijala se i patronažna služba dispanzera, koja obuhvata kućne posete trudnicama, porodiljama, ženama posle prekida trudnoće, drugim ženama, kao i deci, uglavnom predškolskog uzrasta. Godine 1955. godine bilo je oko 152.000 tih poseta, a 1987. oko 1.314.000. Ove ustanove bave se i preventivom i organizuju sis­ tematske preglede i vakcinisanje dece. Najveći uspeh do početka ovog ra ta bio je postignut u pružanju, odnosno korišćenju stručne pomoći prilikom porođaja i u smanjenju smrtnosti odojčadi. Smrtnost dece, mada je stalno opadala, još je prilično visoka, a na to utiče opšta zaostalost i nizak nivo zdravstvene kulture u pojedinim krčevim a. Na hiijadu ži­ vorođene dece, 1939. godine umiralo je više od 132 novorođenčeta. Tek 1958. godi­ ne stopa sm rtnosti odojčadi pada ispod sto - na hiljadu živorođenih. Na to su, izme­ đu ostalog, uticale i akcije zdravstvenog prosvećivanja na selu koje je orgamzovao Savez ženskih društava, sam ili u saradnji sa drugim stručnim i društvenim orga­ nizacijama. Stopa sm rtnosti je 1990. godine pala na 19,3 - ali se povećava od 1991. godine kada je iznosila 20,2 na hiljadu živorođenih. Smrtnost odojčadi u Saveznoj Republici Jugoslaviji se naglo povećala 1992. u odnosu na 1990. godinu: u Crnoj Gori za 10,7 i u Srbiji za 11,5 poena - u central­ noj Srbiji za 6,9, u Vojvodini za 8,5 i na Kosovu za svih 25 poena (tabela 2). Pred Drugi svetski rat, a i po završetku rata, žene su se uglavnom porađale bez stručne pomoći, pa se još 1959. tako obavljala gotovo polovina porođaja. Godi­ ne 1990. sa stručnom pomoći obavljeno je 99,7% porođaja. U centralnoj Srbiji bez stručne pomoći rođeno je 2,2%, a na Kosovu 23,3% dece (tabela 12). 1 Jugoslavija 1918-1988\ Statistički godišnjak *91. o narodnom zdraviju i zdravstvenoj zaštiti u SR Jugoslaviji, Beograd 1992. �233 Žene se retko obraćaju savetovalištima radi planiranja porodice - samo če­ tiri procenta, a radi kontracepcije svega dva procenta od broja žena koje se obraća­ ju savetovalištima Tako je prekid trudnoće postao glavni način regulisanja rađanja pa je broj abortusa približno jednak broju rađanja. Rezolucija Savezne skupštine o planiranju porodice iz 1969. i druga Rezolucija o osnovama politike razvoja i pla­ niranja porodice iz 1978. godine ostale su nerealizovane, jer je realizacija prepušte­ na institucijama, koje za nju nisu uspele da zainteresuju ni same žene. 8. Dečje ustanove Nekoliko podataka biće dovoljno da se ukaže na veliki raskorak između bro­ ja zaposlenih žena i mogućnosti smeštaja dece u predškolske ustanove: jaslice, obdaništa, zabavišta i kombinovane ustanove. Godine 1938. bilo je 434 ovih ustano­ va, koje je koristilo 32.556 dece. Njihov broj je 1939. godine smanjen na 119 sa 7.300 korisnika. U ratu su one delom oštećene, delom korišćene za druge svrhe. Obnov­ ljene su do 1949. godine. U kriznom periodu, od 1952. do 1954. godine, pjihov broj se smanjio na 262, sa 13.587 dece, dakle, ispod nivoa koji je bio dostignut 1938. go­ dine. A onda se 1955. godine njihov broj naglo uvećao i iznosio je 912. Od tada broj ovih ustanova je stalno rastao, tako da ih je 1988. godine bilo 4.802 sa 519.300 de­ ce, ali on i dalje ni izdaleka nije zadovoljavao potrebe porodice (tabela 13). Obuhvat dece do sedam godina je nizak - od 8% u Bosni i Hercegovini do 41% u Hrvatskoj i 52% u Sloveniji. Deo troškova boravka dece u ustanovama dečje zaštite snosi dru­ štvo, zavisno od imovnog stanja porodice, ali i pored toga porodice slabijeg imov­ nog stanja manje ih koriste jer su im i beneficirane cene previsoke (tabela 13). Dodatak na decu je takođe vid dečje, odnosno porodične zaštite. Korišćen je svojevremeno kao socijalna pomoć siromašnijim porodicama sa više dece, a u poslednje vreme u Srbiji postaje i instrum ent demografske politike. Pripada samo porodicama sa troje dece, a ne i preko tog broja, da bi se na taj način uticalo na sma­ njenje rađanja u visokonatalitenim grupama (Albanci i Romi). Osim toga, dodatak za treće dete pripada bez obzira na imovno stanje, i veći je u niskonatalitetnim ne­ go u visokonatalitetnim opštinama. U istom cilju proširen je i krug korisnika dečjeg dodatka, a njegova visina se povoljnije valorizuje. No, i pored toga, broj koris­ nika se smanjuje, jer su opšta ekonomska kriza i, posebno, rat uticah na drastično smanjivanje društvenog standarda i standarda porodice, smanjenje nataliteta pa i na realnu vrednost dečjeg dodatka. 9. Učešće žena u Saveznoj, republičkim, pokrajinskim i opštinskim skupštinama Aktivno biračko pravo, koje je zavisilo samo od njihove volje, žene su na svim izborima koristile podjednako kao i muškarci, ponekad čak i nešto više. Izbori u predstavničke organe zavisili su od izborne kombinatorike, kadrovskih komisija i koordinacionih tela koji su pripremah i određivah kandidate i kandidatkinje. Žene su dolazile na kandidatske hste, ne zbog svojih kvaliteta nego prevashodno zbog toga što je trebalo zadovoljiti minimalne kriterij ume sastava predstavničkog tela �234 po polu. Naravno, patrijarhalne - naročito seoske - sredine tvrdokorno su se opira­ le i takvom načinu kandidovanja žena. Društveno-političke organizacije - poseb­ no SKJ i SSRN - setile bi se problema ravnopravnosti žena u političkoj sferi nepo­ sredno pred same izbore, kada nije preostalo ništa drugo nego da se u nekim razvi­ jenijim sredinama među kandidate ubaci i poneka žena. Sve do 1974, uz izvesne oscilacije, vidljiva je i tendencija opadanja učešća žena u svim skupštinama. Novi izborni zakon, 1963. godine, umesto neposrednih izbora, delimično je uveo dele­ gatski sistem, delimično zadržao neposredne izbore, a u skupštine je uveo više ve­ ća, između ostalih i opštinsko veće u opštinskim skupštinama. U prvim izborima po tom sistemu došlo je do izvesnog povećanja učešća žena u skupštinama, ali već u sledećim izborima to učešće je opalo. Procenat žena koje su birane u opštinska veća po pravilu je manji od procenta žena biranih u Savezno veće, kao i u republi­ čka i pokrajinska veća.1 Novi izborni sistem 1974. godine uveo je čisti delegatski sistem i novu orga­ nizaciju skupština. U ovom sistemu izvanredno je uočljiv i odnos patrijarhalnog m entaliteta prema ženi u vlasti. Savezna skupština je sastavljena od Saveznog veća i veća republika i pokra­ jina, ostale republičke i pokrajinske skupštine od Veća udruženog rada, veća opština i Društveno-političkog veća, a opštinska skupština od Veća udruženog rada, Društveno-političkog veća i veća mesnih zajednica. Delegate i delegatkinje (poslanike) u odgovarajuća veća skupština biraju prethodno izabrane delegacije sastavljene od predstavnika osnovnih organizacija udruženog rada, radnih zajednica i radnika u privatnom sektoru, zatim delegacije sastavljene od predstavnika državnih organa i društveno-političkih organizacija i, najzad, delegacija mesnih zajednica. Upadljivo je d aje najviše žena birano u veća udruženog rada, zatim u društveno-politička veća, a najmanje u veća opština, odnosno u veća mesnih zgjednica. Broj izabranih žena u sva veća svih skupština stabilizovao se najednom nivou uz neznatne promene, i nije se menjao do 1986. godine. U izborima 1990. godine, nakon uvođenja višepartijskog sistema, broj iza­ branih žena u republičke skupštine znatno je smanjen i manji je nego 1958. godine. U Skupštinu Srbije izabrano je 246 muškaraca i svega četiri žene, ili 1,6 %. A na izborima 1992. godine u Skupštinu Srbije izabrano je 234 muškarca i šesnaest že­ na, ili 6,4%. U Skupštinu Crne Gore izabrano je 79 muškaraca i 5 žena. Saveznu skupštinu čine 173 muškarca i 5 žena (tabela 14). U organima radničkog samoupravljanja i samoupravnim organima proce­ nat učešća žena bio je povoljniji (tabela 15), ali s obzirom na opštu situaciju sa rad­ ničkim samoupravljanjem - radnice su od toga imale manje koristi nego što bi se moglo očekivati po njihovoj zastupljenosti u organima odlučivanja. L Saveznu, republičke i pokrajinske skupštine činila su odgovarajuća veća koja su birale opštinske skupštine i građani neposredno. Osim ovih veća u sastavu navedenih skupština bilo je i privredno veće, prosvetno-kulturno veće, socijalno-zdravstveno veće i organizaciono-političko veće. Njih je bi­ rala opštinska skupština na predlog zaposlenih (radnih zajednica) u odgovarajućoj oblasti. Opštinsku skupštinu činilo je opštinsko veće, koje biraju građani neposredno i veće radnih zajednica, koje biraju građani i građanke koji rade u radnim organizacijama, državnim organima, društveno-političkim i drugim organizacijama, zadrugama i komorama. Sreske skupštine u Srbiji i Makedoniji činile su sreska veća i veća radnih zajednica, u Crnoj Gori nema srezova, a u ostalim republikama postoji samo sresko veće. Sve odbornike sreskih skupština biraju opštinske skupštine. �235 Nesumnjivi su rezultati koji su učinjeni u promeni situacije žene u pojedi­ nim oblastima društvenog života: u privredi, obrazovahu i dostupnosti svih zan­ imanja ženama, u zdravstvenoj zaštiti žene, u kvalitetu življenja i u drugim sfera­ ma. Alije vidljivo i to da sve to nJje bilo dovoljno da se svest o ulozi žene u porodi­ ci i društvu bitnije izmeni. X �Tabela 1. STANOVNIŠTVO PREMA POLU I AKTIVNOSTI; DOMAĆINSTVA, POLJOPRIVREDNO STANOVNIŠTVO u hiljadama Aktivno stanovništvo ukupno žene % poljoprivredno stanovništvo % 14.534 15.842 16.991 22.425 23.475 7.345 8.227 8.760 11.341 12.037 5,14 4,37 4,29 3,62 46,9 49,1 46,3 44,0 30,0 35,0 30,7 32,2 76,4 67,2 60,9 19,9 Bosna i Hercegovina 1948. 1953. 1981. 2.564 2.847 4.124 1.327 1.462 2.073 5,51 5,06 4,00 42,9 42,5 38,7 26,9 24,3 71,8 62,2 17,3 1948. 1953. 1981. 377 420 584 199 218 295 4,51 4,56 4,09 36,9 36,4 34,3 20,0 22,0 71,6 61,5 13,6 1948. 1953. 1981. 3.780 3.936 4.601 2.010 2.075 2.375 3,94 3,81 3,23 51,6 47,7 45,6 31,8 36,0 62,4 56,4 15,2 1948. 1953. 1981. 1.153 1.305 1.909 569 645 941 5,27 5,30 4,39 43,4 40,8 41,8 22,9 30,7 70,6 62,7 21,7 Slovenija 1948. 1963. 1981. 1.440 1.504 1.892 764 792 973 3,78 3,66 3,18 52,9 40,8 50,3 36,6 Srbija 1948. 1953. 1981. 6.528 6.979 9.314 3.367 3.568 4.684 4,39 4,32 3,63 50,9 48,4 46,4 32,6 34,5 72,3 66,7 26,4 Centralna Srbija 1948. 1953. 1981. 4.154 4.464 5.694 2.142 2.286 2.577 4,54 4,44 3,43 54,2 52,4 51,8 38,6 43,0 72,4 67,2 27,6 Kosovo 1948. 1953. 1981. 733 816 1.584 369 399 766 6,36 6,42 6,92 35,3 33,2 23,8 10,9 7,6 80,9 72,4 24,6 1948. 1953. 1981. 1.641 1.700 2.036 856 882 1.041 3,61 3,50 3,00 49,4 45,4 44,3 26,7 31,0 68,1 62,9 19,9 Jugoslavija Crna Gora Hrvatska Makedonija Vojvodina 1931. 1948. 1953. 1981. 1991* % 44,1 41,1 9.4 Izvori: Statistički godišnjak Jugoslavije, Beograd 1989, str. 449— Jugoslavija 1918-1988, Beograd 463; 1989, str. 39-43; Statistički godišnjak 1991, str. 441-446. *) Prethodni rezultati popisa 1991. �237 Tabela 2. KRETANJE STANOVNIŠTVA živorođeni Jugoslavija 25,9 1939. 30,3 1950. 21.0 1965. 1990. 9.9 Bosna i Hercegovina 38.6 1950. 29,0 1965. 14,8 1990. Crna Gora 30,0 1950. 24.7 1965. 14,4 1990. Hrvatska 24,8 1950. 16,6 1965. 1990. 11.9 Makedonija 40,3 1950 1965. 28,1 16,9 1990. Slovenija 1950. 24,4 1965. 18,5 1990. 12,5 Srbija 1950. 29,5 1965. 18,8 1990. 14,5 Centralna Srbija 1950. 28,0 1965. 15,4 1990 11.7 Kosovo 46,1 1965. 40,5 1990. 27,8 Vojvodina 1950. 25,5 1965. 15.5 1990. 10,4 Savezna Republika Jugoslavija -1992. Crna Gora Srbija Centralna Srbija Vojvodina Kosovo 17,0 17,8 17,0 13,8 13,6 32,6 umrli umrla odojčad prirodni priraštaj zaključeni brakovi razvedeni brakovi 14,9 13,0 8.8 3,7 132,3 118.6 71,8 20,2 11,0 17.3 12.2 5,0 7.9 11.4 9,0 6.3 0.5 1,1 1.2 0,9 13,6 8,0 6,4 125,6 83,7 15,2 25,1 21,0 7,7 11.4 9,5 7,9 0,9 0,7 0,4 9.3 6,9 5,5 101,9 56,9 12,2 20,7 17,8 8,9 8,0 7.6 5,7 0,5 0,5 0,5 12,3 9.3 11,3 118,1 49,5 10,0 12,5 7.3 0,5 9,9 9,0 6,0 0,8 1,1 1,2 14,7 8,4 7,0 136,7 105,8 35,3 25,6 19,7 9,0 11,5 8,9 7,5 0,8 0,4 0,4 11.8 9,7 9,9 80,6 29.6 8,9 12,6 8,8 2,5 10,1 9.2 4.7 0,6 1.3 1.0 13,4 8,8 9.5 118,1 74,9 25.0 16.1 10,0 5.1 12,7 8,8 6.2 1,5 1,2 1,3 12,4 8,1 10,3 101,7 64,7 17,0 15,6 7.3 1,4 13,3 8,8 6,1 1.6 1.3 1,3 17,0 10,9 4.7 141,3 122,6 40,6 29,1 29,6 23,1 11,4 7,7 6,7 0,6 0,2 0,3 14,0 9.6 12,0 145,1 67,4 10,6 11,5 5,9 - 1,6 11,7 9,3 6,0 1,6 1,9 1,3 9.2 6,1 9,5 9.3 11,7 6,7 35.6 22,9 36.6 23,1 19,0 65.6 7.8 11,7 7.5 4.5 1.9 25,9 Izvor: Jugoslavija 19IH-1988, str. 43; Statistički bilten, br. 298, str 92; Statistički bilten, br. 788, str. 20; Statistički godišnjak 1989. str. 128,129.143 i 463; Isto. 1991. str. 442 i 443; Statistički godišnjak 1994, str. 66. �238 Tabela 3. NEPISMENO STANOVNIŠTVO IZNAD DESET GODINA STAROSTI u hiljadama J u g 0 s 1 a V i i a H e r c e g o v i n a S G 0 r a H r V a t s k a M a k e d 0 n i j a 83,9 77,3 39,6 81,7 5,8 3.163 835 74 478 344 27 34,4 59,3 37,1 21,0 53,9 2,5 3.404 26,4 14,1 35,8 853 40,2 21,8 57,2 96 30,1 14,5 44,5 522 16,3 9,3 22,4 342 35,7 23,3 48,3 1961. godina Broj nepismenih 3.066 procenat 19,7 muškarci 9,9 žene 28,8 818 32,5 16,0 47,8 83 21,7 9.1 33,2 439 12,1 6.4 17.1 1981. godina Broj nepismenih procenat muškarci žene 441 14,5 5.6 23,3 45 9.4 3.4 16,2 220 5,6 2,6 8,4 u k u P n o 1931. godina Broj nepismenih 4.409 procenat 44,6 32,3 muškarci žene 66,4 1948. godina Broj nepismenih procenat muškarci žene 1953. godina Broj nepismenih procenat muškarci žene 1.781 9,6 4.1 14,7 B ° s n a i C r n a S 1 0 V e n i j a R U k u P n 0 B I J A C e n t S r r a b 1 i n j a a K o s 0 V 0 V 0 i V 0 d 1 n a 62,8 78,8 93,9 23,6 1.405 923 319 162 37,6 40,8 78,4 15,6 32 2,7 2.5 2,8 1.559 27,9 14,5 40,5 1.063 29,5 12,9 44,9 315 54,5 38,0 72,1 181 12,9 8,3 17,0 276 24,6 14,6 34,6 25 1,8 1,7 1.9 1.424 21,9 10,4 32,8 958 22,0 9.2 36,0 293 41,1 26,5 56,0 173 10,6 5,9 14,9 167 10,9 5,8 16,2 13 0,8 0.7 0,9 845 10,9 4.7 16,9 545 11,1 4.1 17,9 149 17,6 9.4 26,4 102 5,8 3.1 8,3 1901. godine u Srbiji je bilo ukupno 470.000 nepismenih, od toga 388.000 žena i 82.000 muškaraca. Izvori: Statistićki bilten br. 10,1962, str. 31; Jugoslavija 1918-1988, str. 39; Statistički bilten, br. 298, str. 12 i 13. �239 Tabela 4. TEČAJEVI ZA OPISMENJAVANJE (1946-1950) broj tečajeva Jugoslavija ukupno 121.690 Bosna i Hercegovina 42.163 3.558 Crna Gora 14.913 Hrvatska 9.836 Makedonija 55 Slovenija 50.595 Srbija predavači(ce) broj polaznika i polaznica 149.985 40.251 4.604 26.596 11.492 72 66.970 2.829.252 953.263 79.753 313.476 274.098 723 1.214.249 opismenjeno 1.924.510 688.803 58.300 218.094 180.415 354 778.544 procenti opismenjenih 68,1 71,2 80,0 69,1 67,2 49,0 63,2 Izvor: Prosvcta, nauka i kultura, Statistički bilten 1952, br. 10, str. 31. TEČAJEVI ZDRAVSTVENOG PROSVEĆIVANJA ŽENSKE OMLADINE (1958-1962) broj tečcgeva Jugoslavija ukupno Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija* 13.805 2.505 510 3.813 1.788 1.291 3.898 broj polaznica 246.339 52.837 7.079 45.584 29.699 21.744 89.396 Izvor: Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten 1964, br. 298, str. 24. *) Bez podataka za 1962. �240 Tabela 5. UČENICI I UČENICE U OSNOVNIM ŠKOLAMA u hiljadama J U g o s 1 u a k v u i P H e r c Be ° g s c r n a s 0 R B I J A M H r V a n v G t a i s k a s C 1 e o V 'e 0 u n t S 1 n n i i P j j a a n 0 a k e d 0 n k r r a b 1 i v K 0 s V 0 d 0 1 a j V a a 0 u a a n a o i a o r a 1939/40. ukupno 1.487 ženska deca 637 procenat 42,8 156 39 25,1 39 16 39,7 388 96 40 182 46,9 41,1 187 621 397 93 267 166 49,8 43,1 41,8 1951/52. ukupno 1.815 ženska deca 821 procenat 45,3 301 118 39,4 56 22 42,7 396 170 189 77 47,8 45,7 187 705 417 111 177 84 92 320 193 43 49,5 45,3 46,3 38,4 47.7 1961/62. ukupno 2.896 ženska deca 1.348 procenat 46,5 526 230 43,7 87 39 44,7 623 251 301 115 48,4 45,8 280 243 1.165 716 168 135 71 120 543 337 49,3 46,6 47,0 42,0 48,3 1987/88. ukupno 2.828 ženska deca 1.365 procenat 47,9 552 267 48,3 82 39 47,5 521 273 253 131 48,5 47,9 229 1.171 612 347 112 562 298 161 48,9 47,9 48,6 43,8 j 38 187 91 28,3 48,6 11 U SRJ je 1993/94. u osnovne škole upisano ukupno 937.392 đaka, od toga 455.488 učenice, ili 48,6%. Izvori: Statistički bilten 298, str. 17; Statistički godiči^jak 1989, str. 371; Statistički godišitfak 1994, str. 346. 212 104 49,0 �241 Tabela 6. SREDNJE ŠKOLE ZA OPŠTE OBRAZOVANJE, NIŽE I SREDNJE STRUČNE ŠKOLE u hiljadam a 1938/39. ukupno Srednje škole za opšte obrazovanje 167,8 Građanske škole 42,7 Osmoljetke Gimnazije 125,1 Niže stručne škole 69,6 Industrijske 62,5 Poljoprivredne 2,2 5,1 Trgovačke Medicinske 0,13 Uinetničke Srednje stručne škole Industrijske Rudarske Građevinske Poljoprivredne Saobraćajne Ekonomske Medicinske Učiteljske Uinetničke 18,1 2,4 1950/51. žene % žena ukupno žene % žena 61,5 18,1 43,4 36,6 42,3 34,7 485,8 193,6 292,3 208,9 84,4 124,5 43,0 43,6 42,6 22,1 21,4 0,5 0,06 0,13 31,6 34,3 22,7 1 i,2 100 | | - - 28,0 14,4 0,5 3,6 1,5 7,9 21,0 13,1 22,8 59,7 90,1 59,7 133, 6 110,3 2,4 6,0 1,7 13,3 7,8 0,4 43,5 15,8 99,1 11,2 - - - - . . 1 ,1 9,9 9,3 3,9 23,4 7,0 27,9 5,2 0,5 0,5 7,4 0,2 4,0 3,2 0,001 0,2 - - 3,9 0,2 1,6 1,8 53,3 100 39,3 58,0 Izvor: Statistički bilten br.10, str. 14. 44,4 1,4 0,07 1,8 1,2 0,5 15,4 4,7 16,7 2,6 44,8 12,2 6,8 18,3 13,0 11,5 65,9 67,6 59,8 50,5 �242 Tabela 7. UČENICE U SREDNJIM ŠKOLAMA ukupno učenice procenat SFRJ (1987/88) 903.639 141.352 431.874 65.320 47,8 46,2 67.350 233 153.023 71.634 30.448 33.770 145 15.980 9.155 10.303 53,3 62,2 10,4 12,8 33,8 Rudarsko-geološka Hemijsko-tehnološka Grafička Vatrogasna Saobraćajna 7.979 25.273 3.968 345 21.635 1.806 17.578 2.276 215 5.632 28,7 69,8 56,6 62,3 26,1 Tekstilna Kožarsko-gumorska Metalurška Drvoprerađivačka 44.444 13.358 4.022 18.532 39.152 9.242 1.035 6.301 88,2 69,0 25,7 34.0 Poljoprivredna Šumarska Prehrambena Veterinarska 39.071 1.901 11.748 3.203 18.884 474 7.566 1.119 48,3 22,8 64,2 35,0 Zdravstvena Trgovinska Ugostiteljsko-turistička Ekonomsko-komercijalna Pravna i birotehnička 35.547 15.733 33.253 71.040 24.521 29.307 11.256 18.796 56.035 17.642 82,5 71,7 56,4 78,9 71,7 Prosvetna Prevodilačka U metni čka Kulturološka Uslužna 25.033 6.795 7.143 19.410 5.134 21.645 5.711 4.732 15.454 4.742 86,6 84,8 66,3 79,6 92,6 341.025 60.570 280.455 172.604 39.425 133.179 50,6 64,6 47,6 Polaznici i polaznice zajedničkih osnova Grupe struka Prirodno-matematička i informatička Hidrometeorološka Mašinsko-metalskn Elektrotehnička Građevinska i geodetska SRJ 1993/94. Ukupno Gimnazije Stručne škole Izvor: Statistički godišnjak 1989, str. 371,372; Statistički godišnjak 1994, str. 346,352. �243 Tabela 8. UPISANI I STUDENTKINJE PO VRSTI STUDIJA 1938/39. Ukupno Žene 1950/51. % žena Ukupno Žene % žena 17.733 Poljoprivreda i šumarstvo Veterina Tehnika Ekonomija Pravo Medicina Filozofija Teologija Umetnost Nauke 3.987 22,5 60.395 20.021 33,2 1.166 708 2.671 986 5.998 2.095 3.125 756 228 179 11 208 224 1.006 495 1.748 31 85 15,3 1,5 7,7 22,7 16,7 23,6 55,9 4,1 37,7 4.442 2.574 12.166 6.665 4.447 10.395 17.989 573 1.144 1.0 12 248 1.930 2.449 997 3.902 8.972 55 456 22,7 9,6 15,8 36,7 22,4 37,5 49,8 9,5 39,9 Ukupno Ukupno 339.577 Prirodno matematičke 19.355 Tehničke 116.496 Medicinske 28.359 Polj. šumarske 31.608 Društvene 138.893 Umetnost 4.866 1 9 7 1 /7 2 . Žene 164.821 12.387 34.427 17.524 12.308 85.420 2.755 % žena 48,5 62,1 29,6 62,1 39,0 61,5 56,6 SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA BROJ UPISANIH STUDENTKINJAI STUDENATA 1993/94 god. Ukupno Srbija Crna Gora Ukupno ' 148.709 141.587 7.122 žena 80.820 76.932 3.788 % žena 54,9 54,3 53,1 Izvori: Statistički bilten br. 10 , str. 24, 25; Statistički godišnjak 1991, str. 596; Statistički godišnjak 1994, str. 351. �244 Tabela 9. ZAPOSLENE ŽENE PO GRANAMA DELATNOSTI godišnji prošek SFRJ Ukupno Privredne delatnosti 1983. ukupno 6.097 6.062 1.045 Vanprivredne delatnosti 2.374 Industrija i rudarstvo 211 Poljoprivreda i ribarstvo Šumarstvo 66 19 Vodoprivreda Građevinarstvo 599 422 Saobraćaj i veze Trgovina 621 Ugostiteljstvo i turizam 220 Zanatstvo 166 Stambeno-komunalna delatnost 120 Finansijske i druge usluge 216 Obrazovanje i kultura 422 Zdravstvena i socijalna delatnost 350 Društveno-političke zajednice i organizacije 270 u hiljadama žene % žena 2.249 1.620 36,8 32,0 628 840 56 7 2 55 61 301 133 34 60,1 35,3 26,6 10,6 10,5 9,0 14,4 48,4 60,4 20,4 1.159 2.716 245 66 12 554 456 671 251 193 717 1.019 67 8 2 59 74 344 152 40 61,9 37,5 27,;3 11,7 16,6 10,6 16,1 51,3 60,7 20,2 1.148 2.661 242 62 18 498 442 649 229 139 721 1.006 67 7 2 57 76 337 139 38 62,8 37,8 28,0 U.3 11.1 U.4 17,2 51,9 60,6 27,3 22 110 226 18,3 50,9 53,5 125 262 449 23 137 247 18,5 52,3 54,9 121 264 455 23 140 251 19,0 53,0 55,1 265 74,7 420 318 75,5 428 326 76,1 136 50,3 286 151 52,7 262 142 54,1 1988. žene ukupno 6.716 2.642 6.656 1.925 % žena 39,3 34,6 1990. žene ukupno 6.470 2.606 5.231 1.884 %žena 40,3 36,0 U Saveznoj Republici Jugoslaviji bilo je zaposleno 1993. god. ukupno ukupno društveni sektor privatni sektor žene %žena 2.464 2.243 221 968 902 66 39,3 40,2 29,9 Izvor: Jugoslavija 1918-1988, sir. 60; Statistički godiSitfak Jugoslavije 1991, Beograd 1991, str 147-160; Statistički godlčitfak 1994, str. 77-79. �245 Tabela 10. UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH ŽENA PO REPUBLIKAMA I UČEŠĆE ŽENA U UKUPNOM BROJU ZAPOSLENIH PREMA KVALIFIKACIJI* ukupno žena (u hiljadama) 934 1.693 2.538 ukupno u procentima S t e p e n više visoko srednje o b r a z o v a n j a vkv niže kv pkv nkv 26,4 34,5 38,6 24,1 33,1 37,3 20,3 41,6 46,4 39,6 53,6 57,6 42,2 50,4 55,2 3,2 6,2 8,4 10,5 21,5 29,0 30,7 38,8 42,7 30,5 34,1 43,5 Bosna i Hercegovina 95 1961. 207 1976. 363 1986. 19,3 25,5 26,2 15,9 20,9 33,2 38,3 2,0 6,5 19,1 20,1 33,2 42,9 58,9 59,0 7,7 26,5 40,7 38,1 Crna Gora 1961. 1976. 1986. 15 32 58 21,1 30.7 36.7 13,8 15,4 30,1 30,8 2.2 8,2 21,1 26,2 32,3 45,2 51,9 60,8 6,2 31.1 36,1 39,8 Hrvatska 1961. 1976. 1986. 273 449 636 29,4 38,0 41,5 18,7 24,4 41,4 48,2 3,5 11.1 34,8 36,5 40,1 52,8 63,2 52,6 10,3 29,9 45,8 47,8 Makedonija 1961. 1976. 1986. 45 101 176 19,8 29,7 39,1 15,4 21,0 35,7 25,7 1,7 8,8 24,0 20,3 35,8 50,9 48,6 46,4 3,7 28,1 39,3 36,1 Slovenija 1961. 1976. 1986. 175 300 380 36,4 43,3 47,0 29,4 23,9 48,6 62,5 5,6 17,8 42,2 44,5 35,8 54,2 57,9 68,1 54,5 51,3 56,9 Srbija 1961. 1976. 1986. 329 605 924 24,9 33.0 39.0 21,6 25,4 39,1 55,2 2,7 8.9 27,4 28,2 37,4 47,0 56,0 55,2 7,4 27,7 37,9 39,6 Centralna Srbija 1961 269 1976. 407 1986. 635 25.0 32,9 39.1 39,0 53,5 57,9 58,8 7,3 29,2 38,7 40,8 Kosovo 1961. 1976. 1986. 11 30 50 13,2 21,2 22,9 13.1 17,3 26,9 19,8 1,4 4.6 17,6 10,1 19,5 16,1 37,6 30,4 3,1 17,0 26,8 20,6 108 158 238 27,1 34,7 38,0 27,4 22,6 40,9 43,2 3,5 10,5 27,3 32,0 39,6 42,6 1961. 1976. 1986. Vojvodina 1961. 1976. 1986. 39,3 46,8 57,1 56,0 9,5 26,8 Izvor: Statistički bilten, br. 298. str. 31; Jugoslavija 1918-1988, str. 66; Statistički godišnjak 1989, str. 470. *) Bez podataka o pomoćnim radnicima 1961. godine, kojih je bilo ukupno 82.000 - od toga 27.000, ili 30,7% žena. �246 Tabela 11. ZDRAVSTVENE USTANOVE ZA ZAŠTITU ŽENA I DECE SFR JUGOSLAVIJA SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ŽENA Ukupno Srbija 1987. ukupno Kosovo Vojv. 1955. 1987. Organizacione 444 jedinice 354 971 544 lekari 294 1.056 Zdravstveno osoblje 689 2.404 1.172 kućne posete 566 u hiljadama* 156 1.314 Ukupno Crna Gora 1991. Srbija ukupno Kosovo Vojv. 29 39 237 115 414 621 19 22 395 599 33 46 197 121 54 286 1.188 45 1.143 138 261 84 130 24 - 12 24 - ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PREDŠKOLSKE DECE Organizacione jedinice 498 1.221 lekari 539 2.128 Zdravstveno osoblje 946 3.733 kućne posete u hiljadama 433 996 26 134 230 199 434 1.153 22 69 412 1.064 31 146 205 187 1.625 250 340 1.795 114 1.681 269 325 66 2 64 5 20 ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ŠKOLSKE DECE Organizacione jedinice 155 lekari 358 Zdravstveno osoblje 465 kućne posete u hiljadama 11 793 1.609 346 682 25 56 125 112 358 710 21 45 337 665 27 31 114 122 2.505 927 95 171 1.048 80 968 97 183 - 44 2 18 49 44 Izvori: Jugoslavija 1918-1988, str. 409-411; Statistički godišnjak 1989, str. 617; Statistički godi­ šnjak ’91, str. 81-85. *) Nisu unete posete u organizacionim jedinicama ni sistematski pregledi, kojih je bilo više stotina hiljada. �247 Tabela 12. ROĐENI - PREMA MESTU ROĐENJA I STRUČNOJ POMOĆI u procentima 1950. JUGOSLAVIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi i na drugom mestu: uz stručnu pomoć* bez stručne pomoći BOSNA i HERCEGOVINA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć CRNA GORA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć HRVATSKA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć MAKEDONIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć SLOVENIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć SRBIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć CENTRALNA SRBIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi i na drugom mestu: uz stručnu pomoć KOSOVO Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć bez stručne pomoći VOJVODINA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć bez stručne pomoći 1961. 1978. 1990. 499.033 422.190 44,1 9,2 46,7 384.785 83,3 2,2 14,5 337.082 108.076 25,3 4,5 71.485 78,9 2,6 67.278 96,3 3,4 12.994 47,6 1,6 10.557 88,2 2,1 9.421 96,3 1,7 74.190 59,6 20,6 68.603 97,1 1,7 55.655 99,6 0,2 42.182 37,0 3,5 32.106 73,5 3,8 36.704 89,0 28.955 80,1 18,4 30.087 99,2 0,4 22.468 99,7 0,3 155.783 44,7 7,5 163.841 78,3 2,1 146.556 83.334 52,0 1,6 81.429 92,3 0,8 67.978 38,2 61,8 103.509 15,0 11.575 25,7 96.808 57,1 50.173 23,8 35.842 95,7 200.666 35,3 121.569 26,8 35.395 8,4 91,6 43.702 80,4 15,6 93,9 6,1 90,1 97,8 40.561 15,1 1,1 83,4 53.571 44,4 3,6 52,0 42.604 31.888 62,5 31,2 6,3 28.841 96,3 2,9 0,8 23.036 99,7 0,3 76,7 23,3 Izvori: Statistički godišnjak '91. Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu , Beograd 1992, str. 9; £ tistički bilten, br. 298, str. 82. ) Podrazumeva se da je porođaju prisustvovao lekar ili diplomirana babica. �248 Tabela 13. USTANOVE ZA DECU I OMLADINU PO REPUBLIKAMA broj dece i mladih u hiljadama Jugoslavija BiH Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Centralna ukupno 1939. ustanove 119 7,3 deca 1946. 3 43 12 30 11 74 ustanove 173 46 0,6 1,6 0,3 9,2 1,4 0,1 2,0 deca 3,1 1950. 5 139 35 119 31 199 ustanove 526 93 0,2 7,3 1,5 5,6 23,4 7,8 1,0 5,5 deca 1953. 57 16 3 13 70 ustanove 262 103 77 3,7 3,8 13,6 0,6 0,9 4,5 3,3 deca 0,1 1961. 27 197 996 41 43 425 124 ustanove 263 2,6 12,7 75,6 2,8 35,3 17,6 4,7 deca 11,4 1974. ustanove 2.227 97 28 487 382 974 392 299 176,1 36,3 9,5 deca 35,7 18,3 34,6 72,0 3,1 1988. 1.706 1.010 ustanove 4.802 248 676 64 864 1.154 139,4 10,7 519,3 42,9 49,0 95,8 215,7 deca 105,3 Kosovo Vojvodina 5 0,1 23 0,9 6 0,2 45 2,0 3 0,1 23 1,1 8 0,9 239 23,0 33 2,8 549 32,9 159 18,6 627 57,6 VRSTE USTANOVA 1957. SFRJ 1970. 1961. Dečje jasle broj 51 36 deca 2.819 2.976 Obdaniš ta,vrtići broj 76 125 deca 4.599 8.360 Zabavišta broj 693 658 deca 45.194 42.380 Kombinovane ustanove broj 87 177 deca 6.466 21.893 Đački domovi broj 559 492 đaci 57.968 60.869 Studentski domovi broj 33 41 studenti’ 14.947 20.003 1988. 140 123.215 349 119.297 898 63.671 3.797 394.780 563 32.268 SRJ 1993. 345 18.417 155 19.568 . . Sve predškolske i 1.638 146.212 282 43.140 230 37.107 101 8.515 56 32.048 81 49.689 39 21.498 Produženi boravak organizovan je 1988. godine u 6,6% osnovnih škola, a koristilo gaje 12,6% učenika i učenica, najviše u Vojvodini (37,9%) i u Sloveniji (17,1%). Izvori: Statistički bilten, br. 298, str. 72 i 73; Isto, br. 788, str. 55; J u goslavia 1918-1988, str. 355-357; Statistički godišnjak 1989, str. 598; Statistički godišnjak 1994, str. 400. �249 Tabela 14. UČEŠĆE ŽENA U SAVEZNOJ, REPUBLIČKIM I POKRAJINSKIM SKUPŠTINAMA u procentima Savezna Skupština 7,0 Republičke Skupštine Bosna i Hercegovina 5,5 Crna Gora 4,7 Hrvatska 13,3 Makedonija 8,4 Slovenija 18,0 Srbija 9,7 Pokrajinske Skupštine Kosovo 10,3 Vojvodina 13,7 Opštinske Skupštine 4,6 Opštinsko Veće 6,6 Veće radnih zajednica 5,3 Veće udruženog rada Društveno-političko veće - 1963. 1965. 1967. 1969. 1974. 1978. 1982. 1986. 19,6 7,6 13,3 7,9 13,6 17,2 17,5 16,2 8,1 7,9 18,3 5,3 3,5 22,2 11,4 9,1 16,6 12,4 20,0 25,6 23,1 12,7 12,9 12,0 26,0 27,6 24,1 8,2 6,3 8,8 7,6 15,6 11,9 17,2 15,4 26,0 19,1 12,2 18,6 17,0 17,7 12,3 13,0 16,9 24,1 21,6 24,5 24,2 29,8 19,0 28,6 10,3 10,2 12,2 1958. 9,4 5,8 13,0 6,9 4,5 9,3 15,3 11,6 17,8 18,8 17,8 20,0 17,5 10,3 23,7 - - - - - - 19,2 19,1 22,6 11,4 18,6 21,5 16,1 24,3 20,0 11,3 17,5 25,2 16,1 - - - - 23,0 1,6 1990. 4,9 2,9 11,2 3,2 15,8 5,2 17,2 4,2 24,0 11,2 23,5 1,6 - 21,5 9,2 Savezna Republika Jugoslavija: Izbori za Saveznu skupštinu i za Skupštinu Crne Gore održani su decembra 1992. godine, a za Skup­ štinu Srbije u decembru 1993. godine. Izabrano Savezna skupština Skupština Crne Gore Skupština Srbije ukupno 178 85 250 žena 5 6 16 % žena 2,8 7,0 6,4 Izvori: Jugoslavija 1918-1988, str. 31, 32; Statistički godišnjak 1994, str. 36. �250 Tabela 15. UČEŠĆE ŽENA U ORGANIMA UPRAVLJANJA U ORGANIZACIJAMA UDRUŽENOG RADA 1962. 1956. 1965. 1976. 1983. 1985. 1987. 1989. organizacije u kojima su organizovani radnički saveti broj organizacija 4.646 delegati u radničkim savetilna 105.018 od toga žena (u procentima) 12,8 članovi izvršnih organa 41.965 od toga žena (u procentima) 10,4 5.989 746 22.151 33.152 31.273 29.775 126.070 124.224 149.404 334 839 441.816 386.983 32,2 33.1 12,9 37.366 8,9 17,4 49.794 12,8 434.784 460.507 26.5 31,1 31,2 103.353 138.089 133.063 138.735 23,0 29,2 10.5 31,6 organizacije u kojima funkciju radničkih saveta vrše svi radnici i radnice broj organizacija radnici i radnice od toga žena (u procentima) 41.871 52.275 16,5 5.346 90 193 1.500 38,483 28,4 23.757 7.179 129.681 41,2 44,2 8.327 15,7 članovi izvršnih organa od toga žena (u procentima) 23,4 8.996 225.739 18,5 4.000 40,4 6.803 121.529 6.315 113.428 45.731 101.449 46,8 46,1 45,8 4.537 44,4 4.534 46.0 mesne zajednice i delegati u skupštinam a m esnih zajednica 1970. broj mesnih zajednica 8.586 delegati u skupštinama mesnih zajednica 92.975 od toga žena (u procentima) 8,5 1980. 1982. 1984. 12. 664 13.103 13.570 11.767 108.120 235.323 263.547 259.899 260.904 13,9 13,7 1974. 11.606 8.9 1978. 13.0 12,3 Izvori: Jugoslavija 19IH-1988, str. 34; Statistički godišajak 1991, str. 98 i 438; Statistički godišajak 1994, str. 36. �UMESTO ZAKLJUČAKA Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je uspostavljen socijalistički pore­ dak. Antifašistički front žena, čije su osnovne organizacije doprle do svakog sela, nastavio je rad na ostvarivanju programa predratnog ženskog pokreta. Bavio se svim problemima žena, dece i porodice, otkrivao je njihovu konkretnost u neposred­ nom dodiru sa ženama, nametao ih društvu i tražio puteve za njihovo rešavanje. Položaj žene se stalno poboljšavao, ali uz stalnu borbu ženskih organizacija za savlađivanje opšte ekonomske i kulturne zaostalosti i konzervativne patrijarhal­ ne svesti, koju su ispoljavali u svakodnevnom životu i muškarci i žene. U pogledu ciljeva i zadataka ženskih organizacija, posle rata uočljive su i među ženama i u političkim rukovodstvima dve osnovne struje. Jedna rešenje ženskog pitanja vidi u „klasnom pristupu4, i to tako što sma­ 4 tra da u socijalističkom društvenom sistemu sam ekonomski i društveni razvitak dovodi do potpune jednakosti muškaraca i žena. Žene bi se eventualno mogle bavi­ ti prosvećivanjem žena, unapređenjem domaćinstva i odgoja dece. Međutim, i to su opštedruštvena pitanja i u tim oblastima presudnu ulogu ima ekonomski razvoj i podizanje opšteg standarda. Politički rad žena ne treba izdvajati iz Narodnog fron­ ta, odnosno SSRN. Zbog svega toga je posebno organizovanje žena nepotrebno. Osim toga, to predstavlja feminističku opasnost koja bi mogla izdvojiti žensko pi­ tanje kao posebno i oduzeti mu karakter opšteg društvenog pitanja, odnosno nje­ gov klasni karakter. Po toj koncepciji i sam pojam feminizma je sa njegovog opšteg značenja kao teorije i prakse oslobođenja žene redukovan i vezan isključivo za libe­ ralni građanski ženski pokret, s tim što su mu se često davala i sasvim proizvoJjna značenja. Druga struja je polazila od toga daje cilj socijalističkog društva, pored ostalog, i potpuno oslobođenje žene kao ljudskog bića. Ne negirajući klasnu suštinu žen­ skog pitanja, smatrala je da se oslobođenje žene u socijalizmu (ili prelaznom perio­ du) ne postiže automatski promenom ekonomskih odnosa i uspostavljanjem soci­ jalističkog društva, čak ni podruštvijenjem poslova u domaćinstvu, što je takođe jedan od aksioma socijalizma. Problem je mnogo kompleksniji, jer uzroci potčinjenosti žene ne leže samo u klasnim suprotnostima, već i u suprotnostima koje su nastale podelom rada u porodici po osnovu pola, a što se odražava u svim oblasti­ ma života. Otkrivanje tih suprotnosti zahteva smišljen i dugoročan rad. Za temelj­ nu promenu položaja žene nužne su svestrane promene, ne samo u širenju materi­ jalne osnove ravnopravnosti već pre svega u menjanju svesti i muškaraca i žena o mestu žene u porodici i u društvu. Pravo i prvenstvo u toj aktivnosti, po logici stva­ ri i dotadašnjim iskustvima pripada samim ženama kao subjektima svog vlastitog �252 oslobođenja. Samo žene mogu otkrivati prepreke koje stoje na putu pjihovog oslo­ bođenja, i to ako postanu svesne svog položaja i ako same, kao zainteresovani sub­ jekti, formulišu mere za otklanjanje tih prepreka. Prema tome, i u socijalizmu su nužne posebne organizacije žena, koje bi istovremeno bile i mesto njihovog samoosvešćivanja. SSRN, niti iko drugi, ih u tome ne može zameniti. Socijalistički savez, odnosno Savez komunista doneli su odluku o ukidanju Antifašističkog fronta žena U sistemu organizacija građana i građanki, AFŽ je po­ sle rata nosio prefiks „društveno-politička organizacija", stoje u ratu i neposredno posle rata bilo izraz priznanja i uvažavanja. S druge strane, taj predznak je značio daje AFŽ u izvesnom smislu transm isija KPJ, te da joj je politički i organizaciono podređen. U ratu i posle rata, u periodu izgradnje, ta funkcija transmisije nije bila posebno izražena. AFŽ je, na osnovu opštih ciljeva NOB ih izgradnje, samostalno birao i određivao svoje posebne ciljeve i zadatke, i u skladu sa tim izgrađivao svoj sistem organizacija i metoda rada. Problem je, međutim, nastao posle rata, kada je K PJ preko Narodnog fronta, odnosno SSRN disciplinovala društveno-političke organizacije, nastojeći da ih zaista pretvori u svoje transmisije, stoje bio i izraz nepoverenja prema tim organizacijama. Prva je svoju i društvenu i organizacionu sa­ mostalnost izgubila organizacija žena. Diskusije o organizovanju žena na navedenim koncepcijama nastavljene su, međutim, i posle ukidanja AFŽ. One nisu bile uvek sasvim jasno izražene, i ni­ su imale svoje uvek iste zagovornike i zagovornice. Pod pritiskom prakse događalo se da su, kod raspravljanja određenih pitanja, pojedine žene i pojedini muškarci zagovarah čas jednu čas drugu koncepciju. Nejasnoće je unosila i činjenica da se nije prihvatala diskusija o tem i oslobođenja žene kao cilju koji se u socijalističkom društvu ostvaruje, o tome koje su prepreke njegovom ostvarenju, kako ih prevazići i kakva je organizacija žena, kao subjekata svog oslobođenja, za to potrebna. Stalno se nam etala diskusija o tome da h u socijalizmu postoji, kao posebno, žensko pita­ nje ih je ono opštedruštveno i, u vezi sa tim, da h je potrebna ih ne posebna organi­ zacija žena. U takvim diskusijama ispoljavani su otpori i rađah se kompromisi, ta­ ko da do naglog ukidanja ženskih društava nije došlo - ona su polako odumrla. Otpori ukidanju ženskih organizacija bih su relativno jaki, pa je do njiho­ vog konačnog ukidanja došlo nakon više godina raznih reorganizacija, sve dok se rad na promeni položaja žena, a time i problemima žena koje je donosila praksa, nisu i organizaciono i sadržajno utopili u Socijalistički savez radnog naroda, preko njegovih pomoćnih tela za žene, a u svojoj konačnici, njegovim posredstvom, u rad državnih organa. Vodeće pohtičke snage društva, opredeljujući se isključivo za „klasni pristup u rešavanju ženskog pitanja, prvo su redukovale ciljeve ženskih organizacija, tako što su rad koji je spadao u oblast samoosvešćivanja žena i menjanja patrijarhalne svesti prenele na Socijalistički savez radnog naroda. A u njegovom članstvu ta svest se zapravo i održavala, i ono ničim nije bilo motivisano da je menja i da se odriče svog piovlašćenog položaja u porodici i u društvu. Drugo, opredelile su se i za ukida­ nje posebnih ženskih organizacija, navodno kao ostataka konzervativizma i femi­ nizma. Na osnovu saznanja o pojedinim problemima, a naročito pod utic^jima me­ đunarodnih preporuka, i posle ukidanja ženskih organizacija doneto je više doku­ �253 menata i mera i promenjeno više zakona koji su formalno proširivali prava žena. Ali svi motivi za njihovo donošenje, značaj za unapređenje položgja žene, obrazlo­ žena, koristi za ženu, ostajali su u uskim forumskim krugovima Socijalističkog sa­ veza, državnih organa i pojedinih institucija, izvan pažpje i zanimaiy a samih žena. Ogromnoj većini žena informacije o novim ili proširenim pravima i njihovom zna­ čaju za svakodnevni život nisu bile dostupne niti objašnjene. Tako je, 1974. godine, bilo i sa ustavnim konstituisanjem, za položgj žene izuzetno značajnog, prava da slobodno odlučuje o rađanju dece, pa je eliminisanje tog prava iz Ustava SRJ, 1992. godine, i od strane samih žena prošlo potpuno nezapaženo. Nestankom samostalnih ženskih organizacija prestalo je intenzivno zani­ manje za menjanje odnosa među polovima u porodici i društvu. Njihov način rada i nastojanje da se, uz ekonomsko osamostaljivanje žene, putem kritike i samoosvešćivanja, one same svakodnevno suprotstavljaju pojavnim oblicima dominacije mu­ škarca i potčinjenosti žene, niko nije ni prihvatio ni nastavio. Socijalistički savez, odnosno njegova pomoćna tela za probleme žena samo su se doticali kompleksne teme odnosa polova u porodici i njihove reperkusije na odnose u proizvodnji i ii dru­ štvu. U suštini ona je zaobiđena, iako je za izgradnju socijalističkih društvenih od­ nosa, a posebno za oslobođenje žene od prevashodnog značaja. Parcijalne rasprave uglavnom su se odnosile na oblast vaspitanja i obrazovanja, a mere za njihovo sprovođenje prepuštene su prosvetnim i zdravstvenim organima, koji su ih sprovodili svako na svoj način, često suprotno intencijama inicijatora tih mera. Sve službe namenjene ženi su institucionalizovane, pa su i pored rezultata koje su dale, birokratizovane (što nije samo njihov greh, jer to leži u prirodi njihovih ovlašćenja i to­ me prilagođenih njihovih metoda rada). Istovremeno, ženama je onemogućeno da, svojom inventivnošću, inicijativom i kritikom, same organizovano i praktično uti­ ču na njihov rad, ublaže birokratizaciju i sprečavaju polnu diskriminaciju, vidljivu na svakom koraku. Cesto se na žene apelovalo da se u svojim preduzećima i ustanovama i u ko­ munama direktno založe za izgradnju ustanova i pokretanje pitanja koja su od ne­ posredne koristi za unapređenje položaja žena. Lišene svoje organizacije i vraćene u kuću ostale su razjedinjene i onemogućene da se okupljaju. Teško da su u takvoj situaciji mogle i artikulisati svoja nezadovoljstva i zahteve, a još manje ih kao jedin­ ke bilo kome postavljati. Birokratizovane strukture vlasti i privrede kompromitovale su i samu ideju socijalističkog samoupravljanja zaplićući je u lavirint formalističkih, komplikovanih, često protivurečnih i neprimenjivih normi. Forma je ugušila suštinu, pa su sa­ moupravni organi postali sve manje osetljivi na životne uslove i radnika i radnica. Umesto predviđenog oslobođenja, i radnici i radnice izloženi su nesputanom pro­ doru konzervativne, patrijarhalne svesti, uz izrazito osporavanje već stečenih žen­ skih prava. Sa malim zakašnjenjem, nove ideje i teorije o oslobođenju žene koje su se u svetu javile počele su ipak da se šire i u Jugoslaviji. Novi feminizam, heterogen po svojim teorijskim osnovama, u vladajućiru strukturam a Jugoslavije dočekan je sa odbojnošću. Dogmatski prilaz ženskom pitanju, neuvažavanje vlastite prakse u njegovom rešavanju, neuvažavanje nezamenljivog rada ženskih organizacija pre Drugog svetskog rata, u toku rata i nakon njega imalo je za posledicu i stagnaciju �254 u teoriji ženskog oslobođenja. Generacije žena - zaslužne za ostvarivanje zakonske ravnopravnosti i za postavljanje temelja oslobođenja žena u socijalizmu - ispunila su ciljeve koje su sebi postavile. Ali ženski pokret je - ne krivicom samih žena - os­ tao bez podmlatka, pa je tako propuštena prilika da se celokupno jugoslovensko is­ kustvo teorijski na vreme osmisli i kritički vrednuje, kako bi se, uz praksu, oboga­ tila i teorija socijalističkog feminizma. Vraćanje na koncepcije feminizma nastale u XIX veku, kada one nigde u praksi nisu mogle ni biti primenjene, i ukidanje žen­ skog samoorganizovanja osujetilo je razvoj socijalističke misli i ugušilo jedan svoje­ vremeno moćan ženski pokret. Tako su nove generacije žena u Jugoslaviji, koje, nezadovoljne postignutim, traže nove puteve samooslobođenja, prinuđene da se oslanjggu na nove feminističke teorije nikle u drugim zemljama i na drugim isku­ stvima. Nove generacije feministkinja i u Srbiji i u drugim zemljama bivše Jugosla­ vije iznova su - svakako najednom višem nivou - još pre poslednjeg rata na ovim prostorima, započele da traže puteve svog samooslobođenja, i teorijske i organizaciono-aktivističke. Razbijanje Jugoslavije i rat, prinudio ih je da svoje napore prila­ gode novim uslovima, da uprkos svemu održe međusobnu saradnju, da je prošire i na saradnju sa ženama istočno-evropskih zemalja, u pokušajima da odgovore na pitanja koja postavlja savremeni feminizam, naročito njegova socijalistička struja. Iskustava o tome kakva bi situacija u pogledu odnosa prema ženi bila daje ženama ostavljena sloboda udruživanja - nema. Ali sigurno je d aje ženski pokret u Srbiji i u Jugoslaviji, otkada je nastao i sve dok je postojao, čak i kada je bio ogra­ ničen u svojim ciljevima i organizovanju, bio snažan faktor u menjanju i društvene svesti i položaja žena u celini. U fazi njegovog nestajanja, društvena svest, svest i žena i muškaraca o pravima i vrednosti žene kao ljudskog bića, ne samo daje stag­ nirala, već je vraćena u daleku prošlost. Rat je to na surov način učinio očiglednim. Istorija feminizma u svetu ukazuje na to da su žene na razne načine u raz­ nim epohama nastojale da ostvare ravnopravnost sa muškarcima u pojedinim seg­ mentima društvenog i političkog života. To je m ukotrpna istorija borbe za prizna­ vanje osnovnih ljudskih prava polovini čovečanstva. Svaki napredak bio je rezul­ ta t pobune žena protiv sistema koji ih ograničava, praćen njihovim velikim žrtvo­ vanjem, ali i svesnim i podsvesnim nastojanjem moćnika da se dostignuto izigra, ili čak upotrebi protiv žena, bez obzira na karakter društvenog sistema. S tim u vezi, nameće se pitanje u čemu je suština stalnih idejnih otpora u radničkim pokretima prema postavljanju ženskog pitanja. U tim pokretima sredi­ nom XIX veka žensko pitanje je odbacivano, krajem XIX veka zanemareno, počet­ kom XX veka prihvaćeno, ali stavljeno pod tutorstvo radničkih partija, odnosno vladajućih partija i države - u suštini muškaraca - u zemljama u kojima je uspostav­ ljen socijalistički sistem. Čini se da se, i pored svih deklaracija, u takvom odnosu krije - svesna ili podsvesna, svejedno - težnja da se ovekoveči dominacija muškarca nad ženom, kao i otpor muškaraca afirmaciji žene kao slobodnog i ravnopravnog ljudskog bića, sa svim posledicama koje ta sloboda i ravnopravnost u demokratskom društvu podrazumevaju. Jedan sum anuti rat je obelodanio svu dubinu patrijarhalnih naslaga i tra­ dicija, u svim krajevima ranije Jugoslavije, i u tom okruženju svu težinu položaja žene u porodici i u društvu. Nemoćna da utiče na odlučivanje o sudbinskim doga- �255 đ^jima, ona je prihvatila ulogu žrtve svojstvenu patrijarhatu. Ta uloga joj je na­ metnuta nedefinisanim ciljevima rata i neviđenom destrukcijom Jjudske svesti, etike, ekonomije, kulturnih i materijalnih dobara i dostignuća, koja je zasnovana na ideologiji ekstremnog nacionalizma, sa teorijom i praksom etničkog čišćenja, kao svojim nsgvećim neljudskim „dometom**. U ogromnoj većini žene, bez obzira da li su na teritoriji gde se rat vodi ili su u izbeglištvu, imaju istu ulogu - očuvanje po­ rodice ili onoga stoje od nje ostalo, i preživljavanje. Rat se na razne načine odrazio i na republike koje u njemu direktno ne učestvuju, pa je uloga žena danas i u tim društvima u osnovi ista. Mogućnosti da biraju i da utiču na svoju sudbinu nenugu. Perspektive koje nude dominantne društvene strukture izrazito su patrijarhalne; i one u vlasti i one u opoziciji, ne daju nadu ženi da će se njen društveni položgg po završetku rata poboljšati (što se inače u Jugoslaviji dogodilo posle Drugog i, deli­ mično, posle Prvog svetskog rata). Ženama ostaje da, u dogledno vreme, u daleko nepovoljnijim uslovima brane ona prava koja su već bile ostvarile. Ostgje i nada da će u toj odbrani stasati nove ženske i druge demokratske snage koje će umeti da osvggggu i nova ljudska, među njima i ženska prava. Beograd, oktobar 1995. �SUMMARY 1. Serbia and Vojvodina (1804-1918) At the beginning of the XIV century, Serbia became a vassal state of the Ottoman Empire. The conquering armies of the empire crossed over its territories on their way towards central Europe. The Austrian-Turkish wars, the withdrawal of Turkey from Europe at the end of the XVII and XVIII centuries, all th at took place on Serbian territory. The land was devastated, and the people fleeing from war moved N orthwest into Croatia, and north into the southern, scarcely popula­ ted, parts of H ungary - into today’s Vojvodina. It is believed th at at the beginning of the XVII century only 50 to 60 thousand inhabitants lived in Serbia, in very bad economic and cultural conditions, constantly exposed to illnesses, famine and per­ secution. After the F irst and Second Serbian Uprising (1804-1813 and 1815), Serbia managed to attain a great degree of internal autonomy from Turkish rule, and it began to independently develop its new state. Serbian men and women who in the early migrations settled on the territories of former Austria and especially the ones in Vojvodina took part in the economic and cultural life of their new homeland and they were able to economically and in other ways help Serbia to develop its econo­ mic, state and cultural institutions. They were the people who brought to Serbia the first ideas about the emancipation and education of women. The first Serbian educators and rationalist thinkers in Vojvodina Zaharije Orfelin, Dositej Obradović and a women Jevstahija Arsič promoted the idea of educating women at the end of the XVIII and beginning of the XIX century and Dimitrjje Davidović and Jovan Sterija Popović undertook concrete measures to implement these ideas. Popović founded the first Serbian school system in which boys and girls had equal opportunities for education in elementary schools, and special schools for girls in which they could get higher education. In the beginning boys and girls attended the same schools, later special schools for girls were opened. The first such school was opened in Paraćin, in 1845 and the next one in Belgrade. The resistance of the peasant, patriarchal Serbia to the education of girls was very strong, so the number of girls in schools increased very slowly and most girls remained illiterate. Girls were not allowed to attend the gymnasiums (secondary schools) which were foun­ ded at th a t time, nor the Lice, which schooled the clerks for the government admi­ nistration. Since the third decade of the XIX century, Serbia in order to overcome its backwardness, systematically sent its students to study abroad. These young people brought back to Serbia new ideas regarding culture, science and politics, as well �257 as the idea that girls should receive a broader education. At the same time girls from rich families were educated by private teachers at home or sent to private institutions abroad. In order to fulfil the need for a higher education of girls, the Higher School for Girls was founded in Belgrade in 1863. Its aim was to give the girls the same level of education as boys had in the gymnasium, and to educate girls who wanted to become teachers. A young nineteen year old girl educated in Russia, born in Vojvodina - Katarina Đorđević-Milovuk was appointed headmistress of the school and she successfully headed it for thirty years. It was a four year school in the beginning but very soon it became a six year school which existed until the end of the centuiy when it was transformed into two schools: the Teacher’s School for Women and the First Women’s Gymnasium. The position of women in society and family was regulated by the Civil Code, passed in 1844, which expressed the basic concepts of bourgeois society formulated in the Napoleonic Civil Code and was accepted by many European countries. Na­ turally, Serbia added its own specific provisions. According to th at law, a married women was the property of the husband. She had the same status as miners, spend­ thrifts, and good-for-nothings. Without the husbands consent she could not under­ take any legal venture. The husband was the head of the family. He represented the wife he decided where she would live. It was the wife’s duty to obey the husband, to serve him, to maintain the house, to raise the children. The sons in the family excluded the daughters from inheritance. It was forbidden to investigate father­ hood. The wife was not able to become the guardian of her own children after her husbands death. Marriage and divorce was under the jurisdiction of the church. This Civil Code was in effect in Serbia for one hundred years - until 1945. Although its legal norms are no longer in effect, the relation between the men and women in the family has hardly changed at all. Without a doubt, this has had its influence on the position of women in society. At the beginning of the XIX century, the United Serbian Youth, a political, national organisation based in Novi Sad (Vojvodina) accepted and promoted contem­ porary feminist ideas. The organisation existed from 1866-1871 in Vojvodina and Serbia. The goal of the organisation was to liberate and unite the Serbian people who lived under Hungarian and Ottoman rule. To realise that goal it was neces­ sary for women to participate in its realisation. Their role was to awaken, inspire and guard the national conscience and to educate children and youth in the natio­ nal spirit. That could only be attained by an educated women, who was respected by her family. In that organisation women had equal status to men, and the ideolo­ gists of the organisation promoted the idea that women were equal. Draga Dejanović (1840-1871), a young poetess who died young in childbirth, was prominent among them. One of the best known ideologists of the United Serbian Youth, Svetozar Marković (1846-1875), considered the women’s issue as one the most important motivating factors of the struggle of the Serbian society for its national liberation, for the radical change of social relations toward socialism, and for its democratisation in internal relations. His feminism was inspired by the liberal feminism of J. S. Mill, by the ideas of Russian revolutionary democrats N. G. Černiševski and by the Marxist feminism of his contemporaries. Thanks to him, J. S. Mill’s: „On the Oppression of Women", N. G. Černiševski’s novel: „What is to be done" (which �258 dealt with the economic and social equality of women) the Communist Manifest, were all translated into Serbian by 1871. In many of his articles, he advocated and promoted the total economic, cultural and socio-political liberation of women. United Youth was banned by the Hungarian authorities, but its members especially the ones in Serbia, who worked in the government administration and in the edu­ cation system, and who had high positions, continued to advocate the right of women to education. Thanks to them, women were allowed to attend the gymnasi­ um in 1874, and in 1888 they were allowed to attend the High School (equivalent to the university) which was the only such school in Serbia. Thus, the women of Serbia relatively early won their right to education of all levels. The first Serbian Women’s Society was founded in Vojvodina 1864, and in 1875 the first Women’s Society was founded in Belgrade. Its members were mostly the educated wives of prominent members of society, teachers from the Higher Women’s School. The first president of the society was the Headmistress of the school - K atarina Milovuk. The goal of the society was the education of women and helping poor women learn a skill. Very soon after the formation of the society, two Serbian-Turkish wars broke out, so the society helped the state organise hospi­ tals, nurse the wounded and to alleviate the consequences of war. In 1897 it founded the first w orker’s school for women, where the girls were taught sewing and embro­ idery. The society had its branches in the provinces. It published its magazine „The Housewife4 from 1879-1941. Beside the Women’s Society, in Belgrade at the end * of the XIX and the beginning of the XX century a few more educational and huma­ nitarian women’s organisations were formed. All these organisations were promo­ ted by the International Council of Women (ICW) organised and united into the Serbian National Women’s Council (SNWC). The Council became the member of the International Women Suffrage Alliance (IAW), having adapted into its statues the struggle for women’s right to vote. With the formation of the working class, at the beginning of the twentieth century the first women worker’s society was formed (1903). It tried to organise exploited women workers and worker’s wives. It was connected with the SocialDemocratic Party, which was formed the same year, and had the same demands as the workers’ party. Women pressed for the general and direct right to vote, for equal conditions of work for men and women, and for the protection of motherhood. Very shortly after it was formed, the society stopped working. Its goals were then trans­ ferred to the trade unions, and in 1910 a Secretariat of Socialist Women was formed within the Social-Democratic Party. According to its statute, any separate form of organising for women was forbidden. In the Balkan Wars of 1912 and 1913, and in the First World War; the activity of women’s organisations in Serbia was connected to the war efforts of the country, in which the women generously participated. 2. Yugoslavia Between the Two Wars (1918-1941) After the First World War a new country was formed on the Balkans: the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenians. The new country was not only made �269 up of the previously independent states, Serbia and Montenegro, but also of terri­ tories which were part of the Austria-Hungarian Empire or the Ottoman Empire, whose inhabitants were predominately Slavs but not only Slavs. It was a country of different nationalities, religions, of different cultural and historic heritage, in which the inequalities between men and women were visible. There was also a very great inequality in the position of women depending on the nation, or religion they belonged to, that is, what country they lived in before the formation of the new state. Despite this, women quickly found a common language. The first goal of all the women’s humanitarian organisations was to alleviate the terrible consequences of war. T his was equally hard on war widows and war orphans from either side of the front. Such organisations were predominant in all the countries which formed the Kingdom. At the initiative of the Serbian National Women’s Alliance in Belgrade in 1919, and with delegates from all parts of the country present, the National Women’s Alliance of Serbs, Croats and Slovenians was founded and in a short time organi­ sed most women’s organisations in Yugoslavia. From 1929, it was known as: the Yugoslav Women’s Alliance. In 1919 the Secretariat of Women Social-Democrats renewed its work in Serbia and it was at their initiative th at the Secretariat for Women was founded at the Yugoslav Congress of the Socialist Worker’s Party (communists). It lasted for only two years because the Communist Party which was the third party in parliament was banned, and the work dealing with women was transferred to the unions. The third im portant women’s organisation, which was not connected to any of the parties, was the Society for the Education of Women and the Protection of its Rights which was also formed at th at time. It changed its name to The Women’s Movement in 1923. Societies with the same name were for­ med in several cities of Yugoslavia, and in 1926 they were associated into the Alliance of Women’s Movements. It was a feminist organisation whose main aim was to educate women, struggle for the right to vote and equality of men and women in all sectors of social life. In 1919 and 1920 all three organisations devoted a great deal of their acti­ vity to the suffragist cause, expecting the new law to give them voting rights as promised to them by the leaders of some political parties. Yugoslavia as a state inherited six legal systems which, among other things, regulated the position of women. In some parts Turkish law was in effect, as well as the Muslim system of religious law. A characteristic of all these legal systems was that they all limited the rights of women - because they were women. Action to change this situation bonded all women’s organisations in Yugoslavia, and through­ out their existence they endeavoured to improve the legal position of women. They submitted petitions and memoranda to the government and the Assembly, publicly reacted to the discriminatory laws against women, and occasionally organised public manifestations. Between the two wars several of women’s organisations were formed: The Little Women’s Entente (1923), the Association of University Educated Women (1927), the Women’s Party (1927). During the dictatorship (1927-1934) they, were banned along with other parties, and they did not renew their work afterwards. The Women’s League For Peace and Freedom was founded in 1931. The young feminists mostly came from the women’s student societies, which existed at the �260 universities in Zagreb, Ljubljana and Belgrade. The basic demands of the women’s movement until 1941 were equality of civil rights for women, as well as the right to vote. Not one of these demands was fulfilled. In the middle of the thirties new generations of young women, students or workers, joined the existing women’s organisations. The open struggle against the threat of fascism, for the unity of all progressive forces into the National Front, for freedom, independence and the democratisation of the country, opened the possi­ bility for a new generation of women to pose the women’s issue in a new way. In all parts of Yugoslavia, in many women’s organisations especially in the Youth Secti­ ons, there were young women who independently and in a creative way managed to merge the feminist movement with the movement against fascism, for the inde­ pendence of the country. (After the period of dictatorship Yugoslavia had very close economic and political connections w ith Germany and Italy.) For these young women the struggle for women’s rights was at the same time the struggle against Nazism which advocated the return of the women to the position of the housewife and as its basic role advocated bearing children. They stressed the everyday prob­ lems of women from different social classes and with concrete actions tried to solve these problems. In the course of their work they developed and cultivated their co­ operation and solidarity. In the general anti-fascist movement, women were accepted as equal partners with men and their demands for women’s rights became the basic demands for freedom and democratisation. For the very first time a wide political movement accepted the idea that freedom and democracy can apply to the oppressed half of the population: to women. Since the mid thirties, the regime had developed very close economic and political ties w ith the Axis Powers: Berlin-Rome, resulted in massive arrests and the persecution of anti-fascists, the formation of concentration camps, murder of striking workers and dem onstrators and the formally joining the Tripartite Treaty. The overthrow of the government, on the 27th of March 1941 frustrated the plan, but Yugoslavia was attacked by the Axis Powers and after a short war it surrendered and was torn to pieces. 3. Women in the People's Liberation War (1941-1945) In the summer of 1941, the armed uprising broke out in all parts of Yugosla­ via, headed by the Communist Party of Yugoslavia which dealt through the Supreme Command of People’s Liberation Army (PLA) Throughout the war on the territory of Yugoslavia there were smaller or larger mutually connected liberated territories where there were smaller towns which were freed and where the new government was elected instead of the occupational or quisling forces. Since the beginning of the war, the former members of the Youth Section of Women, the movement of the University Educated Women and the other members of the women’s organisations took part in the preparations for an armed uprising. They formed different women s committees who supported the PLA on occupied territory as well as on liberated territories and in 1942 they became associated into the sole women’s organisation the Antifascist Women’s Front (AWF). Women in the military forces and in the new civil government were accepted as equal participants from the very beginning. In �261 the first written documents about the people’s liberation committees in 1942, women received the active and passive right to vote and they participated, as elected members of these committees, in the civil government. Women could occupy all positions in the regular army formations, which were formed by the end of 1941, but most women were in the medical corps, had political positions in the head­ quarters or were in positions dealing with education, culture and development of ethic norms. There were very few women who had military ranks. Most women worked in supplying, signal corps, medical units, transport and in the intelligence service. Many women did these jobs on the occupied terri­ tories (maintained courier services, hiding and treating the wounded, distributing illegally printed matter, hiding people who were fleeing, establishing the broken connections...). 25.000 women were killed in battle (out of a total number of 305.000 killed). 425.000 people were wounded - 40.000 of them women. 3.000 women are war inva­ lids with serious injuries. The PLA had 80.000 soldiers in 1941. About 20.000 of these survived the war - 3.344 of them women who were awarded the Certificate of Service in the Partisan Forces since 1941. About 2.500 women received officer’s commissions and a few thousand be­ came non-commissioned officers. A few thousand women were awarded war medals for courage and their services in supporting PLA. The highest medal for courage in war was awarded to 91 women out of 1.322 soldiers and commanders in war. 4. Women’s Issue in Socialist Yugoslavia After the war, a socialist system was established in Yugoslavia. Even before the end of World War II, all laws containing discriminatory norms against women were abolished by the Interim Assembly and could not be applied. The Constitution that was adopted in 1946 only confirmed the economic, social and political equality th at the women had already won in the war. The Antifascist Front of Women, whose network existed in towns and villa­ ges, continued their activities after the war. They organised women to work on alleviating the enormous material and psychological damage inflicted by the war (for example about 280.000 children lost one or both of their parents during the war and the women took charge of them). At the same time, the AFW began the struggle against the century - long prejudices against women, which were mainly reflected in family relations and in traditional customs in all social spheres. In spite of the proclaimed equality of women, these were reflected in various ways, particularly in backward educational and cultural environment. For instance, the illiteracy of the population above ten years of age, especially among women, was as high from 53,9% to78% in some parts of Yugoslavia. Although primary education was compulsory, many parents did not allow their chil­ dren to attend school - they said it was not necessary for them Health and hygienic standards were at a very low level, and the rate of infant mortality was very high. The rate of women employment was extremely low, and that was mainly in the lowest �262 category of unskilled labour. In vocational schools, except for those of medical or educational orientation, there were practically no women. In predominantly Muslim parts (Bosnia, Kosovo, Sandžak, parts of Serbia and Montenegro), women were mostly confined to their homes, wearing traditional zars and veils. In many parts of the country, they were ignorant of their rights and they did not know how to exercise them. These were all issues th a t the AFW dealt with, by attempting to gradually improve the position of women through practical programmes, with very little expert and financial assistance coming from the authorities. In direct contacts with the women, they uncovered the specific problems th at the women from various social backgrounds were facing, brought them to public attention, seeking ways to solve them. The education of women th a t aimed to achieve their equality was a specific form of the AFW activity. The feminist programmes which were laid down between the two wars were incorporated in the laws th a t were being adopted and it could be said that th at they were legally formulated by the mid-sixties. The position of women in the socialist society was constantly improving, but this was coupled with unremitting efforts of women’s organisations to surm ount the general economic and cultural backwardness and the conservative patriarchal level of consciousness. There were two distinct approaches regarding the existence, aims and tasks of women’s organisations in the post - war period. According to one of them, the women’s issue is a class issue, therefore in a socialist society, where the working class is in power, the economic growth brings about, in itself, the improvement of social and personal standard, of the level of social awareness and equality between the sexes. It is a general social issue which does not require separate women’s organisations. A single comprehensive political organisation is sufficient, that is to guide society as a whole on the way to developed socialism. The other approach came from the standpoint th a t the aim of a socialist society was to liberate not only a class, but also the woman as a human being. Without denying the class issue in the women’s issue, this approach assumed th at even in socialism, the liberation of women could not be achieved automatically, along with the change of economic and political relations. The problem is much more complex, since the subdued position of women is not only due to class antagonism, but also to the antagonism produced by the division of labour within the family that is reflected in all spheres of life. A premeditated and long - term activity is necessary to unmask these antagonisms. In order to achieve a radical change of the position of women, a whole range of diversified changes are imperative, not only in extending the material base of equ­ ality, but first of all in raising the awareness of men and women regarding the posi­ tion of the woman in the fa m i l y and in the society. It was only logical, bearing in mind previous experiences, th at the women and their organisations should have the privilege and priority in these activities, as subjects of their own liberation. It is only the women, who are aware of their position, th at can identify the obstacles on the path of their liberation and formulate new measures to get rid of them. Accor­ ding to that opinion, separate women’s organisations are necessary in a socialist society as well, and they are the centres of women’s self-education. They are irre­ placeable th at way. �263 The political structures - The League of Communists and The Socialist Alliance of the Working People adopted, basically, the first approach. However, this concept was strongly resisted, as it was neither easy nor simple to abolish an orga­ nisation that in the minds of women bore the credit for achieving equality and con­ tinually improving their position. Therefore, the argument about the need for women’s organisations and their role in a socialist society ended in a compromise. Besides the AFW, small women’s societies were being founded in towns as places where practical missions were carried out (starting kindergartens, creches, school cafeterias etc.), and they would close down once their task had been fulfilled. The AFW as a unique women’s organisation, was abolished in 1953, and the League of Women’s Societies was formed instead, as an independent organisation but with restricted objectives. It co-ordinated the activities of the existing women’s societies and from the very beginning opted for the education of women, mostly those living in villages. The problems that were within the sphere of women’s conscience raising were left to the Socialist Alliance of the Working People. The Alliance of Women’s Societies automatically retained the role of the former AFW, while the Socialist Alliance did not fulfil the duties undertaken in 1953. And it is only natural that it was not able to do so, since the most rigid, patriarchal concepts regarding the woman held on obstinately among the members and leadership, and they had no motive whatsoever to renounce to their privileged position in the family and in the society. The next change took place in 1961. By decision of the Socialist Alliance of the Working People, The Alliance of Women’s Societies was abolished, and the Conference for the Social Activity of Women was founded instead. The idea was that the Conference co-ordinate the activities of women’s societies, state organs and individual institutions dealing with problems concerning the position of women, to present these problems to the Socialist Alliance which would, in turn, exercise its authority by influencing respective economic, social and state institutions to solve them. The conference was to a certain degree independent from the Socialist Alliance, but it lost this independence as early as the seventies, by becoming its internal body named the Conference for the Issues of the Position of Women in the Conference of the Socialist Alliance. Along with the disappearance of women’s organisations, the intensive inte­ rest to change the relations between the sexes in the family and society died out. Part of the socialist programme was to achieve the equality between men and women in all spheres of life. It was therefore comparatively easy to lay down the governing laws in this sphere. Those rights that depended on disposable mate­ rial and financial resources were more difficult to legalise, because it was neces­ sary to obtain priorities in relation to other social needs; that was achieved owing to the AFW and the Alliance of Women’s Societies. In Yugoslavia, total, free medical care was achieved for all those employed both in the social and private sector as well as for farmers, and a separate system of health protection for women and chil­ dren existed (dispensaries for pre-school and school children, children’s general and specialised hospitals, counselling services for pregnant women and for contra­ �264 ception, etc.). M aternity leave was continuously being extended, and pending the disintegration of Yugoslavia the mothers in Serbia were entitled to one year of m aternity leave, which could be extended to three years - in case of illness of the child, or five years if the child was handicapped. Either the mother or the father can take this leave, depending on their agreement. Employees, if their income does not exceed a certain amount per family member, receive an allowance for three children at most. This has lately been used to stimulate birth in areas with low birth-rate (where the average number of children in a family is below two), or to discourage birth in areas with high birth-rate (with more than three children in a family), since the am ount of the allowance depends on that. The allowance for the third child is higher. All the mothers are entitled to a m aternity allowance (it was introduced as a social measure, but now it is an incentive to have children). The right to abortion free of charge, under certain conditions, was granted in 1952, and since 1963 there have been no lim itations to this right up to ten weeks of pregnancy. The rate of employment among women has risen to about 40% of the entire working population. Although the number of qualified women rose more quickly than the num ber of qualified men, the women are still less qualified than men. They work mainly in the traditionally feminine branches of economy, where all the workers’ salaries are by 20 to 30% lower than in profitable spheres of economy. Otherwise, all women have access to all professions, except in the Police Forces and in the Army It cannot be said th a t the Conference for the Social Activity of Women did not have an impact on the adoption of certain laws which formally extended women’s rights. But there are fewer and fewer women who know their rights, and the majo­ rity of them respect the renewed traditional habits and customs, and not the law. So it happens th a t they do not react at being deprived of certain rights that they had already obtained. For example, the former, 1974 Constitution provided for the right of a woman to decide whether and when she will have children. The omission of this article from the present Constitution was disregarded by the women them­ selves. Something similar happened when fees for abortion were introduced. The anti-abortion campaign that was launched recently did not stir the women to defend their right to this. Therefore, the change of the social system was not automatically followed by women’s emancipation. The bureaucratic system institutionalised all activities that were aiming to improve and alter the position of women and transferred them to state and para-state organs, while the women were deprived of their organisation at the same time. In the growing social crises that has been visible since the seventies, the women were found locked up in their houses, disorganised and split apart. Instead of further emancipation, women were exposed to a mighty attack of conservative patriarchal standards, whereas women’s rights and women’s dignity were altogether neglected. With a little tardiness, new ideas on women’s liberation th at had appeared in the world, began gaining ground in Yugoslavia, too. They were accepted by a �265 group of young intellectuals who, along with feminists from Europe, presented new feminist theories to the public at their gathering in Belgrade in 1979. Following that venue, women’s groups named Women and Society were formed in Belgrade and Zagreb. They were the core of various feminist study and activist groups. A senseless and preposterous war revealed in a cruel way all the depth of patriarchal layers and traditions and the abject position of women in the family and society in such an environment. Unable to take part in decision-making on crucial issues, they accepted the role of victims typical of a patriarchal society. That role was forced upon them by undefined war goals and an unprecedented destruction of the human mind, economy, cultural and material possessions, based on an ideology of extreme nationalism, coupled with the theory and practise of ethnic cleansing as its utmost achievement. The vast majority of women, whether they live in the war-affected areas, as refugees, or in republics th at did not directly take part in the war, have the same role - how to preserve their families or what has been left of them. Feminists from all groups th at have been founded in the republics of exYugoslavia have managed to maintain a fruitful mutual activity in feminist and humanitarian programmes, in spite of the war, with the support and solidarity coming from feminist groups from many countries in the world. In this way, through­ out the war, they worked for peace, the preservation of existing women’s rights, and fought for an open democratic society. �ODABRANA LITERATURA ARHIVSKA GRAĐA Arhiv Jugoslavije (AJ) Fond: CK KPJ; Savez žen sk ih društava Jugoslavije; Konferencija za društvenu aktivnost žena; Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije Arhiv Srbije (AS), Fond: K onferencija za društvenu aktivnost žen a Srbije (i m aterijali publika­ cije Žene Srbije u NOB). OBJAVLJENA GRAĐA J. Pecić, P ro sv etn i zbornik zakona i uredaba, Beograd 1897. P rosvetni G lasnik 186 9 -1 9 1 3 . O m ladinska zajednica, 1866. sv. 1 ,1867. sv. 2 i 1868. sv. 3 (skupštine Ujedinjene omladine srpske). Zapisnici sa sednica, konferencija i skupova Srpskog narodnog žen sk og saveza, Domaćica, 1910, 1911. i 1912. godine. Peta zem aljska konferencija (1 9 -2 3 . oktobra 1940), Beograd 1980. Š esti kongres SKJ, B eograd 1952. Četvrti kongres N F J (SSR N J), Beograd 1953. Peti P len u m SSRN J, Beograd 1957. Sedm i kongres SKJ, Program , 1958. Š esti K ongres SSRN J, Beograd 1966. D vanaesti K ongres SKJ, Beograd. Popis ljudstva Srbije po zanim anjim a na kraju 1866. godine, XIII, Beograd 1884. D ržavopis Srbije 1900, B eograd 1905. Prosveta, nau ka i kultura, S ta tističk i bilten br. 10, Beograd 1952. Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten br. 298, Beograd 1964, i Statistički bilten br. 788, Beograd 1973. Jugoslavija 191 8 -1 9 8 8 , S ta tističk i godišnjak, Beograd 1989. Statistički godišnjaci 1989. i 1991. (SFRJ), Statistički godišnjak 1994. (SRJ). Statistički godišnjak ’91. o narodnom zdravlju i zdravstvenoj zaštiti u SR Jugoslaviji, Beograd 1992. ŠTAMPA I ČASOPISI Vospitatel ženskii , 1847. Matica, N ovi Sad, 1868-1870. Zastava , N ovi Sad, 1867-1873. Mlada Srbadija , N ovi Sad, Beograd, 1870-1872. Javor , N ovi Sad, 1874-1893. (izlazio i 1872/73) Javnost, Kragujevac, 1874. Rad , Beograd, 1874^1875. Radenik , Beograd, 1871. i 1872. Domaćica, 1879-1941. Ženski svet, N ovi Sad, 1887-1914. Radničke novine , Beograd, 1903, 1910-1914. Kalendar Vardar, Beograd, 1906-1941. Jednakosti 1910-1914, 1919-1920. �267 Žena, Novi Sad, 1911— 1921. Izveštaj sa Kongresa jugoslovenskih žena u Zagrebu, Žena, 1920, br. 6 i 7. Skupština Saveza ženskih društava u Zagrebu, Ženski pokret, 1920, br. 11 i 12. Ženski pokret, Beograd 1921-1937. Žena i suet, Beograd, 1925-1928. Glas narodne ženske zajednice , 1928— 1933. Ženski svet, Beograd, 1930— 1934. Jugoslovenska žena, Beograd, 1931— 1934. Glasnik Jugoslavenskog ženskog saveza , 1935-1939. Žena danas, Beograd, 1936-1982. Život i rad, Beograd, 1938, br. VII-VIII. Almanah ženskih društava, 1940. Prva konferencija A ntifašističkog fronta žena Jugoslavije 1942. godine, Žena danas, 1943, br. 31. Prvi antifašistički m iting žena Srbije, Zora 1945, br. 1. Zora , Beograd, 1945-1954. Ženski svijet, Zagreb, 1939-1941. (reprint izdanje 1979). Žena, Zagreb. Prvi kongres AFŽ, Borba, 17, 18. i 19. juna 1945. Drugi kongres AFŽ Jugoslavije, Zora 1948, br. 29. Drugi kongres AFŽ Srbije, Zora 1948, br. 31 -3 2 . Treći Kongres AFŽ, Zora 1950, br. 62, 63; Žena danas 1950, br. 62, 63. Četvrti kongres AFŽ, Zora 1953, br. 89-90; Žena danas, 1953, br.112. Proširena sednica CO AFŽ, Zora, 1953, br. 85. Marksizam u svetu, Beograd, 1981, br. 8 -9. Gledišta, 1990, br. 1-2. Polja, N ovi Sad, 1990, br. 37 5 -3 7 6 i 1984. br. 308, 309. MEMOARI I BIOGRAFIJE Alimpić, Mileva: Život i rad Ranka ALimpića, Beograd. Bokun Đinić, Šonja: Dr Draga Ljočić, ncovdašnji život, Šabac. Glišićeva, Stanka: Moje uspomene, Beograd 1926. Grgurova, Milka: Atentatorka lika. Ilić, Dragoslav: Prve žene socijalisti u Srbiji, Beograd 1956. Klaić-Simić, Ikonija: Katarina Milovuk - njen život i rad, Beograd 1936. Lazarević, Jelena: Darinka Nikolić, osnivač i tvorac Doma učenica srednjih škola, Beograd. Ljotić, Ljubica: Memoari, Beograd, 1990. Milošević, Raša: Timočka buna, Beograd 1924. Srpkinja, uredila Jelica Belović Bernadžikovska, Sarajevo 1913. Todorović, Pera: Nekrolog - M ilica Todorovič Ninkovičcva, Sam ouprava I, 1881. Žujović, Jovan: Dnevnik, Beograd 1986. KNJIGE I ČLANCI Abensour, Leon: Histoire generale du fćminismc des origines a nos jours, Delgrave, Paris 1921. Albistur, M a lte: Daniel Armogathe, Histoire du feminisme franqais, Ed. D es femmes, knj. 1 i 2. Arsič, Jevstalnja ot: Sovet maternij obojegapola junosti serbskoj i valahijskoj oki iščadijc nežnogo čuvstvovanija, imžc blago iščastic otrasli roda svoega obimaet sočinitelnica, Budim 1814. Arsič, Jevstahija ot: Polcznaja razmišlenija o četirch godištnih vremenah, s osobenim pribaulenijem o trodoljubiji čelovjeka i otudu proishodjašćej vseopštoj polzje, Budim 1816. Ašković, Milorad; Radmilović, dr Jerko; Perović, Novica: Savez bankarskih, osiguravajućih, trgo­ vačkih i industijskih činovnika Jugoslavije - BOTIČ od 1902. do 1941, Beograd 1971. Bebel, August: Žena i socijalizam, Beograd 1956. Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945. (naučni skup u organizaciji Istorijskog arhiva Beograda), Beograd 1971. Blagojević, Marina: Žene izvan kruga, Beograd 1991. �268 Bogdanović, Katarina: Izabrani živo t, Beograd 1986. Bojović, Jovan; Jovanović, Radovan; Lakić, Zoran; Pajović, Radoje; Stanišić, Slavko: Žene Crne Gore u revolucionarnom p o k retu 1 9 1 8 -1 9 4 5 , Titograd 1969. Borbeni p u t žen a J u g o sla v ije , Beograd 1972. Borković, dr Milan: K P J u S r b iji 1 9 4 1 -1 9 4 5 , knj. II, Beograd 1974; S K O J i omladinski pokret u S rb iji 1 9 4 1 -1 9 4 5 , Beograd 1970. Borković, dr M ilan; Bosiljčić, Slobodan; Veg, Šandor; Višnjić, Petar; Gledović, Bogdan; G M ć, dr Venceslav; Petrović, Novak; Hadri, Ali; Zvonko, Golubović: Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd 1976. Bovoar, Sim on de: D ru g i p o l, knj. 1 i 2, Beograd 1982 Božić, dr Ana: P oložaj žene u p riv a tn o m p ra v u , Beograd 1939. Božinović, Neda: Položaj žene u F N R J , Beograd 1953. Božinović, N eda; M orić-Petrović, Slavka; Protić-H lušička, Desanka; Ćirić-Bogetić, dr Ljubinka; Kosanović-Ćetković, dr Desanka; Zečević, MiJjan: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revo­ lucionarnom pokretu , B eograd 1988. Broz, Josip Tito: Govor na Prvoj Zemaljskoj konferenciji Antifašističkog fronta žena, Žena danas 1943, br. 31 (i Sabrana dela, Tom trin aesti, Beograd 1982, str. 67-70). Broz, Josip Tito: G ovor n a P rvo m kongresu A n tifa šistič k o g fro n ta žen a J u g o sla v ije , Borba, 17. jun 1945. Burić Ćuković, dr Olivera: Prom enc u p o ro d ičn o m živo tu n a sta le p o d uticajem ženine zaposleno­ sti, Beograd 1968. Cvetić, Bosa: Ž ena n a selu i njen a d ru štve n a a k tiv n o st, Zora 1953. Ćirić Bogetić, Ljubinka: O d lu k e p e te zem a ljsk e konferencije o ra du m eđu žen am a i n jihova reali­ zacija u p e rio d u 1 9 4 0 -1 9 4 2 . u: Peta zem aljska konferencija K PJ - Zbornik radova, Zagreb 1972. Ćirić Bogetić, Ljubinka: N a p red n i žen sk i p o k ret u H rva tsk o j 1 9 35-1941, u: Č etiri decenije Saveza ko m u n ista H rva tsk e (zbornik). Ćirić Bogetić, Ljubinka: F em in izam ju č c i d a n a s, Žena d a n a s, 1981, br 23; S ta r a đ a fem inizam , Žena d a n a s, 1981, br. 24. Dejanović, Draga: E m a n c ip a c ija ž en sk in ja , M atica 1869. Dejanović, Draga: D vc tr i reči S rp k in ja m a , M atica 1870. D ejanović, D raga, S r p sk im m a jk a m a , M atica 1871. D espot, Blaženka: Ž ensko p ita n je i so cija lističk o sa m o u p ra vljan je, Zagreb 1987. D ević Ubavić, Stanka: S r p sk a so cija ld em o k ra tsk a p a r tija i žen ski p o k ret u S rb iji 1903-1914, u: Tokovi revolucije, Beograd 1967. D im itrijević Stošić, D. Poleksija: Posela u sta ro m B eo g ra d u , Beograd 1956. Đ ilas, Milovan: P o zd ra vn a reč n a Č etvrtom kongresu A n tifa šistič k o g fronta žen a, Žena danas 1953, br. 112; Z o ra , 1953, br. 8 9 -9 0 . Đ orđević, dr Jovan: Žensko p ita n je , Beograd 1975. Đ orđević, R. Tihomir: O srp sk im ženam a,, Šabac 1911. Đ orđević, R. Tihomir: S r b ija p r e sto g o d in a , Beograd 1946. Đ uranović-Janda, dr Saša: Žena u ra d n o m o d n o su , Zagreb 1960. Egić, Obrad: Žene borci D ru ge p ro letersk e d a lm a tin sk e narodnooslobodilačke udarne brigade, Zadar 1983. Gavrilović, S. Vera: Žene le k a ri u ra to vim a 1878-1946. n a tlu J u goslavije, Beograd 1976. Glišić, dr Venceslav: K P J u S r b iji 1 9 4 1 -1 9 4 5 , knj. I, Beograd 1975. Glišić, dr Venceslav: Žene užičkog k ra ja u ustanku 1941, U žički zbornik 1, 1971. H adžiom erović, Hasan: E konom ija žen sk o g ra d a i p o lo ža j žene u dru štvu , Sarajevo 1959. Hlapec Đorđević, dr Julija: S tu d ije i eseji o fem in izm u , Beograd 1935. Jankovićka, Zorka: Žensko p ita n je, N ovi Sad 1911. Jovanović, Slobodan: S vcto za r M arković, Beograd 1920. Jugović, Miodrag: Prva. beogradska g im n a zija , Beograd 1939. Kecman, Jovanka: Žene J u g o sla vije u radničkom pokretu i žen skim organ izacijam a 1918-1941, Beograd 1978. Korićanac, Tatjana i Taneska, Ljiljana: B eogradsko žensko dru štvo 1875-1941, Beograd 1985. Kovačević, Dušanka: Šk o lsk a sprem a i stručno obrazovanje žen a u Ju go sla viji, Beograd 1964. Lapčević, Dragiša: Položaj radničke klase i sin d ik a ln i p o k ret u S rb iji, Beograd 1928. Lagator, Špiro; Čukić, Milorad: P artizanke p r v e proleterske, Beograd 1979. �Lebl-Albala, Paulina: R azvoj u n iverzitetskog obrazovanja n a ših žen a , Beograd 1930. Marjanović, dr Jovan: Ustanak i narodnooslobodilaćki p o k ret u S rb iji 1945 , Beograd 1963. Marković, Ljubica: Počeci fem in izm a u S rb iji i V ojvodini , Beograd 1934. Marković, Ljubica: Žene u om ladin skom p o k retu , N ovi Sad 1940. Marković, Svetozar: S rp sk o j o m la d in i, L itera tu rn i Večer, J e li žena sposobna d a bude ravno­ pravn a sa čovekom, R ealni p ra va e u nauci i živo tu , u: Sabrani spisi, knj. I, Beograd 1960. Marković, Svetozar: O slobođenje žen sk in ja , R u sk i revolucionari i N ečajcv, B eli teror, u: Sabra­ ni spisi, knj. II, Beograd 1965. Marković, Svetozar: S oćijalizam ili društveno p ita n je , u: Sabrani spisi, knj. i y Beograd 1965. Milić, dr Anđelka: Žena, Politika, Porodica, Beograd 1994. Michel, Andree: Le fem inisine, Presse im iversitaire de France, d euxiem e ćdition, 1980. Obradović, Dositej: Ne haj se dobro čineći, O sla vn im žen a m a , M ezim ac, E tik a , Je li čovek m akina ili nije, sve u: Dela, 1911. Perović, Latinka: P lan iran a revolucija , Zagreb i Beograd 1988. Perović, Latinka: Aktuclni problem i društvenog p o lo ža ja žena i m ogućnosti rešavanja u sistem u društvenog sam ou pravljan ja, Konferencija za društvenu aktivnost žen a Jugoslavije, Beograd 1965. Petrović, Vukašin: Žena u n as i u d ru g im zem lja m a , Beograd 1912. Prvo žensko jevrejsko društvo 1874-1924. Sklevicky, Lydia: O rg a n izira n a d jela tn o st žen a H rva tsk e z a vrijem e N arodnooslobodilačke bor­ be 1941-1945, Povjesni prilozi, Zagreb 1984. Sklevicky, Lydia: K arakteristike org a n izira n o g d jelo va n ja žen a u J u g o sla v iji, Polja, 1984, br. 308 i 309. Sklevicky, Lydia: AFŽ - K u ltu rn om m jenom do žene n ovog tip a , G ardogan, 1984, br. 15-16. Skerlić, Jovan: O m la d in a i njena književnost, Beograd 1966. Skerlić, Jovan: S veto za r M arković, Beograd 1966. Slovenke v narodnoosvobodilnem boju, I i II, Ljubljana 1970. Spom enica m uške gim nazije u Kragujevcu 1833-1933, Kragujevac 1934. Spom enica (o pedesetogodišnjici rada Ženskog društva), D om aćica, Beograd 1926. Spom enica sa Prvog kongresa žena u Zagrebu, 1920. Štebi, Alojzija: L’ activite des societes en Yougoslavie affilies ou Conseil national des fem m es yougoslaves, Beograd 1936. Tomić, Jaša: S ta j e b ila žena i šta će b iti, N ovi Sad 1918. Tomšič, Vida: Žena u razvoju socijalističke sam oupravn e J u g o sla vije , Beograd 1981. Viša ženska škola - pedesetogodišnjica 1863-1913, Beograd 1913. Zcnc Bosne i Hercegovine u N O B 19 4 1 -1 9 4 5 , Sarajevo 1977. Žene M akedonije vo N O V, Skopje, 1976. Žene H rvatske u narodnooslobodilaćkoj borbi, Knjiga I i II, Zagreb, 1955. Žene Srbije u N O B , Beograd, 1975. Ženski pokret u Vojvodini, Novi Sad 1933. Žene Vojvodine u ratu i revoluciji, N ovi Sad 1984. FOTOGRAFIJE Arhiv Srbye: br. 22, 32, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 42, 47, 54, 58, 60, 64, 68, 69, 73, 74, 75, 78, 82, 83, 86, 87, 88, 90. Istorijski arhiv Beograda: br. 2, 9, 1 1 ,1 7 , 21, 23, 24, 25, 61, 62, 70. Muzej grada Beograda: br. 3, 4, 8, 13 ,1 4 . Muzej revolucije: br. 43, 46, 52, 53, 56, 59. Pedagoški muzej: br. 1, 79. Tanjug: br. 45, 57, 63, 6 5 ,6 6 , 72, 76, 77, 84, 89, 92, 93. �270 Žene u crnom: br. 94. PresnimJjene iz publikacija: Beogradsko žensko društvo 1875-1945: br. 5, 6, 7, 10, 16; Žena danas , 1943: br. 44; Žene Srbije'. br. 29, 30, 31, 36, 40, 41, 48, 49, 50, 51, 55, 67. O stale fotografije u privatnom posedu. X �IMENSKI REGISTAR A Abensur, Leon (Abensour, Leon) 8 ,1 0 ,1 2 ,1 6 ,2 6 7 Admović, Kruna 8 ,1 0 Admović, Milan 130 Agatonović, Radoslav 114 Alargić, Judita 142,146 Albistir, Maite (Albistur, M a itć ) 8 ,9 ,1 0 ,1 1 , 267 Alimpić, Mileva 88, 267 Alimpić, Ranko 88, 267 Alkaky, Olga 117 Anđelković, Sreta 62 Anastasijević, Sofija 27 Andrejević, Mileva 61, 63 Angelina 201 Armogat, Danijel (Armogathe, Daniel) 8, 267 Arsič, Jevstahija, ot 5, 25, 48, 256, 267 Aspazija 23 Ašković, Milorad 267 Atanacković, Milena 109 Atanasijević, Ksenija 109, 200, 201 B Babef, F. (Babeuf, F) 62 Babić, dr Draginja 89 Babović, Spasenija Cana 1 4 6 ,1 4 8 ,1 5 0 ,1 5 2 , 211 Bakić, dr Vojislav 87 Ban, Matija 28 ,8 5 , 86 Banković-Moletić, dr Dorinka 89 Bar dina, Sofija 63 Baruh-Siinić, Rašela 134 Bebel, August (Bebel, August) 8 ,9 ,1 0 ,1 5 ,6 3 ,2 6 7 Bečanović, Obrenija 205 Belić, Grozdana-Zina 142, 209 Belović-Bernadžikovska, Jelica 88, 267 Bembasa, Jelisaveta-Beška 117 Berić, Mladen 111 Berus, Anka 146, 160 Bilandžić, Dušan 223 Binički, Vukosava 48 Bisić, Rasima 107 Blagojević, Marina 267 Blagojević, Persa 205 Blagojević, Vera 204 Bložević, Dunja 220 Boosel, Fransoa (Boissel, Francois) 7, 8 Bogdanović, Katarina 2 6 ,1 0 8 ,1 0 9 ,1 4 8 , 268 Bogišić, Valtazar 94 Bojović, Jovan 94, 268 Đokl 48 Bokun-Đinić, Šonja 6 0,64, 81, 267 Borković, dr Milan 268 Bosiljčić, Slobodan 268 Bošković, Hristina 148 Bošković, Jovan 32, 56, 58 Bošković, Leposava 56, 58,199 Bošković, Stojan 34, 55, 56 Bovoar, Simon de (Beauvoir, Simon de) 8, 9, 268 Božić, dr Ana 148, 268 Božić, Marija-Maca 38 Božinović, Neda 5 9 ,1 1 5 ,1 3 9 ,1 4 2 , 201, 226, 268 Broz, Josip Tito 137, 142, 143, 150, 154, 164, 1 6 8 ,1 9 3 ,1 9 4 ,1 9 5 ,2 1 0 , 268 Bulja-Kosić, Darinka 88 Bunuševac, Anđa 115 Burić-Ćuković, Olivera 268 C Cenić, Dimitrije-Mita 63 Cetkin, Klara (Zetkin Clara) 1 4 ,1 5 ,1 6 , 92 Cetušić, Mileva 146 Cukić, Košta 54 Cvetić, Bosa 117, 148, 164, 167, 168, 169, 171, 1 7 5 ,2 1 7 ,2 6 8 Cvetković, Danica 134 Cvetković, Desanka 64 Cvetković, Dragiša 1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 6 ,1 2 9 Cvetković, Kosara 73, 88 Č Čalovska, Ljiljana 146 Čehov, Anton 87 Černiševski, N. G. 15, 38, 44, 49, 257 Čolak-Antić, Jelena 197 Čubrilović-Koprivica, Vida 148 Čukić, Milorad 132, 268 Ć Ćirić-Bogetić, Ljubinka 126,129, 268 Ćunković, Srećko 52, 86 D Danyanovic, Božidarka-Kika 146 Danilović-Bogićević, Katica 28 Danilović, Jelena 94 Darvin, Čorls 40 Davidović, Dimitrije 22, 26, 51 , 256 Dedijer, Milica 148 Dejanović, Draga 34, 36, 37, 257, 268 Delić, Ana 96 Deroan, Žon (Deroin, Jeanne) 12 �272 Despot, Blaženka 220, 268 Dević-Ubavić, Stanka 82, 268 ni mir, Mila 139, 201, 202 Dimitrijević, Jelena 88 Dimitrijević-Stošić, D. Poleksija 28, 64, 268 Dimitrov, Georgi 82 Dinulović, Micika 197 Divac, Nedeljko 114 Dobnikar, Mojca 162 Dragneva Jovanović, Stojanka-Čanka 82 Dragojlović-Bogićević, Jana 138 Dragojlović, Kruna 58 Dučić, Nićifor 47 Durjanov, Zora 134 Đ Đaja, Jovan 54 Đilas, Milovan 167,168, 268 Đorđević, Andra 56, 57, 59, 68 Đorđević, Bosa 148 Đorđević, dr Jovan 18, 268 Đorđević, Jovan 56 Đorđević, Krista 148 Đorđević, Milan 32 Đorđević, Slobodanka-Boba 11 7 ,1 3 4 Đorđević, R. Tiliomir 21, 27, 268 Đorđević, Vladan 31 Đuranović-Janda, dr Saša 9, 92, 94, 268 Đurđević, Slavka 118 Đurić-Topalović, Milica 104, 1 1 9 ,1 2 4 ,1 4 7 , 201 E Egić, Obrad 132, 268 Elsberg, dr Selma (Eliasberg, dr Selma) 90 Engels, Fridrih (Engels, Friedrich) 1 1 ,1 4 ,1 5 , 38 F Fedjuliin, dr 198 Fejić, Ibrahim 155 Filipović-Tasić, Frida 148 First, dr Klara 201 Flerovski, N. 62 Furije, Šari (Fourier, Charles) 7, 1 0 ,1 4 G Gajić, dr M^ja 148 Garašanin, Milutin 65 Gavrilović, S. Vera 65, 81, 90, 136, 268 Ged, Žil (Guesde, Jules) 15 Geršić, Giga 36 Gledović, Bogdan 268 Glišić, Stanka 54, 267 Glišić, dr Venceslav 268 Golubović, Zvonko 268 Golemović, Marija 88 Grčić, Jovan-Milenko 44 Gregoran, Marijana 134 Grgurova, Milka 65, 87, 88, 267 Grim, Jakov 31 Grujić, Jelena 197 Gržetić, Maca 146, 206 Gucunja-Vrebalov, Vera 134 Guž, Olemp de (Gouges, Olyinpe de) 7 ,8 H Hadri, Ali 268 Hadžić, Antonije 34, 35 Hadžić, Nata 134 Hadžiomerović, Hasan 219, 268 Herbez, Jelenka 28 Herbez, dr Teodor 28 Hipel, Teodor (Hippel, Theodor) 7, 8 Hlapec-Đorđević, dr JuUja 37, 268 Hodžes, Džordž (Hodges, George) 27 Hohnjec, dr 114 Hristić, Ana 75 Hristić, Danica 107 Hristić, Jelena 90 Humo, Olga 160 I Igo, Viktor (Hugo, Victor) 62 Ilić, Dragoslav 64, 82, 83, 267 Ilić, Mihailo 83 Ihć, Radosava 104 Ilić, St. S. 87 Ilić-Obradović, dr Zora 205 Inglis, dr Elzi (Inglis, Elsie) 90 Irbi, Adelina-Paulina (Irby, AdeUne-Pauhne) 47, 9 1 ,9 2 Ivančić, Marija 146 Ivanić, Delfa 74, 8 8 ,109 Ivanović, Katarina 31,199 Ivanović Bočkarov, Ivan 31 Iveković, Rada 220 Ivošević-Dimitrova, Ljubica 82 J Janković, Mihca 88, 205 Janković, Zorka 8 8 ,1 0 7 ,1 4 8 ,2 6 8 Jauković, Vidosava 139, 201 Javorina, Saša 208 Jeftić, Jelisaveta 197 Jeliševa, Regina 66 Jeremić, Vojo 65 Jocić-Jeremić, Nata 148 Jojić, Olga 117 Jokanović, Katarina 207 Jordan, Marija 146 Josimović, Emilijan 54 Jovanović, Aleksandar 76 Jovanović, dr Dragoljub 114 Jovanović, dr Jovan 70 Jovanović, Jovan-Zmaj 47 Jovanović, Kjya 197 Jovanović, Katarina 27 Jovanović, Košta 82 Jovanović, Kristina 197 Jovanović, Milan-Batut 76 Jovanović, Mihca 133, Jovanović, dr Milka 22 Jovanović, Milovan 54 Jovanović, Nasta 207 Jovanović, Radovan 94, 268 Jovanović, Slobodan 29, 268 Jovanović, Sofija 197 Jovanović, Vladimir 33, 34 Jugović, Miodrag 55, 56, 60, 268 �273 K Kaderović, Triša 84 Karađorđe 20 Karađorđević, Aleksandar 28, 85,116 Karađorđević, Jelena 69 Karađorđević, Olga 201 Karađorđević, Persida 28 Karamarković, Kaja 28 Karamarković, Petar 28 Karamarković, Sara 7 0,197 Karapandžić, Dobrila 117 Karavelov, Ljuben 35 Kardelj, Edvard 137,165 Kardelj, Pepca 179 Kasnar-Karadžić, Zorka 109 Kastratović, Mileva 139, 201 Katarina Velika 16 Katarkarević-Katarka 201 Kecman, Jovanka 92, 93, 97, 99, 104, 106, 107, 115 ,1 1 6 ,1 1 9 ,1 2 0 , 125, 268 Klaić-Simić, Ikonija 267 Knežević, Vasa 111 Kneginja Jolanda 94 Knićanin, Lenka 64, 65 Kočonda, Mira 106 Kolaković, Vasilija 80 KolontaJ, Aleksandra 162 Kondorse, A. N. (Condorcet, A. N) 7 Kont, Ogist (Conte, Auguste) 39 Kontin, Ema 45 Kopčanski, Irina 139, 201 Korićanac, Tatjana 268 Kosanović-Cetković, dr Desanka 268 Kostić, Laza 31, 35, 36, 44 Kostić, Vasilija 139, 201 Koš, Maiija 171 Kovaćević, Dušan ka 268 Kovačević, Đurđa 220 Kovaćević, Kristina 204 Kovačević, Ljubomir 57 Kovačević-Lopušić, Zlata 106 Kovačević, Srbislava-Marija 145 Kovačić, Olga 143 KozaraCj Đura 56 Krekić, Stefica 104 Krstić, Jovan 31 Kujundžićj Milan-Aberdar 33 Kustudić-Zivanović, Anđa 134 Kuzmanović, Slavka 87 Kveder-Demetrović, Zofka 97,107 L Lafarg, Pol (Lafargue, Paul) 15 Lagator, Špiro 132, 268 Lakić, Zoran 94, 268 Lapčević, Dragiša 79, 82, 83, 268 Lasal, Ferdinand (Lassalle, Ferdinand) 15, 39 Lazarević, Laza 44,68 Lazarević, Jelena 66, 70, 73, 88, 90, 108, 267 Lazarević, Persa 207 Lazović, Mileva 70,148 Lazović, Vera 134 Lebedeva, Marija 35 Lebl-Albala, Paulina 59, 71, 8 0 ,1 0 9 ,1 1 6 , 269 Leo, Andre 46 Levi, Sofija 104 Libkneht, Karl (Liebknecht, Karl) 98 Lozanić, Sima 68 Lozanić, Jelena 75 Luković, Ljubica 90 Luksemburg, Roza (Luxemburg, Rosa) 71, 72, 98 LJ Ljočić, Draga 58, 60, 61, 63, 65, 68, 70, 76, 80 199,267 Ljotić, Dimitrije 147 Ljotić, Ljubica 64, 267 Ljubičić, Ljubica 104 M Maček, Vlatko 1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 6 ,1 2 9 Majstorović, Olga 201 Maltus (Malthus, T. R) 42 Manojlović, Radmila 146 Marić, dr Julija 134 Marjanović, dr Jovan 269 Marković, Danica 88 Marković, dr Laza 114, 122 Marković, Ilija 63 Marković, Jelena-lika 64, 65, 69, 267 Marković, Jelisaveta 61, 63 Marković, Jevrem 64, 65 Marković, Ljubica 66, 269 Marković, Svetozar 15,16, 21, 30, 33, 34, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 55, 56, 60, 61, 62, 65, 2 5 7 ,2 6 8 ,2 6 9 Marks, Karl (Marx Karl) 9 ,1 1 ,1 4 ,1 5 , 38 Marodić, Darinka 148 Marović, Neda 209 Mašin, Draga 68 Matić, Jelena 134 Matić, dr B. Milan 147 Mekenzi, Mjuir (Mackenzie, Muir) 47, 91 Mešterović, dr Julka 148, 205 Mihailović, Draža 138 Mihailović, Leposava 139, 201 Mihajlica, Milica 134 Mih^jlović, Stojanka 134 Mijatović, Čeda 86 MU, Dž. S. (Mill, John Stuart) 12,13, 38, 39, 45, 46, 257 MUčinović, Adela 107 MHekić, Božana 21 MUer 45 MUetić, Kasija 90 MUetić, Svetozar 47 MUetić, Živka 201 Milić, dr Anđelka 269 Milićević, MUan 85, 86 MUićević, Bosa 129, 202 MUojević, MUeva 109 MUosavljević, Radnula 201 MUosavJjević, Ljubinka 146,148, 204 MUosavljević, Svetomir 56 MUošević, Cvijeta 134 �274 Milosevic, dr Olga 160 Milošević, Raša 65, 267 Milovanović, Ljubica 204 Milovanović, Milka 197 Milovuk-Đorđević, Katarina 54, 66, 69, 71, 74, 75, 87, 197, 257, 258, 267 Milutinović, Marija-Punktatorka 28, 52 Milutinović, Košta 64 Milutinović, Olga 205 Milutinović, Sima-Sar^jUja 28 Miljković, Mara 148 Minić, Jelena 148 Minić, Milka 148, 152, 212 Mišel, Andre (Michel, Andree) 7 ,8 ,9 ,1 2 ,1 5 ,7 2 ,2 6 9 Mišel, Lujza (Michel, Luise) 49 Mitnička, dr Eva 90 Mitrović, Mitra 1 1 7 ,1 1 9 ,1 3 4 ,1 4 3 ,1 4 4 ,1 4 6 ,1 4 8 , 149, 1 5 0 ,1 5 2 ,1 5 5 , 160, 202, 206 Modić, Karla 113 Mohačanin 64 Mopasan, Gi de (Maupassant, Guy de) 87 Morić Petrović, dr Slavka 115, 148, 268 Mujezinović, Ismet 206 Munk, Natalija 90 N Naceva, Mara 146 ,1 5 2 , 171 Načić, Jelisaveta 81, 199 Nakić, Olga 139, 201 Nećajev, S. G. 15, 39, 269 Nedić, Anka 197 Nedić, Milan 130,141 Nedić, Ivanka 134 Nenadović, Ljubomir 54 Nestorović, Bogdan 81 Niboaje, Eženi (Niboyet, Eugenie) 12 NikoUć, Andra 57 Nikolić, Darinka 70, 90, 267 Nikolić, Đorđe 76 Ninković, Anka 61, 62, 63, 6 5 ,1 9 8 Ninković, Milica 61, 62, 64, 65, 8 8 ,1 9 8 , 267 Nobel, Alfred 71 Novaković, Stojan 53, 54, 62 Novosel, Vanda 150, 152 O Obradović, Dositej 5, 23, 24, 25, 26, 256, 269 Obrenović, Ljubica 21 Obrenović, Aleksandar 61, 68, 73 Obrenović, Anka 27 Obrenović, Jevrern 26, 28 Obrenović, Milan 61, 64, 68, 69, 73 Obrenović, Miloš 20, 21, 22, 26, 28,29, 30, 5 1 ,8 8 Obrenović, Mihailo 30, 53 Obrenović, Natalija 68, 69, 81 Orfelin, Zaharije 5, 23, 256 Ostrovski, A. S. 63 Oto, Lujza (Otto, Luise) 14 Oven, Robert (Owen, Robert) 11, 14 P Paču, Laza 65 P^jić, Marija 134 P^jović, Radoje 94, 268 Pankherst, Emelin (Pankhurst, Emmeline) 72 Papenhqm , Berta 76 Papić, Žarana 220, 221 Papo, dr Roza 136 Pasković, Sofija 33 Paunović, Davorijanka 142 Pavelić, Ante 130 Pavlović, Milica 207 Pecić, Josif 52, 56, 266 Pehani, Milena 113 Pejnović, Kata 146,160, 206 Pejović, Fatima 134 Perović, Brana 209 Perović, Latinka 16, 6 4 ,1 8 6 ,1 8 9 ,2 1 7 ,2 6 9 Perović, Novica 267 Perovska, Sofija 63 Pešić, Milan 63 Petaković, Stevan 44 Petković, Leposava 106 Petrov, Dragica 138, 201 Petrović, Leposava 104 Petrović, Neškova Marta 23 Petrović, S. Mihailo 22 Petrović, Mileva 109 Petrović, Nadežda 69, 90,199 Petrović, Neško 23 Petrović, Novak 268 Petrović, Persa 206 Petrović, Ranko 87 Petrović, Razumenka 148 Petrović, Vukašin 76, 269 Petruševa, Olga 146 Pinterović, Persida 69 Pinto, R. Ester 66 Planojević, Mileva 142 Plejel, Dragutin 54 Pleško-Štebi, Cirila 106,113 Pleveva, Rosa 98 Poklepović, Vojka 201 Popadić, dr Jelena 89 Popović, D. 107 Popović, Jelena 148 Popović, Jovanka 133 Popović, Jovan-Sterija 26, 51, 256 Popović, R. Zar. 57 Popović, Stevan 46, 60 Popović-Brkić, dr Zorka 89 Pribićević, Ruža 148 Pribićević, Svetozar 114 Prodanović, Jaša65, 110, 114 Prodanović, Persa 148 Prodanović, Mica 148 Protić, Milica 197 Protić-Hlušička, Desanka 129, 268 Prudon, P J. (Proudhon, P J) 15, 39 R Radaković, Jovanka 134 Radišić, Stana 134 Radić, Stjepan 114 Radić, Mara 154 Radičević, Branko 131 �275 Radmilović, dr Jerko 267 Radosavljević, Dobrivoje 177 Radović, Aksentije 32 Radulović, Zorka 205 R^jić, Jovan 25 Ranković, Aleksandar 164, 165 Ratković, Lujza 197 Rebac, Hasan 107 Ribar, Ivo-Lola 137 Ristić, Sofija 207 Rodić, Mileva 160 Ros, dr Elizabet (Ross, Elisabeth) 90 Rose, dr 45 Roš, Lena 197 Rovbotam, Šejla (Rowbotham, Sheila) 7, 10 Rupena-Osolnik, Mara 146 Ruvarac, Ilarion 44 S Sahy, Juliška 134 Sand, Žorž (Sand, George) 87 Sandić, Aleksandar 32 Savić, Branka 148 Savić, Mileva-Olga 145 Savić, Milunka 90 Savić-Rebac, dr Anica 148 Sekulić, Isidora 87, 88, 1 0 6 ,1 0 7 ,1 0 9 ,1 4 8 Sen-Kroa, Avril de (Saint-Croix, Avril de) 72 Sen-Simon, C. H. (Saint. Simon, C. H) 1 0,14 Sende-Popović, Neli 134 Sestre Subotin 63 Sibold, Marija 63, 65,198 Simić-Hultkvist, Draga 75 Sinjkovska, Lerisa 201 Skenderova, Štaka 91 Skerlić, Jovan 21, 39, 65, 269 Sklevicky, Lydia 220, 269 Smiljanić, Leposava 134 Snećevina, Božana 198 Sofronić-Ler, Nada 220 Sokrat 23 Spasić, Jelena 76, 87 Spasić, Naka 148 Srećković, Anka 197 Sremec, Nada 146 Srnić, Jela 148 Srzentić, Ljubica 134 Stajić, dr Uroš 114 Stamenković, VasiUja Cica 134 Stanisavljević, Dragica 201 Stanišić, Slavko 94, 268 Stefanović, Draga 101, 148 Stefanović-Karadžić, Vuk 20, 22, 26, 28, 31, 51 Stojadinović, Milica-Srbkinja 31,197 Stojanović, Ljubinka 207 Stojanović, Nada 204 Stojanović, Ružica 109,111 Stojiljković, Dragoljub 63 Stojković, Atanasije 25 Stojković, S. Borivoje 27, 37 Stokić, Zorka 134 Subotić, Jovan 46 Subotić, Savka 70, 74, 88,199 Subotin, Mira 201 Subotin, sestre 63 Suslova, Nadežda 45, 62 Sutner, Berta fon (Suttner, Bertha von) 71 Svjatlovska, dr 198 Š Šafarikova, J. Š. 87 Šapčanin, Milorad 85, 86 Šegvić, Zdenka 139, 201 Šiljak, Jovanka 107 Šinko, Ervin 72 Širmaher, Keti (Schirmacher, Katy) 73, 74 Šlander-Marinko, Mica 146 Špaček, Klara 52 Špaček, Leopold 52 Štebi, Alojzija 99, 107, 113, 269 Štok, Mira 201 Šubakić, Radmila 139, 201 Šuvaković, Milica 117,119 T Tadić, Ruža 171 Tamel, Anka 104 Taneska, Ljiljana 268 Taušanović-Đorđević, Sofija 55 Tavčerjeva, Franja 109 Terzi-Bašić, Ljubica 197 Tešić, Vladeta 52 Tejlor, Herijet (Taylor, Hariet) 12,13 Tirol, Kristina 27, 28 Tirol, Dimitrije 27, 28 Tkačev, P N. 48 Todorović, Caca 201 Todorović, Pera 62, 64, 267 Todorović, Poleksija 86 Tomić, Jaša 269 Tomić, Milica 88 Tomić, Velika 148 Tompson, Vilijam (Thompson, William) 10,12 Tomšič, Vida 128, 150, 152, 154, 160, 163, 166, 167,193, 1 9 6 ,2 16,269 Topalović, Živko 147 Toroman, Jovan 36 Tristan, Flora 11,12, 13, 14, 72 Trubar, Primož 98 Tucović, Dimitrije 83 Turgenjev, I. S. 63 V Varađanin, Arkadije 73, 88 Vasiljević, Alimpije32, 56, 58 Veg, Sandor 268 Velebit, Ljubica 134 Veljković, Nadežda 82, 88 Vicković, Jelena 94 Vidakova, Mila 32 Viler, Eni (Wheeler Anne) 10,11 Vinterštjyn-Jovanović, Ruža 109 Višnjevac, Smilja 134 Višnjić, Petar 268 Vitković, Gavra 63, 64 Vitković, Lujza 63, 64 �276 Vlahović, VeJjko 186 Volter (Voltaire) 16 Vozarević, Grigorije 27 Vozarević, Sara 27 Vučetić, Ilija 31, 32, 34, 47 Vučković, Zdravica 134 Vujić, Darinka 198 Vujić, Sofija-Klara 47 Vujošević, Ubavka 82, 83 Vujović, Milica 197 Vukomanović-Karadžić, Mina 31 Vuletić, Vitomir 16 Vulović, Milka 6 9 ,1 9 8 Vulstonkraft, Meri (Wolstonekraft, Mary) 7 ,1 2 Z Zečević, Danica 120, 201 Zečević, Miljan 268 Zeko vic, Nevenka 134 Zuban, Laza 28 Ž Žiropadija, Živka 205 Živanović, J. 35 Žižmund, Marija 104 Žižović, Milica 205 Žujović, Jovan 60, 267 A �Izdavači: "DEVEDESETČETVRTA", Svetozara Markovića 50/11 & "ŽENE U CRNOM” Za izdavače: Gordana Davidović-Kecman, Slavica Stojanović Jasmina Tešanović, Stasa Zajović Urednica: Slavica Stojanović Redakcija teksta: Dejan Nebrigić Prevodite Ijke: Vanda Perović, Stanislava Lazarević-Resanović Računarska obrada teksta: Nina Popov Obrada fotografija: Papirint Štamparija pinKpress, Beograd 1996. Tiraž 500 Knjiga je realizovana uz pomoć i podršku ”TOWAE STIFTUNG”, Heidelberg Naslovna strana: Leposava Mihailović �CIP - KaTanonraaunja y ny5jiHKamijn HaponHaSHČJiHOTeKa Cpfinje, Eeorpan 316.622-055.2(497.1) EOXCHHOBPTh, He/ta Žensko pitanje u Srbiji: u XIX i XX vekii / Neda Božinović. - [Beograd]: "Devedesetčetvrta" : "Žene u crnom", 1996 (Beograd : Pinkpress). - 276 str.: ilustr.; 30 cm Bibliografija: str. 266-270. - Registar. ISBN 86-82449-09-9 342.72/. 73-055.2(497.1) 396(497.1) a) XCeHe - XIpyiuTBeHH nonowaj - Cpfiuja 19-20b b) XCeH H noKpeT - Jyroc/iaBnja c) CK XCencKa apyiiiTBa - JyrocnaBnja ID=45495820 ��TSLrn � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku Creator An entity primarily responsible for making the resource Neda Božinović Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Devedesetčetvrta Žene u crnom Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1996. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 56-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 286 str. AFŽ Neda Božinović NOB Srbija žene u NOB-u ženska štampa ženski pokreti žensko pitanje http://www.afzarhiv.org/files/original/f77b7b6acac104c87e5a7e7ce05bf790.jpg 86545020852de1ad7076dd52aeb21b1e Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Spasenija Cana Babović, zastupnica u Narodnoj skupštini, ministrica rada Narodne Republike Srbije Subject The topic of the resource Spasenija Cana Babović Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma Publisher An entity responsible for making the resource available Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Relation A related resource 14-M Language A language of the resource FRA/SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 154-F AFŽ ministrice Narodna skupština Spasenija Cana Babović Srbija http://www.afzarhiv.org/files/original/714cea776e95a78ea0b575ce629990bd.jpg 473c0fbb3576823bee7065c7bddbd562 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sjednica suda u regiji Srem Subject The topic of the resource Sjednica suda Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma Publisher An entity responsible for making the resource available Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Relation A related resource 14-M Language A language of the resource FRA/SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 91-F sjednica suda Srbija Srem http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf ffff6919a89c1b311eddd2503ef665ce PDF Text Text �Детаљ са споменика палим борцима на Иришком венцу у Фрушкој гори Рад ваЈара Сретена СтоЈановића �Ж Е Н Е С Р Б И Ј Е У Н О Б Ову књигу заједнички издају Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије и Издавачко предузеће „Нолит” на иницијативу Конференције за друштвени положај и активност жена Републичке конференције ССРНС поводом 30-годишњице победе над фагиизмом, 30-годишњице одржавања Прве конференције Антифашистичког фронта жена Србије и Првог конгреса Комунистичке партије Србије, као и Међународне године жена. Издање су подржали и финансијски помогли: Централни комитет Савеза комуниста Србије, Републички одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Републичко веће Савеза синдиката Србије, Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије и Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије. �БОСА ЦВЕТИЋ, главни и одговорни уредник Редакција РАДА ВУЈАЧИЋ САВКА ЂАКОВИЋ. ВИКТОРИЈА ЈАНКОВИЋ-РАДОВИЋ СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛКА ПЕРИШИЋ ОЛГА ТИМОТИЈЕВИЋ БОСА ЦВЕТИЋ АУТОРИ РАДА ВУЈАЧИЋ групе), САВКА синдикатима и (Аранђеловац, ЂАКОВИЋ учешће у Крагујевац, (Санџак, Учитељице Топлица, штрајковима и Ниш, припаднице Лесковац, Косово, III учитељске Рад жена у демонстрацијама), ВИКТОРИЈА ЈАНКОВИЋ- -РАДОВИЋ (27. март и 6. април 1941, Припреме и позив на устанак, Београд, Београдски округ, Ваљево, Краљево), СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ (Војводина, Женски покрет у унутрашњости, Омладинска секција Женског покрета у Београду, Набав- љачка задруга младих девојака, Жене у затворима предратне Југославије), ЗАГОРКА ЛИЛИЋ-МИХАИЛОВИЋ (Поморавље, Пожаревац), МИЛКА ПЕРИШИЋ (Чачак, Ужи- це, Крушевац, Зајечар, Рад жена у синдикатима и учешће у штрајковима и демонстрацијама, Акциони киња), ника Савез банкарских, одбор ОЛГА државних осигуравајућих, и самоуправних ТИМОТИЈЕВИЋ Југославије, Удружење (Шабац, ПТТ трговачких и службеника, Пожаревац службеника, 1941, Акција за у акцији за помоћ Шпанији и жене шпански борци, „Жена данас”). Главни уредник ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ Одговорни уредник и секретар редакције ВИКТОРИЈА ЈАНКОВИЋ-РАДОВИЋ Ликовна опрема МИЛЕНА БАЛАБАНИЋ, академски сликар Рецензент Др ДУШАН ЖИВКОВИЋ, научни саветник Института за савремену историју у Београду индустријских Удружење и чиновника, Дом Савез приватних право гласа, студентнамеште- Жене Србије �Цртеж Ђорђа Андрејевића-Куна нолит БЕОГРАД 1975 �(ЈЛиш& & жекалга . . . Жене Југославије показале су свој хероизам још у оно вријеме кад се тек зачињао антифашистички покрет жена, 1936. године, тежећи да буду у првим редовима борбе за угњетене и израбљиване народе Југославије. . . . Кћери наших народа стале су у прве редове Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Наша позадина је, више него ишта друго, доказ колико су оне свијесне овог хисторијског момента, кад се одлучује судбина читавог човјечанства, кад се одлучује судбина жена. . . . Ја се поносим што стојим на челу армије у којој има огроман број жена. Ја могу казати да су жене у овој борби по свом хероизму, по својој издржљивости биле и јесу на првом мјесту и у првим редовима, и нашим народима Југославије чини част што имају такве кћери. . . . Наше жене нису ушлг у ову борбу случајно, несвијесно, спонтано, већ свијесно, свијесне хисторијског збивања, свијесне да борба која се води за ослобођење нашег народа, јесте борба за срећнију будућност наших народа и срећнију будућност самих жена. . . . Можда неко на страни сања да ће у Југославији послије рата почети опет по оном старом, па ће жене пријећи у кухињу и неће одлучивати ни о чему. Али, жене су, другови и другарице, положиле испит зрелости; оне су показале да су способне не само да раде код кућанства, него и да се боре с пушком у руци, да могу и да владају и да држе власт у рукама. . . . Жене Југославије, које су у овој борби, са таквим самопријегором, дале такве жртве, оне што тако упорно стоје у првим редовима народноослободилачке борбе, имају право да овдје, данас, једанпут заувијек, утврде једну чињеницу: да ова борба мора донијети плода и за жене народа Југославије, да никада више нико неће моћи истргнути те скупо плаћене плодове из њихових руку! За ову ствар наших жена стајаће наша Народноослободилачка војска и све жене које се налазе у првим редовима велике борбе.1) . . . Српске мајке и сестре, које сте овој тешкој и крвавој борби дале најбоље своје синове, захваљујем вам на ономе што сте до данас допринијеле натчовјечанској које сте борби поднијеле за наших спас народа. своје Захваљујем отаџбине, за вам спас на огромним наших слободе и независности.2) Ј) — Говори и чланци, Загреб 1959, књ. I, стр. 112—114. Из говора друга Тита на Нрвој земаљској конференцији Антифашистичког фронта жена у Босанском Петровцу, 6. XII 1942. 2) — Говори и чланци, Загреб 1959, књ. I, стр. 259. Из говора Друга Тита на митингу жена Србије у Београду, 28. I, 1945. жртвама народа, наше ��фег; редсисци&е Иницијатива да се сачува од заборова и прикаже значај и обим учешћа жена Србије је у револуционарном 1956. године од радничком групе покрету и другарица-учесника народноослободилачкој предратног борби револуционарног потекла радничког покрета и НОБ. Ову иницијативу прихватио је Савез женских друштава СР Србије и, по одлуци Централног комитета Комунистичке партије Србије, половином исте године формирао редакцију за издавање публикације „Жене Србије у НОБ”. Зада- так редакције био је да прикупља документа и грађу и да кроз њихову обраду прикаже значај учешћа жена и њихову масовност у револуционарном радничком покрету пре рата и за време народноослободилачке борбе, као и велики утицај КПЈ на опредељење жена за револуционарни раднички покрет. У реализовању овог пионирског рада било је много тешкоћа које су произилазиле из веома сложеног и својеврсног посла, а и због тога што је редакција тек 1961. године кадровски комплетирана. С обзиром на то да материјал није нигде постојао систематизован и сређен, него растурен по архивима, институтима и музејима у Београду и другим местима Србије, то је требало из обиља докумената и разне архивске и мемоарске грађе тражити оскудна документа о борби жена или из општих докумената вадити податке који се односе на учешће жена у предратном радничком покрету и народној револуцији. Упоредо су прикупљана и сећања за допуне и објашњења по- јединих докумената. За поједине крајеве нису сачувана никаква документа, па и тамо где је учешће жена у народноослободилачкој борби било велико. У таквим случајевима редакција је прикупљала сећања преживелих учесника, а затим радом у групама и упоређивањем података, проверавала њихову тачност. У прибављању материјала са терена, редакцији су помагали срески комитети КПС, срески одбори Савеза женских друштава и Савеза бораца, као и појединци који су добровољно и савесно прикупљали грађу и обрађивали поједина места и догађаје. На тај начин прикупљен је изванредан материјал и из најзабаченијих крајева, који је допуњаван подацима из хроника, хронологија догађаја и места и друге литературе. Подаци о раду и држању жена прикупљани су не само из партијских него и из непријатељских докумената — разних саслушања, извештаја Управе града, затим Специјалне полиције и Гестапоа. У току прикупљања грађе редакција је наишла и на обимну документацију која се односи на рад жена социјалдемократског периода. Тако је редакција комплетирала документацију о учешћу жена Србије у револуционарном радничком покрету од 1903. до 1945. године. �Период револуционарне борбе жена од 1903. до 1914. и од 1919. до 1941. издала је Конференција за друштвену активност жена РК ССРН Србије као кратак приказ поводом 50-годишњице оснивања КПЈ (Београд, 1969.), под називом „Жена у борби”, а поглавље о учешћу жена Србије у НОБ у едицији „Борбени пут жена Југославије” (Београд, 1972.). Опширно обрађени материјал за књигу „Жене Србије у НОБ”, у којој се помиње преко 10.000 имена жена, припремила је за штампу редакција поводом њице победе над фашизмом, 30-годишњице одржавања Прве конференције 30-годишАнтифа- шистичког фронта жена Србије и Првог конгреса Комунистичке партије Србије, као и Међународне године жена на позив Конференције за друштвени положај и активност жена РК ССРН Србије. Задатак књиге „Жене Србије у НОБ” је да прикаже масовно учешће жена Србије у народноослободилачком рату и народној револуцији, као и учешће жена Србије у напредном радничком покрету и у свим револуционарним акцијама и манифестацијама којима је руководила Комунистичка партија Југославије на челу с другом Титом, у годинама пред II светски рат, нарочито у периоду стварања Народног фронта. У уводу књиге дати су ставови КПЈ из резолуција и других партијских докумената из којих се види колики је значај придаван раду међу женама и њиховом укључивању у револуционарни раднички покрет и народноослободилачку борбу. Предратни период је тематски подељен на активности и акције којима је руководила КПЈ, претежно у оквиру легалних или полулегалних радничких и друштве- них организација, установа или предузећа: рад жена у УРСС-овим синдикатима, учешће у штрајковима; у струковним организацијама; у студентском покрету; у акцији за право гласа; у прикупљању Црвене помоћиидр. У ратном периоду, због специфичности развоја и облика рада жена у народноослободилачком рату у разним крајевима Србије, материјал је обрађен по бившним ратним окрузима, а унутар те основне поделе, делимично је извршена хронолошка и тематска подела: жене у КПЈ и СКОЈ-у; активи и одбори Антифашистичког фронта жена; жене у илегалним и легалним народноослободилачким одборилш; у техници; курири; жене у одредима, бригадама и санитету; рад жена у позадини; жене у чијим су кућама биле базе, склоништа, скривнице, бункери; терор, логори итд. Књига садржи бројна документа цитирана у тексту или дата као факсимили, која сведоче о организованом раду КПЈ и масовном учешћу жена у НОБ, затим фотографије и биографије жена учесника НОП. Обим материјала и бројност фотографија и биографија нису омогућавали да текст паралелно прате фотографије и биогра- фије. Дате су не само фотографије и биографије жена организатора устанка и народних хероја, већ и погинулих жена бораца и припадника НОП, носилаца Спо- менице 1941, појединих жена које су обављале важније задатке на терену, углавном оних чије је податке и фотографије редакција поседовала у документацији или их у самој припреми књиге накнадно добавила. Поједине биографије нису употпуњене, што је зависило од података којима је редакција располагала. У књизи се помињу имена оних жена које су се у току НОБ бориле на територији Србије или су са територије Србије отишле у штима широм Југославије. друге партизанске јединице и бориле се на боји- Из презентираних докумената и материјала читалац може сам закључити колико је КПЈ придавала важности учешћу жена у свим активностима и акцијама које је водила кроз све периоде револуционарне борбе радничке класе а нарочито у току НОБ. Документа и наведени подаци о појединцима говоре о високом моралу и јасном идејно-политичком опредељењу жена за револуцију и о њиховој спремности и способности да се прихвате врло значајних задатака, жртвујући се несебично и стојички, свесне да је и начин на који се живи и умире убојито оружје против класног и народног непријатеља. Догађаји које књига бележи говоре и о великом уг- �леду који је КПЈ имала у народу и врло смишљеним активностима и акцијама које је она водила против ненародних режима пре рата и против фашистичких окупатора и њихових слугу за време НОБ. У књизи је посебно приказан страховити терор окупаторских власти и домаћих издајника, чији се бес сручио на сламање не само традиционалног слободарског духа и одлучне опредељености народа да се бори и жртвује за слободу, већ и на тотално уништавање револуционарног радничког покрета на челу са КПЈ и свих оних који су следили њене прогресивне идеје. Најбројнија су управо она документа која говоре о стојичком и херојском држању жена пред народним и класним непријатељем. Намера редакције била је да се у књизи помене што више жена учесника НОП, нарочито жена чланова КПЈ, СКОЈ, жена бораца с пушком у руци и истакнутих активиста на терену, као и жена које су због своје активности или припадништва НОП убијене или прогањане. И поред труда који је у то уложен, многа имена и догађаји остали су непознати због тешких услова илегалног рада и непостојања података или због неравномерног прилива грађе с терена. Намена књиге је да упозна ширу јавност о масовном учешћу и великом доприносу жена у НОБ, о чему до сада није целовитије писано. Она може да на херојским примерима борбе жена поучи, нарочито младе генерације, како треба чувати тековине$,револуције и како се треба борити за даље остваривање циљева радничке класе и самоуправне социјалистичке Југославије. Она је својеврсно сведочанство о учешћу жена Србије у НОБ и документована историјска грађа за овај тешки али и херојски период историје народа Југославије. Њена намена је и да подстакне научну обраду сложене проблематике учешћа жена у НОБ. Књига ,,Жене Србије у НОБ” је признање свима женама, знаним и незнаним, поменутим и непоменутим, радницама и сељанкама, интелектуалкама и домаћицама, онима које су обављале и најодговорније партијске дужности илегалног рада у окупираним местима, девојкама-диверзантима и куририма, деци-борцима, женама које су остајале да на кућном прагу дочекују непријатеља док су у склоништима криле организаторе борбе, партијске раднике, партизане и рањенике и које су херојски гинуле, свесне да својим радом и борбом доприносе циљевима НОБ — свим женама које су својим учешћем допринеле да наша земља крене новим путем у социјалистичку епоху. * * * У току рада редакција је изгубила своја два врсна члана. Пре две године умрла је другарица Олга Тимотијевић, новинар, један од уредника књиге, а у току завршног рада на припремама књиге редакција је била тешко погођена губитком главног и одговорног уредника другарице Босе Цветић, истакнутог друштвено-политичког радни- ка. Чланови редакције се на овом месту с великом захвалношћу и дужним поштовањем сећају плодне заједничке сарадње и драгоцене помоћи коју су им пружали главни и одговорни уредник Боса Цветић и уредник Олга Тимотијевић. У прикупљању материјала, у његовој обради и у припреми књиге за штампу учествовао је велики број другарица и другова чија имена због бројности редакција није у могућности да наведе, па им се на овом месту посебно захваљује. �КПЈ И РАД МЕЂУ ЖЕНАМА орба жена Србије за еманципацију и равноправност почиње крајем XIX века, са развојем индустрије и већим запошљавањем жена као јефтиније радне снаге. Већ тада се поставља тзв. женско питање — проблем економске и политичке равноправности жена. Први поборници те равноправности били су српски социјалисти, са Светозаром Марковићем на челу, који је још тада истицао да су економска и политичка права жена једна од основних потреба друштва. Женски раднички покрет развијао се упоредо са развојем организованог радничког покрета и стварањем Српске социјалдемократске партије, основане 20. јула 1903. године. Већ 10. августа исте године основано је, прво у Србији, Женско радничко друштво „Свест”, са задатком да окупља раднице и да их политички васпитава и образује. За непуне две године Друштво је окупило велики број радница. Оне су и после престанка његовог рада активно сарађивале у партијским и синдикалним организацијама Српске социјалдемократске партије, која је у свом програму постављала и женско питање, али се њиме није комплексно бавила. Иницијативу да Српска социјалдемократска партија организованије и свеобухватније окупи жене у раднички покрет дао је Димитрије Туцовић, после повратка са Међународне конференције жена социјалдемократа, одржане у Копенхагену, августа 1910. године. На великом социјалистичком збору жена у Београду, 12. септембра 1910. године, усвојена је резолуција и програм рада на спровођењу систематске агитације и пропаганде у духу социјалне демократије. У резолуцији је истакнуто да је жена . својим положајем и као пол и као пролетерка упућена да узме најживљег учешћа у борбама социјалне демократије .. Б 9 „... једине партије која се пачелно бори против свих приватно-правних и јавпо-правних закона који стављају жену у зависан и потлачен положај ...” Збор је закључио да жене треба обавезно да се укључују у синдикалне и партијске организације Српске социјалдемократске партије. На збору је изабран и Секретаријат жена социјалдемократа, који је покренуо свој лист „Једнакост” и повезао се са Међународном организацијом жена социјалдемократа. Плодна активност Секретаријата прекинута је избијањем I светског рата, а настављена је крајем 1918. године. Пред Конгрес уједињења радничких, социј алистичких и комунистичких организација, Секретаријат жена је, 14. априла 1919. године, одржао партијску конференцију жена социјалиста на којој је израђен предлог статута жена социјалиста (комуниста). Конгрес уједињења, одржан у Београду 21, 22. и 23. априла 1919. године, усвојио је овај предлог као Статут жена социјалиста (комуниста) Југославије: „Жене социјалисти (комунисти) усвајају максимални и минимални програм партије комуниста Југославије и сматрају себе као део партијске целине. У исто доба оне искључују сваку засебну организацију жена, а себе сматрају техничким — извршним одбором у агитацији и организовању жена. У томе смислу Конференција жена комуниста Југославије доноси свој статут по коме ће се обављати целокупан практичан део рада женског социјалистичког (комунистичког) покрета... ” О организованој повезаности са Партијом говори члан 5. овог статута: „Ове ће инстанце (месна повереништва) бити, у непосредној вези међу собом и са Централним секретарнјатом, који ће према инструкцијама Партијског већа давати директиву за целокупан рад”. �Овим документом одређено је место и значај политичког рада са женама. То потврђује чињеницу да је КПЈ, од почетка свога деловања, придавала велики значај привлачењу жена у своје редове и у раднички покрет. У Статуту КПЈ усвојеном на II (Вуковарском) конгресу, одржаном од 20. до 25. јуна 1920. године у поглављу XIII, чл. 40, став 2, стоји: „Централно партијско вијеће овлашћује се: Да израдн правилник мјесних организација, које улазе у састав Партије као гито су: Секретаријат жена и разне омладинске организације’’. На III конгресу одржаном у Бечу од 17. до 22.. маја 1926. године, нису донети неки посебни документи о раду жена, већ се у општим партијским документима говори о правима и обавезама свих чланова Партије. У Резолуцији о женском питању, која је донета на IV конгресу КПЈ одржаном 6. новембра 1928. године у Дрездену, каже се, између осталог, да раду међу радницама и сељанкама треба посветити већу пажњу и да га не треба сматрати искључиво дужношћу жена. Разрађује се и организациони приступ илегалном и легалном раду како би се придобиле што шире женске масе за циљеве и програм Партије. „Да би се рад међу радницама и сељанкама и,ентрализовао и систематски снроводио, мора се изградити одозго до доле партијски апарат за рад међу женама и у њега се морају привући ради активног учествовања раднице из предузећа. Потребио је да се при централи КПЈ образг/је Комисија за рад међу женама, која ће под руководством ЦК организовати рад на придобијању радница и сељанки за приступ у масовне оргапизације радничке класе и у Партију. У почетку треба да се рад ограничи на индустријске центре, где су раднице у великом броју концентрисане и на она села где постоји партијски апарат. Нелегални рад са симпатизерима треба да се своди на организовање женских кружока са што сталнијим саставом и одређеним програмом, који треба да је у најужој вези са дневним догађајима и дневним захтевима радница. Требо да се предузму мере да се мрежа кружока прошири, јер оне представљају резервоар из кога Партија црпи женске снаге за своје редове. Најважнија легална форма рада јесте рад у синдикатима. Његову основу чини Резолуција IV конгреса Црвене синдикалне интернационале за рад међу женама. Најважнији моменти рада женских комисија у синдикатима јесу: разрађивање ове резолуције, израда плана конкретних захтева и његово пропагирање међу радницама као захтева црвених синдиката. Синдикати и њихове женске комисије као помоћни органи треба да поведу специјалну кампању међу радницама за њихово придобијање користећи се интернационалним искуством у том раду, као нпр. летеће митинге, конференције организованих радница, скупштине неорганизованих с циљем њиховог упознавања с нашим конкретним захтевима, организовање кружока за ликвидирање иналфабетизма, за подучавање у шивењу и кројењу, за упознавање са основним принципима хигијене итд. У сврху изградње активног женског синдикалног кадра треба за организоване раднице држати легалне, кратке, основне синдикалне курсеве. С обзиром на појачану активност сељанки која између осталог долази до изражаја и у њиховом учествовању у национално-револуционарном и сељачком покрету, треба партија да отпочне са одржавањем конференција сељанки и то у првом реду у оним местима где је утицај партије највећи. Иако партија посвећује највећу пажњу раду међу радницама у предузећима и међу радним сељанкама, она ради и у непријатељским женским организацијама које обухватају масе радница и сељанки, с једним задатком да разголити ове уста- нове и да одвоји из њих женске масе и да их придобије за револуционарни радничко-сељачки покрет. У исту сврху партија предузима мере да рад тих организација прикаже у правом светлу, да поједине чињенице искористи за разголићавање и дискредитовање тих организација у очима радних маса. За рад партије међу женама је од нарочите важности масовна женска литература која треба да води рачуна о локалним приликама, а у првом реду издавање легалног женског листа. Најважнији задатак на том пољу јесте придобијање и изграђивање кадра женских радничких и сељачких дописница. Поред тога треба да се сва питања у вези с радом међу женама темељито обрађују како у легалној тако и у илегалној штампи.”1) После завођења шестојануарске диктатуре 1929. године, Партија се пред терором и због губитка масовне базе после забране синдиката и других радничких организација, повукла у дубоку илегалност. Настао је застој у целокупном партијском раду, па и у раду међу женама. „.. .Тек под конац 1932. године почињу се обнављати, партијске организације у већим центрима Југославије. Али већ 1933. почињу се нашироко обнављати илегалне ћелије КП с мјесним комитетима, а до 1934. године обновљени су покрајински комитети као највиши руководећи органи.”2) Оријентација Партије у ово време на продирање у легалне радничке организације имала је утицаја и на међу женама. Све више жена примано је у Партију и више жена учествује у акцијама радничке класе, а чињу да дејствују и самостално. све рад све по- Почетком 1934. године Централни комитет КПЈ дао је свим партијским организацијама „Упуте за рад међу женама”. У овом партијском материјалу обрађена је улога жена у револуционарном покрету и разрађене су организационе и политичке мере рада. „Непосредне задаће у раду међу женама” овако су формулисане: „1. У вези са одржавањем Интернационалног конгреса радних жена у Паризу од 28—30. јуна проширити агитацију међу пролетерским и осталим радним женама за популаризацију тога конгреса, који има за циљ активизацију радних жена за борбу против империјџлистичког рата. Настојати што више легализовати бирање и слање жена на овај конгрес. 2. У антиратну акцију партије поводом 20-годишњице светског империјалистичког рата настојати увући широке масе радница и радничких жена. 3. ПК и МК треба у своме дјелокругу да концентришу рад међу радницима у првом реду на велика текстилна, живежарска и монополна предузећа у којима су у већини упослене раднице. 4. Повећање броја жена у Партији и омладини, увлачењем радница, радничких жена и студенткиња које су се истакле у борбама или које треба одгојити и оспособити за масовни рад међу женама. Давање одговорних функција другарицама у партији, омладини и осталим револуционарним организацијама... За масовпо придобијање радница за борбу морамо приступити радницама, објашњавајући узроке њиховог тешког положаја, указујући на једини могући излаз из тог положаја: организовану борбу, заједно с радницима. Даље треба излагати захтјеве посве јасно и Разумљиво за раднице, при томе објашњавати како да се овај или онај захтјев оствари и организује борба за његово остварење, убједити раднице да и оне морају активно учествовати у борбама, па ако је потреба и одговара условима и водити њима. Једном ријечи, треба радити тако, да раднице и пролетерске жене стекну убјеђење, ‘) Из Резолуције по женском питању усвојеке на IV конгресу КПЈ. ’ ) Тито, V Конгрес КПЈ, јун 1948, стр. 43. 10 �да је нагаа партија једпни озбиљан борац за њихове интересе и да једино борећи се под њеним руководством могу побољшати свој економски, политички и друштвени положај. А то су и задаће наше партије према радним женама.”1) У периоду који следи оријентација Партије усмерена је на појачано коришћење легалних форми рада, што проширује утицај Партије на много већи круг жена него што је то било могућно док је рад био строго илегалан. На то указује и Извештај Шмита2) из 1935. године, у коме се, у одељку V, говори како организовати рад међу женама: „1. Тежиште рада међу женама поставити на агитацију и пропаганду за конкретне женске захтјеве. Томе потчинити и сву дјелатност рада у масовним женским организацијама уколико постоје. 2. Мјесто женске комисије створити један шири одбор који под неком фирмом легализовати. 3. Стварати посебан женски покрет у оквиру УРСС-а (можда проширење оне Топаловићкине филијале на све крајеве). 4. Наставити с радом. на стварању нове легалне женске организације, коју су наше почеле. 5. Покренути специјалну женску агитациону литературу, гато популарнију и женску у правом смислу ријечи. При том специјално разрадити таква питања, као: а) услови рада жена у предузећу (не копију Бебела, него конкретно данашње услове); б) избацивање удатих из предузећа и службе, в) живот и положај домаћица; г) живот и положај дјеце; д) женско право гласа и изједначавање са мушкарцима итд. 6. Нистојати створити један заједнички акциони одбор свих женских организан,ија за право гласа и сличне опће захтјеве, који би сазивао скупштине, манифестаи,ије итд.” Раздобље од 1937. године па до избијања II светског рата карактеристично је по наглом развијању демократских снага у земљи, под руководством Комунистичке партије Југославије и друга Тита. Народни фронт, масовни покрет за независност земље и њену демократизацију, већ је захватио широке народне масе и имао снажног одраза и на жене и њихову активизацију у покрету. Непосредна опасност од избијања II светског рата, утиче на одлуку Партије да посвети још већу пажњу раду међу женама. На Земаљском саветовању КП маја 1939. године подвучено је да због сталне опасности од рата и мобилизације треба радити на изграђивању кадрова непознатих непријатељу — нарочито жена. То је означено као најважнији организациони задатак: НАРОДНИ ХЕРОЈ СПАСЕНИЈА - ЦАНА БАБОВИЋ рођена је 25. марта 1907. године у Лазаревцу, у породици сиромашног занатлије Васе Ћуковића, који се доселио из Санџака. У родном месту завршила је основну школу и три разреда женске занатско-индустријске школе, коју је морала напустити да би почела зарађивати за свакодневни живот. „Организационо питање је скоро најкрупније питање овог часа. У вези с ратом и све већим прогонима пред нас се поставља важна задаћа: осигурати спретним организационим мерама континуитет руководства и чврсту повезаност свих делова партије. Већ данас треба обезбедити све форме од мобилизације и хапшења. Зато морамо што хитније подићи и изградити нове, класном непријатељу непознате кадрове. а нарочито ЖЕНЕ. Не сме бити ни једног форума без женских чланова. Ако су већина кадрова до сада подцјењивала чажност увлачења жена у КП — онда сада морају постати свесни чињении,е ДА ЈЕ ДАНАС СТВАРАЊЕ ЖЕНСКИХ ПАРТИЈСКИХ КАДРОВА НАШ НАЈВАЖНИЈИ ОРГАНИЗАЦИОНИ ЗАДАТАК.”3) Још у раној младости повезује се с радничким покретом у Лазаревцу у окаиру класних независних радничких синдиката. Преласком у Београд 1926. године запошљава се у текстилној индустрији. Ради у синдикату текстилних радника и у Културно-уметничком друштву „Абрашевић”. У СКОЈ је примљена 1927. године. Тада постаје члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд и Покрајинског комитета СКОЈ за Србију. Члан Комунистичке партије постала је почетком 1928. године. После завођења шестојануарске диктатуре 1929. године на~ ставља с револуционарним радом у тешким условима због учесталих хапшења комуниста. Средином године њен муж Ибрахим Бабовић, по позиву Отокара Кершованија, тадашњег секретара ПК Партије за Србију, дошао је из Пожаревца у Београд да преузме дужност секретара МК Партије Београда. Спасенија Бабовић тада ради на формирању и сређивању нових партијских организација у граду. Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној од 19. до 23. октобра 1940. године у Дубрави, предграђу Загреба, претходиле су конференције покрајинских комитета КПЈ ') Упуте ЦК КПЈ за рад међу женама. ) Влагоје Паровмћ. ’) мПролетер”, бр. 1—2, јануар—фебруар 1940., стр. В. 11 �Та делатност је поново пресечена већим хапшењем комуниста фебруара 1930. године (провала А. Коцнура, члана ЦК СКОЈ-а). Тада је ухапшена и Цана Бабовић заједно с мужем, сестром и братом. На судском процесу сви су осуђени на вишегодишњу робију и затвор, а Цана је, због наводно „недостатка доказа” и због тога што се налазила пред порођајем, ослобођена оптужбе. У току вишемесечног полицијског затвора држала се храбро. Средином 1932. године поново је ухапшена и после краћег задржавања у затвору протерана у родно место. Међутим, одмах се вратила у Београд и наставила револуционарни рад. У томе је имала посебну помоћ др Веље Косановића, који је био значајан партијски пункт у Београду, а кога је одраније познавала. Преко њега је долазила у контакт с највишим партијским руководиоцима, које је ЦК КПЈ у то време слао у Београд — Месудом Мујкићем и Благојем Паровићем. Под илегалним именом „Мара” постаје члан Месног комитета Партије за Београд, који је Паровић формирао јануара 1934. године и још више ради на обнављању партијских организација. Јуна 1934. године упућена је на партијски курс при Међународној Лењинској школи у Москви, где је провела шест месеци. Из СССР-а вратила се у јесен 1935. године. У многим крајевима земље у то време вршена су масовна хапшења комуниста. С обзиром да је била компромитована и добро позната београдској полицији, и да је било потребно да обезбеди легализацију свога рада, морала је да се запосли и активира у синдикату. Због тога је отишла у Крушевац где се запослила у једној текстилној радионици и постала активни члан УРСС-ових синдиката. Убрзо је изабрана и за председника Секције синдиката текстилних радника. Један је од организатора штрајка у фабрици сапуна „Мерима” јануара 1936. године, као и неколико успелих акција за побољшање положаја занатских радника. Била је и један од организатора великог збора Фронта народне слободе у Крушевцу 24. маја 1936. године. Знатно је допринела развијању партијских организација и формирању Месног комитета Партије у Крушевцу. У западној Србији, Поморављу, Нишу, Крагујевцу у ово време се развијао интензивни партијски рад, радило се на оснивању Народног фронта, водиле се акције и штрајкови. Покрет је био у полету. Због тога се указала потреба формирања Обласног комитета за ова подручја. По одлуци члана Политбироа ЦК КПЈ Сретена Жујовића, Цана Бабовић одлази у Крагујевац где је био формиран Обласни комитет. Средином јануара 1937. године прелази у Ниш и као члан Обласног комитета ради на развијању партијске организације у Нишу, који се у то време нагло индустријски развио. Али, и ту брзо пада полицији у очи, па је већ крајем фебруара 1937. године ухапшена. Успела је да побегне у Светозарево, а затим у Крагујевац. Почетком маја 1937. године ухапшени су поједини чланови Партије у Крагујевцу, а затим су настала шира хапшења и у другим местима. Откривени су неки чланови Обласног комитета. Због овакве ситуације Цана Бабовић је морала да оде са овог подручја. У договору с Обласним комитетом и чланом ЦК отишла је у Сарајево на рад. После месец дана, 13. јула 1937. године ухапшена је под илегалним именом Злата Досковић. Спасенија Бабовић је мучена још у сарајевском затвору, а затим спроведена у војни затвор у Крагујевац, где је подвргнута још тежим тортурама. Насилно су јој убацивали у грло велике количине соли. „То је страшно” — причала је касније Цана. „Човек се осећа беспомоћан. Жеђ ме је мучила до бесвести. Почињало је да ми зуји у глави. Падала сам у кому. Трпали су ми со у уста, а кад би ме спопала жеђ, точили би воду пред ћелијом да би ми отежали муке... То је у ствари личило на почетак умирања на један ужасан начин”. Али Спасенија-Цана Бабовић је свему томе одолела. Херојско држање пред полицијом чланова Обласног комитета Спасеније-Цане Бабовић и Крсте Попиводе постало је пример генерацијама младих комуниста у годинама до рата како се треба држати пред класним непријатељем. Спасенија-Цана Бабовић осуђена је на две године затвора, које је издржала у Казненом заводу у Пожаревцу. После изласка с робије, средином 1939. године, опет је на револуционарном раду у Београду. Кооптирана је у Покрајински комитет КПЈ за Србију. Маја 1940. године поново је ухапшена. Док је била у затвору, на V покрајинској партијској конференцији за Србију, која је у међувремену одржана за Србију, за Војводину и за Црну Гору, Боку, Санџак, Косово и Метохију. У резолуцијама донетим на овим конференцијама посебно поглавље посвећено је раду међу женама. У резолуцији донетој на V конференцији ПК КПЈ за Србију,1) маја 1940. године, изложена је у поглављу VI концепција рада међу женама: „Партијске организације морају приступити много озбиљнијем раду међу радним женама. Једино уз помоћ Партије могу се избећи скретања која се своде на феминизам и одвајају Партију од радница и сељанки. У свим акцијама треба истицати и привлачити жене, водећи неуморно борбу за остварење начела „за једнак рад, једнака плата”, постављајући увек и специфичне захтеве жена. Али то никако не значи да не треба водити и акције свих жена за општа женска права (право гласа, равноправност пред законима и сл.)”. Од другарица из Србије биле су делегати на конференцији ПК КПЈ за Србију: Вукица Митровић, Лепа Стаменковић и Љубинка Милосављевић. Спасенија - Цана Бабовић и Мара Нацева нису присуствовале конференцији зато што су се у то време налазиле у затвору, али су изабране за делегате за V земаљску конференцту ЦК КПЈ. У извештају са VI покрајинске конференције КПЈ за Војводину, одржане септембра 1940. године, посвећено је VII поглавље проблемима рада међу женама:2) „Један од важних сектора партијског рада јесте васпитање и оспособљавање гито већег броја жена радница и радних жена уопгите за активан рад у Партији, а исто тако и за масован широки рад специјално међу женама. И онако тежак положај жене, с обзиром на избијање империјалистичког рата, знатно се погоршао, како у земљама које су директно увууене у рат, тако и у онима које не учетвују у њему. Данас се жена све вигие отпушта из службе и предузећа. У недостатку мушке радне снаге, жена радница се упошљава у ратној индустрији, где су услови рада врло тегики. Скупоћа која је тако страховито погодила читав радни народ, погађа нарочито радну жену, утолико више гито је њена надница много мања него мушка, а како јој је муж, брат или отац на фронту и у војсци, она сама мора да издржава целу породицу. Дакле, незапосленост, скупоћа, запошљавање у тешкој ратној индустрији и самостално издржавање породице уз велике патње —• ето то је донео жени данашњи крвав империјалистички рат и његове последице. Због свега овога данас је лакгие него икада окупити гиироке слојеве жена и организовати их у борби за њихове специјалне захтеве (веће наднице и плате, против скупоће, против отпугитања жена из службе или предузећа, за давање веће потпоре породицама итд.). Данас видимо да у земљама у којима бесни ратни пожар жена остаје сама у позадини, на њу мора да падне руковођење, организација и извођење аки,ија против империјалистичког рата и свих осталих који одговарају политиг^и радничке класе у датом тренутку. Та се појава, само у несразмерно мањем обиму, опазила и код нас кад је доста велики број наших добрих другова позван у војску. У Војводини данас постоји мали број жена способних да руководе појединим партијским организацијама и секторима. За овај двогодишњи период активног партијског рада мало се на томе учинило. Данас се пред партијску организацију у Војводини поставља важан задатак васпитања и оспособљавања жена за рад у Партији, с обзиром на њену тако важну улогу уопште, а специјално у ратној ситуацији.” ‘) „Пролетер”, бр. 3—4, април—мај 1940. 2) ИА ПКВ, бр. 3369. �у њеном одсуству, изабрана је у Покрајински комитет и у Секретаријат Покрајинског комитета КПЈ за Србију. На истој Конференцији изабрана је за делегата за V конференцију КПЈ, на којој је, откобра 1940. године изабрана за члана ЦК КПЈ. На саветовању партијског актива за Србију, у јесен 1940. године, на коме је учествовао и Јосип Броз Тито, у име ПК Партије за Србију, извештај о организациојом стању у Партији Србије поднела је Спасенија-Цана Бабовић. Са члановима Месног комитета КПЈ за Београд и члановима Секретаријата Покрајинског комитета КПЈ за Србију учествовала је у организовању штрајкова, демонстрација и манифестација београдске омладине, радника и грађана против политике владајућег режима. Двадесет седмог марта 1941. године говорила је окупљеном народу код Вуковог споменика, позивајући на одбрану слободе и на отпор фашистичким агресорима. Као члан Покрајинског комитета један је од организатора устанка у Србији, члан је Војног комитета ПК КПЈ за Србију. Учествује у организовању ударних група и акција против окупатора, нарочито у Београду. Учествовала је на Мајском саветовању КПЈ 1941. године у Загребу. На ослобођену територију отишла је октобра 1941. године, делујући као члан ПК КПЈ за Србију. Са главнином партизанских снага и Врховним штабом повукла се из Србије за Санџак. Пошто су отпале могућности да се руководство Партије и Главног штаба Србије децембра 1941. године и почетком 1942. године врате у Србију, Цана Бабовић је крајем фебруара са преосталим одредима српских партизана прешла Лим. Затим је постала заменик политичког комесара и партијски руководилац II пролетерске бригаде која је формирана 1. марта 1942. године у Чајничу. Прошла је тежак пут првих пола године Друге пролетерске бригаде, доприносећи развијању њене партијске организације, међуљудских односа и подизању свести њених бораца. Живела је с „бригама и невољама” бригаде, а њено учешће на партијским састанцима и саветовањима комуниста било је нарочито запажено. У јесен 1942. године, Тито јој је поверио нови задатак: да у ЦК КПЈ буде одговорна за рад Антифашистичког фронта жена. Спасенија-Цана Бабовић је иницијатор и организатор Конференције Антифашистичког фронта жена Југославије, која је одржана од 6. до 8. децембра 1942. године у Босанском Петровцу и на којој је изабрана у Извршни одбор АФЖ-а Југославије. Као већник учествује на I и II заседању АВНОЈ-а. На II заседању изабрана је за члана Председништва АВНОЈ-а. После ослобођења земље Спасенија-Цана Бабовић била је министар у влади НР Србије и члан Извршног већа Народне скупштине Србије. За посланика Савезне и Републичке скупштине бирана је у свим сазивима до 1963. године. На I конгресу АФЖ-а Југославије, одржаном у Београду јула 1945. године, изабрана је за председника Централног одбора АФЖ-а Југославије. У ЦК КПЈ бирана је од V конгреса, а у ЦК СК Србије непрекидно од I конгреса. Била је члан Извршног комитета ЦК СКС. Бирана је за члана Председништва Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије и члана Председништва Савезног одбора ССРН Југославије. Била је члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије и члан Савета федерације. Сада је члан Председништва СР Србије и члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. Одликована је Орденом народног хероја 5. јула 1953. године. У тачки 7. резолуције постављени су задаци у раду са женама: „Да би се уклонио недостатак рада на женском сектору увлачити што веКи број жена у Партију, оспособљавати их за акцију, васпитавати их као кадрове и на тај начин осигурати њихово руководство у датој ситуацији у случају потребе потпуно преузимање рада на свим секторима.”1) Од жена су на конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Војводину биле делегати: Соња Маринковић и Јудита Аларгић. У резолуцији Осме покрајинске конференције Црне Горе, Боке, Санџака, Косова и Метохије,2) на више места је констатовано да је рад Партије међу женама био занемарен и да партијске организације треба да му посвете више пажње. У поглављу VIII „Рад међу женама”, постављени су задаци: ,,а) Мора се приступити озбиљном раду међу радним женама у вароши и на селу. б) У свим акцијама треба истицати и привлачити и жене, водећи неуморно борбу за остваривање начела „за једнак рад, једнака плата”, постављајући и специфичне захтеве жена. в) У исто вријеме треба водити и акције свих жена за општа женска права, —• право гласа, равноправност пред законом и томе слично”. Делегат на овој конференцији била је Милева Вуковић. На V земаљској конференцији КПЈ, одржаној од 19. до 23. октобра 1940. године у Дубрави, предграђу Загреба, посебна пажња је посвећена раду КПЈ међу женама. У исцрпном реферату су приказани борба и активност жена за њихова права и истакнути методи и облици рада Партије на политичком уздизању жена. Уједно су прихваћени принципи рада на окупљању жена свих друштвених слојева око револуционарног пролетаријата. Најкарактеристичнији делови овог значајног документа су потврда ставова, оријентација и напора Партије да, не само масовно активира жене у борби за њихове захтеве, да их сврста у чврст и јединствени антифашистички фронт, већ и да им повери врло одговорне дужности у време избијања II светског рата. Реферат је поднела другарица Вида Томшич. Другарице и другови! Рад међу женама постаје за нас све важнији сектор рада. Империјалистички рат, мобилизација, несташица животних намирница, беспослица и скупоћа појаве су које дубоко задиру у живот већине жен.а,. од радница па све до грађанских жена. Ове појаве које доноси са собом рат буде жене из летаргије, из пасивности и мобилишу их у борбу револуционарног пролетаријата. Појавом империјалистичког рата рад међу зкенским масама постаје, дакле, све важнији... III. Да видимо који су то женски захтеви које пролетаријат мора да уврсти у свој програм. 1) Пре свега, то су захтеви који се тичу материнства, и то: потпуна заштита мајке, нарочито раднице и сељанке, пре и после порођаја; домови за мајке и трудне жене, породилишта, болнице, примаљска и лекарска помоћ, дечја јасла, дечји домови, законска заштита деце, укидање свих разлика међу брачном и ванбрачном децом, дозвола абортуса — све док не буду створ&ни сви услови да мајка може без бриге да рађа. 2) Даљи захтеви тичу се двојног морала у нашем јавном и 'чриватном животу: потпуна равноправност жене пред зако‘) ИА ПКБ, бр. 3369. ИРПС, бр. 12099/131. !) 13 �ном, и ефикасна борба против проституције, с тим да се младим девојкама омогући одговарајуће и пристојно плаћено упослење, а да се кажњавају заводници и купопродаја жена. Крај двојног морала у нагием праву и целокупном јавном животу, који кажњава и избацује жену за исто дело за које мушкарац не подноси никакве последице, већ му чак расте углед (проституција, ванбрачна деца, забрана тражења оца и т. сл.). Увођење грађанског брака и могућност развода брака. 3) Треће су захтеви економске природе: једиатса плата за једнак рад; укидање разлика између плата и услова за запослење удатих и неудатих жена; укидање ноћног рада за жене; одређивање радног времена за кућне помоћнице; ефикасна заштита фабричких и других радница од штетних последица рада; заштита младих радница од шиканирања и сексуалног искоришћавања од стране гиефова; плаћено одсуство за запослене жене пре и после порођаја, са законским осигурањем да ће после тога одсуства бити поново примљена на посао и да ће им бити плаћено време за дојење деце; дечје јаслице при фабрикама и установама; приступ свим звањима која одговарају женама; приступ у све гиколе стручног образовања жена. 4) Најзад и политички захтеви: признање свих политичких права женама; потпуно активно и пасивно право гласа. Тим, специфичним женским захтевима прикључују се у свакој конкретној ситуацији нови захтеви, који нису само женски, али који на нарочити начин погађају баги жене. Данас. на пример, у време другог империјалистичког рата и растуће скупоће, ми повезујемо опгите женске захтеве са садагињом ситуацијом и дајемо им нов садржај. Правилна борба за женске захтеве могућна је само на бази правилног разумевања и постављања женског питања, онако како смо га већ приказали. Те захтеве, које класно друштво уопште не може потпуно решити, морамо у пракси повезати са борбом пролетаријата; пролетаријат мора водити масу жена у борбу за њихове захтеве, с тим да им непрекидно 1/казује на класни значај равноправности и подређености жена... НАРОДНИ ХЕРОЈ ВИДА ТОМШИЧ, ЧЛАН ЦК КП СЛОВЕНИЈЕ НАРОДНИ ХЕРОЈ У доба када је било потребно удружити све народне снаге у јединствени фронт против навале фашизма у међународном, и националном опсегу, у тој борби су снажно сарађивале и жене. ВУКИЦА МИТРОВИЕ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ЧЛАН ПК КПЈ ЗА СРБИЈУ Масовно антифашистичко васпитање жена вргиено је усмено и преко наше штампе. То је било време шгсроке сарадње са свима женама, доба масобног- рада у грађанским женским организацијама (Женски покрет у Србији и у Хрватској, разне женске организације у Словенији). Иако је целом том раду недостајало принципијелне јасноће, он је ипак био успешан. Сврстао је масу жена у заиста јединствен и чврст антифагиистички фронт. У то доба већ су искоришћаване легалне могућности рада. Наше жене радиле су у низу женских удружења. Оснивале су и саме разна удружења и подружнице и у њима окупљале жене. Наше жене у Загребу и Београду почеле су у то време да издају легалне женске часописе и ревије „Женски свијет” и „Жену данас”, који су огромно допринели просвећивању и окупљању жена (на пример, „Жена данас” у акцији за право гласа)... У гитрајковима који су се водили у прошлој години, преко 50% учесника биле су жене. Примери борбе за економске захтеве у Србији: код Владе Илића, Београд, штрајк текстилаца у Земуну, нарочито акција радница и радничких жена поводом, штрајка аеронаутичких фабрика у Београду и Земуну, њихова демонстрација пред Министарством, штрајк текстилних радника у Лесковцу, у Ваљеву у фабрици бомби, штрајк монополских радница у Велесу у Македонији, чипкарских радница у Сарајеву и у фабрици хартије у Чачку. Даље, низ штрајкова у Хрватској, у којима је активно сарађивало врло много радница (на пример, предузеће Требич, Гаон, Контакт, Холцнер, Хан и Нетел у Загребу, акција радничких жена у штрајку у Гардуну код Сиња, сплитски штрајк), учегиће жена у свим акцијама против скупоће које су вођене, 14 �нарочито у Црној Гори и Словенији, где је било преко 1/3 ■учесника жена. Али не само то. Жене данас у огромном броју учествују и У политичким акцијама. На пример, акција за право гласа жена (Србија и Словенија); демонстрације 14. децембра у Београду; у овогодишњој првосептембарској акцији у Београду, Загребу, у Далмацији и осталој Хрватској, у Кошутњаку 8. септембра, где је било 50°/о жена и где су се жене одлично показале и у борби са полицијом и у спасавању рањеника. Од јесени 1939. године, са оштријом диференцијацијом међу женама, морао се променити и наш рад у удружењима. Дошло је до прелома свуда где је наш рад био правилан (на пример, Омладинска секција Женског покрета у Београду, а и у другим местима прелом је очит). У женским удружењима где смо ми имали одлучујући утицај осећа се баш сада прилив нових жена које траже од нас одговор на сва отворена питања данашњице (на пример, Друштво за просвјету жене у Хрватској, које се све више развија). Тако видимо да је покрет радних жена од пре неколико година у сталном порасту. Нарочито је пак порасла борбена свест и активност жена у овој години после почетка империјалистичког рата. На хиљаде жена радница, домаћица, намештеница и других жена учествује у најразличитијим борбама које води радничка класа и радни народ Југославије. у овим борбама расте један кадар жена на који ће Партија моћи да се ослони у свом раду међу женама и у активизирању радних жена. Морамо ту нарочито подвући да сви ови покрети нису само последица погоршања положаја радних жена и последица општег процеса активизирања радних маса. На овај пораст радних жена у покрету одлучујуће је утицала Партија појачаним радом међу женама. КРЈ је увек правилно оцењивала важност рада међу женама. Партија је увек сматрала тај рад као сектор рада за који треба у сваком комитету и у свакој ћелији да буде неко одговоран. У свим партијским важнијим документима, резолуцијама, директивним брошурама и партијским органима било је говора о томе сектору рада. На скоро свим конференцијама био је рад међу женама посгављен као посебна тачка дневног реда. У неким покрајинама постојале су већ одавно женске комисије. Но, поред свега тога наш рад међу женама све до пре 2—3 године био је слаб... Наше партијске организације нису увек спретно проналазиле најзгоднија питања и захтјеве на којима би се могле окупити и покренути жене, а нису налазиле ни најбоље форме за такво активизирање радних жена. Зато је број жена у Партији, иако у овој години јако порастао, још увек тако низак ... Поред неразумевања и занемаривања женског сектора рада, важан узрок за још увек слаб рад међу женама, припада идеолошким скретањима у женском питању... ЛЕПОСАВА СТАМЕНКОВИБ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ЧЛАН МК КПЈ ЗА БЕОГРАД НАРОДНИ ХЕРОЈ МАРА НАЦЕВА, РАДНИЦА У НИШУ, ОРГАНИЗАТОР И УЧЕСНИК ШТРАЈКОВА, ЧЛАН ОК КПЈ ЗА НИШ. ХАПШЕНА ПРЕ РАТА. ОДМАХ НОСЛЕ НАПАДА НЕМАЦА НА ЈУГОСЛАВИЈУ ОТИШЛА ЈЕ У РОДНО КУМАНОВО И НАСТАВИЛЛ РАД. ОТКРИВЕНА ЈЕ И УХАПШЕНА У ЛЕТО 1942. ИЗ ЗАТВОРА У СКОПЛјУ ПРЕБАЧЕНА је у СОФИЈУ, А ЗАТИМ У ЛОГОР НА ТУРСКОЈ ГРАНИЦИ. ОСЛОБОБЕНА ЈЕ КРАЈЕМ 1943. ГОДИНЕ, ВРАТИЛА СЕ У МАКЕДОННЈУ И СТУПИЛА У ОДРЕД. ПРОГЛАШЕНА ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА 27. НОВЕМБРА 1953. ГОДИНЕ Феминизам у нашим редовима треба да означимо као десничарску опортунистичку помоћ грађанском женском покрету код ширења илузија да се тобоже може ријешити женско питање у оквиру класног другитва помоћу неких реформи. На тај начин одвајају се жене од револуционарног пролетаријата и његове партије. Према томе је то покугиај ликвидирања водеће улоге наше Партије у борби за једнакост жене... V. Према томе, поставља се пред нас питање какав треба да оуде наш рад међу женама да бисмо их на основу њихових захтева активизирали у револуционарној борби под руко8одст8см1 наше КП. а) Садржај нагиег рада мора пре свега бити широко пропагандгсстичко просвећивање жена, да постану свесне свог положаја у капитализму, као и свог места у борби радног народа. Свим женама мора постати јасно у каквој је вези питање њихове равноправности са системом класног друштва. Друго, морамо на основу њихових захтева повести агг^тацију за разне акције у којима треба повезати о/сенске захтеве са борбом радног народа против капитализма. Да бисмо то постигли, наш рад мора бити широк и еластичан. Захтеви око којих хоћемо да окупимо и покренемо жене морају бити уско повезани са моменталном конкретном си- 15 �пропаганде међу женама и њиховом окупљању и просвећивању на основним питањима која се тичу њиховог положаја... На селу има такође много организација у којима се окупља велики број жена. Досад смо препуштале сељанке саме себи и утицајима разних грађанских организација (разне задруге у Србији, Женске гране ХСС, Сељачка жена и друштва кмечких фантов ин деклет —- сељачких момака и девојака — у Словенији). Све су то организације где постоје могућности за успешан рад. Истина је додуше, да је рад на селу тежи г; да тражи више стрпљења и истрајности него икоји други рад, али баш зато му морамо поклонити посебну пажњу, нарочито зато што је рад на селу једна од наших најболнијих тачака, а уједно један од наших најважнијих задатака. У целом раду преко легалних организација морамо настојати да привучемо нове масе жена, оне које су досад биле потпуно пасивне. У ту сврху је потребно да се тим женама пружи некаква практична корист, а да се истовремено и васпитавају. Зато у овим организацијама често приређујемо и течајеве за шивење, кројење, здравствене течајеве, васпитне и сличне течајеве. Али морамо још једанпут подвући да такви курсеви, као и женске секције, не смеју постати сами себи циљ, већ морају само послужити за гито лакше окупљање и просвећивање жена. туацијом. Зато и не постављамо никакве посебне захтеве жена у капитализму, него их повезујемо са данашњим захтевима у доба другог империјалистачког рата, растуће скупоће и новог напида на права радног народа, а нарочито на права жена, као што смо, на пример, захтеве за женско право гласа прошле јесени повезали са борбом против империјалистичког рата, и у исто време с тим захтевом раскринкали Владу споразума, која је обећала демократију ... Најшири рад међу женама можемо развити поводом питања скупоће као последице империјалистичког рата од које прети глад већини народа. Морамо приказати рад владе, која помаже животним намирницама немачке и италијанске империјалисте, да би и даље истрајали у пљачкашком рату, док истовремено баца народе Југославије у нечувену беду и глад. Све мере против шпекуланата само су бацање песка у очи и не могу ништа променити, јер је очигледна чињеница да скупоћа упркос томе непрекидно расте. Питање скупоће значи за жену питање могућности исхране њене породице, њене деце. Жене саме траже начина којим би се бориле против скупоће... Не само што жене нису добиле обеНана политичка права од нове владе, него је у припреми читав низ нових мера против жена. Незапосленост ће се опет решавати на рачун жена, жена ће и даље морати да се бори за основна права на рад и мораћс да брани своја права. Мере које доприносе јачању капиталистичке експлоатације и реакције већ дижу вал протеста међу радним масама, особито међу радним женама. Наш је задатак да водимо овај масовни отпор против капиталистичке реакције и против владе, да појачамо борбу жена за политичка права и да је повежемо са борбом радног народа за нову народну владу, владу радника и сељака, која једино може дати ова права... б) Прелазимо сада на питање какав облик може имати наги рад међу женама. Облици тога рада зависе од тренутне ситуације и од наших снага. Наш принцип мора бити: ми морамо радити свуда где се скупљају жене; сваком приликом, где год је то могуће, морамо мобилисати и активисати све жене за борбу. бб) Други врло важан облик рада међу женама јесте лист. Добар женски лист врши широку пропаганду међу женама, с. истовремено врши и улогу организатора жена у њиховим борбама. Колпортажни одбори, одбори дописника, одбори читатељки могу се оснивати око листа и да тако постану средишта за рад међу женама, нарочито тамо где немамо других могућности. Код листа је важно да има правилну линију, али да је при том што популарнији и приступачнији женама; мора да одговара њиховим захтевима а истовремено им мора указивати пут напред. Као пример једног уистину доброг листа нека нам буде „Жена данас”... вв) Поред коришћења свих легалних могућности, прилике нас све више присиљавају да пређемо на полулегалне облике рада међу женама. Где нема легалних могућности, васпитање широких слојева жена вршићемо преко полулегалних састанака. Ту не смемо бити ускогруди, јер искуство показује да се на такве састанке, на такве васпитне групе, могу окупљати ширг. слојеви жена. А и ови посебни женски састанци, посебне женске васпитне груп&ј~жогу бити само пут за увлачење жена у заједничку борбу са мушкарцима. То су углавном облици нашег пропагандистичког рада међу женама. Али не смемо мислити да је могућ и потребан само овај рад. Искуства, нарочито искуства из претходних година, показују да се и жене најбоље окупљају у акцијама. А најбоље се васпитавају у току акција на властитим искуствима. Такве жене које су се показале добре у акцијама треба онда увлачити у систематичнији васпитни рад, а најбоље и У Партију... Најзад, сматрам за неопходно да подвучем потребу да се радо.м међу женама морају бавити све наше партијске јединице, без изузетка. Не сме се више догађати да се овај сектор нашег партијског рада препусти неколицини другарица, без помоћи и без контроле. Свака наша јединица, па и где нема ни једне другарице, мора имати једног члана који ће одговарати за рад међу женама. То важи већ за ћелије, а нарочито за наше комитете. То важи и за оне ћелије, које, на пример, раде у творницама где нема ни једне жене. Зар нису акције радничких жена, односно жена радника који су били у покрету, само упозориле на то да мора таква ћелија у предузећу радити и међу женама у својој околини. Погрешан је и став да само жене треба да раде по женској линији... У већим местима, где ће и рад међу женама бити обиман, добро је да се оснивају женске комисије које ће бити од помоћг'. комитету у раду са женама. Али нема смисла оснивати таквс комисије из чисте формалности тамо где нема услово, да. таква комисија стварно помогне комитету, као што јс то био случај код неких окружних комитета. Нарочито ће бити потребно да се при покрајинским и националним пар- аа) ЛЕГАЛНЕ ЖЕНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Због посебног рада међу женама, због велике заосталости жена, због лакшег окупљања и просвећивања жена, и ми помажемо оснивање и стварање поеебних легалних женских организација. Такве организације пружају нам велике могућности рада. У њима можемо окупљати најзаосталије жене, те их преко њихових уских, личних интереса постепено преваспитавати у свесне жене са широким погледима. Правилно и позитивно је стварати посебне женске организације само онда када се својим радом укључују у општу борбу пролетаријата под вођством КП. У свим организацијама, културним, просветним, сталешким и разним женским секцијама, где год се налазе жене, такође постоји могућност пропагандистичког и агитационог рада међу женама... Морамо нагласити да је могућност легалног рада још и данас врло велика и да ову чињеницу не смемо нипошто заборавити и занемарити. У Србији имамо уместо Омладинске секције Задругу младих девојака, а уз њу могућ је рад у најразличитијим сталешким организацијама где има много жена (на пример, поштарке, учитељице, железничарке, државне чиновнице итд.). У унутрашњости остала је још могућност рада у Женском покрету. Велике могућности рада имамо, на пример, у Црвеном крсту, где има приличан број жена и где морамо водити живу антиратну пропаганду. Али ни оне жене које се данас окупљају у сасвим реакционарним организацијама и где их има велики број, не смемо препустити туђем утицају... Посебне женске секције оснивамо зато што се показало да жене у почетку теже прилазе мешовитим организацијама, где се не могу снаћи, а да их много лакше окупљамо и придобијамо за женске састанке. Код женских секција морамо пазити на то да оне остану у свом делокругу, тј. у оквиру 16 �тијским комитетима створе такве комисије за рад међу женама. А биће потребно да се таква комисија створи и при ЦК КПЈ, која досада није постојала... ” међу радника и класне борбе... ” На основу оцене ске конференције Од другарица из Србије биле су делегати на V земаљској конференцији КПЈ: Спасенија - Цана Бабовић, Вукица Митровић, Лепа Стаменковић и Мара Нацева. За чланове ЦК КПЈ су изабране другарице Спасенија Цана Бабовић и Вида Томшич. дате у реферату и резолуцији V земаљпостављени су задаци за будући РАД МЕЂУ ЖЕНАМА:1) V. Конференција КПЈ констатира да је у неким партијским организацијама систематски рад међу женама још увек занемарен, да другови не посвећују озбиљну пажњу томе важном раду, да тај рад препуштају само току или иницијативи самих другарица, другарицама дапаче одбијају помоћ која се од њих тражи. Стога је потребно: а) да све партијске организације посвете највећу пажњу раду међу женама, особито у синдикатима и другим масовним организацијама; б) за тај рад организације треба да одреде не само другарице него и другове; в) да партијске организације посвећују чим више пажње женама из радничких и сиромашних рејона и пружају могућу помоћ разним савјетима итд.; г) водећи борбу зо опћа женска грађанска права, за једнаки рад и једнака плата у предузећима, разним уредима итд., потребно је у исто време сузбијати бурокоаски феминизам, који ствара јаз из') „Пролетер”, јануар 1941. ИСМЕТ МУЈЕЗИНОВИП: ФАШИСТИ ДОДАЗЕ! радница и има за циљ да отупи оштрицу Ови ставови су током времена прилагођавани економским и политичким приликама пред II светски рат, у време општег снажења утицаја КПЈ на масе и још одлучнијег залагања Партије за учешће жена у свим областима партијског рада, довели до масовног ангажовања жена у акцијама које је Партија водила против непосредне ратне опасности и фашизације земље. Они јасно указују да је у разним временским периодима, на својим конгресима, конференцијама и саветовањима, КПЈ вршила анализу рада међу женама и критички се на њега освртала, упућујући своје чланство на одређене методе и садржај овог рада значајног за Партију. �ПИВО КАРАМАТИЈЕВИБ: ФАШИСТИ ДОЛАЗЕ! 18 �У БОРБИ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ЗА МИР И СЛОБОДУ �Прве странице ове књиге, посвећене учешћу жена Србије у народноослободилачкој борби, односе се на рад жена у периоду непосредно пред II светски рат. То доба је обиловало политичким и активностима, економским у којима акцијама, су масе демонстрацијама, жена имале штрајковима значајног удела и, и другим захваљујући Партије, израстале у активне политичке борце и руководиоце, оспособљене догађајима које су наметнули окупација земље и развитак народноослободилачке борбе. 20 да многобројним оријентацији учествују ц �РАД ЖЕНА у СИНДИКАТИМА И УЧЕШЋЕ у ШТРАЈКОВИМА осле забране рада Независним синдикатима, трећег дана после завођења војномонархистичке диктатуре 1929. године, радничка класа Југославије је остала без своје масовне легалне организације. Да би потпуно онемогућила сваки отпор напредног радништва, влада је већ 1. фебруара 1929. године одобрила рад УРСС-овим синдикатима, на чијем се челу налазило опортунистичко социјал-демократско руководство, које се спрегло с владајућом буржоазијом и није заступало интересе радничке класе. Напредно радништво није се укључивало у ове синдикате и остало је по страни. Оживљивање партијског рада у условима полицијског терора и спровођење у живот партијске линије да се преко радничких и других организација које се боре за економска и политичка права радника непосредно делује на масе, захтевало је да се комунисти и напредни радници активиШУ У УРСС-овим синдикатима. Тај процес укључивања комуниста у УРСС почео је већ 1933. године и развијао се постепено, са доста тешкоћа, али успешно, те је од 1937. до 1941. Г0дине кроз Уједињени раднички синдикални савез Југославије (УРССЈ) П КПЈ могла развити врло живу делатност у борби за економска и политичка права радника и постепено заузимати позиције у појединим струковним савезима, ангажујући се на склапању колективних уговора и у свим другим радничким акцијама. Партија је освајала позиције и у радничком друштву „Абрашевић”, спортским друштвима, есперанто и шаховским клубовима и у другим организацијама у којима се окупљала радничка класа. На основу директива за рад са женама и дугогодишње праксе коју је и V земаљска конференција КПЈ позитивно оценила, у оквиру синдиката је организован посебан рад међу женама. Раднице су окупљане и укључиване у читалачке групе, активе, секције, марксистичке кружоке, одборе — према могућностима за рад и снагама које су тај рад спроводиле, али увек са истим задатком: да се жене активишу и укључе у борбу радничке класе. На овим су пословима најчешће радиле жене, чланови Партије, мада то није био искључиво њихов задатак. Поред својих партијских задужења и рада у синдикату, оне су биле врло активне и у раду са женама. Тако је Лепа Стаменковић формирала одбор жена за Карабурму, који је активно радио све до избијања рата, априла 21 НАРОДНИ ХЕРОЈ ЉУБИЦА ОДАЏИБ, ТЕКСТИЛНА ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ РАДНИЦА, �НАРОДНИ ХЕРОЈ АНЂА ЈОВАНОВИЋ-РАНКОВИЋ, рођена је 24. априла 1909. године у Избишту код Вршца, где је завршила четири разразреда гимназије и где се укључила у напредни раднички покрет. Била је и полазник једног курса есперанта, што је у оно време полиција сматрала као могући знак левичарства, с обзиром на то да је ове курсеве похађао велики број напредних младих људи. Анђа је 1927. године примљена у СКОЈ и исте године је ухапшена због учешћа у неким скојевским акцијама. Године 1928, прешла је у Београд, где се запослила у фабрици тепиха и завеса на Душановцу. Исте године примљена је у чланство КПЈ. Због учешћа у једном неуспелом штрајку, 1929. отпуштена је с посла, ухапшена и протерана у место рођења, где је две године живела под присмотром полиције. Но она је и у то време била партијски активна и повезана са радничким покретом у Вршцу. Године 1933. вратила се у Београд и радила је у текстилним фабрикама Моравија, Елка и у Земуну. На сваком месту била ј;е активан партијски и синдикални радник. Касније је са Вукицом Митровић и Лепом Стаменковић била у руководству синдикалног актива текстилаца; била је члан Женске секције међуструковног одбора у Управи синдиката у Београду; организовала је рад група жена у текстилним фабрикама. 1937—1938. године била је члан Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ за Србију. Хапшена је 1936. и 1939. Тада је са већом групом другова и другарица била неколико месеци на Ади Циганлији. У затвору се држала ванредно храбро. Пуштена је због недостатка доказа. После тога је живела полуилегално и била члан једног рејонског комитета Партије. Под окупацијом је учествовала у организовању и извођењу разних диверзантских акција у Београду. У јесен 1941. пребацила се на ослобођену територију у Ужицу где се ангажовала у организовању партизанских радионица и у раду међу женама. Крајем године је са главнином партизанских снага прешла у Санџак. Кад је формирана Друга пролетерска бригада, именована је за заменика политичког комесара 2. чете 4. батаљона. Била је врло храбра и у опхођењу са друговима непосредна. Због ових, а и других својих особина била је омиљена међу борцима. Погинула је 11. јуна 1942. године, у тешкој борби са четницима, коју је водила цела II пролетерска и делови I пролетерске бригаде. И у овој последњој, врло оштрој и крвавој борби у којој је IV батаљон десеткован, јуначки се борила. Пала је крај митраљеза којим је штитила одступницу борцима. За народног хероја јула 1953. године. проглашена је 6. • 1941. године. Овакви су одбори формирани и на Дорћолу, Чукарици и у другим крајевима града, где је било радничких насеља или фабрика у којима су радиле жене. У Београду су овај рад покретале или су се на разне начине у њега укључивале: Цана Бабовић, Рашела-Шела Барух, Аница Буловић, Илонка Валгони, Љубица Велебит, Анђа Галовић, Иванка Главашки, Маријана Грегоран, Јулија Делере, Кристина Ковачевић, Вукица Митровић, Милица Михајлица, Станица Начевић, Љубица Новаков, Љубица Одаџић, Јулка Орешчанин, Фатима Пејовић, Нева Петровић, Радмила Рајковић, Љубица РакићЂорђевић, Анђа Ранковић, Марија Рачки, Јулишка Салај, Стана Симић, Лепа Стаменковић, Јелисавета Старчевић-Павловић, Љубинка Стричевић, Јелена Топалов, Јелена Ћетковић, Аница Цента и многе друге. У своме раду оне су користиле сваку прилику да истакну потребу активисања жена у радничком покрету, а исто тако и потребу њиховог пуног учешћа у свим акцијама које су биле од великог значаја за друштво уопште. Као један од доказа за то може да послужи предавање ,,0 радници у друштву и држави”,1) одржаном 8. марта 1938. године у Радничкој комори у Београду. Значај овог предавања је у томе што су жене чланови Партије успеле да га одрже баш у Радничкој комори, где је рад са женама држала Милица Топаловић. Доносимо одломак предавања: „Ми не смемо и нећемо никад заборавити до као раднице имамо нарочите тешкоће у борби, ми нећемо заборавити да је наше место првенствено у радничком покрету, да је наша борба —- борба наше ‘) „Жена данас", бр. 11—12, март—април 1938. 22 класе. Али ми данас не смемо заборавити и на задатке који свом тежином падају на нас, баш зато што смо раднице. Ми морамо прихватити сваку борбу жена за мир и слободу, а таква борба жена из дана у дан буја. Нека се наш пут уједини са путем свих жена које полазе у борбу за одбрану мира, које траже за једнак рад једнаку награду, које се залажу за бољи живот људи. Ми не смемо заборавити да смо позване да будемо пионири слободе, напретка и новог живота. Ми то не смемо заборавити поготову данас, на дан 8. марта, кад се жене целог света групишу око једпе идеје која ће им загарантовати бољи живот. Данас у целом свету жене прослављају свој дан, негде у знаку борбе, негде у знаку победе. У будућности ће нам припасти место које смо заслужиле, али зато ми жене које проводимо дан поред захукталих стројева, ми које одгајамо бледуњаву децу, ми које волимо сву децу, ми које стварамо богатства, ми које се челичном снагом пробијамо кроз живот, ми не смемо заборавити да се данас жене и,елог света боре за мир.“1) За рад са женама формирана је и комисија при ПК КПЈ за Србију у којој су, у периоду између 1937. и 1941. године, према непотпуним подацима, повремено биле: Спасенија-Цана Бабовић, Вукица Митровић, Анђа Ранковић, Лепа Стаменковић, Јулија Делере, Рашела Барух, Митра Митровић, Лепа Перовић, Добрила Карапанџић и Милада Рајтер. Нема сумње да је било још жена којима је Партија поверавала овај рад, али њихова имена нису могла бити утврђена. ПК КПЈ за Војводину поверио је организовање женских секција међу радницама у Новом Саду и другим градовима у Војводини Соњи Маринковић и одредио је да руководи њиховим радом. Она је женске секције организовала по струковним савезима (текстилаца, кројача, графичара итд.). У спровођењу ове акције радиле су с њом: Ирма Амбрустер, Вида Каћански-Лучић, Радосава и Софија Скандарски, Јудита Аларгић, Марија Бача, Милица-Беба Бурсаћ, Савета Дејанов, Аница Зурковић, Деса МиладиновићАбисинка, Јелица Мирилов-Ђерић, Зора Потипарска и др. У Суботици се у Женској радничкој секцији, уочи II светског рата окупљало 250 до 300 жена. Углед и утицај ове радничке секције жена био је тако велик да су јој приступиле и неке интелектуалке и напредне грађанке. При секцији је била организована „летећа библиотека” за жене. Свака чланица је уплаћивала по 5 динара 1) Предавање је требало да одржи Вукица Митровић, али је полиција забранила њено иступање, па га је прочитала Мила, кројачка радница. (Прим. ред.). �месечно за библиотеку. Од прикупљеног новца купована је напредна белетристика и добављана пропагандна литература која је давана чланицама на читање, а једанпут недељно се на заједничком састанку дискутовало о прочитаним књигама. у Крушевцу су у Фабрици сапуна „Мерима” 1940. године формирале женски актив Радмила Обрадовић-Медан, кројачица и Милка Минић, која је у то време радила као наставница Женске занатске школе. У Ужицу је руководилац рада са радницама била Цвета Дабић, текстилна радница, у Чачку Косара Радосављевић, радница Фабрике хартије, у Сремској Митровици Елвира-Бела Ђајић. Окружни комитет КПЈ у Ваљеву оформио је почетком 1940. године комисију за рад међу женама, у којој су од другарица радиле Љубинка Марић и Софија Станишић, а испред Окружног комитета Филип Кљајић, Обрад Стефановић и Риста Михајловић. Крајем године у комисији за рад међу женама биле су: Милка Минић као руководилац, Ђука Динић, Анка Даус и Софија Станишић. Готово у свим местима у Србији: у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, Панчеву, Вршцу, Краљеву, Крушевцу, Лесковцу, Ужицу, Чачку, Ваљеву, Обреновцу, Пожаревцу, Пећи и другим, поред рада у женским секцијама и активима, раднице су биле активне и у друштву „Абрашевић”, које је одиграло велику улогу у укључивању радница, жена радника и омладинки у раднички покрет и у њиховом културном и политичком васпитавању. ТКАЧНИЦА У УЖИЦУ. ПРВА СЛЕВА ЦВЕГА ДАБИК, ЧЛАН ОК КПЈ ЗА УЖИЦЕ, ПРЕ РАТА ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ФАБРИЦИ САПУНА „МЕРИМА" У КРУШЕВЦУ, ЈУНА 1936. У свим фабрикама, већим предузећима и радионицама где је КП имала утицаја, раднице су, као и већина њихових другова, организовано учествовале у раду и свим акцијама које је водио синдикат: бориле се за закључивање колективних уговора, биле у штрајкачким одборима, штрајкачким стражама, организовале штрајкачке кухиње, бринуле о породицама штрајкача итд. Карактеристика положаја жене-раднице из тог времена дата је у реферату о синдикалном питању на V земаљској конференцији КПЈ, у поглављу „Жене и омладина”:1) „Најексплоатисанији део радничке класе јесу жене и омладина. Капиталистичка класа, у тежњи за што већим профитом, увек радије запошљава женску и младу радну снагу. Мање отпорни, жене и омладина су увек погоднији за експлот) Ирп, бр. 12624, V земаљска конференција КПЈ 1940. Фотокопија, књ. 5, стр. 23. • тацију. Да би капиталистичка класа што више одржавала у покорности жене и омладину, она је измислила теорију по којој су жене мање вредна радна снага, иако су у многим привредним гранама важнији продуценти од мушкараца. Уредбом о решавању радничких спорова, реакционарна влада и буржоазија одузела је право омладини до 24 године живота да одлучује о продаји своје радне снаге. Како је већи део жена и младих радника испод 24 године живота у производњи, то се тиме већи део радничке класс потпуно обесправљује. 23 За омладину воде битку сва грађанска друштва и установе, ради стављања омладине под свој утицај. Стога су наши задаци: у свакој акцији, у сваком гитрајку постављати захтеве за жене и младе раднике — ученике. Наш захтев мора бити: за једнак рад — једнака плата! Са продором Партије у УРСС Југославије и активизацијом комуниста у борби за економска и политичка права радника, шири се покрет штрајкова, који захвата и жене, нарочито у предузећима где оне чине већину. То �дини штрајковали су текстилни радници Петровграда и ткачке раднице у Бачкој Тополи; 1938. године шивачки радници Чачка и радници трикотаже „Шумадија” у Београду. Карактеристичан је штрајкачки вал пољопривредних радника од 1935. до 1938. године, који је обухватио велики број лсена у Војводини. Један од највећих штрајкова у историји радничког покрета Лесковца и радника текстилне индустрије Југославије био је штрајк текстилних радника у Лесковцу, који је почео 25. јула 1937. године у предузећу „Глигорије Петровић и комп. и у фабрици „Мика Станковић”. У штрајку је учествовало око 1000 радника и радница, међу којима је било и деце од 10 година, чије су наднице износиле 6—8 динара. У штрајкачком одбору су међу друговима биле раднице Марија Лукнер, Ружа Сандић и Јелена-Лена СтојановићЧекичка. Организована је колективна штрајкачка кухиња, у којој су радиле раднице и жене радника, која је припремала и делила штрајкачима више од 800 оброка дневно. ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ФАБРИЦИ ХАРТИЈЕ V ЧАЧКУ, ОКТОБРА 1936. ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ФАБРИЦИ МИКЕ СТАНКОВИИА У ЛЕСКОВЦУ 1937. • је, пре свега, текстилна индустрија, мада њих има у великом броју и у индустрији дувана, цигарет-папира, на пољопривредним имањима, у дрвној индустрији, конфекцији итд. Поменућемо само оне штрајкове који се истичу по учешћу радница: штрајк у Фабрици чарапа и трикотаже ,,Фако” у Суботици, јул& 1935; штрајк у Фабрици свиле Драгомира Ристића у Новом Саду, јула 1936; у Фабрици шамија Хранта Мумџијана у Нишу, јула 1936; у Фабрици тепиха „Мека” у Суботици, августа 1936; у Менчиковој платнари у Суботици, који је тра- јао 11 недеља, а учествовало је више од 300 жена; у штрајку дрводељаца у Суботици, маја 1936, учествовало је око 150 радница политирерки; у Фабрици сапуна „Мерима” у Крушевцу, јуна 1936; у Фабрици цигле и црепа у Великој Кикинди, јуна 1936 (од 5.000 штрајкача 2.000 жена); у Фабрици хартије Пантић и друг у Чачку, октобра 1936 (у току штрајка, који је трајао 57 дана, жене су спречавале покушај убацивања штрајкбрехера у фабрику на тај начин што су легале на шине испред фургона којима су довожени штрајкбрехери). У 1937. го- Жене су све до једне учествовале у штрајку. У штрајку није било ниједшог штрајкбрехера. Штрајкачке страже испред фабрике смењивале су се и дању и ноћу. Штрајк је успешно завршен 21. августа, после 24 дана борбе. Склопљен је колективни уговор којим су наднице повишене за 5—10°/о. Грађани и сељаци су масовно подржали штрајк. Жене из околних села су прикупиле велике количине намирница као помоћ радницима и њиховим породицама и колима их довозиле у град. У 1939. и 1940. години штрајкови су све чешћи и масовнији и све више имају политички карактер. На Карабурми, радничком предграђу Београда, једно време је партијска организација развила најживљу активност међу текстилним радницима. Услови рада у штофари Владе Илића, а и у другим предузећима, били су све тежи, те је незадовољство међу радницима из дана у дан расло. На збору радника у штофари Владе Илића у јесен 1939. године, састављени су захтеви које је радница Маријана Грегоран поднела власнику фабрике. Осетивши јаку радничку организацију, власник је обећао да ће удовољити захтевима. Међутим, после два дана почео је са репресалијама. Маријана Грегоран је добила моментални отказ, мотивисан грешком у раду. У знак протеста цело њено одељење обуставило је рад, а њему су се придружила и друга одељења. Отказ је повучен, 24 Ј �али је приликом прве исплате поново дошло до сукоба, који су се и касније понављали. Током лета и јесени 1940. године услови рада су се још погоршали, што је довело до великог штрајка 9. децембра 1940. године у штофари Владе Илића, где је радило 1000 радника — већина жене. Непосредни повод догађајима од 9. децембра био је отпушташе старијих радника из штофаре, како би запошљавањем младих власник повећао експлоатацију и ослабио отпор радника. Тада су радници извршили протестну обуставу и припремили своје захтеве. Као одговор на то, власник је самовољно продужио радно време за два сата. Радници су ово сложно одбили. У жељи да разбије слогу радника директор фабрике је предао полицији списак људи које треба ухапсити. У летку који је тим поводом издат догађај је овако описан: „РАДНИЦИМА, РАДНИЦАМА, ОМЛАДИНИ И СВОЈ ПОШТЕНОЈ ЈАВНОСТИ Јуче, 9. децембра о. г. у пола једанаест сатн изјутра, наоружане банде полицијских агената и жандарма извршиле су крвави злочин над нама, радницима и радницама запосленим у штофари Владе Илића на Карабурми. На позив Владе Илића, познатог агента фашистичке Немачке још из доба Стојадиновића, упали су као дивљи чопор у фабрику жандарми са кацигама на глави и исуканим ножевима и стали као крволочне звери тући, газити и касапити голоруке раднике, без обзира жене и мугикарн,е, без обзира децу и одрасле. Одједанпут штофара Владе Илића претворила се у полицијску мучионицу и касапницу, одакле су извирали јауци људи, жена и омладине .. стовало над зверствима извргаеним мад радницима који траже веће парче хлеба... Београд 10. XII 1940. РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ ШТОФАРЕ ВЛАДЕ ИЛИЋА"1) У току ове акције образован је штрајкачки одбор, у који су ушли: Петар Бубало, Љубица Велебит, Димитрије Вељковић, Маријана Грегоран, Бошко Дабић, Павле Николић, Васа Орао, Фатима Пејовић, Радивоје Ружић, Драги Стаменковић, Андрија Хабуш, Петар Црнковић, Стефан Червењак, и Зденка Шегвић, студенткиња (по партијском задатку радила са текстилним радницама). У знак солидарности са штрајком у штофари Владе Илића, ступили су у штрајк и радници Београдске текстилане А. Д., којих је било око 1000. У самом почетку штрајка организоване су штрајкачке страже, које су спречавале штрајкбрехерима приступ у фабрику. У овом штрајку су се истакле својом одлучношћу и борбеношћу раднице: Иванка Главашки, Станица Начевић, Мара Живковић, Боса Милосављевић, Гина Пурић, Живка Петровић и др. Обустављале су погоне и агитовале по одељењима. У штрајкачком одбору су, поред другова, биле Љубица Одаџић, Аница Буловић, Милена Вуковић и Марија Ханг. На преговоре са послодавцима отишло је 16 радника, од којих 13 жена; групу је предводио Стеван Дукић. Преговори су вођени у присуству полицијских ') Историјски архив Београда, бр. 1969, Д 11-95. У истом летку радници су поставили следеће захтеве: „1) Тражимо да управа фабрике врати У нашу средину све наше другове које је дала похапсити; 2) Тражимо да се ни један радник не сме отпустити без кривице; 3) Додатак на скупоћу један динар на сат свима без разлике; V Да се обезбеди сваком ткачу из дунавског одељења разбој и да се сви ноћни ткачи мењају с дневним; 5) Ако је предузећу потребно да се ради прековремено, претходно да се упитају радници, а ако већина од њих на то пристане онда да се сваки прековремени Рад плати 50°/о више и на сатнину и на акордну недељу. Читаво грађанство које је посматрало овај крвави напад гнушало се и проте- 25 ФАТИМА ПЕЈОВИН, ТЕКСТИАНА ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ РАДНИЦА, © ГРУПА ТЕКСТИАНИХ РАДНИКА У БЕОГРАДУ. СТОЈЕ: ДРУГА САЕВА ЈУЛИШКА САЛАЈ, ШЕСТА СЛЕВА ЈУЛИЈА ДЕЛЕРЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАНОВИ КПЈ �агената, тако да је у току самих преговора долазило до инцидената и до злостављања. СТАНИЦА НАЧЕВИК, ТЕКСТИАНА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЈЕДАН ОД ОРГАНИЗАТОРА ШТРАЈКОВА У БЕОГРАДСКОЈ ТЕКСТИЛНОЈ А.Д. МИЛИЦА РАДУЛАШКИ, МЕТАЛСКА РАДНИЦА, ЧЛАН КПЈ ОД 1941. Активи жена су организовали прикупљање помоћи за штрајкаче, неколико кухиња и снабдевање штрајкача и њихових породица храном, а пружале су и другу помоћ. Полицијски терор за време штрајка био је оштар. Ухапшен је део штрајкачког одбора (Димитрије Вељковић, Бошко Дабић, Радивоје Ружић, Драги Стаменковић, Андрија Хабуш и Зденка Шегвић) и више десетина радника са Карабурме, али се штрајк наставио. Неколико стотина радника је отпуштено са посла. Само из Београдске текстилне А. Д., од 80 отпуштених радника било је 70 жена. Колико се могло утврдити међу отпуштенима су биле и: Љубица Одаџић, Аница Буловић, Милена Вуковић, Јелена Катић, Станица Начевић, и Божица Буловић. На њиховим књижицама ударени су печати који су упозоравали власнике других предузећа да их не треба примати на посао. Штрајк је огромно допринео револуционисању радничких маса, учвршћивању њиховог политичког јединства и солидарности а и омасовљавању Партије, мада захтеви радника нису испуњени. Истакнути борци напредног радничког покрета, искусни организатори штрајкова и неустрашиви учесници у разним акцијама у време које је непосредно претходило избијању II светског рата биле су: Рашела-Шела БарухСимић, Аница Буловић, Љубица Велебит, Анђа Галовић, Иванка Главашки, Маријана Грегоран, Јулија Делере, Јулијана Дограјић, Видосава Кахриман, Љубица Мерло, Милица Михајлица, Станица Начевић, Љубица Новаков, Љубица Одаџић, Јулка Орешчанин, Милка Остојић, Фатима Пејовић, Милица Радулашки, Љубица Ракић-Ђорђевић, Марија Рачки, Милена Ристић, Јулишка Салај, Стана Симић, Јелисавета Старчевић-Павловић, Љубинка, Стричевић, Јелена Топалов, Драгица Ћорковић, Евица Ћурчић, Ана Узелац, Аница Цента, Ангелина Динић, Мара Живковић, Јелена Катић, Стана Лилић, Боса Милосављевић, Живка Петровић, Ангелина Пурић, а имена још великог броја жена, које су такође активно радиле остала су непозната. Све су оне биле чланови појединих секција текстилаца, секција жена и синдикалних актива, неуморне у раду, дисциплиноване и поуздане, без разлике да ли су биле чланови КПЈ или СКОЈ-а или Партији одани и блиски симпатизери. 26 У фабрици обуће „Бостон” (данас „Пролетер”) у Београду штрајк је избио 2. септембра 1940. године, због тога што су власници почели да укидају права која су радници себи извојевали штрајком у априлу исте године, а и због тога што су почели да отпуштају напредне, политички активне раднике. Образован је штрајкачки одбор од 15 радника, међу којима су биле Ангелина Ковачевић и Илонка Нађ-Пухалак. Предузете су све мере да би се обезбедио успешан исход штрајка. Образоване су штрајкачке страже које су чувале улаз у фабрику и организовано је прикупљање помоћи за штрајкаче готово у целој земљи. У току штрајка прикупљено је 95.000 динара добровољних прилога. Чланови фабричке ћелије КПЈ и други активисти обилазили су радничке породице и старали се о томе да им се пружи помоћ. Отворено је шест штрајкачких кухиња, које су све биле у становима радница и радника фабрике „Бостон” (код Лепе Бановић у Кладовској ул. 5, код Марице Андрејевић у Шибеничкој ул. 3, код Руже Петровић, код Ковинке и Марка Филиповића у Видовданској 24, код Катице и Стевана Лајтмана у Хаџи Мустафиној ] 9, а нема података у чијем је стану радила шеста кухиња). Све ове кухиње су добро функционисале, упркос сталних сметњи. Полиција није успела да их открије, а агенти су, у потрази за штрајкачким кухињама, у целој околини фабрике претресали жене које су са пијаце носиле веће количине намирница. Није откривен ни штрајкачки магацин хране, у стану Ангелине Ковачевић, у Мариборској ул. бр. 12. Штрајкачи су имали подршку грађана. Пекар код кога је узиман хлеб знао је за кога се узима, али је ћутао. Почетком девете недеље штрајка послодавци су попустили и позвали штрајкачки одбор на преговоре. Одбор је поставио два услова: повећање плата свим радницима и враћање на посао ухапшених штрајкача. После дужих преговора раднички захтеви су прихваћени. Тако је штрајк после девет недеља завршен потпуном победом радника. Међу многим штрајковима које су водили кројачки радници Београда и Земуна,1) по значају се истиче штрајк који је почео 10. октобра 1940. године, а завршен после месец дана пуном победом радника: повишене су надни*) У 1937. години штрајковали су кројачки радници и раднице Београда и Земуна, Краљева, Крагујевца, Новог Сада (конфекционари), Сремске Митровице, Панчева, Лознице, Руме, Бачког Петровца и др.; у 1938. конфекционари Београда, Земуна и Петровграда, кројачки радници Краљева и др.; у 1939. години кројачки радници Смедерева, итд. �НДОНКА НАБ-ПУХАЛАК И АНГЕАННА ВИН, РАДНИЦЕ У ФАБРИЦИ ОБУКЕ У БЕОГРАДУ и побољшан положај шегрта. У саопштењу које је издавао штрајкачки одбор посвећена је нарочита пажња борби кројачких радница. У саопштеЊу бр. 1 од 13. октобра 1940. године, стоји: це КОВАЧЕ „БОСТОН" Исто тако тежак положај другарица кројачких радница нагнао је и њих да збију своје редове и да одлучно пођу у борбу за побољшање свога положаја. У тој одбрани својих права радница пружаћемо им своју пуну другарску подршку. ■ ■“ а у Саопштењу бр. 13, од 22. октобра, после покушаја послодаваца да разним махинацијама и уз помоћ полиције разбију јединство радника, упућен је позив свим радницима, а посебно радницама, да истрају: „Другарице, кројачке раднице, наша борба штити ваша права. Можете бити сигурни да ћете своја права извојевати само у заједници са нама, јер здружени ми представљамо силу којој се ништа не може одупрети. На сваком кораку своје борбе пратиће вас наша другарска солидарност, сваки ваш захтев бранићемо и ми.“ ЗАПИСНИК ПОЛИЦИЈИ ЛАК После десетак дана Управа града је забранила штрајк, прогласила га противзаконитим и почела да хапси штрајкаче. Упркос томе, после 15 дана у штрајку се налазила већина кројачких радника Београда (цивилних, војних и шегрта у државним предузећима и приватним радионицама), а преко синдиката организован је и штрајк солидарности кројача Земуна. У обавештењу радника штрајкача текстилне индустрије у Лесковцу, од 5. јула 1940. године, каже се: „РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ! 1 ) Ми смо пре штрајка видели, а видимо и сада после 18 дана штрајковања, да послодавци имају добро смишљен план да разбију штрајк и да униште синдикалну организацију. Да би остварили тај свој план, фабриканти су покушали да нађу издајнике из редова штрајкача. Али ниједан радник није хтео да постане штрајкбрехер и издајник својих другова у борби. Фабриканти су онда покушали да са стране доведу штрајкбрехере у фабрику. И када су радници чули да фабриканти доводе камионима раднике у фабрику Глигорија Петровића и Комп. зо тренутак су се окупиле стотине радника око фабрике. Спречавајући да штрајкбрехери уђу у фабрику, раднице су полегале испред камиона који је ишао према капији и викнуле: „СТОЈ! СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЋЕМО ДАТИ! САМО ПРЕКО НАС МРТВИХ МОЖЕТЕ ПРОЋИ!“ ') ИРП, бр. 127ЛШ, 5—4 (40). 27 О У САСЛУШАЊУ У СПЕЦИЈАЛНОЈ БЕОГРАДУ ИЛОНКЕ НАБ-ПУХА- �У текстилном предузећу „Коста Илић и синови” у Лесковцу, у одељењу платнаре, почео је штрајк 5. априла, а завршен је 2. маја 1939. године победом радника. Међу најборбенијим и најактивнијим штрајкачима биле су жене. Са вођама штрајка ухапшене су од жена Ружа Сандић и Лепосава Вукосављевић. Штрајкови су избијали један за другим. Тринаестог јуна 1940. године поново је избио штрајк у фабрикама Глигорије Петровић и Комп. (данас „Коста Стаменковић”) и Мика Станковић (данас „Црвена звезда”), са захтевом да се наднице повећају за 15% и да се склопи колективни угогор. У штрајку је учествовало око 1200 радника и радница. Власници су покушали да сломе отпор штрајкача и да помоћу жандармерије доведу штрајкбрехере из других градова и са села. Штрајкачке страже чувале су све прилазе и улазе у фабрику. Жандарми су покушали да раднике испред фабрике растерају шмрковима, али они нису напуштали своја места. Раднице су направиле ланац и легле на друм испред камиона којима су довезени штрајкбрехери. Камион је морао да стане. Један полицајац је викао и претио: „Пуцаћу у сваког ко се успротиви да камион уђе унутра!” Његове претње нису заплашиле раднице, ниједна се није склонила. Жандарми су почели да их туку, потегли су и бајонете. Тада је радница Перса Симоновић устала, пришла полицајцу и испрсивши се узвикнула: „На, пуцај!” У тучи и рвању које је настало између наоружаних жандарма и радница, жандарми су морали да се повуку. Међу најодлучнијим и најхрабријим у овом сукобу са полицијом биле су Марија Лукнер, Љубица Митић, Перса Симоновић и Јелена Стојановић-Чекичка. Штрајк је завршен 15. јула 1940. године победом радника. Споразум између радника и послодавца потписало је 11 радника, међу којима од жена Лена Стојановић и Луција Бабић. РЕФЕРАТ ПОАИЦИЈСКОГ АГЕНТА ПРОТИВ ИЛОНКЕ НАБ ПУХАЛАК ГРУПА ШТРАЈКАЧА КОНФЕКЦИОНАРА У БЕОГРАДУ За штрајкове у Лесковцу и за све акције које је Партија у то време водила, а које су захтевале много самопрегора и личне храбрости, везана су имена сестара Јелице и Маре Стефановић-Ђорђевић-Ћућулике, Лепосаве К. Стаменковић - Слободанке, Трајке Ђермановић, Руже Сандић, Милке, Аранђеловић-Ћеркинке, Радмиле Живковић, Даре Јовановић, Лепосаве Јовановић, Живке Марјановић-Садуловић, Раде и Роске Милошевић, Раде Пауновић, Виде Пешић, Милеве 28 �Сандић, Виде Стаменковић и многих других радница. Организатори генералног штрајка 1940. године, који су повели радници Новог Сада, били су МК КПЈ Новог Сада и партијске ћелије текстилаца. Поред захтева за повећање надница за 30%, тражено је плаћање рада на чишћењу машина (који је обављан после радног времена), слободна прослава Првог маја и др. Нацрт колективног уговора послат је власницима свих седам текстилних предузећа и инспекцији рада. Власници су одбили преговоре. У највећој текстилној фабрици (Драгомира Ристића, данас „Соња Маринковић”), где су радили најборбенији радници и где је утацај КПЈ И УРСС-а био најјачи, стале су машине 17. децембра 1940. године. После дан-два ступили су у штрајк и радници осталих фабрика. У акцијама против штрајкбрехера и у штрајкачким стражама су, поред текстилаца, учествовали металци, графичари, обућари, студенти и омладина. Овај штрајк, због нарочито јаког притиска режима, забраном УРСС-а, није донео очекиване резултате, али је значио велику моралну победу неколико хиљада новосадских текстилаца, мада је око 250 радника остало без посла. Међу многим радницама које су учествовале у штрајку истакле су се активношћу: Вида Каћански, Милица-Беба Бурсаћ, Аница Зурковић, Јудита Аларгић, Мара Бобан и друге. У Нишу је, такође 1940. године, успешно завршен штрајк кожараца, коме су радници других струка пружили пуну моралну и материјалну помоћ. Овим су штрајком непосредно руководили истакнути партијски- и синдикални радници: Филип Кљајић, Ђука Динић, Кристина Ковачевић која је у то време живела у илегалности и посветила се искључиво партијском раду, и Конрад Жилник.1) У фабрици „Вистад” је било запослено доста жена које су примане као неквалификована, јефтина радна снага. Поступак према њима, као и према свим радницима, био је крајње понижавајући, нарочито приликом претреса при изласку из фабрике, што је изазвало оправдани протест. ПОЗИВ НА ШТРАЈК УПУПЕН КРОЈАЧКИМ РАДНИЦИМА 1940. ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ДЕСКОВЦУ I. МАЈА 1939. ГОДИНЕ Партијска организација Ваљева је дуже времена покушавала да политичким радом обухвати и раднице у фабрици. Ти покушаји нису имали много успеха, јер је режим у фабрици био врло строг, а послодавци веома ) Кожарски радници су штрајковали 1937. у Лесковцу, Лозници, Лазаревцу, Сенти и другим местима, а 1939. већи штрајковп били су У Лесковцу и Крагујевцу. 29 �СЕСТРЕ ЈЕЛИЦА И МАРА БОРБЕВИК-СТЕФАНОВИН-НУБУЛИКЕ, ТЕКСТИЛНЕ РАДНИЦЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАНОВИ КПЈ опрезни радника. приликом примања нових Ипак је, 1940. године, партијска организација успела да у фабрику убаци неколико другова и другарица, чланова и симпатизера КПЈ, међу њима ЈБубинку Марић и Анку Даус, које су најзад успеле да окупе тридесетак радница и да с њима организују рад по групама, а касније су најактивније радиле и ван предузећа. Када је у јесен 1940. године избио штрајк грађевинских радника Ваљева који је трајао месец дана, раднице из „Вистада” и све политички активне жене су се окупиле на разним задацима око помоћи штрајкачима. Организовале су кухињу за штрајкаче и летовање деце штрајкача на Дивчибарама. У току штрајка полиција је убила два радника. Њихов погреб се претворио у демонстрацију у којој су масовно учествовале и раднице „Висстада”. После демонстрација отпуштено је из предузећа неколико радника, а од жена Вилма Даус, једна од најактивнијих радница у предузећу. САХРАНА РАДОЈА МАРИНА, РАДНИКА ФАБРИКЕ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ У УЖИЦУ, УБИЈЕНОГ ОД ПОЛИЦИЈЕ У ДЕМОНСТРАЦИЈАМА ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ РАДА УРСС-а 1. ЈАНУАРА 1941. У току „Недеље борбе против скупоће” жене су протестовале у радњама, пекарама, месарама, а једна делегација од седам жена отишла је код среског начелника и председника општине и захтевала да се снизе цене најпотребнијим намирницама. У овој су делегације биле, поред две раднице из „Вистада” чија имена нису утврђена: Љубица Николић, Каја Савић, Анка Ускоковић, Зора Ристивојевић и Ката Чалић. ГРУПА ШТРАЈКАЧА ТЕКСТИЛНИХ РАДНИКА С ДЕЦОМ У ЛЕСКОВЦУ 1939. ГОДИНЕ Смрт Олге Миливојевић болно је одјекнула међу радницима и радницама „Вистада”. Поводом њене погибије је организован протестни митинг, на коме су учествовале све раднице. „СВИМ РАДНИЦИМА У ФАВРИЦИ ВИСТАД1) И РАДНИЦАМА Трагична смрт наше другарице Олге Миливојевић очигледно нам је показала колико се мало води рачуна о нашим животима у фабрици Вистад. Она пре свега као млада радница испод 18 година није смела бити употребљена на тако опасном послу, где је потребно стручно знање и велика опрезност. Управа фабрике је крива за њену смрт; она је хтела да уштеди, па је њу поставила на посао зо, који се плаћа надница 120 динара. За својих бедних 28 динара она је жртвовала свој млади живот. •) ИРП, бр. 129/VII, 6—6 (40) — Летак из 1940. поводом погибије једне раднице у фабрици Вистад (Војно-индустријско предузеће за производњу муниције у Ваљеву). 30 �Али овај трагичан случај није усамљен. два дана после тога друг Карић настрадао је на послу, јер су му дали неисправан компресор да ради с њим. Он сада лежи у болници и живот му је у опасности. Поред тога, скоро сваког дана се дешава да по неком раднику или радници машина откине или згњечи прсте или целу руку. Велики број жена и мушкараца осакатили су своје лице због отровних испарењи у појединим одељењима. За ову годину дана има већ доста доживотних инвалида који су изашли из Вистада. Ако овако стање у фабрици остане и даље, ко зна колико ће јоги страдати младих живота ради профита господина Станковића и његових акционара. Управа фабрике Вистад досада није ништа озбиљно предузела да спречи смртне случајеве, да заштити здравље свога радништва, да смањи опасности које нам на послу прете .... ГРУПА ГРАФИЧКИХ РАДНИКА ЛЕСКОВЦА ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ, у питању су наши животи, наше здравље. Зар можемо мирно гледати како нам другови и другирице страдају, зар да очекујемо без отпора исту судбину? Докле ћемо трпети шиканирање, казне, шпијунажу? Крајње је време да предузмемо све што лшжемо да заштитимо наше животе и наше здравље. Ми морамо тражити човечно поступање са нама, веће наднице, боље услове при раду. ДА БИСМО ТО ПОСТИГЛИ, МОРАМО СЕ ОРГАНИЗОВАТИ У ШТО ВЕЋЕМ ВРОЈУ У НАШЕ СЛОВОДНЕ, КЛАСНЕ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УРС-а, јер само тако можемо стати на пут даљем нашем пропадању Ми класно свесни, организовани радници истичемо ове захтеве и позивамо целокупно радништво „Вистада“ да се за њих бори. НАРОДНИ ХЕРОЈ БУРБЕЛЕНА БУКА ДИНИК, КОЖАРСКА РАДНИ ЦА, ИРЕДРАТИИ ЧЛАН КПЈ 1. Тражимо пуну огитету породици покојне Олге Миливојевић. 2. Тражимо да се казне одговорни за њену смрт. 3. Тражимо да се у фабрици установи амбуланта, да постоји у фабрици стални лекар, да се уведу потребне вентилације у свим зградама, и да се зграде довољно загревају. Тражимо маске и гумена одела зо оне раднике који су изложени штетном дејству отровних испаривања. ГРУПА КОЖАРСКИХ РАДНИКА ИЗ НИША Тражимо довољну количину млека за раднике и раднице који удишу и гутају гасове и прашину. 4. Тражимо да се укину новчане казне, које иду у цеп послодавца и да се уклоие из радионице шпијуни и непријатељи радника. 5. Тражимо слободу синдикалног организовања за раднике „Вистада". 6. Тражимо изборе за радничке поверенике. 7. Тражимо да се уклони садашњи вратар, пензионисани жандарм и да се про1'ив њега поведе истрага због изнуђивања мита од радника. Тражимо повишење надница у висини иоскупљења животних намирница. 31 �КРИСТИНА КОВАЧЕВИЋ рођена је у Ужицу 15. фебруара 1893. године. Заинтересовала се после I светског рата за напредни раднички покрет и Комунистичку партију, која је тада основана, и активно радила у њој. Дошла је 1919. године у Београд да учи херихтерски занат и одмах се укључила у рад синдиката. У најранијем периоду своје активности била је везана за Симу Марковића, првака радничког покрета у оно доба, који ју је и увео у Партију. Она је, у свим трзавицама и фракцијским борбама којих је у оно време било унутар Партије, остала верна напредном радничком покрету, и остала је до краја свога живота бескомпромисан, одважан, истрајан и храбар раднички борац. Почетком 1934. године обновљено је њено чланство у КПЈ и отада стално ради не само у синдикалном покрету већ и у партијској организацији. Учествовала је у штампању летака против петомајских избора 1935. године и ухапшена је у провали која је тада настала. После изласка из затвора изабрана је за члана МК КПЈ Веограда, а касније је била на разним другим партијским дужностима. ОД 1936. до 1940. године била је члан Централне управе кожарских и прерађивачких радника. По директиви КПЈ радила је 1939. године у Савезу кућних помоћница, итд. Поново је ухапшена 1937. године и предата Суду за заштиту државе, осуђена је на девет и по месеци затвора, које је издржала у истражном затвору. Приликом сваког хапшења злостављана је на разне начине, али се увек добро држала и никад никога није открила, иако је знала многе људе. После изласка из затвора 1937. године, протерана је у Ужице, своје место рођења. Но, она се убрзо вратила у Београд и наставила је да ради у легалним радничким организацијама: међу кожарцима, текстилцима, у „Абрашевићу“, са радницима и радничким женама, као и на илегалним партијским задацима. Упркос полицијским прогонима и честим хапшењима, увек тежећи да се легализује у средини у којој живи и ради, Кристина је и 1939. године узела видно и значајно учешће у акцији за женско право гласа, коју је водила „Жена данас“. Крајем 1939. године, сутрадан после демонстрација 14. децембра, поново је ухапшена и оптужена да је учествовала у њиховом организовању. Месец дана је провела у београдској „главњачи“ и још једном протерана да живи, под присмотром полиције, у свом родном месту Ужицу. И овог пута вратила се у Београд и отада па до краја живота живела је под лажним именом и радила илегално, скривајући се код другова и пријатеља, чланова Партије и симпатизера покрета, без свог имена, далеко од породице и дома у коме је имала стару мајку и мужа. То је није омело да 1940. године буде у Београду један од организатора демонстрација жена чији су мужеви насилно мобилисани као штрајкачи. Целог живота и за све време свог револуционарног рада зарађивала је хлеб за себе и своју породицу. Вољена од радни!ка, цењена и поштована од послодаваца као добар човек и вредан радник, догађало се да је поново примана на места са којих је пре тога била отпуштана. У окупираном Београду наставила је рад све до децембра 1941. године, када је одлуком Партије послата у Прокупље, где је као члан МК КПЈ одговарала за рад технике. Ухапшена је почетком марта 1942. године, под именом Милице Јовановић, избеглице из Скопља. На саслушању није рекла ни своје право име све док истрагу није преузела београдска Специјална полиција чији су је агенти препознали. Пребачена је у Ниш, па у Специјалну полицију у Београду, а оданде 8. маја у догор на Бањици. О своме раду није ништа признала, мада су је многе околноности тешко теретиле — сва мучења поднела је храбро и ћутке, о чему сведочи записник Специјалне полиције о њечом саслушању. На стрељање је изведена тек после годину дана 14. маја 1943. ,'одине. Кристина Ковачевић је између два рата несумњиво била једна од најпознатијих и највољенијих жена активиста у синдикалном покрету Србије. Другови и другарице, ступите у синдикалне организације УРС-а, борите се за горње захтеве. АНКА ДАУС, РАДНИЦА У ФАБРИЦИ „ВИСТАД" У ВААзЕВУ, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ РАДНИЦИМА И НАМЕШТЕНИЦИМА, МЛАДИМ РАДНИЦИМА И ЖЕНАМА СРБИЈЕ') Присталице слободних класних радничких синдиката Учешће жена у штрајку рудара Трепче, јула 1939, заслужује нарочиту пажњу. Рудари су ступили у штрајк кад су власници рудника Трепче одбили да испуне њихове захтеве. Штрајк је трајао педесет дана. Радници су били изложени нечувеном терору и свакодневним хапшењема. Трговцима и пекарима било је забрањено да продају животне намирнице, па чак и хлеб радницима и њиховим породицама. Да би разбили штрајк и деморалисали штрајкаче, послодавци су уз помоћ полиције окупили око 500 лумпенпролетера и чланова Југораса с којима су намеравали да наставе рад у руднику. Штрајкачи су тада сазвали збор и одлучили да се физички обрачунају са штрајкбрехерима. Жене рудара су их гађале каменицама, поливале врелом водом и тако их растерале, мада су их штитили жандарми. За све време штрајка жене су мотриле на кретање полиције и о томе обавештавале штрајкачки одбор, јављале чим би неко од штрајкача био ухапшен и сл. Међу члановима и симпатизерима Партије који су учествовали у организовању помоћи штрајкачима биле су нарочито активне: Ковиљка Тојага, Смиља Бојић, Милка Узелац и Мара Чалић. Положај радничке класе и свих радних људи постао је тежак и неиздржљив услед империјалистичког рата и терора. Нагли пораст цена утицао је на смањење реалне радничке наднии,е до те мере, да се не могу подмирити ни најосновније потребе радника и њихових породиг1,а ... Упркос уједињеном и добро организованом непријатељу, упркос гитрајкбрехерској политици сои,ијалдемократских вођа, радничка класа последњих дана изводи своје веома успешне и врло значајне акције. Једнодушност, одлучност и решеност на борбу до победе показали су сви радници. Херојска борба 380 радника фабрике „Востон“ у тродневном штрајку донела им је повишицу надница за 20—30°/о, признање радничких повереника, повратак отпуштених и по') ИРПС — Летак присталица клаено-борбеиих еиндиката пздат уочп II светског ратп. 32 �бољшање услова рада и живота. Око 1000 радника и радпица фабрике Владе Нлића у Београду, обуством рада од 4 сата, успели су да сваки радник и радница добије 1 динар повтиии,е по радном сату■ Радници фабрике „Рогожарски“, њих око 950 обуставг^лг^ су посао и поставилг!, захтеве: превоз на рачун предузећа од Београда до Земуна изјутра и увечс, повратак на посао отпуштених другова и регулисање радног времена. Радници аеронаутичких предузећа „Микрон“, „Нестор", „Раковица“ из солидарности са борбом својих другова из срабрике „Рогожарски", извргиили су обуставу рада. После четири сата, упркос свим покушајима угушивања ове борбе, радници су извојевали своје захтеве ... ПРИСТАЛИЦЕ КЛАСНО БОРБЕНИХ СИНДИКАТА“ У низу штрајкова вођеним крајем 1939. и у току 1940, године, један од најзначајнијих био је штрајк радника аеронаутичке индустрије у Београду и Земуну који је почео априла 1940. године и трајао скоро три месеца. Штрајк, започет као акција за побољшање животних услова радника, убрзо се претворио у изразито политичку акцију против режима и профашистичке политичке владе. Из саопштења бр. 10, које је издао 20. VI 1940, штрајкачки одбор радника аеронаутичке индустрије, види се колико је велико и значајно било ангажовање жена у овом штрајку. ... У среду (19. јуна) преко 200 жена и још мноштво деце штрајкачких незбринутих породица дошло је пред Министарство социјалне политике да протестује против поступка власти према штрајкачима. Указујући на то да су сви поступци власти игили искључгшо у одбрану послодаваца, а против интереса радника и то чак до употребе ватреног оружја, жене штрајкача са својом децом отишле су потом у Министарство војске. Тамо им је речено да не могу бити саслушане нити могу предати своје захтеве. Жене наших похапшених и мобилисаних другова протестовале су на то узвицима „ТКивео штрајк”, „Вратите нам мужеве и очеве, тражимо хлеба и рада”. На захтев жена и деце да им се врате похапшени и мобилисани хранитељи, полиција је насрнула и немилосрдно ударајућгс кундацима жене и деи,у успела да направгс ред пред Министарством војске « морнарице. Али грдно се варају они који мисле да такви поступци са женама и децом радника гитрајкача могу да нас уплаше и поколебају. СвакгI такав ударац чини нагиу борбу само јачом. На свакгс такав ударац радничка класа одговара са још већом солидарногићу са борбом нас штрајкача аеронаутичких предузећа ... Штрајкачки одбор" 20. јуна 1940. г. Београд „ ТЕЛЕГРАМ СРЕСКОГ НАЧЕЛНИКА У ВАЉЕВУ БАНСКОЈ УПРАВИ У САРАЈЕВУ О ИЗБИЈАЊУ ШТРАЈКА У ФАБРИЦИ „ВИСТАД” У ВАЉЕВУ. Ј1ЕПА ПЕРОВИЋ рођена 29. августа 1911. године у Бањој Луци, укључила се у напредан покрет 1932. године као сврчгена ученица учитељске школе. Исте године постављена је за учитељицу у босанско-дубичком срезу. У пролеће 1933. године дошла је у Београд на курс и ту је наставила рад. У њеном стану штампан је партијски материјал. Ухапшена је у провали маја 1933. године, али је пуштена због недостатака доказа. У јесен исте године добила је место учитељице у колубарском срезу, где се одмах укључила у рад и већ 1934. године примљена у Партију. Као учитељица радила је са сељанкама и сељацима на њиховом политичком и 33 �културном уздизању. Због таквог рада премештена је после годину дана у друго село у ваљевском крају, а затим у сјенички срез, па у Босну. Године 1937. отпуштена је из учитељске службе, по дискреционом праву министра просвете. Вратила се у Београд и ступила у фабрику трикотаже ЕЈ1КА. Ту је са Шелом Барух крајем године организовала штрајк против лоших услова рада. Године 1939. била је секретар једног рејонског комитета КПЈ, секретар Месног одбора Странке радног народа и тада је ушла у МК КПЈ за Београд. По партијском правилу у том периоду да сви функционери буду чланови партијске ћелије, Лепа је била члан ћелије аеронаутичара, у којој је радила на припреми штрајка 1940. године; исте године руководила је припремама штрајка текстилних радника и била је један од организатора велике демонстрације жена чији су мужеви били позвани у војску. Ухапшена је јануара 1941. и пуштена 5. априла исте године, уочи бомбардоваша Београда. После капитулације бивше југословенске војске отишла је у Сарајево, где је била секретар МК КПЈ Сарајева и члан ПК КПЈ за БиХ. Ухапшена је августа 1941. године. Успела је да по&егне из усташког затвора и да се фебруара 1942. године пребаци у партизанске одреде у Херцеговини, а затим у источној Босни, као члан ПК КПЈ за БиХ. У јесен 1942. године прешла је на партијски рад у Загреб где ради као члан Повереништва ЦК Хрватске. У Загребу је остала до краја 1943. године, када је прешла у северну Хрватску на дужност организационог секретара Обласног комитета за северну Хрватску, а од јула 1944. године била је организациони секретар Обласног комитета за источну Босну. После ослобођеша Сарајева била је члан Извршног комитета ПК КПЈ БиХ. Крајем 1945. године прешла је у Београд и обављала многе значајне државне и партијске дужности. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЈУДИТА АААРГИН, ТЕКСТИАНА РАДНИЦА ИЗ НОВОГ САДА, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ ГРУПА РАДНИКА „ТЕАЕОПТИКА" ИЗ ЗЕМУНА УОЧИ ШТРАЈКА 1940. 34 Да би се сломио штрајк, позвани су на „војну вежбу на неодређено време” сви штрајкачи војни обвезници. Ноћу између 29. и 30. маја покупљено је и послато у војне радне логоре око 1.500 радника штрајкача; а њихове породице остале су незбринуте. Ово је огорчило цео пролетаријат Београда и сву поштену јавност. Из солидарности са штрајкачима и у знак протеста против мера владе и полиције избили су штрајкови или је обустављен рад и у предузећима других струка (кожарци, монтери, текстилци). Вукица Митровић, Анђа Ранковић, Кристина Ковачевић, Јелена Ћетковић, Јулија Делере, Лепа Перовић, Олга Алкалај, Мира Јовановић-Јаза, Анка Шкорић, Милада Рајтер, Маргита Вук, Добринка Чонкин, и друге жене, чланови КП, добиле су задатак да организују отпор против нових позива на вежбе. Припремиле су демонстрацију жена штрајкача, радница и намештеница предузећа која су била у штрајку и из других предузећа, студенткиња и свих напредних жена и омладинки. Штрајком је руководио Месни комитет КПЈ за Београд преко међуфабричког штрајкачког одбора. Међуфабрички штрајкачки одбор водио је од самог почетка штрајка бригу о снабдевању штрајкача и о помоћи њиховим породицама. При београдским рејонским комитетима КПЈ образовани су посебни одбори за сабирање новчаних прилога за учеснике у штрајку. Обилну помоћ је пружало грађанство нарочито у местима где су били отворени радни логори у које су отерани штрајкачи (у Белој Цркви и Доњој Трнави код Ниша). Партијске организације и одбори Црвене помоћи били су организатори ових акција. Новац за штрајкаче прикупљан је не само преко синдиката, већ и преко СБОТИЧ-а, СПНЈ, ПТТ, студентских удружења и других организација. Формиран је заједнички фонд. Из средстава овог фонда је организовано неколико кухиња (на Хаџи-Поповцу, у Земуну, на Дорћолу, у Раковици, на Чукарици). Успех штрајка није био само у томе што је обухватио око 3.000 радника и намештеника, а са породицама преко 10.000 људи, а трајао готово три месеца — већ пре свега у томе што је целукупну јавност у земљи мобилисао против режима и владе Цветковић-Мачек. Пред таласом све ширих и одлучнијих акција радника, режим је извршио нови напад на радничку класу и обрачун са њом забраном УРССЈ. Поли- �ција је 30. децембра 1940. године запечатила улазе у просторије радничких организација у Београду и свим градовима широм Југославије, запленила имовину и архиву и предала их функционерима режимских синдиката. Појачани су прогони комуниста, похапшени су многи истакнути синдикални борци и други припадници револуционарног радничког покрета. у тој ситуацији жене су пружиле значајан допринос у спасавању синдикалне имовине, склањању документације, налажењу склоништа синдикалним активистима и познатим комунистима које је полиција гонила. Поводом забране УРССЈ, ЦК КПЈ је јануара 1941. године издао проглас у коме је позвао све раднике и раднице да збију своје редове у један чврст борбени фронт и да под вођством КПЈ наставе борбу за извојевање својих права. КПЈ је стварањем одбора радничког јединства у предузећима и синдикалних комисија при партијским комитетима, преузела непосредно организовање делатности забрањених синдиката и наставила још снажнију борбу радничке класе за њена економска и политичка права. Васпитаване и очеличене у непрекидним борбама, жене су се истрајно и до краја бориле за своје захтеве и за захтеве свих радника, а 1941. године велики број њих се укључио у народноослободилачку борбу. ДЕО ШТРАЈКАЧКОГ ОДБОРА УТИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ 1940. РАДНИКА АЕРОНА- АКТ СРЕСКОГ НАЧЕАНИКА У УЖИЦУ КРАА.ЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ У САРАЈЕВУ О ДЕМОН СТРАЦИЈАМА У УЖИЦУ ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ УРССА 35 ��САВЕЗ БАН КАРСКИХ, ОСИГУРАВА ЈУЋИХ, ТРГОВАЧКИ X И ИНДУСТРИЈ СКИХ ЧИНОВНИКА рганизација банкарских, осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника, повезана у јединствен савез Југославије — СБОТИЧ — имала је богату традицију синдикалног рада и борбе још од 1919. године. Београдска подружница СБОТОЧ-а нарочито је развијала богат и свестран рад од 1938. године, када је управа подружнице прешла у руке комуниста. Све до априла 1941. године СБОТИЧ је, под непосредним руководством Партије, развијао активност преко разних легалних и илегалних форми које је Партије спроводила свуда где је имала своја упоришта. О активностпма чланица београдске подружнице говори следећи чланак:1 О а којој би био циљ окупљање свих жена запослених при разним предузећима како би тако уједињене боље и сигурније одбраниле своја права: У ту сврху изабран је акицони одбор који ће даље радити на окупљању и активизирању чланица. На тим првим састанцима дат је костур секције. Та секција треба да научи члании,е раду, кроз њу ће се оне васпитаги на искуствима из прошлих година како се бране досадашња и стичу нова права, како ће најбоље побољшати своје услове рада и живота. Кроз рад у секцији оне ће долазити до више свести и научити да су равноправни чланови друштва у коме имају како дужности тако и права исто као и њихови другови и неће дозволити да их поново баце у некадагигбе окове зависности. ЧЛАНИЦЕ АКЦИОНОГОДБОРА” „Београдска подружница СБОТИЧ-а до данас није забележила неке веће акције жена. Ових дана, на иницијативу управе Подружнице живо се ради на прикупљању жена, чиновница, на њином гито ширем окупљању око Савеза како би заједнички и ефикасније могле да заступају своје интересе и да се боре за побољгиање свога положаја ... Данас, када са свих страна разни реакционари лансирају разне теорије о жениној „светој дузкности" — домаћинству, о њеном избацивању из привреде како би дала места незапосленим мушкарцима, жене су осетиле потребу, већу него икада, да се боре да би сачувале та своја стечена права заједно са друговима, кроз толико година борбе и са толико жртава, а која су све вигие угрожена, утолико пре, гито непријатељи настоје да поцепају и разбију јединство свих намештеника, да би их лакгие подвели под утицај послодаваца. Зато су све једнодушне у томе да треба да се окупе око свога Савеза, да раде упоредо са својим друговима за очување заједничких права а и посебно својих специфичних. Оне су једнодугине у томе да треба да оснују женску секцију која до сада при Савезу није постојала, ‘) ,,Гласник”, орган СБОТИЧ-а, бр. 9, од 15. септембра 1939. СБОТИЧ је преко својих секција и чланова учествовао у свим политичким акцијама које су тада вођене. Рад се развијао у веома тешким условима. Полицијски агенти су често упадали у просторије СБОТИЧ-а, вршили преметачине, хапсили руководиоце и активисте или их прогонили из Београда. Послодавци су отпуштали из службе чланове СБОТИЧ-а које су сматрали најопаснијим. Али, без обзира на све тешкоће, рад се настављао, број чланова је растао, тако да је крајем 1940. године било 11.000, према 2.000 крајем 1930. године. Солидарност и колективни дух међу члановима нарочито су долазили до изражаја приликом штрајка у неком од предузећа, која су била организована у СБОТИЧ-у, као и у радничким штрајковима када су штрајкачима чланови СБОТИЧ-а упућивали многобројне пакете. То се норочито показало приликом штрајка аеронаутичара (април-јун 1940), када су из солидарности са радницима штрајковали и намештеници аеронаутичке индустрије. 37 Све акције које је СБОТИЧ водио од 1938. до 1941. године утицале су на развијање и подизање револуционарне свести чланова. Носилац интензивног идеолошко-политичког и културно-просветног рада била је културнопросветна секција. Тај рад се развијао не само у просторијама Савеза, већ и у предузећима и на излетима, који су често приређивани. Велику васпитну улогу вршио је и Савезов месечни лист „Гласник”. Женска секција при београдској подружници СБОТИЧ-а основана 1939. године, окупљала је службенице из разних предузећа и установа организованих у СБОТИЧ-у, и радила на њиховом политичком уздизању и васпитивању у напредном духу. Секција је организовала више предавања о положају жене, усмених новина, другарских вечери, излета. У овом раду нарочито се истицала Олга Т. Јовановић, чиновник Народне банке. Њеним залагањем у СБОТИЧ се учланио велики број чиновница које су радиле у Народној банци и Заводу за израду новчаница. Преко женске секције у Народној банци је организована веома успела конференција за женско право гласа. Поред рада у својој секцији, чланице су учествовале у раду Савеза и у општим акцијама и манифестацијама које је водила КПЈ. Секција је мобилисала своје чланице за економску борбу на њиховом радном месту и за солидарност са свим видовима борбе радничке класе. Чланице секције су прикупљале Црвену помоћ, припремале и носиле пакете политичким затвореницима. Борба жена за опстанак на радном месту није била лака. Акција коју су водиле жене — службеници Државне хипотекарне банке имала је широку подршку свих банчиних службеника. Акција је поведена против банчине прагматике. О томе „Жена данас” пише у бр. 23 за 1939. годину: �ОЛГА Т. ЈОВАНОВИН, ЧИНОВНИК НАРОЛНЕ БАНКЕ У БЕОГРАДУ НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДОЈКА ВРАЊЕШЕВИН, ЧИНОВНИК САВЕЗА НАБАВЉАЧКИХ ЗАДРУГА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА У БЕОГРАДУ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ. ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ ОТИШЛА ЈЕ ПО ЗАДАТКУ У РОДНУ БАЊА ЛУКУ. ЗАРОБЉЕНА ЈЕ ОД НЕМАЦА У ДЕСАНТУ НА ДРВАР 25. МАЈА 1944. ГОДИНЕ И ПОСЛЕ ОСМОЧАСОВНОГ МУЧЕЊА УБИЈЕНА ПРИ ПОКУШАЈУ БЕКСТВА. ПРОГЛАШЕНА ЈЕ ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА 5. ЈУЛА 1951. ГОДИНЕ ,,У Државној хипотекарној банци до фебруара ове године положај банчиног особља био је регулисан Законом о чиновницима. Параграф 22 тога Закона гласи: „Удата жена државни службеник има право на лични доходак на скупоћу ако месечно бруто доходак мужа не износи више од 500 динара месечно. У случају да месечни бруто доходак мужа износи више од 500 динара месечно, лични доходак жене смањује се за онолико, колико износи половина оне суме која остаје кад се од месечног бруто дохотка мужа одбије 500 динара. Одредбе става 2. не важе кад муж и жена станују у разним местима, кад је жена надлежно разведена и кад жена живи од мужа одвојено услед брачних размирица. Под бруто дохотком имају се разумети: а) сва редовна примања у новцу ако је муж у слободном односу ма које врсте; б) доходак који по Закону о непосредним порезима служи као пореска основица, ако муж има имање или се бави самосталним радом. Фебруара је ступила на снагу Прагматика, чији чл. 23. гласи: (4) Удате жене-службении,е не добијају додатак на скупоћу. Жене су молбом тражиле да се и по Прагматици учине исте ограде као и у Закону о чиновницима. Управни одбор Банчин одбио је ову молбу.” „Жена данас” у броју 30 за 1940. годину доноси писмо једне чиновнице Државне хипотекарне банке: „ . . . Можда ће многима изгледати невероватно, али је ипак истинито да у великом броју тих предузећа, по прагматици, жена удајом губи намештење. Прагматика Хипотекарне банке је мало напреднија и по њој жена удајом губи само 25°/о од своје плате. А одузети 25°/о од плате једној чиновници, која је у већини случајева и чиновничка жена; значи за 25°/о отежати њен труд око склапања краја с крајем на овој скупоћи, значи рђавији стан, мање млека и меса за чиновничку деиу, и много, много брига. Због свега тога су жене у Хипотекарној банци и устале против те тачке прагматике а у одбрану својих права. Оне су тражиле да се та одредба укине и да им се врати тих 25°/о, тако да за једнак рад с мушкарцима добију и једнаку плату, а као хитну меру тражиле су: 1) да се тих 25°/о врати удатим женама у случајевима када живе одвојено од мужа или кад муж не привређује, и 2) да се женама чџји су мужеви позвани на вежбу, мобилисани, или у рату, исплаћују пуне принадлежности. Да су то заиста животне потребе жена сведочи и то што се са том акцијом солидарисало целокупно банчино особље, тако да је представку потписало неколико стотина службеника оба пола.“ Једна од врло значајних акција београдске подружнице СБОТИЧ-а била 38 је штрајк службеника Савеза набављачких задруга државних службеника, који је избио 17. децембра 1940. године, после неуспелих тромесечних преговора са управом Савеза за повећање плата. У штрајкачки одбор су ушле Рада Врањешевић и Ники Искјупи, а у штрајку су учествовале: Миланка Коруновић, Дана Максимовић, Љубица Марковић, Вукосава Поповић Јелка Радак, Наталија Сарван, Милка Жицина-Шакић, Маријана Милојевић, Мирјана Кротић, Оливера Јовановић, Савка Петровић, Бранислава Поповић-Ивовић, Радмила Стојадиновић, Ана Адић, Даринка Мирковић, Достана Радошевић и Слободанка Гајић. У једном саопштењу штрајкача стоји: „Невероватно је да једна задружна организација, у чијој управи не седе ни банкари ни финансијери ни индустријалци, него бивши или садашњи државни службенкци, нема ни основног разумевања за животне потребе приватних намештеника. Што је још поразније, што је управо жалосно, та је управа представник 150.000 државних службеника — чланова задруге, учлањених у Савез набављачких задруга државних службеника — да је она, према томе, такав став према својим намештеницима заузела у име 150.000 државних службеника”. И овај штрајк који је трајао пуних месец дана, показао је високу свест и борбеност намештеника према окрутним мерама полиције. О томе најбоље говори шести летак штрајкачког одбора, издан 30. децембра 1940. у коме, поред осталог, пише: „Четрнаест дана налазимо се у борби, четрнаест дана наш послодавац користи сва средства да сломи нашу борбу. Четрнаест дана примењује се над нама крвави систем главњаче у циљу да се угуши наша оправдана борба. Али све им је остало безуспешно. Напротив, наша је борба данас јача, јер смо добили у њој подршку приватних намегитеника, целе радничке класе, поштене јавности, свег радничког света, не само Београда већ читаве земље". И заиста, редови намештеника-штрајкача остали су до краја чврсти и јединствени, мада је управа Савеза позвала полицију да силом доведе штрајкаче у предузеће или да их хапси, а јавност је обмањивана да штрајкује само мали број намештеника. Помоћ штрајкачима пружили су и државни службеници и радници других предузећа изјавама солидарности, интервенцијама и пружањем материјалне помоћи. Делегације намештеника �државних службеника протестовале против поступка према штрајкачима. И поред свега тога, штрајк је завршен неуспехом. Реакционарна управа Савеза обратила се Управи града Београда”... да изволи издати уверење о томе да је овзј штрзјк илвгсЈлзНј пошто пре објаве штрајка нису исцрпена сва законска средства . . П о л и ц и ј а је ово једва дочекала да би отпочела са прогонима и хапшењем штрајкача. Међу ухапшенима су биле и Рада Врањешевић, Даринка Мирковић и Оливера Јовановић. После неуспелог штрајка, из Савеза су отпуштена 43 службеника (од нешто више од стотину, колико је свега било запослено) међу којима и 14 жена. Поред поменутих отпуштене су Слободанка Гајић, Милка ЖицинаШакић, Ники Искјупи, Миланка Коруновић, Мирјана Кротић, Маријана, Милојевић, Савка Петровић, Бранислава Поповић-Ивовић, Вукосава Поповић, Достана Радошевић и Радмила Стојадиновић. И су У управном одбору подружнице СБОТИЧ 1940. године биле су од другарица Драгица Срзентић, и Милица Сарић, обе чиновнице „Призада”, а у разним одборима и секцијама подружнице: Реа Ароновић, из Привилеговане аграрне банке, Олга Т. Јовановић из Народне банке, Вукосава-Вуја Ољача-Цегледи из ПАБ-а, Драгослава Гавровић из ПАБ-а, Драгица Марц из „Призада”, Славка Порубовић из ПАБ-а, Брана Димитријевић из Бановинске задруге за пољопривредни кредит и Амалија Слобођанац-Жигић из ПАБ-а. Међу активисткињама у Београдској подружници СБОТИЧ-а биле су, поред наведених: — из ПАБ-а Олга М. Јовановић, Катарина Ракић, Боса Милошевић, Миланка Јевтовић, Вера Ђокић-Радосављевић, Слободанка Савић, Даница Војводић-Перић, Олга Поповић, Милица Обрадовић, Марија Гајић, Гордана Груловић, Тонка Аћимовић, Милица Милановић, Ружица Стевановић-Гузина, Љубица Божић, Нада Радовић; —• из Народне банке: Лепосава Обрадовић, Гордана Борисављевић; — из Хипотекарне банке: Милена Рајковић, Радмила (Зора) Миливојевић, Вера Спасић-Смилевска, Зора Спасић, Дара Павловић; — из Завода за израду новчаница: Нада Марковић, Викторија Волф, Анка Поповић; — из „Призада”: Милица Шуваковић, Веселинка Малинска, Јелица Јерко- вић, Слободанка-Боба Ђорђевић, Вера Зоговић; — из Прашке банке: Ирма Ерцеговић, Нада Димитријевић; — из Дирекције трамваја и осветљења: Вера Јанићијевић, Олга Кршул, Јелена Николајевић-Васиљевић. — из других установа и предузећа: Мира Јовановић-Јаза и Маргита Вук из предузећа „Змај”, Добрила Арсенијевић из Техничке дирекције Београдске општине, Реа Алмузлино из Београдске општине, Катица Ћирић из Стандард вакум комп. и Шела, Вера Винцетић, из „Путника”, Марија Јакшић-Бекавац из Осигуравајућег друштва „Југославија”, Рахела Челеби-Меламед из Удружења банака, Естера Челеби-Демајо, из Фабрике Соненфелд у Земуну, Загорка Маливук из предузећа „Рогожарски”, Сока Аранђеловић, Марија Кош, Љубица Срзентић, Милица Милутиновић, Зорка Ћирић, Вукосава Спирић, Миланка Радојичић, Фина Хофман, Шека Алмули, из „Времена” и др. Сем у Београду постојала је женска секција и при подружници СБОТИЧ у Новом Саду, која је развијала велику активност. У њеном су руководству биле: Ливија-Лили Бем, Вида Јовановић (обе су 1940. године биле у управном одбору новосадске подружнице СБОТИЧ-а), Едита Комлош, Шацика Бергер, Ана Фараго, Мила Бркић и Наталија Старчев-Дивљан. Међу многим активистима нарочито су се истицале: др Ружа Блау-Францетић, Клара Кадош, Катица Хладни, Марија Чаленић, Софија Танкосић, Анкица Секулић, Олга Требишник и Хана Шимерлинг. Са женском секцијом СБОТИЧ-а и другим напредним организацијама у Новом Саду сарађивале су чланице Омладинске секције Женског покрета из Београда: Катарина-Кети ШерМиндеровић, Јелисавета-Бешка и Пирика Бебмаса, Валерија Карио-Пап и Вера Гуцуња-Вребалов. У НОБ су као теренски партијски радници или као борци партизанских одреда погинуле или убијене чланице СБОТИЧ-а: Реа Ароновић, Добрила Арсенијевић, Ливија-Лили Бем, Рада Врањешевић, (народни херој), Вера Ђокић-Радосављевић, Вера Јанићијевић, Миланка Јевтовић, Мира Јовановић-Јаза, Олга Т. и Олга М. Јовановић, Олга Кршул, Загорка Маливук, (народни херој), Радмила Зора Миливојевић, Вукосава-Вуја Ољача-Цегледи, Милена Рајковић, Слободанка Савић, Љубица Срзентић, Катица Ћирић, Рахела Челеби-Меламед и Милица Шуваковић. 39 МИДИЦА САРИД-ВУКМАНОВИБ, ЧИНОВНИК „ИРИЗАДА” У БЕОГРАДУ, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ РЕА АРОНОВИП, ЧИНОВНИК ПРИВИАЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ У БЕОГРАДУ, АКТИВИСТА САВЕЗА БАНКАРСКИХ, ОСИГУРАВАЈУНИХ, ТРГОВАЧКИХ И ИНДУСТРИЈСКИХ ЧИНОВНИКА (СБОТИЧ), АИРИАА 1941. НАПУСТИАА ЈЕ БЕОГРАД И ОТИШАА У СПАИТ, ГДЕ СЕ АКТИВНО УКЉУЧИАА У РАД ЗА НОП. СЕПТЕМБРА 1943. ГОДИНЕ СТУПИАА ЈЕ У ОДРЕД И КРАЈЕМ ГОДИНЕ ПРИМЉЕНА У КПЈ. ЗАРОБИЛИ СУ ЈЕ УСТАШЕ ФЕБРУАРА 1944. ГОДИНЕ И УБИЛИ ЈЕ ПОСЛЕ ЗВЕРСКОГ МУЧЕЊА �ОЛГА М. ЈОВАНОВИБ, ЧИНОВНИК ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ V БЕОГРАДУ СОКА АРАНБЕЛОВИБ, АКТИВИСТА САВЕЗА БАНКАРСКИХ, ОСИГУРАВАЈУБИХ, ТРГОВИНСКИХ И ИНДУСТРИЈСКИХ ЧИНОВНИКА (СБОТИЧ), ХАПШЕНЛ ЈЕ ПРЕ РАТА САВЕЗ ПРИВАТНИХ НАМЕШТЕНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ авез приватних намештеника Југославије (СПНЈ) деловао је у склопу УРСС-а и обухватао је својом организацијом: трговачке попоћнике, намештенике приватних предузећа, дрогеристе, фотографе, сајџије, зуботехничаре и болничко особље. Социјалдемократска управа СПЈ тежила је да раднике ових струка представи као ,,радничку буржоазију” да би их одвојила од других категорија радника и изоловала. Године 1937. КПЈ је, у оквиру опште прекретнице у раду, почела да делује и у овом Савазу. Успостављена је тесна сарадња са СБОТИЧ-ем, чији је састав чланства био врло сличан, а у коме је Партија још одраније имала организовани утицај. Уз помоћ другова из СБОТИЧ-а, група напредних и борбених чланова СПНЈ успела је да активише постојеће струковне секције и да формира неке нове. Тако је формирана женска и омладинска секција и обновљен рад библиотеке и радничког спортског друштва „Полет”. Рад женске и омладинске секције уклапао се у рад организације и у опште задатке. На састанцима је нарочито објашњаван став Партије у пи- С тању економске борбе радница и борбе жена за равноправност. Обрађиване су теме из историје радничког покрета и читани чланци из ,,Жене данас”. Предавачи су биле: Рена Арбаванел, Милада Рајтер, Фрида Бергман, Агнес Сас, Ружа Ољача, Саша Јаворина и још неке другарице и другови. Руководилац ове секције била је Милада Рајтер, а у одбору је још била и Фрида Бергман. Омладинке су учествовале и у раду других секција: у културној, у фолклорној и драмској групи, у спортској секцији итд. Чланице СКОЈ-а и кандидати Партије учествовале су на заједничким омладинским састанцима, који су се одржавали по приватним становима, пошто су састанци били илегални, док су легални састанци женске секције одржавани у просторијама „Полета”, у Бранковој улици број 12. Културна секција је припремала програме за излете и приредбе. За 8. март 1939. године десетак омладинаца и омладинки извело је драматизацију романа „Виринеја” од Лидије Сејфулине. Певане су радничке и руске револуционарне песме, извођене хорске рецитације, наступао је фолклор итд. Интересовање за приредбу било је 40 МИЛАДА РАЈТЕР, ЗУБОТЕХНИЧАР, РУКОВОДИЛАЦ ЖЕНСКЕ СЕКЦИЈЕ И СЕКРЕТАР ПАРТИЈСКЕ ПЕЛИЈЕ САВЕЗА ПРИВАТНИХ НАМЕШТЕНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ �тако велико, да није било довољно места за све посетиоце у просторијама „Полета”, па су приредбе одржаване у салама Лекарске коморе, Радничког дома или „Цвијете Зузорић”. Приход од приредби био је увек толики да се од њега плаћала кирија за просторије клуба, а сав остатак је даван за Црвену помоћ, за ухапшене другове и другарице. У програмима на приредбама учествовале су чланице драмске и фолклорне групе: Ратка Леви, Бела и Сока Барух, Јулијана Рајтер, Вера Црвенчанин, Стојанка Перишић, Љубица Јовичић-Цига, Алинка Стојаковић и многе друге. Политички рад био је веома развијен и у спортској секцији, у којој се широко окупљала омладина. На гостовања по унутрашњости полазили би и многи чланови као навијачи, који су после утакмице давали културни програм са политичком тенденцијом. На масовне излете долазило је у великом броју чланство СПНЈ, „Полета” СБОТИЧ-а, спортског клуба „Раднички”, синдиката графичара, болничког особља, гвожђара итд. На појединим излетима било је и по 1500 до 2000 људи. Излети су коришћени и за разне политичке састанке. СПНЈ је успео да продре у веће робне куће и радње (код Та-Те, Владе Митића, Ђуре Јаношевића итд.) где је радио велики број жена и да синдикално организује приличан број намештеника. Када је робна кућа Та-Та отворена, Бешка Бембаса, дипломирани правник, упослила се као продавачица да би политички радила са женама. Режим за продавачице био је нарочито строг и понижавајући: на посао се није смело доћи ни са динаром личног новца, а на крају радног времена продавачице су пре одласка строго „визитиране”, претресане су им торбе и џепови да би се спречила евентуална крађа ситне робе. Радно време им је продужавано радом на сређивању магацина, без икакве додатне новчане награде. Због овако тешких околности и понижавања почетком 1940. године избио је штрајк продавачица Та-Те. Штрајк је откривен у самом почетку и ухапшени су организатори: Дара Поповић-Тадић, Љубица Јовичић, Даница Рожанић и још неколико жена које су биле најактивније у организовању штрајка. Поводом забране УРССЈ, Савез приватних намештеника Југославије издао је проглас „Свима приватним намештеницима”,1) у коме се, између осталог каже: ') ИРПС, бр. 8570/139. Летак је издат у Беофебруара 1941. године. ГРЗДУ, „ . . . Као резултат припредне политике коју води владајућа буржоазија на челу са издајпичком владом Цветковић-Мачек, као резултат све већег извоза најосновнијих животних намирница за осовинске силе, инфлације и шпекулације крупних капиталиста, наше реалне плате смањиле су се бар за 50°/о. Оскудица, беда и глад ушли су у наше домове. И МИ ДАНАС ЈАСНО УВИЂАМО ДА СМО ДЕО РАДНИЧКЕ КЛАСЕ И ДА РАДИ ОДБРАНЕ СВОЈИХ ИНТЕРЕСА МОРАМО ПОЋИ ОНИМ ПУТЕМ КОЈИМ ИДЕ ЧИТАВА РАДНИЧКА КЛАСА НАШЕ ЗЕМЉЕ. ... Послодавци, удружени са полицијом, чине све да онемогуће нашу праведну борбу. Премештају, отпуштају и хапсе наше активне другове и другарице. Из Привилеговане играрне банке отпуштено је преко 40 наших другова и другарица. Ту се ишло тако далеко да су отпуштени и за/кокски повереници. У Државној хипотекарној банци премештено је у унутрашњост неколико синдикално организованих намештеника, а затим је забрањено синдикално организовање. Код „Та-Те“ послодавац отпушта и уручује полицији активне другове и другарице. Али све то не може да заустави нашу борбу; напротив, то нам јоги више отвара очи и ми увиђамо да без тешке и упорне борбе нећемо извојевати веће парче хлеба ... ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ ПРИВАТНИ НАМЕШТЕНИЦИ Ових дана је забрањен сваки рад слободним радничким синдикалним организацијама УРССЈ. Противнародна влада Цветковић-Мачек овим ХОЋЕ ДА ОНЕМОГУЋИ СВАКУ БОРВУ ЗА БОЉИ ЖИВОТ, ЗА ВЕЋИ КОМАД ХЛЕБА! ОНА СЕ ПЛАШИ СВЕ ШИРЕГ ОКУПЉАЊА РАДНИХ МАСА У ТОЈ БОРБИ! ОНА. ХОЋЕ ДА ПО СВАКУ ЦЕНУ САЧУВА СВОЈ РЕЖИМ СКУПОЋЕ И ТЕРОРА! РАДНИЧКА КЛАСА, ПОД РУКОВОДСТВОМ СВОЈЕ АВАНГАРДЕ, НАСТАВЉА СВОЈУ БОРБУ ДО ПОБЕДЕ! МИ, ПРИВАТНИ НАМЕШТЕНИЦИ, КАО САСТАВНИ ДЕО РАДНИЧКЕ 41 ЧЛАНОВИ САВЕЗА ПРИВАТНИХ НАМЕШТЕ НИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ПОЛЕТ" НА ИЗЛЕТУ НА АДН У ЛЕТО 1940. БЕЛА БАРУХ, ПРВА СЛЕВА И СОКА БАРУХ СА ЧЛАНОВИМА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ПОЛЕТ” �КЛАСЕ, НАСТАВЉАМО ТАКОЂЕ НАШУ БОРБУ ЗА ЦОДАТАК НА СКУПОЋУ, ЗА КРАЋЕ РАДНО ВРЕМЕ, ЗА БОЉЕ УСЛОВЕ РАДА! ТИМЕ ИСТОВРЕМЕНО БРАНИМО НАШУ СИНДИКАЛНУ ОРГАНИЗАЦШУ ОД НАПАДА ИЗБЕЗУМЉЕНЕ РЕАКЦИЈЕ, ТИМЕ СЕ ЗАЈЕДНО СА СВИМ НАЈАМНИЦИМА БОРИМО ЗА СЛОБОДУ СИНДИКАЛНОГ ОРГАНИЗОВАЊА И ЕКОНОМСКЕ БОРБЕГ рад у оквиру радничког спортског друштва „Полет”, које је било пријав.љено код полиције као самостално спортско друштво. Све напредно чланство СПНЈ прешло је у „Полет”. Користећи искуство из ранијег рада, СПНЈ је у оквиру „Полета” формирао нове секције за рад са чланством: секцију за идеолошко-политички рад, за теоретски и за културно-забавни рад, затим секцију за организовање излета, која је у СПНЈ још од 1938. године радила са много успеха. Основана је и женска омладинска секција, која је окупила велики број чланица. Чланство СПНЈ и „Полета” је испо- л>авало велику приврженост и љубав према својој организацији. Свакодневно у току дана, а нарочито предвече, људи су навраћали у своје удружење. да се нађу, да поразговарају, да одиграју партију шаха. Међу њима су владали присни другарски односи, а после неке акције долазили су да се преброје, да виде није ли неко можда ухапшен. Кроз овакав рад изникли су до априла 1941. године нови чланови Партије, преко 30 чланова СКОЈ-а и велики број симпатизера, који су на позив КПЈ ступили и активно учествовали у НОБ. кциони одбор државних и самоуправних службеника обједињавао је акције највећег броја чиновничких сталешких организација. Формиран је 1939. године, а после коначног размимоилажења са реакционарним управама удружења железничара, учитеља, професора и судија у јуну 1940. године, у њему су остале само организације које су биле под утицајем КПЈ. Такав Акциони одбор успео је да консолидује рад и обједини сталешка удружења и месне акционе одборе у унутрашњости. Тада је у Акционом одбору било 20 професионалних организација са око 200.000 чланова. Удружења ложача државних железница и бродова, Удружења пореских чиновника, Друштва инжењера Београда, Стручног удружења возно-маневарског особља државних железница, Удружења судијских приправника, Удружења пореских извршилаца, Удружења прегледача кола државних железница, Удружења ПТТ званичника и служитеља, Удружења радника државних саобраћајних установа, Удружења прометника југословенских државних железница, као и представници месних акционих одбора: из Сарајева, Бање Луке, Нигиа, Суботице, Ћуприје, Новог Сада, Загреба и Цетиња, пошто су свестрано размотрили материјални и правни положај јавних службеника у вези са данашњом ситуацијом, једнодушно су констатовали следеће: фактори оглугиили о све захтеве и предлоге Акционог одбора. На овом месту доносимо резолуцију пленарне седнице Акционог одбора организација државних и самоуправних службеника: 1. Да од септембра месеца прошле године — када је почео рат — скупоћа непрекидно и несметано расте тако да данас, баш због погрешно вођене политике, улазимо у период несташице основних животних намирница. Паралелно с тим, материјални положај јавних службеника све више се погоршава, и сада они доживљавају да авет глади почиње да се увлачи у њихове домове. После забране УРССЈ, забрањен је, међу осталима, и рад Савеза приватних намештеника Југославије (СПНЈ). Партијска ћелија СПНЈ донела је тада одлуку да организација настави АКЦИОНИ ОДБОР ДРЖАВНИХ И САМОУПРАВНИХ СЛУЖБЕНИКА А Акциони одбор организација државних и самоуправних службеника, на пленарној седници од 22. септембра 1940. године, којој су присуствовали представници организација: Савеза агрономских друштава, Удружења чиновника ПТТ струке, Савеза стручних организација у ресору Министарства саобраћаја, Удружења рачунских чиновника, Удружења лекара стажера и волонтера, Удружења железничких чиновника, Удружења геометара и геодета, Удружења машиновођа државних железница, Југословенског лекарског синдиката, Савеза техничара, 2. Да се додељеним додатком на скупоћу није помогло државним службеницима, јер он износи свега 5—15% принадлежности, а цене су скочиле од 50—100°/о, па и више. 3. Да је Акциони одбор благовремено указао на праве узроке скупоће и у свим приликама предлагао мере за њено ефикасно сузбијање, а да су се меродавни 42 4. Да су све мере које је Краљевоса влада предузимала против скупоће и шпекулације путем разних уредаба, с обзиром да су и поред ових цене скочиле за преко 100°/о, у ствари значиле фаворизовање картела, крупне индустрије, велетрговине и осталог крупног капитала. 5. Да је борба државних и самоуправних службеника као и осталих сиромашних народних слојева против скупоће и шпекулације безразложно категорисана као анационална и интидржавна и да је све чињено да се ова борба онемогући и угугии. 6. Да оваква политика доводи до таквих аномалија гс супротности да један малобројан друштвени слој, шпекулишући на разне начине и несметано пљачкајући широке потрошачке масе, преконоћ долази до огромних богатстава, доводи на тај начин до беде и формалног гладовања огромну већину народа. 7. Да се чак и данас — на прагу зиме — када авет глади почиње да се увлачи у наше домове и када се досадашњом погрешном политиком дошло у ћорсокак — не дозвољава народу пуна слобода, као ефикасно средство за успешну борбу против скупоће, шпекулације и ратних профита. Стога се данас неминовно намеће закључак да су све досада предузете мере против скупоће представљале само тактизирање и бежање од правилног решења овог крупног народног проблема, а да се сада папуштају, како изгледа, и методе тактизирања да би се прешло на отворе- �но прогањање свих оних који против скупоће и њених узрочника устају. Полицијске мере, које се у последње време предзимају против појединих шпекуланата у виду новчаних казни или принудног боравка у пасивним крајевима, представљају демагошку обману народа и бежање од политичких и економских мера којим се скупоћа и шпекулација могу једино сузбијати. Ово се најбоље огледа у томе, што се место обећаних слобода и демократије покушава на један бруталан начин, против воље свих народа Југославије, увођење корпоративног-фашистичког система, на коме питању се и режим Стојадиновића скрхао. Уместо обећане слободе штампе и слободе организовања, гуши се свака поштена реч, не дозвољавају се конгреси професионалних организација, забрањују се њихови листови и лист „Реч истине“, орган Акционог одбора, иза кога стоје сви државни и самуоправни службеници у земљи. С друге стране, пак, ничу субвенционисани листови озлоглашених клика још из доба ранијих ненародних режима, којима је једини циљ да путем хушкања и провокација припреме терен за атак на организације државних и самоуправних службеника, на слободне радничке синдикате, на аутономију Универзитета, као и на све оне народне снаге које одишу слободарским и демократским духом, да би се на тај начин ослабио отпор народних маса против скупоће и шпекулације и против завођења наговештеног корпоративног система На основу свега изложеног пленум Акционог одбора организација државних и самоуправних службеника изјављује: 1. Да ће упркос свим лажима и подметањгсма јоги енергичније наставити борбу зо праведну повишицу, борбу против скупоће и шпекулације, као и против фаворизовања горњег друштвеног слоја: картела, велетрговаи,а и осталих ратних ггрофитера и шпекуланата — јер је то једини пут да се јавни службеници као и остали сиромашни друштвени слојеви спасу од смрзавања и глади које их у наступајућој зими очекују. 2. Да ће се исто тако борити за слободу штампе, слободу збора и договора, без чега би јавни службеници и цели радни народ били и иадаље предмет све веће ггљачке и експлоатације. 3. Да сматрају народним непријатељима све оне, који гпроповедају насилно завођење корпоративног система, желе да народ још јаче окују у циљу очувања позиција ггривилегованог горњег другитвеног слоја. Борба ггротив оваквих елемената намеће се утолико пре, што игра оваквом политиком угрожава националку независност, о чему најбоље сведочгг пример суседне нам Румуније. Пленарна седница Акционог одбора, у и.«е свих државних службеника, најенергичније ггротестује против забране ггоследњег броја „Реч истине”, против гу- шења професионалне фаворизовања штампе, фашистичких протггв клика и њихове провокаторске штамгге гг против свих отрцаних фраза, којима се акција јавних службеника жели ггредставитгг као анационална и антидржавна. Борба за изложена начела представља борбу за бољи живот ■— хлеб и слободу — свих јавних службеника гг њихових ггородица — за бољи живот свег радног народа и очување његове националне независности. Зато Аки,иони одбор позива све државне службенике у земљи, да се јоги чвршће повежу и збију своје редове, да не дозволе да се овога пута, као што је то било у прошлости одвоје од народа и ггостану противнародно оружје, радећи на тај начин за туђе а против својих интереса. Данас, када се буде све реакционарне клике и када се чине последњи напори да се оне међусобно гговежу, свима јавним службеницима намеће се дужност да своје организоване снаге још јаче сједине и повежу их са моћним и напредним снагама народа. Само тако државни и самоуправни службеници ће истински ггослужити и својим и народним и државним интересима“. Акциони одбор се борио против схватања да жени није место у државној служби, за већа права жена, и сл. У свом листу „Реч истине” доносио је у сваком броју по неки чланак о положају жене службенице. Заједно са професионалним организацијама, Ак- циони одбор је стално постављао захтеве да се државним службеницима врате принадлежности које су имали пре доношења Уредбе о смањењу личних и породичних додатака, која је нарочито погађала жене — државне службенике. За акције жена које су се спроводиле преко Акционог одбора биле су задужене Нада Пурић, Дана Цветковић и Неда Божиновић. Активом жена руководила је Нада Пурић. Влада је забранила рад Акционом одбору лист (крајем 1940. године), укинула „Реч истине”, а једну групу службеника, преместила ста у унутрашњости и у разна мемноге похап- сила. Акциони одбор је тада прешао на илегални рад и даље водио борбу против режима, издавао летке, саопштења и сл. 43 НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДА ПУРИБ, ЧИНОВНИК, РУКОВОДИААЦ АКТИВА ЖЕНА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА �УДРУЖЕЊЕ ПТТ СЛУЖБЕНИКА Удружење поштанско-трлеграфских и телефонских службеника било је једно 10Д најактивнијих сталешких удружења укључених у Акциони одбор. Оно је упорно ; захтевало укидање Уредбе о смањењу личних и породичних додатака и најодлучније тражило „нумерус-клаузуса”1) укидање за жене службенике ПТТ. Борбом Удружења осујећен је покушај владе да донесе уредбу којом би жене службеници ПТТ ступањем у брак изгубиле службу. Чланак „Глас поштарки на Конгресу у дашњи Нишу”2) положај верно жене илуструје у ПТТ та- струци у коме се између осталог каже: „Удружење чиновника ПТТ струке по- НАРОДНИ ХЕРОЈ знато је у нашој јавности по своме ис- РАДОЈКА ААКИН, СТУДЕНТ ФИАОЗОФИЈЕ, РАДИЛА ЈЕ ПРЕД РАТ КАО ДНЕВНИЧАР У ГЛЛВНОЈ ПОШТИ У БЕОГРАДУ И УЧЕСТВОВАЛА У СВИМ АКЦИЈАМА БЕОГРАДСКЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ. ПРИМЉЕНА ЈЕ У КПЈ ПРЕД САМ РАТ. ПОСЛЕ 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ ОТИШЛА ЈЕ ПО ОДЛУЦИ ПАРТИЈЕ У САРАЈЕВО И ТАМО СЕ УКЉУЧИЛА У РАД НА ОРГЛНИЗОВАЊУ УСТАНКА У БИХ. УХВАГ.ЕНЛ ЈЕ ИЗДАЈОМ И СТРЕЉАНА ОКТОБРА 1941. НА ВРАЦУ КОД САРАЈЕВА. ПРОГЛАШЕНА ЈЕ ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА 8. ЈУНА 1945. ГОДИНЕ. правном ставу који заузима према сви- • ЛЕНЧЕ АРСОВА, СТУДЕНТ ФИЛОЗОФИЈЕ, ДА БИ МОГЛА ДА ЗАВРШИ СТУДИЈЕ ЗАПОСЛИЛА СЕ У ГЛАВНОЈ ПОШТИ У БЕОГРАДУ И АКТИВНО УЧЕСТВОВАЛА У СВИМ СТУДЕНТСКИМ АКЦИЈАМА. ПРИМЉЕНА ЈЕ У КПЈ 1940. ГОДИНЕ. ЈУНА 1941. ОТИШЛА ЈЕ НА ПАРТИЈСКИ РАД У МАКЕДОНИЈУ. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ма питањима данашњице уопште, а нарочито о питањима која тангирају све државне и самоуправне службенике. НЕДА БОЖИНОВИЋ рођена је 1917. у Тополу код Дубровника. Студирала је права на Београдском универзитету и уједно радила као службеник 1 ПТТ секције. На Универзитету је била врло активна у Удружењу правника и у Дому и Удружењу студенткиња. Члан КПЈ је од новембра 1939. До марта 1940. године радила је у партијској штампарији, а затим у партијској организацији на Београдском универзитету. Од септембра 1940. до априла 1941. била је члан партијске јединице ПТТ службеника. После бомбардовања Београда отишла је у Црну Гору, у никшићки срез, где је по налогу ОК КПЈ за Никшић формирала партијску организацију у рудинско-трепачкој општини, била њен секретар и учествовала у припремама за устанак. Од новембра 1941. до марта 1942. године била је члан ОК КПЈ за Никшић у коме је одговарала за рад са женама. Од марта 1942. била је заменик политкомесара III никшићког батаљона, затим је била руководилац Политодјела V козарачке и III крајишке бригаде, а од јуна 1944. руководилац Политодјела I пролетерске дивизије. Од фебруара 1945. била је организациони секретар МК КПЈ за Београд, затим инструктор у ЦК КПС и судија Уставног суда Југославије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања, резервни је мајор ЈНА. 44 На Конгресу погитанских чиновника у Нишу узеле су видног учешћа и жене. Кроз говоре многих говорница био је изнесен положај жена, како у ПТТ струци тако и уопште. Другарин,е поштарке су говориле о социјалној неправди која је нанета удатој жени државној службеници одузимањем додатка на скупоћу. Из резолуције се види, да су се са овим захтевима поштанских чиновница сложили и њихови другови. Друга тачка резолуције гласи: „Да се поврати додатак удатим женама-државним службеницама и додатак на жену, и да се жени у ПТТ струг^и признају сва права према њезиним способностима као и мушкарцу“ ... У Удружењу ПТТ постојала је још од 1935. године женска разним облицима већину службеница ружења. Међу секција, рада на првим која је активисала задацима Уд- руководиоцима ■) Уредбом о организацији службе у Министарству ПТТ из 1934. и 1935. наметнут је „нумерус-клаузус” којим се улазак жена у ПТТ службу ограничавао одређеним процентом. 2) „Жена данас”, 1940, бр. 29. �секције била је Надежда-Наца Јаковљевић. Поред сталешких и опште политичких питања, третирано је и питање положаја жена у Југославији и указано на путеве борбе за равноправност. Запажени су реферати о овим питањима које су одржале Олга Јојић, Неда Божиновић и Ленче Арсова. Жене су биле активне у свим легалним и полулегалним формама рада. Организовале су полулегалне конференције са групама од 30—50 жена. Радојка Лакић и Невенка Каракашевић биле су руководиоци читалачких група, које су постојале у пошти Београд 2, у Главном телефону, у ПТТ секцији, у аутогаражи и у радионици. Поштари су организовали и одмаралишта за децу и одрасле, која су служила и за међусобно упознава- ње и политички рад; имали су мензу у седишту свога удружења, у Молеровој улици, ту су се окупљали и ту склањали илегални материјал. У истим просторијама било је и седиште Акционог одбора државних и самоуправних службеника. У другој половини 1940. године дошле су у партијску организацију поштара у Београду Радојка Лакић и Неда Божиновић (после провале и хапшења секретара партијске ћелије, вршила је дужност секретара једне од две ћелије које су тада формиране). Године 1940. примљена је у Партију Ленче Арсова, а 1941. Стојанка Михаиловић-Прњат, Теодора Лончаревић и Вера Петровић; кандидоване су Вида Павловић, Евка Поповић, Персида-Сека Арсенијевић и Невенка Каракашевић, а све су оне одавно биле врло активне у раду организације. Жене су годинама масовно давале прилоге за Партију и Црвену помоћ, које је прикупљала Барбара Керекеш, симпатизер КПЈ и члан надзорног одбора Удружења ПТТ службеника. У Удружењу ПТТ, у женској секцији, у читалачким групама, у пододборима и на свим задацима Удружења такође су предано радиле: Милка Танасковић-Паскаш, Даница Бајић Дмитрашиновић, Десанка ДавидовићВулетић- Радмила Илић-Стефановић, Христина Јанати, Анђа Јовановић, Зорка Королија, Лена Лукић, Анђелка Марковић, Славка Миљевић, Рада Савић, Богданка-Бонка Стојиљковић и још многе друге поштанске службенице. ЖЕНЕ У РЕСОРУ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА ПАРАГРАФ ПЕТИ1) Жене у Министарству саобраћаја носе посебан терет жена у јавној служби. Носе део терета опште борбе жена за добијање и одржавање својих права на рад, зараду, хлеб. Законом о државном саобраћајном особљу од 1931. године донета је одредба у § 5. који гласи: „Женски службеници могу се примати у службу државних саобраћајних установа као: телефонисткиње и телеграфисте у централи, као благајнице билета и дактилографкиње“ ... Жене су у више махова протестовале против одредаба § 5, молиле, жалиле се, тражиле да се реакционарни § 5. укине, али је увек остајало само на лепим обећањима. И не само да се обећања нису испунила, него се отишло још даље: тј. скоро је у Мин. саобраћаја донета одлука: да се службении,е, постављене по § 5, иако сада раде неки други, стручни посао, пребаце на рад дактилографкиња и телефонисткиња у и,ентрали, ако постоји потреба на тим пословима. Ако не постоји потреба — онда да се те чиновнице предложе за отпуст. Оне које буду задржане и додељене на наведене послове, има да за кратко време изуче нов посао (нпр. рачунска чиновнииџ, правник, инжењер има да у одређеном року, ако за то места има, постане телефониста или дактилографкин>а) или — отпуст. ') ,.Жена данас”, 1940, бр. 29. Ова одлука значи затварање врата Мин. саобраћаја пред женама тога ресора. Значи отпуштање великог броја жена постављених на основу § 5, јер нема потребе за толиким бројем дактилографкиња у централи, а на благајни билета већ одавно се систематски уклањају жене, па их према томе тамо неће ни враћати. И напослетку, значи отпустити и све жене које у предвиђеном року не науче посао који дотле никад нису радиле, јер су годинама искоришћаване на другим стручним пословима. Јасно је да наредба има само једну тенденцију: избацити што већи број жена из Министарства саобраћаја, а касније можда уклонити их на згодан иачин све .. Параграф пети Закона о државном саобраћајном особљу у ресору Министарства саобраћаја имао је за циљ да ограничи улажење жена у саобраћајне установе. Међутим, жене су ипак улазиле у службу Министарства саобраћаја, па је Министарство јула 1940. године донело нову одлуку, којом се обуставља пријем жена у службу. Акциони одбор државних и самоуправних службеника оштро је реаговао на све ове мере. У чланку „Запостављеност жене” речено је, између осталог: 45 „Решењу питања давања жени њених основних права, мора се приступити најхитније, и без одлагања усвојити следеће: 1. да се повуче наређење у Министарству саобраћаја којим би био отпуштен велики број жена службеница као антисоцијално и које се противи основним правима човека; 2. да се укине нараграф 5. Закона о државном саобраћајном особљу; 3. да се удата жена државни службеник третира подједнако са осталим државним службеницима, а по принципу за једнак рад, једнака награда; 4. да се укине „нумерус клаузус“ за жене у Министарству ПТТ; 5. да се престане са ограничавањем права жена у државној служби ствараних на основу или мимо параграфа“. Под утицајем Партије пред рат је у Савезу стручних организација у ресору Министарства саобраћаја појачан политички рад уопште, а нарочито рад са женама. Секретар партијске ћелије у Министарству саобраћаја била је Олга Јојић, а у партијској ћелији железничара радила је Деса Бркић. Жене службенице су и преко других сталешких удружења постављале захтеве за побољшање свога положаја. �У Министарству финансија су активно на томе радиле Нада Пурић и Зора Илић-Обрадовић, у Удружењу агронома Добрила-Боба Матејић, Невенка Кутлача, Јулија МартиновићЦимер, Нада Димитријевић и др. Из резолуције коју је донело Југословенско удружење инжењера и техничара, на својој Главној годишњој скупштини у лето 1939. наводимо онај део који говори о захтевима Удружења у односу на жене-инжењере: „1. да се укину све уредбе које не дозвољавају пријем у државну службу женама инжењерима; 2. да се приликом постављања и пријема инжењера у службу, било државну, самоуправну или приватну, не прави никаква разлика у томе да ли је у питању жена или мушкарац, већ да се узима у обзир једино њихова стручна спрема и квалификација; 3. да се приликом одређивања принадлежности, као и приликом напредовања у служби, исто тако не прави никаква разлика; 4. да се укину законске одредбе о смањењу принадлежности удатих жена, јер стојимо на гледишту да за једнак рад припада и једнака награда. Како су и раније на конгресима у Сарајеву и Сплиту доногиене сличне резолугџ1је, а досада није ништа предузето да се оне спроведу у дело, тражимо да се оне спроведу у дело, тражимо да се управа Ј У Н А најенергичније заузме код надлежних фактора, да се нашим захтевима изађе у сусрет."1) ‘) „Жена данас”, 1939, бр. 25 — „Жене ннжењери залажу се за своја права”. 46 �УЧИТЕЉИЦЕ ПРИПАДНИЦЕ III УЧИТЕЉСКЕ ГРУПЕ МИЛА БАЈАЛИЦА, ЧЛАН КПЈ Масовни рад Партије међу учитељима датира од 1934. године. Са општим јачањем прогресивних снага у друштву јачале су и напредне снаге у редовима југословенског учитељства. Низом организованих акција, међу које спада преузимање руководства у Учитељском удружењу, радило се на учвршћењу утицаја Партије у редовима учитеља. Крајем 1937. године, да би се чвршће међусобно повезали у раду, учитељи комунисти су основали културно-просветну издавачку задругу „Вук Караџић” као легалну организацију преко које ће деловати Партија. Задруга је издавала напредну литературу и часопис „Учитељска стража”. За председника задруге је изабран Милисав Мијушковић, а за секретара Мила Бајалица. Око задруге су се окупили млади учитељи комунисти и симпатизери, који су се називали „трећа учитељска група” — учитељска левица.1) УЧИТЕЛ>ИЦА, ПРЕДРАТНИ ПРВА СТРАНА ЧЛАНКА КЕТЕ ШЕР-МИНДЕРОВИИ, КОЈА ЈЕ ПИСАЛА ПОД ИМЕНОМ КАТА КОСАЦ Да би се обухватио што већи број учитељица радом на стручном усавршавању и политичком образовању и оспособио за културно-просветну и политичку делатност у народу, основани су женски одсеци при Југословенском учитељском удружењу. У реферату који је одржала на учитељској скупштини, на којој је основана задруга „Вук Караџић”, Мила Бајалица је образложила њихову потребу. Свуда су напредни учитељи организовали и водили аналфабетске течајеве, оснивали књижнице и читаонице, формирали драмске и хорске секције, омладинске групе, били носиоци активности организације „Задружна омладина”, организатори разних предавања. Учитељице су се нарочито ангажовале у раду на здравственом, ЧАСОПИС „НАША КЊИЖИЦА” НАМЕЊЕН СЕЛУ, ИЗДАВАЛИ СУ И УРЕБИВАЛИ КЕТА ШЕР-МИНДЕРОВИВ И ЧЕДА МИНДЕРОВИК, КРАЈЕМ 1937. ГОДИНЕ ПОЛИЦИЈА ЈЕ ЗАБРАНИЛА ИЗДАВАЊЕ ЧАСОПИСА, АЛИ ЈЕ ОН УБРЗО ПОНОВО ПОКРЕНУТ ПОД ИМЕНОМ „НАРОДНА ЧИТАНКА” ЧАСОПИС СУ И ДАЉЕ УРЕБИВАЛИ КЕТА И ЧЕДА, А ИЗДАВАЧ ЈЕ САДА БИО ОМЛАДИНСКИ КУЛТУРНО-ПРИВРЕДНИ ПОКРЕТ (ОМПОК) У НОВОМ САДУ. И „НАША КЊИЖИЦА” И „НАРОДНА ЧИТАНКА” СЛУЖИЛЕ СУ КАО ВРЛО ПОПУЛАРНО ШТИВО ЗА ПОЛИТИЧКИ И ПРОСВЕТНИ РАД СА СЕЉАНКАМА. ') У учитељским редовима постојало је некогрупација: учитељи наклоњени тадашњем режиму чинили су прву групу; учитељи социјалдемократи другу групу; учитељи чланови КП и симпатизери радничког покрета иступали су као левица према првима и другима и називали се трећом групом. ЛИКО 47 �ДРИНКА ПАВЛОВИН, УЧИТЕЉИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, КАО УЧЕНИЦА V РАЗРЕДА УЧИГЕЉСКЕ ШКОЛЕ 1938. ГОДИНЕ У УЖИЦУ просветном и политичком просвећивању жена на селу, организовале су домаћичке течајеве и ђачке кухиње. Учитељице су у селима формирале читалачке групе жена и девојака и с њима читале „Жену данас”, „Нашу књижицу”, касније „Народну читанку” и упознавале их са политичким збивањима у земљи и у свету. Уз помоћ лекара, медицинских сестара или саме одржавале су и предавања о чувању здравља, о нези и васпитању деце. Оне су видно учествовале у разним акцијама које је водила Партија: прикупљале су потписе за побољшање услова живота политичких затвореника, скупљале помоћ за шпанске борце, биле врло активне у акцији за право гласа жена итд. О томе се врло конкретно говори у чланку Дринке Павловић: „Рад учитељица ван школе”.1) У окупљању младих учитељица и учитеља и у формирању напредног језгра одиграла су значајну улогу летовања која је организовала задруга „Вук Караџић”: 1938. године у Ивањици, 1939. године у Асаматима на Преспанском језеру и 1940. године у Сијаринској бањи. За време ових летовања одржани су партијски курсеви за з'читеље комунисте, а за оне који нису били члнови КПЈ организована су предавања о актуелним политичким збивањима, о културнопросветном и политичком раду ван школе и о другим проблемима. НЛПРЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ НА ЛЕТОВАЊУ У АСАМАТИМА КОД ПРЕСПАНСКОГ ЈЕЗЕРА, 1939. Велики број учитељица, које су пре рата неуморно радиле на просвећивању народа, одазвао се позиву Партије и храбро се борио у НОВ: Милица Вучетић, Рада Миљковић, Дринка Павловић, Олга Радишић-Петров2) Зора Адамовић, Лепа Аксентијевић, Радмила Багар-Терзић, Мила Бајалица, Богиња Бајовић, Катарина-Каја Бастић, Велика Бенић, Јелена Благојевић, Вука Божић-Николић, Цаја Боројевић, Христина Бошковић, Милена Велимировић-Илић, Рада Вујачић, Лепа Вујичић, Јелена Главашки, Загорка Драговић, Станица-Цајка Дугалић, Наталија Дугошевић, Зора Дудић, Нада Ђокић-Матијевић, Живка Ђурђевић, Живка Жиропађа, Ковиљка Ивановић, Славка Ивановић, Иванка Ивачковић-Лупшић, Роса Игњатовић-Димитријевић, Томанија Јанковић, Ана Јевтовић, Љубица Јовановић-Радосављевић, НадеждаКока Калезић, Милева Косовац, Ракила Котарев, Савка Кукаљ, Боса ГРУПА ЧЛАНОВА УЧИТЕЉСКЕ ЗАДРУГЕ „ВУК КАРАЏИК” НА ЛЕТОВАЊУ У СИЈЕРИНСКОЈ БАЊИ, АВГУСТА 1940. ГОДИНЕ. СЛЕВА НА ДЕСНО: АНКА ОБУНИНА, МИЛЕНАКУЉАНЧИН, ВЕЛА БЕНИК И ВЕРА ЕРДЕЉАН ‘) „Учитељска стража”, јануар-фебруар 1940. Све четири су проглашене за народне хероје. 2, ј 48 �Лалић, Нада Луковић, Вера Мандић, Мара Мандић, Надежда МариновићРанковић, Александра-Цана Марјановић, Христина-Тина Маркишић, Мира Медић, Вера Милетић, Анђа Милићевић, Драгица Милићевић-Ристић, Јелида Миловановић, Ранђа Милојковић, Радмила Мирчић, Богиња Михаиловић, Славка Недић-Милојевић, Лепа Перовић, Љубица Петровић-Павловић, Николија-Кока Петровић, Јелена-Лела Поповић-Тривунац, Нада Прица, Бојана Ракић, Драгиња Савковић, Бисенија Симић, Добрила Стамболић, Душанка Станисављевић, Спасенија Степановић, Јелена-Лела Субић-Гмизовић, Вера Тимотијевић, Гојка Томашевић, Зора Топаловић-Ракановић, Милена Царевић и многе широм земље чија су нам имена остала непозната. Велики број учитељица пао је у борби. НАТАДИЈА ДУГОШЕВИК, УЧИТЕЉИЦА УДРУЖЕЊЕ И ДОМ СТУДЕНТКИЊА дружење студенткиња Београдског универзитета основано је 1921. године на иницијативу групе жена чланова Партије и напредних студенткиња и окупљало је око себе све студенткиње. Мада су чланови Партије и прогресивне студенткиње настојале да управа Удружења буде у њиховим рукама, како би што боље спроводиле утицај Партије, нису у томе увек успевале, па су повремено у управи преовладавале студенткиње које је у раду подржавао режим. Оне су Удружењу давале своје обележје, одређивале његов правац и његове задатке. О раду и активности Удружења студенткиња сведочи говор представника Удружења на општем студентском збоРУ, јануара 1940. године. У „ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ1) Када смо се пре неколико година појављивале на зборовима, ми студенткиње представљале смо мали број девојака на тешком и неутртом путу борбе за бољи живот, за боље услове студирања, за више права и слободе. Тада смо још плашљиве и несигурне тражиле путеве да побољшамо свој положај, да саме створимо могућност за боље и успешније студира‘) ИРП, бр. 4596, XIII, 3—3/40. ње. Многе смо у себи носиле отиске средине из које смо догиле, отиске живота наших мајки, сестара, вршњакиња и њихово смирено чекање да наше проблеме реши судбина. Зато смо се још у првим данима студентске борбе за заједничке захтеве, који се постављају пред све нас, подједнако бориле у великом студентском покрету као равноправни и слободни чланови. Студенткиње активно раде по свим стручним, културпим и економским студентским организацијама. Из године у годину, а нарочито данас, наш културни рад добија све већи обим и студенткиње га преносе у све делове наше земље. Број студенткиња се сваке године повећава. Сваке године у нашем удружењу и са овог места поздрављамо стотине младих девојака жељних рада и слободе. Са свих страна, из свих покрајина, из свих народних слојева, долазе девојке да студирају, да уче, да се спремају зо самосталан живот. Број студенткиња које долазе без довољних средстава за живот сваким даном је све већи, према ономе што ми можемо да учинимо за њихово збрињавање. И поред изграђеног Дома, који је подигнут напорима наших старијих другарица уз помоћ читавог студентског покрета, још уоек наше другарице станују по хлидним и влажним становима, слабо хр^љене и обучене, губећи здравље и радну способност. Кондиције, послуживање по славама, разношење хране по нашим мензама и у Дому, све нам то одузима много времена које бисмо могле да уложимо на 49 студије и културни рад. Велики део студенткиња проводи по цео дан по канцеларија.ма да би на тај начин омогућиле минимум за живот и студирање. 100 збринутих девојака према 2.000 студенткиња на Универзитету показује да је наги Дом постао претесан за све оне које би требало да прими. Улози од 500—700 динара, колики су потребни за ступање у Дом, великим делом искључују наше најсиромагиније другарице да жгше у Дому, искључују оне чија егзистенција зависи од несигурне кондиције, од послуживања по славама, која су такође врло ретка. Осећа се најхитнија потреба за добијањем већих субвенција за прогиирење нашег Дома, да бисмо могле примити већи број студенткиња, а према томе и већи број њих запослити око разношења хране. За изградњу Дома удружење је направило дуг који и данас отплаћује, па не може мислити на дограђивање Дома властитим средствима. Премда смо у раду и борби студентског покрета изједначене са нагиим друговима, ипак нас нека г.г. професори третирају као мање вредне и неспособне. Ми са овога места, у име свих студенткиња нашег Универзитета, енергично протестујемо против таквог поступања према нама, јер то својим радом и способностима не заслужујемо. Данас — када се пред нас поставља укидање аутономије Универзитета, а с тим у вези и укидање наших стручних, културних и економских организација, и положај нас студенткиња доводи се у пи- �тање. Реакционарне снаге у земљи, које свим силама пастоје да угугие сваки слободарски покрет, а првенствено раднички покрет, истовремено ударају и на Универзитет. Реакционарни део професора, на челу са Универзитетским сенатом, спроводи без устезања наређења спољних власти. Свим средстпима хоће да нам укину аутономију, да отму наш Дом, наше Удружење и онемогуће остварење наших захтева, који јоги увек чекају на решење. У данима када се пред сву омладину и народ постављају питања борбе за опстанак, за бољи живот, мир, рад и слободу, ми као део женске омладине, као део жена без икаквих права, боримо се за очување стечених права која имамо у студентском покрету и за њихово проширење. Овим својим захтевима ми се налазимо заједно са захтевима остале женске, радничке и сељачке омладине, која тражи излаз из свог тегиког положаја, коју више не могу задовољити приче о мирном огњишту, која је већ давно изгубила изгледе да без борбе дође до својих права. Ми се налазимо са својим захтевима заједно са свим радним женама, са нагиим мајкама и сестрама, које у данагињим судбоносним данима када се одлучује о рату или миру, када се одлучује о судбини наших народа, траже да учествују у том одлучивању. Када смо ове године пошле на студије, наша села и градови остали су узнемирени империјалистичким ратом који је почео у свету. Опет се у свету пролива крв за интересе гиачице банкара, фабриканата и ратних гипекуланата и пљачкаша сваке врсте да би се богатили на рачун милионских радних маса читавога света. Опет су нечији мужеви, браћа, очеви, синови и другови послани на кланицу, а жене у творнице, да кују убилачко оружје за своје мужеве, очеве, синове и браћу и другове, против своје воље. Опет је омладина послата пред топове, гранате и бајонете да губи своје младе животе за интересе аиглофранцуског империјализма. Данас, када је нагиа реакција одлучила да и нашу земљу преда немани империјалистичког рата и да пошаље наше народе у ратни покољ, на страни империјализма, и нашу земљу ће да заору гранате и да се нролије крв наших народа. Наше мајке су преживеле један империјалистички рат, изгубиле у њему своје најмилије, гладовале су и патиле и од њих смо научиле да га мрзимо. Наш први поглед пао је на њихова измучена лица, први осећај који смо упознале била је глад, прва реч коју смо чуле била је рат. Ми хоћемо да данашња и будућа покољења погитедимо таквих патњи и болова. Ми хоћемо да помогнемо женама читавог света да спасу своју браћу, синове и другове пред ужасним покољем овога рата, баш због тога што је уперен против интереса народа и омладине. Жене читавог света, херојске жене Шпаније, показале су своју спремност да даду своје животе у једном рату који је водио читав народ за одбрану светих интереса радног народа и омладине. У овом праведном и узвишеном рату, који је вођен од читавог шпанског народа, нашле су шпанске жене топлу, великодушну, несебичну потпору стотине милиона жена читавог света. И ми ћемо сутра, по примеру наших другарица из Шпаније, Кине, по примеру енглеских жена, које су ових дана у великим масама пролазиле кроз лондонске улице и дизале свој глас против рата, сакупити своје снаге и дати животе ако то устреба за интересе радног народа и омладине. Хиљаде отисака прстију наших неписмених мајки, утиснутих уместо потписа на апел за право гласа, оптужују , траже, захтевају своје право да одлучују о судбини своје деце. Ми смо деца тих жена, ми дижемо свој глас и хоћемо да кажемо своју реч када се ради о судбини нагиој и наших народа. Ми смо својом омладинском борбом као делом опште народне борбе за мир и слободу, помагале свој народ и бориле се скупа с њим за извојевање његових и наших захтева. Данас, ми студенткиње Београдског универзитета, као део женске омладине нећемо дозволити да нас обмањују тиме гито ће на овим изборима жене моћи бити само председници бирачких одбора, и то само судске чиновнице. Реакција нам није дала право гласа, јер је била сигурна да би хиљаде и хиљаде жена својим учегићем на изборима дигле свој глас против овог империјалистичког рата, против свих терета у вези са ратним припремама наше владе на рачун радних маса читаве земље. Али нам баш то налаже да јоги јаче збијемо нагие редове и да заједно са нагиим друговима помогнемо борбу коју је наш народ повео против увлачења нагие земље у рат, а за своја права и слободе. Ми студенткињс Беог}ждског универзитета, које смо увек заједно са нагиим друговима V. свом. осталом омладином помлгале борбу радног народа, и данас више него икада стојимо непоколебљиво и чврсто решене да у тој одлучној борби далш све од себе. Када је 14-ог децембра радни народ Београда изашао на улицу и дигао свој глас против рата, против ратног терора и скупоће, за хлеб и слободу, ми смо те крваве вечери, раме уз раме са радничком и осталом омладином, стале на страну радног народа, проливале своју крв, не жалећи своје животе када су у питању његови интереси. Те вечери херојски се борила наша другарица Боса Милићевић. Налазећи се у ватри куршума, погођена дум-дум метком, пала је размрсканих ногу. Обливена крвљу, измучена страшним боловима, опа није клонула. Из њених груди није се отео ниједан јаук, и не жалећи себе она је тешко рањена храбрила другове и другарице око себе. Херојско држање наше другарице Босе улази у ред светлих примера из борбе жена целога света за сгвар слободе радног народа. Наша другарица Боса доказала је како умеју жене да се боре, како могу да даду и свој живот ка- 50 да је у питању срећнији и бољи живот омладине и радног народа. Поносне на нашу другарицу Босу, ми ћемо и даље раме уз раме с нашим друговима и читавим народом, кроз ватру куршума и локве крви, корачати напред уздигнута чела, у борби за своја народна и омладинска права. У тој борби ми ћемо успети. Наше јединство, нагиа одлучност и наша непоколебљива вера у праведност наше борбе, чврста је гаранција нашега успеха. ДА ЖИВИ БОРБА ОМЛАДИНЕ ЗА НАРОДНА И ОМЛАДИНСКА ПРАВА! ДА ЖИВИ ЈЕДИНСТВО ОМЛАДИНЕ У БОРБИ ПРОТИВ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА!” Један од најважнијих задатака Удружења студенткиња био је борба за добијање Дома студенткиња и на томе су се ангажовале све чланице. Прве просторије за Дом студенткиња добијене су из завештања Универзитета 1927. године у Кнеза Милоша улици. Кућа је била мала, па је преко Задужбинског одсека Министарства просвете у замену за ту кућу добијен један спрат у кући Томе Вучића-Перишића, у Узун Мирковој улици бр. 7. И ова је зграда била нехигијенска и тесна да прими све студенткиње које су биле заинтересоване да стаНУЈУ У Дому. Због тога је Удружење студенткиња повело акцију за подизање нове зграде. Дом студенткиња је од Задужбинског одсека Министарства просвете још раније био добио једно имање у Хомољу, па је то имање замењено за плац у Улици Краљице Марије бр. 48, где је подигнута нова зграда. Дом је подигнут од: добровољних прилога добијених од установа и подјединаца, прихода од разних корисница, предавања и уписнине. Борба за освајање управе Удружења студенткиња између напредних и режимски оријентисаних студенткиња трајала је од оснивања удружења, а појачала се у време оријентације Партије за улажење комуниста у све легалне масовне организације. Окончана је крајем 1935. године када су напредне студенткиње преузеле управу у Удружењу. Од тада су Удружење и Дом студенткиња постали масовна база преко које је КПЈ спроводила утицај на студенткиње и одиграли значајну улогу у политичком васпитању студенткиња и њиховом укључивању у напредни студентски покрет. Рад Удружења се развијао преко актива при стручним студентским удружењима појединих факултета, преко женских секција и преко Дома, �чија је нова зграда, уз велике напоре и залагања Удружења, довршена 1936. године. Удружење је такође радило на решавању правног положаја Дома студенткиња, јер је то било врло важно за целокупни рад и Дома и Удружења студенткиња. На овоме су задатку радиле до избијања рата чланице управе и активисти: Лепосава Михаиловић-Опи, Лепа Лалош-Вујошевић, Драгица Петров, Злата Шегвић, Јелена Поповић, Ната Хаџић, Деса Поповић, Олга Марасовић, Стојанка Радошевић, Вера Перишић-Додић, Радмила-Лала Ивковић, Мирјана Моцић и Љубица Албулов. Председница Удружења студенткиња била је Вера Димић, потпредседница Олга Перић, секретар Радмила Шубакић. Дом студенткиња је био самосталан, али по тадашњим прописима надзор над његовим радом требало је да врши Министарство просвете. Удружење је одбијало да прихвати такво решење и тражило је да буде под надзором Универзитета. Крајем 1940. и почетком 1941. године ограничава се аутономија Универзитета и универзитетске власти врше цензуру, дозвољавају полицији да упада у студентске мензе и просторије студентских организација. Удружење студенткиња користи тада свој назив „Краљица Марија”. Управница Дома Мила Димић спречава покушај полиције 'да уђе у Дом ради хапшења неких другарица на тај начин што саопштава да је Дом под покровитељством краљице и да ће их пустити унутра само када јој покажу одобрење двора да могу ући у Дом. Још неколико покушаја полиције спречила је на тај начин. Тако је почетком 1941. године Дом заиста био једино место где полиција није имала приступа. Тамо је тада пренета архива Акционог одбора студентских стручних удружења, Мировног одбора, студентских друштава, секција и др., да би била склоњена и заштићена од упада полиције која је вршила преметачине у просторијама студентских организација на Универзитету. Посебно треба истаћи да је у организовању рада и читавог живота у Дому врло активно учествовала управница Дома Мила Димић. Универзитетске власти су покушавале да забране развијање било какве самосталне активности у Дому, што се види из записника са XVIII редовне седнице Акционог одбора стручних студентских удружења, одржане 2. марта 1941. године:1) ‘) ИРП, бр. 18952, VI, 3—2 (41). ЛЕПОСАВА ЛАЛОШ-ВУЈОШЕВИП, ПРОФЕСОР, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ ЧЛАН УПРАВЕ УДРУЖЕЊА СТУДЕНТКИЊА КАДА СУ УПРАВУ ПРЕУЗЕЛЕ НАПРЕДНЕ СТУДЕНТКИЊЕ ЛЕПОСАВА-ОПИ МИХАИЛОВИБ, ИНЖЕЊЕР ХЕМИЈЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ ПРВА ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА СТУДЕНТКИЊА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА КАДА СУ УП РАВУ ПРЕУЗЕЛЕ НАПРЕДНЕ СТУДЕНТКИЊЕ ЗЛАТА ШЕГВИН, ПРОФЕСОР, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ИСТАКЛА СЕ У БОРБИ НАПРЕДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ У БЕОГРАДУ, УХВАНЕНА ЈЕ КАО ПАРТИЈСКИ РАДНИК У ХРВАТСКОЈ И ДЕЦЕМБРА 1942. ГОДИНЕ УБИЈЕНА У УСТАШКОМ ЗАТВОРУ У ГРАДИШКИ ЗДЕНКА ШЕГВИН, СТУДЕНТ ФИЛОЗОФИЈЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ИСТАКНУТИ АКТИВИСТА НАПРЕДНОГ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА У БЕОГРАДУ. ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ ДОШЛА ЈЕ У СПЛИТ И УЧЕСТВОВАЛА У ОРГАНИЗОВАЊУ ПРВИХ ПАРТИЗАНСКИХ ОДРЕДА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. �„Ректор је позвао члана управе Удружења студенткиња и том приликом рекао да је обавештен да се у Дому одржавају матинеа са програмом политичког карактера и зато захтева да се убудуће приредбе које се одржавају у Дому пријаве било ректорату, било Управи града. Када је речено да је Дом под аутономијом, одговорено је да чим прима субвенцију од Министарства, он има право да вргии контролу над њим. Ако се ове приредбе буду и даље одржавале без пријаве, биће приморани да или поставе у Дому комесара или да пошаљу полицију”. ГРУПЕ СТУДЕНТКИЊА У ДОМУ МИЛА ДИМИВ, ПОЗОРИШНА УМЕТНИЦА II ПИСАЦ, БИЛА ЈЕ ВИШЕ ГОДИНА УПРАВНИЦА ДОМА СТУДЕНТКИЊА МИРОВНОГ ОДБОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИГАВНИКОМ СВЕТСКЕ МИРОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ПАТЕРОМ ЖОЗЕФОМ ЖОЗЕ™0М( рАИУСРЕДИНИ). СЛЕВА СЕДИ ИВО ЛОЛА РИБАР, ЗДЕСНА ЛЕЛА МАТИБ. СТОЈЕ, НА ДЕСНО: ПОТПУКОВНИК РАДОМИР ПЕТКОВИК, БОГДАН ПЕШИК, БОСА ЦВЕТИК, МИЛОВАН МАТИК, САВА ДРАГОЈЕВИК И ОЛИВЕР МИНИК. Требало је много умешности и рада да би се Дом студенткиња могао одржати као центар напредних стремљења, а да се уједно очува његова аутономија. У тешким финансијским приликама, с великим дуговима, управа Дома је морала да води рачуна о томе да не дође у ситуацију да јој се обустави дотација јер би то довело до затварања Дома и материјално погодило студенткиње у Дому и оне које су рачунале на смештај у њему. Један број студенткиња је за разне услуге вршене у Дому добијао бесплатан стан и храну. Управе Дома и Удружења налазиле су и друге могућности зараде сиромашним студенткињама (кондиција, дактилографски послови, послуживање у студентској мензи и на славама по имућнијим београдским кућама и сл.). Око Дома су се стално окупљале и друге напредне студенткиње које нису становале у Дому. Да би се интензивније развијао политички рад у Удружењу и Дому студенткиња и обезбедио пун утицај и помоћ Партије, формиран је актив у коме су од 1938. до 1940. године, биле студенткиње, чланови Партије: Милева Вуковић, Соња Маринковић, Дика Мариновић, Љубинка Милосављевић, Милка Минић, Милица Павловић-Мике и Зденка Шегвић, а постојао је и шири актив којим су биле обухваћене и друге студенткиње. На тај начин велики број студенткиња укључен је у организовани политички живот. Удружење је одржавало приредбе и на Универзитету: књижевне вечери, прославе Осмог марта, академију посвећену женском праву гласа 1939. године, итд. Удружење је своју активност преносило и на унутрашњост преко студентских удружења и других омладинских друштава и на тај начин доприносило мобилисању младих у борби против стања у земљи. Удружење студенткиња је било за- 52 �>ено у Акционом одбору струч:тудентских удружења. Чланови оног одбора 1939. године биле су: I Шегвић, Олга Јовичић-Рита, 1ца Крижан, Јелена Поповић, Касапић, Ружица Јовановић, ојка Арсикић и Јелка Милићов, а у 1940: Драгица Правица, ■иња Никшић, Драгица Мркоњић, зка Морић и Сокола Жепина. Пре:војих представника Удружење је зтвовало и у раду других студентх одбора: мировном, економском, (турном и осталим. /денткиње су биле активне и у зужењима својих група на свим култетима Београдског униберзи,’а. Међу активисткињама стручних ружења биле су: Радојка Лакић, ллева Лајовић, Драгица Правица, илева Вуковић, Ката Бубало, Дафјанка Пауновић, Ерна Данон, Милца Крижан, Слобода Трајковић, [ирослава Мирчевић, Божана Милеић, Злата Шегвић, Јелена Поповић, 'рагиња Радовановић-Маринковић, !ера Павловић, Зденка Шегвић, Зора 'еренчевић, Разуменка Петровић, ^ужица Радовановић, Неда Божинозић, Даница-Дика Мариновић, Стагта Сучевић, Тодорка Оровчанац, Милева Бензон, Пера Јапунџић, Видосава Јауковић, Ксенија-Цица Стевовић-Бећирић, ЈБубица Станимировић, Иванка Тупањанин, Милева Планојевић, Слободанка-Данка Савић, Дринка Милекић, Олга Нинчић, Радмила Шубакић, Марија Јојкић, Олга Накић, Зора Бегенишић, Анђелка Лучић, Милка Вучићевић-Перишић, Љубица Камберовић-Тописировић, Душица Илић, Дора Фрајденфелд, Даница Трипковић, Лукреција Анкуцић, Соња Маринковић, Сокола Жепина, Добрила-Боба Матејић, Стефанија Михаиловић, Драгиња-Дада Константиновић, Ранка Стефановић, Беба Паљић-Живановић, Слобода ЈефтићСелић, Ина Данон-Кушић, Мира Курилић-Марек, Ева Самоковлија, Душанка Старчевић, Љерка Дурбешић (Јелена Хамовић), Брана Перовић, Олга-Рита Јовичић, Наталија Бајић, Ружица Рип, Вера Гуцуња-Вребалов, Деса Марковић, Нада ВилимановићЈанковић, Олга Милутиновић, Ангелина Недељковић-Милосављевић, Даринка Несторовић, Зага Јовановић, Радмила-Лала Ивковић, Деса Коштан, Смиља Тузлић, Душанка Цветић, Јетика Шварц-Мамула, Нада Чалић, Вукосава Гавриловић, Радмила Трифуновић (била је руководилац скојевског актива и марксистичке групе на Медицинском факултету) ЉУБИНКА МИЛОСАВЉЕВИЋ рођена је 1917. године у Багрдану. Њен први додир с напредним покретом датира од процеса Георги Димитрову у Лајпцигу, о чему је „Политика“ доносила врло опширне извештаје. У VI разреду гимназије у Београду изабрана је за библиотекара школе и тада јој је била доступна обимна и разноврсна литература, која ју је определила да се укључи у активну борбу за правду и достојанство човека. Преко школске другарице Виде Манојловић добијала је марксистичку литературу, која је дефинитивно определила да свој живот посвети револуционарној борби. Примљена је у СКОЈ у гимназији 1935. године. Године 1936. радила је у скојевској организацији на Техничком факултету. Децембра исте године примљена је у Партију. Прекинула је студије технике, јер су издаци били велики за њену породицу, оптерећену са више деце. Прешла је на Пољопривредно-шумарски факултет и упоредо студирала и привређивала како би помогла школовање браћи и сестри. Но, то јој није сметало да се у пуној мери ангажује у партијском раду. Почетком 1939. године, када је формиран ПК СКОЈ-а за Србију, по одлуци Партије обављала је дужност секретара. На тој дужности ју је затекао рат. И у устанку је била секретар ПК СКОЈ-а и члан ПК КПЈ за Србију. Новембра 1941. године отишла је на слободну територију у Ужице, одакле је са главнином партизанских снага прешла у Санџак. У току рата била је члан Политдјела II пролетерске бригаде, затим члан ЦК СКОЈ-а. После V офанзиве, 1943. године, прешла је преко Срема у Србију и одлуком Партије постала члан ПК КПЈ за Србију. После ослобођења била је на разним дужностима: секретар ОК КПЈ за поморавски округ, члан Политбироа ЦК КП Србије, посланик Антифашистичког већа народног ослобођења Србије, члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, савезни посланик и др. На V конгресу КПЈ изабрана је за кандидата за члана ЦК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 53 УНИБЕРЗИТЕТСКОМ СЕНАТУ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА1) У БЕОГРАДУ Окупљени на сво.јој конференцији студенти Филозофског факултета енергично протестују против досадашњег става универзитетских власти, које одобравају рад фалсификаторима и студентским убицама из Југословенско-бугарске лиге и удружења Св. Саве, и нерешавању наших питања изнесених у резолуцији са Општег студентског збора и траже што хитније решење ових питања: 1) Снижење лабораторијских такса на цену утрошеног материјала; 2) Повећање броја стручног особља и проширење просторија; 3) Издавање уџбеника, на предлог стручног удружења, из фонда који постоји при Универзитету, а по цени приступачној студентима; 4) Измене факултетских уредби у смислу студентских предлога; 5) Примање статута за Централну Академску Трпгзу којега су поднели претставкици студената; 6) Реорганизацију Здравственог фонда у смислу досадашњих студентских захтева; 7) Пуну слободу културног и научног рада; 8) Предавање Дома студената у руке Универзитета и учешће студената у управи истога; 9) Неограничавање рада правне заштите. (М.П.) Секретар Пауновић Даворјанка, ст. фил. Председник Драгица Мркоњић, ст. фил. 3. априла 1940. године Београд ‘) ИРП �МИЛКА ЈАНКОВИЕ-МИНИБ, ПРОФЕСОР, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ. ГОДИНЕ 1939. БИЛА ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА СТРУЧНИХ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА Вукосава Кричковић, Радмила Милосављевић, Радмила Пејић, ЈБубинка Рашић, Босанка Станковић, Стака Диклић, Олга Мартић, Богиња Динић и још многе друге. У Централном одбору стручних студентских удружеша Филозофског факултета (ЦОФФ) студенткиње су биле најбројније и најактивније, па су зато биране у управне одборе разних стручних удружења. Године 1939. председник ЦОФФ-а била је Милка Минић, а чланови управе Даворјанка Пауновић, Мира Карановић и друге. Године 1940. председник ЦОФФ-а је Драгица Мркоњић, а секретар Даворјанка Пауновић. Руководилац Дебатног клуба Филозофског факултета била је Дора Фрајденфелд. Секретар партијске ћелије на Филозофском факултету била је 1940. године Зденка Шегвић, а Даворјанка Пауновић секретар Партијског бироа. ЗАХТЕВИ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ФИЗИКЕ И СТУДЕНАТА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ДА УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ВЛАСТИ ПОШТУЈУ СЛОБОДУ И АУТОНОМИЈУ УНИВЕРЗИТЕТА 54 �ЦЈколске 1938/39. године, председница Удружења студенткиња била је Наталија Бајић, студент технике, потпредседница Драгица Петров, студент филозофије, секретар Мирјана Моцић, студент медицине; 1940/41. школске године биле су у управи УдружеСлавка Морић, председница и ња Брана Перовић, потпредседница, а секретар Вера Милетић. Удружење студенткиња је сарађивало са Удружењем универзитетски образованих жена, Удружењем студенткиња Загребачког свеучилишта, а пре свега са Женским покретом, пошто су напредне студенткиње у великом броју биле активисти Омладинске секције Женског покрета. Оне су биле врло активне у акцији за право гласа жена, у јесен 1939. и целе 1940. Осим тога, студенткиње су масовно учествовале у свим акцијама и манифестацијама напредне студентске и радничке омладине; укључиле су се у акцију за одбрану земље и посећивале санитетске, стрељачке, шоферске и сл. курсеве. Учешће студенткиња у народној револуцији дошло је као природан наставак дотадашње њихове борбе и рада. На том су путу многе пале — једне као борци са пушком у рукама, друге на стрелиштима или вешалима која је непријатељ подигао широм земље. СПОМЕН-БИСТА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ВЕРЕ БААГОЈЕВИБ У ДОМУ СТУДЕНТКИЊА, ЧИЈЕ ИМЕ НОСИ ДОМ. СПОМЕН-ПЛОЧА У ДОМУ СТУДЕНТКИЊА „ВЕРА БЛАГОЈЕВИП” СА ИМЕНИМА ИЗГИНУЛИХ ИЗ ДОМА. СПОМЕН-ПЛОЧА НА ЗИДУ ДОМА СТУДЕНТКИЊА „ВЕРА БЛАГОЈЕВИН” �ОМЛАДИНСКА СЕКЦИЈА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА МИТРА МИТРОВИЋ рођена је 1912. године у Ужичкој Пожеги. У напредни омладински покрет укључила се 1931, на Београдском универзитету и била у групи најактивнијих студената. Учествовала је у свим акцијама и демонстрацијама које је Партија организовала на Универзитету. У КПЈ је примљена 1933. године на Филозофском факултету. Свршавала је разне партијске задатке, ишла је као курир у унутрашњост и преносила партијски и илегални пропагандни материјал. Дипломирала је 1935. године и запослила се у Скупштини у Београду. Служила је у то време као веза за чланове ЦК и инструкторе из иностранства. Године 1935. по задатку Партије, са групом омладинки продрла је у Женски покрет, формирала Омладинску секцију Женског покрета и била његова прва председница. Била је такође у групи која је основала „Жену данас“ и члан редакције листа. Поред тога учествовала је у свим акцијама и демонстрацијама које је Партија организовала. Године 1939. послата је као инструктор у партијску организацију у фабрици Владе Илића и у том својству учествовала у организовању штрајкова у овој а и у другим фабрикама. У овим последњим годинама пред рат била је члан РК на Дорћолу и била је члан Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ. Шестоаприлски рат ју је затекао у Београду, где је у рејонском комитету на Дорћолу вршила припреме за борбу против окупатора. Ухапшена је јула 1941. на улици, и отерана у логор на Бањици, одакле је после меоец дана пребачена у болницу у Видинској улици. Уз помоћ стражара успела је да оданде побегне, заједно са Вером Вребалов и Натом Хаџић. Октобра 1941. пребацила се у Мачвански одред а затим у Ужице, где је радила у Агитпропу и постала члан ПК КПЈ за Србију и члан Главног народноослободилачког одбора, који је формиран новембра 1941. године, у коме је радила на питањима просвете и школства. Истога месеца повукла се с партизанским одредима из Ужица у Санџак, и за све време рата била је на руководећим партијским дужностима у НОВ. Поред тога једно време била је члан редакције „Борбе“, учествовала је у организовању антифашистичког фронта жена, и на Земаљској конференцији у Босанском Петровцу, децембра 1942. изабрана је за члана Централног одбора АФЖ Југославије. На другом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу изабрана је за члана АВНОЈ-а. Октобра 1944. прешла је са одредима у Србију; радила је као члан ПК КПЈ за Србију, била први министар просвете НР Србије, а затим руководилац Агитпропа ЦК КП Србије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. БИЛТЕН ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА ЗАШТО СМО УШЛЕ У ЖЕНСКИ ПОКРЕТ1) У јесен 1935. године велика група женске омладине из канцеларија, универзитета, радионица, девојака тек изашлих из средњих школа, организовала се у Женском покрету у Београду. Шта нас је руководило да уђемо у Женски покрет? Са каквим тежњама, задацима и перспективама смо ушле у њега? Диктатура и њене реакционарне снаге, поред насилничких и назадних мера предузетих против народа, спровеле су и према женама своје назадне мере и запретиле им новим одузимањем и оно мало стечених права. Фашизам је у неколико земаља Европе бруталним методама одузимао права народу и насртао на права жена, одузимајући им зараду, могућност за живот и гушећи у њима свако достојанство човека. Тим истим мерама служио се и ненародни режим Југославије. Одузимање додатка женама државним службеницима, избацивање из служби, очајно ниске наднице радница, претње нумерус-клаузусом, све је то говорило да жене, као и читав народ, преживљавају тешке дане и да им прете још тежим условима за живот. Нас младе чекала је тешка борба за хлеб, сваког дана је пред нама било све више затворених врата радионица, концеларија и школа, ту и тамо чули су се претећи и онеспокојавајући гласови о новим реакционарним и противнародним мерама. Нас жене су, дакле, чекале још теже неправде и још безизлазнија судбина од оне коју су доживеле наше мајке. Једне, осетивши борбени и слободарски дух на универзитету, а све као жене погођене неправдама већ на првом кораку у животу, чврсто везане за народ притиснут кризом и одузимањем слобода, схватиле смо да је једини пут изласка из тог стања — пут борбе. Фашизму и реакцији могло се стати на пут само чврстом и одлучном борбом. Жене у нашој земљи, као и данас, имале су минимална 1) Билтен „Женски покрет кроз омладинску извештај бр. 2. јануар 1940. Женски покрет (раније Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права) основан је априла 1919. године у Београду. еекцију”, 56 I �права, требало их је пробудити и окупити у борбу за очување тих минималних права и за освајање иових. То се иогло постићи само организоваиом борбо,« и ми смо схватиле значај оргаиизовања жена, буђење њихове свести о правима која им припадају, о правима која народу морају припасти, о борби против фашизма, за хлеб, мир и праву демократију■ Зато смо ушле у Женски покрет, као у организацију у чијем је програму стајала јасно наглашена девиза борбе жена за њихова права и окупљање свих жена без обзира на расу, веру, народност и политичка схватања. Јасно наглашена начела борбе за демократију и мир везале су нас за програм Женског покрета, у који смо ушле са тежњом да наше другарице, неспремне за живот, не остану усамљене под тим налетом реакције на њих већ да, окупљене, станемо у редове бораца за права жена и народа, појачамо ту борбу која је за време диктатуре само тињала и створимо од Покрета МАСОВНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ЖЕНА .. Прелазећи на масовне облике рада, Партија је тражила могућност да и рад међу женама и женском омладином постави на ширу основу преко легалних организација. Од свих женских грађанских друштава која су тада постојала у Београду и у унутрашности Србије, Женски покрет је, по оцени КПЈ, представљао најпогоднију легалну организацију за широко окупљање жена разних слојева. Преко групе антифашисткиња, у коју су по задатку Партије биле укључене Митра Митровић и Добрила Карапанџић у то време чланови Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ за Србију, поведени су преговори са управом Женског покрета у Београду за оснивање омладинске секције. Управа Женског покрета је прихватила предлог, јер је сматрала да ће на тај начин створити подмладак који ће оживети њихову организацију. Тако је Омладинска секција Женског покрета у Београду почела рад у јесен 1935. године, у периоду јачања борбе против фашизма и стварања Народног фронта. СПОМЕН-ПЛОЧА НА ЗГРАДИ У УЛИЦИ ЦАРА ЛАЗАРА БР. 11 У БЕОГРАДУ ЈЕЛИСАВЕТА-БЕШКА, БЕМБАСА-ЦВЕТИН, ДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК, ПДРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ СЕКРЕТАР ПАРТИЈСКЕ НЕЛИЈЕ ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА II РУКОВОДИЛАЦ ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНОГ РАДА ЧЛАНАК СА ФОТОГРАФИЈОМ АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈА НА ЧУКАРИЦИ ОБЈАВЛ.ЕН У „ЖЕНИ ДАНАС", БРОЈ 23, ОД ЈУЛА 1939. Аналфабетски теча| на Чукарици Прва заједничка акција Женског покрета и Омладинске секције била је припрема зборова за право гласа жена октобра 1935. године, првих ширих јавних скупова после завођења шестојануарске диктатуре. Зборови су одржани 20. октобра, на дан почетка рада новоизабране Народне скупштине. Акциони одбор за припрему збора У Београду издао је проглас којим се позивају жене и омладинке свих слојева и свих занимања да присус- 57 �твују збору. У осталог, каже: прогласу се, између „Нећемо више да подносимо само дужности, ми тражимо и права да можемо и ми жене рећи своју реч када се у општини и скупштини доносе судбоносне одлуке за живот наше деце, када се решавају најважнија питања за наш народ. Мушкарац и жена у нашој земљи морају постати равноправни и слободни грађани”. Већ у припремама за овај збор ангажовао се већи број омладинки. Многима је од њих то била прва јавна акција у којој су учествовале. „Све своје снаге које смо тада имале окупљене употребиле смо на пропаганду, да речи на збору које позивају окене у борбу чује што већи број жена свих слојева и пође за њима. Наши транспаренти ОЛГА ЈОЈИН, ЧИНОВНИК МИНИСТАРСТВА САОБРАНАЈА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ЧЛАНИЦА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА и наше пароле на збору показале су и то да борбу жена не сматрамо изолованом од борбе народа и у паролама смо истицале да су и жене за све захтеве народа за слободу .. .“*) РАДМИЛА МИЛАНОВИН-ШНАЈДЕР, ДОМАНИЦА ИЗ БЕОГРАДА, АКТИВИСТА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА И ЗАДРУГЕ МЛАДИХ ДЕВОЈАКА На дан отварања збора велика дворана Инжењерског дома, као и друге сале и ходници, били су мали да приме око 2.500 људи и жена. Највише је било омладинки, које су својим револуционарним држањем дале збору борбени карактер. Међу присутнима било је и сељанки које су са учитељицама дошле из околине Београда. На збору је иступило шест говорница: Милена Атанацковић у име Женског покрета у Београду, Алојзија Штеби у име Алијансе женских покрета, Лепосава Петковић у име Југословенског женског савеза; раднице је представљала Драга Стефановић, графичка радница, Удружење универзитетски образованих жена Зорка Каснар-Караџић, а женску омладину студенткиња Славка Ђурђевић. На крају је једногласно усвојена резолуција којом се тражи да се у нови изборни закон унесе опште, тајно, активно и пасивно право гласа за жене. Ова резолуција је упућена скупштини и влади. После овога збора Омладинска секција је и формално основана. Њен је задатак био: „Окупити најшире слојеве женске омладине у борби за права жена и омладине; васпитавати је у духу борбе против фашизма и рата, за праву демократију и мир”.2) Мада *) Билтен „Женски покрет секцију”, извештај број 2, 1940. *) Билтен ,,Женски покрет секцију”, извештај број 2, 1940. 58 кроз омладинску кроз омладинску је била везана за Женски покрет, Секција је у ствари радила као засебно тело и имала своју управу. Прва председница Омладинске секције Женског покрета била је Митра Митровић, дипломирани студент филозофије, а после ње је дошла Слободанка-Боба Ђорђевић, дипломирани правник. Рад се развијао у просторијама Клуба Женског покрета, најпре у Кнез Михајловој бр. 50, а од 1936. па до престанка рада Секције, у Цара Лазара бр. 11. Активност Омладинске секције Женског покрета се развијала под непосредним руководством Партије. За рад у Секцији је одговарала партијска ћелија, чији се састав мењао. Чланови ћелије су биле: Јелисавета Бешка-Бембаса, Милица Шуваковић Олга Јојић, Олга Алкалај, Митра Митровић, Боса Цветић, Добрила Карапанџић и Слободанка-Боба Ђорђевић. Омладинска секција је постала стециште антифашисткиња и симпатизерки КПЈ из свих друштвених слојева: радница, чиновница, домаћица, приватних намештеница, студенткиња. Секција је организовала многобројне акције и деловала разним формама политичког и идеолошко-васпитног рада. За најшире чланство одржавани су састанци једанпут недељно. На дневном реду састанака били су реферати из разних области: политике, привреде, просвете, културе и уметности. Нарочита пажња је посвећивана рефератима о положају жена разних друштвених слојева у нас и у другим земљама. И предавања и дискусије били су права школа за чланице Секције, које су се ту навикавале да говоре и училе да слободно износе своја мишљења. Идеолошко-васпитни рад за комунисткиње и блиске симпатизерке Партије организован је преко полулегалних васпитних група. Постојале су групе: за изучавање политичке економије, за историју Партије и радничког покрета, за изучавање положаја жена, за питања културе и друга савремена збивања. Другарице обухваћене овим групама добијале су на читање партијске и скојевске материјале. Оне су извршавале сваки задатак добијен од Партије и представљале шири актив у спровођењу акција које је Секција предузимала. Омладинке окупљене у Секцији организовале су и друге облике политичког и културно-просветног рада. Формирале су неколико одбора и подсекција: за зидне новине, за предавања, за разне курсеве, за приредбе и сл. �ЈОВАНКА РАДАКОВИН, ПРОФЕСОР У ВРШЦУ И ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ Да би успоставила контакт са женама из оних крајева Београда у којима претежно живе радници, Секција је ангажовала напредне лекаре, међу којима су били: др Петар Драговић (стрељан), др Драгослав Сандић (умро пред рат), др Драгољуб Сретеновић (стрељан), др Веља Косановић (стрељан), др Јулка Мештеровић, др Душанка Вељковић, др Марија ВајсГајић и други, да држе предавања за жене на Чукарици и Карабурми. Сваке недеље, група другарица обилазила је од раног јутра раднице и жене радника, упознавала се са њиховим проблемима и позивала их да дођу на предавање које би по подне одржао лекар. На Чукарици су другарице организовале и аналфабетске течајеве за жене, а организовано је и саветовалиште за жене радника. Једна група другарица је, заједно са радницима, синдикалним активистима, испитивала услове живота и рада женских шегрта и политички радила с њима, припремајући их да се укључе у борбу радничке класе. Омладинска секција је организовала и разне течајеве: кројачки, за негу болесника, за учење француског језика и стенографије. Постојао је одбор за проналажење запослења незапосленим другарицама; организована је позајмна гардероба. У плану је било отварање мензе и оснивање задруге за узајамно економско помагање. Припреман је материјал за изложбу о животу омладине и њеној борби за боље животне услове.1) Ове форме рада биле су врло привлачне за младе жене и девојке, које су у све већем броју пуниле просторије Женског покрета. На тај начин оне су се неосетно укључивале и у све политичке акције у којима је Секција учествовала заједно са другим напредним организацијама у акцијама за популарисање борбе демократске Шпаније и за помоћ шпанској деци, против окупације Чехословачке, за одбрану земље од надирућег фашизма, за мир а против империјалистичког рата, итд. Омладинска секција се у свом раду повезивала са другим напредним организацијама: са Уједињеном студентском омладином, са Студентским мировним одбором, Омладинским одбором за одбрану земље и другима. Њени су чланови активно радили у тим организацијама. На тај начин Секција се укључивала у јединствене акције напредне омладине и На‘) Рад Омладинске секције приказан је у Извештају бр. 1 билтена „Женски покрет кроз омладинску секцију”. ЧЛСОПИС НАМЕЊЕН СЕЛУ КОЈИ СУ УРЕБИВАЛИ КЕТА ШЕР И ЧЕДА МИНДЕРОВИБ КАТАРИНА-КЕТА ШЕР-МИНДЕРОВИБ, ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ЧЛАНИЦА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У БЕОГРАДУ СЛАВКА БУРБЕВИБ-БУРИЧИБ, АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ЈАГОДИНИ И ОРГАНИЗАТОР СВИХ АКТИВНОСТИ МЕБУ ЖЕНАМА И ОМЛАДИНОМ У ПОМОРАВЉУ 59 �родног фронта. Када је после аншлуса и срамног Минхенског споразума Партија истакла паролу одбране земље од фашистичких агресора, Омладинска секција је била врло активна у Омладинском одбору за одбрану земље. Чланице Секције уписивале су се на санитетске течајеве који су организовани у Црвеном крсту, а завршавале су и друге курсеве: стрељачке, шоферске и сл. ЛУКРЕЦИЈА АНКУЦИВ, СТУДЕНТ ШУМАРСТВА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ МЕБУ НАЈАКТИВНИЈИМ ОМЛАДИНКАМА У ОМЛАДИНСКОЈ СЕКЦИЈИ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ВРШЦУ Круг чланица Секције стално се ширио. Од тридесетак омладинки, колико их је било на оснивачком састанку, број је непрекидно растао, тако да је у 1939. години било неколико стотина младих активисткиња које су примале и извршавале све постављене задатке, а број омладинки које су повремено долазиле у Секцију био је много већи. Може се рећи да су кроз Омладинску секцију, у целом периоду њеног постојања и рада, од 1935. до краја 1939. године, прошле готово све напредне жене и омладинке Београда, а и многе омладинке које су у то време биле на школовању у Београду. Оне су у Секцији стекле прве појмове о потреби борбе за бољи живот. Неке су касније своју активност везале за своје стручне или сталешке организације, а друге су, после завршеног школовања, отишле у разна места у унутрашњости, где су наставиле рад са женама користећи искуства стечена у Омладинској секцији. Управа Женског покрета оценила је позитивно овакву свестрану активност омладинки, што се види из извештаја председнице на годишњој скупштини, јула 1939. године: МИЛОРАНКА ЧВОРОВИВ, СЕКРЕТАР ЖЕНСКОГ ПОКРЈЕТА У ЧАЧКУ „Омладинска секција у Београду ... представља центар феминистичке омладине. Она учествује, поред тога, у свим акцијама које носе обележје одбране слободе и права грађана, које буде њену одговорност за неокрњено очување националног достојанства, а које организује омладина оба пола. Тако је успостављена веза између нашег Покрета и напредних струјања данашњице ...“ Омладинска секција је учествовала у свим акцијама које је Женски покрет водио на општем плану борбе за право жена, односно, против кршења њихових права — марта 1937. акција Алијансе женских покрета против целибата за учитељице, исте године акција за враћање додатка на скупоћу удатим женама државним и самоуправним службеницима и др. Она је сарађивала и са другим женским организацијама и утицала на њихов рад: Удружење универзитетски образова- 60 них жена, Југословенски женски савез, Лига жена за мир и слободу1) и др. Својим радом је стекла такав углед међу омладином и женама, да су у саставу југословенске делегације Алијансе женских покрета на XIII конгресу Интернационалне алијансе2) за право гласа и грађанска права жена, јула 1939. године у Копенхагену, биле делегати из Београда Јованка Радаковић и Ела Алмули и Ерна Мусер из Љубљане. Председница Женског покрета у Београду, подносећи извештај са Конгреса, рекла је, између осталог: „Нагие омладинке су, према изјави свих присутних, оставиле незабораван утисак својом убедљивошћу, својим жаром — којим се залажу за идеје које им на срцу леже и вољом да се заложе за победу напредних схватања у свету". Сарадња између Омладинске секције и старијих чланица Женског покрета трајала је све до јесени 1939. године. Међутим, због све оштријег курса режима и полиције и развоја догађаја у земљи и у свету, управа Женског покрета заузима став да Женски покрет треба да остане строго неутралан у погледу партијско-политичке активности с обзиром да је она и сама идејно била на другим позицијама и још раније стављала примедбе на поједине сувише „смеле” и „комунистички” обојене акције, као и на уношење „политике” у феминистички покрет. Размимоилажења између управе Женског покрета и Омладинске секције, која су се јасније испољила први пут приликом спровођења акције за женско право гласа, постајала су све оштрија. На годишњој скупштини Женског покрета, јануара 1940. године, чланице Омладинске секције су изнеле своје ставове. После скупштине Омладинска секција је прекинула рад и формално престала да постоји, а њене чланице су наставиле делатност у другим напредним организацијама.3) Велика већина активисткиња Омладинске секције одазвала се 1941. го*) Председница Лиге жена за мир и слободу пред рат била је Даница Зечевић а секретар Лела Матић. У Лиги су активне биле: Јелена Демајо, Ружа Леви, Булка Јосифовић Жујовић, др Јулка Мештеровић, Боса Цветић као представник Омладинске секције Женског покрета и Милица Сарић као представник студентске омладине. 2) Интернационална алијанса жена — организација за женско право гласа и равноправност жена с мушкарцима — основана је 1904. Алијанса женских покрета Југославије учланила се у ову организацију 1920. године. 3) Узроци неслагања и прекида сарадње са управом Женског покрета изнесени су у билтену „Женски покрет кроз Омладинску секцију”, Извештај бр. 2. �дине позиву Комунистичке партије Југославије и укључила у народноослободилачку борбу. Многе су од њих погинуле у НОБ или су убијене у фашистичким затворима и логорима. јуЈеђу активисткињама Омладинске секције Женског покрета у Београду биле су: Јелисавета Алексић, Олга Алкалај, Ела Алмули, Шека Алмули, Славка Анаф, Мила Бајалица, Вера Бакотић, Рашела-Шела Барух, Јелисавета-Бешка Бембаса, Пирика Бембаса, Неда Божиновић, Оливера Вањек, Даница Војводић, Деса Вуњак, Мира Вучковић, Јулија Делере, Војка Демајо, Благородна Димитријевић, инг. Нада Димитријевић, Анкица Димовић, Вера Додић, Слободанка-Боба Ђорђевић, Саша Ђурановић, Славка Ђурђевић, Милица Живковић, Милица Илић, Саша Јаворина, Љубомирка Јанковић, Наташа Јеремић, Јелица Јерковић, Брана Јовановић, Ружица Јовановић-Куртовић, Милица Јововић-Зековић, Олга Јојић, Добрила Карапанџић, Валерија Карио, Вера Касапић, Лепа Кнежевић, Србислава Ковачевић, Луна Коен, Петруша Кочовић, Мира Коштан, Анка Кумануди, Нада Кун, Милева Лајовић, Лепосава Лалош, Зојица Леви, Зага Лилић, Јованка Лилић, Цита Ловренчић, Ленка Лонгиновић, Бранислава Лукић, Веселинка Малинска, Вида Манојловић, Олга Марасовић, Соња Маринковић, Даница-Дика Мариновић, др Јулија Марић, др Драгица Марковић, Нада Марковић, Надежда-Нака Марковић, Ната Марковић, Вукосава Масникоса, Добрила-Боба Матејић, др Јулка Мештеровић, Анђа Милићевић, Вида Милојевић, Милка Минић, Вукица Митровић, Митра Митровић, Лепосава-Опи Михаиловић, Стојанка Михаиловић, др Славка Морић, Паула Музер, Зага Недић, Иванка Недић, Радмила-Мима Недић, Јелена Ненадовић, Олга Нинчић, Драгана Обрадовић, Отилија Орешковић, Зага Павловић, Милица Павловић, др Естер Перера, Ружа Перера, Лепа Перовић, Боса Петровић, Јованка Петровић, Разуменка Петровић, Амалија Подгоршек, Фани Политео, Јелена Поповић, Јованка-Буба Поповић, Марга Поповић, Алма Премеру, Нада Пурић, Јања Радаковић, Јованка Радаковић, Смиља Радаковић, Стојанка Радошевић, Милада Рајтер, Анђа Ранковић, Бранка Савић, Милица Сарић, Нада Сенић, Драгица Срзентић, Деса Станић, Нада Станић, Настасија-Наца Станковић, Дара Стефановић, КсениЈа-Цица Стевовић, др Душица Стефановић, Слобода Трајковић, Анка-Беба Ћирић, др Клара Фирст, Боса Цветић, МИЛУШКА МАТЕЈИН, ПРЕДСЕДНИЦА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ВРШЦУ ВУКА ПОПОВИН, ПРЕДСЕДНИЦА ПОКРЕТА У ШАПЦУ ЖЕНСКОГ ЧЛАНИЦЕ ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА ИЗ ВРШЦА СА ДРУГОВИМА НА ЈЕДНОЈ ИРИРЕДБИ. СЕДИ АМАЛИЈА ПОДГОРШЕКЈАКШИБ, СТОЈЕ, СЛЕВА НА ДЕСНО: ЈЕЛЕНА МИЛИЕЕВИБ, КАРОЛИНА ПАНИН, Л.УБИНА ПОПОВ И МИЛА МАТЕЈИК 61 �др Душанка Цветић, Милица Цветић, Јулија Цимер, Жаклина Шаморел, Зденка Шегвић, Злата Шегвић, Зора Шер, Кета Шер-Миндеровић, Ђурђица Штимац, Радмила Шнајдер, Милица Шуваковић. ИЗЈАВА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА1) прочитана на годишњој скупштиии 19. I 1940. године. Пуне су четири године прошле откако је о/сенска омладина пришла Женском покрету у великом броју, откако је организовапа Омладинска секција. Пришле смо у убеђењу да ћемо помоћи његов развој у прави покрет који ће умети и моћи да окупи велике масе жена, да извојујс и одбрани њихове заједничке интересе. АМАЛИЈА-МЛЛЧИ, ПОДГОРШЕК-ЈАКШИН, СЕСТРА НУДИЛ.А, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ МЕБУ НАЈАКТИВИЈИМ ЧЛАНИЦАМА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ВРШЦУ ЗОРКА ЈАНКОВИБ, ПРОФЕСОР У ПЕНЗИЈИ, ПРЕДСЕДНИЦА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ЧАЧКУ Наш рад се одвијао еластично и живо у тежњи да сс најефикасније делује не само на окупљање женске омладине, већ V, огромног броја других жена које стоје по страни. На жалост, при томе је долазило до прећутног отпора од стране управе Женског покрета. Међутим, Омладинска секцијс. се успешно развијала у један млад и способан организам који јс све више испуњавао своје задатке. У политичком периоду обележеном грозничавом активношћу фагиизма, који је ругиио као поплава, ми смо, познавајући његову улогу и став ггрема народним масама, на нашим многобројним састанцгиш, путем исцпрног проучавања и раскринкавагба његових тежњи и метода и путем, јавних приредаба стварале чврсте бори,е против ове историјске немани. У том раду били смо у сарадњг1 са управом Женског покрета, мада смо увек сматрале да је одмереност у њиховом ставу била праћена недовољном активношћу. Није то било размимоилажење око једне форме рада, није то било размимоилажење хоће ли се држати зборови или не, радило се о томе хоће ли се мобилг1сати широки слојеви жена у борби за своја права или не. Наша одлучна критика и одбијање да се задржимо на парцијалних, мерама изазвала је управу Женског покрета да нам пребаци увођење некакве одређене политике у организацију, мада су хиљаде жена на зборовима у Београду и унутрашњости и својим интересовањем показале које је за њих горуће питање. Ми смо правилпо оцениле тренутак. То су доказали догађаји и у међународном опсегу. Рат је избио између три велике силе Европе; за какве циљеве, ‘) „Жена данас”, број 26, 1940. 62 нама је то јасно као што нам је јасно да народи морају у овим тренуцима бити веома будни да не би били увучени у тај рат. У таквој ситуацији, они који се осећају заиста са народом и стоје на челу ма које њихове категорије, морају енергичније него икада гсступати за оно гито најбоље одговара народним интересима. За феминистичке организације одлуке у Копенхагену1) представљају сада нужност, те одлуке се морају продубити и конкретизовати. Тако остварене оне значе борбу. Праве представнице жена би морале ту борбу да унесу у масе радних жена и да је воде у њихову корист. Данас бити за деполитизацију Женског покрета значи битгс против његовог програма, значи изјаснити се против жена. А неактивност данас значи остављати жене да лутају без оријентаг<,ије у вртлогу догађаја. И Омладинска секција је заузела свој став, заузела га је онако како је морала да би Женски покрет био поштеђен тога да служи противницима прогреса. Прихватилс смо и прошириле одлуке из Копенхагена, као што су то учиниле и жене Енглескс, изјашњавајући се против рата какав данас води њихова влада и залажућг. се за правилан, народни мгср. Биле смо спремне да дамо све у тој борби. И изгубилс. смо много. Изгубиле смо своју драгу Омладинску секцију захваљујући управг'. Женског покрета, која је сматралс, дс, ћс данас најбоље одговарати својим дужностима ако се повуче са рада. То повлачење не значи демократско уступања већини, него само акт демонстрације према Омладинској секцији и њеном ставу. То је у исто време значило и уступање оним снагама којима Омладинска секција неће никада дати ни сат своје активности. Наша борба (је) увек била у интересу широких слојева радних жена гс женске омладине. Наше место је и данас тамо. За нас ликвидација Женског покрета не значи ликвидацију рада. Отићи ћемо и наставити своју борбу за добро читавог народа." ЖЕНСКИ ПОКРЕТ У УНУТРАШЊОСТИ РАД ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У Ј АГОДИНИ2) Октобра прошле године основан је Женски покрет у Јагодини, а почетком ове године почео је са радом. Два пута месечно, првог и петнаестог, окупљају се члангсце Покрета. То су уједно и седнице управе, а сваки састанак посети преко тридесет жена. Има ту жена и девојака ') На XII конгресу Интернационалне алијансе за право гласа и грађанска права жена изгласана је тзв. Декларација начела, у којој столи да се феминистичке организације не смеју више ограничити на борбу за добијање политичких права за жене, већ се морају укључити у широке демократске покрете народа. !) „Жена данас”, бр. 22, мај—Јун 1939. �из разних друштвених слојева: домаКице, мајке, раднице, чиновнице, студенткиње —• па, ипак, све су оне блиске. Сва одржана предавања су из области које највише интересују жене и осветљавају њихов положај: „О положају жене у савременом друштву“ (Мијовић), „Улога жене у одбрани земље“ (Аћимо”вић). Недавно је г-ца Милена Атанацковић, председнии,а београдског Женског покрета, одржала једно предавање о „Појави и циљу Женског покрета“, које је било добро посећено и допринело да рад Покрета ојача. Истина чланство још није тако многобројно, али оно сваким даном расте, везује се за свој покрет и са симпатијама помиње тетка Драгу,1) која се искрено заложила у првим најтежим корацима и била прва председница Покрета. Разуме се, треба још много више труда, много више рада и самопрегора, да би Покрет испунио оно што се од њега очекује и што му је циљ: да окупи све жене и да оне у њему нађу могућност и за игру, песму, забаву и излете; да им пружи могућност да заједничким снагама остваре оно гито појединачно никад не би могле; да се оспособе за борбу за себе, половину народа, за и,ео народ. Али, резултати које је Покрет у Јагодини до сада постигао најбољи су доказ да се свуда може радити и да су жене свуда жељне знања." Иницијатори оснивања женских покрета у унутрашњости биле су комунисткиње и напредне омладинке, често студенткиње, које су из Омладинске секције Женског покрета у Београду преносиле искуства и форме рада и прилагођавале их могућностима краја у коме су деловале. Тај задатак су добиле да обаве: у Чачку Милка Минић, Милица-Мики Павловић, Разуменка Петровић и друге; у Крагујевцу Лепосава-Опи Михаиловић, Лепосава Лалош-Вујошевић, Зора Јовановић; у Нишу Боса Цветић из Београда са групом напредних омладинки из Ниша: Натом Јоцић, Надом Марковић, професором, Добрилом Трајковић и Здравком Вучковић; у Јагодини Славка Ђурђевић; у Шапцу Вера Благојевић; у Новом Саду Соња Маринковић; у Вршцу Јелисавета-Беба Петров и Лукреција АнкуЦић, итд. Оне се често нису ни појављивале у иницијативним одборима, да не би компромитовале читаву акЧИЈУ као комунистичку, али су организовале све припреме и покретале рад, као акцију КПЈ у оквиру стварања Народног фронта и проширења базе за рад међу масама. ПОЗИВ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ЧАЧКУ НА ПРЕДАВАЊЕ: „ЗАШТИТА МАЈКЕ И ДЕТЕТА” ЧЛАНИЦЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА И НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНКЕ ИЗ ЧАЧКА НА ГРОБУ ДР ДРАГИШЕ МИШОВИВА 8. МАРТА 1939 ГОДИНЕ. ГРОБ РЕВОЛУЦИОНАРА ДР МИШОВИНА, УБИЈЕНОГ У БЕОГРАДСКОЈ „ГЛАВЊАЧИ", БИО ЈЕ САСТАЈАЛИШТЕ НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНЕ ПОЛАЗНИЦЕ АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈА У КРАГУЈЕВЦУ, КОЈИ СУ ВОДИЛЕ НЕЗАПОСЛЕНЕ УЧИТЕЛјИЦЕ БРАНКА БУРБЕВИЕ (ЛЕВО ПОРЕД ПРВЕ КЛУПЕ) и РАДОЈКА ВУЈАЧИБ (У дну ДЕСНО). Од 1936. до 1940. године основани су женски покрети у Чачку и Крагујев‘) Драга Ћорић. 63 �тар суда. Председница Женског покрета у Крагујевцу била је Боса Ђорђевић, професор; у Јагодини Драга Ћорић, затим Дара Ковачевић; у Приштини Рада Поповић, секретар Окружног суда; у Шапцу Вукосава Поповић; у Вршцу Милушка Матејић, касније Јелена Бокур, архитекта, а секретар Анђа Милићевић, учитељица. У Вршцу је истовремено основана и Омладинска секција Женског покрета. У извештају од 1. јула 1939. године о почетку рада Омладинске секције каже се: „Агилне и вредне омладинке неуморно су скупљале нове чланице и указивале на потребу ступања у нагие друштво. Почеле су да долазе девојке свих занимања и ускоро нас је било већ око тридесет." У раду Омладинске секције најактивније су биле омладинке чланови КПЈ и СКОЈ-а: Јелисавета Петров и Драгица Петров, Каћа Матејић, Лукреција Анкуцић, Јованка Радаковић, Амалија Подгоршек-Јакшић и Олга Радишић-Петров. „ЗАПИСНИК са четврте седнице Женског покрета 7. VII 1939. године1) Пошто је отпевана женска химна, читао се реферат „Улога з/сеие у рату“. Реферат нам је изнео улогу жене у данашњем рату, која је већа и одговорнија од удела жене у ранијим ратовима. Данас када се војује најмодернијим техничким оружјем, тенковима, када се бацају отровни гасови и бомбардују отворени градови и насеља, жена треба да се нађе на сваком месту где треба указати помоћ. цу, у Нишу и Јагодини, у Новом Саду и Сомбору, у Приштини и Шапцу. У Руми, Шиду и Сенти основане су секције Женског покрета које су биле везане за Женски покрет у Новом Саду. У Петрограду (Зрењанин), Лесковцу, Косовској Митровици и Пљевљима женски покрети су основани после успелих зборова за право гласа жена. Оснивачким скупштинама женских покрета присуствовало је и по више стотина жена и омладинки из градова и околних села. Да би се привукао и активисао што шири круг жена и омладинки из свих друштвених слојева, иницијатори за оснивање женских покрета су насто- јали да у управе уђу образоване, угледне жене које су са симпатијама гледале на активност напредних омладинки и биле спремне да с њима сарађују. У Чачку је прва председница била Мица Обрадовић, пензионисана учитељица; после ње је дошла Радмила Радовановић, зубни лекар, а од 1939. године па све до забране рада Женског покрета, председница је била Зорка Јанковић, професор у пензији, која се, заједно са секретаром Милоранком Чворовић, пожртвовано борила против забране организације. У Нишу је за цело време постојања и рада Женског покрета била председница Душица Ђукић, секре- 64 Од ње се очекује да буде болничарка, функционер на свим радовима привреде у позадини, пожртвовани борац на фронту. Имајући у виду светле (примере) пожртвованости кинеске и шпанске жене, сећајући се хероја жена из светског рата, наше жене ће одговарати свима задацима који јој се у будућем рату наметну. Другарица Д. Петрова наводи две жене из светског рата као пример храбрости. Г-ђа А. Милићевић говори о конкретним предспремама за оспособљавање наше жене у будућем рату и предлаже отварање још једног течаја за болничарке и евентуални стрељачки курс." Сачувани документи показују да су женски покрети, поред редовног политичко-васпитног рада, расправљали Ј) Одломак из записника са седнице Омладинске секције Женског покрета у Вршцу — Народни музеј у Вршцу. �1 о важним питањима, која су се налетала целом друштву. Они су орга-шзовали и јавна предавања, приред5е и усмене новине, које су обично 5иле везане за значајне догађаје и цатуме и редовно почињале женском химном. На програму су биле хорске рецитације и револуционарне песме, које су омладинке припремале заједно са Удружењем студената и радничким друштвом „Абрашевић”. Чланице Женског покрета у Чачку излазиле су на гроб др Драгише Мишовића, кога је полиција убила 1938. године и на тај су начин демонстрирале против крвавих обрачуна полиције и режима са истакнутим револуционарима. У Јагодини је 30. марта 1940. године Женски покрет одржао концерт у корист шпанских бораца, који су се у то време налазили у концентрационим логорима у Француској. Женски покрет у Крагујевцу је организовао течајеве за неписмене раднице Војно-техничког завода, а водиле су их учитељице које су остале без запослења због закона о целибату и других мера које су тада доношене против жена у државној служби. Женски покрет у Приштини усредсредио је највећу пажњу просвећивању жена и одржавању аналфабетских течајева. У ту сврху обраћао се разним просветним друштвима за помоћ у акцији описмењавања. У писму „Сељачком колу” у Загребу, од 16. јануара 1940. године, управа Женског покрета тражи извесну количину буквара за одрасле аналфабете и поткрепљује свој захтев: „Отпочевши рад на остварењу својих циљева, Женски покрет је на првом месту уочио велику непросвећеност жена на Косову. Само у једној опгитини среза вучитрнског, приликом скупљања потписа за право гласа жена, у два села је од 101 жене било 96 неписмених (у оних пет писмених треба урачунати сеоску учитељицу)." Женски покрет у Приштини је припремио усмене новине, како је забележено у записнику са седнице „одржане 20. маја 1939. г. у 5 ч. по подне, у канцеларији Женске занатске школе”. „Присутне чланице г-ђе: Рада Поповић, Мица Аритоновић, Варвара Ковач, Деса Станишић, Зора Печеновић, Јелица Настић, Бојана Милетић; г-це: Милева Арсенијевић, ринка вић... Пандора Гавриловић и Јордановић, Рада Да- Атанацко- Седницу је отворила председница г-ђа Поповић овим дневним редом: 1) Читање записника 2) Извештај чланова управе 3) Питања и предлози На прошлој седници је решено да први број „Усмених новина” буде 21. маја. На овој седници је решено да улазна цена буде 2 (два) динара од особе. Решено је да се и плакати штампају. У случају да штампање плаката буде скупље од 25 (двадесет пет) динара, да ми чланице саме напишемо плакате. На прошлој седници од 20. априла је решено да се на „Усменим новинама“ иступи са овим тачкама: 1) Предавање о феминизму 2) Рецитација 3) Читање чланка од Свет. Марковића 4) Једна репортажа. На овој, пак, седници региено је да се уметне и женска химна, коју је послао Женски покрет из Скопља. За хор, реферише г-ђа Поповић, прикупљено је око 14 чланица. Да хором управља, умољен је г. Виријевић, који је на то пристао. После овога ггриступило се читању чланка од Свет. Марковића. За исти се примила г-ђа Јелиг^а Настић, с тим да пре почетка читања каже нешто и о самом писцу. За рецитацију песме „Жено, јуначе рада“ и „Сељакињи“ примила се г-ца Пандора Јордановић. МИДЕНКА-МИША ЦВИЈОВИП, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ, ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ОМААДИНКИ ПРИЈЕПОЉА За изасланицу на ужој конференцији у Београду Одбор је одредио г-ђу Поповић ... Затим управа овлагићује г-ђу Поповић да се сложи са новим програмом за одбрану акције људских права, који ће бити изнесен на скупштини. Пошто је на прошлој седници од 20. априла региено да се у месецу јуну одржи једна гиира конференција за све чланице, то је на овој седници одређен и дан одржавања конференције, која ће бити 15. јуна у 4 ч. по подне. Прво би се одржало једно предавање... Затим, да се прочита неки чланак из „Жене данас". Даље, да се обавесте чланице да је на прошлој седници решено да се оснује један фонд за оснивање клуба“ ... Седница је завргиена у 19,30 ч. Секретар Дар. Гавриловић, с. р. Председница Рад. Поповић, с. р.“‘) План рада Женског покрета у Приштини за 1940. годину обухватао је следеће активности: „1. Рад на просвећивању сеоске жене (аналфабетски течајеви, популарна предавања, саветовалишта, растурање брошура); 2. Прославе (Дан мајке, Дечји дан); 3. Организовање Женског покрета у Урошевцу и Вучитрну; 4. У самој вароши (Приштини) — рад на просветЈ) Кшига записника Женског покрета у Приштини налази се у редакцији ове књиге. 65 МИАЕВА ВУКОВИБ, АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК ИЗ ПЕПИ, ЧААН ОБДАСНОГ КОМИТЕТА КПЈ ЗА КОСМЕТ СА ЧААНОВИМА КОМИТЕТА �забрањивала рад неким организацијама Женског покрета. У Крагујевцу је, на пример, Женски покрет забрањен још јуна 1937. године. Рад је обновљен октобра 1939. године, али је почетком 1940. године дефинитивно забрањен. У Нишу је рад Женског покрета забрањен 1938. године, уочи прославе 8. марта. Као одговор на ову забрану жене су на 8. март организовале нему демонстрацију: ишле су градом закићене црвеним цвећем, а ништа нису говориле изражавајући на тај начин свој протест. Упорним залагањем напредних омладинки, чланица Женског покрета, које су стално утицале на управу да издејствују дозволу код власти, рад је поново одобрен фебруара 1939. године. Другарице су после тога организовале једну приредбу да би повратиле свој утицај, који је забраном рада био умањен. Фебруара 1940. године председница Женског покрета у Чачку известила је Алијансу женских покрета да је Женски покрет у Чачку забрањен: Чачак, 26. II 1940. ЖЕНСКОМ ПОКРЕТУ НОВИ САД1) Саопштавам Ж. покрету Н. С. као вршиоцу Алијансе Ж. покрета, да је покрет у Чачку на основу Краљ. Б.(анске) управе Дринске бановине у Сарајеву, Пов. д. 3. бр. 405/40 од 26. I 1940. г. забрањен. Разлози за распуштање не виде се из одлуке Б. управе, само се напомиње, да је Ж. Покрет у Чачку пришао једној „политичкој концепцији". Из којих чињеница се то закључује и која је то концепција, не каже се, те сам у жалби тражила да нам се то саопшти. Ако не добијемо одговор који ће бити обзразложен чињеницама и доказима, сматраћемо да смо жртве нечије самовоље, нечијег денунцирања, нечије провокације. Тражиле смо да се отвори поступак, ради проверавања целокупног рада Женског покрета. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ РАДМИЛЕ ШНАЈДЕР У СПЕЦИЈАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ У БЕОГРАДУ ном и феминистичком пољу путем предавања, конференција, приређивања културних вечери као и организација разних течајева”. Поред рада у својим местима, чланице Женског покрета су преносиле активност и у околна места и села, где су одржавале приредбе, предавања или су организовале аналфабетске и друге течајеве. Резултати таквог рада нарочито су дошли до изра- жаја у време акције за право гласа жена, у јесен 1939. године. Активност организација Женског покрета трајала је углавном до почетка 1940. године, када је полиција пооштрила курс и забрањивала рад свима организацијама — женским, омладинским, културним, синдикалним и другим — које су имале напредан карактер. Међутим, полиција је и пре тога у више махова ометала и 66 Уз то сам ја као предс.(едница) кажњена са 500 д. по неком 74 чл. итд., што сам дозволила зидне новине, где су били прилепљени исечци разних листова који говоре за неутралност, за мир, против рата и то баш оних дана када су балканске земље то исто преко својих представника у Београду изјављивале —■ а ти исти исечци прошли су већ кроз цензуру. У име управе председница, Зорка Јанковић, с. р. проф. у пензији“ ■) ИРП �је председница у жалби тражила да се наведу одређени разлози растурање организације, Банска за управа доноси нову одлуку о растурању Женског покрета у Чачку са мотивацијом да је друштво „прешло на Пошто чисто ље политичко види из ције XIII алијансе женска да улазе што се најбо- одлуке и резолу- конгреса за врђују крета поље, прилога сва у Интернационалне права, друштва политичку које пот- Женског по- борбу и Борба за одобрење рада трајала је све до септембра 1940. године, када је Министарство унутрашњих послова оснажило одлуку Банске управе и коначно забранило рад Женском покрету у Чачку. желе нов поредак”. Почетком 1940. године забрањен је такође рад и Женском покрету у Шапцу, а исте године и рад Женском покрету у Вршцу, тиме је дефинитивно забрањен рад свих женских покрета у унутрашњости. У местима где није било услова за оснивање Женског покрета, напредне жене и омладинке улазиле су у женске грађанске организације, настојећи да у рад тих организација унесу исте идеје и исте форме рада као и у Женском покрету. У Пријепољу је 1939. године основана Омладинска секција при „Женској подружини”, у чијој су управи биле: Љуба Радичевић, домаћица и младе раднице Сафа Лотрић, Душана Миодраговић и Милена Стојановић. На курсевима кројења и шивења које је Секција организовала окупљала се и српска и муслиманска женска омладина. Часови су коришћени и за политички рад. Ученице Миша Цвијовић и Зорица Борисављевић и радница Сафа Лотрић организовале су усмене новине и издавале сваке недеље по један број зидних новина. Заједно са „Гајретом” и спортским друштвом „Полимље”, у чијим је драмским секцијама радио и известан број омладинки, Секција је организовала приредбе у граду и у околним селима. Полиција је јануара 1941. године забранила рад Омладинске секције „Женске подружине” и ухапсила Мишу Цвијовић. — У Пећи је рад са женама организован преко Кола српских сестара, у Србобрану преко Девојачког кола итд. У Прокупљу су напредне професорке основале секцију Удружења универзитетски обраваних жена. У Нишу, нарочито док је трајала забрана Женског покрета, од 1938. до 1939. године, другарице су радиле у оквиру друштва Књегиња НДСТАВАК ЗАПИСНИКА О САСАУШАЊУ РАДМИЛЕ ШНАЈДЕР Зорка и женске секције Фидака.1) Слично се радило и у другим местима. У свим овим организацијама покретачи рада и носиоци активности биле су жене чланови Партије, СКОЈ-а и симпатизери, које су међу окупљене жене и омладинке уносиле марксистичке идеје и доприносиле порасту утицаја Партије на женске масе. Када је због забране женских покрета онемогућено шире окупљање жена и њихово политичко просвећивање, оне су се почеле окупљати по кућама, радиле су у васпитним и читалачким групама, упознавале се са ставовима Партије према актуелним догађајима и укључивале се у све акције које је КПЈ организовала. У једном таквом активу жена у Призрену биле су Анђа Кустудић, суплент и домаћице Милева Лалић, Деса Лековић-Ђурић, Милева Дикић и Јања Зоњић. Групе 0 Интернационална светског рата. Митровици, у Пећи и околним сели- федерација 67 бораца из I жена су такође постојале у Косовској �24. августа 1940. поднео шефу одсека IV одељења опште полиције полицијски агент Радан Грујичић: ПД8ДћЛ,ДЧ*,Д ГРУПА ЧЛАНИЦА ЗАДРУГЕ МЛАДИХ ДЕВОЈАКА ПОСЛЕ КЕРМЕСА, КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 17. АВГУСТА 1940. ГОДИНЕ У ПАВИЉОНУ „ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИП" НА КАЛЕМЕГДАНУ. С ЛЕВА НА ДЕСНО: РАДМИЛА МИЛАНОВИП-ШНАЈДЕР, СЛОБОДАНКА-БОБА БОРБЕВИП, ЛИЛИКА ВАРГА, ВЕРА ДОДИН И СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЕ ма. Организатор ових група и рада међу женама била је Милева Вуковић, адвокатски приправник, члан Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. На сличан се начин развијао рад преко васпитних група и актива жена у Ћуприји, Јагодини, Зајечару, Ужицу, Љигу, Великој Кикинди и у многим другим местима. Радом Женског покрета и других лелагних женских организација биле су обухваћене хиљаде жена и девојака. Већина је у самом почетку народноослбодилачке борбе ступила у партизанске редове или се укључила у илегални рад у окупираној земљи. ЗАДРУГА МЈ1АДИХ ДЕВОЈАКА Када је крајем 1939. године Омладинској секцији Женског покрета у Београду онемогућен рад, омладинке су основале Задругу младих девојака, пошто се задругарство још одраније показало као погодна легална форма за окупљање и активисање напредне омладине. Припреме за оснивање Зацруге извршила је једна група чланица Омладинске секције, међу којима су биле: Олга Јојић, Валерија Карио-Пап, Србислава Ковачевић и друге. ЧЛАНИЦЕ ЗАДРУГЕ МЛАДИХ ДЕВОЈАКА СА ГРУПОМ НАПРЕДНИХ ОМЛАДИНАЦА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, ПО ПОВРАТКУ СА ЛЕТОВАЊА НА ГОЧУ 1940. О оснивању Задруге и о њеној активности речито говори извештај који је 68 „Позпата је ствар да комунисти, нарочито у последње време, настојавају свим силама да своју илегалну пропаганду и пропагандну акцију на неки начин легализују, те да јој на тај на.чин даду шири замах и нови примамљивији облик. То они раде на тај начин што оснивају разна спортска, културна, економска на чак и хумана удружења која редовним, путем пријављивају надлежним властима и из чијих се правила и програма у први мах не може назрети ништа протузаконитог и илегалног. Њихови су програми врло привлачни за широке омладинске и радничке масе, које на тај начин, увлачећи их у та на први поглед наивна и безазлена удружења, увлаче постепено преко њих и у комунистичке конспиративне организације. Најбољи пример за то имали смо у случају „Задружне омладине“, јер је познато, да су већина водећих чланова ове организације били организовани па чак и осуђивани комунисти. У истом циљу, а по инструкцијама несумњиво добијених од комунистичке централе, основала је почетком ове године једна група млађих комунисткиња и „Набављачку задругу младих девојака", са седиштем у Београду. Оснивачка скупштина ове задруге била је 28. јануара 1940. у просторијама „Задружне омладине", које су тада биле у Васиној улици. И ова чињеница најбоље показује повезаност и истоветност циљева ова два легализована комунистичка удружења. Скупштини је председавала Олга Јојић ... а записник је водила Јелена Мацанко... Управни одбор изабран на оснивачкој скупштини, који се и данас налази на челу задруге, сачињавају: Србислава Ковачевић, Ксенија Стевовић, Радмила Недић, Јелена Мацанко, Јанковић Љубомирка. Заменици: Перера Естера и др Зора Илић... Чланице су махом младе девојке, студенткиње, раднице, сестре нудиље, државне и приватне чиновнице, у првом реду познате комунисткиње или бар симпатизерке комунизма, и до данас их има око 150, али је из дана у дан придолазак све већи и већи. Задруга има своје канцеларије и продавницу у Његошевој улици бр. 11 где се могу добити све најнужније потребе за женску одећу и тоалету уз специјални попуст чланицама. Управа задруге је, поред тога, издејствовала за своје чланице специјални попуст код многих београдских радњи, па чак и попуст у фризерским салонима, код лекара и апотекара, у књижарама и биоскопима итд. Њене чланице неуморно растурају сву илегалну марксистичку литературу, као што је „Народна читанка“, „Наша књига“, „Савремена књига“, „Књижевне свеске“, „Жена и свет“, као и све могуће публикације које су се у последње време појавиле у Совјетској Русији. Ова задруга је у прошлу суботу, �ј7. о. м. приредила кермес у уметничком павиљону „Цвијете Зузорић”, који је у ствари био скуп и манифестација свих комуниста Београда ... 7) Имајући у виду све ово напред изложено, као и несумњиву претпоставку да ће ова задруга, легализована и одобрена од стране надлежних власти, а а како је њен рад сада узео необично широк замах, паставити и даље са ширењем разорне комунистичке пропаганде међу, У првом реду, женском омладином, мишљења смо да би требало наћи пута и начина и предложити надлежним државним властима да се њен рад забрани. ■ ■“ Језгро Задруге сачињавале су активисткиње Омладинске секције Женског покрета. Око њих су се убрзо окупиле омладинке које су до тада радиле у другим организацијама, а и један број девојака које су се први пут овде укључиле у рад. Навешћемо само њихова имена: др Зора Илић-Обрадовић, Деса Жарић, Илонка Голик, Јулијана и Катарина Балножан, Анђелка Букумировић, Ема Гривичић, Загорка Дрљевић, Вукица Ђукић, Деса Јовановић, Љубица Јововић, Нада Ковачевић, Душанка Коларовић-Ђоковић, Бранка Лукић, Радмила Ми- тић, Нада Пантић, Љубица-Луша Поповић, Ксенија Радошевић, Анђелка Ребрача, Марија Стефановић-Лукач, Алинка Стојаковић, Марија Чоловић и Маргита-Манци Шпајдл. Током 1940. године у Задрузи је било укључено преко 150 напредних омладинки и младих жена. Облици рада са чланицама Задруге били су слични раду у Омладинској секцији Женског покрета. Наставило се и са радом полулегалних група и кружока у којима се прорађивао партијски материјал. У оквиру Задруге организовано је око 20 таквих група. У циљу популарисања Задруге организован је 17. августа 1940. године кермес у павиљону „Цвијете Зузорић” на Малом Калемегдану. У припремама је учествовало, заједно са чланицама Задруге, неколико десетина скојеваца и скојевки и напредних омладинаца из других организација, а на самом кермесу се окупило преко 1.000 омладинаца и омладинки. Програм који је полиција одобрила допуњен је на самој приредби рецитацијама, скечевима и револуционарним песмама које је цела сала прихватила и певала заједно са извођачима. Баш зато што је имала толико успеха, ова је „ЖЕНА ДАНАС” „Жена данас” је почела да излази у јесен 1936. године. Покренута је као независан женски лист са задатком да политички и васпитно утиче на жене, да у њима пробуди свест о њиховим правима, да им помогне да се организују у борби за та права. Уз пуну помоћ и сталну подршку КПЈ, „Жена данас” је тај задатак испунила и одиграла историјску улогу у буђењу свести жена свих друштвених слојева и њиховом укључивању у општу борбу радничке класе. У првом броју „Жене данас”, у уводној речи, објашњен је задатак листа: „ . . . Да би наше жене биле обавештене о свим догађајима који се дешавају у свету, да би имале где да изнесу своја мишљења и, најзад, да би се упознале са борбама и успесима својих другарица У другим земљама, ми покрећемо овај лист. Наша је жеља да се око њега окупи што већи б рој жена из свих крајева нагие земље, без обзира на веру, народност и политичко убеђење, како би се у њему и кроз њега нашле уједињене и повезане заједничким интересима и тежњама. Жене, мајке, домаћице, раднице, чиновнице и интелектуалке, све ви које сте вековима третиране као мање вредне и ниже од мушкараца, позивамо вас да најискреније и најпреданије приступите сарадњи у нашем заједничком листу, који треба да буде највернији тумач нашега расположења и прави израз наших заједничКих тежњи.” Партија је покретање листа поверила групи младих комунисткиња из Омладинске секције Женског покрета: У првој редакцији „Жене данас” биле су: Олга Алкалај, Ела Алмули, Наташа Јеремић, Митра Митровић, др Душица Стефановић, Зора Шер и Милица Шуваковић. Нешто касније у редакцију су ушле Јелисавета-Бешка Бембаса, Олга Јојић и Боса Цве- 69 приредба привукла пажњу полиције на рад Задруге. Задруга је у јулу 1940. године организовала логоровање на планини Гочу, где је једна група чланица Задруге провела месец дана, са задатком да организује политички рад и забавни живот за учеснике логоровања и да, повезујући се са омладином околних села, врши политички утицај на њу. Полиција је непрестано пратила рад Задруге, правила јој разне сметње, хапсила председницу Србиславу Ковачевић и неке чланице, но упркос свему Задруга је радила до 6. априла 1941. године. После капитулације Југославије већина чланица Задруге нашла се на окупу да би се договорила о даљем раду. По директиви КПЈ, чланице Задруге прешле су на рад тамо где су становале, са задатком да формирају уличне активе, у којима су се окупљале оне и друге жене и омладинке. Похађале су и организовале санитетске течајеве, организовале помоћ заробљеним југословенским војницима које су Немци држали у привременим логорима у Београду, а када је почео устанак, велика већина чланица укључила се у НОП. �ОЛГА ААКАЛАЈ, АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЧЛАН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС” НАТАЛИЈА-НАТАША ЈЕРЕМИБ, ДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК, ЧЛАН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС“ тић. После извесног времена осетила се потреба да се редакција поново прошири новим члановима, и тада су ушле: Војка Демајо, Милка Жицина Шакић, Зојица Леви, Ела Ненадовић, Драгана Павловић и Фани Политео Вучковић.1) Велики број чланица Омладинске секције Женског покрета сарађивао је у листу, пропагирао га, долазио на саветовања и дискусије, помагао у администрацији и експедицији и растурао лист међу симпатизерима. Није претерано рећи да је цела Омладинска секција била активни сарадник листа. Чланке су писале не само чланице редакције, већ и широк круг другарица и другова који, као и већина чланица редакције, нису могли да се потпишу својим именом јер су били познати полицији као комунисти. Зато су често чланци остајали непотписани, или су потписивани псеудонимима, те је за већину чланака данас тешко утврдити ко их је писао. Са редакцијом су тесно сарађивале и многе жене ван Омладинске секције — афирмисане друштвене и јавне раднице, лекарке, правнице, педагози, сликарке итд. На позив „Жене данас” на сарадњу одазвали су се прилозима и познати слободоумни публицисти, политичари, јавни радници и научници тога времена: Живојин Балугџић, Павле Бихаљи, др Милан Костић, Веселин Маслеша, Јован Поповић, Јаша Продановић, др Иван Рибар, Владимир Симић, др Синиша Станковић и др. Посебан проблем био је кога наћи за одговорног уредника и власника листа. Ваљало је наћи неку некомпромитовану, угледну и образовану жену напредних схватања, симпатизера Партије, која би пристала да потписује лист и да сноси сву одговорност пред властима. Ову дужност је од почетка излажења листа вршила Радмила Димитријевић, крајем 1937. године заменила ју је Олга Тимотијевић, а од почетка 1940. године па до забране листа у другој половини исте године, уреднице су биле Мира Вучковић и Љерка Бабић. Редакција листа била је смештена у Пашићевој (сада Нушићевој) улици бр. 6, у мезанину, у једном собичку на крају дугачког дворишног балкона. Сав рад у „Жени данас” обављан је добровољно и са великим залагањем. ‘) Од чланова редакције ,,Жена данас” погинуле су у НОР: Олга Алкалај, Бешка Бембаса, Наташа Јеремић, Олга Јојић, Фани Политео-Вучковић, др Душица Стефановић, Зора Шер и Милица Шуваковић. Погинуле су и многе блиске и врло активне сараднице, међу њима: Мила Димић, Олга Михајловић, Дара Стефановић и Паулина Сударски. Улаган је велики напор да лист изађе на време. То се и постизало уколико полиција не би спречила излажење листа. Лист се издржавао од претплата и борио се са сталним финансијским тешкоћама. Због тога је штампан у штампаријама које су биле вољне да причекају на наплату рачуна. Као сва штампа у Југославији у оно време, тако је и сваки број „Жене данас” ишао на званичну цензуру. Да би се предухитрила евентуална заплена листа, експедиција је била врло брижљиво организована, те је лист, уз помоћ другова у штампарији и великог броја неуморних омладинки, још влажан пакован и изношен из штампарије на станицу, а један део на скровито место, пре него што би јавни тужилац стигао да прегледа свој примерак. У сваком броју „Жене данас” штампан је чланак о најактуелнијем политичком проблему — на пример, аншлус Аустрије, рат у Шпанији, револуција у Кини, окупација Чехословачке, одбрана земље, скупоћа која је све више расла, затим чланци о положају жене у разним професијама, о условима под којима раде, о подређеном положају жене пред законом и на раду и о њеној политичкој обесправљености. У оквиру систематског рада на политичком васпитању жена, у листу су штампани и неки прикази историјске борбе жена. Такви су, на пример, чланци „Светозар Марковић и сестре Нинковић” („Жена данас” бр. 20, 1939) и „Сва права жени” („Жена данас” бр. 18, 1938). Осим тога, лист је доносио чланке о горућим социјалним проблемима, чланке из области педагогике, критичке осврте на филмове и позоришне представе, чланке из хигијене, из разних грана уметности. Тако је испуњавао свој општеваспитни, а не само политички задатак. У рубрици „Саме о себи”, која је била „пошта листа” редакција се обраћала женама свих слојева и професија које је требало извући из њихове изолованости и утицати на њих да се укључе у активан политички живот. Одлучан антифашистички и антиимперијалистички став листа изражаван је у вешто стилизованим чланцима и поткрепљиван одабраним фотографијама и уметничким прилозима. Пре свега и у свакој прилици истицан је и подвлачен марксистички став у питању права жена и начина њихове борбе. 70 . �Како је „Жена данас” писала о проблемима за које су биле животно заинтересоване све жене, то је она могла да продре и у најудаљеније крајеве наше земље и да придобије многе сталне читаоце и сараднике. Сваки број „Жене данас” коришћен је не само као актуелни материјал, од броја до браја како је лист излазио, него још и дуго после тога. У јеку народноослободилачког рата Окружни комитет КПЈ за Пожаревац писмом од 16. јануара 1943. године обраћа се Окружном повереништву КПЈ за Младеновац: „Драги другови, Обавештени смо да располажете комплетом „Жене данас“ и да сте према чланцима отуд спремили 12 реферата пригодних сада за рад међу женама. Ми бисмо вас молили да нам, ако сте урадили ове реферате, доставите по један примерак од њих, или да нам доставите сам комплет „Жене данас", који бисмо вам одмах по виђењу материјала вратили." Крајем 1940. године фашистички режим Цветковић-Мачек почео је систематски забрањивати излажење легалних листова преко којих је Партија са успехом спроводила свој утицај. Полицијском запленом 30. броја који је управо био припремљен за штампу уследила је дефинитивна забрана „Жене данас”1). С обзиром на све напоре које је чинила и све успехе које је остварила спроводећи линију КПЈ, за „Жену данас” је заслужено на V земаљској конференцији речено: „ ... Добар женски лист врши широку пропаганду међу женама а истовремено врши и улогу организатора жена у њиховим борбама. Колпортажни одбори, одбори дописника, одбори читатељки могу се оснивати око листа и тако сачињавати средиште за рад међу женама нарочито тамо где немамо других могућности. Код листа је важно, да има правилну линију, али да је код тога гито популарнији и приступачнији женама, одговарати мора њиховим захтевима, а истовремено мора им казати пут напред. ') Следећи 31. број „Жене данас” појавио се јануара 1943. године на ослобођеној територији, штампан у босанском селу Дринићима. Затим су изашла још два ратна броја „Жене данас”. Број 32. штампан је новембра 1943. године у Хрватској, у штампарнји „Напријед”, на ослобођеној територији, а број 33. штампан је септембра 1944. у Барију, у Италнјн. Тада еу уреднице листа биле Митра Митровић и Олга Ковачић. После ослобођења, „Жена данас” је наставила да излази као орган Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије, затим као издање Савеза женских друштава Југославије. Послератне уреднице су биле: Митра Митровић, Олга Ковачић, Блаженка Мимица, Мара Радић, Мара Галековић и Ната Хаџић. Као примјер једног у истини доброг листа нека нам буде „Жена данас“.*) АКЦИЈА ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА 1939. Комунистичка партија Југославије је акцијом за женско право гласа, покренутом у време опште изборне кампање преко „Жене данас”, у одређеном политичком моменту водила легалну организовану борбу за један од захтева из свога програма, који је истицан још од његовог оснивања. „Жена данас“ — лист свих жена, који се од почетка свога излажења одлучно залагао за пуну равноправност жена и био тумач њихових потреба и тежњи за бољим животом и миром —- доследна својим принципима, осећа се позваном и одговорном да у овом моменту значајних промена у нашој земљи упути СВИМ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА, СВИМ ЖЕНАМА, СВИМ ЖЕНСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, ФЕМИНИСТИЧКИМ, МИРОВНИМ, ПРОСВЕТНИМ И ХУМАНИМ, СВИМ СТАЛЕШКИМ И СТРУЧНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И СИНДИКАТИМА, ОМЛАДИНИ, СВИМ ЈАВНИМ РАДНИЦИМА, ПОЛИТИЧКИМ ЛИЧНОСТИМА, СВИМ БОРЦИМА ЗА ПРАВА 40ВЕКА. ДР ДУШИЦА СТЕФАНОВИН, ДОКТОР БИОАОШКНХ НАУКА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ. ЧЛЛН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС" АПЕЛ — зо право гласа жена Влада Споразума, као први корак ка опгитој демократизацији земље, ставила је у свој програм доношење слободних политичких закона. Оншта демократија биће општа тек онда ако она загарантује свим грађанима земље у ггрвом реду слободно изражавање мисли. Према томе, у општој демократији и жене морају добити право да изразе своје захтеве и потребе, морају добити ОПШТЕ, АКТИВНО И ПАСИВНО ПРАВО ГЛАСА, КАО ПРВИ ПРЕДУСЛОВ ЗА РАВНОПРАВНОСТ. Учествовање у слободним и тајним изборима значило би за жене, као и за читав народ, право на одлучивање у свим важним питањима народног живота, омогућило би успешнију борбу за боље услове рада и живота, пружило би им више могућности да наставе своју борбу за пуну равноправност. Осим тога, догађаји ван наше земље говоре још више за то колико је у овом моменту важно да половина народа, жене и мајке, добију једно од средстава борбе за мир. Јер, ако се од жена очекује да у рату приме на себе многе одговорне и тешке дужности, нужно је да оне пре рата добију право одлучивања о свим судбоносним питањима своје земље и свога народа. Зато се обраћамо женама свих другитвених слојева, које су кроз своје живот!) Из реферата Виде Томшич на V земаљској конференцији КПЈ 1940. године. 71 МИЛИЦА ШУВАКОВИН, СТУДЕНТ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЧЛАН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС” �БОСА ЦВЕТИЋ рођена је 1. фебруара 1912. године у Гучи код Чачка. Гимназију је завршила у Крушевцу, где се укључила у напредни омладински покрет кроз литерарну дружину. Студирала је на Филозофском факултету у Београду и учествовала је у свим акцијама студентског револуционарног покрета. Дипломирала је фебруара 1935. године и истога месеца и године примљена у Партију. Радила је на разним партијским задацима: путовала је као курир у Беч и у унутрашњост земље, преносила пошту и разни материјал, а учествовала је и у припремама за штампање „Комуниста“. Ухапшена је новембра 1935. године приликом откривања штампарије и августа 1936. године изведена пред Суд за заштиту државе и осуђена на шест месеци затвора. Али, она је целу казну и још три месеца више била одлежала у истражном затвору. Поново је ухапшена децембра 1936. и пуштена априла 1937. Још је неколико пута била хапшена, а последњи пут децембра 1939. када је остала у затвору до јануара 1940. године. Боса је истовремено предано радила и у Омладинској секцији Женског покрета и у часопису „Жена данас“, коју су по директиви Партије, 1936. године покренуле комунисткиње — активисткиње Омладинске секције. Била је ангажована и у одбору Црвене помоћи и учествовала у свим акцијама које су вођене за побољшање живота политичких затвореника; била је у разним делегацијама које су ишле у министарства и бориле се за сношљивији режим по робијашницама. После окупације земље дошла је у Ужице и као прва жена ступила у Пожешку чету Ужичког партизанског одреда. После краћег времена прешла је у Баљевски партизански одред, у коме је била борац и болничарка. Одмах се истакла храброшћу и пожртвовањем. Била је међу најхрабријим борцима у чети. У маршу је често ишла на челу колоне, а још чешће на зачељу ако је требало да помогне неком рањеном борцу. Издржала је све тешкоће којима је Ваљевски партизански одред био изложен у зиму 1941/42. када је био једина организована партизанска јединица у западној Србији. И у том најтежем периоду била је најбољи саветник и помагач у свим људским невољама и патњама. Са Ваљевским партизанским одредом је 6. марта 1942. године прешла Дрину, последњим чамцем, којим су се превезли митраљесци који су осигуравали прелаз од евентуалног четничког напада. После преласка у Босну ступила је у II пролетерску бригаду и ту постала најпопуларнија болничарка. За свој пожртвовани рад и јуначко држање похваљена је од Врховног команданта друга Тита. У јесен 1942. године упућена је у Политодјел VI крајишке бригаде. Неуморно је партијски и политички радила на учвршћивању бригаде, батаљона и чета, одабирала и изграђивала кадрове, учвршћивала партијске организације и учествовала у припремама свих акција бригаде. Била је стално у покрету. Посебном љубављу и бригом окруживала је младе девојке, сеоске чобанице које су ступале у бригаду. Знале су је и све сељанке активисткиње и све мајке бораца. Све су је оне заволеле због њене непосредности и човечности. Код народа Козаре и Подгрмеча била је и остала најпопуларнији политички руководилац и жена-борац у крајишким јединицама. У пролеће 1944. године упућена је за руководиоца Политодјела XI крајишке дивизије, са којом је прешла у Србију и учествовала у борбама за ослобођење Београда. Са дивизијом је отишла на Сремски фронт и дошла до Сремске Митровице, одакле је новембра 1944. године повучена из дивизије на дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Крушевац. Учествовала је на Оснивачком конгресу КП Србије, маја 1945. године, и од тада је члан ЦК КПЈ за Србију. Из рата је изашла као потпуковник ЈНА. Била је на одговорним партијским и политичким дужностима после рата. Била је носилац Споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања. Умрла је 11. јануара 1975. године као члан Савета федерације. 72 но искуство схватиле потребу борбе, свим женским, а нарочито феминистичким организацијама, које се годинама боре за право жена, да у овом значајном моменту поведу јединствену акцију за право гласа. Први корак у тој акцији нека буде скупљање потписа, преко којих ће хиљаде и хиљаде жена изразити своју спремност и захтев за учешћем у политичком животу. Позивамо све сталешке и стручне организације да у својој борби за општу демократизацију постављају свуда и захтев за равноправност жена на раду: да даду подршку захтевима својих другарица са посла и помогну њихову борбу за право гласа, прихватањем ове јединствене акције. Позивамо омладину, која је код нас одувек била поборник напредних и слободоумних стремљења, да прихвати и ову акцију и помогне својим мајкама и сестрама у њиховој борби за право које ће употребити за бољи живот свих. У циљу што шире и јединственије акције стварајмо одборе за право гласа жена, који ће водити организовану акцију скупљања потписа, вршити најширу пропаганду међу женама и водити акцију путем представки, конференција, зборова и митинга. СВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈЕ СТОЈЕ НА ПРИНЦИПУ СЛОБОДЕ НЕКА СЕ ПРЕКО СВОЈИХ ПРЕДСТАВНИКА, КОЈЕ Ђ.Е ПОСЛАТИ У ОДБОР, ИЗЈАСНЕ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА И ТИМЕ ПРУЖЕ ПОДРШКУ ОВОМ ОПРАВДАНОМ ЗАХТЕВУ. Јавни радници, политичари, књижевници, у својој борби за права човека помозите својим изјавама, својим потписима и јавним иступима акцију жена за њихова права, као један од услова демократије. Грађанке и сељанке, раднице, чиновнице, домаћице, мајке, женска омладино, све жене —- у јединствену акцију за право гласа жена! Писмене, прочитајте неписменима! „ЖЕНА ДАНАС”1) Да би се постигла ширина и јединство акције стварани су одбори у које су улазиле представнице разних друштвених организација, чак и оних које су биле под потпуним утицајем режима, као и оних које су имале карактер добротворних удружења и наглашену жељу да се ограде од сваке политике. У Јагодини су, на пример, у одбор за право гласа жене ушле представнице Женског покрета, Женске подружнице, Кола српских сестара, Српске мајке и Милосрђа. У Вршцу су у овој акцији чланице Омладинске секције Женског покрета тесно сарађивале са Добротворном задругом Српкиња и Колом српских сестара. У Лесковцу и Нишу ушле су у одбор и представнице женске секх) „Жена данас”, бр. 25, октобар 1939. �ције ФИДАК.1) У разним местима у Војводини, у Петровграду (Зрењанину), У одбор су поред представница разних женских организација ушле и представнице националних мањина. Акцијом за право гласа жена руководиле су свуда најнапредније жене, чланови Партије и СКОЈ-а, напредне раднице у синдикалном покрету, чланице Омладинске секције Женског покрета и омладинке из других организација, нарочито Удружења студенткиња. Потписи су прикупљани широм земље, у градовима, варошицама и селима, у установама, радионицама и фабрикама, школама и банкама, на састанцима и зборовима жена. Активисткиње Женског покрета из Јагодине, прикупиле су у Јагодини и околним местима 741 потпис; У Приштини и околини прикупљено је око 700, у Шапцу око 4.000 потписа итд. Чланови Партије у предузећама или најактивније чланице синдиката (кожарска радница Кристина Ковачевић, кројачке раднице Јелена Ћетковић, Добрила Трајковић, Радмила Обрадовић-Медан, текстилне раднице Лепа Стаменковић, Љубинка Стричевић, Маријана Грегоран, Марија Рачки, Ружа Сандић, Станица Начевић и десетине других) одржале су велики број конференција и састанака међу радницама и организовале међу њима сакупљање потписа. У струковним организацијама су велику активност развиле чланице женске секције службеника ПТТ, СБОТИЧ, Савеза приватних намештеника и др. Напредне учитељице биле су носиоци акција у селима и мањим местима у Топлици, у Поморављу, у пожаревачком округу, у селима Поцерине, Мачве и Космаја, у зајечарском округу итд. У многим местима су напредне правнице, лекари и жене других професија, студенткиње и професорке руководиле акцијом за право гласа и припремама за зборове у Шапцу, у Јагодини, у Чачку, на Косову, у Вршцу, у Петровграду, у Лесковцу итд. Организовано се радило и на скупљању потписа на петиционим дописницама које су упућиване председнику владе. Ових дописница послат је велики број из свих места Југославије. Само из Војводине послато је преко 2.500 из градова и села. Одбор за припрему конференције за право гласа у Београду састао се 14. новембра 1939. године, у малој сали павиљона „Цвијета Зузорић”. Поред чланица редакције „Жене данас”, на састанку су биле: председница Али1) Интернационална светског рата. федерација бораца из јансе женских покрета, председница Женског покрета у Београду, председница Југословенског женског савеза, председница Лиге жена за мир и слободу. Као представница радница састанку је присуствовала Кристина Ковачевић, херихтерка, затим представнице Удружења универзитетски образованих жена, Омладинске секције Женског покрета, Удружења студенткиња, Удружења службеника ПТТ, Јеврејског женског друштва и још неких сталешких и добротворних организација. Председнице Алијансе женских покрета и Женског покрета у Београду и представнице Југословенског женског савеза, Универзитетски образованих жена и Женски покрет Новог Сада заступали су гледиште да због затегнуте међународне политичке ситуације није погодан тренутак за вођење овакве широке акције и за јавна иступања. Жеља им је била да акцију сведу само на слање петиција и прикупљање потписа. Сматрајући једино тај метод оправданим и корисним, поднели су заједнички још 3. октобра представку министру правде са захтевом да се приликом доношења новог изборног закона да пуна равноправност женама. Уз то женски покрет у Новом Саду је у сагласности са акцијом Алијансе женских покрета поднео меморандум потпредседнику владе др Мачеку, министру правде и министру пољопривреде, а у оквиру акције ограничио се на слање петиционих дописница председнику владе, али се оградио од акције у целини, бојећи се нежељених политичких последица. Међутим, и поред тога што су се ове организације оградиле, већина присутних дошла је са овлашћењем од својих организација да сарађују са редакцијом „Жена данас” и свесрдно је прихватила да у свом кругу не само организује прикупљање потписа за право гласа жена, већ и да учествује у припремама за предстојећу конференцију и у свим предвиђеним акцијама и манифестацијама. Прва јавна манифестација у оквиру ове акције за право гласа жена у Београду била је приредба Удружења студенткиња Београдског универзитета, одржана 22. новембра 1939. године у физичкој сали Универзитета.1) Сутрадан, 23. новембра 1939. године одржана је конференција „Жене данас” у Инжењерском дому. Сала и ходници, искићени паролама, били су препуни, те је полиција тобоже да би одржала ред, затворила врата Инже- I ‘) ИРПС, 8392/119 — Програм приредбе. 73 ОЛГА ТИМОТИЈЕВИЋ рођена је 3. августа 1903. године у Београду. Завршила је Филозофски факултет 1925. године. Учествовала је у средњошколским штрајковима, који су вођени одмах после I светског рата, а на факултету је била активна у Удружењу студенткиња. После завршетка студија преводила је антифашистичку белетристику за напредне листове и часописе. Учествовала је у раду Омладинске секције Женског покрета. Од фебруара 1938. до краја 1939. године била је уредник, а пред властима и власник часописа „Жена данас“ и ту је дала велики допринос. Готово две године била је одговорни уредник часописа и пред ондашњим профашистички оријентисаним режимом одговарала за његову садржину. Није била само уредник часописа, него га је, као новинар, и обогатила многим успелим чланцима. Активно је учествовала у акцији за право гласа жена у јесен 1939. године и у име редакције часописа „Жена данас” говорила на конференцијама за право гласа жена у Београду, Чачку и Сремској Митровици. За време окупације прихватала је у стан илегалце из Београда и унутрашњости и помагала НОБ. Ухапшена је 1943. године и неко време провела у затвору Гестапоа у Београду. После ослобођења изабрана је за члана Градског одбора АФЖ Београда. Запослила се у Главном одбору АФЖ за Србију, затим је радила у библиотеци ЦК КПЈ, Министарству просвете Србије, издавачком предузећу „Дечја књига“ и као уредник књиге „Жене Србије у НОБ“. Пензионисана је 1966. године, али је наставила да ради на уређењу књиге „Жене Србије у НОБ“. Умрла је 21. новембра 1973. године. �ПАУЛИНА СУДАРСКИ, АКАДЕМСКИ СЛИКАР, САРАБИВАЛА ЈЕ У ЧАСОПИСУ „ЖЕНА ДАНАС" И МНОГЕ ЧЛАНКЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛОГЕ ДОПУНИЛА СВОЈИМ ЦРТЕЖИМА, УПРОШБЕНОГ А ПРИТОМ МЕКОГ И ТОПЛОГ ПОТЕЗА. ПО ЗАВРШЕНИМ СТУДИЈАМА ОТИШЛА ЈЕ НА ЦЕТИЊЕ. У УСТАНКУ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ ОТИШЛА ЈЕ НА ДУРМИТОР У ПАРТИЗАНЕ. РАДИЛА ЈЕ У ПАРТИЗАНСКОЈ БОЛНИЦИ СВЕ ДО СВОЈЕ ПОГИБИЈЕ, 13. ЈУНА 1943. У ДВОРИШТУ БИТОЛ.СКЕ 12 (ДАНАС УЛ. ГЕОРГИ ДИМИТРОВА), У СТАНУ ПАУЛЕ МУЗЕР БИЛО ЈЕ СКРОВИШТЕ У КОЈЕ СУ ИЗ ОБЛИЖЊЕ ШТАМПАРИЈЕ НА УГЛУ УЛИЦЕ СТЕВАНА СРЕМЦА И ЏОРЏА ВАШИНГТОНА ДОНОШЕНИ И СКЛАН.АНИ БРОЈЕВИ „ЖЕНЕ ДАНАС” КОЈИ НИСУ МОГЛИ ОДМАХ ДА БУДУ ЕКСПЕДОВАНИ. њерског дома и растерала више хиљада грађана који су покушавали да уђу у зграду. На конференцији коју је отворила уредница „Жене данас” Олга Тимотијевић, говорило је 17 жена и то: Милена Атанацковић, председница Женског покрета у Београду, др Ана Божић као делегат Удружења универзитетски образованих жена, Даница Зечевић, председница Лиге жена за мир и слободу; Милка Жицина је прочитала поздрав Главног радничког савеза и организација УРСС, Јелена Ћетковић у име радница, Љубица Божић у име СБОТИЧ, учитељица Зора Радовановић у име Учитељског удружења, Надежда Јаковљевић у име поштанских чиновница, Фрида Бергман у име приватних намештеница, Софија Алмули у име Јеврејскох женског друштва, Даринка Павловић у име друштва „Незаштићена мајка и дете”, др Зора Илић у име лекара стажера, Олга Алкалај у име адвокатских приправника. Говориле су и студент права Неда Божиновић, др Марија Гајић, лекар Општине града Београда и медицинска сестра Никица Благојевић. Из говора Јелене Ћетковић на конференцији 23. новембра, сачуван је одломак који је објављен у „Жени данас” бр. 26, 1940 године: „Нама радницама ова борба за права жена није туђа нити од другостепене важности. Она нам је блиска, она је део наше борбе. Радници и раднице су увек први истицали као један од основних захтева равноправност жена на раду и у политичком животу. Ту равноправност ми већ спроводимо у нашим организацијалиг џ синдикатима. Наш захтев за праео гласа односи се само на опште, једна- 74 ко активно и пасивно право гласа у слободним и тајним изборима. Јер на основу чега нас лишавају да преко слободно изабраних представника учествујемо у одређивању спољне и унутрашње политике“. Одушевљеним узвицима миру и слободи био је пропраћен говор председнице Лиге жена за мир и слободу, Данице Зечевић, која је између осталог рекла: „Цогађаји огромног значаја јуре поред нас вртоглавом брзином. Они нас збуњују изазивајући бојазан и зебњу. Највећи и најкултурнији народи су у крвавом сукобу. Нестаје вековних тековина народа. Слобода се гуши, а крвави ратови прождиру најбоље синове народа. Светле идеале човека, мир и слободу, обавија сумрак. Ова страдања, ове стрепње доводе нас до сазнања да, ако хоћемо да избегнемо крваве сукобе и ратове, свет се мора поставити на темеље правде, једнакости и слободе. Не може се даље трпети <3а су неки народи, класе и друштвене групе повлашћени, а неки поробљени . ..“ На конференцији резолуција: је донета следећа „1. Непобитна је чињении,а да жене учествују у свим гранама привредног живота. И сваки покушај да се, ма на који начин спречи и ограничи њихово учешће, назадан је и штетан по живот и напредак не само жена, већ и читавог народа. Зато сматрамо неопходним укидање и спречавање сваке неједнакости жене у раду, давање неједнаких плата и надница за једнак рад, стварну заштиту жене на раду и пуну заштиту материнства. Бројно учешће жена у привредном животу и њихова друштвена улога као радника и мајке нужно захтева да им припадну и сва грађанска и политичка права. 2. Једно од права које би било први корак ка равноправности жене јесте опште активно и пасивно право гласа за све жене за сва законодавна и самоуправна тела. Никакве разлоге који би говорили против учешћа жена у политичком животу не сматрамо оправданим ни убедљивим. Јер, жене које раде, мајке које рађају, морају имати права да региавају о свим питањима која се тичу читавог народа. Ускраћивање тог права женама значи укидање једног од права народа. Данас нарочито, ми жене, мајке и сестре наглашавамо ту потребу, јер су нам драги животи нагиих мужева, браће и синова, јер су нам драги животи наше деце и омладине и хоћемо да се боримо за њихово очување. 3. Тражимо од данагиње владе, која је дошла после толико реакционарних влада, да изврши обећање дато народу о демократизацији земље. То само по себи подразумева и давање права женама, које чине половину народа. Зато тражимо да се новим изборним законом за �ОЛГА-ЖОГА, КОВАЧИН-КРЕАЧИК, ДИПЛОМИРАНИ ЕКОНОМИСТА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЈЕДАН ЈЕ ОД УРЕДННКА „ЖЕНЕ ДАНАС" ЗА ВРЕМЕ РАТА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. Цародну скутитину да опште, активно и пасивно право гласа свим женама у слободним и тајним изборима." Велико интересовање којим је јавност од почетка пратила акцију жена за право гласа, одушевљено и масовно учешће жена у тој акцији, велики успех конференција и зборова широм земље, а нарочито огроман успех конференције коју је организовала „Жена данас” у Београду — утицало је да и Алијанса женских покрета, под притиском напредних снага и јавног мњеша, такође припреми збор за женско право гласа и да га одржи 26. новембра, три дана после конференције „Жене данас”. И овај збор су поздравиле многе женске и омладинске организације из целе земље. Женски покрет из Чачка послао је телеграм у коме се, између осталог, каже: ЦИРКУЛАРНО ПИСМО „ЖЕНЕ ДАНАС” ЖЕНСКИМ ПОКРЕТИМА О ПОКРЕТАЊУ АКЦИЈЕ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА „ . . . Придружујемо наше гласове, дкеље и захтеве вагиим, да би са данагињег збора далеко одјекнуле хиљаде гласова жена и мајки, грађанки и сељанки: Тражимо право гласа за све жене! Хоћемо да равноправно учествујемо у целокупном политичком и друштвеном животу! Захтевамо и боримо се да и ми жене слободно одлучујемо о слободи и будућности наших народа, нарочито данас мда озбиљна опасност прети да у крваво коло рата, убијања и рушења будемо увучени и ми, када се морају све снаге упрегнути за одбрану мира, живота и стварања,“1) Збор су поздравиле сличним телеграмима: Удружење студената пожаревачког краја, пожаревачке средњошколке, Удружење студенткиња Београдског универзитета, Клуб жена задругарки, Женски покрет из Вршца, Женски покрет и жене Поморавља. У току припрема за конференцију „Жене данас” одржано је више зборова у унутрашњости посвећених женском праву гласа. На првом таквом збору у Србобрану, још половином октобра 1939, окупио се велики број напредних жена, омладинки и грађана. Сваке недеље до краја године и још почетком 1940. одржано је по неколико зборова по разним местима. На збору у Јагодини, који је био први збор те врсте у Србији, одржан 29. октобра 1939. године, учествовале су и жене из Ћуприје, Параћина, Свилајнца, Деспотовца и околних села те је то постао збор свих жена Поморавља и Ресаве. У Вршцу се на збору окупило око 1000 жена, највише омладинки, а запажено је и присуство великог броја мушкараца. ‘) ИРП, 25. XI 1939. године. 75 �У Ваљеву је акциони одбор за право гласа жена издао летак у коме се дају упутства за припрему конференције, а у извештају Начелства среза ваљевског, пов. бр. 1803/39 управном одељењу Краљевске банске управе у Сарајеву, заменик среског начелника је до детаља изнео како је протекла јавна конференција жена у Ваљеву: „У везм акта овог Начелства пов. бр. 1803 од 4. о. м. и телеграма од 10. о. л. број исти, Начелству је част доставити следећи извештај: Јуче, 10. о. м.1) у 10,30 часова у сали хотела „Бранковине” у Ваљеву, одржана је јавна конференција жена, на којој су, пошто је г-ђа Тадић Мара, апотекар из Ваљева, у име жена интелектуалки У Ваљеву поздравила присутне, говориле следеће говорнице: 1) Г-ђа Радовановић Љубица, професор, из Ваљева, која је говорила о положају жене кроз историју, истичући да је после периода матријархата променом привредних прилика дошло до периода патријархата, када је муж глава породице а жена обична ствар, створена за уживање и да рађа децу. Положај жена био је тежак и у старом веку, а нарочито је био отежан доласком хришћанства и феудализма у средњем веку. Проналаском Америке и појавом француске револуи,ије положај жене се поправља, ипак у Француској жене немају права гласа док имају у Енглеској, у свим нордијским земљама и неким словенским. У нашој историји жене су често пута играле велику улогу. Први почеци на побољшању њеног положаја јављају се у Војводини и Хрватској, касније и у другим покрајинама, па и у Србији. Устав од 1931. године предвиђа да ће се нарочитим законом решити о женском праву гласа, жене траже да се данас то обећање испуни. 2) Г-и,а Јеличић Олга, учитељица, говорила је о великој и одговорној улози жене учитељице на просветном и културном пољу ПОТПИСИ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА. ПОТПИСИ СУ ПРИКУПЉЕНИ ШИРОМ ЗЕМЉЕ. НА ИСТОМ ЛИСТУ ХАРТИЈЕ РЕБАЈУ СЕ НМЕНА РАДНИЦА И СЕЉАНКИ, ИНТЕЛЕКТУАЛКИ И ОТИСЦИ ПРСТИЈУ НЕПИСМЕНИХ ЖЕНА 3) Г-ца Обреновић Викторија, радница из Ваљева, говорила је о тешком положају жене као раднице. 4) Г-и,а Илић Бранка, студ. права из Ваљева, говорила је о тешком положају студенткиња, које учећи под најтежим условима, када завргие школу не могу да добију службу. 5) Г-ца Тодорић Даница, домаћица из Петнице, говорила је о тешком готово ропском положају жене на селу, која се сатире радећи од зоре до мрака. 6) Г-ђа Миливојевић Ирена, суплент из Ваљева, говорила је о положају жена чиновника, које су за свој рад много мање награђене од мушкараца а извесна звања су им недостижна, иако би жена била за многа од њих погоднија од мушкараца. Зато жене траже учешће у јавЉУБИНКА СТРИЧЕВИВ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ ‘) 10. децембар 1939. године. 76 �ИАРИЈА РАЧКИ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ ном и политичком животу како 6и побољшале свој положај. 7) Г-ђа Пантић др Јулка, лекар из Ваљева износи случајеве где жене живе под најтежим условима, рађају децу, издржавају кућу, а мужеви се опијају и коцкају, зато тражи заштиту и побољгиање положаја жена. 8) Г-ђа Барјактаревић Мила, чиновница из Ваљева, говорила је о истој теми као и говорница под тач. 6). 9) Г-ђа Станишић Софија, домаћица нз Ваљева, говорила је о бедном положају жена у селу и граду, нарочито у селу, где жена проведе цео свој живот у тами и незнању. На крају је Г-ђа Живановић Јелена, адв. приправник из Ваљева, прочитала резолуцију, којом се констатује да жена данас учествује у свим позивима и да је дорасла мушкарцима, зато жеце данас траже да Кр. влада приликом доношења политичких закона призна женама опште активно и пасивно право гласа. Конференција је завршена у 12 часова. Протекла је у реду и миру. Присутно око 200 лица, које женских које мушких. Министарство унутрашњих послова извештено. ГРУПА ЖЕНА ПЗ СЕЛА ПАРЦАНА ДОШЛА ЈЕ У БЕОГРАД НА ЗБОР ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА СА СВОЈИМ УЧИТЕЛјИЦАМА МИЛОМ БАЈАЛИЦОМ (ТРЕБА СЛЕВА, СЕДИ) И ВЕЛОМ БЕНИН (СТОЈИ, ДРУГА СЛЕВА) (М. П.) Замењује среског начелника пом. секретар, М. Давидовић, с. р.“ У Сремској Митровици збор је припремио акциони одбор радница, а говориле су Катица Дуцанић, радница и Добрила Нићковић, студенткиња, затим делегат „Жене данас”, делегат Омладинске секције Женског покрета из Београда и делегат Женског покрета из Новог Сада. — Збор у Приштини отворила је председница Женског покрета Радмила Поповић, секретар Окружног суда, затим су говориле Бојана Милетић, домаћица и Деса Протић, дипломирани студент филозофије. — У Нишу је збор отворила учитељица 70-годишња Христина Бошковић, која се педесет година борила за равноправност жена. Као говорнице су иступиле Душица Ђукић, секретар Окружног суда и председница Женског покрета, професор Дара Јанићијевић у име Удружења универзитетски образованих жена, представница приватних чиновница и председница друштва Српска мајка, омладинка Здравка Вучковић и сељанка Петка Илић, из Грабовца. -—- Збор у ЛесковЦу био је уједно и оснивачка скупштина Женског покрета. Збор је отворила Дара Крџалић, председница Друштва „Књегиња Љубица”. У име жена са села говорила је Стана Живић из Оровца, у име радница Ружа Сандић, ЗАХТЕВ ЗА ПЕТИЦИОНЕ ДОПИСНИЦЕ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА % лчЧ - '(.Ц. јО. / | 7 ----------27 новембра 1939 г. Алијанси женскИх покрета - Београд 77 ' : �НА КОНФЕРЕНЦИЈИ „ЖЕИЕ ДАНАС” У ИМЕ РАДНИЦА ИСТУПИЛА ЈЕ ЈЕЛЕНА БЕТКОВИБ, КРОЈАЧКА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ НА КОНФЕРЕНЦНЈИ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА, НАРОД КОЈИ НИЈЕ МОГАО ДА УБЕ У ПРЕПУНУ ДВОРАНУ ТИСКАО СЕ И У ХОДНИЦИМА ИНЖЕЊЕРСКОГ ДОМА ЕМИЛИЈА КОЛАРОВ, ОТВОРИЛА ЈЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА У ИЕТРОВГРАДУ (ЗРЕЊАНИНУ) 78 у име чиновница Десанка Анастасијевић, у име младих интелектуалки студенткиња Вера Димитријевић, у име просветних радница Даница Златковић, учитељица и Љубица Костић, професорка. — У Чачку је одбор за Женско право гласа почетком октобра 1939. године одржао шири састанак Женског покрета посвећен праву гласа жена, а 20. новембра је приредио велики концерт у хотелу „Крен” на коме је у име управе Женског покрета говорила Мица Обрадовић, учитељица, у име мајки и домаћица Паулина Манестер, у име жена чиновница Александра Главинић, затим Анка Томић, радница и Бранка Гајовић, сељанка из Мрчајеваца. На крају су чланице омладинске секције извеле неколико концертних тачака. — У акцији за право гласа жена у Крушевцу истакле су се Радмила Обрадовић-Медан, радница, Милка Минић, суплент, Дивна Гавриловић, службеник у „Обилићеву” и друге. — У Обреновцу је прикупљала потписе на петиционим картама Радмила-Кека Јовановић, домаћица. — У Пријепољу су жене одржале митинг у просторијама културно-просветног друштва „Гајрет”. Као говорнице су иступиле Љуба Богадновић-Радичевић, Стоја Борисављевић и Борка Вукосављевић, домаћица. — Десетог децембра одржани су зборови у Пећи, Косовској Митровици, Књажевцу и Петровграду (Зрењанину). — На збору у Пећи, осим Стане Јојић, председнице Кола српских сестара, говориле су Анђелија Станковић, учитељица у пензији, Периша Голубовић, Милица Арсовић, учитељица, Марија Рандић, пензионерка, др Радован Булатовић, лекар, Ружа Рајичевић, учитељица и сељанка Видра Ковачевић. На овај су збор у великом броју дошле жене са села из ближе и даље околине Пећи и Ђаковице. Поред овога збора одржан је и збор жена у селу Витомирици крај Пећи, који је организован преко Кола Српских сестара. — На конференцији жена у Косовској Митровици говориле су Рада Поповић, председница Женског покрета у Приштини, Драгица Буђевац, судски приправник и Бојана Милетић, домаћица из Приштине, па је конференција претворена у збор на коме је изабрана управа Женског покрета, а Стана Михаиловић за председницу. — На организовању жена у Књажевцу радила је Радмила-Сека Ковачевић, студент агрономије, са групом жена. Конференцију је отворила Латинка Станисављевић, учитељица. Затим су говориле професор Драгица Аранђеловић, Љубинка Савић у име студенткиња, �Марија Шеваљевић у име радница и председница Женског покрета у Нишу. — Акцију за право гласа жена у Зајечару водиле су ЈБубица Јовановић-Радосављевић, учитељица и раднице Драгица Нешић и Љубица Лазић. — На припремању велике конференције жена у Петровграду (Зрешанину) уложиле су много напора и активисткиње из околних села, нарочито из Меленаца и Кумана. Конференцију је отворила Емилија Коларов, а говориле су: Зора Крџалић, суплент, у име словачких жена Богомила Салбергер и Марија Јурањи учитељице, у име сеоских жена Љубинка Вуков из Петровграда и Ковица Михајлов из Елемира; у име радница Кунигунда Биндер, у име омладинки Ружа Шулман. — У Великој Кикинди је организовање акције за право гласа жена Партија поверила омладинки Слободанки Ациган-Средојев, која је заједно радила са Олгом Надашки, Меланијом Гранфил и учитељицом Ракилом Марковић. Одржано је неколико припремних састанака са представницима женских друштава, а до наредног састанка који је био заказан за 8. фебруар 1940. године са представницама женских мањинских друштава није дошло због интервенције полиције. Организатори су окривљени што су одржавали договоре без претходне пријаве полицијским властима и без њиховог одобрења. Кажњене су да плате новчану казну од 2500 динара свака. Ову казну по пресуди Градског полицијског казненог судије1) платила је само Ракила Марковић, а остале три одбиле у знак протеста, решене да је претворе у казну затвора. Овакав њихов поступак изазвао је жељено реаговање у јавности, те је под притиском јавног мњења казна смањена и оне су само неколико дана биле у затвору. Дневни лист „Време” у броју од 26. новембра 1939. године, објавио је кратак приказ акције за право гласа жена у Приштини: „Акција за право гласа жена са одушевљењем је прихваћена и од жена на Косову. Већ неколико дана у Приштини се прикупљају потписи на дописним картама које су адресоване председнику владе г. Цветковићу. Јутрос рано све улице, излози и сва истакнута места осванула су преплављена плакатама Женског покрета, у којима се апелује на хумане, сталешке и стручне организације, јавне раднике, омладину и политичке борце за права човека да свесрдно помогну изједначење жена са мушкарцима." ‘) ИРПС — Пресуда Предстојништва полиције од 10. фебруара 1940. градске �Акција за право гласа жена 1939. године, свакако је један од веома крупних успеха КПЈ у мобилисању и револуционисању широких маса жена у целој земљи. Мада овом акцијом жене нису извојевале право гласа, оне су се овом акцијом ујединиле у борби свих напредних снага против рата и фашизације земље. Обухватила је жене свих друштвених слојева и професија, интелектуалке, раднице, домаћице и сељанке. Пренела се на унутрашњост и продрла и до најудаљенијих села. Талас зборова жена захватио је целу земљу. Акција је поведена у време растуће фашистичке агресије и значајних промена у земљи, када је влада Цветковић — Мачек, обећавајући демократске слободе, припремала нови изборни закон. Масовно учешће жена на зборовима, велики број потписа и отисака прстију неписмених жена, сведочи о ширини и снази утицаја КПЈ и радничке класе на расположење жена и целог народа да их помогне да истрају у борби за своје захтеве. На V конгресу КПЈ, у реферату „О организационим питањима” акција за право гласа жена је оцењена као једна „ ... од најуспелијих акција коју су водиле руководством значај шистичке напредне КПЈ масовне жене ... антиратне демонстрације пре рата која под је и имала антифа- против винске политике владе”. „ОМЛАДПНКА" — ЦРТЕЖ ПАУЛИНЕ СУДАРСКИ 80 осо- �МАРКИЦА ЗА ПОМОП ШПАНСКОЈ ДЕЦИ ЖЕНЕ СРБИЈЕ У АКЦИЈИ ЗА ПОМОЋ ШПАНИЈИ И ЖЕНЕ ШПАНСКИ БОРЦИ време (избијања грађанског рата у Шпанији акције КПЈ и Црвене помоћи прерастају у масовни народни покрет за помоћ шпанском народу у борби против фашизма и борби против све очигледније опасности од његове инвазије у Европи. Црвена помоћ је дуго година у нашој земљи развијала активност на помоћи и заштити прогоњених комуниста, политичких затвореника и њихових по- У родица. Она је деловала у градовима и селима, у предузећима и установама, на универзитету, у стручним удружењима и друштвеним организацијама, спортским друштвима и међу грађанима. У „Пролетеру” бр. 23 од 1937. године формулисани су циљеви и задаци Црвене помоћи: „.. мора При се стално изградњи имати у ба да буде широка, масовна ванпартијска 81 Црвене виду да помоћи она тре- �организација. Она потпомаже и води бригу не само о ухапшеним комунистима и њиховим породицама, него и о свш1 жртвама фашистичке диктатуре. Али она није само организаи,ија која дели помоћ, него активна борбена организација која води у борбу против фашистичке диктатуре широке масе радног народа града и села.“ ДР НАДА ДИМИТРИЈЕВИК-НЕШКОВИВ, АЕКАР, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ. У ШПАНИЈУ ЈЕ ДОШЛА 1937. ГОДИНЕ ПО ОДЛУЦИ ПАРТИЈЕ. РАДИЛА ЈЕ У БОЛНИЦИ ИНТЕРБРИГАДА У АЛБАСЕТИ, ЗАТИМ У КАТАЛОНИЈИ ЗА СВЕ ВРЕМЕ БОРАВКА У ШПАНИЈИ ПОРЕД СТРУЧНОГ ЛЕКАРСКОГ РАДА БНЛА ЈЕ И ПОЛИТИЧКИ АКТИВНА. ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА У ФРАНЦУСКУ БИЛА ЈЕ ОКО ДВЕ ГОДИНЕ У ЛОГОРУ СЕН ЗАХАРИ. КРАЈЕМ 1940. ГОДИНЕ ДОШЛА ЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈУ И ОДМАХ СЕ УКЉУЧИЛА У ПОЛИТИЧКИ РАД. ПОГИНУЛА ЈЕ 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ ПРИЛИКОМ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА ТОНИЦА РИБАР СА СИНОМ ЛОЛОМ, БИЛА ЈЕ АКТИВАН ЧЛАН РОДИТЕЉСКОГ ОДБОРА У ОКВИРУ ЦРВЕНЕ ПОМОНИ, А ЊЕНА КУНА ЈЕДАН ОД ЦЕНТАРА У КОМЕ СУ СЕ ОКУПЉАЛИ ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦА УХАПШЕНИХ КОМУНИСТА ЗА ПОМОЋ НАШИМ ШПАНСКИМ ЈУНАЦИМА Неколико стотина најбољих синова наших народа налази се у концентрационим логорима у Француској под неподношљивим условима окивота. Они из дана у дан очекују да им се дозволи повратак у нашу земљу. Али реакционарни београдски властодршци покушавају на све начине да спријече повратаак борцима за независност шпањолске републике, борцима за независност Југославије и слободу њених народа. Њихова ствар је ствар свију нас. Спасити њих и њихове животе значи спасити најбоље синове наших народа, одважне борце за нашу независност, за живот у миру и слободи. Сви радници, сви сељаци, сва омладина, сви поборници мира и демокрације, сви људи у којима није утрнула жица хуманости и људског достојанства, морају се заложити: —- да се дозволи слободан повратак свим нагиим шпанским добровољцима; — да се скупља новчана помоћ за њих; — лиције њима. да се које спријече све шиканације поби спроводио режим над Помоћ нашим шпанским борцима мора бити хитна и ефикасна. Учинимо све да та помоћ што прије дође.1) ПОВ. бр. 6010/39 М. И. п. КОРНЕЛИЈА-НЕЛИ СЕНДЕ-ПОПОВИН, СТУДЕНТ МЕДИЦИНЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БОРАЦ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ БРИГАДА У РЕПУБЛИКАНСКОЈ ШПАНИЈИ И БЕЛЕШКА ПОЛИЦИЈЕ У ђачкој колонији у Сен Захари2 (департман Вара) налазе се наше лекарке које су биле као добровољци у републиканској Шпанији и то: др Нада Димитријевић, лекар из Београда, Олга Беловић, медицинар из Београда, Марија Хабулин, студенткиња из Загреба, др Добрила Шиљак-Мезић и Лујза Пихлер из Јајца (Борка Демић-Пихлер). У интернационалним бригадама није било много жена из Србије, али су оне, и поред своје малобројности, имале значајну улогу не само међу борцима него и међу шпанским народом. У многобројним дописима добровољаца са другарским симпатијама и признањем говори се о другарицама које су ') „Пролетер”, маја 1939. године. ВИИ, бр. 51/2—1, к. 11. !) 82 �их са пуно самопрегора неговале по болницама. Сваки од њих је памтио несебично залагање др Наде Димитријевић-Нешковић, др Добриле ШиљакМезић, др Аделе Бохуњицке-Поце, Корнелије Сенде-Поповић, Борке Демић-Пихлер, Олге Драгић-БеловићМилице, Лизе Гаврић, Марије Хабулин као и свих другарица које су дошле у Шпанију да дају свој допринос борби против фашизма. РАНЕ И УСПОМЕНЕ1) Од М. Сп.2) Хоспитал „Пасионарија" Прво познанство — друг Миоч, кршни Далматинаи,, обућарски радник. Он је рањен дана још у јануару. изненади ме Кроз неколико посјетом другарица Милица,3) са којом смо пошли из Прага, али смо је морали оставити у Паризу. — Ипак си стигла? Дуги, разговори, прашке успомене, на студијама, на заједничко путовање до Париза. Другови, којима су се ране заа,ијељавале, посјећивали су ме сваки дан: Фрањо, Мато, Срећко, Милош, Мирко, Антон и многи други. Милица ми је стално доносила црвене руже, колаче и ГРУПА РАЊЕНИКА-ЈУГОСЛОВЕНА У ШПАНИЈИ СА ЛЕКАРКОМ ДР АДЕЛОМ БОХУЊИЦКИ-ПОЦОМ И БОЛНИЧЛРКАМА БОРКОМ ДЕМИП ПИХЛЕР И ОЛГОМ БЕЛОВИК ДРАГИИ утјеху. Долазиле су и друге наше дјевојке: доктор Анка (наша ,,Поца“У), Босанка Борка,5) којој је муж погинуо још у првим бојевима код Мадрида. Њеној бризи и енергији имам све да захвалим. И њеној п свију других, који су ми помагали, опет на други начин — једнако потребан рањенику —• писмима и посјетама. Другу Вељку Влаховићу, кога је живот ломио као никог, али сломио није и неће. Старом познанику и пријатељу земљаку Стефановићу. Ј1изи,е) коју назива цом“... у Аустријанки њена 7-годигиња писмима ,,драгом другарици ћеркица другари- Тек сто гиездесет и први дан одлазим заједно с Брацом у Аликанте. Последњи поглед на болницу „Пасионарија“. Асоцијацгсја мисли: боље је умријети стојећи, него живјети на кољенима. Последњи АЛИЈАНСИ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА НОВИ САД стисак руке Анки и Лизи. Последњи Миличин пријатељски пољубац. — Да будеш здрав!“ ') ,,Крв и живот за слободу!” Слике из живота и борбе студената из Југославије у Шпанији. Издање Федералне уније шпањолских студената (У.Ф.Е.Х.), Барцелона 1938. “) Марко Спајић, студ. архитектуре у Прагу. ) Олга Драгић - Веловић. ‘) Др Адела Вохуњицка. ‘) Борка Демић - Пихлер. 6) Лиза Гаврић. У прилогу Вам гиаљемо молбу др Чолић и В. Димитријевић, којом се у име породгсца бивиших добровољаца из Републике Шпаније обраћају овоме Покрету ради интервенције код надлежних власти да се добровољцима нашим држављанима дозволи повратак у отаџбину. 83 Председнигитво овога Покрета на својој седници одржаној 26. јуна о. г. закључило је да се молиоцима изађе у сусрет, с тим да се молба упути Алијанси као представнику свих покрета у нашој земљи, са молбом да Алијанса предузме све потребно како би се добровољци, наши синови, браћа и сестре и мужеви, могли вратити у своју земљу, свјим породицама, да би ако потребно буде могли послужити и својој отагј-бипи. Они ће зато бити способни, јер су се знали борити и �зо ствар француске демократије као и за ПОШТАНСКА ПРИЗНАНИЦА НА ПАКЕТ КОЈИ ЈЕ ИЗ ПРИЗРЕНА ПОСААТ ШПАНСКОМ БОРЦУ ДАНИАУ АЕКИБУ слободу друшх народа. Уколико сматрате да је згодније да овај Покрет самостално у своје име поднесе надлежнима молбу, молимо да се приложена молба нама врати са упутством како да поступимо. зо У Сомбору, 3. јула 1940. За тајника (потпис нечитак) Прилог: 1 молба ПОТПИСИ ЧЛАНОВЛ ПОРОДИЦА ОСУБЕНИКА НА АПЕЛУ УПУНЕНОМ ЛЕКАРСКОЈ КОМОРИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЖИВОТА ПОЛИТИЧКИХ ОСУБЕНИКА И МОГУННОСТ ЊИХОВОГ ЛЕЧЕЊА У БОЛНИЦИ Са поштовањем председница Иванка уд. Маглић с. р.‘) П. н. ЖЕНСКОМ ПОКРЕТУ СОМБОР Шеснаест месеци се у концентрационим логорима у Француској налази 250 наших држављана, а више од 80 је одведено у радне компаније. Сви су они добровљци бивше Шпанске републиканскс војске. Седамнаест синова наше земље налази се више од две године у заробљеништву код генерала Фрнака. Када је 1936. год. букнуо рат у Шпанији, наша деца, браћа, сестре и мужеви отигили су тамо, верни традицијама својих народа, који су сваку борбу за слободу, напредак и мир осећали као своју. Њихово учешће у борби шпанског народа поздрављено је и праћено са дивљењем и симпатијама од читавог нашег народа. Борба у Шпанији није била само борба шпанског народа за своја права, већ и ствар читавог напредног човечанства. То је била борба шпанског народа за слободу а против унутрашњих и иностраних завојевача, борба против поробљавања малих народа, борба за демократију и културу. Наши добровољци борили су се за мир у Европи, за мир на Балкану а против тадашњих подстрекача рата. Борећи се у Шпапији, шпански народ и добровољци међународних бригада бранили су и трећу границу Франп,уске од тадашњих нападача и борили сс 84 слободу и мир француског народа. Пре свршетка рата, када се говорило у Друштву народа о повратку добровољаца, француска влада се обавезала да ће дозволити добровољцима из међународних бригада прелаз преко француске територије; а наша влада, са низом других влада, да ће их примити натраг. По свршетку рата, наши су добровољци прешли у Француску, где их није чекала слобода него концентрациони логор, а југословенска влада није одобрила повратак у земљу. Временом, већина добровољаца других народности повраћена је у своје земље. Наши синови, браћа и мужеви, међутим, по вољи југословенске владе морали су остати у концентрационом логору у Гирсу, где је поступак према њима био гори него у злогласним немачким концентрационим логорима.... Нашс. деца, браћа, сестре и мужеви нећс нигита друго него да се врате у своју земљу, својим породицама и то им право не може и не сме нико одузети. А разлог да им се то право одузме, не можс ни у ком случају бити тај што су се доследно борили за мир у свету и за обезбеђење мира нашим породицама, којима јс и данас мир главни циљ. Ми вас стогс. молимо да протестима, представкама и петицијама тражите: 1) Од француске владе (преко њеног посланика): да се престане са злостаављањем, наших добровољаи,а, са насилним сврставањем, у радне компаније, да им се загарантује живот и да не праве сметње њиховом повратку у земљу. 2) Од југословенске владе: да нашим добровољцима одмах дозволи и омогући (давањем потребних исправа) несметан повратак у земљу. Очекујемо од вас да ћете схватити тежак положај у коме се налазе наши добровољци и ми, њихове породице, и да ћете учинити све што можете да се врате наши најближи, који су несумњиво заслужили да се за њих залажу они којима слобода, мир и човечанство нису празне речи. За породице бивших добровољаца из Републике Шпаније: Др Чолић, с. р. В. Димитријевић, с. р.1) Врига о југословенским добровољцима који су се борили у Шпанији у редовима интернационалних бригада, била је једна од великих акција КПЈ. Партија је у својим напорима да организује помоћ шпанским борцима и њиховим породицама наишла на потпуну спремност женске омладине да се до максимума заложи у овој акцији. Девојке су писале непознатим борцима, слале им пакете и новац, стављале се на располагање њиховим породицама и пружале им потребну помоћ. Активност омладинки није престала ‘) ИРП, бр. 8825/ХП, 8—5. — Циркуларно писмо Одбора за помоћ Југословенима добровољцима из шпанског грађанског рата. �ни после повлачења интернационалних бригада из Шпаније. Напротив, она се још више појачала и представљала је у то време врхунац масовног одзива женске омладине за помоћ шпанским борцима. Снага ове акције била је у томе што се женска омладина масовно прикључила општем одзиву за помоћ шпанским борцима, који су после повлачења били конфинирани у логорима на југу Француске. На пример, Омладинска секција Женског покрета је у целости деловала као један актив за помоћ шпанском народу и Југословенима, борцима републиканске Шпаније. у Паризу је деловао преко разних пунктова југословенски комитет за помоћ шпанским борцима, који је ангажовао на курирским и разним другим пословима један број другарица, углавном из Београда, које су повремено долазиле или су се дуже задржавале у Паризу. Међу њима су биле: Бранка Савић, Слобода Трајковић, Вера Бакотић, Криста Ђорђевић, Даница-Даца Јовачевић, Милица ЗорићЧолаковић, Мира Вучковић, Злата Увалић и Лула Вучо. У Београду је 1939. године, после повлачења интернационалних бригада из Шпаније, на иницијативу Партије, од- носно Црвене помоћи формиран одбор за помоћ шпанским борцима. Да се овом одбору не би приписао искључиво политички карактер, у њега су ушли чланови породица шпанских добровољаца: Драгица Чолић — мајка Славка Чолића, Вера Димитријевић — сестра др Наде Димитријевић-Нешковић, била је секретар овог одбора, затим Илија Драпшин — отац Петра Драпшина, Елза Манола-Цоловић — сестра Срећка Маноле, Јован Максимовић — отац ЈБубе Максимовића, Радмила Беговић —• сестра Вељка Беговића, Јулијана Поповић — сестра Стеве Поповића-Милића, ЈБубица Тодоровић Виталић — сестра Јелисија Поповског и др. Овај је одбор развио исте године врло широку делатност у јавности и код власти да се Југословенима — шпанским борцима дозволи повратак у земљу. Упућен је апел свим друштвеним и сталешким организацијама да подрже и помогну ову иницијативу. Властима су подношене петиције које су стизале из свих крајева с потписима истакнутих јавних радника, угледних грађана, радника, сељака, студената, радница и домаћица. Док су власти оклевале да дозволе повратак шпанским добровољцима у земљу, Партија је организовала њихов илегални повратак. У малим групама и појединачно, многи су успели да се пребаце преко границе, а прихватили су их специјално организовани пунктови, породице, пријатељи и другови. У једном од пунктова у Београду 1940. године радила је Елза Метерли, курир ЦК КПЈ. Под притиском јавног мњења, власти су најзад дозволиле нашим добровољцима из Шпаније да се врате у земљу. Организован је скупни транспорт бродом, који је у сплитском пристаништу дочекала полиција и готово све повратнике при искрцавању похапсила а затим спровела у логор у Билећи. Мали је број успео да умакне полицији, а од жена др Нада Димитријевић-Нешковић и Борка Демић-Пихлер. После повлачења интернационалних бригада из Шпаније, шпански борци настављају борбу у другим условима. Они су учесници покрета отпора у земљама поробљене Европе. А у нашој земљи — где се дугогодишња борба против фашизма претвара у оружани устанак — они међу првима 1941. године ступају у рат за одбрану земље и националне независности. политички ШТРАЈКОВИ, ДЕМОНСТРАЦИЈЕ И АКЦИЈЕ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ ушење политичких слобода, све бруталнији полицијски режим и све јаснија оријентација владе према „силама осовине”, а истовремено све тежи економски положај широких радничких и сељачких маса, изазвали су револт против владајуће политике и режима. У борби против таквог стања КПЈ је, преко радничких, студентских и других организација, водила низ политичких штрајкова, демонстрација и акција у свим крајевима земље. Позивајући и жене у борбу против ненародне владе Цветковић-Мачек, у једном од летака се, између осталог, каже: Г „Радне жене! Мајке, сестре и кћери! оорбо против вагиег ропства, за света материнска права, за животе вагиих милих, неодвојива је од борбе радног народа. Не патите ћутке, већ устаните заједно са радним народом против оних који вас и вашу деи,у бацају у беду, а ваше шле хоће да баце у ратни пожар."1) Демонстрацијама од 14. децембра 1939. године претходиле су забране радничких и студентских скупова у Београду и другим местима. Цепосредни повод била је забрана студентског збора у Београду, који је био заказан за 14. децембар пре подне. Демонстрације су организовали Покрајински комитет КПЈ за Србију и Месни комитет КПЈ ') ИАБ 85 за Београд, а у њима је учествовало око 5.000 људи. Међу демонстрантима је био и велики број радница, студенткиња, намештеница и др. Оне су дошле организовано, укључене у групе по предузећима, струкама или организацијама. У демонстрацијама је на разним местима у Београду рањено више радника и студената. Убијени су Мирко Луковић, студент медицине, члан Акционог одбора стручних студентских удружења, Рајко Лалић, столарски радник, Голубовић, радник. Тешко су рањени и умрли у болници Боса Милићевић, студент Више комерцијалне школе и Живан Седлан, студент технике. �Полиција је поводом ових демонстрација похапсила велики број људи. Кристина Ковачевић, кожарска радница и Боса Цветић, дипломирани студент филозофије ухапшене су под оптужбом да су учествовале у организовању демонстрација, а као учесници су, поред других, ухапшене студенткиње: Мирослава Ацовић, Вера Врбанац, Ранка Марковић и Олга Иинчић. И поред свих мера, полиција није успела да спречи да се сахрана четрнаестодецембарских жртава претвори у општенародну жалост и израз солидарности са борбом коју је водила радничка класа. УЧЕСНИЦИ ДЕМОНСТРАЦИЈА 14. ДЕЦЕМБРА 1939. ГОДИНЕ V БЕОГРАДУ У ЧЕТРНАЕСТОДЕЦЕМБАРСКИМ ДЕМОНСТРАЦИЈАМА У БЕОГРАДУ ТЕШКО ЈЕ РАЊЕНА БОСА МИЛИЕЕВИЕ, СТУДЕНТ ЕКОНОМСКО-КОМЕРЦИЈАЛНЕ ВИСОКЕ ШКОЛЕ. ПОДЛЕГЛА ЈЕ РАНАМА 19. ФЕБРУАРА 1940. Мирко Луковић је сахрањен у свом родном месту Краљеву. Акциони одбор стручних студентских удружења одредио је делегацију која је требало да присуствује његовој сахрани. Међутим, на београдској железничкој станици ухапшен је један део делегације, а од другарица: Драгица Правица, Брана Перовић, Зора Бегенишић, Милка Јовановић, Вера Црвенчанин, Наталија и Милица Џигурски. Приликом сахране, којој је присуствовао велики број грађана Краљева и околине, а највише омладине, дошло је до интервенције полиције. На путу за гробље жандармерија је зауставила поворку захтевајући да крене споредним улицама. Жандарми су били спремни да пуцају, али су устукнули пред одлучним држањем грађана, а нарочито жена. Кринка Благојевић,1) мајка троје деце, жена угледног краљевачког лекара, иступила је из поворке и рекла: ,,Жене и мајке, станимо напред, нека у нас пуцају”. Рањеним демонстрантима Боси Милићевић и Живану Седлану стизала су писма и телеграми радничке, студентске и средњошколске омладине. У писму које им је упутила омладина Краљева и околине каже се, између осталог: „Ми, омладина Краљева и околине, хоћемо. . . да изразимо своје дивљење вагиој храбрости. Ми се поносимо вама и ценимо вашу борбу ... Уверавамо вас да ћемо предано прихватити борбу коју сте ви започели, желимо да и вас што пре видимо у својим редовима, да нас својим примером храбрите и подсећате колико велика и узвигиена треба да буде борба која се води за светле интересе народа и омладине .. “2) А у писму омладине Чачка и околине стоји: <) Изгубила два сина у НОБ. ИАБ !) 86 , �„Мк се дивимо свим друговима и другарицама рањеним крвавог четвртка 14. децембра, дивимо се држању другарице Босе Милићевић, која је, тешко рањена, стојички и херојски подносила најтеже болове не пустивши ни сузе ни јаука."1 Ова писма је потписало преко стотину радника, студената и средњошколаца. Тешко рањена у обе ноге дум-дум мецима, Боса Милићевић је лежала у Општој државној болници. И поред свесрдног залагања чланова болничког партијског актива, лекара, сестара нудиља и свег болничког особља, подлегла је ранама 19. фебруара 1940. године. Сахрањена је 21. фебруара у Жеднику. Акциони одбор стручних студентских удружења организовао је испраћај њених посмртних остатака из Београда, коме је поред студената присуствовало много грађана и напредне омладине. „У поворци је узело учешћа преко 800 људи. Одржано је 11 говора, а на гроб је положено 18 венаца”.2) Између осталих говорника, у име омладине Жедника над гробом су се од Босе опростили Анка Дубајић-Кмезић и студенти Бранко Поповић и Ђока Ивановић. У прогласу који је МК КПЈ за Београд издао на годишњицу догођаја, 14. децембра 1940. године, каже се: „Четрнаести децембар је дан када је пролетаријат Београда, на позив своје Партије, изашао на улице да манифестује своју готовост за нове и олучне борбе за велике акције. Тога дана радници и раднице, радничка омладина и сви радни људи, сврстани у густе редове са радним студентима, демонстрирали су против империјалистичког рата, против скупоће и шпекулације, за мир и слободу. Тога дана одјекнуо је улицама Београда протест свих радних људи против ненародне владе Цветковић—Мачек и њених намера за увлачење нагие земље у табор зараћених империјалистичких завојевача.“3) ПОТПИСН ПОДРШКЕ И ДИВЉЕЊА НА ПИСМУ НАПРЕДНЕ ОМААДИНЕ КРАЉЕВА И ОКОЛИНЕ РАДНИЦИМА И СТУДЕНТИМА РАЊЕНИМ У ДЕМОНСТРАЦИЈАМА 14. ДЕЦЕМБРА 1939. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ • ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ПЕЋИ Велики одјек у јавности имале су крваве демонстрације у Пећи 11. маја 1940. године, против рата, скупоће и незапослености, које је организовао ‘) ИАВ !) ИАВ Из књиге записника Акционог одбора струч них студентских удружења. 3) ИАБ МК КПЈ. У демонстрацијама су учествовали не само комунисти и народ Пећи, већ и много сељака из околних села, као и комунисти и већи број симпатизера из ђаковичког и источког среза. Из пећке гимназије је учествовало много ђака, а нарочито је било велико учешће омладинки и жена. Како је као непосредни повод истакнута скупоћа, демонстрације су почеле на пијаци паролама: „Доле скупоћа!”, „Живела слобода!”, „Хоћемо савез са СССР-ом!”, „Хоћемо мир, нећемо рат!” „Слобода и права народа Југославије 87 најбоља су гаранција за одбрану земље!” и др. Дошло је до сукоба са жандармима, рањено је неколико демонстраната, а од жена Катица Брајовић и Милуша Поповић. Ухапшено је више од 40 демонстраната. У сакривању демонстраната које је гонила полиција учествовао је велики број жена и целе породице, међу којима су биле породице Иване Ћиповић из Пећи и Стругар из Витомирице. Обе породице су са свим својим члановима учествовале у акцијама КПЈ пре рата и у НОБ. �са Совјетском Унијом! партија Југославије! Живјела Ком. МЈЕСНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ПЕЋ” ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ У Сремској Митровици је 11. децембра, дошло до великих демонстрација, у којима су учествовали радници из предузећа: „Митрошпера”, „Жунтера” и Пиваре, затим занатски радници и много грађана, жена и омладине. Демонстрације су биле уперене против реакционарне политике владе, а нарочито против скупоће и тешког положаја радника. Организатор демонстрација био је Окружни комитет КПЈ за Срем. Истога дана је напредна омладина Сремске Митровице издала летак у коме, између осталог, стоји: „Радници и раднице, сељаци и сељанке и поштена јавности, Б9РБЕ АНДРЕЈЕВИП-КУН: „ЧЕТРНАЕСТИ ДЕЦЕМБАР ковни одбор. У Кошутњак је изашао крваве догађаје 8 . септембра 1940. МК КПЈ за Пећ издао је исте ноћи проглас који је растурен у граду и околним селима: „РАДНОМ НАРОДУ МЕТОХИЈЕ') РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ, ОМЈ1АДИНО, ЖЕНЕ, ви сте свједоци крвавог 11. маја у Пећи, када је побјеснела жандармерија проливала крв радника, сељака, грађана, омладине и жена, крв која се не смије и не може заборавити. РАДНИЦИ, 11. маја проливена је ваша крв зато што сте се борили против увлачења народа Југославије у рат, против скупоће, незапослености, глади, биједе, прогона, концентрационих логора, а зо осмочасовни радни дан, за већу надницу, за социјално осигурање, за право штрајка и политичког организовања радничке класе. Збијте још чвршће своје редове под вођством Комунистичке партије за остварење својих захтјева. СЕЉАЦИ, и ваша је крв проливена зато што сте се борили против увлачења у рат а за повратак мобилисаних војника кућама... зато што сте устали противу глади и биједе, скупоће и шпекулације, пореза, трошарина и осталих намета. Заједнички са радничком класом продужите започету борбу до коначног испуњења ваших захтјева. Ситни ТРГОВЦИ И ЗАНАТЛИЈЕ, 11. маја вођена је борба и за ваше захтјеве, против картела и крупних трговаца који ') ирпс, вас гуше а за добијање кредита и побољгиање вашег положаја. ВОЈНИЦИ, синови радног народа, ви сте мобилисани против ваше воље с намеромда вас гурну у противнародни рат, а у исто вријеме убијају вам оне које сте оставили код куће, зато што су тражили да им се вратите. Помозите борбу ваших породица за ваше неодложно враћање куаћма. ЖЕНЕ, МАЈКЕ, СЕСТРЕ, ПРОЛИВЕНА је крв ваших синова и кћери, мужево и браће. Не бришити кришом сузе већ храбро устаните у одбрану живота еаших најмилијих и тражите да се похапшени одмах пусте на слободу. ОМЛАДИНО, твоја је крв залила блатњаве улице Пећи. Нека ти та крв буде завјет да још чвршће збијеш своје редове и окупиш сву радну омладину против рата а за мир, хљеб и слободу . . . РАДНИ НАРОДЕ МЕТОХИЈЕ, нека еи 11. мај буде путоказ и подстрек да заједно са читавим народом Југославије наставиш отпочету борбу за мир, против рата и ратних припрема ненародне Цветковић—Мачекове владе, за народну владу радника и сељака, која ће се у спољној политици ослањати на Совјетски Савез а у унутрагињој на слободне народе Југославије. Живио 11-ти мај. Живјела борбарадног народа за хљеб, мир и слободу! Доле империјалистички рат! Доле крвава влада Цветковић—Мачек! Доле концентрациони логори! Доле Закон о заштити државе! Доле Уредба о преком војном суду! Живио СССР! Живио савез 88 Око 600 радника и радница заједно са својим старијим друговима изашли су 11. децембра протестујући ... против ПЕТОКОЛОНАШКЕ ПОЛИТИКЕ ВЛАДЕ ЦВЕТКОВИЋ—МАЧЕК, ВЛАДЕ БЕСПРАВЉА, ТЕРОРА И ШПЕКУЛАЦИЈЕ, а захтевајући . . . да се представницима радника и сељака предају одбори зо сузбијање скупоће и шпекулације. Место испуњења захтева, млади радници н раднице добили су полицијске и жандармеријске кундаке у груди и леђа, хладну воду на децембарском поподневу. ТАКО ДОЧЕКУЈЕ РАДНИЧКУ ОМЛАДИНУ НЕНАРОДНИ РЕЖИМ, РЕЖИМ БЕЛОГ ТЕРОРА. ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ, После ове акције за очување живота хапсе се омладински и народни борци. На оправдану борбу радничке класе и омладине одговара се још већим притиском како би се ова сломила и тако обезбедила несметана пљачка омладине и радног народа. Али одлучним захтевом радника да се сви похапшени ослободе, морали су сви другови и другарии,е бити пуштени на слободу, што показује да је радничка класа и омладина увидела којим путем треба ићи у одбрани својих права и слобода, а тај ПУТ, ТО ЈЕ ПУТ СПАСА, ПУТ БУДУЋНОСТИ, ПУТ БОРБЕ РАДНИЧКЕ ОМЛАДИНЕ И СВИХ УГЊЕТЕНИХ НА СТРАНИ РАДНИКЕ КЛАСЕ И ПОД ЊЕНИМ ВОЂСТВОМ ПРОТИВ ОВОГ РЕЖИМА РОПСТВА, РАТА, ПЉАЧКЕ И КРВИ, ЗА ПРАВУ НАРОДНУ ВЛАДУ". После демонстрација је дошло до хапшења. Полиција је целе ноћи купила раднике и раднице и одводила их у �затвор. Међу прогоњенима су биле: раднице — активисти синдиката Јела и Мира Пеовић, Лиза и Сока Ајхингер и Дана Љубинковић. Делегације радника и грађана захтевале су да се ухапшени пусте на слободу, претећи генералним штрајком. Под овим притиском ухапшени су пуштени. 8. СЕПТЕМБАР 1940. Полицијски терор над но је дошао до излета у Кошутњак, масама отворе- изражаја приликом 8. септембра 1940. године. Организатор излета био је Месни комитет КПЈ, односно Месни међуструковни одбор. У Кошутњак је изашао цео партијски и скојевски актив Београда, много студената, средњошколаца и радничке омладине, велики број женске омладине, а како је дан био сунчан, изашло је и много радничких породица са децом. Овакви скупови су увек имали одређени политички, културни и спортски програм. Полиција је изненада оружјем напала излетнике: убијени су Димитрије Димовић-Димче, текстилни радник, Славко Диновић, ученик средњотехничке школе и Бранд Петрушевић, ученик VII разреда гимназије; рањених је било неколико десетина а око стотину је одведено у Главњачу.1) Једна сала другарица2) учесник излета опије неке детаље овога окршаја: „И ја сам потрчала према прузи и ту ми се један дечак ухватио за руку, плачући, јер се био изгубио од оца. Ухватила сам малог — било му је пет гаест година, и са њим сам потрчала, али тамо су пуцали и ја сам се вратила. Видела сам како је Лепу Стаменковић један човек у цивилу, ваљда неки агент, покушао да савлада, али Лепа се гушала са њим... Успела је да се отргне од агента али јој је он сву хаљину раздерао ... Потрчала сам натраг V. видела да су једног рањеног друга двојица носила на рукама, а њему је из врата ишла крв и сливала се преко рамена и леђа. Када сам претрчала пољану да се докопам шуме, видела сам Веру Лазовић како се рве са једним жандармом. Он ју је ударао кундаком, а Вера онако висока, снажна, ухватила је за кундак и нагло повукла себи, затим га је одгурнула и жандарм, који није очекивао отпор, посрнуо је и пао ...“ Деветог септембра 1940. године, Месни комитет Комунистичке партије Југославије за Београд, издао је Саоп') Годишњак града стр. 399. ^ Катица Хладни. Београда, књ. VI, ПОЗИВ НА СТРЕЉАЧКИ КУРС МНОГЕ СУ СЕ СТУДЕНТКИЊЕ ВЕЖБААЕ У РУКОВАЊУ ОРУЖЈЕМ И У ТОКУ НОР ПРИМЕНИЛЕ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО НА СТРЕЉАЧКИМ КУРСЕВИМА 1959, 89 �штење о догађајима у Кошутњаку које се завршава речима: „ . . . Радни људи и радна омладино! Збијте своје редове, сједињујте борбу за ваша животна права с борбом за политичке слободе радничке класе и радног народа. Протестујте против насиља владе и њених слугу. Слава осмосептембарским жртвама! Доле бели терор! Живело борбено јединсГво радничке класе и радног народа за бољи живот и слободу!“ АПЕЛ СТУДЕНТСКОГ ОДБОРА ЗА ОДБРЛНУ ЗЕМЛјЕ У АКЦИЈИ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЛјЕ ОД РАТА И ФАШИЗМА ПРЕДЊАЧИЛЕ СУ НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, У КОЈИМА СУ СЕ ОМЛАДИНКЕ ИСТИЦАЛЕ СВОЈОМ АКТИВНОШНУ, ПРЕ СВЕГА У РАДУ ТЕЧАЈЕВА ПРВЕ ПОМОНИ То је био одговор београдског пролетаријата и слободарског Београда на крваве догађаје 8. септембра 1940. године. АКЦИЈА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ Акција за одбрану земл.е 1939. године била је врло широко постављена и разграната. Разним курсевима били су обухваћени чланови и кандидати Партије и сва напредна радничка, студентска и средњошколска омладина. Женска омладина је највише била оријентисана на курсеве прве помоћи, а да би ови били што успешнији, коришћене су за рад све легалне могућности, пре свега организације Црвеног крста, а затим и друге грађанске организације. У Београду и у свим местима у унутрашњости организовани су курсеви прве помоћи најчешће у оквиру рада Црвеног крста. У организовању течајева прве помоћи ангажовале су се свуда партијске и скојевске организације, а у Београду су биле нарочито активне и посебно за тај рад задужене партијске организације удружења медицинског особља: Удружење лекара, стажера и волонтера, Удружење медицинских сестара и Удружење болничара. Активи лекара, медицинских сестара и другог болничког особља организовали су велики број илегалних санитетских курсева, на којима су се младе раднице, студенткиње и друге омладинке оспособљавале за пружање прве помоћи у случају потребе. Поред тога, они су обезбеђивали предаваче и за многе друге курсеве у Београду на којима се омладина, пре свега женска, припремала за одбрану земље.1) ‘) Др Нада Димитријевић - Нешковић и Ворка Демић - Пихлер, после повратка из Шпаније, много су допринеле организовању овог рада. Оне су учествовале и у раду партијске ћелије средње медицинског особља, која је формирана 1940; секретар је била Саша Јаворина, а чланови: Амалија - Малчи Подгоршек Јакшић, Ђурђица Штимац, Деса Станић и Илонка Голик. 90 �У Нишу, после забране рада Женског покрета,1) готово све омладинке су се уписале на курс прве помоћи; у Призрену је, непосредно пред рат, Црвени крст уз помоћ женских друштава организовао тромесечни санитетски курс на коме је било 25 полазница; у Приштини је Женски покрет образовао одбор за одбрану земл>е, у који су ушле представнице свих женских друштава, а Црвени крст је, опет на предлог Женског покрета, покренуо санитетске течајеве који су били спојени са течајевима за одбрану од напада из ваздуха. У Зрењанину је Партија имала своје упориште у самом Црвеном крсту још од 1936. па све до 1941. године. За то време у Црвеном крсту су организовани курсеви на којима је оспособљено за указивање прве помоћи око 400 жена из града и околних села. У Меленцима је крајем 1940. године Партија организовала болничарски течај, на коме је оспоеобљено 30 жена; у Краљеву је пред рат одржан санитетски течај којим је руководила др Милева Карајовић; у Чачку је 1940. године одржан шестомесечни курс прве помоћи. И у Куршумлији је пред рат одржан курс прве помоћи. У Косовској Митровици је актив жена 1940. године организовао санитетске курсеве. У Врању је непосредно пред избијање рата организован санитетски крус са око 40 полазника, омладинаца и омладинки. У Јагодини су пред рат организована два курса за прву помоћ. У Крагујевцу је организовано више болничарских течајева, а и у многим другим местима у Србији. На овим курсевима припремане су и прве болничарке за партизанске одреде. Значај и улогу коју су оне имале за време НОБ истакао је друг Тито у интервјуу „Жени данас”: ГРУПА УЧЕНИЦА XVIII КААСЕ ШКОАЕ ЗА СЕСТРЕ НУДИЉЕ. ШКОАА ЗА СЕСТРЕ НУДИЉЕ ДААА ЈЕ НИЗ АКТИВИСТА КОЈЕ СУ КАО МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ БИЛЕ ПОЛИТИЧКИ РАДНИЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ МНОГИХ АКЦИЈА НА СВОМ ТЕРЕНУ, А У ТОКУ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА ПОЖРТВОВАНЕ БОЛНИЧАРКЕ, ХРАБРН БОРЦИ И ОДЛУЧНИ ПАРТИЈСКИ РУКОВОДИОЦИ. МЕБУ ЊИМА СУ БИЛЕ: АМАЛИЈА-МАЛЧИ ПОДГОРШЕК-ЈАКШИК, ЉУБИНКА ВОРБЕВИП, ПАУЛА ЛЕВСТЕК, ИЛОНКА ГОЛИК, ДЕСА СТАНИН, АНБЕЛКА КОСАНОВИК, САША ЈАВОРИНА, БУРБИЦА ШТИМАЦ, ЕСТЕР ПЕРЕРА, ЦИТА ЛОВРЕНЧИЧ-БОЛЕ, МАРТА ХОЧЕВАР, БЛАГОРОДНА ЏИДРОВА ТЕЧАЈ ДОБРОВОЉНИХ БОЛНИЧАРКИ УОЧИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У УЖИЦУ „... Жене су уносиле хуманост у нагиу борбу и она се преносила и на наше борце. Тако је у току рата чување и спасавање рањеника представљало моралну обавезу сваког нашег борца. А њу су бага жене унијеле међу нас. Тај хумани елеменат одиграо је огромну улогу у јачању борбеног морала, јер су наши људг1 знали да ће, ако буду рањени, бити учињено све да се спасу .. ,“2) Пракса стечена у овим условима коришћена је током НОБ, на ослобођеној и неослобођеној територији, као својеврсна форма рада са женском омладином. ') ИРПС, бр. 12067. „Борба”, бр. 108, 10. мај 1959. 2) 91 �ДПЕД ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ЖЕНСКОГ САВЕЗА СВИМ ЖЕНАМА ЈУГОСЛАВНЈЕ ДА СЕ ОРГАНИ ЗОВАНО ПРИПРЕМАЈУ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ. У ОВАЈ САВЕЗ БИЛА СУ УЧЛАЊЕНА СВЛ ЖЕНСКА ДРУШТВЛ II ОРГАНИЗАЦИЈЕ. НАРОДНИ ХЕРОЈ СПАСЕНИЈА-ЦАНА БАБОВИП ОСУБЕНА ЈЕ 1937. НА ДВЕ ГОДИНЕ РОБИЈЕ ЗБОГ ПОЛИТИЧКОГ И ПАРТИЈСКОГ РАДА. КАЗНУ ЈЕ ИЗДРЖАЛА У ЖЕНСКОМ КАЗНЕНОМ ЗАВОДУ У ПОЖАРЕВЦУ У ЗАТВОРИМА ПРЕДРАТНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ роз затворе и робијашнице предратне Југославије прошло је и много жена суђених и осумњичених за политичке преступе. Нарочито су велика хапшења настала после завођења војномонархистичке диктатуре 6. јануара 1929. године, када се Комунистичка партија Југославије нашла под још жешћим ударцем режима и полиције него ранијих година. К Оптуженима је суђено по Закону о заштити државе, који је био донет после доношења „Обзнане”, а после завођена диктатуре установљен је и Суд за заштиту државе. Пресуде овога Суда биле су драконске, изрицане су дугогодишње казне често и за незнатне „кривице”. У примени метода мучења полиција није правила разлику између мушкараца и жена. Упркос пблицијској тор- 92 тури, другарице су својим држањем пред класним непријатељем оправдале поверење које им је Партија указала. Оне нису одавале свој рад нити су теретиле оне са којима су сарађивале. „Из извјештаја који су подношени У комунистичким ћелијама, видио сам да су другарице у оно доба невјероватно савјесно испуњавале обавезе које су доби- �јале од своје организације, без обзира на сву опасност која им је пријетила. Када су падале полицији у руке, апсолутно се није могло ни посумњати да се нису достојно држале. У илегалном раду оне су се добро сналазиле, али када би пале у руке полицији, за њих је било важно да што часније из ње изађу.”1) Тито“ Од завођења шестојануарске диктатуре 1929. па до 1941. године кроз Женски казнени завод у Пожаревцу прошло је преко 40 жена политичких осуђеника из разних крајева Југославије, пошто је то био једини затвор у коме су издржавале казну женеполитички осуђеници. То су биле: Савка Тасић и Роза Мартон (осуђене на по 10 година робије), Ката Говорушић (5 година), Евица Нускерн и Марија Брезник (обе на по 3 године) и Паула Кастрин (1 година). Све су оне осуђене 1929. године. Барбара Селеши (2 године), Анка Михота-Супанц (2 године) и Марица Матошић (1 година) осуђене су 1930. године; Иванка Ивић (2 године) и Шарлота Фридфелд (1 година) — 1932. године; Јелисавета Бешка-Бембаса, Иванка Муачевић и Лидија Шентјурц (све три осуђене 1933. на по 2 године); 1935. године су осуђене: Ленка Маестро (18 месеци), Валерија Карио Пап (14 месеци), Зора Бочкај (1 година), Леа Краус (10 месеци); 1936. године —• Зора Потипарски (3 године), Мира Сакс, Глинка ГаљаКорпорић, Анка Берус и Бојана Поповић (све четири на по 2 године); Злата Штросер-Марушић (18 месеци), Лидија Херцог-Златић (14 месеци), Марија Марчеља-Зовко, Мира Антолић, Тонка Марић, Мила Херцог и Мира Ледерер-Кајзер (све на по 1 годину), Елизабета-Бешка Турковић (10 месеци); 1937. године —• СпасенијаЦана Бабовић (2 године), Јелена Михаиловић-Тепавчевић (18 месеци); 1938. — Анка Гржетић (2 године) и Зора Николић (6 година); 1940. — Агнес Сас и Марица Патаки на по 18 месеци, Марија Хабулин (14 мес.) а Ната Јоцић и Анкица Сертић2) на по 1 годину.3) Поред ових другарица велики број жена је суђен на мање временске каз- СПИСКОВИ ПОДИТИЧКИХ ОСУБЕНИКА ') Из интервјуа главиом уреднику ,,Жене данас”, бр. 157, 1959. године. -‘) Године 1941. постала агент усташке полиције и денунцирала комунисте. ‘) Од другарица које су прошле кроз женски казнени завод у Пожаревцу погинуле су за време народноослободилачког рата: Јелисавега-Бешка Бембаса, Валерија-Карио Пап, Глинка-Гаља Корпорић и Мира Сакс (обе убијене јула 1941. у усташком логору у Госпићу), Иванка Муачевић-Николиш, Марица Патаки (убијена 1945. пред ослобођење у усташком логору у Градишки), Барбара Селеши, Марија Хабулин (стрељана септембра 1941. у Загребу), Мила Херцог (убијена 1941. у усташком логоРУ Јадовно). Савка Тасић, Ката Говорушић и Ната Јоцић су умрле после ослобођења. 93 �не и издржао казну у истражном и другим затворима широм земље. Године 1929. ухапшене су у Београду и биле под истрагом неколико месеци Перса Крстић и Стана Ковић, раднице, Сока Аранђеловић и Лепа Нешић (пуштене из затвора после месец дана). У периоду између 1933. и 1935. ухапшене су: Спасенија-Цана Бабовић, Анка Ћирић (као малолетна осуђена на 6 месеци затвора), Анђа Ранковић, Лепа Перовић, Ружа Ољача, Кристина Ковачевић, Загорка Павловић, Пирика Бембаса, Нада Кун и друге. Године 1935. и 1936. дошло је до неколико продора полиције у партијске организације. Осим у Београду и Србији, провала се проширила и на друге центре у Југославији. Почетком 1935. ухапшене су у Београду: Вукица Митровић, Милица Шуваковић, Душица Стефановић и Војка Демајо. Крајем 1935. ухапшене су: Брана Димитријевић, Боса Цветић (осуђене на по 10 месеци), Зора НиколићЛела (осуђена на 4 месеца), Сока Аранђеловић, Рахела Челеби-Меламед, Естер Демајо, Рада Галева, Даница-Дика Мариновић, Радојка Лазаревић, Милица Павловић и Ленка Војиновић, стара преко 70 година. Крајем 1936. ухапшене су у великој провали у Београду: Кристина Ковачевић, Лепа Стаменковић, Боса Цветић, Радмила Поповић, Рада Ђулић, а у омладинској провали: Милица Сарић, Радмила-Лала Ивковић, Луна Коен, Добрила-Сека Поповић, Радмила Распоповић, Јованка-Буба Поповић и Стефанија Врцељ. ■—• Исте је године ухапшена у Великом Бечкереку Терезија Серво. Крајем 1937. биле су кратко време у истражном затвору: Благородна Димитријевић, Амалија-Малчи Подгоршек, Деса Станић, Савка-Саша Јаворина, Естер Перера и Ђурђица Штимац — језгро омладинског актива у школи за сестре нудиље. Почетком 1938. ухапшене су у Белој Цркви Станка Мунћан-Веселинов и Драгиња Савковић, које су због недостатка доказа ослобођене на суђењу у Окружном суду. Исте су године ухапшене у Београду Вукица Митровић и Анђа Ранковић, а у Нишу Ђука Динић; 1939. ухапшена је у Крагујевцу Ангелина-Анга Недељковић, секретар МК СКОЈ-а; априла 1940. ухапшене су у Н. Саду Соња Маринковић и Мила Бркић, а у Вршцу: Јелисавета-Беба Петров, Олга Радишић, Лукреција Анкуцић и радница Љубица Харшањи; у Вел. Бечке- ЗГРАДА ЖЕНСКОГ КАЗНЕНОГ ЗАВОДА У ПОЖАРЕВЦУ КРОЗ КОЈИ ЈЕ ОД 1929. ДО 1941. ГОДИНЕ ПРОШДО ПРЕКО 40 ЖЕНА — ПОАИТИЧКИХ ОСУБЕНИКА ИЗ РАЗНИХ КРАЈЕВА ЈУГОСААВИЈЕ, ОСУБЕНИХ ОД СУДА ЗА ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ НА КРАНЕ ИАИ ДУЖЕ ВРЕМЕНСКЕ КАЗНЕ НАРОДНИ ХЕРОЈ ЛИДИЈА ШЕНТЈУРЦ, ОСУБЕНА ЈЕ 1933. ГОДИНЕ НА ДВЕ ГОДИНЕ РОБИЈЕ ЗБОГ ПОЛИТИЧКОГ И ПАРТИЈСКОГ РАДА И УПУБЕНА НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ У ЖЕНСКИ КАЗНЕНИ ЗАВОД У ПОЖАРЕВЦУ. ПО ИЗЛАСКУ СА РОБИЈЕ ВРАТИЛА СЕ У СЛОВЕНИЈУ. ЗА ВРЕМЕ НОБ БИЛА ЈЕ НА РУКОВОДЕБИМ ДУЖНОСТИМА У ОСВОБОДИЛНОЈ ФРОНТИ И У ПАРТИЈИ 94 �реку ухапшена је у исто време Ружа Шулман. Крајем 1940. ухапшене су у великој провали у Београду: др Душица Стефановић, Корнелија Сенде, Добрила Карапанџић, Србислава Ковачевић, Загорка Недић, Дара Стефановић и многе друге. У Нишу је исте године ухапшена Мара Нацева. Почетком 1941. ухапшене су у Новом Саду Олга Радишић-Петров, Ливија-Лилика Бем и Наталија Цигурски. Првих година шестојануарске диктатуре режим у Женском казненом заводу у Пожаревцу, као и у другим казненим заводима, био је за жене — политичке осуђенике врло строг и крајње нечовечан. Оне су радиле тешке физичке послове заједно са криминалкама. Добијале су слабу храну, нису имале право на шетњу нити им је било допуштено читање не само дневне штампе већ ни књига. Због оваквог тешког положаја, политичке затворенице су двапут штрајковале глађу. Овим штрајковима постигнуте су извесне олакшице — одвојене су од криминалки, нису више морале радити у ћилимарској радионици, где је рад био крајње исцрпљујући, допуштена им је шетња и примање пакета. Доласком другарице Иванке Муачевић, Бешке Бембаса и Лидије Шентјурц 1933. године почело је организовање колектива. Оне су добијале редовно пакете, па су услови живота донекле побољшани, а створиле су се и могућности за организовање заједничког рада, јер их је сада било више. Активност ових другарица била је усмерена на то да организују колективни рад у циљу личног уздизања политичких затвореница. Организовано је заједничко и систематско проучавање марксистичке литературе, која је, и поред строге цензуре, ипак долазила до затвореница; дневну штампу су им кришом набављали кажњеници-слободњаци. О животу политичких осуђеница у једној изјави Лидије Шентјурц стоји: „Могу го мирно тежим дали у Митровици, казнионици школу казати условима за ганизовале у нага да је упркос од оних који и робија у Пожаревцу будући рад су вла- Женској колико-толико да смо ор- подношљив живот."1) Од године 1935, под притиском јавног мњења, режим у казненом заводу почео се мењати и био је нешто сношљивији. То је дошло као резултат све организованије помоћи КПЈ, која је ‘) „Комунист”, бр. 130, 20. X 1959. године. АНКА-БЕБА ВИРИН, АКТИВИСТА РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА СТАРА ЗГРАДА УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА, ЗЛОГЛАСНА „ГЛАВЊАЧА" ВЕЛНКИ БРОЈ ЖЕНА КОМУНИСТА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА ЈУГОСЛАВИЈЕ КРОЗ КОЈУ ЈЕ ПРОШАО мно- представљала и НАРОДНИ ХЕРОЈ АНКА БЕРУС, УХАПШЕНА ЈЕ У ПРОВААИ ОКТОБРА 1935. ГОДИНЕ У СПАИТУ И ОСУБЕНА НА ДВЕ ГОДИНЕ РОБИЈЕ, КОЈУ ЈЕ ИЗДРЖАДА У ПОЖАРЕВЦУ. ВРЕМЕ НА РОБИЈИ ПРОВЕАА ЈЕ У БОРБИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЖИВОТА ПОЛИТИЧКИХ ЗАТВОРЕНИЦА II У ПОЛИТИЧКОМ РАДУ. ЗА ВРЕМЕ НОБ БИЛА ЈЕ ЈЕДАН ОД ОРГАНИЗАТОРА БОРБЕ ПРОТИВ ОКУПАТОРА У ЗАГРЕБУ И У РАЗНИМ КРАЈЕВИМА ХРВАТСКЕ водила непрекидне широке акције за побољшање положаја политичких осуђеника. Истовремено упорна борба самих осуђеница и њихов организовани рад у казниони такође су допринели да се тај положај поправи. Редовнија и чвршћа веза с Партијом и сношљивији услови живота у казненом заводу омогућили су појачани идеолошко-политички рад на теоретском изграђивању другарица. Управа је покушавала да препадима одузме извојеване олакшице. У таквим су моментима иступале другарице 95 изабране од колектива да преговарају са управом, те су својим одлучним ставом успевале да то спрече. Уколико би управа остајала упорна, другарице су се бориле до штрајка глађу, да им се не укине ниједна од извојеваних олакшица: право на књиге, на дневну штампу, на дужу шетњу, на куповање додатне хране и др. На покушаје да се погорша њихов положај, оне су преко веза обавештавале Партију да би им помогла у свакој њиховој акцији. Током времена већини другарица је �истекла казна, тако да се марта 1941. године у пожаревачком казненом заводу затекло само пет жена: Зора Николић, Марица Патаки, Ната Јоцић, Агнес Сас и Анкица Сертић. чека, па су настојале да се на сваки начин ослободе. Затражиле су састанак са управником или његовим замеником да би преговарале о пуштању, али ни један од њих није дошао. је било неколико стотина, неће у томе успети, па су почеле да их врбују за свој план. Комунисткиње су уживале велики углед међу њима, а како је те Из изјава Зоре Николић и Агнес Сас добија се реална слика о ситуацији ко- ским начелником или неким представ- ноћи владала страшна паника због детонација у оближњој барутани, коју је при повлачењу запалила југосло- ја је тих дана владала у казниони. ником власти у Пожаревцу, али се ни венска војска, криминалке су спремно После 27. марта осуђенице нису имале они нису одазвали њиховој молби. Пошто у том моменту нису имале ве- прихватиле идеју о бекству. За ову су акцију придобиле и неке од жена зу са партијском организацијом у По- које су их чувале, а од чуварке Анђелке Гргуровић, зване Анђа Црно- везу са спољним светом, сем онолико колико су преко чуварки сазнавале. Сутрадан су тражиле састанак са сре- За бомбардовање Београда, 6 . априла 1941. године, чуле су тек 9. априла, а жаревцу, одлучиле организују бекство. тога су дана, са прозора казнионе, ви- Извођење акције планирале су за ноћ деле војнике југословенске војске у одступању. Одмах су схватиле шта их између 10. и 11. априла. Биле су свес- студенткињу, и од раније им била наклоњена и чинила им разне услуге, не да без учешћа криминалки, којих добиле су кључ од врата који је делио КАЗНЕНИ ЛИСТ БАРБАРЕ СЕЛЕШИ су да неодложно горка, која је имала ћерку напредну њихове просторије од просторија криминалки. То им је пружило велику могућност за успешно извођење бекства. Око пола ноћи су отвориле врата од дела зграде у коме су се налазиле криминалке, редом отварале врата њихових затворских соба и позивале их да разбију излазна врата затвора. Жене су извукле из својих кревета дебеле храстове даске, а политичке осуђенице су им дале секиру, коју су у своје време добиле да би цепале дрва пошто су саме кувале, а тих дана, на срећу, никоме није пало на памет да им ту секиру одузме. Под снажним ударцима секире и дебелих дасака попустила су тешка храстова врата и све су се жене нашле у дворишту, одвојене од слободе само затворским зидом. Стражари су били запрепашћени. Иако су држали пушке „на готовс”, нису пуцали, нити су шта друго предузимали, али их нису хтели пустити да изађу. Тада су жене на исти начин провалиле и дворишну капију и изашле ван зидова — слободне. У демолираном и празном казненом заводу остало је само неколико италијанских, мађарских и немачких шпијунки, које су спремале заставе за дочек хитлеровске војске. После изласка из казнионе жене су се разишле на све стране, а политичке осуђенице су кренуле према Београду. У селу Поповићу код Раље нашле су партијску везу Цану Бабовић и Мому Марковића који су их упутили да свака иде у свој крај и да се тамо повеже са партијском организацијом. 96 �ДВАДЕСЕТСЕДМИ МАРТ И ШЕСТИ АПРИЈТ 1941. ГОДИНЕ очетком 1941. године, када се у земљи већ осећало приближавање рата, КПЈ је убрзано спроводила одлуке V земаљске конференције. Фебруара 1941. године ПК КПЈ за Србију одржао је саветовање у Београду, у Новој улици на Чукарици, у стану Петруше и Лазара Кочовића, на коме су конкретизоване одлуке V земаљске конференције на територији Србије. Саветовању су присуствовали: друг Тито, сви чланови ЦК КПЈ који су се налазили у Београду, сви чланови ПК КПЈ за Србију, секретари и поједини чланови окружних комитета и чланови МК КПЈ за Београд. После тога су одржана саветовања у окружним комитетима по Србији и покренуте су разне акције и демонстрације. Поводом потписивања споразума о приступању Југославије Тројном пакту, организоване су демонстрације. Београдска партијска организација извела је демонстрације 26. марта 1941. године. У овим је демонстрацијама, по сагласности Партије, први пут организовано учествовало око 800 чланова СКОЈ-а из средњих школа. До тада је Партија изричито забрањивала да средњошколци иду на демонстрације. Демонстрације заказане за 27. март претвориле су се после војног пуча, који је извршен те ноћи, у огромне народне манифестације. Београђани су изишли на улице и демонстрирали против приступања Југославије силама Осовине и одушевљено изражавали спремност да се боре за независност и слободу земље. На челу демонстрација против фашизма и манифестација за одбрану независности земље, убрзо су избили комунисти, скојевци и активисти из разних легалних масовних организација: радничких, студентских, женских и др. На зборовима, који су преко целог дана одржавани на разним местима у граду, говорили су многи руководиоци и чланови Партије: Спасенија-Цана Бабовић, која је дуже време живела у П 27. МАРТА 1941. ГОДИНЕ МАСЕ ДЕМОНСТРАНАТА ИШАЕ СУ БЕОГРАДСКНМ УАИЦАМА ЗАХТЕВАЈУЕИ НАРОДНУ ВААДУ, ДЕМОКРАТСКЕ САОБОДЕ, НАЦИОНАДНУ РАВНОПРАВНОСТ И САВЕЗ СА СССР У МАНИФЕСТАЦИЈАМА 27. МАРТА 1941. У КРАГУЈЕВЦУ УЧЕСТВОВАО ЈЕ ВЕАИКИ БРОЈ РАДНИКА, СТУДЕНАТА, ОМААДИНЕ И ДРУГИХ НАПРЕДНИХ ГРАБАНА 97 �УЧЕНИЦЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У КРЛГУЈЕВЦУ П. МАРТД 1941. У МАИИФЕСТАЦИЈАМА илегалству, тада је први пут јавно говорила, Раде Кончар, Светозар Вукмановић-Темпо, Иво Лола Рибар, др Сима Милошевић, Милош МатијевићМрша, Вукица Митровић, Рифат Бурџевић, Бора Марковић, Ђуро Стругар, Митра Митровић, Неда Божиновић, Зденка Шегвић, Милада Рајтер, Веселинка Малинска, Мелахат Хоџић, Слободанка-Боба Ђорђевић и др. Партијске прогласе и летке растурали су омладинци и омладинке. Демонстрације и манифестације 27. марта организоване су у свим градовима широм земље и у многим селима. У Петровцу на Млави демонстрације су потекле из Народне читаонице. Њима су се одмах прикључили професори и учитељи и извели ђаке на улицу. Трговци су позатварали радње и придружили се осталом становништву Петровца. У Неготину и Зајечару учествовале су у демонстрацијама све напредне жене и омладинке. У Ужицу је у демонстрацијама учествовао велики број средњошколске и радничке женске омладине. У знак спремности за одбрану земље омладина је одмах приступила копању ровова, марширала кроз град у строју уз песме корачнице. На Пори изнад Ужица одржан је омладински митинг. У Крагујевцу је цео град био на ногама. У демонстрацијама и манифестацијама је учествовао велики број жена и омладинки, међу којима су биле готово све ученице Учитељске школе. У Чачку су у манифестацијама учествовали радници Војно-техничког завода, Фабрике хартије, ученици гимназије и већи број грађана. Манифестанти су истакли пароле: „Боље рат него пакт”, „Боље гроб него роб”, „Хоћемо савез с Русијом” и др. У организовању демонстрација у Панчеву учествовале су Лидија Алдан, Елза Задравец и Марија Фучек. У Кикинди је поворка демонстраната кренула од куће Даде Липованов ка центру града, где се искупило око 10.000 грађана. На митингу који је одржан говориле су Дада Липованов и Олга Удицки, а Мила Радак и друге жене делиле су летке. Демонстрације су одржане у целом Срему: Сремској Митровици, Руми, Старој Пазови, Иригу, Вогњу и др. У великим демонстрацијама у Новом Саду учествовале су школе, фабрике, предузећа, читава скојевска и партијска организација. У Суботици је велика група комуниста и симпатизера Партије демонстрирала пред затвором, у коме су се налазили раније ухапшени партијски и скојевски руководиоци. Талас манифестација и демонстрација захватио је сва места и насеља у косовскомитровачком срезу. У демонстрацијама је учествовао велики број жена из места и околних села. У Вучитрну је демонстрације организовала група комуниста. После подне 27. марта ПК КПЈ за Србију издао је проглас, који је написан за време трајања демонстрација: „РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ И ОМЛАДИНО ВОЈНИЦИ, ПОДОФИЦИРИ И ОФИЦИРИ!1) У овом судбоносном моменту удружите све снаге да се обезбеди мир и национална независност наших народа. Нају*) ИРПЈ — Проглае ПК КПЈ за Србију који је 27. III 1941. написан у стану народног хероја Радојке врашешевић, у Баба Вишшиној улици у Београду. 98 ривање издајника Павла и Цветковића јесте последица народне борбе за мир и независност, али агенти другог зараћеног блока — Енглеске — већ сад чине све да то искористе за своје себичне интересе. Радници и омладина Београда су већ у ноћи уочи преврата устали против издаје и показали пут којим читав народ креће у данашњим данима. Учинимо све да народ у својој борби за мир, националну независност, хлеб и слободу не буде изигран. Сада је главно: очувати нашој земљи мир, што је једино могуће ослањајући се на Совјетски Савез. Свако одгађање пакта о узајамној помоћи са Совјетским Савезом значи да ће нас немачки империјалисти напасти, значи омогућење роварења енглеским агентима да нас увуку у рат за интересе енглеског империјализма, значи пустошење наше земље. Нова влада није учинила још ниједан корак да земљи обезбеди мир и независност наслањајући се на Совјетски Савез, нити да испуни политичке и економске захтеве радних маса: укидање концентрационих логора и Суда и Закона о заштити државе, општу амнестију, повратак шпанских добровољаца, слободу штампе, организовања и штрајка, укидање реакционарних уредаба које погађају радне масе, чишћење државног апарата од свих који су окрвавили руке народном крвљу итд. Напротив, већ је штампи забрањено да ма шта донесе о томе како су манифестанти тражили пакт о узајамној помоћи са СССР-ом, а управник града Београда је забранио скупове радних маса. Мобилишите све своје снаге да се испуне народни захтеви и земљи очува мир и независност. РАДНИЦИ, СТВАРАЈТЕ ЧВРСТО ЈЕДИНСТВО СВИХ РАДНИКА У БОРБИ ЗА ВАША ПРАВА! СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ, ОМЛАДИНО, УДРУЖИТЕ СЕ С РАДНИЦИМА У БОРБИ ЗА ВАШУ ЗАЈЕДНЧКУ СТВАР! �ВОЈНИЦИ, ПОДОФИЦИРИ И ОФИЦИРИ, ПРИДРУЖУЈТЕ СЕ НАРОДУ! НЕК НЕ ПРЕСТАНЕ ВАША БОРБА ДОК СЕ НЕ ОСТВАРИ ОНО ЗА ШТО СЕ ЧИТАВ НАРОД БОРИО И БОРИ! ПАКТ О УЗАЈАМНОЈ ПОМОЋИ СА СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ, којим се једино може обезбедити мир и независност нашој земљи, ДЕМОКРАТСКЕ СЛОБОДЕ ЗА РАДНЕ МАСЕ, НАЦИОНАЛНА РАВНОПРАВНОСТ ЗА МАКЕДОНСКИ И ЦРНОГОРСКИ НАРОД И ОСТАЛЕ НАРОДЕЈУГОСЛАВИЈЕ, Остварење Народне владе која ће пактом о узајамној помоћи са Совјетским Савезом обезбедити мир и независност, и својом демократском политиком подиНи сав народ да чуеа тај мир и независност. ДОЛЕ АГЕНТИ ЕНГЛЕСКОГ И НЕМАЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА! ДОЛЕ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ РАТ! ЖИВЕО МИР И НЕЗАВИСНОСТ НАШИХ НАРОДА! ЖИВЕО СОВЈЕТСКИ САВЕЗ, ЈЕДИНА НАША НАДА, ТВРЂАВА МИРА И НЕЗАВИСНОСТИ МАЛИХ НАРОДА! ЖИВЕЛО БОРБЕНО ЈЕДИНСТВО РАДНИЧКЕ КЛАСЕ! ЖИВЕО САВЕЗ РАДНИКА И СЕЉАКА, САВЕЗ ЧИТАВОГ РАДНОГ НАРОДА У БОРБИ ЗА ХЛЕБ, МИР И СЛОБОДУ! ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА П А Р Т И Ј А Ј У Г О С Л А В И Ј Е , НАЈОДЛУЧНИЈИ БОРАЦ ЗА МИР, РАВНОПРАВНОСТ И НЕЗАВИСНОСТ СВИХ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ! ПОКРАЈИНСКИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ П АРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“ сак да ради по жељи народа — Комунистичке партије, која је једина заступала интерес народа. Наглашено је да је рат неизбежан и да се треба спремати за пружање што јачег отпора. Комунисти треба још више да појачају антифашистички фронт активне одбране земље, да се одазивају мобилизацији, да у војсци раде на подизању борбеног духа отпора, да се боре против „пете колоне”, против нагињања капитулацији, која би водила издаји земље. Свим снагама настојати да се нападачу пружи што већи отпор, јер је рат одбрамбен и праведан. Наглашено је и то да у позадини треба створити нова руководства углавном од жена и оних мушкараца чланова Партије који не подлежу мобилизацији. БЕОГРАД ПОСАЕ НАПАДА НЕМАЧКЕ АВИЈАЦИЈЕ АПРИАА 1941. ГОДИНЕ. РУШЕВШ1Е СУ БИЛЕ У СВИМ КРАЈЕВИМА ГРАДА Истога дана ПК КПЈ за Србију донео је одлуку да поведе преговоре са владом генерала Симовића. На владу су вршиле притисак и масе народа. Када су 28. марта представници Партије пошли на преговоре, пред зградом владе демонстрирала је група од 200— 300 жена, захтевајући да се пусте на слободу политички затвореници. Увече 27. морта послат је у Загреб извештај секретару ЦК КПЈ Јосипу Брозу Титу о успешним масовним демонстрацијама и манифестацијама у Београду. Извештај је однела Митра Митровић. Друг Тито је 29. марта стигао у Београд, где је истога дана приеустовао саветовању ПК КПЈ за Србију. На овом саветовању, на основу поднетих извештаја, друг Тито је дао критичку анализу новонастале ситуације у земљи и тада су одређени задаци за акције партијских организаЦија у Србији. Истакнуто је да на владу генерала Симовића треба стално вршити прити- 99 �гвић, Веселинка Малинска, Рајтер, Вукашин Антић и др. Милада Централни комитет Комунистичке партије Југославије одмах је реаговао на насталу ситуацију проузроковану варварским фашистичким упадом у нашу земљу и 15. априла 1941. године упутио је проглас народима Југославије: „Страшна катастрофа,1) коју смо ми комунисти већ одавна сигнализирали, задесила је народе Југославије. Освајачке армије осовинских сила провалиле су у нашу земљу изненада, и свуда куд пролазе сију смрт и пустошење. Београд је сравњен са земљом. Невина дјеца, жене и старци, који су се у паничном бијегу хтјели спасити из горућих рушевина били су подвргнути стројопушчаној ватри из авиона барбарских нападача ... Народи ЈугославијеД) није, Црне Горе, Босне Македоније и Војводине! Србије, Словеи Херцеговине, Ви који се борите и гинете у борби за своју независност знајте да ће та борба бити окруњена успјехом, па ма ви сада са надмоћним непријатељем и подлегли у тој борби. Не клоните духом, збијте чвршће своје редове, дочекујте уздигнуте главе и најтеже ударце. Комунисти и читава радничка класа Југославије устрајат ће до коначне побједе у првим редовима народне борбе против освајача. Не клоните духом ни онда ако у тој борби временом и подлегнете, јер ће из овог крвавог империјалистичког покоља рађати нови свијет, збрисат ће се заувијек коријени империјалистичких ратова и националног поробљавања. Створит ће се на истинској независности свих народа Југославије слободна, братска заједница. Радници и раднице Југославије! Над радничком класом Југославије, надвише се црни облаци. Најгори непријатељи радничке класе провалили су у нашу земљу и заводе најцрњу реакцију. Ти исти, који држе у свирепом капиталистичком ропсту њемачку и талијанску радничку класу, који поробише многе народе и пролише море крви, како свога ОВАЈ БРОЈ „ПРОЛЕТЕРА" ОДШТАМПАН ЈЕ У ШТАМПАРИЈИ ПК У ШУМАДИЈСКОЈ УЛИЦИ БРОЈ 187, У СТАНУ ЉУБИЦЕ И ЦИРИЛА ЖУЖЕКА КПЈ је свакодневно вршила притисак на владу генерала Симовића да хитно предузме мере за јачање одбрамбене снаге Југославије, јер је правилно предвиђала напад фашистичке Немачке. Пошто је влада у томе оклевала, Партија је за 6. април 1941. године заказала демонстрације у Београду. Демонстрације је омео изненадни напад немачких бомбардера. Истог дана после подне, одржан је на периферији града, код циглане Шиђанског, састанак партијских руководилаца ради договора о раду у новонасталој ситу- КПЈ ЗА СРБИЈУ У БЕОГРАДУ, тако исто и других радних народа. Пред лицем ацији. Одлуке су биле у духу саветовања ПК КПЈ за Србију, одржаног 29. марта 1941. године. Према сећању преживелих учесника, овом састанку су присуствовали чланови ПК КПЈ за Србију: Спасенија-Цана Бабовић, Милош Матијевић-Мрша, Вукица Митровић, Светозар Вукмановић-Темпо, Љубинка Милосављевић, секретар ПК СКОЈ, и чланови ЦК КПЈ Раде Кончар, Влада Поповић, Сретен Жујовић и секретар ПК КПЈ за Војводину Жарко Зрењанин-Уча. Били су присутни и Митра Митровић, Зденка Ше- 100 класа ових динствена се тешких Југославије и плашити часова треба да радничка се нађе збијених редова. Не никаквог терора и је- треба прогона. Ми смо на то навикли, — прогонили су нас сви режими у току ових 20 година, — али радничка класа, на челу са сво- јом авангардом, јом, постала је Комунистичком још јача. Наша партије дуж- ност да у овим судбоносним данима са<) Архива ЦК СК Хрватеке, Проглас ЦК КПЈ, 15. IV 1941, одломак. !) У овоме прогласу, писаном у Загребу, упућени еу претходни пасуси хрватском народу, те се он стога у текету даље не помиње. ГПр. рел.). �чувамо своју хладнокрвност, да још одлучније учвршћујемо своје редове, да радимо упорно на освајању и окупљању радничких маса — водећи их у борбу за њихове свакодневне интересе, у борбу зо бољу и сретнију будућност. Живило братство и слога народа Југославије у борби за своју слободу и националну независност! Живило братство и слога свих народа на Балкану у борби против империјалистичких освајача и националних угњетача! Живио Совјетски Савез, нада свих угњетених и поробљених! Живила Комунистичка партија Југославије! 15. травња 1941. ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ Комунистичке партије Југославије“ Одмах после уласка немачких трупа у Југославију априла 1941. године територија данашње Србије подељена је на више административних делова између четири окупатора. Највећи део Србије остао је директно под немачком окупацијом, укључујући и Баиат, који је имао посебан статус: Бачка је препуштена Мађарској; Срем усташкој НДХ; највећи део Косова и Санџака добила је Италија, а југоисточни део Србије и мали део Косова Бугарска. ПРИПРЕМЕ ЗА УСТАНАК У овако раскомаданој Србији Комунистичка партија Југославије отпочела је припреме за устанак одмах после априлског рата. „РАДНИ НАРОДЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Босанци и други — освајачка чизма гази вашу земљу, вашу независност и хоће да вас избрише са лица земље. Све је вас задесила ужасна несрећа, постали сте жртвом многогодишње злочиначке политике властодржаца у Београду, којм су водили бригу, док су били на власти, само о својим капиталистичким интересима. Водили су само рачуна о томе како ће се више обогатити. Због тих интереса угњетавали су преко двадесет година разне народе Југославије, због тих интереса злочиначки су занемарили одбрану земље, због тих интереса забранили су авангарду радничке класе Комунистичку партију Југославије, увели закоц о заштити држане и кроз 20 година пунили тамнице Југославије најбољим борцима радничке класе. Због тих интереса повезали су се с осовинским Рчзбојницима (Стојадиновић и други) и на тај начин омогућили данашњу трагедију. Због тих интереса оглушили су се и силом одупирали неодољивој вољи свих нарсда Југославије да се у интересу мира V, независности народа Југославије створи на вријеме пакт о узајамној помоћи са великом и моћном земљом, са Совјетским Савезом. Кроз све то вријеме Авангарда радничке класе Комунистичка Партија Југославије, иако прогањана, стајала је досљедно у борби за права израбљиваних и национално угњетених упорно је указивала на пут којим треба да се иде, да би се спасио мир и независност народа Југославије. И као што је Ком. Партија до сада стајала у првим редовима народне борбе, тако ће од сада још упорније организирати и водити борбу народа против окупатора и њихових слугу у земљи, против распиривања националне мржње, а за братство народа Југославије и свих народа на Балкану, против израбљивања радних народа, за бољу и сретнију будућност. окупирали твоју родну груду, који газе твоју националну независност и нонос. Омладино, Комунистичка Партија те позива да будеш у првим редовима народнс борбе нротив империјалистичких освајача у борби за сретну и бољу будућност младе генерације. ДА ЖИВИ МЕЂУНАРОДНИ ПРОЛЕТЕРСКИ ПРАЗНИК 1. МАЈ! ДА ЖИВИ ВЕЛИКА, СРЕТНА И НЕПОБЈЕДИВА ЗЕМЉА СОЦИЈАЛИЗМА! СОВЈЕТСКИ САВЕЗ! ДА ЖИВИ БРАТСТВО И СЛОГА НАРОДА НА БАЛКАНУ! ДА ЖИВИ ЈЕДИНСТВО РАДНИЧКЕ КЛАСЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! ДА ЖИВИ КОМУНИСТИЧКА ИНТЕРНАЦИОНАЛА! ДА ЖИВИ КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛОВИЈЕ! ДОЉЕ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ОКУПАТОРИ — ЖИВЈЕЛА НЕЗАВИСНОСТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ! ДОЉЕ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ РАТ! ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ! Стварајте упорно ваше борбено јединство, које је најсигурније оружје у данашњим судбоносним данима. Повезујте се са вагиом браћом на селу, стварајте борбени савез радника и сељака. РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ — СВИ РОДОЉУБНИ ЕЛЕМЕНТИ! На окуп! У ови.« судбоносним данима потребно је ујединити све ваше снаге У борби за ваш опстанак. Ваги онстанак и ваше нагџмналне тековине угрожени су од вагиих вјековних непријатеља. Они теже да вас збригиу са лица земље, да вас однароде, да вам одузму право на наи,ионални и културни живот. У Словенијг. V Далмацији непријатељи уклањају сва вагиа национална обиљежја. Вигие него икада потребна је народна слоги У тим тешким часовима. Не клоните духом, устрајте у борби у коју вас позива и коју води авангарда радничке класе — Комунистичка Партија Југославије. ОМЛАДИНО ЈУГОСЛАВИЈЕ! Теби пријети велика опасност, у твоју земљу је дошао најгори непријатељ омладине. Непријатељ који омладину на најперфиднији начин претвара у своју ратну — освајачку м.ашину. Непријатељ који потог^има пролијева младу крв, да би продужио живот оному гито је преживјело, што смета развитку човјечанства — капиталистички друштвени систем. — Омладино не дај се завести, нарочито ти омладино у Хрватској, теби пријети особита опасност, јер те наметнути властодржци хоће претворити не само у своје слијепо оруђе, него и у оруђе оних туђинских освајача који су 101 Мајско саветовање у Загребу 1941. године одредило је курс борбе КПЈ и свих родољуба против окупатора. У закључцима је истакнуто: „Због нооонастале ситуације услед окупације, Партија мора да проналази нове методе рада, нове методе у ширењу пропаганде и агитације. Потребно је још вигие проширити мрежу партијских организаг^ија .. . Треба обухватити у партијске организације најбоље елементе радника и сељака и погитене интелигенције, све оне који су се показали или се показују у овим условима као неустрашиви и дисциплинирани борци . . ,’п) Саветовању је као делегат присуствовала Спасенија-Цана Бабовић, члан ПК КПЈ за Србију. После овог саветовања ПК КПЈ за Србију, међу чијим су члановима поред Цане Бабовић, од жена биле Вукица Митровић и Љубинка Милосављевић, као секретар ПК СКОЈ-а, извршио је допуну и распоред кадрова ради јачања партијских и скојевских организација на терену. Из Београда су упућени у округе инструктори ПК са задатком да учврсте и прошире партијске организације на терену, да организују рад технике, да изврше припреме за оружану борбу и да формирају партизанске одреде. Са овим је задацима Лепа Стаменковић упућена као инструктор у ОК КПЈ за Лесковац, а Разуменка-Зума Петровић у Ниш. Ј) Зборник ВИИ, том II, књ. 2, стр. 7—23. �ПОЗИВ НА УСТАНАК И ОРУЖАНА БОРБА Позиве на устанак упутили су народу ПК КПЈ за Србију, ПК КПЈ за Војводину и ПК КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак, Косово и Метохију. звршивши непосредне припреме за оружану борбу, Партија је спремно дочекала догађаје. После напада Немаца на Советски Савез, ЦК КПЈ је 12. јула 1941. године издао проглас народима Јушславије с позивом на оружани устанак против окупатора. Овом је прогласу претходио састанак Политбироа ЦК КПЈ на коме је донета одлука о дизању устанка, одржаном 4. јула у кући Владе и Јаре Рибникар, у Ботићевој улици бр. 5, једном од три илегална стана друга Тита у Београду. И „НАРОДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ: СРБИ ХРВАТИ, СЛОВЕНЦИ, ЦРНОГОРЦИ, МАКЕДОНЦИ И ДРУГИ!1) Ваша је земља поробљена и опљачкана о д . . . истих злочинаца који се дрзнуше да дигну своје окрвављене канџе на Совјетски Савез. Ви сте били побеђени у рату, али нисте покорени. Славне традиције борби за правду и слободу ваших дедова не смеју бити заборављене. Сада је време да покажете да сте достојни потомци својих славних предака. САДА ЈЕ ВРЕМЕ, САДА ЈЕ КУЦНУО ЧАС ДА СЕ ДИГНЕТЕ СВИ КАО ЈЕДАН У БОЈ ПРОТИВ ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ДОМАЋИХ СЛУГУ, КРВНИКА НАШИХ НАРОДА, Не презајте ни пред каквим терором непријатеља. На терор одговарајте масовним ударом по најосетљивијим тачкама фагиистичких окупаторских бандита. Уншитавајте све —• све гито користи фашистичким освајачима. Не дозволимо да наше железнице превозе ратни материјал и друга средства која служе фашистичким хордама у њиховој борби против Совјетског Савеза. Створимо од наше земље опседнуту тврђаву за фагиистичке освајаче. рима на челу с крвником Аћимовићем, они су ту потпору нашли у шачици полицијских паса као што су: Драги Јовановић, Вујковић, Бећаревић, Космајац и други. Ти изроди српства хватају по улицама и кућама комунисте и друге народне борце који се боре за твоју слободу и предају их у руке фашистичких освајача који поробише и опљачкагие твоју земљу. Српски народе, шта су заслужили ти изроди? Заслужили су не само твој презир, него и срамну смрт издајица која их мора пре или касније стићи. Срби, онемогућите те изроде да спроводе у дело наредбе својих окупаторских фашистичких господара. Сав српски народ мора дати најжегићи отпор тим слугама освајача. КОМУНИСТИ ХРВАТСКЕ, СЛОВЕНИЈЕ, ДАЛМАЦИЈЕ, МАКЕДОНИЈЕ ИТД! Не оклевајте ни часа, већ хитно организујте партизанске одреде. Станите на чело ослободилачке народне борбе против окупатора као гито то већ чине ваши српски и црногорски другови. Искористите сада у овој тегикој ситуацији вагие годинама стечено гсскуство. Не презајте ни пред каквим жртвама сада кад је у питању ослобођење народа, кад фашистички крволоци прете да истребе све што је напредно и слободољубиво. У бој другови! У бој противу фашистичких злотвора, непријатеља слободе и напретка, у бој за слободу и националну независност, у бој за збаи,ивање фагиистичког окупаторског јарма! Комунисти, на вама лежи тежак, али частан задатак организације извођења тегике борбе са крволочним фашистичким злочинцима. РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ, ОМЛАДИНО ЈУГОСЛАВИЈЕ! С Р Б И! Ваши најбољи синови већ се боре по брдима против фашистичких угњетача. Но то није довољно, читав српски народ мора да помаже те борце и њихову борбу. Сви они који могу и који су способни нека ступају у партизанске одреде. Фашистички окупатори осећају тај снажан отпор српског народа и зато настоје да по сваку цену створе од домаћих изрода своје оружје, своју потпору. Они су ту потпору нашли у презреном издајици Љотићу, у такозваним комеса‘) Зборник ВИИ, I, стр. 18—21. ЦК КПЈ, 12. VII 1941., ОДЛОМак. — Проглас У бој! У бој против фашистичке окупаторске банде која тежи да истреби не само највеће борце народа, већ и Словене на Балкану, која тежи да подјарми читав свет, која тежи да заведе најстрашнију владавину над народима коју памти историја. У бој, јер је сад куцнуо час да збацимо окупаторски фашистички јарам. 12. јула 1941. ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 102 И народи су се одазвали овим позивима, јер је КПЈ уживала велики углед у широким захваљујући својој народним масама дугогодишњој од- лучној борби коју је водила за основна права радничке класе и радног народа. Жене су се масовно укључиле у народноослободилачку борбу као никада до тада у историји наших народа. Такав одзив уследио је као резултат циљева КПЈ и револуционарног радничког покрета у погледу мењања друштвених односа и положаја жене у њему. Он је исто тако и природна последица дугогодишњег учешћа жена у акцијама КПЈ и револуционарног радничког покрета. Армија жена бораца и активиста сваким даном је све више расла, о чему говори Резолуција донета 1942. године на Првој земаљској конференцији Антифашистичког фронта жена Југославије у Босанском Петровцу, у време тешке борбе за освајање сваке стопе слободне територије, у време када је већим делом наше земље осионо газила окупаторска чизма: ,,... 2) У 8 еликом1) ослободилачком рату који су повели народи Југославије под руководством Комунистичке партије Југославије против окупатора и свих његових помагача, узеле су активног учешћа и жене свих народности, вере, свих друштвених слојева, старе и младе у истом размеру као и мушкарци. Антифашистички покрет жена, који се развио и оснажио у току народно-ослободилачке борбе, постао је моћан ослонац борбе родољубивих народа Југославије, а тиме пружио помоћ и борби за уншитење фашизма, коју воде велике савезничке земље, на челу са Совјетским Савезом и његовом херојском Црвеном Армијом. Жене учествују у свим облицима борбе; оне се налазе као борци с пушком у руци и као болничарке у редовима народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, у позадини оне организују свестрану помоћ војсци и учествују у изградњи народне власти. У борби против окупатора, усташа и четника, у помоћи војсци и свим акцијама у позадини, дошао је до изражаја масовни хероизам и неизмерно самоодрицање, које су показале хиљаде и хиљаде жена свих народа Југославије, а међу 4) „Жена данас”, бр. 31, јануар 1943. �њима масе сељачких жена. Жене су постале активна снага народно-ослободилачког рата, без које се народно — ослободилачка борба и победа над фашизмом не дају замислити. 3) Захваљујући политици братства нагиих поробљених народа, коју спроводи Комунистичка партија Југославије, постигнуто је борбено јединство жена свих народности и вера. То јединство жена свих народности и вера Југославије једна је од снажних гаранција да ме ђу наше народе нико вигие неће моћи, за рачун окупатора и својих себгсчних и,иљева, да унесе раздор и да ће жене постати још снажнија полуга једгшства и братства народа Југославије. 4) У току ослободилачког рата догодио се крупан, историјски преокрет. Ступајући активно у борбу за ослобођење свога народа жене истовремено добијају и потпуну равноправност с мушкарцем. У редовима народно-ослободилачке војске и на ослобођеној територији жене су стекле потпуну равноправност у војсци, оне заузимају све политичке и војне фупкгџсје према заслузи и способностима; на ослобођеној територији добиле су право бирања и право да буду изабране, те су постале чланови народно-ослободилачких одбора и Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Тако се кроз данагињу народно-ослободилачку борбу укида она вековна неравноправност жена, чиме се јача гс буди ослободилачка снага народа. Та равноправност јесте једна од највећих и пајлепших тековина светог и праведног рата наших народа. Све даље проширивање права жена и њихово све гиире учешће у свим облицима народног живота и народне борбе, јоги више ће појачати ослободилачку борбу, примаћи час коначне победе над фашизмом и осигурати нашим народима и нашим женама лепшу будућност. Равноправност коју су жене добиле даће им јоги више снаге да појачају бедем одбране свих тековина и плодова народно-ослободилачке борбе од свих који би хтели да их пргирабе за себе. БЕЛА ЦРКВА — СЕЛО У РАБЕВИНИ У КОМЕ ЈЕ 7. ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ ПУКЛА ПРВА УСТАНИЧКА ПУШКА У СРБИЈИ 5) У току борбе никла је и масовна организаиџја —- Антифашистички фронт жена Југославије — која је постала стожер око кога се окупљају жене свих народности и вера и значајан фактор у народно-ослободилачкој борби. Циљ АФЖ јесте да организационо повеже најшире масе жена, да још вигие учврсти јединство међу њима, да организује ]ош већу и систематску помоћ народно-ослободилачкој војсци, да их јоги више активира у изградњи народне власти и да развгсје политичку свест жена о циљевима народно-ослободгслачке борбе...“ О томе како су се жене бориле и умирале за циљеве народноослободилачке борбе, документовано говоре и следеће странице ове књиге. 103 �104 �ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНОГ РЕФЕРАТА ЦАНЕ БАБОВИЋ1) ... Када је Комунистичка партија позвала народ на устанак против окупатора, у великој мери су се том позиву одазвала и жене. У самом почетку формирања партизанских одреда многе жене полазиле су у борбу са пушком у руци и као болничарке. Оне су приступиле, јер су веровале у праведност народноослободилачке борбе и њену победу. Жене које су остајале код својих кућа помагале су свестрано народноослободилачку борбу. Скупљале су топлу одећу за партизане, плеле су чарапе и цемпере, скупљале санитетски материјал, служиле као курири и вршиле обавехитајну службу. Све су то жене радиле под врло тегиким околностима. Имајући у виду градове: Београд итд., када је окупатор уз помоћ својих крвавих слугу блокирао кварт по кварт и на тај начин истребљивао наш народ, а међу њима и велики број жена, жене су показале велику пожртвованост и самопрегор, јер су радиле под условима, где их је сваког момента вребала смрт. Оне су и под тако тешким условима помагале народноослободилачку борбу. Како видимо наша организација Антифашистичког Фронта Жена је извојевана упорном борбом жена Југославије и темељи се на проливеној крви, коју су жене до сада дале у народноослободилачкој борби. Она је добила свој пун облик, и ми данас овде на стотине седимо на нашој првој, историјској конференг^ији АФЖ, говоримо о резултатима нашег досадашњег рада и постављамо задатке пред нашу организацију. наших жена, наше организације, резултате нашег рада с нашим успесима, као и тешкоћама, о јунаштву жена. Само онда ће лист бити одраз наше организаг^ије, ако буду у њему сарађивале све нагие организације. Организација Антифагиистичког фронта жена треба да обезбеди пуну сарадњу са омладинским организацијама на терену. До сад су се дешавали неспоразуми као и неразумевања задатака једне и друге организације. Сматрало се да у Антифагиистичком фронту жена треба да се окупљају само старије жене, док су се омладинке окупљале само у омладинским оргаиизацијама. АФЖ је организација свих жена независно од тога колико је ко стар. Према томе омладинке, и поред тога што су чланице омладинских организација, треба да буду и чланиг^е АФЖ-а. Ако тако поставимо, онда неће долазити до неспоразума између нагис организаг^ије и омладинских. Другарице делегати из наше народноослободилачке војске дале су нам слику о учегићу жена с пушком у руци, о херојствима наших другарица, о славној смрти стотина нагиих бораца-жена, о њиховој издржљивости, из које видимо да наше другарице у народнослободилачкој војсци не заостају за друговима. Али из њихових излагања нисмо могли видети како другарице борг/,и раде по линији АФЖ. Иако претпостављамо да другарице раде по тој линији, ипак је потребно нагласити неопходност везивања другарица из војске са организацијама АФЖ на терену, где се њихове јединице налазе. А ако организације тамо још нема, другарице су дужне да раде међу женама и да успостављају организацију АФЖ према могуНностима. Уколико њихове јединице бораве на једном терену дуже, њихов рад треба да буде плоднији и да да видније резултатс. Политички рад са женама, објашњавање политичке ситуације, обј ашњавање циљева народноослободилачке борбе итд., одржавање течајева за неписмене. Рад нагиих другарица из војске са женама на терену, помоН коју ће оне пружати организаг^ијама АФЖ јесте једна гаранција за чвргиНе повезивање позадине и фронта. Какву улогу треба да има нагиа организација АФЖ у народноослободилачкој борби. — Наша организација мора бити масовна, она мора окупити све жене антифашисткиње око себе. Антифашистички фронт жена треба да оствари пуну и свестрану помоћ фронту. Жене треба да дају пуну помоћ у организацији позадине и да учествују активно у народној власти. Један од задатака прве земаљске конферени,ије јесте да поставимо чврсте темеље нагие орШнизације за читаву земљу. Шта карактерише данагиње организационо стање АФЖ Југослаеије? У нагиој земљи је огроман број жена, које дају све од себе, које испуњавају све задатке и указују пуну помоћ нашем фронту, па ипак снага наше организаи,ијс, број њених чланова, њена организаг^иона чврстина пе одговарају још расположењу жена против фагиизма и њиховој спремности за борбу... Један од најважнијих задатака за учвршНивање наше организације јесте јединство свих жена без обзира на њихову наи,ионалну и верску припадност. Може се реНи да наша организација АФЖ није још успела да окупи све жене. Ван наше организације налази се још велики број Хрватица и Муслиманки. Тим женама морамо ми одјаснити политику распиривања наг^ионалне мржње прошлих ненародних режима и наставак те политике од стране окупатора и његових слугу усташа и четника. Наши непријатељи настоје да распире братоубилачки рат у нашој земљи за своје мрачне циљеве. Упорним радом наше организације створиНемо борбено јединство свих жена Југославије. Наше активисткиње морају познавати све жене: у градовима по улицама, а у селима по засеоцима. Ми морамо знати како свака жена дигие, како је расположена, какав има политички став. Према томе следи наше стално објагињавање и привлачење жена у народноослободилачку борбу. Услови за наш рад су повољни, кад видимо колико су жене спремне за борбу. Жене ће бити још спремније за борбу кад узмемо у обзир спољно политичку ситуагџгју, напредовање Црвене Армије и почетак распадања фашизма као и унутарњу сггтуацију — напредовање нагие народноослободилачке војске, стално проширивање наше ослобођене територије и зато се поставља као пајважније пред нас учвршћење наше организације како би у моменту огромног прилива жена могли те жене организационо обухватити... Централни одбор АФЖ, који ће се изабрати, имаће за задатак да обезбеди издавање једног централног листа АФЖ за целу земљу. Тај лист Не омогуНити да преко њега преносимо искуство нашег рада, координирамо рад, укажемо другарицама помоН у организационом погледу и да преко листа дајемо линију рада АФЖ-а. Лист ће изаћи за пеколико дана и зваће се „Жена данас”. То Не бити заправо наставак издавања листа „Жена данас” који су младе антифашисткиње издавале пре рата у Београду... Као важан задатак поставља се пред организацију АФЖ политичко уздизање жена. Маса жена које учествују^ у народноослободилачкој борби мора знати циљеве те борбе, како данас тако и у будуНности. Да бисмо то постигли, као најважније, а важи за све крајеве наше земље, јесте ликвидација неписмених. Одбори АФЖ од најнижих до највигиих треба да поставе одмах и неодложно организовање течајева за неписмене. За оспособљавање наших другарица активисткиња, које Не правилно спроводити линију АФЖ у живот, морамо оснивати курсеве ниже и више. Виши се могу држати по појединим покрајинама и окрузима, а нижи по срезовима, могу касније и по општинама. На курсевима се мора објаснити женама који су циљеви народноослободилачке борбе, улога жена у тој борби и њени задаци и каква је улога АФЖ у народноослободилачкој Да би омогућили да наш лист излази редовно, наше организације АФЖ-а треба да обезбеде пуну сарадњу у листу. У лист требо слати дописе из организације од највиших до најнижих који треба да садрже слику живота ‘) Организациони реферат којп је поднела Спасенија-Цана Баоовић на I земаљској конференцији АФЖ у Босанском Петровцу, децембра 1942. 105 �борбм. Проучити с њима организационо питање АФЖ, те га конкретно примењивати и на њихов терен, на њихове услове. љих синова свога народа, она је себи извојевала од пугике до топа. Она штити нашу слободу, она нам је гаранција за коначно уништење окупатора и домаћих издајника. А ми жене у позадини морамо учинити све да нашој војсци дамо оно гито њој недостаје, а што ми можемо дати. Ми немамо фабрика, али ако ми организујемо плетење чарапа, г^емпера и ткање сукна итд., нашим радом надокнадићемо оно чега још сада немамо. Учешће жена у радним бригадама, прекопавање путева и томе слично, треба да развијемо још интензивније. — Одборгс од највшиих до најнижих морају водити рачуна да ли су наше њиве пооране, засејане, и коме је потребна помоћ у том послу. Како видимо, жене се већином налазе у позадини, и на њих спада већи део учешћа у организаи,ији власти, те организацији живота и позадине. Издавање листова како покрајинских, тако и од окружних одбора АФЖ, сарадња у њима, све то ће придонети политичком уздизању жена. У нижим одборима, среским, општинским и месним, треба настојати да се издају редовно или повремено зидне новине, које би биле одраз рада и живота тих организација. Нагиа организација на ослобођеној територији има да се позабави једним важним питањем, а то је питање учегића у изградњи наше народне власти. Морамо обезбедити да нагиа власт функционише, онако, како захтевају интереси народноослободилачке борбе, ми морамо водити рачуна да у народноослободилачке одборе улазе они, који то заслужују. Ми смо те, које треба да бирамо и да будемо изабране, па какву власт створимо, таква ће нам и бити. Данас је у позадини највише жена, то треба да се одрази у нагием учегићу на изборима за народноослободилачке одборе. Нагиим учешћем треба да покажемо високу свест. Нашим радом на изградњи народне власти, а она треба да буде много већа него до сада, — треба да покажемо да смо спремни и сутра борити се портив свих реаки,ионарних сила, које су нас до сада угњетавале. Ми морамо данас учврстити нагиу народну власт, да оно, зашто се данас пролива крв наших мужева, синова и другарица, не приграбе сутра други и употребе против народа. Наша војска сваким даном постаје све већа, и фронт нам се све више шири, а пред нагиу организаг^ију ноставља се питање болничарки. Ми морамо да радимо како на слободном, тако и на неослобођеном делу територије на окупљању другариг1,а, које би завршиле болничке течајеве, а ноготово оних другарии,а са окуниране територије, које већ гсмају болничке течајеве. Ми морамо водити бригу о томе, у каквим условима наши рањеници живе, да ли су добро снабдевеии и да ли су добро неговани. Пред нас жене поставља се велика одговорност, а то је збрињавање деце, мајки и очева наших бораг^а... Потребно је да се организују предавања женама из разних области науке: здравствене, из географије, историје итд. То су, другарице, наши главни задаи,и. Наша данашња конференцг<,ја је одраз нагие чврстине, нагиег јединства и она нам даје гаранције да ово све што смо поставили- на конферени,ији буде спроведено у живот. Најважнији задатак, који постављамо пред нашу организаг^ију, јесте питање потпуног обезбеђења наше војске. Нагии мужеви, браћа и синови боре се на положају против крвавог окупатора и њихових слугу усташа и четника, нагиа војска је извојевала себи оружје лијући крв најбо- Само у чврстом јединству ми жене, организоване у нашем Антифагиистичком фронту жена, свестрано помажући народноослободилачку борбу, доћи ћемо до наше победе. 106 �БЕОГРАД Рељеф са споменика стрељаних бораца за слободу у Јајинцима Рад вајара Стевана Боднарова �Број 1, 20. VIII 1941. г. ЦИРКУЛАР ПК-а КПЈ — ЗА СРБИЈУ1) Целокупном чланству Партије н СКОЈ-а у Србији Другови, Мучки напад хитлеровске Немачке на СССР треба схватити као напад не само на совјетски народ, већ на све поробљене народе, на читав културни свет, а нарочито на радничку класу и њену авангарду... Крвави окупатори и њихове још крвавије слуге на кукавички начин изводе из подрума „Главњаче” на десетке најбољих синова српског народа на губилиште. Они се обрачунавају у првом реду са комунистима: робијашима, шпанцима итд. ... Они то чине зато што су схватили опасност која им лебди над главом, што су схватили да им откуцавају последњи дани, што мисле да ће свој гадни живот продужити истребљењем својих нолитичких противника, и најзад, што су коначно дошли до уверења да је сада моменат ко ће кога пре!... ... Ни једног часа не смемо чекати, сваки минут за нас и за читав српски народ је питање живота, питање бити или не бити. Ко друкчије мисли и ко није спреман да сме ступити у отворен бој — нека чисти редове наше Партије што пре — то боље... Данас, више него икада досада, Партији су потребни одани, храбри, на сваки корак смели кадрови.... ... Ми морамо учинити све да непријатеља опседнемо, да се у нашој земљи осети као у опседнутој тврћави. Не непријатељ нас, већ ми њега, морамо, нашим акцијама деморалисати и бацити у панику... Стога пред све партијске организације постављамо следеће задатке који су за Партију од судбоносног значаја: — Неодложно отпочети с акцијама, све јачим и јачим акцијама, у духу већ датих директива. Акције морају бити добро припремљене н изведене. Свака наша акција мора имати за последицу и материјалну и моралну штету за непријатеља. — До максимума развити самоиницијативу код организација и свакога појединца Само онај који и дан и ноћ буде размишљао о задацима који данас стоје пред Пар тијом, само онај коме овн задаци прећу У крв и месо, извршиће успешно своју дужност и сигурно нанети непријатељу ударце... — Завести челичну дисциплину у партијским организацијама и по цену преполовљења чланства... Сваки наш човек мора се осећати мобилисаним војникомратником... — У акције увлачити широке масе радника, сељака и друге борбене ванпартијске људе. Треба стварати национално-ослободилачки народни покрет у борби против огавних фашистичких тлачитеља и њихових слугу — Љотића и (Недића и Пећанца). — Сваке недеље слати ПК-у писмене извештаје о спроведеним акцијама и њиховом успеху. То је потребно и зато да би се обезбедило преношење искустава. Другови и другарице, Кад будете размишљали о овоме огромном послу који ми комунисти — чланови Партије морамо савладати, оживите у своме сећању наше минуле борбе. У тим борбама падали су животи наших најбољих другова, али то нас није спречило да и даље водимо још одлучније борбе... Наша Партија израстала је и јачала се у ватри борбе, њени чланови излазили су из сваке борбе још прекаљенији... На посао, другови! На посао одмах! С другарским поздравом ПК ‘) Зборник ВИИ, I, 2, стр. 29 (изводи). „ПК-у КПЈ ЗА СРБИЈУ1) 14. 12. 1941. г. Драги другови, Пред нашом партијском организацијом у Србији налазе се сада ванредно важни задаци од чијих извршења зависи читав развитак политичких прилика не само у Србији него великим делом и у свим земљама Југославије, па чак и читавом Балкану. ... Повлачење партизанских јединица из Ужица и неких других места не претставља неки осетљивији војнички пораз. Партизанске јединице сачувале су своју живу снагу, док су истовремено задале јаке ударце непријатељу, — а то је и главни циљ партизанског ратовања. Ни у политичком погледу повлачење не значи за нашу Партију пораз. Насупрот, масе знају ценити народну власт која је месецима постојала на ослобођеној територији. Насилничка власт Недићевих бандита само ће још више убедити српске масе у праведност борбе коју воде партизанске јединице. Према томе, повлачење из неких градова и рејона никако не значи да је непријатељу успело да угуши ослободилачки устанак српског народа, него је тај устанак прешао само на нови систем свога развитка. Да ствари стоје тако најбољи је доказ чињеница да Недић наилази на највеће тешкоће при покушају да на освојеној територији организује своју власт и спроведе мобилизацију... ... Треба најодлучније политички раскринкавати и разбијати све покушаје прибирања великосрпских реакцнонарних елемената на којој било бази. У првом реду то важи за разне четничке фракције. Упоредо са таквом оживљеном политичком акцијом треба да се развије и војна акција партизанских јединица, против реакционарних Недићевих н четничких банди... — Партија мора руководити диференцијацијом која је почела оштрије да се манифестује у масама. Реакционарни буржоаски елементи — бранећи своје класне интересе — отворено издају свој народ, а тиме се изолирају од радних маса, које се окупљају око нашег партизанског покрета и наше Партије, бранећи природан и нужан прогрес. Задаћа наше партијске организације јесте да учвршћује радничко-сељачко језгро у националноослободилачком фронту, које ће једино спречнти да реакционарни буржоаски елементи искористе плодове народне борбе у своје противнародне сврхе... — Посветити сву пажњу формирању народноослободилачких одбора... Њих треба формирати како на ослобоћеној тако и на неослобођеној територији, у њима треба да се налазе борбени представници свих оних политичких струја у народу које су за одлучно продужење ослободилачке борбе, а нарочито радници и ситни сељаци. У неослобођеним крајевима народноослободилачки одбори треба да су органи политичке борбе народа против окупатора и њихових слугу. У ослобођеним крајевима они морају истовремено бити органи демократске народне власти... — Треба ојачати борбу за слободу и јединство народа Југославије против окупатора. Треба оштро иступити против покоља муслимана и Хрвата од стране великосрпских елемената и открити српском народу коме користе такви покољи. Исто тако треба раскринкавати Недићево издајничко трговање са окупатором на рачун народних маса у Босни, Санџаку, Хрватској, Војводини итд. — Развити партизанску делатност у читавој Србији... — Треба популарисати нашу Партију у масама, објашњавајући њен став по појединим питањима и мобилишући масе у спровођењу партијске линије... Ти задаци су несумњиво тешки, али наша партијска организација у Србији може их са успехом решити и мора их решити. Од брзине и еластичности зависи успех наше борбе у идућој етапи ... С другарским поздравом ЦК КПЈ ‘) зборник ВИИ, I, 2, стр. 250—256 (изводи). �еоград је био центар организовања свих акција које је водила КПЈ. У њему је скоро до краја рата било седиште ПК КПЈ за Србију. Он је одиграо велику улогу не само у револуционарној активности пре рата, него и у припремама за устанак. У њему је донета и одлука о дизању устанка. И за све време рата Београд је био и остао жариште отпора, и поред тога што је истовремено био и центар окупационих снага и власти, шпијуна и полиције. О томе шта је Београд значио у току НОБ друг Тито је поводом десетогодишњице ослобођења Београда изјавио: Б „Београд*) је одиграо огромну улогу у непосредној припреми народног устинка. По снази комунистичког и радничког покрета, као и по развијености партијских организација, ми смо тада имали више јаких центара, међу којима су билинајзначајнији Београд, Загреб и Љубљана. Припреме за устанак одвијале су се, углавном у овим градовима. Али пошто су кадрови били оно основно, Београд је, не због тога што се ту налазило руководство већ због великог броја кадрова, био, такорећи, онај центар одакле су даване директиве и слати људи на терен да раде на организацији устанка. Београд је У погледу кадрова дао врло много нашој ') Јосип Броз Тито, Говори и чланци, књ. IX, Загреб 1955, стр. 303—304. Војни заповедник Србије Управни штаб Београд, 22. јуна 1941. Поверљиво КОМЕСАРСКОМ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Г. АЋИМОВИЋУ — БЕОГРАД На основу последњих ратних догађаја, молим да се одмах изврше, према ранијем споразуму с Вама, хапшења свих водећих комуниста и да се нареди шефу полиције у Београду да још ноћас изврши хапшење њему познатих комуниста града Београда. Ове особе треба затворити на Ади Циганлији. Доцније, треба како ове, тако и остале у земљи ухапшене злочиначке елементе и комунисте спровести у концентрациони логор који Ви према наређењу има да органџзујете. Истовремено постарајте се да се још током ове ноћи похапсе сви борци црвене Шпаније. Сем тога, молим да се шефу полиције одмах нареди ово: 1. Полиција има да уведе пооштрену уличну службу. Као што је раније наређено, има се одмах организовати и ноћна полицијска служба. 2. Шеф полиције треба да изда потребна упутства за нарочито чување јавних зграда, мостова и осталих важних постројења. Ради лакшег извршења ових задатака, постараћу се да се из ратног плена одмах стави на расположење српској полицији потребно оружје. Истоеремено о овим мерама биће обавештене и немачке трупе с молбом, да у случају потребе, помогне око извршења задатака полиције. На крају желим да Вам скренем нарочиту пажњу на вароши: Ниш, Крагујевац, Ужице, Чачак и руднике: Ртањ, Трепча и Бор. Умољава се за извештај о извршењу. За војног заповедника Србије, пачелник управног штаба ТУРНЕР1), с. р. државни саветник” Немачки државни саветник др Турнер руководио је цивилном окупационом службом у Србији и организовао квислиншки апарат. — Прим. ред. 109 �Ослободилачкој борби. Друга важна чињеница је да је Београд као град, иако, додуше, страховито пострадао, дао од самог почетка најјачи отпор окупатору. Његови грађани, чланови и симпатизери Партије, родољуби и омладина пружили су жесток отпор непријатељу, што је, разумије се, у политичком погледу имало велики одјек и ван Београда. Тако је Београд био за нас онај центар из кога је, као што то обично бива у таквим великим моментима и револуционарним периодима, зрачио нов дух, нова идеја покрета. То је био Београд. И Београд је за нас то увијек остао, за вријеме читаве народноослободилачке борбе, иако се она, послије повлачења наших јединица, није одвијала више у таквим размјерама на ужој територији Србије као у Босни, Хрватској, Лии,и, Далмацији, Словенији и Црној Гори. Али Београд нам је ипак остао најважнији центар у који смо увијек гледали и сматрали га кључем за даље развијање нагае револуционарне стратегије...“ У овако важној улози Београда значајно место имале су жене. Оне су активно учествовале у свим акцијама Партије упркос тешким условима које је наметнула окупација и посебно организован полицијски терор. Партијски рад се несметано развијао јер је Партија припремила нове, непријатељу непознате кадрове — жене које преузимају не само многе одговорне партијске дужности, већ учествују и у диверзантским акцијама, организују партијску технику, обављају курирске дужности и многе друге деликатне задатке веома значајне за револуцију. НАРОДНИ ХЕРОЈ ВУКИЦА МИТРОВИЋ — ШУЊА, текстилна радница, рођена је 1912. године у Светом Стефану, на Црногорском приморју. Завршила је нижу гимназију у Котору: Пошла је у Учитељску школу на Цетињу, али је због тешких материјалних прилика у породици морала да напусти школовање. Године 1932. преселила се са породицом у Београд и запослила као текстилна радница. Одмах је приступила радничком покрету и убрзо постала један од шегових најактивнијих бораца. Године 1933. примљена је у Партију. Конспиративна и сталожена, упорна, тиха и нечујна у своме раду, Вукица је од својих најбољих другова добила партијски надимак „Шуња“. Њој су поверавани најопаснији задаци, на којима се сваки пут полагао револуционарни испит. У великој провали 1935. године ухапшено је много комуниста, готово читав МК Партије и МК СКОЈ-а, с њима и Вукица, која је тада радила у партијској техници. У затвору је била толико мучена да су о томе писале и стране новине. Напредна међународна јавност осуђивала је ове бруталне поступке београдске полиције над једном младом девојком. Ништа је није сломило, ништа није признала, мада ју је мучеше много исцрпло. Изведена је пред Суд за заштиту државе и ослобођена, пошто јој кривица није могла бити доказана. После изласка из затвора, крајем 1935. године, послата је на партијски курс у М^оскву, одакле се вратила у Београд у пролеће 1936. Исте године постала је члан МК КПЈ за Београд и члан Управе синдиката текстилаца. Није било никакве значајније акције да у њој Вукица није учествовала као руководилац и организатор. У јесен 1936. године полиција је поново открила рад готово читаве партијске организације у Београду. Вукица је била међу оним малобројним које полиција није ухапсила и који су наставили да развијају и учвршћују партијске организације и обнављају оне које је провала десетковала. Ускоро је постала и члан ПК КПЈ за Србију. Поново се нашла у затвору 1938. године, али како је и овом приликом у полицији упорно ћутала, пуштена је због недостатка доказа, јер је никада нису ухватили на делу. Бескрајно одана Партији и народу, Вукица је неуморно окупљала у партиј- 110 РАД ЖЕНА ЧЛАНОВА ПАРТИЈЕ И СКОЈ-а У БЕОГРАДУ На руководмећим партијским дужностима у београдској партијској организацији 1941. године биле су од жена: Вукица Митровић као члан МК КПЈ за Београд до 1. октобра 1941. године, секретар београдске партијске мирани привремени МК КПЈ ушла је и Олга Алкалај (пре тога секретар V рејонског комитета), која је ухапшена већ крајем октобра. Од јануара 1942. па до свога пада марта исте године, секретар београдске партијске организације била је Јелена Ћетковић (пре тога секретар III рејонског комитета). У седам рејонских комитета у Београду био је још известан број другарица, међу њима: Олга Т. Јовановић, Кета Шер-Миндеровић, до одласка у Посавски одред октобра 1941, Љубинка Стричевић, Ђука Динић, краће време почетком 1942. године, �Милада Рајтер, до одласка за курира ЦК КПЈ почетком лета 1941, Марија Рачки, Славка Морић, до доласка на рад у технику ПК КПЈ септембра 1941, Станица Начевић, до хапшења августа 1941, Анка Кумануди, до хапшења фебруара 1942, Мирослава Поповић (илегално име једне избеглице чији идентитет редакција није могла да утврди) и друге. Међу секретарима теренских и предузетних партијских ћелија биле су: Олга М. Јовановић, др Зора Илић-Обрадовић (стељана 11. IX 1944), Лепосава Лалош-Вујошевић (стрељана 25. V 1943), Фатима Пејовић, Љубица Велебит и Јулишка Салај (све три ухапшене крајем лета 1941. године и стрељане у првој групи жена, 19. септембра исте године), Лепосава Михаиловић-Опи (стрељана 14. V 1943), Корнелија Сенде-Поповић, Мара Удицки (крајем 1941. прешла на партијски рад у Банат, где је 1942. ухваћена и стрељана), Јелена-Ленче Хаџиниколић, Анка Шкорић (до 1944. партијски радник у Београду, затим ступила у Космајски одред; умрла после рата), Иванка Ћуковић-Ковачевић (ухапшена децембра 1941, на интервенцију пуштена априла 1942), Нада Димитријевић, Теодора Лончаревић, Пирошка Хоџић, Фрида Бергман и др. У току месеца маја примљен је у Партију већи број чланова, нарочито жена, од којих су затим многе постале партијски руководиоци. Није могућно утврдити ни тачан број ни имена свих другарица чланова Партије и СКОЈ-а у Београду (било их је преко 100, од укупно 500 чланова КПЈ, а од 1.500 чланова СКОЈ-а и 2.000 омладинаца активиста, половину су чиниле омладинке) које су у данима устанка под најтежим околностима извршавале задатке које је Партија постављала. Оне су учествовале у организовању и извођењу диверзантских акција, радиле су у партијској техници и одржавале везе с одредима, биле су курири и обавештајци, обезбеђивале су станове и скровишта за технику и партијске раднике, организовале су прикупљање прилога за НОФ, санитетског и другог материјала за одреде, организовале су и водиле санитетске курсеве, смештале У болницу илегалце којима је била потребна лекарска помоћ и сл. На тим задацима радиле су све док им полиција не би ушла у траг, а тек онда ИМ је Партија дозвољавала да оду у одред, где су настављале свој многоструки рад на терену којим се одред кретао, а уз то биле борци и и болничарке. Међутим, многе нису успеле да ске редове најбоље и најборбеније синове и кћери радничке класе, васпитавала их и челичила у непрекидној борби за предстојеће велике задатке. После доласка окупатора, Вукица се сва предала организационом и политичком раду Партије у борби против окупатора у Београду. Али није могла дуго да се одржи. Првог октобра 1941. године пресрели су је агенти Специјалне полиције када је ишла да састанак Месног комитета. Покушала је да побегне, али није успела — рањена је и ухваћена. Рањена је одведена у затвор и два и по месеца подвргавана најтежим мукама. Али ни тада полиција није успела да ишчупа из ње ниједну реч. Записник 111 спремљен за њено саслушање остао је празан. Увидевши да од ње не може ништа сазнати, полиција ју је 16. децембра на носилима пребацила у логор на Бањици, пошто је била толико испребијана и измучена да није могла да хода. Стрељана је сутрадан, 17. децембра 1941. године. За свој рад и своје херојско држање пред непријатељем, Вукица Митровић је 9. маја 1945. године проглашена за народног хероја. ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ВУКИЦЕ МНТРОВНН НА ИМЕ ЉУБИЦЕ МАТКОВИК И ПОЛИЦИЈСКИ КАРТОН �умакну Гестапоу и Специјалној полицији, хапшене су, мучене и одвођене у логоре смрти, из којих се велики број није вратио. У том најбурнијем времену у БеограДУ СУ радиле или из њега одлазиле у партизанске одреде, поред већ наведених чланова Партије: Добрила Арсенијевић до октобра 1941. када је отишла у Космајски партизански одред, Босиљка Бачић, Дубравка-Аша Бијелић, Десанка Бркић (ухапшена септембра 1941), Илонка Валгони (ухапшена августа 1941), Оливера Вањек до краја септембра 1941. када је отишла у Космајски партизански одред Адела Вранић-Шинко, Анђелија Галовић, Александра-Цаца Голубовић, Маријана Грегоран (ухапшена августа 1941), Стака Диклић, Мила Димић, Добрана Ђилас до одласка у Јабланички партизански одред октобра 1941), Миленка Ђурковић, Љубица Илић, Анка Јандријевић, Миланка Јевтовић, Наташа Јеремић, Мира Јовановић-Јаза, Ружа Јовановић, Олга Јојић до октобра 1941. када је отишла у Космајски партизански одред, Нада Ковачев, Анђелка Косановић, Олга Кршул, Веселинка Лазовић, Цвијета Милошевић (ухапшена почетком септембра 1941), Драгиња Недељковић, Љубица Новаков, Вуја Ољача до октобра 1941. када је отишла у Космајски одред, Јулка Орешчанин, Дара Павловић до августа 1941. када је отишла у Ваљевски партизански одред, Марија Пајић (ухапшена почетком септембра 1941), Невенка Петровић, Олга Петровић (ухапшена октобра 1941), Фани Политео, Амалија Потхрашки, Јованка Радаковић (ухапшена августа 1941), Драгиња Радовановић-Маринковић, Милица Радулашки, Радмила Рајковић (ухапшена почетком септембра 1941), Љубица Ракић-Ђорђевић до одласка у Космајски партизански одред августа 1941), Слободанка Савић, Данијела Сикимић, Катица Ћирић, Драгица Ћорковић (ухапшена августа 1941), Дора Фрајденфелд, Зора Чаленић до одласка у Космајски партизански одред августа 1941, Радмила Шнајдер, Милица Шуваковић до августа 1941. каца је отишла у Топлички одред, Вера Петровић-Винчић, Софија Гавриловић, Иванка Главашки, Јулијана, Дограјић, Вера Додић, Љубомирка Јанковић до одласка у Чачак септембра 1941, Тереза Јанковић, Боса Јаношевић, Јелица Јерковић, ухапшена октобра 1941, Добрила Јовичић, Ангелина Ковачевић, Десанка Ковачевић, Србислава Ковачевић до одласка на партијски рад у Срем крајем 1941, ПРВА СТРАНА ПОАИЦИЈСКОГ КАРТОНА ВУКИЦЕ јМИТРОВИЕ 112 �Петруша Кочовић-Зорић, Мира Крнетић, Мира Кротић до септембра 1941. када је ухапшена и после пуштања из затвора пребачена у Шид, Милица Лукић, Анка Лучић, Веселинка Малинска до повлачења за курира ПК КПЈ за Србију, Љубица Мерло, Ирена Мијатовић-Барш, Каћа Михаиловић, Олга Павловић, Стојанка Перишић, Лепа Пијаде, Јелена Поповић, Јулијана Рајтер, Радмила Станковић, Живана Станојевић, Оливера Ћуковић, Евица Ћурчић, Маргита Хладни, Жаклина Шаморел и др. Јануара 1942. године примљена је у Партију Даница Каришић, а фебруара 1942. Драгиња-Дада Констатиновић. Истог месеца укључена је у једну ћелију Зора Бегенишић, која је била у Мачванском одреду и после повлачења главнине партизанских снага у Санџак и Босну послата у Београд. Године 1942. примљене су у Партију Марија Стефановић и Зора Селаковић. Кандидати за чланове Партије биле су: Персида-Сека Арсенијевић, Викторија Волф, Лепа Ђорђевић, Невенка Каракашевић-Стаменковић, Нада Марковић, Селена Миленковић, Евка Поповић, Мирјана Чаленић-Јанков, Вера Лазовић, Зора ЈовановићРаковић, Анка Поповић. У припрема за устанак је и организација СКОЈ-а развила широку активност. Међу организаторима омладинских и скојевских акција биле су Маријана Грегоран, члан ПК СКОЈ-а, и Марија Рачки, члан МК СКОЈ-а за Београд, обе текстилне раднице. Један од руководилаца омладинског покрета у Београду била је и Миленка Ђурковић, студенткиња. Скојевска организација Београда је имала шест рејонских теренских актива, затим средњошколски актив и студентски актив на Универзитету, који је постојао кратко време, а у устанку је расформиран. У руководству СКОЈ-а по рејонима су, поред других биле: Драгиња-Дада Констатиновић, Жаклина Шаморел-Јованка Лукић, Боса Јаношевић, студент из Београда, Весна Бутјер, студент ЕКВШ, Миланка Јевтовић, Смиља Тузлић, Ружица Шојић, студент медицине, Анђелка Христина Катић, ученица гимназије, Иванка Копарац, ученица I женске гимназије, Радмила Богдановић, свршена матуранткиња, Живка-Жана Јанковић, ученица гимназије, и др. У средњошколском руководству СКОЈ-а су се, поред других истицале Лепосава Митровић, Ружица Васикић, матуранткиња, Емилија Цуца Јакшић-Никезић, Славка Петровић, Јелица Недић и друге. Рађено 10. фебруара 1942. године у Одељење специјалне полиције УГБ ЗАПИСНИК1) о саслушању ХАЏИ-НИКОЛИЋ ЈЕЈ1ЕНЕ, раднице из Београда, са станом у Сењанина Иве ул. бр. 10. ЗОВЕМ СЕ: Хаџи-Николић Јела, по занимању сам радница, рођена сам 15. јануара 1915. године у Буфу — Грчка, завичајна у Битољу, од оца Панте и мајке Теодоре, рођ. Васиљевић, неудата, Српкиња сам, вере православне, иеосуђивана, полицијски некажњавана, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Пошто ми је отац, који је по занимању часовничар, доста сиромашан човек, да му не бих била на терету, ја сам се одлучила да из Битоља дођем у Београд са намером да се негде запослим. То је било августа месеца 1933. године. Одмах по доласку у Београд, ја сам се запослила у једној посластичарници, коју је држао неки Македонац. У тој посластичарници радила сам свега три дана, па сам добила за продавачицу код фирме ,,Тата”. Код ове фирме радила сам од 21. септембра 1939. године па до 30. априла 1941. године. Пошто после капитулације Југославије при овој фирми није било посла, они су ме као и остале намештенице отпустили. Половином јуна месеца запослила сам се у млекари, коју је држала моја земљакиња и познаница из Скопља МАЛИНСКА ВЕСЕЛИНКА. Млекару је имала у Француској улици бр. 5. Код ње сам била запослена 3—4 месеца. Становала сам у Француској бр. 49. Из разговора са њом никада нисам запазила, да је она била комунистички оријентисана, али сам приметила да је често траже нека лица са којима је она разговарала. Мени су говорили да је траже због намирница. Малинска је после 3—4 месеца рада предала млекару некој Милешевић Анђелки, јер је слабо ишао посао, а осим тога тешко је било добављати намирнице. После предаје млекаре Малинска ме је упознала са породицом Илић Радомира, обућара, који ради код своје куће у Сењанина Иве улици бр. 10. Жена и ћерка Илић Радомира и раније су навраћале у млекару ради куповине намирница, али их ја тада лично нисам познавала. Малинска ми је казала, да се код њих могу костирати и како ја нисам могла наћи моментално запослење ја сам на то пристала. Ја сам одмах дала 500 динара за храну и отпочела сам код њих да се костирам. 1. јануара 1942. године ја сам се код њих и преселила. Са Малинском се уопште, од познанства са Илићевима, нисам виђала и непознато ми је где се ') РСУПС, IV дос. бр. 73/128. 113 она сада налази. Код Илпћевих, још док сам била само на косту, упознала сам ПЕТКОВИЋ НИКОЛУ, радника Д.Т.О. Он је раније становао код њих, а доцније је само долазио на ручак п вечеру. Са њим сам ргтко кад разговарала. Наш разговор сводио се на то, што смо говорили да је тешко стање настало после рата, да је скупоћа велика, а мале наднице и да је тешко изаћи на крај. Никада нисмо водили политичке разговоре, нити разговарали о Совјетској Русији, јер ме политичка питања нису много интересовала. На дан 17. о.м. када сам ухапшена Перовић је после вечере оставио на столу једну савијену хартију, али мени није било познато да је то комунистички летак, иити сам чула, да ми је казао, да тај летак прочитам. Приликом мога хапшења полицијски органи су тај летак нашли у џепу мога капута. Како је овај летак доспео тамо мени је непознато. Летак носи наслов: „Обавештење” бр. 45 од 1. II 1942. годиие. Овај летак нисам читала, али сад пред влашћу кад ми је прочитан, видим да описује борбу на источном фронту, да говори о губитку, који Немачка има на овом фронту, да говори о ослободилачкој борби у нашој земљи, Хрсатској и другим крајевима у Европи и да критикује рад садање владе и претседника Милана Недића. Као што сам већ напоменула политичким проблемима никада сг нисам бавила, нити сам припадала или сад припадам Комунистичкој партији. Због чега је Перовић овај летак мени оставио, то ми је непознато. До сада ми никада није давао летке, нити ми је било познато, да их он има. Осим жене, Илић Радомир, обућар има две удате ћерке, од којих једна са мужем Јенецков Миланом, коњушаром, станује заједно са њима, и два сина Илију, обућарског радника који болује на плућима и МИХАИЛА, дечака од 15 година, који нема сталног занимања. Трећег његовог сина ИЛИЋ. ВОЈИбившег чиновника Винер банке не знам, али сам чула од њих да постоји. Где се он налази мени је нзпознато. Пре месец дана јавио се картом из Ниша. СЛАВА, То је све што имам да изјавим. Прочитано ми је и за своје признајем. ХАЏИ-НИКОЛИЋ ЈЕЛЕНА, с. р. Саслушао и оверавају, Записничар, Потпис нечитак По наредби Шефа одсека специјалне полиције шеф Одсека IV, Бећаревић, с. р. �ЖЕНЕ У ОДБОРИМА НО ФОНДА ОЈ1ГА АЈ1КАЛАЈ, адвокатски приправник из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета и члан КПЈ од 1937. године, била је једна од најактивнијих чланица Омладинске секције Женског покрета и члан редакције „Жена данас". Године 1941, под окупацијом, била је секретар V рејонског комитета КПЈ, а почетком октобра члан привременог МК КПЈ за Београд. На тој дужности је ухапшена 27. октобра 1941. године. Претучена је у полицији и одведена на лечење у јеврејску болницу, одакле је, приликом ликвидације болнице у пролеће 1942. године, изведена и угушена у гасним колима. О њеном лику комунисте, о њеној чврстини и неустрашивости сведочи записник о саслушању у Специјалној полицији, у коме је непријатељу изрекла свој дубоки презир. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ, НАЛОГ ЗА ХАПШЕЊЕ И РЕШЕЊЕ О УПУКЕЊУ У ЛОГОР ОЛГЕ АЛКДЛАЈ У устанку и за све време народноослободилачког рата Партија је обраћала велику пажњу организацији Народноослободилачког фонда — НОФ (као продужетка Народне — Црвене помоћи, до 1938). То је била широка организација помоћи члановима Партије који су као хранитељи одлазили у партизанске одреде и ухапшеним припадницима НОП. Члан Покрајинског одбора НОФ-а за Србију била је на почетку окупације Милица Сарић, а у Месном су одбору НОФ-а биле Веселинка Малинска, благајник и Саша Јаворина, медицинска сестра, а после одласка ове две другарице у одбор је ушла Јулијана-Цура Рајтер. У рејонским одборима НОФ-а су поред других, биле: Радмила Милановић-Шнајдер, домаћица, Наташа Јеремић, дипломирани правник, Петруша Зорић-Кочовић, чиновник у Београду, а од марта 1942. године и Зора Бегенешић студент. Међу многим женама, члановима Партије и симпатизерима, које су прикупљале прилоге за НОФ у својим партијским јединицама, улицама, предузећима и установама биле су: Мира Јовановић-Јаза, геометар из Београда, Љубица Стокић, студент прва из Смедерева, Радмила Галева-Јовановић (1941. одговарала за НОФ у својој партијској организацији до децембра исте године, када је ту дужност од ње преузела Олга Т. Јовановић), Зора Чаркшилијевић, чиновник Катастра, Наталија Јовановић, радница у Цигар-папиру, Зора Селаковић, кројачица, Вера Јанићијевић, чиновник Електричне централе, Маргита Хладни, кројачка радница, Зорка Живадиновић, радница, Јелена Сергијевић, књиговезачка радница, графичка радница Госпава-Пава Младеновић, графичка радница Анка Милићевић, Драгица Ерцег, бројачица у Заводу за израду новчаница; у Заводу су такође радиле за НОФ Даница Јовичић и бројачица Анка Поповић. Међу активистима женске секције при Удружењу ПТТ чиновника које су под окупацијом скупљале прилоге за НОФ биле су Невенка КаракашевићСтаменковић и Персида-Сека Арсенијевић. Поред других активиста у Министарству финансија, прилоге за НОФ је од јуна 1941. скупљала Бранислава Лукић, Нада Дедић, чиновник Дирекције за спољну трговину, била је под окупацијом у одбору НОФ-а у Мини- 114 �старству финансија. У Државној хипотекарној банци је прикупљала прилоге за НОФ Лепосава-Сека Орловић до јесени 1943. године када је похапшен један број банкарских службеника. Међу многим омладинкама и женама које су биле ангажоване у раду за НОФ, биле су: Лела Огњановић, ученица гимназије, Наталија Шојић, Радојка-Сека Божић (набављала је пропуснице за прелаз у Земун, ухапшена октобра 1942, пред полицијом се одлично држала), Катарина-Каћа Балножан, Славица Симић и још велики број жена било да су радиле и на другим пословима, било да су се на овај начин везивале за покрет. АКТИВИ ЖЕНА Ради спровођења припрема за устанак, поједине партијске ћелије организовале су активе жена-чланова Партије и поузданих симпатизера. Свака чланица ових актива радила је с групом од 4—5 жена. На састанцима, који су одржавани по становима, преношене су директиве Партије, саопштаване су политичке новости и дељен пропагандни материјал; једанпут месечно чланице су предавале руководиоцу актива прилоге које су прикупљале за Народноослободилачки фонд — НОФ. Оваквих актива било је међу службеницима ПТТ, међу бившим чланицама СПНЈ, Омладинске секције Женског покрета и др. Неки активи су имали посебне задатке. Актив бивших чланица СБОТИЧ-а, у коме су биле Олга Кршул, Вуја Ољача, Душанка Коларевић-ТБоковић (августа 1941. отишла на рад у Лесковцу као кандидат за члана КПЈ), Јелена Николајевић, имала је задатак да проналази станове за одржавање партијских састанака и за прикривање илегалаца; мешовитом активу у пекари „Соко” (чија је виша веза била Кета Шер-Миндеровић) био је задатак да извлачи хлеб за илегалне партијске раднике у Београду. У III партијском рејону било је обухваћено у активима 70 жена, а ове су окЈ^пљале још неколико стотина жена. САНИТЕТСКИ КУРСЕВИ У оквиру припрема за устанак партијске организације су поклониле велику пажњу организовању санитетских курсева. Почетком маја 1941. године одржан је у окупираном Бео- �НАРОДНИ ХЕРОЈ ЈЕЈ1ЕНА ЋЕТКОВИЋ, кројачка радница, рођена је 9. августа 1916. године на Цетишу. Активно је учествовала у напредном радничком покрету пре рата и више пута хапшена. У Партију је примљена 1936. године у Подгорици (Титоград). Од 1937. године живела је у Веограду. На почетку окупације била је члан III рејонског комитета. Новембра 1941. године повучена је на партијски рад у Чачак, одакле је почетком децембра враћена у Београд да руководи радом III рејонског комитета. Јануара 1942. године постала је секретар Месног комитета КПЈ за Београд. Била је организатор великог броја акција против непријатеља, а једна од најзначајнијих била је атентат на злогласне агенте специјалне полиције Ђорђа Космајца и Обрада Залада. За извршење акције одредила је шести март 1942. године. Међутим, Јелена је 3. марта ухапшена на састанку рејонског комитета, који се одржавао у Улици Жоржа Клемансоа (данас улица Лоле Рибара). У полицији је страховито мучена, јер се сазнало да је она руководила београдском партијском организацијом. Обесили би је везаних руку између столова и тукли корбачима и ланцима. Ни под најтежим мукама није одала свој рад и сараднике. У свом немоћном бесу агенти су јој повредили кичму и потпуно одвојили кожу са табана, али нису успели да извуку никакво признање. Јелена је непрекидно мислила о 6. марту, да ли ће ударна група, коју је она формирала успети да изврши задатак. Желела је само да доживи то јутро. И заиста, 6. мартз је сазнала да су комунисти извршили постављени задатак и да су најкрволочнији агенти београдске полиције, Космајац и Залад, заслужено кажњени. Сва паралисана од силних батина Јелена је 11. априла 1942. пребачена у логор на Бањици, где је провела више од годину дана. Изванредним јунаштвом којим је одолевала мукама и својим бескомпромисним држањем, служила је за пример свима другарицама које су се заједно с њом налазиле у соби смрти. Изведена је са групом другарица и другова 14. маја 1943. и стрељана у Јајинцима. До последњег даха веровала је у победу и јуначки је дочекала смрт. За народног хероја је проглашена 5. јула 1952. године. 116 граду први санитетски курс. Водила га је Иванка Муачевић-Николиш, која је у пролеће 1941. године дошла у Београд и одмах укл>учена у актив предавача. Поред ње су такође ушле у актив Оливера Вањек, студент медицине, Анка-Беба Ћирић и Мара Кумануди, студент медицине, члан скојевског актива медицинара. Полазнице овога курса биле су активисткиње Омладинске секције Женског покрета и Задруге младих девојака: Деса Јовановић, Србислава Ковачевић, Љубомирка Јанковић, Анка Кумануди, Марија Стефановић-Лукач и друге. Свака од ових другарица је на својој територији организовала санитетске курсеве, за групе од по 10 жена. Курсеви су коришћени и за политички рад, а с формирањем одреда организовано је преко њих прикупљање санитетског материјала и других прилога за одреде. Крајем маја је организован санитетски курс при партијској ћелији службеника ПТТ, којим је руководила Вера Винчић, а полазнице су биле: Загорка Застријановић (у њеном стану, у Копаоничкој ул. бр. 11 одржан је курс), Даница Дмитрашиновић-Бајић, Радмила Панчован-Детичек и др. У исто време водила је један курс Рада ЂулићМладеновић за полазнице са територије око Црвеног крста, међу којима су биле: Марица Медак-Илић (ступила у Топлички партизански одред 1941), Љубица Јованчић, члан СКОЈ-а (ухапшена у јесен 1942. и отерана у Завод за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци), Јулијана Дограјић, члан КПЈ (ухапшена октобра 1942, отерана на Бањицу, затим у Аушвиц) и још неколико другарица чијих имена преживеле учеснице курса не могу да се сете. На овој територији организовала је више санитетских течајева Ружа Јовановић, чиновница Централног хигијенског завода, а Борка Милојковић, чиновник истог Завода организовала је прикуговање санитетског материјала за партизанске одреде. На терену око Цветкове механе, по налогу своје партијске ћелије, Анка Кумануди је организовала више курсева. На Дорћолу су организатори курсева биле: Олга Петровић, радница, члан КПЈ (ухапшена октобра 1941, страховито мучена, стрељана 25. V 1943. године) и Олга .. . Јеврејка. Међу полазницима је била Марица Милекић, радница. Стручну наставу је водила Дара Несторовић, чиновник Централног хигијенског завода, а политичка предавања је држала Кета-Шер Миндеровић. На Пашином брду је курсе- �ве водила Тодорка Митић-Николић, студент филозофије. На Чукарици је крајем августа 1941. Петруша Кочовић-Зорић организовала санитетски курс. На Сењаку је курс водила Олга Хицлова, чиновник, предратни активиста СБОТИЧ-а. На Чубури је курсеве водила Јелена Мацанко-Гајић, а неколико курсева је организовала Анђелка Ребрача-Радуновић. На Јужном булевару је три курса организовала Анкица Јандријевић, руководилац актива жена чије су све чланице полазиле курс; међу њима су биле: Десанка Ковачевић, служитељ у Централном хигијенском заводу и Драгиња Недељковић, домаћица. Партијска организација у Општој државној болници украла је септембра 1941. године цео један хируршки инструментариј и послала га у Космајски партизански одред. Инструментариј је однела др Лота Ејдус, која је као лекар остала у одреду (почетком новембра 1941. четници је стрељали у Брајићима са групом од 33 друга и другарице). СКОЈ је такође организовао више санитетских курсева, нарочито међу средњошколцима. Одзив је био врло велики и они су се непрестано одржавали, све до марта 1942, када су у великој провали откривени и већина полазница ухапшена. ОЈ1ГА Т. ЈОВАНОВИЋ, чиновник Привилеговане аграрне банке из Веограда рођена је 7. децембра 1911. године у Тополи. Пре рата била је врло активан политички радник у СБОТИЧ-у. Наставила је политички рад и под окупацијом, и у лето 1941. примљена у Партију. У партијској организацији је одговарала за технику. Августа 1941. постала је секретар једне партијске јединице у III рејону, затим члан рејонског одбора НОФ, а крајем исте године члан III рејонског комитета. Ухапшена је 31. јануара 1942. године на улици. У затвору Специјалне полиције су је претукли и нису је одвели ни у једну собу, већ су је једно време држали на тавану, у једном ћошку. Имала је херојско држање. И у логору на Бањици, где је из полиције пребачена, држала се храбро и била је један од организатора и покретача разних акција. Стрељана је у Јајинцима 14. маја 1943. с великом групом логораша, међу којима је било много другарица. ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ ОАГЕ Т. ЈОВАНОВИБ Када је 4. јула 1941. ЦК КПЈ донео одлуку о оружаном устанку, у многим местима су већ биле формиране ударне групе и десетине, које су одмах почеле са акцијама саботаже, како у Београду, тако и у унутрашњости. Директива је била: рушити и уништавати све што служи окупатору, убијати агенте и денунцијанте, ослобађати и спасавати ухапшене другове из затвора итд. Већ 4. јула у Београду је поведена акција цепања и паљења окупаторских прогласа, а у току месеца је организовано неколико акција паљења окупаторске штампе. Прво је извршено 12. јула код Карађорђевог парка, а једно од најуспелијих је изведено 27. јула. Ова акција није била толико значајна по причињеној штети окупатору, колико по томе што је била добро организована и што је у њој у исто време, на разним крајевима града, учествовало неколико десетина скојеваца и скојевки. „Паљевина новина из киоска у Таковској1) улици 11 на дан 27. јула 1941. године 1) ИРП, Извештај кварта IV бр. 4780 од 27. јула 1941, IV. бр. IV—44/1У. 117 �Ружа Павелић. продавац новина и монополских производа, са станом у Мајке Јевросиме број 1 пријавила је полицији да су на дан 27. јула 1941. године у 7 часова изјутра, два непозната омладинца отела из њеног киоска, Таковска 11 новине и часописе, полили бензином и запалили, па се затим удаљили у непознатом правцу. Уништено је 20 примерака „Новог времена“, 10 примерака „Донауцајтунга" и 14 примерака разних немачких илустрација. Као и у другим крајевима, полицијске мере овога дана нису дале скоро никакве резултате, јер је акција изведена у свим крајевима Београда једновремено и изненада." Новине су спаљиване у целом Београду и акција је свуда почела у тачно одређено време. Скојевска тројка би пришла продавници, извукла новине на тротоар, полила их бензином и запалила. У целој овој акцији била су свега два хапшења: Василија-Цица Стаменковић, кројачка радница и Панта Путник, столарски радник. Превод Београд, 27. VII 1941. год. И З В Е Ш Т АЈ1) Предводи се од стране војне силе ученица Зорка Б о ж о в ић рођена 13. V I I I 1925. године у Београду, са станом у Београду, Задарска 8, оптужена ради саботаже, покушаја паљевине једних кола одбрамбене силе поливањем бензином и запаљењем. Божовићева изјављује 1. Особени подаци Ја сам ученица Музичке школе и свршила сам четири семестра Музичке школе Станковић — Београд, Фердинандова, сада имам ферије, почињем нови семестар септембра 1941. год. У слободном времену водим свом оцу домазлук, који већ 10 година живи растављено од моје мајке. У кући мога оца живе још две сестре (моје) једна од 17, друга од 19 година, обадве су свршиле вишу школу. Мој отац био је стенограф у Парламенту у Београду, и сада је пензионисан. Име мога оца је Гојко Божовић. 2. Предмет ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ ЉУБИНКЕ СТРИЧЕВИБ ЉУБИНКА СТРИЧЕВИЋ, текстилна рад ница, рођена 17. I 1915. године у Ковину, ступила је са 14 година на рад у фабрику Владе Илића. Рано се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у многим акцијама обуставе рада и затим у организовашу радничких штрајкова. Године 1938. учлањена је у КПЈ у пар- тијској ћелији у Платнари у Београду а затим је постала члан рејонског комитета на Карабурми. Ухапшена је септембра 1941, на саслушању у Специјалној полицији није ништа признала, пребачена је 3. октобра на Бањицу и стрељана сутрадан, 4. октобра 1941. године. 118 Истина је да сам 26. VII 1941. године око 17. часова у Симиној улици бензином полила једна кола немачке војне силе. Ја сам то учинила зато, јер је овога лета у Мађарској и то у Сомбору убијен мој ујак Станко Видић... Ја сам немачка кола запалила из освете, јер се ниједна мађарска не налазе овде у Београду. Као што рекох, дело сам учинила из освете ‘) РСУПС, IV Дос. бр. 690/41. �и нисам се надала да ћу бити за то ухапгиена. Дело сам учинила из властите побуде без наговора неке треће особе. Божовић Зорка, с. р.” Две ученице V разреда Друге женске гимназије, Зорица Божовић и Нада Анастасијевић, покушале су 26. јула 1941. године да запале један немачки аутомобил у Симиној улици. Приметили су их неки немачки војници и одмах истрчали на улицу да их ухвате. Зорицу су ухватили и предали полицији, а Нада је успела да побегне. Студенткиња ЕКВШ Дара Павловић била је један од оганизатора омладинских диверзантских група. У паљењу аутомобила, камиона, гаража, складишта, радионица — свега што је служило окупатору, учествовале су: Милица Радулашки, радница, Мира Радовановић-Мира-Ра (сама запалила седам камиона), Зора Сучић, ученица, Славка Петровић, ученица, Неда Дивљан, ученица I женске гимназије, Гроздана Бизјак матурант I женске гимназије и многе друге омладинке и активисткиње чија имена нису могла да буду установљена. ЗАПИСНИК О САСДУШЛН.У ОЛГЕ М. ЈОВАНОВИБ „Покушај паљевине аутомобила1) Ђорђа Бељковића, на дан 29. августа 1941. у Бенизелосовој улици пред кућом бр. 28. На дан 29. августа око 14 часова, пред кућом бр. 28 у Венизелосовој улици стајао је аутомобил Ђорђа Вељковића, марке „форд“, за време док је власник био на ручку. У то време наишле су две девојке и покушале да запале аутомобил, али су у томе спречене, јер су биле примећене од власника те су побегле у правцу Смедеревске улице. Полиција није успела да их иденти- фикује. Штете на колима није било.“ Дана 16. јула 1941. године запаљена је гаража „Форд” у Гробљанској улици, у којој је том приликом изгорело око 80 возила и већа количина горива. Ову је акцију организовао МК КПЈ за Београд. У организовању су учествовале Марија Рачки, члан МК СКОЈ-а и Илонка Валгони, члан КПЈ, а у самом паљењу је, поред других, учествовала Радмила Миљковић-Рајковић, радница у фабрици ,,Моравија”. Цвијета Милошевић, члан КПЈ од 1941. године, запалила је 1. августа столарску радионицу у Земунској у') ИРП — Извештај IV кварта пов. бр. службено од 29. VIII 1941. Доспје IV, бр. 44/1У. 119 ОЈ1ГА М. ЈОВАНОВИЋ, чиновник Хипотекарне банке из Београда, рођена је 14. децембра 1914. године у Барама Шумановића, Даниловград. Пре рата је врло активно радила у СБОТИЧ-у, па је због своје активности 1940. године отпуштена из Хипотекарне банке. Запослила се као радница у Апотекарској задрузи у Далматинској улици и одмах отпочела политички рад међу радницама. Под окупацијом је организовала раднице да из задруге износе сантетски материјал и лекове. Примљена је у Партију у лето 1941. и у јединици одговарала за НОФ. Ухапшена је исте године, на улици, али пошто јој никаква кривица није могла бити доказана, пуштена је после месец дана. Продужила је рад. Била је техничар своје партијске јединице, а затим њен секретар и члан одбора НОФ III рејона. Ухапшена је марта 1942. године и подвргнута страховитом мучењу. Изванредно се држала, ништа није признала и никог није одала. Пребачена је у логор на Бањици, где се одмах укључила у све логорске акције. Била је скромна и непосредна, због чега је била једна од најомиљенијих другарица. Стрељана је у Јајинцима 14. маја 1943. с већом групом затвореника. �лици бр. 12, на Звездари, која је радила за Немце. Тада је успела да побегне, али је ухваћена 5. септембра, када се спремала да пође у одред. Заједно са Цвијетом Милошевић ухапшена је и Марија Пајић, студенткиња медицине. „Рађено 15. октобра 1941. године у одељењу Специјалне полиције, Управе града Београда. ЗАПИСНИК1) КОРНЕЛИЈА-НЕЛИ СЕНДЕ-НОПОВИЋ, студент медицине, рођена је 29. августа 1914. године у Бачалмаши (Мађарска). Основну школу и нижу гимназију завршила је у Апатину, а више разреде гимназије у Сомбору. Уписала се на Медицински факултет у Загребу 1932, а 1934. је прешла на Београдски универзитет. Укључила се у напредни студентски покрет у Загребу и наставила је рад и по преласку у Београд. Примљена је у Партију 1937. а крајем новембра исте године отишла је, заједно са својим другом Владетом Поповићем, преко Париза у Шпанију. Радила је као болничарка у разним местима. После повлачења из Шпаније била је кратко време у логору Сен Захари. Тамо се разболела и захваљујући интервенцији пуштена је из логора. Вратила се у Југославију крајем септембра 1939. и ухапшена је на граници. Спроведена је у Београд и остала у затвору месец дана. Одмах је наставила партијски рад. Ухапшена је јануара 1940. и пуштена после два месеца, а затим је поново ухапшена јула исте године. У полицији је страховито мучена. Нокти су јој још дуго после пуштања испод суђења, крајем децембра 1940, били модри. Почетком 1941. опет је ухапшена и пуштена је тек око 27. марта и протерана у Апатин. Вратила се илегално у Београд и наставила рад. Била је секретар једне уличне партијске ћелије. Ухапшена је половином августа 1941. и 28. августа упућена у логор на Бањици, стрељана је у првој групи жена 19. септембра исте године. О саслушању РАЈКОВИЋ РАДМИЈ1Е, раднице у фабрици „МОРАВИЈА“, рођене 3. новембра 1918. године у Белици, срез белички, кћи Милана Миљковића и Живке Лазаревић, удата, без деце, некажњавана, неосуђивана, Српкиња, вере православне. Са станом у Димитрија Туцовића 65. У Београду живим од 1939. године, заједно са мужем Владимиром, молером из Београда. Он је родом са Цетиња, рођен је фебруара 1918. од оца Душана и мајке Милице. Упослен је код Димитрија Хриштофовића, а радио је неке послове на масонској ложи. Радим као проста радница у фабрици чарапа „Моравија". Нисам никада била комуниста нити сам, ма шта урадила на пољу комунистичке пропаганде. Нико на мене није утицао да ступим у комунистичке редове. Нису тачни наводи ПАВЛОВИЋ АЛЕКСАНДРА, ЛЕНАРДА ДРАГУТИНА, МИЉКОВИЋ ДРАГОСЛАВА и осталих да сам ја са њима узела учегића у паљењу аутомобила гараже „Форд” у Гробљанској улици, нити ми је познато ко је ову гаражу запалио. Павловић Александра, штрикера, по имену не знам, али уколико ради у фабрици „Моравија“ ја га вероватно знам. Ленарда Драгутина, фирмописца, не познајем. Чула сам, када су ми ова лица у очи тврдила да сам са њима учествовала у паљењу гараже, али сада поново изјављујем. да нису истину говорила. Писмена Рајковић Радмила, с, р. Саслушао и оверава, По наредби гиефа оделења Спец. полиције, референт Бећаревић, с. р.“ „Рађено 11. септембра 1941. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београда ЗАПИСНИК*) о саслушању МИЛОШЕВИЋ ЦВИЈЕТЕ, бившег званичника дневничара Министарства социјалне политике и народног здравља из Београда. ») РСУПС, Дос. IV. бр. 28/66—3. !) РСУПС, Дос. IV, бр. 32/7. 120 1 Зовем се Милошевић Цвијета, по занимању сам бивгии званичник дневничар Министарства социјалне политике и народног здравља, рођена сам 31. марта 1921. године у Цетињу од оца Ђорђа и мајке Марије, нисам удата, вере православне, по народности Српкиња, кажњавана једанпут са седам дана затвора, нисам, осуђивана. Живим у Београду од јуна месеца 1940. године, сада са станом у Улици кнегиње Персиде број 88, код Марине Осењине. II У току месеца марта ове године била сам у затвору Управе града Београда због тога што је полицији дошло до руку једно писмо које сам била упутила Гасиму Нумићу, студенту права из Мостара, а у коме сам говорила о сукобу између студената љотићеваца и осталих студената. Поред тога узимана сам на одговорност због тога, што је у моме стану — тадашњем —- Јужни булевар бр. 30 нађена једна студенткиња, Радмила Поповић, која је потраживана од стране полиције. Тада је са мном становала Олга Милутиновић и Марија Пајић, обе студенткиње, које су Радмилу и довеле овде у стан. Ја сам пуштена као невина, јер се установило да са овом Маријом нисам имала никакве везе. Сада сам* ухапшена у стану браће Ленард у Улици војводе Бране број 10. Браћу Ленард упознала сам за време бежања после бомбардовања Београда. После повратка у Београд видела сам њихову мајку једном на пијаци и питала сам је где станује, којом приликом ме позвала да навратим код ње. Уочи хапшења навратила сам код њих у стан ради тога што сам, враћајући се од тетке из Далматинске улице, закаснила и нисам, могла за време док је слободно кретање стићи кући, те сам остала овде да преноћим. Није тачно да сам у недељу 31. августа т. г. била у стану код браће Ленард и да сам тога јутра превијала неког човека, који је рањен приликом напада на масонску ложу. О овоме ништа не знам и ако је ко тако тврдио изјављујем да је лагао. Нисам комуниста, па чак ни симпатизер и према томе није ми ни познато да ли су браћа Ленард учествовала у било каквој комунистичкој терористичкој акцији. Никакво оружје у њиховој кући нисам видела. Нисам видела да је Ленард Драгутин читао какав билтен комунистичког садржаја. Марија Пајић, која је такође затечена у овом стану, дошла је после мене и ту преноћила због тога што је као и ја закаснила. Ништа друго немам да изјавим. Писмена сам, Цвијета Милошевић, с. р. Саслушао и оверава: шеф Одељења IV — Комесар, Бећаревић с. р.“ �паљењу манастирског жита у Раковици, 5. августа 1941. коју је извела скојевска организација Раковице, учествовала је и Милева ЈовичићДрагица, Белка, радница у Индустрији мотора и члан руководства СКОЈ-а у овој фабрици. У „Сечење телефонског стуба на дан‘) 20. јула 1941. године у атару села Миријева. РЕШЕЊЕ О УПУЕЕЊУ У ЛОГОР, КОРНЕЛИЈЕ-НЕЛИ СЕНДЕ-ПОПОВИН 20. јула 1941. године дању, у атару села Миријева, пресечен је један телефонско-телеграфски стуб. Починиоци овог дела нису у току акције ухваћени, већ су случај доставили полицији неки грађани. Напомена: Упореди овај случај са оним о коме је било већ речи, тј. сечење стубова код опсерваторије, што је извршила скојевска група Драгутина Стојнића, Жике Бежановића и Душана Рајкова, јер има изгледа да се ради о истој ствари. Овај податак узет је из сумарног месечног извештаја V полиц. кварта.” У току лета и јесени 1941. године у Београду су у више махова сечени телефонски стубови и каблбви, а у тим акцијама су учествовале многе омладинке. Оне су на разне начине скривале алат за извођење диверзије: маказе за сечење каблова су често доносиле у букету цвећа, тестере за тестерисање бандера обично су раније скривале у близини места одређеног за акцију. Телефонски стубови и каблови су сечени у мање прометним улицама, где је било више могућности да акција успе а да нико не буде ухваћен. Међу омладинкама које су изводиле ове саботаже истицала се Радмила Јовић-Малецка, ученица гимназије, а много су храбрости и сналажљивости показали у овим и другим акцијама: Лепосава Митровић, матуранткиња, затим, Даница Каришић, матуранткиња, Радмила Богдановић, ученица VIII разреда гимназије, Даница-Данка Милошевић, Ранка Божовић (за време мартовске провале пребацила се у Земун и наставила рад као члан СК СКОЈ-а за земунски срез), Оливера Ћуковић, члан КПЈ и њена сестра Мирјана, члан СКОЈ-а од 1940. године, Марија Никезић, Зора Кулиџан-Божовић, радница, Јелица Недић, Мира Митровић (касније отишла у одред и била у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ), Злата Дабиновић, Вера Ешкенази, Неда Дивљан, Живка-Жана Јанковић, Милена Брежанин, Стела Шкреблин, Драгиња Јовановић, ученица III женске гимназије, Босиљка ') ИРП, IV. Бр. 44/V. Извештај V полицијског кварта пов. бр. 11 од 22. августа 1941. године. 121 �АЛЕКСАНДРА-ЦАЦА ГОЛУБОВИЋ, студенткиња фармације, примљена је у СКОЈ и у КПЈ 1941. године и била је у ћелији чији је секретар био Мирко Букумировић. Руководила је једним рејонским активом СКОЈ-а и радила у омладинској групи на умножавању партијског материјала, растурању и лепљењу плаката. Кад је ухапсила Специјална полиција, добро се држала на саслушањима, мада је мучена. Имала је добро држање и у логору на Бањици, где је учествовала у припремању приредаба. Стрељана је 25. маја 1943. године. » Бачић, кројачка радница, ДубравкаАша Бијелић, студенткиња, Борислава Мастиловић, студенткиња медицине, Јелица Пурић-Стаменковић, ученица I женске гимназије, Слободанка Луковић-Дијана, ученица I женске гимназије, Зора Поповић, студент медицине и многе друге. „Бацање специјалних гвоздених направа за бушење аутомобилских гума на дан 5. августа 1941. године’) Око 10,30 часова на дан 5. августа 1941. године на друму Београд — Обреновац, крај макишког насеља, један немачки аутомобил с немачким подофицирима, који су вргиили контролну перифериску службу, наишао је на разбацане пирамидасте направе за огитећење аутогума и од тога су оштећене предње гуме тако да је ауто морао стати. Тога дана ове направе разбацане су на више места у Београду, особито на улицама на којима је јак саобраћај, затим, испред немачких гаража и Ха-Ка-Пе станице. Ове направе су тако подегиене да како год се баце увек се поставе у такав положај да један зуб остане у вертикалном положају и мора да оштети гуму. Напомена: у извегитају полицијског кварта стоји мигиљење да је ово реакција грађана са Макиша који су тих дана принудно исељени са тог терена из хигијенских разлога, док је у ствари ово дело комунистичке саботаже, како је Специјална полиција после утврдила, поготову што је на више места било ових направа." МИЛЕНКА ЛИБ БУРКОВИБ И ГРОЗДАНА-ЗИНА БЕ- У овој су саботажи учествовале многе жене и омладинке, бацајући по улицама ексере „јежеве”, направљене у облику пирамиде. „Истицање антифашистичких парола2) на дан 14. јула 1941. у Улици Книћаниновој. ЂУРКОВИЋ, студент ЕКВШ из Београда, рођена 21. јула 1919. године У Дубровском (Шавник), укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. На студијама је била међу најистакнутијим активистима у Удружењу студената ЕКВШ. Примљена је у Партију 1940. године. Организовала је и рад међу женама. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године и отерана у логор на Бањици. Имала је добро држање у полицији и касније у логору. Била је пожртвовани комуниста, карактеран и добар друг. На комадићима платна извезла је причу о другарицама ухапшеним у мартовској провали, причу о животу и смрти у женској соби смрти у логору на Бањици. Изведена је из логора са већом групом другарица и стрељана у Јајинцима 25. маја 1943. године. МИЛЕНКА Антифагиистички омладини,и истакли су на дан 14. јула 1941. године у Книћаниновој улици две пароле, приковавши их на бандере, са натписом „Нигита окупатори.иа“ и „Живео друг Стаљин Акција је успела и поред тога што је у току протекле ноћи и тога дана била појачана полицијска слуо/сба, у очекивању да ће комунисти предузети какве акције поводом дана француске републике. Полицијске мере нису дале никакве резултате у погледу трагања за ударницима." „Истицање антифашистичких натписа на дан 15. августа 1941. на Чукарици3) 1) ИРП — Архива Специјалне полиције IV, Бр. 44/Х^П. !) ИРП — бр. 11 од Извештај старешине III кварта, пов. 23. августа 1941. Досије IV — Бр. 44/Ш. 3) ИРП Бр. 44/Х1У. — Архива Специјалне полиције IV, �Према извештају полицијске станице XIV кварта Пов. бр. 6 од 25. августа 1941, тога дана у 9 часова изјутра полицијски стражари нашли су исписане антифашистичке пароле по зидовима кућа и то „Доле са фашизмом'1, „Живела Совјетска Русија“ итд. Пароле су исписане у неколико улица на Чукарици и на Бановом брду, а у Љешкој улици истакнуте су на телефонским стубовима. Починиоци нису ухваћени, али је касније утврђено да је ову акцију извела скојевска група Милана Маузера." ДРАГИЊА-ДАДА КОНСТАНТИНОВИЋ, студент технике, рођена 6. марта 1920. године у Сарајеву, у напредни омладински покрет се укључила у Београду 1938. године. У СКОЈ је примљена пре рата. Под окупацијом је била руководилац једног рејонског актива СКОЈ-а. Састанци тога актива, а и неки састанци МК СКОЈ-а, одржавани су у њеном стану у Чолак-Антиној улици бр. 15. Радила је и на пребацивању илегалаца из Београда у Земун и преносила оружје за акције од једног партијског рејона до другог. У Партију је учлањена фебруара 1942. године и истог месеца ухапшена на партијском састанку у једној посластичарници. У затвору Специјалне полиције страховито је мучена, мада је била бременита. Херојски се држала и ништа лије признала. Пребачена је у логор на Бањици, где је родила кћерку. Стрељана је 25. маја 1943. године. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ ДРАГИЊЕ-ДАДЕ КОНСТАНТИНОВИБ У растурању летака и прогласа и писању парола учествовао је и велики број жена. Многе су у тим акцијама ухваћене, међу њима: Илонка Валгони, кућна помоћница, Евица Дикић, угоститељска радница, Милица Михајлица, текстилна радница, Мирослава Мирчевић, студенткиња филозофије, Александра-Цаца Голубовић, студенткиња фармације, Фанула Папазоглу, студент из Београда, ученица Бранка Митић, и многе друге. Дана 29. јула 1941. године извршена је отмица Александра Ранковића из притворничког одељења болнице у Видинској улици. С обзиром на то да је био секретар ПК КПЈ за Србију и члан Политбироа ЦК КПЈ, овој је акцији придата велика важност и организација је поверена Цани Бабовић, члану ПК КПЈ и Ђури Стругару, члану МК КПЈ. У извођењу акције учествовао је велики број чланова КП, омладинаца, омладинки и жена, њих око 50, свако са одређеним задатком, који су сви извршени савршено тачно и дисциплиновано. По сложености и беспрекорности којом је изведена, ова је акција оцењена као једна од најбоље организованих акција у окупираном Београду. У припремама за устанак у Београду се приступило изради експлозива и бомби, потребних за извођење диверзија. Експлозив је израђиван у становима чланова Партије, код Данице Цветковић у Драгачевској улици бр. 17, у илегалном стану Шеле и Лазе Симића у Хаџи Милентијевој улици 68 и још неким становима. У стану Данице Цветковић су на том послу радили Милица Шуваковић и шпански борац Мате Видаковић. Почетком августа дошло је до експлозије, у којој је тешко рањен Мате Видаковић, а Мица је лакше рањена и успела је да побегне. Полиција је тада ухапсила Мата Видаковића, Даницу Цветковић и Данину мајку Јелену. Мате и Даница су убрзо стрељани, а мајка Јелена је после две године проведене на Бањици стрељана 14. маја 1943. године. 123 �Ј1ЕПОСАВА МИТРОВИЋ, матуранткиња (сестра Вукице Митровић), рођена је 21. III 1922. године у Светом Стефану, на Црногорском приморју. Укључила се врло млада у напредни средњошколски покрет у Београду и 1939. године била члан првог језгра СКОЈ-а у II женској гимназији. Исте године је искључена из VII разреда гимназије, па је прешла у Крагујевац и тамо завршила разред. Учествовала је у свим акцијама и манифестацијама које су напредна радничка и средњошколска омладина изводиле уочи рата. На почетку окупације била је члан Ценрталног средњошколског скојевског актива и руководилац једне половине средњошколског руководства СКОЈ-а. Ухапшена је у пролеће 1942. године и почетком јуна пребачена у логор на Бањици. И у полицији и у логору имала је храбро и поносно држање. Била је ретко скромна и ненаметљива. Мада је много бринула о својој породици, која је била изложена најгрубљим прогонима полиције, она баш због такве ситуације у кући није слала никакве поруке, чак ни пред своје погубљење, да не би никоме створила неприлике. Стрељана је 25. маја 1943. године. У Хаџи-Милентијевој улици 68 бомбе и мине су израђивали инжењер Лаза Симић и његова жена Шела Барух. Августа месеца, у току рада, експлодирао је лако запаљиви материјал и они су обоје тешко рањени и у бесвесном стању пренети у притвореничко одељење Државне болнице. Упркос тешким условима за илегални рад, диверзантске акције су настављене и у 1942. години. Поједине ударне групе извршиле су неколико крупнијих акција. Једна од најзначајнијих била је отмица Иванке Муачевић-Николиш, са Гинеколошког одељења Опште државне болнице, која је изведена 25. јануара 1942. године. При повратку са слободне територије, Иванка је крајем октобра 1941. године пала у руке Гестапоу у Крагујевцу, са приличном количином илегалног материјала. С обзиром на то да је била пред порођајем, преведена је у затвореничко одељење Војне болнице у Београду, с тим да после порођаја буде саслушана. МК КПЈ за Београд добио је задатак да Иванку спасе из затвора. Међутим, напад на затвореничко одељење не би успео, јер је ту била јака стража, па је Иванку требало пребацити на гинеколошко. Тај задатак добила је партијска организација у болници. Лекари Олга Поповић-Дедијер, Тоша Бороцки и Анђелко Анђелковић успели су да придобију главног лекара гинеколога, који је прегледао Иванку и изјавио да ће порођај бити тежак и да би га требало извршити на гинеколошком одељењу. Немци су на ово пристали и Иванка је на један дан пре порођаја пренета на ово одељење. О Иванкином стању здравља обавештавали су партијску организацију др Олга Поповић-Дедијер и бабице Ружа Мамула и Александра Орлић. Сутрадан по Иванкином порођају 25. јануара 1942. године, био је дан посете болесницима и то је био згодан моменат да се изведе акција. Два друга, наоружана револверима, ушла су у одељење као посетиоци. Разоружали су жандарма и закључали га, а затим покидали телефонске везе и извели Иванку заједно са дететом. Око болничке капије стајали су другови са бомбама, а напољу је чекао аутомобил. Иванка је са дететом села поред шофера, а ударници позади. Дете је предато на чување Тонки Сикимић, која је у то време имала бебу, а Иванка је после опоравка по партијском задатку отишла у Загреб, где је откривена и убијена у усташком затвору. • РУЖИЦА ВАСИКИЋ, матуранткиња, рођена 1922. године у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. Била је члан првог скојевског актива у I женској гимназији; 1940. је руководилац СКОЈ-а у гимназији, а под окупацијом 1941, члан централног средњошколског актива СКОЈ-а. Крајем исте године отишла је у партизане. Била је борац III крагујевачког батаљона I пролетерске бригаде и ту је примљена у Партију маја 1942. године. Погинула је 5. јула 1943. године у Зворнику. • ЕМИЛИЈА — ЦУЦА ЈАКШИЋ-НИКЕЗИЋ, рођена је у Београду 29. априла 1924. године. У напредни покрет укључила се још као ученица гимназије; члан СКОЈ-а постала је у својој шеснаестој години, а од августа 1941, већ као активан учесник НОП, ушла је у школско руководство СКОЈ-а у Београду. Као омладински руководилац учествовала је у организовању и извођењу разних акција диверзије и саботаже. Ухапшена је у зиму 1941. године и приликом спровођења, мада су јој руке биле у лисицама, успела да побегне. Члан КПЈ постала ,}е јануара 1342. Одлуком МК СКОЈ-а за Београд убрзо је послата на рад у Земун за члана МК СКОЈ-а. За време свог пожртвованог рада у земунској организацији била је трипут хапшена, али је својом сналажљивошћу и уз помоћ Партије успела да се извуче. Новембра 1942. године постала је секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ за земунски срез. Октобра 1943. ПК КПЈ за Србију послао ју је на рад у Шумадију као инструктора ПК СКОЈ-а. Године 1944. постала је члан ПК СКОЈ-а за Србију. После ослобођења обављала је разне дужности у СКОЈ-у и КПЈ. Због своје несебичности, искрених другарских односа и упорности у раду била је врло омиљена међу омладином уопште и у средини у којој је радила. Погинула је у саобраћајној несрећи код Обреновца 29. новембра 1949. године. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. 124 �На сваку изведену акцију, окупатор и његове слуге одговарали су још већим прогонима, зверским мучењима и стрељањем затвореника из Управе града и логора на Бањици, верујући да ће тако угушити организовани отпор. Међутим, ни прогони, ни мучења, ни стрељања нису могли да застраше борце против окупатора. Готово свакога дана вршене су нове акције. Београдски диверзанти су почетком јануара 1942. пресрели на Дедињу једног истакнутог официра СС-трупа, извукли су га из кола заједно са његовим шофером и обојицу их ликвидирали. У овој су акцији од жена учествовале Амалија Потхрашки, књиговезачка радница и „Вера”, студеткиња филозофије (чији идентитет није установљен — прим. ред.). Амалија је тада рањена, али је успела да се склони и наставила је илегални рад. Ухваћена је у једној рацији априла 1942, са гомилом илегалног материјала који је разносила. Умрла је под батинама на саслушању у Специјалној полицији. Дана 6. марта 1942. године извршен је атентат на Ђорђа Космајца, једног од најкрволочнијих агената Специјалне полиције. Атентат је организовао МК КПЈ за Београд, чији је секретар тада била Јелена Ћетковић. Она је крајем фебруара почела са припремама за атентат, али јој је полиција већ била ушла у траг и ухапсила је 3. марта. Међутим, припреме и цела организација акције биле су тако добро и солидно замишљене и постављене, да је атентат и без надзора руководиоца савршено успео. Извела га је ударна група од пет чланова — једна другарица и четири друга. Космајац је становао у улици Цара Уроша бр. 17. Сваког јутра око 8 часова, на путу до Специјалне полиције, пролазио је улицом Змаја од Ноћаја, у пратњи агента Обрада Залада. Одлучено је да се постави засеДа и убију обојица. Два друга су одређена за обезбеђење, а друга двојица за извршење атентата; другарица, прерушена у Словакињу, млекарку, имала је задатак да мотри на Космајчеву кућу. Када је Космајац изишао из куће, она је лупањем у канте за млеко дала знак друговима, који су чекали у заседи у једној капији. Тако су убијени Космајац и Залад. (Другарица „Словакиња-млекарица” остала је неидентификована. — Пр. ред.). Четрнаестог марта 1942. убијен је пред својим станом у улици Кнеза Павла (сада улица 29. новембра) бр. 47 Драгољуб Штерић, старешина УПРАВНИК ГРАДА БЕОГРАДА1) II број 12676-1У 20. септембар 1942. Београд ЛИЧНО УПРАВНИКУ ОПШТЕ ДРЖАВНЕ БОЛНИЦЕ БЕОГРАД Још пре окупације Југославије, Управи града стизале су свакодневно пријаве о вршљању комуниста и њиховим отвореним пропагандним акцијама у повереним вам надлештвима. Ту акцију, како се из пријава могло утврдити, спроводили су не само студенти који су били на стажу, појединих клиника и одељења, већ и државни намештеници поменутих установа, па чак и лекари. Тако, на пример, поред тога што се у болничким зградама јавно агитовало за комунизам, јавно радило на скупљању прилога за уханшене комунисте и јавно делио пропагандни материјал, утврђено је да су болничке зграде служиле као скровиште многих важних комунистичких функционера, који су потпуно здрави лежали на појединим одељењима, као тобоже болесници, само да би се склонили од државне власти, која их је прогањала ради комунистичког деловања. После окупације нагие земље комунистичка акција у подређеним вам установама узела је јоги шире размере, тако да је само досадашњим истрагама откривено и несумњиво утврђено следеће: 1) да су 13 наоружаних комуниста усред дана 25-ог јануара т.г. упали у Гинеколошко одељење, разоружали полицијског стражара и извршили отмицу притворенице МУАЧЕВИЋ ИВАНКЕ, иначе на две године осуђиване комунисткиње, коју су затим ставили у полутеретни камион, држан за време извођења акције у Гинеколошком одељењу пред главним улазом ОДБ. Истрагом је утврђено да су ову акцију потпомогли и болнички службеници ПАРНИЦКИ СВЕТИСЛАВ, вратар, иначе шпански добровољац, ВУЧИНИЋ ВЛАДИМИР. ветеринар, АНЂЕЛКОВИЋ др АНЂЕЛКО, лекар, ДЕДИЈЕР-ПОПОВИЋ ОЛГА, Др БОРОЦКИ и други. У вези са овим утврђено је комунистичко деловање ДИВЈАКА БОГДАНА, чиновника, БОЖОВИЋ МИЛУНА, кувара, НОВАКОВИЋ НИКОЛЕ, кувара, ЧУПИЋ МОМЧИЛА и др. који су у болници формирали комунистичке агитационе групе. Даље, утврђено је да су лекари са Гинеколошког одељења омогућили Др МУАЧЕВИЋУ, оцу отете притворенице Иванке, састанак са овом на тај начин, што су му дали бели лекарски мантил и као болничког лекара увели га у Одељење поред полицијског стражара. 2) Да је др Бороцки формирао једну комунистичку групу у Општој државној болници и пошто је од стране органа Управе града затражен ради хапшења, напустио је дужност и око 20 дана скривао се по разним одељењима ОДБ код болничких службеника. 3) Да је УСКОКОВИЋ УРОШ, службеник Заразног одељења преко три месеца у својој болничкој снаваћој соби скривао пет београдских комуниста, који су овде становали наизменично и хранили се из болничке кујне на тај начин што је болесницима смањивана порција. У његовој соби нађена је већа количина комунистичког пропагандног материјала. 4) Да је СТАНИМИРОВИЋ ЈОВАН, званичннк Заразног одељења скривао у својој соби тројицу комуниста, који су као и код Ускоковића овде пронађени и ухапшени, а поред њих држао је, разуме се омогућен од стране лекара и другог болничког особља, дуже времена као тобожњу болесницу на заразном одељењу своју рођену сестру СТАНИМИРОВИЋ МИРОСЛАВУ, учесницу у партизанском покрету и познату комунисткињу. Станимировић је даље успео да својој сестри изда лажну легитимацију као службеници Централног хигијенског завода. 5) Да је на једном од одељења ОДБ без стварне потребе држана као болесна МАРКОВИЋ ДЕСАНКА, студенткиња медицине, иначе суду два пута оптуживана комунисткиња, за све време од фебруара до 5-ог августа ове године. Утврђено је даље, да је болничко особље њу познавало као комунисткињу и да ју је једном приликом када се тамо појавио полицијски орган ово особље скривало по својим собама. 6) Да је др Бороцки преко особља ОДБ успео да прикупи већу количину санитетског материјала, разних ампула и лекарских справа и да све то пошаље комунистима — вођама партизанске акције, оштетивши на тај начин државну имовину. 7) Утврђено је да су два болничара у рововима намењеним за заштиту од напада из ваздуха скривали месец дана тројицу важнијих комуниста, доносили им овде храну из болничке кујне и давали им болничку постељину на услугу. 8 ) На тавану једне зграде нађена је већа количина комунистичког пропагандног материјала и левичарских књига, које су поседовали службеници болнице. Поред извесних примера комунистичког вршљања у подручним вам установама, Управа града располаже са још тежим примерима таквог дело‘) РСУПС, IV, Дос. 73/80. 125 �вања у Општој државној болници који се у интересу истраге за сада не могу саопштавати, али који несумњиво као и сви овде изнети случајеви сведоче да је комунистичка акција у вашем надлештву узела широке размере, благодарећи само недостатку било какве ефикасне противакције од стране Управе болнице и шефова одељења, а користећи широку толеранцију свих оних који су позвани да раде на сузбијању комунизма. Износећи предње налазим за потребно саопштити вам следеће: 1) Законском Уредбом Српске владе прописана је смртна казна за комунистичко деловање било које форме и за лица која и ако нису организовани чланови Комунистичке партије потпомажу акцију комуниста, прикривајући ове или им чине било какве друге услуге. 2) Издао сам најстрожије наређење одељењу Специјалне полиције, да предузме пајстрожије мере у циљу угушивања комунистичке акције У Општој државној болници и да спроводећи то подвргава најстрожијој законској мери не само она лица за која се утврди да су комунистички деловала, већ да конфинира и све шефове оних одељења у којима се открије било каква комунистичка акција. Исто тако биће конфинирана и друга лица са дотичних одељења, која су по своме позиву дужна да воде рачуна о спречавању комунистичке акције. 3) Предузео сам кораке на надлежном месту код Српске владе, да се из државне службе отпуштају не само лица која су комунистички деловала, већ и одговорни шефови одељења и друго особље које буде конфинирано због недовољног обраћања пажње на ову ствар. Молимо Вас. господине управниче, да изволите хитно извршити потребно саопгитење свим подређеним вам службеницима и издате сходна наређења, те предузмете мере за спречавање даљег ширења комунизма У подређеним вам установама, а позивом на горњи број овога акта доставите ми најхитније списак свога подручног особља, који ће бити у дупликату, а садржавати следеће рубрике: 1) редни број, 2) презиме и име са почетним словом очевог имена, 3) датум и место рођења, 4) звање, 5) од када се налази у служби, 6) адреса стана, и 7) примедба. У ову последњу рубрику молим да ставите своје примедбе само у негативгном смислу, уколико таквих буде. У спроводном писму за овај списак, који треба да буде најдаље до 1-ог октобра тек. године достављен мени лично, молим да ставите своје примедбе и евентуалне предлоге по овој ствари. УПРАВНИК ГРАДА БЕОГРАДА Д. Ј., с. р. (Овоме акту приложен је списак ухапшених и сумњивих службеника ОДБ и подручних установа): 1) ДАРИНКА НЕСТОРОВИЋ, бивши чиновник Завода за производњу лекова. Установљено је да је преко ДЕСАНКЕ КОВАЧЕВИЋ, служитеља Завода издавала из магацина серуме и лекове, члановима комунистичке организације у Београду, намењене партизанској акцији. 2) ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ, служитељ Завода, за њу је установљено да је била члан Комунистичке партије и да је у сарадњи са Даринком Несторовић, износила из Завода серуме и лекове, намењене партизанима. 3) БОРКА МИЈ1ИЈКОВИЋ,1 архивски чиновник Централног хигијенског завода, за њу је установљено да је као члан техничког апарата комунистичке партије у Београду набављала веће количине санитетског материјала, намењене за партизанску аки,ију и налазила станове за скривање комунистима илегалцима у Београду. 4) РУЖА ЈОВАНОВИЋ, 2 бивши званичник дневничар Цептралног хигијенског завода, живела под лажним именима, организовала болничарске курсеве ради указивања прве помоћи партизанима, одржавала везе са комунистима у унутрашњости. 5) МИЉА ЖИВКОВИЋ - СТОЈАДИНОВИЋ, вршила курирску службу између Београда и Ужичке Совјетске Републике. Снабдевала преко комунистичког комесара др Левија партизане са лековима и санитетским материјалом из дечјег опоравилишта на Тари. Све ове налазе се у логору. 6) ДРАГИЦА АНТИЋ, дипломирани филозоф, чиновник Завода, позната са Универзитета као левичарка, привођена и саслушавана од стране Управе. 7) ДРАГА СТЕФАНОВИЋ, жена комунистичког посланика Лазе Стефановића, који је сада у Москви, и сама склона комунизму, као типограф Заводске штампарије, радила по синдикалној линији. Г. — Грујичићу, хитно за потпис 1. Шеф Одсека IV — Комесар, Бећаревић, с. р. ‘) Борка Милојковић, стрељана је 5. марта 1942. године. 2) Ружа Јовановић је стрељана у Јајинцима 7. јуна 1943. 126 I кварта, када је изјутра полазио на ској крвави посао. Итд., итд. У пролеће 1942. године партијска организација Београда претрпела је веома тежак ударац. У такозваној „мартовској провали” полицији је пошло за руком да открије месно партијско и месно скојевско руководство као и нека рејонска партијска руководства и да ухапси велики број чланова Партије, СКОЈ-а и активиста НОП. „ . . . Пре провале је полиција у току два месеца предузимала опсежне мере за хватање наших људи (ревизије, рације, блокаде итд.) У исто време када је отпочела провала у Београду већина нагиих одреда (Сувоборски, Пожаревачки и одреди на југу) су били разбијени или пред распадом, а по читавој Србији страховити терор. Није било могуће ма где послати проваљене људе из Београда. У томе је узрок за тако велике губитке, који су иначе могли бити мањи и поред провала. Провала у Београду се продужује у току месеца априла и маја . . .“*) Упркос тешкој ситуацији чињени су покушаји да се обнови партијски рад у Београду. Члан МК КПЈ за Београд Стева Јовичић који је, мада откривен, успео да избегне хапшење, предао је везе са неоткривеним организацијама Блажи Радуновићу, који је у току маја и јуна покушао да успостави месно партијско и месно скојевско руководство. На успоставл>ању веза и обнављању организација радиле су, поред других, Лепосава Лалош-Вујошевић, Лепосава-Опи Михаиловић и др Зора Илић-Обрадовић.2) Али сви покушаји да се обнови партијска организација нису дали резултате. Чланови Партије који су остали на слободи изгубили су везу са руководством и нису могли брзо да буду обухваћени. У таквој је ситуацији ПК КПЈ за Србију одлучио крајем јуна 1942. године да формира нови МК КПЈ за Београд. 1) ИРПС, бр. 2476 — Одломак извештаја ПК КПЈ за Србију ЦК КПЈ из 1943. голине. Др Зора Илић-Обрадовић, доктор права и дипломирани филозоф из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета. Примљена је у Партију јуна 1941. и убрзо је постала секретар партијске јединице у Министарству финансија, где је била запослена. После мартовске провале 1942. помагала је у раду привременом МК КПЈ за Београд. Повезивала је преостале чланове Партије у Ш партијском рејону и организовала је рад III РК којим је после сређивања и руководила до јула 1942. када је послата на партијски рад у Краљево. 2) �„Драги другови,1) ПК за Србију донео је одлуку да вас троје, које је ПК одредио за сређивање прилика у Београдској месној организацији, будете Месни комитет за Београд. ПК сматра да сте својим досадашњим радом као чланови нагие Партије и садашњим радом око сређивања овдашње месне организације то заслужили. ПК сматра да ћете часно испунити све задатке и доследно наставити традиције београдске месне организације која је увек била нагиа најбоља партијска организација и да ћете имати пред очима увек само интересе Партије, као што су то имали наши најбољи борци које нам је непријатељ отргао, као што су другови Мрша2), Ћура Стругар, Дака,3) ШуњаД) Јеша,°) Дукин,6), КовачевиК’) и др., као и они другови који се и сада боре у нашим редовима у позадини и партизанским редовима. За секретара МК одређујем друга Павла8), а за заменика другарицу Раду.9) Расподела посла и веза већ вам је јављена, а са сређивањем СКОЈ-а, НОФ-а и др. извршили би потребне реорганизације. Ви ћете ваше свакодневне извештаје упућене нама, потписивати са „П”, а коверат адресирати са „М“, а ми ћемо се потписивати са „М“, а коверат упућен вама адресирати са „П“. пре рата се укључила у напредни раднички покрет и била активиста Омладинске секције Женског покрета и Задруге младих девојака. Под окупацијом је учествовала у многим акцијама, паљешу непријатељске штампе, растурању летака, организовала је болничарске курсеве, прикупљала прилоге за НОФ, скривала илегалце итд. Ухапшена је априла 1942. и упућена у логор на Бањици, али је на интервенцију брзо пуштена и одмах наставила рад. Половином 1942. године држала је везу са партијским активом у пекари „Соко“. Поново је ухапшена 27. октобра исте године, и тада је у полицији страховито батинана. Одлично се држала, ништа није признала и никога није одала. Трећег децембра 1942. године упућена је у логор на Бањици као кривац I категорије. У логору је била готово две године. РАДМИЛА МИЛАНОВИЋ-ШНАЈДЕР рођена је 12. марта 1916. у Београду, Када је схватила да неће жива изићи из овог мучилишта, договорила се с једном групом другарица да нападну агенте кад их буду повели на губилиште. Другарице су договор оствариле: када су 11. септембра 1944. године дошли по њих да их поведу на стрељање, напале су агенте. Неколико њих су у тучи пале мртве, док их агенти и стражари нису савладали. Тако је, борећи се до краја, у 28. години завршила свој живот Радмила Шнајдер, храбар и доследан борац за бољи живот целога народа. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ РАДМИЛЕ МИЛАНОВИЕ-ШНАЈДЕР 26. VI 1942“ За секретара МК КПЈ за Београд ПК КПЈ за Србију је одредио Јанка Лисјака, дотадашњег секретара СК КПЈ за земунски срез, а за чланове Ђурђелену-Ђуку Динић, дотадашњег члана II РК и Разуменку-Зуму Петровић, дотадашњег члана ОК КПЈ Лесковац. Заједно са Јанком Лисјаком прешла је на партијски рад у београдску партијску организацију Десанка Лежајић-Цура. Нови Месни комитет је одмах приступио повезивању са неоткривеним члановима Партије и за релативно кратко време је успео да обнови старе и створи нове партијске организације и поново успостави рејонске комитете. С обзиром на то да је „мартовском провалом” похапшен велики број чланова Партије, Београд је сада био подељен на четири партијска рејона. У том су периоду примљени у Партију многи активисти који су упркос великим хапшењима наставили рад за НОП. Једна од карактеристика рада партијских организација у лето и јесен ') ИРПС !) Милош Матијевић-Мрша. а) Давид Пајић. *) Вукица Митропнћ. *) Тодор Дукин. 7) Мија Ковачевић. *) Јанко Лисјак. ') Ђурђелин-Ђука Динић. 127 �РЕШЕЊЕ О УПУБЕЊУ У ЛОГОР РАДМИЛЕ МИЛАНОВИБ-ШНАЈДЕР И БЕЛЕШКА ПОЛИЦИЈЕ О РАЗЛОГУ ЗА ЊЕНО ХАПШЕЊЕ 1942. године састојала се у стварању такозваних агитроп група, које су формирали поједини чланови Партије и СКОЈ-а. Са групама су редовно одржавани састанци на којима се читао партијски материјал, вођени разговори о политичкој и војној ситуацији у земљи и свету и прикупљани прилози за НОФ. Организатори и руководиоци таквих група биле су, поред других: Олга Вучковић, Вера Перишић-Додић, Даница Каришић, Зора Јовановић-Раковић, Јулијана Мијатовић, Драгица Пешић, Зора Благојевић, Олга Хицлова и Анка Шкорић. Међу члановима ових група биле су: Даница Бајић, Зора Мацура, Стана Убавић и др., а чланови агитпроп групе у Маркарници: Дана Ивановић, Милица Ковачевић, Деса Косанчић, Магдалена Муњић, Ружа Николић, Милица Петровић и још неки радници из Маркарнице. Мада под тешким условима, партијско-политички рад се развијао до септембра 1942. године када је поново дошло до провале у београдској парлијској организацији. Тада је ухапшено око 50 чланова Партије и већи број активиста. Међу ухапшенима је била и Ђука Динић, члан МК КПЈ за Београд. Провала се све више ширила и полиција је новим хапшењима октобра, новембра и децембра 1942. године и јануара-фебруара 1943. године потпуно разбила партијску органзацију у Београду. У том су периоду ухапшене, поред других: Марија Бачић, Јулијана Дограјић, Зора ЈовановићРаковић, Даница-Данка Каришић, Марија Стефановић, Наталија-Нада Ћурчић, Вера Спасић-Смилевска, Јулијана Мијатовић, Јелена Милић, Милица Петровић, Тереза Девалд, Мила Димић, Фани Политео-Вучковић, Јованка Стојановић-Бека, Десанка Лежајић, Лепосава-Опи Михаиловић, Лепа Лалош-Вујошевић, Радмила МилановићШнајдер, Милица Дачић, Лидија Шупут, Слободанка-Данка Савић и Нада Димитријевић. После овога хапшења, у Београду је мали број чланова Партије остао на слободи. С њима су одржавали везу чланови ПК КПЈ за Србију који су били у Београду преко чланова Партије и активиста који су и раније радили за ПК. То су били: Јелена Поповић, Вера Перишић-Додић, Анка Шкорић, Десанка Жарић, Дара Поповић-Стефановић, Нада Сенић и др. Мада је партијска организација била разбијена и преживљавала најтеже дане, у Београду су радиле агитпроп групе које су поред чланова КП и СКОЈ-а формирали и активисти НОП. �УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) Одељење специјалне полиције Пов. II, бр. 675/1У 3. марта 1943. године Београд КОМЕСАРУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ БЕОГРАД ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ДЕСАНКЕ ЛЕЖАЈИК НА ИМЕ ЉУБИЦЕ ЧОБАНОВИВ Код једне важне комунистичке функционерке пронађена је легитимација за избеглице под бр. 114455, гласећа на име „Чобановић Љубица, кројачица, рођена 6. јула 1921. године у Бјеловару, стално настањена У Београду”, мада ово није њено право име. Молите се за хитан извегитај на који је начин издата ова легитимација, те да доставите цео досије овој Управи ради вођења потребне истраге противу одговорних лица. Напомиње се, да је до сада било већ много случајева да се у Комесаријату за избеглице комунисти и други деструктивни елементи снабдевају лажним личним исправама, па молим да се једном предузму ефикасна средства и мере да се ово убудуће онемогући. По наредби Управника града Београда Шеф Одељења спец. полиције, Инспектор, Илија Паранос, с. р. М.П. Државни архив СРС, К. Комисија за ратне злочине — Председништво Министарског савета; а) Комесаријат за избеглице; б) Одел>ење државне пропаганде; в) Логорска преписка. К О М Е С А Р И Ј А Т 1) ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ Бр. 23 Пов. 9. марта 1943. год. Београд ДЕСАНКА-ЦУРА ЛЕЖАЈИЋ, радница из Земуна, рођена 1921. године, врло млада се укључила у напредни раднички покрет. Примљена је у СКОЈ 1940, а у Партију 1941. године после окупације. Учествовала је у многим акцијама против окупатора. Крајем 1941. године постала је члан СК СКОЈ-а за земунски срез, који је у исто време био и МК СКОЈ-а Земуна. Радила је на организовашу омладине у граду, а од пролећа 1942. у селима земунског среза. Као омладински руководилац била је врло омиљена. У јесен 1942. послата је на партијски рад у Београд. Кретала се са лажном личном картом на име Љубице Чобановић, избеглице из Петровчића, Срем. Ухапшена је фебруара 1943. године. У полицији је подвргнута страшном мучешу, али њени мучитељи нису од ње извукли ни речи признања. „ . . . Херојски су се држали од познатих вама: Ђуро Стругар, Шуња,1) Јанко Лисјак (Пушка) и његова другарица омладинка Десанка, Трајко Стаменковић и Фићина другарица.2) Они су без мрље, ни слова нису рекли, ни своја права имена.. ,“3) Из полиције је пребачена у логор на Бањици 6. марта 1943, стрељана је 7. јуна исте године са већом групом затвореника под именом Љубице Чобановић. ‘) Вукица Митровић. ') Ђурђелена - Ћука Динић. Ј) ИРПС, бр. 2476. Одломак извештаја ПК КПЈ за Србију ЦК КПЈ из 1943. године. УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељење спец. полиције БЕОГРАД У вези са Вашим тражењем пов. II број 685 — /V. од 3. марта године достављамо Вам прилог регистарски картон 114455 на коме је стровано 22-Х-1942. године Чобановић Љубица кћерка Николе и Зоре Сретковић рођена 6-У11-1921. год. у Беловару а избегла из Петровчића Земун 22-Х-1942. године на граничном месту Земун. 1943. регирођ. срез Регистровао је чин. овог Комесаријата Ђуро Стојић, а на основу личне карте издане по Опчинском поглаварству у Петровчићу 23-41-1942. године под бројем 543. Именована се легитимирала са овом личном картом и чиновник је поверовао у исправност овог документа и на основу тога издао јој је избегличку лег. Лична карта број 543 задржана је и прилаже се заједно са картоном овом извештају ради увиђаја и коришћења овим подацима приликом провађања даље истраге. По употреби молимо да нам се картон са прилогом врати натраг за нашу евиденцију. ЗА ИЗВАНРЕДНОГ КОМЕСАРА ШЕФ АДМ. ОДЕЉЕЊА (потпис нечитак) ‘) Државни архив СРС — Комисија за ратне злочине, К. Председништво министарског савета; а) Комесаријат за избеглице; б) Одељење државне пропаганде; в) Логорска преписка. 129 �МИРА ЈОВАНОВИЋ-ЈАЗА, геометар из Београда, рођена је 4. јануара 1917. године, предратни активиста напредног омладинског покрета, радила је под окупацијом у Београду и у Пожаревцу. У Београду је била везана за одбор НОФ-а у Министарству финансија, а у Пожаревцу је била члан једне женске тројке која је припремала храну и прикупљала новац и друге прилоге за одред. Ухапшена је у Београду 1. септембра 1943; упркос зверском мучењу у Специјалној полицији ништа није признала нити је кога одала. У логору на Бањици је учествовала у свим акцијама свог колектива; урадила је и неколико портрета затвореница и овековечила је малога Кокана. Стрељана је у последњој групи жена, 11. септембра 1944, а приликом извођења са осталим другарицама напала је гестаповце и агенте. ОЛГА КРШУЛ, чиновник Хипотекарне банке у Београду, рођена је 20. јула 1915. године у Отоци, код Босанске Крупе. Као предратни члан КПЈ била је међу првим члановима актива жена који је формиран од бивших чланица СБОТИЧ-а. Осим тога је радила с једном групом жена од којих је прикупљала прилоге за НОФ. Проналазила је станове за илегалце и за одржавање партијских састанака, растурала је летке и учествовала у разним акцијама. Ухапшена је 3. марта 1942, 11. априла је пребачена у логор на Бањици и стрељана 14. маја 1943. године. Била је храбар и одан комуниста, скроман и искрен друг, ведра и дружељубива. На саслушањима у полицији и у логору имала је беспрекорно држање. Рађено 3. марта 1942. године у одељењу Специјалне полиције УГБ. ЗАПИСНИК1) о саслушању Кршул Олге, домаћице из Београда, са станом у Иванковачкој улици бр. 12. I Зовем се Олга Кршул, рођена сам 27. јула 1915. године у Отоци, среза босанеко-крупског, од оца Јосипа и мајке Ане, рођене Тркуља, Српкиња, православне вере, неудата, неосуђивана, нисам под истрагом, полицијски некажњавана. Физички и душевно здрава. II На предочену ми чињеницу, да сам од стране власти откривена као члан јединице комунистичке организације чији је секретар Јоко Стругар, приватни намештеник, дајем следећу изјаву: Политиком се никада нисам бавила, нити сам припадник било које организације, а најмање илегалне. Комуниста такође нисам. Не знам шта је руководило Стругара Јока и Ђорђевића Владимира да изјаве, да сам члан њихове комунистичке ћелије, пошто ово тврђење не одговара стварности. Ово тврдим и након суочења са њима пред влашћу. То је све што имам да кажем по предњој ствари. Испит ми је прочитан и моје су речи верно записане. Саслушао и оверава: По наредби шефа одељења Спец. полиције, шеф IV одсека — полиц. комесар, Бећаревић, с. р. Записничар, Потпис нечитак ‘) РСУПС, IV, бр. 73/59. 130 У лето 1943. године ПК КПЈ за Србију успоставио је везу са овим групама. Међу руководиоцима и члановима ових група у овом периоду биле су: Светислава Бојанић, члан руководства омладине на Вождовцу, Драгица Драговић, Дара Максимовић, члан руководства НОП на Вождовцу, Даринка Радовановић, Вера МитровићСоколов (водила је једну омладинску групу, а састанке је одржавала у стану своје мајке ЈБубице Митровић), Добрила Стаменић, Душанка Теофановић, Анка Тешић, Олга Накић и др. Један број другарица радио је на везама са партизанским одредима. Трафика у Вука Караџића улици коју је држала Милица Парошки била је главна веза са Космајским одредом од половине 1942. па до септембра 1944. године. Током 1943. године везу са овим одредом одржавала је и Добрила Благојевић, а Радмила Ивановић одржавала је везу с Копаоничким одредом. На успостављању веза с појединим партијским организацијама и члановима Партије радиле су Вера Андрић и Даница Вучетин. Дана Милеуснић и Хермина Бихнер-Цветићанин пребацивале су компромитоване људе у Космајски одред; Дивна Градић и Анђелка Вуковић-Живановић до везе у Бежанији, а Даница Шевић у Фрушкогорски одред. Поред тога, Даница је за Пожаревачки одред набавила гештетнер за одредску технику, а Валерија Тишма набављала је пропуснице за Земун. Мада партијско руководство није постојало, рад за НОП се развијао и постепено проширивао. Да би обезбедио тај рад ПК КПЈ за Србију је августа 1943. године поново покушао да обнови партијску организацију у Београду. На партијски рад у Београд послата је Вера Милетић, члан ОК КПЈ за Пожаревачки округ са задатком да руководи обнављањем партијске организације и да што пре формира месно партијско руководство. Вера је током септембра, уз помоћ чланова Партије и активиста, успела да успостави везу са неколико чланова Партије, а преузела је и неке агитпроп групе. Исто тако преузела је и везу са Јанком Јанковићем, шефом картотеке Специјалне полиције, који је од 1941. године сарађивао са НОП. Сређивање партијских организација и група активиста било је још у току кад је полиција поново извршила нови талас хапшења и прекинула рад на обнављању партијске организације у Београду. Вера Милетић је ухапшена 4. октобра 1943. године. Код ње је приликом хапшења нађен и је- �БОРКА МИЛОЈКОВИЋ, чиновник Централног хигијенског завода из Београда, рођена је 16. јуна 1914. године у Обрежу, темнићки срез. Због тешких материјалних прилика у породици напустила је школовање у Ћуприји после завршеног седмог разреда гимназије и запослила се као чиновника у Хигијенском заводу у Бањој Луци и тамо се укључила у напредни покрет. После напада Немаца на Југославију, дошла је у Београд и наставила рад. Организовала је прикупљање и изношење санитетског материјала из Централног хигијенског завода за партизанске одреде. Ухапшена је почетком фебруара 1942. године. Полиција је приликом хапшења једног члана рејонског комитета пронашла више јавки, па је полицијски агент дошао код ње с лозинком и она му је, не слутећи да је то замка, дала санитетски материјал. Из затвора је после неколико дана пребачена у логор на Бањици, одакле је 9. марта 1942. године одведена на стрељање. дан део партијске архиве, а и сама Вера мучена у полицији рђаво се држала, тако да је полиција на основу заплењених докумената и њеног признања ухапсила велики број људи и открила један број партијских склоништа. После ове провале НОП у Београду поново је доведен у тешку ситуацију. И поред тога рад је настављен, мада у много мањем обиму, да би током 1944. године, када су веће партизанске снаге прешле на територију Србије, поново оживео. У то време илегалне групе активиста и симпатизера одржавале су непосредне везе с партизанским јединицама и послале су у одреде већи број људи. Крајем лета 1944. године ПК КПЈ за Србију упутио је групу партијских активиста у Београд као партијско поверенство са задатком да се повежу са разним ослободилачким групама и предузму мере за организовање помоћи војним снагама кад ове буду ступале на улице града. За секретара поверенства одређена је Олга Врабич-Нада. Задатак групе био је и да окупи већи број грађана и симпатизера, да формира Иницијативни одбор НОФ и да предузме припреме за организацију борбених група грађана, које би ступиле у акцију у тренутку кад ослободилачке снаге буду напале град. Партијско поверенство се повезало са овим групама у којима је било обухваћено око 600 људи и жена и дало им одређене задатке, а отпочело је и са стварањем Народноослободилачког фронта. Формиран је привремени градски одбор Народноослободилачког фронта и неки рејонски одбори. У то време у Београду се интензивно радило и на организовању жена и њиховом оспособљавању за пружање санитетске помоћи борцима. Формиран је низ санитетских пунктова за прву помоћ који је радио и у току самих борби за ослобођење града. У ослобођеном Београду одмах се отпочело са успостављањем власти и стварањем организација које би преузеле бригу о организовању живота У тек ослобођеном граду. И људи су се одазивали. Велики број омладинаца и омладинки пријавио се у јединице Народноослободилачке војске и учествовао у завршним операцијама за ослобођење земље. Велики број омладинки који је остао у граду одмах је приступио крчењу улица и рашчишћавању рушевина, како би се У гРаду што пре успоставио нормални живот. • ВАСИЛИЈА-ЦИЦА СТАМЕНКОВИЋ, кројачка радница из Београда, рођена 1924. године, врло млада се укључила У напредни раднички покрет и пре рата је примљена у СКОЈ, а 1941. у Партију. Под окупацијом је учествовала у акцијама саботаже, а 27. јула је по сваку цену хтела да учествује у паљењу непријатељске штампе, мада се још није била опоравила после операције слепог црева. Другови су је одвраћали, али она није хтела да неко посумња да је из кукавичлука изостала од акције. То ју је стало главе. После извршене акције није могла брзо да побегне. Ухваћена је и у полицији страховито тучена. Доведена је у логор на Бањици са модрицама по целом телу, али је упркос патњама била увек ведра и весела. Стрељана је већ у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. • ЗОРИЦА БОЖОВИЋ, рођена 13. VIII 1925. у Београду, учила је, поред гимназије и музичку школу. Врло млада укључила се у напредни средњошколски покрет; У СКОЈ је примљена 1940. године; у пролеће 1941. била је члан језгра скојевског актива у Другој женској гимназији. Под окупацијом је учествовала у разним диверзантским акцијама. Ухваћена је 26. јула, приликом паљења немачког аутомобила и одведена у затвор Гестапоа. На саслушањима је страховито мучена. Пребачена је у логор на Бањици, а 17. октобра 1941. године стрељана. Држала се храбро у полицији и на Бањици. НАДА БОЖОВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ, свршена ученица трговачке академије, рођена 6 . II 1922. године, од 1938. године била је члан школског актива СКОЈ-а, а од маја 1941. члан средњошколског руководства СКОЈ-а. Новембра 1941. године ухваћена је као курир МК СКОЈ-а, из полиције је пребачена на Бањицу, а стрељана је 14. маја 1943. године. ЗОРИЦА БОЖОВИБ СА СЕСТРОМ ЗЕТОМ ИРЕДРАГОМ БОРБЕВИКЕМ 131 НАДОМ И ПРЕДРАГ ЂОРЂЕВИЋ, чиновник Хипотекарне банке, предратни члан КПЈ и секретар једне партијске ћелије, ухапшен 1941. године и убијен исте године. �МИРА РАДОВАНОВИЋ — Мира Ра, матурант из Београда, рођена је 28. VII 1922. у Чачку, у радничкој породици, школовала се у Београду, рано се укључила у напредни средњошколски покрет, примљена је у СКОЈ 1939. године, а затим била руководилац актива СКОЈ-а у III женској гимназији. Из окупираног Београда, где је била члан једне диверзантске групе, изишла је новембра 1941. и дошла на Рудник. Радила је у партизанској болници а за време I непријатељске офанзиве повлачила се с рањеницима до Радоиње у Санџаку. Затим је с једном групом прешла у Нову Варош и радила у женском колективу на умножавању материјала за партизанске јецинице. Једно време се кретала са групом Стеве Сингера, а у пролеће 1942. ступила у V батаљон I пролетерске бригаде и учествовала у свим борбама које је батаљон водио. Погинула је као борац 11. VI 1942. године на Гату у Херцеговини. Била је ретко добар човек и друг, истицала се посебном топлином према људима, и зато је била омиљена у чети. Већ 27. октобра 1944. године у Београду је формиран Одбор јединственог народноослободилачког фронта, у који је ушла и Славка Морић, а истога дана и Извршни одбор Народног одбора града Београда у који је ушла и Боса Ђорђевић, домаћица. У МК КПЈ за Београд, који је формиран још 18. октобра 1944. године, била је Милена Бубало, а нешто касније кооптирана је и Неда Божиновић. Нови МК КПЈ за Београд формиран је 4. фебруара 1945. године и у њега су ушле Љубинка Милосављевић и Неда Божиновић. ИЛЕГАЛНИ СТАНОВИ • НАДА АНАСТАСИЈЕВИЋ, ученица II женске гимназије из Београда, рођена је 1. октобра 1925. године. Врло млада се укључила у напредни средњошколски покрет и била је међу најактивнијим скојевцима у својој гимназији уочи рата. У пролеће 1941. године била је члан језгра СКОЈ-а. Под окупацијом је учествовала у диверзантским акцијама. Двадесет шестог јула 1941. године заједно са Зорицом Божовић покушала је да запали немачки аутомобил у Симиној улици. Акција није успела, јер су их Немци приметили. Нада је успела да побегне и отишла је у Космајски одред, а затим са рањеницима дошла на слободну територију. Повукла се из Ужица са јединицама. Заробљена је од недићеваца на Увцу јануара 1942. године. Дотерана је у затвор у Ужице и после четири месеца пребачена у логор у Шапцу, одакле је пуштена за новац. Вратила се у Београд и наставила рад. Препозната је на улици од једног агента, отргла се од њега и побегла. После тога је напустила Београд и ступила у Јабланички одред у јесен 1942. године. Погинула је у борби са четницима код Стубле у Јабланици 26. јуна 1943. године. РАДМИЈ1А РАЈКОВИЋ, радница, рођена 3. XI 1918. у Белици, предратни члан КПЈ, ухапшена је 5. септембра 1941. године у истрази поводом паљења гараже „Форд“ у Гробљанској улици, које је извршено још јула и у коме је она учествовала. Мада је била бременита, подвргавана је четрдесет дана нечовечном мучењу у затвору Специјалне полиције. Петнаестог октобра упућена је у логор на Бањици, упркос томе што ништа није признала. Радмила се у логору и породила и пуне три године свакодневно очекивала да буде убијена. Једног септембра 1944, када је стрељана последња група жена из логора на Бањици, прозвана је и Радмила. Заједно са целом групом другарица учествовала је у нападу на гестаповце и агенте ко.ји су дошли да их поведу на губилиште, и који су оружјем савладали голоруке жене. Није могло да буде утврђено које су другарице погинуле у овој неравној борби још у логорском ходнику а колико је њих изведено на стрељање. Поуздано се зна само да је тога дана, у последњем стрељању жена, погинуло њих двадесет пет, међу њима и Радмила Рајковић. 132 Да би се илегални рад могао организовати и да би се обезбедило склањање другова испред полицијских прогона, било је неопходно наћи довољан број станова. Станови су обично обезбеђивани код симпатизера НОП или код чланова Партије који нису били познати полицији, а било је случајева да су чланови Партије под лажним именима закупљивали поједине станове у којима су затим прављена специјална склоништа. Најчешће су другарице добијале задатак да проналазе погодне станове и да их узимају у закуп на своје име. За друга Тита који Ге дошао у Београд 9. маја 1941. године, била су обезбеђена три стана: у Звечанској бр. 44, код Светозара Савићевића, у Новој улици на Дедињу, у вили Вере и Мирка Ненадовића, и у Ботићевој ул. бр. 5, у вили Јаре и Владислава Рибникара, У овим становима друг је Тито боравио до половине септембра 1941. године, када је прешао на ослобођену територију у западној Србији. За поједине чланове Политбироа ЦК КПЈ који су били у Београду, станове су обезбеђивале Милева Планојевић-Лула, Гроздана Белић-Зина и Милада Рајтер. Станови су били обезбеђени у Господара Вучића бр. 53 и на крајњој периферији Београда, у Кумодрашкој бр. 222, где су у две кућице били смештени неки чланови Политбироа ЦК КПЈ. У једној кућици је становао Иван Милутиновић и ту су се одржавали састанци Политбироа на које је повремено долазио и друг Тито. Везу између чланова Политбироа одржавала је Милада Рајтер. После бомбардовања Београда, априла 1941. године, ПК КПЈ за Србију ко- �ристио је за своје састанке до 22. јуна 1941. године стан породице Парента у Сазоновој улици бр. 70 (сада Улица Филипа Филиповића), који је и пре рата коришћен за партијске потребе. О стану су водиле бригу Зорка Парента и њене ћерке Олга, Гордана и Татјана. У то време седиште ПК КПЈ за Србију било је у Шуматовачкој улици бр. 130, у стану Лепе КршулСтрадал. Ту су боравили СпасенијаЦана Бабовић, Љубинка Милосављевић, Благоје Нешковић и др. После 22. јуна 1941. године ПК КПЈ за Србију користио је стан Славке и Марка Анафа у Улици Краљевића Томислава бр. 73 (сада Интернационалних бригада). Стан је и пре рата служио за састанке ПК, а за време рата направљено је на тавану склониште, које полиција није успела да открије мада је 1943. године месец дана запоседала кућу. Ту су се склањали на дуже или краће време: Цана Бабовић, Вера и Бошко Вребалов, ЈБубинка Милосављевић, Иванка Маучевић, Митра Митровић, Благоје Нешковић, др Иван Рибар, Мирко Букумировић, др Тоша Бороцки, Србијанка Букумировић, Славка Морић и др. ПК КПЈ за Србију имао је своје седиште и у Шумадијској улици бр. 187, у кући Љубице и Цирила Жужек, где је до јесени 1941. године била штампарија ПК. Почетком 1942. године пред властима се појавио као закупац стана инж. Мирослав Павловић са женом Љубицом и њеним сестрама Даном Лончар и Невенком Дабић. Овај је стан полиција открила 8. октобра 1943. године. Две сестре Дабић, Дана и Невенка и Љубица Жужек су ухапшене и стрељане 7. септембра 1944. године. У Улици Косте Миловановића бр. 20, у кући која се водила на име Радмиле Беговић и њене мајке, направљено је склониште за илегалце по нацрту Ђорђа Андрејевића-Куна, који је у овој кући живео до одласка у одред, а једно време је ту био и др Иван Рибар. Стан Љубице Мартиновић, домаћице у Улици миријевски пут 85 био је курирски пункт 1941. и сигурно скровиште појединим члановима МК КПЈ за Београд и МО НОФ за Београд. Међу многим женама члановима Партије које су имале задатак да проналазе станове за илегалце или да их скривају у својим становима, биле су такође Милена-Мила Рајковић, чиновник Хипотекарне банке и Катица Ћирић-Ћира, приватни чиновник. РЕШЕНјЕ о упубењу у догор радмиле миљковик-рајковик �ЦВИЈЕТА МИЛОШЕВИЋ, службеник Министарства социјалне политике из Београда, рођена 31. марта 1921. на Цетињу, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Под окупацијом је наставила рад. Радила је на територији VI рејонског комитета прво са женама а затим са омладином. Примљена је у Партију 1941. године. Учествовала је у многим акцијама. Ухапшена је у ноћи између 4. и 5. септембра 1941. године, у стану браће Ленард пред одлазак у одред. Приликом хапшења страховито је мучена, а затим и у полицији. Одлично се држала. Пребачена је у логор на Бањици. Стрељана је у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. АКТ СПЕЦИЈААНЕ ПОАИЦИЈЕ ШЕФУ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ АОГОРА НА БАЊИЦИ У КОМЕ СЕ ТРАЖЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЦВИЈЕТЕ МИАОШЕВИВ И МАРНЈЕ ПАЈИП И ОБАВЕШТЕЊЕ О ЊИМА И ОДГОВОР ШЕФА АОГОРА НА ОВАЈ АКТ ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ МАРИЈЕ ПАЈИК 134 �; напада Немаца на Совјетски ^вез стан Злате и Ивана Сертића у [бановачкој ул. бр. 5 на Вождовцу, .стао је илегални стан за многе ком>омитоване чланове Партије који су ) задатку остали на раду у Београт. Ту су се углавном крили чланови П из ћелије ПТТ службеника. стану Зорице Вељковић, у Кнеза [илоша бр. 18, крили су се партијски адници од почетка устанка па до оричиног хапшења 24. октобра 1942. текетилна радница из Београда, дошла је 1941. године као скојевка у Раковицу. Учествовала је у свим акцијама које је омладинска организација водила у првим месецима устанка. Преко ње су преношене директиве за писање парола, растурање летака у Раковици, Кијеву, Кнежевцу и др. Учествовала је у паљењу окупаторске штампе у Београду. После паљења манастирског жита у Раковици морала је да се крије код симпатизера НОП-а у Кијову: Јелене Летић, Ангелине Миленковић и Анђе Којић. Септембра 1941. године ступила је у Космајски одред, а затим се истакла као борац I пролетерске бригаде. Једно време била је члан ОК СКОЈ-а за источни Срем. У нервном растројству је извршила самоубиство у Бугарској, где је била на дужности. Јдине. току 1941. године партијски радни;и су се крили у становима: Лепе зорђевић, кројачице, кандидата за шана КПЈ, у Господара Вучића бр. '4; Маре Јанковић, херихтерске радшце, у Цвијићевој улици; Босе Јонтећ, учитељице; Савке Кривокућа, раднице, у Стишкој улици бр. 26; Лене Лукић у Ул. 29. новембра (напустила је Београд као Јеврјека у јесен 1941. године и отишла у Сплит, где је наставила рад за НОП); Јелене-Бебе Сорокин у Максима Горког ул. бр. 30. У овом се стану спремала и храна за логор на Бањици. За време мартовске провале 1942. године, Беба је прешла у Земун, а стан је преузела Вида Павловић. И стан Ђурђевке и Милоша Јованова из Стајићева (Банат), служио је за партијске потребе. Они су били борци партизанског одреда у Банату, а крајем 1941. године су дошли у Београд са лажним легитимациј ама на име Маца и Милован Радин, и на периферији града закупили кућу за партијске потребе. У подруму су направили склониште у које се улазило из кухиње. Овај је стан служио као пункт за везу са партијском организацијом Баната. Откривен је 19. децембра 1942, Ђурђевка и Милош су ухапшени и из Београда пребачени у Зрењанин, где су 1943. године стрељани. т Илегалци су се такође склањали у становима: Вере Илић, професора: Кате и Руже Рацков, текстилних радница, Миријевски пут (Ружа је касније отишла у партизане и погинула је у борби) и многих других. Стан Маре Пековић у Улици Војводе Степе бр. 21 служио је као склониште партијским радницама, а гостионица ,,Новосађанка”, коју је држала заједно са својим мужем, била је складиште намирница за ухапшене активисте и њихове породице; у њој су се одржавали и разни састанци. У стану Анке Симовић, у Цетињској ул. бр. 4, било је складиште илегалног материјала. Једно склониште за оружје и санитетски материјал, које је служило и за скривање илегалаца, налазило се ЦРТЕЖ ЕКСЕРА НАПРАВЉЕНОГ У ОБАИКУ ПИ РАМИДЕ КОЈИМ СУ БУШЕНЕ АУТОМОБИАСКЕ ГУМЕ, ПОПУААРИО НАЗВАН „ЈЕЖ” РАДМИЈ1А ЈОВИЋ-Малецка, ученица V разреда гимназије, рођена је 13. јула 1925. године у Лесковцу. У напредни средњошколски покрет укључила се пред рат и убрзо се истакла својом активношћу. Године 1941. била је члан средњошколског руководства СКОЈ-а у IV женској гимназији у Београду, а исте године под окупацијом члан IV РК СКОЈ-а (на Карабурми). Поред учешћа у разним диверзантским акцијама против окупатора, Малецка је септембра 1941. запалила шталу и магацин фабрике Милишић на Дунаву, где су Немци држали коње и опрему. Сем тога, пресекла је каблове војне телефонске линије преко Карабурме и Панчевачког моста, а затим их повезала канапом тако 135 да се није ништа видело. Немци су имали муке да пронађу место где је контакт прекинут. Малецка је ухапшена 8 . јануара 1942. године, на скојевском састанку на Карабурми. У Специјалној полицији је страховито мучена и батинана, али ништа није признала. После неколико дана пребачена је у логор на Бањици. У логору је сазнала да јој је мајка, Десанка Стаменковић-Јовић, стрељана заједно са ујаком Божом Стаменковићем. Петог марта 1942, тек што су јој се залечиле ране и могла да стане на ноге, Малецка је одведена на стрељање. Опраштајући се од другарица, последња јој је молба била да оне које остану живе кажу да се добро држала. Живела је само 16 година. �ДАНИЦА ЦВЕТКОВИЋ, секретар Окружног суда, рођена је 1907. године у Београду. У напредни раднички покрег се укључила као студенткиња, у КПЈ је учлањена пре рата. Њен стан у Драгачевској улици број 17 био је сигуран партијски пункт. У њему су у време устанка илегалци Милица Шуваковић и Мате Видаковић израђивали експлозив за потребе партизанских одреда који су почели да се формирају и за диверзантске акције у граду. Августа 1941. дошло је до експлозије приликом вршења неких огледа. Мица Шуваковић је лакше рањена и успела је да побегне пре доласка полиције. Мате Видаковић је теже рањен и ухапшен је заједно са Даницом и њеном мајком Јеленом и све троје су пребачени на Бањицу. Мате је одмах стрељан; а Даница је 28. августа одведена из логора и од тада јој се губи сваки траг. Највероватније је да је стрељана у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. Мајка Јелена је стрељана маја 1043. године. ЕВИЦЛ ДИКИЋ, угоститељска радница, рођена 21. IX 1919. године у Јаску, у Фрушкој гори, била је од ране младости симпатизер Партије. Доласком у Београд, 1940. године, укључила се у рад синдиката. У Партију је примљена јуна 1941. године. Радила је по директивама које је добијала од Јулишке Салај и Фатиме Пејовић. Ухапшена је у заседи која је била постављена у њиховом стану, с пакетом летака које је требало да им преда. Успела је да се ослободи летака и да „чиста“ оде у полицију. Добро се држала, а како је ни Фатима ни Јулишка нису теретиле, пуштена је после 18 дана. Наставила је да ради, али је била под присмотром полиције и поново је ухапшена крајем августа, пошто су у њеном стану пронашли летке. Страховито је тучена, нарочито по табанима, да није могла да стане на-вгоге. После 26 дана истраге, пошто ништа није признала, пребачена је у логор на Бањици, а стрељана 4. октобра 1941. године. За кратко време које је провела у логору, она је својим бескомпромисним држањем и чврстом вером у победу борбе за слободу и социјалну правду дизала морал осталим затвореницама. РАШЕЛА-ШЕЛА БАРУХ-СИМИЋ, текстилна радница из Београда, рођена је 1917. године у напредној породици Барух, која је у народноослободилачкој борби дала шест жртава. У КПЈ је учлањена 1936. године. Била је организатор многих акција међу радницима и често била у штрајкачким одборима. Године 1938. изабрана је за члана Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ. Пре рата је више пута хапшена. У окупираном Београду је кратко време била секретар једне партијске јединице, а затим одређена да са својим другом, инжењером Лазом Симићем, израђује експлозив за диверзије. Обоје су тешко рањени августа 1941. у експлозији материјала с којим су радили. Полиција их је у бесвесном стању пренела у болницу на лечење, а кад су се опоравили, обоје су стрељани. 136 у кући Перке Богдановић у Улици Луке Миловановића. Јула 1942. године Милица Дачић је, по налогу Партије, закупила вилу на Дедињу у Улици Младена Стојановића бр. 26, за смештај илегалаца. Ту су становали чланови МК КПЈ за Београд. У стану је испод патоса направљено склониште, за случај упада полиције. Храну је набављала Нега Јовановић, а доносила је свакодневно њена ћерка Љубица, члан СКОЈ-а. Обе су врло савесно и дисциплиновано извршавале задатак. Кућа је проваљена јануара 1943. године. Том приликом је ухапшена само Милица Дачић, која је 7. јуна 1943. стрељана у логору на Бањици. Чланови МК КПЈ за Београд Станислав Сремчевић и Ђура Гајић користили су у току 1942. године и стан који је држала Мила Зркић са ћерком Биљаном и сином Богданом, у Торлачкој бр. 18. Кућа је откривена октобра 1943. године, али су сви станари благовремено из ње изишли. Мила Зркић је са децом отишла у Срем у партизане. Син јој је херојски погинуо као илегалац у околини Шапца 1944. године. У партијском стану Лепе Жујовић, који се водио на Татјану Алдаловић у Дојчиновићевој бр. 32, било је једно време седиште ПК СКОЈ-а. Када су марта 1943. године чланови ПК СКОЈ-а отишли из Београда, склониште је затрпано, а Лепа Жујовић је прешла у партијски стан у Ластиној улици бр. 9 који су држали Оливера и Мирољуб Парезановић. У овоме су се стану повремено крили Јелена Поповић, Василије Буха и Вера Милетић. Стан је откривен 5. октобра 1943. године, а закупци су ухапшени и стрељани. Склониште за илегалце направљено је и у стану Јозефине Грундл, у Великоморавској улици бр. 7. Стан је откривен јула 1944. године. Јозефина ухапшена и стрељана августа исте године. Половином 1942. године, Љубица Јовановић је за партијске потребе закупила стан у 38. улици бр. 9, иза Опсерваторије, према Миријеву. Стан је проваљен јануара 1943. године, али је Љубица успела да побегне. У стану Данице Трипковић, у Господара Вучића улици бр. 117, крили су се током априла 1942. године Војин Николић, секретар МО НОФ за Београд и његова другарица Тодорка. Даница је, поред тога што им је дала склониште, одржавала више пута везу уместо Војина и набавила му је личну карту на лажно име. Сви су �ухапшени крајем априла 1942. године. Даница је пуштена из логора на Бањици крајем августа 1943. Јелена Богдановић, домаћица из Београда, скривала је у своме стану, у Улици Краљице Марије 107 (данас Улица 27. марта), од јуна 1942. до марта 1943. године новинара Предрага Удицког, илегалног партијског радника. После његовог одласка у Шумадијски одред, она је за технику одреда набављала папир и матрице, затим санитетски материјал и оружје. Осим тога, у своме стану је умножавала партијски материјал. Ухапшена је 9. септембра 1943. године и после завршене истраге спроведена у логор на Бањици. Стрељана је 7. септембра 1944. године. Иза себе је оставила троје мале деце. Половином 1943. године сестре Букумировић, Србијанка, Јованка и Ружица, закупиле су стан у Мокролушкој улици бр. 7 за потребе Партије. У кухињи и једној споредној просториш ископано је склониште које је директно водило у поток који је протицао испод саме куће, тако да се њиме могло побећи на други крај. Склониште је служило за скривање партијског материјала и појединих партијских радника. У стану су се одржавали и састанци ПК. Октобра 1943. године полиција је открила стан, сестре Букумировић су ухапшене, Срба и Јованка су стрељане, а Ружица је остала у логору до његовог расформирања 3. октобра 1944. године. И стан Цује Дракулић је 1943. године коришћен за склањање илегалаца. Ту је доведен лекар да прегледа друга Петра Стамболића који је рањен дошао у Београд. Ленка Павловић, трафиканткиња, скривала је крајем 1943. године у своме стану, у Сарајевској улици бр. 74, рањену партизанку Наду Чалић. Обе су ухапшене 18. децембра 1943. године. У стану Олге Јовановић, у Улици Стојана Новаковића, скривано је током 1943, године оружје и илегални материј ал. Многи активисти и симпатизери НОП стављали су на располагање своје станове за одржавање разних састанака и они су се одржавали код: Зоре Буљановић, наставнице гимназије у Цариградској ул. бр. 26; Десанке Динић, чиновника Министарства просвете, затим код чиновница ПТТ Надежде-Наце Јаковљевић и Зорке Королија; Велинке Петровић у Иванковачкој улици бр. 12; Васе Тановић у Приштинској улици бр. 18 (данас УлиЦа 14. децембра); Ружице Јовановић- ИВАНКА МУАЧЕВИЋ-НИКОЛИШ, апсолвент медицине, рођена је 11. маја 1911. године у Вуковару. Школовање је отпочела у Карловцу, а матуру завршила у Осијеку, 1929. године. У Прагу је студирала славистику, и тамо се укључила у напредни студентски покрет. Децембра 1930. године, о семестралном распусту, дошла је из Прага у Југославију са великом количином илегалног материјала, који је откривен у Осијеку. Тада је ухапшена. Била је у истражном затвору до 24. фебруара 1931. и затим изведена пред Суд за заштиту државе у Београду и осуђена на 6 месеци строгог затвора, условно на три године. После пресуде наставила је студије у Београду, а убрзо затим прешла у Љубљану и тамо радила у Универзитетском комитету. Поново је ухапшена априла 1933. због илегалног материјала који је нађен у њеном стану. Тада је, због дела у повратку, осуђена на две године робије и пет година губитка часних права, а имала је да издржи и остатак казне по пресуди из 1931. године. Казну је издржала у Пожаревачком казненом заводу. После изласка са робије, 1935. године, уписала се на Медицински факултет у Загребу и тамо наставила партијски рад. Кад је избио рат, јуна 1941. дошла је у Београд и укључила се у партијску организацију на Медицинском факултету. Била је предавач на курсевима прве помоћи. Осим тога била је курир између Београда и слободне територије. На тој дужности је ухваћена крајем октобра 1941. у Крагујевцу. До порођаја, крајем јануара 1942. била је у затвореничком одељењу Војне болнице у Београду. После отмице из болнице, Иванка је по партијском задатку отишла у Загреб, али је тамо откривена и убијена у усташком затвору у лето 1942. године. Др ОЛГА ПОПОВИЋ-ДЕДИЈЕР, лекар из Земуна, учествовала је у напредном студентском покрету; била је у активу предавача на санитетским курсевима који су, по партијској директиви, пре рата одржавани у оквиру акције за одбрану земље. Ухапшена је крајем јануара 1942. године, после отмице Иванке Муачевић из болнице. Исте године замењена је за немачке заробљенике и пуштена на слоободу. Првог септембра 1942. године ступила је у партизанске јединице, била је шеф хируршке екипе 2 . пролетерске дивизије. Тешко је рањена у V офанзиви на Милинкладама, подлегла је ранама 2 0 . јуна 1943. године. Месец дана пре своје погибије произведена је у чин мајора.1) ') Зборник вии, II, стр. 259. Билтен ног штаба НОВ и ПОЈ, бр. 28, мај 1943. 137 Врхов- �ЛЕПОСАВА ЛАЛОШ-ВУЈОШЕВИЋ, професор из Београда, рођена је 15. фебруара 1912. године у Пакрацу. Укључила се у напредни покрет као студенткиња Београдског универзитета. Учествовала је у свим студентским акцијама и примљена у СКОЈ 1934. године, а нешто касније и у Партију. Била је један од иницијатора за оснивање Женског покрета у Крагујевцу 1936. године. Уочи рата је радила са женама у Алексинцу. Под окупацијом је наставила рад у Београду као секретар уличне партијске ћелије на Чукарици. После мартовске провале 1942. године радила је на обнављању партијских ћелија и повезивању чланова Партије који су избегли хапшење. Била је веза између привременог МК КПЈ за Београд и секретара II рејонског комитета КПЈ. Током 1942. године по задатку ПК КПЈ за Србију ишла је у Параћин ради успостављања везе са партизанима из Поморавља који се нису повукли са II шумадијским одредом, него су се скривали на Буковику и обнове партијске организације око Параћина. Ухапшена је у Београду 11. децембра 1942. године. У полицији је толико била претучена да јој је месо отпадало, а на ноге уопште није могла да стане. Сва је мучења храбро издржала, ништа није признала и никог није одала. Из полиције је пребачена на лечење у притвореничку болницу, одакле је незалечена пребачена у логор на Бањици 6 . марта 1943. године. Стрељана је у Јајинцима с већом групом 25. маја исте године. • ЛЕПОСАВА МИХАИЛОВИЋ-ОПИКА, инжењер технологије из Београда, рођена 6 . априла 1912. године у Крагујевцу. Укључила се у напредни покрет као студенткиња Београдског универзитета и учествовала у свим студентским акцијама. Истакла се у борби за освајање Удружења студенткиња из руку реакционарне управе и у борби за завршавање Дома студенткиња. Године 1935. била је прва председница реоганизационог Удружења студенткиња. Била је међу организаторима Женског покрета у Крагујевцу 1936. године. Због своје активности пре рата је примљена у Партију. После завршених студија радила је као инжењер у Фабрици шећера на Чукарици, где је била секретар партијске ћелије. Под окупацијом је наставила рад на истој дужности. После мартовске провале 1942. године радила је на обнављању партијских ћелија и повезивању чланова Партије који су избегли хапшења у провали. Ухапшена је октобра 1942. на уличном састанку. У полицији је подвргнута страховитом мучењу. Доводила је до беса агенте својом упорношћу. Ништа није признала. Испребијана је пребачена у логор на Бањици, где је непомично лежала седам месеци и неопорављена изведена на стрељање 14. маја 1943. године. Била је врло скромна и ненаметљива, пожртвована и одан члан Партије, изванредно добар и искрен друг. Имала је непоколебљив и чврст став према непријатељу. Поносно и гордо је пошла на стрелиште свесна величине борбе за коју даје живот. Кад је излазила из собе, погледала је другарице које су остајале и као да је тим погледом хтела да им каже: „Нека све буде у реду док се јане вратим." 138 Куртовић; Јулијане Боднаров, Босиљке Бојиновић, Алинке Стојаковић, Бланке Алкалај-Карић, Бранке Шпољарић и многих других. Састанци чланова МК КПЈ за Београд са члановима рејонских комитета одржавани су и у стану скојевке Светлане-ЈБаље Крстић, ученице гимназије, у Улици Жоржа Клемансоа (данас Улица Иве Лоле Рибара). У овом стану је 3. марта 1942. године ухваћена Јелена Ћетковић, секретар МК КПЈ за Београд: Тада су ухапшене и ЈБаља и њена мајка. Љаља је априла 1942. године пребачена у логор на Бањици и пуштена је јуна-јула исте године. Осим наведених станова, у Београду је било још врло много станова у којима су се склањали илегалци и одржавани партијски састанци. КУРИРИ У Београду, као центру припрема за организацију ослободилачке борбе био је изграђен читав систем пунктова за пријем курира из Србије и из целе Југославије, као и посебна курирска мрежа у самоме граду. Од маја 1941. године специјални курир Политбироа ЦК КПЈ биле су: Даворјанка Пауновић-Зденка, Љубинка Ђурђевић-Буба, Милева Планојевић-Лула и Гроздана Белић-Зина. Као курир ЦК КПЈ, Елза Метерли је ишла на поједина путовања с другом Титом и другим члановима ЦК КПЈ да би њихово кретање било што неупадљивије. Везу с куририма ЦК КПЈ одржавала је Милада Рајтер. Курирски пункт за везу са другом Титом, док је боравио у Новој улици на Дедињу, био је у Румунској улици 6, у вили породице Ђурђевић. Везу су одржавале Даворјанка Пауновић-Зденка и Љубинка ЂурђевићБуба. Оне су свакодневно одлазиле на разне пунктове по граду и доносиле извештаје и пошту. ПК КПЈ за Србију имао је екипу курира који су одлазили у округе с поштом и партијским материјалом, а отуда доносили извештаје. За курирску службу одабиране су најчешће другарице чланови КП и СКОЈ-а. Међу куририма ПК КПЈ за Србију биле су и Веселинка Малинска и Вера Димитри ј евић-Херман. Многе су жене обављале курирску службу за поједине партизанске одреде или места у унутрашњости. Међу тим куририма биле су: Миља Живковић-Стојадиновић, чиновник Хигијенског завода, Јулијана Манић, кројачка радница, курир Космајског �РЕШЕЊЕ О УПУБЕЊУ У ЛОГОР И ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ У СПЕЦИЈАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ БУРБЕЛЕНЕ-БУКЕ ДИНИБ ПОД ИМЕНОМ МИРЈАНЕ ОБРАДОВИВ НАРОДНИ ХЕРОЈ ЂУРЂЕЛЕНА-ЂУКА ДИНИЋ, кожарска радница, рођена 1913. године у Доњем Коњувцу код Лесковца у напредној сељачкој породици, није учила основну школу. Кад је одрасла, похађала је домаћичку школу у Лесковцу, где је на учила да чита и пише. После годину дана је отишла у Ниш да научи штрикерски занат. Године 1937. запослила се као радница у фабрици коже и тада се укључила у напредни раднички покрет. Борбена и истрајна, врло брзо се сврстала међу најактивније радничке борце у Нишу. Примљена је у Партију 1939. године. Хапшена је више пута и увек је имала добро држање. Крајем 1940. године напустила је Ниш због провале. Тада је, заједно са својим другом Филипом-Фићом Кљајићем прешла у Ваљево, где је одмах ушла у Комисију за рад међу женама при ОК КПЈ за Ваљево. Априла 1941. је упућена на партијски рад у Београд. У почетку је била члан једне партијске ћелије на Сењаку, а затим њен секретар. Организовала је диверзантске акције, а и сама је у њима учествовала. Почетком 1942. године била је једно време члан II рејонског комитета КПЈ. После мартовске провале радила је на повезивању чланова КП који су избегли хапшење и на учвршћивању рејонских комитета. Јула 1942. ушла је у МК КПЈ за Београд, први МК после мартовске провале. Одржавала је везу са секретарима I и II РК и са ПК КПЈ за Србију. Везу са ПК КПЈ за Србију је одржавала преко Славке Морић, с којом се свакога дана два пута састајала: ујутро јој је предавала пошту за ПК, а после подне узимала одговоре. Ухапшена је у провали 20. септембра 1942. године са лажном легитимацијом на име Мирјане Обрадовић. У полицији је зверски мучена. Према сећању једне другарице која је с њом била у истој ћелији, Ђуки су при саслушавању изломили и ноге и руке. Тукли су је жилом по устима више часова, затим јој стављали главу између ногу, а руке и ноге везивали ланцима и тако обешену тукли. Била је потпуно дефор- 139 мисана. Ништа није признала и никог није одала. Својим држањем је доводила до беса иследника. У њеном досијеу у Специјалној полицији пише: „ . . . И поред свих средстава, није хтела да призна ни своје право име. Водимо је као Мирјану Обрадовић. Али ко је она у ствари? На суочењима са другим ухапшеницима, говорила је само: „Ја их не познајем!" То је све што је пристала да каже на саслушањима.“ Из полиције је послата у притвореничку болницу да је тамо залече. Партија је покушала да је одавде извуче, али у томе није успела и Ђука је другом половином марта 1943. године враћена у Специјалну полицију, а 28. марта одведена у логор на Бањици. Изведена је из логора с већом групом затвореника и стрељана у Јајинцима 25. маја 1943. године. Убијена је под туђим именом и полиција до краја није сазнала да је убила једног члана МК ПКЈ за Београд. Проглашена је за народног хероја 6 . јула 1945. године. �ЛЕЛЕНА ПОПОВИЋ, професор из Београда, рођена је 1914. године у Крушевцу. Укључила се у напредни покрет као студенткиња Београдског универзитета. Била је председник Удружења студената српскохрватског језика и књижевности, затим члан Акционог одбора студената и члан управе Удружења студенткиња. Дипломирала је 1938. али је остала да ради у студентском покрету, јер није добила службу. Године 1939. добила је место суплента у Ћуприји, где је исте године кандидована за члана Партије. Следећу школску годину је провела као суплент у Горњем Милановцу и постала члан партијске организације, која је тада и формирана. Ова је организација у исто време вршила и улогу СК КПЈ за таковски срез. У Милановцу је дочекала окупацију. Учествовала је у припремама за устанак. Пошто је била позната као комуниста не само у Милановцу, него и у околним селима, јула је дошла у Београд и ту се партијски повезала. Била је члан партијске јединице на Сењаку. Имала је задатак да проналази станове за смештај илегалаца. После мартовске провале 1942. године радила је на повезивању чланова Партије који су избегли хапшење, а после поновне провале септембра 1942. године држала је на вези неколико група активиста и симпатизера. Одржавала је састанке са руководиоцима тих група и преносила им директиве. У пролеће 1943. године повезала је групу партијских радника из Раковице са ПК КПЈ за Србију, а затим је добила задатак од ПК да ради на прикупљању свих чланова Партије и група активиста који су се јавили на везу и да на тај начин створи упоришта и обнови партијску организацију. Поред тога Јелена је држала везу и са техником ПК КПЈ за Србију, а имала је и везу с Космајским одредом У који је слала компромитоване другове. Провала у октобру 1943. године прекинула је њен рад у Београду, а она је тада прешла у Срем, где је остала до немачке офанзиве на Фрушку гору, маја 1944. године, када се поново вратила у Београд. Одржавала је везу са техником ПК до откривања штампарије ЦК јула 1944. године, а тада се пребацила у Космајски одред. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. партизанског одреда, Радмила Станковић-Хура, студент из Чачка и многе друге. Један број другарица имао је задатак да ради на пребацивању бораца у партизанске одреде. Међу многим знаним и незнаним на овом су задатку радиле Веселинка-Вера Лазовић, студент медицине и Нада Јакшић (водила је групе људи до везе у Малој Иванчи на путу за Космајски одред). Веза ПК КПЈ за Србију са Јанком Јанковићем, шефом картотеке Специјалне полиције, сарадником НОП, ишла је преко Босе Ђорђевић; у њеном се стану у Веле Нигринове улици секретар ПК КПЈ за Србију састајао са Јанком Јанковићем и добијао потребна обавештења. УЧЕШЋЕ ЖЕНА У РАДУ ТЕХНИКЕ Пред други светски рат, од септембра 1940. до марта 1941. године штампарија ЦК КПЈ била је смештена у Улици Краља Звонимира бр. 4, у стану Дане и Бранка Максимовића. У стан се доселила Загорка Јовановић са задатком да штампа разни илегални материјал и да га затим односи на одређено место. У томе јој је помагала Дана, која је заједно с њом доносила хартију за штампарију. Како зграда није била подесна за овај посао, штампарска машина је размонтирана, пренесена и закопана у Шуматовачкој улици бр. 130, и тамо остала до јуна 1941. године. У овој су штампарији радили Брана Перовић и Нико Вукчевић. У међувремену су, по налогу Партије, Дана и Бранко Максимовић почели да граде кућу на Бањичком венцу бр. 12, са специјалним сколништем за штампарију. Заједно са грађевинским материјалом доношен је и материјал за штампарију. У првим данима окупације, пре него што су прорадиле партијске штампарије, материјал је умножаван у становима неких чланова Партије. Првомајски проглас ЦК КПЈ умножен је ноћу уочи 1. маја 1941, у стану Станице Начевић, текстилне раднице, у Карловачкој улици бр. 1. Проглас су умножавали Митра Митровић и Милан Мијалковић. Међу становима који су коришћени у ту сврху био је и стан Пауле Музер, у Битољској улици бр. 12. Соба у којој је шапирограф био сакривен испод кревета, реквирирали су Немци; чим би ујутро војници отишли на дужност, долазили су другови и радили на шапирографу. Кућа на Бањичком венцу бр. 12 водила се као власништво Дане и Бран- 140 ка Максимовића, а они су је тобоже издали у закуп своме пријатељу др Милу Бошковићу за ординацију и становање. У специјално склониште су унете штампарска машина и мала тигл-машина. Ту су радили др Мило Бошковић, лекар, Зага Јовановић, студент медицине, штампарски радници Бранко Ђоновић и Слободан Јовић, а нешто косније и Љубица, сестра Бранка Ђоновића. Да би се у штампарији могло несметано да ради и да рад остане незапажен, одлучено је да легални станари куће, др Мило Бошковић и Зага Јовановић, склопе фиктивни брак. Материјал су штампали Бранко Ђоновић и Слободан Јовић, који су били илегални станари, а Зага је доносила рукописе и односила одштампани матергаал. Дана и Бранко Максимовић су становали у суседству. Нису били предвиђени за рад у штампарији, већ је њихова дужност била да осматрају околину и сазнају мишљење суседа о станарима куће и да брину о њиховој исхрани. Сви су чинили једну партијску ћелију, чији је секретар била Зага Јовановић. Од краја септембра 1941. године па до лета 1943, веза између штампарије и ЦК КПЈ ишла је преко Миладе Рајтер и Бране Перовић. Десетог августа 1941. године изишао је први број Билтена Главног штаба, одштампан у овој штампарији (касније, до јесени 1943. овде су прештампавани билтени Врховног штаба НОВ и ПОЈ и готово сав партијски материјал за потребе Србије који је излазио на ослобођеној територији). До средине септембра 1941. у Београду је издато укупно 5 бројева Билтена; све је ове бројеве саставио друг Тито, који је у то време становао у Новој улици на Дедињу, у вили Вере и Мирка Ненадовиђа. Даворјанка Пауновић-Зденка и Љубинка Ђурђевић-Буба су за сваки број Билтена прекуцавале рукописни материјал у једном примерку. Материјал за први број Билтена однео је у штампарију Иван Милутиновић, а материјал за остале бројеве су Даворјанка и Буба достављале Милади Рајтер, а она га је, на уговореном месту, предавала Заги Јовановић. Одштампане Билтене је Зага предавала Милади. Тај је материјал обично износила у корпама за пијацу или на дну дечјих колица, а одозго је било наслагано поврће. У почетку је готов материјал преносила сама Зага, а касније јој је помагала Љубица Ђоновић. Да би се избегао сусрет са полицијом, ишао је као извидница Бранко Максимовић и на сваком завијутку неприметно �авао знак да је улица слободна. Каа су препади полиције постали ошрији и чешћи, пратили су их Бран;о Ђоновић и Слободан Јовић, снаб(евени лажним легитимацијама и решлверима. ^кладиште штампарског материјала !а штампарију ЦК КПЈ налазило се ? Крајинској улици 24 (сада Улица УГилутина Благојевића бр. 36), у сталу Ратке и Милутина Благојевића, али то нико у штампарији није знао. Зага Јовановић се на улици налазила са другом одговорним за хартију и уговарала време када и место где је требало да довезе хартију. Хартија је пакована у џакове и товарена на кола заједно са дрвима и угљем. У уговореној улици Зага се пела на кола којима је кочијашио друг који је руководио складиштем, и возила се с њим до неке суседне улице, обично Чубурске, у којој је чекао Слободан Јовић. Ту је друг из складишта силазио с кола, тобоже ради неког посла, а после неколико тренутака у кола се пео Слободан и довозио кола до штампарије. Празна кола су на исти начин враћана натраг. Милада Рајтер је са Елзом Метерли, курирком ЦК КПЈ, организовала преношење одштампаног материјала у Улицу Светозара Томића бр. 5, где је била централна експедиција. Из овога стана један део материјала је предаван техници МК КПЈ за Београд — Нади Пурић, а други део техници ПК КПЈ за Србију — Заги Маливук и Славки Морић. Експедиција материјала МК КПЈ за Београд налазила се у Његошевој улици 73, у стану Наде Пурић, која је била веза између штампарије и експедиције. Нада је примљени материјал предавала рејонским техничарима, а ови су га делили ћелијским техничарима. Међу рејонским техничарима била је и Дора Фрајденфелд, студент филозофије. Материјал је обично предаван на улици, у пролазу. Чланови ћелија су примљени материјал растурали по граду, убацивали у дворишта и сандучиће за писма, лепили по зидовима кућа и непосредно делили на улици пролазницима. АНКА ШКОРИЋ, радница из Београда, рођена је 1914. године у Кореници, Лика. Учествовала је у многим радничким акцијама које је организовала Партија у годинама пред II светски рат. Због своје активности, одлучности и оданости радничком покрету пре рата је примљена у Партију. Под окупацијом је наставила рад. Била је члан теренске партијске ћелије на Сењаку и Мостару, чији је секретар била Шела Барух, а затим Ђука Динић; у ћелији је одговарала за партијску технику. Гестапо је ухапсио 31. јануара 1942. године са још неколико активиста. Није било доказа о њеном раду, па је у затвору подвргнута мучењу. Пошто и поред мучења ништа није признала, а нико је од ухапшених није теретио, пребачена је у логор на Бањици, одакле је пуштена новембра 1942. године. После изласка из логора наставила је везу са Партијом. Организовала је пребацивање у партизанске одреде чланова Партије и активиста, који су били откривени у провали у јесен 1942. године. Била је повезана са ПК КПЈ за Србију преко Василија Бухе од кога је и добијала задатак. У провали октобра 1943. године била је откривена, али је успела да избегне хапшење и да се склони код поузданих људи у Ки.јеву и Кнежевцу. Покушала је да настави рад и једно кратко време слала људе у Космајски одред у који је и сама убрзо отишла. Из одреда је у неколико наврата долазила на Чукарицу да из једног склоништа узме материјал, који је био раније прикупљен. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је после рата. Техником у штампарији МК КПЈ је руководила од марта 1941. Адела Вранић-Шинко, рукавичарска радница. Штампарија је чешће морала да се сели; једно време била је у стану Живке Станојевић, текстилне раднице, у Улици Димитрија Туцовића бр. 157. Складиште материјала ове технике налазило се у радњи Љубице и Радована Рајића (обоје ухапшени и 141 РИБНИКАР, из Београда, укључила се у напредни раднички покрет 1939. године, када је повремено извршавала неке задатке за Партију, а 1940. годиНе била је укључена у рад једне женске групе. У лето 1941. године радила је, заједно са својим мужем Владом Рибникаром, на Информативном билтену. Обављала је и курирску службу за време боравка друга Тита у њиховој кући и док се одржавао састанак Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941. године. Маја 1943. године напустила је Београд с једном групом илегалних радника и пребацила се на слободну територију. После доласка у Јајце, где се тада налазио Врховни штаб, радила је на Билтену Врховног штаба, а затим у редакцији Танјуга. Августа 1944. године је постављена за секретара Југословенског црвеног крста и на тој је дужности била до ослобођења земље. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЈАРА �одведени на Бањицу јануара 1942; Љубица је пуштена из логора августа исте године). Један део партијског материјала доношен је и у антикварницу у Катанићевој улици бр. 2, К0ЈУ Је држала Радинка Грујичић (1942. учлањена у КПЈ) са својим мужем, и одатле је растуран. На растурању материјала је радила и Даница Михаиловић, професор. ОЛГА ПАРЕНТА, чиновник у Министарству грађевина, рођена у Бискупији код Книна 28. фебруара 1894. године, одрасла у Задру, где је завршила гимназију. Дошла је у Београд 1927, а 1932. године запослила се у Министарству грађевина. Била је непосредна и племенита и због тих оссбина најомиљенија службеница Министарства грађевина. Пре рата се укључила у напредни покрет са целом својом породицом. У њиховом стану су се пре рата и на почетку окупације одржавали партијски састанци. Све до своје смрти Олга је извршавала све задатке који су јој били поверавани. Ухапшена је 5. јула 1944. године и зверски мучена у затвору Специјалне полиције у Ђушиној улици. Ништа није признала. Из затвора је одведена на стрељање 28. августа 1944. године. Везу са куририма окружних комитетета и штабова одреда одржавале су Зага Маливук и Славка Морић и предавале им материјал. Пошто је Зага ухапшена, почетком децембра 1941. године њен је задатак преузела Драгиња-Гина Радовановић-Маринковић, а када је и она ухапшена, марта 1942, заменила ју је Слободанка-Данка Савић, у чијем је стану, у Цветковој улици бр. 15, била експедиција ПК КПЈ. Везу са куририма из Војводине је одржавала Милада Рајтер, а везу између ПК и курира техничара ПК одржавала је Брана Перовић; њој је предаван материјал који је примљен из округа, а она га је преносила до седишта ПК. Састанци су се одржавали сваког дана двапут: пре подне је предаван материјал који су курири донели, а после подне су се по истим куририма слали одговори и пропагандни материјал. Поред ових другарица, у техници ПК КПЈ за Србију су такође радиле: од фебруара 1942. године Марика Котевић-Стојановић, од априла 1942. Дана Дабић-Лончар; од септембра 1942. године Србијанка Букумировић, Милена-Лидија Шупут и још неколико њих којима нису могла да буду утврђена имена; укупно их је било 13. Од октобра 1943. године радиле су у техници ПК КПЈ Мила Пауновић и Вера Андрић до провале крајем јула 1944. године. Избегле су хапшење на тај начин што су успеле да се пребаце у Космајски одред. Штампарија ПК КПЈ за Србију била је почетком јуна 1941. године у кући Љубице и Цирила Жужека у Шумадијској улици бр. 187. На спрату су становали власници, а у партеру је била смештена штампарија. Испод степеништа направљено је склониште за ону машину која је априла 1941. године била закопана у дворишту куће у Шуматовачкој улици бр. 130. Закупац стана био је др Радомир Герић, а Брана Перовић је фиктивно била његова жена. Поред др Герића и Бране Перовић за рад у штампарији одређен је Владета Поповић-Пинецки, шпански борац, који је ту живео илегално. Љубица и Ци- ГОРДАНА ПАРЕНТА, чиновник Аграрне банке, рођена је 4. септембра 1913. године у Задру. Године 1927. породица Парента дошла је у Београд, где је Гордана завршила гимназију и уписала се на архитектуру. Студије је касније прекинула. Пре рата се укључила у напредни покрет заједно са целом својом породицом. У њиховом стану су се пре рата и на почетку окупације одржавали партијски састанци. Наставила је рад и под окупацијом. Ухапшена је 10. маја 1944. године и умрла под батинама 1 1 . маја, без речи признања. 142 �рил Жужек нису имали задатак да раде у штампарији. Први рад ове штампарије био је проглас ЦК КПЈ намешен немачким и италијанским војницима. Проглас је био штампан на немачком и италијанском језику. Други рад био је први број „Пролетера” после слома старе Југославије. Међутим, већ 23. јуна 1941. године у штампарији је дошло до промена. Полиција је почела да хапси комунисте и да врши претресе по кућама. Једна група агената упала је и у кућу у Шумадијској ул. бр. 187 у моменту кад је штампан један летак. Брана Перовић је једва успела да текст чланка сакрије. Кутију с металним плочицама које су правиле размак између редова спретно је ставила у ноћни сточић у спаваћој соби. У стан су упали Космајац и Грујичић, који су познали Владету Поповића и почели да претресају стан. Претрес је извршен површно, па штампарија није откривена. Том приликом су осим Владете Поповића ухапшени Цирил Жужек и др Радомир Герић. У кући су остале Брана Перовић и Љубица Жужек и њих две су наставиле рад. Док је Брана штампала, Љубица је чувала стражу. То је трајало до августа 1941. године, када је штампарија престала да ради а стан постао седиште ПК КПЈ за Србију. Почетком 1942. године направљено је склониште за технику ПК у кући у којој је становала Данка Савић, у Цветковој улици бр. 15. Склониште је направљено у подруму и било је добро уређено; унета су два гештетнера и спроведено је осветљење. Техником је руководио Светислав Каначки, а техничари су биле Данка Савић и Славка Морић. У овој је техници августа 1942. одштампан први број „Гласа”, органа Народног фронта Србије у 700 примерака а ту је одштампан и Проглас народу среза грочанског. Радило се ноћу. Материјал за штампање је добијан преко Бране Перовић, а одштампани материјал је изношен на разне начине: у кутијама од конзерви, у порцијама, кантама са дуплим дном и сл. Куририма окружних комитета материјал је предаван на одређену јавку. Са куририма из Србије су одржавале везу Данка Савић и Славка Морић. После хапшења Данке Савић, на њено је место у технику ПК дошла Србијанка Букумировић, а њена је сестра Јованка Богдановић служила као извидница. Мада се Данка Савић на саслушањима у Специјалној полицији тако држала да је склониште технике у РУЧНИ РАД ЉУБНЦЕ МАРТИНОБИП РАБЕН У ЛОГОРУ НА БАЊИЦИ ЉУБИЦА МАРТИНОВИЋ, домаћица из Београда, рођена 1908. године у Надаљу, у Бачкој, дошла је у Београд 1927. године и убрзо се удала. Мада је бринула о своје четворо деце и старој мајци, укључила се у напредни покрет. Била је активиста Омладинске акције Женског покрета и Задруге младих девојака. Под окупацијом је наставила рад. Њена кућа у Улици Миријевски пут бр. 85 била је 1941. курирски пункт. У кући су илегално живели поједини чланови МК КПЈ за Београд и чланови МО НОФ за Београд. После мартовске провале 1942. године ту се крило више другова, који су чекали да напусте Београд. Између осталих ту су боравиле др Зора Илић-Обрадовић до одласка на партијски рад У Краљево јула 1942. године и Љубица Илић до одласка на партијски рад на Космај. Ухапшена је у провали септембра 1942. У полицији је подвргнута зверском мучењу да ода људе који су се скривали у њеном стану. Херојски је све издржала и ништа није признала. И у логору на Бањици се одлично држала. Када су је прозвали на стрељање, поздравила се са другарицама, а Анђелку-Ребрачу Радуновић загрлила је и рекла јој: „Поздрави ми децу, моје сирочиће и чувај их! Кажи им да је њихова мајка дала свој живот не жалећи га да би они боље и лепше живели. Реци им моју последњу жељу да буду људи, а не кукавице“. Стрељана је 7. VI 1943. у Јајинцима. МИЛЕНА-МИЛА РАЈКОВИЋ, чиновник Хипотекарне банке, рођена 10. марта 1915. године у Лесковцу, пре рата се укључила у напредни покрет и врло активно радила у СБОТИЧ-у. Наставила је рад и под окупацијом. У свом стану, у Крунској улици 22 (данас Улица пролетерских бригада) скривала је илегалце који су јој упућивани лозинком. Ухапшена је почетком фебруара 1942. на основу забележака нађених код једног ухапшеног члана рејонског комитета. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 9. марта 1942. године. �КАТИЦА ЋИРИЋ-ЋИРА, приватни чиновник, рођена је 20. августа 1916. у Синсинати, САД, где су јој родитељи живели као исељеници. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет. После капитулације, априла 1941. била је члан једне предузетне партијске ћелије, а затим је прешла на рад у рејону. У њеном су се стану скривали илегалци и одржавали састанци комитета. Ухапшена је 11. марта 1942. године. У полицији се добро држала: ништа није признала и никога није одала. После месец дана пребачена је у логор на Бањици. Стрељана је с већом групом логораша 14. маја 1943. у Јајинцима. ВИДОСАВА ПАВЛОВИЋ, чиновник ПТТ из Београда, рођена је 20. XI 1906. у Америци. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет и активно је радила у Удружењу ПТТ службеника. Почетком 1941. била је кандидат за члана КПЈ. Марта исте године је ухапшена заједно са својим мужем Ђоком и још неколико чланова Партије и активиста. Цела група је пуштена из затвора 3. априла. За време бомбардовања Београда, 6 . априла, кућа у којој је становала била је погођена, а она тако повређена да јој је нога ампутирана. То јој није сметало да се активно укључи у НОП. Поред тога што је у стан примала илегалце и скривала партијски и санитетски материјал, успоставила је и везу са члановима Партије и симпатизерима, поштанским службеницима, који су били у заробљеништу, слала им пакете и вести и примала од њих новац, који је коришћен не само за слање пакета заробљеницима у Немачкој, него и за слање пакета у логор на Бањици и помагање породицама партизана и илегалаца. Повезивала је с партијским руководством партијске раднике који су изгубили везу. Половином априла 1943. у њен стан је дошао, пред полицијски час, Веселин Османагић, партијски радник, да би се склонио од полиције. Није успео да уђе незапажено. Полиција је на доставу блокирала зграду, пронашла у стану Османагића и повела га у затвор заједно са Видом. Он је на улици покушао да побегне и убијен је, а Виду су после три месеца истраге у Специјалној полицији пребацили у логор на Бањици, а затим јула 1944. у концентрациони логор Аушвиц, где је остала до краја рата. После повратка из логора примљена је у Партију. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. Њен муж је у првим данима устанка отишао у партизане. Четници су га ухватили у Горњем Милановцу. Стрељан је на Крушику код Ваљева, крајем новембра 1941. године. МИЛИЦА ДАЧИЋ, кројачица из Београда, рођена је 24. октобра 1908. године у Чачку. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Под окупацијом је наставила рад. Половином 1942. године, по налогу Партије, закупила је кућу на Дедињу, у Улици Младена Стојановића, где су се скривали партијски радници. Ухапшена је 18. јануара 1943. године на улици, где је имала договорен састанак са активистима из пекаре „Соко“ да узме хлеб за илегалце. У полицији је страшно мучена, али ништа није признала. После завршене истраге је пребачена у логор на Бањици. Стрељана је 7. јуна 1943. године. И у полицији и у логору је имала одлично држање. Била је чврста и борбена до краја. 144 њеној кући остало неоткривено, техника је ипак привремено пребачена у стан Славке и др Марка Анафа, у садашњој Улици Интернационалних бригада бр. 73, а затим је пресељена у стан Анђе и Стевана Стефановића, у Гарибалдијеву бр. 4. Стеван Стефановић је направио склониште испод једног камина, који је био тако уграђен да се могао покретати. Ово је склониште служило и за прикривање партијских радника. Из ове технике материјал је преношен у Улицу Стевана Прововенчанога бр. 103, у стан Ане и Јана Добеша, одакле је растуран. У току 1943. године дошло је до промене у животу другова који су радили у штампарији ЦК. Први је, још средином 1942. године, штампарију морао да напусти др Мило Бошковић. Затим су, маја 1943, са једном групом другова и другарица, отишле на ослобођену територију Зага Јовановић и Љубица Ђоновић. У штампарији су остали илегалци Бранко Ђоновић и Слободан Јовић са власницима зграде, Даном и Бранком Максимовићем. Изненада, 31. августа 1943. Немци су наредили свим становницима овога краја да се иселе у року од три дана. То је био крај штампарије на Бањичком венцу. Бранко Ђоновић и Слободан Јовић су изнели из штампарије резервну малу штампарску машину, штампарска слова и нешто алата, а склониште са великом машином зазидали. Привремено су се склонили у други илегални стан, а такође су прешли у илегалност Дана и Бранко Максимовић, који су убрзо затим отишли у партизане. Крајем октобра 1943. године штампарија ЦК КПЈ је смештена у стану Ратке и Милутина Благојевића, у Крајинског улици бр. 24, где је на почетку окупације направљено склониште за материјал. У једној од соба био је изграђен улаз у тајну просторију. Све док није било нужно, у склоништу није нико становао, него је оно служило искључиво као смештај технике. Сада су се ту уселили Бранко Ђоновић и Слободан Јовић да шгампарија не би престала да ради. У овој штампарији радила је и Анђа Поповић-Седлар. Штампарија је радила непрекидно до краја јула 1944, када је откривена и уништена. Жандарми, гестаповци и агенти су блокирали читав крај и опколили кућу. Полиција је упала у стан и почела да туче Ратку и Милутина. Ратку су кундацима угурали у полицијска кола, нису јој дали чак ни да се опрости од свог четворогодишњег �сина. Милутина су задржали у стану, да им открије улаз у склониште. Док су полицајци куцали по зиду и поду тражећи тајни улаз, Бранко и Слободан су у склоништу палили архиву и материјал који се тамо налазио. Када су полицајци открили улаз и пошли према њему, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић су бацили бомбе на њих, а затим су се убили. Читава је архива уништена. Сутрадан је у истом стану ухапшена Анђа Седлар-Поповић, која је не знајући за упад полиције дошла у штампарију на свој редовни задатак. У овој је провали полицији пошло за руком да ухапси преко 20 лица која су радила у техници или око ње. Тада су, поред Ратке и Милутина Благојевића и Анђе Седлар Поповић, ухапшени Анђа и Стеван Стефановић, Ана и Јан Добеш са ћерком Олгом, Јозефина Грундл и др. Они су сви, после зверског мучења стрељани сем 14-годишње Олге Добеш, која је после неколико дана пуштена из затвора. ЈОВАНКА НОВИЋ, БУКУМИРОВИЋ БОГДА- стручна учитељица из Београда, рођена је 1910. године у селу Шетоњу код Петровца на Млави. До 1940. године службовала је у Јелси на Хвару, а тада је премештена у Београд. Пре рата није била политички активна^После окупације се одмах укључила у рад за НОП. Прикупљала је санитетски материјал, новац, одећу и обућу за партизанске одреде. Од јесени 1942. године служила је као извидница куририма ПК КПЈ за Србију. Ухапшена 7. октобра 1943. године. У полицији јф страховито мучена. Добро се држала, ништа није признала. Пребачена је у затвореничку болницу на лечење, а затим у логор на Бањици. Била је ведра, дружељубива и увек насмејана. Чврсто је веровала у победу. Из логора је послала писмо у коме је описала јуначку смрт сестре Србијанке. Четири дана касније, 11. септембра 1944. године, дошла је и сама на ред. Када су -јегса осталим другарицама повели на губилиште, голорука Јованка је са осталима јурнула на агенте који су их водили у смрт. 8. септ. 1944. Драга ,«а.ло и сви остали, Сипоћ изненада, када смо се најмање надали, дођогие да изводе за стрељање. Прозвали су 12, а међу њима и нагие Српче. Ја сам очекивала да ће и мене после ње и дигнем се да се спремим. Међутим, он престаде и рече овима да излазе. Тог момента ми је било страгино. Она се обуче и рече „здраво”. Пољубисмо се на брзину. Погила је гордо дигнуте главе, као и увек гито иде. Ја сам несвесно ишла за њом до пола собе, а онда, када се затворигие врата иза последње, прислоних ухо. У ходнику где су им везивали руке на леђа проломи се Србин глас: „Живела Комунистичка партија”. Добила је батине. Напољу при уласку у „Марицу” опет је викала, неке су је прихватиле. Отишле су за три до пет минута из собе. Ми смо остале — у тишини и мраку, да ослушкујемо одлазак „Марице”. После тога смо очекивале да се врате и за нас, јер су њих одвели у 10 и по часова, а рачунале смо да ће нас ове ноћи све стрељати. Међутим, они су нас оставили за данас, што значи 24 часа да их очекујемо. Да није Срба отигила пре мене можда би ми теже било. Овако, скоро и чезнем да одем за њом. Ето тако синоћ и данас проводимо време. Ружу сам видела, она је чула из њене собе и знаги како јој је, плакала је. Шта јој могу, вечерас ће јој бити јоги теже ако и ја одем. А свакако ћу отићи, јер су сад почели жене да стрељају. Ако си остала читава после ове среде, ниси срећна ни мало. Али свеједно и други су децу изгубили па и ти ћеш поднети колико можеги. Све много поздрави, а нарочито моју дечггцу која ће нас сигурно чекати, као и ујку што чекају. Ми тако морамо, а и ви исто тако. Главно да је све друго добро. Све вас много, много воли вагиа Јока Ако остане жив мој Флауер и њему гиаљем много поздрава... 145 �ког партијског повереништа у Пожаревцу, задужена за рад међу женама и активан члан Удружења студената Пожаревљана, а у Београду члан Међуфакултетског женског актива СКОЈ-а и члан управног одбора Дома студенткиња. Од јуна 1940. године била је члан новоформираног ОК СКОЈ-а за Пожаревац, а од јесени исте године секретар партијског бироа на Филозофском факултету и секретар Удружења студената Филозофског факултета. На почетку окупације била је веза између ПК КПЈ за Србију и ЦК КПЈ за Хрватску, а затим специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Половином септембра 1941. године пратила је друга Тита до слободне територије у западној Србији. Крајем године, заједно са Врховним штабом и партизанским јединицама повукла се за Санџак и за све време рата била секретар друга Тита. После ослобођења била је његов лични секретар. Исцрпљена ратним напорима умрла је 1. маја 1946. године. МИЛЕВА-ЛУЛА ПЛАНОЈЕВИЋ рођена је 12. септембра 1919. године у Гучи (Чачак), укључила се у напредни омладински пократ као ученица гимназије у Чачку. Наставила је рад и на Филозофском факултету и активно учествовала у студентским акцијама уочи рата. Примљена је у Партију августа 1940. године. Била је члан комисије градског комитета СКОЈ-а за рад са средњошколском омладином у Београду. Почетком 1941. године била је кратко време секретар партијске ћелије у Гучи. Вратила се у Београд и од маја 1941. године била је специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Имала је задатак да прати поједине чланове Политбироа када би одлазили на састанке по граду, да им доноси пошту и да брине о становима које су они користили. Кретала се под именом Вера Станковић. Септембра 1941. године прешла је са ЦК КПЈ на слободну теритоРИЈУ У Ужице, одакле се повукла са главнином партизанских снага за Санџак и Босну. У току рата била је члан Политодјела 1 пролетерске бригаде и VI пролетерске дивизије. После ослобођења била је секретар једног рејонског комитета Партије у Веограду, члан ЦК СКС, члан Републичког одбора ССРН Србије и секретар Централног већа Савеза синдиката Југославије. Бирана је за посланика Савезне Скупштине и Скупштине СР Србије. Била је и члан Извршног већа СР Србије. Сада је делегат Друштвено-политичког већа Скупштине СР Србије. Резервни је капетан I класе; носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ДАВОРЈАНКА ПАУНОВИЋ-ЗДЕНКА, студент филозофије, рођена 19. јануара 1921. године у Пожаревцу, врло млада се укључила у напредни средњошколски покрет и већ је 1936. године у групи најнапредније омладине Пожаревачке гимназије. После доласка у Београд на студије укључила се у рад и истицала се у свим партијским акцијама на Универзитету, а није прекидала ни рад у Пожаревцу. Године 1939. била је члан Срес- драг-Миџа, а као таоци били су у затвору Специјалне полиције и на Бањици родитељи Станојка и Тихомир Ђурђевић, браћа Петар и Слободан и снаха Борјанка. ЉУБИНКА-БУБА ЂУРЂЕВИЋ, архитекта из Београда, рођена септембра 1909. године, своје политичко убеђење први пут је јавно манифестовала учешћем у демонстрацијама 27. марта 1941. Под утицајем своје браће, она се, заједно са сетром Вером Ненадовић, од почетка окупације укључила у НОП. Доласком друга Тита у Верину кућу, у Новој улици на Дедињу, она постаје један од специјалних курира Политбироа ЦК КПЈ: преноси Титове поруке, доноси му пошту и материјале итд. Почетком октобра 1941. отишла је на ослобођену територију и са главнином партизанских снага прешла у Санџак. Исцрпљена гладовањем и напорима игманског марша, умрла је 1. фебруара 1942. године у Фочи и ту сахрањена. Из породице Ђурђевића су, поред Бубе, били у партизанима: њена сестра Вера Ненадовић и браћа Предраг-Гага и Мио- 146 ГРОЗДАНА-ЗИНА БЕЛИЋ-ПЕНЕЗИЋ рођена је 9. марта 1920. године у Сарајеву. Укључила се у напредни покрет као ученица. Студирала је у Београду на Економско-комерцијалној високој школи и учествовала у студентским акцијама у то време. Примљена је у Партију 1940. године. Под окупацијом је наставила рад у Београду и била је специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Имала је задатак да прати поједине чланове Политбироа кад би одлазили на састанке по граду, да им доноси пошту и да брине �ЉУБИЦА ЖУЖЕК, кроЈачица из Јзеограда, рођена је 12. I 1895. У Петровцу на Млави. Укључила се у рад за НОП одмах после окупације. Маја 1941. у њеној је кући, у Шумадијској ул. бр. 187, смештена штампарија ПК КПЈ за Србију. Августа месеца је штампарија престала да ради, а кућа је постала седиште ПК КПЈ за Србију. Кроз кућу је прошло више партијских функционера. Љубица се бринула о њиховој исхрани и помагала им је у раду. Служила је као курир. Ухапшена је октобра 1943. У полицији се добро држала, никог није одала. Пребачена је у логор на Бањици 25. IV 1944. као кривац I категорије, а 7. септембра је изведена и стрељана на Јеврејском гробљу. о становима у којима су живели. Кретала се под именом Марија Станковић, Септембра 1941. године напустила је Београд са ЦК КПЈ и дошла на слободну територију у Ужице, одакле се с партизанским јединицама повукла за Санџак и Босну. До краја 1942. године обављала је разне дужности при Врховном штабу. Од краја 1942. до краја 1943. године била јс члан Политодјела II пролетерске бригаде, затим члан ЦК СКОЈ-а до 1948. године. Од тада до 1953. године била је у Међународном одељењу ЦК СКЈ, затим у радио-Југославији и Секретаријату за информације у СИВ-у до 1967. године када је отишла у пензију. Резервни је мајор ЈНА; носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВЕСЕЛИНКА МАЛИНСКА, чиновник Призада из Београда, активиста СБОТИЧ-а, била је пре рата сакретар градског одбора Народне помоћи. Примљена је у Партију у другој половини 1940. године. На почетку окупације учествовала је у саботажама. Заједно са Слободанком-Бобом Ђорђевић купила је млекару у Француској улици број 5, која је била партијски пунк. Затим је постала курир ПК КПЈ за Србију. Путовала је у Ниш, Лесковац и Крушевац. Водила је борце у партизанске одреде и носила поруке. Одржавала је везу са штабом Посавског одреда и често тамо одлазила бициклом. Септембра 1941. заједно са Давојанком Пауновић-Зденком и Јашом Рајтером пратила је друга Тита из Београда до слободне територије у западној Србији. Крајем истог месеца извела је из Београда друга Кардеља, који је дошао из Словеније да присуствује саветовању у Столицама. У неколико махова путовала је у Ужице с материјалом за Врховни штаб. Крајем октобра је откривен њен рад па је повучена у Чачак где је радила У Агитропу. Из Чачка се крајем новембра повукла у Ужице, а затим у Радоињу, одакле је са фолксдојчерском легитимацијом упућена за Београд а одавде У Македонију, где је наставила партијски рад. Носилац је Споменице 1941. ВЕСЕЛИНКА-ВЕРА ЛАЗОВИЋ, студент медицине из Београда, рођена 1920. године, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије и 1938. године примљена је у СКОЈ. Учествовала је у свим акцијама уочи рата. Под окупацијом је наставила рад и примљена у Партију 1941. године. Поред рада на пребацивању бораца у одреде, Вера је организовала и прикупљање санитетског и другог материјала и оружја. Полиција је открила почетком фебруара 1942. године, али је успела да избегне хапшење и да настави рад под именом Вера Петровић. Одлазила је по задатку у Александровац и помагала у тамошњој партијској и скојевској организацији. У Београду је била повезана с чланом ПК КПЈ за Србију Василијем Бухом. Кад је он почетком октобра 1943. године ухапшен, открио је и њен рад. Мада је полиција за њом трагала Вера је успела да обавести о провали партијске организације с којима је држала везу. Наставила је са слањем компромитованих људи у Кијево и Кнежевац, где су били партијски пунктови. Ухапшена је 31. децембра 1943. године и тек је у полицији откривено њено право име. Страховито је м}'чена, али се добро држала.1) Пребачена је у логор на Бањици 17. априла 1944. године и стрељана у последњој групи жена 1 1 . септембра. ') ИРПС, бр. 6268, IV, 1—11/44 — Извештај члана ПК КПЈ за Србију ПК КПЈ за Србију. АНА ДОБЕШ, домаћица из Београда, укључила се у НОП на почетку окупације. Скривала илегалце у свом стану, у Улици Стевана Првовенчаног бр. 103, а крајем 1942. године стан је постао пункт за материјал ПК КПЈ за Србију. Ухапшена је у провали крајем јула 1944. године и убрзо стрељана у Маринковој бари. 147 �ЗАГОРКА-ЗАГА ЈОВАНОВИЋ рођена је 17. априла 1920. године у Крагујевцу. У СКОЈ је примљена у гимназији, а затим је на Медицинском факултету у Београду била врло активна у студентском покрету. Учествовала је у свим акцијама које је омладина, под руководством КПЈ, изводила уочи рата. Ухапшена је у демонстрацијама 14. децембра 1939. Маја 1940. године је учлањена у КПЈ. Од септембра исте године радила је у штампарији ЦК КПЈ у Београду, а повремено и на екепедицији материјала, све до априла 1941. После капитулације Југославије отишла је у Крагујевац, где је као члан МК СКОЈ-а организовала санитетске курсеве. У јуну је позвана да се врати у Београд, да би наставила рад у штампарији ЦК КПЈ. На томе је послу била до маја 1943, када је с једном групом партијских радника напустила Београд и преко Срема се пребацила у Босну. У јесен исте године је завршила партијски курс при ЦК КПЈ, а затим је упућена у Политодјел X крајишке дивизије. Фебруара 1944. прешла је у Политодјел XIX далматинске дивизије, а маја повучена да ради у администрацији ЦК КПЈ у Дрвару. Фебруара 1945. прешла је на рад у београдску партијску организацију као секретар IV рејонског комитета КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ПАРТИЈСКИ РАДНИЦИ У ШТАМПАРИЈИ ЦК КПЈ НА БАЊИЧКОМ ВЕНЦУ БР. 12, РАДИЛИ СУ II НА СВОМ ПОЛИТИЧКОМ УЗДИЗАЊУ. О ТО.МЕ СВЕДОЧИ И ОВАЈ РАСПОРЕД ЧАСОВА КОЈИ ЈЕ НАПИСАО БРАНКО БОНОВИБ ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ЗАГОРКЕ-ЗАГЕ ЈОВАНОВИБ НА ИМЕ РАДМИЛЕ БОШКОВИБ И КАРТА ЗА ОГРЕВ НА ИСТО ИМЕ 148 �ЛИЧНА КАРТА ЉУБИЦЕ БОНОВИБ НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДЕЖДА ПУРИЋ, чиновник Министарства финансија, рођена је 22. марта 1903. године у Ваљеву. Пет разреда гимназије завршила је у Ваљеву, а затим је прешла у Београд и уписала се у Трговачку академију. После завршене школе запослила се у Државном монополу, а затим у Министарству финансија. У напредни покрет укључила се неколико година пред рат. Активно је радила у 149 Женском покрету, Задрузи младих девојака и Акционом одбору државних службеника. Примљена је у Партију одмах после окупације земље, априла 1941. године. На почетку окупације била је члан одбора НОФ-а у Министарству финансија, а од јуна 1941. године секретар партијске ћелије. Ухапшена је 18. XI 1941. године у канцеларији у Министарству финанисја. Кад је полиција дошла по њу, Наду је о томе обавестио један члан Партије, те је покушала да побегне, али ју је на излазу легитимисао други агент и ухапсио. У њеном стану, који је све до њеног хапшења био експедиција материјала МК КПЈ, пронађена је велика количина партијског материјала (око 5.000 примерака Билтена Врховног штаба и летака) који је требало да буде растурен у Београду. На саслушању у полицији Нада се херојски држала, ништа није признала мада је страховито мучена. У њеном досијеу не постоји никакав записник о саслушању. Нада није издржала мучења. Умрла је у канцеларији иследника специјалне полиције, не изустивши ни речи признања. Агент специјалне полиције који је добио предмет Наде Пурић на обраду пише у свом извештају: ... „Истрагом... није могла бити расветљена улога ухапшене Пурић Надежде у илегалном комунистичком покрету, али је без сумње да она има једну од важнијих улога, обзиром да је свој стан уступила за складиште ..Извеш1гај се завршава речима: „Предмет сам примио у рад 20. новембра 1941. године, без кривца Пурић Надежде, чиновника Министарства финансије из Београда.”1) из чега се може закључити да је Нада Пурић тада већ била мртва. За своје херојско држање пред непријатељем проглашена је за народног хероја, 6. јула 1953. године. ') РСУПС, IV, Дос. 118. �ПРЕДМЕТ: Надежда Пурић, чиновница1) Министарства финансија, привођење. ОДЕЉЕЊУ СПЕЦР1ЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА Дана 18. XI 1941. године, привео сам овом одељењу госпођицу НАДЕЖДУ — НАДУ ПУРИЋ, чиновницу Министарства финансија, Одељеше државних дугова, рођена 9. III 1903. године у Ваљеву, од оца Васе и мајке Даринке, рођене Тодоровић, вере православне, неудата, поданица б. Краљевине Југославије. Именована је пронађена у Одељењу Министаретва финансија где је била на раду дотле, а затим извршен претрес стана у Његошевој улици бр. 73-Ш, и том приликом пронађено је много комунистичког материјала, тј. нађено је билтена најновијих — партизана — Главног штаба и то: бројеви 6, 7 и 8 запакованих у 7 великих пакета који су одштампани ћирилицом у илегалној комунистичкој штампарији на формату трговачког папира. Одштампани на два-и по табака са обе стране, који почињу са речима „Саветовање представника штабова и команданата Кародноослободилачких партизанских одреда Југославије”, а завршава се „Смрт фашизму — Слобода народу”. Оваквих летака и других забрањених књига, само летака било је око 5.000 и књига издања „Космоса”, ,,Нолита” и ,,Минерве”. Именована је још одраније позната да је активно сарађивала са комунистима, а у последње време се прикривала у стану своје сестре удате Спасић, рођене Пурић, у колонији Министарства саобраћаја, кућни број 7. За то време она је свој стан из улице Његошеве бр. 73 ставила на расположење Централном комитету комунистичке партије за складиште комунистичког материјала. Сем тога она је свој кључ од стана предала Папакочи Слободану, чиновнику Државне хипотекарне банке и Мандићу Михајлу, трговачком помоћнику, рођеном из Горњег Милановца, пошто су оба чланови партије и имали су важну функцију око набавке, израде и дељења материјала осталим функционерима партије. Предњи извештај част вити Одељењу на даљи ступак. ми је достазаконски по- Полицијски агент, (потпис нечитак) 20. новембра 1941. године НАСЛОВНА СТРАНА ПРВОГ БРОЈА БИЛТЕНА ГЛАВНОГ ШТАБА НОП ОДРЕДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, КОЈИ ЈЕ ОДШТАМПАН 10. АВГУСТА 1941. У БЕОГРАДУ, У ШТАМПАРИЈИ ЦК КПЈ НА БАЊИЧКОМ ВЕНЦУ БРОЈ 12. РСУПС, Дос. 118. 150 �© ДРАГИЊА-ГИНА, РАДОВАНОВИЋ-МАРИНКОВИЋ, студент филозофије, рођена 6. јула 1921. године у Жабарима, припадала је генерацији београдске омладине која се у годинама пред II светски рат васпитавала под непосредним утицајем КПЈ. Била је члан скојевског актива у III женској гимназији школске 1938/39. године. Године 1939. је истерана из гимназије као једна од најодлучнијих средњошколки у акцији за укидање забране са средњошколског часописа „Зора”. Под окупацијом је наставила рад. Била је члан једне теренске партијске ћелије на Сењаку и једно време члан I рејонског актива СКОЈ-а. Крајем 1941. године, после хапшења Заге Маливук, повучена је за курира ПК КПЈ за Србију и одржавала је везу са куририма ОК КПЈ за Ниш. Ухапшена је 31. марта 1942. године. У полицији је зверски мучена. Толико су је тукли да су после морали да је оперишу. Секли су је без икакве наркозе, а она није ни јаукнула. Доведена је у логор на Бањици 27. априла 1942. године. И у логору је имала изванредно држање. И поред страховитих болова које је подносила (рана на глави јој је цурила), увек је била добро расположена и тражила да у соби влада ведра атмосфера и да се пева. Изведена је из логора и стрељана маја 1943. године. 151 �1 НАРОДНИ ХЕРОЈ МАЈ1ИВУК, техничар, рођена је 27. II 1919. године у Вршцу. У родном месту завршила је три разреда гимназије. Школовање је наставила у Београду, пошто се 1932. године са породицом преселила у Крњачу. Сваког дана је ишла у школу пешице из Крњаче у Београд. После завршене мале матуре уписала се у средњотехничку школу, и ту се укључила у напредни средњошколски покрет. Школске 1938/39. године била је члан скојевског актива СТШ. Са дипломом СТШ запослила се у фабрици „Рогожарски“ и ту дошла у директан контакт с радницима једног већег колектива. Васпитавала се у оној предратној генерацији која је свесно ступала у бескомпромисну борбу против режима и ширења фашизма. Партија је запазила њен рад и примила је у своје редове. После окупације земље, Зага је спалила планове авиона који су се налазили у фабрици „Рогожарски", напустила је посао и потпуно се посветила партијском раду. Радила је у техници ПК КПЈ за Србију. Као курир била је необично смела и довитљива. По задатку ПК путоваЗАГОРКА ПИСМА ИАБЕНА У ТАШНИ ЗАГЕ МАЛИВУК ПРИЛИКОМ ХАПШЕЊА 152 ла је у Вршац и Ниш и одржавала везу са куририма тих окружних комитета. Ухапшена је 9. децембра 1941. године. Приликом хапшења код ње је пронађена извесна количина санитетског материјала. У полицији је зверски мучена. Знала је многе партијске везе и многе чланове Партије и активисте у Београду. Ниједна веза и ниједан човек нису откривени после њеног хапшења. Херојски је подносила мучења и ништа није признавала. О њеном држању у полицији најбоље сведочи акт Специјалне полиције упућен Гестапо-у 3. јануара 1942. године у коме, између осталог, пише:... „Мада је Ма- ливук Загорка два пута подвргнута специјалном поступку, ипак је одбила ма шта да призна, те се према томе противу ње ништа конкретно није могло утврдити . . ,”1) И поред тога што јој се „кривица“ није могла доказати спроведена је у логор на Бањици и стрељана 7. јула 1942. године. Проглашена је за народног хероја 27. новембра 1953. године. >) РСУПС, Дос. IV, бр. 55. �ЗАПИСНИК О САСДУ ШАЊУ У СПЕЦИЈААНОЈ ПОАИЦИЈИ ЗАГЕ МАЛИВУК АКТ СПЕЦИЈААНЕ ПОШЦИЈЕ ГЕСТАПОУ о РЕЗУЛТАТУ ИСТРАГЕ НАД ЗАГОМ МАЛИВУК НА НЕМАЧКОМ И СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ ПРЕДМЕТ: Хапшење Загорке Маливук,1) из Вршца, наводног инжењера. Прилог 5 писама и легитимациЈе. 10. XII 1941. године ухапшена је горе наведена Маливук у Београду, Пољска улица број 35. Код хапшења био је присутан полицијски чиновник Бојан Ристановић. Маливук стоји под сумњом да је радила на политичком пољу. Код претреса њене ташне пронађена је једна комунистичка брошура, осим тога слика једног познатог комунистичког функционера. Маливук је више пута одржавала везу између Вршца, Београда и Ниша. Код себе је увек имала медикаменте и лекарске инструменте. Са једног непознатог места у Београду примала је осим тога новчане износе до 30.000 динара, према наводима једне поверљиве личности, је ове новце и медикаменте увек слала мајци и рођацима у Вршац. Даље је имала Маливук комунистичку литературу (Анти-Диринг од Енгелса), који је раздавала по Београду. Према наводима поверљиве особе, има Маливук још један илегалан стан у близини Пољске улице. Маливук је имала две лажне легитимације. Због даљег ислеђивања Маливук се доставља тамошњој управи. ■) рсупс, дос. ГУ, бр. 55. 153 �Милада Рајтер је везу са куририма из Војводине извесно време одржавала преко Неве Петровић, текстилне раднице. 1) „Везу са ЦК КПЈ у Београду одржавали су учитељи Милаи Станчић (већ ухапшен и сада се налази на присилном раду у Немачкој) и Љубица Одагј-ић, радница из Кумана —• Банат (стрељана) и то тако да су одлазили у Београд у Улицу Краљии,е Наталије, у фризерскп салон Живе Мијатовог и тамо питали за Неву Петровић, која је затим дала даљу везу са ЦК. —■ Нева Петровић станује наводно у Приморској улици к. бр. 17. МИДАДА РАЈТЕР ЈЕ ИМААА КАРТУ ЗА СНАБДЕВАЊЕ II ДРУГЕ ИСИРАВЕ НА ИМЕ МАГДААЕНЕ МЕТЕРАИ, ВАСПИТАЧИЦЕ, ПРИПАПДНИЦЕ НЕ.МАЧКЕ НАРОДНОСНЕ ГРУПЕ, КАО ТОБОЖЊА ПОДСВОЈКИЊА ФОАКСДОЈЧЕРКЕ ЕАЗЕ МЕТЕРАИ, КУРИРА ЦК КПЈ РАЈТЕР, зуботехничар, рођена је 28. новембра 1910. године у Винковцима. Рано се укључила у напредни раднички покрет, била је врло активна у Савезу приватних намештеника, организатор рада његове женске секције. Године 1939. примљена је у КПЈ, а почетком 1941. била је секретар ћелије КПЈ у Савезу приватних намештеника. Под окупацијом је, до напада Немаца на СССР, била члан III рејонског комитета, а тада је пребачена на дужност курира и техничара ЦК КПЈ. Организовала је преношење штампаног материјала из штампарије ЦК КПЈ и проналазила станове за смештај. Ти станови су често служили и као склониште за чланове ЦК и ПК КПЈ. Маја 1943. напустила је Београд са групом илегалних радника и пребацила се преко Срема у Јајце, где се тада налазио Врховни штаб. Била је на дужности у Политодјелу XXVI дивизије. Крајем октобра 1944. била је члан ЈНОФ-а Београда. Носилац је Споменице 1941. и више одликовња. МИЛАДА (Мијатов Жива, фризер, б.УП 1905. Кумане, отац Милан, мајка Ленка, Аница жена, Миле син — Приморска 17, код Милошевића Радосав а. Петровић Невенка, фабр. радница, 24.11/ 1908. Кумани, Срез петровградски, отац Милан, мајка Даница, Приморска 17 код Живковића Ивана од 23.17111 41). (Ово је додато оловком што је у загради). (Бећаревићу, ово је она веза са ЦК или ПК). 17/12 (потпис нечитак) ‘) ИРПС, арх. бр. 1790, К. „Недићева власт", Б, фасц. Спец. пол.”. БРАНА ПЕРОВИЋ, доктор наука у Винчи, рођена 1920. године у Бањој Луци, врло се рано укључила у напредни средњошколски покрет и већ у V разреду гимназије била члан СКОЈ-а. Те школске године искључена је из школе због растурања једног летка о Александру Карађорђевићу, после његове погибије, па је разред завршила у Београду, а затим се вратила у Бања Луку и наставила школовање. Године 1938. дошла је у Београд на студије. Становала је у Дому студенткиња и изабрана за члана управе Дома. Учествовала је у свим акцијама које су пре рата извођене. Крајем 1939. примљена је у Партију. Године 1940. одређена је да ради у штампарији ПК КПЈ за Србију, и тада је прешла у илегалност. У зиму 154 1940—41. године радила је на експедицији материјала из штампарије и набавци хартије. После окупације земље, крајем априла 1941. године, отишла је по директиви, која је важила за све студенте, у своје родно место, да тамо ради на припремама устанка. Убрзо је позвана да се врати у Београд и настави рад у штампарији, Брана је одржавала везу између ПК и курира ПК и ЦК. Маја 1943. године прешла је у Срем, а затим у Јајце, где је радила при Врховном штабу. Била је члан ЦК СКОЈ-а, члан Секретаријата УСАОЈ-а и уредник „Омладине“, омладинског листа за Југославију. Носилац је Споменице 1941, и више одликовања. �10.У1 1944. Драга мамо, Ружа није више са нама у соби. Премештена је цела друга категорија. Овде је остала само прва, нас 34 на броју. Прекјуче ј е почело стрељање. У четвртак предвече је изведено 10 другова из I к. Јуче у исто време, исто толико. Не знам када ће да дођу и по нас. Ако буду решили да ликвидирају прво мушкарце, ми ћемо живети можда још осам дана. А може да нам с е деси да одемо и данас. Немој да се завараваш и верујеш онима који су те до сада лагали и који ће те лагати и даље. Знам да ће ти бити тешко да примиги све то, али ипак покушај да будеш храбра и да издржиш. Имај увек на уму да ми нисмо једине и да је пре нас отишло тако много њих. То исто важи за Виду, Раду и Десу. Могу да вас преваре да смо отишле на рад, али у то никако не верујте. (Не верујем да ћеш моћи, али ипак покушај преко ујка Милутина, ако је ту, или неког другог, да нам се стави забрана на стрељање, уколико не будемо ликвидиране пре него што добијеш ово писмо). Ако не успете ништа, останите нам здраво и радујте се скорој слободи. Тебе и остале много, много воле и љубе Срба и Јока Моју дечурлију много поздравите и реците да буду добри. Све гито можемо од ствари оставићелм Ружи ако остане читава. Много поздрава моме Флауеру воли све Јока СРБИЈАНКА БУКУМИРОВИЋ, студент лрава, рођена је 20. августа 1920. године у селу Шетоњу, код Петровца на Млави, у учитељској породици. Под утицајем свога брата Мирослава Букумировића „Букума", народног хероја, рано се укључила у напредни раднички покрет и била врло активна на Универзитету. Под окупацијом је наставила рад; с једном групом другарица је умножавала и растурала разни пропагандни материјал. После погибије брата, она је с још више смелости извршавала задатке. Половином 1942. ушла је у технику ПК КПЈ за Србију, примала је на везу курире из окружних комитета. У лето 1943. заједно са својим сестрама Јованком Богдановић и Ружицом Ђуровић, закупила је стан у Мокролушкој улици бр. 7, који је служио за потребе ПК КПЈ: ту су одржавани састанци и саветовања, а у склоништу, ископаном у кухињи и једној споредној просторији, смештан је партијски материјал. По потреби су се ту крили и партијски радници, јер је склониште било врло сигурно, водило је у поток испод саме куће. Седмог октобра 1943. Специјална полиција је блокирала кућу и ухапсила обе њене сестре, а њу су сутрадан открили у склоништу. Покушала је да побегне када су је спроводили у полицију, али се спотакла и пала и тако су је агенти стигли и угурали у аутомобил. У полицији је зверски мучена, али ништа није признала; на њој се зауставила провала у београдској партијској организацији. Претучена, пребачена је у логор на Бањици, где је очекивала смрт, мирно, како то наводи у свом опроштајном писму. Стрељана је 7. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу, са још 13 другарица. Приликом извођења из логора извикивала је пароле, а у „марици" је покушала да зубима одреши везе с Руку једног друга, па је због тога још пред смрт претучена. РАТКА БЛАГОЈЕВИЋ, домаћица из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета, постала је члан Партије 1941. године. У њеном стану, у Крајинској улици бр. 24, било је складиште материјала за штампарију ЦК КПЈ, затим експедиција штампаног материјала, а од краја октобра 1943. године штампарија ЦК КПЈ. Стан је откривен крајем јула 1944. године. Ратка и њен муж Милутин су ухапшени и после зверског мучења стрељани почетком септембра 1944. године. ДАНА МАКСИМОВИЋ, службеник, рођена 1907. године у Београду, пришла је напредном радничком покрету 1933. године, а од 1937. се укључила у рад СБОТИЧ-а. Сарађивала је са својим мужем и пратила га неколико пута када је са илегалним материјалом путовао у Скопље. Примљена је у Партију 1. XI 1940. године. После прекида рада штампарије ЦК КПЈ, у јесен 1943. године, прешла је у Срем и под лажним именом живела у селу Карловчићу, у строгој илегалности; био јој је забрањен сваки рад, да се не би накнадно открила штампарија у њеној кући на Бањичком венцу. Септембра 1944. године пребачена је у Бари, а затим на острво Вис. Почетком новембра вратила се у Београд; радила је у ЦК КПС. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 155 �ЛИДИЈА ШУПУТ, рођена Милена Живановић, банкарски чиновник из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета, као курир технике ПК КПЈ за Србију, набављала је под окупацијом формуларе за личне карте и путне објаве за илегалце. Ухапшена је 19. фебруара 1943. године. На саслушањима није ништа признала, мада је суочавана с лицима с којима је раније била у вези, а која су је теретила. У полицији је премлаћена, затим послата у болницу на лечење, али је после неколико дана неизлечена враћена на даље ислеђивање. Ни тада ништа није признала. Крајем марта 1943. године послата је у логор на Бањици као кривац II категорије. После месец дана одведена је на принудни рад у Банатски Брестовац, где је нашла свога мужа. Враћена је у логор крајем децембра исте године, а затим више пута слата у болницу на лечење. Ту се и породила. Последњи је пут била у болници у августу 1944. године, а у септембру је одведена незнано куд. Дете је предато њеним родитељима. Рађено 11. марта 1943. одељењу Специјалне Управе града Београда Извод из Решења Управе града Београда, а које се односи на Шупут Милену1) 25. марта 1943. год. Београд ШУПУТ МИЛЕНА, банкарска чиновница, како је истрагом над Максимовић Љубивојем несумњиво утврђено, примила је од овога, пре годину дана, око стотину формулара за личне карте, које је даље предавала комунистима — илегалцима, на употребу. Максимовићу, кога је одраније познавала, представила се као један од важнијих функционера београдске организације КП, а да је то казала потврдио је и ухапшени члан КП Грбић Миленко. Крајше упорним и циничним држањем именоване није се могло тачно установити њена одређена функција у КП и са којим лицима је у раду била повезана, али и оно што је истрагом несумњиво утврђено показује да је опасна и убеђена комунисткиња, коју треба елиминисати из друштва за дужи временски рок. ') РСУПС, Дос. IV, бр. 33/44. године у полиције ЗАПИСНИК о суочењу ШУПУТ ЛИДИЈЕ и МАКСИМОВИЋ ЉУБИВОЈА Максимовић Љубивоје, радник, лицем окренут Лидији, рече овој у очи: књиговезачки лицу Шупут Ја сам теби Лидија 1941. године у јесен, у неколико махова дао око шест празних блокова за личне карте и око сто празних бланкета за објаве за путовање, које си ми ти тражила за неке другове комунисте. Није ми познато шта си ти даље урадила са овим бланкетима. Око 13. пр. мес. ја сам долазио код тебе кући и молио те ако можеш да ми извадиш у кварту објаву за На талинце. Рекао сам ти тад да је ухапшен мој један друг из радионице, па да се плашим због тога да и ја не будем ухапшен и да ћу стога да бежим из Београда. Рекао сам ти и то да ћу се тамо, ако ми буде згодно прикључити партизанима. Тражио сам тада истовремено од тебе неку везу за партизане, пошто сам чуо да они без упута не примају никога, а веровао сам да ти имаш везу са њима, али си ми ти рекла да немаш никакве везе са њима и да морам поступити онако како сам нађем за сходно. Ти си ми казала да си изгубила везу, пошто су они са којима си имала везу похапшени раније. Да ти имаш везу са неким од партијских функционера, мислио сам по томе што си ми тражила поменуте бланкете, јер сам претпостављао да их мораш дати некоме од чланова вишег партијског форума. Тако је било и то ти као истину кажем у очи. Потписујем, Љубивоје С. Максимовић, с. р. На ово Лидија одговара: 156 То није истина. Све ово лажеш. Теретиш ме овако само из освете, због тога што ниси могао добити објаву. Потписујем, Милена Шупут, с. р. Записничар — чиновник, (Потпис нечитак) Рађено 21. марта 1943. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београда ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ СУОЧЕЊУ ГРБИЋ МИЛЕНКА, словослагачког радника и ШУПУТ ЛИДИЈЕ - МИЛЕНЕ, банкарског чиновника. Окренут -Лидији, лицем Грбић према Шупут МилениМиленко изјави сле- деће: Прошле године у пролеће, Максимовић Љубивоје, са којим сам као партијски функционер био повезан, рекао је како му једна познаница тражи да 1ој уручи извесну количину личних карата из Државне штампариЈе. На то сам му одговорио да се такве ствари чине редовним путем, а не дају се било коме, при томе не знајући да ли се у дотичну особу има поверења. Неколико дана касније срео сам код Аграрне банке ту особу, о којој ми је Љубивоје говорио. И њој сам рекао исто као и Љубивоју. (Она је тада била у друштву са њиме, па ме је он тада и упознао). На шта ми је она одговорила да хитна потреба Партије и природа ствари не гледају на редовне везе и путеве, већ се мора иступати хитно и непосредно. Како рекох, ту девојку видео сам само кратко време и у пролазу, али мислим да је то управо ова, са којом сам сада суочен. Прочитано ми је и признајем за своје. Писмен, Грбић Миленко, с. р. Окренута лицем према Грбићу Миленку, Шупут Лидија-Милена, изјави следеће: Овога човека не познајем, никада га нисам видела, не одговара истини ни оно што он изјављује, као ни наводи Максимовића у томе смислу. Прочитано ми је и признајем за своје. Писмена, Милена Шупут, с. р. Записничар — чиновник, Душан Јовановић, с. р. Као што се види из докумената Шупут Лидија није ништа признала мада је полиција имала тачне податке. Приликом суочења такође ништа не признаје. Послата је у логор у II категорију 25. марта 1943. године. Предата Гестапоу и послата на рад од 29. IV до 20. XII 1943. године, затим поново враћена у логор. Неколико пута послата у болницу (из логора). Последњи пут послата у болницу 21. VIII 1944. године. �ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ СЛОБОДАНКЕ САВИЋ У ОДЕЉЕЊУ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА, од 25. XI 19421) Рађено 25. новембра 1942. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београда. ЗАПИСНИК о саслушању Слободанке Савић - Стефановић, домаћице из Београда I Ја сам Слободанка, разведена жена др Бранислава Стефановића, лекара из Пожаревца, сада домаћица, са станом у Улици Цветковој бр. 15 у Београду. Од својих родитеља Савића Петра, ветеринарског саветника и Ане, рођене Трпковић, рођена сам 20. јуна 1914. године у Свилајнцу, удата, вере православне, неосуђивана, некажњавана, нити одговара због чега. СЛОБОДАНКА-ДАНКА САВИЋ-СТЕФАНОВИЋ, банкарски чиновник и студент права, рођена 20. јуна 1914. године у Свилајнцу, у напредни раднички покрет укључила се пре рата, а 1941. године је примљена у Партију. Под окупацијом је била курир ПК КПЈ за Србију, путовала је по задатку у Пожаревац и Зајечар. У складишту технике у њеној кући било је доста партијског материјала и одеће за другове који су одлазили у партизане. Ухапшена је ноћу између 26. и 27. септембра 1942. године. Пре него што је отворила врата полицији, успела је да уништи неколико писама и да сакрије у склониште Славку Морић. У полицији су је страховито мучили да би јој изнудили признање, али упркос томе ,није ништа признала и никога није одала. Тридесетог децембра 1942. године пребачена је из Специјалне полиције у логор на Бањици, као кривац I категорије, а 7. јуна 1943. године изведена на губилиште у Јајинцима и стрељана. II Нисам комунисткиња, немам никакве везе са комунистима, не познајем никога од комуниста, нити ми је што познато о њиховој акцији. Није истина према томе да сам се ја у Златиборској улици ма када састајала са Мутић Катарином, приватном чиновницом из Ваљева, ни да ми је она као курир Месног комитета из Ваљева предавала некаква писма од Бјелице Миливоја, ученика Пољопривредне школе из Ваљева и секретара овога Комитета. Према томе, није истина ни да сам ја на те састанке са Мутићевом доводила још неко лице и њих двоје повезала за какав партијски-комунистички рад. Ову Мутићеву, која ми је приликом суочења потврдила да се овако састајала са мном и да је од мене примала неколико комунистичких листова „Пролетера”, ја не познајем уопште, нити знам да сам кад до сада ову видела или што о њој чула. Бјелицу Миливоја такође не познајем, о њему нисам никада ништа чула до сада. Ја од школе имам велику матуру, абитуријенски курс и две године проведене на правном факултету, са положеним испитима. Од 1939. године до 1940. била сам привремено службеник у Аграрној банци. Као таква била сам члан ,,БОТИЧА”, али није истина да сам тада узимала учешћа ма у каквој политичкој акцији. Вулића Божина, банкарског чиновника, познајем из ,,БОТИЧА”, јер је био секретар ,,БОТИЧА”, али не знам ништа о његовом политичком раду јер с њим нисам имала никакве политичке односе. Манојловић Николу, келнера, не познајем уопште. Није истина, према свему овоме да сам ја имала какав политички рад са келнерима, нити ма са ким другим. То је одбрану. све што знам рећи у своју Мој испит ми је верно записан. Потписујем, Слободанка Савић-Стефановић, с. р. САСЛУШАО И ОВЕРАВА: Записничар — чиновник, (Потпис нечитак) По наредби шефа одељења Специјалне полиције, шеф IV одсека - полиц. комесар, Бећаревић, с. р. ') РСУПС, Дос. IV • МИЛА ПАУНОВИЋ, кројачка радница, рођена 1920. године у Радовишту, Македонија, определила се за раднички покрет 1939. године удајом за напредног учитеља, који ју је и увео у покрет. Године 1940. дошла је с мужем у Београд и запослила се у једном кројачком салону и одмах се укључила у рад синдиката, а радила је активно и у Задрузи младих девојака, која је основана одмах после престанка рада Омладинске секције Женског покрета. Окупацију земље дочекала је у свом родном месту и од првих дана устанка укључила се у рад за НОП. Примљена је у Партију 1942. године и обављала је дужност секретара партијског повереништва у Радовишту. Ухапшена је јуна 157 1943. године и интернирана, а августа месеца протерана стражарно за Србију. Дошла је у Београд и већ септембра 1943. године постала је курир ПК КПЈ за Србију. Примала је курире из окружних комитета и из Срема. Када је крајем јула 1944. године откривена штампарија, отишла је у Космајски одред, где је убрзо постала члан Среског повереништва КПЈ за космајски срез, затим секретар СК КПЈ Смедерева и Градског комитета КПЈ Ваљева. Била је и посланик Социјално-здравственог већа Савезне скупштине. Сада је председник Друштвено-политичког већа СО Звездара, члан Градске конференције СК Београда и члан Статутарне комисије ЦК СКС. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ВЕРА АНДГИЋ, учитељица, активно је радила за НОП у околини Београда, где је била учитељица. Године 1943. укључила се у рад у Београду и много је допринела да се настави рад после великих хапшења октобра 1943. Радила је као курир технике ПК КПЈ за Србију и кретала се с лажном личном картом на име Душанке Марковић. Када је крајем јула 1944. године проваљена техника ПК, пребацила се у Космајски одред. ЛАЖНА АЕГИТИМАЦША ВЕРЕ АНДРИП НА ИМЕ ДУШАНКЕ МАРКОВИВ. ГРУПА ПАРТИЈСКИХ РАДНИКА ИЗ БЕОГРАДА, У ЛЕТО 1943. ГОДИНЕ, НА ПУТУ ЗА ЈАЈЦЕ, У ВРХОВНИ ШТАБ НОВ И ПОЈ НАПРЕД, У СРЕДННИ, ЛЕЖИ НАЛАКБЕН БОРБЕ БОШКОВИБ-БАТА, ЧЛАН ОК КПЈ ЗА СРЕМ, ВОБА ГРУПЕ; СЕДЕ, СЛЕВА НА ДЕСНО: ЛјУБИЦА БОНОВИБ, ЈАРА РИБНИКАР, СЛАВКА МОРИБ, БРАИА ПЕРОВИН, ЗАГА ЈОВАНОВИБ, 30РИЦА МИЛОСАВЉЕВИБ, ЛЕПА ЖУЈОВИБ И НАДЛ АНДРЕЈЕВИБ-КУН; У ЗАДЊЕМ СУ РЕДУ: МИЛАДА РАЈТЕР, ЈЕДНА ОМЛАДИНКА ИЗ МИХАЉЕВЦА, НИКОЛА ПОПОВИБ, ВЛАДА, РИБНИКАР И БОРБЕ АНДРЕЈЕВИБ-КУН. АНЂА СЕДЛАР-ПОПОВИЋ, кројачка радница, рођена је 7. марта 1917. године у Латину, Огулин, у сиромашној сељачкој породици, оптерећеној бројном децом. Још у раном детињству осетила је сву тежину немаштине и сиромаштва. После завршене основне школе напустила је родитељску кућу и дошла у Београд да потражи запослење. До 1937. године радила је домаће послове у кући једног свог рођака, изучила кројачки занат и завршила занатску кројачку школу. Године 1937. запослила се у једном кројачком салону и ту је дошла у додир с напредним радницима и врло брзо се и сама укључила у напредни покрет. Примљена је у Партију 1938. године и од тада се углавном посветила партијском раду. Добила је задатак да ради у техничком апарату ЦК КПЈ. Анђа је врло савесно и дисциплиновано радила на овом веома тешком и одговорном послу који јој је био поверен. Она је била добар, племенит и осећајан човек и због ових особина цењена и вољена од својих другова. Јула 1941. године одређена је да ради у складишту хартије за штампарију ЦК КПЈ која се налазила у Крајинској улици бр. 24, у стану Ратке и Милутина Благојевића. Није овде становала и морала је често да мења станове. Августа 1943. године у стану Ратке и Милутина Благојевића смештена је штампарија ЦК КПЈ у чији је рад укључена и Анђа. Крајем јула 1944. године дошло је до велике провале у партијској орга- 158 низацији Београда. Том приликом откривене су партијска техника и штампарија. Анђа је у то време становала као илегалац у Церској улици бр. 36. Не знајући да је штампарија откривена, дошла је на свој редовни посао и упала у полицијску заседу. Одведена је у затвор Специјалне полиције у Ђушиној улици и 8. септембра 1944. године стрељана у Маринковој бари. Запис о њеном хапшењу и стрељању није нађен у непријатељским документима. Датум смрти утврђен је на основу исказа преживелих другова који су с њом радили и чланова породице. И у полицији и на стрелишту Анђа се држала храбро. Њен рад је увек био конспиративан, тако да је и њена смрт скоро остала анонимна. �СЛАВКА МОРИК И ДР НЕНАД ПАРЕНТА СЈ1АВКА МОРИЋ, лекар у Београду, укључила се у напредни омладински покрет још у гимназији у Шибенику. После доласка у Београд на студије, била је врло активна на Универзитету: у Удружењу медицинара, у којем је 1939. године руководила женском секцијом на Медицинском факултету. Исте године је изабрана за члана управе Дома студенткиња, а уочи рата за председницу Удружења студенткиња. Године 1940. кандидована је за члана Партије, а почетком 1941. укључена у болничку партијску ћелију. Одмах после априлских догађаја 1941. године успоставила је, преко Злате Шегвић, прву везу између партијских организација у Загребу и Београду, а свој стан у Улици Јована Рајића ставила је на располагање ПК КПЈ за Србију. У устанку 1941. је као курир одлазила у Ваљево, Крагујевац, Чачак, Ужице, водећи борце у партизанске одреде и носећи поруке. После хапшеша и стрељања њеног мужа др Ненада Паренте, септембра 1941. године, постала је члан II рејонског комитета КПЈ. Убрзо је повучена у технику ПК КПЈ за Србију. Маја 1943. године напустила је Београд с једном групом партијских радника и пребацила се у Срем, а затим у Јајце, где се налазио Врховни штаб. У јесен 1943. завршила је партијски курс при ЦК КПЈ и упућена је у политодјел једне далматинске бригаде. Маја 1944. прешла је с јединицама НОВ у Јабланицу, а октобра је дошла у Београд и постала члан ЈНОФ Београда. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Др ДОСТАВА ШТАБА СРПСКЕ ДОБРОВОЉАЧКЕ КО МАНДЕ ПРОТИВ СААВКЕ МОРИН 159 �Међу многим надгрооним плочама на Спомен-гробљу у ослобођеном Београду усађене су у трави и цвеђу плоче са именима неустрашивих партијских радника и скромних, до у смрт Партији оданих бораца. �ЛОГОР НА БАЊИЦИ По наређењу немачких окупационих власти, касарна 18. пешадијског пука претворена је 5. јула 1941. у концентрациони логор. Логор је био окружен зидом високим до 6 метара. Имао је 5 стражарских кула, које су биле тако распоређене да је свака могла да обухвати прозоре свих соба. Зграда је имала сутурен, приземље, један спрат и амбуланту. Затвореници Специјалне полиције, Гестапоа и других затвора и логора широм Србије довођени су у овај логор, који се од самог почетка прочуо као логор смрти. Из њега су готово свакодневно одабирани људи и одвођени на губилиште. Од формирања логора па до његовог расформирања 3. октобра 1944. кроз логор је прошло око 3.000 жена, од којих је према званичним подацима, стрељано више од 500. Међутим, не постоје ни потпуни спискови логораша, ни тачна евиденција о извршеним стрељањима. Често се дешавало да се у току ноћи доведе у логор група затвореника и сутрадан одведе на стрељање, а да се то нигде не забележи. Осим тога, један део логора био је под управом Гестапоа, а други под управом Специјалне полиције који су водили засебне евденције. Сем на Бањици, у окупираној Србији је било и других концентрационих логора, међу којима су највећи били логор на Сајмишту, на левој обали Саве код Београда; логор на Црвеном крсту у Нишу, привремени логор у Шапцу, затим логори у Великом Бечкереку и у Бачкој Тополи, а било је још неких мањих логора. Одмах после напада Немачке на Совјетски Савез КПЈ је издала дирек- тиву да се чланови КП, нарочито они који су били познати полицији поВУКУ У илегалност. Велики број комуниста избегао је хапшење, али је мањи број ухапшен, међу њима и неке другарице. Прва група другарица ухапшених после 22. јуна 1941. године пребачена је из затвора Управе града у логор на Бањици 17. јула 1941. године. У тој групи су биле: Митра Митровић, Стојанка Михаиловић, СлободанкаБоба Ђорђевић, Јелена Матић1) из Београда и Здравка Вучковић из Ниша. Другарице су смештене у једну собу у сутурену. С обзиром на чињеницу да је то био логор смрти, другарице су настојале да из логора буду пребачене у болницу, где је постојала могућност за бекство. То је успело Митри Митровић и нешто касније Слободанки-Боби Ђорђевиђ. У затвореничкој болници у Видинској улици оне су затекле још неки ухапшене другарице доведене на лечење из Управе града. Међу тим другарицама биле су: Вера Гуцуња-Вребалов, Љубица Срзентић, Вера Лазовић, Ната Хаџић, др Јулија Марић и Иванка Недић. Одмах је успостављена веза с Партијом и отпочете су припреме за бекство. Из болнице су успеле да побегну Митра Митровић, Вера Гуцуња-Вребалов и Ната Хаџић. После њиховог бекства све затворенице које су се налазиле у затвореничкој болници пребачене су у логор на Бањици, где је иначе строг режим још више пооштрен. Ј) Свесно се ставила на страну непријатеља и нанела велику штету Партији и НОП. Убијена је у јесен 1942. године по одлуци партијског руководства. 161 У току лета и јесени многе жене су доведене у логор на Бањици, међу њима: Даринка и Милева Бандић, борци Космајског партизанског одреда, Зорица Божовић, члан СКОЈ-а, Илонка Валгони, члан КПЈ, ЈБубица Велебит, члан КПЈ, члан КПЈ Зорица Дамњановић, Евица Дикић, члан КПЈ, Маријана Грегоран, члан ПК СКОЈ-а, Невенка Зековић, Анђа Кустудић-Живановић, члан КПЈ, Вера Лазовић, кандидат за члана КПЈ, др Јулија Марић, Љубица Марковић члан СКОЈ-а, Негосава Мијатовић, Цвијета Милошевић, члан КПЈ, Радмила Миљковић-Рајковић, члан КПЈ, Милица Михајлица, члан КПЈ, Мирјана Моцић-Симовић, Станица Начевић, члан РК КПЈ на Карабурми, Марија Пајић, члан КПЈ, Фатима Пејовић, члан КПЈ, Јованка Радаковић, члан КПЈ, Стана Радишић, Даринка Плеша, Корнелија Сенде-Поповић, члан КПЈ, Јулишка Салај, члан КПЈ, Лепосава Смиљанић, Љубица Срзентић, члан КПЈ, Василија-Цица Стаменковић, члан СКОЈ-а, Вера Ценић, члан СКОЈ-а, Катарина Чорданов и многе друге. Године 1941, 19. септембра стрељана је прва група од 20 жена: текстилне раднице Рашела Барух-Симић, Љубица Велебит, Маријана Грегоран, Фатима Пејовић и Јулишка Салај; кројачке раднице Милица Михајлица и Василија-Цица Стаменковић; раднице других струка Невенка Зековић, Стана Радишић и Лепосава Смиљанић; студенткиње медицине Марија Пајић и Нели Сенде-Поповић; супленти Анђа Кустудић-Живановић и Јованка Радаковић; чиновнице Цви- �ПЕТИ МАРТ ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ЧЕТРДЕСЕТ И ДРУГЕ ГОДИНЕ Чланак шгампан у „Билтену”, органу Централног одбора УСАОЈ-а од 20. априла 1945. Тужно је сећање на 5. март 1942. године преживљен на Бањици у Београду. Пети март никада нећемо заборавити, јер убијени људи, жене и деца траже освету. Још раније се је почело причати о томе да ће петога марта водити из логора најтеже криви,е у Немачку на рад или да ће познатије партизане и партизаике водити у Берлин. Знали смо да су то све нагађања. Сви смо се надали стрељању. И нисмо се преварили... Освануо је леп, пролетњи дан. Биле смо гладне и нервозне смо се шетале по соби. Време нам је пролазило споро, сат по сат, отегло се У бескрајиосг. Чинило нам се да никада дан није био тако дуг као тај злокобни пети март. Био је петак — дан када се примају пакети у логору. Гледале смо кроз решетке како жандарми и агенти уносе пакете у зграду. Хоће ли нам делити пакете данас? —• питале смо се, јер већ два пута када су нам стигли пакети, Вујковић нам је говорио: „Данас нећете примити пакете, јер у граду нема хране”. Али тога дана смо добили пакете. Соба је постала веселија. Свако се радовао хлебу, храни, папиру са пакета, јер је то било у рукама наших најмилијих. Сву храну смо спојили уједно тако да је имао и опај коме није имао ко да донесе. Заједнички смо подносили муке у Управи града, заједпички смо подносили малтретирања и зло у логору и зоједнички смо делили оно мало радости које смо имали. Но, радост тога дана била нам је кратка. Пакете смо добили око пет часова, а већ У пола шест нас је утеривао у собу пијани кључар Лала. — Улази, улази ... дошли су Немци. Брже ... иде шеф. Улазимо у собу у нереду. Чуле смо ларму по ходницима, —- изгледа испуниће се оно нагађање о петом марту, — каже ми другарица Цана Марјановић. Није ни помислила да ће и она можда овог дана морати да умре. Собом је завладала тешка, суморна атмосфера. Гледале смо се немо са иапрегнутим ишчекивањем. _ — Кога ли ће извести? — морила нас је мисао, али нико није ни помишљао да гласно запита. Осмехивале смо се болно једна на другу ни саме не знајући разлога томе осмеху, који је био сличан осмеху болесника који је свестан своје болести и неизбежне смрти, док му други говоре да ће ускоро оздравити. Кроз такве осмехе као да би хтеле рећи једна другој: „Ко зна, можда ће нас заједно извести на стрељање?” Ту нему тигиину прекидоше кораци Јунга и Крауса као и Вујковића и Петера. Излазили су из шеснаестице и приближавали су се, споро корачајући, нагиој соби — тринаестици. Већ смо чуле јасно Јунга како нешто говори. Зашкрипила је гвоздена полуга са катанцем на вратима, коју је са треском скидао Лала. У соби наста још већа тишина која је личила на гробну. Све смо стајале као и раније, но лице је било блеђе, са напрегнутим живцима. Немци су нас разгледали и запиткивали, али одговора није било, правиле смо се да ништа не разумемо. Вујковић је почео са прозивањем: — Ната Дугошевић, то је она позната партизанка која је заједно са својим мужем Вељком Дугошевићем организовала одред партизана у Хомољу —- објагињавао је Вујковић Јунгу и Краусу преко тумача. —- Цана Марјановић, Рада и Смиља Јањић, Деса Петровић, стара Недељковић из Крагузевца... — Нана .. а .. а? —• пронесе се кроз собу глас чуђења. Па зар ће и старицу од својих 59 година стрељати? Јунг се заинтересова која је та Нана, те му Вујковић рече да је то мајка сина и кћери комуниста и да је и она сама партизанка и комуниста. Вујковић је продужавао хладнокрвним гласом прозивати, са циничним осмехом на лицу, који га је стално пратио. — Радмила Јовић, то је она мала што пали аутомобиле по Београду, иначе је из познате комунистичке фамилије Трајка Стаменковића... — Јулија Нешић, Деса Бркић... но дакле девет женских и једна У ћелији значи тачно десет — улизним гласом рече Вујковић Јунгу, који га задовољно тапкагие по рамену. — Све ваше ствари узмите и одмах излазите напоље.., Опраштала сам се са свима. Рада и Смиља Јањић, сестре из Крагујевца, које су на зов Комунистичке партије одмах кренуле у одред 1941. год. оставивши стару мајку саму, загрливши ме рекоше ми — Јави мами да су нас стрељали! —- дрхтавим рукама скидаху ручни сат да им га Немци не узму. Старица Нана Недељковић је све љубила говорећи: — Збогом, децо моја. Загрливши ме, притисну ме на своје груди као своје дете и пољубивши ме, рече ми кроз сузе: — Држи се добро, дете моје, ако останеш жива поздрави ми Ангу и Рају и реци им нека ми чувају дете. — Здраво, драга Зорице, поздрави све другове и реци им да сам се добро држала — опраштала сам се од Радмиле — Малецке — Јовић. Цана Марјановић је прибрано и без трунке страха свлачила добре ципеле да их Немци, пошто би је стрељали, не би узели. А Ната Дугошевић је тихо певушила неку песму облачећи на себе неку исцепану блузу. Пошто је Лала поново улетео у собу и као животиња почео се дерати, оне су морале напустити собу. Изашле су из собе одлучним, чврстил кора- 162 јета Милошевић, Љубица Срзентић и секретар суда Дана Цветковић; домаћице Зорка Стокић (жена шпанског борца Петра Стокића), Смиља Вишњевац и Зора Дуријанов. „МЕРЕ ОДМАЗДЕ ЗА НАПАДЕ ИЗ ЗАСЕДЕ1) Београд, 18. октобра (ДНБ) Са меродавних места се саопштава: Као мере одмазде за напад из заседе на два припадника немачке оружане силе у улицама Београда, 17. октобра 1941. стрељано је 200 комуниста и Јевреја.“ За ово су стрељање са Бањице од жена изведене: Зорица Божовић, ученица из Београда, Загорка Драговић, учитељица у Зеокама, Марија Ђермановић, учитељица у Обреновцу, Мирослава Мирчевић, студент филозофије из Београда; Христина Нинковић, домаћица из Обреновца, др Душица Стефановић-Живковић, еколог из Београда, Видосава Танасић, домаћица из Земуна. Међу 700 логораша који су у рано пролеће 1942. године у групама одвођени у Јајинце, 5. марта су стрељане: Радмила Јовић-Малецка,2) ученица из Београда, Милка Јовановић3) текстилна радница из Београда, Десанка Бркић, чиновник из Крушевца, Ружица Војновић, домаћица из Рашанца (Петровац на Млави), Наталија Дугошевић, учитељица у Турији (Пожаревац), Радмила Јанић, студент права из Крагујевца и њена сестра Смиља Јанић, свршени матурант, Александра-Цана Марјановић, учитељица у Поповићу (Космај), Ружица Милановић, студент медицине из Јагодине, Даница Минић, свршени матурант из Чачка, Наталија-Нана Недељковић, сељанка из Грошнице (Крагујевац), Деса Петровић, свршени матурант из Крагујевца, Ружица Шојић,4) студент медицине из Београда. Другарице, прозване у соби број 13, утеране су у ћелију у којој је већ десет дана, у самици, чамила Ружица Милановић. Ту су провеле ноћ, чекајући да по њих дођу блиндирана кола која ће их одвести у Јајинце. Из ћелије се сву ноћ орила песма. Кола су по њих дошла тек пред зору, стрељане су у последњој партији. Сутрадан се у логору сазнало да су Ружица Милановић и Малецка певале и време” бр. 144, октобра 1941. РСУПС, Дос. бр. IV, бр. 56/2—34. *) РСУПС, Дос. IV, бр. 109/3. Решење о упућењу у логор Ружице Шојић. 4) „Ново 2)—3) �на губилишту, да су Цана и Ната избацивале пароле и да је Нана проклела крвнике.1) Упркос крајњој суровости логорског режима и минималним могућностима за рад, другарице су ипак успевале да у својим собама организују живот у колективу и да кроз разне форме рада одржавају дух отпора и веру у победу и да то преносе на све логорашице. Завеле су просте гимнастичке вжбе које су, уз музику на чешљу, могле да изводе у скученом простору; одржавале су повремено часове страних језика, наравно само усмено; препричавале су романе, приповетке, филмове; свако друго-треће вече изводиле су позоришне комаде, по сећању а уз ове представе спреман је обавезно и врабац. Једна другарица је добила у амбуланти на поклон игле за плетење, и тада је почело прештрикавање џемпера и израда малих украсних предмета и играчака од вуне, које су логорашице слале за успомену својој деци и родител>има. На марамицама и пешкирима, искројеним из комада рубља, везене су симболичне шаре, пароле, поруке и имена својих најмилијих. Од крпица од одела прављене су лутке, од извучених влакана везени су уметнички гоблени. Међу првим и најуспелијим приредбама у логору био је максенбал приређен уочи Нове 1942. године у две женске собе. У једној је соби припремама руководила Зага Маливук. Соба је била украшена плакатима и маскама које је она израдила, а представљале су карикатуре њихових мучитеља и сцене из логорашког живота. На једном је плакату била нацртана „марица” и пред њом полицијски агент који каваљерски пружа руку затвореници да уђе у кола. У другој соби је организатор дочека била Ната Дугошевић. Соба је била украшена папирићима и крпицама уместо гирландама, а затворенице су имале дијадеме, гривне и огрлице од коре од јабука, лимуна и поморанџе. „Костими” су биле хаљине и блузе окренуте на наличје и закопчане на леђима уместо спреда, све то допуњено и украшено неком крпицом или чарапом уместо машне. Маскенбал је почео после поноћи, пошто је управник логора отишао у град. Но песма и игра је привукла кључара, који је упао у једну и другу собу и прекинуо весеље, а сутрадан су организатори но‘) Вилтен ЦО УСАОЈ од 20. IV 1945. Подаци Узети из сећања Зорице Милосављевић „Пети март хиљаду деветсто четрдесет и друге године”. ком. Утерали су их у ћелију, где је већ десет дана била другарица Ружица Милановић... Пала је ноћ... језива ноћ. Аутомобили (блиндирани) су стално одвозили партије људи у Јајинце на стрељање. И наше другарице су очекивале час када ће их извести. Из њихове ћелије орила се песма која је допирала у ходнике. Песма, коју смо ми примили са љубављу, допирала је у наша срца. Али допирала је песма и у канцеларије Вујковића, Петера, чуо је њу Јунг и Краус и Бећаревић и Штерић и ледила им се крв у жилама од животињског страха, који им нигде мира није давао. Пред зору догиао је и на њих ред. Извели су их у Јајини,е у задњој партији и пострељали. Сутрадан смо дознали да су Ружица и Малецка певале, да су Цана и Ната бацале пароле, а да их је наша Нана проклела. Могу ли се заборавити ти хероји? Може ли се заборавити старица Нана, која пуна љубави према својој деци — како је она називала партизане, —• полази у смрт храбро и одважно? Може ли се заборавити Цана Марјановић која више година ради за добро свога народа и сада даје свој живот без колебања, увек смела и тиха? Може ли се заборавити другаригча Ружица Милановић, студент из Јагодине, која је до задњег трзаја певала песме о борби и победи, — Малецка која у последњим тренуцима свог животс. шаље поздраве друговима на слободи. Не. Никада их не можемо и нећемо заборавити! Ми памтимо све! И куће попаљене и очеве поби.јене и невино погушену децу, стрељане другове и другарице. Ми их знамо и њихова нас имена позивају у борбу, на освету. Они су свети пример како се живи, ради и умире за свој народ и слободу. Зорица Милосављевић Године 1938. постављена је за суплента гимназије у Вршцу. Ту се одмах укључила у рад Женског покрета; а по упутствима Жарка Зрењанина, помагала је месном партијском руководству у раду и руководила гимназијским активом СКОЈ-а. Због своје политичке активности премештена је почетком 1941. године у Горњи Милановац. После непуних шест месеци отпуштена је као комуниста. Остала је у Милановцу, да као члан СК КПЈ за таковски срез учествује у организовању устанка. Да би избегла хапшење, напустила је Милановац августа 1941. и прешла у Београд. Вукица Митровић је распоредила да ради у једној партијској ћелији у центру. Прикупљала је и прилоге за НОФ на Универзитету. Ухапшена је на улици већ крајем августа. Из Специјалне полиције пребачена је на Бањицу и стрељана 19. септембра, у првој групи жена. Била је међу првима који су на стрелилишту извикивали пароле у славу Партије и револуције. ЈОВАНКА РАДАКОВИЋ, суплент, рођена је 12. септембра 1912. године у Саут Бенду, у држави Индијани (САД). Њени родитељи су се после првог светског рата вратили у Југославију и настанили се у Шапцу, где је завршила средњу школу. Године 1936. дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и књижевност. Затим је, као добар лингвиста, две године била асистент шефа катедре. На Универзитету се укључила у напредни омладински покрет; била је активиста Омладинске секције Женског покрета и убрзо се истакла срчаношћу и неустрашивошћу у разним акцијама и демонстрацијаима. Због бескомпромисног, одлучног става у политичким питањима и способности да језгровито и убедљиво излаже своју мисао, изабрана је да, као члан делегације Алијансе женских покрета Југославије, на Међународном конгресу жена у Копенхагену поднесе реферат у име напредне женске омладине Југославије. 163 НЕВЕНКА-ЛЕНКА КАРАКАШЕВИЋ-СТАМЕНКОВИЋ, службеник ПТТ у Београду, рођена 8 . јануара 1908. године у Молу (Бачка), од 1938. године активно је учествовала у раду Удружења ПТТ службеника. Била је руководилац женске секције при Удружењу. Под окупацијом је наставила рад. Имала је задатак да ради са женама на Пашином брду. Преко ових жена организовала је прикупљање санитетског материјала и материјалних прилога за НОП, растурала летке и др. Ухапшена је 25. априла 1942. године и пребачена у логор на Бањици. Маја 1943. године одведена је са групом жена на принудни рад у Банатски Брестовац. Покушала је да побегне два пута и успела је тек трећи пут. Добила је везу и пребачена у Срем преко Белегиша. Била је у XII крајишкој бригади до демобилизације априла 1945. године. Члан КПЈ је од 1945. године Носилац је Споменице 1941. �КОПАРАЦ, ученица I женске гимназије, рођена 19. јануара 1923. године, била је члан руководства СКОЈ-а на Вождовцу. Ухапшена је 31. августа 1942, а сутрадан, 1. септембра, умрла је под батинама на саслушању у затвору Специјалне полиције у Ђушиној улици. Није рекла ни једну једину реч признања. ИВАНКА МИРЧЕВИЋ, студенткиња филозофије, рођена 20. маја 1920. у Београду; 1941. године била је техничар СКОЈ-а за V рејон; ухапшена је и доведена на Бањицу 11. октобра 1941. На саслушањима је страховито мучена, тако да није могла да стане на ноге, а како је била туберкулозна, почела је да избацује крв. Стрељана је већ 17. октобра исте године. МИРОСЛАВА РЕШЕЊЕ О УПУКЕЊУ У ЛОГОР ЈОБАНКЕ РАДАКОВИК вогодишње прославе, Зага Маливук и Ната Дугошевић, позване на саслушање и претучене. Затим су извршени претреси соба, одузете су све оловке, игле и још неке личне ствари логорашица. Укинуто је за извесно време примање пакета и слање прљавог рубља напоље и заведен је још строжи режим. Полицајци нису могли да схвате морал затвореница. Измишљали су казне и мучења којима би сломили њихов отпор и натерали их да скрушено и са страхом чекају стрељање. Међутим, скрушености и страха није никада било. До последњег дана постојања логора и до последњег стрељања, жене су одлазиле на губилиште поносите, пркосне, са песмом и извикујући пароле. Преживели логораши их се сећају са дивљењем. Остала је незаборавна једна група девојака које су све за овај свој последњи пут везале црвене пантљике у косу. У одмазду за убиство агената Управе града Космајца и Залада, стрељано је 9. марта 1942. године 150 другова и другарица, међу њима текстилна радница Јулка Орешчанин, кројачка радница Софија Буловић-Букумировић, угоститељска радница Тереза Донић, и чиновнице Борка Милојковић, Мила Рајковић и Јулијана Нешић.1) Атентат на полицијске агенте Ђорђа Космајца и Обрада Залада организовао је МК КПЈ за Београд, чији је секретар била Јелена Ћетковић, кројачка радница. Јелена је ухапшена 3. марта 1942. године, о чему Специјална полиција обавештава своје наредбодавце: „Пратећи кретање и рад појединих сумњивих лица, одељење Специјалне полиције Управе града Београда-) ухапсило је на дан 3. марта 1942. године ЋЕТКОВИЋ ЈЕЈ1ЕНУ, кројачку радницу из Београда, рођену 9. V I I I 1916. године на Цетињу и ЈАНКОВИЋА МАРКА, приватног намештеника из Београда, рођеног 24. X 1919. године у Годљеву, среза црногорског. Истрагом над њима утврђено је да су организовани и активни чланови Комунистичке партије и да као такви имају везе са више организованих и неорганизованих комунистички оријентисаних лица, који активно учеетвују у разним разорним акцијама. Даљом истрагом откривена је потпуна партијска организација комуниста у Београду, па је известан део чланова и сарадника ових похапшен и код неких пронађен ') РСУПС, Дос. IV, бр. 109/3. — Решење о упућењу у логор. Јулијана Нешић, рођена 11. IV 1920. године у Београду, дневничар-званичник Управе града Београда, ухапшена је заједно са братом Стеваном Нешићем, чланом СКОЈ-а, издавала је за потребе илегалаца бланко личне карте и пријаве за стан, са печатима и потписима. !) РСУПС, Дос. IV, бр. 73 — Одломак извештаја о откривању партијске организације Београда у тзв. мартовској провали. 164 �разни компромитујући материјал, оружје и мупиција. Известан део је откривен, али је успео да побегне од власти, а један део није могао бити откривен до сада услед строге конспирације, која је основно правило комуниста у њиховим акцијама. У међувремену комунисти су извршили и два атентата на полицијске службенике и то 6. марта на Космајца Ђорђа, поднадзорника полицијских агената и Залада Обрада, полицијског агента, а 14. марта на Штерића Драгољуба, старешину кварта. Истрагом, која је упоредо вођена по општем комунистичком раду и овим атентатима, откривени су и похватани сви атентатори у ова два атентата. На основу тога откривени су атентатори и саучесници и у неким ранијим атентатима, који су своје акције вргиили по налогу Месног комитета, или осталих подређених организација. Утврђено је да су Месни комитети КПЈ из Београда сачињавали: поменута Ћетковић Јелеиа, кројачка радница, РИСТИЋ ПЕТАР, приватни чиновник и прецизни механичар, рођен 24-1Х-1914. године у Баточини, ЈОВИЧИЋ СТЕВАН, трговачки помоћник из Београда. Ћетковић и Ристпћ су ухапшени, а Јовичић се налази у бекству. Београд је подељен на 7 рејона који имају укупно око 50 јединица, са око 200 чланова. Поред ових постоје при појединим јединицама ударне групе, одређене за теже акције, нарочито атентате, са по неколико ударника. Сем ових постоје „техникери", одређени за растурање илегалног материјала, који сачињавају посебну групу и подељени су по рејонима и јединицама. Сваки рејон има по једног рејонског техникера и свака јединица свога техникера. Сви чланови јединице прикупљали су новчане прилоге „за партију“ и за „Народноослободилачки фронт“ — НОФ. Прилози за „партију“ предавани су секретарима јединица, а ови их предавали одређеним члановима рејона, који су сав новац предавали Месном комитету КПЈ. Прилоге за НОФ прикупљали су такође сви чланови јединица и предавали их нарочито одређеним члановима за то из својих јединица, а ови их предавали даље члановима реонског одбора НОФ-а, који су сав новац предавали месном одбору НОФ-а. Месни одбор НОФ-а сачињавали су 5 чланова, од којих су четворица ухваћени, а пети, који је идентификован, налази се у бекству. По НОФ-у Београд је такође подељен на 7 рејона и сваки рејон има по 4 члана, који углавном дејствују зосебио од самих партијских форума. Прилози „за партију“ употребљавају се за чисто партијске пропагандне сврхе и за издржавање самих чланова партије, који су беспослени или живе илегално. Прилози за НОФ употребљавају се за финансирање акција, за издржавање чланова породица похапшених, одбеглих и болесних партијскјх чланова .. ИЗВЕШТАЈ ИОАИЦИЈСКОГ АГЕНТА О ХАПШЕЊУ ЈОВАНКЕ РАДАКОВИВ ЈУЛИШКА САЛАЈ, текстилна радница из Београда, пре рата се укључила у напредни раднички покрет и активно учествовала у свим радничким акцијама. Хапшена је због учешћа у штрајковима. Примљена је у Партију 1940. године. Под окупацијом је наставила рад у Београду мада је била позната полицији. Била је секретар једне теренске партијске ћелије. Ухапшена је крајем лета 1941. године. У полицији је подвргнута зверском мучењу. Ништа није признала и никог није одала. Стрељана је у првој групи жена 19. септембра 1941. године. ФАТИМА ПЕЈОВИЋ, текстилна радница из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета и учесник у свим акцијама и штрајковима. Примљена је у Партију 1940. године. Под окупацијом је наставила рад. Била је секретар једне теренске партијске ћелије. Ухваћена је на улици крајем лета 1941. године. У затвору је страховито мучена, али ништа није признала. Предата је Гестапоу; стрељана је у првој групи жена 19. септембра 1941. године. 165 �РЕШЕЊЕ О УПУПЕЊУ У СТЕФЛНОВИВ ЖИВКОВИИ ЛОГОР ДР ДУШИЦЕ Др ДУШИЦА СТЕФАНОВИЋ, чиновник Министарства пољопривреде, рођена је у Београду 4. априла 1913. године. Као ћерка истакнутих радничких бораца и комуниста Драге и Лазара Стефановића, она је одрасла у тадашњем средишту напредног радничког покрета и врло рано се свесно укључила у ту борбу. По упису на Филозофски факултет, 1932. године, учествовала је у свим студентским акцијама и манифестацијама, била је активиста Омладинске секције Женског покрета и члан прве редакције „Жене данас“. Хапшена је три пута пре рата: први пут 1935. године, када је била шест месеци под истрагом и предата Суду за заштиту државе. Пуштена је испод суђења због недовољних доказа. Поново је ухапшена 1938. године и кажњена са десет дана затвора због учешћа у манифестацијама приликом Бенешовог доласка у Београд. Трећи пут је ухапшена у провали јуна 1940. године; тада је била четири месеца под истрагом, поново је предата Суду за заштиту државе и поново пуштена испод суђења, овог пута са већином окривљених у процесу. Поред активног политичког рада, Душица је била врло марљив студент. Дипломирала је 1936. године са одличним успехом на биолошкој групи Филозофског факултета, а затим је самостално наставила научна истраживања. Објавила је три научна рада, од којих је трећи: „Расна и еколошка испитивања са охридским салмонидама", био њена докторска дисертација, после чије одбране је 1940. промовисана за доктора биологије. Рат и окупација су прекинули њен научни рад. Знајући да је полиција води на списку предратних комуниста, спремала се да напусти Београд и ступи у партизански одред, али ју је полиција предухитрила. Ухапшена је септембра 1941. отерана у логор на Бањици и стрељана 17. октобра 1941. године. ДРАГИЊА ЈОВАНОВИЋ, ученица III женске гимназије из Београда, рођена 20. маја 1923. у Београду, пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет. Од јесени 1941. године била је члан руководства СКОЈ-а на Дорћолу. Ухапшена је крајем 1941. године и пуштена после три дана јер ништа није признала. Наставила је рад. Поново је ухапшена марта 1942. године и одведена у логор на Бањици. Пуштена је из логора после годину дана као тежак плућни болесник. Умрла је 1944. године. 166 АНЂЕЈ1ИЈА ГАЛОВИЋ, текстилна радница, рођена 16. фебруара 1916. године у Добрици (Лика), радила је у Београду као текстилна радница и учествовала активно у свим радничким акцијама пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Прикупљала је материјалну помоћ за Космајски одред са којим је одржавала везу. Ухапшена је 14. фебруара 1943. године и отерана у логор на Бањици, где је стрељана 25. маја 1943. године. �СПОМЕН-ПЛОЧА НА ГРОБЉУ СТРЕЉАНИХ У БЕОГРАДУ ЈЕДИНИ ЈЕ ДОКУМЕНТ О ВИДОСАВИ ТАНАСИП Решењем Управе града Београда, одељења Специјалне полиције II бр. 3420 од 11. априла 1942, у логор на Бањици су упућене другарице ухваћене у мартовској провали: Јелена Ћетковић, Олга Т. Јовановић, Олга М. Јовановић, Драгица Ћорковић, Олга Кршул, Миленка Ђурковић, Катица Ћирић, Маргита Хладни, Пирошка Хоџић, Милица Радулашки, ЈБубица Мерло, Десанка Динић, Дора Фрајденфелд, Јелена Хаџи-Николић, Светлана Крстић, Нада Станић,1) Радмила Мокрањац,2) Илонка Харнош,3) Добрила Растовац и Верослава Репац.4) Већина другарица из ове групе стрељана је маја или јуна 1943. године. ДЕСАНКУ ЈОВИЋ је октобра 1941. године ухапсила Специјална полицијакао члана породице Стаменковић, која је цела учествовала у предратном радничком покрету, а у народној револуцији је седам чланова дало своје животе, међу њима Лепа Стаменковић, инструктор ПК КПЈ за Србију, 16-годишња Василија Цица Стаменковић скојевка-диверзант, Десина ћерка Радмила Јовић — Малецка, ученица V разреда гимназије, скојевка-диверзант и браћа Трајко, народни херој, стрељан на Бањици и Пера, погинуо као борац НОР. Деса је стрељана 17. децембра 1941. године, заједно са својим братом Божом Стаменковић, чланом МК СКОЈ-а, коме је носила пакете у притвореничку болницу, где се лечио од ране задобијене у једној акцији. У истој групи стрељане су раднице: Вукица Митровић и Марија Рачки, домаћица ЈБубинка Манојловић1), лекарка др Светислава Маринковић,2) учитељица Јелица Миловановић и сељанка Радојка Стаменић. Деветог маја 1942. године угушено је у гасном аутомобилу 220 затвореника из логора на Бањици. Поред 25 Јеврејки са децом, тада су уморене и другарице из вршачке групе: Малчика Подгоршек, Олга и Драгица Петров, Ковиљка Ивановић, Иванка и Смиља Стојадинов и Јелена Варјашки; из ужичке су групе убијене: Марија Бобић-Леви, Петра Јањушевић, Олга Савић, Јелена Тадић (пре удаје Хела Фрајденфелд); Бранка Данић, из Сокобање, домаћица, рођена 1901, ухапшена од Гестапоа, у логору од 24. III 1942. године, из Београда цела породица Трајковић: апотекар Светолик Трајковић, његова жена Милена, син Мирослав, кћери Вера и Слобода. „ ... Међу5) хиљадама нагиих жртава у Беог. налази се и моја добра другарица.°) Она је, као што знаги, од зимус била у логору. 9. маја су је они крвници уморили са читавом њеном породицом: родитељима, братом и млађом сестром, V, то на звјерски начин који су почели у задње вријеме да практикују масовно ‘) Нада Станић, професор, рођена 10. VII 1910. у Дувну. Избеглица из Босне. По доласку у Београд одмах се повезала и организовала рад са женама у Вишеградској улици и околини. Била на принудном раду у Банатском Брестовцу, враћена је и остала у логору до његовог расформирања. г) Радмила Мокрањац, рођена 1923. у Београду, свршени матурант, била је у групи Наде Станић. Пуштена је из логора крајем 1942. године. СОФИЈА БУЛОВИЋ, активиста НОП-а, рођена 1913. године у Доњем Петровцу, доведена је у логор на Бањици из Специјалне полиције 16. фебруара 1942. године и стрељана 9. марта исте године. 3) Илонка Харнош, кројачка радница, рођена 26. VIII 1922. у Сенти. Активиста при партијској ћелији Карла Лукача. Са Бањице је маја 1943. одведена на принудни рад у Банатски Брестовац. Побегла је у партизански одред и погинула. 0 Верослава Репац, домаћица из Београда, рођена 6. V 1917, ухапшена је као талац за мужа Душана; пуштена је после 3 месеца, а поново ухапшена XI. 1942. и остала у логору до његовог расформирања. 5) Зборник ВИИ П/5, стр. 189—207. из извештаја Лоле Рибара другу Титу од 3. VIII 1942. 6) Слобода Трајковић. Одломак • ЈЕЛЕНА НИКОЛАЈЕВИЋ рођена 1913, члан КПЈ; поред задатака које је имала као члан актива, руководила је једном групом жена, радила политички и прикупљала прилоге за НОФ. Ухапшена је 14. августа 1942. године на улици. Из Специјалне полиције је пребачена на Бањицу, а 23. јуна 1944. транспортована за Аушвиц, одакле се вратила после рата. 167 ‘) Љубинка Манојловић је рођена 1902. у Ваљеву, живела је у Београду; на Бањицу је доведена 16. XI 1941. !) Др Светислава Маринковић, рођена 2. I 1900. у Заграђу код Зајечара. Студирала је медицину у Прагу. Тамо се и удала и заједно с мужем и 3-годишн.им дететом отишла у СССР; одакле ._е после 4 године вратила у Југославију. Две године је била под присмотром полиције, а затим је постала лекар Београдске општине. У логор на Бањици доведена је 6. XII 1941. �карус“. Гестапо је ухапсио 17. августа 1942. године по потерници Специјалне полиције. Мада је приликом хапшења код ње пронађен материјал који је умножавала, ништа није хтела да призна. Из Земуна је пребачена у немачки затвор у Београду, а затим у логор на Баници, одакле је 11. децембра доведена у Специјалну полицију на ислеђење. Добро се држала: никога није одала. Поново је враћена у логор на Бањици 6. марта 1943, а 14. маја исте године са већом групом затвореника стрељана у Јајинцима. тамо доље —• усмртили су их отровним гасовима. — Имала је свега 24 године и добро смо се слагали. Фишер“>) „ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА МИЛАНУ АЋИМОВИЋУ2 Према наређењу Министарства унутрашњих послова од 6. августа 1942. године I Бр. 23739, потписани председник и чланови комисије, обишли смо данас концентрациони Београда, у циљу логор Управе утврђивања града која би лица требало задржати у логору, а која би требало пустити на слободу, па по заМИЛИЦА РАДУЛАШКИ, рођена је 18. јануара 1897. године у Гају код Загреба, у сиромашној сеоској породици. Још врло млада отишла је у град, у Загреб и затим у Београд, и радила као служавка по туђим кућама. Године 1937. запослила се у фабрици сита Глише Јосиповића и тада се укључила у напредни раднички покрет. Ступила је у синдикат металских радника и постала врло активан раднички борац, учествовала је у разним акцијама, а нарочито се истакла у штрајку солидарности са текстилним радницима 1940. године, када је окривљена као један од вођа штрајка и ухапшена са још неким радницима. Радници који су тада ухапшени штрајковали су глађу зато што им је било забрањено да примају пакете од куће. Милица је организовала штрајк глађу међу ухапшеним женама. Имала је примерно држање, а због недостатка доказа убрзо је пуштена. За доказану чврстину и непоколебљивост пред класним непријатељем, за активно учешће у штрајку и у свим акцијама напредног радничког покрета, Милица је маја 1941. примљена у чланство КПЈ. После изласка из затвора, Милица се вратила на рад у фабрику и радила је политички са групом жена на Дорћолу. Под окупацијом је учествовала у разним акцијама. У њеном су стану одржавани партијски састанци. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године. У Специјалној полицији је страховито батинана и мучена да призна свој рад, али агенти нису могли да јој изнуде ни речи признјања. Једанаестог априла су је пребацили у логор на Бањици, где је Вујковић преузео даље мучење, све до стрељања, 25. маја 1943. године. вршеном послу част нам је поднети извештај у следећем: Под предметима таоца, које је уступио комисији на оцену господин помоћник министра, нашли смо да треба и даље да остану у логору следећи таоци: РАДМИЛА АТАНАЦКОВИЋ, кројачка радница, члан СКОЈ-а. Ухапшена је 8. јануара 1942. године на скојевском састанку на Карабурми и решењем од 24. јануара упућена у логор на Бањицу. Исте године пуштена је из логора и наставила рад. Поново је ухапшена и враћена у логор на Бањици. Стрељана је 7. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу. 1) ЈАНКОВИЋ ЗОРКА, професор у пензији из Чачка, стара 59 година, удова, мајка троје деце, због тога што је њена ћерка МИНИЋ МИЛКА, наставница грађанске школе у Ваљеву, у прошлој години била у одреду културне секције Ваљевског партизанског одреда као водећа личност. Она је као таква била ухваћена у Ваљевском затвору одакле је побегла и више се није вратила. Хапшење Зорке уследило је по наређењу Гестапо-а у Ужицу. 2) ЋУРИЧИЋ ЈАКОВ, председник суда у пензији, стар 62 године и његова жена СОФИЈА, стара 56 године и ћерка РАДМИЛА, домаћица стара 22 год., зато што је његов син БОШКО ЋУРИЧИЋ, адвокатски приправник познат као комуниста у гиуми где се налази као важан функционер и сада је у пиртизанским редовима, и 3) ЋУРЂЕВИЋ ЋОРЂЕ, трговац из ЈАГОДИНЕ, стар 53 год. и његова жена МИЛЕВА, домаћица стара 52 године, зато што је њихова ћерка СЛАВКА, студенткиња права жена БОШКА ЋУРИЧИЋА, адвокатског приправника позната комунисткиња, која је ухваћена и сада се налази у концентрационом логору у Београду. Пошто је Славка недавно ухваћена, а у шуми се налази само њен муж Бошко, син Јакова Ђуричића, то је потребно поново затражити мишљење од окружног начелника у Јагодини, да ли обадве породице треба задржати као таоце обзиром на његов ранији и садашњи рад као комунистичког вође. • ДАНИЈЕЛА СИКИМИЋ, приватни намештеник из Београда, рођена је 15. априла 1920. године у Толмину, Словеначко Приморје. У НОП се укључила на почетку устанка и примљена у Партију у јесен 1941. године. У партијској ћелији је одговарала за рад са женама, а имала је и задатак да прикупља прилоге за НОФ. Њен је рад откривен у мартовској провали 1942. године, али је успела да избегне хапшење и пређе у Земун, где је наставила рад у партијској организацији у фабрици „И- ') Лола Рибар. РСУПС, Дос. IV. — Из извештаја Комисије за испитивање стања у концентрационом логору Управе града Београда. г) 168 �4) СТЕФАНИЈА ДУДИЋ и њена ћерка ЗОРКА, учитељица у селу Златарићу, зато што је њен муж ДУДИЋ ДРАГОЈЛО, важан партизански функционер и одметник од власти. Срески и окружни начелник мишљења су да би исте требало пустити кући. Комисија налази да би по том питању требало поново тражити документовапи извештај и предлог, потом донети потребну одлуку. 5) ЈОВАНОВИЋ РАДМИЈ1А, жена Јовановића Здравка, наредника водника, познатог комунистичког вође, стара око 35 године. Срески и окружни начелник у Ваљеву мишљењи су да би исту требало пустити ради неговања детета. Комисија налази да би по том питању требало поново тражити документовани извештај, потом донети потребну одлуку. 6) Из логора би требало пустити ове та оце 2) БАЈАЗИТ МИЈ1ИЦУ, жену Ивана Бајазита из Паланке, стара 24 године, мајка једног детета, чији је муж пришао партизанима. За њеног мужа нема тачних података какву је функцију имао и верује се да је ухваћен и стрељан у Ваљеву. Срески начелник у акту бр.9211 предлаже да се може пустити на слободу. 3) ОВЧАРЕВИЋ МАРИЈА, из Горњег Милановца, стара 55 година, удова, мајка троје деце, чији је син ДРАГОСЈ1АВ узимао активног учешћа у редовима партизана за време трајања акције. Срески начелник је мишљења да је треба из логора пустити, јер има података да је Драгослав стрељан од стране немачких војних власти у Ваљеву, што се види из акта Начелства бр. 9729. Београд 8. августа 1942. год. р. 1 На основу члана 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, параграф 2 Уредбе о измени и допуни овог Закона од 15. децембра 1939. године М. С. бр. 1640 и параграф 12 Уредбе о устројству и делокругу рада Управе града Београда, Одељење специјалне полиције Управе града Београда, као надлежно, РЕШАВА Да се ставе у концентрациони логор, као опасни по јавну безбедност, мир и ред у земљи, с тим да у логору остану до даље наредбе следећа лица: 1. — ШИП ФРАЊА, дрејер из Београда, рођен 27. XII 1924. голине, у Великим Треснама у Чешкој, син Фрање и Амалије. 2. — НЕШИЋ ДОБРОСАВ, трговачки помоћник из Београда, рођен 19. I 1924. годрше у Ритопеку, срез грочански, син Драгутина и Борке, рођене Ђорђевић. 3. — НОВАКОВИЋ МИОДРАГ, трговачки помоћник из Београда, рођен 26. X 1924. године у Београду, син Војислава и Ангелине рођене Стојковић. 4. — АТАНАЦКОВИЋ РАДМИЛА, кројачка радница из Београда, рођена 1. IX 1921. године у Београду, кћи Ђуре и Стане, рођене Ацковић. Саопштити им ово решење и одмах га извршити. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ШИП, НЕДИЋ и АТАНАЦКОВИЋЕВА су били чланови СКОЈ-а — Савеза комунистичке омладине Југославије и као такви одржали су од летос до сада више комунистичких састанака, на којима се пропагирао комунизам и препоручиване разне саботаже, читани комунистички леци и прикупљан прилог у новцу за СКОЈ, Народну помоћ и комунистичке одметнике од власти — партизане. Атанацковићева је била и члан актива, који је имао за задатак вршење саботаже, као што је било цепање пропагандних плаката немачких и српских власти, паљење новина, због тога што нису писале повољно о Совјетској Русији и партизанима и др. Све ово њих троје и признају. Новаковић Миодраг је био на два жура, која су комунистички омладинци на Карабурми приређивали у циљу комунистичке пропаганде и прикупљања „Народне помоћи” за партизане. На једном од ових журева дао је прилог за народну помоћ 10 динара. Као комунистички омладинац учествовао је једном приликом у паљењу новина. Признаје све друго сем учешћа у спаљивању новина. Међутим, Поповић Душан, сапунџијски радник, који признаје своју кривицу каже да је новине спаљивао заједно са Новаковићем, још летос. На основу тога доказано је да је и Новаковић био члан СКОЈ-а још од раније. На основу свега изложеног именованима се не сме дозволити даље сло* бодно кретање, већ се морају онемогућити у свим акцијама. Решено 24. јануара 1942. године у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда, II, бр. 169. По наредби управника града Београда шеф Одељења специјалне полициј е Инспектор (Потпис нечитак) Записничар, (Потпис нечитак) ‘) Оригинал материјала се налази у ДСУП-у СР Србије, регистрован под Дос. IV, бр. 56/2—34. ЈЕЛЕНА РАКИЋ, кројачица, рођена 8. фебруара 1906. у Бечу, била је удата за учитеља-комунисту Бранка Ракића. Сама се није ангажовала у раду напредног радничког покрета, али је своје четворо деце васпитавала по назорима свога мужа. Кад је отпочео устанак, њен муж је са два сина ступио у партизански одред. Тада се и она укључила у НОП. Напустила је Београд и дошла на слободну територију, у село Луњевицу, где је прикупљала храну и одећу за партизане. За време I непријатељске офанзиве повлачила се до Чачка, одакле је одмах упућена у Београд да је не би ухватили четници. У Београду је наставила рад. Шила је рубље и плела потребне ствари за партизане. Ухапшена је у „мартовској провали“ 1942. године. Из Специјалне полиције пребачена је у логор на Бањици 4. маја исте године. Стрељана је 14. маја 1943. У НОБ погинула су јој оба сина; млађи син Јова, као водник 1942. у Добром Долу у Црној Гори, а старији Милан, као командант II батаљона II пролетерске бригаде, децембра 1943. у Пријепољу. Председник комисије начелник одељења за државну заштиту (потпис нечитак) Чланови: Жив. А. Јованчић, с. р. саветник Дим. Симоновић, с. р. саветник" Осамнаестога новембра 1942. године стрељана је, са групом логораша, текстилна радница Софија Леви, стари раднички борац. Рођена је 28. марта 1887. године у Београду. Била је међу првим радницама организованим члановима социјалдемократске стране и члан секретаријата жена социјалдемократа од његовог оснивања. Учествовала је у формирању радничких синдиката у Србији и била дугогодишњи функционер Савеза фабричких и текстилних радника Србије. Осим тога, била је прва жена члан Суда добрих људи. 169 ��„УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) Одељење специјалне полиције Пов. II, бр. 2598/1У 20. децембра 1942. године Београд П. На основу чл. 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у земљи, § 2 Уредбе о измени и допуни овог Закона М. С. бр. 1640/39 и § 12 Уредбе о устројству и делокругу Управе града Београда, Одељење специјалне полиције грала Београда РЕШАВА Да се КРАУС ЛЕОНТИНА, учитељица у пензији из Београда, рођена 16. априла 1881. године у Бишкупцу, среза новомарофског, од оца Јосипа — Јеврејина и мајке Хенријете рођ. Ерлевајн, наводно Српкиња, без припадности било којој вероисповести, неудата, наводно неосуђивана, стави у концентрациони логор на Бањици као кривац I (прве) категорије, с тим, да у логору остане до даље одлуке власти. Решење ово саопштити Леонтини и одмах извршити. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Краус Леонтина је идејна и потпуно изграђена комунисткиња која своје комунистичко убеђење јавно излаже и себе представља као бескомпромисног комунистичког приврженика. У комунизму види једини спас и срећнију будућност човечанства и сматра да је комунизам као идеја и практична организација од највеће вредности за људство. Као непомирљиви комуниста, Леонтина је под својим пуним потписом упућивала претседнику српске владе неколико писама у којима отворено захтева демисију српске владе и предају власти комунистима, за које тврди да су једино способни и научно одређени за завођење свога режима у свету. С обзиром да Леонтина својим ставом према комунизму и нашим животлим интересима претставља велику опасност за ред и безбедност у земљи, одлучено је као што диспозитив ргшења гласи. Кривица и одговорност Краус Леонтине потпуно је утврђена њеним слободним и отвореним признањем и осталим доказним материјалом, те је у смислу моје одлуке Стр. Пов. II, бр. 176/42 одређена у I категорију, пошто нема уопште изгледа да жели да се поправи и одрекне комунистичког схватања. Решено у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда на дан 20. децембра 1942. године. Деловођа-записничар, (параф нечитак) По наредби управника града Београда шеф Одељења специјалне полиције Инспектор Илија Параноса, с. р.” ») РСУПС, Дос. IV. 171 �СЛОБОДА-БОДА ТРАЈКОВИЋ, студент хемије, активиста напредног студентског покрета, рођена је 7. октобра 1918. године у Брњачкој Бањи. Под окупацијом се активно укључује у НОП, са целом својом породицом. Њен отац, угледни београдски апотекар Светолик Трајковић, давао је велике количине лекова и санитетског материјала за партизане, а њен брат Мирослав је служио као веза у Београду. Сви су ухапшени половином јануара 1942, када је полицији пало у руке једно писмо Ј1оле Рибара које је он упутио својој вереници Боди. У Специјалној полицији су покушавали да је присиле да напише Лоли одговор којим би га намамила да дође. Она је то одлучно одбила. Пребачена је почетком фебруара у логор на Бањици, заједно са осталим члановима своје породице, и заједно је с њима 9. маја 1942. угушена у гасним колима. СЛОБОДА-БОДА ТРАЈКОВИБ (СТОЈИ) МИРОСЛАВОМ И СЕСТРОМ ВЕРОМ С БРАТОМ ОВО ЈЕДИНСТВЕНО ЉУБАВНО ПИСМО НИЈЕ НИКАДА ДОСПЕЛО V РУКЕ ОНОЈ КОЈОЈ ЈЕ БИЛО НАМЕН.ЕНО. СУДЕНИ ПО НЕКИМ РЕЧИМА, ЛОЛА РИБАР ЈОЈ ГА НИЈЕ НИ ПОСЛАО, НЕГО ЈЕ ОНО НАБЕНО У ЊЕГОВОЈ ЗАОСТАВШТИНИ Седамнаестога децембра 1942. године ухапшена је Леонтина Краус, учитељица у пензији. За напредни раднички покрет се заинтересовала на Београдском универзитету, где се после пензионисања уписала на педагошку групу. Постала је поклоник марксизма и пригрлила је свим својим бићем неустрашиве младе комунисте, бескомпромисне народне борце, којима, у свом опроштајном писму, посвећује своја „последња сећања”. Упућена је у логор 20. децембра 1942, а стрељана 7. јуна 1943. године. У пролеће 1943, од 14. маја до 7. јуна, стрељано је у три групе, поред великог броја мушкараца, и 70 жена. У првој групи, 14. маја, стрељани су истакнути партијски радници Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Кристина Ковачевић, Јулија Делере, Славка Ђурђевић-Ђуричић, Олга Т. и Олга М. Јовановић, Ружа Јовановић, Катица Ћирић, Олга Кршул, Нада Божовић-Ђорђевић, Лепосава-Опи Михаиловић, Данијела Сикимић, Вера Ђокић-Радосављевић, студ. права и Нада Ђокић-Матијевић, учитељица из Чачка, Лепосава Переги-Цвејић, радница из Пожаревца; затим Јелена Ракић, кројачица, Јелена Цветковић,1) и домаћица Симка Ђорђевић и Персида Станојевић из Доњег Милановца и Зорка и Цвета Николић из Масне.2) У групи од 700 логораша стрељане су 25. маја 1943: Ђука Динић под именом Мирјана Обрадовић, Лепа Лалош-Вујошевић, Милица Радулашки, Дара Павловић, студент, Драгиња-Гина Радовановић-Маринковић, студент филозофије, Драгиња-Дада Константиновић, студент технике, Александра-Цаца Голубовић, студент фармације, Ангелина-Анга Недељковић-Милосављевић, студент медицине, Миленка Ђурковић, студент ЕКВШ, Олга Петровић, радница, Јелена-Ленче Хаџи-Николић, приватни намештеник, Драгица Ћорковић, радница Босиљка Бачић, кројачка радница, Анђелија Галовић, радница, Лепосава Митровић, матурант, Зора Селаковић, кројачица, Вера Јанићијевић, чиновник, ДТО, Теодора Лончаревић, чиновик ПТТ, Наталија Синадиновић приватни чиновник, Јелена Сарић, чиновник из Краљева, Милка Милошевић, ученица из Ваљева, Милица Катић, домаћица из Грабовца код 06реновца; затим, Вида Малешевић, МИЈ1А ДИМИЋ, глумица, активно је помагала напредни покрет пре рата. Бавила се и књижевним и преводилачким радом. Отпуштена је из Народног позоришта 1935. где је била дугогодишњи члан, као политички сумњива. Од 1936. до 1941. била је управница Дома студенткиња, који је био база преко које је КПЈ вршила утицај на студенткиње. За такав рад студенткиња у Дому имала је много разумевања и пружала му подршку. За време окупације наставила је рад. Била је члан теренске партијске јединице на Чукарици. Ухапшена је децембра 1942. и умрла под батинама исте ноћи у Специјалној полицији. Посмртно је одликована ОЗН II реда. ‘) Мајка Дане Цветковић; у њиховом стану у Драгачевској улици експлодирала бомба. *) Све четири доведене су на Бањицу 26. III 1943. године. 172 �пензионер и Анка Будимир, домаћица из Београда,1) ЈБубина Митић,2) домаћица из Великог Села и Вера Стојишић,3) домаћица из Бора. Седмог јуна 1943. године, у групи од 300 логораша, стрел>ане су: Слободанка-Данка Савић, чиновник, Десанка Лежајић, радница, стрељана под именом ЈБубице Чобановић, Леонтина Краус, пензионер, ЈБубица Мартиновић, домаћица, Злата Сертић, домаћица, Милица Дачип, кројачица, Адела Вранић-Шинко, радница све из Београда; затим из Чачка, Милена Властељица-Јевтовић, студент права, Надежда Вилимановић-Јанковић, студент медицине, Душанка Богићевић, кројачица, Милена Лазаревић, домаћица, Ружица Станишић, студент агрономије, Добрила Клисарић, радница, Наталија Николић, радница, Цмиљка-Цица Кујунџић, домаћица; из Ваљева: Олга Пиргић и СтаницаЦака Миливојевић, ученица из Крушевца: Бранислава Јанковић-Јовановић, чиновник, из Краљева: ЈБубинка Шутић, домаћица. У овој групи су такође стрељане: Магда Османлић (Османовић?),4) Зорка Недељковић5) и Стана Симоновић,6) све три домаћице из Београда и радница Јулија Ђорђевић.7) Последње групе жена стрељане су 7. и 11. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу. Међу стрељаним 7. септембра биле су: Добрила Арсенијевић, чиновник, Радмила Атанацковић, радница, Дубравка Бијелић-Аша и Србијанка Букумировић, студенти, Дана Лончар, професор, затим домаћице Јелена Богдановић, Невенка Дабић, ЈБубица Жужек и чиновница ЈБубица Илић, све из Београда, Олга Милутиновић, студент медицине из Краљева и Вера Митровић-Соколов, професор из Шапца. ДРУгарице у групи која је стрељана 11. септембра, напале су, по договору, ‘) Вида Малешевић, предратни члан КПЈ Анка Будимир доведене су у логор 6. марта 1943. године. г) 8) и Доведена у логор 10. маја 1943. године. Доведена у логор 17. априла 1943. године. ‘) Ухапшена 19. јануара 1943. и стрељана као талац за свога мужа, члана КП; рођена 15. VII 1915. у Прелогу (Словенија). Сав. јавно тужилаштво, рег. бр. 11311/10536). '') Рођена 22. III 1912. у н. Бечеју. доведена на Бањицу 6. III 1943. године. 6) Рођена 24. III 1904. у Београду, доведена у логор 3. VI 1943. године. 7) Радница из Граца, рођена 10. V 1915. у Тивилтеру (?) у Немачкој, доведена у логор 15. V 1943. године. после прозивке стражаре и агенте који су дошли да их поведу. Настало је страшно гушање и кркљање у ходнику, док један од нападнутих стражара није успео да ослободи руку и опали из револвера. Тада су дојурили други стражари и у ходнику су се разлегли пуцњи. Није могло да буде утврђено које су другарице у тој тучи убијене; зна се само да је организатор овог напада била Радмила Милановић-Шнајдер. У камион су убачене и живе и мртве жене, и на Јеврејском гробљу су неке стрељане а неке дотучене и бачене у заједничку раку. У тој су групи биле: Јованка Букумировић-Богдановић, учитељица, Олга Вучковић, домаћица, Дивна Градић, домаћица, Десанка Жарић, чиновник, Анка Јандријевић, домаћица, Паула Јурак*) домаћица, Веселинка Лазовић, студент, Јелица Летић, домаћица, Мирослава ЈовановићЈаза, геометар, Зора Илић-Обрадовић, чиновник, Славка Петровић, радница, Даринка Радовановић, домаћица, Радмила Рајковић, радница, Даринка Чупић-Руман, домаћица**) ЈБубица Стокић, студент, Анка Тешић, учитељица, Радмила Шнајдер, домаћица и Лидија Шупут, чиновник, све из Београда; Надежда Мајсторовић, матурант и Војинка Опанчина, студент из Чачка; из Крагујевца: Вера Милутиновић, домаћица, Јованка Невајдић, радница, Милијана Прокић, радница и Радојка Симић, кафеџика; др Ракила Леви-Мићић, лекар у Крупњу, Видосава Обрадовић-Радојковић, професор из Аранђеловца и Стана Михаиловић,***). Једна од прозваних другарица Милка Томајић****) домаћица *) ПАУЈ1А ЈУРАК, рођена 26. VI 1906. у Бечу, радила је са својим другом, Душаном Николишем, на помоћи југословенским добровољцима у Шпанији. После погибије свога мужа била је неко време на Космету; при повратку у Београд пала је у руке Специјалној полицији и страховито је малтретирана на саслушањима. Пребачена је на Бањицу 17. VI 1942. Бојала се батина и сваки пут кад је требало да иде на саслушање, молила је другарице за моралну подршку, да не би проговорила под батинама. Међутим, увек се добро држала и никога и ништа није одала. Радила је врло лепе ручне радове, била је уметница у том послу, давала је другима идеје за рад и показивала им како да раде. Очекујући да буде стрељана, седела је до дубоко у ноћ и правила лутке и дечје играчке. ♦*) ДАРИНКА ЧУПИЋ - РУМАН, домаћица из Београда, рођена 1924. године у Црној Гори, члан КПЈ, била је активиста НОП-а од 1941, преносила је оружје и санитетски материјал за Пожаревачки партизански одред. У полицији се одлично држала, упркос томе што је зверски мучена. На Бањицу је пребачена 12. IV 1944. Приликом извођења на стрељање учествовала је у нападу на агенте. ***) СТАНА МИХАИЛОВИЋ, из Сенаје (Младеновац), сарадник НОП-а, четници је ухватили јуна 1943. године, предата Специјалној полицији. **♦*) МИЛКА ТОМАЈИЋ, рођена 1898. у Сењу, ухапшена је 21. II 1944. као активиста НОП-а; 12. VI је пребачена у логор као кривац I категорије. 173 ФАНИ ПОЛИТЕО-ВУЧКОВИЋ завршила је историју уметности на Београдском универзитету. Врло активно је радила у Омладинској секцији Женског покрета и часопису „Жена данас“. Радила је на културном просвећивању омладине. Била је сарадник свога друга Воје Вучковића. Под окупацијом живела је илегално у Београду. Откривена је и ухапшена децембра 1942. и умрла под батинама у затвору Специјалне полиције 25. децембра исте године. ОЈ1ГА ВУЧКОВИЋ, домаћица из Београда, рођена је 1922. године у Херцег-Новом. Као дете је прешла с родитељима у Сенту, где је живела до априла 1941. године. Врло се млада укључила у напредни омладински покрет. После капитулације прешла је са породицом у Београд и ту се укључила у рад за НОП. Имала је једну групу симпатизера с којом је радила. Прикупљала је прилоге за НОФ, оружје и муницију и пребацивала људе у партизанске одреде у Срем. Откривена је и ухапшена марта 1944. године (по очевим подацима марта 1943. године). После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици 12. априла. Стрељана је у последњој групи жена 11. септембра 1944. године. Учествовала је у нападу на гестаповце и агенте који су је водили на губилиште. Вероватно је била члан Партије. �ЦРТЕЖИ МИРЕ БАЊИЦИ: ЈОВАНОВИК-ЈАЗЕ У ЛОГОРУ НА МАЛИ КОКАН И РАДМИЛА ШНАЈДЕР ПОСВЕТА РАДМИЛЕ ШНАЈДЕР НА ПОРТРЕТУ МАЛОГ КОКАНА, КОЈИ ЈЕ СТРЕЛ>АН ЗАЈЕДНО С МАЈКОМ. 174 �из Београда искористила је гужву која је настала у ходнику и сакрила се у клозету. Но, проказале су је криминалке, те је она посебно стрељана сутрадан, 12. септембра. Имена извесног броја жена које су са Бањице стрељане забележило је Савезно јавно тужилаштво; нека од њих су после ослобођења објављена у „Гласу”. Међу стрељаним 1942. године налазе се: Јелица Марјановић, домаћица из Божевца, рођена у Калишту, доведена на Бањицу 18. јула 1942. стрељана 3. августа исте године („Глас” бр. 33, 15. V 1945); Даница Недељко, домаћица из Баваништа (Банат), стара 22 године, у логору од 21. IV 1942. стрељана 20. VIII 1942. („Глас”, бр. 34, 22. V 1945); Олга Божовић, кројачица из Аранђеловца, рођена 1920, у логору од 30. IX 1942. стрељана 3. X 1942. (ИАБ, картотека бањичка); Олгица Вучковић, чиновник из Београда, рођена 7. III 1921. у Новом Саду, у логору од 12. X 1942. стрељана 30. XI 1942. („Глас”, бр. 34, 22. V 1945; Савезно јавно тужилаштво, Зл. бр. 14405, Рег. зл. 5435); Христина Милетић, домаћица из Руишта (Сокобања), рођена 1927. у Руднику, на Бањици од 24. X 1942, стрељана 17. XII 1942. („Глас” бр. 34, 22. X 1945.). Међу стрељаним родољубима 1943. године биле су: Милијана Смиљанић, кафеџика из Такова, рођена 1893. у Бранетићу, у логору од 2. XII 1942, стрељана 25. I 1943 („Глас” бр. 35, 29. V 1945); Мирослава Атанацковић, домаћица из Жагубице, рођена 26. III 1926, у логору од 4. XII 1942. стрељана 2. IV 1943 („Глас”, бр. 36, 3. VI 1945; Савезно јавно тужилаштво, Зл. бр. 14893); Милева Обрадовић, домаћица из Панчева, рођена 1889, у Торину, у логору 19. VI 1943, стрељана 17. VIII 1943. („Глас” бр. 39, 26. VI 1945); Милева Доброта, домаћица из Крушевца, рођена 7. IV 1923. у Сенти, у логору од 8. XII 1942, стрељана 21. IX 1943. („Глас”, бр. 39, 26. VI 1945); Милева Аврамовић, поштанска чиновница из Жабара, рођена 16. XI 1914, у логору од 3. VII 1943, стрељана 1. X 1943. („Глас” бр. 41, 10. VII 1945); Љубица Кубјеш, фабричка радница из Чачка, рођена 1908. у Горажду, у логору од 26. VIII 1943, стрељана 1. X 1943. („Глас” бр. 41, 10. VII 1945); Маша Ничкевић, домаћица из Београда, рођена 1906. у Никшићу, члан КПЈ, ухапшена II 1943, РАДМИЛД МИЉКОВИВ-РАЈКОВИВ (ЦРТЕЖ МИРЕ ЈОВАНОВИП-ЈАЗЕ) Ј1ЕПА НЕШИЋ-ПИЈАДЕ укључена је у КПЈ 1920. године на Београдском универзитету. Била је активна у напредном студентском покерту као члан Клуба марксиста и члан управе Фонда за помоћ студентима. Радила је у Секретаријату жена комуниста у оквиру Партије и са женама у партијским ћелијама у фабрикама. После Обзнане, 1921. године, наставила је рад у партијској ћелији на терену. Заједно са својим другом Владимиром Нешићем радила је на партијској техници, од 1921. до августа 1929. године, када су обоје ухапшени и њен друг убијен у полицији. По налогу Партије отишла је 1932. године у СССР, где је посећивала партијску школу у Москви. Године 1937. вратила се у земљу, укључила се у рад Женског покрета у Београду и била члан Удружења незапослених професора. Године 1941. била је члан партијске ћелије у Министарству пољопривреде. После избијања рата организовала је прикупљање хране за логор на Бањици и прикупљала је санитетски материјал и одећу за партизанске одреде. Јуна 1943. отишла је из Београда преко Срема у источну Босну и прикључила се парти- 175 занским јединицама; била је политички инструктор у Пратећем батаљону Првог корпуса. У јесен исте године отишла је у Јајце и почела да ради у техници Танјуга. Почетком 1944. била је технички секретар једног дела АВНОЈ-а. Августа 1944. вратила се у Србију. До доласка у ослобођени Београд, радила у Пропагандном одељењу Главног штаба Србије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЈЕЛИЦА ЈЕРКОВИЋ, рођена 1912. у Кикинди, активиста Омладинске секције Женског покрета и СБОТИЧ-а, септембра 1941. примљена је у Партију. Радила је на Дорћолу са Јеврејкама и скупљала прилоге за НОФ. Ухапшена је октобра 1941. На саслушању у полицији није ништа признала. Пребачена је на Бањицу, а затим одведена на рад у Банатски Брестовац, одакле је покушала да побегне с већом групом жена. Ухваћена је, враћена на Бањицу, а затим транспортована у Равенсбрик, где је остала до краја рата. �У „МУЗЕЈУ УСТАНКА 1941. ГОДИНЕ" У ТИТОВОМ УЖИЦУ НАЛАЗИ СЕ И 1ЕДНО ПОТРЕСНО ПИСМО СВЕДОЧАНСТВО О БАЈИНОБАШТАНЦИМА СТРЕЉАНИМ НА БАЊИЦИ. ТО ЈЕ МАЛА ЖЕНСКА МАРАМИЦА КОЈУ ЈЕ ПАРТИЗАНКА РАДА НИКОЛИК ВЕЗЛА ДО ПРЕД САМО СТРЕЉАЊЕ И ОСТАВИЛА ЗА УСПОМЕНУ СВОЈОЈ МАЈЦИ МИЛКИ. НА СРЕДИНИ МАРАМИЦЕ ИЗВЕЗЕНЕ СУ ЦРНИМ КОНЦЕМ РЕШЕТКЕ И СИЛУЕТА ДЕВОЈКЕ. ДЕСНО — „СТАЛНО МИСЛИМ НА ВАС И ЧЕКАМ ДА МЕ ИЗВЕДУ". ИСПОД РЕШЕТАКА И СИЛУЕТЕ ИЗВЕЗЕНО ЈЕ „РАДА НИКОЛИБ, Б. БАШТА, РОБЕНА 28. VII 1922. ГОДИНЕ, УХАПШЕНА 1. I, ОСУБЕНА 24. I, СТРЕЉАНА. . . ПОЗДРАВ СВИМА МИЛИМ И ДРАГИМ ВАША РАДА. 25. VII. . . НЕ ТУГУЈТЕ НИСАМ ЈЕДИНА, МНОГИ ПОШТЕНИ И НЕВИНИ СУ НАСТРАДАЛИ. . .”. У ВРХУ МАРАМИЦЕ ИЗВЕЗЕНО ЈЕ: „ЗА УСПОМЕНУ МОЈОЈ ДРАГОЈ МАМИЦИ — ОД ЊЕНЕ БЕРКЕ РАДЕ”. А МАЛО ДАЉЕ: „ПОЗДРАВ МАМИЦИ, ЦАКИ, САВИ, ТОМИ 20. VII ИЗИАД НАТПИСА „ЗА УСПОМЕНУ МОЈОЈ ДРА- ГОЈ МАМИЦИ — ОД ЊЕНЕ БЕРКЕ РАДЕ” ИЗВЕЗЕНА СУ ИМЕНА И ПОЧЕТНА СЛОВА ПРЕЗИМЕНА И ДАТУМИ СТРЕЉАЊА РАДИНИХ ДРУГОВА И ДРУГАРИЦА, КОЈИ СУ ПРЕ ЊЕ ИЛИ КАСНИ1Е ДОВЕДЕНИ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ. НА ОВОЈ НЕОБИЧНОЈ МАРАМИЦИ КОЈУ ЈЕ РАДА ВЕЗЛА У ПРЕДАХУ ИЗМЕБУ БАТИНА И ИШЧЕКИВАЊА ДА ЈЕ „ПОЗОВУ” И ИЗВЕДУ ПРЕД ЦЕВИ ПУШАКА МОЖЕ СЕ НА СИТНОМ ВЕЗУ ОВЕ МЛАДЕ РАДНИЦЕ, ВЕРКЕ ПРАЉЕ, ПРОЧИТАТИ ТЕКСТ КОЈИ РЕЧИТИЈЕ ОД СВАКОГ ДОКУМЕНТА ГОВОРИ О СТРАДАЊИМА И ХЕРОЈСТВУ ЊЕНОМ И ДРУГИХ СУЖЊЕВА. 9. V ПЕТРА Ј. (ЈАЊУШЕВИК), ЈЕЛЕНА Т. (ТАДИВ), АДАМ Т. (ТАДИБ), МИКО М. (МАЛИНИВ), ЈОВО Ш. (ШЕБЕРИНОВИБ), МИЛОСАВ Т. (ТРИШИБ), ЗОРКО Д. (ДАКИБ), ЉУБИША Н. (НИНЧИБ), ЦВЕТКО Ј. (ЈЕЛИСАВЧИБ), ЛАЗАР Ј. (ЈУГОВИБ), БЕДО Ј. (ЈОКСИМОВИБ), НЕША (ЈОВАНОВИВ МИШО), ЖАРКО Ј. (ЈЕЛИСАВЧИВ), СЛАВОМИР Б. (БОРБЕВИБ), КИКАН Б. (БЕНИБ), РАЈКО Т. (ТАДИБ). 176 20. VII ДРАГИ Т. (ТРИШИБ) 22. VII ЈОВАНОВИВ ЉУБИНКО АЦА С. (СТАМЕНИБ) 24. VII МИЛЕНКО-МИЛЕ (ТОПАЛОВИБ) 26. VII МИКОШ С. (СТОЈИБЕВИБ) 27. VII МИЛУТИН Л. (ЛУКИБ) 29. VII РАЈАК П. (ПАВИБЕВИВ) 31. VII БРАНКО Ј. (ЈОВАНОВИБ) ЈУГОВИБ МИЛОЈЕ) 1. VIII ДРАГОМИР Ч. (ЧУЧКОВИВ) И ВЕЉКОВИВ М. (МИОДРАГ) 2. VIII НА МАРАМИЦИ ЈЕ ОСТАО НЕИЗВЕЗЕН САМО ЈЕДАН ДАТУМ, ПОСЛЕДЊИ У ЊЕНОМ ЖИВОТУ, ДАТУМ ЊЕНОГ СТРЕЉАЊА: 20. VIII 1942. ГОДИНЕ ЏЕЛАТИ СУ ЈЕ СА МНОГИМ ОДВЕЛИ НА СТРЕЛИШТЕ. НА РАСТАНКУ СА СВОЈИМ ДРУГАРИЦАМА ОНА ЈЕ ЈЕДВА УСПЕЛА ДА НЕДОВРШЕНУ МАРАМИЦУ УРУЧИ СВОЈОЈ ДРУГАРИЦИ МИРИ ЈОВАНОВИВ, КОЈА БЕ ЈЕ КАО ПОРУКУ И ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ПРЕДАТИ РАДИНОЈ МАЈЦИ �на Бањици од 12. VI, стрељана 1. X 1943. У затвору је зверски мучена („Глас”, бр. 41, 10. VII 1945); Олга Лазар, домаћица из Вреоца, рођена 1905. у Јарку, у логору од 10. VII 1943, стрељана 21. X 1943. („Глас”, бр. 42, 17. VII 1945); Ружа Вучетић из Београда, ухапшена 9. IX 1944. (Савезно јавно тужилаштзо, Зл. бр. 14405, Рег. зл. 16544 и 14903). У логору на Бањици је 1944. године стрељана Милица Кудра, из Београда (Савезно јавно тужилаштво, Зл. бр. 14405, Рег. зл. 16359). Пред ослобођење, у јесен 1944, ухваћена је Олга Миливојевић из Баћевца, рођена 19. X 1919, врло храбар теренски радник, предата је Гестапоу и стрељана на гробљу. Септембра 1944. године стрељана је и Милица Натијало, радница, рођена 1905. године у Бос. Дубици. Врло млада укључила се у напредни раднички покрет Загреба и учествовала у свим акцијама. Године 1941. долази као избеглица у Београд, одмах се овде укључује у НОП, скупља прилоге у радионици где се запослила, проширује рад, набавља санитетски материјал и шаље га у одред; затим организује пребацивање компромитованих другова из Београда у партизане. Ухапшена је крајем августа, премлаћена на саслушању и руку су јој сломили, тако да су је морали упутити у болницу. Чим је мало прездравила, враћена је у полицију и поново подвргнута мучењу. Стрељана је. Ништа није признала ни одала. На Гробљу стрељаних родољуба, на Новом гробљу у Београду, записана су још и ова имена жена, без икаквих ближих података: Милка Вуковајац, Бојка Дабић, Милка Денић, Славка Димитријевић, Радојка Ђуричић, Милица Илић, Радмила Лалић, Дикосава Миленковић, Даница Младеновић, Јагода Новаковић, Ружа Петровић, Даница Привежић, Божана Радовановић, Зорка Арсенијевић и четири неидентификована женска леша. Многе жене су као симпатизери или сарадници НОП-а, и многе као таоци за мужа, брата или своју децу у партизанима, хапшене и теране у логор на Бањици. Године 1941. ухапшене су: Косара Дрињаковић, професор, под сумњом да је левичарски настројена, и оптуштена из службе, и Мира Кротић, члан партијске ћелије у Заводу за израду новчаница, која је убрзо затим пуштена јер јој кривица није могла да буде доказана. Она се затим преко везе пребацила у Загреб и тамо наставила рад. СТАНИЦА НАЧЕВИЋ, рођена 1905. у Кулиновцима, код Чачка; одрасла је као подсвојкиња професорке Милеве Петковић, једне од првих жена комуниста у Србији. Године 1924. дошла је у Београд да учи кројачки занат; одмах се укључила у раднички покрет, ступила је у „Абрашевић", затим у синдикат текстилних радника; учествовала је у штрајковима и осталим акцијама напредног радничког покрета. После штрајка солидарности са радницима штофаре Владе Илића, априла 1940. отпуштена је из службе, из Текстилне А.Д. Исте године примљена је у чланство КПЈ и постала секретар партијске ћелије у Текстилној А.Д. Под окупацијом, је учествовала у саботажи и другим акцијама диверзије против окупатора; у њеном је стану била смештена емисиона радио-станица и умножавани су неки партијски прогласи. Ухапшена је августа 1941. у групи са Илонком Валгони, Маријаном Грегоран и другим текстилним радницима; из Специјалне полиције пребачена је на Бањицу, одакле је због недостатка доказа пуштена 1942. Сада је пензионер. МИЈ1ИЦА МИХАЈЈ1ИЦА, текстилна радница у штофари Владе Илића, рођена 12. априла 1922. године у Стабанџи (Босанска Крупа), као напредна омладинка и радница примљена је у Партију уочи рата. Под окупацијом је наставила рад. Ухапшена је септембра 1941. године на денунцијацију једне раднице. У полицији је претучена, али је издржала сва мучења и ништа није одала. Пребачена је у логор на Бањици 11. септембра 1941. године. Стрељана је у првој групи жена 19. септембра исте године. Пркосила је непријатељу и приликом стрељања узвикујући пароле. • ЗОРА СЕЈ1АКОВИЋ, кројачка радница, рођена 28. марта 1913. године у Голубинцима, Рума, предратни активиста напредног радничког покрета и члан КПЈ. Под окупацијом је наставила рад и од септембра 1941. до марта 1942. године била је секретар једне партијске ћелије. Наставила је рад и после „мартовске провале" 1942. године. Ухапшена је 23. септембра 1942. године. У полицији је страховито тучена, ноге су јој биле у ранама. Издржала је сва мучења и никог није одала нити теретила. Пребачена је у логор на Бањици 26. октобра 1942. Стрељана је 25. маја 1943. године. • ДРАГИЦА ЋОРКОВИЋ, текстилна радница, рођена 5. маја 1909. године у Старом Петровом Селу, предратни активиста напредног радничког покрета. Радила је у Београдској текстилној АД и активно учествовала у раду синдиката и акцијама које је организовала Партија уочи рата. Примљена је у КПЈ фебруара 1941. Под окупацијом је наставила рад; прикупљала прилоге за НОФ, проналазила станове за скривање илегалаца и одржавање састанака, растурала летке и обухватала радом за НОП нове људе. Ухапшена је у „мартовској провали“ 1942. године. У полицији је страховито мучена, али ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици. Стрељана је 1943. године. 177 ЈВУБИЦА СТОКИЋ, студент права, предратни активиста напредног радничког покрета. Под окупацијом је наставила рад. Као члан КПЈ прикупљала је прилоге за НОФ на територији своје партијске ћелије. После „мартовске провале“ 1942. повезивала је неке чланове Партије. Половином 1942. године запослила се као кућна помоћница код једног педикира да би могла слободно да обавља своје задатке. Учествовала је у растурању летака уочи 7. новембра 1942. Ухапшена је почетком 1943. на доставу газде. У полицији је претучена и послата на лечење у притвореничку болницу, а затим у логор на Бањици, одакле је изведена и стрељана у последњој групи жена 11. септембра 1944. године. • АНЂЕЛКА РЕБРАЧА—РАДУНОВИЋ, чиновник Министарства финансија, рођена је 1915. године у Мајским Пољанама код Глине. Пре рата била активиста Омладинске секције Женског покрета и Задруге младих девојака. Кандидована је за члана КПЈ у партијекој ћелији у Министарству финансија. Учествовала у свим акцијама које су у почетку устанка извођене у Београду; осим што је организовала болничке курсеве, прикупљала је и преносила санитетски материјал, проналазила станове за илегалце итд. Ухапшена је септембра 1942. године; после 6 недеља пребачена у логор на Бањици; маја 1943. отерана је са групом затвореница на принудни рад у Банатски Брестовац. После покушаја бекства поново је враћена у логор, децембра исте године, и у њему остала до његовог расформирања. ф ДАНИЦА МИХАИЛОВИЋ, професор, рођена је 1901. године у Селевцу (Смедерево) у учитељској породици. Гимназију и Филозофски факултет завршила у Београду издржавајући се од давања часова. Као студенткиња је пришла напредној омладини, а као професор ширила напредне идеје међу средњошколском омладином у местима у којима је службовала.. Десет година је са пуно одговорности радила и на Црвеној помоћи. У устанку се нашла у Лозници, где је премештена као избеглица из Кикинде, и ту се одмах укључила у припреме за устанак са групом напредних професора. За време прве непријатељске офанзиве повукла се у Ужице, где је радила као коректор „Борбе“. Због наглог надирања Немаца изгубила је везу с јединицама, али је успела да дође до Београда децембра 1941. године. Одмах је успоставила везу с партијским радницима који су радили у техници МК КПЈ за Београд и укључила се у рад. Ухапшена је у провали јануара 1943. У полицији се добро држала. Никога није открила нити теретила, а ни свој рад није признала. После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици, где је остала до расформирања 3. октобра 1944. године. Примљена је у Партију 1945. године. Носилац је Споменице 1941. Ф ДОРА ФРАЈДЕНФЕЛД, студент филозофије, рођена 19. априла 1919. године у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. Још активније је наставила �дад по доласку на студије. Примљена је у Партију на Универзитету. Под окупацијом је била најпре рејонски .техничар СКОЈ-а, а затим рејонски партијски техничар. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године под именом Марте Чупић. Пребачена је у логор на Еањици и стрељана. • ЈЕЛЕНА - ЛЕНЧЕ ХАЦИ - НИКОЛИЋ, радница из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета и члан КПЈ. Под окупацијом је радила у млекари у Француској ул. бр. 5, која је била партијски пункт. Била је секретар_ једне партајске-ћелије у IV рејону. Ухапшена је 17. фебруара 1942. године, пребачена у логор на Бањици 11. априла исте године, стрељана у Јајинцима 25. маја 1943. године. Имала је добро држање и у полицији и у логору. • МАРИЈАНА ГРЕГОРАН, текстилна радница, рођена је 24. јануара 1921. године у Хадешану, Међумурје. Дошла је у Београд неколико година пред рат и, још врло млада, запослила се у штофари Владе Илића. Одмах се укључила у напредни раднички покрет, те је 1938. учлањена у КПЈ. Узела је видног учешћа у организовању радника и активно учествовала у свим акцијама које је водила Партија. Године 1940. ушла је у МК СКОЈ-а и исте године постала члан ПК СКОЈ-а за Србију. По окуиацији радила је са омладином на Карабурми. Ухапшена је 25. августа 1941. на уличном састанку. После страховитог мучења у Специјалној полицији пребачена је у логор на Бањици и стрељана у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. ЉУБИЦА НОВАКОВ, текстилна радница из Београда, рођена 1920. године у Мокрину, радила је у текстилној фабрици „Елка“. Била је члан КПЈ. Под окупацијом је наставила рад. Ухапшена је септембра 1942. године и убрзо пуштена, јер јој кривица није могла бити доказана После изласка из затвора отишла је у Космајски одред. Почетком априла 1943. године Космајски одред водио је борбу са љотићевцима и Немцима код села Лисовића и у тој борби претрпео тешке губитке. У борби је заробљена и одведена на Бањицу. 14. јула 1943. године. Стрељана је 1. октобра исте године. Кад су је изводили на стрељање, није хтела да скине своју црвену хаљину, због чега су је много тукли. И у Специјалној полицији и приликом извођења на стрељање имала је добро држање. • ДУБРАВКА-АША БИЈЕЛИЋ, студенткиња из Београда, рођена 1918. године у Бихаћу, пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет. Под окупацијом је наставила рад. Била је члан једне партијске ћелије на Сењаку и члан руководства СКОЈ-а I рејона. У њеном су се стану у Сувоборској улици одржавали састанци МК СКОЈ-а. Учествовала је у разним акцијама и преносила оружје за њихово извршавање. Откривена је марта 1942. године и склонила се у околину Београда. Требало је да оде у партизане, али је крајем 1943. године ухваћена и 12. априла 1944. године одведена у логор на Бањици. Стрељана је 7. септембра исте године. ВЕРА ЈАНИЋИЈЕВИЋ, службеник Електричне централе, активни учесник у напредном покрету од пре рата. Рођена је 18. априла 1915. године у Смедереву. Под окупацијом је наставила рад, али је већ 1941. године ухапшена. У полицији се одлично држала, ништа није признала, па је пуштена на слободу. Наставила је рад. Поново је ухапшена у пролеће 1942. године и претучена у полицији, па је послата у болницу на лечење и још неизлечена пребачена у логор на Бањици. Никога није одала, држала се херојски. Стрељана је 25. маја 1943. године. • РЕА АЛМУЗЛИНО-РОТ, апотекар, рођена 13. октобра 1919. године у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица IV женске гимназије и ту примљена у СКОЈ. По директиви Партије радила је у организацији скау.та и гутемплера. После завршене гимназије запослила се као чиновник Београдске општине и тада се укључила у рад СБОТИЧа. Учествовала је у свим акцијама уочи рата. Кандидована је за члана КПЈ 1941. године. Јула 1941. је са целом породицом напустила Београд и прикључила се партизанима. Била је четна болничарка у II пролетерској бригади. У Дрнићима је завршила апотекарски курс и послата у III дивизију, у којој је остала до V офанзиве, када је постала референт санитета у X херцеговачкој бригади и обављала ту дужност до децембра 1944. Јануара 1945. године радила је као фармацеут при КНОЈ-у у Београду. Уписала се на факултет и завршила фармацију. Сада ради као војни апотекар. Носилац је Споменице 1941. У НОП су јој погинула два брата и мајка Тереза, која је радила у Централној болници и страдала заједно с болницом у V офанзиви. • ВЕРА СПАСИЋ-СМИЛЕВСКА, банкарски чиновник из Београда, рођена 1917. године, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Активно је радила у Омладинској секцији Женског покрета и Задрузи младих девојака. Под окупацијом је наставила рад. Била је кандидат за члана КПЈ у партијској ћелији Државне хипотекарне банке. Ухапшена је децембра 1941. године због своје предратне активности. Како полиција није имала података о њеном раду, а она ништа није признала, после извесног времена је пуштена. Наставила је рад. Поново је ухапшена у провали септембра 1942. године. Овога пута полиција је имала доказа о њеном раду, па ју је подвргла страховитом мучењу. Упркос зверском терору, Вера се херојски држала и ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици 18. децембра 1942. Маја 1943. одведена је на принудни рад у Банатски Брестовац, а децембра исте године поново враћена у логор, где је остала до његовог расформирања 3. октобра 1944. године. И у логору и на принудном раду имала је добро држање. Активно је учествовала у свим логорским акцијама и увек о свим питањима имала правилан став. Скромна и једноставна била је блиска другарицама и оне су је волеле и цениле. Носилац је Споменице 1941. 178 Почетком 1942. године ухапшене су: Јелена Билбија-Лапчевић, спикер Радио-Београда, Владислава Вучковић (ухапшена 2. фебруара, а пуштена 8. маја 1943), мајка Светлане Крстић (у чијем је стану у улици Жоржа Клемансоа ухваћена Јелена Ћетковић), Спаса Лапчевић, Божидарка Максимовић, професор (пуштена после краћег времена и отад живела у илегалности), Вера Марковић, ЈБуба Митровић, Александра Стајић, чистачица Задужбинског одсека Министарства просвете, Радмила Стефановић, Душанка и Милица Цветић. Многе другарице, ухапшене 1941. или 1942. године пребачене су затим у логор на Бањици. Међу њима су биле: Јелица Васић, домаћица (у логору од 2. децембра 1941, пуштена 3. јуна 1943), Дарослава Вијоровић, вајарка (ухапшена у јесен 1941, пуштена из логора 1942), Мерима Вулић (доведена у логор 9. октобра 1941, пуштена 10. X 1942), Клавдија Жухина, новинар (у логору од краја 1941, до јесени 1942), Јелена Милин (ухапшена као талац за мужа 31. X 1941, пуштена из логора 16. V 1943); Јованка ПоповићБуба, студенткиња, кандидат за члана КПЈ (крајем септембра 1941. доведена на Бањицу, пуштена новембра 1942), Тумин Зоја, професор из Прокупља (на Бањици септембра 1941), Ангелина Аврамовић (у логору од 10. V 1942, до 8. XI 1942), Слобода Алимпијевић, настојница (у логору од 26. X 1942. до 28. IX 1943), Јулка Васиљевић, кројачица (у логору од 26. X 1942. до 23. XII 1943), Милева Веселинов, домаћица (у логору од 22. X 1942. до 20. XII 1943), Вида Милојевић, правник, члан КПЈ (ухапшена марта 1942, на Бањици од 30. IV 1942, остала у логору до расформирања), Вишња Никезић, домаћица, талац за сина (хапшена 9. I 1942, у логору до 9. IX 1942, други пут од 13. III 1943. до 25. VI 1943), Даница Радовић (ухатиена октобра 1942, задржана годину дана у логору на Бањици), Снежана Рајков, кројачка радница, члан КПЈ (ухапшена крајем јануара 1942, пуштена из логора 23. XI 1943), Катарина-Каја Ракић, чиновник Аграрне банке (ухапшена јануара 1942, из логора пуштена маја 1942). Године 1943. упућене су у логор на Бањици: Зорица Андрић, домаћица (од 29. IX 1943. до 8. VII 1944), Јелена Антић, радница (ухапшена 23. I 1943. у логору 4. III 1943. до 12. IV 1944), Милена Атанацковић, начелник Министарства социјалне политике (ухапшена маја 1943, у логору 12. VIII 1943, �вођена на принудни рад фебруара 1944, враћена 16. III 1944), Иванка Банковић, домаћица (од 16. IX 1943. до 29. VI 1944), Надежда Васиљевић, матурант (од 29. XII 1943. до расформирања логора), Вукосава Вучковић (ухапшена 22. X 1943. у логору до расформирања), Војислава и Драгослава Гавровић (у логору до расформирања), Нада Димитријевић, адвокатски приправник (од 6. III 1943. до 1. VII 1944), извршила самоубиство у лето 1945, Стана Јаковљевић, ухапшена као талац за мужа (у логору 28. III 1943. до расформирања), Вука Кумар (у логору кад и сестре Букумировић, преко једног кључара слала поруке и писма Србијанкина и Јокина из логора), Сузана Мамужић, домаћица (ухапшена 9. IX 1943. у логору до расформирања), Јела Николић (ухапшена јуна 1943, у логору до расформирања), Добрила Тодоровић, апотекар (ухапшена 22. X 1943, у логору до 12. IV 1944), Славка Томић (ухапшена 13. IX 1943, у логору до расформирања), Ковиљка Урошевић, адвокатски приправник (ухапшена 19. III 1943. у логору од 22. IV 1943. до 7. II 1944). Године 1944. доведене су у логор: Анђелка Аврамовић, ученица (у логору од 16. VI 1944), Десанка Бабић, домаћица (у логору од 17. IV 1944), Милка Бубало, матуранткиња (у логору од 19. I 1944), Зорка Буловић (у логору од 12. IV 1944), Милена Васиљевић, професор (у логору од 17. IV 1944), Јованка Вељковић, из Миријева (у логору од 21. VI 1944), Божица Веселиновић, бројачица (у логору од 12. IV 1944), Катарина Вилић, домаћица из Кијева (у логору од 21. VI 1944), Божана и Олга Јосимовић, учитељице у пензији (у логору до расформирања као таоци за своје синове), Радмила Михаиловић (ухапшена маја 1944, у логору до расформирања). V скојевским провалама ухапшене су, поред других: Милица Голубовић, члан актива којим је руководила Радмила Јовић-Малецка и Мара Остојић, кројачка радница, члан истог актива, уханшене јануара 1942. година на скојевском састанку (у логору од 18. I 1942, пуштена јула исте године), ЈБубица Чанковић-Сека, ученица гимназије, члан актива којим је руководила Ружица Шојић (у логору од 18. I 1942, касније у Заводу У Смедеревској Паланци). У средњошколској провали СКОЈ-а половином 1942. године ухапшена је поред других и Ђина Вукчевић, ученица II женске гимназије (са Бањице пребачена у Сме- РУЖА ЈОВАНОВИЋ рођена 18. децембра 1904. године у Бајмоку, предратни активиста напредног радничког покрета, у устанку износила лекове и санитетски материјал из завода и слала у одреде; одржавала везу са унутрашношћу. Откривена је у мартовској провали, али је успела да избегне хапшење и да настави рад под лажним именом. Поново је ухапшена у лето 1942, у блокади болнице; у полицији је страховито мучена, али ништа није признала. Августа исте године је пребачена на Бањицу. Стрељана је 14. маја 1943. Била је скромна, тиха и повучена, али врло упорна и енергична када је имала да изврши задатак. • МАРИКА КОТЕВИЋ-СТОЈАНОВИЋ, студент теологије из Београда, рођена је 1917. године у Титовом Велесу. У Београд је дошла 1928. и после завршене гимназије отпочела је да студира математику, али је због тешке материјалне ситуације у породици прешла на Теолошки факултет. Припадала је напредном студентском покрету и учествовала у разним акцијама које је Партија изводила уочи рата. Под окупацијом је наставила рад. Била је курир ОК КПЈ за Аранђеловац. Од фебруара 1942. године била је курир између ОК КПЈ за Аранђеловац и ПК КПЈ за Србију, а затим курир између ПК КПЈ за Србију и више окружних комитета. У лето 1943. године одвела је из Београда на терен Аранђеловца Благоја Нешковића. Вршила је дужност курира све до краја јуна 1944. године када је, заједно са мајком, ухапшена и отерана у логор на Бањици, где је остала до расформирања логора. Полиција није имала податке о њеном раду и ухапсила ју је као таоца. Носилац је Споменице 1941. • БРАНКА САВИЋ рођена 19. X 1914. у Књажевцу, дипломирала је на Филозофском факултету у Београду. У Паризу се 1936. године повезала са групом напредних југословенских студената и укључила у рад Југословенског комитета за помоћ Републиканској Шпанији. После повратка у Југославију, 1939. године, била је једно време члан Одбора за помоћ бившим борцима интернационалних бригада, који су после одлуке о повлачењу интернационалних бригада са бојишта Шпаније били конфинирани у логорима на југу Француске. Била је врло активна у Омладинској секцији Женског покрета. Године 1940. учлањена је у КПЈ и ушла у Централни одбор Народне помоћи. У устанку 1941. организовала је политички рад на курсевима прве помоћи. У јулу исте године отишла је по задатку из Београда, радила на радио-вестима, била у ослобођеном Ужицу секретар партијске ћелије текстилаца, радила са женама у околним селима и у агитропу Врховног штаба. За све време рата била је шифрант на радио-вези. Од формирања Пратећег батаљона при Врховном штабу била је секретар партијске ћелије и до лета 1943. заменик политичког комесара Пратећег батаљона. У селима којима се кретао Врховни штаб формирала је партијске ћелије, народноослободилачке одборе и одборе жена. Има чин резервног мајора, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 179 ОЛГА ХИЦЛОВА, приватни намештеник из Београда, рођена 1. марта 1914. године у Ђуприји, Чехиња по народности. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет и врло • активно радила у СБОТИЧ-у. Одмах после окупације земље била је члан женског актива, који је формиран од бивших чланица СБОТИЧ-а. Имала и задатак да проналази станове за одржавање састанака и прикривање илегалаца. Као и остале чланице актива, водила је једну групу жена с којом је политички радила и од које је прикупљала прилоге за НОФ. За исту је групу организовала предавања и практичну наставу за болничарски курс. Учествовала је и у разним акцијама саботаже, које су извођене 1941. године и касније. Актив је радио организовано све до јесени 1942. године када се распао због хапшења. Олга је том приликом избегла хапшење и наставила рад са својом групом. Успела је да се одржи до 10. септембра 1943. године када је ухапшена. У полицији се одлично држала: ништа није признала и никога није одала. После завршене истраге спроведена је у Гестапо, а затим у логор на Бањици, одакле је јуна 1944. транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. • ПИРОШКА ХОЏИЋ, домаћица из Београда, рођена 4. јуна 1910. године у Новом Бечеју, укључила се у напредни раднички покрет 1939. године. Била је задужена да ради са домаћицама и учествовала је у свим акцијама које су извођене уочи рата. Наставила је рад и под окупацијом. Учествовала је у организовању санитетских курсева, примала је и растурала летке, прикупљала прилоге за НОФ и обухватала радом нове жене. Примљена је у Партију 1941. године, а почетком 1942. године била је секретар једне теренске партијске ћелије. Ухапшена је почетком марта 1942. године и после истраге пребачена у логор на Бањици. Касније је пуштена. Имала је добро држање у полицији, никог није теретила. • ЈУЛИЈА ДЕЛЕРЕ-НАДА, текстилна радница, предратни раднички борац и члан Партије, рођена је 8. децембра 1917. у Славонском Броду. Године 1939. по партијском задатку радила је у Савезу кућних помоћница, затим се истакла у организовању демонстрација жена чији су Мужеви, учесници у штрајку аеронаутичких радника, позвани на војну вежбу. Године 1940. била је секретар међупредузетне партијске јединице текстилаца и руководила акцијама око организовања штрајка текстилних радника. Хапшена је у више наврата. Била је инвалид у једну ногу и стога није могла да оде у одред, него је крајем 1941. упућена на партијски рад у Прокупље Била је секретар МК КПЈ и руководила Градским одбором Народноослободилачког фонда. Кретала се под именом Косаре Попадић. Ухапшена је почетком марта 1942. године, пребачена у Специјалну полицију у Нишу и у Нишки логор, затим у Београд, у логор на Бањици, одакле је 14. маја 1943. године изведена на стрељање. Имала је примерно држање и у полицији и у логору. �РУЧНИ РАДОВИ ЗАТОЧЕНИЦА НА БАЊИЦИ: БУКЕ ДИИИЕ, АЕПЕ СТАМЕНКОВИБ, ЛЕПЕ МИХАЈЛОВИБ-ОПИКЕ, ЛЕПОСАВЕ МИТРОВИБ, НАТАЛИЈЕ ЈЕРЕМИБ, РАДМИЛЕ МИЛ>КОВИБРАЈКОВИБ, ДАЦЕ ЈОВАНЧЕВИБ И ПЕТРАНЕ ЛУКОВИБ 180 �181 �РУЖИЦА ШОЈИЋ студент медицине, рођена 5. јуна 1920. у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица IV женске гимназије. Примљена је у СКОЈ пре рата а у КПЈ 1941. године. Била је члан руководства СКОЈ-а на Универзитету, а затим члан рејонског руководства СКОЈ-а. Била је један од организатора атентата на групу белогардејаца; прикупљала је прилоге за НОФ на територији своје партијске организације, а новембра 1941. године, као члан рејонског актива СКОЈ-а преносила је оружје за извођење акција. Ухапшена је у заседи 8 . јануара 1942. године, претучена у полицији и после десет дана пребачена на Бањицу. Лечена је у логорској болници и неизлечена враћена у собу смрти. Петог марта 1942. када је прозвана на стрељање, другарице су је понеле јер није могла да стане на ноге. Имала је увек беспрекорно држање — у полицији и у логору. • МАРИЈА РАЧКИ, кројачка радница из Београда, рођена 21. марта 1922. године у Ајбегу (Словенија), врло млада се укључила у напредни раднички покрет. Запослила се у трикотажи „Елка“ 1939. године. Радила је у УРС-овим синдикатима. Учествовала је у свим акцијама и штрајковима уочи рата. Радила је са омладином и 1940. године формирала један ужи актив. Под окупацијом је наставила рад. Јуна 1941. године ушла је у новоформирани МК СКОЈ-а. Организовала је атентате на полицијске агенте и била међу ороганизаторима паљења гараже „Форд“. Ухапшена је крајем 1941. године, и у полицији страховито мучена. Пребачена је у логор на Бањици 16. децембра 1941. године и сутрадан стрељана с већом групом другарица и другова. • ПЕРСА БЈ1АГОЈЕВИЋ, графичка радница из Београда, рођена 1. октобра 1907. у Брлогу (Оточац), пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Децембра 1939. године била је члан партијске ћелије на терену Маркарнице и Цигар-папира. Под окупацијом је наставила рад. У лето 1941. године напустила је Београд и отишла у партизане. Ухваћена је крајем године као партизанка код Горњег Милановца и била под истрагом до априла 1942. године, када је пребачена у логор на Бањици, одакле је пуштена 15. јуна исте године. После изласка из логора запослила се као графичка радница и наставила рад. Поново је ухапшена у провали графичара у јесен 1942. и остала у затвору Специјалне полиције два месеца. После затвора запослила се у Савезу графичара. Одлазила је из Београда у село на неколико месеци из опрезности од новог хапшења. Јуна 1944. отишла је у Космајски одред, а касније се пребацила у I шумадијски одред, где је остала до 1945. године. Другарица је народног хероја Милана Благојевића. • ДЕСАНКА ЖАРИЋ, стручна учитељица из Београда, рођена 24. октобра 1913. године у Краљеву, после завршене ниже женске стручне школе у родном месту, дошла је у Београд, где је завршила вишу женску занатску школу са учитељским течајем. Пошто није могла да се запосли, радила је као волонтер у Управи државне болнице. Почетком 1935. године запослила се у Домаћој банци и тада се укључила у напредни раднички покрет. Врло је активно радила у Омладинској секцији Женског покрета и СБОТИЧ-у. Пре рата примљена је у Партију. Под окупацијом је наставила рад. Организовала је прикупљање прилога за НОФ и све прикупљене прилоге и новац смештала у своме стану, одакле је преко везе слала одредима. Од јесени 1943. године вршила је курирску службу за ПК КПЈ за Србију. У раду је била повезана са Вером Перишић-Додић, коЈа ју је после провале у октобру 1943. године повезала са чланом ПК КПЈ за Србију Светиславом Каначким од кога је добијала задатке и партијски материјал. У овој се провали одлично држала.1) Радила је са пуно елана. Састајала се по разним улицама са лицима која су јој прилазила са одређеном јавком и доводила их на састанке Каначком. На једном састанку је и ухапшена, 28. фебруара 1944. године, у Невесињској улици. Из затвора Специјалне полиције пребачена је у логор на Бањици 24. априла као кривац I категорије. Стрељана је у последњој групи жена 1 1 . септембра 1944. године. Заједно са осталим прозваним другарицама учествовала је у нападу на гестаповце и агенте који су их водили на губилиште. ОИРП, бр. 6268, IV, 1—11/1944. — Одломак вештаја ПК КПЈ за Србију од 15. IV 1944. год. из- • ЈУЛИЈАНА ДОГРАЈИЋ, текстилна радница из Београда, рођена 8 . јануара 1920. у селу Лазе, Славонска Пожега, укључила се у напредни раднички покрет 1937. године преко синдиката у Београду. Активно је учествовала у свим радничким акцијама, због чега је у два маха била хапшена и протеривана у родно место. После сваког протеривања враћала се у Београд и настављала рад. Маја 1941. године завршила је болничарски курс, а затим је и сама организовала курсеве. Примљена је у Партију јула 1941. године. У ћелији је одговарала за партијску технику. Наставила је рад и после мартовске провале 1942. као техничар једног рејонског комитета. Ухапшена је у провали 6 . октобра 1942. године, а 5. децембра је пребачена у логор на Бањици као кривац II категорије. Са Бањице је јуна 1943. године транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. • МАРИЈА ПАЈИЋ, студент медицине из Београда, рођена 1920. у Драгутинову. Школовала се у родном месту и Кикинди, а 1939. године уписала се на Медицински факултет у Београду. Укључила се у напредни средњошколски покрет у гимназији у Кикинди, где је примљена у СКОЈ. Наставила је рад и на студијама. Године 1941. била је члан КПЈ; радила је у Војној болници, одакле је узимала санитетски материјал и слала за одред. Кад је откривена, склонила се у стан браће Ленард, одакле је требало да оде у одред, али је исте ноћи, између 4. и 5. септембра 1941. године, ухапшена и одведена у Специјалну полицију, где је страховито мучена. Ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици 12. септембра, а 19. је стрељана у првој групи жена. 182 деревску Паланку). У I женској гимназији ухапшене су: Драгојла Глишић, Драгиња Јањић (Јанчић?), Вера Милосављевић, Анка Михаиловић и Даница Николић. Из актива СКОЈ-а на Чубури ухапшена је Васиљка Петричевић (пуштена после 3 недеље). АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА Одмах после ослобођења Београда нарочиту активност развиле су жене-активисти Народног фронта. Оне су се ангажовале у прикупљању помоћи за НОВ, нарочито за рањене борце у болницама. На многобројним конференцијама жена које су организовале активисткиње АФЖ, у граду је убрзо у свим рејонима основана организација АФЖ. Градски одбор АФЖ Београда формиран је децембра 1944. године и у њега су ушле: Ана Савић, домаћица, Вера Бркић, чиновник, Војка Јаковљевић, домаћица, Славка ПарентаМорић, студент медицине, Татјана Калајић, професор, Живана Станојевић, радница, Вукица Кнежевић, домаћица, Јелена Косановић, лекар, Стевка Лазовић, домаћица, Мерима Вулић, радница, Наталија Шојић, чиновник Хипотекарне банке, Милица Кићевац-Дедијер, домаћица, Криста Ђорђевић, председник, Јелена Поповић, суплент-секретар, Бранка Савић, професор, Радмила Бунушевац, новинар, Славка Анаф, домаћица, Ангелина Ковачевић, радница, Даница Михаиловић, професор, Анка Кумануди, домаћица, Лепа Жујовић, домаћица, Јованка Андријашевић, радница, Марија Дујмовић, чиновник ПТТ, Јулка Лазаревић, кројачица, Вера Смиљевић, чиновник Хипотекарне банке, Неда Оклобџија, професор, Зага Застријановић, чиновник ПТТ, Милица Парошки, трговац, Даринка Чукулић, домаћица, Катарина Божанић, чиновник, Олга Врабич, фармацеуткиња, Даринка Мародић, Лепа Нешић, професор, Вера Андрић, учитељица, Боса Ђорђевић, домаћица, др Марија Лазић, лекар, Оливера Марковић, радница, Вида Милојевић, правник, Даница Чупић, радница, Нада Кун, професор, Марга Поповић, домаћица, Спаса Вујасиновић, учитељица, Катарина Пејић, домаћица, Драга Ћертић, радница из Маркарнице, Петруша Зорић-Кочовић, радница, Милада Рајтер, прив. намештеник, Олга Тимотијевић, домаћица, Милица Стругар-Сарић, дипломирани правник, Ђелинео, професор, Јела Милић. �Двадесет осмог јануара 1945. године одржан је у Београду митинг жена Србије на коме је изабран Главни одбор АФЖ за Србију. На митингу је друг Тито у поздравној речи одао признање женама Србије за њихово учешће у народноослободилачкој борби, за све жртве и напоре које су поднеле у току народноослободилачког рата. У Главни одбор1) АФЖ за Србију изабране су: Спасенија-Цана Бабовић, члан Председништва АВНОЈ-а; Митра Митровић, повереник за просвету; Милица Дедијер, начелник Одељења за заштиту матера и деце; Ружа Прибићевић, члан Извршног одбора ЈНОФ-а Србије; Дана Станишић, чиновник Народне банке; Милева Планојевић, студент из Гуче; Милица Сарић, дипломирани правник; Лепа Жујовић, помоћник управника болнице; Боса Ђорђевић, члан Градског народноослободилачког одбора; Исидора Секулић, књижевник; Јелена Поповић, професор; Милева Бубало, домаћица; потпуковник др Јулка Мештеровић, лекар; Славка Морић, студент, Разуменка Петровић, професор; Марга Поповић, домаћица; Радмила Бунушевац, новинар; капетан Бранка Савић; мајор Савка Јаворина; Фрида Филиповић-Тасић, књижевник; потпоручник Даница Милосављевић; мајор Саша Божовић; Мара Таборска, чланица Народног позоришта; Вида Чубриловић-Копривица, шеф Одељења за пољопривредну наставу; Мина Петровић, радница из Крагујевца; Душанка Симовић, сељанка из Дреновца; Нада Матејић, сељанка из Сипића; Радојка Савић, сељанка из Доње Шаторње; Ђурђица Војиновић, професор из Аранђеловца; Бранислава Нешић, учитељица из Тополе; Оливера Марковић, домаћица из Крагујевца; Гроздана Стошић, домаћица из Врања; Драгица Јовановић, сељанка из Бунушеваца; Николија Петровић из Аранђеловца; Ратка Петровић из Црне Траве; Анкица Вацић, радница из Пирота; Ната Павловић, сељанка из Студена; Мара Миљковић, сељанка из Лапотинца; Јованка Миљанић, сељанка из Пусте Реке; Параскева Стојановић из Лесковца; Зора Стевановић, професор из Лесковца; Драга Диманић, домаћица из Власотинаца; Милина Ракић из Црне Траве; Милена Ускоковић, домаћица из Прокупља; Стана Динић, сељанка из Доње Речице; Рада Дедијер, радница из Прокупља; Наранџа Марковић из Драгуше; Боса Цветић, посланик из ‘) „Политика”, 30. јануара 1945. ПЕТРУША КОЧОВИЋ-ЗОРИЋ, службеник из Београда, рођена 12. јула 1912. године у Никшићу, укључила се у напредни покрет у Београду 1937. године. Активно је радила у Женском покрету и организовала рад жена на Чукарици и у Жаркову. Организовала је активе жена у Маркарници, Цигар-папиру и Заводу за израду новчаница. Одржавала је везе с тим активима и давала им задатке. Учествовала је у свим акцијама које је Партија изводила у то време. Примљена је у Партију децембра 1939. године. У њеном су се стану, од 1936. године, одржавали илегални састанци и скривали компромитовани другови. Ту је 29. марта 1941. године одржано саветовање ПК КПЈ за Србију, коме је присуствовао друг Тито. Одмах после капитулације Југославије у њен стан су почели да долазе илегалци. Кад је почео устанак, имала је задатак да ради у Београду. Једно време одржавала је везу с Космајским одредом. Носила је у одред санитетски материјал и водила људе из Београда — борце, а из одреда носила писма секретару своје јединице. Затим је добила задатак да организује курсеве за прву помоћ. Била је члан теренске партијске ћелије чији је секретар била Лепа Лалош-Вујошевић. Почетком 1942. године постала је секретар Рејонског одбора НОФ у коме је остала до хапшења 19. маја 1942. године. После неколико дана пребачена је у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања 3. октобра 1944. године. Носилац је споменице 1941. • ВЕРА НЕНАДОВИЋ из Београда, рођена је 15. маја 1915. године у Горњем Милановцу. Пре рата је постала симпатизер Партије под утицајем своја три брата, који су активно радили у напредном радничком покрету. Од 1937. године у њеној су се кући скривали комунисти које је полиција прогонила. Септембра 1940. године, са својим мужем инжењером Мирком Ненадовићем, сазидала је малу кућу у Новој улици на Дедињу, у којој је већ крајем децембра одржано саветовање ПК КПЈ за Србију. Марта 1941. године на мансарди је монтирана илегална пријемна и отпремна радио-станица. Тридесетог маја у кућу је дошао друг Тито и остао ту све до 10. септембра, неколико дана пред свој одлазак у западну Србију. Пратила је друга Тита приликом његових излазака из куће, да би били што мање упадљиви. После одласка друга Тита, кроз њену кућу су прошли многи илегалци. Ту је половином 1942. године дошао Мирко Томић, члан Главног штаба за Србију. Ишла је с њим као извидница. Јануара 1943. године, пратећи Мирка, наишла је на заседу полиције и ухапшена је. Пуштена је истог дана, али више није смела да остане у својој кући. Септембра 1943. године се пребацила у Срем, одакле је упућена у Босну, у I бригаду XVI дивизије. Радила је на техници у Штабу дивизије. Почетком априла 1944. године рањена је у ногу у борби са Немцима код села Бирча и упућена је на лечење у болницу. Четници су је заробили у лето 1944. године при покушају да се чамцем пребаци преко Саве у Срем. Предата је Немцима у Бијељини, одакле је одведена у затвор у Брчком. Другом половином августа је транспортована за Београд, у 183 партизански заробљенички логор на цигл&ни Милишића, на Звездари, где се водила под именом Данице Гајић, родом из Сурчина. Из овога логора у септембру је одведена у Немачку у неке бараке испред концентрационог логора Бухенвалд, где је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. • МИЉА ЖИВКОВИЋ-СТОЈАДИНОВИЋ, чиновник Хигијенског завода, активиста НОП. Уочи рата и на почетку окупације била је партијско упориште у својој установи и курир између Београда и Ужица. Узимала је лекове и санитетски материјал из Дечјег опоравилишта на Тари и носила партизанима. Ухваћена је крајем 1941. године. У полицији је страховито тучена. Била је сва у ранама кад је дотерана у логор на Бањици. Из логора је одведена на принудни рад у Банатски Брестовац, одакле је побегла и прикључила се партизанима. Носилац је Споменице 1941. • НАТАЛИЈА-НАТАША ЈЕРЕМИЋ, дипломирани правник, рођена 3. новембра 1913. године у Москви. Укључила се у напредни покрет као ученица гимназије у Сремским Карловцима. Године 1932. уписала се на Правни факултет Београдског универзитета и одмах се укључила у рад напредне студентске омладине. Учествовала је у студентским демонстрацијама 1936. године, због чега је ухапшена и кажњена са десет дана затвора. Активно је радила у Омладинској секцији Женског покрета и била члан редакција часописа „Жена данас“. Под окупацијом је наставила рад. Примљена је у Партију у јесен 1941. године. Била је члан одбора Народноослободилачког фонда (НОФ) VII рејона. Ухапшена је 5. маја 1942. године и после ислеђења у затвору Специјалне полиције упућена у логор на Бањици. Стрељана је у Јајинцима 9. марта 1943. године. ДАНИЦА ДАБИЋ-ЛОНЧАР, професор, рођена 1. XI 1910. године у селу Рујевцу, Хрватска. Укључила се у напредни раднички покрет пре рата као професор у Пакрацу, где је примљена у Партију. Почетком 1942. године избегла је из Хрватске у Београд и одмах се укључила у рад. Априла 1942. је постала курир ПК КПЈ за Србију, а нешто је касније прешла у партијски стан у Шумадијској ул. бр. 187, који је био седиште ПК. Стан се водио на име њеног зета инж. Мирослава Павловића. И после преласка у овај стан, наставила је курирску дужност. Ухапшена је 8. X 1943. У полицији је страховито мучена, добро се држала. После завршене истраге пребачена је крајем године у логор на Бањици, као кривац I категорије. Кад је стигла у логор, Вујковић ју је питао да ли је и сада комуниста, а она му је одговорила: „Сад и увијек, и кад бих се хиљаду пута родила, увијек бих жељела да будем само комуниста." Стрељана је са сестром Невенком Дабић 7. IX 1944. године. �ВЕРА ДИМИТРИЈЕВИЋ, кројачица из Београда, рођена је 1906. године у Сарајеву, дошла је у Београд 1938. године и од тада почиње њен активни рад у антифашистичком покрету. Радила је на организовању помоћи шпанским борцима и била је члан Одбора за помоћ шпанским борцима. У њеном су се стану одржавали састанци ПК КПЈ за Србију, а коришћен је и за везу и као склониште курира и илегалаца. Примљена је у Партију у лето 1941. године и од тада је курир ПК КПЈ за Србију. Кретала се с немачким „аусвајсом“ под именом свога мужа Немца Хермана. Преко ње је ишла и веза са ЦК КПЈ за Хрватску. Новембра 1941. године отпратила је до Рудника Цану Бабовић и Љубинку Милосављевић. Путовала је и у Косовску Митровицу с поштом за Светозара Вукмановића-Темпа. Повезивала је са ПК КПЈ за Србију чланове Партије који су као избеглице прелазили у Србију. Октобра 1943. године, после провале у Београду, пребацила се с једном групом партијских радника у Срем, одакле је прешла у источну Босну, где је почетком 1944. године похађала партијски курс, који је држала Милка Минић. После завршеног курса пребачена је с целом групом у Мачву. Одавде је послата да успостави везу са ПК КПЈ за Србију, али пошто није могла да се пробије код Шапца, препливала је Дрину, а затим Саву и у Босутским шумама успоставила везу са Главним штабом Војводине. Маја 1944. године вратила се у Београд и успоставила везу с јединим чланом ПК КПЈ за Србију који је остао у Београду. Међутим, крајем јула тај члан ПК је ухапшен и у Београду је настала провала. Тада је Вера отишла у Космајски одред, одакле је упућена на рад у Белановицу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • АНКА-БЕБА ЋИРИЋ. рођена у селу Павлишу крај Вршца, 3. априла 1915. године, ухапшена је као ученица другог разреда Учитељске школе због комунистичке пропаганде и предата Суду за заштиту државе. Пуштена је испод суђења због недостатка доказа, али је избачена из школе. Прешла је у Београд и сва се предала раду у напредном радничком покрету; радила је и у техници МК, односно ОК КПЈ за Београд. Хапшена је неколико пута, а 1935. године је као старији малолетник осуђена на шест месеци строгог затвора. После издржане казне протерана је у Бијељину. У јесен исте године отишла је у Загреб и повезала се са напредном студентском омладином. Године 1937. вратила се у Београд, укључила се у рад Синдиката приватних намештеника и Омладинске секције Женског покрета и била члан једне марксистичке групе. Уочи рата политички је радила у Војвођанској мензи и у Женској секцији Удружења Војвођана. Била је запослена у Управи клиничке болнице као дневничар у вешерају. Партијски је била повезана у ћелији болничког особља и била у групи која је организовала илегалне санитетске курсеве. Јула 1941. године отишла је у Крагујевачки одред, у коме је октобра 1941. године примљена у КПЈ. Са одредом је пошла у Санџак и Босну. За све време НОР била је на разним дужностима у санитету: четна болничарка Крагујевачког партизанског одреда, начелник санитета Главног штаба Војводине, шеф Персоналног одсека за санитетски кадар у III армији и заменик управника Армијске болнице. На овој дужности је остала до краја рата. Има чин капетана I класе, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • МИЛИЦА САРИЋ-ВУКМАНОВИЋ, рођена 1915. године у Београду. У напредни омладински покрет укључила се 1933. године, као студент Правног факултета. Године 1935. примљена је у Партију, а по задатку је радила у скаутској организацији. Ухапшена је крајем 1936. године, у групи Радована Вуковића, али је због недостатака доказа пуштена после три месеца. Дипломирала је на Правном факултету 1938; исте године била је члан Омладинске секције месног одбора Странке радног народа. Године 1940. била је члан управног одбора Београдске подружнице СБОТИЧ-а. За време окупације, до новембра 1941, била је члан Покрајинског одбора НОФ-а. Тада је прешла у Страгаре, укључила се у рад партијске организације и радила политички с једном групом. Године 1943. одређена је од ПК КПЈ да прати Светозара Вукмановића-Темпа у Македонију. У Скопљу је радила на припремању једне радио-станице, а затим при Главном штабу Македоније на радио-везама, као шифрант. Фебруара 1944. ушла је у ОК КПЈ за Врање, а у лето исте године прешла је у ОК КПЈ за Прокупље. После прелаза јединица НОВ из Босне у Србију ушла је у ПК КПЈ за Србију, и с њим дошла у Бзоград у време борби за ослобођење Београда. После ослобођења радила је у ЦК КП Србије и у Институту за изучавање радничког покрета. Резервни је капетан I класе, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ТОДОРКА МИТИЋ, студент филозофије из Београда, рођена је 2. новембра 1914. године у Приштини. Укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. Дошла је у Београд на студије 1936. године као члан СКОЈ-а. Учествовала је у свим студентским акцијама; била је члан УОФФ, повереник правне заштите за Филозофски факултет и члан правне заштите студената Београдског универзитета. Под окупацијом је наставила рад у Београду. Била је у руководству НОФ на Филозофском факултету, на групи математичара и физичара, а од јесени 1941. године прешла је на рејонски рад. Радила је са женама и омладинкама на Пашином брду и у Маринковој бари. Организовала је санитетске курсеве и прикупљање санитетског и другог материјала, проналазила станове за скривање партијских радника и за одржавање састанака. Ухапшена је 30. априла 1942. године. У полицији се добро држала. После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици. И у логору је имала добро држање, учествовала је у свим логорским акцијама. Маја 1943. одведена је на принудни рад у Банатски Брестовац. Била је један од организатора првог бекства из овог логора. Са још осам другарица враћена је на Бањицу, где је остала до расформирања логора 3. октобра 1944. године. После 184 Крушевца; Милка Ћосић, сељанка из Велике Дренове; Милосија Јанковић, сељанка из Ломнице; Персида Петровић, сељанка из Рлице, Вера Марјановић, из Неготина; Наталија Васиљевић, студент из Зајечара, Ката Ранковић, сељанка из Рајца; Боса Недељковић, радница из Неготина, Душанка Пајкић из Шљивара; Цвета Раденковић, сел.анка из Белановице; Божидарка Дамјановић-Кика из Младеновца; Јелка Живановић, сељанка из Дучине; Косара Дамјановић, домаћица из Смедерева; Вида Мартиновић, из села Брајковца; Велика Бенић, учитељица из Парцана; Видосава Голубовић, учитељица из Смедеревске Паланке; Вука Поповић, наставница из Шапца; Бранка Милинковић, радница из Шапца; ЈБубица Делић, радница из Мачве; Милица Ерић, домаћица из Добрића; Олга Трифуновић, студент из Владимироваца; Милада Зебић, из Београда; Велика Томић, студент са Уба; Вида Обућина, учитељица из Ваљева; Радојка Максимовић, студент из Мургаша; Вида Милосављевић из Јагодине; Радмила Јовановић из Обреновца; Миљула Петковић, сељанка из Пожешке Каменице; ЈБубинка Милосављевић, из Јагодине, Олга Живковић, студент из Ариља; Зора Милановић, домаћица из Бајине Баште; Винка Радовић, учитељица из Ужица; Раденка Миловановић, сељанка из Доброг Дола; Милеса Јовановић, радница из Ужица; Милка Минић, професор из Чачка; Косана Новаковић, сељанка из Озрема; Милка Петровић, домаћица из Ивањице; Живка Војновић, из Рашке; ЈБубица Никодијевић, учитељица из Краљева; Радмила Недић, инжењер из Чачка; Ната Јоцић-Јеремић из Ниша; Зора Игњатовић, професор из Ниша; Мика Јоцић из Каменице; Горица Јовановић из Врмџе; Л. Качаревић, домаћица из Алексинца; Бранка Стојановић из Малог Црнића; Даринка Трифуновић, домаћица из Александровца; Радмила Томић, професор из Крушевца; Христина Поповић, учитељица из Голе Воде; Загорка Стојиловић, члан Главног одбора УСАОС-а, Каја Лаловић, члан Главног одбора УСАОС-а из Мачве. У време одржавања I митинга жена Србије, у Београду је поред Градског одбора АФЖ, постојало већ 14 рејонских одбора, а у целом граду, разним формама рада било је окупљено 25.000 жена. �ослобођења била је члан првог ГО АФЖ, који је формиран новембра 1944. Из Београда је отишла у Приштину. Примљена је у Партију априла 1945. године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања, ратни је војни инвалид. • ДАНИЦА — ДАНКА КАРИШИЋ-БАЈИЋ, свршена матуранткиња из Београд, рођена је 26. децембра 1921. у Бијелом Пољу. Пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије у Београду. Школске 1938/39. године била је члан напредног средњошколског актива у II женској гимназији, а 1940. је примљена у СКОЈ. Под окупацијом је наставила рад. Учествовала је у многим акцијама скојевске организације у првим месецима устанка. Крајем 1941. године запослила се по директиви у пекари „Соко“ и тамо обновила рад актива симпатизера, који је у септембру откривен и растурен. За кратко време је актив обновљен и проширен новим људима, који су свакога дана износили веће количине хлеба, кекса и брашна за илегалце у Београду и одреде. Примљена је у Партију јануара 1942. године. После мартовске провале повукла се у илегалност. Ухапшена је августа 1942. на уличном састанку у Станоја Главаша улици. Успела је да опомене друга с којим је требало да се састане и он је побегао. Данка је у полицији страховиго мучена да ода везе. Ништа није признала и никога није одала. Пошто је премлаћена, послата је у притвореничку болницу на лечење. После месец и по дана, још незалечена, враћена је у Специјалну полицију на поновно ислеђење. Опет је тучена и малтретирана, али и овог пута полиција није добила никакво признање. Упућена је у логор на Бањици крајем децембра 1942. као кривац II категорије. Са Бањице је одведена на принудни рад у Банатски Брестовац 29. априла 1943. и поново враћена у логор 2 0 . децембра исте године. Из логора је изашла приликом његовог расформирања 3. октобра 1944. године. • ТЕОДОРА ЛОНЧАРЕВИЋ, чиновник Поштанске штедионице из Београда, рођена 16. јануара 1921. године у Босанском Петровцу, пре рата се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у многим акцијама. Под окупацијом је наставила рад и 1941. године је примљена за члана КПЈ у партијској ћелији поштара. Почетком 1942. године била је техничар једне теренске партијске ћелије у III рејону, а затим њен секретар. Откривена је у мартовској провали 1942, али је тада успела да избегне хапшење и наставила рад живећи илегално. Ухапшена је септембра 1942. године и после завршене истраге пребачена у логор на Бањици 26. октобра исте године. Стрељана је 25. маја 1943. године. Све до свога стрељања исправно се држала и учествовала је у свим логорским акцијама. • ИЛОНКА ВАЈ1ГОНИ, кућна помоћница, рођена 25. XII 1909. године у ВировитиЦи; од 1927. године живела у Београду где се укључила у напредни раднички покрет. Ухапшена је 1940. због учешћа у јулским демонстрацијама жена пред Министарством социјалне политике; пуштена је после месец дана и протерана у место рођења. Одмах се вратила у Београд и наставила да живи илегално. Ушла је у одбор жена на Карабурми, који је формирала Лепа Стаменковић и радила међу радницима фабрике Владе Илића. Под окупацијом, јула 1941, била је један од организатора паљења гараже „Форд“ у Гробљанској улици. Ухваћена је на уличном састанку у Цвијићевој улици, 24. августа 1941. године, с пакетом летака које је требало да раздели радницима. У полицији је страховито мучена. Пребачена је у логор на Бањици 23. септембра и већ 29. септембра 1941. стрељана. • ЉУБИЦА ВЕЛЕБИХ, текстилна радница из Београда, рођена 10. маја 1912. године у Пастуши (Петриња), пре рата се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у свим радничким акцијама вођеним уочи рата. Примљена је у Партију 1940. године и исте године била члан одбора жена на Карабурми, који је формирала Лепа Стаменковић. Под окупацијом је била секретар једне партијске ћелије. Ухапшена је крајем лета 1941. године. У полицији је зверски мучена, али никог није открила и ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици 11. септембра 1941. а 19. септембра је изведена и стрељана у првој групи жена. • АНЋА СТЕФАНОВИЋ, из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета, наставила рад и под окупацијом. У њеном стану, у Гарибалдијевој улици бр. 4, крајем 1942. године смештена је техника ПК КПЈ за Србију. У кући је направљено склониште испод каљеве пећи, где су се склањали и чланови ПК и други функционери. Стан је откривен августа 1944. године. Анђа и њен муж Стеван су ухапшени и стрељани. Храбро су се држали. • АНКА КУМАНУДИ, службеник из Београда, рођена 27. фебруара 1920. године, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Активно је радила у Омладинској секцији женског покрета, Задружној омладини и Задрузи младих девојака. Под окупацијом је наставила рад. Први јој је задатак био организовање помоћи за ратне заробљенике, који су радили на раскрчивању рушевина. Примљена је у Партију јуна 1941, а у августу је постала члан VI рејонског комитета КПЈ. Ухапшена је на састанку комитета 13. фебруара 1942. године. Мада је била бременита, мучена је у полицији да би открила своје везе. После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици, одакле је маја 1942 године послата у притвореничку болницу да се породи. Враћена је у логор после 4,5 месеца. Вођена је као кривац I категорије и није стрељана захваљујући интервенцији стрица њеног мужа. Остала је у логору до ресформирања, 3. октобра 1944. године. 185 БОСИЉКА БАЧИЋ, кројачка радница, рођена 10. II 1919. у Сјенковцу крај Дервенте; у Београд је дошла 1938, укључила се у напредни раднички покрет и учествовала у свим акцијама којима је руководила Партија. Почетком 1941. учлањена је у КПЈ. Под окупацијом била је члан једне ударне десетине која је изводила диверзије; ухапшена је 1942. и послата у Завод у Смедеревској Паланци, одакле је због свог непомирљивог става враћена на Бањицу и стрељана. • ЕТЕЛКА ТРАЈКОВИЋ-КЕВА, радница, рођена 6 . септембра 1889. године у Петроварадину, прикључила се напредном радничком покрету поред свога сина Јовице Трајковића, који је као комуниста врло млад осуђен на дугогодишњу робију. Она је ведро подносила тегобу свога живота. Радила је по туђим кућама да би се издржавала и пружила неку помоћ сину, а свесрдно је помагала сваку акцију његових другова. Године 1937. ухапшена је због активног учешћа у радничком покрету. Више година је служила као веза између политичких затвореника у Сремској Митровици и разних партијских форума. Увек ведра и храбра, увек пуна полета и пожртвовања, била је омиљена и врло популарна међу друговима. Радила је повремено у дечјим летовалиштима и студентским мензама и својим живим духом и материнским односом освајала омладину. Тако је стекла назив „Кева“. Сви људи који су се борили за слободу били су јој деца. То је био њен став и кад је избио рат. Неустрашиво је прихватала и крила илегалце, одржавала везе и била поуздан курир. Ухапшена је у провали у јесен 1941, после бекства политичких затвореника са робије из Сремске Митровице, међу којима је био и њен син Јовица. У Специјалној полицији није ниједном речју признала свој рад, ни под батинама, ни када су је ставили на муке. Трећег октобра 1941. пребацили су је у бањички логор и стрељали 4. октобра1). Изашла је на стрелиште горда што гине за победу револуције за коју се од ране младости борио и њен син. „Глас", 23. I 1945. бр. 17, стр. 5, Списак жртава Бањичког логора. �САХРАНА СТРЕљАНИХ РОДОЉУБА У ОСЛОБОБЕНОМ БЕОГРАДУ 24. XI 1944. 186 �ОКРУГ БЕОГРАД Споменик палим борцпма Космајско-посавског одреда на Космају Рад вајара Војина Стојића �д 1937. године партијске организације у Посавини поставиле су рад са женама као један од важних задатака. За рад на политичком и просветном уздизању жена коришћене су легалне и полулегане организације, првенствено здравствене задруге и одељци Задружне омладине. Партијске организације су постојале у низу села — Грабовцу, Стублинама, Забрежју, Драговцу, Љубинићу, Скели, Конатицама, Дражевцу, Баћевцу и др., и све су поклањале велику пажњу раду са женама. То је допринело да се велики број жена укључио у НОП од првих дана устанка. Жене су биле ангажоване у групама за прикупљање оружја после капитулације југословенске војске. На томе послу истакла се партијска организација у Забрежју, чији је члан била и Живанка-Сека Вићентијевић. Маја 1941. године упућена је Дара Поповић-Тадић, приватни намештеник из Београда, на партијски рад у Обреновац, са задатком да организује рад са женама и омладином. У Обреновцу је формирано неколико актива СКОЈ-а и тада су примљене у СКОЈ омладинке Зора и Јела Благојевић, Лепа Грујић, Вера Коцевић и Мила Ранђић. Оне су пружиле пуну помоћ Дари Поповић-Тадић, која је организовала курсеве прве помоћи у Обреновцу и Забрежју. Полазнице курса у Обреновцу биле су: Братислава Адамовић, Јела Благојевић, Јелка Блажевић, Лепа Грујић, Нада Павловић, Мила Ранђић, Дана Станојчић, Динка Станимирсв, Слободанка Николић, Мира Пенчић и др., а у Забрежју: Лепосава и Нада Бабић, O РАДНИЦИМА, СЕЉАЦИМА, ГРАЂАНИМА, ОМЛАДИНИ И СВИМ РОДОЉУБИМА ПОСАВИНЕ1) Са својим плодним пољима, Посавина је за све поробљиваче нашгга народа била привлачан плен. Зато се у својој славној историји народ Посавинс, са Ваљевском нахијом, увек међу првим дизао на устанак против освајача. Ни овога пута Посавина није могла. да изостане и није изостала из опште народне борбе. У нади да ће угугиити растући народни устанак, фагиистички окупатори стрељали су 15. јула у Обреновн,у десеторин,у борагг,а за слободу. Али ова проливена крв није застрашила синове Посавине, него је, напротив, изазвала још, већу мржњу и огорчење против окупатора и његових слуга. . . Дању и ноћу, на сваком кораку, партизанске чете Посавине свуда успегино наваљују на окупатора и његове слуге. Неустрашиво, не уступајући ни пред каквом опасношћу, партизани спроводе систематску дезорганизацију окупаторске власти штитећи народна богатства од нљачке и бранећи сам народ од петоколонагиког терора. . . РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ОМЛАДИНО, МАЈКЕ, ЖЕНЕ И СЕСТРЕ! СРБИ И СРПКИЊЕ! СВАКО ЧЕКАЊЕ И ОДЛАГАЊЕ БИЛО БИ ЗЛОЧИН ПРЕМА НАРОДУ И ЊЕГОВОЈ СВЕТЛОЈ БОРБИ. Не слушајте оне који вам говоре: „јоги није време!” Они нису само подле кукавигг,е, него и издајнии,и народне борбе. ДРУГОВИ И БРАЋО! Налазили се у партизанским четама или изван њих, са оружјем или без њега, наш задатак је јасан: не дајмо окупатору да однесе ишта што би могло да послужи његовим мрачним циљевима — а подржавајмо и помажимо све гато доприноси његовом што бржем поразу. Ни зрно жита, ни грло стоке не сме да оде крвавом немачком целату. СЕЉАЦИ! Заједно са партизангсма не дајте да и један претставник окупаторске власти, био он Немац, жандарм или егзекутор својом ногом погани тле наших села! Посавина треба да се дигне као један човек, треба да се слије у ОПШТИ БОРБЕНИ ФРОНТ СРПСКОГ НАРОДА... СРЕСКИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 5. августа 1941. год. Обреновац ‘) ИРПС, арх. бр. 8459. 189 �28. VIII 1941. ИЗВЕШТАЈ ШТАБА ПОСАВСКОГ ОДРЕДА1) Бројно стање: I чета 28. VIII: партизана 155; пораст од 14. VIII: II чета 23. VIII: партизана 80; пораст од 17. VIII: III чета 27. VIII: партизана 141; пораст од 14. VIII: 52 3 49 Опште стање у четама: I. Главне акције: Сукоб са немачким камионима у близини Лончаника 11. августа. Појавила су се и борна кола. Учествовала два вода I чете, независно један од другога, одељење сељака из Стублина и Трстенице. Жртава на страни партизана нема уопште. Број жртава код непријатеља неустановљен, али извесно да их има. 25. августа борба са Немцима и жандармима између Грабовца, Стублина и Орашца. Учествовала цела прва чета. Немаца и жандарма учествовало најмање 200. Борба је трајала преко целог дана, с затишјима, од 5 часова до 19 ч. Код Орашца прихваћена борба са Немцима и жандармима који су, после узалудног покушаја пробоја, били приморани да се повуку. Тек после тога повукли су се и партизански водови. Жртава никаквих нема код партизана. Код непријатеља утврђено да их је било, али неизвесно колико. Приликом повратка у Шабац исти немачки камиони дочекани у заседи од III чете на друму Бањани—■ Дебрц, у близини Сувог Села. Учествовало 13 партизана, једна десетина уништила претходно два дрвена моста код села Власенице, на друму Бањани—■ Дебрц. На поменуту заседу наишло 6 камиона у 22 часа. По сазнању, два су камиона тегико оштећена, нису могли кренути даље. 4 камиона остала на лицу места до 25. августа. По сазнању, у Бањане довучено у прва два камиона 15—16 легиева и два тегика рањеника који су у Бањанима и здахнули. 19. августа 1 вод од 43 партизана поставио заседу код Дубоког на Умци. Дочекана два камиона из Обреновг^а и 1 путнички ауто из Београда. Сва возила огитећеца и заустављена са жртвама чији је број неизвестан. Партизани су се затим повукли и у пролазу преко железничке пруге поставили 4 пакета екразита на 4 разна места; 1 није експлодирао. На остала 3 места пруга је озбиљно оштећена, гито је изазвало вишедневни прекид саобраћаја. У потеру за партиз. водом послато је 7 авиона који су тукли из митраљеза и запаљивим бомбама шуму звану Јасеново, у близини Јасенка. У гиуми се налазила једна група четника, која се разбежала, — четника, а не партизана. У току борбе код Дубоког вештим маневром постигнуто је да Немци отворе ватру једни на друге. То пугикарање између њих трајало је око пола сата. Код партизана није било никаквих жртава. Код непријатеља број жртава неустановљен. Говори се — обавештење са Умке —- да је тамо довезено 7 мртвих Немаца. Утицај акције свуда врло велики. IV. Објективни услови за општу мобилизацију и за устанак постоје У цслој Посавини. Питање опортуности и тренутка зависи једино од општег плана, од реда предвиђеног у њему. Али за то недостају још увек поједини субјективни услови, или би бар било пожељно да се они побољгиају. Ту у првом реду долази потреба за војнички искусним и способним руководиоцима. Било би добро када бисте нам могли послати неколико поштених и способних официра који би могли да преузму команду чете и водова. Већина садагињих војних кадрова већ нису дорасли новим задацима. Тим пре што је то нотребно што се упоредо са развијањем наших снага и сазрееањем догађаја, водови све више осамостаљују и морају се даље осамосталити. Јасно је да се њиховим остамостаљењем и оспособљавањем повећавају и могућности прегледног и планског командовања од стране четног руководства које је досада било претрпано ситнијим пословима. БОРА и ПЕРА, СРБА2) Број 5 Драгица Вићентијевић, Живанка-Сека Вићентијевић, Перка Вићентијевић, Лепа Марковић, Нада Марковић, и још неколико скојевки чија имена нису утврђена. Састанку СК КПЈ за Обреновац, одржаном 27. VI 1941. на обреновачком гробљу, на коме су постављени непосредни задаци у припремама за устанак и изабрани делегати за договор са СК КПЈ за Космај о формирању заједничког партизанског одреда, присуствовала је од жена Љубинка Дикић, текстилна радница са Умке. Космајско-посавски партизански одред формиран је 7. јула 1941, од две космајске и две посавске чете. Већ у првој половини јула ступиле су у посавске чете Дара Поповић-Тадић, Љубинка Дикић, шпански борац Борка Пихлер-Демић из Београда, Јудита Аларгић, текстилна радница из Београда (одржавала је везу између партијског руководства одреда и ПК КПЈ за Србију), Нада Марковић, радница из Београда (до одласка у одред одржавала везу између забрешке партијске организације и СК КПЈ за Обреновац) и Перка Вићентијевић, сељанка из Забрежја. Све су биле чланови Партије, сем Перке Вићентијевић, која је била кандидат и у одреду је примљена у Партију. Крајем месеца ступила је у одред Радмила-Кека Јовановић, домаћица из Обреновца, и августа 1941. године постала члан КПЈ. Крајем јула 1941. године формиран је посебан Посавски одред, чије су чете оперисале у непосредној околини Београда. Преко њега су ишли многи канали за пребацивање бораца из Београда у партизанске одреде. Септембра 1941. године у I посавску чету ступила је Боса Ратковић, радница из Београда, члан СКОЈ-а и у октобру Кета Шер-Миндеровић, која је одређена за рад у културној екипи. У II посавску чету ступиле су: Живанка-Сека Вићентијевић, Драгица Вићентијевић, Лепа Марковић и Нада Бабић из Забрежја, Милица Николић, радница из Баћевца, Вера Црвенчанин, студент из Београда, која је до тада била у Космајском одреду, а у октобру Ружа Живановић, радница из Београда.1) Посавски партизански одред широко је развио политички рад на терену. За рад са женама биле су задужене Ј) Крајем октобра послата је с већом групом другарица и другова на слободну територију да отпрати рањенике. "У Љигу се одвојила од групе и са четири рањеника пошла у болницу у Горњем Милановцу. Није стигла до болнице. Четници су је заједно с рањеницима отерали на Равну гору, где су се спремали да је стрељају. Међутим, она је успела да побегне и да се крајем године пребаци у Срем и прикључи Сремском одреду. ') Зборник ВИИ, ТОМ I, стр. 92—100. Бора Марковић, Коча Поповић, Србољуб Јосиповић. г) 190 �храни. Четници су у селу злоставдругарице из одреда. Августа 1941. године, на конференцији у Грабовцу, којој је присуствовало око 100 жена, Нада Марковић и Радмила-Кека Јовановић оформиле су одбор жена за помоћ фронту. На овом скупу говорила је Нада Марковић. На збору жена у Кожуару говориле су Јудита Аларгић и Перка Вићентијевић, а на конференцијама жена у Баљевцу и Пољанама говориле су Живанка-Сека Вићентијевић и Вера Црвенчанин. Одбори жена за помоћ фронту формирани су и у: Трстеници, Дрену, Орашцу, Звечки, Баљевцу, Конатицама, Пољанама и још неким селима. Жене окупљене око ових одбора организовале су прикупљање одеће и обуће за одред; прикупљале су вуну и на прелима преле и плеле; организовале су колективно кување и ношење хране партизанима; биле су обавештајци и курири одреда, итд. У Забрежју је међу женама које су се највише залагале и истицале у раду била Живана-Тејка Марковић. Она је скривала оружје које су чланови Партије и СКОЈ-а прикупљали и односила га до одређених пунктова. Она је била веза између месне партијске организације и II посавске (Београдске) чете; за све време док се Посавски одред налазио на својој територији, она је била веза за слање бораца у одред. Мирка Вићентијевић је растурала летке у Баричу, Великој Моштаници, Грабовцу и другим селима и помагала све акције које су изводиле омладинке и жене. Милица Богдановић је прикупљала санитетски материјал и носила прикупљену храну првим групама партизана, а Даринка Маркезанова је преносила оружје и санитетски материјал из села у одред. Једном приликом кад је носила две пушке умотане у шаторско крило, зауставио ју је војник обучен у немачку униформу (вероватно фолксдојчер) и упитао шта носи. Она му је мирно одговорила да носи брдо за разбој и немачки војник ју је пустио. Поред ових жена радиле су још Софија Јовановић и Вукосава Крсмановић. У Грабовцу су се истицале радом Обренија Лазић, кандидат за члана Партије (одржавала је везу између Посавског одреда и Обреновца), Циганка Милица Катић (била је поуздани обавештајац одреда) и Радојка Филимоновић (организовала је прикупљање одеће и обуће и ношење хране у одред), а од омладинки Вида и Љубина Филимоновић (обе су примљене у КПЈ почетком 1945). У селу 4. X 41. Број 5 Недељни извештај II батаљона1) од 28. септ. до 4. окт. КОМАНДИ ПОСАВСКОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГОДРЕДА Стање у батаљону од 28. септ. до 4. окт. је следеће: II по политичкој линији Погито све чете одн. водови станују по сеоским кућама, партизани су стално у додиру са грађанима. Митинзи се држе стално нарочито где се чешће н алазимо. У току ове седмице одржани су следећи митинзи — зборови: 28. IX одржан је збор на коме је присуствовало 50 сељака. Митинг је успео. Одржан је у В. Могатаници. 28. IX одржан је митинг у Бождаревцу. Присутно је било око 100 грађана. Исто тако и у Гунцатима истог дана. И у Гунцатима присуствовало је око 100 сељака. Митинзи су успели. 29. IX одржан је митинг у Остружници. Присутних било 60 грађана. Митинг успео. 1. X одржан митинг у Шиљаковцу на коме је било присутно 120 грађ. међу којима 40 жена. Овој команди су на крају ове седмице предложепи одбори у Дражевцу, Јасенку и Шиљаковцу. Ова команда ће одмах, још данас да шаље делегате за постављање истих. У Конатицама је постављен одбор од 8 лица. Одбори — народни — скупљају прилоге у новцу за Народни фронт. Досада су народни одбори достављали те прилоге нама а отсада ће те прилоге чувати уз нашу честу контролу сами одбори, одакле ће се давати нама по потреби одн. сиротињи и избеглицама уколико их буде, ако се ви слажете са тим. Одбори такође стално прикупљају животне намирнице које остављају у своје магацине. Наше финансије износе око 70 хиљада дин. Стално трагамо за материјалом за одећу, јер нам је људство голо, па ће та сума уколико будемо пронашли тог материјала, брзо нестати. Нарочито оскудевамо у вешу ради чега имамо муку за одржавање чистоће. Команда II батаљона Посавског Народно-ослободилачког партизанског одреда Миладин, Љуба, Добривоје'г) ЈУДИТА АААРГПП КА МЕШТЕРОВИК. (ПРВА ЗДЕСНА) И ДР ЈУЛ- ЈУДИТА АЈ1АРГИЋ, текстилна радница, рођена 10. августа 1917. године у ') Зборник ВИИ, том I, стр. 168—171. *) Миладин Ивановић, Љубомир вић-Љупче Шпанац, Добривоје Цекић. 191 Илић-Живко- Новом Саду, активно је учествовала у напредном радничком покрету пре рата. Примљена је у Партију 1939. године. Била је делегат на VI покрајинској конференцији КПЈ за Војводину 1940. године. Окупација Југославије затеклаЈУ је у Београду, одакле је послата на партијски рад у Обреновац, где је постала члан СК КПЈ. Од формирања Посавског одреда била је и курир између одреда и ПК КПЈ за Србију. После I непријатељске офанзиве учествовала је у организовању болнице у Радоињи. Почетком 1942. године била је политкомесар болнице у Новој Вароши, одакле је са групом рањеника отишла у Црну Гору. Била је политкомесар Централне болнице у Фочи и члан Политодјела II пролетерске бригаде. Учествовала је као делегат у раду I конференције АФЖ децембра 1942. године у Босанском Петровцу и изабрана је у Извршни одбор. Почетком 1943. године послата је као инструктор ЦК КПЈ на партијски рад у околину Бихаћа, а крајем исте године за члана Политодела XIII пролетерске бригаде. Септембра 1944. године упућена је на партијски рад у Војводину. Резервни је мајор ЈНА. Носилац је Споменице 1941. �КАТАРИНА-КЕТИ ШЕР, рођена 1908. у Србобрану, у напредни раднички покрет укључила се 1933. године у Београду. У Омладинскај секцији Женског покрета била је једна од најактивнијих чланица. Истовремено је радила с рад- ницима, са кућним помоћницама и другим синдикалним групама. Од 1935. до 1937. године издавала је, заједно са својим другом књижевником Чедом Миндеровићем, „Нашу књижицу“ (касније „Народну читанку"), публикацију намењену селу, око које су се окупили: сељаци-књижевници, учитељице, лекари, агрономи. Писала је под псеудонимом „Ката Косац“. Имала је широк круг пријатеља — припадника напредног радничког покрета, међу којима је била врло омиљена због своје несебичности и човечности. Већи део своје зараде коју је имала као пословођа једне продавнице перја уступала је организацији Црвене помоћи и појединцима, а њен стан и радња служили су као склониште друговима и другарицама које је гонила полиција, а ту је скривала и илегални партијски материјал. Учествовала је у илегалним акцијама Партије и радила у организацијама на које је Партија имала утицаја (ОМПОК и др). У НОП се укључила од самог почетка. Најпре је радила у Београду, на Дорћолу (учествовала у паљењу новина, дочекивала курире из унутрашњости, примала и слала поруке у одред). Када је полиција открила њен стан, отишла је у партизане (половином октобра 1941). Новембра се повукла са нашим јединицама из Ужица у Санџак, одакле је враћена на рад у Србију. У пролеће 1942. ухваћена је у околини Ваљева. Стрељана је у Ваљеву или Шапцу, после страховитог мучења, не откривши непријатељу ни своје име. ПЕРКА ВИЋЕНТИЈЕВИЋ-БОГДАНОВИЋ, из Забрежја, припадала је оној генерацији омладине која је стасала пргд II светски рат и с младалачким жаром и полетом прихватила идеје КПЈ. Године 1940. у селу је формиран женски омладински актив, чији је члан и Перка. Истрајно је радила на свом политичком уздизању и у време припрема за устанак постала кандидат за члана КПЈ. Половином јула 1941. године ступила је у Посавски партизански одред, у коме је убрзо примљена за члана КПЈ. Много је допринела ширењу напредних идеја међу женама и омладином у селима којима се одред кретао. Динамична и непосредна, умела је да приђе сеоским девојкама и да им на приступачан начин објасни циљеве НОБ. И као борац показала је неустрашивост у свим оружаним акцијама у којима је учествовала. За време I непријатељске офанзиве повлачила се с одредом до Нове Вароши, одакле је, по одлуци Партије, враћена у Србију на политички рад. На путу с}' је ухватили четници код Ариља и приморали да остане у једној кући као служавка. Кад је у пролеће 1944. године II пролетерска дошла у Србију, Перка се одмах сврстала у њене редове и наставила прекинуту борбу. Није стигла до краја, погинула је исте године, далеко од родне Посавине. је 1941. године формирана скојевска група, у којој су од омладинки биле: Добринка Чолић, Верица Ђокић, Гроздана Танкосић, Станија Вукосављевић, Милица Матић. Све су ухапшене после повлачења одреда и страховито тучене, али су се све добро држале. Гроздана Танкосић, која је имала само 14 година, разболела се од батина и умрла пре ослобођења. Верица Ђокић се 1944. прикључила НОВ и погинула 1945. године, а Добринка Чолић и Станија Вукосављевић су почетком 1945. године примљене у Партију. У селу Звечки су од првих дана устанка активно радиле омладинке: Живка Јоксић (почетком 1945. примљена у КПЈ), Вука Вуковић, Живанка, Олга и Ружица Поповић, Нада Поповић,1) Гина и Спаса Матић (обе су наставиле рад и после повлачења партизана, а Гина је 1941. године била и обавештајац одреда) и Продана Поповић, студент филозофије. члан СКОЈ-а од 1940. (одржавала везу са Посавским одредом до његовог повлачења). Све ове омладинке су пре рата биле обухваћене радом у напредном покрету преко одељка Задружне омладине. У Трстеници су се истицале омладинке Олга2) и Лепа Карић, Ангелина и Десанка Калинчевић (Ангелина је почетком 1945. примљена у Партију, а Десанку су 1944. заклали четници); у Стублинама Радојка Стаменић-Ранковић (прикључила се Посавском одреду приликом повлачења), Наталија Дробњак (крајем 1944. секретар МО АФЖ, примљена у Партију почетком 1945), Видосава Јелић.3) Хапшене су и мучене због сина или мужа у партизанима: Ангелина Рафаиловић, Станија Ранковић, Видосава Стаменић и Даница Сујић; у Дражевцу је Дара Ранковић била у логору на Бањици као талац за сина, а Лепосаву Петровић прогањали су четници због мужа првоборца. Ћерка Славка јој је стрељана у логору на Бањици као активиста НОП. У Пећанима је Ивана Бабић прихватала партизане и бринула о њиховој исхрани. Четници су у селу злостављали жене и мајке партизана: Ми!) Наставила је рад и после повлачеша одреда, а нарочито је била активна 1943—1944. године. Примљена је у СКОЈ 1944, а у Партију почетком 1945. 2) Олга је примљена у Партију 1941. године и исте године постала секретар партијске ћелије. После повлачења одреда малтретирали су је четници. Свакога дана је морала да се пријављује четничком штабу. Пошто је повлачењем одреда партијска ћелија расформирана, то је поново примљена у КПЈ 1944. године. Њена сестра Лепа је такође малтретирана после повлачеша одреда. 3) Ухапшена је после повлачења одреда као талац за мужа партизана и отерана у логор у Шапцу, где је провела три месеца. 192 �МИЛИЦА НИКОЛИЋ, радница у Београду, рођена у Баћевцима, укључила се у напредни раднички покрет уочи рата и активно је учествовала у радничким акцијама. После окупације земље, вратила се у своје село и политички радила са женама и омладином. Септембра 1941. године ступила је у Посавски партизански одред са којим се за време I непријатељске офанзиве повлачила према Ужицу. Тешко је рањена у борбама око Ужица и евакуисана у болницу на Златибору где су је Немци заклали са осталим тешким рањеницима. На фотографији је с оцем Владисавом, који је као борац Посавског одреда такође погинуо 1941. године. Њена мајка Селена била је активиста НОП, четници су је заклали крајем 1943. године. рославу Гајић (била у логору), Загорку Милосављевић (син отишао 1941. у партизане и погинуо), Бојану Пешић (умрла после рата) и Мирославу Ранковић. У Баћевцу су се истицале радом за НОП: Миленија Ивановић, Олга Миливојевић, Селена, Мирослава и Јана Николић и Добринка Николић-Костић, и све су за време рата убијене због своје активности; у Вранићу су активисти биле Драга Јелић (два сина погинула у партизанима, муж убијен а она била у логору на Бањици), затим све жене из породице Ђоинчевић и Пантић и још многе друге; у Гунцатима се истицала Марија Јовановић, којој су четници ударили 200 батина због њеног рада и сина партизана; у Остружници су међу најактивнијим женама биле: Даница и Милица Јекић, Милица и Цана Лазаревић, Јулка Миловановић, Ната Ранковић и све су прогањане, Златија Станковић је била у логору на Бањици као талац за брата партизана, а Тању, Рускињу, чије презиме није могло да буде утврђено, заклали су четници. У Обреновцу је било доста жена које су омогућавале извођење акција и пружале пуну помоћ друговима који су из одреда долазили по задатку у окупирани град. Кућа Кристе Гаћарић-Нинковић била је партијски пункт у Обреновцу. Анка Манић је била курир, носила је прикупљено оружје и санитетски материјал у одред; омладинке Емилија и Братислава Адамовић и Мира Пенчић биле су курири и обавештајци одреда. У ра&турању летака и прикупљању санитетског материјала и материјалне помоћи за Посавски одред истицале су се: Дана Благојевић, Зора Ђурић, Смиља Игњић, Евица-Бела Селенић, Дана и Загорка Станојчић. Омладинке Зора и Јела Благојевић су организовале рад са омладином. У њиховој кући су се окупљали сарадници НОП. Септембра 1941. године ухапшена је Зора са сестром Олгом, и обе су пуштене после два дана, јер им се кривица није могла доказати. Зора је тада по договору са друговима из Посавског одреда отишла у Београд и запослила се у једној апотеци, одакле је узимала санитетски материјал и слала га преко курира у одред. На Умци су се истакле у раду на помоћи одреду многе жене и омладинке, међу њима: Радмила Јовановић-Станојловић,1) херихтерска рад- МИЛИЦА НИКОЛИГ. С ОЦЕМ ВЛАДИСАВОМ НАДА МАРКОВИЋ, радница из Београда, рођена је 15. новембра 1914. године у Александровцу код Ниша. У напредни раднички покрет се укључила пре рата и постала члан Партије 1940. године. После окупације земље упућена је на партијски рад у Забрежје код Обреновца. До одласка у Посавски партизански одред јула 1941. године одржавала је везу између партијске организације у Забрежју и СК КПЈ за Обреновац. Била је руководилац болнице Посавског одреда на Пашиној Равни. Са болницом је прешла у Рогатицу, затим у Ужице, где је одређена да заједно са др Јулком Мештеровић организује болницу на Златибору. После повлачења из Србије била је борац Београдског батаљона I пролетерске бригаде и са бригадом је учествовала у игманском маршу. До IV непријатељске офанзиве била је члан Градског комитета КПЈ у Бугојну, затим члан Политодјела при централној болници на Грмечу. За време IV непријатељске офанзиве, као члан ЦО АФЖ (изабрана на I конференцији децембра 1942. године у Босанском Петровцу), организовала је болницу у једном селу између Ливна и Дувна. Од V непријатељске офанзиве па до ослобођења Ваљева септембра 1944. године била је помоћник политкома пратеће чете I пролетерске дивизије. После ослобођења Ваљева била је члан ОК КПЈ за Ваљево, а касније организациони секретар СК КПЈ за Ваљево. Резервни је капетан ЈНА. Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. ') Предратки активиста радничког покрета; страховито су је мучили четници због активности и мужа првоборца. Одлично се држала пред непријатељима. Одмах после ослобођеша умрла је од последица мучења. 193 �МИЈ1ИЦА КАТИЋ из Грабовца определила се за НОП на почетку устанка. Од формирања Посавског партизанског одреда, била је један од његових поузданих обавештајаца. Њени подаци о кретању непријатеља били су најтачнији. Била је врло храбра и лично је водила партизанске патроле да им покаже где се налази непријатељ. Њен син, који је тада имао 13 година, био је курир команданта одреда. Милица је предано радила све до одласка одреда с којим је и сама пошла, али је уз пут изгубила везу и вратила се у село кријући се у пријатељским кућама. Откривена је и ухапшена фебруара 1942. године. Спроведена је у Београд у Специјалну полицију, где је подвргнута страховитом мучењу да ода своје везе. Ништа није признала и никог није одала. Послата је у логор на Бањици и стрељана 25. маја 1943. године са већом групом затвореника. РАДМИЛА-КЕКА ЈОВАНОВИЋ, домаћица из Обреновца, рођена је 1914. године у Грабовцу, у напредни покрет се укључила пре рата преко свога друга члана Партије. Учествовала је у свим акцијама, које је Партија организовала пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Прикупљала је санитетски материјал, разносила пошту и друго. Крајем јула 1941. године ступила је у Посавски одред, где је августа месеца примљена у Партију. У одреду је била болничарка, а после повлачења из Србије политички комесар болнице у Чајничу. Године 1942. је завршила виши политички курс у Бихаћу и апотекарски курс и водила апотеку у Бихаћу и у II босанском корпусу. У III и IV офанзиви била је комесар ешелона тифусара. Учествовала је у борбама на Сутјесци у V офанзиви, затим је отишла на терен, где ]е била члан СК КПЈ и секретар АФЖ за срез Прњавор. Пред полазак за Србију била је партијски руководилац инжењерске чете при штабу I пролетерске дивизије, и на тој дужности остала до ослобођења Ваљева, септембра 1944. године. У ослобођеном Ваљеву била је члан ОК КПЈ и члан ОО АФЖ за Ваљево, а после ослобођења ОбренОвца члан СК КПЈ и секретар СО АФЖ за посавски срез и члан Главног одбора АФЖ за Србију. Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. КРИСТА ГАЋАРИЋ-НИНКОВИЋ, домаћица из Обреновца, рођена 1906. године, мајка троје деце, предратни активиста напредног радничког покрета, учествовала је у акцијама које је водила Партија; у њеном стану су одржавани партијски састанци. Под окупацијом је наставила рад. Њена кућа је постала партијски пункт, а она је одржавала везу с партијском организацијом у селу Звечка, преко које је ишла веза за Посавски партизански одред. Њен рад није остао непримећен. Полиција је већ држала њену кућу под присмотром и пратила њено кретање. Ухапшена је септембра 1941, у моменту кад је куриру предавала извештај за штаб Посавског одреда. У затвоРУ У Обреновцу подвргнута је зверском мучењу, али ништа и никог није одала. После три дана спроведена је у Специјалну полицију у Београду, а затим у логор на Бањици и стрељана 17. октобра 1941. године. ница, затим Драгосава, Ленка, Мирослава и Радојка Живковић, Златија Милуновић и Марија Ћурчић (све малтретиране и прогањане од четника), Нада Јевремовић, Милица Илић (претучена од четника, умрла је одмах после рата од последица мучења), Ковиљка Димитријевић (била у логору на Бањици као сарадник НОП), Јелена Јанковић (заклали је четници заједно с мужем у јесен 1943) и омладинка Иконија Живковић-Ристић.1) Септембра 1941. године, пошто се број бораца у Посавском одреду повећао, формирани су батаљони: I посавски, II београдски и III тамнавски. У III тамнавском батаљону било је 15 другарица, од којих су, као активни чланови УРСС-а, биле примљене пре рата у СКОЈ кројачке раднице: Милена Ситарица, Драгица Милићевић, Љубица Мазињанин, Милица Ребавка, Дана Милићевић, Вера Лошић и Софија Мушицки. Остале другарице у батаљону биле су: Марија Бајић, Нада Урошевић, Драгана Миловановић, Негослава Милошевић, Софија Алексић, Вера Ранковић-Селенић, Милка и Љубица Кусуровић. Половином септембра 1941. формирана је кројачка радионица у Бањанима и у њу су повучене на рад све другарице из III тамнавског батаљона. Руководилац ове радионице била је Љубица Мазињанин. Радионица је имала око 20 шиваћих машина и доста материјала. Живот и рад у радионици били су организовани као у одреду. Поред преданог рада за машинама другарице су радиле и на свом политичком образовању и учесвовале у поселима и приредбама које је културна екипа одреда давала за народ. Половином октобра радионица је због надирања непријатеља премештена у Кожуар, а затим у Туларе и Оглађеновац, па у Драгодол, Дебело Брдо, Љубовију и на крају у Ужице. Ту је радионица расформирана а другарице распоређене по јединицама као болничарке. Почетком децембра 1941, после прелаза главнине партизанских снага у Санџак, Тамнавски батаљон се задржао у селу Шљивовици, где је одржано саветовање чланова Партије и ‘) У њеној су се кући одржавали политички састанци и прорађивао материјал у време устанка, а после I непријатељске офанзиве кућа је постала пункт за везу са Космајским одредом. Ту је везу држао њен отац Драгомир до 1943. године, када су га четници заклали, а она је помагала оцу у раду. Хапшена је два пута у 1943. После изласка из затвора морала је да се склони са Умке да је четници не би заклали. Побегла је у Београд, а затим се пребацила у Горњи Милановац, где се септембра 1944. прикључила IX крајишкој бригади. 194 �донета одлука да се батаљон врати у Тамнаву. Али пре него што је извршен покрет, Немци, обавештени од четника, изненада су опколили Тамнавце у шљивовичкој школи. Од 300 бораца спасло се само 100. Остали су изгинули, заробљени или су изгубили везу с батаљоном. Немци су зверски побили заробљене партизане. Четвртог децембра 1941. немачки војници су везали за дрво пред школом, Милицу Ребавку, Драгицу Милићевић, Веру Лошић и учитељицу из Шљивовице, посули их бензином и живе запалили. Из ове групе успела је да се спасе само партизанка Софија Мушицки, побегавши боса и неодевена кроз прозор; ухватили су је четници и спровели у затвор на Убу, одакле је као малолетна пуштена. До Нове Вароши стигле су: Милена Ситарица, Марија Бајић, ЈБубица Мазињанин и Дана Милићевић, а остале другарице из батаљона заробљене су у борбама с четницима. Из Нове Вароши су враћене на свој терен Лзубица Мазињанин и Дана Милићевић. На повратку су Лзубица Мазињанин ухватили четници и зверски убили, а Дана Милићевић је успела да се врати у Тамнаву и прикључи тамнавској јединици која је остала на терену. Она је 28. фебруара 1942. године у борби с четницима рањена и заробљена. Била је у затвору на Убу, а као врло млада пуштена је на интервенцију грађана. Милена Ситарица и Марија Бајић биле су борци II пролетерске бригаде. Марија Бајић је погинула у V офанзиви, а Милена Ситарица у пролеће 1944, у Кушићима код Ивањице, при прелазу јединица у Србију. Крајем новембра 1941. I батаљон Посавског одреда учествовао је у борби на Кадињачи. После ове борбе, преостале чете I батаљона повлачиле су се према Санџаку и стигле у Нову Варош почетком децембра. Ту је одлучено да се једна група другарица врати на свој терен. У тој групи су биле Катарина-Кета Шер-Мидеровић, Перка Вићентијевић и Радмила-Кека Јовановић. Кета Шер је успела да се врати у Србију, али су је у пролеће 1942. ухватили четници у околини Ваљева и после страшног мучења стрељали као безимену партизанку, па јој се не зна гроб. Перку Вићентијевић су заробили четници у селу Брезови. Године 1944. поново се прикључила НОВ и исте године погинула. Радмила-Кека Јовановић, пошто није успела да се пробије у Србију, вратила се крајем децембра У Нову Варош, у свој батаљон. ОБРЕНИЈА ЛАЗИЋ из Грабовца определила се за напредни покрет пре рата и са успехом је извршавала све задатке и на почетку окупације постала је кандидат за члана КПЈ. Мада је имала дете од четири године, активно се укључила у припреме за устанак. Кад је формиран Посавски партизански одред, добила је задатак да одржава везу између одреда и партијског руководства у Обреновцу. Увек је успевала да изврши задатак. Њен рад био је прекинут повлачењем одреда са територије Посавине. Обренија је остала у селу у које су дошли четници Косте Пећанца. Сазнавши за њен рад, четници су је подвргли страховитом мучењу да ода свој рад и везе. Кад то није помогло, довели су је на обреновачко гробље заједно с мужем и малим дететом и претили јој да ће убити дете ако не ода своје везе. И на ту претњу Обренија је остала нема. Кад никакве муке и претње нису помогле, четници су заклали и њу и њеног мужа на гробљу, а дете су поштедели. љена је у СКОЈ. Септембра 1941. године ступила је у III тамнавски батаљон Посавског одреда и радила у кројачкој радионици у Бањанима. После расформирања радионице, прикључила се батаљону. Заробили су је Немци у селу Шљивовици 4. децембра 1941. године, везали је за дрво, полили бензином и живу спалили. • ЉУБИЦА МАЗИЊАНИН рођена на Убу 1920, као кројачка радница била је активан учесник радничког покрета, члан синдиката и Културно-уметничког друштва „Абрашевић". Пред сам рат удала се за Андрију Мазињанина, који је 1941. био комесар Тамнавског партизанског одреда. Ступила је у одред у данима његовог формирања. У КПЈ примљена је у одреду. Обављала је дужност руководиоца кројачке радионице у Бањанима. Повлачила се с радионицом до Ужица, где је радионица расформирана, а затим до Нове Вароши, одакле је враћена на свој терен. На повратку четници су је ухватили и убили 19. децембра 1941. године на Катићимау селу Брезови. • МИЈ1ИЦА РЕБАВКА рођена 16. новембра 1924. на Убу, са сестром Љубицом Мазињанин ангажовала се у акцијама напредног радничког и омладинског покрета. Као кројачка радница била је члан синдиката и Културно-уметничког друштва „Абрашевић". Уочи рата прим- 195 ДРАГИЦА МИЛИЋЕВИЋ рођена 1. новембра 1924. на Убу, постала је члан СКОЈ-а као кројачка радница и запажен активиста напредног радничког и омладинског покрета. Била је члан УРСС-ових синдиката и Културно-уметничког друштва „Абрашевић". У Партију је примљена по доласку у одред, септембра 1941. године. Распоређена је да ради у кројачкој радионици у Бањанима. После расформирања радионице прикључила се Тамнавском батаљону. Заробили су је Немци 4. децембра 1941. године, везали је за дрво, полили бензином и живу спалили. �Приликом формирања I пролетерске бригаде њени су борци постале Нада Марковић и Боса Ратковић, а Јудита Аларгић и Радмила-Кека Јовановић су повучене на рад у Централну болницу. Други, Београдски батаљон Посавског одреда дејствовао је у непосредној близини Београда. Крајем октобра 1941. је пред немачком казненом експедицијом прешао на Космај. У Космајском одреду је тада било око двадесет другарица, углавном из Београда, које су већ биле познате полицији као партијски радници и пошто нису даље могле да се одрже на илегалном раду, то су упућене на слободну територију на разне дужности. Њима су придодате другарице из II батаљона и формирана је група од укупно осамнаест другарица која је требало да отпрати рањенике. Групу су заробили четници ДМ и одвели у Брајиће, у Дражин главни штаб. Од њих осамнаест четници су одвојили четири које су им изгледале као сељанке, а четрнаест другарица су после зверског мучења стрељали 6. новембра 1941. Из групе стрељаних спасла се једино Лепосава Лукић, текстилна радница из Вреоца, болничарка II шумадијског одреда, која је била рањена и притајила се, а кад су четници отишли, извукла се и прикључила партизанима. Њена изјава о стрељању у Брајићима објављена је у „Борби” од 27. XI 1941. године. Тридесет и три друга и другарице свирепо убијени крај Брајића ОДЛОМАК ПИСМА МИЛЕНЕ СИТАРИЦЕ ПИСМО ЈЕ НАПИСАНО 31. ДЕЦЕМБРА 1942. ГОДИНЕ, ПОСЛЕ ОСЛОБОБЕЊА ЛИВНА, ДАНИЦИ МИЛОСАВЛзЕВИВ КОЈА ЈЕ ЛЕЖАЛА РАЊЕНЛ У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ. У ПИСМУ ЈЕ ОБАВЕШТАВА О ДОГАБАЈИМА У IV БАТАЛ.ОНУ И АКЦИЈЛМА II ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ И БОДРИ ЈЕ ДА ИЗДРЖИ, А ОНДА БЕ ОПЕТ ЗАЈЕДНО У НОВЕ ПОБЕДЕ, У СОЦИЈАЛИЗАМ. НИЈЕ ДОЧЕКАЛЛ ПОБЕДУ, ПОГИНУЛА ЈЕ У РАНО ПРОЛЕБЕ 1944 ГОДИНЕ. ЊЕНИМ ЖЕЛзАМА ПРИДРУЖИЛА СЕ И НАДА МАТИП, КОЈА ИСТО ТАКО НИЈЕ ДОЧЕКАЛА СЛОБОДУ. ПАЛА ЈЕ ПРИ КРАЈУ ПРОЛЕБА 1944. ГОДИНЕ ДЛЛЕКО ОД РОДНОГ УЖИЦА. ПИСМО СЕ НАЛАЗИ У МУЗЕЈУ РЕВОЛУЦИЈЕ У БЕОГРАДУ 196 У околини села Брајића стрељано је 17 другарица, лекарки и болничарки, као и 16 другова, махом рањеника. Из те групе се спасла једино радница Лепосава Лукић. Она је рањена у руку и ових дана је стигла у један град на ослобођеној територији, У невезаном разговору ова девојка каже: — С друговима и другарицама из Посавског и Космајског одреда били смо упућени на ослобођену територију. Било нас је 33. Цругови су били већином рањеници и лекарски препоручени за болницу. До Љига смо догили камионом. Ту нас дочекују четници ватром из пушака. Затим су се извинили објашњавајући да је неспоразум. Пустили су нас да ту одржимо митинг и преноћимо. Затим смо кренули преко Мионице за Горњи Милановац. У Мионицу смо стигли увече. Ту су нам одузели оружје, извршили претрес и привели равногорском штабу. У штабу су нас дочекали непријатељски и грубо. Одмах су нам саопштили да ће девојке пустити а другове стрељати. Ми смо одбили да се одвојимо од другова, те су нас све заједно �повели за Равну Гору. Пошли смо за Брајиће, често су нас гонили да трчимо. Стално су нас кињили, често ударали кундацима. У Брајићима нас дочекује ађутант Драже Михаиловића и каже: — Шта то гробље водите са собом, што их нисте побили! Затим нас воде у село Теочин. Ту смо преноћили у једној кафани. При том су извршили претрес —• отимачину. Скинули су нам све топлије одело, обућу, сатове и одвели нас у село, мислим да се зове Клаоница. Ту су нас стрпали у једну јаругу са шипражјем — другарице су поседале. Четници су почели да се договарају звиждањем. Једна група иза нас почела је да пуца. На то су и остали припуцали на нас без икакве претходне припреме. Многе су другарице певале, држећи се храбро. Ја сам рањена у руку и одмах сам легла. Направила сам се <3а сам мртва. Када је пао мрак, извукла сам се из јаруге и побегла. Колико знам у тој групи биле су ове другарице и другови: Вуја Ољача, Олга Јојић, нека Боба, докторка Лоти Ебл, нека докторка Оља, висока плава, затим командант космајског одреда Тодоровић с другарицом. Остале другове и другарице не знам, јер су били из других одреда. Четири другарице које су четници издвојили као сељанке предате су Немцима, који су их затворили у Ваљеву. Те су биле: Драгица Вићентијевић и Нада Бабић, болничарке II батаљона Посавског одреда и Добрила Арсенијевић и Љубица Јовичић-Цига, болничарке Космајског одреда, које су касније пуштене из затвора. По изласку из затвора, Добрила Арсенијевић је својој партијској организацији дала изјаву о стрељању у Брајићима: ”Када сам стигла у село Миросавце нашла сам на окупу цео Космајски народноослободилачки партизански одред „Раде Јовановић“. Одред је био састављен из 3 чете. Друг командант одреда доделио ме је I чети за болничарку. Примила сам нешто санитетског материјала и тако постала партизанка. Остали смо 3 дана у том селу. Било је још другарица и ми смо организовале прање веша друговима и прикупљање чарапа по селу. На збору је говорила и једна другарица у име жена. Другови су ишли у разне акције, а као болничарка ишла је увек само једна другарица. Те акције нису имале рањеника тако да није било више потребно болничарки. Отишли смо затим у друго село. Ту смо ми жене разговарале са сељанкама и вршиле прикупљање чарапа. МИЛЕНА СИТАРИЦА, кројачка радница, рођена 1922. године на Убу, врло се рано укључила у раднички покрет и примљена је у СКОЈ 1939. године, а у Партију априла 1941. године. Под окупацијом је радила са омладином на Убу и околини до септембра 1941. године, када је ступила у Тамнавски батаљон Посавског одреда. Кад је формирана партизанска радионица у Бањанима, повучена је на рад у радионицу. За време I непријатељске офанзиве повлачила се са радионицом до Ужица, а затим се прикључила јединици као борац и болничарка и повукла се за Санџак. Радила је једно време у партијској техници у Новој Вароши, а марта 1942. године је ступила у II пролетерску бригаду. Учествовала је у свим борбама, које је бригада водила. Нарочито се истакла у извлачењу и превијању рањеника са положаја. Од половине 1942. па до почетка 1944. године била је руководилац СКОЈ-а II ужичког батаљона II пролетерске бригаде. Почетком 1944. године премештена је у културну екипу исте бригаде. Погинула је у борби са Бугарима марта 1944. године у Кушићима код Ивањице при прелазу јединица у Србију. СТУПАМО У ПРОЛЕТЕРСКУ Чланак Милене Ситарице, штампан у листу II пролетерске бригаде „Без предаха” После снажне зиме, коју смо провели борећи се по Синџаку, носле кише, глади и свих оних тешких дана одлазимо у Источну Босну. Стижемо на Бољанић, а затим на Метаљку. У овој ваздушној Бањи некад су господа проводила дане. А дапас смо ми ту. Разговор. Песма. Са наших ногу топи се снег и прави барице на паркету. Ујутру за Чајниче... Спуштамо се брзо. Клизаво је, падамо, али шта мари — идемо у град. Веселимо се, јер ступамо у Другу пролетерску бригаду. Много смо слушали о Првој пролетерској. Сада ето, ми ћемо имати нашу Пролетерску бригаду. Успут сретамо сељаке са натовареним коњима. Радознали смо — распитујемо, колико има до Чајнича. Стари Босанац, задовољан, хита да нам одговори. Најзад први врхови џамија. Око града густа борова шума. — Песма, песма! преноси се са зачеља. Стој!... Поправљамо капуте, мало се уозбиљимо и улазимо са снажном „Буђоновком”. Весео дочек, станови осветљени електричним светлом. „Замисли, друже, партизани седе у оваквој соби. А пре неколико дана” ... Ујутру спремање, парење веша, крпљење одела. Правимо знаке пролетерске: срп и чекић. Одлазимо у строј. Није то обичан строј ужичког батаљона. Не, то је велики строј... пред Домом културе: Шумадинаца, Чачана, Ужичана. Ариљаца, Пожежана... Насмејана лица одједном се уозбиљише. Пада команда: — Мирно! Поздрав на десно! Долази друг Тито. Смеје се, у очима му пуно љубави за сваког борца. Затим нам говори. Тито говори пролетерима... Сви смо се осећали поносним, већим. А кад смо кренули, кад је партизански шофер нестрпљиво засвирао, са камиона се заорило: „Кренула је црвена машина... ” И целим путем песма. Овај покрет нам је кратак — еео камион већ шкрипи на мосту брзе Дрине, која проноси журно своје валове и са њима поздрав пролетера својим мајкама и сестрама у Србију... МИЛЕНА СИТАРИЦА Сада долази напад целог Космајског одреда на базу петоколонаша Венчане. По савету друга лекара Дејана Поповића, санитетско особље имало је да се 197 �тију. Октобра 1941. године услед провале, напустила је Београд и ступила У Космајски одред. Крајем истог месеца послата је на слободну територију. На путу је ухваћена од четника и предата Немцима. Одведена у затвор у Ваљеву и касније пуштена. Вратила се у Београд и наставила рад. У току мартовске провале 1942. године прешла је у Трстеник, где је набавила лажне исправе на име Марковић Дивне и у пролеће 1943. вратила се у Београд и поново наставила рад. Ухапшена је 27. децембра 1943. године и после завршене истраге упућена у логор на Бањици 5. јануара 1944. године као кривац I категорије. Стрељана је 7. септембра 1944. године. • БОСА РАТКОВИЋ, текстилна радница у Београду, рођена је 1923. године у Скопљу. У напредни раднички покрет се укључила пре рата и примљена је у СКОЈ 1939. године. Под окупацијом је наставила рад. Септембра 1941. године ступила је у Посавски партизански одред. После повлачења главнине партизанских снага за Санџак постала је борац I пролетерске бригаде. Била је болничарка Посавске чете VI београдског батаљона I пролетерске бригаде. Примљена је у Партију јануара 1942. године. Носилац је Споменице 1941. Седамнаестогодишња ЛЕПОСАВА ЛУКИЋ, текстилна радница из Вреоца, једина је преживела стрељање у Брајићима. Јула 1941. године ступила је у Шумадијски партизански одред и била болничарка. После Брајића постала је борац II пролетерске бригаде, заменик санитетског референта батаљона у II пролетерској бригади и санитетски референт батаљона у IV војвођанској бригади. Тешко је рањена на Сутјесци и затим још три пута у току рата. У II пролетерској бригади примљена је у Партију. Резервни је капетан ЈНА и ратни војни инвалид. Носилац је Споменице 1941. • ДОБРИЛА АРСЕНИЈЕВИЋ, чиновник из Београда, рођена је 24. марта 1919. године у Ритопеку. Укључила се у напредни раднички покрет пре рата и августа 1941. године примљена је у Пар- сжесги. ван попришта борбе. Другове рањенике би нал ту доносили другови. На одређено место одакле се имао вршити напад ми смо стигле на време. Терен се није претходно испитивао. Ми болничарке остале смо ван села, али смо приметили неку колону да се креће. Мислећи да су то петоколонци који беже, ја сам пошла да обавестим друга командира I чете. Кад сам стигла после 5 минута почела је борба. Ту смо претрпели пораз, једва смо се извукли. I чета примила је на себе сву ватру. Изгинули су нам тада најбољи другови. Анаф, ивдокат из Пожаревца, заменик ком. I чете, чл. парт., Еди Давичо, из Београда, политком Ј чете, чл. парт., Јован Јерковић из Београда, бивши политиком 1 чете, чл. парт., „Гига“, чл. парт., „Галама“, чл. парт., Рудолф Цегледи, доктор права, потпредседник „Ботича“, још два друга члана Партије чијих се имена не сећам. После оваквог пораза учињене су реформе: I чета се дели на две и тако добијамо сада 4 чете. У то долази и једна чета која се повукла са терена Грочанског среза. Број другарица се попео на 14. Рањеника није било да бисмо се све упослиле као болничарке. Уколико их је било морали смо их слати са нашег терена јер је овај био врло несигуран. Непријатељ је увек могао доћи после нас, а рањенике нисмо могли увек носити на колима. Другарице оставити у селу да раде на политичком подизању села исто није било сигурно. Могле 6и пасти непријатељу у руке. На политичком подизању партизана радили су политикоми чета. Бојне обуке уопиите није било јер ми саме нисмо баш биле способне за то, а нико нас томе није ни учио. Револвери уколико смо их имале служили су нам за самоодбрану (пушака није било довољно ни за другове). Сада су чете биле одвојене, свака чета је имала свој терен и своје задатке. У I, II и III чети другарице су биле распоређене. Штаб одреда био је одвојен од свих чета. Другарице Вукосава Цегледи1) и ја позване смо у штаб одреда да би се примиле дужности курира. 15 дана смо седеле не радећи нигита јер није могло да се набави сељачко одело за нас. У то време долази и одлука о смењивању друга команданта Космајског народноослободилачког партизанског одреда. Друг Христифор Петровић (није право име), дрводељац, који је по тој ствари дошао у Космајски штаб, на састанку штаба саопштава нам о одлуци да се смени друг командант, и друго, да се све другарице повлаче са терена у ослобођене крајеве, да би се запослиле у радионицама. Први посавски батаљон налазио се на нашој територији пошто је био потиснут од непријатеља са своје територије. Другарице из Космајског одреда пребачене су, након дугих преговора, I посавски батаљон који је тих дана ‘) Вуја Ољача-Цегледи. 198 �уз помоћ Космајског одреда имао да се поново пребаци на свој терен а затим нас другарице — са куририма послати у ослобођене крајеве. Пребацивање I посавског батаљона није успело и ми смо се поново нашли на територији Космајског одреда. Сада се доноси друга одлука. Да се ми другарице, 4 друга рањена приликом покушаја пребацивања I посавског батаљона на своју територију, друг Ђока Павловић, поштар из Београда, који је већ раније морао бити пребачен у ослобођене крајеве, са другом Христифором Петровићем, а са неколико другова који би нам служили као заштита, пребацимо преко терена Шумадинаца на ослобођену територију. Било нас је 18 здравих другарица, 1 болесна,1) друг Ђока Павловић и још 12 другова. До варогиице Љига дошли смо несметано. На путу смо видели четнике Драже Михаиловића заједно са друговима из Шумадијског батаљона. У селу Липље четници су нам приредили ручак. Заклали су ови,у. Сада смо били на територији где у близини нема непријатеља. У Љигу нам је исто спремљена вечера, доручак и ручак. Из Љига 4 рањена друга, друг Ђока Павловић и 1 болесна другарица отишли су за болницу у Горњи Милановац, а нас 30 пошло је за Мионицу. У Мионици су већ у понедељак, дакле пре 3 дана, вршена хапшења партизана од стране четника који су дотада седели заједно са партизанима. О томе нисмо ништа знали иако између Љига и Мионице има 9 км. На путу за Мионицу једна заседа од четника разоружала је наше другове и нас заробила. Рекли су нам да се ништа не бојимо, да ће нас пустити чим нас саслушају. Објаснили су нам да је дошло до расцепа између Драже Михаиловића и партизана јер су партизани убили неке њихове официре међу којима и неког Узелца. Друг Христифор Петровић који нас је спроводио за Главни штаб у Ужице, иступио је пред њих тражећи да нас пусте а њега као главног кривца, као комунисту, задрже. Њега је њихов мајстор одмах предао њиховој полицији која га је одвела до Струганика, места где смо и ми били спроведени. Нашли смо њега већ свог испребијаног и било нам је јасно да нас они неће више пустити. Одатле спровели су нас у Главни штаб, преко планине Сувобора, у село Брајиће. Ту су одмах од нас одвојили друга Христифора и другарицу Милену Илић, учитељицу, канд. Партије, другарии,у заменика командира I чете Космајског одреда, бившег активног инж. капетана југословенске војске Павла Илића... Преноћили смо у суседном селу Теочину а сутрадан смо се вратили натраг У Брајиће. Капетан Орељ, виши сав. Мин. саобр. почео је са испитивањем ко ]е шта по занимању. Да ли познајемо „Тита", причајући нам како су много Ружа Живановић, болничарка II батаљона Посавског одреда. ') покрет укључила се 1938. године. Године 1941. била је кандидат за члана КПЈ. У Космајски партизански одред је ступила половином јула и била прва партизанка у одреду. Крајем октобра 1941. године упућена је на слободну територију, на рад у Врховном штабу. Ухватили су је четници са целом групом од 33 друга и другарице. После зверског мучења одведена је на Равну Гору и тамо стрељана са још једним другом из групе. ВУКОСАВА-ВУЈА ОЉАЧА-ЦЕГЛЕДИ (Жепче, БиХ, 23. X 1916. — Брајићи, 6. XI 1941). Службеник Аграрне банке у Београду. У напредни покрет укључила се као ученица трговачке академије у Бањој Луци. Прешла у Београд 1937. године где се укључила у рад СБОТИЧ-а и Омладинске секције Женског покрета. Хапшена је пре рата. Члан КПЈ. По окупацији наставила рад. Половином октобра 1941. године ступила је у Космајски партизански одред. Ухваћена је са 33 друга и другарица и после зверског мучења стрељана. Др ЛОТА ЕЈДУС (Београд, 22. VIII 1913. •—• Брајићи, 6. XI 1941), лекар. У напредни покрет се укључила као студенткиња. Активно је радила у Удружењу медицинара. Једно време је била и секретар Удружења. После завршених студија специјализовала је интерну медицину. Под окупацијом се укључила у илегални рад за НОП. У Космајски одред ступила крајем септембра или почетком октобра. Из Београда је тада понела доста санитетског материјала и један хируршки инструментариј. Остала је у Космајском одреду до краја октобра, када је са групом другарица и другова послата на слободну територију да ради у болници. Целу групу су заробили четници. Одбила је понуду четника да постане њихов лекар. Стрељана је после зверског мучења. МИЛЕНА ВЕЛИМИРОВИЋ-ИЛИЋ, учитељица у Врачевићу (Ваљево), рођена је 1913. године у Зворнику, у напредни 199 РАДОЈКА РАНКОВИЋ-СТАМЕНИЋ из Стублина укључила се у рад за НОП у првим данима устанка и организовала рад међу женама у селу. Кад се Посавски одред повлачио са своје територије, оставила је двоје деце и прикључила се одреду. Уз пут су је заробили четници и посте мучења предали Немцима. Пошто никакве муке нису могле да сломе ову јуначку жену и мајку, отерана је у логор на Бањици и стрељана 17. децембра 1941. године. �1936. била је члан иницијативног одбора за оснивање Женског покрета у Крагујевцу, а после оснивања ЖП члан управе. Као професор васпитавала је омладину у напредном духу. Била је члан КПЈ. Августа 1941. године ступила је у Космајски партизански одред, чији је командант био њен друг. Заједно су заробљени. Он је издвојен и стрељан у Ваљеву, а Драгиња је стрељана у Брајићима, у групи са 33 друга и другарице. За њима је остало четворо мале деце. ОЛГА ЈОЈИЋ-ПЛАВА, службеник у Министарству саобраћаја; члан КПЈ постала је пре рата. Била је једна од најактивнијих чланица Омладинске секције Женског покрета и члан те партијске јединице. Била је такође члан уже редакције часописа „Жена данас". Под окупацијом је наставила илегални партијски рад. Почетком октобра 1941. године отишла је у Космајски партизански одред. Крајем месеца кренула је са групом болничарки и рањеника на ослобођену територију. Заробили су је четници са 33 друга и другарице и после зверског мучења стрељали 6 . новембра 1941. године у Брајићима. © ДАРА ПОПОВНП-ТАДИП ЈОВИЧИП-ЦИГА (ДЕСНО) И ЉУБИЦА ДАРА ТАДИЋ-ПОПОВИЋ, ( . . . — Брајићи, 6 . XI 1941), службеник. Била је предратни члан КПЈ. После окупације упућена је на партијски рад у Обреновац. Јула 1941. године ступила је у Посавски партизански одред и повремено била веза одреда са ПК КПЈ за Србију. Крајем октобра 1941. године послата је на ослобођену територију да формира болницу. На путу су је ухватили четници и стрељали у групи са 33 друга и другарице. погрешили што га нису убили кад је ту долазио на преговоре итд. Важно је то да свака другарица која је била радница или интелектуалка, 6ила је задржана. Ја сам рекла да сам без занимања и још једна другарица/) две су биле сељанке.2) Показали су нам летак Покрајинског за Чачак у коме се Дража Михаиловић назива петоколонашем због убиства друга Милана Благојевића, ком. Шумадијског батаљона. По причању четника и сина Драже Михаиловића и касније у затвору у Ваљеву, једне другарице из Горњег Милановца из болнице, другарице које су биле одвојене од нас четири, су стрељане, а то су: Вукосава Цегледи, прив. чинов. из Београда, Лоти,3) лекар из Београда, Милена Илић, учитељица из Београда, Љубица „Корошец",4) радница из Београда, Олга Јојић из Београда, Драга Тодоровић проф. из Крагујевца. Пуна имена осталих другарица не знам. Биле су Дара5) из Београда, Зорае) из Београда, Боба из Београда, Мара из Трговачке академије, Љубинка7) радница (друг јој је Јова, политком I чете I посавског батаљона) и Лукићева8) из Врелаца, која је побегла испод стрељања и дошла рањена у Горњи Милановац, где је о стрељању осталих другарица причала једној другарици болничарки, која ми је све испричала у затвору у Ваљеву. Ова другарица се зове Лепосава Лукић из Чачка. Имена двеју (стрељаних) другарица сасвим не знам. Од другова ту у Брајићу задржани су друг Христифор Петровић и друг Хаим чл. парт. Из Брајића су нас послали на Равну Гору где се налазио мајор Калабић. Ту су нама другарицама и неким млађим друговима поред свих удараца по глави јоги дали по 25 удараца. Затим је настало једно вођење у Брајиће па у Прањане, затим у гиколу села Планинице одакле су нас повели за Мионицу, а затим у Словац где су нас Немци дочекали са камионима па су нас одвели у Ваљево. Било нас је око 350. То су другови које ја нисам познавала јер је то било све из околине Ваљева, било је Шумадинаца, из Горњег Милановца. Ту сам видела друга Ђоку Павловића, који је отишао за Горњи Милановац. Друг Ђока, према једној вести, стрељан је у Ваљеву, јер је њега једино познавао гиеф агената у Ваљеву, разбојник Божић. Од осталих другова познала сам само Стевана Бркића, инж. из Београда, Божу Максимовића, инж. из Београда, политикома 1 шумадијског батаљона, друга Милутина Тодоровића проф. из Крагујевца, бившег команданта Космајског одреда, друга Денића, чије име не знам, из Београда. *) Љубица Јовичић - Цига. !) Драгица Вићентијевић и Нада Бабић. 3) Др Лота Ејдус. ‘) Љубица Ракић. 5) Дара Тадић. •) Зора Чаленић. ') Љубинка Дикић. *) Лепосава Лукић. ДРАГИЊА ТОДОРОВИЋ (Велико Градиште, 1906. — Брајићи, 6 . XI 1941), професор у Крагујевцу. У напредни покрет укључила се пре рата. Године 200 �ЉУБИНКА ДИКИЋ, текстилна радница са Умке, рођена је 1917. године у Ритопеку. Активно је радила у синдикату текстилних радника и учествовала у свим радничким акцијама. Примљена је у Партију крајем 1940. године, После окупације радила је на окупљању жена у Посавини. Ступила је као болничарка у Посавски партизански одред. Крајем октобра 1941. године упућена је на слободну територију са групом другарица да ради у болници и у позадини. Ухватили су је четници са целом групом и после зверског мучења стрељали у Брајићима 6 . XI 1941. године. Од другарица које су биле у затвору пуштене су: Загорка Савић из Горњег Милановца, Љубица Јовичић, радница из Београда, Драгии,а Вићентијевић из Забрежја, Надежда Бабић, чл. парт. из Забрежја, Милица Живковић, ст. филозофије из Горњег Милановца, Љубица1) Коен, студ. ум. школе из Београда, још 1 другарица2) и ја. У затвору су задржане другарице које су познате њима, јер су из околине Ваљева ... 11-111 1942.3) У Брајићима су стрељане: Оливера Вањек, Милена Велимировић-Илић, Љубинка Дикић, др Лота Ејдус, Олга Јојић, Вукосава-Вуја Ољача-Цегледи, Дара Поповић-Тадић, Љубица Ракић, Драгиња Тодоровић, Зора Чаленић, Беба, текстилна радница из Земуна, Боба, ученица гимназије из Београда и Мара (или Јелица), ученица трговачке академије из Београда. Другарице из II (Београдског) батаљона Посавског одреда које су остале у својим четама, учествовале су у свим борбама које је батаљон водио у одбрани слободне територије. Батаљон је 6. децембра 1941. стигао у Радоињу. Приликом формирања I пролетерске бригаде, батаљон је ушао у њен састав као VI београдски батаљон. Од другарица је у бригаду ушла само Лепа Марковић; Борка Демић и Живанка-Сека Вићентијевић послате су на рад у хируршку екипу I пролетерске бригаде, а Вера Црвенчанин у агитпроп Нове Вароши. После одласка Посавског одреда према Санџаку и Босни, у Посавини је отпочео терор. Мучени су сви они који су помагали партизане. Четници Косте Пећанца ухватили су Обренију Лазић заједно с мужем и малим дететом и да би изнудили признање о њеним везама с партизанима, претили су да ће јој заклати дете. И поред претње, Обренија није хтела ништа да каже. Четници су је тада заклали заједно с мужем на гробљу У Обреновцу, а дете су поштедели. Радојку Стаменић-Ранковић из Стублина и Циганку Милицу Катић из Грабовца, које су се прикључиле одреду приликом повлачења, успут су заробили четници и после зверског мучења предали их Немцима, који су их спровели на Бањицу и стрељали. После борбе у Конатицама октобра 1941, немачка казнена експедиција је попалила око 40 кућа и побила око 300 људи у Конатицама, Дражевцу и Вранићу. Тада су убијене Вукосава Петровић и Ивана Пантић из Дражевца, а у селу Скели немачка каз- ЗОРА ЧАЛЕНИЋ, кројачка радница, рођена 20. III 1913. године у Надаљу, радила је као кројачка радница у Београду и била члан управе синдиката кројачких радника од 1938. године. Крајем 1940. године примљена је у КПЈ. Августа 1941. отишла је у Космајски партизански одред, где је била болничарка. Крајем октобра 1941. године упућена је са групом другова и другарица на слободну територију, на теренски рад. Ухватили су је четници са целом групом и после зверског мучења стрељали у Брајићима 6 . XI 1941. године. • ОЛИВЕРА ВАЊЕК, студент медицине из Београда, члан КПЈ; ступила је у Космајски партизански одред крајем септембра 1941. године. Послата је са групом другарица на слободну територију, ухваћена је од четника. По казивању једног очевица и једине преживеле са стрељања у Брајићима Оливера, позната у партизанима као др Оља, стрељана је у Брајићима 6 . новембра 1941. године. ВЕРА ЦРВЕНЧАНИН, свршена ученица глумачке школе и студент архитектуре, рођена је 24. децембра 1920. године у Новом Саду. У напредни средњошколски покрет укључила се 1936. године као ученица гимназије у Нишу. Ухапшена је 1937. године и искључена из гимназије. Примљена је у СКОЈ 1939. године. Учествовала је у свим студентским акцијама. Хапшена је три пута пре рата. Пред рат се запослила у Берзи рада и ту је затекла окупација. Примљена је у Партију маја 1941. године. Док је радила у Берзи рада, учествовала је у организовању саботажа за слање људи на рад у Немачку. После напада Немачке на СССР прешла је у илегалност. Одлуком Партије отишла је у Космајски одред 16. августа 1941. године, а септембра исте године прешла је у Београдски батаљон Посавског одреда. Радила је на културном пољу у батаљону и политички са женама на терену. Крајем септембра ушла је у СП КПЈ за Умку, које је тад формирано и постављена је за заменика по- ') Партизанско име Луне Коен-Пуђа. !) Стојанка Теодоровић. ИРПС, арх. бр. 1935. 5) 201 �литкома батаљона и на тој дужности остала до повлачења за Санџак. У Санџаку је радила у Агитропу Нове Вароши, а затим је послата на терен пљеваљског среза за члана СК СКОЈ-а. Почетком 1942. године повукла се са Санџачком бригадом до Босанске Крајине и ту је била члан ОК КПЈ за Гламоч, Купрес и Јајце до IV офанзиве. После IV офанзиве била је члан Политодјела XII крајишке бригаде, а почетком 1943. члан СК КПЈ за централну Босну, затим члан ОК КПЈ за Јајце, Бугојно и Травник и најзад члан Политодјела X X X I X дивизије. После рата била је глумица у Народном позоришту у Сарајеву. Носилац је Споменице 1941. ЛЕПОСАВА МАРКОВИЋ-ПЕТРОВИЋ, рођена је 1926. године у Забрежју код Обреновца. У напредни омладински покрет се укључила 1940. године преко свога брата члана КПЈ и примљена у СКОЈ 1941. године. Септембра исте године је ступила у Београдски батаљон Посавског одреда, где је била болничарка I чете и скојевски руководилац. После повлачења за Санџак била је борац Београдског батаљона I пролетерске бригаде. У бригади је примљена у Партију 1942. године. Рањена је у IV непријатељској офанзиви. Лечена је у централној болници у којој је остала до њеног расформирања пред почетак V непријатељске офанзиве. Вратила се у свој батаљон и упућена у пратећу чету. Пошто није била опорављена, отишла је у бригадни санитет, а после опоравка на дужност болничарке техничке чете I пролетерске бригаде. Одатле је послата на виши санитетски курс у Јајцу, а после завршеног курса за референта санитета приштабских јединица I корпуса. Затим је била у болници тешких рањеника на Клековачи код нена експедиција је стрељала, поред великог броја мештана мушкараца, Живку Марковић из Вукићевице, Ружицу Благојевић из Лончаника и Драгу Бранковић из Грабовца. На Бањици су стрељане Јованка Белкић и Стана Маринковић са територије НОО Обреновца. Године 1942. Немци су убили Добрилу Пинковић из Лончаника. У таквој ситуацији престао је и сваки организовани рад. До пролећа 1942. године рад је био сведен на прикупљање помоћи партизанским породицама, у чему су се истакле жене и омладинке које су већ раније биле обухваћене радом. У пролеће 1942. дошао је у Обреновац Антон Цврковић, партијски радник из Ваљева, преко кога је успостављена веза са ваљевском партијском организацијом, а крајем 1942. и са партијском организацијом Космаја, што је допринело оживљавању политичког рада у Обреновцу. Током 1942. године формиран је актив СКОЈ-а, актив жена и више омладинских група. Једну омладинску групу је формирала и истом руководила скојевка Милена Ранђић, ученица гимназије. У омладинским групама су биле: Дана Станојчић, Братислава и Емилија Адамовић, Јела Благојевић, Вера Радаковић, Пава Симић, Динка Станимиров и Вида Грамић. Поред рада у својим групама, неке омладинке су извршавале и друге задатке. Дана Станојчић одлазила је у Београд за санитетски материјал, који је добијала од Зоре Благојевић, а Емилија Адамовић га је преносила до одређених пунктова. Међу женама су се истицале: Нада Цврковић, која је радила са женама у Обреновцу и околним селима, затим Евица-Бела Селенић и Загорка Станојчић, које су преносиле санитетски материјал и прикупљале материјалну помоћ за партизане. Јуна 1943. дошло је до хапшења у Обреновцу и до прекида везе са ваљевском партијском организацијом. Међу 15 ухапшених биле су Милена Ранђић, Емилија Адамовић и Зора Благојевић. Зора је пуштена из затвора после извесног времена, а Милена и Емилија су, после ислеђења у Специјалној полицији у Београду, упућене у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Овим хапшењем није прекинут рад у Обреновцу. Веза се одржавала са Космајем преко канала у Баћевцу, а одржавали су је Јела Благојевић и Бранислав Петровић. Маја 1944. четници су открили ову везу и 202 похапсили већу групу сарадника и симпатизера НОП. Тада су ухапшене: Братислава Адамовић, Дана, Зора, Јела и Олга Благојевић, Вида Грамић, Вера Радаковић, Пава Симић и Динка Станимиров. Све су пуштене после извесног времена, сем Зоре и Јеле Благојевић, које су остале у четничком затвору до доласка НОВ, октобра 1944. године. Овим је хапшењем био прекинут сваки рад. Доласком јединица НОВ 1944. године и ослобођењем Обреновца, у НОВ су ступиле: Даница Јевтић (погинула) и Олга Глишић (рањена у борби с Немцима и умрла у Славонском Броду 1945), обе из Забрежја и Славка-Ћуба Ковачевић са Уба (погинула као борац 17. јануара 1945). За време ослобођења Забрежја 1944. године погинула је Стана Јаковљевић, а Златија Карић из Трстенице и Миленија Матић из Стублина су пошнуле од немачке артиљерије децембра 1944. у Комлетинцима, камо су биле отишле да посете своју децу борце. Са ослобођењем Посавине обновљен је и рад међу женама и поново долази до ширег ангажовања жена и до стварања одбора АФЖ. Већ 17. октобра 1944. одржана је у Обреновцу конференција којој је присуствовало око 500 жена; изабран је први одбор АФЖ за град, који је истовремено вршио функцију СО АФЖ. У одбор су изабране: Софија Радовановић, председница, Зага Софронић, секретар једно време, а затим Зага Копачки-Сокић, Дана Благојевић, Мара Гладовић, Зора Ђурић, Смиља Игњић, Заја Јовановић, Стана Калајџић, Анка Манић, Ружа Митровић, Лепа Путник, Катарина Рачић и Смиља Шарковић. Крајем 1944. године формирани су одбори АФЖ скоро у свим селима посавског среза. Председнице ових одбора су биле: Даница Берић у Рватима, Ружа Нешић у Скели, Јана Стефановић у Кртинској, Белка Николић у Ратарима, Лепосава Мишковић у Бргулицама, Лепа Марјановић у Ушћу, Милица Кузмановић у Белом Пољу, Наталија Којић у Дрену, Добрија Јоксић у Звечки, Даринка Карић у Трстеници, Вида Јелић у Стублинама, Јелица Комановић у Грабовцу. Срески одбор АФЖ за посавски срез је формиран почетком марта 1945: Дана Благојевић, председница, Радмила Јовановић-Кека, секретар, а чланови: Мара Гладовић, Вида Јелић, Заја Јовановић, Стана Калајџић, Даринка Карић, Анка Манић, Савета Михаиловић, Софија Радовановић, �Јелица Спиридоновић, Јованка Стефановић и Смиља Шарковић. Радмила Јовановић-Кека, члан СК КПЈ, одговарала је у комитету за рад АФЖ. Основни задатак одбора АФЖ био је брига о рањеницима и борцима на положају. Одбори су организовали прикупљање опреме за болницу и намирница за рањенике и борце. Сем тога су организовали и непрекидно дежурство жена и омладинки у болници у Обреновцу. Октобра 1944. формиран је у Обреновцу и СНОО, у којој су од жена ушле Радмила Јовановић-Кека, као секретар и Олга Благојевић-Мићић, затим СК СКОЈ-а у који су ушле Јела Благојевић, као секретар и Емилија Адамовић-Пенчић, и СО УСАОС-а са члановима: Емилијом Адамовић-Пенчић, Јелом Благојевић, Милицом Драгачевац, Олгом Карић, Вером Михаиловић и Јозефином Пурнат. Један добар број жена и омладинки примљен је у чланство Партије. До краја 1944. године примљене су Емилија Адамовић-Пенчић, Јела Благојевић и Верослава Јовановић из Обреновца и Драгица Вићентијевић-Мандић из Забрежја, а до маја 1945. Дана, Десанка и Олга Благојевић, Милица Вилић, Стана Галетић, Драгица Глумчевић, Милица Драгачевац, Анка Ђукановић, Зора Ђурић, Зора Јелић, Мира Јовановић, Олга-Лола Јовановић, Вера Јоветић-Матић, Наталија Кузмановић-Росић, Драгица Марковић, Јелка и Косара Матић, Лепа Милојковић, Вида Милошевић, Борка и Стана Миљковић, Ружа Мирчетић, Драгица Николић, Вера Рељић, Пава Симић и Љубица Шаровић-Максимовић из Обреновца и Ангелина Бабић из Грабовца. Дрвара. Болница је због десанта евакуисана за Италију, а Лепа је стигла I пролетерски корпус у Санџаку и распоређена у бригадни санитет III крајишке. После преласка у Србију била је члан ОК СКОЈ-а и члан ОО УСАОС-а за Ваљево и члан ЦК НО Србије. Носилац је Споменице 1941. Др ЈУЛКА МЕШТЕРОВИЋ, лекар у Ваљеву, рођена је 22. августа 1906. године у Српском Итебеју код Зрењанина. Активно је учествовала у напредном покрету пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Јула 1941. године ступила је у Ваљевски одред. Одлуком Главног штаба одређена је за санитетског референта Посавског одреда и тамо је организовала болницу. Децембра 1941. године, после повлачења главнине партизанских снага из Србије, била је управник болнице у Новој Вароши. Примљена је у Партију 1942. године. Била је на разним дужностима у санитету за време рата. Током 1943. године била је референт санитета I пролетерске дивизије. Резервни је пуковник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. САНИТЕТ Санитетску службу у Посавском партизанском одреду организовала је др Јулка Мештеровић-Пантић, која је крајем јула 1941. године одлуком Главног штаба за Србију постављена за санитетског референта одреда. Одмах по доласку у одред организовала је санитетски курс за другарице из одреда, међу којима су биле: Нада Марковић, Радмила-Кека Јовановић и Перка Вићентијевић. Прихватна болница Посавског одреда налазила се у Грабовцу, а праву болницу организовала је др Јулка Мештеровић 31. августа 1941. године у селу Љубинићу. Тада је на рад у БОРКА ПИХЛЕР-ДЕМИЋ рођена је 3. јула 1903. године у Приједору. Пореклом је Аустријанка. Отац јој је држао гостионицу у Дрвару. Похађала је Вишу девојачку школу у Бањој Луци и Васербургу (Немачка). Од 1932. године са својим мужем Мироном Демићем, чланом Партије, живела је у Паризу. Новембра 1936. године отишла је у Шпанију, где јој се од августа месеца и муж налазио. У Шпанији је радила као спољна болничарка у Албасети. Касније, пошто се истакла својим пожртвованим радом, постала је одговорна болничарка хируршког одељења 203 болнице „Пасионарија" у Мурсији. Муж, који је за њу значио много, погинуо је у борбама за Мадрид. Она није показала тугу због његовог губитка, чак није отишла ни да га види мада је могла, него је предано радила као да јој се ништа није догодило. Рањеници су је много волели и поштовали и била је позната међу рањеницима свих 30 нација које су се бориле у Шпанији. Поред бриге о рањеницима, водила је рачуна о чистоћи, храни и рубљу. Имала је велике организаторске способности за ситне ствари које су дизале морал рањеницима и спасавале им здравље. Из болнице у Мурсији прешла је у болницу у' Беникасиму, а затим у болницу У Сагароу. За време евакуације према Каталонији организовала је у једном малом селу смештај рањеника. Неуморно је радила мада је ситуација била беизлазна. У Каталонији је без икаквих средстава организовала туберкулозну станицу. После повлачења интернационалних бригада из Шпаније, 1939. године, била је у концентрационом логору у Француској, одакле је побегла и 1940. године се илегално бродом пребацила у Југославију. У Загребу је добила партијску везу (примљена је у Партију у Шпанији) и упућена је у Јајце. Међутим, ту није могла да се одржи, па је дошла у Београд крајем 1940. године и укључена у болничку партијску ћелију. У Београду је дочекала и окупацију земље. Јула 1941. године ступила је у Посавски партизански одред. Са собом је донела велику корпу санитетског материјала. У одреду је била болничарка у болници. Октобра је довела 25 тешких рањеника у болницу у Миличиници и преузела на себе најтеже послове. Са болницом се повлачила до Рогачице, где се налазила централна болница и ту је ушла у тек формирану хируршку екипу Врховног штаба, која је после формирања I пролетерске бригаде постала хируршка екипа I пролетерске. Уче- �ствовала је у евакуацији рањеника за Санџак. Предњачила је у свему и служила као пример не само санитетском особљу и борцима него и рањеницима. Из Санџака је пратила рањенике за Жабљак, где је формирана болница. Фебруара 1942. године, по налогу Врховног штаба, вратила се у Фочу по великој мећави, дубоком снегу и непроходном путу. Мада физички слаба из- држала је све напоре и никада није посустала. За време рата радила је у санитету и била међу организаторима санитетске службе. Била је на разним дужностима а јула 1944. године постављена је за референта санитета XXVII дивизије. После ослобођења је радила у Санитетској управи ЈНА. Пензионисана је у чину потпуковника. Носилац је Споменице 1941. ЖИВАНКА-СЕКА ВИПЕНТИЈЕВИВ (ДРУГА САЕВА), ДО ЊЕ МИРА МИТРОВИИ С ГРУПОМ БОРАЦА ЖИВАНКА-СЕКА ВИЋЕНТИЈЕВИЋ, радница, рођена је 22. марта 1922. године у Забрежју. Приступила је УРС-овим синдикатима 1939. године као радница у фабрици обуће ,,Мира“ у Земуну. Примљена је у КПЈ децембра 1940. године. Априла 1941. године се вратила у Забрежје и учествовала у припремама за устанак. Радила је политички на терену до септембра 1941. године, када је због провала, отишла II (Београдски) батаљон Посавског од- реда. Била је болничарка у болници у Пољанама. Повлачила се са болницом све до Рогатице, где је ушла у хируршку екипу Врховног штаба, која је тада формирана. После повлачења из Србије хируршка екипа је додељена I пролетерској бригади. Остала је у хируршкој екипи до почетка 1944. године када је отишла у ОК централне Босне. До ослобођења земље била је по комитетима у Босни. Носилац је Споменице 1941. МИЛЕСА-ЛЕСА СТАНОЈЛОВИЋ рођена је 14. маја 1920. године у Дружетићу код Ваљева. У напредни омладински покрет се укључила пред рат. Под окупацијом је наставила рад и августа 1941. године ступила као болничарка у болницу Посавског одреда у Кожуару. Са болницом се и повлачила из Србије. Са групом рањеника је стигла у Нову Варош почетком децембра 1941. године и одређена је да ради у централној болници. Предано је неговала рањенике, а нарочито се истакла за време IV непријатељске офанзиве приликом пребацивања рањеника преко Неретве. Била је тада референт ешелона, који је бројао 200 рањеника. Погинула је у V непријатељској офанзиви, јуна 1943. године, на Вучеву као члан Партије. 204 болницу дошла Милеса Станојловић из Дружетића; Дара Поповић-Тадић и Јудита Аларгић су повремено радиле кад би се вратиле са својих курирских задатака. Почетком септембра болница је пребачена у две куће села Кожуара и постала болница I батаљона Посавског одреда. Болница је имала 15 кревета. Њоме је руководила др Јулка Мештеровић, а радиле су наведене другарице. У болницу је упућена и Боса Ратковић, која је тих дана ступила у одред. Други батаљон Посавског одреда, који је дејствовао на терену Горње Посавине, није имао организовану санитетску службу, па је почетком септембра 1941. др Ђура Мештеровић повучен из Космајског одреда за лекара II батаљона. Одмах по доласку, он и Борка Демић-Пихлер организовали су болницу у селу Пољане. Борка Демић је руководила негом рањеника, користећи своје велико искуство из шпанског грађанског рата, др Ђура Мештеровић је из штаба батаљона долазио да прегледа и лечи рањенике. У батаљону је било осам другарица: Борка Демић-Пихлер, ЈБубинка Дикић, Милица Николић, Живанка-Сека Вићентиј евић, Лепа Марковић, Драгица Вићентијевић, Ружа Живановић и Нада Бабић. Четири су радиле у болници, а четири су биле четне болничарке. Болница II батаљона премештена је почетком октобра 1941. у село Баљевац, а затим, пред надирањем Немаца у прве куће Дражевачког луга. Осамнаестог октобра болница је успоставила везу са штабом Посавског одреда и добила наређење да се прикључи болници I батаљона, која се налазила у основној школи у селу Миличиници са око 30 тешких рањеника из Посавског и Ваљевског одреда. Болници у Миличиници прикључила се такође са рањеницима Космајског одреда болничарка Марица Кокајић. Крајем октобра болница се из Миличинице евакуисала према Вујновачи и Дебелом Брду. Уз пут је примила десетак нових рањеника из бомбардовања Пецке. Рањенике из Пецке су извукле болничарке: Јудита Аларгић, Боса Ратковић, Перка Вићентијевић, Радмила-Кека Јовановић и болничарке Мачванског одреда Зора Квачановић и Бранка Милинковић, које су се тад прикључиле болници Посавског одреда. Др Ђура Мештеровић, који је пошао у Ужице по санитетски материјал, �повео је и десетак тешких рањеника да их смести у ужичку болницу. Рањенике су пратиле Борка Демић-Пихлер, Живанка-Сека Вићентијевић и још једна болничарка. Болница са преосталих 40 рањеника променила је истога дана место и сместила се у три кафане на Пашиној Равни. Овде се болници прикључила Милева Старчевић, радница из Ваљева, с малим дететом. За руководиоца болнице одређена је Јудита Аларгић, а затим Нада Марковић. Болницу су напали четници. Поред рањеника, заробљено је и све особље сем др Јулке Мештеровић, која је била отишла у Бајину Башту за санитетски материјал. После два дана болницу су по наређењу Врховног штаба ослободили борци Рачанске чете и тада је евакуисана у Рогачицу и смештена у бившој жандармеријској касарни, основној школи и среској амбуланти. Болница је имала око 60 кревета за тешке рањенике и око 80 за лакше. У болници су радили др Јулка и др Ђура Мештеровић и др Милосављевић-Чампар, кога су заробили од четника борци Посавског одреда. Од болничарки биле су: Борка Демић-Пихлер, Роса Дмитрић-Думић, Живанка-Сека Вићентијевић, Бешка Бембаса, Јудита Аларгић, Милеса Станојловић, Нада Марковић, Радмила Јовановић-Кека, Лепа Марковић, Бранка Милинковић, Драгица Јујић, Марица Кокајић, Милица Николић и др. МИЛОЈКА ПАНТИЕ ИЗ ВРАНИНА БИЛА ЈЕ САРЛДНИК НОП. ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ — ДЕВЕТ ЧЛАНОВА — ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ V НОКИ ИЗМЕБУ 20. II 21. ДЕЦЕМБРЛ 1943. ГОДИНЕ. Око 25. новембра, пошто су се борбе водиле у непосредној близини Рогачице, болница је евакуисана. Са 8 камиона, по највећој вејавици и мразу, од 25—-27. новембра евакуисани су за Ужице све рањеници, санитетски материјал и инвентар болнице. ДАЦУ И ДАРИНКУ ПОПОВИК ИЗ ВРАНИБА И ЈОШ ПЕТ ЧЛАНОВА ЊИХОВЕ ПОРОДИЦЕ, МЕБУ КОЈИМА И ДВОЈЕ ДЕЦЕ ОД ДВАНАЕСТ И 7 ГОДИНА, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ У НОБИ И3МЕБУ 20. И 21. ДЕЦЕМБРА 1943. ГОДИНЕ ЗБОГ САРАДЊЕ С НОП. ТЕРОР Крајем 1943. године у Посавини је завладао страховит четнички терор. У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године четници су извршили свиреп покољ у селу Вранићу: 69 становника овога села, сарадника НОП, међу којима је било деце и стараца изгубило је живот у лудачком четничком махнитању. У једној језивој ноћи нашли су страшну смрт 32 девојке и жене од 16—90 година и деветоро деце од 5 месеци до 12 година. Подељени у три групе, четници су СЕЛЕНУ НИКОЛИВ ИЗ БАНЕВЦА, САРАДНИКА НОП, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ ДЕЦЕМБРА 1943. ГОДИНЕ. ЊЕН МУЖ ВЛАДИСАВ ПОГИНУО ЈЕ КРАЈЕМ 1941. ГОДИНЕ КАО БОРАЦ ПОСАВСКОГ ОДРЕДЛ, А ККЕР МИЛИЦУ, БОЛНИЧАРКУ ПО САВСКОГ ОДРЕДА, УБИЛИ СУ НЕМЦИ НА ЗЛА ТИБОРУ. 205 �МИЛЕНША ИВАНОВИЋ, из Баћевца, радила је за НОП од првих дана устанка. Половином 1942. године њена кућа је постала пункт за везу, она је била обавештајац и курир. Крајем 1942. године постала је кандидат за члана КПЈ, а убрзо и члан КПЈ. Октобра 1943. године ушла је у поверенство КПЈ за срез посавски. Ступила је са своје двоје деце у Космајски одред да би се склонила од четничког терора. Крајем 1943. године четници су је ухватили када је ишла у своје село да извиди колике су њихове снаге. Зверски су јс мучили и заклали. Њена је погибија забележена у „Космајском борцу“ бр. 1, од јануара 1944. године, међу онима који се истичу за пример. систематсри обављали свој крвави посао. Целе породице биле су уништене, а куће опљачкане. Најближи рођаци са ужасом су гледали како на њихове очи убијају њихове најдраже, док и сами не би дошли под четничку каму. Мало се ко спасао од оних који су те ноћи били одређени да умру. Једно поред другог падали су: деца, старци, младе девојке и жене. Две младе девојке доживеле су још страшнију судбину од осталих. Оне су најпре силоване, па онда заклане. Сестре Матић — Анђелија од 18 и Катарина од 20 година нису ни слутиле да ће се њихов животни пут завршити на самом почетку и на тако грозан начин. Поред њих, те језиве ноћи изгубиле су живот: Смиљка, Станија и Томанија Ђоинчевић, Живанка, Јелена, Олга и Стамена Ђорић, Даринка, Милка и Надежда Илић, и Катарина Илић, девојчица од 5 месеци, којој су четнички куршуми разнели главицу. Сестре Матић нису биле једине жртве у породици. Њихову судбину поделила је и Марица Матић, стара 56 година, затим: Даринка и Дикосава Митровић, Видосава, Милева, Милена и Милојка Пантић, Даца и Даринка Поповић и Јулијана Поповић, девојчица од 7 година, Драга и Јованка Радосављевић, Анђелија, Ката и Радмила Савић, Анка и Миљана Степановић, Јелена М., Јелена С., Миљана и Стана Тодоровић. И седам дечака од 2—12 година изгубило је своје младе животе у крвавом покољу. Двогодишњи дечачић ЈБубомир Пантић избоден је камама на 20 места. Заклани су још: Томислав Ђорић, Милан и Славољуб Митровић, Бранислав и Светомир Пантић и Брана Поповић. Даринка Илић, девојчица од 10 година, Зорка Ђојчиновић, старица од 60 година и Даница Тодоровић остале су тешко повређене. Само су оне избегле смрт, не због тога што су им зликовци опростили живот, већ зато што су мислили да су мртве. Овим покољем није завршена крвава четничка листа у Посавини. Само неколико дана касније, 25. децембра, четници су опколили село Баћевац. Масовно су хапсили сараднике НОП и батинали их и мучили у згради основне школе. Приликом опкољавања села нашли су у кући Јане Николић једног партизана. Одмах су убили Јану и њене две кћери Добринку и Мирославу, а 28. децембра убили су ухваћеног партизана и још четири сарадника НОП, међу којима су биле Кристина Богосављевић и Селена Николић. Тада су заклали и Миленију Ивановић, члана СП КПЈ за посавски срез, коју су нешто раније ухватили и неколико дана свирепо мрцварили. И поред свирепог мучења, Миленија се одлично_држала. Априла 1944. године заклали су Босиљку Адамовић, домаћицу из Обреновца, а августа исте године ЈБубинку Бајић и Вукосаву Филиповић, обе из Забрежја. Љубинку Бајић су извели из куће са свекром и девером. Док су њих двојицу клали, Љубинка је покушала да побегне, али ју је један четник стигао и ударио је кундаком тако да јој је глава прсла, а мозак се расуо. Мада је била мртва, четник јој је извадио очи, одсекао јој нос и уши и изнаказио цело лице. Вукосава Филиповић није хтела да се макне од куће, па су је заклали пред самим кућним прагом. С њом у кући била је и њена мала унука Гроздана, која се сакрила испод јоргана. Кад су четници, после свог крвавог чина, отишли, девојчица је скинула чаршав са кревета и њиме покрила своју мртву баку и све до јутра преседела сама у кући. Олга Миливојевић из Баћевца, активиста НОП, ухапшена је од Специјалне полиције пред ослобођење и предата Гестапоу. Стрељана је септембра 1944. године. ОЛГА МИЛИВОЈЕВИК, РОБЕНА 1919. ГОДИНЕ V БАКЕВЦУ, САРАДНИК НОП, УХВАБЕНА ЈЕ СЕПТЕМБРА 1944. ГОДИНЕ И СТРЕЉАНА. ЉУБИЦА РАКИЋ-ЂОРЋЕВИЋ-КОРОШЕЦ, текстилна радница из Београда, од 1938. године била је функционер у синдикату текстилних радника. Њен стан у улици Веле Нигринове служио је за састанке ПК КПЈ за Србију. Примљена је у Партију крајем 1940. Августа 1941. године отишла је у Космајски партизански одред. Крајем октобра исте године упућена је са групом другова и другарица на слободну територију да ради у болници и у позадини. Ухватили су је четници са целом групом и стрељали у Брајићима 6 . XI 1941. године. 206 �а стварању партијских организација у градовима и селима: космајског, младеновачког, подунавског, врачарског и посавског среза радио је пред други светски рат ОК КПЈ за Београд. Партијске организације широко су поставиле рад са женама, користећи све могућности за што веће укључивање жена у акције Партије. Рад је појачан формирањем среских комитета, а самим тим и повећањем броја партијских ћелија по селима. Н Срески комитет КПЈ за космајски срез формиран је крајем 1940. године у саставу: Раде Јовановић, секретар, Милорад Марковић, Љубомир Ивковић-Шуца, Александра-Цана Марјановић, учитељица из Поповића и Велика-Вела Бенић, учитељица у Парцанима. После окупације земље у СК су ушли Дража Марковић, студент медицине из Поповића и Јелица Миловановић, учитељица из Ропочева. Комитет је радио у овом саставу до формирања Космајско-посавског партизанског одреда. Приликом формирања Космајско-посавског партизанског одреда готово цела партијска организација из среза отишла је у одред, те је Срески комитет био готово расформиран. Читава политичка делатност развијала се углавном преко одреда, а на тереНУ су, осим неколико болесних другова, остале само другарице: Александра-Цана Марјановић, Јелица Миловановић, Лепа Аксентијевић, члан партијске организације у селу Рогачи, Велика Бенић и Надежда Мариновић-Ранковић, учитељица у Манићу, која је августа примљена у Партију. Интервенцијом ПК КПЈ за Србију, крајем јула поново је формиран СК и један број другова, чланова Партије, враћен из одреда за рад на терену. Новоформирани СК радио је у саставу: Велика Бенић, секретар, Александра-Цана Марјановић, Јелица Миловановић, Лепа Аксентијевић, Дража Марковић као делегат одреда и Илија Трифуновић, земљорадник из Лисовића. Инструктори ПК КПЈ за Србију Ђуро Стругар, Андрија Хабуш и Љубинка Милосављевић, са друговима и другарицама са терена развили су широк политички рад. Формирани су одбори за помоћ одреду, који су убрзо прерасли у народноослободилачке одборе, чији су задаци били: обезбеђење смештаја и исхране одреда, организовање обавештајне службе, растурање билтена и пропагандног материјала у народу, итд. Један од првих народноослободилачких одбора био је одбор у селу Парцанима, чији је један члан била Велика Бенић. Чланови НОО у селу Поповићу биле су Александра-Цана Марјановић и Деса Марковић, а у Манићу Надежда Мариновић-Ранковић. У то време су стваране и скојевске организације. Секретар СК СКОЈ-а била је Јелица Миловановић; у скојевском активу у Парцанима биле су: Милева Јовановић, Љубинка Пантић и Љубица Филиповић и у Манићу Добрила Марковић. Организовани политички рад на окупљању жена у космајском срезу постојао је у појединим селима још од 1937. године. Иницијатори тога рада биле су у Парцанима учитељице Мила Бајалица и Велика Бенић, у Поповићу Александра-Цана Марјановић, у Ропочеву Јелица Миловановић, у Рогачи Лепа Аксентијевић, у Манићу Надежда Мариновић-Ранковић. Формирањем Космајског партизанског одреда и рад са женама постао је ин- 207 тензивнији. Жене су се масовно укључиле у НОП: прихватале су партизане и рањенике, припремале им храну и одећу, вршиле разне курирске послове итд. Да би се што већи број жена активисао у помоћи НОП-у, партијске организације су формирале активе жена, у које су укључене најпоузданије и најодлучније жене. Активи жена су обично имали 5—10 чланица, које су знатно већи број жена у селу ангажовале на разним задацима: прикупљање прилога у новцу и намирницама за одред, прихватање партизана и др. Осим тога, активи су окупљали жене на читалачким часовима, на којима су обавештаване о догађајима на фронтовима и о акцијама партизанских одреда. Са најпоузданијим женама прорађивана је и илегална штампа и разни партијски материјал. Активи жена су били једна од врло успелих форми рада Партије међу женама. У јулу и августу формирани су активи жена у Рогачи, Лисовићу, Манићу, Парцанима, Поповићу, Стојнику, Дучини, Ропочеву и Сибници. Активом жена у селу Рогачи руководила је Лепа Аксентијевић, а чланице су биле: Десанка Блажић, Милена Борикић, Ленка Ивковић, Јелена Кандић и Миланка Милосављевић. У ужем активу жена села Поповића биле су, поред Александре-Цане Марјановић, Деса Марковић, студент медицине и сељанка Марица Никетић. Око овог актива биле су окупљене: Живка Васковић, Јела Ђуричић, Јагодина Исаиловић, Станојка Јевтић, Будимка, Гроздана, Лепосава и Новка Јовичић, Јелка и Лепосава Јоцић, Анка и Јелена Косанић, Даринка и Невенка Јовановић, Видосава, Јелкаи Славка Митрашиновић, Ангелина Митровић, Радмила Никетић, Вида, Жи- �КОСМАЈЦИ, КОСМАЈКЕ,1) Сваког дана стотине мајки закукају за најбољим синовима ове земље, свакога дана чујемо гладни вапај 350.000 заробљених очева и браће, свакога дана непријатељ из нагие земље носи и пљачка. Ми то не смемо дозволити, ми не смемо допустити да наша земља буде тло одакле ће фашистички разбојници гомилати резерве и убијати нашу браћу, убијати нас саме. КОСМАЈЦИ, КОСМАЈКЕ, ОМЛАДИНО КОСМАЈА, Будимо достојни оних српских хероја који су куком и мотиком знали да бране и одбране своју с.лободу. Данас је време да и ми дигнемо свој глас, да покажемо непријатељу колико је српски народ спреман да да за своју слободу и своју част. Сви они који се стављају у службу окупаторима непријатељи су српског народа и српски народ мора да их презре и изрекне свој суд над њима. Српски народ нема гита да чека. Свако чекање је помагање непријатеља и одуговлачење наше ослободилачке борбе. Нигита што би користило непријатељу не сме му допасти шака. С пушком у руг/,и ми морамо да бранимо сваку мрвицу нашег права и на сваком кораку задати ударау, непријатељу. Будимо тврђава из које непријатељ неће извући ништа гито му је потребно. Никаква немачка наређења не извршавајмо. Широм наше земље, под руководством Комунистичке партије, устали су најбољи синови нашег народа у борби против окупатора да бране независност и слободу нашег народа. Комунистичка партија као и свуда и код нас је организовала партизанску борбу која омета и задаје ударце непријатељу. Да ти ударци заиста узнемирују непријатеља најбољи је доказ скорашња потера немачке војске и издајица којом су они мислили да униште поштене партизанске борце.2) Ускоро су се и они уверили да ова борба није ометана и да деловање одреда није спречено. КОМУНИСТИ КОСМАЈА, На вама је тежак али частан задатак. Органгсзујте народ Космаја у борби против окупатора и његових слугу. Објасните народу гита значи борба наших партизана. Ниједан час комунисти не смеју пропустити узалуд. Свуда и на свако.к месту уништавајте иепријатеља нагиег народа. То је свети задатак комуниста у одлучним борбама. Радни народе Космаја, ступајмо у борбене редове нашег Космајског партизанског одреда и помажгсмо његову жилаву и поштепу борбу против свих оних који пузе пред непријатељем и издају народну поштену ствар. Згазимо све те издајничке псе да нам више не вршљају разни Голубовићи, Тошићи, Чарапићи и други. ЖАНДАРМИ И СВИ СЛУЖБЕНИЦИ КОСМАЈА, Вас данас спремају за најгаднију издају. Ви треба да будете оруђе против браће ваше, против народа вашег. Одрекните се те срамне улоге, напуштајтс службу и улазите у редове оних који се боре за народна права, да вас као противиике на свом праведном путу народни колос не би згазио. . . КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ Срески комитет за Космај* ‘) Зборник ВИИ, I, књ. стр. 87—89. — Одломак Прогласа СК КПЈ за Косма | од августа 1941. 2) Овде се мислм на блокаду Космаја коју је непријатељ извео почетком августа 1941. и у којој је Космајски одред имао велике губитке. 3) Овај проглас написали су августа 1941. године чланови СК КПЈ за Космај. Јелица Миловановић, Велика Бенић и Дража Марковић у кући Росе Михаиловић у Парцанима. 208 ванка, Живка, Јелица, Љубинка и Обренија Секулић, Живка Стевановић, Николија Стевановић, Даринка Чолић. У прихватању партизана нарочито се истицала стара учитељица Анка Митровић. У селу Парцанима актив је исто тако обухватао велики број жена, међу којима се истакле својом активношћу: Јула Илић, Живка, Латинка, Милена и Смиља Јовановић, Славка Михаиловић, Надежда Новаковић, Милојка Пантић, Вукосава и Даринка Тодоровић, Марица Филиповић и омладинке: Јаворка Илић, Даница Јовановић и скојевка Љубинка Пантић. У селу Ропочеву, где је активом жена руководила Јелица Миловановић, радиле су: Вукосава Вуловић, учитељица, Радмила Донић, Љубинка Ивковић, Живана Мајсторовић, Вера, Даница, Даринка, Зорка и Каја Маричић,. Живана Марковић, Вукосава Поповић и Касија Стевановић. У Стојнику: Живанка и Јелка Кузмановић, Милка Урошевић. У Дучини: Иванка Ђурић, учитељица, Јелка Живановић, Даринка Лазаревић, Боса Лалић, учитељица, Олга Милијановић и Живка Сарић. У селу Лисовићу активом жена руководила је учитељица Емилија Срећковић, а чланови су биле: Борика Радовановић, Милица Голубовић-баба Ката, Даринка и Лепосава Јевтић, Јека Ристовић и Анђелија Трифуновић. У активу жена села Манића биле су: Добрила, Јелица и Милена Марковић, а руководила је Надежда Мариновић-Ранковић, учитељица. Крајем августа 1941. године одржана је у овом селу конференција, којој је присуствовало 16 жена. На конференцији су говорили Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ за Србију и учитељица Надежда Ранковић. После конференције, актив жена је приступио прикупљању вуне и организовао плетење чарапа и џемпера. У Ђуринцима, мада није постојао актив, велики број жена примао је партизане, спремао им храну и обавештавао их о кретању непријатеља. Најактивније су биле: Милева Петковић, Јагодина Петровић, Милица Петровић-Шумчева, Радмила Ранкова са својим кћерима и учитељица Спасенија Степановић. Куће неких жена служиле су за везу и биле партизански пунктови. То су биле: кућа Милке Урошевић из Стојника, где је све до краја 1941. године била главна партијска веза; кућаЈелке Живановић у Дучини такође пункт за везу, а кућа Милојке Марковић у Манићу била је веза за другове из �Београда који су долазили у одред. У кући Росе Михаиловић у Парцанима састајао се Срески комитет; у кући је била и земуница, где су били скривени радио-апарат и писаћа хартија, а у рагастову собних врата специјално скровиште за партијски материјал и штампу. Ту су августа 1941. године чланови СК Јелица Миловановић, Дража Марковић и Велика Бенић написали проглас упућен народу и комунистима Космаја којим се позивају у борбу против непријатеља. Поред рада у активима, најпоузданије жене вршиле су обавештајну и курирску службу. Марицу Филиповић, сељанку из Парцана, СК је повремено слао у Раљу, где су били стационирани Немци и Српска државна стража, ради прикупљања података о њиховој снази и кретању. Она је из Раље доносила у одред шећер, дуван и сапун који су прикупљали партизански сарадници, а Деса Марковић је из Поповића преносила у Парцане прикупљену храну за одред. Податке о кретању непријатеља прикупљала је и Надежда Ранковић, учитељица у Манићу, а као курири одлазиле су у Сопот, Ропочево и Лисовић: Јана Ранковић из Манића, Живанка Кузмановић, Борка, Загорка и Милка Урошевић, из Стојника, а Живана Мајсторовић из Ропочева била је курир Космајског одреда. Курир између СК КПЈ за Космај и ПК КПЈ за Србију и ОК КПЈ за Београд била је Јелица Миловановић. На тој дужности је ухваћена 16. октобра 1941. године, спроведена у логор на Бањици и стрељана 17. децембра исте године. После одласка Космајског одреда на Рудник, а затим на слободну територију, отпочео је терор. Немци и љотићевци су новембра 1941. године убили Живанку и Софију Петровић из Лисовића зато што су биле оптужене да у кућу примају партизане, а у селу Поповићу Даринку Ранковић. Крајем новембра Специјална полиција је ухапсила Надежду Ранковић, учитељицу у Манићу, мада је била у шестом месецу трудноће. Спроведена је у логор на Бањици, где се и породила. Из логора је пуштена августа 1942. У исто време љотићевци су ухапсили и извели на стрељање а затим пустили Јану Ранковић из Манића, мајку Чеде Ранковића, политичког комесара I космајске чете, који је заробљен и стрељан на Бањици 1941. године. Тада су четници ухапсили Росу Михаиловић из Парцана и отерали је у логор на Бањици, где је остала шест месеци. Почетком Београду и примљена је у Партију крајем 1940. године. Завршила је учитељску школу пола године пред рат и постављена је за учитељицу у селу Ропочеву код Београда, где је наставила рад. Јула 1941. године била је секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ за космајски срез. Преко ње је ишла веза између СК КПЈ за Космај са ОК КПЈ за Београд и ПК КПЈ за Србију. Ухваћена је од четника 16. октобра 1941. године са материјалом. Страховито је мучена да призна свој рад и ода везе. Кад никаквим мучењима нису успели да јој изнуде било какво признање, предали су је Специјалној полицији у Београду, где су наставили да је муче. Ништа није хтела да каже сем то да је учитељица и да је ухваћена на Космају. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 17. децембра 1941. године. АЛЕКСАНДРА-ЦАНА МАРЈАНОВИЋ, учитељица, рођена је 26. I 1910. године у селу Поповићу, код Београда. Пре рата је активно радила у групи учитеља комуниста. У Партију је примљена 1940. године. Службовала је у свом родном месту и била секретар партијске јединице. Јула 1941. године била је члан СК КПЈ за Космај и члан првог НОО у Поповићу. Ухапшена је почетком децембра 1941. године. После дводневног страховитог мучења, пошто није признала ништа о свом раду нити о раду других, спроведена је у логор на Бањици и стрељана 5. марта 1942. год. ЈЕЛИЦА МИЛОВАНОВИЋ, учитељица, рођена је 9. јула 1922. у Београду. Истицала се у средњошколском покрету у МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА ЖАНДАРМЕРИЈЕ ОПЕРАТИВНО ОДЕЉЕЊЕ О. Бр. СЛУЖБЕНО у Београду ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА 2) 16. октобра о. г. органи IX раљског српског оружаног од* реда ухватили су Миловановић Јелицу, учитељицу у Ропочеву, родом из Београда. У доњем шаву њеног зимског капута нађено је уметнуто ,,Упут за вршење обавештајне службе партизана”, а у њеном сандуку нађен је извучен на преси говор др. Драгољуба Јовановића. Ова учитељица учествовала је 23. IX о. г. у нападу на Раљски тунел и железничку пругу између Раље и Ћуринаца. којом су приликом бандити оштетили једну локомотиву. Учитељица Миловановић предата је Управи града Београда. (М.П.) КОМАНДАНТ, ђенерал Стев. М. Радовановић, с. р. 0 ВИИ, рег. бр. 4/2—1, к. 26. — Одломак Извештаја Ко.манде дармерије од октобра 1941. године. 209 жан- �НАРОДНИ ХЕРОЈ БОЖИДАРКА ДАМЈАНОВИЋ-КИКА, рођена је 1920. у Младеновцу. Основну школу завршила је у Младеновцу, а нижу гимназију и средњу стручну школу у Смедеревској Паланци. Уписала се у стенографску школу, али рат је прекинуо њено школовање. У лето 1941. повезала се с илегалцима и активно укључила у илегалне акције. Крајем јуна 1941. постала је кандидат за члана КПЈ. Учествовала је у свим припремама за устанак. Половином октобра ступила је у Први шумадијски одред из којег је прешла у Космајски. Истог месеца примљена је у Партију и постала члан Среског повереништва Партије за младеновачки срез, убрзо и секретар овог повереништва, а од августа 1942. године и члан Окружног повереништва КПЈ за Младеновац. После повлачења Космајског партизанског одреда из Србије остала је на терену с групом партијских радника. По наређењу Врховног штаба Космајски одред враћен је на свој терен. У повратку је водио тешке борбе и био готово унишген. Марта 1942. године од преживелих бораца и партијских радника, међу којима је била и Кика, формирана је Космајска партизанска чета, која је водила оружане акције на терену Младеновца. Кика је била неустрашив ратник и убрзо постала легендарна личност у окупираној Шумадији. У годинама најтежег фашистичког терора о њеним акцијама кружиле су невероватне приче. Народ је веровао да је неухватљива и све успеле акције партизана и поразе непријатеља приписивао њој. Њено име постало је синоним борбе за слободу и жеље за осветом. Учествовала је у свим акцијама динамичне и брзе чете космајских партизана и била иницијатор и предводник њених ефикасних дејствовања, дизања железничке пруге, уништавања телеграфских стубова, камиона, тенкова, вршалица. Многи одреди Специјалне полиције, љотићеваца, недићеваца, Српске државне страже и СС јединица упућивани су у Шумадију да уђу у траг партизанској чети у којој се борила Кика. Године 1943. када је поново формиран Космајски партизански одред, Кика је постављена за политичког комесара одреда, а постала је и члан Окружног повереништва КПЈ. До краја рата остала је на овим дужностима. После ослобођења била је на одговорним друштвено-политичким дужностима, а затим је радила као учитељица и пензионисана као просветни радник. Сада је члан Савета федерације. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Проглашена је за народног хероја 9. X 1953. године. Кослај 15. XII 1941 Драги другови!1) На наш последњи извештај нисте нам одговорили. Молимо вас да нам на њ и на сва у њему постављена питања одговорите што пре, као и на овај наш извештај У којем вам јављамо само промене. КОСМАЈСКИ СРЕЗ. Формирали смо парт. јединицу у још једном селу од три члана. Секретар Среског комитета је ухапшен и не знамо још до сада шта је с њим. У другом селу ухапшен је члан, под батинама се слабо држао као и још један искључени члан, обојица су спроведени у логор. Богдан Милијановић, искључени члан, ухапшен, добро се држао на мучењу, под батинама умро. У Дучини су ухапшени 17 сељака и 5 сељанки, мучени су, добро се држали и сви су пуштени. У Ропочеву и Парцанима исто тако. Терор је све жешћи. Упркос терору, ни у једном селу нису до сада успели да формирају сеоску стражу. Поред страха од терора све се више појављује и огорчење код сељака, тако да су сада моментано бољи услови зо наш рад него пре. 210 децембра недићевци су ухапсили у Парцанима учитељицу Велику Бенић и предали је четницима Косте Пећанца, који су били стационирани у Сопоту. На молбу сељака, пуштена је почетком јануара 1942. године. У селу Дучини четници су ухапсили 17 мештана, међу којима, Даринку Ивковић и учитељицу Босу Лалић. У селу Поповићу Српска државна стража похапсила је готово све чланове партијске организације и велики број сарадника, међу којима Јагодину Исаиловић (отерана на Бањицу, где је остала четири месеца), Милојку Исаиловић, Станку Митрашиновић и Марицу Никетић. Тада је ухапшена и Александра-Цана Марјановић, члан СК КПЈ за космајски срез и секретар партијске организације у Поповићу. Цану су подвргли страховитом мучењу и пошто ништа није признала о свом раду и раду других, спроведена је у логор на Бањици и стрељана 5. марта 1942. године. У срезу младеновачком у доба организовања устанка није постојала партијска организација. Политичку активност развијали су поједини чланови Партије. У неким селима постојала су партијска упоришта. Среско повереништво КПЈ за младеновачки срез формирано је тек октобра 1941. године. Формирао га је Стеван Дукић, инструктор ПК КПЈ за Србију. У повереништву су били: Живадин Перишић, секретар, Михаило Живановић-Ћата из Марковца, Мија Обрадовић из Граница и Божидарка Дамјановић-Кика из Младеновца. Партијске организације постојале су у неким селима и две у самом Младеновцу. У селу Јагњилу био је само један члан Партије, студенткиња Милица Милошевић. Она и Кика су 1941. године биле једине жене чланови КПЈ у младеновачком срезу. Крајем 1941. године формирани су први НОО у селима младеновачког среза. У Великој Иванчи одбор су формирали Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ и Божидарка Дамјановић-Кика. У октобру и новембру формирани су народноослободилачки одбори у Америћу, Јагњилу, Међулужју и Шепшину, а крајем новембра у Границама и Ковачевцу. Децембра је формиран НОО у селу Младеновцу, чији је члан била Даница Блажић. Као члан одбора била Је задужена за рад са женама. Прве групе жена које су радиле на помоћи НОП-у формирале су се на самом почетку устанка. У групи жена у Америћу и Врбици биле су: Зага Борић, омладинка, курир Космајског одреда и њена мајка Милена Бо- �рић, Милка Вујичић и ЈБубица Николић. Ова група је активисала већи број жена, међу којима су биле: Славка, Милосава, Синђелија, Роса и Десанка Вујичић, у чијој је кући било склониште за партизане, Цаја, Јана и Новка Живојиновић, Невенка, Борика и Мица Новаковић, Милосава, Анка и Нада Благојевић, Наталија и Лепосава Ковачевић, Анка (Ленка) Милојевић, Борка Борић, Ружица Вујић и Мирослава Николић. Радом се нарочито истицала Милена Борић, и то не само у Врбици, већ у целом срезу младеновачком. У групи жена у Ковачевцу истицале су се Борка и Загорка Стојковић. Активи жена у младеновачком срезу били су формирани до краја 1941. године у Младеновцу и десетак села. Актив у Младеновцу имао је 10 чланица, углавном омладинки. Чланице актива у селу Младеновцу биле су: Ангелина Никодијевић, председница, Наталија Ђурђевић, Даница, Марија и Станица Блажић, које су биле и курири. Актив жена у селу Јагњилу формирала је Божидарка Дамјановић-Кика; чланови су биле: Милица Милошевић, Милка Милошевић, Стана Милојевић, Босиљка Арсић, Десанка и Радојка Милојевић. Пункт за везу био је у кући Миленије Милошевић. У активу жена у Великој Иванчи истицале су се: Милица Петровић-Илић, која је била и курир, омладинка Невена Миловановић, Спасенија Ломић, Олга Ђурђевић и Олга Мијајловић. У Великој Крсни активом жена је руководила учитељица Бисенија Симић. У активу у Међулужју истакле су се радом на прикупљању одеће и обуће, пружању неге борцима и прихватању партијских радника: Емилија Илић, омладинка, Даринка Илић, Милена Обрадовић, Даница Пантић, која је била и курир, а кућа јој је била пункт за везу, Драга и Јелена Павловић, Даница Спасојевић, Софија и Новка Илић, Милена, Косана и Ружа Марковић и Вида. Видаковић. У селу Влашки крајем 1941. године почињу да помажу НОП: Зага Радојковић, омладинка, Јаворка и Лепосава Радојковић, чије су куће биле пунктови за везу, Мирослава и Десанка Павловић, Загорка Јанковић, Ђурђија Аврамовић и др. Куће Настасије Ћирић у Дубони и Наталије Димитријевић у Сенаји биле су пунктови за везу, а Милојка Обрадовић из Граница истакла се као курир. После одласка Космајског партизанског одреда на слободну територију, ситуација у срезу младеновачком била је повољнија но у срезу космај- МЈ1АДЕНОВАЧКИ СРЕЗ. У једној јединици је уведена једна сељанка у Партију. У шест нових еела с.ко закандидовали 10 сељака. Сада у осам села постоје и одбори нар. оелоб. фонда и нар. ослоб. одбори, у четири села омладинеки а у три села женски активи. Формирали смо Срески одбор нар.-ослоб. фонда од 7 чланова. И овде су почели са хапшењима, али терора за сада још нема као у Космајском срезу. Услови за наш рад су одлични. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! СРЕСКИ КОМИТЕТ ПС: Све другове које сте нам послали, уврстили смо у партизане, а другарица нам је техничар. — Овде се осећа највећа потреба за вестима са фронтова, о партизанима и о политичкој ситуацији. Молимо вас, шаљите нам такве вести преко курира и преко другова које нам шаљете. Ми бисмо онда те вести умножили. ') Зборник ВИИ, I, кн>. 2, стр. 256—259. — Одломак писма СК КПЈ за Космај Покрајинском комитету КПЈ за Србију. © МИЛИЦА МИЛОШЕВИЋ, студент Више комерцијалне школе из Јагњила, рођена је 1918. године. Члан КПЈ је постала 1941. године. Била је руководилац актива жена у свом селу и држала на вези скојевске активе. Заклана је од четника 18. августа 1943. године. МИЛЕНА БОРИЋ, сељанка из Врбице била је у младеновачком срезу међу првим женама које су се укључиле у НОП. Њена кућа је била партијско упориште. Ту су 1941. године једно време боравили чланови Главног штаба за Србију. Прикупљала је санитетски материјал, муницију и оружје и носила у одред. Била је курир између одреда и партијског руководства у Београду; обавештавала је одред о снази и кретању непријатеља. Пошто је била сумњива четницима ухапшена је децембра 1941. године и после тога још неколико пута, а 1944. године отерана је у логор на Бањици где је остала неколико месеци. 211 �ВИТОКА ЖИВАНОВИЋ, рођена 22. јуна 1922. у Малом Пожаревцу, у земљорадничкој породици, завршила је основну школу и бавила се земљорадшом. Приступила је напредном радничком покрету пре рата и била један од организатора акција напредне омладине у свом селу. У првим данима устанка, као веома омиљена у селу, успела је да окупи и организује велики број омладинки и омладинаца. Била је секретар актива СКОЈ-а Малог Пожаревца; исте године постала је члан КПЈ и ступила у Смедеревско-грочанску чету Космајског одреда, одакле је новембра месеца враћена на терен да ради с омладином. Ухапшена је децембра 1941. године и спроведена у логор на Бањици одакле је пуштена 1943. Одмах по доласку из логора отишла је у Космајски одред и убрзо пребачена на терен као члан Среског повереништва Партије за грочански срез. Ову дужност обављала је у време највећег непријатељског терора. Била је веома популарна у народу и са успехом је извршавала задатке. Двадесет првог фебруара 1944. године опколили су је жандарми у једној кући у Малом Пожаревцу. Пружила им је отпор и покушала да побегне. Кад су је ранили, извршила је самоубиство да не би жива пала непријатељу у руке. ском. Услови за рад су били бољи, јер се симпатизери НО борбе нису компромитовали. Поред тога, непријатељ није имао довољно снага да врши терор на целој територији округа. У овом срезу биле су активне партијске организације у: Младеновцу, Великој Иванчи, Ковачевцу, Стојнику и Црквинама. Крајем 1941. године у Среском повереништву КПЈ среза младеновачког били су: Божидарка Дамјановић-Кика, секретар, чланови: Мија Обрадовић, Милета Виторовић из Шепшина и Миле Перић, радник из Младеновца. Скојевски активи постојали су у Младеновцу, Великој Иванчи, Ковачевцу, Границама и Шепшину. У селу Ковачевцу 1941. године чланови СКОЈ-а биле су Борка и Загорка Стојковић. Оне су одржавале везу и сарађивале са омладином села Јагњила са Милошевић Милицом и друшма. У селу Јагњилу члан СКОЈ-а била је Миленија Милошевић, ученица II разреда СЕШ. У селу Међулужју постојала је јака омладинска група којом је руководила Емилија Илић. Ова омладинска група прикупљала је одећу и обућу за партизане и прорађивала илегални материјал. Својом активношћу истицале су се омладинке Сара, Нада и Мица Илић, Олга Павловић, Персида Павловић, Радмила Обрадовић, Милена Месаревић и Вера Петровић. Због своје активности Емилија Илић је 1942. године кандидована за члана КПЈ. Петог децембра 1941. године Срески комитет за срез космајски послао је Покрајинском комитету КПЈ за Србију извештај о војно-политичкој ситуацији на територији округа београдског после одласка Космајског партизанског одреда за Санџак. У извештају се о ситуацији у младеновачком срезу каже: .. Одлуком1) Покрајинског комитета овај срез је припао нама. До пред само примање у овом срезу се готово ништа није радило. Овде постоје колосални услови због одважности и храбрости овдашњих сељака. За кратко време ту је прилично урађено. Постоје две јединице у Младеновцу и три јединице у селима Велика Иванча од четири члана, Пусти Стојник од три члана и Црквине од четири члана. У Великој Иванчи постоје још четири кандидата. Скојевски активи постоје у Стојнику од шест чланова и Међулужју од шест чланова. Женски активи постоје у Великој Иванчи од четири члана и Јагњилу од три члана. Одбори народноослободилачЈ) Зборник ВИИ, том I, књ. 2, стр. 238—241. 212 ког фонда од шест чланова, у Марковцу од три члана, Међулужју од три члана и Великој Иванчи од три члана. Националноослободилачки одбори постоје у Пустом Стојнику од четири члана, Марковцу од три члана, Међулужју од два члана, Великој Иванчи од три члана. . . “ Крајем 1941. године Среско повереништво имало је своју технику у кући Милете Виторовића, члана СП за срез младеновачки. У техници је радила Загорка Борић, омладинка, повучена из Космајског одреда. Ту је штампана прва глава Историје СКП(б), леци, омладински прогласи и др. У децембру су настала хапшења и у срезу младеновачком. Ухапшена је Милена Борић из Врбице. Четници су саслушали и затворили Милку Вујичић, Славку Вујичић, Синђелију Вујичић-Максимовић, Невену Новаковић, Јану и Цају Живадиновић. У време формирања Космајско-посавског партизанског одреда у Смедереву је постојала партијска организација која је имала око 30 чланова и јака скојевска организација. Партијском организацијом руководио је МК КПЈ за Смедерево. Секретар комитета био је Јуре Сарић, радник. У срезу подунавском нису постојале ни партијске ни скојевске организације. Половином јула 1941. године чланови Партије и СКОЈ-а, око 20 њих, изишли су из града и од њих је формирана Смедеревско-грочанска чета, која је августа 1941. године ушла у састав Космајског одреда. Чланови Партије и СКОЈ-а који су остали у Смедереву у августу су исписивали пароле у неколико улица. У вези с овом акцијом ухапшена је је Зорка Нијановић, избеглица из Бачке, код које је приликом претреса пронађена већа количина летака. У Смедереву су радиле Милева Атанацковић, Даница Ушај, Јелена Урошевић и др. Септембра 1941. године ухапшена је Даница Ушај, студенткиња, активиста НОП. Кад је пуштена из затвора отишла је из Смедерева у Постојну код своје мајке. У селу Брежану Лепосава Пајић из Смедерева због сарадње с НОП ухапшена је 13. новембра 1941. године. У срезу подунавском једна од најактивнијих жена била је ЈБубица Павковић, сељанка из Вучака. Она је прикупљала обавештења о снази и кретању непријатеља. Петра Стокић из Удовица од првих дана устанка укључила се у НОП. У Луњевцу су од првих дана устанка активно помагале НОП: Радмила Радојковић-Мара, омладинка, Олга Бачић, Гара и Сми- �љана Пириватрић, Љубинка Радојковић, Живанка, Лепосава и Мара Симић и др. У Кленовцу и Коњској крајем 1941. године најактивније жене биле су: Милева, Милица и Роса Игњатовић и Лепа Стефановић. У то време у грочанском срезу није постојало партијско руководство. Постојали су само партијска организација од пет чланова у Малом Пожаревцу и партијска упоришта у: Умчарима, Дражњу, Бегаљици, Брестовику и Пударцима. У овом срезу је више жена радило за НОП, мада нису постојале женске организације. Углавном су се истицале жене чији су мужеви били активисти НОП. У Малом Пожаревцу то су биле: Милева и Радојка Гајић, Катарина Николић, Славка Симић, Ката Стевановић и омладинке Обренија Грујић, Витока Живановић и Милосава Јовичић. Витока Живановић је од првих дана устанка радила на организовању омладине и на помоћи НОП и због своје активности примљена је у СКОЈ у јесен 1941. године. После одласка Космајског одреда за Санџак настао је терор и у овом срезу. Четници су убили Сиду Вукотић из Гроцке и похапсили велики број сарадника НОП. ТЕХНИКА Фебруара 1942. године, СП среза младеновачког организовало је по налогу СК КПЈ за Космај, прву Окружну технику. На умножавању материјала радила је Зага Борић, омладинка из Мале Врбице, која је крајем 1941. године ступила у Космајски одред, а затим враћена да ради у техници. Техника је била смештена у селу Шепшину и имала је само писаћу машину и нешто материјала. Када је требало умножити материјал, деловођа општински, који је био кандидат за члана КПЈ, ноћу је доносио шапирограф из општине, па је тако материјал умножаван. Пошто се осећала велика потреба у пропагандном материјалу, то је ОП КПЈ за младеновачки округ половином 1942. године донело одлуку да се техника опреми потребним материјалом и да се смести на место које би било добро обезбеђено. Склониште за технику направљено је кући Зоре и Миливоја Павковића-Чиче у Вучаку (подунавски срез). У Склониште је направљено у дворишту и у њега се улазило кроз шталске јасле. У техници је радила Зорица Дамњановић-Драгица, ученица из Ћуприје, која је раније у овом месту била скојевски руководилац. Поред писаће машине, техника је имала шапирограф и радио-апарат, па је Зорица поред партијског материјала и многобројних прогласа хватала и умножавала вести и извештаје са фронтова. Зорици су у раду помагале Зора и Љубица Павковић, жена и кћи Миливоја Павковића-Чиче. Јануара 1943. године техника је морала да се сели, јер је склониште било несигурно, а и сам домаћин компромитован као сарадник партизана. Техника је пресељена у село Ковачевац (младеновачки срез), у кућу Драгослава и Чедомира Тодоровића. Склониште се налазило у подруму, а у њега се улазило из качаре. Марта 1943. године на рад у технику дошла је Јованка Поповић-Буба, студенткиња из Смедерева, која је нешто раније пуштена из логора на Бањици и из Београда преко везе пребачена у партизане. Кад је Јованка дошла у склоништу је било мало места за рад. Због тога се материјал извлачио у соби, а укућани су чували стражу. Међутим, суседи су приметили да се нешто необично догађа у кући, па је техника поново морала да се сели. У овом склонИшту два пута су штампане ,,Вести“ и први, а уједно и последњи број „Космајског партизана“ и други пропагандни материјал за политички рад у одреду и на терену. Маја 1943. године техника је пресељена у Луњевац (подунавски срез) и смештена у склониште направљено у качари Адама Симића. Склониште је било мало и непогодно за рад. Зато је донесена одлука да се подигне пространије у самом дворишту. Домаћин и партизани су за једну ноћ направшги у земљи читаву собу, а изнад ње су подигли тор за овце и оградили га. Техника је премештена у ново склониште, а истовремено су у тор утеране овце. У техници је радила само Јованка Поповић-Буба, јер је Зорица Дамњановић-Драгица повучена за члана СК СКОЈ-а за јасенички срез. Да би обезбедио несметан рад Јованки, домаћин је код самог склоништа везивао псето и чим би оно залајало, Јованка је гасила радио или престајала да куца на машини. Четници су често претраживали кућу и двориште, али технику нису успели да открију. 213 ЗАГОРКА БОРИЋ, рођена 1925. године у селу Америћу, у сиромашној земљорадничкој породици, имала је непуних 16 година када је постала курир Космајског партизанског одреда. Прикупљала је оружје и санитетски материјал за одред. Крајем 1941. године ступила је у одред као борац, затим је повучена да ради у техници. Заробљена је у борби с Немцима код села Зуце у другој половини 1942. године и спроведена у логор на Бањици. Са Бањице је одведена на принудни рад у Банатски Брестовац, одакле је побегла и прикључила се војвођанским партизанима. Демобилисана је као резервни потпоручник. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �Командир III чете Космајског1) народноослободилачког партизанског одреда 24 IX 1941 год. Даје извештај КОМАНДАНТУ КОСМАЈСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОРЕДА У логору се десило следеће: Непријатељ је био обавештен о нашим покретима, напао је логор, после двадесет минута борбе потиснуо је нагие људе, који су се бранили са осталим оружјем, заробили једног омладинца, две другарице2) које су истог дана приспеле из Београда, запленио је: све резерве експлозива, новац, муницију, неисправне пушкомитраљезе, храну, шаторе и др. Према обавештењима непријатељ је имао једног рањеног. Командир Бора Крајем 1943. године на рад у технику дошла је Милица Јовановић, учитељица у Поповићу. До њеног доласка Јованки су помагали у штампању материјала домаћин куће и његов син. Априла 1944. године техника је поново враћена у Вучак и смештена у склониште које је ископано у винограду Јована Милићевића. Јованка и Милица су радиле под врло тешким условима: склониште је прокишњавало, нису имале довољно ваздуха, али су биле сигурне да их мештани брижљиво чувају. Они су им сваке ноћи доносили храну. Једне ноћи су их обавестили да су четници блокирали село. Две девојке су седам дана и седам ноћи провеле без хране и воде. Четници су се стално врзмали по селу и по винограду, али технику нису пронашли. После одласка четника техника је пренесена на сеоско гробље и смештена у једну озидану гробницу, где је остала и радила све до ослобођења. ') Зборник ВИИ, X, стр. 135. КОСМАЈСКИ ОДРЕД *) Милева и Даринка Бандић. Шгаб Космајског револуционарног народноослобод. партиз. одреда1) ШТАБУ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ НАРОДНО-ОСЛОБОД. ОДРЕДА У СРБИЈИ III Одред има лекара који врши санитетску службу, али који не може сам вршити дужност лекара, пошто је по специјалности гинеколог, а одреду треба хирург и интерниста. Прва чета има три другарице, а друга две које су примљене и непрекидно се припремају за сапитетс.ку службу, а у исто време раде са женама (оне иду са четама) врше агитацију и пропаганду приређујући културно просветне и забавне вечери. Хигијена се спроводи у одреду добро. 28. VIII 1941. г. Другарски поздрав Смрт фашизму — Слобода народу! Командант Космајског револуционарног народ. ослоб. одреда Тодоровић М. Милутин, професор ‘) ИРПЈ одреда. — Одломак из извештаја Штаба космајског партизанског 214 По директиви ОК КПЈ за Београд организовано је партијско саветовање на Космају ноћу између 1. и 2. јула 1941. године, на коме је одлучено да се формира Космајско-посавски партизански одред. Одред је формиран 7. јула од две космајске и две посавске чете. Крајем јула, одлуком Главног штаба за Србију, формирани су посебни одреди Космајски и Посавски. Током августа ушле су у састав Космајског одреда Младеновачка и Смедеревско-грочанска чета, које су формиране крајем јула 1941. године, независно од Космајског одреда. Прва партизанка заједничког Космајско-посавског одреда била је Милена Велимировић-Илић, учитељица из Београда. Кад су се одреди одвојили, у Космајски одред дошла је Драга Тодоровић, професор из Крагујевца, мајка четворо деце. У августу су из Београда дошле: Марица Кокајић радница, Вера Црвенчанин, студент (септембра 1941. године прешла у Београдски батаљон Посавског одреда), Љубица Ракић-Корошец и Зора Чаленић, обе кројачке раднице. У септембру су из Београда дошле Милева Јовичић-Белка и Милева и Даринка Бандић. Истога дана када су стигле, одред је водио борбу с �Немцима, и у њој су заробљене Милева и Даринка Бандић; одведене су у логор на Бањици и одмах 29. септембра стрељане. У то време су у одред ступиле: Добрила Арсенијевић, службеник Општине града Београда, Љубица Јовичић-Цига, приватни намештеник, Оливера Вањек, студент медицине и Нада Анастасијевић, ученица гимназије из Београда. У Смедеревско-грочанској чети била је Витока Живановић, омладинка из Малог Пожаревца, која је новембра 1941. године повучена из чете на терен, за рад са омладином. Колико је било значајно присуство другарица у одреду за веће укључивање жена-сељанки у НОП потврђује извештај политичког комесара Космајског одреда:1) „ . . . Нарочито се показало као корисно и практично имати другарице партизанке у одреду за рад са женама и њиховом приближавању и интересовању за одред и њихову борбу. 2. ЧЕТА1) КОСМАЈСКОГ ОДРЕДА 29. IX 1941. Србија КОМАНДАНТУ КОСМАЈСКОГ ОДРЕДА На основу наређења командантовог доставља се следећи извештау. 1.— Бројно стање: — бораца по списку у расходу на лицу — жена по списку ■у расходу на лицу Укупно на лг^цу 65 Командир, Вељко Крајинац,2) с. р. 30. IX 1941 г. ■) ВИИ, К. 1641, рег. бр. 7—3. 2) Генерал-потпуковник Павле Илић. Са другарским поздравом Смрт фашизму — Слобода народу! 28. V I I I 1941. г. Политички комесар Космајског револуционарног нар.-ослобод. партиз. одреда Јован Јерковић” На територији на којој је оперисао Космајски одред, није било организоване болнице. Рањеници и болесници смештани су по селима, код сарадника и симпатизера НОП-а. У космајском срезу, у селу Манићу, рањеници су смештани у кући баба-Жике. У чувању и неговању рањеника истакле су се Јелица Марковић и њена кћи, омладинка, Цуна. У младеновачком срезу рањеници су смештани у кући Цаје Живановић у селу Америћу. У Великој Иванчи прихватање и негу рањеника организовала је Милица Мијаиловић; у Међулужју Драгиња Илић и Милена Обрадовић, а у Великој Крсни учитељица Бисенија Симић. Половином новембра Космајски одред, под притиском непријатељских снага, пошао је за главнином партизански снага у Санџак. Са одредом је била Милева Јовичић-Белка, која је у Санџаку постала борац I пролетерске бригаде. Нада Анастасијевић је заробљена на путу за Санџак и одведена у затвор у Ужицу, а одатле у логор у Шапцу, одакле је породица успела да је спасе преко разних веза и за новац, половином 1942. године. Одмах је отишла за Лесковац и ступила у одред. Погинула је у борби ) ИРПЈ —- Одломак из извештаја Космајеког одреда, од 28. VIII 1941. 65 4 61 4 — 4 РАДМИЛА РАДОЈКОВИЋ-МАРА рођена 13. октобра 1925. године у Луњевцу, укључила се у рад за НОП на почетку устанка и исте године примљена у СКОЈ. Радила је са омладином и женама, а током 1943. године ступила је у Космајски одред. Била је на разним дужностима за све време рата: члан Среског руководства СКОЈ-а за јасенички срез и члан Среског повереништва КПЈ за јасенички срез, затим секретар Среског одбора АФЖ за космајски срез и члан Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МАРИЦА ФИЛИПОВИЋ, из Парцана, активиста НОП од првих дана устанка. Храбра и отресита, вршила је обавештајну службу, одлазила по задатку у Раљу ради прикупљања података о снази и кретању Немаца и недићеваца. Примљена је у КПЈ крајем 1942. године. Због своје активности хапшена је више пута. Почетком 1944. ступила је у Космајски одред да би се склонила од четничког терора. Била је члан актива жена у свом селу и руководилац МО АФЖ, затим члан Среског одбора АФЖ за космајски срез, а од јуна 1944. године Члан Окружног одбора АФЖ за младеновачки округ. политкома 215 �ПК-у1) 2. 111 1942 Драги другови, Примили смо вагиа два последња писма, писмо ПК за партизанске одреде и обавештења бр. 44 и бр. 45. На претпоследње ваше писмо нисмо вам одговорили, јер онда нисмо имали потребних података. Обавештења смо гитампали у 120 примерака. Вагие писмо, намењено парт. организацијама у партизанским јединицама много ће нам помоћи при формирању партзанског одреда. На оба ваша последњс, писма сада вам одговарамо. Космајски срез броји 18 села и две варошице. У једном селу постоји парт. јединица од 3 члана и 2 кандидата, у другом селу 4 члана и јоги у два села по 1 члан. На тој територији ради један члан нашег СК и један кандидат. Свега 10 чланова и 3 кандидата. Терор, боравак непријатеља на том срезу, отежан приступ селима као и болест члана нашег СК за тај срез су узрок да је рад у том смеру замро. У она 2 села, где има по један члан, имали смо најјаче парт. јединии,е, али нам их је непријатељ уништио. У два села са парт. јединицама постоје и 2 Нар. осл. одбора и један женски актме.. . Младеновачки срез броји 18 села и вароги. Управо смо формирали привремено среско поверенство за тај срез. У поверенство су ушли: један некомпромитован радник Младеновца, 2 компромитована интелектуалца са села и једна компромитована другарица, чланица СК. Све четворо су домаћи, са терена. Раднику је реон Младеновац, а ово троје поделили су села у три реона. Надамо се да је поверенство отклонило главне сметње раду у МладеновЦЦ. Два омладинца и две другарице проверени на омладинском и женском раду примљени су у партију, тако да у Младеновцу постоје две јединице са по 5 чланова. .. По свим секторима се, негде јаче, негде слабије, ради: два добра окенска актива, два скојевска актива, тек сада оживљена, два одбора нар. осл. фонда, који се не састају, али раде (прикупили су 1200 динара) и 4 нар. осл. одбора по 5 чланова који се тешко покрећу на рад.. . Са секретарицом Среског поверенства и још једним чланом нашег СК, који је до сада био на раду у том срезу — свега има 22 члана и 3 кандидата. У 7 села има нар. осл. одбора. У 4 села има 5 омладинских актива. . . Подунавски срез броји 25 великих села и град Смедерево са којим (град) како смо обавештени, ви имате везе а ми смо повезани са њима само ради прихватања људи који би хтели у одред. Од 25 села радом смо обухватили 22 села. На том подручју ради јединица од 5 чланова и 1 кандидат. Сва петорица су бивгии партизани — дакле компромитовани, а само један од њих је домаћи, са терена... Партијци су прорадили писмо ЦК-а. Као најхитније им је постављено: закандидовања најбољих људи из одбора и актива, стварање парт. организација и мобилизација људи за одред као и план акције партизана на том терену. Грочански срез броји 12 села и једну варошицу. Радом је обухваћено 8 села. Ту раде два компромитована друга од којих је један члан нашег СК. Одлучили смо да се ту формира парт. једгшица од 4 члана, од 3 стара и 1 новог. Писмо ЦК-а прорадила су 3 члана партије. Само у једном селу постоји нар. осл. одбор и омладински рад. У 3 села формирано је 5 десетгша... Космајски партизански одред покушао је да се врати из Санџака на свој (наш) терен. Они су у јачини од 115 партизана бггли 4 дана у јужном делу космајског среза. Били су стално праћени од непријатеља, 14 последњих дана имали су свакодневне борбе и коначно били поражени у борби код Венчана од непријатеља јаког 4000 Немаца, недићеваца, четника и жандарма. Из те борбе спасило се (наводно) 60—70 партизана и вратгсли су се на југ. Да ли сви заједно или у мањим групицама — то не знамо. Велику грешку је учинио наш одред што се претходно није повезао са нама, већ је бануо на неиспитани терен, у заседе, клопке и опкољавања. Друг, члан СК, који ради У космајском срезу, управо тада није био на свом терену ^пошао је био на састанак) и тако се десила фатална грешка да се за та 4 дана боравка нашег одреда на нашем терену ми нисмо повезали са нашим одредом. Нама је хитно потребна једна па и више партизанских чета од 50 људи, али чврсто повезане са нама и са обавештајним пунктовима. Она би у тој јачини и тако повезана могла да бивакује и да се креће нескривена од непријатеља па би тако увек могла непријатеља нападати и ослобађати наги народ од непријатеља. Међутим, наш одред се кретао у најнеподеснијој јачини (ни за фронталну ни за герилску бор5у), неповезан са тереном, необавештен о непријатељу и стога стално гоњен, нападан, сачекиван и, ето, код Венчана поражен.. . Највећи недостатак осећамо у парт. материјалу. Молимо вас да нас у томе помогнете. Ако имате, можете нам припремити већ готове неке књиге, белетристику, парт. материјал, а нарочито материјал за омладински и женски рад (на пр. Жена данас итд.). Мг1 смо нашли могућности за пренос. Ми смо били почели умножавати I главу Историје ВКП(б), али нам се оригинал изгубио. Молимо вас да нам свакако по куриру пошаљете прве главе. Последњи пут нам нисте послали обавештење. Молимо вас да нам то сада одмах учините. Наш курир ће чекати код вас и одговор и обавештење и Историју. Обавештења ћемо умножавати. Ми имамо 2 машине и 2 шапирографа, а од вас очекујемо да ћете нас стално помагати сваковрсним материјалом, а нарочито обавештењима, лецима, омладинским и женским рефератима. За нас би то значило огромну помоћ око осамостаљивања рада активима и одборима. Ж. Д„ студ. права, била је послана у великоварошкг( Партизански одред. Одред није нашла, али је нашла нас. За себе каже да је чланица као и њена мајка која је постала члан у Ћуприји. Молимо вас, обавестите нас о томе.. . СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! С другарскгш ноздравом СК ' ) ИРПС, арх. бр. 1480. — Извештај СК КПЈ за Космај пк КПЈ за Србију о стању партијске органпзације н разбијању Космајског НОП одреда. �с четницима 26. јуна 1943. године. Марица Кокајић се са групом рањеника прикључила болници Посавског одреда, која се тада налазила у Миличиници. Погинула је крајем новембра у борбама око Ужица. Почетком јануара 1942. године Космајски одред је по наређењу Врховног штаба кренуо натраг у Србију. Код села Шљивовице био је нападнут од Немаца и четника. У тој борби је теже рањена др Наташа Шимченко, лекар одреда, и остала је у селу на лечењу, али су је четници открили и убили. После повратка Космајског одреда на терен, формирана је од преживелих бораца и теренских радника, у марту 1942. Космајска партизанска чета. Тада су у чету ступиле Зорица Дамњановић из Врбовца и Зага Борић из Мале Врбице. Зага је од 1941. била у одреду, али је крајем године повучена да ради у техници. Зорица Дамњановић је септембра 1942. пребачена на рад у технику, а октобра 1943. прешла је у I шумадијски одред. У јесен 1942. у Одред је ступила ЈБубица Новаков, текстилна радница из Београда, члан КПЈ. Заробљена је у борби код Лисовића, отерана у логор на Бањици и стрељана 7. јуна 1943. године. Од краја 1942. па до маја 1943. године, у Космајску чету су стално стизали борци из Београда и са терена. Почетком 1943. године у чету је ступила Божица Ивановић из Голобока. Марта 1943. дошла је из Београда Јованка Поповић-Буба. Почетком маја 1943. године чета је имала више од 60 бораца, те су постојали услови за поновно стварање Космајског одреда, који је формиран 6. маја 1943. у Марковици. Заменик политичког комесара одреда била је Божидарка Дамјановић-Кика. Поновно стварање Космајског одреда изазвало је још већи прилив бораца. Истога месеца када је формиран, у њега је ступила Милева Влајић, омладинка из Парцана; јула 1943. ступила је у одред Лепосава Ивковић из Бадљевице (погинула 28. децембра исте године у Сопоту); августа 1943. Софија Филиповић из Липа и Живка Ранковић из Друговца, а у другој половини 1943. Загорка Радојковић из Влашке, која је дотад радила на терену по линији АФЖ-а, Миланка Стефановић из Липа, Олга Марковић из Вучака, Живадинка и Латинка Марјановић из Шепшина (Живадинка је одмах после ступања у одред кренула с I шумадијском бригадом за Санџак и погинула је у Пријепољу у VI непријатељској офанзиви, а Ла- тинку су у априлу 1944. ухватили четници и заклали је у близини Сопота). Од половине 1943. па до краја године, у Космајски одред су ступиле: Радмила Радојковић-Мара, омладинка из Луњеваца, Милена Илић из Горње Трешњевице (погинула у Друговцу априла 1944.), Берислава Андрић, учитељица у Сеони, Косара Дамњановић из Осипаонице, Јаворка Обрадовић из Ковачевца, Даница Блажић и Олга Стеванчевић из села Младеновца, Вукосава Обрадовић-Бојана из Граница, Миланка Вићентијевић-Зора из Рабровца и Јагода Јовановић из Малог Пожаревца (Јагода је јануара 1944. године рањена у једној борби и заробљена. Четници су је одвели у логор на Бањици, где је остала до расформирања. Поново је ступила у НОВ и погинула у Срему). У том периоду дошле су у Космајски одред Разуменка Жунић-Баџинче, ученица гимназије из Рековца и Зорка Радуловић-Вука, које су побегле из логора у Смедеревској Паланци. Одређене су да раде за СКОЈ у јесеничком срезу, Вука као секретар СК СКОЈ-а, а Баџинче као члан СК СКОЈ-а. Обе су почетком 1944. године четници зверски убили. Почетком 1944. године ступиле су у Космајски одред: Марица Филиповић из Парцана, Јелица и Даница Обрадовић из Граница и Десанка Ђорђевић из Велике Иванче. Петнаестогодишњу Јелицу четници су заробили рањену и зверски је убили. У марту је у одред ступила Богданка Љубисављевић из Смедерева; у априлу: Надежда Глишић из Пудараца, Ружица Стефановић из Липа и Рајна Игњатовић из Селевца. (Рајну су заробили четници у борби у Друговцу, предали је Немцима, те је отерана на Бањицу и тамо стрељана). Маја 1944. године у одред су дошле: Олга Стеванчевић из села Младеновца, Радмила Вуковић из Шепшина, Марија Матејић из Смедерева и Златка Кобал из Старог Костолца. (Златка је рањена у једној борби и послата у болницу, која се налазила у селу Водњу. Августа 1944. четници су открили болницу и побили све рањенике и особље, а Златку су повели у село Липе, где су је стрељали крајем агвуста са још пет партизана и Каравиљком Ивановић, куриром и партијским радником Пожаревачког одреда. Златка се херојски држала на стрељању. Певала је ,,Интернационалу“). Половином 1944. године у одред су ступиле: Анка Радосављевић из Поповића (погинула децембра исте године), Радмила Младеновић из Сара- 217 ЗАГОРКА РАДОЈКОВИН (ПРВА СЛЕВА) И ОЛГА ВРАБИЧ-НАДА (ТРЕВА СЛЕВА) ЗАГОРКА РАДОЈКОВИЋ, рођена 14. септембра 1922. године у селу Влашка (Младеновац), укључила се у НОП од првих дана устанка; њена кућа је била пункт за везу. Половином 1942. године била је члан актива СКОЈ-а у свом селу, примљена је у КПЈ 1943. године и исте године ступила у Космајски одред. Обављала је разне дужности: руководила је активом жена у свом селу, била и члан Среског повереништва КПЈ за младеновачки срез, у коме је одговарала за рад међу женама, затим секретар Среског одбора АФЖ за младеновачки срез и члан Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ораца, Цвета Стефановић из Липа, Олга Милосављевић, Љубица Милошевић, Љубица Бркић, Милица Живановић и Милка Матејић, омладинке из Влашке и Милица Петровић-Илић из Велике Иванче. У току јула и августа 1944. године ступиле су у одред: Јагодина Максимовић из Влашке (погинула новембра исте године код Манђелоса у Срему), Лепосава Костадиновић из Велике Иванче (рањена 20. септембра 1944. године и умрла у дивизијској болници 12. децембра), Нада Јоксимовић и Зора Ђорђевић из Сенаје, Миља Николић из Смедерева и Живослава Ристић из Велике Крсне (погинула фебруара 1945.). Септембра, октобра и новембра 1944. године ступиле су у разне јединице НОВ: Наталија Батинић, Слобода Витић, Станка Ђурђевић, Даница Радовић, Миланка и Радмила Маринковић, омладинке из Азање, Бранка Маџић, омладинка из Селевца, Златија Маторчевић из Пудараца (погинула 1945. године на сремском фронту), Загорка Марковић из Ратара (погинула 1945. године), Радмила Лазаревић из Глибовца, Вера и Милена Борикић из Рогаче, Радмила Миладиновић из Поповића (погинула 14. новембра 1944. године), Невена Николић из Ропочева (погинула у борбама за Београд), Милица Радосављевић из Баба (погинула 1945. године), Надежда Симић из �Ђуринаца (погинула јануара 1945. године), Обренија Новичић из Баба, Јагода и Косана Антонијевић, Борка и Загорка Урошевић, Бранка Танасковић, Катарина Петровић и Милка Јовановић, омладинке из Стојника, Радмила Алексић (погинула 25. децембра 1944. године) и Марија Живковић (погинула 1945. године на Фрушкој гори), све из Велике Иванче, Радмила Лазић из Дубоне (погинула 15. децембра 1944. године у Срему), Радмила Вукотић из Шепшина, Савета Милојковић (теже рањена на Сремском фронту и умрла 1946. године од рана) и Јаворка Пауновић (погинула почетком 1945. године у Босутским шумама) обе из Дражња; Радмила Стефановић из Лозовика (погинула апри ла 1945. године код Банове Јаруге); Вера Марковић из Милошевца, Ружица Илић и Роксанда Матић из Смедерева (обе погинуле), Љубица Јовановић из Врбовца, Добрила Марковић из Вранова (погинула 28. децембра 1944. године код Босанског Мусића), Олга Митић из Осипаонице, Марија Петровић из Баћевца (погинула 1945. године), Јелица Дуцић, омладинка из Жаркова (погинула 1945. године код Товарника у Срему), Зорка Животић из Рипња (погинула 18. новембра 1944. године) и многе друге чија имена нису забележена. После повлачења занског одреда са Космајског главнином партипарти- занских снага, на територији космајског среза остали су партијски радници: Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ за Србију, Дража Марковић, Божидарка Дамјановић-Кика, Јуре Сарић и др. И поред непријатељског терора у космајском срезу се извршила реорганизација СК у који су ушли: Андрија Хабуш, секретар, Јуре Сарић, радник из Смедерева, Божидарка Дамјановић-Кика из Младеновца, Дража Марковић, студент медицине из Поповића, Мирослав Јовановић-Трулеж, службеник из Београда и Мића Стојковић, студент медицине из Умчара. СК КПЈ за космајски срез преузео је на себе рад у младеновачком, подунавском и грочанском срезу. Почетком 1942. године Божидарка Дамјановић-Кика врши дужност се- кретара у срезу младеновачком, а у новоформираном Среском повереништву за подунавски срез члан је Живка Дамњановић, која затим постаје секретар повереништва и на тој дружности остаје до своје погибије децембра 1942. године. Цела 1942. година протекла је у непрекидном раду на одржавању партијских организација и стварању нових, продирању на нов терен и у нова села. Августа 1942. године одлуком ПК КПЈ за Србију, СК КПЈ за космајски срез проглашен је за Окружно повереништво, а за секретара одређен Дража Марковић. У Окружно повереништво ушле су и Божидарка Дамјановић-Кика и Живка Дамњановић-Милица. У СП среза грочанског које је формирано у пролеће 1942. ушла је Љубица Илић-Рада, службеник из Београда. Фебруара 1943. повучена је из СП да би преузела рад међу женама. Ухваћена је у селу Дражњу 18. августа 1943. и стрељана у логору на Бањици 7. IX 1944. године. У току 1942. године примљене су у Партију у космајском срезу Марица Филиповић, сељанка из Парцана, а кандидоване су Милка Урошевић из Стојника и Јелица Марковић из Манића; у грочанском Витока Живановић, омладинка из Малог Пожаревца; у пбсавском Миленија Ивановић из Баћевца; у младеновачком Вера Дрча из Граница, Силва Вартаберијан, кројачица из Младеновца и Милица Петровић-Илић из Велике Иванче. За чланове Партије кандидоване су: Даница Блажић и Ангелина Никодијевић из села Младеновца и Бисенија Симић, учитељица у Великој Крсни. Марта 1942. године побегла је из Београда у Младеновац члан Партије Олга Врабич-Нада, фармацеут. У току 1942. године на територији младеновачког среза постојали су активи СКОЈ-а у више села. У скојевском активу села Ковачевца биле су: Милена Антонијевић, Живана Арамбашић, Лепосава Блажић, Касија Дамњановић, Роса Дамњановић, Миланка Милетић, Милица Нешић, Станислава Симић, Даница Сретеновић и Борка Степановић. Половином 1942. године формиран је скојевски актив у селу Влашка у који је ушла Загорка Радојковић. У селу Међулужју актив СКОЈ-а је обухватио више од 20 омладинаца и омладинки. Октобра 1942. године формиран је скојевски актив у селу Кораћици, у који је ушла Миланка Дабић. Актив је радио до маја 1943. године када су сви чла- 218 нови ухапшени и отерани у логор. У активу СКОЈ-а у селу Границама биле су: Љубица Глишић, Милица Симић и Вера Дрча, која је пре рата примљена у СКОЈ у Дервенти, одакле је 1941. године избегла у село Границе, у коме је до почетка 1944. године радила са омладином. У активу СКОЈ-а села Дубоне биле су Витосија Блажић-Јела, Видосава Ћирић и Живослава Ћирић-Дивна. У Малом Пожаревцу, у грочанском срезу, примљене су у СКОЈ у току 1942. године Милунка Николић и Зора Павловић. Ова скојевска организација је обухватала омладину готово целог села. Због своје активности у прикупљању помоћи за Космајски одред четници су 1944. године заклали скојевку Зору Павловић. У космајском срезу у скојевској организацији села Стојника било је пет омладинки. Нарочиту активност је показала Љубинка Урошевић, која је радила кришом од родитеља; разболела се и умрла у току рата. Наталија Обрадовић из Парцана примљена је у СКОЈ 1942. године. У току 1942. године Окружно повереништво радило је на обнављању НОО и стварању нових. У младеновачком срезу у селу Дубони формиран је марта 1942. године НОО од седам чланова, у који је ушла Милена Обрадовић. Ђурђија Аврамовић била је члан НОО у селу Влашка, а Милица Петровић-Илић у Великој Иванчи. У космајском срезу НОО је постојао у селу Стојнику, а чланови су биле Милка Урошевић и Зора Н. Године 1942. покренут је и рад са женама. У неким селима младеновачког среза постојали су активи жена. У активу жена у селу Ковачевцу биле су углавном омладинке: Каћа Дамњановић, Јаворка Јевтић, Борка и Зага Стојковић и још неке. У активу жена села Дубоне биле су: Лепосава Младеновић, Зора Обрадовић, Лепосава-Лена Павловић и Љубица Младеновић. У активу жена села Шепшина биле су: Миланка, Милена и Радмила Милојевић, Миланка Виторовић, Кадифка Нешић и Каја Петровић. У селу Младеновцу није постојао актив жена, мада је велики број, нарочито омладинки, био укључен у рад. Најактивније жене у то време биле су: Даница Блажић и Ангелина Никодијевић. И у Великој Иванчи се појединачно радило са женама. Са женама је радила Милица Петровић-Илић, члан КПЈ. Ни у срезу грочанском 1942. године нису постојале организације жена, али су партијске организације и ак- �СК-у за Кос.1) 5 VIII 1942 Драги другови, Примили смо ваше писмо од 28 VII 1942. ПК је проучио стање ваше организације. На основу тога донео је следећу одлуку. 1) Да створи нов округ од срезова космајског, грочанског, младеновачког и подунавског. Седиште овог округа биће Младеновац. Према томе и седиште окружног руководства по могућности одмах или, ако прилике не дозвољавају, доцније треба да буде у Младеновцу. Доносећи ову одлуку ПК се руководио разлозима. а) Младеновац је место које лежи на главној прузи. Још пре рата у Младеновцу је почела да се развија индустрија која запошљава већи број радника. б) Као индустријско место, које лежи на главној саобраћајној линији, Младеновац постаје средиште га сва 4 горе поменута срезо. Партијском организацијом округа млад. руководиће Окружно поверенство (ОП), састављено за сада од 4 члана. 3) Досадашњи Срески комитет за Космај подиже се на ранг ОП-а који има да руководи радом окружне парт. организације у округу млад. 4) Сви другови, чланови СК-а за Косм. сем друга Андре и Миме улазе у ОП. 5) Зо члана ОП-а улази и другарица Ж. Дамјановић која сада није била члан СК-а Косм. 6) За секретара ОП-а улази друг Дража. 7) ОП треба да се што пре сакупи на једно место и да изради план рада и расподелу посла међу члановима руководиоцима. Непосредни задатак-ОП-а јесте да створи ново среско поверенство за срез косм. и да створи парт. орг. у срезу подунавском, на челу са среским поверенством у Смедереву или ком другом месту подунавског среза. Исто тако да прошири, учврсти и створи нове парт. јединице и среска руководства у срезовима грочанском и младеновачком. У самом Младеновцу треба што пре продрети међу раднике и створити парт. јединице у предузећима која раде. Упоредо са радом око парт. организације треба рчдити на стварању нових и јачању старих скојевских организација. Партијска и скојевска организација треба да преузму све мере за стварање партизанског одреда на терену вашег ОП-а. За сада слати људе у одред I Шумадијски, а доцније ће се и они пребацити на ваш терен. Све кандидате, који показују вољу за улазак у Партију и који су као такви проверени, треба примити У Партију. Технику греба организовати што пре, да може на вреже да задовољи умноженим материјалом сва 4 среза округа. Уверени смо другови да ћете правилно схватити ве~ личину задатка, који Партија поставља пред вас и да ћете се трудити да часно испуните те задатке и оправдате поверење које вам Партија даје и које сте сви ви заслужили својим досадашњим радом. ‘) ИРПС, Коемај. арх. бр. 1866. — Писмо ПК КПЈ за Србију СК КПЈ Што се тиче осталих питања из вашег писма, мислимо следеће. Као гшо видите, ми нисмо могли да изађемо у сусрет вашој жељи да остану другови А. и Мим. на вашем терену из разлога што имамо велики број округа који оскудевају у руководећим друговима, јер су им руководиоци страдали у највећем броју од непријатеља. За сада не можемо да вам пошаљемо никог другог, а доцније ћемо то учинити Ви морате учинити све да се ова два друга што пре спреме за пут на друге терене. Шаљемо вам један докуменат о Дангићу и његовим четницима који припадају Дражи Михајловићу. 1) У циљу снабдевања и осталих другова са легитимацијама, предлажемо вам да вам пошаљемо фот. апарат, ако неко од вас уме да слика, па да нам пошаљете да их ми овде ископирамо. Ви би се на тај начин могли сликати у оделима која су вам подесна за терен. За случај да не умете сами да сликате, ми бисмо вам послали једног друга, који би овај посао свршио, само У том случају морате нам јавити где и када да дође овај друг. 2) Јавите нам како можемо да дођемо до Св. Савићевића и све детаљније што о њему знате. Када се ми повежемо са њим, онда би смо вам одговорили да ли би га дали вама, с обзиром да овде живи. — О В. Несторовићу јавмћемо накнадно. Брацу Петровића упослите, јер верујемо да је поштен човек. Нисмо могли о њему да се обавестимо, јер га не познају. 3) Поведите рачуна о војводи Шумском да вас не огитети пошто изгледа да је пришао Дражи и ради по његовим директивама. Став према њему треба узети онакав како и према осталим Дражиним људима и Дражи. Можемо вам саопштити да претстоји оштрије иступање према Дражи, јер располажемо са оригиналним документима који открмвају право издајничко лице Драже Михајловића и његове официрске клике. У припреми је широка кампања са наше стране за разобличавање оеих издајника пред нагиим народом. 4) Ни овом приликом не можемо вам послати шапирограф. Гледајте, ако можете, сами да се помогнете, а ми ћемо настојати да вам га прибавимо. 5) Видимо да у два села имате н.о. одборе, али је то мало. Интересује нас шта раде ови одбори и какав је њихов састав. 6) У прошлом писму смо вам писали о случају са оним друговима како се десило. Јављамо вам да су се они вратили овамо и према њиховој изјави, изгледа да су били предати у руке несигурна човека. Очекујемо да што пре оспособите канал за пребацивање, јер је ситуација таква да морамо већи број људи да шаљемо. Ово схватите као најнужнији посао. Известите нас детаљно о случају у млад. срезу и како су се предала та два друга. Зашто нису и они бежали? за 219 СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! С другарским поздравом ПК �ОЈ1ГА ВРАБИЧ-НАДА, сле окупације земље, не, протерана је из фармацеут, априла 1941. Словеније у погоди- Србију. деновачки одлуком у срез, ПК Београд Настанила се у Београду, у коме је оста- веже за реништва ла до марта 1942. године, када је због великих хапшења дошла у Младеновац, где је наставила рад као члан Среског повереништва КПЈ за младеновачки а КПЈ које је да 1944. Србију, секретара чланове хапшење, августа за партијског имало Партије задатак који организује године, упућена да су је повепо- избегли политички рад припреми борбене групе које би у нутку напада на Београд, спречиле и треоку- срез. Маја 1943. године била је политич- патора ки комесар I чете Космајског одреда, затим члан батаљонског партијског руко- Повереништво је овај задатак успешно обавило. После рата је обављала врло водства. одговорне Децембра је повучена за тара Среског повереништва КПЈ за мла- секре- да поруши најважније дужности. Носилац објекте. је Споме- нице 1941. и више одликоваша. МИЛИЦА 1923. ПЕТРОВИЋ-ИЛИЋ, године у рођена земљорадничкој породици у селу Велика Иванча, почела је но да сарађује са припадницима НОП-а 1941. актив- године, а марта 1942. примљена је у Партију. За све време окупације је активан припадник НОП-а и НОО. Захваљујући њој борци била члан Космајског одреда имали су јаку базу у селу која их је снабдевала ским легалног љала пункта је прилоге веома исто била и овог је санитет- живог Милица. и- Обав- задатке, прикупљала одред, проводила партизанске скровитим смештај и поверљив службе одлуци храном Душа курирске за јединице вала им не оружјем, материјалом. у време организатор срезу. Партије путевима, организоисхрану. Била је и ступила ушла у обавештај- Половином је у Срески по и одбор АФЖ за младеновачки срез. Носилац менице 1941. и више одликовања. 220 1944, одред је у Спо- тиви постављали задатке појединим женама. У Малом Пожаревцу жене су радиле на прикупљању и преради вуне за партизане, а организовале су и парење веша. Нада Живковић је одлазила у Врчин по лекара и доводила га у Мали Пожаревац да лечи рањенике и болеснике. Поред тога доносила је лекове заједно са Даницом Јашић. Косана Јашић је обављала и курирску дужност. Преносила је пошту у коси или клупчету пређе, а то исто је радила и Кадивка из Бегаљице, чија је кућа била партијско упориште. Лепа из Бегаљице је чувала стражу док су се у њеној кући одмарали илегалци. Курирску службу за партијске раднике грочанског среза обављала је Мила Лукић-Петровић, омладинка из Болеча. Њена кућа била је свратиште илегалаца. Радојка Миленковић из Живковца била је повезана са политичким радницима Космајског одреда, због чега је хапшена 1943. године. У младеновачком срезу курирску службу су вршиле: Вукосава Аврамовић из села Велике Иванче (убили је четници 1943), Ђурђија Аврамовић, Загорка и Лепосава Радојковић из Влашке, Драгиња Дамњановић из Ковачевца, Ранђија Ђорђевић из Сенаје и Стана Милојевић из Јагњила. У кући Радмиле Павловић у Ковачевцу налазило се склониште за партизане. Куће појединих жена биле су пунктови за окупљање политичких радника. У младеновачком срезу то су биле куће Анђелије Гавриловић, Драгиње и Катарине Дамњановић у Ковачевцу. Кућа Ранђије Ђорђевић из Сенаје служила је као веза Космајском одреду, а везу између Космајског одреда и села Сенаје одржавала је Наталија Димитријевић, док је кућа Невене Новаковић из Амерића била веза за околна села. У космајском срезу везу између ОП и Космајског одреда држала је до краја рата Милка Урошевић из Стојника. Априла 1942. године преживели активисти НОП из посавског среза успоставили су везу с Космајским одредом у кући Миленије Ивановић из Баћевца. Њена кућа је служила као курирски пункт све до половине новембра 1943. године. Код Миленије су се састајали партијски радници и активисти који су остали на терену. И већи број жена из подунавског среза укључио се у НОП у току 1942. године. У кући Зорке и ЈБубице Павковић из Вучака половином 1942. године смешена је техника ОП за младеновачки срез и Космајског одреда. �И Зорка и Љубица су помагале при изради летака и вести. Селена Коцић из Радинца примала је у своју кућу политичке раднике и спремала им храну. Поред тога прикупљала је у селу обућу и одећу за - партизане. Због своје активности била је хапшена и провела је у затвору три месеца. Радмила Милошевић из Бадљевице помагала је партизане у намирницама, а Мара Томић из истог села преносила је извештаје и растурала летке. Милица Младеновић из села Сеоне, Наталија Ђурић, Огњана Станојевић, Кадивка Стојановић и Сибинка Филиповић из села Липе на разне начине су помагале НОП од 1942. године. Среско повереништво КПЈ за јасенички срез формирано је фебруара 1943. године по одлуци ОП КПЈ за младеновачки округ, па је рад у овом срезу постао још живљи. Од јула 1943. године у СП КПЈ за јасенички срез била је Олга Милошевић-Мина, која је одговарала за рад са омладином. Најважнији задатак који је стајао пред партијским повереништвом био је стварање партијских организација на терену. У то време био је прилично сређен рад са омладином. Августа 1943. у СП је ушла Зорица Дамњановић, која је имала задатак да ради са женама, а октобра исте године Радмила Радојковић-Мара, која је одговарала за рад са омладином, јер је Олга Милошевић-Мина ушла у ОК СКОЈ-а. У јесен 1943. године у обновљено СП КПЈ за младеновачки срез ушла је и Олга Врабич-Нада као секретар. У другој половини 1943. године у среско повереништво за космајски срез ушла је Гроздана Н. Почетком јануара 1944. дошла је у одред и погинула крајем јануара у борби с четницима у селу Јеловику. Почетком октобра 1943. године у СП за посавски срез ушла је Миленија Ивановић из Баћевца. Крајем 1943. у СП за грочански срез ушла је Витока Живановић из Малог Пожаревца. У току 1943. године примљене су у Партију: у младеновачком срезу Наталија Димитријевић из Сенаје и Загорка Радојковић из Влашке; у космајском Љубинка Пантић из Парцана; у грочанском Надежда Живковић из Малог Пожаревца. У другој половини 1943. године на територији коју је обухватало ОП за младеновачки округ стварала су се окружна руководства и осталих организација. Септембра исте године поново је формиран ОК СКОЈ-а у који је ушла Олга Милошевић-Мина (погинула је већ 31. октобра 1943. године у Луњевцу). Новембра 1943. године дошла је на терен младеновачког округа као инструктор ПК СКО Ј-а Емилија Јакшић-Цуца-Мара. Прво среско руководство СКОЈ-а за јасенички срез формирано је почетком јула 1943. године. Секретар је био Милорад Симић-Жарко, а чланови Олга Милошевић-Мина и Зорица Дамњановић-Драгица. Септембра 1943. године у среском руководству остала је само Радмила Радојковић-Мара, а остали чланови су отишли на друге дужности. Новембра 1943. године у руководство СКОЈ-а ушла је Разуменка Жунић-Баџинче, која је октобра побегла из логора у Смедеревској Паланци. Одмах по бекству примљена у СКОЈ, а нешто касније и у Партију. 1 Првих месеци 1943. године најмасовније је био развијен рад на терену среза подунавског и Смедерева. Скојевске организације окупљале су преко 300 омладинаца и омладинки. Фебруара 1943. године дошло је до провале и хапшења у смедеревској организацији. Тада су ухапшене ученице гимназије чланови СКОЈ-а: Милица Вукић, Бисенија Стефановић, Катарина и Љубица Темељковић. Међутим, хапшења нису негативно утицала на ширење и омасовљење покрета. У Смедереву је постојала једна омладинска група која је била директно под руководством партијске организације. У тој групи била је и Драгица Симић. У току 1943. године у скојевски актив села Луњевца примљене су Даринка Игњатовић, Рајка Игњатовић-Лазић и Радмила Симић. У младеновачком срезу су у то време у актив СКОЈ-а села Ковачевца примљене Наталија Милетић, Љубинка Новић и Милена Чокић; у актив СКОЈ-а села Граница Софија Ђорђевић и Даница Обрадовић; у актив СКОЈ-а села Младеновца Станица Никодијевић, Олга Стеванчевић-Радуловић и у актив СКОЈ-а Велике Иванче Десанка Ђорђевић. У космајском срезу у актив СКОЈ-а села Парцана примљена је Јулијана Радошевић. Рад са женама у срезу младеновачком у току целе 1943. године може се поделити на два дела. Један део жена и женске омладине, окупљен око скојевске и омладинске организације — ту је био обухваћен највећи број жена — радио је под руководством скојевске организације, а други маЈ) О раду скојевских организација у ком срезу видети у Поморављу. Прим. ред. 221 јасенич- њи број, углавном старијих жена, био је организован у активе жена. Активи жена постојали су у више села. У активу жена села Дубоне радила је Лепосава-Лена Павловић и још неке другарице; у селу Младеновцу Ангелина Никодијевић, кандидат за члана КПЈ и Ружа Василић. Наталија Димитријевић, члан КПЈ, Томанија Ранковић и Новка Петровић руководиле су активом жена у селу Сенаји; активом жена у Великој Крсни руководила је Бисенија Симић, учитељица; у Великој Иванчи Милица Петровић-Илић; у Међулужју Емилија Илић, студенткиња. У активу жена села Ковачевца радиле су Касија Дамњановић, Борка Стојковић и још неке; у Влашком Пољу: Зага Радојковић, члан КПЈ, Вида Јовановић, Јаворка, Јованка и Лепосава Радојковић; у Границама су радиле Јана и Мара Јовановић; у Јагњилу Даница Филиповић и др. До провале маја 1943. године рад са женском омладином и женама био је организован и масован. Жене су и после провале наставиле рад, само што више није постојала организација, него су радиле онда кад на терен дођу политички радници и партизани. Оне су се тада бринуле око њиховог смештаја и исхране, биле су курири и сл. У том периоду нарочито је активно радила женска омладина у Ковачевцу, Границама, селу Младеновцу, Међулужју и Дубони. Организоване су заједничке седељке женске омладине на којима су се плели џемпери и чарапе за партизане и прорађивао материјал који је добијан од политичких радника. После провале многи људи су били деморалисани, а жене оних који су били стрељани у најтежим данима одржавале су везу и наставиле рад све до краја 1943. године. Курирску службу између Велике Иванче, Међулужја и Јагњила обављала је Јелица Бабић из Велике Иванче, старица од преко 60 година. Из села Сенаје курирску службу обављале су: Лепосава и Мирослава Јовановић, Јагода Крупежевић и Томанија Ранковић. Веза између Ковачевца и Међулужја ишла је преко Емилије Илић и још неких другова из Међулужја. Октобра 1943. године формиран је у селу Младеновцу НОО од седам чланова у који је ушла Ангелина Никодијевић. Истога месеца формиран је НОО и у селу Границама у који су ушле: Љубица Глишић, Вера Дрча, Даница и Јелица Обрадовић. �23. III 1943. Драги другови1) Другови, овде у селу Б 4 налази се једна другарица') која је била затворена и протерана за Немачку (то је ћерка учитеља из Б 4), сада су је пустили на осуство те данас мора да иде назад а она неће већ хоће да иде у партизанс, она је тражила везу чим је дошла, али нас другови нису нашли, те сада кад сам ја дошао другови ми кажу, да она мора одмах ићи пошто је родитељи терају, бојећи сс да они не би одговарали, ја нисам имао другог излаза већ сам је примио и сместио у једну кућу док не добијем од вас упут зо даљи поступак. Другарица је радила са Маром, улица Кр. Александра 121 врата 8, такође изгледа да је другарица фармацајткиња3) побегла из Б 11 јуче по подне, сестра,4) зет и брат већ су отишли, једне ноћи долазили су Дражини четници и хтели (их) побити, али. онемогућили су их околни сељаци. Друг. позд. СП Млад. 1 септ. 194'3. г. Вуку и Бранку°) Поведите рачуна о Кики: да буде добро обезбеђена и да јој се укаже пуна лекарска помоћ. Видите да ли можете легално да примите лекара кога бисмо ми послали и на коју јавку, па нам пихиите о томе. Кика је толико популарна да треба водити строго рачуна да не би пала. У Бгд-у — непријатељ прича да је убијена, рањена па умрла итд. С. Ф. — С. Н. ПК 16.1У.44. Драги другови6) Упркос приличној реакг^мјм и терору у срезу, из дана у дан борбено расположење у народу расте. Народ са великим интересовањем прати догађаје на фронту и у земљи. Наше вести, Глас, Кос. борац све више продиру у народ. Последице свих ових фактора: са једне стране полета и успеха антифашистичких снага, успеси наше НОБ и терора и насиља са друге стране, јесу да постоје услови за мобилизацију нових бораца, било у сеоске десетине или у наше војне јединице. Моментално је реакција на нашем терену прилично велика. Ту оперишу 3 одреда од око 300—400 војника. Мобилизацију вргие упркос томе гаго народ у масама дезертира из њихових редова. Главна тежишта реакције јесу Дубона и Влашка, где су као одмазду за ликвидацију команданта села поклали у Дубони 3 и У Влашки 4 и то: Милована Илића, Жику Миладиновића и жену му, и Лену Павловић, девојку од 20 год. зато што иије хтела да пође с њима као болничарка, све из Дубоне: Среју Милосављевића, Миладина Рашића, Чеду Павловића и Милорада Аврамовића све из Влашке. Осим тога су у Дубони спалили 2 куће, батинали више људи и опљачкали углавном наше симпатизере... Смрт фашизму — Слобода народу! Са другарским поздравом с. пов. Младеноваи, Младеновац 16.1У.44 г. ИРПС, арх. бр. 3517. Вера Дрча. Олга Врабич. ’) Др Мира Врабич-Колин. 5) ИРПС, арх. бр. 2487. — Из писма ПК КПЈ за Србију ОК КПЈ за Младеновац од 1. IX 1943. «) ИРПС, арх. бр. 6331. — Из Извештаја СК КПЈ за Младеновац ОК КПЈ за Младеновац од 16. IV 1944. 2) 3) 222 У подунавском срезу у току 1943. године велики број жена укључио се у НОП. У многим кућама направљена су склоништа за смештај илегалаца и разног материјала. На имању Наталије Цветковић из Колара ископано је неколико земуница за скривање партизана. Сву бригу о људима који су били у земуницама водила је Наталија. Већи број жена је био повезан са политичким радницима Космајског одреда. Оне су се бринуле о исхрани, одећи, а неке су набављале муницију и санитетски материјал, због чега су их четници хапсили и тукли. Активно су радиле: Аница Милановић и Добринка Михаиловић из Бадљевице, Лепосава Живковић и Радојка Лукић из Вучака, Милица и Ружица Бркић, Даница Гајић, Јаворка и Стана Живковић, Зора Милић и Радмила Павловић из Сеоне, Радмила Арсић, Милица Аћимовић, Невена Васић, Агница Вучковић, Вукосава и Зорка Живановић, Лепосава, Радмила и Славка Живковић, Милева и Надежда Животић, Огњана Зарић, Даринка Илић, Лепосава Јаковљевић, Душанка, Косара, Славка и Стана Јанићевић, Вукосава, Милена, Милица, Славка и Станојка Јевтић, Ангелина, Зорка и Христина Костић, Стојана Крстић, Зорка Кузмановић, Живка Маринковић, Смиљана Марковић, Јелена, Љубица, Марица и Селена Милановић, Живана, Ружица и Спасенија Милошевић, Десанка, Јулијана, Катарина и Стана Милутиновић, Савка Митић, Божана Обрадовић, Драга, Живадинка, Косара, Миланка, Наталија и Обренија Павловић, Љубица Пантић, Милева Раденковић, Ђурђија Радивојевић, Алексија, Даница и Љубица Радовановић, Милена Симић, Јана Стаматовић, Бранислава Станковић, Милица, Радмила и Смиљана Станојевић, Душанка Стефановић и Даринка Филиповић из Липа. Крајем 1942. године и почетком 1943. године успостављена је стална веза Окружног повереништва са ПК КПЈ за Србију. Тада је у одред могао да пристиже већи број другова из Београда. Канал за пребацивање људи из Београда у Космајски одред ишао је преко Сремчице. Курир Космајског одреда долазио је у Београд, где га је Славка Морић, курир ПК КПЈ за Србију повезала са Мирјаном Моцић, која је имала задатак да компромитоване другове пребаци у партизане. Овом везом су марта 1943. године отишјш из Београда у партизане: Јованка Поповић-Буба, Ивица Девчић-Обалац и Бора Дреновац, чла- �нови ПК СКОЈ-а, затим Ђорђе Јовановић-Јарац, књижевник, политички комесар Космајског одреда 1941. и др. На путу до одреда другови су смештани код поузданих људи у Сремчици и Вранићу. Крајем 1943. године на територији посавског среза завладао је страховити четнички терор, па су партијски радници из Посавине прешли на територију врачарског среза. У непосредној околини Београда било је неколико склоништа, где су се склањали компромитовани партијски радници из Београда и посавског среза. То су биле куће Јелице и Владе Летића, Дафине Аврамовић, Анђе Којић, Анеглине и Драгог Миленковића у Кијеву и Лепосаве Јефтић у Мељаку. Ове куће су биле главне везе са Београдом. (Јелица Летић је била члан Партије 1942. године и стрељана је у логору на Бањици 11. септембра 1944. године, а Дафина Аврамовић, Анђа Којић и Ангелина Миленковић су остале у логору на Бањици до расформирања). На почетку 1944. године у ОК КПЈ за младеновачки округ била је члан и Божидарка Дамјановић-Кика. Среска партијска повереништва постојала су у свим срезовима сем великоорашког. У СП за младеновачки среЗ почетком 1944. године биле су Олга ВрабичНада, секретар и Зага Радојковић, која је одговарала за рад АФЖ; у грочанском срезу Витока Живановић-Л>иљана до своје погибије 24. фебруара 1944. године. Од августа 1944. члан СП за грочански срез била је Живка Милићевић из Дражња, која је одговарала за рад АФЖ; првом половином 1944. у СП за космајски срез ушла је Радмила Радојковић-Мара, која је до тада била члан СП за јасенички срез. Јануара 1944. у СП подунавског среза ушла је Зорка Радуловић-Вука (погинула 15. фебруара 1944. у Суводолу). Осмог јануара 1944. године примљена је за члана КПЈ у Космајском одреду Вукосава Обрадовић-Бојана, омладинка из Граница. Нешто касније примљене су у Партију, такође у одреду, Даница Блажић из села Младеновца и Даница Обрадовић, омладинка из Граница. У младеновачком срезу формирана је у пролеће 1944. године партијска организација у Шепшину, у коју су ушле као кандидати Миланка Виторовић и Каја Петровић. У исто време У партијској организацији Међулуж- СВИМ ПАРТИЈСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЧЛАНОВИМА ПАРТИЈЕ ОКРУГА МЈ1АДЕНОВАЧКОГ1) Драги другови, Држање другарице Витоке,-) члана среског повереништва грочанског; Ђурђа Јоцића, Јелице Миловановић учитељице, Висе Симић, учитељице мале Вере3), члана ср. руков. Скоја за. Јасеницу, Чедомира Гајића, Бране Марковића и др. су примери херојских држања под најстрашнијим мукама и насиљем, којима се поноси не само нагиа Партија већ г1 читав народ нашега краја.. . Другарски поздрав ОК —■ Младеновац 20 април 1944 године ■) ИРПС, арх. бр. 9208. — Из писма ОК КПЈ за Младеновац свим партијским организацијама и члановима Партије у округу од 20. IV 1944. 2) Живановић ') Разуменка Жунић-Ваџинче ја била је Емилија Илић. Августа 1944. године формирана је партијска ћелија у Доњој Дубони у коју је ушла Живослава Ћирић-Дивна. У космајском срезу примљена је у партијску организацију села Дучине Јелка Живановић, а у грочанском срезу у партијску организацију Малог Пожаревца Савета Беланчић. Октобра 1944. године, после ослобођења, формиран је СП КПЈ за срез посавски на Умки и СП КПЈ за срез врачарски у Белом Потоку. У СП КПЈ за врачарски срез ушла је Анка Стаматовић-Пиносавка, учитељица, а у СП КПЈ за посавски срез Анка Мутић и Анка Цветић. Истога месеца кандидована је за члана КПЈ у посавском срезу Радмила Петровић из Пољана. . , Фебруара 1945. године у партијску организацију села Парцана, у космајском срезу, примљене су: Будимка Завила, учитељица, Милка Марковић, Славка Михаиловић, Нада Новаковић и Вукосава и Даринка Тодоровић. Почетком 1944. године у седишту ОК СКОЈ-а, у Малом Пожаревцу, покренут је под руководством Емилије Јакшић и Радомира Николића-Младена лист „Космајски омладинац”. Изашла су два броја, а бројеви 3 и 4 били су спремни за штампање, али због техничких немогућности нису могли да изађу. Маја 1944. године седиште ОК СКОЈ-а пресељено је из Малог Пожаревца (грочански срез) у Азању, а повремено је коришћено и склониште код Мице Игњатовић у Луњевцу (подунавски срез). 223 Децембра 1944. године у ОК СКОЈ-а ушла је и Анђа Хаџић. СК СКОЈ-а за грочански срез формиран је почетком 1944. године и у њега је ушла Витока Живановић. Витока је погинула фебруара исте године, па је на њено место дошла Милена Ивановић из Баћевца, која је јуна прешла за члана СК СКОЈ-а за посавски срез. Године 1944. члан СК СКОЈ-а за космајски срез била је Милева Влајић. Вукосава Обрадовић-Бојана и Даница Обрадовић биле су чланови СК СКОЈ-а за младеновачки срез, а Миланка Станојевић за подунавски срез. Половином 1944. године формирана је скојевска организација у Малом Пожаревцу (грочански срез) у коју су ушле Љубинка и Надежда Гајић и Катарина Николић. Скојевска огранизација у селу Дражњу није постојала у току 1944. године због тога што су неки чланови СКОЈ-а, међу којима је била и Славка Милић, ухапшени крајем 1943. године. Сви ухапшени су касније пуштени. Скојевска организација формирана је октобра пред само ослобођење и у њу су ушле: Славка Милић, секретар, Љубинка Мратњиковић и Цана Ранковић. У селу Ковачевцу (младеновачки срез) 1944. године постојала су два актива СКОЈ-а. Секретар једног актива била је Борка Стојковић, а другог Јаворка Јефтић. У селу Јагњилу најбоље скојевке 1944. године биле су сестре Филиповић, ћерке Данице Филиповић. �Крајем фебруара 1944. године формиран је Окружни народноослободилачки одбор за младеновачки округ. Одбор је одмах по свом оснивању почео да издаје листе „Космајски борац”. Одбор је у марту издао проглас народу округа у коме га позива да истраје у тешкој борби против окупатора и домаћих издајника. Априла 1944. године Божидарка Дамјановић-Кика формирала је СНОО космајског среза, а јула месеца у СНОО за грочански срез ушла је Живка Милићевић из Дражња. Месни народноослободилачки одбори постојали су у више села. У младеновачком срезу почетком 1944. године формиран је МНОО у Јагњилу у који је ушла Даница Филиповић. Половином 1944. године у МНОО села Дубоне ушла је Милојка Ћирић, поред Милене Обрадовић, која је у одбор ушла још приликом његовог формирања 1942. Пре ослобођења члан МНОО села Ковачевца била је Лепосава Јанковић. После ослобођења члан СНОО за младеновачки срез била је Даница Блажић из села Младеновца, секретар СНОО за грочански срез Живка Милићевић из Дражња и члан СНОО за јасенички срез Десанка Плећаш. Чланови месних НОО биле су у Врчину (грочански срез) Катарина Ристић и Зорка Бојовић; у граду Младеновцу Лепосава Јанковић; у Дучини (космајски срез) Јелка Живаноновић; у Радинцу (подунавски срез) Селена Коцић; у Баћевцу (посавски срез) Радмила Петровић из Пољана и др. Одмах после ослобођења, октобра 1944. године почело се са оснивањем организације УСАОС у грочанском срезу. Неколико активиста било је задужено да формира у сваком селу ову организацију. Између осталих тај задатак је био поверен и „Зорици” из Инђије. Почетком јануара 1945. године формиран је СО УСАОС за грочански срез у који су ушле: Славка Милић из Дражња као секретар, „Зорица” из Инђије, Цана Ранковић и Живадинка Стевановић из Врчина. Чланови УСАОС-а у Умчарима биле су: Савета Станковић, Живадинка Којић и Живадинка Митровић, а у Малом Пожаревцу ЈБубинка Гајић и Радмила Стевановић. АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА Крајем марта 1943. године први СО одбор АФЖ формирала је ЈБубица Илић-Рада из Београда. У одбор су ушле: Миленија Ивановић, члан КПЈ из Баћевца, Јелица Марковић, кандидат за члана КПЈ из Манића, Милка Урошевић, кандидат за члана КПЈ из Стојника и Марица Филиповић, члана КПЈ из Парцана. Задатак одбора био је да у селима формира месне одборе који ће своју активност усмерити ка политичком раду и окупљању што више жена на помоћи одреду. Због страховитог терора Специјалне полиције и четника, у срезу је формиран само МО АФЖ у Парцанима, и то тек крајем 1943. године. У одбор су ушле: Марица Филиповић, председница, Милица Влајић, Живана Јовановић, Даница Мирковић, Живанка Недељковић, Нада Новаковић, Милојка Пантић, Вукосава и Даринка Тодоровић. У младеновачком срезу није формиран СО АФЖ, али маја 1943. године формиран је месни одбор у Сенаји, чија је председница била Наталија Димитријевић, члан КПЈ, до своје погибије априла 1944. године, а чланови: Загорка Димитријевић, Даница Јоксић, Лепосава Милановић, Новка Петровић и Томанија Ранковић. Крајем 1943. године четници су у Сенаји поклали најактивније људе, па је престао рад и партијске и скојевске организације, а остала је само организација жена, која је наставила рад. После одбора у Сенаји, формирани су МО АФЖ још у Међулужју, Влашкој и Ковачевцу. У Међулужју су биле врло активне Емилија Илић и Даница Пантић; у Влашкој: Десанка и Касија Павловић и Јаворка и Лепосава Радојковић, а у Ковачевцу омладинка Касија Дамњановић. Ове су одборе формирале Даница Блажић и Загорка Радојковић. У великоорашком срезу је 1943. године постојао МО АФЖ само у селу Крњеву, у коме је била Душанка Рајић. Душанку су исте године претукли четници због њене активности и преломили јој леву руку. Јуна 1944. године формиран је Окружни одбор АФЖ за Младеновац, у који су ушле: Божидарка Дамја- 224 новић-Кика из Младеновца, Живка Милићевић из Дражња, Загорка Радојковић из Влашке, Радмила Радојковић-Мара из Луњевца, Милка Урошевић из Стојника и Марица Филиповић из Парцана. После Окружног одбора формиран је и Срески одбор АФЖ за младеновачки срез, у коме су биле: Загорка Радојковић из Влашке, председница, Даница Блажић и Ангелина Никодијевић из села Младеновца, Милица Петровић-Илић из Велике Иванче. Поред месних одбора АФЖ-а у Ковачевцу, Влашкој и Међулужју, који су проширени новим чланицама, током 1944. године формирани су месни одбори у Границама, селу Младеновцу, Јагњилу и Шепшину. У одбору села Граница биле су жене Славка Обрадовић и Негована и Живе Јовановића. Одбором жена у селу Младеновцу руководила је Ангелина Никодијевић. У одбору жена села Јагњила биле су Даница Филиповић и Радојка Милојевић; одбор жена села Шепшина имао је седам чланица а руководила је Миланка Виторовић. Срески одбор АФЖ за космајски срез поново је формиран првом половином 1944. године. У одбор су ушле: Радмила Радојковић-Мара као секретар, Милка Урошевић из Стојника и Марица Филиповић из Парцана. ТЕРОР На територији којом се кретао Космајски партизански одред настао је 1942. године појачани терор, који су спроводили Спсцијална полиција и Гестапо. Њима су се придружили недићевци, љотићевци и четници свих врста. Нису хапшени и убијани само борци и сарадници НОП, него је настало масовно хапшење и убијање. Терор је трајао све до ослобођења. Најстрашнији је био 1943. године, када је реорганизовани Космајски партизански одред појачао акције и политички рад на терену, а врхунац је достигао с наступањем НОВ и Црвене армије. Фебруара 1942. године четници су у Сенаји претукли Зорку Бошњаковић, Милеву Васиљевић и Митру Васић која је после два месеца умрла од задобијених повреда. Априла 1942. године четници су у Сибници заклали Илинку Ранковић. Децембра 1942. године Специјална по лиција је ухапсила у Малом Пожа- �ревцу девет активиста, међу њима Витоку Живановић, члана КПЈ и секретара актива СКОЈ-а и отерала је у логор на Бањици, где је провела годину дана. Специјална полиција је 17. марта 1943. године блокирала село Врчин. Пошто су мушкарци благовремено избегли из села, ухапшен је већи број жена као таоци: Живка А. Вагић, Живка Д. Вагић, Будимка, Даринка, Ђурђија, Радојка и Станка Вагић, Мирослава Грујић, Ђурђија Јанковић и Радојка Максимовић. С њима је ухапшена и Душанка Бојовић, омладинка активиста. У Малом Пожаревцу је априла 1943. године ухапшено око 30 сарадника НОП, међу којима: Катарина Николић, Катица Симић, Живанка Станковић, Илинка и Катарина Стевановић, а нешто касније Радојка Петровић с већом групом мушкараца. Априла 1943. године љотићевци су ухапсили Марију Јовановић из Влашке, која је затим отерана у логор на Бањици, а оданде у Матхаузен, где је умрла. Истога месеца ухапшена је Костадинка Жикић из Шепшина, као талац за мужа партизана. Казнена експедиција Немаца и љотићеваца стрељала је 1. маја 1943. године у селу Дубони Даринку Ивковић, њену ћерку Надежду из Пружатовца и синовицу Велимира Вељковића из Дубоне. Седмог маја 1943. године нађена је заклана у своме стану у Сибници Јаворка Протић, а Косану Марковић из Манића ухватили су четници и повели је у свој штаб и убили је приликом спровођења при покушају бекства. Јуна 1943. године четници су ухапсили Стану Михаиловић из Сенаје и спровели је у затвор у Младеновцу. После 10 дана пребачена је у логор на Бањици, где је стрељана 11. септембра 1944. године. Немци су 22. јуна ухапсили у Лугавчини Живану Стокић, а 10. јула недићевци су ухапсили у Врбовцу Анђу Милићевић. Осамнаестог августа четници су заклали Милицу Милошевић из Јагњила, члана КПЈ и др Милицу Контантиновић, лекара. Из села Младеновца је истога месеца ухапшено неколико девојака, међу којима је била и скојевка Славка Илић. Септембра 1943. године четници су у Великој Крсни заклали учитељицу Бисенију Симић, кандидата за члана КПЈ; а у Врбовцу су недићевци ухапсили Десанку Милићевић и отерали је у логор на Бањици, где је стрељана. Октобра су четници зак- ДР МИЛИЦУ КОНСТАНТИНОВИП, АЕКАРА У ЈАГЊИАУ, ЗАКЛААИ СУ ЧЕТНИЦИ 18. АВГУСТА 1943. ГОДИНЕ ПОД СУМЊОМ ДА ЈЕ САРАДНИК НОП Окруокно начелство округа београдског!) К. бр. 315/43 15 јануара 1944 године Београд МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЛЕПОСАВА-ЛЕНА ПАВЛОВИЋ рођена 1922. године у Дубони, од првих дана устанка укључила се у рад за НОП: прикупљала прилоге за партизане и носила им у одред, растурала по селу пропагандни материјал, радила у активу жена и са омладином. Четници су открили њен рад и понудили су јој да буде њихова болничарка, а они ће јој опростити живот. Лена је са гнушањем одбила понуду и четници су је заклали априла 1944. године. 7. — Ноћу између 1 и 2 јануара 1944 год. 10 наоружаних Дражинаца повели су са собом из села Пударци земљорадника Маторчевић Брану и жену му Живану. Успут према Гроцкој заклали ножем ЈКивану а Бранка су повели са с°б°м- Маторчеоић је био симпатизер комуниста и примао их је на стан. 8. — Ноћу између 1 и 2 јануара 1944 год. од непознатих лица заклане су у Б е о г р а д Умчарима Фазлагић Загорка жена апотекара и Стојанка Лазић домаћица. Исте су биле симпатизерке комуниста. Одељењу за државну заштиту . . . ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ 1 1 1 СРЕЗ ЈАСЕНАЧКИ 3- — 5 јануара т. г. у засеоку Бачинац општине Селевачке, дражиновци су у2. — 25 децембра у Милом Пожаревцу били: ... Обренију жену Стојића. Мисли пронађени су заклани: ... Милица Ан- се су убијени били симпатизери кођелковић циганка и нека жена из Бео- муниста. града која је говорила руским језиком. Убијени су били симпатизери комуниста. Замењује окружног начелника Помоћник ... (потписнечитак) II СРЕЗ ГРОЧАНСКИ: ‘) ВИИ, рег. бр. 41/6, кут. 25. Из извештаја Окружног начелства округа београдског. 225 �МИЛЕВУ БРКИЋ из Друговца четници су живу бацили у запаљену кућу, 29. априла 1944. године, после борбе коју су водили с партизанима у овом селу. Тога дана су заклали 76 мештана и запалили 84 куће. Са Милевом су изгорели њена свекрва Миленија и свекар Радивоје. ЛЕПОСАВА МАРИНКОВИК, ОМЛАДИНКА ИЗ СТОЈНИКА, САРАДНИК НОП, НОСИЛА ЈЕ ХРАНУ ПАРТИЗАНИМА. ЧЕТНИЦИ ЈЕ ЗАКЛАЛИ У ДВОРИШТУ ЊЕНЕ КУКЕ 2. ОКТОБРА 1943. РАДМИЛА ЈАНКОВИЋ рођена 1920. године у селу Влашка, сарадник је НОП од првих дана устанка. Веома често обављала је курирску дужност. Четници су је ухватили 30. јуна 1944. године кад се враћала из Бадњевца, где је носила пошту и намирнице. Није хтела да призна куда је ишла, па је осуђена на смрт. Заклали су је 2. јула 1944. године у Дубони. МИАЕНИЈУ И РАДИВОЈА БРКИКА ИЗ ДРУГОВЦА ЧЕТНИЦИ СУ ЖИВЕ БАЦИЛИ У ЗАПАЉЕНУ КУКУ 29. АПРИЛА 1944. 226 лали Лепосаву Маринковић, омладинку из Стојника, Мирјану и Спасену Николић и Живку Павковић из Вучака. Четници су 17. децембра 1943. године блокирали Мали Пожаревац и све истерали из кућа. У кући Томаније и Чедомира Јаигића пронашли су једног рањеног партизана. Томанију и Чедомира су одмах ухапсили, с њима и Зорку Лукић и Лепосаву Степановић, које су затим заклали на лицу места, а Томанију, њеног мужа и друге ухапшене сељаке отерали су у село Дубону и тамо их поклали. У Малом Пожаревцу заклали су 25. децембра Циганку Милицу Анђелковић као симпатизера НОП. Три дана касније четници су се из Малог Пожаревца пребацили у Болеч и тамо ухватили 12 људи и жена, довели их у Врчин и ту их поклали. Заклане су три жене: Спасенија Вељановић, Илинка Ђорђевић и Наталија Маринковић, а четврта, Даница Маринковић, остала је недоклана. Њу је прихватио један симпатизер НОП, однео је у своју колибу и превио је. Сутрадан су из Болеча дошли чланови породица покланих да покупе своје мртве, па су и њу одвели. Четници су 24. децембра претукли Бојану Савић из Заклопаче и она је умрла после два дана, а 29. децембра су у Дучини ухватили Вукосаву Аврамовић из Велике Крсне, партизанског курира, и убили је. У току 1943. године ухапшена је Милева Петковић из Ђуринаца и отерана у логор на Бањици где је провела 6 месеци; Даница Дајић-Трајковић, матурант трговачке академије из Смедерева, ухапшена је и отерана у логор на Бањици, одакле је после 6 месеци пребачена у Смедеревску Паланку, где је остала до расформирања логора. Убијене су Милосава Јоцић из Врбовца, Љубица Радојковић из Луњевца и Радојка Дробњак из Рипња, а у Гроцкој су убили: Милину Ђорђевић, Наталију Петровић, Соку Попов и Наталију Теофиловић. Четници су претукли Даринку Аврамовић из Дубоне и Десу Марковић, студента медицине из Поповића и обе су подлегле повредама. Првог јануара 1944. године четници су заклали у Умчарима Загорку Фазлагић из Умчара и Стојанку Лазић из Дражња, а у селу Пударцима Живану Маторчевић. Петог јануара убили су Даницу Ишић и Обренију Стојић из Бачинца. Истога месеца убили су у Врчину Борку КнежевићВлаховић; у Малој Иванчи Десанку Јовановић, Роксанду Милић и Дра- �гињу Радојевић из Дражња; у Великој Моштаници Кату Блажек, Ленку Јосић и Марију Петровић са Умке; на Умки Хелену Дамић. Јануара 1944. године Специјална полиција је ухапсила у Кијеву Јелицу Летић, члана КПЈ и Ангелину Миленковић, чије су куће биле партијски пунктови, а нешто касније Дафину Аврамовић, Ангелину Којић, Смиљу Четић, Јулку Јовановић и Катарину Вилић. Све су отеране у логор на Бањици, где је Јелица Летић стрељана 11. септембра 1944. године, а друге остале у логору до расформирања. Златију Дамјановић из Стојника четници су одвели 23. фебруара и о њеној судбини се ништа не зна. Априла 1944. године четници су ухватили у Дрлупи Латинку Марјановић из Шепшина, партизанку Космајског партизанског одреда и још једну непознату партизанку и заклали их у Дучини; у Дубони су заклали Љубицу Младеновић и Лепосаву-Лену Павловић; у Сенаји Катарину Димитријевић и Наталију Димитријевић, члана КПЈ и председницу МО АФЖ; у Ковачевцу Даринку и Ранђију Пантић. КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ1) ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ 11 Ј.Б. Бр. 793 Б. Поток 29. јуна 1944 г. КОМАНДАНТУ БЕОГРАДСКЕ ОБЛАСТИ СДС ЈБ 3.—• Срез Грочански — Гроцка а) 22/23 јуна 1944 године у с. М. Пожаревцу (13 км јужно од Грог^ке) од стране четника Д. М. убијено је укупно 14 земљорадника, који су припадали месној комунистичкој организацији за с. М. Пожаревац и то: 8) Катарину Д. Николић —■ удата има 3 дег^е Командир одреда располаже са подацима да су напред именовани учествовали у нападу на села: М. Иванчу и Дражањ 13 и 20 овог месеца којом су нриликом нопалили општинске архиве... М.П. Командант гготпуковник (потпис нечитак) >) ВИИ, бр. 31/8—1, к. 28. У борби код Друговца 29. априла, четници су заробили партизанку Космајског одреда Рајку Игњатовић-Лазић из Селевца. Отерали су је у логор на Бањици, где је стрељана. Истога дана убили су у Друговцу: Милеву и Миленију Бркић, Ангелину и Спасенију Живановић, Наталију Живојиновић и Здравку Грујић. Милеви и Миленији Бркић су најпре запалили кућу, а затим их живе бацили у пламен. Истога месеца је Специјална полиција ухапсила у Смедереву и отерала у логор у Смедеревској Паланци: Соњу и Милену Калинић, Миланку Перић, Десанку Радојевић и Љубицу Темељковић. Немци су у мају стрељали као таоца за унука партизана Милицу Мијатовић из Липа, а његову мајку Живану Мијатовић спровели у логор на Бањици а затим у Матхаузен где је умрла. Истог месеца љотићевци су у Сеони заклали Росу Милић. Јуна 22. четници су заклали Катарину Николић из Малог Пожаревца са 13 мушкараца, а 30. јуна у Бадњевцу су ухватили Радмилу Јанковић, курира из Влашке са поштом и намирницама за партизане, одвели је у Дубону и тамо заклали 2. јула. Истога месеца четници су у Међулужју ухапсили све жене из породице Илић под сум- ЈЕЛИЦА ОБРАДОВИЋ, рођена 1928. године у селу Границе, веома млада сврстала се у редове бораца НОП. Била је водич групама бораца, чувала стражу и носила храну партизанима. Кад је почетком 1944. године запретила опасност да је четници ухвате, ступила је у Космајски одред. Рањена је за време борбе у Друговцу 29. априла 1944. године, покушала је да се пребаци у друго село, али су је четници ухватили и убили. ВЕРА ДРЧА-МИРА, избеглица из Дервенте, дошла је 1942. године у село Границе као члан СКОЈ-а. Активно је радила за НОП. Почетком 1944. године послата је у подунавски срез на политички рад. Августа 1944. године четници су опколили село Вучак у коме се налазила. Да је не би живу ухватили, извршила је самоубиство. 227 �ЈУЛИЈАНА РАДОШЕВИЋ из Парцана, активиста НОП од првих дана устанка, примљена је у СКОЈ 1943. године и врло савесно и одговорно радила не само с омладином него и са женама. Ухватили су је четници и заклали 10. септембра 1944. године. њом да сарађују с партизанима. Почетком августа четници су опколили Веру Дрчу-Миру и Загорку Станојевић-Гору партизанке Космајског партизанског одреда када су дошле на политички рад у село Вучак. Партизанка Мира је извршила самоубиство, а Гору су четници заробили, страховито је мучили и најзад заклали 18. августа. За време борбе са партизанима, 28. августа четници су убили на њиви Љубинку Миросавић из Дрлупе. Шеснаестогодишњу партизанку Космајског одреда Јелицу Обрадовић из Граница, која је остала рањена на бојишту после једне борбе четници су заробили и заклали је. Истог месеца у Михаиловцу је убијена Цвета Ивановић као сарадник НОП, а Даницу Јанковић из Петријева четници су премлатили те је умрла 1945. године од задобијених озледа. Десетог септембра четници су у Парцанима заклали Јулијану Радошевић, члана СКОЈ-а, а после месец дана Наталију Обрадовић. Немци су 16. октобра при повлачењу убили у Ропочеву: Јоку Жујовић, Милеву Јанковић са двоје деце, Милицу Јанковић-Маринковић са двоје деце и Радмилу Стефановић из Рогаче и БОЖИЦУ САВИБ НЗ ОСИПАОНИЦЕ, САРАДНИКА НОП, ЗАКААЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1944. 228 Зорку Радојевић из Ропочева а за време борбе са Црвеном армијом убили су Даринку Ивановић, Аницу Матејић, Илинку Обрадовић, Анђелију Поповић, Даницу, Наду и Пантелију Тодоровић, све из Ритопека. У Великој Крсни Немци су убили Љубицу Пешић и Милеву и Милену Обрадовић из Међулужја. У току 1944. године четници су убили у Гроцкој Загорку Станкић, у Ратарима Ружицу Марковић; заклали су Мицу Максимовић из Лугавчине; Божицу Савић из Осипаонице, Славку Стевановић из Биновца, Милеву Радојковић и Љубицу Станисављевић из Ландола. У Мељаку су стрељали девојчице од 9 и 7 година Катарину и Радмилу Лазаревић и Бојану 06радовић, у Великом Борку Иванку Марковић, у Барајеву Десанку Симић. У Рипњу су убили: Марицу Томић, Росу Недељковић, Живану Ескић, Новку Лукић, Живану Стојић и Мицу Радосављевић, у Реснику Стаменију Јеремић, у Железнику Звездану Чупић, у Кумодражу Марију Стојановић, у Рожанцу Љубинку Јешић, у Сланцима Видосаву Тапић. �ОКРУГ АРАНЋЕЛОВАЦ Споменик мајци и кћерима у Тополи Рад вајара Анте Гржетића �Аранђеловцу, опленачком и орашачком срезу који су имали своју револуционарну традицију, непосредно пред рат, био је веома развијен рад међу женама. Организатори рада међу женама и женском омладином у устанку биле су чланови и кандидати КПЈ и чланови СКОЈ-а: Зага Драговић, Вера Милетић и Богданка Прокић, учитељице, Сава Илић и Косана Ђурић, сељанке из Горње Трешњевице, Николија-Кока Петровић, учитељица у Јарменовцу, Милица Живановић, студент из Тополе, затим кандидати за чланове КПЈ Нада Божић, Даринка Миловановић и ЈБубица Радосављевић, све три из Горње Трешњевице и скојевке Бранка Петровић, ученица гимназије, Мира Симић, ученица учитељске школе (у њеној су кући одржавани скојевски састанци којима је руководила Анга Недељкоковић- Милосављевић, у то време секретар СК СКОЈ-а за орашачки срез), Милена Вулићевић и Рада Дамњановић, ученице гимназије, све из Аранђеловца. Њима су се придружили партијски радници из Крагујевца, који су као компромитовани морали Да напусте свој терен: Ангелина-Анга Недељковић-Милосављевић, Деса Митровић-Петровић, свршени матурант, Зора Јовановић, дипломирани правник, Драгиња Тодоровић, професор (до одласка у Космајски одред, августа 1941). У У Аранђеловцу и у околним жене су масовно помагале НОП. селима Међу најактивнијим женама у Аранђеловцу биле су: Ленка Петровић, домаћица и Рада Симић, службеник Среског начелства. Ленка Петровић је за све време рата била курир између Аранђеловца и села Бање, где је на железничкој станици био пункт ПК КПЈ за Србију. Она је на том пункту дочекивала другове које је слао ПК и пребацивала их у одред. Ова озбиљна жена, која својим држањем није изазивала сумњу, била је врло окретна и сналажљива и радила је непрекидно до паљења железничке станице у селу Бањи, у пролеће 1944. године. — Рада Симић је извлачила из среског начелства спискове људи и жена који су били сумњиви полицији, достављала их партијској организацији и обавештавала о кретању непријатеља. У селу Вукосавцима су се од првих дана устанка истицале својим радом Радмила Мијајловић, у чијој је кући била болница, Драгица и Милојка Илић (Милојка је убијена на улици као сарадник НОП-а). У Горњој Трешњевици су, поред наведених чланова КП и кандидата, радиле и сељанке Ката Илић, Јелка Божић, која је одржавала везу између штаба и одреда и партијских радника, Ковинка Ђорђевић, у чијој је кући било склониште и пункт за везу, Милева Трифуновић, у чијој је кући једно време 1941. године био штаб одреда. Преко Саве Илић је ишла партијска веза, коју је до свога одласка у одред држао њен отац Милан Илић-Чича, а преко Косане Ђурић веза за одред. Она је прихватила 231 ЗАГА ДРАГОВИЋ, учитељица, рођена је 13. септембра 1906. у Рогљеву (Брчко). У напредни средњошколски покрет укључила се у Учитељској школи у Сарајеву. Припадала је Трећој учитељској групи, учитељској левици. Члан КПЈ постала је 1939. године. Службовала је у више места у Босни, а пред рат је премештена у село Зеоке код Лазаревца, где је наставила револуционарни рад. После окупације била је борац I шумадијског одреда и радила као партијски радник на терену. Била је масовик и веома омиљена међу борцима и сељацима. Ухваћена је у јесен 1941. године, отерана 10. октобра у логор на Бањици и стрељана IV. X 1941. године. Зага је била прва партизанка у Бањичком логору. �НИКОЛИЈА-КОКА ПЕТРОВИЋ рођена је 1914. године у Венчанима. Припадала је Трећој учитељској групи, учитељској левици. Пред рат је била са службом у Јарменовцима. Године 1941. примљена је у чланство КПЈ и октобра исте године постала члан среског партијског повереништва. Крајем новембра прешла је с Првим шумадијским одредом у Санџак, где је по одлуци Партије остала као теренски радник. У време V непријатељске офанзиве била је у III санџачкој бригади. После повратка бригаде у Санџак отишла је на рад у технику Обласног комитета Партије; октобра 1943. постала је члан СК КПЈ за срез пљеваљски и на тој дужности остала до априла 1944. Јуна исте године је пребачена у Топлицу и изабрана за члана ОК КПЈ у коме је одговарала за рад међу женама. Крајем године послата је у партијску школу „Ђуро Ђаковић". После завршене школе постала је организациони секретар ОК КПЈ за крагујевачки округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИРА СИМИЋ, ученица учитељске школе из Аранђеловца, била је члан СКОЈ-а, врло активна у НОП од почетка устанка. Успела је да својим радом окупи велики број омладине. После провале У јуну 1942. године у Аранђеловцу, склонила се у село Бању и радила као члан РК СКОЈ-а за орашачки срез. Јуна 1943. године опколили су је четници у селу Јеловику, где је била на теренском раду. Пошто није имала оружја код себе покушала је да се спасе бекством, али је ухваћена и зверски убијена са још једним другом. У кући РАДМИЛЕ МИЈАЈЛОВИЋ, у Вукосавцима била је 1941. године смештена партизанска болница. О чистоћи и реду, који су били примерни, бринула је Радмила са ћерком Радојком, која је била члан СКОЈ-а. Њен муж јој је-^помагао у набавци свега што је било потребно за исхрану рањеника. Њега су четници почетком 1942. године заклали као сарадника НОП-а, а Радмилу су страховито тукли. СУКОБ С КОМУНИСТИМА КОД СЕЛА ВЕНЧАНА1) Сопот, 9. октобра Јуче је код села Венчана, недалеко од Сопота, дошло до велике борбе између српског оружаног одреда и једне велике комунистичке банде. Борба је трајала неколико часова. Комунистичка банда је потпуно разбијена. Убијено је 26 комунистичких бандита, а 40 је ухваћено, међу ■којима и једна жена.2) Убијен је и вођа комунистичке банде, Исак Соломон Анаф, адвокат из Пожаревца. И српски оружани одред имао је губитака. Погинуо је командант одреда и три војника, док су петорица лакше рањени. Р. С. Ј) 2) „Обнова”, 9. X 1941, бр. УЗ, стр. 3. Зага Драговић, учитељица у Зеокама. 232 и очувала децу Драге и Милутина Тодоровића када су они отишли у одред. У истом селу је Нада Божић, члан КПЈ од 1942, била скојевски руководилац. Због рада за НОП ухапшена је јануара 1942. године и у затвору задржана три месеца. Када је пуштена, наставила је рад, па су јој четници пресудили и убили је заједно с њеним мужем, марта 1943. године. И Даринка Миловановић је 1942. године хапшена и била пет месеци у затвору, а чим је пуштена наставила је рад. Четници су је заклали 13. XII 1943. године. Оставила је за собом мало дете. У Босути је Видосава Вучићевић била поуздан сарадник НОП-а. Хапшена је и малтретирана, а кућу су јој запалили. Упркос свему радила је све до 1943. године, када је једног дана нађена обешена у својој кући. Косана Радовановић, такође из Босуте, била је врло спретан курир, путовала је по задатку и у Београд, а у својој кући је неговала рањенике. Више пута је малтретирана и хапшена. У Венчанима је радила Наталија Ивановић, која је 1942. године примљена у Партију. Године 1943. заклали су је четници. За покрет су радиле и Зорка Маринковић, Милојка Ђуровић и Добринка Ивановић, која је у току рата постала члан СКОЈ-а. У селу Јеловику радила је од првих дана Томанија Пауновић. Код ње су долазили чланови ОК и држали састанке све до 1943. године, када су је четници заклали као познатог сарадника партизана. У њеној је кући била и једна земуница, која је била стално склониште партизана. Поред ње су радиле Видосава Ђаковић, Видосава Продановић, чија је кућа била пункт за везу, и Станија Јанковић, чија је кућа такође била пункт за везу. Она је преузела и бригу о земуници која је била стално склоншите партизана. Станију су 1942. године недићевци хапсили и тукли. Жене села Даросаве (сада Партизани) пружиле су велику помоћ НОБ у разним акцијама: прикупљале су оружје, снабдевале партизане храном и други потребама итд. Оне су од почетка до краја остале привржене НОБ, мада су биле изложене страховитом терору, често хапшене и многе међу њима заклане. Најактивније жене у селу биле су: Даница, Катарина и Јулка Миловавановић, Бранка Герасимовић, Лепосава Ранковић, Даринка и Гроздана Ћирић, Катарина Несторовић, Милица Радојчић-Бела, Радојка Грујић, Рад- �мила Лазаревић и Бисенија Грујић. Кућа Катарине и Јулке Миловановић била је за све време рата партизанско склониште. У њиховој је кући постојала земуница за рањенике и политичке раднике. Четници су врло често вршили претресе код њих, јер су Катаринин син „Гижа” и снаха Даница били у партизанима. Међутим, Катарина и Јулка су биле тако храбре и сналажљиве, да непријатељ ни по чему није могао да посумња да у кући имају земуницу и да се у њој налазе рањеници или партизани. Године 1942, 1943. и 1944. четници су у овом селу похапсили и претукли многе жене, а заклали су Бранку Герасимовић. Радојку Грујић из истог села, жену фабричког радника чијег су оца и два брата четници убили као сараднике НОП-а и кућу им запалили, четници су мучили да признају сарадњу с партизанима. Радојка је скривала рањенике и носила партизанима храну у шуму, али ништа није хтела да призна, него је почела да се рве и гуша са својим мучитељима, те су је заклали. Живану Грујић четници су убили и кућу јој запалили марта 1943. Мајка и ћерка, Даринка и Гроздана Ћирић, радиле су од почетка устанка за НОП. Гроздана је била нарочито неустрашива и није презала ни пред каквим задатком. Спремала је и носила храну за политичке раднике и по неколико километара далеко. Учествовала је и истицала се у свим скојевским акцијама. Уз сагласност своје мајке дала је партизанима сву своју девојачку спрему. Даринка је поред своје ћерке чинила све што је могла за партизане: примала их у кућу, спремала храну, прала им рубље и чувала рањенике. Фебруара 1944. године дошла је у село четничка казнена експедиција да се обрачуна са сарадницима НОП-а. Четници су упали и у Даринкину кућу и пошли да убију Гроздану. Да би заштитила ћерку, Даринка се бацила на једног четника покушавајући да му отргне резолвер из руке. Лако је савладана и после неколико тренутака обе су пале мртве. Катарина Несторовић је због рада за НОП више пута хапшена, тучена и саслушавана. Била је обавештајац и носила храну партизанима, ишла ноћу са својим мужем и доносила оружје и муницију за одред. Организовала је жене у селу у разним акцијама за помоћ одреду. Четници су два пута палили њихову кућу и стаје. Милица Радојчић-Бела, кројачица била је удата за напредног радника и 1941. године је уха- МИЛОЈКУ ИЛИП ИЗ АРАПОВЦА, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1943. ГОДИНЕ КАО САРАДНИКА НОП ОВДЕ СУ У ГОРЊОЈ ТРЕШЊЕВИЦИ 1941. ГОДИНЕ БИЛЕ ЗЕМУНИЦЕ ЗА СМЕШТАЈ САНИТЕТСКОГ И ДРУГОГ МАТЕРИЈАЛА КАТА ИЈ1ИЋ, жена интенданта Првог шумадијског одреда Бранка Илића, спремала је храну за борце од формирања одреда па до његовог одласка за Санџак, за политичке раднике и курире, неговала болесне и рањене партизане, прала им и крпила рубље. Муж јој је стрељан 1942. године на Бањици. Осим њега, она је у НОБ-и изгубила и два брата и свекра. �САВА ИЛИЋ рођена 1919. године у Горњој Трешњевици, завршила је само основну школу. Њен отац, Милан Илић, био је члан КПЈ те је и своју породицу оријентисао ка напредном радничком покрету. Сава је у петнаестој години почела да помаже своме оцу у обавл>ању извесних задатака. Члан КПЈ је постала 1940. године. Рат ју је затекао у селу. У првим данима устанка организовала је жене и омладинке на прикупљању оружја, санитетског материјала, хране и одеће за борце. Обављала је разноврсне партијске задатке. Када је новембра 1941. отишла у село Гараше да пренесе извесне задатке НОО, издајом су је ухватили добровољци и одвели у Белановицу, а затим транспортовали у логор на Бањици, где је задржана до 18. II 1942. Марта исте године поново је ухапшена и поново отерана на Бањицу, где је остала до септембра 1944. године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. КУБА АЕПОСАВЕ МИАОВАНОВИН САВЕ БИЛА ЈЕ СЕДИШТЕ ОК СКОЈ-а ИЗ ДАРО- ГУШЕВИНЕ КУБЕ КАТАРИНЕ И ЈУЛКЕ МИЛОВАНОВИБ У ДАРОСАВИ (ПАРТИЗАНИМА), КОЈА ЈЕ СЛУЖИЛА КАО СКРОВИШТЕ ПАРТИЈСКИМ РАДНИЦИМА И У КОЈОЈ ЈЕ БИЛА ЗЕМУННЦА ЗА РАЊЕНИКЕ. СВУ БРИГУ ОКО РАЊЕНИКА ВОДИЛЕ СУ КАТАРИНА И ЊЕНА СНАХА ЈУЛКА пшена као талац за мужа. Муж јој је стрељан 1943. године као учесник НОП-а, а она је наставила да ради као обавештајац све до своје погибије. Катарина Несторовић и Милица Радојчић-Бела погинуле су заједно од бомбе у једној земуници у коју су се биле склониле са још неколико активиста када су четници упали у село. Видевши да су откривени, један од другова бацио је бомбу међу њих, да их четници не би живе ухватили. Милијану Ћирић су фебруара 1944. године четници убили у њеној кући зато што је радила за НОП и што је имала сина у партизанима. Рад жена у Гарашима организовала је Вера Милетић, учитељица. Везу са одредом одржавале су Олга Милетић и Лепосава Степановић. У Доњој Шаторњи је од првих дана устанка Богданка Прокић организовала рад жена за НОП. Њој су помагале свекрва Лепосава и заове Радмила и Надежда. Поред њих, у Доњој Шаторњи истицале су се у раду за НОП Загорка и Јелка Томић. Ово је село било главно упориште четника, па је зато рад са женама био отежан и радило се само појединачно. У Доњој Шаторњи Зорка Раниловић је изабрана у НОО као једна од најактивнијих жена у селу. После одласка одреда за Санџак, Зорка је наставила рад, а у томе су јој помагале омладинке Драгослава Таковац и Полексија Савић. Зорка је издајом ухваћена и 1943. године четници су је заклали. Код Милојке Крстић, у истом селу, била је земуница у којој су се склањали политички радници. Она је била курир. Јуна 1943. заклана је са својом свекрвом Животом, оставивши за собом петоро деце. У селу Стојнику радом се истицала Сибинка Филиповић, у чијој су кући одржавани састанци ОК КПЈ и преко које је ишла веза. Осим ње, у селу је радила за НОП цела кућа Живке Лазаревић, а повремено су помагале још неке жене. У селу Мисачи Лепосава Швабић, кројачица, имала је у својој кући земуницу за политичке раднике. •—• Преко Наталије Васиљевић је за све време рата ишла веза и у кућу су јој долазили политички радници. — За НОП је радила и Даринка Васиљевић и због тога су је четници страховито мучили. После новембарске офанзиве 1941. године партијска организација и сарадници НОП-а на терену Окружног комитета КПЈ за Аранђеловац нашли су се у врло тешкој ситуацији. На овој доскора слободној територији, 234 �љотићевци, четници и жандарми настојали су да хапшењем, јавним батињањем и убиствима застраше припаднике НОП-а. Непријатељске јединице су крстариле селима, хапсећи преостале борце и партизанске сараднике. Затвори у Тополи, Аранђеловцу, Шаторњи били су пуни. Саслушавања су вршена уз зверска мучења и пребијања. Због заплашености народа, у многим је селима било тешко окупити људе и на најситнији политички рад. И у тако тешким условима Окружни комитет је наставио с радом на умножавању билтена и вести који су дељени члановима КПЈ и СКОЈ-а као материјал за политички рад. Састанци ОК КПЈ одржавани су готово редовно једанпут недељно у кући Милана и Саре Лукић у Горњој Трнави. — У истоме селу била је од првих дана рата партијско упориште и кућа Лепосаве и Милутина Јеленића. У кући Радојке Богдановић-Маје из Маскара била је смештена партијска техника, а служила је и као партијски пункт. Ту су одржавали састанке чланови Окружног комитета: Душан Петровић-Шане, Милић Радовановић, Мика Милосављевић, затим секретар СК СКОЈ-а за опленачки срез Бранка Петровић и др. Мајина кућа је била сигурно скровиште. Она их је чувала као своју децу, јер су јој син и ћерка Загорка, звана Мала Рада били политички радници. Син јој је погинуо 5. децембра 1942, а ћерка на исти дан 1943. године. Пункт за везу у селу Рабровцу била је кућа Софије Арсић. Преко овога пункта и преко Марике Котевић, курира ПК, Окружни комитет за Аранђеловац успоставио је фебруара 1942. године везу са ПК КПЈ за Србију. У ову су кућу долазили курири за пошту и другови су преко ове везе одлазили у одред. Кућа је служила за везу све до 1944. године. Обнављањем I шумадијског одреда 9. маја 1942. године и нешто касније доласком Милке Минић за члана ОК КПЈ, оживљава рад жена на терену аранђеловачког округа. Запажа се масован рад жена у селу Бањи, које крајем 1942. године настављају активност из почетка устанка. Међу најактивнијим женама биле су Милојка Драгићевић, Радојка Ризнић, Радмила Јоковић и Лепосава Минић. — Цела кућа Милојке Драгићевић радила је за НОП. Муж јој је био члан НОО, а њихова ћерка Нада била је у одреДУ- Четници су од Милојке и њеног мужа тражили да кажу где им се налази ћерка. Пошто нису хтели ништа Кућа ВЕЉЕ и БРАНКЕ ГЕРАСИМОВИЋ из Даросаве, где су одржаване партијске конференције пре рата и у току 1941. године. Бранка је после погибије свога мужа у партизанима 1941. наставила да ради. Млада, снажна, сналажљива, врло упорна и храбра у раду, извршавала је сваки задатак који јој је постављен. Августа 1943. године четници су дошли у село, страховито су је тукли и мучили, а када им се Бранка отела и покушала да бежи ухватили је, дуго мрцварили и заклали. Ј1ЕПОСАВА ПРОКИЋ, домаћица из Доње Шаторње, рођена 1894. године. Муж и један син били су у заробљеништу у Немачкој, други син је 1941. године отишао у партизане. Испраћајући га, опростила се с њим речима: ,,Сине, срећан ти пут! Не падај жив у руке крвницима, а нама како буде!” Она је са ћеркама Радом и Надом помагала у раду снахи Богданки. Преко њихове куће је ишла веза за одред и Окружни комитет Партије. Ухапшена је фебруара 1943, године са ћеркама и снахом, и с њима отерана у Крагујевац. Стрељана је заједно са Богданком и Радом 5. III 1943. године. ВЕРА МИЈ1ЕТИЋ, учитељица, рођена је 1921. године у Гарашима. Члан КПЈ постала је 1941. године. Од првих дана устанка организовала је рад жена и омладинки у свом и суседним селима. Крајем новембра 1941. године прешла је са I шумадијским одредом у Санџак. До формирања II пролетерске бригаде радила је у Новој Вароши у „женском колективу“, који је организовао рад жена на помоћи партизанским одредима и избеглицама. У II пролетерској била је најпре борац и истицала се храброшћу у свим борбама које је водила њена бригада. Погинула је у VI непријатељској офанзиви 4. XII 1943. године у Пријепољу као заменик комесара батаљона. 235 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) К. Пов. Број: 438/1943. 10 марта 1943 год. Крагујевац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Београд У везм акта овог начелства Пов. бр. 438 од 9. овог месеца част ми је доставити Вам списак стрељаних лица приликом одмазде у Крагујевцу на дан 3. и 5. марта 1943. године с молбом ради знања. М.П. Окружни начелник (потпис нечитак) С П И С А К Лица, стрељаних од немачких власти за одмазду на дан 5. марта 1943. године у Крагујевцу. 10.— Лепосава Д. Прокић, 50 година из Д. Шаторње, комуниста, учитељица. 11.— Богданка Б. Прокић, 28 година, из Д. Шаторње, комуниста, земљорад. 12.— Радмила Д. Прокић, 18 година, из Д. Шаторње, комуниста, земљорд. ') ВИИ, бр. 19/4—3, К. 22. Лепосава Прокић је била Богданка учитељица а Радмила ученица гимназије. — Прим. ред. домаћица. БОГДАНКА ПЛЕЋАШ-ПРОКИЋ, учитељица, рођена је 1914. године у Негославцима код Вуковара. Укључила се у напредни омладински покрет у Учитељској школи, а затим је заједно са својим другом припадала Трећој учитељској групи — учитељској левици. Окупација ју је затекла у Доњој Шаторњи, код њене свекрве. Када је у лето 1941. формиран НОО у селу, Богданка је изабрана за члана, а истовремено је била секретар партијске организације. После одласка Шумадијског одреда за Санџак, Богданка је ухапшена али је после 4 месеца пуштена и наставља рад. Поново је ухапшена фебруара 1943. и стрељана 5. марта заједно са својом свекрвом Лепосавом и заовом Радмилом. Подигнут им је заједнички споменик на коме су уклесане речи „Заједно у животу, заједно у смрти“, а испод тога имена и датуми рођења и смрти. 236 да кажу почели су да батинају Милојкиног мужа. У одбрану мужа Милојка се ухватила у коштац с њима. Задали су јој 14 удараца камом, а затим заклали и њу и мужа и кућу запалили. — Било је дана када су читаве десетине бораца биле у кући Радмиле Јоковић, а није било дана да у њеној кући није било партизана, политичких радника, курира, чланова штаба и др. Син јој је погинуо као партизан. — Невенка Игњатовић помогла је партизанима да се спасу из њене куће када су их жандарми опколили. Она је добила страховите батине, а мужа су јој убили. Наставила је непоколебљиво да помаже одред. Осим наведених жена, у Бањи су радиле за НОП: Јелка Новаковић, Зора Драгачевић, члан СКОЈ-а од 1942, и Нада Милић, такође члан СКОЈ-а од 1942, обе заклали четници, Теодора Живковић и Ковинка Пантелић. За рад са омладином у Бањи коришћени су разни скупови: прела, посела, игранке итд. Међу најактивнијим омладинкама биле су: ЈБубинка и Милка Новаковић. Обе су постале чланови СКОЈ-а априла 1942. године. У другој половини 1942. године формирано је 5 скојевских актива у Бањи, од којих су три били женски. У овим су активима радиле: Милка Новаковић, Милева Павловић-Тенкић, Драга Ћировић, Наца Драгачевић, Нада Драгачевић-Каратошић, Десанка Танасковић, Радинка Живановић, ЈБубинка Ризнић, Милица Пантелић, Милица Павловић, Јела Драгачевић, Ната Милић, Бранка Тонковић, Гина Радивојевић и Анђа и Златија Ивановић. Оне су радиле са омладином у селу, давали им летке и вести на читање, организовале омладинске недеље и међусобна такмичења у прикупљању новчаних прилога, санитетског и другог материјала, у кувању и прању за одред. Године 1942. у селу Врбици најактивније су омладинке Дана Пајевић, Јула Бошковић, Божана Петровић, Катарина Богдановић - Милосављевић, Станија Росић и Катарина Пајевић, сестра Данина. Од жена су биле најактивније Зорка Пајевић и Зорка Бошковић, мајке омладинки Дане и Јуле. — Кућа Зорке Пајевић у Врбици била је сигурно партијско упориште. Ту су чланови Окружног комитета одржавали своје састанке и имали свсЈе скровиште пред прогонима полиције и четника. У лето 1943. године, тек што су у кућу ушли Милка Минић и Милић Радовановић, чланови ОК, на врата је закуцала четнич- �ка патрола. После кратког договора одлучено је да четнике дочекају спремни за борбу. Зорка је отворила врата, држећи секиру у руци, а Милка и Милић са упереним револверима. Настала је борба, у којој је Милић рањен у главу, али су четници савладани и заробљени. Зорка је после овога догађаја довела кућу у ред, запушила рупе од метака и наставила да послује као да се ништа није догодило. Четници су је осудили на смрт, али се она вешто крила. Међутим, једне јануарске ноћи 1944. четници су је ухватили. Рвала се сњима све док није пала мртва, избодена камама. — Јула Бошковић, скојевски руководилац из Врбице, живела је с родитељима који су помагали НОП за све време рата. Била је врло сналажљива и поуздан обавештајац. По одлуци Партије ишла је с једним наредником Недићеве војске који се заљубио у њу и преко њега прикупљала тачне податке о кретању непријатељских јединица. Била је курир између МК КПЈ за Аранђеловац и ОК КПЈ. Носећи млеко у Аранђеловац, преносила је пошту и пропагандни материјал из технике, а из Аранђеловца је доносила за одред муницију, санитетски материјал и прибор за технику. Пошто су јој полиција и недићевци ушли у траг, Јула је морала да оде у одред, али су је већ после неколико дана, почетком фебруара 1944. четници заробили, страховито је мучили и десетак дана водили по селима да би је неко препознао, а и да би она некога одала. Заклали су је 14. II 1944. у селу Липовцу, пошто ни на једно њихово питање није хтела да одговори. Са Јулом је најтешње сарађивала њена мајка, Зорка Бошковић, која је и после њене погибије наставила рад са још већом упорношћу. — Зорка Дамњановић радила је за НОП од 1942. године, а погинула је септембра 1944. године када је преносила муницију за нашу војску у борби за ослобођење Београда. Убили су је Немци на путу Аранђеловац— Младеновац. Године 1942. формирањем среског руководства КПЈ за срез колубарски и доласком Ракиле Котарев за секретара Среског комитета овога среза, обновљене су старе и формиране нове партијске и скојевске организације, У које је примљен и известан број жена. Поред рада у овим организацијама, већи број жена окупљан је у активе и групе и радио на задацима НОП-а. У селу Даросави, у коме су 1942. године чешће одржавани састанци ОК КПЈ, формиран је обаве- НАДЕЖДА ПРОКИЋ, из Доње Шаторње, ученица Трговачке академије, рођена 1921. године. Ухапшена је заједно с мајком Лепосавом, сестром Радмилом и снахом Богданком и отерана у затвор у Крагујевац. Пуштена је кући зато што је била болесна, али сазнавши да су јој мајка, сестра и снаха стрељане умрла је убрзо, исте године, од бола за њима. Њено име, датум рођења и смрти уклесани су на заједничком надгробном споменику. РАДМИЛА ПРОКИК, УЧЕНИЦА ГИМНАЗИЈЕ, РОБЕНА 1926. ГОДИНЕ У ДОЊОЈ ШАТОРЊИ, ЧЛАН СКОЈ-а, СТРЕЉАНА ЈЕ 5. МАРТА 1943. У КРАГУЈЕВЦУ, ЗАЈЕДНО С МАЈКОМ И СНАХОМ V КУВИ МИЛАНА И САРЕ ЛУКИВ У ГОРЊОЈ ТРНАВИ ОДРЖАВАНИ СУ 1942. ГОДИНЕ САСТАНЦИ ОК КПЈ, КАДА ЈЕ НА ТЕРЕНУ БЕСНЕО НАЈЖЕШБИ 'ГЕРОР ЧЕТНИКА. ЧЛАНОВИ ОК 1СПЈ ОСТАЈАЛИ СУ И ПО НЕКОЛИКО ДАНА У ОВОЈ КУБИ �Кућа ЛЕПОСАВЕ и МИЛУТИНА ЈЕЛЕНИЋА у Горњој Трнави била је партијско упориште од првих дана рата. Када је њихов рад откривен, Милутин је са три сина отишао у Шумадијски одред. Погинуо је са двојицом синова. Лепосава је наставила да ради за НОП и одржавала везу све до лета 1943. године, када су је четници ухватили са 14-годишњом ћерком Станицом и после страховитог мучења обе заклали. Од целе породице преживео је само један син. САРА Ј1УКИЋ из Горње Трнаве, рођена је 1903. године. Њена је кућа постала партијско упориште у време најжешћег четничког терора. Неустрашиво је примала партијске раднике, хранила их и чувала док су боравили у њеној кући. Сем тога је припремала храну за борце, прала им рубље, а по потреби вршила је и курирску дужност. Четници су је више пута приводили у свој штаб и тукли, док је нису 6 . априла 1944. године заклали. БРАНКА ПЕТРОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 1924. године у Аранђеловцу. Више разреде гимназије учила је у Београду, где се укључила у средњошколски покрет и 1939. године примљена у СКОЈ. После капитулације у Аранђеловцу се укључила у рад омладинске организације. У јесен 1941. године ухапсили су је Немци у Винчи, заједно са породицом Милића Радовановића. Када је убрзо пуштена, вратила се у Аранђеловац и наставила рад. Почетком 1942. године примљена је у КПЈ и била секретар СКОЈ-а у Аранђеловцу. По одлуци ОК Бранка је у лето 1942. године послата на терен среза опленачког као скојевски руководилац. За врло кратко време се упознала са проблемима терена и умела је брзо да се приближи омладини; била је цењен и омиљен омладински руководилац. Петог децембра 1942. године Бранку су са Драгишом Богдановићем, партијским руководиоцем опленачког среза, опколили Немци у селу Маскару. Приликом пробијања Драгиша је тешко рањен, а Бранка је остала крај рањеног друга. У међувремену је стигла група Немаца и обоје их убила. И поред изричитог захтева Драгише да се спасава, Бранка то није учинила, већ је извлачећи њега и сама погинула. Вест о Бранкиној погибији објављена је у Билтену бр. 2 Обавештајног одсека Команде Српске државне страже. 238 штајни центар, чији је руководилац била Даница Миловановић. Њој су у раду помагале Зорка Ћосић, Милојка Лазаревић и још неколико омладинаца и омладинки. Подаци су добијани из неколико села и сви су доношени у заселак Врањевац Даници Миловановић, која их је затим слала ОК. Крајем године у селу је формиран и први одбор жена на овом терену. Одбор је формирала Ракила Котарев-Вука, која је на конференцији говорила и о улози и задацима одбора жена. У одбору су биле, поред других, Зорка Грујић, Даница Миловановић и Даринка Станојловић. Исте године формирани су одбори жена у Шопићу и Рудовцима, 1943. године у Сакуљи. -— У одбору жена у Шопићу биле су: Живка и Селена Урошевић, Зорка Милетић, Милојка Бугарчић, Радојка Радаковић, Грозда Вуловић, Миленија, Борка и Смиљка Стојчић, Славка Крсмановић, Драга Бирчевић и Љубица Живановић. У одбору жена у Рудовцима радиле су: ЈБубинка Симић, Смиљана Стојановић, Славка, Лепосава и Десанка Милутиновић, а у одбору у Сакуљи биле су Љубица Ранковић, Лепосава Ивковић и Десанка Јовић. У другим селима овога среза нису могли бити формирани одбори жена, него су се у раду ангажовале поједине жене и омладинке. На пример, у селу Лесковцу радиле су за НОП Мирослава Јовановић и жене из породице Марковић — Дикосава, Милева и Перка. Оне су прихватале политичке раднике и скривале и неговале рањене партизане. — У селу Бурову су се истицале радом за НОП: Перса Живојиновић, Љубица и Милица Благојевић и Лепосава, Радојка и Стојанка Радосављевић; све су оне прикупљале храну, одећу и обућу за одред. — У Пркосави су радиле активисткиње Јелисавета-Кена Радомировић и Милева Вулићевић; оне су прихватале теренске раднике и бринуле о њиховој исхрани и одећи. Код Јелисавете-Кене су, осим тога, били склањани рањени партизани и преко ње је ишла веза за одред. ■—• У Араповцу се истакла радом Стаменија Јелић, чији је рад откривен, па је отерана на Бањицу. — У селу Степојевцу је члан НОО била Војиславка Ћирић, домаћица. Задужена за рад на помоћи одреду, она је одлазила у околна села и скупљала податке о непријатељу. Пошто се кретала по терену, била је задужена и за растурање пропагандног материјала. Године 1943. 12. августа, четници су је ухватили и заклали у селу Милорцима код Уба. Да- �ринка Макић, из истога села, била је обавештајац одреда. Четници су је ухватили почетком 1944. године, извели је на свој преки суд и осудили је на смрт. Претукли су је, на санкама је довукли пред кућу и пред петоро њене мале деце је заклали 16. I 1944. године. — У селу Бистрици је Марица Милосављевић чувала и неговала рањенике, а Милојка Симић је у својој кући имала скровиште за илегалце. Једно време је код ње била склоњена Ракила Котарев-Вука. Један од организатора рада у селу била је учитељица Живка Хорватовић, која је у лето 1944. године ступила у II шумадијску бригаду и погинула у селу Иванчи у борби с четницима. •— У селу Брајковцу је од првих дана устанка рад међу женама организовала Вида Мартиновић. Поред ње радом су се истицале ЈБубинка и Олга Станошевић. •—• У селу Крушевици је Лепосава Ђурић имала у својој кући земуницу у коју је склањала илегалце. Међу највреднијим омладинкама у селу биле су Вида Марковић и Зора Пантелић. Године 1942. је у Горњој Трнави партијски пункт био кућа Гроздане Ристић, која је била и обавештајац. —> У Доњој Трнави, од првих дана устанка, радила је за НОП циганка Анђелија Јанковић са целом својом породицом. Била је врло храбра и извршавала је сваки задатак. За време најжешћег терора она је у својој кући склањала партијске раднике и прихватала партизане. Четници су открили њен рад и заклали су је 12. септембра 1943. године. У селу Загорици је пункт био у кући Обреније Гајић. Она је због свог рада хапшена и дуже време задржавана у затвору, али је после пуштања наставила да ради. Сибинка-Сида Симеоновић, неписмена, али врло отресита и сналажљива сељанка из засеока Варнице, села Трудеља, радила је за НОП од почетка устанка. Њена је кућа била пункт за везу, код ње су остављани рањеници на лечење, од њене куће су партизанске петорке полазиле у акције. Сида је умела све то да организује и са полетом је извршавала сваки задатак мада јој је кућа била на веома опасном месту, окружена четничким присталицама. Четници су убрзо уочили њен рад и ухапсили је са целом њеном породицом, али су је због недостатка доказа пустили после неколико дана. Сида је после пуштања одмах наставила рад, а четници су је пратили и 7- јула 1944. године изненада су упали у њену кућу и покушали да је Б И Л Т Е Н Бр. 21) ОБАВЕШТАЈНОГ ОТСЕКА КОМАНДЕ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ „ 2) Округ крагујевачки: Убиство комун. Бранке Петровић зв. „Кока” од ОБ органа б) У вези билтена овог отсека бр. 241 тач. 2) у селу Маскару (12 км с.и. од Аранђеловца) са убијеним Драгишом Богдановићем — комунистом —■ по прикупљеним подацима убијена је и комунисткиња Бранка Петровић зе. „Кока”, ћерка професора Жике Петровића из Аранђеловца... ” (М.П.) Шеф Отсека потпуковник (потпис нечитак) ' ) ВИИ, бр. 3/7, К-26. ОК-у Ар.(АНЂЕЛОВАЦ)1) 14-УШ-1942. Драги другови, Из Ваљевског краја доћи ће другарица „Ана”2) која ће преко команданта вашег одреда тражити друга Црног.3) Она долази к вама на политички рад (не у одред) као члан вагиег ОК-а, те јој одмах по доласку к вама дајте одређене дужности. Послаћемо једну другарицу на ваше јавке (које сте нам задњи пут послали) да испита услове пребацивања људи за ваш одред. Она ће спроводити одавде људе, али их неће одмах директно водити на вашу јавку, већ ће их оставити у близини, а она јавити вашој јавки да преузме доведене људе. Мислимо да је то бољи и сигурнији начин и за вас и за нас да партизани не би упознали вагие јавке. На то треба скренути пажњу вашим јавкама да би и оне могле својим важним напоменама помоћи да се што боље осигура пребацивање људи. За вашу Зору*) ми смо чули (али није проверено) да је она побегла из болнице у Краг. Другарски поздрав СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! ПК ‘) ИРПС, бр. 9381 (одломак) Милка Минић Станислав Сремчевић 4) Зора Јовановић 2) 3) 239 �7-Х1 П. К. Беогр.1) Драги другови, У прошлим нашим писмима обећали смо извештај о стању наше партијске организације и главним проблемима нашега рада. Сада вам шаљемо тај извештај. У нашој партијског организацији у позадини, убрајајући и чланове руководства, има 47 чланова партије. Од тога броја: 6 радника, 1 занатлија, 10 интелектуалаца и 30 сељака; од тога броја 10 чланова су жене и то: 1 занатлијка, 5 сељанки и 4 интелектуалке. Наш ОК броји 5 чланова и то: 1 сељак, који је нови члан руководства ових дана кооптиран, 2 радника, 2 интелектуалца од којих једна жена-) — сви илегалци. Секретар ОК је радник, има 28 год., у Партији од 1936. год., у овом, ОК од јула 1941. год. Други друг радник стар 22 год., у Партији од маја 1939. год.; у овом ОК од формирања јула месеца 1941. год. Друг интелектуалац стар 23 год., у Партији од августа 1941. год. У ОК ушао новембра 1941 год.; одговоран по линији СКОЈ-а. Другарица интелектуалка стара 27 год., у Партији од октобра 1938. год.; у овом ОК од септембра 1942. год. Друг сељак стар 42 год., у Партији од августа 1941. год. —• нови члан ОК. У Опленачком срезу имамо среско поверенство од три члана. Секретар радник, 1 сељак и 1 другарица3) интелектуалка, сви илегалци. Осим њих има у овоме срезу 6 чланова, сви легалци, разбуцани по селима, нема ниједне партијске јединице. Кандидата има 6 и добри изгледи за нове. У Орашачком срезу имамо поверенство од 3 члана. Секретар радник, 2 интел., сви илегалци. У срезу без њих има 10 чланова, сви легалци, 5 кандидата и могућности за нове кандидате. У Колубарском срезу имамо среско поверенство од 2 члана, а убрзо ће узети једног секретара парт. јед. сељака у поверенство. До сада је одговоран био нов члан ОК. У овом срезу има 12 чланова Партије, 1 кандидат — има врло добрих услова за развитак парт. орг. У Качерском срезу има среско поверенство од 2 члана, 1 интелектуалац и 1 сељак, поред њих има 5 чланова Партије и 5 кандидата. У Доњем Качеру добри су услови зо развитак Партије. Према томе, укупап број кандидата износи 18, према 47 чланова Партије. Организовани рад међу женама у почетку је. Утицај наш је велики. Има много поштених и храбрих женакоје воле партизане и помажу их. Али, другови који о/сиве илегално и крећу се само ноћу не могу овај рад осетно унапредити. Ојачањем парт. орг. и оспособљавањем партијаца — легалаца моћи ћемо и на овом послу коракнути напред. Смрт фашизму — Слобода народу! 7. новембар 1942. год. Друг. поздрав ОК. Ар. ■) ИРПЈ, бр. 1856/У, 5—4 (42). ПК-у КПЈ за Србију (одломак). Милка Минић. Ј) Бранка Петровић. — Извештај ОК КПЈ Аранђеловац 2) 240 поведу са собом. Сида је уз помоћ своје најстарије ћерке Душанке почела да се рве са четницима и да их назива погрдним именима, те су је они убили на кућном прагу, пред њеном децом. — Зора Стефановић, учитељица из Трудеља, сарађивала је са НОП. Четници су је, као учитељицу, узели за секретара свога одбора, али су подозревали да она ради за партизане. Једне ноћи су залупали на њена врата и рекли да су партизани. Она је поверовала и почела с њима разговор о раду. Четници су је тада заклали. Иза ње је остало мало дете. — Четници су новембра 1942. године убили Миланку Стефановић из Овсишта, заједно са осмогодишњим сином. Године 1943. појачан је рад партијске организације у Аранђеловцу, а такође и рад међу женама. Организатор рада била је Видосава Обрадовић-Радојковић, секретар МК КПЈ за Аранђеловац. Септембра 1943. формиран је Градски одбор АФЖ-а, у коме је Вида Радојковић била секретар, а чланови су биле професори Бранислава Богојевић и Наталија Јовић, обе чланови КПЈ. Касније је у одбор ушла професор Милица Дукић, такође члан КПЈ. Бранислава Богојевић је октобра 1943. године постала члан МК КПЈ за Аранђеловац и преузела дужност секретара градског одбора АФЖ-а. У ово време је у Аранђеловцу формирана и омладинска организација УСАОЈ. У њој су радиле скојевке: Милена Вулићевић, сестре Месаровић, Душанка Миловановић, Живка Ћирић, Гроздана Павловић и омладинке: Мила Гавриловић, Ната Дамњановић, Олга Радовановић и др. Са нарастањем Првог шумадијског одреда долазило је до свакодневних сукоба с непријатељем и повећавао се број рањених бораца. Пошто одред није имао слободну територију, рањени партизани нису могли да буду лечени у правој болници, него се приступило изградњи земуница за рањенике. Земунице су грађене по двориштима, стајама, њивама и кућама чланова КПЈ и симпатизера, да би ови могли ноћу да обилазе рањенике и да им носе храну. Ових земуница је било у готово свим селима аранђеловачког округа. У селу Манојловцима, испод Рудника, била је читава болница код Радојице и Софије Ристић. Партизани су 1942. уз помоћ Радојице, мужа Софијиног, ископали три земунице. Рањенике је неговала и хранила Софија, а знали су за њих и њено петоро де- �НОП за све време рата. Три сина су јој били у партизанима. Прихватала је борце и бринула се о њиховој исхрани, преносила санитетски материјал из Аранђеловца у село. После борбе на Пресеци ископала је земуницу поред своје куће за рањенике, и бринула о њима. Мада је њена кућа поред самог друма, ту су се одржавали омладински састанци а Радојка је за то време чувала стражу. Године 1943. жандарми су опколили кућу у време када су омладинци одржавали састанак. Радојка је успела сва да их спасе, а сама је ухваћена и задржана пет недеља у затвору. Године 1944. ухватили су је четници и мучили три недеље. И то је мучење издржала. После ослобођења била је члан Народног одбора у своме селу. це. Године 1943. четници су посумњали у Радојицу да ради за партизане, ухапсили су га, страховито мучили, и пошто није хтео ништа да призна, заклали су га. Софија је и после погибије свога мужа чувала рањене партизане, а одржавала је и курирску везу са ОК КПЈ за Чачак и чачански срез. Четници су је ухватили и заклали марта 1944. године. Даринка Радовић из села Рајковца имала је у својој кући земуницу за рањене партизане. Са својим ћеркама Радмилом и Станком неговала их је, хранила и чувала, а често је као курир одлазила у суседна села односећи и доносећи специјалне поруке и материјале. Четници су сазнали да у Даринкину кућу навраћају партизани и да се код ње лече рањеници, и заклали су је заједно са обе ћерке маја 1943. године. Рањеници су неговани и лечени и у другим селима. У селу Босути чувале су и неговале рањенике: Јелица Гавриловић, Вера Миловановић, Косана Радовановић и др.; у Копљарима Стаменија Јанковић; у Бањи Милка Новаковић; у Горњој Трешњевици Ковиљка Неговановић; у Даросави Радојка Гајић, Милијана Ћирић, Рајна Лазаревић и друге; у Венчанима Живана Чолић. У шумарку крај истога села било је смештено 20 рањеника и неколико земуница. Рањенике је лечила др Мира Врабич-Колин. У лето 1943. године четници су сазнали за ову болницу и убили четири тешка рањеника, а остали су успели да се склоне. ЗАГОРКА БОГДАНОВИЋ-Мала Рада била је од раног детињства под утицајем своје напредне старије браће. Од првих дана устанка Рада је поред својих родитеља и браће почела да ради за НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1942. године, крајем године је ухапшена, када је полиција тражила њенога брата, али је убрзо пуштена и наставила да ради. У пролеће 1943. године била је члан среског руководства СКОЈ-а за срез колубарски, а у јесен исте године пребачена је на терен лепеничког среза, где је била секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ. Крајем године постала је и члан ОК СКОЈ-а. Рада је била веома храбра и омиљена међу својим друговима. Почетком децембра 1943. године опкољена је издајом у селу Градцу код Раче Крагујевачке. Борила се до последњег метка, а онда, да не би жива пала непријатељу у руке бацила је бомбу пода се. У селу Шутцима Олга Тодоровић је од првих дана устанка радила за НОП. Била је курир, преко ње је одржавана веза са Београдом и Белановицом. У својој кући имала је земуницу за рањенике које је после борби извлачила са бојишта. Четници су је заклали пред само ослобођење у селу Јабучју код Обреновца, када је после задатка пошла у Београд. У лето 1944. године ископан је велики број земуница на овом терену. Само у 12 села било је 58 земуница — У Даросави 24, у Бањи 8, у Врбици 6, у Прогореоцима 5, у Орашцу и Буковику по 3, у Гарашима, Копљарима и Брајковцу по 2, у Крушевици, Бистрици и Трбушници по 1. Било је вероватно још земуница и још жена које су свесрдно прихватале партијске раднике и пружале им сваку помоћ без обзира на чињеницу што су биле у сталној животној опасности, не само оне, него и њихове породице. Кућа ЛЕПОСАВЕ МИНИЋ из села Бање била је пункт за везу за све време рата. Њена два сина су погинула у партизанима, али Лепосава није изгубила веру у победу, већ је упорно радила до ослобођења земље. Хапшена је 1941. и 1943. године. РАДОЈКА РИЗНИЋ из Бање радила је са свима својим укућанима даноноћно за 241 ДАНИЦА МИЛОВАНОВИЋ сељанка рођена је 7. XI 1912. године у Рудовцима код Аранђеловца. Од првих дана устанка учествовала је у НОБ-и. Члан КПЈ постала је 1942. године. Исте године била је руководилац обавештајног центра у Даросави. Од 1943. године члан је СК КПЈ среза колубарског, а крајем 1944. члан СК КПЈ среза качерског. На тој дужности остала је до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. �I. ЉУБИНКА НОВАКОВИЋ рођена је у селу Бањи 1922. године. Она и цела њена породица радила је за НОП од првих дана устанка. У њиховој се кући налазила земуница која је служила као скровиште политичким радницима и рањеницима. Љубинка је маја 1943. године постала члан КП а затим - и члан ОК СКОЈ-а. Изабрана је за организационог секретара овог комитета. Четрнаестог марта 1944. налазила се у селу Буковику, у кући где се одржавао партијски курс. Жандарми су сазнали да се у селу окупило више комуниста и опколили кућу. У борби је погинула и Љубинка. • Опгити подацн') Зовем се 1. Љубинка Новаковић 2. Рођена сам 28-ХП-1922. год. у селу Бањи 3. Ја се занимам земљорадњом 4. Отац Илија земљорадник у селу Бањи има две ћерке партизанке, није био сиромагиан, може се рећи да је богатији човек. Мати ми је умрла, немам никаквог рођака у служби непријатеља. 5. Као дете расла сам у кући својих родитеља са стрицом и његовом фамилијом који су били врло имућни људи. Била сам врло задовољна, учила сам основну гиколу, па сам се занимала земљорадњом. Доцније сам свршила један течај у Сингеру за ручни рад у Аранђеловгџј, па сам доцније свршила домаћички течај у селу Бањи. Доцније сам живела као сељанка и занимала се земљорадњом. Била сам задовољна свега, могу да замгсслим да је ретко која сељанка имала бољу удобност од мене и да су је вггше волели родитељи од мене, нарочито ћале се вигие заузимао него мама. Куповао ми све што сам затражила. Ја сам мислила да га не могу никад наљутити, али у последње време сам га наљутила када сам пошла у одред и није ми жао. Он се налази у Крагујевцу у затвору, можда ће бити сгрељак. Партизане сам заволела још 1941. год., одмах сам чула за њих и ако нисам знала шта значи, јер сам чула да се боре уз Русију, а Русију сам волела јер сам слушала нешто мало од ћала о животу и равноправности и бољим условима рада и било ми је жао кад видим неког много сиромашног а не могу да му помогнем. Још сам онда одлучила да треба да се борим за равноправност и још сам волела што се и жене боре у борби са друговима. 1942. год. другови су почели навраћати и по мало ме учити политички и испунила ми се жељи. 6. Пре ступања у КП, нисам припадала гшједној организацији. II. Партиска биографија 7. Ја сам постала члан КП почетком маја месеца 1943. 8 . Мене је примио Младен у КПЈ. 9. Ја сам прошла кандидатски степен, закандидована сам јула месеца 1942. год. до маја месеца. 10. Пре ступања у КПЈ била сам секретар актива Скоја, почела сам да радим јануара месеца 1942. год. до јула месеца. 11. Нисам радила у масовним организацијама већ само по Скоју. 12. Ја сам имала функције у КПЈ. Била сам секретар скојевског актива и члан општинског комитета, па сам се повукла у илегалство и сада сам члан ОК за Краг. 13. Ја нисам била делегаг у партиским конференцијама, само сам била на једном саветовању 17. и 18. јула 1943. год. 14. Мој рад од надлежних форума је огг,ењиван добро. 15. Ја немам партијских казни. 16. Ја нисам била хапшена ни интернгграна ни осуђивана. 17. 18. Моје је мишљење овако могу да кажем да је обично, јерсам још млада и неискусна, трудим се да што више ггаучим, а још ћу се ивише тру[ дити. Слабости су ми што не знам путеве да се крећем сама по терену. III. \! Учешће у ггартизанској борби 19. Ја сам дошла у одред 28. VI 1942. год. у I шумадијски одред. 20. Партија ме је позвала у одред, ја сам хтела да пођем и спремила се. После Партија предложи да останем. Док ме је тражила гголиција, ја сам побегла у одред и склонила се. 21. Ја сам била у I шумадијском одреду, била сам борац. 22. Била сам у чети, нисам била ни у једној борби. IV. Ниво изградње 23. Ја сам тек почела да учим марксистичко-лењинистичку теормју. 24. Ја сам учествовала на једном курсу, проучила сам десет тема за вигие руководиоце. 25. Ја немам снецијалних ни стручних знања из појединих грана. V. Општа оцена ДАНИЦА ПАЈЕВИЋ је рођена 1923. године у Врбици код Аранђеловца. Од првих дана устанка она и сви чланови њене породице раде за НОП. Године 1942. 26. Лични и породични живот добар. 27. Иницијативна, пожртвована, брзо се снашла на новом послу. Говорљива претерано. 28. Млада у Партији, са врло мало искуства. 29. Омладински рад и са женама. 30. ‘) ИРПС. — Партијски упитник Љубинке Новаковић из с. Баше. 242 �I. Општи подацих) 1. Ја се зовем Пајевић Даница 2. Ја сам рођена у Врбици 1923. год. 3. Ја сам се занимала земљорадњом 4. Моји родитељи занимали су се земљорадњом. У служби окупатора нема нико. 5. Као дете живели сам у кући својих родитеља, изучила сам 4 разреда основне школе и један течај сингерски. Моји родитељи, могу рећи, средњег су стања. Код родитеља живела сам обичним животом, али увек сам осећала неправде међу народом. Отац ми је увек причао о животу Совјетског Савеза и из тих разлога заволела сам Комунистичку партију, 1942. упознала сам се са друговима. Они су ми причали још опширније о Комунистичкој партији тако да сам увидела да је то једина партија која се бори за право свију народа. 6. Политиком се нисам бавила. постала је члан СКОЈ-а, а члан КПЈ 25. јуна 1943. године. Три дана после пријема ухапсила је Специјална полиција и спровела је у затвор у Аранђеловац, где су је толико тукли да су је затим пренели на лечење у болницу у Тополи. Из болнице је побегла на Венчац, у одред. Одређена је за рад са омладином и постала је секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ за орашачки срез и члан ОК СКОЈ-а. Погинула је 2. фебруара 1944. године у Буковику, извршивши самоубиство са још једним другом, да не би жива пала у руке четницима. II. Партиска биографија 7. 25 јуна 1943. год. 8. У КП примио ме друг Павле. 9. Кандидат сам била 20 дана. 10. Јесам. 11. Нисам. 12. Била сам у активу СКОЈ-а. 13. Нисам. 14. Добро. 15. Нисам кажњавана. 16. Била сам ухапшена 28. јуна у Аранђеловцу од стране Специјалне полиције из Београда. У затвору сам била 5 недеља. Пребачена сам болницу где сам била 3 недеље, одатле сам умакла. 17. Добро. Нисам ништа признала. 18. Нисам још тако добро дисциплинована, али у будуће ћу се потрудити. III. Учешће у партизанској борби 19. Нисам била у одреду. 20. Бекство из болничког затвора 21. VIII 1943. год. IV. Ниво изградње 23. Мало. 24. Курсеве нисам похађала. 25. Нема. ‘) ИРПС — Партијски упитник Данмце ГТајевић из с. Врбице. 25. IX 1942. О.К.АР.1) Драги другови, Друг Црни2) је дошао до првог пункта до нас, али је истог дана пала наша другарица која је држала везу с тим пунктом. Ради тога друга Црног јоги, нисмо примили. Друг Црни је сигурно добро, а везу очекујемо данас. Ви сте тражили другарицу за техн. Ми вам је шаљемо, другарицу Вуку,3) Она је чл. Партије, озбиљна и добро се показала у раду. Није легална, само пазите да јој се не деси исто што и другарици Зори.4) Скрените јој пажњу сами на конспирацију и потпуну изолаи,ију технике... С другарским поздравом, Смрт фашизму —- Слобода народу! П. К. п ИРПС — Партијски упитник Данице Пајевић из с. Врбице. ) Станислав Сремчевић, секретар ОК Аранђеловац. ) Ракила Котарев. *) Зора Јовановић. 243 РАКИЛА КОТАРЕВ -ВУ К А, учитељица, рођена је 1921. године у Шурјану, у Банату. Члан СКОЈ-а постала је у Учитељској школи у Крагујевцу, а члан КПЈ пред рат. Службовала је у селима Малајници и Трипкови. Одмах после окупације земље учествовала је у припремама устанка у ужичком крају. Када је ослобођено Ужице, постала је курир Врховног штаба, носила је поруке Чачанском, Поморавском и другим одредима и била водич и пратилац чланова Врховног штаба. Крајем новембра 1941. прешла је са главнином партизанских снага у Санџак. Децембра исте године враћена је из Нове Вароши да успостави везу са партизанским јединицама које су остале у Србији. У јесен 1942. године ПК КПС је послао Ракилу на партијски рад у аранђеловачки округ, одакле је упућена за члана комитета КПЈ среза колубарског и убрзо постала секретар истог комитета. Неуморно је радила на омасовљавању покрета у Колубари и била врло омиљена у народу. Шестог маја 1943. године, кад је заноћила у селу Бистрици са још два друга, открила их је и опколила непријатељска патрола. Храбро се борила до последњег метка. Извршила је самоубиство да не би жива пала у руке непријатељу. �ПК-у1) Драги другови, ЖЕНЕ Услови и могућности за рад међу женама постоје, ми почињемо да их користимо. Број жена обухваћених радом мали је, мада је наги утицај међу женама велики, гито се види по томе да нас радо примају и помажу. На полит.(ичке) конф.(еренције) позивамо и жене, и популаришемо права жена на ослобођеној територији. Тамо где имамо снага, искоришћавана су прела и села за политички рад. На њима су се читале вести и певале партизанске песме. Захваљујући нагаем утгсцају међу женама, чете су добро снабдевене чарапама, џемперима и осталим вуненим стварима, иако је окупатор опљачкао много вуне. Свуда имамо жена које би шиле за партизане, прале веш итд. Али сав тај рад међу женама иде уз остали рад. На том пољу организаг^ионо сла бо стојимо. У КОЈ1УБАРСКОМ СРЕЗУ имамо 9 одбора АФЖ, доста живих. Скупљали су чарапе и остало за партизане, користили прела и села за полит. рад. НАРОДНИ ХЕРОЈ ДАРИНКА М. РАДОВИЋ рођена је 1896. године у Клоки код Наталинаца, а од удаје је живела у Рајковцу. Политиком се уопште није бавила до 1942. године, када се укључила у НОП. Њен муж Војислав заробљен. је априла 1941. и отеран у Немачку. Даринка је остала сама с децом. Године 1942. партизани су почели да свраћају у њену кућу, да се окрепе и нахране. Тако је њена кућа постала важно партизанско упориште, у које су навраћали партизански курири, руководиоци и организатори народноослободилачког покрета у том крају. Касније је њена кућа постала сигурно скровиште за рањене борце. Четници су сазнали за активност Даринкину и њених кћери, па су 9. маја 1943. банули ноћу у кућу. У то време у земуници се налазио једаи рањени партизан. Даринка и њене кћери нису хтеле ништа да кажу. Четници су их одвели у црквену порту и почели да их туку тражећи да признају где крију рањенике и ко у селу сарађује са партизанима. Оне су ћутале. Четници су онда почели да муче најмлађу кћер, четрнаестогодишњу Станку, надајући се да ће она признати. Девојчица је ћутала. Четници су тражили од Даринке да призна, претећи да ће јој заклати Станку. Даринка је ћутала. Злочинци су онда пред мајком и сестром заклали малу Станку, која се бранила и рукама хватала за оштру каму. Пала је мртва са исеченим длановима. Пркосна сељанка је и даље ћутала. Тада су четници почели да кољу и старију ћерку Радмилу. И двадесетогодишња Радмила је пререзаног грла у ропцу пала пред ноге везане мајке. Даринка је и даље ћутала. Подивљали четници заклали су на крају и њу. Ништа нису могли да сазнају од ове неуке сељанке, која је у одсудном тренутку испољила јединствен пример хероизма. Даринка Радовић проглашена је за народног хероја 9. октобра 1953. године. У ОРАШАЧКОМ СРЕЗУ имамо само један одбор АФЖ који окупља 35—10 жена, а под руководством другарице партијке из тог села. На једној конф.(еренцији) коју је овај одбор организовао била је 21 жена. Још у неким селима има услова за формирање одбора. У КАЧЕРСКОМ СРЕЗУ као и у Опленачком немамо ни један одбор АФЖ. Жене су обухваћене полг1Т.(ичким) утицајем, многе су се одазвале и дале прилог за партизане, али због слабости Партије све могућности за овај рад нису искоришћене... Другарски поздрав, Смрт фашизму —- Слобода народу! 22. 1 1943. г. ОК Ар. ') ИРПС, бр. 9875. РАДМИЛА И СТАНКА РАДОВИЕ ЗАКЛАНЕ СУ СА СВОЈОМ МАЈКОМ ДАРИНКОМ 9. МАЈА 1943. ГОДИНЕ У СЕЛУ РАЈКОВЦУ, НЕ ОДАВШИ РАЊЕНОГ ПАРТИЗАНА КОЈИ ЈЕ БИО У ЊИХОВОЈ ЗЕМУНИЦИ 244 �КУКА И СПОРЕДНЕ ЗГРАДЕ НА ИМАЊУ СОФИЈЕ И РАДОЈИЦЕ РИСТИКА У МАНОЈЛОВЦИМА НАРОДНИ ХЕРОЈ СОФИЈА Р. РИСТИЋ, домаћица из Манојловаца, рођена је 1900. године у Маслошеву код Тополе. Њена кућа је од новембра 1942. године била седиште Штаба Првог шумадијског одреда „Милан Благојевић" и прихватилиште партијских руководилаца, курира, бораца и рањеника. У кући су постојале две земунице, а недалеко од куће, у шљивику, још једна. Од маја 1943. године Софија је бринула о исхрани и смештају рањеника који су упућивани у ова скровишта. Њенога мужа Радојицу заклали су четници децембра 1943. године, јер је био осумњичен да ради за партизане. Она сама била је три пута хапшена, али је упркос свему остала привржена народноослободилачком покрету. Софија није била члан Партије, али је као прави родољуб осетила смисао НОП-а и борбе коју је водила КПЈ и била им је бескрајно одана. Мада је била мајка петоро деце и удовица, она је без премишљања извршавала сваки постављени задатак. Четници су издајом сазнали да се у њеној кући налазе склоништа. Софија је о томе обавештена, али није побегла. На дан погибије поделила је курирама и рањеницима храну и саопштила им да ће тога дана вероватно бити ухапшена. Али, рекла им је, да могу бити спокојни, јер их она неће издати. Марта 1944. године четници су упали у њену кућу и страховито је мучили наочиглед деце. Софија је ћутала и све одрицала, остали су безуспешни покушаји наговарања да призна где су склоништа. На крају четници су је заклали. Проглашена је за народног хероја 9. октобра 1953. године. Март 1944 г. Аранђеловац Манојловци П О Д АЦ И>) ПОБИЈЕНИ СЕЈБАЦИ Софија Ристић, другарица Радојичина — стара 40 г. убијена марта 1944 — разлог болница— . .. одлично држање — бољшевичко — пре убиства три пута је хапшена — и тучена —- никада ништа није признала — НИ ЈЕДНЕ РЕЧИ, пре него што је убијена ИЗДРЖАЛА ЈЕ 140 БАТИНА —- сва крвава — али опет ни речи — жена херој — ЗАСЛУЖУЈЕ НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ. Остало 5 деце —- који су се морали иселити из куће по наређењу четника. Стојан2) ј> ИРПС, бр. *) Милан Дракулић, члан СК КПЈ за качерски срез. 245 ВИДОСАВА ОБРАДОВИЋ-РАДОЈКОВИЋ, професор, рођена је 22. VI 1914. године у Крушевцу. Филозофски факултет је завршила у Скопљу, где се укључила у напредни студентски покрет; као истакнути активиста више пута је хапшена. У КПЈ је примљена пре рата. Пошто није могла одмах да добије државну службу, то је после завршених студија радила у приватној гимназији. Међутим, пошто је за време студија била један од најбољих студената на факултету, то је накнадно добила француску стипендију за усавршавање на Сорбони, где је остала до окупације Француске 1940. године .После повратка у земљу службовала је у Кочану, а под окупацијом Југославије била је кратко време у Соко Бањи и Горњем Милановцу. Почетком 1942. године дала је оставку на службу и склонила се у Аранђеловац, где се одмах укључила у партијски рад. Јула 1943. постала је члан МК КПЈ за Аранђело- �вац а убрзо и секретар комитета. Септембра исте године формирала је градски одбор АФЖ и била његов први секретар. Ухапшена је децембра 1943, одведена у Специјалну полицију и као кривац I категорије априла 1944. године упућена у логор на Бањици. Поведена је на стрељање у последњој групи жена, 11. септембра 1944. године. У ходнику логора је са групом другарица, према ранијем договору, напала гестаповца Кригера и стражаре; у овом је нападу убијена са још неколико другарица. Очекујући да буде изведена на стрељање, Вида је написала писмо својој мајци: „Драга моја мајчице, пигием ти последњи пут, јер очекујем сваке вечери да нас изведу. Мило моје мајче, опрости ми, али је борба свака таква. Видела сам место где је стрељан тата. Стрељан је овде у дворишту, а нас воде на „Маринкову бару“. Шта ћеш, мило моје мајче, свако има свој пут. Мој је ето био кратак, али шта мари, била сам ипак срећна. Тешко ми је, мајчице, јер знам колико ћеш да патиш. Остаћеги ипак са неким својим. Помисли на оне мајке које су дале сву своју децу и остале потпуно саме. Победа је наша, па нам је зато теже гито сад умиремо, али нас смрт не плагии. Спремне смо за то, као за какву шетњу. Поздравља вас топло и љуби ваша Вида. П. С. Деса Жарић1) је са мном и поздравља те такође. Јави њеној тетки за њу.“ ‘) И Деса Жарић, стручна учитељица, је стрељана са последњом групом жена из бањичког логора. ТЕХНИКА ОК КПЈ И I ШУМАДИЈСКОГ ОДРЕДА ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ДЕСАНКЕ МИТРОВИК-ПЕТРОВИБ ИА ИМЕ БИСЕНИЈЕ БОГДАНОВИК ДЕСАНКА МИТРОВИЋ-ПЕТРОВИТж, матуранткиња, рођена је 1921. године у Крагујевцу. Као ученица гимназије укључила се у напредни средњошколски покрет и 1938. године примљена је у СКОЈ. Због своје активности хапшена је пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Августа 1941. године ступила је у I шумадијски одред, а септембра је примљена у Партију и одређена да ради у техници ОК КПЈ. На терену се кретала с лажном личном картом на име Бисеније Богдановић. Четници су је ухватили почетком децембра 1941. године у Доњој Шаторњи и предали Специјалној полицији. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 5. марта 1942. године. О њеном држању пред полицијом говори записник с њеног саслушања. 246 Техника ОК КПЈ и I шумадијског одреда била је, од септембра 1941. године, смештена у селу Брезовцу, среза орашачког, у кући Милоша Вујановића. У њој је од почетка радила Деса Митровић-Петровић, све до свога хапшења почетком децембра 1941. Рад у техници је тада преузела Зора Јовановић, која је децембра 1941. побегла из затвора у Аранђеловцу. Тада је техника пребачена у кућу Радојке Богдановић-Маје у селу Маскару и радила је до Зориног хапшења почетком јуна 1942. године. После пада Зоре Јовановић, једно време 1942. године, техника се налазила у земуници у кући Божане Петровић у Брбици. Божана је чувала стражу и помагала колико је могла да би политички радници што лакше свршавали свој посао. У пролеће 1943. године, техника ОК је премештена у склониште које је ископао у својој кући Милан Станичић у Даросави. Техничар је био Предраг Удицки-Денеба, новинар (који је тако назван по немачкој новинској агенцији ДНБ у којој је био запослен пре одласка у илегалство). Добар део материјала (матрице, боју за гештетнер и хартију) слала је из Београда �Рађено 28. децембра 1941. Специјалне полиције УГБ. г. у одељењу З А П И С Н И К О саслушању Крагујевца, са Петровић станом у рођ. Митровић Десанке, Престолонаследника Петра домаћице из ул. бр. 27а. ЗОВЕМ СЕ ПЕТРОВИЋ ДЕСАНКА, по занимању сам домаћица, рођена сам 5. маја 1921. године у Крагујевцу, од оца Тихомира Митровића и мајке Наталије, рођене Тоскић, удата сам, без деце, Српкиња сам, вере православне, неосуђивана, полицијски сам кажњавана, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Године 1940 завршила сам осам разреда гимназије са испитом зрелости у Крагујевцу. За време мога школовања била сам члан ђачке литерарне дружине „Његош”, али кроз ову дружину није се спроводила комунистичка идеологија. Политичким проблемима ја се никада нисам бавила. Исте године марта месеца упознала сам се на корзоу са Петровић Дугиаиом, каменоресцем из Крагујевца. Како ми се свидео, ја сам наставила да се занимам с њим. Доцније сам чула да се он сматра у Крагујевцу као истакнути комуниста, али ја то у нашим разговорима нисам могла да приметим. Због те моје везе са њим ја сам једном приликом од стране претстојника градске полиције у Крагујевцу била ухапшена, јер се мислило да сам ја левичарски оријентисана. Међутим, ја са комунизмом тада нисам имала никакве везе. Моји родитељи када су чули да сам ја допала затвора били су љути на мене, а како им је била позната и моја веза са Душаном, они су настојали да ме одврате, да се са њим више не састајем. И поред тога ја сам и даље наставила да се са њим виђам, и мимо воље мојих родитеља ја сам се новембра месеца 1940. године венчала са њим у цркви села Грошнице. После венчања отишли смо до куће НЕДЕЈБКОВИЋ. АНГЕЈ1ИНЕ, студ. медицине из Грошнице, да би је посетили. Ја сам тада знала да се и Ангелина сматра левичарком. Венчао нас је ТОДОРОВИЋ МИЈ1УТИН, професор из Крагујевца, који се такође сматра истакнутим комунистом. Стари сват нам је био један сељак из села Грошнице. Његово име није ми познато. Као жена ПЕТРОВИЋ ДУШАНА, зв. ,,Шане”, ја сам се настанила у њихов заједнички стан. Ми нисмо имали нарочите посете, али су више пута у наш стан долазили кум Тодоровић, његова жена Драгиња, професорка, која је такође позната као комунисткиња, затим Марковић Немања, студент права и Шанетова посестрима Рајичић Касија, такође домаћица. И Немања и Касија сматрају се да су левичарски оријентисани. За Касију знам да је због свог комунистичког рада била осуђена са 6 месеци затвора (строгог). Том приликом је био оптужен и мој муж, као и Немања Марковић, али су на суду, из недостатка доказа, пуштени без казне. Колико је мени познато, Шане није био умешан у ствар за коју је Касија осуђена. Рат је и мене и Шанета затекао у Крагујевцу. Пошто смо се бојали да Крагујевац не буде бомбардован, ми смо се склонили у село Дивостин код фамилије моје јетрве Петровић Миланке. У Дивостину смо остали све до уласка Немаца у Крагујевац. После неколико дана ми смо се вратили кући. Десетак дана после уласка Немаца у Крагујевац, мој муж Шане рекао је да иде у Београд у намери да се распита о судбини свох брата Петровић Момчила, који је био мобилисан и за кога смо чули да је погинуо у Београду. Из Београда Шане ми се само једном јавио и то 5—6 дана после његовог одласка. У поруци ми је напоменуо да ће можда прећи у Хрватску да би тамо тражио брата, јер је чуо да се налази заробљен у Карловцима. Од тада немам никакве вести од њега, нити ми је познато где се сада налази и да ли је у животу. После његовог одласка приметила сам да сам међу његовим била сувишна, па сам половином месеца јуна одлучила да одем У Свилајнац код свога ујака Милана Тоскића, земљорадника. Своју намеру сам и извршила. Мада и ујак није био нешто нарочито расположен мојим доласком, ипак ме је примио, јер сам му обећала да му нећу бити на терету, да ћу помагати ујни око домаћих послова и у пољском раду. Код ујака сам остала до половине септембра месеца, па када сам приметила да сам и њима на терету, ја сам одлучила да идем У Аранђеловац, јер сам имала нешто уштеђеног новца од давања часова деци г-ђе Стефановић, чији муж има фабрику конзерви у Становима. У Аранђеловцу сам провела само неколико дана, па сам отишла за село Бању, где сам узела једну собу у приватној кући. Ту сам се разболела и лежала у кревету више од месец дана. За то време чула сам да у околини Аранђеловца има партизана и четника и да су у појединим општинама паљене архиве. Крајем октобра месеца и у село Бању дошла је једна ,,партизанска” патрола, која је тражила храну за своју чету. Ја сам се тада већ придигла из кревета. Новца ми је било нестало. Када су они наишли у кућу мога газде, видели су ме и један од њих упитао ме је да ли бих пристала да пођем са њима и будем болничарка. Том приликом су ми напоменули да на Руднику имају своју амбуланту. Пошто нисам имала одређеног циља, пошто су ми нестала новчана средства за издржавање, и пошто сам осећала да ми је дужност да и ја унеколико припомогнем ослободилачкој борби, коју воде партизани, ја сам пристала и одмах сам пошла са њима. Они су ме истог дана одвели на Рудник. Ту сам сазнала да су људи са којима сам ја дошла у Рудник из одреда I шумадијског одреда, чији је командант био неки Милан Благојевић. Даље сам чула да се у овом одреду налази и Душан Дугалић, студент и познати комуниста из Крагујевца. Амбуланта је била смештена у згради општине. Примио ми је један лекар чије име не знам, нити знам одакле је родом, само сам из његовог говора закључила да је пореклом Хрват. У Амбуланти је била још једна права болничарка. Звали су је Сека. Ни њено име не знам, нити знам одакле је родом и одакле је у Рудник дошла. Ова Сека ме је питала да ли имам исправе. Ја сам јој одговорила да имам само ђачки лист, а она ми је тада казала да би боље било да ми се изда лична карта на туђе име. Ја сам јој дала своју фотографију и после неколико дана добила сам легитимацију — личну карту на име Богдановић Бисеније. Даље је стајало да сам домаћица и да сам рођена 1921. године у селу Блазнави. Лична карта је била издата од среског начелства у Аранђеловцу. Међутим, колико је мени познато, среско начелство ми није могло издати личну карту, већ су је израдили сами партизани, који су имали печат и бланкете личних карата. Верујем да су и друга лица имала личне карте са лажним именом. Санитетски материјал добијали смо из крајева који су били у рукама четника и партизана. Лица са којима сам за време мога боравка међу партизанима долазила у додир нисам познавала по имену. У амбуланти сам остала до ослобођења Рудника од партизана. Уочи пада Рудника наређено ми је да једног болесника отпратим до Горњег Милановца. Ја сам наређење морала да извршим и поменутог болесника одвела сам у Горњи Милановац и предала га у болницу. Одмах после овога сам кренула за Рудник, међутим у путу сам сазнала да је Рудник пао. Ја сам заобилазним путем хтела да идем у Крагујевац. Како нисам познавала терен, ја сам дуго лутала и у том лутању дошла сам до села Д. Трешњевице, где сам наишла на четнике, где сам се предала и испричала да сам боравила међу партизанима. Они су ме одвели У д. Шаторњу и тамо ме предали српским добровољцима. Командант поменутог села саслушас ме је и потом стражарно упутио тој управи. За време боравка међу партизанима нисам носила оружје, нисам узела учешћа ни у једној борби, нити сам извршила које злочино дело. За то време сазнала сам да се мој кум Тодоровић Милутин и његова жена Драгиња такође налазе међу партизанима и да је он командант космајског партизанског одреда. Са њим нисам никада дошла у додир нити ми је познато где се они сада налазе и да ли су у животу. То је све што имам да изјавим по овој ствари. Исказ ми је прочитан и исти признајем за свој. Десанка Петровић - Митровић, с. р.1) Саслушао и оверавају По наредби шефа одељења Спец. полиције Шеф одсека IV, Бећаревић, с. р. Записничар, (потпис нечитак) ‘) Деса Митровић - Петровић у свом записнику у Специјалној полицији даје податке искључиво о друговима који су се налазили са главнином партизанских скага на слободној територији у Санџаку и Босни, или о којима је знала да_ су погинули или убизени. За свога друга Душана Петровића-Шана наводи да не зна где се налази и да ли је у животу, мада је добро знала да је у то време био на важним партијским функцијама у Крагујевцу и Аранђеловцу. Техника у којој је радила остала је неоткривена, а исто тако и читав њен рад. 247 �р. На основу чл. 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави § 2 Уредбе о измени и допуни овог Закона од 15. децембра 1939. године М. С. бр. 1640 и § 12 Уредбе о устројству и делокругу рада Управе града Београда, одел>еше Специјалне полиције Управе града Београда, као надлежно: РЕШАВА да се ПЕТРОВИЋ, рођ. МИТРОВИЋ ДЕСАНКА, домаћица из Крагујевца рођена 5. маја 1921. голине у Крагујевцу од оца Тихомира и мајке Наталије, рођ. Тоскић, удата, без деце, надлежна у Крагујевцу — стави у Концентрациони логор на Бањици, као опасна по јавну безбедност, с тим да у логору има остати до даље наредбе. Решење јој на потпис саопштити и одмах га извршити. у Аранђеловцу. Даље је утврђено да је Петровић Десанка жена познатог комунисте Петровић Душана зв. ,,Шане”, каменоресца из Крагујевца, да је пре венчања са њим, због одржавања веза са њим, већ хапшена од стране Претстојништва градске полиције и да су јој кумови Тодоровић Милутин и жена му Драгиња, професори из Крагујевца, који су познати као истакнути комунисти, који се такође налазе међу партизанима и то Милутин као командант космајског партизанског одреда. Пошто се Петровић Десанка сматра као опасна по јавни ред и безбедност у земљи, то је одлучено као што диспозитив овога решења гласи. Решено 5. јануара 1942. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београла II бр. 4390. По наредби УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА шеф одељења Специјалне полиц. ИНСПЕКТОР (нечитак потпис) ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Команда жандармерије у Београду актом IV Ј. Б. бр. 5686 од 17. децембра 1941. године спровела је овој управи Петровић - Митровић Десанку, домаћицу из Крагујевца, која је у Доњој Шаторњи ухваћена од стране српске оружане силе, пошто је именована боравила међу партизанима. Вођеним извиђајем и признањем саме Десанке, утврђено је да је октобра месеца својевољно приступила партизанима, да је била болничарка у ,,партизанској” амбуланти на Руднику и да је била снабдевена са лажном личном картом на име Богдановић Бисеније, домаћице из Блазнаве. Карта носи број 10388 а печат нач. среза орашачког Деловођа — писар, (потпис нечитак) Данас 12. јануара 1942. године саопштено ми је предње решење. Десанка Петровић - Митрозић, с. р. Оверава: По наредби шефа одељења Специјалне полиције референт — (потпис нечитак) ХВАТАЊЕ* ЈЕДНЕ СТУДЕНТКИЊЕ, КОМУНИСТИЧКЕ БАНДИТКИЊЕ') Топола, 9. јуна У току ноћи између 4. и 5. овог месеца једна патрола жандармеријске станице Топола, која је била у заседи, ухватила је на путу Маскаре — Белосавци Зорку Јовановић, студенткињу права из Крагујевца, која је служила као курир комунистичким бандитима и већ дуже време била у одметништву. Код ухапшене комунисткиње нађена је комунистичка преписка и пропагандни материјал. ЗОРА ЈОВАНОВИЋ, дипломирани правник, рођена је 19. IX 1914. године у Кра') „Обнова”, бр. 283, 9. VI 1942, стр. 5. гујевцу. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица гимназије. Цоласком на студије у Београд активисала се у разним стручним и политичким организацијама напредне студентске омладине. Она је и један од потписника „Прогласа студената Србије српским студентима и српском народу“ против профашистичког режима Милана Стојадиновића. По партијској директиви радила је политички у свом родном крају м била један од организатора Женског покрета у Крагујевцу. Хапшена је више пута због своје политичке активности. Под окупацијом је била политички радник на терену I шумадијског одреда. Ухваћена. је почетком децембра 1941. на путу за Санџак и спроведена у Аранђеловац, одакле је побегла после неколико дана. Тада је одређена да ради у техници ОК КПЈ. Поново је ухваћена ноћу између 4. и 5. јуна 1942. на путу Маскаре—• Белосавци са већом количином пропагандног материјала и писаћом машином. Предата је Гестапоу и отерана у логор на Бањици. На саслушањима је страховито мучена, али непријатељ није могао од ње да сазна ниједно име њених сарадника нити шта о њеноме раду. Стрељана је 17. октобра 1942. године у Јајинцима. 248 Јелена Богдановић, домаћица, која је ухапшена септембра 1943. године, када је техника издајом откривена. Она је тада отерена на Бањицу и стрељана после годину дана, 7. IX 1944. године. Денеба је стигао, пре него што су четници открили склониште, да сав материјал полије бензином и запали, а затим сам себе убије. Четници су домаћина заклали. Децембра 1943. године ископано је и зазидано склониште за технику у кући Михајла и Рајне Лазаревић у Даросави. У ово склониште донето је доста материјала: гештетнер, писаће машине, радио-апарат и др. У прво време је у техници радила сама Зорица Дамњановић-Драгица, члан КПЈ, а нешто касније дошла је и Маргита Алексић-Манцика, такође члан КПЈ. У техници је увек била флаша бензина да би се материјал уништио за случај да непријатељ открије склониште. Техничари су имали и неколико бомби и револвере. Ова техника је функционисала све до ослобођења и снабдевала цео крај пропагандним материјалом. У овој су техници штампани и листови „Победа” и „Јединство“. Крајем јуна 1944. године, када су четници банули у село да изврше претресе навратили су у кућу Михајла и Рајне Лазаревић да се одморе. У кући су тада били и чланови ОК КПЈ са секретаром Душаном Петровићем, и сви су брзо са техничаркама �сишли у склониште, а домаћин је затворио капак, посуо га прашином и преко њега повукао кревет. Четници су се пуних девет часова задржали у кући, а другови су у тесном склоништу почели да се гуше. Тек када се у соби све утишало и домаћин подигао поклопац, они. еу полуонесвешћени почели да излазе. Техника ОК СКОЈ-а била је 1941. године у селу Винчи, у опленачком срезу, у кући Станице Радовановић, мајке народног хероја Милића Радовановића. У овој су техници радили: Милић Радовановић, Бранка Петровић и Јосип Шнерсон. Крајем године Немци су дошли у ово село, извршили претрес и у Станичиној кући пронашли партијски материјал. Тада су запалили кућу, убили Станичиног мужа Милутина и бацили га у ватру; ранили су два њена сина, а истовремено су убили и Јосипа Шнерсона. Станицу са ћерком Десанком и Бранком Петровић су ухапсили. Станицу и Десанку су одвели у Тополу, одакле су пуштене после краћег времена. Бранка је одведена у Аранђеловац и такође је убрзо пуштена. Станица и Десанка су после пуштања наставиле рад, али су их четници пратили и обе их заклали јула 1943. године. Сем једнога сина, Ненада, цела породица Радовановића изгинула је у рату. У лето 1942. године ископано је склониште у кући Љубомира-ЈБуке Радојичића у Даросави, у коме је смештена техника ОК СКОЈ-а. У овој је техници радила Станица-Цајка Дугалић-Бранка, а нешто касније и Зорица Дамњановић-Драгица. Године 1943. техника ОК СКОЈ-а спојена је са техником ОК КПЈ, а у 1944. години ОК СКОЈ-а је поново формирао своју технику и сместио је у кући Гвозденије Јовановић у селу Прогореоцима. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА ТРАЖИ ОБАВЕШТЕЊЕ О ЗОРИ ЈОВАНОВИК ОД ШЕФА КОНЦЕН ТРАЦИОНОГ АОГОРА НА БАЊИЦИ И ОДГОВОР ШЕФА АОГОРА НА ОВАЈ ЗАХТЕВ КУНА МИХАЈЛА И РАЈНЕ ААЗАРЕВИИ У ДАРОСАВИ У КОЈОЈ ЈЕ ОД 1943. ПА ДО КРАЈА РАТА БИЛА СМЕШТЕНА ТЕХНИКА ОК КПЈ. У ОВОЈ ТЕХНИЦИ СУ РАДИЛЕ МАРГИТА АЛЕКСИП II ЗОРИЦА ДАМЊАНОВИП. СКЛОНИШТЕ ЈЕ СЛУЖИЛО И ПОЛИТИЧКИМ РАДНИЦИМА 249 �МАРГИТА-МАНЦИКА АЛЕКСИН И ЗОРКА ДАМЊАНОВИЕ МАРГИТА АЛЕКСИЋ-МАНЦИКА, службеник из Београда, рођена је 14. Ц 1914. године у Бијељини. После очеве смрти прелази с мајком у Румунију, а 1938. долази у Београд. Запослила се у Земуну, укључила у напредни покрет и радила у Савезу приватних намештеника. У Земуну је остала на илегалном раду до јуна 1942. године, а затим је прешла у Београд и наставила рад. Почетком септембра исте године отишла је у Космајски одред, а потом у I шумадијски, где је кратко време била болничарка, па је повучена да ради у партијској техници, и на томе је послу остала до ослобођења Аранђеловца. А када је ослобођен Крагујевац, послата је на рад у ОК КПЈ за крагујевачки округ. ЗОРКА ДАМЊАНОВИЋ рођена је 16. I 1920. у Врбовцу код Смедерева. У напредни ‘омладински покрет укључила се у гимназији у Ћуприји, коју је завршила 1939. године. Године 1940. примљена је у СКОЈ. Пре рата је била курир, преносила је илегални материјал у Јагодину. У припремама за устанак прикупљала је санитетски материјал за одред и руководила курсом прве помоћи. Радила је и на техници, хватала вести на радију и носила их на умножавање. Јуна 1941, постала је кандидат за члана Партије, а у ЈУЛУ Је ушла у Месно руководство СКОЈ-а за Ћуприју. Ухапшена је и отерана у логор на Бањици, одакле је пуштена половином октобра 1941. Тада одлази на терен Космајског партизанског одреда, ради на вези са II шумадијским одредом и постаје члан НОО у с. Осипаоници. Пред полицијом се марта 1942. склања у Космајску чету, а 1943. године прелази на рад у руководство СКОЈ-а за јасенички срез. Октобра 1943. године одлази у I шумадијски одред и ради у техници ОК КПЈ за Аранђеловац. После ослобођења, новембра 1944. године изабрана је за члана првог легалног Среског НОО у Ћуприји. Цела њена породица учествовала је у НОБ-и: мајка, сестра и три брата, а отац је две године био у логору на Бањици. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СТАНИЦА (ПРВА СЛЕВА) И МИЛУТИН РАДОВАНОВИЕ (СЕДН) ИЗ СЕЛА ВИНЧЕ, V ЧИЈОЈ СУ КУПИ НЕМЦИ КРАЈЕМ 1941. ОТКРИЛИ ТЕХНИКУ ОК СКОЈ-а. КУЕУ СУ ЗАПАЛИЛИ А МИЛУТИНА УБИЛИ И БАЦИЛИ ГА У ПЛАМЕН КУНЕ. СТАНИЦУ И ЊЕНУ НЕРКУ ДЕСАНКУ, ПОШТО СУ НАСТАВИЛЕ ДА РАДЕ ЗА НОП, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦН 1943. ГОДИНЕ. • У КУЕИ ГВОЗДЕНИЈЕ ЈОВАНОВИЕ У ПРОГОРЕОЦИМЛ, РАДИЛА ЈЕ У ЛЕТО 1944. ГОДИНЕ ТЕХНИКА ОК СКОЈ-а. ЗЕМУНИЦА У КОЈОЈ ЈЕ БИЛА СМЕШТЕИА ТЕХНИКА СЛУЖИЛА ЈЕ КАО СКЛОНИШТЕ ОК СКОЈ-и ДРАЖИНОВЦИ И ДАЉЕ КОЉУ И ПАЛЕ ПО ШУМАДИЈИ1) Пре неколико дана упала је једна ... банда у село Винчу, срез опленачки и усред бела дана запалила четири куће и заклала њих четеоро. Том приликом су заклали мауку и сестру Милића Радовановића, који се већ две године бори у првим редовима у борби против окупатора. Њему су Немци септембра 1941. године запалили кућу и убили оца. Даље, исто једна група дражиноваца 20. маја заклала је у селу Рајковцу, срез опленачки, Даринку Радовић и њене две кћери, једну од 20 ч другу од 14 година. Немци су им отерали оца у ропство, зато што је остао и пошао на границу да брани независност и слободу своје домовине, а дражиновци су му поклали децу зато што су волела борце који се боре за народно ослобођење, зато што су помагале ту борбу, знајући да успешан завргиетак те борбе довешће њиховог тату кући. ДЕСАНКУ РАДОВАНОВИН, ОМЛАДИНКУ ИЗ ВИНЧЕ, ЧЕТНИЦИ СУ ЗАКЛАЛИ ЗАЈЕДНО СА МАЈКОМ СТАНИЦОМ Ј) „Глас”, бр. 5, 1943. г. (одломак). 250 �СТАНИЦА ДУГАЛИЋ-БРАНКА, учитељица из Драгоља. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица учитељске школе у Крагујевцу. Одмах по избијању устанка почела је да ради за НОП у свом селу. Пошто је била физички слаба није могла да издржи пешачење по терену па је пребачена на рад у технику ОК СКОЈ-а за аранђеловачки округ, а затим је дошла у Први шумадијски одред. Из одреда је повремено повлачена да негује рањенике смештене у селима а и зато да би се сама опоравила, јер јој је здравствено стање било врло лоше. Цела је њена породица учествовала у НОП-у, њен брат Душан проглашен је за народног хероја, а мајка јој је умрла у логору на Бањици 1942. године. Носилац је споменице 1941. и више одликовања. ПРВИ ШУМАДИЈСКИ ОДРЕД Први шумадијски одред формиран је 7. јула 1941. и обухватао је територију опленачког, орашачког и колубарског среза. У току лета и јесени ступиле су у одред: Радмила Ћуковић, радница из Лазаревца, Лепосава Лукић, текстилна радница из Вреоца, Вера Милетић, учитељица у Гарашима, Николија Петровић-Кока, учитељица у Јарменовцима, Јулијана Ћатић, матурант из Страгара, Деса Митровић-Петровић из Крагујевца, која је радила у техници одреда и Зора Јовановић, такође из Крагујевца, која је била партијски радник на територији I шумадијског одреда. И остале другарице биле су политички радници на терену којим се кретао одред. Први шумадијски одред је крајем новембра 1941. године прешао у Санџак. Борци овога одреда ушли су у састав пролетерских бригада. У Другу пролетерску бригаду ушле су другарице: Вера Милетић (погинула у борби у Пријепољу 4-ХП-1943) и Лепосава Лукић, а у Прву пролетерску ступила је Јулијана Ћатић (погинула на ПјеновЦу 21-1-1942). Николија Петровић-Кока је додељена Обласном комитету за Санџак, на чијем је терену остала до V непријатељске офанзиве, када се прикључила III санџачкој ударној пролетерској бригади. У покрету од- БИЛТЕН 1 ) ШТАБА I ШУМАДИЈСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА 10. октобра 1941. БРОЈ 2 НАРОД И ПАРТИЗАНИ Расположење народа према партизанима расте из дана у дан. Народ све више увиђа ко су прави пријатељи народа и ко се за њега истински бори. У току прошле недеље парти.зани су одржали масу зборова у срезу опленачком и орашачком на којима је присуствовало много људи, жена и омладине. Зборови су протекли у иступању говорника, а после тога позоришни комади, песме и рецитације допуниле су збор и унели игру, песму и весеље. Тако ми, партизани проводимо дане са својим народом, а народ нас прима искрена срца и раширених руку. Ни убијања, ни паљења кућа, ни сва остала зверства која чини крвави окупатор са проданим душама српског народа, није заустааило ни умањило расположење српског народа према партизанима. То се примећује свуда, то се опажа на сваком месту. Зборови то најбоље потврђују... „Да вас Бог поживи и мајци живи да се вратите, јер ви не дадосте ‘псу’ да нам хлеб отме”, вели нам једна старица приликом једног збора. — „Југовићи сте ви, јакако”, довикује нам један старац и плаче од радости када нас је видео у заплењеним немачким шињелима и шлемовима. И хиљаду других примера нам показују колико нас народ цени и воли. Приликом збора у једној варошици присуствовало је све живо: и старо и младо, и жене и деца, једном речи, сви. Ми смо говорили и певали наше народне песме. Народ је учествовао заједно са нама и клицао слободи. Узвици су проламали збор: „Смрт фашизму — Смрт окупаторима! Доле издајничка влада Милана Недића!” — и томе слично. <1 ВИИ, бр. 7—8, К. 1641. 251 �ПОЛИТИЧКИ РАДНИЦИ I ШУМАДИЈСКОГ одРЕДА У ЈЕСЕН 1944. ГОДИНЕ. СЛЕВА НАДЕСНО: НАДЕЖДА ДРАГАЧЕВИБ-КАРАТОШИВ ИЗ БАЊЕ, СЕКРЕТАР ОК СКОЈ-а; СЛАВКА ПЕТРОВИВ-МУЊАС ИЗ АРАНБЕЛОВЦА, СЕКРЕТАР СРЕСКОГ КОМИТЕТА СКОЈ-а ЗА ОРАШАЧКИ И ОПЛЕНАЧКИ СРЕЗ; КАТАРИНА БОГДАНОВИБ-МИЛОСАВЛјЕВИБ из ВРБИЦЕ, секретар СК кпј за СРЕЗ ОРАШАЧКИ РАДОЈКА ВУЈАЧИЋ-РУЖА, учитељица из Крагујевца, предратни активиста напредног радничког покрета. Под окупацијом је радила са женама у селу Чумићу. Године 1943, по одлуци Партије, ступила је у I шумадијски' одред у коме је била заменик политичког комесара чете и батаљона. После рата била је на разним партијским дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. КАРОЛИНА-ЛИНА ХОРВАТ-ПЕТРОВИЋ, радница из Крагујевца, била је пре рата укључена у напредни раднички покрет и активна у друштву „Абрашевић“. Од првих дана устанка радила је за НОП и била прогањана од полиције. Године 1943. ступила је у I шумадијски одред. Погинула је у пролеће 1944. у Гарашима. Шен друг је још раније погинуо као политички радник. За њима је остао незбринут синчић. МИЛЕВА ПАВЛОВИЋ-ТЕНКИЋ рођена је у селу Бањи. Пре одласка у одред постала је члан СКОЈ-а као једна од најактивнијих омладинки у селу. Године 1943., када је ступила у одред, примљена је у КПЈ. Била је храбар борац. Погинула је септембра 1943. године у селу Орашцу, у борби с четницима. реда за Санџак ухваћене су Деса Митровић-Петровић у Д. Шаторњи (стрељана је на Бањици 5-Ш-1942), а Зора Јовановић, касније на терену приликом премештања технике (стрељана на Бањици 17-Х-1942). Маја 1942. обновљен је I шумадијски одред и тада су у њега ступиле ЈБубинка Новаковић из Бање и Касија Рајичић из Крагујевца, а 1943. године: Зорка Аћимовић из Прогореоца, теренска болничарка, Катарина Богдановић-Милосављевић и Врбице, политички радник, Радојка Вујачић, учитељица из Крагујевца, заменик комесара чете и батаљона, Златија Гајић из Копљара, четна болничарка; Надежда Драгачевић-Каратошић, сељанка из Бање, политички радник (у пролеће 1944. постаје члан ОК СКОЈ-а и убрзо затим секретар ОК СКОЈ-а за Крагујевац); Станица-Цајка Дугалић-Бранка, учитељица из Драгоља, борац, радила је у техници ОК СКОЈ-а, Будимка Ђорђевић-Стаматовић из Дивостина, борац, заменик комесара чете у II шумадијској и 21. српској бригади; Мирјана Зрнић-Милева, ученица из Земуна, борац; Добринка Ивановић из Венчана, Гроздана Јоксимовић из Орашца, сељанка, борац, погинула јула 1944. у Босути; Радмила Лазаревић из Даросаве (16-годишња сељанка, сарадник НОП од почетка устанка, чувала рањенике, носила им храну и обавештала их о кретању непријатеља. Пре ступања у одред постала је члан СКОЈ-а. Била је храбар и омиљен борац. Погинула је јуна 1944. године у борби са четницима у селу Баћевцу, када је пошла да извуче рањеног друга); Слободанка Лазаревић (рођена 1927. године у Копљару. Са доласком првих партизана у село почела је да ради за НОП. Године 1943. постала је члан СКОЈ-а. У 17. години погинула је у борби са жандармима у селу Живковцима, 4. фебруара 1944); Вида Мартиновић, сељанка из Брајковца, борац (у зиму 1944. упућена је на рад у СК КПЈ за Колубару); Драга-Дара Михаиловић из Вукосаваца (постала је члан СКОЈ-а пре одласка у одред. Била је храбар борац. Погинула је 1944. године у селу Гајевима. Четници су њено тело изложили на пијаци у Аранђеловцу); Милева ПавловићТенкић из Бање, борац; Катарина Пајевић из Врбице, борац (пре ступања у одред постала је члан СКОЈ-а. Цела њена породица радила је за НОП од почетка устанка. Мајку Зорку заклали су четници, а сестра Даница је погинула као члан ОК СКОЈ-а); Милица Пантелић-Мала из Бање �(примљена је у СКОЈ пре одласка у одред. Цела њена кућа радила је за НОП. У јесен 1944. била је- секретар СК СКОЈ-а среза крагујевачког); Каролина Петровић-Хорват, радница из Крагујевца; Славка Петровић из Крћевца, борац (била је члан СКОЈ-а пре одласка у одред); Славка Петровић из Аранђеловца, свршени матурант (дошла је у одред после бекства из Завода у Смедеревској Паланци; у лето 1944. постала је секретар СК СКОЈ-а за орашачки и опленачки срез, а затим члан ОК СКОЈ-а); Гроздана Поповић из Прогореоца, борац; Јагода Радовановић из Раниловића (постала је члан СКОЈ-а пре ступања у одред, била је врло храбар борац); Радмила Рајичић из Крагујевца, ученица (12-годишња ћерка Касије Рајичић, живела је неко време илегално у Бањи. Године 1943. била је болничарка у одреду, а радила је и на терену. Године 1944. прешла је у II шумадијску бригаду, а касније у 21. српску бригаду, са којом је отишла на сремски фронт. Са фронта је повучена на политички рад у Крагујевац, на дужност секретара СК СКОЈ-а); Даринка Ранџић-Мара из Трбушнице (примљена је у СКОЈ пре одласка у одред као једна од најнапреднијих девојака у селу. Погинула је марта 1944. у борби са четницима у селу Рудовцима); Станија Росић из Врбице (била је из породице која је цела радила за НОП. У СКОЈ је примљена 1942. Била је позадински радник, главни обавештајац одреда иполитичких радника на терену; она је смештала рањенике и бринула се о њима. Кратко време је била у одреду а затим је постала члан СК СКОЈ-а за крагујевачки срез); Станија Спасојевић из Венчана, борац, погинула је у пролеће 1944. године; Надежда Стојић из Бање, борац (рањена је 3. маја 1943. у борби на Жутом Оглавку; извршила је самоубиство да не би жива пала четницима у руке); Јелена-Лела Сучић, ученица из Београда, борац (дошла је у одред у пролеће 1943. године са групом београдских омладинаца. У јесен је прешла у I шумадијску бригаду приликом њеног формирања и са бригадом отишла у Санџак, где је учествовала у борби на Пријепољу у VI непријатељској офанзиви); Милена Томић из Барзиловице (родила се у напредној сеоској породици, чији су сви чланови од почетка радили за НОП. У одред је ступила у пролеће 1943, заједно са својим братом. Била је водник у Колубарској чети, једна од најхрабријих девојака у одреду. У СКОЈ је примљена још пре одласка у одред. Погинула је новембра 1943. у селу Дучини, у борби са четницима); Милка Драгић-Рабљеновић из Београда. Године 1944. ступиле су у I шумадијски одред: Живка Хорватовић, учитељица из Бистрице (члан КПЈ, која је касније прешла у II шумадијску бригаду и погинула исте године у борби с четницима у селу Иванчи); Дара Станић-Ђорђевић-Мара, ученица (била је члан СКОЈ-а пре доласка у одред. Учествовала је у борбама за ослобођење Београда); Перса Благојевић, радница из Београда и Радмила Терзић-Булика из Цветовца. ПРВА ШУМАДИЈСКА БРИГАДА Формирана је 5. октобра 1943. године на планини Руднику. У бригади су од другарице биле: Аница Буловић, радница из Београда, дошла из Чачанског одреда; сестре Иванка ЂурићЈанићијевић и Милица Ђурић из села Невада, дошле су из Чачанског одреда; Бисерка Живановић-Михаиловић из Ваљева, ученица, примљена је у СКОЈ пре доласка у одред; Мирјана Зрнић, прешла је из I шумадијског одреда у бригаду; Дара Јовановић и Здравка Јовашевић из Прељине, дошле су из Чачанског одреда; Милунка Јовичић-Станојловић из Даросаве (потиче из куће чији су сви чланови радили за НОП. У СКОЈ је примљена пре одласка у бригаду, а ту је била на дужности руководиоца СКОЈ-а батаљона); Радмила и Нада Ковачевић из Мирашевца, борци; Вера Лазовић, студент медицине из Београда; Каја Лаловић-Стојановић из Мионице, борац; Олга Лукић, борац; Живадинка Марјановић из Шепшина, борац (дошла је из Космајског одреда и погинула у борби за Пријепоље 4. децембра 1943); Олга Надашки-Веселиновић из Београда, борац; МилкаПавка Новаковић из Бање, борац; Олга Марковић-Анастасијевић из Вучака, дошла је из Космајског одреда, борац; Олга Јеврејка, избеглица у селу Вреоцима, борац; Славка Павловић из Београда, борац; Катарина Пајевић, борац, прешла је из I шумадијског одреда у бригаду; Миланка Пољаковић-Радојчић из Младеновца, бо- 253 Седамнаестогодишња ГРОЗДАНА ПОПОВИЋ из Прогореоца, члан СКОЈ-а, ступила је 1943. године у I шумадијски одред. Била је храбар борац, погинула је у борби са четницима у свом селу. • МИЛКА ДРАГИЋ-РАБЉЕНОВИЋ, рођена је 1918. године у Мирковцу на Кордуну. Године 1941. је активиста НОП-а на Бождовцу у Београду. Средином 1943. године пребацила се у Шумадију и са I шумадијском бригадом прешла у Санџак и учествовала у борбама код Пријепоља децембра 1943. године. Ту је теже рањена и заробљена од четника, који су је зверски мучили све док није издахнула. �бригадом у Санџак. На повратку у Србију у пролеће 1944. као реконвалесцент од тифуса- пала је са коња у притоку Студенице, добила запаљење плућа и умрла 3. маја у селу Радановцима. После рата је пренета у Београд и сахрањена у парцели бораца на Новом гробљу. ВЕРА ЛАЗОВИЋ, студент медицине, рођена је 4. III 1920. године у Черновицу, у Буковини. Гимназију је учила у Ваљеву и Крагујевцу. Године 1938. уписала се на Медицински факултет у Београду. Активно је радила у студентском покрету и учествовала у свим акцијама којима је руководила Партија. Године 1940. постала је кандидат за члана КПЈ. Њен стан, који је делила са напредним студенткињама Јеленом Пијаде и сестрама Цигурски, служио је за скривање материјала и прихватање илегалаца; неко време се код ње скривала Нели Поповић-Сенде. Била је члан културне екипе Удружења Војвођана, која је одлазила у војвођанска села са задатком да сузбија утицај Културбунда. Под окупацијом је наставила рад и ухапшена је 23. јуна на састанку у стану Вере Вребалов и одведена на Бањицу. Била је неко време у притвореничком одељењу болнице у Видинској улици, где је видела кад су донели претученог Александра Ранковић, и по свом брату, који је био стажиста у болници, обавестила о томе партијску организацију. Са Бањице је пуштена 2. новембра 1941. и одмах се укључила у илегални рад. Почетком октобра 1943. године отишла је у Космајски одред, где је радила као шифрант а затим као болничарка. Крајем године прешла је са I шумадијском МИЛЕНА РИСТИЋ, борац I шумадијске бригаде, рођена је 1920. године у Косовској Митровици. Укључила се у рад за НОП 1941. године, а 1943. ступила је са својим другом Славком Ристићем, свештеником, у Космајски одред; затим ,је прешла у I шумадијску бригаду, с којом је отишла у Санџак. Тешко је рањена у Пријепољу у борби с Немцима, 4. XII 1943. године. За време најжешће борбе неколико пута је истрчавала и враћала се у зграду, сваки пут са по једним рањеним другом. Када је покушала да спасе рањеног команданта, митраљески рафал јој је пресекао обе ноге. Придржавајући ноге рукама, допузала је до зграде из које је давала отпор њена бригада. Ту су је Немци заробили и убили. Иако је била тешко рањена, пркосила је Немцима певајући борбене песме и узвикујући пароле. Милена је била и врло омиљена као друг и борац. У КПЈ је примљена 1943. године. рац; Десанка Радојчић из Даросаве (цела се њена кућа укључила у НОП на почетку устанка. Код њих су одржавани илегални састанци, чувани су и лечени рањени партизани. Десанка је организовала омладинке у селу на прикупљању прилога у новцу и одећи за одред и растурала је пропагандни материјал. Јула 1943. ступила је у I шумадијски одред, а затим прешла у бригаду и с њом пошла у Санџак. Погинула је 4. децембра 1943. у борбама на Пријепољу); Живка Ранковић из Друговца, борац, дошла је из Космајског одреда; Милена-Мила Ристић, погинула је 4. децембра 1943. на Пријепољу, у VI непријатељској офанзиви; Јелисавета Старчевић-Павловић из Београда; Јелена-Лела Сучић, из I шумадијског одреда прешла У бригаду. У II шумадијску бригаду ступила је Радмила Ивковић из Жабара (Аранђеловац); погинула је у Срему крајем 1944. године. У разне јединице НО војске ступиле су 1944. године: Милица Поповић, кројачица из Буковика, погинула је код Отока у Срему 19. XI 1944; Радмила Милошевић, ученица учитељске школе из Буковика, погинула је на сремском фронту 14. XII 1944; Радмила Шундић из Стојника, погинула је крајем 1944. године на сремском фронту; Милојка Павић из Даросаве погинула је 25. XII 1944. у борби с Немцима код Винковаца; Милица (Ћосовић) Ћосић из Врбице погинула је такође у борби с Немцима код Винковаца; Душанка Миливојевић из Вукосаваца погинула је у Срему код Опатовца 17. I 1945; Роса Благојевић из Врбице (ступила је у НОВ у Београду по изласку из логора на Бањици и погинула априла 1945. у борби код Винковаца); Олга Радовановић, ученица гимназије из Аранђеловца, погинула је 14. IV 1945. у борбама у Ђакову; Радмила Станковић из Буковика погинула је 18. IV 1945. у Повучима у Босни, у борби са усташама; Спасенија Кројин из Овсишта отишла је 1944. са својим мужем у II босанску бригаду и заједно су погинули у Брчком 1945. године. ГРУПА ЕОРАЦА I ШУМАДИЈСКЕ БРИГАДЕ 254 �ПАРТИЈСКИ КУРСЕВИ 1943. ГОДИНЕ ПАВА ЗЕЧЕВИЋ из Липовца, рођена 1900, помагала је са целом породицом НОП, а један јој је син био у партизанима. Због свог рада заклана је с мужем 12. маја 1944. године. Окружни комитет КПЈ за Аранђеловац организовао је неколико партијских курсева од којих су два одржана 1943. године за политичке раднике. Први курс је почео да ради крајем јуна у шуми Требеш. На том курсу су међу слушаоцима биле Љубинка Новаковић и Зага Богдановић-Мала Рада, а предавачи: Душан Петровић -Шане, Милка Минић и Милић Радовановић. Децембра 1943. године одржан је други партијски курс ОК, са дванаест слушалаца, међу којима су биле Надежда Драгачевић-Каратошић и Даница Миловановић. Године 1944. марта почео је с радом трећи партијски курс ОК, у кући Драге и Добривоја Јовановића, у Буковику. О исхрани курсиста бринула је Драга, којој су у раду помагале Живка Јовановић, Митра Савић и Рајна Николић, проверене активисткиње. Међу слушаоцима овога курса биле су: Нада Јоксимовић, Катарина Богдановић-Милосављевић и Вида Мартиновић. Предавач је био Душан Петровић-Шане. Курс није завршио рад, јер су га открили жандарми. Курсисти су били потпуно опкољени. У борби са жандармима погинула су три друга и ЈБубинка Новаковић, члан ОК СКОЈ-а, која се ту нашла на обиласку терена, а рањене су, међу осталима, Катарина Богдановић-Милосављевић и Вида Мартиновић; Нада Јоксимовић је тада заробљена. Овај курс је настављен у јулу, у Врбици на Венчацу, на месту званом Дугајлија. Извршене су детаљне припреме: ископана је и вешто камуфлирана пространа земуница и организована је обавештајна служба, коју су обављале омладинке чобанице Вера и Љубица Росић, а храну за курсисте припремала је Станија Росић, борац I шумадијског одреда. Од жена овај су курс завршиле: Катарина Богдановић-Милосављевић, Вида Мартиновић, Милица Пантелић и Дара Станић-Ђорђевић-Мара. ЈЕЛИСАВЕТА СТАРЧЕВИЋ-ПАВЛОВИЋ-Зора Цицвара, текстилна радница, рођена је 1922. године у Ваљеву. Године 1939. запослила се у фабрици „Елка“, где је примљена у СКОЈ, а 1940. године у КПЈ. У лето 1941. године Гестапо је ухапсио и спровео на Бањицу, где је задржана неколико месеци. После изласка илегално је живела и радила у Београду. Пошто је полиција трагала за њом, она је по одлуци Партије отишла у Рудничку чету. Када је формирана I шумадијска бригада, Рудничка чета је ушла у састав бригаде; Јелисавета је тада постала комесар Рудничке чете. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. О ДРАГА и ДОБРИВОЈЕ ЈОВАНОВИЋ, из Буковика са ДУШАНОМ ПЕТРОВИЋЕМ — Шанетом (први слева). Драга је за све време рата радила за НОП. У својој је кући имала земунице за политичке раднике и рањенике, о којима се она старала. У њеној је кући одржан партијски курс марта 1944. Била је члан НОО, а затим секретар првог АФЖ-а у селу. Њој су у раду помагале Живка Јовановић, Митра Савић и Рајна Николић, а веза између одреда и политичких радника у Буковику ишла је преко Станојке Неговановић. 255 �ТЕРОР 1943. И 1944. ГОДИНЕ У АРАНЂЕЛОВАЧКОМ ОКРУГУ ГОСПАВА ААЕКСИЕ ИЗ ЖАБАРА, РОБЕНА 1921. ГОДИИЕ У СЕЛУ БАЊИ, СТРЕЉАНА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ НА БАЊИЦИ Године 1943. с нарастањем Шумадијског одреда и појачањем политичког рада, територију Аранђеловца и околних срезова захватио је нов талас терора. Немци, специјална полиција, недићевци и четници су убијали, батинали и хапсили све оне који су ма на који начин помагали партизане. Четници су предавали Немцима и Специјалној полицији поједине своје жртве, првенствено ухваћене борце а најчешће су их изводили пред свој преки суд или предавали „црним тројкама” да их муче и кољу. Мало је које село остало поштеђено. Седамнаестог септембра 1943. четници су заклали Радојку Благојевић, кројачицу из Крћевца, сарадника НОП-а од 1942, а претходно су јој ударили 200 батина. У истом селу заклали су ноћу између 17. и 18. новембра Милицу Благојевић, а Даринку Никитовић из Венчана 26. септембра 1943. у Раниловићу. Четрнаестогодишњу Бранку Спасојевић из Венчана четници су толико тукли да је умрла од батина. Радојку Радовић из села Врбице заклали су 23. децембра. Цвета Матић из Копљара заклана је 13. децембра у Марковцу, а истога дана заклали су у Копљару Милицу, Златију и Радмилу Симић. У Копљару је јануара 1943. умрла Драга Станојловић од батина које су јој ударали недићевци. У Горњој Трешњевици четници су убили Надежду Божић 24. марта 1943, а Немци су у истом селу убили Богданку Милинковић и Ђурђију Радосављевић. У Тополи су 5. априла четници убили Стојку Јовановић, а 31. децембра, на путу Топола-Аранђеловац, заклали су Ангелину Николић, фризерку и целу породицу Драгише Алексијевића: њега, његову жену Мирку, кћери Милену и Надежду и сина Миланка. Перса Пантелић из Брезовца погинула од четника у свом селу 15. децембра. Милева Савић из Рајковца, сарадник НОП-а од 1941. умрла је од батина које су јој ударили четници. У ноћи између 6. и 7. октобра четници су заклали у Горовичу Новку и Персу Петровић из Жабара зато што су радиле за НОП. У Крагујевцу су Немци септембра 1943. стрељали Цану М. Поповић Комненовић из Босуте, а претукли 256 су Крстину Комненовић, те је умрла 3. априла 1943. Ноћу између 18. и 19. новембра упала је у село Бању четничка казнена експедиција и извршила низ злочина: заклали су Даринку Спасојевић заједно са девером и Босиљку Миливојевић, чији је син био у партизанима; Косару Стајић су повели од куће са тромесечним дететом у наручју и успут је боли камама; Косара се није бранила, већ се само трудила да заштити дете. Четници су је заклали на друму, а жене из села су касније из њеног загрљаја узеле дете, које је преживело мајку. Кад су Зору Миловановић, скојевку, повели да закољу, за њима је потрчала њена стрина Љубица Миловановић, нудећи своју главу за главу синовице. Четници су је прво терали, а пошто она није хтела да попусти, рекоше: „Кад си тако навалила, онда лези да те закољемо”. Љубица је тако својим животом откупила живот Зорин. Исте ноћи претукли су Новку Радоњић: умрла је сутрадан, 20. новембра. У ранијем наврату у исто село, 28. августа, заклали су Марију Бришчек пред њеном малом децом. У Орашцу су 6. септембра 1943. стрељали Ђенадију Јоксимовић, а Госпаву Јоксимовић су толико тукли да је умрла 1944. године од последица батина. Од батина је умрла и Станислава Милетић из Гараша, ученица V разреда гимназије. Милицу Васић из Раниловића претукли су Недићеви жандарми. Првог августа 1943. године четници су заклали у црквеној порти у селу Белосавцима Станију Максимовић из Загорице; 28. септембра 1944. године заклали су Радмилу Антонијевић из Клоке и Паву Зечевић из Липовца. У колубарском срезу, у Брајковцу, четници су октобра 1943. године заклали Љубинку Мићовић и Видосаву Ђорђевић и крајем године Даринку Ковчић. Петог децембра 1943. године заклали су у Даросави Станку Ранковић, а јануара 1943. умрла је Станислава Станојловић од батина које СУ јој ударили недићевци. У лето 1943. четници су у Јунковцу изболи камама Стану Шурлан, сарадника НОП-а, чија је ћерка била члан СКОЈ-а и оставили је да умре у најтежим мукама. У Лазаревцу је ноћу између 13. и 14. новембра заклана Лепосава Хвангак, домаћица, заједно са још пет сарадника НОП-а. У Барошевцу су четници 18. јуна 1944. убили Миљану Милутиновић и Драгу Димитријевић, а у селу Шопићу учитељицу Драгицу Лаловић. На Руд- �нику су 1943. године заклали учитељицу из Врачев Гаја Драгињу Савковић-Синку, предратног члана КПЈ. У Дудовици су јуна 1944. заклали Персиду Кајтез, сарадника НОП-а, а половином 1943. године убијена је ЈБубица Стевановић из Миросаљаца и у Араповцу заклана Милојка Илић. У логору на Бањици су биле: Госпава и Милица Алексић из села Жабара, сараднице НОП-а од 1941. Ухапсила их је септембра 1943. године Специјална полиција и отерала на Бањицу, Обе су стрељане 25. септембра 1943. Видосава Обрадовић-Радојковић, професор, секретар МК КПЈ за Аранђеловац 1943. године, ухапшена је крајем године, одведена на Бањицу и погинула у последњој групи жена, 11. септембра 1944. године. Заједно са Видом Обрадовић-Радојковић ухапшене су и професорке Аранђеловачке гимназије: Бранислава Богојевић, Наталија Јовић и Милица Дукић; све три су отеране на Бањицу, где су остале до расформирања логора 3. октобра 1944. шдине. Роса Благојевић из Врбице, сарадник НОП-а од 1941, ухапшена је 1943, одведена у затвор у Крагујевац, а после три месеца пребачена у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања. После изласка из логора ступила је у НОВ и погинула априла 1945. у борби код Винковаца. Бисенија Грујић из Даросаве, мајка четворо деце, сарадник НОП-а од 1941, ухапшена је 1942, одведена у затвор у Аранђеловац, а одатле на Бањицу, где јој се губи траг. Даринка Дугалић, домаћица из Драгоља, отерана је на Бањицу као талац за сина Душана. Умрла је у логору 7. августа 1942. године. Евгенија Корман, Јеврејка из Врбице, стрељана је на Бањици 1943. године. Радмилу Терзић, омладинку из Цветовца, члана СКОЈ-а од 1942, чија је кућа била партизански пункт, ухапсила је Специјална полиција и целу 1943. годину провела је на Бањици. После пуштања из логора ступила је у I шумадијски одред. Године 194*4. била је члан СК СКОЈ-а за колубарски срез. Ангелина-Гина Плећевић, професор из Аранђеловаца, ухапшена је као талац за мужа и била је у логору на Бањици до његовог расформирања. Њена сестра Јелисавета-Вета Петро- 257 вић, учитељица из Аранђеловца, хапшена је више пута због кћери Бранке и Славке. Октобра 1943. године одведена је на Бањицу и остала у логору до расформирања. Добрила Милановић из Босуте ухапшена је као активиста НОП-а и отерана на Бањицу. После пуштања из логора наставља да ради за НОП, а недићевци јој за одмазду пале кућу. Сава Илић из Горње Трешњевице била је у логору на Бањици од новембра 1941. до краја септембра 1944. године, са непуних месец дана прекида. ЈБубинка Петровић, учитељица у пензији из Степојевца ухапшена је 1942. године као талац за синове и провела 13 месеци у логору на Бањици. Стаменија-Цаја Јелић из Араповца ухапшена је крајем 1941. године и отерана у затвор Специјалне полиЦије у Београду. Осим другарица које су убијене или конфиниране у концентрационе логоре, маса жена из овога краја привођена је у полицију и четничке штабове и команде, саслушаване, хапшене и мучене на разне начине. �ОКРУГ КРАГУЈЕВАЦ Споменик стрељаним грађанима у Крагујевцу Рад вајара Анте Гржетића �аднички покрет у Крагујевцу био је један од најразвијенијих у Србији. Уочи рата радило је 17 партијских ћелија везаних за партијско руководство у граду са преко 120 чланова Партије, затим одбор Народне помоћи, одбор Народног фронта, бројно и политички јаке синдикалне организације и организација СКОЈ-а која је обухватала велики број радничке, студентске и средњошколске омладине. Око ових организација окупљао се још и велики број радника и интелектуалаца, жена и женске омладине, који су као активисти учествовали у акцијама које је покретала Партија у граду и околним срезовима. У партијској организацији Крагујевца радиле су уочи рата: Олга Јовановић, радница, члан Окружног комитета, Ангелина Недељковић-Милосављевић, студент медицине, члан МК СКОЈ-а, Зора Јовановић, дипломирани правник, Милица Панић-Вељковић, адвокатски приправник, Драга Тодоровић, професор, Милунка Ђурић, службеник ВТЗ-а, Јованка Јагогодић-Невајдић, радница, Рада Шубакић, студент филозофије, Јованка Лилић, професор и Славка Гемовић, службеник ВТЗ, а у Грошници код Крагујевца Наталија-Нана Недељко- Р вић, домаћица. Један од задатака у коме су учествовале готово све жене чланови Партије био је рад за Црвену помоћ. О прихватању и смештају партијских радника највише су бринуле Олга Јовановић (у чијем је стану био партијски пункт), Славка Гемовић, Драга Тодоровић, Милунка Ђурић, Рада Суботић и Деса Митровић-Петровић. У Синдикату и у раду друштва „Абрашевић” истицале су се раднице: Ружа Бојовић и Мирјана Ковановић, чланови СКОЈ-а, Каролина Хорват, кућна помоћница, Нада и Мина Петровић и велики број радница, радничких жена, интелектуалки, студенткиња и ученица средњих школа. У активу СКОЈ-а женске гимназије радиле су пред рат: Деса Митровић-Петровић, Нада Наумовић, сестре Зора и Ната Радуловић, Владица Чубрило, Милица Срећковић, Зага Стоиловић, Нада Јовановић, Анђа Стефановић, Мила Раденковић, Олга Станојловић, Зага Дугалић и Оливера Ђорић, а у активу СКОЈ-а у Учитељској школи: Ракила Котарев, Милица Вучетић, Нада Ђокић, Станица Дугалић, Вероника Бабић, Вукица Гајић, Георгина Јовановић, Ружица Анастасијевић, Љубица Станимировић и Душанка Алексић. Године 1941. примљене су у члан- 261 АНГЕЛИНА-АНГА НЕДЕЉКОВИЋ-МИЛОСАВЉЕВИЋ, студент медицине, рођена је 20. III 1917. године у Грошници код Крагујевца. Као ученица гимназије приступила је напредном средњошколском покрету и постала члан СКОЈ-а 1939. године. Те године је матурирала и уписала се на Медицински факултет у Београду, где је наставила врло живи политички рад у више студентских организација и актива. По директиви Партије, преко лета је радила на учвршћењу и омасовљењу скојевске организације у Крагујевцу и околним селима. Године 1940. је ухапшена и изведена пред Суд за заштиту државе, али захваљујући свом одличном држању пуштена је због недостатка доказа. После изласка из затвора примљена је у Партију и постала члан МК СКОЈ-а за Крагујевац. Од првих дана устанка радила је на организовању омладине орашачког и опленачког среза, све до октобра 1941, када је отишла у Грошницу да се породи. Крајем новембра са дететом се повлачи с Крагујевачким одредом према Ужицу, а с њом и њена мајка Наталија-Нана. После борбе на Јеловој гори била је одсечена од одреда, па је била принуђена да се са дететом врати у своје село Грошницу, где су је четници ухватили и с мајком и дететом предали Немцима у Крагујевцу. Анга је из Крагујевца предата Специјалној полицији у Београду, где је дуго задржана, често саслушавана и страховито мучена. Новембра 1942. године је пребачена у логор на Бањици и 25. маја 1943. стрељана у Јајинцима. �Рађено 17. октобра 1942. године у одељешу Специјалне полиције Управе града Београда ЗАПИСНИК1) о саслушању МИЛОСАВЉЕВИЋ рођ. НЕДЕЈБКОВИЋ АНГЕЈ1ИНЕ, студенткиње медицине из села Грошнице, среза гружанског. Зовем се МИЛОСАВЉЕВИЋ АНГЕЈ1ИНА, по занимању сам бивши студент медицине, сада домаћица, рођена сам 20. марта 1917. године у селу Грошници, срез гружански, од оца Петра и мајке Наталије, рођ. Ранковић, удата, мати сам једног детета, Српкиња сам, вере православне, неосуђивана, полицијски одговарала, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Године 1939, завршила сам VIII разред гимназије са матуром у Крагујевцу. Исте године сам се уписала на медицински факултет, али сам се са истог из материјалних разлога фебруара месеца 1941. године исписала. И кроз гимназију и доцније, као студенткиња, ја сам почела да читам левичарску литературу и то махом белетристику. То је био разлог да сам ја почела да размишљам о социјалним проблемима и да се дружим са лицима која су била оријентисана комунистички. Године 1939. ја сам се упознала у Крагујевцу са МилосављевиН Милованом, абаџијским радником, који је у Крагујевцу сматран за комунисту, у кога сам се заљубила. Ово ме је код крагујевачке полиције компромитовало и једном сам била хапшена. Приликом извршеног претреса у кући мојих родитеља у Грошници, пронађени су неки комунистички леци, па је сматрано да они припадају мени. Међутим, те летке је донео из Београда мој брат Недељковић Радисав, звани ,,Раја”, студент права, који је такође био оријентисан комунистички, а који се за време прошлогодишње ,,партизанске” акције одметнуо у шуму и био командант партизанског шумадијског одреда. Где се он сада налази и да ли је у животу то ми је непознато. У партизанима ми се налази и други брат, Недељковић Владислав, заводски радник, за кога сам чула да је погинуо. Мада сам била оријентисана комунистички, мада сам се већином кретала у друштву комунистички оријентисаних лица, ја нисам била члан Партије, те нисам у могућности да дам какве податке о лицима која су била чланови Комунистичке партије у Крагујевцу и ближој околини. Пре него што је избио рат између Немачке и Совјетске Русије, ја сам се 11. марта 1941. године у Орашачкој цркви венчала за Милосављевић Милована и нешто раније, а и после тога, ја сам све до октобра 1941. године живела код свога свекра у селу Копљарима, одакле ми је родом био муж. Пошто сам у том времену била пред порођајем, ја сам отишла код својих родитеља у село Грошницу. Мој муж је до мога поласка био стално код куће. Доцније сам чула да се и он одметнуо у шуму и да се прикључио ,,партизанима”. Где се он сада налази непознато ми је. Отац мога мужа зове се Милосављевић Љубинко. Пошто су немачке власти у Крагујевцу добиле обавештење да се партизани несметано крећу по селу Грошници, то је после 10—15 дана по моме доласку у село наишла казнена експедиција и попалила многе куће у селу, па и нашу. Пошто се знало да се мој брат Радисав налази у партизанима и да је наша кућа била левичарски оријентисана, то бојећи се да нас Немци не похватају и убију, ја сам са родитељима избегла из села и дуже времена крили смо се по околним селима, па и у селу Дуленима, срез левачки, где је био партизански штаб, при коме су се налазила и моја браћа. Тамо су ме видели неки партизани, који су доцније били похватани, па су приликом саслушавања тврдили да сам и ја била одметнута у шуму и да сам активно, и то наоружана, узела учешћа у партизанској акцији. Међутим, није тачно ни да сам раније, заједно са мужем, била у партизанима у околини Аранђеловца, ни да сам доцније прешла у одред свога брата. Као што сам већ изјавила, ја сам била пред порођајем, са великим трбухом, те и да сам хтела нисам била у могућнос^и да активно учествујем у партизанској акцији и да носим оружје. Половином месеца новембра 1941. године, ја сам родила женско дете у једним појатама села Аџине ливаде. После порођаја прешла сам код своје сестре по оцу Јовановић Смиљке из Грошнице. Код ње сам била свега неколико дана, па су ме од ње и ухапсили четници и заједно са дететом спровели тој управи. То је све што имам да изјавим. Прочитано ми и за своје признајем. Милосављевић Ангелина, с. р. Записничар-службеник, (потпис нечитак) САСЛУШАО И ОВЕРАВА: Отсек IV Бећаревић, с. р. ‘) РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4-Е. 262 ство КПЈ: Нада Наумовић, Деса Митровић-Петровић, Радмила Јањић, Владислава Чубрило, Милица Милојковић, Зага Стоиловић, Марија-Маца Јагодић, Нада Јовановић-Бакић, Анђа Стефановић, Љубица Станимировић, Стана Чанак, Дринка Милекић и Милица Урошевић. Божана Прпић, члан КПЈ од 1938. године, дошла је 1941. у Крагујевац и укључила се у рад партијске организације. У скојевску организацију тада су примљене и Живадинка Дивац, Смиља Јањић и Милена Јагодић, ученице. На почетку окупације у Крагујевцу је радило шест актива СКОЈ-а, 15 помоћних уличних актива са 82 активиста, и 45 омладинских васпитних група. У активима и групама било је обухваћено 323 омладинца и 190 омладинки. Омладина је одржавала своје састанке по кућама, пољанама, баштама, шумарицама и на другим скровитим местима. Крајем јуна и почетком јула, у окупираном Крагујевцу су организовани курсеви прве помоћи: у Пивари, у Вардарској улици и на другим местима. Међу организаторима курсева била је Дринка Милекић, студент филозофије, а предавачи су биле Ната Димитријевић, студент медицине и Стана Чанак, медицинска сестра. Ове курсеве је завршило око 50 омладинки, међу њима: Марија Јагодић и Владанка Ђурић раднице; ученице гимназије: Милица Милојковић, Милица Срећковић, Владица Чубрило, Зора и Ната Радуловић и студенткиња Милица Динић. Један курс прве помоћи одржан је у кући Зоре и Нате Радуловић, где је било и складиште санитетског и другог материјала за Крагујевачки партизански одред, а други у стану Олге Јовановић. У припремама за устанак организовано је прикупљање муниције и оружја у граду и у селима. Преко фабричког комитета ВТЗ организовано је изношење експлозива из фабрике. У градском одбору НОФ-а радила је Милунка Ђурић, која је била и секретар једне партијске ћелије, а Нада Наумовић је била секретар једног рејонског одбора НОФ-а. Формирани су и активи жена у граду и околним селима који су од формирања Крагујевачког партизанског одреда прикупљали прилоге у одећи, намирницама, санитетском материјалу, а затим их куририма слали у одред. У помоћи одреду учествовали су готово сви грађани Крагујевца, а пред- �њачили су у томе активи жена у Корману, Белошевцу, Топоници, Дивостину, Грошници, Дреновцу, Чумићу, Светлићу, Брзану и другим селима. И омладинке окупљене око својих актива и група радиле су на прикупљању санитетског материјала, намирница и свега другог што је било потребно одреду. Ната Димитријевић, члан СКОЈ-а радила је у болници и оданде извлачила санитетски материјал; Стана Чанак и Оливера Ђорић су радиле у Дому здравља и такође износиле санитетски материјал и лекове, а преношење прикупљеног материјала у одред организовала је Дринка Милекић. У неким селима око Крагујевца било је омладинки у активима СКОЈ-а. У Дивостину су биле чланови СКОЈ-а Милица Бујадиновић и Будимка Ђорђевић; у Чумићу ЈБубица Тошић-Цура и Станица-Мица Максимовић (1944. ступила у НОВ). Поред ова два члана СКОЈ-а, у селу су се истицале радом омладинке Селина и Зора Максимовић (септембра 1944. ступила у XV мајевичку бригаду) ученице учитељске школе, и Живка и Милица Стефановић; у Корману Радослава Јовановић, Радунка Милановић и Јелица Рајковић; у Малим Пчелицама Рајка Јовановић-Константиновић; у Белошевцу Љубица Димитријевић-Селка. Одмах после формирања одреда у Крагујевцу се приступило и формирању борбених десетина у којима је крајем септембра и почетком октобра било преко хиљаду радника, жена, девојака и друге омладине. Свака од тих десетина имала је 10—15 ударника. Поред свег терора Немаца и полиције, ове десетине су растурале прогласе, летке, билтене Врховног штаба и дневних вести, од којих су поједини бројеви растурани и у две хиљаде примерака. Поред тога извођене су и разне друге акције: 15. јула спаљене су немачке новине усред града, а 26. јула спаљена је карта Европе на којој су Немци уцртавали своје успехе на Источном фронту; упаљена је седларница ВТЗ-а и сењак у Грошници. У граду су свакодневно исписиване пароле и лепљени антифашистички плакати. Акције скојеваца имале су велики одјек у гРаду и околини; нарочито је одјекнула акција коју су средњошколци Живадинка и Живорад Дивац, сестра и брат, извели полазећи у одред. Они су пратили кретање једног жандарма на периферији 1рада и сачекали га У заседи. Присилили су га да крене УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1 Одељење специјалне полиције II. бр. 4433/41 30 јануара 1942 године Београд Експедовано 31-1-1942 год. Послао Ивичић, с. р. МАТЕРИНСКОМ УДРУЖЕЊУ БЕОГРАД У затвору ове Управе налази се НЕДЕЉКОВИЋ АНГЕЈ1ИНА, студенткиња медицине и позната комунисткиња из села Грогинице, среза крагујевачког, која је од преког суда осуђена на смрт. Како иста има дете старо 3—4 месеци, које је родила за време боравка међу „партизанима”, то молим, да се исто преузме од ове Управе. ХИТНО ЈЕ! По наредбн Шефа Одељења специјалне полиције Шеф одсека IV, Бећаревић, с. р. ’) РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4. МИЛИЦА МИЛОЈКОВИЋ, учекица гимназије, рођена је 1925. године у Крагујевцу. Под утицајем свога брата, радника и члана КПЈ, Милица је рано почела да чита напредну литературу и да учествује у акцијама напредног омладинског покрета. Имала је само 15 година када је 1940. године поводом прославе 8 . марта одржала реферат о положају жене у друштву. Под окупацијом ради на прикупљању муниције и санитетског материјала у Крагујевцу. По задатку одлази на рад у околна села, окупља омладину и припрема је за борбу против окупатора. Са 16 година примљена је у чланство КПЈ. Када је полиција ушла у траг њеном раду, отишла је у Крагујевачки одред. 15. новембра 1941. заробљена је са једном другарицом у селу Аџине Ливаде и спроведена у крагујевачки затвор, одакле је као малолетна убрзо пуштена. По изласку из затвора послата је на рад у Београд, где је постала члан МК СКОЈ-а. 6 . септембра 1942. године пошла је на уговорени састанак у Далматинску улицу; полицијска заседа ју је сачекала, а када је покушала да побегне агент је пуцао за њом и убио је на улици. ОСВЕТИМО ПАЛЕ РОДОЉУБЕ1) 6-1Х-1942. убијена је насред улице у Београду од стране крвника из Управе града полицијског агента Витаса омладинка и родољуб МИЛИЦА МИЛОЈКОВИЋ, родом из Крагујевца. Крваве немачке слуге из Управе града, на челу са Недићем, Аћимовићем и Драгим Јовановићем, настављају са убијањем људи, жена и деце. Најновији злочин показује колико су ти најамници немачки огрезли у крви, јер им је мало што они врше свакодневна стрељања српских родољуба у логору на Бањици, већ настављају са убиствима чак и жена по улицама Београда. Ближи се час када ће крвници одговарати за своје злочине пред српским народом. ■) „Глас”, бр. 2—3, 1942. 263 �Референт веде Управе Милицу града Милојковић, Београда, извештава чији је задатак Одељење био да специјалне ухвати и полиције приУГБ како ју је убио. Тачно у 10 часова и 25 минута појавила се у Далматинској улици девојка... На састанак је дошла на женском бициклу... Легитимисао сам је и утврдио да се зове Милојковић Милица, рођена 23. јануара 1924. године У Крагујеви,у и да је по занимању ученица. Одмах потом наредио сам јој да пође с нама. Међутим, у једном моменту именована је на углу Далматинске улицс и Улице Станоја Главаша нагло одгурнула свој бицикл на мене, ударила ме с њим и дала се у бекство. Позвао сам је да одмах стане, али како именована није следовала позиву и како је постојала могућност да јој бекство успе, ја сам извадио свој службени револвер и опалио један метак у правцу именоване, нишанећи је у доњи део ногу. Како је била низбрдица којом се ова девојка спустила, бежећи испред оргапа, то је метак који сам ја испалио у правцу ње погодио испод десне плећке. Од повреда коју је овом приликом добила, Милојковић је издахнула на лицу места, односно у Улии,и Станоја Главаша, где је пала, кроз неколико минута. О предњем случају извештен је одмах телефонски г. шеф IV отсека Одељења специјалне полиције УГБ. Част ми је доставити предњем Одељењу с молбом ради знања и даље надлежности. 0. IX 1942. год. Београд Јован С. Витас, с.р. референт УГБ РСУПС, Дос. IV. МИЛУНКА ЂУРИЋ, службеник ВТЗ у Крагујевцу, рођена је 19. маја 1921. године у Брњици, у сиромашној сељачкој породици. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица V разреда гимназије у Краљеву. Сарађивала је у „Освиту“, листу литерарне дружине своје гимназије и својим напредним чланцима скренула на себе пажњу наставника и полици.је, Ухапшена је 1937. године са неколико другова и била принуђена да напусти школовање. После изласка из затвора прешла је у Крагујевац, где је наставила политички рад. ГодиНе 1939. запослила се у ВТЗ-у и исте године примљена у КПЈ. Радила је у синдикалној организацији и „Абрашевићу". Одмах после окупације, Милунка је организовала прикупљање оружја, одеће, санитетског и другог материјала. Постала је члан градског одбора НОФ-а, а истовремено и секретар једне партијске ћелије. Октобра 1941. године ступила је у Крагујевачки одред и с њим кренула за Санџак. Ухватили су је четници у околини Чачка и предали Немцима. Стрељана је јануара 1942. године у Крагујевцу. ХВАТАЊЕ ДВЕ ОПАСНЕ КОМУНИСТИЧКЕ АГИТАТОРКЕ') Београдски четнички одред, претражујући по терену остатке разбијених комунистичких банди, ухватио је две опасне комунистичке агитаторке које су све до сада биле у једној банди у гиуми. То су Радмила и Смиља Јањић, студенткиње родом из Груже. ') ..Обнова”, 5-9-1-42, бр. 158. 264 испред њих према Лепеници и у правцу партизанског логора, разоружали га и предали штабу. У току лета и почетком јесени 1941. године већи број другарица ступио је у Крагујевачки одред — Обренија Бечановић, Ружица Бојовић, Наталија Димитријевић, Зага Дугалић (која је затим прешла у Ваљевски одред), Љубица Ђорђевић, сестре Деса, Марија и Милена Јагодић, сестре Радмила и Смиља Јањић, Нада Јовановић, Мирјана Ковановић, Олга Миливојевић, Милица Панић-Вељковић, сестре Зора и Ната Радуловић, Анђа Стефановић, Славка Тошић, Милица Урошевић, Владица Чубрило, Радмила Шубакић (родом из Липнице); из Кормана су ступиле у одред Радослава Јовановић, Радунка Милановић и Јелица Рајковић, Драга Ратинац из Горње Сабанте и Рајка Јовановић-Константиновић из Малих Пчелица. Из Београда је половином јула 1941. године упућена у Крагујевачки одред Анка-Беба Ћирић. Током лета и почетком јесени 1941. године Крагујевачки одред је имао све чешће сукобе с непријатељем и све већи број рањеника, па се осетила потреба за формирањем болнице. У томе се успело половином септембра после једне успеле акције одреда. Том приликом је заплењена комплетна болница у Равном гају код Крагујевца и пребачена у Дулене. Комплетан болнички инвентар и инструментариј превезла је колона од 40 сељачких кола. Што је ова болница могла тако комплетна да буде пребачена партизанима, велике заслуге је имао др Воја Дулић, који је тада и сам ступио у одред. С њим су дошли медицинска сестра Босиљка Вукановић-Чарна и болничар Спасоје Јањевић. Инвентар и рањеници су размештени у више сеоских кућа. Када су у Дулене почели да пристижу рањеници из Поморавског одреда, на рад у болницу пребачене су омладинке из одреда које су имале завршен санитетски курс: Милица Милојковић, Маца, Десанка и Милена Јагодић, Ната Радуловић, Радмила Јовановић, Милена Марковић, студент медицине, и друге. Болница је у Дуленима остала до половине новембра. У болници је вршен и преглед сељака. У другој половини новембра пребачена је у Топоницу, где је остала краће време, до покрета одреда у правцу Чачка и Ужица. У болници у Топоници радиле су другарице из одреда: Анка-Беба Ћирић, Ната Хаџић (која је ту дошла �да се опорави, а радила је политички на терену), Владица Чубрило, Дринка Милекић, Живадинка Дивац, Мирјана Ковановић Анђа Стефановић, Нада Јовановић, Рајка Јовановић-Константиновић-Бела, Милунка Ђурић, ЈБубица Ђорђевић, Радмила Ћирковић, Богунка Павловић и велики број девојака из околних села, а од медицинара су биле: Анга Недељковић-Милосављевић, Ната Димитријевић и Душан Ђурић. У околним селима су формирани активи жена, који су организовали прикупљање хране за болницу. На сеоским путевима могле су се сваког дана сретати десетине сељанки како хитају према болници са препуним корпама хране и других поклона за рањенике, те је ова партизанска болница била добро снабдевена храном и свим осталим стварима. Активи жена у околним селима орнизовали су и сакупљање одеће и обуће и новчаних прилога за одред, а ти су прилози били често тако велики да је одред стекао знатан новчани фонд. Двадесет седмог новембра 1941. године болница је упућена према Чачку са око 100 рањеника, 30 другарица болничарки и лекаром др Дулићем. Са болницом је кренуло и око 30 старијих људи и жена, међу којима су биле партизанске мајке Емилија Јанковић и Емилија Јагодић; двадесетак другарица које су као болесне биле повучене из чета и неколико другарица с малом децом, међу њима Ленка Васиљевић и Милица Тодоровић. Колону од преко педесет кола са рањеницима, болничким инвентаром и великом резервом хране, пратио је и обезбеђивао болнички вод. Сутрадан, 28. новембра болница се укрцала у композицију воза и продужила према Ужицу, а из Ужица се евакуисала на Златибор. СМИЉА ЈАЊИЋ, матурант из Крагујевца, рођена је 1923. године у Гружи, у сиромашној породици. Под утицајем сестре Радмиле пришла је напредном покрету и била једна од најактивнијих омладинки. Ступила је у Крагујевачки одред одмах после формирања. Са одредом је крајем 1941. године кренула за Санџак. Ухваћена је на Златибору и заједно са сестром Радмилом спроведена у логор на Бањици и обе стрељане истог дана, 5. марта 1942. године. РАДМИЈ1А ЈАЊИЋ, службеник из Крагујевца, родила се 1921. године у Гружи. Када је завршила велику матуру, запослила се у ВТЗ и ту се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у свим акцијама које је Партија организовала у годинама пред рат. У јесен 1941. године ступила је у Крагујевачки партизански одред и са одредом кренула за Санџак. На Златибору је ухваћена са својом сестром Смиљом и обе су отеране у логор на Бањици и стрељане 5. марта 1942. године. Пред полицијом је имала добро држање, достојно члана Комунистичке партије. МАРИЈА-МАЦА ЈАГОДИЋ, радница, рођена је 3. фебруара 1923. године у Пакрацу. Пре рата била је укључена у омладински покрет и постала члан СКОЈ-а 1940. године, а члан КПЈ 1941. године. После избијања устанка радила је у скојевским групама, организовала марксистичке кружоке и била секретар једне групе. Поред тога, прикупљала је санитетски материјал и носила заједно са пропагандним материјалом из града у одред. Септембра 1941. године ступила је у Крагујевачки одред и с њим прешла у Санџак. У Првој пролетерској бригади била је заменик политичког комесара омладинске чете Трећег батаљона, затим комесар чете и члан батаљонског бироа. Године 1941. била је у Политодјелу IV крајишке бригаде, а 1944. члан Политодјела V крајишке и XXII дивизије. Крајем 1944. послата је за члана Партијског повереништва у Параћин, а била је и члан ОК СКОЈ-а у Светозареву. Маја 1945. изабрана је за члана ПК СКОЈ-а Србије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 265 �сахранио на својој њиви поред реке, а после завршеног рата њени посмртни остаци пренети су у Крагујевац. ски референт батаљона и санитетски референт бригаде. Године 1943. произведена је у чин заставника. Два пута је рањавана. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • БУДИМКА ЋОРЋЕВИЋ-СТАМАТОВИЋ је рођена 1922. године у селу Дивостину код Крагујевца. По окупацији се укључила у рад за НОП и са групом омладинаца и омладинки прикупља оружје, одећу, обућу, санитетски материјал и друго. Маја 1941. године је постала члан СКОЈ-а. Била је курир између ОК СКОЈ-а за Крагујевац и одреда. После одласка одреда у Санџак, новембра 1941. радила је на терену гружанског среза. У лето 1943. године одлази у Први шумадијски одред, у коме остаје до јесени, када је са групом другова послата на политички рад на крагујевачки терен. Пошто је полиција убрзо ушла у траг овој групи Будимка се враћа у одред, где остаје до ослобођења Шумадије, а затим одлази у 2 1 . српску бригаду и учествује у борбама на Сремском фронту. Јануара 1945. године на тражење ОК КПЈ прешла је на политички рад у срез гружански и постала члан Среског комитета КПЈ, секретар Среског народноослободилачког одбора и секретар Среског одбора АФЖ-а. Носилац је Споменице 1941, и више одликовања. ДЕСА ЈАГОДИЋ-ХЕРЉЕВИЋ, текстилна радница, рођена је 5. фебруара 1920. године у Крагујевцу. Цела њена породица радила је од првих дана устанка за НОП. Полиција је запазила њен рад те је октобра 1941. морала да оде у Крагујевачки одред, у којем је била четна болничарка. Са одредом је прешла у Санџак и постала борац III чете Крагујевачког батаљона Прве пролетерске бригаде. Почетком 1942. оболела је од тифуса, и остављена са групом тифусара и рањеника у Власеници, а потом пребачена у болницу на Мајевици. После оздрављења одлази у Мајевичку бригаду и на политички рад на терен Јање, где је остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЖИВАДИНКА ДИВАЦ, ученица, рођена 12. VII 1923. у радничкој породици у Крагујевцу, још у школи су укључила у напредни омладински покрет. Од првих дана устанка је активно учествовала у свим акцијама омладинске организације, између осталога у паљењу непријатељских новина и изложене карте Европе на којој су Немци обележавали своје успехе на Источном фронту. Као курир Крагујевачког партизанског одреда преносила је поверљиву пошту. Септембра 1941. била је међу првим девојкама у Крагујевачком одреду. Са одредом се пребацила у Санџак и постала борац III батаљона I пролетерске бригаде. Априла 1942. примљена је у Партију. Године 1943. прешла је у VII крајишку бригаду. У јесен исте године завршила је у Јајцу средњи партијски курс. Погинула је децембра 1944. године, упавши рањена у набујалу Лашву. Била је тада омладински руководилац бригаде. Један сељак је • МИЛЕНА ЈАГОДИЋ, ученица женске занатске школе, рођена 14. X 1924. године у Пакрацу. У Крагујевцу се укључила у напредни омладински покрет, а априла 1941. године примљена у СКОЈ. У Крагујевачки одред је ступила у лето 1941. године и са одредом прешла у Санџак. Била је борац I и II пролетерске бригаде и затим 31. српске бригаде. У току НОР била је заменик комесара чете, санитет- 266 РАЈКА-БЕЛА ЈОВАНОВИЋ-КОНСТАНТИНОВИЋ рођена је 1922. године у Малим Пчелицама у напредној сеоској породици, која је од првих дана устанка радила за НОП. Кућа њених родитеља била је пункт преко кога је одржавана веза са одредом. Ту су долазили курири из града и одреда и ту је било слагалиште прикупљеног материјала за одред. Када се сазнало за њихов рад, Рајка одлази са оцем и братом у Крагујевачки одред. У чети је била болничарка. У Босни постаје борац Прве пролетерске бригаде. У војсци је била на разним дужностима. Указом од 1. априла 1945. године произведена је у чин потпоручника. После ослобођења била је члан ОК КПЈ за Светозарево. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �МАСОВНИ покољ У КРАГУЈЕВЦУ Октобра 1941. године Немци су извели на губилиште око 7.000 становника Крагујевца. Као повод за овај свирепи обрачун са голоруким становништвом послужиле су честе диверзије у Крагујевцу и околини, и погибија једне групе немачких војника на путу према Горњем Милановцу. Није случајно да је баш Крагујевац изабран да плати данак у крви фашистичким освајачима. Они су се на овај обрачун припремили много раније, јер су знали расположење Крагујевчана и осетили његов отпор. Само су чекали прилику да се освете за масовно и снажно учешће Крагујевчана у разним акцијама које је широко развијао Народни фронт, окупљајући не само јаку радничку класу, него и сељаштво, интелигенцију и омладину. Снага тога отпора нарочито је дошла до изражаја у демонстрацијама 26. марта 1941. против срамног потписивања Тројног пакта. Сутрадан, манифестацијама је поздрављено раскидање тог пакта и изражена спремност да се брани слобода и независност земље. Народ целе земље прихватио је пре и рат него да сагне главу и без борбе пусти окупатора у своју земљу. То се показало и априла 1941. године. Надирућој немачкој армији у овом делу Србије пружен је местимичан оружани отпор. Све је то био разлог да се окупатор обрачуна с народом овог краја. А када је Крагујевачки одред У јесен 1941. године почео све многобројније и опсежније акције, што је потврђивало да народ још није покорен, брзо је дошла свирепа освета. У овом крвавом послу окупатору су пружили пуну помоћ домаћи изајници. Кажњавање становника је започето у селима Грошници и Маршићу, а 20 октобра 1941. у Крагујевцу је извршена масовна рација мушког становништва од 16 до 80 година. У кућама, надлештвима, школама, са улица Немци су хапсили грађане, раднике, ученике и службенике и затварали их у топовске шупе са образложењем НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДА НАУМОВИЋ, студент медицине из Крагујевца, рођена је 22. IV М22. године у занатлијској породици. Њен отац пекар школовао је од свога рада све четворо своје деце. Нада је у свим разредима основне школе и гимназије била одлична ученица. У напредни омладински покрет се укључила у VI разреду гимназије и тада постала члан СКОЈ-а. У VII разреду гимназије је дошла у сукоб са школским властима због тога што из убеђења није више хтела да чита молитву пре и после часова. Добијала је опомене и добила двојку из веронауке. Њен поступак се препричавао у граду, а наставнички савет је разматрао случај. Пошто је из свих осталих предмета имала одличне оцене, прогледали су јој кроз прсте. Године 1940. уписала се на Медицински факултет у Београду и одмах се укључила у рад напредног студентског покрета. Исте године је кандидована за члана КПЈ, а 1941. примљена у Партију. Као што је раније била савесна у учешу, тако је и сада ревносно извршавала сваки партијски задатак. Поред тога је била добар и несебичан друг и своја скромна средства, чак и своју собу, делила са другарицама које су имале мање од ње. Одмах после напада Немачке на Југославију Нада се, као и остали студенти комунисти, по задатку вратила на терен. Постала је секретар рејонског актива СКОЈ-а. Организовала је окупљање омладине у читалачким групама, учествовала у организовању курсева прве помоћи, од којих је један одржан у њеној кући. С формирањем партизанских одреда и организовањем Народноослободилачког фонда, Нада је извршавала и још многе друге задатке. Била је члан рејонског одбора НОФ-а, организовала је припремање хране за партизане и прикупљање санитетског матријала, новчане помоћи и одеће. Била је један од организатора омладинских акција у граду и сама је у њима учествовала. Преко једне другарице која је радила у полицији добављала је бланко пропуснице и личне карте и предавала их друговима. Била је и курир између Крагујевца и Београда. Двадесетог октобра, када су Немци и љотићевци вршили рацију по граду и водили грађане у затвор, Нада се нашла пред својом кућом. Видевши како љотићевци врбују једног младића из њеног суседства, није могла да се уздржи већ их је оштро напала, назвавши их издајицама и окупаторским слугама. Љотићевци су је потерали у затвор и сутрадан, 2 1 . октобра, стрељана је у првој групи грађана. На путу за стрелиште Нада је бодрила људе да достојанством и храброшћу пркосе Немцима и издајницима. Пред само стрељање скинула је наочаре и закачила их за своју легитимацију и бацила далеко од себе, затим узвикнула „Живела Комунистичка партија!“, „Живео Совјетски Савез!“ Због своје беспримерне храбрости у одсудном часу и достојанственог држања проглашена је за народног хероја 20. децембра 1951. године. НЕМЦИ И ЉОТИИЕВЦИ СПРОВОДЕ УХВАНЕНЕ ГРАВАНЕ КРАГУЈЕВЦА НА СТРЕЉАЊЕ �ЈЕДНА КОЛОНА ТОБРА 1941. УХАПШЕНИХ ГРАБАНА НА ПУТУ ЗА ГУБИЛИШТЕ, У КРАГУЈЕВЦУ 21. ОК- да је то због провере легитимација. Затворено је око 10.000 грађана. Уместо провере легитимација, почео је крвави обрачун наоружаних немачких војника и домаћих издајника са голоруким грађанима. У свитање 21. октобра 1941. године митраљески рафали су у непосредној близини топовских шупа покосили прве октобарске жртве. Само стотинак метара од прве бараке убијена је група радника. Ако је до тог момента и било неке наде међу ухапшенима да неће бити стрељани, она је сада покопана. И у тим последњим тренуцима нашли су у себи снаге да на својим радничким књижицама, легитимацијама и зидовима барака исписују последње поруке својој деци, породици, родбини, Партији, народноослободилачкој борби, Совјетском Савезу, Црвеној армији. Међу затвореним професорима и ђацима били су и директор Учитељске школе Милоје Павловић и заменик директора I гимназије Лазар Пантелић. И један и други су могли да се спасу, али су ту „милост” одбили и остали са својим ученицима да поделе њихову судбину. Када је Милоју Павловићу љотићевски старешина Марисав Петровић понудио спас, одговорио је издајнику: „Ако мој живот зависи од тебе, није ми потребан!” И Милоје Павловић и Лазар Пантелић су изведени на губилиште са још 12 професора и око 300 ученика. У групи ученика било је и једно одељење V разреда, одељење 15-годишњих дечака, који су још носили кратке панталоне. Сви су на стрелиште изведени заједно. Умирали су загрљени певајући: „Хеј Словени, јоште живи!” Млада тела су се повијала под ударцима рафала као зелено класје на ветру. ЈЕДНА ОД МНОГОБРОЈНИХ ГРУПА СТРЕЉАНИХ 21. ОКТОБРА 1941. После језивог масакра несрећне мајке, жене и сестре размилеле су се по разбојишту тражећи своје најмилије по земљи натопљеној крвљу. Призор је био страшан. Гомиле унакажених лешева лежале су на благим косама Крагујевца. Град је био пуст; било је готово немогуће срести мушкарца. Могле су се видети само жене у црнини, јер је трећина становништва стрељана и многе породице остале без својих хранитеља. У овом покољу изгубило је животе и 13 жена и дванаесторо деце, малих чистача ципела. Немци су са пруском педантношћу објавили масовни покољ, који почели 21. октобра у Крагујевцу: 268 в>, су за- �„под бр. 164 Вељковић Милица1), домаћићица, Крагујевац „ „ 186 Јовановић Милица домаћица, Крагујевац „ „ 361 Јовановић Живка, радница, Крагујевац „ „ 454 Наумовић Надежда, студент, Крагујевац, рођ. 22. IV 1922. „ 605 Чивовић Верка, радница, рођ. 10. III 1915. у Блазнави „ „ 679 Ђорђевић Јелица, домаћица, рођ. 1914, у В. Градишту ,, „ 783 Коробчански, домаћица, рођ. 1889. „ „ 893 Маслаћ Надежда, слушкиња, рођ. 10. VIII 24. у Ракинцу „ „ 892 Маслаћ Даница, слушкиња, 5. VIII 1928. у Н. Саду „ „ 1016 Милојевић Живка, радница, рођ. 20. VIII у Маршићу „ „ 1068 Миловановић Мими, учитељица, Крагујевац „ „ 1523 Стојковић Милица ., „ 1678 Тошић Јулка, домаћица, Крагујевац.“ ДЕЦЛ И ЖЕНЛ СЕЛИМИРЛ МИХЛИЛОВИБА, РАДНИКА СТРЕЛјЛНОГ 21. ОКТОБРА У КРАГУ ЈЕВЦУ „Очевици о страгином злочину СПОМЕНИК НА ЈЕДНОЈ ХУМЦИ СТРЕЉАНИХ РОДОЉУБА У ЕГДОГЛИЈСКОМ ПОТОКУ, У ШУ МАРИЦАМА НА КОМЕ СУ УКЛЕСАНЕ РЕЧИ: ХИТЛЕРОВЦИ И НЕДИЋЕВЦИ ПОУБИЈАЛИ 5000 ЉУДИ И ЖЕНА У КРАГУЈЕВЦУ2) ОВДЕ НА ОБАЛИ ПОТОКА ПРЕД САМО СТРЕЉЛЊЕ ЗАЧУО СЕ ПРКОСАН ГЛАС „УБИЈАЈТЕ НАС ЗЛИКОВЦИ, АЛИ НАС НЕ МОЖЕГЕ НИКАД УНИШТИТИ”. Положај, 10 новембра Услед великих сметњи — блокаде Крагујевца — тек сад шаљемо опис страховитог покоља у граду. Овај извештај је написан на основу исказа људи који су били изведени на губилиште, али су успели да побегну; писан је на основу саслушања људи и жена који су после покоља умакли из града и догили до наших положаја. Уочи покоља на неколико дана Немци су вргиили претресе појединих градских квартова, али никакву акцију нису предузимали све док нису догили недићевци. Та руља је допутовала преко Лапова. Није их било више од три стотине. Предводио их је један подофицир, кога је Недић произвео на брзу руку у чин официра. Недићевци су уз велику буку ушли у град, населили се у касарни и отпочели „упис добровољаца“. У дворишту је стално врио казан вруће ракије. Одзив народа у „српску оружану силу“ био је никакав. Командант недићеваца позвао је српске начелнике и наредио им да упуте наређење свим представницима општина да народ заравна путеве и поправи мостове. Већ сутрадан недићевци су кренули пут села Грогинице, које се налази одмах код Крагујевца, на два километра. Успут ’) Домаћица Милица Вељковић стрељана је забуном уместо Милице Панић-Вељковић, адвокатског приправника, члана КПЈ. г) ,,Борба“, бр. 14, 15. XI 1941. — У масовном покољу у Крагујевцу стрељано је око 7000 људи. — Прим. ред. ПОРОДИЦА РАДНИКА 5. ОДЕЉЕЊА ВТЗ БОРИСАВА РАТИНЦА, СТРЕЉАНОГ 21. ОКТОБРА 1941. У СППСКУ СГРЕЉАНИХ ЈЕ ПОД РЕДНИМ БРО ЈЕМ 360. 269 �НА КОМАДИБУ ПАИИРА, НА ЛЕГИТИМАЦИЈА МА, НА КУТИЈИ ОД ЦИГЛРЕТА, ЉУДИ ОСУБЕ НИ НА СМРТ СЛАЛИ СУ ПОСЛЕДЊЕ ПОРУКЕ СВОЈИМ НАЈБЛИЖИМА ПОРУКА ЖИВОМИРА ЛАЗОВИКА, ВТЗ, СТРЕЉАНОГ 21. ОКТОБРА 1941. РАДНИКА ПОСЛЕДЊЕ МИСЛИ ДОБРИВОЈА МИЛОШЕВИКА, БРАВАРА ВТЗ, СТРЕЉАНОГ 21. ОКТОБРА 1941. ПОСЛЕДЊП ПОЗДРАВ ЛАЗАРА ПАНТЕЛИКА, ЗАМЕНИКА ДИРЕКТОРА КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ — СУПРУЗИ И ДЕЦИ ПОРУКА ПРЕД СТРЕЉАЊЕ САВЕ СТЕФАНОВИКА, ПУШКАРА БТЗ У КРАГУЈЕВЦУ �су певали песме и викали: „Живео краљ!“. Сваког одраслог мушкарца кога су видели одвели су недалеко од цркве у којој је свештеник секао колач. Затим су извели свештеника с јеванђељем, свечаре с колачима и отворили ватру из митраљеза. На тај начин су поубијали 118 лица. Кад су наишли партизани, побегли су у правцу Крагујевца. У току тога дана вршили су стрељања и у правцу Лапова. Ту је пало преко 200 жртава. Сам покољ у Крагујевцу почео је хапшењем свих мушкараца између 16 и 60 година, сем Немаца, недићеваца, љотићеваца, који су вршили хапшења. Међу ухапшенима се налазио начелник Среза гружанског и начелник Среза крагујевачког, као и стражари и чиновници начелства. На тај начин је лигиено слободе око 10.000 људи. Ухапшено је нешто жена и девојака1), за које су постојале доставе да су радиле против окупатора. Сав је тај народ одвођен у логор опкољен бодљикавом жицом. Ту су их чували Немци и недићевци. Стрељање је вргиено по групама од по 50 до 60 људи на пет места у граду. Немци и недићевн,и заједнички су изводили људе до губилишта, ту су им наређивали да клекну, а затим би их косили митраљезом. У тој гужви успело је да побегне неколико људи, од којих је већи број рањен. Многи од њих су издахнули у суседним селима —- у Дреновцу, Дивостину, Барама. У тој огромној маси од 10.000 људи чланови Комунистичке партије су се држали херојски. Они су храбрили народ, дизали му дух. Пред устима митраљезо. друг Тоза Драговић, металац, одржао је говор: — Напијте се српске крви, фашистички пси, али ће вас Црвена Армија и наши партизани скоро уништити! Говор је завршио речима: — Живела слободна Србија, живели партизани, живела Комунистичка партија, живео Совјетски Савез, живео друг Стаљин! С тим поклицима на уснама гинуле су стотине радника. Друг Тоза је пао изрешетан зрнима с осмехом на лицу. Душан Бокан, металац, истрчао је из реда на губилиште и отпочео да говори: — Убијајте, погани фашисти, али Србија ће ипак бити слободна! Кигиа куршума почела је да га засипа, али он није падао. Говорио је све жешће. Убице су притрчале и недићевци су почели камама да га секу. Он је успео песницом да удари целате. Последњи му је узвик био: —■ Живела Комунистичка инте рнационала! Један занатлија пао је с ускликом: —- Живела слободна Шумадија! Студенткиња Нада Наумовић, члан Комунистичке партије, тешко рањена, придигла се и узвикиула: — Живео Совјетски Савез! ‘) Стрељано је 13 жена. — Прим. ред. Један недићевац је пришао и дотукао је револвером. Херојски је погинуло 50 омладинаца1) —■ гимназиста заједно са својим професорима. Они су загрљени изашли на губилиште певајући: — Хеј Словени! Један Недићев официр изашао је пред њих и рекао им: — Хоћете ли у нашу војску? Омладинци су заједно с професором још јаче запевали: — Хеј Словени, јоште живи! — Паљба! — дрекнула је избезумљена звер. Педесет телеса зачас се окупало у крви! Један чиновник је пред стрељање узвикнуо: — Живела Србија! Осветите нас! Покољ је трајао више дана. У логору се налази велики број грађана. Немци V, недићевци позивају њихове породице и обећавају им да ће пустити ухапшенике ако породица доведе 50 комуниста. Другарице које су се пробиле из Крагујевца веле да је то мртав град. Нигде се не може видети ни једно мушко лице сем Немаца, али нема довољно и,рног платна да све ојађене мајке, сестре и жене завију своју тугу. Недићевци и Немци нокушавали су да униште Крагујевачки партизански одред, али су их партизани разбили. Партизани су освојили тунел на Вучковици и одбили јак напад 40 четника на школу у Книћу, где се налазио један наш одред од 30 људи са 7 пушака. Наши су били потпуно опкољени. Команду у своје руке узео је политички комесар Првог батаљона друг К. (Душан Кораћ) млади металски радник. Он је мирно наредио: — Запевајмо „Пролетери, на барикаде!“ Бомбе спреми! И уз ту борбену песму другови са седам пушака и бомбама пробили су фашистички обруч. У томе им је помогао и један сељак — партизан, који је лежао болестан код куће. И он је зграбио пушку и ударио сам на недићевце с леђа. У одреду је расположење силно. Сваки партизан се заклео да неће мировати док крв не падне за крв, док и последњи Немац на тлу Србије не буде истребљен, док и последњи издајнички пас не буде смрвљен. Јер народу је нанесена дубока рана. Ова зверства, овај нечувени злочин —може се наплатити само потпуним уништењем зверова који су тако мирно поклали пет хиљада Срба и Српкиња у нашем Крагујевцу! Срби, устајмо сви као један, да вратимо крв за крв! Крајем новембра 1941. године Крагујевачки одред је под сталном борбом с Немцима, недићевцима и чет*) Стрељано је око 300 ученика I и II гимназије и Учитељске школе, и са шима неколико професора и заменик директора I гимназије Лаза Пантелић, и директор Учитељске школе Милоје Павловић. — Прим. ред. 271 ницима прешао са 350 бораца у Санџак и ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Међу тим борцима биле СУ другарице: Ружица Бојовић, погинула на Пјеновцу 21. I 1942. године), Живадинка Дивац (погинула децембра 1944), Босиљка Вукановић-Чарна, Анка-Беба Ћирић, Ната Хаџић, Деса, Марија и Милена Јагодић, Нада Јовановић, Мирјана Ковановић (погинула 1943. у Дринићима), Олга Миливојевић (погинула 2. јуна 1942. У Добром Долу на Дурмитору), Ната Радуловић, Анђа Стефановић, РајкаБела Јовановић-Константиновић и ЈБубица Ђорђевић. Раду Шубакић, враћену на партијски рад у Србију, убили су четници 17. II 1942. године у Вујновачи (Ваљево). После масовног стрељања у Крагујевцу и одласка Крагујевачког одреда, љотићевци су узели власт у своје руке и завели страховит терор. Школа, у којој је био њихов штаб, била је пуна затвореника. Гомила жена чекала је пред зградом да нешто сазна о трагичној судбини својих најмилијих. ЈБотићевци су сваке ноћи доводили у канцеларију председника општине младе девојке, нарочито ученице, под оптужбом да су партизански курири. Дуго су их саслушавали и понижавали, тражећи тобож партизанску пошту, а затим их страховито тукли. Већина партизанки и теренских радника које нису са одредом прешле у Санџак похватане су од љотићевских, недићевских или четничких одреда, дотеране у Крагујевац у затвор и подвргнуте саслушавањима и мучењу. На путу за Санџак ухваћене су: Милица Панић-Вељковић, Милунка Ђурић, Наталија Недељковић-Нана, Ангелина-Анга Недељковић-Милосављевић, Радмила и Смиља Јањић, Драга Ратинац, Зора Радуловић, Владислава-Владица Чубрило, Милица Милојковић, Наталија Димитријевић, Обренија Бечановић (обе отеране на Бањицу), Милица Урошевић (отерана у Смедеревску Паланку), Рада Јовановић, Радунка Милановић и Јелица Рајковић из Кормана, Славка Тошић, Емилија Јанковић и Дринка Милекић. И поред тога што је партијска организација Крагујевца била десеткована и упркос љотићевском терору који је крајем 1941. године и почетком 1942. беснео, преостали партијски радници су наставили политички рад. Међу њима су биле: Божана Прпић, секретар једне партијске организације, Зора Радуловић и Владица Чубрило (после изласка из затвора), Јо- �т МЕМОШАМ1) После девет месеци наше народно-ослободилачке борбе, партизански Санитет бележи низ својих жртава. Зверство окупатора и његових слугу четника иије се зауставило ни пред оним људима који обављауу најплеменитије дужности — помоћ болесном и рањеном човеку. Указујемо целом санитетском особљу широм наших партизанских и добровољачких редова на ове жртве с тим да нам њихово јунаштво и пожртвовање буде као пример над којим ћемо се крепити и очвршћавати. Друг доктор Момчило Катанић, лекар Чачанског одреда, ухваћен од Немаца и стрељан августа 1941. г. Друг доктор Бер, лекар Чачанског одреда, у борбама око Краљева истрчао, против воље своје команде, у прве борбене редове пред немачке тенкове и јуначки погинуо. Друг доктор Леви, после евакуације Ужица, ухваћен од четника, предан Немцима и стрељан са својом другарицом.2) Другарица доктор Натагиа3) погинула у четничкој заседи. Друг доктор Питовић Димитрије, активан сан. капетан југосл. војске, један од оних ретких официра који нису пошли путем нете колоне, определио се за народну борбу против окупатора, остао одличан радник, одан друг и борац све до своје смрти. Погинуо 16. II 1942. на Дивчибарама. Другарица доктор Ружица Рип, заробљена од Талијана и четника пред Колашином и стрељана 20. марта 1942. г. Друг доктор Мујбегић, заробљен и убијен од четника на Мајевици фебруара 1942. Другарица Јулија Ћатић, болничарка Шумадијског батаљона I пролетерскс Н.О. Ударне бригаде. Јунакиња која је стекла поштовање и другарску љубав свих бораца који су је познавали. Девојка од 16 година у борби са Талијанима пред Рудом прва јуриша на патролу од 7 Талијана, виче „ура” V . пева „Аванти пополо”. Прва стиже до Талијана и виче: „Руке увис!” Седам непријатељских војника се предало. Погинула је на Пјеновцу 21. јануара 1942. године. Другарица Бојовић Ружица, болничарка Шумадијског батаљона I пролетерске Н.О. Ударне бригаде. Вредна болничарка и добра другарица, погинула на Пјеновцу 21. јануара 1942. г. Даљних података о погинулим болничаркама за сада немамо. Али је тај број сигурно велики. Тако, на пример, само у болници у Мионици четници Драже Михаиловића побили су 17 наших болничарки. НЕКА ЈЕ СЛАВА НАШИМ ПАЛИМ БОРЦИМА! ЈУЛИЈАНА-ЈУЦА ЋАХИЋ-ХЕНКИЋ, ученица гимназије, рођена је 25. XII 1924. године у Маслошеву. У гимназији у Крагујевцу укључила се у напредни покрет и примљена је у СКОЈ. За НОП ради од првих дана устанка. Крајем октобра 1941. године одлази у I шумадијски одред и учествује у акцијама и борбама које је одред водио. Са одредом одлази у Санџак и Босну. При формирању I пролетерске бригаде она је болничарка II чете V шумадијског батаљона. Истакла се у борби са Италијанима код Руда, прва је јуришала и сама заробила 7 Италијана. У борби с Немцима на Пјеновцу, 21. јануара 1942. године, Јуца је трчала одједног до другог рањеног друга, извлачила их и указивала помоћ у најжешћој паљби. Вршећи неустрашиво своју дужност пала је тешко рањена. Другови су је извукли и превили, али је она у свитање дана подлегла ранама. РУЖИЦА БОЈОВИЋ, радница, рођена је 24. II 1918. године у сиромашној радничкој породици у Крагујевцу. Још врло млада морала је својим радом да помогне породици, па је ступила у радионицу за израду дугмади. Ту се укључила у раднички покрет, била активна у „Абрашевићу“ и више пута хапшена. Под окупацијом радила за НОП и већ августа 1941. године међу првим ступила у Крагујевачки одред, где је била четна болничарка. У октобру је примљена у СКОЈ. Са одредом је прешла у Самџак и Босну и приликом формирања Прве пролетерске бригаде постала болничарка II чете V шумадијског батаљона. Храбро је погинула са још 60 бораца свога батаљона 21. I 1942. године у борби на Пјеновцу. ') ИРПС, бр. 2033, „Партизански санитет”, бр. 1, 1У-У-1943. Марија Бобић-Леви, медицинска сестра. Наташа Шимченко, лекар Космајског одреда, погинула јануара 1942. при повратку одреда на свој терен. 2) 3) 272 ОЛГА МИЛИВОЈЕВИЋ рођена је 1924. године у Гружи код Крагујевца. 1941. године, на почетку рата, била је ученица и члан СКОЈ-а. Са многим другим напредним омладинкама ступила је у Крагујевачки одред и крајем године са њим прешла у Санџак а затим у Босну, где је постала борац II пролетерске бригаде и већ 2. јуна 1942. погинула у Добром Долу на Дурмитору. Заједно са њом погинуо је и њен отац. �ванг.а Јагодић-Невајдић, Милица Срећковић, Јованка Лилић, Стана Чанак, Олга Станојловић, Вера Милутиновић, Нада Бушетић и Дринка Милекић. Састанци партијске и скојевске организације одржавани су у кућама Божане Прпић, Вере Милутиновић, Милице Никетић, Наталије Обрадовић, Десанке Марковић и још извесног броја жена, симпатизера. Рад је настављен и у селима крагујевачког среза: Чумићу, Светлићу, Дивостину, Десимировцу, Корићанима и у још неким селима. У Чумићу је још 1941. године организатор рада за НОП била учитељица Рада Вујачић, а активношћу су се истицале: Даница Секулић, Живка Карић, Лена Стевановић (њена је кућа била пункт и сигурно скровиште политичким радницима у најтежем времену), Кица Тошић, Драга Рајичић, Миленија Костић, Даница Максимовић (у чијој је кући било склониште за партијске раднике) и Надежда Гачић (која је као курир одржавала везу између Крагујевца и лепеничког среза). Све су оне у своме раду добијале подршку и помоћ и других жена у селу, тако да су жене Чумића за све време рата радиле за НОП. У пролеће 1942. године Касија Рајичић је успоставила везу између партијске организације Крагујевца и ОК КПЈ, који се тада налазио на терену аранђеловачког среза. Она је у Крагујевац доносила пропагандни материјал и новчану помоћ партизанским породицама, а одатле је односила материјал за одред. После успостављања ове везе, у Крагујевцу је формиран МК КПЈ у који су од жена ушле Божана Прпић и Јованка Лилић. МК је још организованије наставио рад. Тада се у рад за НОП, упркос непријатељском терору и отежаним приликама, укључио већи број симпатизера, који су не само радо давали него и од других прикупљали помоћ у храни, одећи, обући, новцу и другом материјалу за обновљени I шумадијски одред. У Крагујевцу су радиле и омладиске групе које су имале задатак да окупљају омладину, да с њом раде политички и да је ангажују у прикупљању прилога за одред и за партизанске породице. У једној таквој омладинској групи биле су Георгина Јовановић, Драга Николић и ЈБубица Шумоња. Полиција је у више наврата хапсила неке њој сумњиве људе, активисте НОП, али то није утицало на рад. Успостављена веза са ОК КПЈ је одр- НАТАЛИЈА-НАТА РАДУЛОВИЋ, матурант, рођена -је 18. III 1921. године у ВршЦУ, где јој је отац тада био са службом. У напредни средњошколски покрет укључила се 1939. године у VI разреду гимназије у Крагујевцу и тада постала члан СКОЈ-а. По окупацији Југославије постала је члан једне ударне десетине. Цела њена породица радила је за НОП. прихватала и скривала илегалце, сестра и брат су јој погинули у НОР-у. Септембра 1941. Ната одлази у I чету Крагујевачког одреда, са њим прелази у Санџак и до краја рата је борац III крагујевачког батаљона I пролетерске бригаде. Била је политички делегат вода, руководилац батаљонског СКОЈ-а и члан батаљонског партијског бироа. У КПЈ је примљена фебруара 1942. године. Јануара 1944. године упућена је на партијски курс у Дрвар. По завршетку курса послата је за члана СК КПЈ среза невесињског, затим постаје члан ОК КПЈ за округ требињски. Децембра 1944. постала је секретар СК КПЈ за ресавски, а затим члан ОК КПЈ округа јагодинског, на којој је дужности до 1946. године. У току рата је рањавана два пута. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛИЦА ПАНИЋ-ВЕЉКОВИЋ, адвокатски приправник из Крагујевца, рођена је 1910. године. Школовала се под врло тешким условима јер је остала рано без оца. Као студенткиња издржавала је мајку и себе од кондиција која је давала богаташкој деци. На Универзитету се укључила у напредни студентски покрет и 1931. постала члан СКОЈ-а. После завршених студија, као адвокатски приправник у Крагујевцу, учествовала је у свим акцијама које је покретала Партија. Године 1936. била је члан иницијативног одбора за стварање Женског покрета у Крагујевцу. Пре рата је више пута хапшена. Пошто је била позната полицији, то је по нападу Немачке на СССР ухапшена. Пуштена је после месец дана и одмах наставила рад за НОП, коме се потпуно предала. После масовног стрељања у Крагујевцу, Милица је ступила у Крагујевачки партизански одред и с њим пошла у Санџак, али се по задатку вратила у Крагујевац. Недићевци су је ухватили на Дивостинском друму и спровели у Крагујевац. Изведена је пред преки суд и стрељана као партизанка почетком 1942. године. • НАДЕЖДА ЈОВАНОВИЋ-БАКИЋ, студент технике, рођена је 1922. у Крагујевцу. На универзитету у Београду учествује у напредном студентском покрету. 1941. године се враћа у Крагујевац, где као члан СКОЈ-а активно учествује у устанку. Члан КПЈ постала је 1941. године. Септембра 1941. ступа у Крагујевачки одред, са њим прелази у Санџак и Босну и постаје борац I пролетерске бригаде. У војсци је била на разним политичким дужностима. 1943. била је заменик политичког комесара III батаљона I војвођанске бригаде. Септембра 1944. године повучена је из Армије на политички рад и одмах по ослобођењу Крагујевца била је секретар Месног комитета КПЈ и члан Окружног комитета КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 273 МИРЈАНА КОВАНОВИЋ, кројачка радница, рођена 24. I 1923. године у Крагујевцу, у 16 години се запослила у једној радионици рубља за надницу од 7 динара. Одмах се укључила у синдикални покрет и узела видног учешћа у „Абрашевићу“. Била је један од најактивнијих чланова у подружници шиварских радника. Године 1940. постала је члан СКОЈ-а. Као скојевка била је ангажована у раду за Црвену помоћ •— носила је храну у затвор ухапшеним друговима и одржавала везу између другова у затвору и партијског руководства. Рад је наставила и под окупацијом. После масовног стрељања у Крагујевцу, октобра 1941. године, ступила је у Крагујевачки одред и с њим одлази у Босну и постаје борац III крагујевачког батаљона I пролетерске бригаде. Априла 1943. примљена је у КПЈ. Погинула је исте године у босанском селу Дринићима. �жавана, а пункт за везу се од почетка 1943. године налазио у Пољопривредној школи, у стану шумарског инжењера, члана КПЈ, Драгомира Грујића и његове жене Мирославе. Током године они су обоје отишли у Лесковац, а везу са ОК су преузели Миливоје и Вера Милутиновић. Рађено 30. децембра 1941. године у Одељењу специјалне полиције УГБ ЗАПИСНИК1) о саслушању НЕДЕЉКОВИЋ НАТАЈ1ИЈЕ, домаћице из Грошнице среза гружанског ЗОВЕМ Ј1ИЈА, ђена СЕ по сам 1880. за и од мајке оца Радоја удата, Српкиња ро- Ранкови- мајка сам, сам вере право- полицијски неосуђивана, жњавана, НАТА- домаћица, у Грошници, сре- Милеве, деце, славне, сам године гружанског ћа троје НЕДЕЉКОВИЋ занимању нека- неписмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Ја је ми В. имам троје Радисав, се зове Т. деце. студент Владислав Завода а Најстарији права, и био је ми треће ми млађи је дете син радник ћерка Ангелина, студенткиња медицине. Радисав нуо у се „партизана”. у код јуна од је син стране крагујевачке је с ћер- одговарала због кому- на време времена међу села Моја раније полиције акције, отишао паљења Немаца. је одмет- командант ми после која одлазила месеца постао Млађи Ангелина, нистичке је и ,,партизане” Грошнице ка још шуму ,,партизане”. Шта је она тамо радила, мени је непознато. . . Пре 20 дана између она Дулена се и породила Аџиних на путу ливада, где је био штаб „партизана”. И ја сам више пута одлазила до села Дулена, деци а и где сам неким носила другим веш својој ,,партизанима” којима сам веш прала. Није рила истина ,,да сам ја зане”. сам да је Исказ ми све је ја партизанска врбовала То сам у селу гово- мајка”, нити младиће што имам прочитан и за да за „парти- изјавим. свој при- знајем. Отисак палца Наталија Недељковић потп. Бран. Глигоријевић, с. р. Саслушао и оверавају, По наредби шефа одељења Спец. пол. шеф Одсека IV, Бећаревић, с. р. Записничар, Бран. Глигоријевић, с. р. НАТАЛИЈА НЕДЕЉКОВИЋ-НАНА рођена 1880. године у Грошници, уз своју децу се укључила у напредни раднички покрет и драговољно се примила курира партијске технике, која је била смештена у њеној поточари. Зими је под џаковима брашна преносила на саоницама одштампани материјал у Крагујевац, лети га у корпама с воћем и поврћем носила на пијацу. Била је врло хладнокрвна и сналажљива тако да је њен рад дуго остао незапажен. У пролеће 1940. године полиција је извршила претрес куће. Нана је успела да благовремено све склони, сем једне Лењинове фотографије, која је остала на зиду, и то је било све што је полиција нашла. За проверену оданост Партији и држање пред непријатељем, Нана је тада примљена у Партију. У време устанка 1941. године Нана је наставила курирски посао, само што је осим пропагандног материјала преносила и оружје. Покретала је у акцију жене у селу за прикупљање разноврсног материјала за потребе одреда. Кувала је храну за борце и носила у одред, прала је рубље и крпила одећу партизана. У јесен 1941. године Нана је са одредском болницом пошла на Златибор, заједно са својом ћерком Ангелином-Ангом Милосављевић и унуком, малом Наталијом-Тањом. Почетком децембра вратиле су се у Грошницу, где су их четници ухватили и отерали у специјалну полицију па у логор на Бањици. Стрељана је 5. марта 1942. године, а Анга 25. маја 1943. године. ‘) РСУПС, ДОС. IV. 274 У пролеће 1943. године полицији је пошло за руком да ухапси више чланова Партије и активиста НОП. Међу првима је, 9. априла 1943, ухапшена Божана Прпић. У полицији је тако претучена да је пренета у болницу и од задобијених повреда умрла 3. јуна исте године. После неколико дана су ухапшене: Стана Чанак, Славка Лазаревић, матурант, Оливера Ђорић, студент медицине, Милева Јанковић, ученица, Даринка Живковић и Косана Левовник, домаћице (све су половином јуна 1943. отеране на принудни рад у Немачку), Зорка и Милева Симић, кројачке раднице, Божана Андрејевић, матурант и Милица Никетић, домаћица, а почетком маја Наталија Обрадовић, Десанка Марковић и Олга Јовановић, домаћице, које су почетком лета пуштене, пошто њихове кривице нису могле бити доказане. Исте године су ухапшене и отеране у логор на Бањици: Деса Барјактаревић, Драга, Мина и Нада Петровић, Радојка Виторовић, све из Крагујевца; затим, ЈБубица-Селка Димитријевић из Белошевца и Манда Барух из Љуљака, која је у логору стрељана као Јеврејка. Остале другарице изишле су из логора тек када је расформиран, 3. октобра 1944. године. И поред овог хапшења рад је настављен мада у смањеном обиму. Веза са ОК је одржавана све до новембра 1943. године, када је полиција открила рад већег броја чланова Партије и активиста и све их похапсила. Највећи број ухапшених је стрељан у логору на Бањици, међу њима: Јованка Јагодић-Невајдић, Милијана Прокић, Радојка Симић и Вера Милутиновић. Све су оне стрељане у последњој групи жена 11. септембра 1944. године. Добар број жена активиста и сарадника из крагујевачког среза је страдао од четничког терора, који је нарочито беснео 1943. и 1944. године. Током 1943. године заклане су: Селена Маринковић из Љуљака, Злата Андровић из Десимировца, Даница Секулић и њена мајка Живка Карић, из Чумића, Даринка Вукићевић, Борика и Живана Ђорђевић, све три из Светлића, скојевка Милица Вујадино- �вић из Дивостина и Милева Рајчевић, учитељица у Корићанима. Авхуста 1944. године четници су одвели из Чумића у Пајазитово већу групу мушкараца и жена, све их батинали као сараднике партизана, а затим заклали: Лену Стевановић и скојевку Љубицу Тошић, заједно са њеним братом. Њихова мајка Кица је умрла од четничких батина, такође су од батина умрле и Драга Рајичић и Миленија Костић, чије су мужеве тада стрељали. У истом селу су 8. септембра 1944. године заклали Олгу Станојловић, студента права из Крагујевца. Неисцрпна су страдања која је народ овога краја поднео у току рата и сигурно је непотпуна листа оних који су дали своје животе у борби за слободу своје земље. Последњи продор полиције у партијску организацију Крагујевца и страховити четнички терор који је владао по селима Шумадије до самог ослобођења, онемогућили су организовани рад за НОП. Али ускоро, са ослобођењем овог краја, рад се широко обновио и међу женама и одмах је отпочело формирање одбора АФЖ. ПРЕТСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ1) Пов. бр. 82 5 фебруара 1942 годнне Крагујевац УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељење специјалне полиције БЕОГРАД У вези Вашег акта II. бр. 4433 од 1 јануара 1942 год. Претстојништву градске полиције у Крагујевцу част је доставити б лиже податке за лица и то: ДУШАН ДУГАЛИЋ, бивши писар ВТЗ, рођен је 1910 год. у селу Драгољу, среза драгачевског, од оца Светислава и мајке Даринке; ДРАГОСЛАВ СИМИЋ, акт. пешад. потпоручник, рођен је 1915 године у Крагујевцу од оца Младена и лајке Јелене; КАЗИМИР ВЕЉКОВИЋ, грађевинар, рођен је 1909 године у Крагујевцу од оца Василија и мајке Милице; МИЛИЦА ВЕЉКОВИЋ, рођ. ПАНИЋ, адвок. приправник, рођена је 1909 године у Крагујевцу од оца Јована и мајке Јелисавете. Именована је стрељана 4 јануара 1942 године од стране IX одреда српске оружане силе. НАДЕЖДА ЈОВАНОВИЋ, ст. технике, рођена је 1922 године у Крагујевцу од оца Александра и мајке Косаре; НАТАЛИЈА ХАЏИЋ, студенткиња, рођена је 1912. године у Малим Крчмарима, од оца Јеротија и мајке Милене; БРАНКО СТАНОЈЛОВИЋ, свр. матурант, рођен је 1921 године у Крагујевцу од оца Саве и мајке Цаје; РАДИСАВ ЛАЗАРЕВИЋ, студ. права, рођен је 1913 године у селуРадмиловићу, среза гружанског, од оца Лазара и мајке Милојке; РАДМИЛА ЈАЊИЋ, бив. писар ВТЗ, рођена је 1921. године у Гружи, среза гружанског, од оца и мајке Милице; РАДМИЛА ШУБАКИЋ, студенткиња, рођена је 1918 године у селу Липници, среза гружанског, од оца Живадина и мајке Ружице; ВОЈИСЛАВ - ВОЈА РАДИЋ, бив. бравар ВТЗ, рођен је 1902 године у селу Доње Коњувце, среза јабланичког. ДУШАН КОРАЋ, калфа стругар, рођен је 1920 године у Беранима, од оца Радомира и мајке Анђе; ЉУБОМИР МАРИЋ, звани „ЉУБЕЗ”, коцкар, рођен јс 1902 године У Крагујеви,у од оца Вићентија и мајке Милунке; ЗОРАН ВАСИЋ, учитељ пољопривреде, рођен је 1921 године у Крагујевиу, од оца Видоја и мајке Вере; УГЉЕША КАРАКЈ1АЈИЋ, бив. бравар ВТЗ, рођен је 1915 године у селу Добрачи, среза гружанског, од оца Љубомира и мајке Борике; МАРКО ЗАГОРАЦ, бив. бравар ВТЗ, рођен је 1918 године у селу Врлики, од оца Константина и мајке Руже; именовани је ухваћен и налази се у затвору код ове власти и по окончаној истрази спровешће се томе одељењу. ') РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4. ВОДЕИИЦА НАТАЛИЈЕ И ПЕТРА НЕДЕЉКОV ГРОШИИЦИ, У КОЈОЈ ЈЕ ПРЕ РАТА ВРЕМЕ устанка била смештена техНИКА ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА кпј. ова техК0ЈА 1Е ПРЕНЕТА ИЗ КРАГУЈЕВЦА У [™!™ицу, СЛУЖИЛА ЈЕ И ЗА ПОТРЕБЕ ЦЕНТРЛЛНОГ КОМИТЕТА. ПОРЕД ЧЛАНОВА ОК КПЈ У Н.ОЈ СУ РАДИЛИ И ТЕХНИЧАРИ ЦК КПЈ ИПК КПЈ ЗА СРБИЈУ. У ТЕХНИЦИ СУ ШТАМПАНИ И УМНОЖАВАНИ ПОЗИВИ ЗА УСТАНАК ЦЕНТРАЛНОГ И ПОКРАЈИНСКОГ КОМИТЕТА, !К?.ГЛАСИ’ ЛЕЦИ И БИЛТЕНИ ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА. КУРИР ТЕХНИКЕ, СВЕ ДО ОДЛАСКА У ОДРЕД, БИЛА ЈЕ НАТАЛИЈА НЕДЕЉКОоИБ-НАНА 275 �ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ВОЈВОДЕ1) БЕОГРАДСКОГ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ Бр. 49 17 децембра 1941 год. Положај СПЕЦИЈАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ УПРАВЕ ГРАДА ВЕОГРАДА (Комунистичко одељење) При чишћењу терена Среза гружанског од комуниста похватану су долс наведени комунисти, активни чланови, а који су били у шуми у ксмунистима око два месеца. Вођеном истрагом над похватанима, као и пропитивањем мештана, утврђено је да су то били главни сарадници команданта комунистичке банде званог „РАЈА” —• Раје Недељковића, из села Грошнице среза гружанског. Похватани комунисти после растурања њихових банди крили су се У намери да дочекају пролеће, па да опет наставе злочиначка дела и покољ српског народа. Преки суд овог четничког одреда, на основу вођене истраге и исказа сведока ГРАЂАНА као и на основу делимичних признања окривљених — похватаних комуниста донео је пресуду и осудио горе наведене комунисте на СМРТ. Жеља мештана — грађана села Грошнице среза гружанског, да се похватани комунисти не враћају својим кућама јер ће их они сами побити пошто су кривци за страдање — стрељање 287 мушких глава из села Грошнице. Кривице похватаних комуниста су следеће: АНГЕЛИНА НЕДЕЉКОВИЋ, родом из села Грогинице, срез гружански, стара 24 године, студенткиња медииине 11 године, удата за шнајдера, по њеном исказу: Заједно са мужем шнајдером отишла у партизане негде око Аранђеловца, а потом прешла у одред код свога рођеног брата Раје Недељковића, носила је немачку пушку „МАШИНГЕВЕР”, ишла је по одредима и говорила „Борите се, доћи ће слобода, у Русији је бољи живот него у Србији, за КРАЉА се плаћа и он није за народ, јер га ми плаћамо, нама је добар онај кога ми не плаћамо”. У селу Грошниг1,и говорила је јавно „ЈА САМ КОМУНИСТ ГРОШНИЦЕ”. Сама је изјавила на саслушању које је потписала следеће: „Партизански рад и организација свиђа ми се, јер сам Српкиња”. Породила се у шуми. 2) НАТАЈ1ИЈА НЕДЕЈБКОВИЋ, стара 60 година, родом из села Грошнице, мајка РАЈЕ НЕДЕЈБКОВИЋА, команданта одреда комунистичке банде и АНГЕЛИНЕ студенткиње медицине, била је у гиуми са ћерком и сином 50 дана. Заједно са женом МИЋЕ РАТИНЦА прала и крпила комунг^сте, спремала јело и говорила по селу: „ЈА САМ НАНА СВИЈУ ПАРТИЗАНА”. Када су комунисти отишли из села, била са њима у селу Дуленима, Аџине ливаде, Равни гај, места где је била највећа борба са комунистима; а потом била чак до Чачка, по њеној изјави на саслушању, наводи да је отишла у партизанску болницу у селу Дуленима, због порођаја своје кћери. Међутим, село Грогиница је до Крагујевца где је имала и много лекара и породилигите. По исказу похватаних комуниста, она је била заједно с њима, учествовала у свим неделима, трчала по селима, организовала партизане и говорила: „Ја сам стара жена, Српкиња — сељанка и могу да се борим за партизане, можете и ви остали”. Ово је радила из разлога иито јој је син био КОМАНДАНТ ОДРЕДА И ДА БИ ПОСТИГАО „ШТО ВЕЋУ СЛАВУ”. По исказу једног од похватаних комуниста, она је учествовала у суђењу и тражила да се њен брат СТРЕЉА. Исти је био осуђен на стрељање и они који су га повели да стрељају, ваљда се сетили да има бога, пустили га да побегне. ВОЈВОДА ВЕОГРАДСКИ Милун М. Радичевић, с. р. М.П. ‘) РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4. 276 ВЛАДИСЛАВА-ВЛАДИЦА ЧУБРИЛО, матурант из Крагујевца, рођена 1923. године у Ченти у радничкој породици, укључила се у напредни средњошколски покрет у крагујевачкој гимназији и примљена у СКОЈ. Одмах после окупације радила на организовању омладине за прикупљање оружја, одеће, санитетског и другог материјала. Била је учесник у разним акцијама против непријатеља. Године 1941. примљена је у чланство КПЈ. Међу првима је отишла у Крагујевачки одред и радила на терену. Крајем године је са партизанском болницом кренула из Топонице за Санџак. Ухваћена је у околини Чачка и спроведена у крагујевачки затвор, где је остала до маја 1942. године. Пошто јој кривица није могла бити доказана, пуштена је. Запослила се у фабрици конзерви, где је била један од организатора партијског рада. Поново је ухапшена 31. октобра 1942. године и спроведена у специјалну полицију у Београду. Пред полицијом ништа није признала, па је опет пуштена. Вратила се у Крагујевац и јануара 1943. ступила је у Шумадијски одред. Била је политички радник у срезу крагујевачком. Двадесет другог марта исте године опкољена је заједно са групом партизана у селу Чумићу и у сукобу рањена. Пренесена је у крагујевачку болницу, где је умрла. �ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ И РЕШЕЊЕ О УПУГШВАЊУ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ ДРАГЕ РАТИНАЦ РАТИНАЦ је у јесен 1941. године отишла са сином и мужем у Крагујевачки партизански одред. Са одредом је пошла према Санџаку. У повратку са Златибора, четници су је фебруара 1942. ухватили у једном селу у колубарском срезу и отерали у Крагујевац. Из Крагујевца је затим пребачена у логор на Бањици, па у Аушвиц, где је спаљена новембра 1943. године. Син и муж су јој погинули 23. децембра 1941. у Гаочићима код Рудог. ДРАГА ЗОРА РАДУЛОВИЋ-ВЕРА, ученица, рођена је 1922. године у Крагујевцу. Члан СКОЈ-а је постала пре рата и са другим напредним омладинкама похађала је санитетски курс. Од првих дана окупације и она и чланови њене породице укључули су се у НОП. У њиховој кући су одржавани скојевски састанци, ту је доношен санитетски и други материјал и одатле ношен у одред. У јесен 1941. ступила је у Крагујевачки одред и с њим пошла у Санџак. На путу је ухваћена и доведена у Крагујевачки затвор, али је убрзо пуштена. Поново се укључила у рад и још неколико пута хапшена до јануара 1943. године, када је отишла у Шумадијски одред. Из одреда је послата на рад са омладином у крагујевачком срезу. Седамнаестог децембра 1943. налазила се са групом другова у селу Брзану. Четници су их издајом опколили. У борби Зора је рањена у руку и ногу и заробљена. Пренета је у болницу, где су је саслушавали и мучили. Ни речи није рекла. Стрељана је 20. јануара 1944. године, на Метином брду. �ЈОВАНКА ЈАГОДИЋ-НЕВАЈДИЋ, радница, рођена је 1917. у Уљанику у Далмацији. Пре рата је била врло активна у напредном омладинском покрету и 1939. године примљена је у чланство КПЈ. Од првих дана окупације њена је кућа иостала партијски пункт и скровиште политичких радника. Цела њена породица — отац, мајка, брат и три сестре — ступила је 1941. године у Крагујевачки одред. Упркос страховитом терору који је завладао у Крагујевцу после одласка одреда у Санџак, Јованка није престајала да ради. По одлуци партијске организације запослила се у фабрици конзерви, где је 1943. била секретар партијске ћелије. Крајем године полиција је открила њен рад и ухапсила је са групом чланова КПЈ и сарадника НОП-а. У полицији је страховито тучена и отерана је у логор на Бањици, где је погинула 11. септембра 1944. године када је са групом другарица напала логорске старешине које су дошле да их поведу на стрељање. БОЖАНЛ ПРПИЋ, домаћица из Крагујевца, рођена 1911. године у селу Драгобраћи, поред мужа напредног радника врло рано се укључила у раднички покрет и 1938. године примљена у КПЈ. Од првих дана устанка радила је на окупљању жена у НОП. Њен друг је стрељан у масовном покољу октобра 1941. године, а она је наставила рад и међу првима поново успоставила везу са одредом, а после одласка одреда у Санџак одржавала је везу с партизанским групама на терену. У најтежим данима терора преносила је и растурала пропагандни материјал, одржавала ноћу састанке у своме стану и обавештавала сараднике и симпатизере о политичкој и војној ситуацији на терену и на фронтовима. Године 1942. ушла је у месно руководство КПЈ, а 1943. одређена је за секретара МК. Специјална полиција јој је ушла у траг и ухапсила је 9. III 1943. године са већом групом политичких радника. У затвору је 3 месеца мучена, али ништа није признала и никога није одала. На крају је тако претучена да су је пренели у притвореничко одељење болнице где је после неколико часова издахнула. КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ ОДРЕД ПОЉСКЕ СТРАЖЕ Пов. 06. Бр. 519 9. јуна 1943. год. Крагујевац Извештај о смрти Божаие Прпић КОМАНДАНТУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ (ОБАВЕШТАЈНИ ОТСЕК) Пре извесног времена органи Претстојништва градске полиције у Крагујевцу ухапсили су БОЖАНУ ПРПИЋ која је становала у Кондиној улици Бр. 2 у Крагујевцу, наводно да је припадала комунистичкој организацији. Приликом саслушања именована толико је 6ила тучена да је изгубила свест а затим и говор, те је тако на дан 25. маја 1943. године око 21,30 часова колима пренета у болницу где је 8. јуна 1943. године око 12 часова подлегла — УМРЈ1А. Почивша Божана када је мало била дошла свести рекла је само 3 речи и то: АХ СТЕВО, СТЕВО, што изгледа да ју је агент Стева и тукао. Од 25. маја па до њене смрти именована није могла ништа јести, већ јој је давана храна вештачким путем. Погато је овако нетактички са именованом добијени никакви подаци. Агент се зове Стеван Петровић. поступљено, од исте Командант, потпуковник Мир. Ј. Станковић, с. р. 23. VI 1943. Београд 15. VI 1943. ШЕФ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ 06. Пов. I, Бр. 1892 278 нису МИЛИЦА СРЕЋКОВИЋ, рођена је у Крагујевцу 1923. године, где је завршила гимназију. Још као ученица гимназије �постала је члан СКОЈ-а. Од првих дана устанка радила за НОП. Августа 1941. године ухапшена је у Крагујевцу, али је убрзо пуштена и наставила рад. Почетком 1943. године примљена је у КПЈ; марта исте године послата на рад са омладином у срез крагујевачки, а у јесен прешла у срез орашачки. Погинула је у Буковику код Аранђеловца, јануара 1944. године. вила рад за НОП и радила све до одласка Чачанског одреда за Санџак. Крајем године је ухапшена и спроведена у Крагујевац, затим у логор на Бањици, где је остала до пролећа 1943. године. После изласка из логора дошла је у своје родно село и ту илегално живела. Четници су сазнали за њу и 17. маја 1943. године су је на зверски начин заклали. За собом је оставила мало дете. Друг јој је погинуо јула 1942. у борби за Купрес. и партизане, бринула о њиховој исхрани и одећи. У ноћи између 5. и 6. октобра 1943. године четници су опколили њену кућу, сазнавши да су у њој партизани. Дошло је до борбе у којој је неколико партизана погинуло, али је већина успела да се пробије. Четници су Даринку мучили да ода имена оних који су побегли. Пошто никога није хтела да ода, заклали су је испред њене куће. • МИЛИЦА ВУЈАДИНОВИЋ, рођена 1920. године у селу Дивостину, још као девојчица истицала се начитаношћу међу својим другарицама у селу. Пре рата је учествовала на зборовима Удружене опозиције и била једина сеоска девојка на курсу прве помоћи у Крагујевцу. Велики је политички утицај на њу извршила Зора Јовановић из Крагујевца. Године 1941. укључила се у НОП и извршавала све задатке који су јој се постављали: прикупљала оружје, храну, санитетски материјал и као члан СКОЈ а радила политички са омладином у селу. Као оз-биљан срчани болесник, није могла да пође с Крагујевачким одредом у Санџак, па је остала да ради у свом селу. Хапшена је и тучена више пута. Мада јој се погоршало здравствено стање, она је одржавала везе с партијским радницима. Четници су је извели из куће и заклали ноћу између 10. и 11. августа 1943. године. РАЈИЧИЋ, домаћица, рођена је 1909. године у селу Чумићу. 1936. године, укључила се у напредни раднички покрет и остала му верна до своје смрти. Примљена је у Партију 1942. године, али је она пре тога учинила велике услуге не презајући од опасности. У њеној су се кући у свако доба могли склонити партијски радници и безбедно обављати партијске задатке. Када је крајем 1940. године ухапшена потврдила је своју оданост Партији. Приликом претреса у њеном стану пронађен је илегални партијски материјал. Шено саслушање било је кратко; „Све то што сте пронашли у мом стану није моје и не припада мени“. Мада су је малтретирали и батинали, никога није одала. Године 1941. Касија се активно укључила у НОП, а 1942. године постала је борац Првог шумадијског одреда. Исте године, по одлуци окружног партијског руководства, одређена је за политички рад у крагујевачком срезу. На том је задатку ухваћена у селу Цветојевцу, предата Гестапо-у у Крагујевцу и стрељана 20. октобра 1943. године. КАСИЈА • СЕЛЕНА СТОЈИЋ-МАРИНКОВИЋ, домаћица из Чачка, рођена је 1914. године У селу ЈБуљацима. Мада самоука била је једна од најначитанијих девојака у свом селу. У деветнаестој години се удала за обућарског радника, члана КПЈ, који је позитивно утицао на њен развој. Од оснивања Женског покрета у Чачку била је члан управе. Под окупацијом је наста- ДАРИНКА ВУКИЋЕВИЋ, рођена 1896. године у селу Светлићу, од почетка устанка прихватала је партијске раднике 279 �МИЛИЈАНА ПРОКИЋ, радница, родила се 1925. године у Крагујевцу, у сиромашној радничкој породици. У рад за НОП укључила се почетком 1942. године у фабрици конзерви. Ухапшена је крајем 1943. године, отерана у логор на Бањици и стрељана у последњој групи жена 11. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу. • ЗЛАТА АНДРОВИЋ, сељанка из Десимировца, рођена је 1905. године у Церовцу код Крагујевца. У време најжешћег терора крила је у кући партизане и служила као курир између партизанских група. Четници су ухватили једно писмо које је требало да пренесе, свирепо су је мучили да ода везе и сараднике и заклали је у ноћи између 5. и 6. октобра 1943. године. ЛЕНА СТЕВАНОВИЋ, сељанка, рођена је 1895. године у Чумићу. Од првих дана устанка укључила се у рад. Била је врло начитана, схватила је и прихватала идеје НОП-а. Њена кућа била је сигурно скровиште политичким радницима. Научила је своје четворо деце да јој у раду помажу: као курири разносили су летке и други пропагандни материјал. Четници су дознали за Ленин рад па су је у августу одвели у штаб заједно са децом. Покушали су да их батинама присиле да одају склоништа партизана и њихова имена. Пошто ништа нису признали ни она ни деца, децу су пустили, а њу су боли камама настојећи да је што дуже муче док не издахне. ОЈ1ГА СТАНОЈЛОВИЋ, студент права, рођена је 30. јула 1919. у Крагујевцу. У СКОЈ је примљена у гимназији. Под окупацијом је наставила политички рад, учествовала у свим акцијама омладинске организације, преносила и у својој кући крила пропагандни материјал. Октобра 1941. ухапсили су је љотићевци, али због недостатка доказа је пуштена. Поново је ухапшена новембра и задржана у затвору шест недеља. После изласка наставила је рад. Године 1942. поново је ухапшена, предата Специјалној полицији и задржана 5 месеци у затвору Управе града Београда. Године 1943—44. била је 7 месеци у Нишком логору. После изласка из логора вратила се у Крагујевац, а септембра, пред ослобођење, покушала је да оде у Београд, али је на путу препознао један полицијски агент и предао четницима, који су је одвели у село Пајазитово и заклали 8. септембра 1944. године. Њено је тело после ослобођења пренето на крагујевачко гробље. ЉУБИЦА ТОШИЋ-ПУРА, рођена 1921. године у селу Чумићу, од првих дана устанка, с мајком и братом, радила је за НОП. Све до своје погибије била је једна од најактивнијих омладинки у селу и примљена у СКОЈ. Седамнаестог августа 1944. године четници су је одвели с мајком и групом жена у село Пајазитово, где су јој прво ударили 150 батина, а затим њу и брата заклали наочиглед мајке. Њену мајку Кицу и Драгу Рајичић, из истога села, четници су тако претукли, да су обе умрле. �ОКРУГ ПОМОРАВЉЕ Спомен биста народног хероја Раде Миљковић у Светозареву Рад вајара Јована Гостовића �СРЕСКО НАЧЕЛСТВО — КОВИН1) Број: Пов. 65/42 Предмет: Ђуричић рођ. Ђурђевић Славка — трагање. Свима општинама Од Окружиог начелства, Вел. Бечкерек, под бр. пов. 661/42 од 11.5.42. примили смо следеће трагање: „Окр. начелство у Јагодини под пов. бр. 493/42 доставља: „Начелство среза беличког у Јагодини Пов. бр. 336/42 од 8 априла 1942 год. доставља следеће: Част ми је замолити Начелство да се распигие потрага у циљу проналаска Славке Ђуричић, рођене Ћурђевић, адвокатског приправника из Јагодине. Иста је опасан комуниста. Јуна месеца 1941 године побегла је у шуму са њеним мужем Богиком Ђуричићем, опасним комунистом и комесаром беличког комунистичког одреда. Славка је рођена 1914 године, раста средњег, плава, по лицу има мале неприметне пеге — флекице, косе плаве, очи кестењасте, сувоњава, потшигиана. У случају проналаска молим да се спроведе овом Начелству”. Горње се доставља на трагање. Ковин, дне 15 маја 1942 М.П. Поморављу, нарочито у већим индустријским центрима Јагодини, Ћуприји, Параћину, Смедеревској Паланци, с традицијама у раду Комунистичке партије, постојало је и од раније интересовање жена за политички живот, али је њихово ангажовање ишло постепено, учешћем у раду културно-просветних друшатва и синдикалних подружница. До ширег учешћа жена у политичком животу дошло је у акцијама којима је руководила Партија пред избијање II светског рата. У раду на окупљању жена и њиховом политичком ангажовању посебно место заузимају чланови Партије: Славка Ђурђевић-Ђуричић, адвокатски приправник, учитељице Добрила Стамболић и Рада Миљковић, Ружица Милановић, студент медицине и Живка Дамњановић, студент права. Као изграђени комунисти, оне су са осталим члановима КПЈ радиле и на другим партијским задацима, а после избијања рата активно су сарађивале у припремама и организовању устанка и у њему учествовале као борци и политички радници. После напада Немачке на Југославију ОК КПЈ за Поморавље са седиштем у Јагодини обухватао је радом среске комитете: Јагодине, Ћуприје, Параћина, Рековца, Деспотовца, Свилајнца, Смедеревске Паланке, Раче Крагујевачке, а извесно време Варварина и Жабара. У то време, на овој територији, деловало је око 100 чланова Партије и више од 150 чланова СКОЈ-а. У СЛАВКА РИЧИК БУРБЕВИБ-БУРИЧИК И БОШКО БУ- СЛАВКА ЂУРЂЕВИЋ-ЂУРИЧИЋу - рођена је у Рибарима 1. IX 1914. После завршене гимназије у Јагодини уписала се на Правни факултет у Београду, где се укључила у напредни студентски покрет, а нарочито је била ангажована у раду Удружења студената права и активна у Омладинској секцији Женског покрета. После завршених студија била је адвокатски приправник у Јагодини. Године 1935. примљена је у СКОЈ, а убрзо постала члан КПЈ. Хапшена је 1936. године због говора одржаног на збору Удружене опозиције у Јагодини. Јуна 1937. је ухапшена и спроведена за Крагујевац и предата Суду за заштиту државе. После изласка из затвора вратила се у Јагодину где је наставила са још интензивнијим радом, нарочито од 1938. године, у орга>) ИРПС, бр. 9715. 283 Срески начелник, (потпис нечитак) низовању и повезивању партијских ћелија у Јагодини и околним местима;удоношењу и растурању партијског материјала; помагању штрајкача Клефишове фабрике, у раду синдикалних подружница. У библиотеци „Младих умних радника“ радила је као књижничар, а организовала је и предавања у оквиру народног универзитета. Године 1938. Славка је постала члан МК КПЈ за Јагодину; 1941. године секретар је једне од две месне партијске ћелије. Заједно са својим другом Бошком Ђуричићем била је једна од најактивнијих чланова КПЈ Јагодине. У њиховој кући крајем марта 1940. године донета је одлука о штрајку ученика Учитељске школе, која је — као и Дом глувих — била једно од упоришта КП у Јагодини; затим о организовању демонстрација 27. марта. Пред избијање рата ту је одржан састанак са око 30 омладинаца ради договора о држању у рату. Она је један од организатора устанка. Кад су јуна 1941. године почела хапшења комуниста, Славка је међу првима била затворена, али пошто је била пред порођајем стављена је у кућни притвор. Месец дана после порођаја, око 20. јула, оставила је родитељима своју малу кћер и побегла у Ћуприју, где се крила у кући Динка Обрадовића, а онда у Ореовицу, у срезу моравском. Ту се убрзо повезала са месном партијском организацијом и радила све док није откривена и ухапшена. Отерана је у Пожаревац, за тим у Јагодину, а одатле у Специјалну полицију у Београду. Била је подвргнута бездушном мучењу, али се храбро држала. У логор на Бањици упућена је 20. јуна 1942. године, одакле је 14. маја 1943. одведена на Јајинце и стрељана. Међу преживелим заточеницама логора остала је у успомени као жена великог угледа и ауторитета. Пред полазак на стрељање успела је да напише поруку својој кћерци Тањи: „Само у слободи можеш бити срећна" и да одреже прамен своје плаве косе за лутку коју јој је спремала. �У Јагодини, која је и од раније била важан политички центар овога краја, деловао је на почетку окупације СК КПЈ за белички срез чији је члан била и Славка Ђурђевић-Ђуричић и МК КПЈ за Јагодину у коме су биле Ружица Милановић и Љубинка Крстић, радница. Међу члановима Партије биле су од жена Милева Жарић, Вида Милосављевић и Стојанка Чанић-Пантић, све три домаћице. Секретар партијске ћелије у Шантаровцу била је учитељица Добрила Стамболић, а у селу Шуљковцу била је члан Партије Деса Стефановић, а Десанка Димитријевић, учитељица у истом селу, која је касније примљена у Партију, извршавала је све задатке који су јој поверавани. РЕШЕЊЕ О УПУБЕЊУ У ДОГОР НА БАЊИЦИ СААВКЕ БУРБЕВИБ-БУРИЧИН РУЖИЦА МИЛАНОВИЋ, студент медицине, рођена је у Јагодини 1920. године. Основну школу и ниже разреде гимназије завршила је у свом родном месту, а више разреде у Ћуприји и Београду. Од 1939. године студира медицину нт Београдском универзитету, поучавајући ђаке да би се могла издржавати. На студијама је пришла напредном студентском покрету, где је неуморно радила, припремајући се и за свој будући позив лекара. У то време постала је члан СКОЈ-а. Учествовала је у демонстрацијама 14. децембра 1939. године и на комеморацији тада изгинулим студентима Мирку Луковићу и Боси Милићевић. У Београду је ухапшена у провали у пролеће 1940. године; у истрази се врло добро држала. Пуштена је из затвора пред избијање рата. Мада је њен рад за време студирања био везан за београдску организацију, Ружит ца је врло активно радила и у Јагодини за време школских распуста. Одржавала је курирску везу најпре с Крагујевцом, а потом и са Београдом. После избијања рата вратила се у Јагодину. У то време 284 Први актив СКОЈ-а у Јагодини формиран је 1939. године. Тада је примљена у СКОЈ гимназисткиња Миленија-Ена Милановић-Млађеновић, а априла 1941. Јелисавета-Јека Ђукић-Ристић, Вида Ђукић-Живковић, Зорица Милосављевић, Маршта Марковић1, радница. Као скојевке, оне су обављале разне задатке: ишле су као курири у Крагујевац, касније и у Београд, ради преношења партијског материјала и помагале при растурању; обезбеђивале илегалне станове и сл. Нарочито су активно учествовале у припремама устанка, како у самој Јагодини тако и у околним местима Ланишту, Шантаровцу, Драгоцвету, Кочином Селу и др. Сем прикупљања оружја, муниције, хране, одеће, санитетског материјала, оне су чак и за време блокаде Јагодине успевале да одржавају везу, преносиле су материјал за одред, прихватале другове који су одлазили у партизане, носиле храну илегалцима, члановима ОК КПЈ који су једно време били наЂурђевом брду крај Јагодине. У овом раду сарађивале су и напредне омладинке: Братислава Алексић-Ристић,2) Радмила-Цанка Ђуричић-Шрамек, Вера Цинцаревић, Ружица и Вера Гостовић,3) у чијем су стану одржана два санитетска течаја. Септембра 1941. године један број скојевски отишао је у одред, углавном у Беличку чету. Првог новембра, х) Маргита Марковић. Њена кућа у време припрема за устанак била је једна од база за састајање. Маја 1941. ту су одржана два санитетска курса. Као борац Беличке чете заро бљена код Лоћике. После пуштања настанила се у Рековцу. После ослобођења ради у АФЖ. 2) Братислава Алексић-Ристић била је курир ОК КПЈ и веза за одред. 3) Вера Гостовић у акту Министарства просвете, Пов. архива 1942. фасц. бр. 501—1045 била је окарактерисана као симпатизер комуниста, заједно с Вером Бранковић и Стојанком Ковачевић, такође ученицама из Јагодине. �приликом напада на партизанску болницу код села Лоћике, четници су заробили и девет болничарки, међу њима из Јагодине: Ену Милановић, Јеку Ђукић, Маргиту Марковић и Олгу Динић, домаћицу, која је међу првима ступила у чету. Ена је успела да се бекством спасе и прикључи Расинском одреду, а Јека је касније послата у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. У партијској организацији у Ћуприји 1939. године, прва жена члан КПЈ била је Живка Дамњановић, студент права, један од најактивнијих политичких радника овог краја. У ћупријску партијску организацију примљена је 1940. године за члана КПЈ Рада Миљковић, која је веома активно радила у Ћуприји за време свог службовања у оближњем селу Иванковцу. Почетком 1941. године учлањене су у КПЈ радница Вука Михајловић,1) и Косара Дамњановић, домаћица. Групу жена, са којом су оне радиле уочи рата и које су 1941. године биле кандидати за чланове КПЈ, сачињавале су: Анка Стојановић, Бисерка Томић, Вука Грујић, Живана Илић2), Нада Томић.8) С јачањем партијских организација почетком 1941. године појачан је и рад са женама, створено је више актива и група жена које су у време устанка прикупљале помоћ за НОВ у санитетском материјалу, одећи, обући, оружју. Међу овим женама истицала се Марија Легац. Први активи СКОЈ-а радничке и школске омладине у гимназији и око фабрика шећера и железничке станице основани су 1939. године. На њиховом организовању и повезивању радила је Живка Дамњановић. Међу првим скојевкама биле су: ЈБубица Ценић, радница, њена сестра Милица Ценић, ученица гимназије. У СКОЈ су учлањене 1940. године Зорица Дамњановић, ЈБубица4) и Живка Марковић, затим Вера Ценић, ученице. Исте године постале су чланови СКОЈ ‘) Вука Михајловић, радница, једна од првих жена која је била активна у синдикатима; једно време била секретар партнјске организације у којој су биле само жене, за време рата у неколико махова хапшена; била једно време у логору на Башици. После пуштања ступила у ЈНА. После рата активна у АФЖ. !) У њеној кући вани еу илегалци. на периферији града скри- 3) Преносила је илегални материјал своме мужу у железничку ложионицу, одакле га је он растурао. У њиховој кући одржавани су партијски састанцрг и склањали се илегалци. ‘) Љубица Марковић. У њеној кући је јула 1941. године вршена обука у руковашу оружјем; ухапшена је августа те године и била два месеца у затвору Гестапоа у Београду и на Бањици; после пуштања није престајала да помаже у прикупљању помоћи за одред; фебруара 1944. код ње ј е пребачено склониште материјала прикупљеног за партизане. већ је била члан КПЈ. У припремама устанка организовала је два санитетска курса, на којима су се омладинке оспособљавале да и саме воде сличне курсеве. Позната као комуниста, већ од првих дана рата прешла је у илегалност. У лето 1941. године учествовала је у раду технике, смештене у кући Раде Миљковић. Међу првима ступила је у Беличку чету. Била је референт санитета Поморавског одреда. Руководила је покретном болницом, која се крајем октобра налазила на Јухору под шаторима, а како се одред кретао болница је смештана по сеоским кућама. Истицала се не само бригом за рањенике већ је учествовала и у првим војничким акцијама: разоружању жандарма у Варварину, нападу на барутану и Винорачи и у другим. НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДА МИЉКОВИЋ, учитељица, рођена је јануара 1917. године у Белици, у јагодинском срезу, у сиромашној породици, која је цела учествовала у НОБ-у. Основну школу и ниже разреде гимназије завршила је у Јагодини, а учитељску школу у Крагујевцу, где се укључила у напредни средњошколски покрет. Године 1938. добила је место учитељице у селу Балајнцу код Деспотовца. Од тада почиње њен активан и веома плодан политички рад, повезан најпре са партијском организацијом у Јагодини, затим у Ћуприји, а касније на терену лепеничког среза. Умела је да прилази људима и стекне њихово поверење, тако да је с једнаким успехом радила на општем просвећивању народа као и на политичком изграђивању, нарочито омладине и жена. Активно је учествовала у раду Женског покрета Јагодине, организовала на терену зборове и конференције. Због својих напредних схватања и рада власти су је прогониле. Године 1939. премештена је за село Иванковац. Тада је постала члан СКОЈ-а, а 1940. године члан КПЈ и повезана са партијском организацијом у Ћуприји. Била је један од руководећих активисткиња јагодинског Културно-просветног клуба. 285 Приликом повлачења одреда новембра 1941. године у борби код Дулена (Аџине ливаде) заробљена је у моменту кад се вратила да са положаја извуче једног рањеног друга. Љотићевци су је предали Немцима у Крагујевац. У затвору при суочавању са ухваћеним партизанима није ни за једног признавала да га познаје и тако их спасла. Немци су јој предочили могућност да настави студије у Немачкој, ако пристане да ради за њих. Ову неумесну понуду мирно а пркосно је одбила, изјављујући да је члан КПЈ и ни по коју цену не ради за непријатеља. Измучену, превели су је на Бањицу и стрељали 5. марта 1942. године. У смрт је пошла храбро, с песмом на уснама. После окупације земље дошла је у Јагодину, где се одмах ангажовала на припремама устанка. У њеној кући била је једно време партијска техника. Овде је наставила да ради и са омладином. Септембра 1941. године ступила је у Беличку чету. Одлуком Партије одређена је за партијског руководиоца II шумадидијског одреда, и у том својству постала члан штаба одреда. Била је и члан ОК за доње Поморавље. Одржавала је везу између партијских организација по четама и ОК КПЈ. Истовремено је радила на терену лепеничког среза, нарочито међу женама и омладином, организујући их у раду на помоћи одредима. На ослобођеној територији формирала је 1941. године у Рачи Крагујевачкој и околним местима активе СКОЈ-а. У целом крају била је врло популарна. Прозвали су је „Рада генерал“ и на зборовима тражили да и она говори. Новембра 1941. године повукла се са главнином партизанских снага из Србије, преко Санџака, у Босну. Кад је формирана II пролетерска бригада, борила се у саставу III батаљона. Погинула је у Босни код села Урије, близу Доњег Вакуфа 19. јула 1942. године. Проглашеца је за народног хероја 6 . VII 1953. године. • ЈЕЛИСАВЕТА-ЈЕКА ЂУКИЋ-РИСТИЋ рођена 7. маја 1926. године у Јагодини, припадала је групи напредне омладине јагодинске гимназије, а такође сарађивала и са радничком омладином. Члан је СКОЈ од 1941. године. У припремама устанка њена кућа била је база, а сви чланови породице учествовали: брат Лабуд био је један од организатора устанка у овом крају, а сестра Вида скојевка активно сарађивала. Јека је све до свог одласка у Беличку чету, септембра 1941. године, радила на прикупљању помоћи за одред, била курир ОК КПЈ, прихватала на станици другове који су одлазили у одред. Маја те године завршила је санитетски курс. Приликом заробљавања у партизанској болници код села Лоћике, почетком новембра 1941. године, Јелисавета се храбро држала и покушала да заштити другарицу Ену Милановић, коју су четници хтели да убију, тражећи да и она с њом пође у смрт, пошто је и она партизанка. Јека је пуштена са једном мањом групом заробљених другова, с обзиром на �своје године. Отишла је у Деспотовац где су јој родители и сестра послати на принудни боравак. Већ сутрадан била је ухапшена, спроведена у Јагодину, а затим у логор на Бањицу. Одатле је послата у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, где је остала до распуштања логара. у Заводу у Паланци све време била је једна од најчвршћих и најдоследнијих скојевки, која се није дала сломити мерама „преваспитавања". Због учествовања у припремама бекства ради одласка у партизане 1943. била је подвргнута тешком ислеђивању и затворена у злогласни „изолатор“. После изласка из Завода ступила је у ЈНА. Носилац је Споменице 1941. За осведочену оданост и самопрегор, Вида је пред рат примљена у КПЈ. У устанку 1941. године била је један од најактивнијих чланова КПЈ у граду, партијски пункт и веза са одредом. Због опасности да буде ухапшена отишла је у јесен 1941. у партизане, у Беличку чету. Од петоро деце, четворо је учествовало у НОБ. После погибије сина Јоце, члана ОК КПЈ за округ поморавски, народног хероја, узела је његову пушку и од ње се није растављала за све време рата. Крајем новембра 1941. прешла је у Санџак и Босну; била је борац II пролетерске бригаде III шумадијског батаљона, III поморавске чете. После погибије и другог сина, Перице, седамнаестогодишњег борца Ужичког батаљона, отишла је у његову чету да каже његовим друговима да је она сада њихова мајка, пошто нема више синова у партизанској војсци. Обављала је разне дужности у Босанској Крајини и Црној Гори. После VI офанзиве вратила се у Србију са I дивизијом. У Горњем Милановцу радила је са женама, а затим прешла у Јагодину. Ту је сазнала да јој је погинула и снаха, Радмила Трифуновић-Милосављевић оставивши тек рођену девојчицу. ВИДА МИЛОСАВЉЕВИЋ-КЕВА, домаћица, рођена је 1. маја 1897. године у Багрдану. С мужем железничарем прешла је 1921. године у Београд. Помажући у илегалном раду својој деци, Вида се и сама политички изграђивала. У Јагодину се преселила 1938. године и под тешким околностима сама наставила да се стара о школовању своје деце. Помагала је раднички покрет и учествовала у свим акцијама које је организовала ПартиЈа. Као и њене преживеле кћери, првоборци Љубинка и Зорица, и Вида је врло активно радила од првих дана изградње и обнове земље. Била је председница првог Окружног одбора АФЖ. Помагала је у организовању одбора АФЖ по околним местима. Као члан НОО за срез белички узела је учешћа и у раду народне власти. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗОРИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ, рођена је 22. марта 1927. године. Пред рат део њене породице живео је у Светозареву. Расла је у породици напредних схватања, везаној за Комунистичку партију Југославије, те је још у првим разредима гимназије учествовала на свој начин у активности своје породице — разносила пропагандни материјал, преносила поруке, чувала стражу пред кућом за време илегалних састанака и сл. Године 1941. одлази са другарицом свог старијег брата у пожаревачки крај, где су је као партизанског курира ухватили четници и предали полицији у Београд, одакле је пребачена у логор на Бањици и пуштена са обавезом да се свакодневно јавља полицији. Храбро је издржала тортуре у затвору — није ни речи рекла о свом раду и својим друговима. У току маја 1943. године, по одлуци ПК КПЈ за Србију и Врховног штаба, прикључена је групи другова и другарица — Влада и Јара Рибникар, Кун, Милада Рајтер, Славка Парента, Брана Перовић и др. — која се преко Фрушке Горе и 286 Мица Нешић1) и Милица Павловић,2) Ангелина Стојић, Милица Милосављевић-Сека,3) Анка Петковић-Пуса.4) Од 1941. чланови СКОЈ-а биле су Дара Ценић и Мица, радница без руке. Једна од првих скојевки са села била је Ружа Тасић5) из Мијатовца. Уз скојевке, већи број напредних омладинки учествовао је у раду на организовању помоћи НОП. Међу њима су биле: Даринка Плеша,0) ученица, Живка и Цвета Петричевић, Рада Мартиновић, Вера Поповић, Верка Ерић, Стоја, избеглица из Винковаца и друге. Неке од њих су похађале и еанитетски курс прве помоћи. У Параћинско-ћупријску чету, која је ушла у састав Поморавског одреда, формираног 23. јула 1941, међу првима је ступила Љубица Суботић, избеглица из Босне, са својим братом, чланом СКОЈ; учествовала је у паљењу општинске архиве у селу Виринама и другим акцијама. Крајем јула прикључиле су се овој чети Живка Дамњановић и Милица Ценић, Живка као комесар чете, а Милица је имала задатак да организује рад са женама, и да организује исхрану чете. Године 1944. прикључила се партизанима Јелена Лаловић, ученица гимназије из Сењског рудника; заробљена је исте године и стрељана. Рад на помоћи НОП у Ћуприји није престајао ни за време највећег притиска непријатеља. Један број другова, а нарочито другарица, организовано је радио на прикупљању хране, одеће, санитетског и другог материјала за партизане. Када је новембра 1941. године заробљен део Параћинско-ћупријске чете код Липовице и дотеран у ћупријски затвор, једна група жена прикупљала је прилоге у новцу, рубљу и храни. Мадлен Петковић, Францускиња, удата за адвоката Петковића, приправљала је јело Ј) и 2) Извезле су 1942. године заставу од црвене свиле са српом и чекићем и написом: „Живео савез радника и сељака и Пролетери свих земаља, уједините се”. Заставу су чувале скривену у кошници, а после рата је предали омладинским организацијама. 3) У њеној кући је одржан курс прве помоћи за омладинке, на коме је и сама учествовала. (Курс је водила Зорица Дамњановић, а после њеног хапшења августа 1941. наставила га је Анка Петковић-Пуса). 4) Носила храну заробљеним партизанима, затвореним у Ћуприји новембра и децембра 1941. до њиховог стрељана. Као „национално непоузданој” школске власти јој забрањују полагање приватног испита (види акт Министарства просвете), била у логору у Смедеревској Паланци у групи борбених и доследних омладинки. 5) Извршила је самоубиство кад је био ухапшен њен друг Данило Димитријевић, који је септембра 1941. стрељан на Бањици. 6) Била је врло активна у Културно-просветном клубу. Хапшена је јуна и августа 1941. године. Била је два месеца у Гестапоу у Бео граду и бањичком логору. �које су затвореницима носиле њена кћи Анка, сестре Мица и Дана Нешић (оне су због овога биле привођене полицији и саслушаване) и сестре Ценићеве. Током 1942. и 1943. у кући Дане Ценић сабиран је санитетски материјал, рубл»е и новчани прилози од којих је купована вуна за плетење џемпера и чарапа. Љубица Ценић је организовала преношење прикупљеног материјала на Јухор, где се био повукао део Параћинско-ћупријске чете, а касније је преко ње одашиљана помоћ Озренском одреду. Прилоге и помоћ су давале: Цвета, Дана и Рада Ценић, Јела и Милица Симоновић, Зора Ценић-Јоветић, Љуба и Даринка Јоветић, жена учитеља Јовића, супленти гимназије Милица Веселинов1 и Јулка Трпинац2, Лепа Јовановић и друге. Ова активност у кући Ценићевих није остала незапажена, и фебруара 1944. четници су одвели мајку Ценићевих Лепосаву и заклали је. Прикупљени материјал био је благовремено склоњен код Љубице Марковић. У Равној Реци, где је било врло јака партијска организација, формирана с јесени 1939. године, прва омладинка члан СКОЈ-а била је Олга Ковачевић, преко које је 1941. године ишла веза са одредом и која је прикупљену помоћ за партизане слала Љубици Ценић у Ћуприју, да је отпреми Озренском одреду. У раду јој је помагала сестра Зора Ковачевић, која је 1943. заједно са Саром Селић била веза са одредом. Везу са одредом држала је и Цвета Гробљар Миладиновић, скојевка од 1941. године. Политичким радом биле су обухваћене и старије жене Марица Фолновић иКатица Димитријевић. С јесени 1941. године Катица је била одведена у логор на Бањици. Заједно с њом биле су одведене у логор Марија Цимерман и као талац Љубица Мојсиловић. Помоћ за одред скупљала је 1942. године Анка Певец, затим Љубинка Смиљанић и Сара Момчиловић. Године 1943. дошла је у Равну Реку Драгица Драгићевић и одмах се укључила у рад на прикупљању прилога за НОП. Активисти од 1943. године биле Срема пребацила у Босну до Врховног штаба. Примљена је у КПЈ септембра 1943. године и била члан Среског комитета СКОЈ-а за срез Бугојно. После ослобођења била је члан' Окружног комитета СКОЈ-а за Поморавље. Године 1947. постала је члан Градског комитета СКОЈ-а за Београд, где је радила на сектору агитације и пропаганде, а затим је, по одлуци Партије отишла на студије, које је започела у Паризу, а завршила у Београду. Завршила је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић". Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. године и више одликовања. МИЛЕНИЈА-ЕНА МИЛАНОВИЋ МЛАЋЕНОВИЋ рођена је 20 марта 1925. године у Јагодини, где је похађала гимназију. На њено формирање у напредну омладинку утицала је сестра Ружица, која је у то време била члан КПЈ, а такође и Рада Миљковић и Славка Ђурђевић-Ђуричић, које су као изграђени комунисти активно радиле са јагодинском омладином. Миленија је као члан СКОЈ-а од 1939. године била једна од најактивнијих омладинки Јагодине, нарочито у раду Женског покрета. После избијања рата, група скојевки и омладинки преузела је на себе многе задатке око помоћи НОП, с обзиром да је већина чланова КП била компромитована и приморана да напусти место. У тој групи Миленија је била курир ОК КПЈ, веза за одред, похађала је санитетски курс, а септембра 1941. је са целом овом групом отишла у одред, у Беличку чету. Била је затим помоћник пушкомитраљесца у Левачкој чети. Заробљена је са болницом код села Лоћике. Била је четнички заробљеник од новембра 1941. до марта 1942. најпре у Рековцу, а потом у манастиру Љубостињи. Ту је ухватила везу са Окружним комитетом за Крушевац и успела да побегне из манастира. Као теренски радник била је секретар СК СКОЈ-а у Брусу. Марта 1943. године ступила је у Расински одред, а већ маја исте године била је учлањена у Партију. У одреду је била делегат десетине, вода, а касније одредски руководилац СКОЈ-а. Године 1943. била је на политиичком курсу при ПК КПЈ. Марта 1944. године отишла је на терен крушевачког округа за члана ОК СКОЈ-а и члана Окружног повереништва Партије на терену Западне Мораве. Учествовала је на првом конгресу УСАОС-а, новембра 1944. године. Затим је отишла у Јагодину, за члана ОК СКОЈ-а, и била је председник Окружног одбора УСАОС-а. Учествовала је на изградњи омладинских пруга Брчко — Бановићи и Шамац — Сарајево, као инструктор Главног штаба омладинских бригада. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЖИВКА ДАМЊАНОВИЋ-РЛИЛИЦА рођена 1. фебруара 1918. године у Врбовцу крај Смедерева, у породици сиромашног службеника са шесторо деце, с напредним покретом упознала се још у гимназији, коју је завршила у Ћуприји 1936. године, а на Правном факултету у Београду укључила се у активни политички рад. Године 1939. примљена је у КП. По директиви се вратила у Ћуприју, где ради на окупљању радничке и школске омладине. Активна је у синдикалним подружницама шивачких и кожарских радника. Са још једним чланом била је партијско упориште у Ћуприји. Секретар је и актива СКОЈ-а, који је тада образован. По задатку је ишла у околна места и руднике сењског басена. Била је врло ангажована у раду Културно-просветног клуба, око кога су се окупљали напредни људи, омладина и велики број жена и девојака, по линији идејног рада и припремању програма клуба. ‘) После избијаша рата прешла из Војводине У Ћ-Уприју где се одмах укључила у рад на помоћи покрету: скривала у својој кући илегалце, одлазила и сама као веза на Јухор; октобра 1941. отпуштена из службе под сумн.ом да је комунист и присталица НОП, једва се спасла хапшења. !) Помагала је напредан студентски покрет док је била на студијама у Веограду. У Прокупљу, где је затекао рат као суплента гимназије, била Је активна међу омладином, нарочито док су партизани држали ову територију. После ггремештаја у Ћуприју наставила Рад на помоћи све до своје трагичне смрти 1943. године. 287 �Њена активност и организаторске способности дошле су нарочито до израза у припремама за устанак, у чему је као члан МК од маја 1941. била неуморна. Њена кућа била је центар за одржавање илегалних састанака; у раду је ангажовала целу своју породицу: мајку, сестру и браћу. По нападу Немачке на СССР, кад су настала хапшења истакнутих комуниста, прешла је у илегалство и одлуком руководства Партије отишла у Параћин. Ту је била секретар партијске организације. Кад се за њен рад сазнало, и кад су по њу дошли, управо у моменту кад је прала косу, у кући Даре Ђурић-Ђорђевић, под изговором да мора да се обуче, побегла је из куће и отишла у Параћинско-ћупријску чету. У чети је била заменик политичког комесара. Кад је концентрацијом непријатељских снага 24. септембра 1941. године ова чета разбијена на Црном Врху, Живка је повучена из одреда и упућена на терен среза лепеничког, на рад са женама. Обимност њене партијске активности види се из преписке са ПК. У одговору на писмо ПК од 7. Ц1 1942. она између осталог пише: су: Вера Буха, стара Маковка, Боја Зобеница, Мила Полетина и њена мајка Петровићка, Мира Митић, Марија Грубачева, Каја Алексић и др. „У Параћину сам била као инструкгор ... У великоорашком срезу радила сам као срес. руковод ... У Гружи сам оила одговорни друг за омладински рад у четама 11 батаљона .. ,”1) У једном моменту запала је у неке личне кризе. Да би доказала своју оданост Партији и напредном покрету, Живка је 24. децембра 1942. године усред дана бацила у Младеновцу на улици бомбу од које су погинула два немачка официра и једанчетнички војвода, а затим извршила самоубиство. Тако је трагично завршила ова млада девојка која је сав свој живот посветила организовању напредног покрета у овом делу Србије. ‘) ИРПС, бр. 1882. села Влашке и Аранђеловца. Од шесторо деце рат су преживели само кћи Зорица и син Миодраг. Косара је остала на терену као позадински радник све до ослобођења, а онда је изабрана за председницу ОО АФЖ за округ београдски. Када је овај одбор расформиран, била је председница Среског одбора за срез подунавски у Смедереву, све до 1949. године, када се због болести повукла и стално настанила у Београду. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • КОСАРА ДАМЊАНОВИЋ, рођена 24. маја 1898. године у Осипаоници код Смедерева, укључила се у рад напредних жена Ћуприје најпре помажући својој кћери Живки, а затим је и сама учлањена у КПЈ маја 1941. године. У лето 1941. постала је секретар партијске ћелије, после хапшења Вуке Михајловић, дотадашњег секретара. У кући породице Дамњановић одржавани су илегални састанци МК и ОК, нарочито у време припрема устанка. После формирања одреда њена кућа била је веза са одредом. Због свога рада и због рада своје деце Косара је хапшена и прогањана. Кад су је ухапсили и тражили да их одведе до места где се налази одред, у коме су већ били њена ћерка Живка и син Жан, одговорила је: „Ја не знам где су моја деца, а вама ако су потребна тражите их сами.”2) Ј1ЕПОСАВА ЦЕНИЋ, рођена је у Ћуприји 1885. године. Њен је живот био тежак, У Параћин је била послата 1941. године Ружица Матић, курир ОК КПЈ, ради организовања рада са омладином. Она је одржала неколико састанака са члановима КПЈ и омладинцима, преносећи директиву да се стварају групе од 2—3 омладинца које би вршиле саботаже. Притисак непријатеља био је тако јак да се није могло организовано ради') Активна у напредном студентском покрету Београдског универзитета; за члана КПЈ примљена док је била са службом у Министарству пољопривреде; у Параћину радила до јесени 1941. када је отишла за Београд, где је ухапшена и била у логору на Бањици ДО ослобођења. 2) Живка је у Параћину живела илегално код Даре Ђурић-Ђорђевић. На нечију доставу дошао је жандарм да је ухапси, али како је Живка била необучена и мокре косе коју је тек била опрала, замолила је жандарма да је сачека док се обуче. Искористила је тренутак док је леђима био окренут вратима и побегла из куће, у Параћинско-ћупријску чету. Ј) У њеној кући одржавани су партијски састанци; помогла је да се преко Соко-Бање пребаце три борца у одред; после ослобођења била је секретар СО АФЖ и члан СНОО. После пуштања из затвора отишла је у село Врбовац и радила као теренски радник. Крајем 1942. године ступила је у Космајски одред са своја два млађа сина. Живорадом и Велимиром, који су погинули током 1943. године у борбама код ’) Д. Ђулић и М. Милачић: На Морави прпја (Хроника), 'Нупрпја, 1966, стр. 307. У Параћину су пред рат биле чланови КПЈ Стојанка Радошевић, професор и Нада Димитријевић1, наставница Домаћичке школе. Средином јуна 1941. године, по директиви Партије, дошла је као инструктор из Ћуприје Живка Дамњановић и активно радила на припремама устанка. Од средине јула била је секретар једне параћинске партијске ћелије.2) Од првих дана избијања рата преко партијских организација почео је рад на већем ангажовању жена у раду за НОП. Заједно са партијцима, скојевцима и симпатизерима и један број жена почео је да скупља санитетски материјал за одред. Милица Радовић,3) активиста радничког покрета од 1937. године, обезбеђивала је смештај илегалцима; Дара ЂурићЂорђевић била је сарадник НОП у 1941. години.4) Душанка Цанковић је за све време рата била једна од најактивнијих и најпоузданијих сарадника НОП. Из села Доње Мутнице била је у почетку рата курир Петрија Радуловић, сељанка;5) Вера Поповић из Поповца одржавала је везу са одредом 1941. године и спремала храну за борце. 4) Примала је у своју кућу илегалце. Код ње је једно време била склоњена Живка Дамњановић, чувала је и растурала илегални материјал; марта 1942. била је хапшена, заједно са Лепосавом Урошевић, али је убрзо пуштена. После ослобођења активна у градском и среском одбору АФЖ. *) Носила је храну партизанима, одећу и обућу; склањала партијске раднике; после ослобођења радила у АФЖ као члан градског одбора. ћу- 288 �ти. У писму инструктора ПК КПЈ за Србију за Поморавље „Бошњака“ (Петар Стамболић) од 12. IX 1941. каже се: „Из Параћина цела партијска организација преселила се у одред, мимо наших директива, услед гоњења .. .“1) После повлачења главнине партизанских снага из Србије, ПК КПЈ за Србију покушао је у два маха да успостави везу са преосталим члановима Партије и остацима Ћупријско-параћинске чете. С тим задатком упутио је септембра 1942. године из Београда у Параћин партијског радника Лепу Лалош-Вујошевић. Преко Стојанке Радошевић Лепа је покушала да изврши задатак, али у томе није успела, те се вратила у Београд. Нешто касније, према директиви ПК КПЈ за Србију, Стојанка Радошевић је покушала да организује опанчарске раднике и друге симпатизере НОП. Ухапшена је августа 1943. године и послата у логор на Бањици. После њеног хапшења и због терора који је био врло оштар, рад жена у Параћину био је у стагнацији све до ослобођења. У Рековцу је радом за НОП после формирања Левачке чете, почетком августа 1941. године, обухваћен и већи број жена и омладинки. Упоредо са успешним акцијама чете на терену левачког среза, почело је септембра 1941. образовање НОО у Рековцу, Тешићу, Драгову, Вукмановцу и другим местима. У раду ових одбора добрим делом су учествовале и жене у обезбеђивању хране за партизане, скупљању оружја, одеће и санитетског материјала за борце. У одред је ступила септембра 1941. Марина Жунић, жена учитеља Милорада Жунића-Баџе, командира Левачке чете, са две ћерке, Круницом Жунић-Јовановић и Разуменком-Баџинчетом. У борби код села Лоћике, новембра 1941, заробљене су и оне заједно са партизанском болницом. Марина је отерана у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања, Круница је убрзо пуштена, а Разуменка је отерана прво на Бањицу а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Године 1944. ступиле су у НОВ: Стана Смиљанић, учитељица, која је била члан КПЈ у селу Ратковић-Дреновцу. После рата, по повратку из Армије заклана је од четника. Исте године отишле су у НОВ Бранка Ђурђевић, учитељица у Рабеновцу, која живот земљорадничке жене, која је водила домаћинство и радила у пољу. Уз даноноћни, мукотрпан рад, одгајила је и осморо деце, седам кћери и једног сина. Била је скромна жена, увек спремна да свакоме помогне. Сва њена деца била су скојевке и активисткиње. Милица, тек свршени матурант, међу првима се прикључила напредном омладинском покрету; Вера, ученица, готово све време рата провела у логору на Бањици и Заводу у Смедеревској Паланци; Љубица, радница, једна је од организатора радничке омладине у Ћуприји, а за време рата углавном је преко ње слата помоћ партизанима. У кући Ценићевих је чуван прикупљени МИЈШЦА ЦЕНИЋ, рођена 22. новембра 1922. године у Ћуприји у сиромашној породици, члан СКОЈ-а постала је 1940. године. Искључена је на годину дана из ћупријске гимназије због рада у литерарној дружини, те је седми разред за- материјал за одред и прилози за НОП. На томе је радила Лепосава са кћерима Даном, Цветом, Зором и Радом. У овом крају и данас о шој круже легенде. Прича се да је на вест да јој је кћи Милица стрељана, 1941. године, казала: „Она је дала живот за слободу". А 2. фебруара 1944. године, када су четници вршили масовни покољ у Ћуприји и када су дошли да траже њену кћер, Љубицу, рекла је: „Шта хоћете од моје деце? Оне нису ни разбојници ни лопови . ..“ Црна тројка је одвела Лепосаву четничком командиру који је наредио да ту комунистичку мајку закољу .. . Изболи су је камама у шуми недалеко од Сењског рудника, 2. фебруара 1944. године. вршила у Алексинцу где је такође учествовала у раду напредне омладине. У Ћуприји је матурирала јуна 1941. године. Политички је радила не само у гимназијској скојевској групи, већ и међу радничком омладином чија се активност развијала у оквиру синдиката. Активна је била и у Културно-просветном клубу око кога су се у то време окупљали сви прогресивни људи, а посебно жене и женска омладина. После капитулације земље, са омладинцима је растурала летке, хватала радио-вести, исписивала пароле, радила на организовању помоћи НОП-у. Јуна 1941. године била је ухапшена, убрзо пуштена и одмах отишла у Параћинско-ћупријску чету. Приликом новембарске офанзиве Немаца и квислиншких формација на партизанске одреде у Србији, један део ове чете покушао је да се пробије у Ресаву. Милица је ухваћена 27. новембра заједно са групом партизана код села Липовице од Пећанчевих четника, који су их предали Немцима. У ћупријском затвору држала се храбро и пркосно. Групу су повели 24. децембра према Београду. Код Лапова су их скинули с воза и на пет километара од железничке станице стрељали. АКТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ О ЗАБРАНИ ПОААГАЊА ПРИВАТНОГ ИСПИТА АНКИ ПЕТКОВИВ, УЧЕНИЦИ VI РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ У ПУПРИЈИ ') Зборник ВИИ, том I, кш. 2, стр. 133—136. 289 �СТОЈАНКА РАДОШЕВИЋ, професор, рођена је 22. новембра 1908. године у Иригу. Припадала је напредном студентском покрету и била активна у стручним студентским удружењима, Удружењу Војвођана и Женском покрету, и члан управе Женског покрета. После завршеног Филозофског факултета, као суплент гимназије, организовала је рад са женама у Белој Цркви. Док је била са службом у Велесу, сарађивала је са напредним покретом у Скопљу. У Лесковцу је 1940. примљена за члана КПЈ и била инструктор и предавач у 11 партијских организација. У току рата, све до хапшења 1943. била је професор гимназије у Параћину. Радила је на окупљању људи, жена и омладине ради помоћи НОП. После формирања Ћупријско-параћинске чете, већина партијских радника отишла је у одред, а у Параћину су остали од чланова КП Стојанка и још један друг. А када се повукао одред из Поморавља новембра 1941. они су улагали велике на- поре да успоставе везу са друговима из ПК КПЈ и остацима чете, а такође да држе окупљене и организују напредне људе и симпатизере у граду и околним селима. Њен рад је откривен и она је ухапшена 23. августа 1943. године и спроведена у Специјалну полицију у Београду, а затим у логор на Бањици, где је остала до расформирања. У логору је својим држањем доприносила одржавању духа и морала заточеница. После изласка из логора била је на разним партијским функцијама; члан рејонског комитета V рејона у Београду, задужена за агитроп и АФЖ; 1945. године упућена на партијски рад у Параћин, где је била организациони секретар СК КПЈ и секретар градског комитета. После повратка у Београд 1947. била је члан агитпропа партијске организације Министарства просвете Србије, затим директор Х1Угимназије у Београду, где је остала до пензионисања. Носилац је Споменице 1941. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) ОДЕЉЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ Пов. II. Бр. 2488 П-1Х-1943 год. Београд МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА — Одељење за средње образовање — БЕОГРАД У вези тамошњег акта Пов. III, бр. 633/43 годииу извештавате сг да Радогиевић Стојанка, суплент Реалне гимназије у Параћину, налази у притвору Одељења Спеи,ијалне гголиције Управе града Београда од 31 јула т.г. ради вођења потребне истраге, к а о к о м у н и с т а (шггационирано је дописано руком. — Прим. ред.). О предњем се извештавате ради знања. По наредби Шефа Одељења сггецијалне гголиције Шеф IV одсека — гголиц. комесар Бећаревић, с. р. ‘) Д.А.СРС. Мин. просв. Одељење за сред. образ. Пов. бр. 671/43. Данас сам случајно нашао другарицу — другови су на терену. Са друговима сам одржао састанак. Омладинка2) ј е пошла у Параћин ( 5 а се повеже са друговима тамо, радник из Ј.(агодине) обилази нека села у Срезу беличком са задатком да одржи конференције са симпатизерима. *) Зборник ВИИ, I, 2. стр. 234. — Одломак из Извештаја тета КПЈ за Србију од 30. X 1941. год. из Поморавског округа. -) Ружица Матић. инструктора Покрајинског 290 коми- је после повратка из војске постала члан СК КПЈ. Из села Велике Крушевице отишле су као болничарке 23. српске бригаде Милица Милосављевић (погинула у Босни близу Добоја) и Милева Маринчанин, а из Јагодине Милка Јовчић, настањена у Рековцу. У Свилајнцу и ресавском срезу организовано су радиле на припремама за устанак и његовом омасовљавању другарице, чланови КПЈ Милица Марковић-Бело Луле, кројачка радница и ученице Нада М. Јовановић и Мирослава Ивановић. Све три су јула 1941. године ушле у месно партијско руководство. Милица Марковић-Бело Луле је убрзо ступила у Ресавску чету, а Нада Јовановић и Мирослава Ивановић су остале у Свилајнцу, и после повлачења Поморавског одреда, новембра 1943. биле су ухапшене од немачких власти и са једном групом спроведене за Јагодину. У селу Гложану је члан КПЈ била Мила Милановић, домаћица, која је активно радила. Кандидат за члана КПЈ у селу Бобову била је 1941. године Љубица Илић-Влахиња, која је радила као куварица у жандармеријској станици. Ступила је у Ресавску чету у којој је и преводила партизанске прогласе и наредбе на влашки. Двадесет осмог септембра 1941. рањена је и заробљена у борби код Бобова, а после неколико дана стрељана. Кандидат за члана КПЈ била је на почетку рата Милица Глигоријевић, ученица из села Војске. На терену Ресавске чете једно време је била курир Радмила Милић (курирка Ружа) из Кушиљева. Она је добила задатак да успоставља везе с мањим партизанским групама, које су остале на овом терену после повлачења одреда. Августа 1942. године отишла је с још неким друговима у Пожаревачки одред. Жене су учествовале у раду народноослободилачких одбора, формираних половином августа 1941. године на ослобођеној територији. Поред помоћи одреду, пружана је и помоћ породицама изгинулих бораца. И после заузимања ослобођене територије од непријатеља, чланови НОО су наставили илегални рад. Захваљујући њима на овом терену су могле да се одрже партизанске групе и да наставе акције. У Смедеревској Паланци и јасеничком срезу није било организованог рада међу женама пре рата, сем у оквиру УРС-ових синдиката. Ипак, утицај напредних идеја међу женама био је веома снажан, јер је Смедерев- �ска Паланка била важан индустријски центар Србије — пред рат имала једну од најјачих партијских организација у Поморављу, а раднички и синдикални покрет био је још од 1919. године развијен. По околним селима велики утицај имали су напредни учитељи као и студенти и ђаци из тих крајева, преко којих су широки слојеви народа били упознавани с политичким збивањима у земљи и у свету. Отуда је велики број жена и омладинки одмах после избијања рата посредно или непосредно учествовао у НОБ. Чланови КПЈ почетком 1941. године у Смедеревској Паланци биле су: Радмила Димић1 и Милена Куљанчић2, које су после велике провале 22. јула и стрељања групе заробљених партизана, као једини преостали чланови Партије у Паланци, наставиле са радом и биле веза са Главним штабом за Србију. Са групом омладинаца и омладинки оне су организовале рад на растурању вести, које су слушане и умножаване у Пољопривредној школи, одакле су их доносиле Радмила Шишковић и Олга Милошевић-Мина и предавале их Радмили Димић и Милици Николић3 ради растурања. Леци штампани на немачком језику убацивани су у касарне. Прикупљани су прилози које је Радмила Димић у неколико махова односила у Јагодину. Кандидат за члана КПЈ била је Боса Краљевић, која је радила на организовању омладине од јесени 1940. године. У овоме раду помагала јој је Нада Станковић-Пекарче.4) У Паланци су 1941. године радиле две скојевске групе са око десет чланова. У овим групама су биле: Милица Ни- ■) Свршени матурант, била члан градске партијске организације и секретар СКОЈ-а у време избијаша рата, а од августа 1941. секретар МК СКОЈ, формираног половином марта, када и МК КПЈ. У н.еном стану одржавани су политички састанци у време припрема устанка и склањали се илегалци. Јуна 1941. водила је један од курсева прве помоћи. Октобра исте године била је ухапшена, али је убрзо пј'штена, након чега се повукла у Веоград. 2) Учитељица. Јуна 1941. дошла са службом у Паланку и одмах преузела дужност секретара партијске организације. 3) Члан СКОЈ, ј уна 1941. године похађала санитетски курс којн је држан у кући Љубице Ђорђевић. Као учитељица била 1943. у ЦеровЦУ и припадала тамошњој скојевској групи; Јуна те године ухапшена и одведена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. *) Члан СКОЈ. Пре рата била врло активна међу средњошколском омладином. Под окупаЧИЈом су у шеном стану одржавани илегални састанци. Похађала болнички курс. У два маха била хапшена (јуна и октобра 1941), али је пуштена јер јој се кривица ннје могла доказати. МИЛИЦА МАРКОВИЋ-БЕЛО ЛУЛЕ, кројачка радница, рођена у Свилајнцу 1922. године, погинула је у Равништу код Кучева новембра 1941. Члан је КПЈ од 1941. године и радила је са успехом међу омладином. Јула 1941. била је по партијском задатку у Деспотовцу ради преношења директива (Радмили Поповић-Радојевић, студенту медицине и др.-) и организовања припрема за устанак, прикупљања оружја и муниције, а касније хране и других потреба за одред. Када су у Свилајнац дошли недићевци и почели са прогонима напредних људи, Милица Марковић-Бело Луле, да би избегла хапшење, отишла је у Ресавску чету где је била један од њених најистакнутијих бораца. О њеној се храбрости причало у целом крају. Говорила је на зборовима и митинзима, одржаваним на ослобођеној територији; прерушена у сељанку, долазила је у Свилајнац ради прикупљања података о непријатељу. Новембра 1941. рањена у борби, лежала је на једном салашу. Када су је опколили, убила се да не би пала жива у руке непријатељу. РАЗУМЕНКА ЖУНИЋ-БАЏИНЧЕ, ученица гимназије из Рековца, члан СКОЈ-а, септембра 1941. године ступила је у Левачку чету Поморавског одреда, заробљена у борби код села Лоћике новембра 1941. године и отерана у логор на Бањици, а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Побегла је из Завода октобра 1943. године и ступила у Космајски одред. Одмах је примљена у Партију и новембра постала члан СК СКОЈ-а за јасенички срез. Фебруара 1944. године опкољена је од четника у селу Кленовцу, рањена и ухваћена. Јуначки се држала, ни речи није хтела да каже. Четници су је боли ножевима и на крају је заклали и бацили у Мораву. ОДЕЉЕЊЕ РЕСАВСКЕ ЧЕТЕ У ЈЕСЕН 1941. ЖЕНД СА ШАЈКАЧОМ МИАИЦА МАРКОВИК БЕАО АУАЕ, ПОГИНУАА НОВЕМБРА 1941. �МИЛИЦА ГЛИГОРИЈЕВИЋ рођена 13. марта 1922. године у селу Војска, учила је гимназију у Петровграду и Краљеву, јер јој је отац био железнички службеник често премештан. Касније, кад јој је отац погинуо на дужности, наставила је школу под тешким околностима у Ћуприји и Јагодини. Примљена је у СКОЈ 1940. године. Рат ју је затекао као ученицу VII разреда гимназије. Вратила се у своје село и као кандидат за члана КПЈ била је међу политички најактивнијим омладинкама у ресавском срезу. Одмах после формирања Ресавске чете, 26. јула 1941. године, одређена је да ради као обавештајац. Овај посао обављала је врло савесно, свакодневно је слала извештаје по куриру или их је лично доносила о кретању непријатеља и о стању у Свилајнцу и околини. Преузимала је летке који су састављани у чети и растурала их по граду и околини са групом омладинаца, успевајући да их убаци чак и међу саме недићевце. Тридесетог септембра 1941. затекла се у партизанском логору код Бобова када су недићевци, потпомогнути Немцима, изненада напали логор. Погинула је у борби храбро јуришајући на непријатеља. ЗАГОРКА-ЗАГА СТОИЛОВИЋ-АНТУНОВИЋ, матурант, рођена 2. октобра 1921. године у селу Сипићу код Крагујевца, напредном покрету придружила се у крагујевачкој гимназији и постала члан СКОЈ-а 1940. После напада Немаца на СССР, јуна 1941, отишла је у своје родно место; одмах се повезала са партијском организацијом из Малог Крчмара и радила на организовању омладине. Јула 1941. године примљена је у Партију и одређена за секретара скојевског и омладинског актива у свом селу; формирала је активе у селима Црном Калу, Мирашевцу, Вучићу и др. У одред је ступила тога лета и била секретар организације СКОЈ, а убрзо и секретар партијске организације Рачанске чете. После повлачења одреда у Санџак, ушла је у II пролетерску бригаду као заменик комесара чете III батаљона. Децембра 1942. године била је делегат на I конференцији УСАОЈ-а. Почетком 1943. године постала је члан Политодјела III далматинске бригаде, са којом је у IV офанзиви учествовала у преношењу рањеника. Пету офанзиву је прешла као тифусар. Децембра исте године постала је члан Политодјела II пролетерске дивизије. Августа 1944. године прешла је у Србију, у Топлицу, и ушла у ПК СКОЈ за Србију, а затим је била секретар ОК СКОЈ и члан ОК КПЈ у Крагујевцу. Била је на разним партијским дужностима у ЦК КПЈ и КПС. Завршила је партијски курс при ЦК КПЈ. и била предавач на политичкој школи ЦК КПС. У међувремену је завршила Филозофски факултет. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Резервни је капетан ЈНА. колић, Љубица Ђорђевић,1) Нада Гобелић, Милица Голубовић, Наталија Ивановић, Злата Илић и Слобода Радомировић, која је 1941. године била веза између Церовца и Паланке, а преко Церовца са одредом, коме је слала прилоге прикупљене у граду међу омладинцима. Слобода и Злата биле су хапшене 1942. али су убрзо пуштене. После страховитог терора и хапшења током 1942. и непријатељске офанзиве крајем године, настао је прекид у раду скојевске организације. Међутим, кад је проширена активност космајског Окружног повереништва на јасенички, а касније и на великоорашки срез, формирана је нова скојевска група 1943. године. У њу су, поред ранијих скојевки Наталије Ивановић, Радмиле Илић, Милице Николић и Слободе Радомировић, ушле још и Бранка Нешић, Радмила Николић, Деса Ђорђевић и Ката Пејовић, активисти још од 1941. године. Поред помоћи одреду, скојевци и напредна омладина Смедеревске Паланке имали су и посебан задатак: да одржавају везу и у свему помажу затворене омладинце и омладинке у Заводу за принудно васпитање омладине. Чињени су стални покушаји организовања бекства и побуна. У провали пред припремање пуча у Заводу 1943. године пала је Боса Краљевић са још неколико другова и после мучења у паланачком затвору спроведена у логор на Бањици, где је остала све до распуштања логора. Цела једна група ученика гимназије била је ухапшена 18. маја 1944. године и доведена у Завод, јер је била умешана у организовање покушаја бекства заводских питомаца. Међу њима су биле и: Живка Ђорђевић, Бранка Луковић, Надежда Нешић, Живка Николић, Добрила Рандели и Бранка Филиповић. Мада је само мали број питомаца успео да побегне из Завода, ова веза и подршка омладинаца из Паланке имала је велики значај за затворене питомце. Поред чланова КПЈ и СКОЈ-а, било је око 40 жена које су се од првих дана рата укључиле у НОП: Милева Вујачић одржавала је везу са Драгишом Шулејићем, преносила и растурала вести, Олга Девић, Ната Ђокић, Босиљка Ивановић, Љубица Ивановић, Рада Ивановић, Ружа Ивановић, Рада и Љубица Ивошевић, Драга Јо') Ученица гимназије. У шеној кући јуна 1941. држан санитетски курс који су похађале све скојевке, ту су спремани завоји и други санитетски материјал за одред. С групом омладинаца ухапшена 18. маја 1944. и доведена у Завод у С. Паланци зато што је учествовала у организовању бекства питомаца Завода. �зић, Јела Кеџић-Илић, ЈБубица Кршљанин, Лепа Митровић, Магдалена Савић, Зага и Нада Стојановић, Кадивка Шиљић, Стана Шишковић, Катица Кабадајић и др. Многе жене из Паланке биле су хапшене, као активисти НОП или као таоци; 1942. године Даница1 и Каја, сестре Миодрага Марјановића-Дедице, Ирена Мукер, Миља Бајазит,2) Дара Јањић, Борка Остојић; 1943. ЈБубица Шулејић, учитељица, жена Драгише Шулејића и сама активиста НОП и његова мајка Перса. Све су биле одведене у логор на Бањици. Међу многим женама у Азањи истакле су се: Лепосава Јеремић (крила је и лечила многе рањенике, због тога су је четници батинали и мучили). У кућама породице Поповић били су распоређивани и склањани борци одреда; због тог рада хапшене су активисти НОП: Ранђа Поповић (рођена 1889, члан КПЈ, била је 1943. хапшена и имала у затвору добро држање; била је једна од првих одборника НОО), Анђа, Наталија, Јаворка, Милица, Станица, Живана и Лепосава Поповић. У кући Десанке и Косаре Јевтић било је једно од склоништа за партизане. Код Марице Марковић-Кузмић била је једно време на лечењу рањена Олга Милошевић-Мина; Марицу су хапсили Немци и недићевци. Роса Лазић, активиста НОП, хапшена је два пута и била у логору на Бањици. Од Лазићевих активисткиње су биле: Јаворка, Лепа, Крстина, Перса, Надежда и Коса. У породици Јелић помагале су НОП ЈБубица (рођена 1890., хапшена је 1942. године као талац за сина студента који се налазио у партизанима), Радмила (батинали је четници), Верослава, Радојка, Витосија, Даринка, Крстина, Мирослава, Зорка, Драга, Даница, Љубица, Живослава, Јулка и Катарина. Драгиња Јовановић лечила је рањеника; помагале су јој Милица и Станојка Јовановић. Из породице Анђелковић активисти су биле Станка, Јованка и Драгослава која је у својој кући чувала илегалце ) Даница Марјановић се била повукла са групом партизана јула 1942. према Руднику. Кад су се партизани вратили на акције у лепенички срез, Даница са још неким друговима оила је заробљена и неко време била у бившем заробљеничком логору у Паланци, пре но што је отпремљена са сестром Кајом на ћањицу. (Према неким подацима биле су послате 1944. у Аушвиц), одакле се после рата вратила. *) Милица-Миља Бајазит, ухапшена 1942. и отерана у логор на Башици, као талац за свога друга, а и сама је била познати активиста напредног покрета. Била је у групи другова за организовање бекства и прихватање одбеглих питомаца Завода. НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДМИЛА ШИШКОВИЋ рођена је 5. септембра 1923. године у Великом Орашју, у партијархалној породици. У школу је ишла у Смедеревској Паланци и почетком 1941. године завршила шести разред гимназије. Била је члан СКОЈ-а и врло активан члан напредног средњошколског покрета. У припремама за устанак учествовала је у акцијама које је СКОЈ организовао у граду и околини, а вршила је и курирску дужност између месног партијског руководства и технике, која је била смештена ван града у Пољопривредној школи. Почетком септембра, када је група омладинаца из Смедеревске Паланке ступила у Паланачку чету, пошла је и она да се пријави у чету са пуном торбом лекова и санитетског материјала. Командир и комесар чете покушали су да је врате да настави рад у Смедеревској Паланци, али у томе нису успели. Тада су је послали у Рачу Крагујевачку и одредили јој задатак. Радмила је свој задатак схватила тако озбиљно и тако му се сва предала, да је њено здравље видно попустило. Друговима се ово учинило као оправдани разлог да поново покушају да је врате кући, па је Света Ђорђевић тобоже по задатку послао у Смедеревску Паланку да му нешто донесе од неког симпатизера, рачунајући да ће родитељи успети да је задрже. Међутим, Радмила је, отишла право тамо где је по задатку имала да оде. Упала је човеку у радњу и затражила да јој да оно што треба да однесе Свети. Човек се препао и предао јој је новчаник с новцем, да је само што пре отпрати из радње. Радмила се одмах упутила натраг, али су се ту нашли неки познаници, који су покушали да је задрже и врате кући. У међувремену су се појавили и жандарми, па је у последњем часу успела да се отме, да ускочи на туђ бицикл и побегне у Рачу, где је Свети Ђорђевићу предала новац. Рада је коначно примљена у Паланачку чету 9. септембра 1941. године и била прва омладинка у чети. Учествовала је у свим 293 борбама своје чете, храброшћу је задивљавала своје другове и служила им за пример. Била је пушкомитраљезац и бомбаш. Једне ноћи је, на своју иницијативу, пошла са још једним другом у Паланку. На улазу у град разоружали су градске стражаре, бацили запаљиве бомбе на магацин војног материјала и успели да се повуку. Велику присебност и војничку одважност показала је Радмила када је, почетком новебра 1941. са групом бораца I шумадијског одреда и његовим рањеницима била опкољена од четника у болници у Горњем Милановцу. Четници су око поноћи почели напад на болницу, захтевали су од партизана безусловну предају. Док су другови већали да ли да се предају или да покушају да се пробију под борбом, Рада је дограбила свој пушкомитраљез и викнула: „Напред, другови, хајдете за мном!“ Рада је са још десетак другова успела да се пробије кроз четнички обруч и да ухвати везу са одредом, док су остали заробљени, разоружани и предати Немцима и отерани у Ваљево. Из ове групе стрељано је око 80 радника, сељака и ђака. Крајем 1941. године Рада је са Шумадијским одредом прешла у Санџак и постала борац III батаљона II пролетерске бригаде, један од њених најбољих бомбаша и пушкомитраљезаца. Године 1942. после борби на Купресу, она је са још неким борцима који су се нарочито истакли похваљена у Билтену Врховног штаба1): Седамнаестог априла 1943. године, прелазећи Дрину, III шумадијски батаљон II пролетерске бригаде водио је огорчене борбе са четницима. Нарочито је тешка била борба око брда Плијес. Неки су борци почели говорити да се Плијес не може заузети. Тада је Радмила са одшарафљеним бомбама јурнула испред своје чете кличући: „Напред, другови!“ У овом јуришу тешко је рањена, али није дала да је изнесу са бојишта. Понети њеним примером, борци су прикупили последње снаге и у поновном јуришу освојили Плијес. Радмила је издахнула на месту званом Хумић, у двадесетој години, као помоћник политичког комесара чете. За народног хероја проглашена је 20. децембра 1951. године. ПОXВАЛЕ За храбро држање и примјерно испуњавање својих задатака ПОХВАЉУЈЕМ слиједеће другове: У III батаљону II пролетерске бригаде бомбаше и пушкомитраљесце: Дишковића Драгољуба, Стошића Вукосава. Осим њих, командира Поморавске чете Милојевића Милорада, друга Јефтића Петра и партизанку Шишковић Раду, која даје примјер својим друговима како треба тући непријатеља. ВРХОВНИ КОМАНДАНТ НОВ и ПОЈ ТИТО ') Билтен Врховног славмје, бр. 20—22, новембар 1942. штаба НОВ и за септембар, ПОЈ Југооктобар и �ОЛГА Ч. МИЛОШЕВИЋ-МИНА рођена 1925. године у Смедеревској Паланци, као ученица гимназије била је једна од најактивнијих у напредном покрету, нарочито за време дизања устанка, када је била у групи омладинаца скојеваца на које је једно време пао сав илегални рад у окупираној Паланци. Априла 1943. преко групе која је радила на терену села Церовца пребацила се у одред, јер јој је опстанак у Паланци био онемогућен. Радила је најпре на терену среза јасеничког као организатор омладине. Почетком јула ушла је у СК СКОЈ-а за овај срез, а августа исте године постала је секретар. Од септембра 1943, као члан ОК СКОЈ-а за округ младеновачки, на челу је скојевске и омладинске организације на терену среза подунавског. Са успехом је радила на формирању нових скојевских група у Паланци и околним местима, које су врло активно почеле радити на свим видовима помоћи НОБ. Погинула је на терену среза подунавског 31. X 1943. године, када је са бомбом у руци напала немачка борна кола. Начслство среза јасеничког1) Број: 11816 20. јула 1943. године Паланка Смед. ИЗВАНРЕДНОМ КОМЕСАРУ ЗА ПЕРСОНАЛНЕ ПОСЛОВЕ БЕО Г Р А Д На Ваш акт. I бр. 5234 од 15. јула т.г. част ми је известити Вас у следећем: На дан 7. априлџ т.г. нестао је из Паланке ЗВОНКО БЕРЛИН, син Антона Берлина, службеника овд. поште. Он се је изгубио из Паланке са Олгом Ч. Милошевић, ученицом VII разреда гимназије. У први мах мислило је се да је посреди нека љубавна авантура, али у последње време преовлађује мигиљење да су њих двоје отишли у гиуму партизанима, и тиме се одметнули од власти. Милошевићева је родом из Паланке и из добре је куће. Звонко је избеглиија из Словеначке и овде има само оца Антона, који је веома добар службеник и политички потпуно исправан. Дакле позитивних доказа немамо да су ово двоје отишли у шуму, али по опису једног сељака, Звонко се налазио у групи партизана, који су 30. V. т.г. имали борбу са нашим и немачким одредому гиуми зв. „Грчац” атара азањс ког — блгсзу Паланке, у којој је борби погинуло: наш поручник Марковић и један водник, затим три Немца. По изјави једног сељака другог, и Олга је еиђена у једној партизанској групи, разуме се по опису је дао податке, али позитивно се не зна. Вд. Среског начелника, Драг. Велимировић, с. р. ИЗВАНРЕДНИ КОМЕСАР з о Персоналне послове I бр. 5234 Београд, 5 августа 1943. г. НАЧЕЛНИКУ СРЕЗА ЈАСЕНИЧКОГ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА У вези извештаја тога начелства бр. 11816 од 27. VI. т.г. о бегству из Паланке, а према провери највероватније у шуму, Звонка Берлина, сина Антона Берлина, службеника тамошње поште и једне ученице VII разреда гимназије, упутите у концентрациони логор очеве именованих као таоце, у колико се именоеани нису вратили кућама. ИЗВАНРЕДНИ КОМЕСАР МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Та. Ђ. Динић М.П. ') ИРПС. 294 и спремала им храну. Из породице Прокић биле су активисти: Ангелина, Драгиња, Живана, Лепосава, Вукосава, Анђелија (држала је везу са партизанима) и Витосија (провела је као талац за сина 18 месеци у логору на Бањици; касније је била члан Првог среског одбора АФЖ). Живка и Марија Илић су такође учествовале у раду и биле су хапшене. Међу активисткињама које су још од 1941. па све до краја рата помагале НОП истицале су се: Перса Пајић, Даринка Пантић, Јаворка Ћосић, Десанка и Стевка Гачић, Слобода Михаиловић, Јаворка Маринковић, Лепосава, Мара, Милица и Обренија Палић, а такође Милосава и Душанка Ранковић, Рајна и Ангелина Бобанић, Даринка, Милева и Олга Радивојевић, Алексија и Павлија Даниловић, Ангелина и Даринка Цветковић, Милица и Станојка Јовановић, Загорка Павловић, Зорка Ђурђевић, Ранђија Стојадиновић, Маласија Марковић и друге. Скојевска организација у Азањи од 1943. врло је активна. Тада је од омладинки члан СКОЈ-а постала Јелисавета Марковић, која је половином 1944. постала члан Општинског комитета СКОЈ-а. Крајем 1943. и почетком 1944. у кући Јулке Марковић било је склониште у које је смештена техника ОК СКОЈ. Маја 1944. седиште ОК СКОЈ-а пресељено је из Малог Пожаревца у Азању у кућу Александра и Витомира Марковића (а повремено је коришћено склониште код Мире Игњатовић у Луњевцу). Године 1944. било је десет скојевки, а око 50 омладинки је било активно у прикупљању прилога. СКОЈ је нарочито успешно радио против четничке и љотићевске мобилизације и у свим крајевима онемогућио је. Од ових активних омладинки једна група ступила је у Космајски одред септембра 1944. године, међу њима: Даница Радовић, која је била једна од најактивнијих девојака, затим Наталија В. Батинић-Гера, активна сарадница још од 1942. године; Наталија је из Космајског одреда прешла у VI личку дивизију, где је била болничарка; члан СКОЈ-а касније и КПЈ. У Космајски одред ступиле су и Радмила и Миланка Маринковић, Слобода Витић и Станка Ђурђевић. У малом селу Влашки До, где су до рата живели и активно радили учитељи Вукајло и Савка Кукаљ око 20 жена учествовало је у раду за НОП: из куће Анђелинковића омладинка Јаворка била је активиста од 1941. године, затим Бранка, Лепосава, Даринка, Наталија и: Станојка; из породице �Марковић активисти од 1941. биле су омладинке Мирослава и Славка као и Лепосава Марковић (која је била и хапшена 1943), затим Рајна, Даница и Роксанда. Од Јеремића, Синђа члан КПЈ од 1941, чија је кућа била пункт за одржавање састанака на терену Азање, затим Даринка, Лепосава, Јаворка, Милојка и друге. У Голобоку је активисткиња од 1941. године Даринка Ранковић била у логору од 28. VI 1943. до 5. VI 1944. године. Такође су активисти од 1941. биле Десанка и Милева Талијан и друге жене из породице Талијан; Роксанда и Вукосава Тодоровић давале су помоћ у храни и одећи као и Милица и Ангелина Ивковић и Спасенија Гајић. За изграђивање склоништа и прихватање илегалаца нарочито су биле погодне куће удаљеније од села, као што је била кућа Душанке и Чеде Гитарића између Голобока и Доброг Дола. Ту су 1942. године Чеда и Душанка изградили склониште, које се одржало за све време рата; 1944. године ту је држан партијски курс који је трајао око 20 дана и на коме је било око 15 курсиста који су ту и становали — курс је водио ОК КПЈ за младеновачки округ. На курсу је од другарица била Даница Блажић из села Младеновца. У кући Мирославе и Олге Ивановић склониле су се ради лечења Божидарка Дамјановић-Кика и Радмила Радојковић-Мара. Куће Ивановића које су се налазиле између Голобока, Доброг и Влашког Дола, пружале су помоћ, у чему су биле активне и жене: Љубица, Гроздана, Живка, Даница, Здравка и друге. Божица Ивановић сарадник НОП од 1941. чувала је партизане, давала им храну и одећу; почетком 1943. године отишла у Космајску чету. У селу Добри До активиста НОП била је Стојанка Јаковљевић, која је с другим женама из села, испуњавала све задатке који су се постављали. Селевац је једно од јасеничких села које је за све време рата активно радило за НОП. У кући Љубице Живановић било је направљено склониште за партизане. Склоништа за смештај илегалаца и разног материјала била су изграђена и у кућама Косаре Маричић и Сегдије Вемић. Кућа Видосаве Бацкић-Маре, истакнуте активисткиње од 1941. године, била је једна од главних партизанских веза у селу; У овом раду помагала је и омладинка Милица Бацкић. Важан пункт за везу са борцима и илегалцима била је кућа Лепосаве Степановић; Лепосава је била и прва председница Начелство среза јасеничког!) Број: 13386 17. августа 1943. године Паланка Смед. ПРЕДМЕТ: Упућивање у концентрациони логор очева одметнутих: Берлин Звонко и Милошевић Олге ОКРУЖНОМ НАЧЕЛСТВУ ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ ЗА ЈАВНУ БЕЗБЕДНОСТ БЕОГРАД Достављајући Вам предње у препису, молим за обавештење, да ли је Начелство овог среза обавезно да изврши предњи захтев Изванредног комесара з о персоналне послове у погледу упућивања у концентрациони логор очева именованог Звонка и Олге, који су отишли у шуму партизанима, а о чему нема позитивних података, пошто је за оваква одлучивања надлежан Шеф срнске државне безбедности. Потписани није мишљења да се родитељи ових упућују у концентрациони логор, јер они нису вође бандита и мислим да се на њих не односи наређење које је то Начелство доставило овамо 22. II- т.г. под Стр. Пов. бр. 14. О хапшењу Олгиног оца Чедомира већ постоји један акт, који Вам је о в о Начелство доставило и који има везе са Вашим 1-4 бр. 2130 од 4. о.м. Вд. Среског начелника, Драг. Велимировић, с. р. Експедовано 22-У1П ‘) ИРПС. 6 XII 1943 Драги другови1) Ево шаљем вам новац који смо нашли код другарице Мине приликом погибије њене а она је погинула 31 X 1943 год. Скојевски материјал је послат ОК-у Млад., гито је грешка, то ће се вратити натраг па ћемо вама послати. Новац који смо нашли шаљемо вам 3.560 дин. С.Ф. — С. Н. За С. П. Подун. Станко 6 XII 1943 год. ‘) ИРПС, арх. бр. 3613. Ухапшена 12. априла 1943. године.1) Вођеном истрагом над именованом, није се могло конкретно ништа установити, јер окривљена упорно ћути и негира све. Обзиром на изјаве о н.ој ухапшених лица, која је као комунисткињу и у томе смислу активну, неоспорно терете, управо таквим својим држањем одаје особу прилично загрејану за комунистичку идеологију и партију. Из свега горе наведеног потребно је да се именована изолује из друштвене заједнице, као опасна по јавни ред и мир. Решењем II, бр. 5717 од 7. V 1943. године упућена у логор као кривац II категорије. Рађено 7. маја 1943. године у Одељењу специјалне полиције УГВ. З А П И С Н И К о извршеном саслушању КРАЉЕВИЋ БОСИЉКЕ, инжењера економије, са станом у Смедеревској Паланци у Поенкаревој улици број 22. Зовем се Краљевић Босиљка, по занимању сам инжењер економије, рођена сам 26. новембра 1918. године у Смедеревској Паланци од оца Николе и мајке Грозде, рођене Радосављевић, неудата, писмена, Српкиња, вере православне, хапшена због комунистичке пропаганде, неосуђивана, физички и умно здрава па може бити саслушана. У Смедеревској Паланци сам живела све док се нисам уписала на Вишу комерцијалну школу у Београду. Октобра 1942. године сам завршила Вишу комерцијалну школу и после тога сам наставила са нормалним животом. Политиком се нисам бавила никада, како у гимназији тако и на Универзитету, јер ме иста није интересовала. Ни са каквим лицима, која су комунистички оријентисана, нисам одржавала никакве везе или ма чиме допринела ширењу комунистичке пропаганде. Ни.је тачно да сам у Смедеревској Паланци организовала какве састанке и на њих позивала ученике гимназије и то у политичком циљу. Комуниста нисам, а нити ми је циљ комуниста постат. То је све што имам да изјавим, а записник ми је прочитан те га у свему признајем за свој. Потписујем, Краљевић Босиљка, с. р. ‘) РСУПС, Дос. IV, бр. 252/11. 295 �Начелство среза јасеничког1) Стр. Пов. Број: 3. 2. марта 1942. године Смед. Паланка КОМАНДИРУ СТАНИЦЕ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ПОЉСКЕ СТРАЖЕ ПАЛАНКА Одмах одредите једну патролу од подређеног Вам особља, која ће са приложеним писмом овог начелства Стр. Пов. Бр. 3 спровести у концентрациони логор Управе града Београда у Београду (Бањица) две жене и то: Шулејић Љубицу и Шулејић Перку, обе из Паланке. Именоване спроводе Вам се са овим актом. ХИТНО ЈЕ. Срески начелник, (потпис нечитак) Експ. 2. II. 943. ') ИРПС, кут. „Недићева власт”, Б. Фасц. Спец. пол., Бгд., 1941—45, 1943”. Начелство среза јасеничког') Стр. Пов. Број: 3 2 марта 1943 године Смед. Паланка КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА БЕОГРАД — БАЊИЦА Према наређењу Шефа српске државне безбедности Стр. Пов. I бр. 31 од 18 фебруара тек. год. спроводе Вам се ниже именована лица — чланови породице комунистичких вођа са подручја овог среза, ради стављања у логор и то: 1) Шулејић Љубица, учитељин,а у пензији, из Смед. Паланке, рођена 14-11-1907 г. у Селевцу овог среза од оца Николе Аврамовића и матере Јевросиме рођ. Симић, која има двоје деце и то 1 од 11 година а друго од 6 година старости, досада неосуђивана. Именована је жена комунистичког вође Драгише Шулејића, прив. чиновника, а бив. пропалог студента, који се сада налази у одметништву. 2) Шулејић Перка, домаћгсца из Смед. Паланке, рођ. 1878 год. у Азањи овог среза од оца Лазара Антића и Матере Љубице рођ. Илић. Именована је мати одметнутог комунистичког вође Драгигие Шулејића о коме је реч у тач. 1 овог акта. Срески начелник, (потпис нечитак) ') ИРПС, кут. „Недићева власт”, Е. „Фасц. Спец. пол., Вгд. 1941—45, 1943.” САВКА КУКАЉ, учитељица, оставила је своју седмомесечну кћер код куће, у селу Влашки До. Заједно с мужем Вукајлом пошла је у Орашку чету. Одбила је рад у техници, где је њен друг радио, јер је желела да буде борац с пушком у руци. Учествовала је са групом бораца у једној од најуспешније изведених диверзија на прузи Велика Плана — Орашје; тада су партизани у Милошевцу заробили воз и на локомотиви пошли против недићеваца. Учествовала је у свим борбама које су у то време вођене. Рањена је у борби код манастира Кокорина, утопила се покушавајући да преплива Јасеницу 4. марта 1942. године. 296 организације жена у Селевцу. Велику помоћ указивале су и Даринка и Ната Властић, Јелица и Мирослава Живановић, Наталија Јовичић, Стана Поповић и многе друге које су непрекидно од почетка устанка учествовале у неговању рањеника, скупљању прилога, спремању одеће и хране. Од 1943. године почиње организовани рад и међу омладином и међу женама. Половином године била су четири скојевска актива; која су обухватила сву омладину. Скојевци су били обавештајци, водичи, растурали летке, скупљали прилоге, имали су војне позадинске десетине омладинаца. Курирску дужност обављала је и тринаестогодишња Роксанда Стефановић. Велики број омладинаца ступио је 1943. и 1944. у НОВ. Међу њима Рајка Игњатовић1, Бранка Маџић и Живослава Ристић2. АФЖ је формиран новембра 1943. и одмах обухватио све жене активисткиње радом на најхитнијим потребама помоћи. У селу Брдњаку као активисти од 1941. године истакле су се Јаворка Виторовић, затим Златија и Јевросима Војновић, у чијој кући је било склониште за илегалце. Склоништа су касније израђена и у кући Василија и Јевросима Бирташевић и Загорке Јовановић. Село Бачинац имало је многе активисте међу женама почев од 1941. године: Даринка и Гара Јакшић пружале су помоћ одреду, такође Даринка Николичић, Каја Радмановић и омладинка Милка Радмановић. Код Лепосаве Милојевић била је склониште а и код Живане и Јоване Бајчић. Ишић Даницу, активисту од првих дана рата, убили су четници 5. јануара 1944. године кад и Обренију Стојић. У селу Церовцу крај Смедеревске Паланке није-прекидана активност и веза са одредом. Још 1941. у партизане је отишло око 40 омладинаца, док је за рад на терену остала једна група преко које је вршено пребацивање у одред. Поред Слободе Радомировић која је из Паланке одржавала везу са одредом преко свога родног места Церовца, и Милице Николић, која је касније као учитељица из Паланке прешла у Церовац, узеле су учешћа у пребацивању за одред учитељица Драгослава Благојевић, члан СКОЈ-а од 1943. године и Катарина Максимовић-Гајић, такође скојевка. Катарина је у. лето 1943. успешно пребацивала ') Ступила у НОБ априла 1944. године. У борби код Друговца је заробљена од четника који су је предали Немцима. Спроведена је у логор на Бањици и тамо стрељана. г) Ступила у Космајски одред августа 1944, погинула као болничарка фебруара 1945. године. �муницију из Паланке за Церовац и одред у торби камуфлираној плетивом. НОБ су помагале и Хермина Максимовић-Перишић, Десанка Лазаревић, Зорка Гојковић, Милева Гајић. Вукосава Максимовић, мајка Драгољуба Максимовића, сама је дала сину скривену пушку кад је полазио у одред. Била је у логору у Паланци када је њен син партизан стрељан на Бањици. Из Придворице су две кћери Марка Петровића заједно са оцем биле веза са одредом све до половине 1943. када је он отеран у логор. У Кусатку је међу првим активистима била учитељица Бојана Ракић1). Ковинку Ристић и Добрилу Кијаметовић ухапсили су љотићевци 16. јануара 1943. године и отерали у Смедеревску Паланку (,,из непознатих разлога“). Миленија Б. Поповић, рођена 1895. у Кусатку радила је за НОП од 1941. године. Као сарадник партизана хапшена је 1943. године. По ослобођеним селима великоорашког среза од почетка устанка жене су се ангажовале у раду за помоћ партизанима, старале се за храну и одећу бораца, разносиле материјал и вести. Девојке из Старог и Новог Села, после великог збора у Рачи, донеле су своје бошчалуке и даривале борце. Већ првих дана рата, из Београда је дошла у Сараорце Радојка ЂулићМладеновић-Црна, синдикални и партијски радник, и заједно са Миленом Младеновић2) развила политички рад, образујући групе жена и омладинки које су радиле за НОП. Међу женама и омладинкама у Сараорцима биле су активне и Радмила М. Младеновић,3) Олга М. Јовановић4) и друге. У Великом Орашју члан СКОЈ-а, Олга Видовић,5) повезала се 1942. године са групом другова која је почела прикупљање за Космајски одред. Код Мире Лазић из Великог Орашја био је један од пунктова за везу. Мира је члан првог НОО, формираног почет- ') Премештена крајем је наставила рад. 1941. у Младеновац, РАДА ЂУЛИЋ-МЛАДЕНОВИЋ-ЦРНА, столарска радница — политирерка, рођена 16. IV 1912 (или 1914) у Милошевцу, била је синдикални и партијски радник у Београду. Због своје политичке активности више пута је хапшена пре рата. После капитулације Југославије, са својим другом Тасом Младеновићем дошла је у Сараорце, где се, иако пред порођајем, укључила у партијски рад. Седмог јула 1941. ступила јеу Н шумадијски одред и као партијски радник пребачена на терен лепеничког среза на рад са женама. Са одредом повукла се за Санџак, где наставља са политичким радом. Била је први секретар Градског одбора АФЖ у Пријепољу. Погинула је 4. или 5. децембра у борбама са Немцима око Пријепоља. • где 2) Касније одређена за курира између Доњег Поморавља и ПК КПЈ за Србију. Са одредом се повукла за Санџак. Рођена 1921. у Сараорцима, службеник. Године 1941. била повезана са Босом Милошевић, која је стрељана на Бањици 1942. Гестапо је ухапсио њене родитеље а њу и брата интернирао у родно место. Јуна 1944. ступила је у Космајски одред, касније у 17. босанску дивизију. Била рањавана. Члан СКОЈ-а од 1. IX 1944. а од јуна 1946. члан КПЈ. После ослобођења активно радила у месном партијском активу. *) Рођена 1925. у Сараорцима, свршила кројачки занат. Ступила у НОВ у војну болницу 5. III корпуса 10. I 1945. Умрла у болници у Тузли 1945. године. '*) Склонила се испред хапшења у Ваљево. ца, на Београдском универзитету се укључила у напредни студентски покрет и била активна у Омладинској секцији Женског покрета. Члан КПЈ је од 1941. године. У лето 1941. ухапсила је Специјална полиција и отерала у логор на Бањици. Одатле је успела да као болесник буде пребачена у притвореничко одељење болнице, одакле Је побегла са још неким другарицама. Пребацила се на слободну територију и била партијски радник у Рачи Крагујевачкој и околним селима. По задатку Партије ишла је у Крагујевац и друга места ради одржавања састанака и конференција и формирања партијских и скојевских организација у лепеничком и крагујевачком срезу. У Рачи је радила са групом жена и девојака на прикупљању материјала за одред. У Малом Крчмару организовала је санитетски течај. Ступила је у Рачанску чету током лета. Са II шумадијским одредом повукла се у Санџак краЈем 1941. године. Учествовала је за све време рата у борбама и била је на разним партијским функцијама (1942. секретар СК КПЈ за срез Кључ; 1943. секретар ОК и СК у Мркоњић Граду; исте године инструктор ОК у чајничком срезу; 1944. и 1945. члан МК КПЈ у Крагујевцу). У Београду је била главни и одговорни уредник „Жене данас“. Има чин резервног капетана ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАТАЛИЈА-НАТА ХАЦИЋ-ТОДОРОВИЋ, правник, рођена 9. октобра 1912. године у Малом Крчмару код Крагујев- 297 ЖИВКА ЖИРОПАЂА, учитељица, рођена у Книћу а одрасла у Крагујевцу, у сиромашној радничкој породици, у напредни омладински покрет се укључила у учитељској школи. По доласку у Вишевац на прву учитељску дужност одмах се повезала са напредном омладином. радила је на њеном организовању и учествовала у свим омладинским акцијама. На почетку окупације била је кандидат за члана КПЈ и врло активно радила на терену, организовала рад жена на помоћи одреду, сама је служила као веза и извршавала сваки задатак који јој је био постављен. Када су партизани августа 1941. године ослободили село, одмах је отворила школу и организовала наставу. Била је члан првог Народноослободилачког одбора у Вишевцу. Године 1942, после повлачења Ц шумадијског одреда за Санџак, Живку је непријатељ ухватио, страховито је мучио и отерао у логор на Бањици, одакле је јуна 1943. године одведена у Аушвиц, и тамо спаљена септембра исте године. �ЖИВКА ЋУРЂЕВИЋ, учитељица, рођена 2. фебруара 1914. године у Поскурицама, у напредни омладински покрет се укључила у учитељској школи у Крагујевцу. Службовала је у Јашеву на Космету и у Рачи Крагујевачкој, где ју је затекао рат. Од првих дана устанка радила је за НОП. Њена кућа је партијски пункт и сигурно скровиште илегалаца. Једно време је радила и на техници у кући Даринке Филиповић. Живка је била члан првог НОО формираног у Рачи 1941. године. Због активног рада за НОП отпуштена је из службе и ухапшена децембра 1941. године; спроведена је у логор у Смедеревској Паланци, одакле је пуштена после шест месеци. Поново је ухапшена децембра 1942. године, подвргнута страховитом мучењу и отерана у логор на Бањици. Јуна 1943. године транспортована је у логор у Аушвицу и тамо спаљена крајем године. НАЧЕЛСТВУ ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ‘) КРАГУЈЕВАЦ Изволите саопштити гђи Милеви Ђурђевић, домаћици из села Поскурица, среза Гружанског, повереног Вам округа, да г. министар просвете не може интервенисати код полицијских власти за пуштање на слободу њене кћери Живке Ђурђевић, бивше учитељице народне школе у Рачи, среза Лепеничког, као и то, да не може бити враћена у учитељску службу, пошто се не налази у слободи. По наређењу Министарства просвете и вера Начелник (потпис нечитак) ком 1944. У скојевском активу, формираном августа 1944. била је Бисерка Танасковић. У Марковцу је Круна Бојић, рођена 1918. у Лапову, члан КПЈ од 1941. године, водила једну групу жена у селу и за НОП радила као позадински радник. Босиљка Мишковић, која је од фебруара 1940. године радила за покрет, ступила је 6. X 1944. у II шумадијски одред.1) За НОП је радила и Драгиња Ђ. Благојевић, рођена 1882. у Ракинцу. Крајем 1944. Надежда М. Бојић2) је била повезана са партизанима и била хапшена од четника по одласку мужа и сина у одред. У Милошевцу је Вера Марковић,3) члан СКОЈ, ступила као четна болничарка у НОВ. Радица С. Ранковић, рођена 1923. у Лозовику ступила је у НОВ 25. VIII 1941. у одред „Вељко Дугошевић". Погинула је на положају код села Побрђа у борби с Немцима и љотићевцима 15. VI 1943. Била је члан СКОЈ. Из Лозовика је била и Радмила Ж. Стефановић, рођена 1917. године. У НОВ је ступила септембра 1944. године у I крајишку бригаду V дивизије. Погинула је на положају код Банове Јаруге априла 1945. године. Групу жена у Новом Селу водила је Ружа Стојановић. Она је са Дафином Распоповић (Стаменковић?) чешће одлазила у Лапово, Велику Плану и Паланку и прикупљала податке о непријатељу. Цвета Росић, звана баба Дика, била је водич илегалцима. Дарка Стојановић из Новог Села и Емилија Савић, бабица из Старог Села, лечиле су рањеног партизана, а омладинке обилазиле и доносиле понуде. У Великој Плани је Наталија Николић, рођена 1920. године у Марковцу, трговачки помоћник, као курир од 1941. године преносила партизанима материјал и храну. Била је хапшена као сарадник НОП. У НОВ је ступила 9. VIII 1941. у Орашку чету II шумадијског одреда. Од 1942. је члан КПЈ. Лепосава Ранисављевић, рођена 1921. у Трнавчи, радила је од 1941. године за НОП као и Вукосава Ж. Ђорђевић, службеница рођена 1930. у Ракинцу, била је повезана са II шумадијским одредом. На терену лепеничког среза од пр') Рођена 1913. у Марковцу, домаћица; од фебруара 1940. ради за покрет. Ступила је У II шумадијски одред 6. X 1941. године. Члан НОО од октобра 1944; члан КПЈ од 1946. г) Рођена 1921. у Великој Плани. Од септембра 1944. била повезана са партизанима преко Бранка Јовановића, прихватала белогардејце који су бежали из возова те их слала партизанима. После одласка мужа у партизане била хапшена. 3) ') Д.А. СРС — Министарство П, бр. 200 — 25. II 1943. просвете и вера — Одељење за основно образовање 298 I — Пов. Рођена 1925. године, домаћица. За рата била члан СКОЈ. Ступила у VI дивизију као четна болничарка (30. XI Одликована за свој рад. време личку 1944). �вих дана припрема устанка у рад за помоћ НОП укључили су се најшири слојеви жена и омладинки. Није било села без активисткиња, жена-политичких радника или бораца. Устанком је била захваћена готово цела Лепеница. Ретко која кућа у оно време да није пружала помоћ НОП, прихватала борце, обезбеђивала им преноћиште. Жене су у томе најактивније учествовале. По селима, поред скојеваца, било је увек напредних омладинаца и омладинки који су организовано учествовали у свим акцијама: прикупљању оружја, муниције, хране. Била је међу њима организована обавештајна служба, ноћно дежурство, преношење и растурање штампаних вести. Када су се почели стварати народноослободилачки одбори (у селима Доњој Рачи, Бошњанима, Мирашевцу, Јарушицама, Саранову, Сипићу, Ђурђеву, Сепцима, Црном Калу и Рачи Крагујевачкој) и кад је на ослобођеној територији почела да функционише народна власт, појачан је и политички рад са женама, а било је жена и међу првим члановима НОО. Жене су учествовале и у раду технике (у селу Вучићу, Рачи, Сипићу, Поповићу), а такође похађале санитетске курсеве (у Рачи, Сипићу). На организовању жена и женске омладине на овом терену радиле су Наталија-Ната Хаџић из Малог Крчмара и Зага Стоиловић-Антуновић из Сипића. Касније су биле упућене на рад Рада Ђулић-Младеновић, Рада Миљковић, Живка Дамњановић и Милена Марковић. Великим ангажовањем ових другарица, искусних политичких радника, истовремено са укључивањем жена у рад на помоћи НОП вршило се и њихово политичко еманциповање и ангажовање у првим органима народне власти; одржавани су зборови и конференције, на којима је нарочито популарна била Рада Миљковић; одржавани су посебни састанци са женама и омладинкама, на којима су оне упућиване у организован рад за помоћ НОП. У партијској организацији у Доњој Рачи Рада Стојановић је била 1941. године једини члан КПЈ1. Чланови актива СКОЈ биле су те године: Рада Живановић, Олга Симоновић, Љиљана Томић, Љиљана Младеновић, Неђа Милановић, Љиљана Митровић, у чијој су кући 1941. одржавани поли') Службеник Начелства, радила у активу СКОЈ. у њеној кући су одржавани састанци; ту је држан материјал прикупљан за одред; одржан је и курс прве помоћи којим је руководила Живка Дамњановић. После повлачења партизана Рада је била ухапшена и отерана У Крагујевац, затим у Смедеревску Паланку. После ослобођења била је активан члан ОО АФЖ. тички састанци, затим Рада Михајловић, Драга Петковић, Јелица Милојковић, Вида Стевановић, Љубина Љумин и Деса Тимотијевић. Учитељица Живка Ђурђевић радила је у техници и била члан првог НОО формираног у Рачи 1941. године. Поред Живке, у овој техници која је једно време била смештена у кући Даринке Филиповић, радила је и Рада Шишковић, ученица из Смедеревске Паланке. Учитељица Мира Нешић окупљала је жене и омладинке и организовала прикупљање хране и осталог за партизане. Године 1941. била је ухапшена и, мада пред порођајем, подвргнута страховитом мучењу због свога рада и због мужа и девера који су били у одреду. Лепосава Матејић и Невена Павловић биле су организовале у својим кућама неку врсту радионице и складишта за прикупљени материјал, који су давали на прераду женама. Милица Матејић била је члан првог НОО у Доњој Рачи. Село Поповић, било је једно од центара организоване помоћи НОП. Кућа Живића је била курирски пункт за цело Поморавље; на њиховом трлу је било складиште оружја; код њих су долазили борци из разних крајева. Цела породица је учествовала у покрету. Браћа су отишла у II шумадијски одред, а мајка и сестре су активно радиле за НОП, због чега су касније и хапшене. Оне су дочекивале курире, храниле их, чувале стражу док су на трлу одржавани састанци. У том селу активно је радила и породица Богосава Марковића, првог команданта II шумадијског одреда, нарочито његова сестра Каја. У селу Поповићу једно време је била смештена и техника одреда у кој°ј СУ умножаване вести у облику листа на 12 страница. Учитељица Цаја Боројевић, у чијој су кући одржавани политички састанци и налазила партијска техника и где је она с мужем хватала и умножавала вести, окупљала је око себе већи број жена и девојака са којима је сарађивала. Заједно с мужем Цаја је ухапшена и отерана у логор на Бањици а затим у Аушвиц, где су остали до краја рата. Село Вучић било је пункт ОК КПЈ, у њему је једно време била и техника ОК. Код Ленке Стојановић су одржавани састанци Окружног комитета и штаба одреда; њена кућа је свакодневно примала курире, борце и друге активисте; док су одржавани састанци Ленка је будно мотрила; повремено је и сама обављала курирске послове; хранила је, крпила и прала 299 партизане као своју рођену децу; проводила је илегалце кроз непријатељске ровове до одређених пунктова. Кад су се јединице повукле за Санџак и када су у лето 1942. године политички радници поново отпочели рад на окупљању активиста и симпатизера, Ленка је за њих остављала торбе пуне хране, а увече се враћала да их узме и донесе обавештења о непријатељу, прикупљена у току дана. У раду јој је помагала Рада Стојановић. Из села Вучића била је и Живана Гојковић1, чија је кућа била погодна за склањање пошто се налазила на крају села, а у дворишту је било изграђено склониште. У селу Мирашевцу сестре Ковачевић,2) Радмила „Вера” и Нада биле су активисти НОП од 1941. године. Косара Бранковић са својом свекрвом била је истакнута сарадница НОП и због тога су је злостављали жандарми. Ана Степковић из Ђурђева била је одани сарадник НОП за све време рата. После сваке борбе претраживала је терен да би помогла рањеним борцима. У Малом Крчмару 1941. године међу осталим омладинкама истицале су се радом: Ружица Симић, Босиљка Петровић-Ђурић и Љубица Петровић, која је у то време обављала курирске послове, путовала у оближња села, носила илегални материјал и растурала вести. У селу Вишевцу учитељица Живка Жиропађа врло успешно је радила са активом жена. И после повлачења партизанских јединица 16. октобра 1941. са овог терена жене су наставиле да пружају помоћ преосталим групама и појединцима, склањале рањенике, бринуле се о храни и смештају, упркос прогону, хапшењу и стрељању. Ј) Рођена 1887, у НОП се укључила 1941, примала је и скривала партизане, организовала плетење џемпера, чарапа и др. Рад за НОП наставила је 1942. и 1943. носећи храну илегалним политичким радницима. Муж јој је стрељан као сарадник НОП. 2) Радмила, ,,Вера” и Нада Ковачевић. У њиховој кући је остала у јесен 1941. архива чете, радио-апарат, две пушке, писаћа машина, које је Радмила са братом закопала у обор. Године 1943. примала је у своју кућу ИЈ1егалце, прикупљала податке о снази непријатеља и достављала их илегалним политичким радницима, а такође и храну и остале потребе. Исте године отишла је са сестром Надом у I шумадијску бригаду, која се повукла за Санџак; учествовали су у борби за Пријепоље; Радмила се затим придружила санџачкој герили, била заробљена од четника, али је успела да побегне из затвореничке болнице у Пријепољу. Одатле је упућена у IV санџачку бригаду, где је постала члан СКОЈ. Када је I пролетерска пошла за Србију, прешла је у ову бригаду и с њом учествовала у борбама на Сремском фронту. Била је руководилац СКОЈ-а и политички делегат вода. �АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА Рад на организованом окупљању жена у Горњем Поморављу који се од 1938. године врло успешно водио преко Женског покрета у Јагодини, после избијања рата је прекинут. Тек после ослобођења почели су се формирати одбори АФЖ. Међутим, на слободној територији лепеничког, јасеничког и великоорашког среза настојало се још од првих дана устанка да се жене организовано укључе у рад на помоћи НОП. Током лета и јесени 1941. године стваране су по селима групе жена и омладинки — активи — које су извршавале одређене задатке, а истовремено се радило на њиховом политичком еманциповању, одржавани су зборови жена, конференције, састанци; жене су почеле улазити у прве органе народне власти. Овим радом са женама руководиле су другарице, чланови месних, среских и окружних партијских комитета — Рада Миљковић, Живка Дамњановић, Ната Хаџић, Зага Стоиловић и друге. После доласка непријатеља с јесени 1941. године био је онемогућен рад на организовању жена, али упркос хапшењима и прогонима већ у лето 1942. године, са оживљавањем политичког рада, обновљен је и рад са женама. Загорка Богдановић-Рада из Маскара вршила је припреме за формирање одбора АФЖ. После њене погибије децембра 1943. прекинут је и рад на овом пољу, тако да су се у овим крајевима тек после ослобођења почели формирати одбори АФЖ-а. У селима јасеничког среза већ новембра 1943. године био је организован рад Антифашистичког фронта жена. У Селевцу је формиран месни одбор АФЖ са председницом Лепосавом Степановић, коју је касније заменила Драга Башић. Чланови су биле и: Олга Бачић, Коса Дамњановић, Косара и Милосава Јевтић, Милева Игњатовић, Миленија Боричић, Драгиња Лазић. Жене су масовно учествовале у раду како у томе селу тако и у околним. Ови одбори АФЖ-а наставили су рад по сслобођењу углавном у истом саставу. И поред тога што се у овим крајевима Поморавља, где се због окупаторских власти које су вршиле стални притисак није могло организовано радити, жене су се спонтано окупљале у групе и у разним видовима пружале помоћ НОП: у храни, одећи, санитетском материјалу или помагале оне који су били по затворима и логорима. Са ослобођењем ових крајева, заједно за народноослободилачком војском, враћале су се у своја родна места и преживеле другарице борци, које су са активисткињама предратног напредног покрета и НОП приступиле организованом окупљању жена и формирању одбора АФЖ. Многе од тих другарица биле су на руководећим положајима у партијским форумима и НОО. Љубинка Милосављевић по повратку у Јагодину крајем октобра 1944. била је секретар ОК КПЈ; Зорица Милосављевић члан ОК КПЈ; Ена Милановић члан ОК СКОЈ-а; Вида Милосављевић-Кева била је задужена по линији рада са женама у Среском повореништву КПЈ, формираном почетком 1945. У среском НОО била је члан Олга Аранђеловић. У Ћуприји је Зорица Дамњановић била члан среског повереништва КПЈ и поред задужења за агитацију и пропаганду радила и по линили АФЖ. У првом градском НОО Зорица је била члан, а такође и Цвета Ценић и Мара Тодоровић. У Параћину је у Среском повереништву КПЈ, касније Среском комитету КПЈ, до априла 1945. била Марија Јагодић. Када је отишла за члана ПК СКОЈ-а, на њено место кооптирана је Стојанка Радошевић, професор. У Окружном НОО члан је била Милица Царцарачевић, у среском Дуња Стојчевић и Милица Радовић. У Равној Реци, до доласка народноослободилачке војске, присталице НОП формирале су „Комитет за ослобођење" ради обезбеђења рудника и гоњења и ликвидирања четничких елемената. У тај Комитет ушла је 300 Сара Селић. Чланови месног НОО су биле Зора Ковачевић и Мира Митић. У Свилајнцу је Ната Радуловић ушла у Среско повереништво КПЈ, основано новембра 1944. године. Вида Ђукић-Живковић била је члан Извршног одбора НОО за срез Деспотовац, изабраног на скупштини у Деспотовцу 24. новембра 1944. У овом кРаЈУ> У који се био повукао после пораза Немаца један део четника Драже Михаиловића и ометао нормализовање живота и рад на обнови, НОО је пружао велику помоћ при мобилизацији бораца и прикупљању хране за фронт као и у организовању бораца позадинских јединица. Сем рада у овом одбору Вида је руководила сектором омладине у Среском повереништву КПЈ; била је и секретар Комитета Народне омладине, чији су чланови биле још и омладинке Цаја Влатковић, Милка Славковић и Нада Симић. Одбори АФЖ, одмах после формирања, приступили су масовном ангажовању жена, пружајући организовану помоћ народним властима у снабдевању војске, одржавању болница, старању око незбринуте деце и у раду на обнови земље. Развила се и жива политичка активност, одржавани су зборови и конференције жена, радило се на њиховом просвећивању. Непосредно после ослобођења Ћуприје, на састанку жена октобра 1944. године, формиран је први градски одбор АФЖ, у који су одмах ушле преживеле активисткиње. АФЖ у Ћуприји био је најмасовнија и најактивнија политичка организација. Прва председница била је Дана Ценић, потпредседница Нада Томић, секретар Дана Ђурашковић, благајник Дана Делић. Чланови управе су биле: Зорица Дамњановић, Цвета Ценић, Бисерка Томић, Вука Грујић, Деса Ђорђевић, Анка Полић, Даринка Јевтић (Јоветић?). Крајем 1944. године формиран је и Срески одбор АФЖ. Председница је била Боса Михајловић, а чланови: Дана Ценић из Ћуприје, Ружица Исаковић из Исакова, Јевросима Николић из Ћуприје, Савка Тихомировић из Јовца, која је касније била секретар МК КПЈ за Светозарево, а касније секретар Главног одбора АФЖ Србије, Јегда Белетић из Сења, Живка Ђорђевић из Ћуприје. Срески одбор АФЖ, са активисткињама иг Ћуприје, радио је на организовању АФЖ по околним местима: Мијатовцу, Јовцу, базену Сењских рудника, а касније и у осталим местима. �У Ћуприји су чланице АФЖ, у заједници са Црвеним крстом, бринуле о деци палих бораца и жртава фашизма која су била смештена у манастиру Раваници; многа деца су била прихваћена по кућама у самој Ћуприји; месни одбор АФЖ, на своју иницијативу, добио је од градског одбора башту у којој су чланице гајиле поврће за потребе болнице и дечјих установа; на државном добру „Добричево“ радило је седам чланица АФЖ. Неколико жена кројачица ступило је у 45. дивизију, где су радиле у радионицама одеће за војску све до демобилисања. АФЖ је организовао масовне митинге, зборове и конференције. Народним властима указивана је помоћ у снабдевању армије и бризи око рањеника. У Јагодини је Градски одбор формиран 20. новембра 1944. године. Председница овог одбора била је Цана Фишер, професор, потпредседник Стана Милорадовић. Почасна председница била је Милева мати Славке Ђурђевић-Ђуричић. Чланице одбора су биле: Гордана Живановић, Наца Миленковић, Мира Беспетјенко, Марица Крстић, Станка Полић, професор, Живка Ђорђевић, домаћица. У Пленуму одбора биле су: Нада Крстић, радница, Мира Тодосијевић, Добрила Нетковић, Милка Вељковић и Живка Миљковић, домаћице, Милица Острошки, Милица Маловић, и Јелисавета Божиловић, професор, Цанка Шрамек (Радмила Ђуричић), Милица Тешанкић, Мирка Лузник, Ната Цанић, Деска Петровић, Бела Величковић, Стана Милановић, Дана Грујичић, и Мира Ковачевић, домаћице, Васка Велицки, Ружа Златковић, Милева Жарић и Вера Цинцаревић, раднице, Загорка Влајић, Катарина Ковачевић-Каја, учитељице, Неда Делић, службеник. У надзорном одбору су биле: Јелена Пиндић, Божица Грачанин и Рада Лукић, домаћице, Деса Јовановић, професор и Миљана Гајић, новинар. Поред тога, активно су радиле и Бојана Васић, Смиља Тасић, Радмила Качаревић, Славка Милосављевић, Цака Светковић, Донка Бешировић, Савета Димитријевић, Каравиља Милошевић, Савета Вељковић, Весела Јелић, Вера Ракочевић, Рада Антонијевић; домаћице: Бранка Николић, Лепа Ђурић, Милунка Ружић, Лепа Мигић, учитељица и раднице: Марија Жуков, Ружа Мађарчић и Магда Солунац. Убрзо после формирања градског одбора АФЖ образован је и Окружни одбор АФЖ за округ Светозарево. Председница одбора била је Вида Ми- лосављевић-Кева а секретар Лепа Ђурић. Жене Јагодине су се нарочито ангажовале у првим данима после ослобођења на помоћи народним властима око смештаја и неге рањеника; свакога дана дежурало је 30—40 жена од 5 часова ујутро до 20 увече. Посебна екипа старала се о рубљу. Прикупљана је храна и топла одећа борцима на фронту. Жене су учествовале и у обнови града, у оправкама бившег Дома за глувонему децу дневно је радило 30—40 жена. Дом је касније био прихватна станица при одласку и доласку наше деце, која су била на привременом боравку у Бугарској. Чланице АФЖ организовале су дежурство у Дому ради чувања, неговања деце и прања њиховог рубља. Основано је градско саветовалиште за мајке са децом до 10 година; лекари су држали стручна предавања из хигијене; жене су дежурале у млекарама у време расподеле млека, старале се о старима и незбринутим. У граду је био формиран течај за аналфабете који је обухватао више од пет стотина жена. Организоване су читалачке групе које су радиле по рејонима. Жене су такође учествовале у свим акцијама Народног фронта на обнови и изградњи земље, као и у свим манифестацијама града и среза беличког. Одмах после ослобођења, новембра 1944. године у Параћину је формиран Градски одбор АФЖ. У формирању АФЖ, као и других масовних организација — Народног фронта и Народне омладине активно су учествовале Анђа Радман, професор, Милица Радовић, домаћица, Дуња Стоичевић, грађевински техничар, а од омладинки Симонида Стојковић, Мирослава Јовановић, ученице гимназије и Србијанка Ервеживковић. Прва председница била је Цана Јованчић, домаћица, потпредседница Дара Стефановић, домаћица, секретар Милесија Јовановић, професор, благајник Шана Цанковић, а чланови одбора: Милка Јоцић, радница, Милева Маринковић, Јованка Мицић, Дана Илић и Дана Петровић, домаћице, Милица Царцарачевић, професор, Грозда Милидраг, радница, Љубица Бањевић, домаћица, Олга Ракић, радница, Олга Јовановић, Јозефина Бауер, Деса Ђорђевић, Јулка Јуричин, Дара Ђурић, Цвета Милосављевић, Цвета Милановић и Катица Николић, домаћице, Рада Ковачевић, Нада Богић, Љубинка Мишић, Наталија Рајић, Боса Квесић и Љубица Ђорђевић, раднице, Аница Велић и Петрија Радуновић, 301 сељанке и Радмила Миловановић, професор. Срески одбор АФЖ среза параћинског формиран је децембра 1944. године. У њему су биле: председница Дана Илић, домаћица, потпредседница Анђа Радман, професор, секретар Милица Радовић, домаћица, благајник Лепа Ђурић, учитељица; чланови: Дуња Стоичевић, грађевински техничар, Цака Раденковић и Спасенија Вукадиновић, сељанке, Божидарка Лукић, Јела Стефановић, Мица Стојановић, Олга Јовановић, Цана Јовановић, Дара Ђурић, Стана Ђорђевић и Нада Гајинац, домаћице; Рада Стојковић, Мира Јанковић, Стојанка Ивановић, Стојанка Пачуковић, Нада Богић, Драга Николић, Марица Обрадовић и Рада Ковачевић, раднице; Кадивка Вучковић, Рада Кнежевић, Милева Савић, Савета Марић, Лепосава Николић, сељанке; Рада Ђоковић, Јованка Крстић, учитељице. У свим овим организацијама велики број жена Параћина и околине активно се ангажовао на обнови, помоћи војсци и војним болницама. Новембра 1944. основана је плетерска бригада која је окупила око 200 жена; оне су радиле осам часова дневно и рад је био бесплатан; израђиване су рукавице, чарапе, џемпери, шалови за војску. Предиво је давала фабрика штофова. Највећи допринос жена и омладинки Параћина и околине био је у помоћи болницама. Половином октобра 1944. у Параћину су биле смештене две совјетске болнице, једна у гимназији а друга у згради учитељске домаћичке школе. Рањеника је било много, а особља мало. Ту је била нарочито корисна помоћ жена и омладинки, које су обављале хигијенску службу и дужности сестара нудиља. Половином децембра 1944. обе болнице су за фронтом отишле. На месец дана после њиховог одласка, фебруара 1945. године, формирана је партизанска болница за прихватање лакших рањеника. Болница је организована и одржавана уз велику помоћ грађана преко НФ-а, АФЖ-а и других масовних организација. Како је и стручног особља било недовољно, дужности болничарки вршиле су искључиво омладинке, које су по упуствима лекара радиле на одржавању хигијене, превијању рањеника, давању лекова. Омладинке су радиле дању, а међу њима је било и девојчица од 14 до 15 година, а чланице АФЖ су обављале ноћна дежурства. Због оскудице болничког материјала, жене су правиле завоје од чаршава, који су се по не- �колико пута морали прати и пеглати. У болници се појавио и тифус, а како серума није било, епидемија је спречена само пажљивом изолацијом. Од омладинки, које су носиле главни терет рада у болници, истакле су се Евгенија Михајловић, Иванка Петровић (умрла), Бранка Петровић, Мира Јовановић и Вера Илић (која је једина била примала серум против тифуса, те је неговала рањенике оболеле од тифуса). У болници је била формирана културно-просветна група, састављена од рањеника и особља, којом је руководила Невена Косановић, свршена матуранткиња, такође рањеник, родом из Лике. Група је имала хор, рецитаторски и драмски одељак и приредбе је давала и у болницама у Ћуприји и Јагодини. Болница у Параћину расформирана је после завршетка рата 1945. године. У базену Сењских рудника основани су крајем 1944. године одбори АФЖ. Чланице АФЖ биле су већином запослене у самом руднику, на рампи, истовару угља и по кухињама. Да би се што више угља извадило за потребе индустрије, за болнице и грађанство, сви мушкарци са спољних радова отишли су у јаме да копају угаљ, а жене су пребирале, товариле и спроводиле угаљ за Ћуприју. Жене су такође учествовале ударнички на изградњи моста код електричне централе рудника. У Равној Реци међу најактивнијим чланицама АФЖ, формираног после ослобођења крајем 1944. године, налазе се жене које су и за време рата радиле на организовању помоћи НОП. Председница првог одбора АФЖ била је Драгица Драгићевић, домаћица, потпредседница Сара Селић, радница, секретар Боса Михајловић, учитељица, благајница Зора Марковић, учитељица; чланови управе: Боја Зобеница, Цветка Гробљар и Марија Цимерман, домаћице и Савета Шарановић, службеник. Поред ударничког рада на помоћи рудницима, организовани су у Равној Реци аналфабетски течајеви, курсеви кројења, држана су предавања из хигијене, о заштити деце и сл. У Сењском руднику председница првог одбора АФЖ била је Косовка Маренић, радница, чланови: Зора Кнежевић, радница, Даница Гурбај, Недељка Милеуснић, радница, Мица Спасић, домаћица и секретар Слободанка Аупић, домаћица. У осталим местима раваничког среза формирани су пододбори АФЖ, од октобра 1944. У Исакову је формиран један од првих одбора АФЖ. Чланице извршног одбора су биле: Радмила Суботић, учитељица, Љубинка Николић и Ружица Д. Јанковић, домаћице. У Мијатовцу је децембра 1944. основан АФЖ: председник Ђурђија Петровић, домаћица, чЛанице извршног одбора: Станимира Јевремовић, Десанка Тасић, Јованка Алексић и Еорка Младеновић, домаћице. У Јовцу је АФЖ формиран јануара 1945. године: председница Савка Тихомировић, учитељица, чланице: Кадивка Радомановић, Костадинка Марјановић, Војка Марковић, Лепосава Милојевић и Живка Милетић домаћице. У Сењу 1945. године председница одбора је Јегда Јелетић (или Белетић), домаћица; чланице: Ружа Павловић, Милка Богосављевић и Борика Жакула, домаћице. У Крушару, марта 1945: председница Душанка Перовић, учитељица; чланице: Босиљка Шајбок и Душанка Станић, учитељице, Миленка Миленковић, домаћица и Милена Симић. У Супској априла 1945: председница Дара Марковић, учитељица, Милица Станимировић, Живка Антић и Лепојка Милетић, домаћице. У месту Иванковац-Паљане АФЖ је формиран априла 1945. године. У извршном одбору су биле: Радунка Николић, Даница Глигоријевић, домаћице и Гроздана Симић, учитељица. Током 1945. године формирани су одбори АФЖ и у многим другим местима овога среза. За време борби за ослобођење земље у јесен 1944. године, жене и омладинке Свилајнца и околине биле су највише анагжоване као помоћно особље централне болнице Црвене армије за овај део фронта, која је све до ослобођења Београда била смештена у Свилајнцу и оближњим селима Црквеницу, Кушиљеву и др. До образовања НОО жене су, заједно са осталим грађанима, бринуле о храни, постељини и другим потребама војске. Рад АФЖ у Деспотовцу и околини у највећој мери сводио се на описмењавање жена, нарочито по селима, где је било и до 80—90% неписменог становништва. Радило се и на здравственом просвећивању, нарочито младих мајки. У Рековцу је секретар одбора АФЖ, формираног после ослобођења, била Бранка Ђурђевић, учитељица из Рабеновца, која се вратила из ЈНА. Касније су и по околним местима образовани одбори АФЖ. У Рачи Крагујевачкој је крајем 1944. 302 поново почео рад на организовању жена, који је био започео у време избијања устанка, прекинут је с јесени 1941. године. У Среском одбору било је и 11 жена: председница Стевка Томић, секретар Нада Ђекић, чланице одбора: Злата Живић-Новичић, Винка Јојић, Живана Гојковић из Вучића, Борика Ђукић и Рада Стојановић, која је била и члан Окружног одбора АФЖ у Крагујевцу. Председница првог Среског одбора АФЖ за срез јасенички, формираног децембра 1944. године, била је Миља Бајазит, која је за рад са женама била задужена као члан партијске организације; секретар је била Олга Гостенчник, која је октобра 1944. ушла у проширено Среско повереништво КПЈ. Чланице СО АФЖ биле су и Драга Јозић, Љубица Јелић, Витосија Прокић. Председница првог месног одбора АФЖ, формираног новембра 1944. у Смедеревској Паланци, била је Љубица Шулејић, која је касније ушла и у срески НОО, а такође радила и у ЈНОФ-у; секретар је била Вида Јосић, а чланице: Миља Бајазит, Драга Јозић, Ангелина Милић (или Мирић), Јела Кеџић-Илић, такође члан ЈНОФ као и Милева Вујичић. Од омладинки у срезу јасеничком биле су активне Јелисавета Марковић из Азање, члан СКОЈ од 1943, касније члан ОК СКОЈ, формираног половином 1944, Ранка Арсић, члан Среског комитета СКОЈ, Ружица Антић, Душанка Милошевић, Бранка Нешић све из Смедеревске Паланке. У одборима народне власти биле су Даринка Ранковић из Голобока и Даринка Плећаш, чланице среског НОО. У Селевцу је месни одбор АФЖ био формиран још новембра 1943. и после ослобођења наставио рад. У великоорашком срезу НОО су били формирани средином 1944. године. Од жена је члан НОО била Мила Матић из Сараораца, Доса Матић из Милошевца, Миланка Николић из Лозовика, а по ослобођењу и Јелена Маринковић из Велике Плане. Бисерка Танасковић из Великог Орашја била је у скојевском активу, формираном августа 1944. и наставила активно да ради, а после ослобођења била делегат на Конгресу УСАОС 1944. У Повереништво КПЈ, формирано у Великој Плани 17. октобра 1944, ушла је Радмила Радојковић-Мара, која је била задужена за рад по линији АФЖ и формирању партијског актива по селима, у партијском активу Лозовика је била Миланка Николић; у Марковцј': Круна Бојић и Витосија Милоцковић; у Старом Селу Даница Бу- �бања; у Новом Селу Лепа Цветковић и Загорка Савилић (или Савкић); у Сараорцима Рада Младеновић. Све ове жене активно су радиле и по линији АФЖ. ТЕРОР Да би спречили организовани отпор у Поморављу Немци и домаћи издајници су од првих дана устанка вршили терор. Хапсили су, одводили у логоре и убијали комунисте и напредне људе по свим већим местима. По мањим местима и селима спроводили су страховити терор најпре четници Косте Пећанца, а затим четници Драже Михаиловић. У мучењу, клању и паљењу зграда придружиле су им се и бугарске окупационе трупе. Велики број жртава биле су жене, које су остајале као чувари- својих кућа и породица; оне су на кућном прагу сачекивале свако зло, подносиле мучења или гинуле, не престајући да пружају помоћ НОП. Многе мајке, чија су деца страдала у борби или као политички радници, биле су увек најактивнији и најпожртвованији помагачи НОП. Страховити терор, ш' ~а је цело Поморавље било захваћено почев од 1941. године, достигао је кулминацију 1943. Четници су вршили насиља над становништвом и зверски их убијали. Жртве су најчешће бацали у једну кречњачку вртачу, звану Михајлова рупа. Претпоставља се да је ту бачено више од хиљаду људи и жена из Сењских рудника, Јагодине, Ћуприје, Параћина и околине. Жртве су бацали и у једну провалију близу села Сладаје, звану Цодина рупа, у деспотовачком срезу. Фебруара 1943. године четници су извршили покољ у Ћуприји и околини. Ухватили су 30 људи и жена, највише радника и домаћица, поклали их и бацили у Михајлову рупу. Тада је страдала Јулијана Радосављевић; Јелу Симоновић1 Бугари су заклали у њеној кући. У септембру четници су изболи камама а затим дотукли револверским мецима бремениту Зору-Наду Бошковић, чији је муж био у ') Узимала од Бугара санитетски одред, давала новчане прилоге. материјал за партизанима; Јаворку Митровић, кројачицу из Ћуприје, одвели су априла 1944. у шуму где су је злостављали као симпатизера НОП, да је од последица батина умрла; Зорка Илић заклана је с мужем у кући. Сењски рудник, Равна Река, Ресава и Сисевац били су тешко погођени четничким терором. Бису Рамњак, из Равне Реке, активисту НОП, ухватили су у Јагодини и убили јануара 1943. године. Маја и јуна су извршена масовна клања у селима сењског рударског басена. Убили су све чланове породице Крсте Живковића, сем једног сина. Међу њима и жену Иванку и ћерку. Исте ноћи убили су и Стану Ристић са дванаестогодишњом ћерком Вером. Станину главу и главу Крсте Живковића набили су на коље и ставили испред зграде дирекције сењског рудника, а тела им оставили да их пси развлаче. У Равној Реци су заклане: Милица Мијић, Марија Сулић, Фатима Зулфић (ове две као Муслиманке), Марија Велић, Десанка Гајић, Марија Хањц. Иванку Мајцен су скинули с воза и од тада јој се губи сваки траг. У Сењском руднику су заклали Милицу Милосављевић, омладинку Милицу Радосављевић и Милану Антић, а хапсили Цвету Ђурић. Јованку Мејић, Хрватицу одвели су августа 1943. из Сења у непознатом правцу и више се није вратила. У Сисевцу су убили Веру Милутиновић заједно са мужем због рада за НОП; заклали су Мирјану Јаковљевић, Магдалену Ивановић са ћерком Цецилијом од 13 година и Драгицом од 6 година; затим Ану Мићић и Кату Кожуљ. Јану Магић из села Бигренице четничка тројка одвела је и убила а њен леш је пронађен тек у новембру. Јабланку Рабаџијевић из Добричева убили су трнокопом. Сзилајнац са околином био је под терором Немаца и љотићеваца за све време окупације. Због помагања и прикривања комуниста спалили су кућу Аксентија Вујичића из села Гложана 18. августа 1941. године. Том приликом је Аксентијева жена изгорела у пожару а њега су обесили у дворишту пред кућом. Убили су Ану Лазаревић из села Бобова -— иза себе је оставила троје деце. У селу Роћевцу Немци су запалили кућу Живка Маринковића, а његову мајку и њега бацили у ватру. Ружица Коруновић је погинула бежећи испред Немаца. У пролеће 1942. године Немци и љотићевци су вршили групна хапшења. У Свилајнцу је ухапшено 100 људи и жена, од којих је стрељано 25, а у 303 логоре отерано 40. Новембра 1943. већа група ухапшених отерана је у Јагодину. О овом хапшењу Окружно начелство округа моравског актом1 Пов. бр. 1171 од 7. децембра 1943. године обавештава Министарство унутрашњих послова: „У вези већ поднетог телефонског извештаја, част ми је известити да су на дан 29. и 30. новембра т. г. од стране немачких власти у Свилајнцу ухапшена следећа лица: + 20. — Јовановић М. Нада + 21. — Ивановић М. Мирослава + 22. — Илић С. Љубинка + 23. — Ђуричић С. Аница + 24. —- Илић Н. Драгица + 25. —• Марковић С. Љубица, учитељица + 26. —• Петровић Н. Стојанка Сва напред наведена лица, сем лица по ред. бр. 12, 24, 25 и 26 спроведена су данас у 14 часова од стране Гестапоа за Јагодину. Лии,а која нису спроведена оболела су у затвору и налазе се у овд. болници. Према подацима које је ово начелство добило, напред наведена лица су ухапгиена као комунисти односно њихови симпатизери". За Емилију Милић, ученицу V разреда, директор гимназије моли Министарство просвете да потврди њено искључење из школе наводно као симпатизера комуниста.2) Од четника је заклана у Грабовцу Лепосава Марковић, која је оставила иза себе четворо мале деце; у селу Поповцу Цаја Поповић и Сава Поповић, а у самом Свилајнцу четници су априла 1944. заклали осам симпатизера НОП. Жртве четничког терора у Параћину и околини биле су: Десанка Пантић3) из Доње Мутнице, која је после удаје живела у селу Извору; Живка Петровић,4) ученица Учитељске школе, Станица Златковић5) и Драга Цветковић из Параћина. Хапшење комуниста и осталих нап•) вии, бр. 33/6—1, К. 24. 2) Д. А. СРС, фасц. Мин. просвете, Одељеше за средње школе, пов. архива 1942. (бр. 501—1045), ПОВ. IV, бр. 28, 9-11-42. Десанку Пантић четници су марта 1943. године одвели у свој штаб, јер су претпостављали да она зна ко је уништио архиву у Плани, пошто је у то време била тамо. Пустили су је после три дана, а кад су је августа поново одвели, више се није вратила. *) Рођена 1924. године. Била је симпатизер НОП и због тога је четници убили. ») Рођена у селу Мириловцу, удата у Доњу Мутницу; њеног мужа су четници одвели; она је пошла за њим да га тражи па су и њу убили. �редних људи и жена у Јагодини било је нарочито интензивно током лета и јесени 1941. године. У извештајима Покрајинском комитету КПЈ за Србију о стању партијске и војне организације на територији ОК Јагодине, тадашњи партијски инструктор ,,Бошњак”1) јављао је: МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА1) ОДЕЉЕЊЕ ЗА СРЕДЊЕ ОВРАЗОВАЊЕ III бр. 3518 3 марта 1943 године у Београду Г1РЕТСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Овом Одељењу је част известити да је, према акту директора Реалне гимназије у Јагодини бр. 219/43, ухапшена од стране немачких власти и одведена у логор на Бањици у Београду ЈЕЈ1ЕНА ПЕТРОВИЋ, професор поменуте школе. Разлог хапшења је непознат. По наређењу Министра просвете и еера За начелника Одељење за средње образовање М. ДаничиН, с. р. ‘) ДА СРС — Мин. просвете и вера, Пов. архива 1943. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА1) ОПШТЕ ОДЕЉЕЊЕ I По8. бр. 529 11 новембра 1943. год. Београд ОДЕЉЕЊУ ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ Молим за извештај о томе да ли је у том Одељењу донесена одлука. о упућивању у Заеод за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци РАДОВАНОВИЋ РАДМИЈ1Е, ученице IV разреда Учитељске школе у Јагодини, која се налази као притвореница у Управи града Београда. Ако је донесена, да ли су о њој обавештени и Завод и Управа града Београда. Веза са IV Бр. 200093/43 тога Одељења. По наређењу Министра просвете и вера Начелник (потпис нечитак) „ ... У самој Јаг. тешко се креће, легитимишу на сваком кораку .. .“2 „ . .Овде (у Јагодини) парт. орг. заузета око одреда, у граду масовна хапшења и готово сви партијци избегли из Ј.“3 Под сумњом да сарађују са НОП или као таоци биле су ухапшене 1941. године: Дара Ковачевић, Цана Мијаловић-Фишер, професор, Будимка Бабудер, Олга Аранђеловић, Јованка Раушевић,4) Стана Милорадовић5, Љубинка Радосављевић, Стана Милановић,6) затим Милева, мати Славке Ђурђевић-Ђурчић, као и Софија, мати Бошка Ђуричића и његова сестра Радмила-Цанка Ђуричић Шрамек,7) које су биле поново хапшене марта 1942. године и овога пута отеране у логор на Бањици. Крајем фебруара 1943. године ухапшена је од немачких власти Јелена Петровић, професор, отерана у логор на Бањици а потом транспортована у Аушвиц, где је уморена 13. XII 1943.8) Због сарадње са комунистима ухапшене су ученице јагодинске Учитељске школе Радмила Радовановић, која је из притвора Управе града Бео- г) „Бошњак” — Петар Стамболић. 2) Зборник ВИИ I, књига вештај од 12. септембра 1941.). 3) Зборник ВИИ, том —223. Извештај 24. X 1941. I, II, стр. књига II, 133—36 стр. (из- 222— ') ДА СРС — Мин. просвете и вера, Пов. архива 1943. 4) Окупаторска штампа (,,Ново време”, бр. 167, новембар 1941), писала је: ,,У Јагодини је пала у руке Српском оружаном одреду једна од многих „другарица” које служе за одржавање везе између комунистичких бандита. Посла исцрпне истраге утврђено је да се ова девојка зове Јованка Раушевић, по занимању сестра нудиља из Подравске Слатине у Хрватској и да је члан комунистичке банде која је оперисала по срезу беличком. . . Пошто су испитани још многи сведоци Јованка Раушевић стављена је под преки суд”. УПРАВА ПОЛИЦИЈЕ У НИШУ1) Пов. Бр. 1160 11 октобра 1943 године НИШ ДИРЕКТОРУ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ ЈАГОДИНА Повратком акта извештавате се да је НАДЕЖДА Р. РАДОСАВЉЕВИЋ, ученица IV године учитељске школе у Јагодини, рођена 3 септембра 1924 године у Лесковцу, ухапшена на дан 24 септембра ове године под сумњом да одржава везе са комунистима. Вођеном истрагом установљено је да су њена писма и изводи из књига чисто комунистичке садржине. Из бележака види се да је читала чисто комунистичке књиге. За сада је предвиђено да именована остане у логору најмање 6 месеци. У Нишу 11 октобра 1943 године. УПРАВНИК ПОЛИЦИЈЕ М.П. П. Д. Поповић. с.р. ') ДА СРС — Мин. просвете и вера, Пов. архива 1943. 304 3) Рођена је 1914. у Светозареву. Дете без родитеља, одрасла у кући оца Славке Ђурђевић. Све напредно васпитање добила је од Славке. После рата била је активна у политичким организацијама. 6) Као талац за своје две кћери била је пребачена из јагодинског затвора у Ћуприју, где је остала све до стрељана своје старије кћери Ружице марта 1942. године. 7) Припадала групи активних напредних динки; похађала санитетски курс маја године. омла1941. 8) Јелена Петровић рођена је у Крагујевцу 2. септембра 1902. године; била суплент Женске гимназије у Нишу; пред рат премештена за Јагодину. Јануара 1842. отпуштена из службе под сумњом да је комунистички симпатизер. �града упућена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци и Надежда Радосављевић, која је упућена у логор у Нишу. Хапшења су вршена и по околним местима. У селу Рибаре биле су ухапшене као таоци Љубинка и Радмила Урошевић и спроведене у логор на Бањици марта 1942. године. Немачке власти одвеле су из истог села групу лица за Ниш 16. јула 1943. године, међу њима и Негосаву Јанковић, Миљу Стевић, Добрилу Јанковић, жену и кћер избеглице Енрига Хирта. Четнички терор достигао је и до града Јагодине, коју су иначе све време рата окупаторске снаге држале под изузетним притиском, јер им је то био један од центара за Србију. Фебруара 1944. године кољачка тројка заклала је 18 људи и жена у Јагодини, а девет одвела у село Бресје и тамо побила. У Јагодини је тада страдала Даница Алтман-Стојановић, професор, предратни члан СКОЈ-а, затим Костадинка Матић (Динка Ненковић), банкарски службеник, која је активно помагала НОП; Софија Младеновић, предратни члан КПЈ у Македонији, мајка четворо деце; Катарина Стојковић заклана је заједно са својим мужем браварем, а иза њих је остало троје деце; Цаја Поповић, због сарадње са НОП. Са групом одведеном у село Бресје страдале су: Зора Бошковић, радница, која је као члан СКОЈ од првих дана радила за НОП; фризерка Борка Дирака. Спасенију Јоцић претукла је полиција под сумњом да је комуниста; Даница Спасојевић је погинула за време рата. Жртве рата биле су и Ружица Јоцић, студенткиња, коју су Немци убили у једном подруму приликом заузимања Јагодине и Јелена Арсић, коју су Немци убили када се за тренутак појавила на прозору. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ1) Бр. 16224 27 јула 1943 год. Крушевац ПРЕДМЕТ: Лазовић Сава и др. из Рибара — хапшење од немачких војних власти ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Одељењу за државну заштиту ВЕОГРАД Начелник среза расинског актом бр. 6318 од 24. VII. 1943 год. доставио је следеће: „Општина Рибарска актом од 16 јула 1943. године извештава: На дан 16 ј ула тек. год. немачке војне власти одвеле су следећа лица: Лазовић Саву старог 45 год. из Рибара, Богосављевић Тихомира старог 42 године из Рибара, Николић Живојина, старог 58 година из Рибара, Тихомира Симића, обућара из Рибара, старог 30 година, Светомира Цоку Живковића из Рибара, старог 20 година, Неносаву Јанковић, из Рибара, стару 42 год., Миљу Стевић, из Рибара, стару 20 година, Добрилу Јанковић из Рибара, стару 18 год., Хирта Енригу, старог 55 година, избеглицу са седиштем у Рибаре, жену Хиртову стару 55 година и ћерку Лидију стару 18 година. Напред именовани с у одведени за Ниш”. Част ми је предње доставити ради знања. За Окружног начелника Помоћник, (потпис нечитак) М.П. ‘) Државни архкв СРС — I — 1943, ОД бр. 257—34095. Нада Б. Јовановић из Јагодине, која је живела у Седларима, срез раванички, страдала је кад су је је четници 16. X 1944. пресрели при повратку из Глоговца за Свилајнац, скинули са кола и недалеко од пута заклали и бацили у Мораву. Милица Живковић из Грабова осуђена је с мужем од стране преког суда и стрељана у Ћуприји, априла 1942. године. Већ после првих борби око Рековца, Немци и жандарми запалили су између осталих и кућу учитеља Милорада Жунића-Баџе, командира Левачке чете, и због помоћи НОП ухапсили су његове сестре Наталију Жунић и Даницу Жунић-Јовичић (чија су два сина такође била у партизанима; муж пекар припремао је хлеб за бор- К. Комисија за ратне злочине — Министарство унутр. послова, ДАНИЦА АЛТМАН - СТОЈАНОВИЋ, професор, рођена је 1916. године у Јагодини у имућној трговачкој породици. Студирала је у Француској и тамо се удала. После повратка у земљу пришла је напредном покрету и свесрдно га помагала, због чега су је четници изболи камама на кућном прагу 1. фебруара 1944. За собом је оставила двоје мале деце. 305 �града упућена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци и Надежда Радосављевић, која је упућена у логор у Нишу. Хапшења су вршена и по околним местима. У селу Рибаре биле су ухапшене као таоци Љубинка и Радмила Урошевић и спроведене у логор на Бањици марта 1942. године. Немачке власти одвеле су из истог села групу лица за Ниш 16. јула 1943. године, међу њима и Негосаву Јанковић, Миљу Стевић, Добрилу Јанковић, жену и кћер избеглице Енрига Хирта. Четнички терор достигао је и до града Јагодине, коју су иначе све време рата окупаторске снаге држале под изузетним притиском, јер им је то био један од центара за Србију. Фебруара 1944. године кољачка тројка заклала је 18 људи и жена у Јагодини, а девет одвела у село Бресје и тамо побила. У Јагодини је тада страдала Даница Алтман-Стојановић, професор, предратни члан СКОЈ-а, затим Костадинка Матић (Динка Ненковић), банкарски службеник, која је активно помагала НОП; Софија Младеновић, предратни члан КПЈ у Македонији, мајка четворо деце; Катарина Стојковић заклана је заједно са својим мужем браварем, а иза њих је остало троје деце; Цаја Поповић, због сарадње са НОП. Са групом одведеном у село Бресје страдале су: Зора Бошковић, радница, која је као члан СКОЈ од првих дана радила за НОП; фризерка Борка Дирака. Спасенију Јоцић претукла је полиција под сумњом да је комуниста; Даница Спасојевић је погинула за време рата. Жртве рата биле су и Ружица Јоцић, студенткиња, коју су Немци убили у једном подруму приликом заузимања Јагодине и Јелена Арсић, коју су Немци убили када се за тренутак појавила на прозору. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ1) Бр. 16224 27 јула 1943 год. Крушевац ПРЕДМЕТ: Лазовић Сава и др. из Рибара — хапшење од немачких војних власти ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Одељењу за државну заштиту БЕОГРАД Начелник среза расинс.ког актом бр. 6318 од 24. VII. 1943 год. доставио је следеће: „Општина Рибарска актом од 16 јула 1943. године извештава: На дан 16 јула тек. год. немачке војне власти одвеле су следећа лица: Лазовић Саву старог 45 год. из Рибара, Богосављевић Тихомира старог 42 године из Рибара, Николић Живојина, старог 58 година из Рибара, Тихомира Симића, обућара из Рибара, старог 30 година, Светомира Цоку Живковића из Рибара, старог 20 година, Неносаву Јанковић, из Рибара, стару 42 год., Миљу Стевић, из Рибара, стару 20 година, Добрилу Јанковић из Рибара, стару 18 год., Хирта Енригу, старог 55 година, избеглицу са седиштем у Рибаре, жену Хиртову стару 55 година и ћерку Лидију стару 18 година. Напред именовани су одведени за Нига”. Част ми је предње доставити ради знања. За Окружног начелника Помоћник, (потпис нечитак) М.П. >) Државни архкв СРС I — 1943, Од бр. 257—34095. — Нада Б. Јовановић из Јагодине, која је живела у Седларима, срез раванички, страдала је кад су је је четници 16. X 1944. пресрели при повратку из Глоговца за Свилајнац, скинули са кола и недалеко од пута заклали и бацили у Мораву. Милица Живковић из Грабова осуђена је с мужем од стране преког суда и стрељана у Ћуприји, априла 1942. године. Већ после првих борби око Рековца, Немци и жандарми запалили су између осталих и кућу учитеља Милорада Жунића-Баџе, командира Левачке чете, и због помоћи НОП ухапсили су његове сестре Наталију Жунић и Даницу Жунић-Јовичић (чија су два сина такође била у партизанима; муж пекар припремао је хлеб за бор- К. Комисија за ратне злочине — Министаретво унутр послова ДАНИЦА АЛХМАН - СТОЈАНОВИЋ, професор, рођена је 1916. године у Јагодини у имућној трговачкој породици. Студирала је у Француској и тамо се удала. После повратка у земљу пришла је напредном покрету и свесрдно га помагала, због чега су је четници изболи камама на кућном прагу 1. фебруара 1944. За собом је оставила двоје мале деце. 305 �це а Даница им га односила). Заједно са Баџиним зетом Миленом Јовановићем, оне су биле отеране у Крагујевац, где су их Немци стрељали. О овом хапшењу пише „Обнова”, окупаторски лист, у бр. 131, од 4. XII 1941. у чланку: „Од политичког партизана до шумског бандита“: „Сестре и шурак „Бацин" врше терор по Рековцу У вароши „Баџа“ је оставио као месног комесара свог шурака Милена Јовановића, столара, док су његове сестре Наталија Жунић, кафеџика и Дана Јовичић, жена пекара Анђелка Јовичића, чија су оба сина била у банди, вршили прави терор по вароши. Заведена је шпијунажа, тако да нико није смео реч да проговори, јер се све одмах достављало „Баџи". У кафани Наталије Жунић заседало је комунистичко веће и доносило одлуке о животу и имању рековачких грађана. Дана Јовичић свакодневно је слала хлеб за банду, чак и кад се није налазила код Рековца. КОСТАДИНКУ МАТИБ, БАНКАРСКОГ СЛУЖБЕНИКЛ ИЗ ЈАГОДИИЕ, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1. ФЕБРУАРА 1944. ГОДИНЕ ЗБОГ РАДА ЗА НОП КАХАРИНА СТОЈКОВИЋ рођена 1918. године у Јагодини, укључила се у напредни покрет пре рата. Под окупацијом је наставила рад, због чега су је четници заклали 1. фебруара 1944. године. С њом заједно заклали су и њеног мужа. Троје мале деце остало је без оба родитеља. Да би се учинио крај вршљању ових разбојника, у Рековац је била упућена жандармерија која је посела вароги. Жандармеријски капетан прве класе Светлић посео је Рековац и предузео истрагу и одмах ухапсио главне комунистичке вође и рођаке ,.Баџине“, Милена Јовановића, Наталију Жунић и Дану Јовичић, који су после саслушања, на коме је утврђено њихово активно учествовање у комунистичкој акцији и терорисање и пљачкање становништва, осуђени су на смрт и стрељани ... За казну ... у Рековцу су спаљенс куће „Баџина“ и његове сестре Наталије Жунић.“ Рековац и околину Пећанчеви четници су већ с јесени 1941. године подвргли насиљу и терору. Почетком новембра блокирали су село Велику Сугубину и ухапсили већи број грађана, међу њима Миланку, Живану и Стану Ристић, као и жену и сестру Јездимира Костића, којима су запалили куће, отерали стоку и однели жито. Све су их спровели у Рековац, саслушавали и малтретирали због помоћи НОП. У селу Сибници четници су убили Јеврејку Јерину Клајн, симпатизера НОП, непокретну болесницу. Њену ћерку Ружу, студенткињу медицине, водили су са собом из села у село и после зверског мучења убили. Милунку Пауновић из села Ситарице батинали су марта 1942. и децембра 1943. године због симпатија за НОП. Септембра 1943. године убијене су Славка Јовановић, домаћица и Марија Јовановић, кројачица, обе из Рековца. 306 Учитељицу Стану Смиљанић, члана КПЈ, која је 1944. ступила у НОВ, заклали су четници после повратка из Армије 1945. године. У Шантаровцу је Славка Вучковић батинана због ујака партизана и умрла после месец дана; у селу Јасеново четници су тукли Даринку Ивановић због веза с партизанима. Каравиљки Стефановић из села Шуљковца запалили су кућу, јер се код ње лечила Вида Милосављевић-Кева, кад је била рањена првих дана после ступања У одред. Бранка Антонијевић из Голобока стрељана је 25. децембра 1942. године у Младеновцу са групом од 50 лица стрељаних за одмазду. Јелица Стојановић из Азање, рођена 1926. у Влашком Долу, убијена је од четника кад је покушала да побегне из куће; била је повезана са позадинским радницима и прикупљала помоћ за партизане. Мирославу Јелић из Старог Села стрељали су Немци 22. октобра 1941. приликом спаљивања села, заједно с мужем и сином. Милеву М. Нешковић-Маринковић из Старог Села стрељали су љотићевци октобра 1941. зато што јој је муж помагао партизане. Милојку Радојковић родом из Сараораца и Јевросиму Бранковић стрељали су Немци на железничкој станици у Лозовику 14. августа 1943; под сумњом сарадње са НОП. Године 1944. четници су заклали Драгу Динић из Сараораца, Зору Првуловић из Велике Плане и Милицу, избеглицу из Хрватске, која је живела у Београду, а у великоорашки срез долазила повремено. ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ Кроз Завод, основан Уредбом о принудном васпитању омладине од 15. јула 1942. године, са задатком да „исправља левичарски настројену омладину",1) прошао је током рата и велики број омладинки из Србије и Војводине. У Завод је слата средњошколска, студентска, радничка и земљорадничка омладина. Предвиђено је да принудно васпитање траје од 6 Ј) Правила омладине. Завода за принудно васпитање �месеци до 2 године, али се касније овај рок попео на 3 године. Питомце и питомице упућивало је Министарство унутрашњих дела, Министарство просвете и вера, Гестапо, Специјална полиција као и локалне полицијске власти. У Заводу је омладина била категорисана у три групе: у првој су били они „који познају комунизам у у теорији и пракси“; у другој они који мање познају марксизам, а у трећој они који немају никаквог теоретског знања. Омладинци и омладинке који би упорно остајали при свом политичком убеђењу, кажњавани су продужењем боравка у Заводу, а веће „изгреднике” слали у концентрационе логоре, на Бањицу, где су многи од њих стрељани. Завод је био смештен у баракама бившег концентрационог логора, формираног 1940. године, а распуштеног после демонстрација од 27. марта; био је опасан двоструким редовима бодљикавих жица са кућицама на угловима за Српску стражу, која је митраљезима и пушкама чувала логор. Прва група коју је упутила Специјална полиција, стигла је у Завод 22. IX 1942. Поред одржавања логора и припремања хране, интернирци су радили и у пољу, риљали бивши аеродром да би на њему гајили поврће, били запослени у радионицама. У Заводу су одржавани специјални курсеви и предавања о комунизму, јеврејству, масонству, Недићевој „Новој Србији“ и сл. Предавачи су били познати фашисти, чланови Недићеве владе и полиције. Интернирци су о овим и другим темама морали радити писмене реферате. Вршен је притисак на питомце у циљу „идеолошког обрађивања" појединаца. Смештај је био изузетно лош. У акту управе Завода Пов. бр. 122 од 1. марта 1943. године стоји: „Од велике хладноће питомци и питомице су у огромном броју поразбољевали” ЗОРУ БОШКОВИН, АКТИВИСТУ ноп, ФЕБРУАРА 1944. РАДНИЦУ ИЗ ЈАГОДИНЕ, ЗАКАААИ СУ ЧЕТНИЦИ 1. БАРАКЕ АОГОРА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАААИЦИ У ОСАЈ АОГОР СУ ЗАТВАРАНИ ПОЛИТИЧКИ КРИВЦИ ОД 1940. ГОДИНЕ СВЕ ДО РАТА. ОД 1941. ЗАТВАРАНИ СУ ПАРТИЗАНИ И ПАРТИЗАНКЕ И СВИ ОНИ КОЈИ СУ ПОМАГАЛИ НОП. ОВАЈ ЛОГОР ЈЕ ПРЕТВОРЕН 1942. ГОДИНЕ У ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ МЛАДЕЖИ И РАДИО ЈЕ СВЕ ДО СЕПТЕМБРА 1944. ГОДИНЕ КАДА ЈЕ РАСПУШТЕН. У ЗАВОД ЈЕ ДОВОБЕНА ЖЕНСКЛ И МУШКА ОМЛАДИНА КОЈА ЈЕ РАДИЛА ЗА НОП ИЛИ ЈЕ ВЕК БИЛА У ПАРТИЗАНИМА се — највише од плућне болести, а било је случајева отворене туберкулозе. И хигијенске прилике биле су неподношљиве: „Месецима изложени хладноћи, без могућности да се ико окупа (ни струје, ни дрва), без могућности да се опере веш и дезинфикују просторије — ми нисмо могли спречити појаву вашију.”1) Исхрана је била не- довољна, а било је периода када се буквално гладовало. Чак је и управа Завода била принуђена да у неколико махова о томе пише Министарству просвете. На извештај од априла 1943. године да је „Завод остао без хране. Хлеб се не даје већ 15 дана . . т а ') Д.А. СРС, Мин. просвете и вере. 307 �Према1) чл. 11 Правилника о оцењивању питомаца и питомица Завода за принудно васпитање омладине: „Питомци-ице који ни после свих напора уложених у њихово спасавање и оздрављење не покажу добру вољу да постану достојни чланови Нове Србије, или покушају да својим држањем и владањем обману своје старешине и васпитаче, или чак продуже са разорним комунистичким деловањем, биће кажњени продужењем боравка у Заводу, или предложени за изгнање из свих школа или да се ставе у концентрациони логор. Ове казне стар просвете". на предлог надлео/сног старешине интерната извршиће Мини- Министарство просвете, Опште одељење, I Пов. бр .18, 1. фебруар 1943 г. Бгд >) Државни архив СРС. К-Комисија и вера, Опште одељење — 1943. за ратне злочине (Смед. Паланка), Фасц. Мин. просв. дашњи министар просвете В. Јонић је одговорио: „Да се чита „Оче наш“ пре обеда".1) Просторије се нису загревале. Интернирци су подвргавани малтретирањима и мучењима, при чему су употребљавани методи којима се служила и Специјална полиција. За најмање прекршаје батинани су, стављани у заводски затвор, кажњавани прекомерним радом, ускраћивањем хране, продужавањем рока боравка или слањем у логор на Бањици. Забрањиван им је пријем пакета од куће, посета родбине. У неким случајевима затварани су родитељи или рођаци као таоци. (Вршен је и бруталан гинеколошки преглед питомица). У извештају управника логора Милована Поповића за мај 1943. године, каже се: „Од већих дисциплинских прекршаја треба напоменути да су се три питомице незгодно држале у питањима побуне, па су биле кажњене батинањем, десетодневним затвором, продужењем рока боравка и забраном примања посета за извесно време...“ Начелство среза јесеничког1) Пов. Број: 492 13. дегембра 1943 године Паланка Смед. УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељење специјалне полиције У извештају за иовембар 1943. године стоји: БЕОГРАД На дан 21 пр. месеца побегло је из овд. Завода за принудно васпитање омладине и то: пет питомаца и три питомице2) укупно 8 лица, али су се вратила два питомца а још су у бегству три питомца и три питомице. Поводом овог случаја, начелство је одмах, преко свог чиновника, повело истрагу на лицу места и вођењем истраге дошло се до тога, да су се неколико питомаца и неколико питомица договорили за бегство из Завода због тога што су се бојали да не буду послати на Бањицу у логор где би били ликвидирани. Баш ти који су побегли, бојали су се Бањице због тога што су се осећали непреваспитани и да су први на реду за ликвидацију. С друге пак стране, Управа Завода је пустила вест међу питомцима и питомицама да немачке власти траже 10—15 питомаи,а-мица да стрељају као одмазду за несталом питомицом Оливером Несторовић. Та Оливера била је на отсуству својој кући у Прокупљу па ј е оданде нестала и мисли се да су ј е партизани одвели у гиуму. И ова вест деловала је на побегле. Поред овога дошло се и до сазнања, да су питомци и питомице обрађивали своје колеге и колегинице као комунисти и у том правцу, да даду против-рад Управи завода на преваспитавању и тиме парирају рад Управе на преваспитавању у националном погледу. У току истраге дошао је комесар тог одељења г. Голубијев и преузео истрагу, исту завршио и отпутовао натраг у Београд. Вероватно да ни он није могао да дође до неких нових момената у истрази, али сада се поставља питање како да се ликвидира цела ствар, тј. да ли да се кривци спроведу тој Управи односно у концентрациони логор у Београду на Бањици, или да и даље остану у Заводу. Моје је мишљење да оне које су имале знања о припреми бегства оних побеглих, као и оне које су имале учешћа у обрађивању или су обрађивали у комунгсстичком духу а противу рада Управе завода — да се требају упутити у логор. Ово нарочито због тога, што би на првом месту слудкило као опомена осталима да убудуће такве ствари не покугиавају, и најзад што су то непоправиви комунисти. Оваквих нема много у Заводу, бар оних противу којих . « а шта има као доказ да су знали за припрему бегства, као и о обрађивању, па нису известили Управу завода. Поред тога, у затвору овог начелства налази се ВЕТА ') ИРПС, бр. 9694. Разуменка Жунић-Баџинче, Зорка Радуловић-Вука и Славка Петровић. Јелисавета-Вета Петровић. ПЕТРОВИЋ3) „У женском интернату пронађена је пропагандно левичарска књига „Како је човек постао дивом“. Водећи истрагу утврдили смо да је питомица Нада Николетић била главни кривац у овој ствари и д а је она давала књигу на читање, па је стога кажњена физичком казном и затвором.“ Јелисавету-Јеку Ђукић и Милену Пенезић, једном је управник претукао јер су „певале неку руску песму“. Мада су биле претучене да су се једва кретале, морале су месец дана да перу клозете и да спавају на голом поду у „Белој кући“ (затвору пуном пацова). Батинања су вршили и агенти Специјалне полиције, који су долазили ради вршења истрага, као и ,,васпитач“, па и сам управник. Међу најтеже казне спадао је тзв. изолатор, у који су издвајани питомци који су се показали „негативним“, „доследни старим убеђењима" и „они који штетно делују“. Касније је начињен посебан „изолатор" и за питомице. Они су били под специјалним режимом и нису имали никаквог додира и везе са осталима; јели су одвојено; биле су им одузете све књиге, забрањене посете родбине. За најмању грешку сносили су колективно одговорност. По цео дан, понекад и ноћу, радили су најтеже послове по !) 3) ‘) ДА СРС, Мин. просвете и вера. 308 �снегу, мразу и води, најчешће без обуће, увек праћени наоружаним стражарем. Упркос кажњавања и застрашивања, морал и борбеност су били на висини. Солидарност се огледала у заједничким иступањима против мера управе. У логору је илегални рад почео са доласком прве групе: договарало се о заједничким ставовима, обавештавало о партизанским акцијама и стању на фронтовима. Формирани су колективи у којима се делила храна добијена од куће. Колективи су доприносили већој међусобној повезаности и подизању морала. Тако су другарице успевале да омладинцима затвореним у изолатору дотуре топле рукавице, шалове, а и храну. Пример солидарности показале су и питомице које су одбиле да примају храну док управа не уклони забрану да се омладинцима, који су били затворени као иницијатори побуне даје храна. Међу многобројним логорима за време рата у нашој земљи, Завод за принудно васпитање омладине заузима посебно место као јединствена установа ове врсте, организована по угледу на сличне установе за преваспитавање омладине у фашистичкој Немачкој. Априла 1943. године организован је у Заводу покушај побуне — ,,пуч“. Прве припреме почеле су још новембра 1942, два месеца после организовања логора. Првобитно, ,,пуч“ је био наивно замишљен као потпуно ликвидирање Завода, а затим је, због околности које нису дозвољавале да се оваква акција оствари, било одлучено да се омогући бекство најкомпромитованијим и најугроженијим омладинцима и омладинкама. Успостављена је веза и са женским делом логора преко Јелисавете-Јеке Ђукић, која је преносила упутства добијена од омладинаца. Са одредом је ухваћена веза преко Босе Краљевић и групе другова из Паланке. Међутим, акција је проваљена у самом логору непосредно пред извођење. Тринаестог априла Специјална полиција је почела истрагу. Око 30 омладинаца и омладинки стављени су у заводски затвор. Међу ухапшеним биле су од омладинки Аница Паскаљевић, Јелисавета-Јека Ђукић, Милена Аћимовић и Радмила Милошевић-Црна Рада. После десетодневне истраге, 25 учесника у организовању ,,пуча“ послато је на Бањицу. Међу њима од омладинки једино Радмила Милошевић. Неки од њих су половином маја 1943. стрељани. Преживела је Радмила Милошевић-Црна Рада и неколико домаћпца из Арапђеловца. Она је мајка одбегле питомице Славке Петровић, а Славка је била коловођа за бегство и припрему истог. Вета је ухапшена исте вечери када је Славка побегла, јер је тога дана била код Славке и затекла се у Паланци. Она је без сумње знала за припрему бегства, јер се је Славка изјашљавала пред бегство на дан два раније, да ако јој мајка не дође ни тога дана (21-Х1) вигае јој није потребна. Затим, Вета је те вечери поцепала једну фотографију Славкину, а на којој је била исписала Славка своме оцу Живораду, који се налазн у Немачкој на принудном раду а који је познати комуниста, следећу садржину: „Мама каже да ме не.ћеш познати, ја верујем да хоћеш. Не брини за мене, тата. Није лако али ја умем да издржим. Нећу постидети Тебе и Бранку. Сачувај нам се. Воли те увек много Славка”. Према томе треба решити питање: да ли да се именована упути у логор на Бањицу као '1 алац за одбеглу Славку, илгI да се пусти на слободу? Мислим да треба бити ово прво. Уосталом о томе нека одлучи та управа и о томе хитно да извести ово Начелство. Молим да о напред изложеном донесете своју одлуку и известите ме, како бих знао гита даље да радим, а нарочито о Вети, која је у затвору овог Начелства, јер ово Начелство нема могућности да је храни. Ек. 15-ХИ-1943. Срески начелник, Др Вић, с. р. пов. 492/43 Лица која су утекла:1) 1. СЛАВКА ПЕТРОВИЋ, абитуријент из Аранђеловг^а упућена у Завод 22. септембра 1942. год. од стране управе града Београда, актом бр. 1833/1У од 12. IX 1942. год. с тим да остане у Заводу две године. 2. РАЗУМЕНКА ЖУНИЋ, домаћица. Упућена у Завод 8. новембра 1942. г. од стране Управе града Београда из конц. логора на Бањици одлуком Пов. II бр. 2338/1У од 7. XI 1942. год., с тим да остане у Заводу годину дана. Она је кћи чувеног партизанског бандита „Багј.е”, а у Завод је послата као талац. 3. ЗОРИЦА РАДУЛОВИЋ, свргаена матуранткиња из Краљева упућена у Завод одлуком Управе града Београда II бр. 2273/IV од 28. II 1943. г. са роком боравка од две године. 4. ЈОВАН ПРОТИЋ, ученик VIII разреда гимназије из Чачка. У Завод је упућен одлуком претстојнигитва градске полиције у Чачку Пов. бр. 3 од 8. II 1943. год. без одлуке о висингг боравка у Заводу. 5. ДРАГОСЛАВ ЂОКОВИЋ, свргиени матурант из Чачка. Упућен у Завод од стране Претстојништва градске полиције у Чачку актом бр. 110 од 26. I 1943. год. без одлуке о висини рока боравка. 6. МИЋИЋ ВИТОМИР, земљорадник из села Јагњила. Упућен је у Завод одлуком Управе града Београда 11 бр. 12278/1V од 28. сетембра ове године са роком боравка од 6 месеци. Једну ноћ проборавио ван Завода и сутрадан се вратио (сад је у Заводу). 7. МИЛИЋЕВИЋ БОГОЉУБ, свргиенгг матурант из села Водња, упућен је 'У Завод од стране Управе града Београда актом II бр. 11362 од 25. IX 1943. с тим да у Заводу остане годину дана. 8. МИЛИЋЕВИЋ ДРАГОСЛАВ, земљорадник из Водња, упућен у Завод од стране Управе града Београда актом II бр. 11362 од 22. IX 1943. год. са роком боравка од једне године дана. Жунић, професор грађанске школе у Београду. станује у Љубе Недића улици, брат је Баце партизана, стриц Разуменке (која је побегла). Разуменка је пре 2 дана добила поруку од мајке, која лежи на Бањици као талац за мужа, да јави стрицу да јој шаље пакете. ') ИРПС, арх. бр. 9694. 309 * �РЕШЕЊЕ О УПУПЕЊУ У ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАААНЦИ БОРИСЛАВЕ МАСТИЛОВ1Ш омладинаца, за које се није могло доказати да су учествовали у ,,пучу“. Поводом ,,пуча“ у Паланци је, између осталих, ухапшена инжењер Боса Краљевић и подвргнута суровом мучењу, а затим одведена у логор на Бањици, где је остала до краја рата. При вођењу истраге, органи Специјалне полиције привели су из Паланке и Савету Стошић, коју су такође зверски тукли. Сем овога неуспелог покушаја априла 1943. године, у Заводу је било организовано неколико бекстава углавном успешних, новембра исте године, затим јануара, маја и јуна 1944. године. Планирано је да новембра, уз помоћ другова из Паланке, побегне у одред већи број омладинаца и омладинки. У договорено време, другови који су радили у хидрофору, а с којима је одржавала везу Милена Аћимовић, угасили су светлост да би омогућили бекство. Питомица Аница Паскаљевић ухватила је везу са Милицом Бајазит, но како је логор тих дана био опкољен, другови из Паланке саветовали су да се акција одложи. Ипак је овог пута неколико питомаца и питомица успело да побегне. Међу њима су од омладинки биле: Славка Петровић, Разуменка Жунић-Баџинче и Зорица Радуловић. Немци, љотићевци и Специјална полиција одмах су поверили вођење истраге полицијском писару Ђурићу. Међу првима је ухапшена Милена Аћимовић, јер су њене ствари нађене поред ограде од бодљикаве жице. Она је подвргнута страховитом мучењу. Сачувано је њено саслушање, из којег се види да се ова млада девојка неустрашиво држала. Тада су ухапшене под сумњом да су спремале бекство и стављене под истрагу: Јелисавета Ђукић, Аница Паскаљевић, Неда Рваћанин, Вера Ценић, Зора Поповић, Корнелија Анкуцић, Бранка Кандић, Бесна Бутијер; оне су такође храбро поднеле сва мучења и застрашивања, тако да уопште није дошло до даље провале. У стварима које је Славка Петровић припремила да понесе, нађено је једно писмо, које је отежало положај ухапшених и због кога је поново доведена у логор Борислава Мастиловић. Све до распуштања завода организована су бекства. У јануару, мају и јуну 1944. године, известан број омладинаца успео је да побегне. Половином маја 1944. године, ухапшен је и доведен у Завод један број средњошколаца из Паланке, међу њима од омладинки Живка Ђурђевић, Бранка 310 �Луковић, Надежда Нешић, Живка Николић, Добрила Рендели и Бранка Филиповић. Пред ослобођење управа завода је тражила да се појача обезбеђење Завода. Међутим, септембра 1944. године, у сагласности са тадашњим министром просвете. В. Јонићем, и Специјалном полицијом, управа је почела растурати логор, интернирце је пуштала наводно на неодређено одсуство кућама, с тим да ће их касније поново позвати. Управник са васпитачима благовремено је побегао из земље. Подаци о питомицама Завода за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци ЕМИЛИЈА АДАМОВИЋ-ПЕНЧИЋ, ученица из Обреновца; била курир и обавештајац Посавског одреда; ухапшена јуна 1943. године и спроведена У Завод. МИЛЕНА АЋИМОВИЋ, рођена 7. децембра 1926. у Љигу, Заробљена као болничарска Колубарског одреда марта 1942; у Завод упућена 7. децембра 1942; боравак јој продужен на две године, те је остала до расформирања логора. (О њеном саслушању поводом бекства Славке Петровић и др. новембра 1943. и држању за време истраге види стр. 7; пуна биографија налази се у материјалу о Ваљеву). МИЛЕНА АЏЕМОВИЋ, из Чачка. ЉИЉАНА АКСЕНТИЈЕВИЋ, матурант. Упућена у Завод од стране предстојништва полиције Чачка, 23. јануара 1943, пуштена 1. априла 1944. године. ДУШАНКА АНЂЕЛКОВИЋ, на септембра 1944. године. пуште- КОРНЕЛИЈА АНКУЦИЋ, учитељица, рођена 1. марта 1922. у Св. Михајлу (Банат). У Завод упућена од стране Управе града Београда 30. XII 1942; У Заводу била од 19. I 1943. до 20. VI 1944. Припадала групи борбених и доследних омладинки; због помоћи у организовању бекства групе логораша новембра 1943. била подвргнута истрази и мучењу. Управа Завода да- ЗАВОД 3 АПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ1) Пов. Бр. 465 4-1Х-1944 год. Смедеревска Паланка МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА Опгите одељење БЕОГРАД Због изванредних прилика у овом крају Управа Завода била је приморана да регии да се пусте на привремено отсуство у трајању од месец дана својим кућама следеће питомице: Миланка Перић Радмила Филиповић Јелена Цвијић Ковиљка Даниловић Радмила Трифуновић Живка Јанковић Милица Станковић Зора Поповић Милосија Зајић Татјана Ристић Биљана Маринковић Љубица Јањић Душанка Анђелковић Ангелина Вуковић Катарина Мирић Оливера Стефановић Деса Јелић Милка Лончар Душица Крстић Љубинка Радовановић Живка Антић Вера Косић Деса Божић Милии,а Станковић Анкица Стојић Јованка Милановић Бисенија Јовановић Босиљка Станковић Ружица Бојаџић Милева Ђорђевић Милена Аћимовић Мира Микић Мира Васовић Добрила Јовановић Оливера Давидовић Вера Ђокић Јелена Јовановић Радмила Радовановић Олга Станковић Милка Недељковић Међу овим питомицама налазе се само оне које би и ипаче дошле у обзир да буду пугитене 22. септембра приликом прославе двогодигињии,е рада Завода. Предлог за њихово коначно пуштање из Завода поднеће Управа томе одељењу накнадно. О овоме су одмах обавештене месне полицијске власти у циљу вођења н адзора. Молимо да дате сагласност за овај акт Управе Завода, као и да нам Миниетарство просвете и вера изда одобрење да у случају теже ситуације ни исти начин поступимо још са извесним бројем питомица. У току 2, 3. и 4. септембра безуспешно смо покушавали да ступимо с министром просвете и вера у телефонску везу и да добијемо одобрење за овај корак. За Управника Завода Др. Д. Поповић, с. р. М.П. Министарство просвете и вера својим актом I Пов. бр. 301 од 5 септембра 1944 године одобрило је да се наведене питомице пусте својим кућама на месец дана. ‘) Државни архив — Смед. паланка. СРС, К. Ком. за ратне злочине. Мин. просвете 311 и вера (опште одељење) �ла је за њу ову карактеристику, поводом одбијања да је пусти из Завода:. . . она је по природи врло повучена, апатична, незаинтересована, па је врло тешко с њом успоставити контакт, а камоли на њу извршити потребан политички утицај ...“ (пуна биографија налази се у материјалу о Вршцу). МИЈ1КА БАБОВИЋ, ученица Учитељске школе; ухапшена од стране Специјалне полиције у Београду 15. марта 1944. „због учешћа у раду илегалне комунистичке пропаганде“ и упућена у Завод. НАДА БАБОВИЋ, свршени матурант, родом из Трнаве. Као сарадница НОП упућена у Завод од предстојништва полиције Чачка, 23. јануара 1943, пуштена 1. априла 1944. године. БОСИЉКА БАЧИЋ, рођена 10. II 1919. године у Сјенковцу код Дервенте. Од 1938. живи у Београду где се укључила у напредни раднички покрет. Од 1941. је члан КПЈ и ради међу женама. Ухапшена у провали 1942. године и као омладинка упућена у Завод, али пошто ту наставља са револуционарним радом враћена је на Бањицу и стрељана 25. маја 1943. године. РАДМИЛА БОГДАНОВИЋ-БОГДАНА, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Члан рејонског актива СКОЈ. Ухапшена због диверзантског рада и упућена у Завод у лето 1942; јануара 1943. године послата на лечење у Београд, али се — према писму министра просвете и вера Драгом Јовановићу и писму управника Завода — није вратила. МИЛОСТИНА БОГИЋЕВИЋ, свршени матурант, упућена од предстојништва полиције Чачка као сарадница НОП у Завод 24. јануара 1943, пуштена 17. јануара 1944. године. ДЕСА БОЖИЋ, септембра 1944. пуштена из Завода МИЛИЦА БОШЊАКОВИЋ-ЈАНКОВИЋ, матурант. С пролећа 1943. године доведена из ужичког краја у Завод са групом омладинаца; отпуштена јуна 1944. године. МИЛЕНКА БОШЊАКОВИЋ, ученица Учитељске школе. Упућена у Завод од предстојништва полиције у Ужицу 6. јануара 1943, пуштена 23. IX 1943. године. МИЛУНКА БОШЊАКОВИЋ, ученица из Ужица. Упућена са групом омладинаца с пролећа 1943. године. МАРИЈА ВУЛИЋ, домаћица из Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943 — пуштена 20. VI 1944. године. РАДМИЛА БРАНКОВИЋ, ученица VI разреда гимназије из Новог Пазара. Упућена у Завод одлуком II батаљона Српског добровољачког корпуса, отпуштена 20. јуна 1944. године. НАДА ГОЛУБОВИЋ, фризерка из Ваљева. Ухваћена као партизанка, упућена у Завод од УГБ 9. III 1942. (или 1943?). Пуштена 22. IX 1943. године. ВЕСНА БУТИЕР, студент Економско-комерцијалне школе. Рођена у Сплиту 15. IX 1920. године. Решењем Управе града Београда — Специјалне полиције од 9. IX 1942. године упућена са првом групом у тек основани Завод за принудно васпитање омладине, где је остала до његовог расформирања. Управа за њу даје карактеристику: „Весна Бутјер је добро ДАНИЦА ГРУЈИЋ-БАЈАГИЋ, ученица VIII разреда гимназије у Лесковцу. Рођена 1922. у Доњем Коњувцу члан КПЈ од 1942. јула месеца. Као сарадник НОП ухапшена новембра 1942. од Специјалне полиције у Нишу. У Заводу од 10. I 1943. до 4. II 1944 (види њену биографију уз Лесковац). изграђени комуниста. После рада на универзитету као одушевљена прешла на рејонски рад. Зилус је постала секретар I квартовског актива на 11 рејону СКОЈ-а. Припремила је ударнике, имала је најјачи актив од око 70 скојеваца. Пред властима има рђаво држање и непоправива је” — што у ствари значи да је припадала тзв. језгру доследних и напредних скојевки у Заводу. РУЖИЦА БОЈАНИЋ, пуштена из Завода септембра 1944. године. МИРОСЛАВА ВАСОВИЋ, ученица VI разреда гимназије у Пожаревцу. У Заводу је од почетка 1943. године. Маја исте године управник предлаже да јој се продужи боравак на три године. БРАНКА ВЕЛИЧКОВИЋ ЗЛАТА ВЕЉКОВИЋ, матурант из Крушевца. Упућена у Завод од Управе града Београда 8. XII 1942, пуштена 23. IX 1943. НАДЕЖДА ВЕСЕЛИНОВИЋ, пуштена из Завода септембра 1944. године. АНГЕЛИНА ВУКОВИЋ, пуштена Завода септембра 1944. године. из ЂОРЂИНА ВУКЧЕВИЋ, матурант из Београда. Ухапшена у средњешколској скојевској провали у лето 1942; упућена од УГБ 8. XII 1942. на 6 месеци. Међутим, према извештају управе Завода „Задржана преко рока јер је рад на њеном преваспитавању захтевао више времена". Била је обухваћена за бекство са Славком Петровић и др. али није побегла. Одлучено да се пусти 22. септембра 1943. (Види картон Вучковић Ђина). 312 МИЛИЦА ГРУЈИЧИЋ, матурант из Чачка. У Завод упућена 17. XII 1942. као сарадник НОП; отпуштена 20. VI 1944. године. ОЛИВЕРА ДАВИДОВИЋ, ученица III године Трговачке академије из Београда. У Завод упућена августа 1943. на годину дана, пуштена септембра 1944. ДАНИЦА ДАЈИЋ-ТРАЈКОВИЋ, ученица IV године Трговачке академије из Смедерева. Најпре била отерана у логор на Бањици, одакле после шест месеци упућена од УГБ у Завод 29. јуна 1943. на годину дана. Међутим, у Заводу је остала до расформирања. ДРАГОСЛАВА ДАМЊАНОВИЋ МИЛИЈАНА ДАМЊАНОВИЋ, из Божурње. Упућена од УГБ 1. VIII 1943. у Завод; 1. IV 1944. одлучено да се пусти. КОВИЉКА ДАНИЛОВИЋ, из Завода септембра 1944. пуштена НАДЕЖДА ДЕДИЋ, службеница Министарства финансија из Београда. Ухваћена од Специјалне полиције као сарадник НОП и упућена у Завод XII 1942; пуштена маја 1943. године. НЕДА ДИВЉАН, матурант из Београда. Члан СКОЈ од 1940. ухапшена јула 1942. као члан скојевске средњошколске групе и 22. септембра те године упућена у Завод од УГБ. Једно време провела на специјалистичком лечењу у Београду. Одлучено да се из Завода пусти 22. септембра 1943. КАТАРИНА ЂОГАТОВИЋ, кројачица из Крушевца. Упућена од полиције Крушевца у Завод 9. VI 1943, одлука о пуштању 1. IV 1944. �ВЕРА ЂОКИЋ, пуштена септембра 1944. године. ЈЕЛЕНА ЂОРЋЕВИЋ, ученица V године Учитељске школе у Крагујевцу. Актом Пов. бр. 189 од 28. V 1943. управник Завода предлаже да јој се продужи боравак на две и по године. МИЛЕВА ЂОРЂЕВИЋ, пуштена Завода септембра 1944. године. Паланке и Београда. Као борац погинула у борбама за ослобођење Београда 14. X 1944. спасавајући рањеног друга. ЉУБИЦА ЈАЊИЋ, из Пожаревца, била је у одреду болничарка у тзв. подморници. Да би је сачувала од хапшења мајка је сама довела у Завод. БРАНИСЛАВА ИЛИЋ, ученица Трговачке академије, упућена у Завод одлуком УГБ од 1. III 1944. године. РАДМИЛА ЈАЊИЋ, ученица VI разреда гимназије. Упућена од предстојништва Градске полиције из Пожаревца 3. XII 1942. без одређеног рока боравка; одлука о пуштању од 23. IX 1943. из ЗОРИЦА ИЛИЋ, упућена из Нишког логора марта 1943. године. ЈЕЛИСАВЕТА-ЈЕКА ЂУКИЋ, скојевка и партизанка из Јагодине. (О њеном борбеном и непомирљивом држању у Заводу видети стр. 7. као и биографију уз материјал за Јагодину о њеном предратном раду). ЈЕЛИЦА-МИЛКА ИЛИЋ, ученица VII разреда гимназије у Лесковцу. Члан СКОЈ од 1940; руководила саботерском акцијом 1941, крајем те године одлази у Кукавички одред као прва жена партизан. Ухапшена од Специјалне полиције у Београду и послата 24. XII 1942. у Завод на годину дана. Пуштена септембра 1944. (видети њену биографију у материјалу о Лесковцу). МИЛИЦА ЖИКИЋ, кројачица из Пожаревца. У Завод упућена од стране УГБ Специјалне полиције 5. IV 1944. Пуштена одлуком Министарства просвете и вера од 17. I 1944. СЛАВКА ЖИКИЋ, домаћица из Рготине. Упућена од УГБ 24. децембра 1942. на годину дана. РАЗУМЕНКА ЖУНИЋ-БАЏИНЧЕ, у Завод је допремљена из логора на Бањици где је била као талац у својој 14. години. Из Завода побегла у партизане новембра 1943 (видети њену посебну биографију). МИЛОСИЈА ЗАЈИЋ, скојевка из Крушевца. ДАРИНКА ИВАНОВИЋ, свршена ученица Трговачке академије. У Завод упућена од предстојништва градске полиције у Крушевцу. МИРОСЛАВА ИВАНОВИЋ, студент Економско-комерцијалне више школе из Београда. У Завод упућена одлуком УГБ од 28. марта 1943. пуштена 1. IV 1944. године. МЕЛАНИЈА ИГЊАТОВИЋ, ученица Учитељске школе из Ниша. Упућена од Специјалне полиције у Нишу у пролеће 1943. године. Одлука о пуштању донета 1. IV 1944. године. АНГЕЛИНА ИЛИЋ-СЕКА, ученица V разреда гимназије у Прокупљу. Као скојевка ухапшена у провали 1942, отерана у нишки логор, а потом у Завод у Смедеревској Паланци. Из Завода пуштена као ,,преваспитана“, али је ступила у НОВ пошто је неко време била курир између Смедеревске ГОРДАНА ЈАКОВЉЕВИЋ, ученица II године Учитељске школе. Упућена у Завод од Специјалне полиције у Нишу 17. VI 1943, одлука о пуштању 1. IV 1944. ВЕРА ЈАНКОВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Ужица. Упућена од УГБ 5. V 1943. у Завод, одлука о пуштању од 1. IV 1944. ДОБРИЛА ЈАНКОВИЋ, упућена у Завод марта 1943. године заједно са групом омладинаца из Нишког логора. ЖИВКА ЈАНКОВИЋ, кројачица из Ниша. Због комунистичке активности ухапшена и упућена у Завод 5. III 1943, пуштена 17. I 1944. ЖИВКА-ЖАНА ЈАНКОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Ухапшена у средњошколској провали у лето 1942. као члан рејонског руководства СКОЈ-а на Чукарици и диверзантских акција. У Завод упућена 22. септембра 1942. на годину дана. Међутим, у Заводу је задржана до расформирања. На молбу њеног оца да је пусте, управник Завода наводи да је ,,заиста доброг понашања, мирна и коректна, али то не значи да више није комунисткиња. Могу слободно тврдити да за више од годину дана боравка у Заводу није ни за нијансу променила своје старо мишљење ради кога је дошла у Завод”. По- изласку из Завода одмах ступа у НОВ. Сада је адвокат на Чукарици у Београду. 313 НАДЕ2КДА ЈЕВТОВИЋ, свршена матуранткиња из Чачка. Упућена у Завод од Предстојништва градске полиције у Крагујевцу 26. I 1943. Управник Завода 28. V 1943. предлаже да јој се продужи боравак на две године, али је пуштена 17. I 1944. ДЕСАНКА ЈЕЛИЋ, ученица грађанске школе из Ивањице. Упућена од Специјалне полиције 1. III 1944; остала до расформирања Завода септембра 1944. МАРИЈА ЈЕЛИЋ, из Ивањице, свршена матуранткиња, упућена у , Завод 28. II 1943. са групом омладинаца из ужичког краја; пуштена одлуком министарства просвете 17. I 1944. ЂИНА ЈОВИЋЕВИЋ, ученица из Пећи (в. о њој у материјалу о Пећи); ухваћена на курирском задатку у Косовској Митровици и упућена у овај Завод, одакле је побегла јануара 1944. Погинула у Срему. БИСЕНИЈА ЈОВАНОВИЋ, пуштена из Завода септембра 1944. године. ВЕРА ЈОВАНОВИЋ, упућена у Завод марта 1943. са групом омладинаца из Нишког логора. ДОБРИЛА ЈОВАНОВИЋ, септембра 1944. пуштена ДРАГА ЈОВАНОВИЋ, ученица III године Учитељске школе. Упућена од Предстојништва полиције у Чачку 23. I 1943. ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ, пуштена септембра 1944. РАДОСЛАВА ЈОВАНОВИЋ РОСА ЈОВАНОВИЋ, ученица Учи тељске школе. Заробљена као партизанска болничарка и упућена од Предстојништва градске полиције у Чачку 4. II 1943. без одређеног рока. Пуштена одлуком о отпуштању 103 пи- �томца Завода мрла. 23. IX 1943. Убрзо у- САША ЈОВАНОВИЋ, из Београда, провела у Заводу седам месеци. ТАНКОСАВА ЈОВАНОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Прокупља. Упућена у Завод од Управе полиције у Нишу 22. V 1943; предлог о отпуштању 1. IV 1944. ДАРИНКА ЈОВАНЧИЋ, домаћица из Београда, упућена у Завод од УГБ 9. III 1943, пуштена 1. IV 1944. Ј1ЕПОСАВА ЈОВАНЧИЋ, кројачица из Пожаревца. Упућена од УГБ 18. VIII 1943; пуштена 20. VI 1944. ЉУБИЦА ЈОВАНЧИЋ, ученица VI разред гимназије из Београда. Члан СКОЈ, похађала санитетски курс код Раде Ђулић-Младеновић за територију Источни Врачар. Ухапшена с јесени 1942, у Завод упућена од УГБ 27. II 1943. године дана. Није пуштена о року, с мотивацијом да није преваспитана, већ 1. IV 1944. КРИСТИНА КАТИЋ (Христина, Анђелка), ученица VI разреда гимназије из Београда. Упућена од УГБ 5. V 1943. на годину дана; одлука о пуштању 1. IV 1944. године. ЗОРА КНЕЖЕВИЋ, матурант из Про купља. Као скојевка ухапшена у провали марта 1942, отерана у Нишки логор а потом у Завод 22. V 1943. на годину дана. Пуштена 1. IV (или 3. IX) 1944. ВЕРА КОСТИЋ, ученица III разреда Учитељске школе. Упућена од Управе града у Нишу 26. V 1943. СТЕФАНКА ЈОСИФОВИЋ, скојевка из Краљева. После провале фебруара 1943. одведена на Бањицу а затим у Завод. МИЈ1АНА КАЈ1ИНИЋ, ухапшена од Специјалне полиције у Смедереву априла 1944. и упућена у Завод. СОЊА КАЈ1ИНИЋ, заједно са Миланом Калинић ухапшена априла 1944. од Специјалне полиције у Смедереву и отерана у Завод у Паланци. БРАНКА КАНДИЋ, ученица из Београда, рођена 12. XI 1925. у Мионици. Ухапшена од Специјалне полиције 21. IV 1943, одведена у Завод 28. V исте године и остала до расформирања 8. IX 1944. године. После бекства групе питомаца новембра 1943. године управа Завода ухапсила је и њу заједно Миленом Аћимовић, Аницом Паскаљевић и другима и подвргла тешкој истрази. Касније је упућена на лечење у Градску болницу у Београду. Управа болнице је после лечења отпустила, јер наводно нису били уговорени потребни детаљи о њеном враћању у Завод — заједно са Милом Станојевић и Зорком Стојановић. ОЛГА МАЛДИНИ, ученица III разреда гимназије из Лесковца, члан актива СКОЈ-а. Упућена у Завод од УГБ 30. XII 1942. Није пуштена о року јер наводно није била преваспитана, већ 23. IX 1943. године. НАДЕЖДА МАЈСТОРОВИЋ, рант из Чачка. мату- • КАТИЦА КОСОР ДУШИЦА КРСТИЋ, ученица IV разреда гимназије у Нишу. Упућена у Завод 21. II 1944, где је остала до расформирања. ЗАГОРКА КРКИЋ, домаћица из Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943, одлука о пуштању 1. IV 1944. ВЕРА КРУПЕЖ, из Чачка. ДРАГОСЈ1АВА ЈОВИЧИЋ, свршени матурант из Ужица. Упућена у Завод од УГБ, Специјалне полиције 5. V 1943, отпуштена јануара 1944. године. маја 1942. Одлуком УГБ од 29. I 1943. упућена у Завод на шест месеци. Одлучено 25. VIII 1943. да остане јер није преваспитана: „идеолошки неизграђена, али ипак инфицирана левичарском идеологијом”. Пуштена 1. IV 1944. ДРАГИЊА КУЗМАНОВИЋ, ученица Трговачке академије из Ваљева. Упућена у Завод од УГБ Специјална полиција 7. XII 1942, пуштена одлуком министарства просвете од 17. I 1944. ЗОРА КУЛИЏАН-БОЖОВИЋ, радница. Ухапшена као члан рејонског руководства СКОЈ на Дорћолу у лето 1942, пребачена на Бањицу а затим с првом групом питомаца у Заводу, септембра 1942. Припадала борбеном „језгру” омладинки у Заводу. МИЛКА ЛОНЧАР, пуштена из Завода септембра 1944. МИЛИЦА МАНОЈЛОВИЋ, кројачица из Тополе. Упућена у Завод од УГБ 7. III 1943, пуштена 20. IV 1944. БИЉАНА МАРИНКОВИЋ, (види Про тић Биљана). ДРАГИЦА МАРКОВИЋ, скојевка Београда (сада лекар у Београду). ЈЕЛЕНА МАРКОВИЋ, упућена у Завод из Београда од УГБ 5. V 1943, пуштена 17. I 1944. ЈЕЛИСАВЕТА МАРКОВИЋ-БЛАГОЈЕВИЋ-Макс, кројачка радница. Члан СКОЈ од 1941. Ухапшена у провали 12. II 1942. Из Нишког логора 1943. пребачена у Завод. После пуштања 1944. отишла у НОВ. МИЛЕНА БРАНИСЛАВА ЉУБИЧИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Прокупља. Као члан СКОЈ ухапшена марта 1942, из Нишког логора пребачена у Завод 30. I 1943, пунггена 17. I 1944. МАГДАЛЕНА-БЕЛА МАЛДИНИ, ученица VI разреда гимназије. Члан актива СКОЈ-а у Лесковцу формираног 314 МАРКОВИЋ, студент ме- дицине из Крагујевца. Била болничарка у Дуленима. Ухапшена од Специјалне полиције, пребачена у Завод из логора са Бањице 11. X 1942; пуштена 17. I 1944. ОЛИВЕРА ДАНИЦА ЛУКИЋ, ученица VIII разреда гимназије. Упућена од Предстојништва градске полиције у Чачку 23. I 1943. без одређеног рока. Одлуком о отпуштању 103 питомца од 23. IX 1943. пуштена и она. из МАРКОВИЋ, свршена у- ченица Женске занатске школе из Београда. Упућена од УГБ 7. II 1943, пуштена 1. IV 1944. БОРИСЛАВА МАСТИЛОВИЋ, сту- дент медицине. Рођена 22. V 1921. у Тузли. Ухапшена као секретар актива СКОЈ-а на Црвеном крсту у Београду 6. IX 1942, крајем октобра упућена у Завод на 6 месеци, али задржана годину дана. После пуштања маја 1943. у Београду успоставила везу и постала курир за Смедеревску Паланку. Поново ухапшена 2. XII �РАДМИЈ1А МАТУНОВИЋ, ученица VI разреда гимназије из Ваљева. У Завод упућена од УГБ 6. III 1943, пуштена 17. I 1944. КОСА МАТУНОВИЋ. РАДМИЈ1А МИЈАЈ1КОВИЋ, студент Економско-комерцијалне више школе. Упућена од полиције у Нишу 21. VI 1943, пуштена 20. VI 1944. РАДМИЈ1А МИЈАТОВИЋ, кројачица из Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943, пуштена 20. VI 1944. МИРА МИКИЋ, сетпембра 1944. пуштена ЈОВАНКА МИЈ1АНОВИЋ, из Завода септембра 1944. из Завода пуштена Милутиновић). Упућена од УГБ 30. XII 1942. на 6 месеци. Како у њеном преваспитавању није било успеха, управа Завода пише у њеној карактеристици: „Задржана преко рока, скромна моћ схватања11. Пуштена 23. IX 1943. ИЛИНКА МЛАЂЕНОВИЋ, ученица VI разреда гимназије. Рођена у Ужицу 2. VIII 1924. Ухапшена због организовања помоћи НОП. Упућена од УГБ на годину дана у Завод. Отпуштена јуна 1944. КАТАРИНА МИРИЋ, тембра 1944. године. 1943. и опет упућена у Завод на неодређено време. Пуштена 20. VI 1944. АНИЦА МРКОЊИЋ, ученица IV године Трговачке академије. Упућена од УГБ 21. VIII 1943, пуштена јуна 1944. пуштена сеп- ДИВНА МИРКОВИЋ, свршени матурант из Краљева. Ухапшена у провали фебруара 1943. и отерана на Бањицу, а одатле 20. III 1943. у Завод. Пуштена 20. VI 1944. РАДМИЛА МИРЧИЋ-Мала, тељица у Вуковићу. Упућена од УГБ 11. X 1942, пуштена 17. I 1944. учи- БРАНКА МИТИЋ, студент фармације. Упућена од крушевачке полиције у Завод 9. VI 1943, пуштена 17.1 1944. Рођена у Крушевцу. САВА МИЛИНКОВИЋ. СОЊА МИЛИЋЕВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Рођена 10. V 1923. у Мостару. Упућена у Завод 22. IX 1942. од УГБ с роком од 6 месеци, пуштена маја 1943. ДРАГАНА МИЛОВАНОВИЋ, кројачица са Уба. Упућена од УГБ 28. III 1943, пуштена 17. I 1944. Погинула у партизанима. СТАНКА МИЛОВАНОВИЋ - НАНЧЕ, ученица III године Трговачке академије. Упућена у Завод 25. VI 1943. од управе полиције у Нишу, где је била ухапшена са групом омладинаца скојеваца 12. II 1942. У Заводу остала годину дана. ВЕРА МИЛОСАВЉЕВИЋ, ученица VI разреда гимназије. Упућена у Завод 27. I 1943. од Начелства среза младеновачког, пуштена 17. I 1944. године. МИЛЕНА МИЛОШЕВИЋ. РАДА МИЛОШЕВИЋ-ЦРНА РАДА. У Заводу припадала борбеном „језгру“ омладинки; ухапшена пред извођење пуча и после истраге отерана У логор на Бањици са групом питомаца, од којих су неки стрељани. РАДМИЛА МИЛОШЕВИЋ, из Чачка. ЉУБИЦА МИЛУНОВИЋ, ученица VI разреда гимназије у Лесковцу (или ВУКОСАВА МИТИЋ, ученица VIII разреда гимназије. Министарство просвете одобрило 25. VIII 1943. предлог Управе Завода да остане, мада јој је истекао рок, јер није преваспитана. МЕЛАНИЈА МИТИЋ, ученица III године Учитељске школе. Упућена од Управе полиције у Нишу 26. IV 1943. ВЕРА МИХАИЛОВИЋ, учитељица из Лазаревца. Упућена од УГБ 15. VII 1943, пуштена 17. I 1944. ЉУБИЦА МИХАИЛОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Пожаревца. Упућена од пожаревачке полиције 3. X 1942. без одређеног рока. Пуштена 23. IX 1943. РАДМИЛА МИХАИЛОВИЋ, ученица Текстилне школе у Лесковцу. Члан актива СКОЈ од 1942. Ухапшена новембра те године и 30. XII упућена од УГБ у Завод на 6 месеци. Задржана преко рока, јер наводно није преваспитана. Пуштена 22. IX 1943. МАРИЈА МУТИЋ, кројачица из Ваљева. Упућена од УГБ 6. III 1943, пуштена 1. I 1944. ДУШИЦА МУЧАЛИЦА, ученица из Прокупља, секретар скојевског актива у гимназији почетком 1942. Ухапшена у мартовској провали и претучена у Специјалној полицији у Нишу. Пребачена у Нишки логор, а одатле у Завод 1943 (видети о њеном раду у материјалу о Прокупљу). МИРЈАНА НАУМОВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Лесковца. Упућена од УГБ 30. XII 1942. на годину дана, пуштена 23. IX 1943. МИЛКА НЕДЕЉКОВИЋ, септембра 1944. пуштена ДРАГИЦА НЕДИЋ, ученица VII разреда гимназије из Лесковца. Упућена од УГБ 30. XII 1942, пуштена 17. I 1944. ЈЕЛИЦА НЕДИЋ-ДРЕНОВАЦ, ученица из Београда. Предратни члан СКОЈ, учествовала у свим диверзантским акцијама; у јесен члан централног средњошколског актива СКОЈ. Ухапшена у лето 1942. и после шест месеци у Специјалној полицији упућена у Завод. ОЛИВЕРА-ВЕРА НЕСТОРОВИЋ, скојевка из Прокупља. Ухапшена марта 1942, отерана заједно с мајком у Нишки логор, маја 1943. пребачена у Завод. Имала браћу у партизанима. Успела да је пусте кући да обиђе бо- ЗОРА МИШИЋ. лесну мајку, а отишла у партизане. МИЛЕНИЈА МИШИЋ, ученица V године Учитељске школе из Неготина. Упућена од полиције у Нишу 28. V 1943, пуштена 1. IV 1944. РАДМИЛА МЛАДЕНОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије у Лесковцу. Упућена на годину дана од УГБ, пуштена 23. IX 1943. 315 МИЛОЈКА НЕШКОВИЋ, матурант из Горњег Милановца, ухваћена 21. II 1942, отпуштена из Завода 4. II 1944. НАДА НИКОЛЕТИЋ, била је у Заводу 1943. Припадала групи борбених омладинки. �ДУШАНКА НИКОЈ1ИЋ, домаћица из Великог Градишта. Упућена од УГБ 5. V 1943, пуштена 1. IV 1944. МИЛИЦА НИКОЛИЋ, учитељица из Церовца. Као активна скојевка учествовала у раду омладине у Смедеревској Паланци, нарочито у првим данима рата. Ухапшена јуна 1943. и упућена у Завод. ЈОВАНКА-ЈОЛЕ НИКОЛИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Пожаревца. Упућена од пожаревачке полиције 17. II 1943, отпуштена 23. IX 1943. ВЕРА НИКЧЕВИЋ, ученица IV разреда гимназије из Лесковца. Упућена у Завод на захтев мајке, која се надала да ће је тако сачувати од прогона. ВЕРА ОБРАДОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије у Чачку. Као сарадник НОП ухапшена и упућена у Завод 12. II 1943. на годину дана. НЕВЕНКА ОКЛОПЧИЋ, свршена ученица СТШ. Због активног рада за НОП упућена од УГБ 28. III 1943. Пуштена 17. I 1944. ДАНИЦА ОРЕШЧАНИН, ученица IV разреда гимназије из Београда. Упућена од УГБ 10. VII 1943. на шест месеци. АНИЦА ПАСКАЉЕВИЋ, ученица из Крушевца, у Завод је доведена са првом групом питомаца септембра 1942. године. Припадала групи непоколебљивих и доследних омладинки. После бекства групе питомаца новембра 1943. била у Заводу под истрагом и страховито мучена. Одбила да прима храну из солидарности са друговима којима је управа као вођама пуча ускратила храну. МИЛЕНА-ПИЊА ПЕНЕЗИЋ, ученица из Ужица. Као талац била ухапшена фебруара 1943, затим пребачена у Завод, где је била међу борбеним омладинкама. После неуспелог покушаја бекства отерана у логор на Бањицу. После изласка са Бањице ступила у Космајски одред. МИЛАНКА ПЕРИЋ, из Смедерева. Априла 1944. Специјална полиција је ухапсила и отерала у Завод, где остала до расформирања, септембра 1944. је БРАНКА ПЕРИШИЋ, ученица III године Трговачке академије у Крушевцу. У Завод упућена 11. VI 1943. на годину дана. КРСТИНА ПЕРКОВИЋ АНКА-ПУСА ПЕТКОВИЋ, ухапшена као врло активна омладинка из Ћуприје (видети о њој у материјалу о Ћуприји). ДЕСАНКА ПЕТРОВИЋ, ученица VII разреда гимназије у Пожаревцу. Упућена у Завод 3. XII 1942, пуштена 23. IX 1943. ДОБРИЛА-ЗДЕНКА ПЕТРОВИЋ, учитељица из Краљева, кандидат за КПЈ. Упућена од УГБ 5. V 1943, пуштена 20. VI 1944. ДРИНКА ПЕТРОВИЋ (и њена сестра Олга), ученица из Љига, упућена од УГБ 11. X 1942. пуштена 23. IX 1943. МАРИОЛА ПЕТРОВИЋ, из Зајечара. Актом Министарства просвете I бр. 12253 од 22. XI 1943. тражи се од Управе града Београда да одобри Мариоли Петровић кућно лечење, пошто је лакши кривац. Мариола је убрзо умрла од последица мучења у Специјалној полицији. ОЛГА ПЕТРОВИЋ (и њена сестра Дринка) кројачица из Љига упућена У Завод од УГБ 11. X 1942, пуштена 23. IX 1943. РАМИЛА ПЕТРОВИЋ, ученица VI разреда гимназије из Београда, упућена од УГБ 15. VII 1943, пуштена 1. IV 1944. РАДМИЛА ПЕТРОВИЋ, ученица V разреда гимназије из Београда упућена од УГБ 12. XII 1942. на годину дана. СЛАВКА ПЕТРОВИЋ-Муњас, свршени матурант из Аранђеловца. Била је члан средњошколског руководства СКОЈ-а у Београду. Упућена у Завод од УГБ. После успелог бекства из Завода новембра 1943. придружила се I Шумадијском одреду, у лето 1944. постала је секретар СК СКОЈ-а за орашачки и опленачки срез, затим члан ОК СКОЈ-а. МИРОСЛАВА ПЕШИЋ, ученица VI разреда гимназије у Лесковцу. Као активна скојевка ухапшена 30. IX 1942. од Специјалне полиције и упу- 316 ћена у Завод 29. I 1943. Није пуштена о року јер није била „преваспитана”, већ 1. IV 1944. МИРОСЛАВА ПОПОВИЋ, ученица IV године Трговачке академије у Нишу, где је била формирала актив СКОЈ-а у ТА. Ухваћена у омладинској провали фебруар-март 1942. Била најпре у логору у Нишу, а 5. III 1943. упућена у Завод. Припадала групи борбених и доследних омладинки у Заводу. Пуштена 17. I 1944. ЗОРА ПОПОВИЋ, студент медицине. Рођена 1922. Била међу првим активним омладинкама у I женској гимназији у Београду. Члан СКОЈ-а. Ухапшена у мартовској провали 1942; из Специјалне полиције пребачена на Бањицу, одатле у Завод, где је остала до расформирања. У Заводу имала непомирљиво и доследно држање. БИЉАНА ПРОТИЋ-МАРИНКОВИЋ, ученица VII разреда гимназије у Нишу. У Завод примљена на молбу мајке која је тиме мислила да је заштити јер јој је муж, Биљанин очух, био отеран у Матхаузен, где је умро, а његова кћи у логор на Црвеном крсту. ЈЕЛЕНА РАБРЕНОВИЋ, радница из Чачка. У Завод упућена од УГБ 5. V 1943, пуштена 17. I 1944. НАДА РАБРЕНОВИЋ, била током 1943. у Заводу је РАДМИЛА РАДИШИЋ, кројачица, рођена 2. II 1918. у Саници. Упућена од УГБ 27. X 1942. на шест месеци. Пуштена маја 1943. Отишла у одред. Погинула јуна 1944. ДЕСАНКА РАДОЈЕВИЋ, из Смедерева. Априла 1944. Специјална полиција је ухапсила и упутила у Завод. РОСА РАДОШЕВИЋ ВЕРА РАДОВАНОВИЋ, кројачица из Божурње. Упућена од УГБ ■— Аранђеловац, 21. VIII 1943. у Завод; одлука о пуштању донета 1. IV 1944. ВИКТОРИЈА РАДОСАВЉЕВИЋ, кројачица из Ваљева, била члан ОК СКОЈ, комесар партизанске болнице. Ухапшена и упућена у Завод од УГБ 9. III 1943, пуштена 1. I 1944. (видети о њој у материјалу о Ваљеву). �Ј1ЕНКА РАДОСАВЉЕВИЋ, гимназисткиња из Лесковца постала члан актива СКОЈ-а на Хисару 1942. Ухапшена почетком 1944. године и послата у Завод. ЉУБИНКА РАДОВАНОВИЋ, била питомица Завода до његовог расформирања септембра 1944. РАДМИЛА РАДОВАНОВИЋ, ученица Учитељске школе у Јагодини, била питомица Завода до његовог расформирања. МИЛЕНА РАДОВАНОВИЋ, томица Завода. била пи- РОСА РАДОЈЕВИЋ, домаћица из Рготине, упућена од УГБ 24. XII 1944. године. БОЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, сељанка из Чачка (село Станчићи), активно радила као члан СКОЈ. Била питомица Завода у Смедеревској Паланци, одакле пребачена на Бањицу до расформирања логора. Ступила у НОВ. Умрла 1945. ЈЕЛЕНА РАДОСАВЉЕВИЋ, ца Завода. питоми- ЗОРКА РАДУЛОВИЋ, ученица из Краљева. УГБ је 28. II 1943. упутила у Завод на две године. Успела да побегне заједно са Славком Петровић и Разуменком Жунић. (Видети њену биографију у материјалу о Краљеву). МИРОСЛАВА-ПЕПА љица из Прокупља. РАКИЋ, учите- СЛАВИЦА РАТЕЈ ЈУЛИЈАНА РИСТИЋ, ученица из Прокупља, предратни члан СКОЈ-а. Ухапшена у мартовској провали 1942. Из Нишког логора пребачена у Завод 1943. РИСТИЋ, ЗАГОРКА САВИЋ, МИЛИЦА СЕКУЛИЋ, ученица V разреда гимназије из Чачка. Као сарадница НОП ухапшена и упућена у Завод 8. II 1943, пуштена 17. I 1944. године. ЛЕПОСАВА СИМИЋ, кројачица Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943, поштена 17. I 1944. из ЉУДМИЛА СОКОЛОВ, ученица I разреда СТШ, упућена од УГБ 11. II 1944 (ћерка Вере Соколов). ЦВЕТА СТАНИСАВЉЕВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Лесковца. Упућена од УГБ 30. XII 1942, пуштена 17. I 1943. БОСИЉКА СТАНКОВИЋ, септембра 1944. пуштена МИЛИЦА СТАНКОВИЋ, септембра 1944. пуштена ОЛГА СТАНКОВИЋ, тембра 1944. пуштена сеп- МИЛА СТАНОЈЕВИЋ, ученица Женске занатске школе у Крушевцу. Упућена у Завод 3. VI 1943. Заједно са Бранком Кандић и Зорком Стојановић, била на лечењу у Градској болници у Београду, која је после лечења отпуштена кући. ДОБРОСЛАВА СТЕВЧИЋ, ученица VI разреда гимназије из Чачка. МИЛЕНА-МИЛА РАНЂИЋ, ученица из Обреновца. Скојевка, радила и пре рата. Руководила омладинском групом у Обреновцу. ТАТЈАНА Чачка. МИРОСЛАВА САВИЋ-ВУКИЋЕВИЋ, ученица III године Трговачке академије из Ниша. Члан СКОЈ-а од 1938. Упућена од нишке полиције у Завод 25. III 1943. на годину дана. Пуштена 1. IV 1943. ученица из ЗОРИЦА СТЕВАНОВИЋ, ученица V разреда гимназије из Лесковца. Била је 1941. члан актива СКОЈ-а у гимназији; хапшена децембра 1941. и новембра 1942. Са групом скојевки упућена у Завод од УГБ 30. I 1943, (или 30. XII 1942). Одлучено да се пусти пре рока 23. IX 1943. МИЛИЦА СТЕФАНОВИЋ, кројачица из Крушевца. У Завод упућена од крушевачке полиције, пуштена 17. I 1943. ОЛИВЕРА СТЕФАНОВИЋ, септембра 1944. кројачица из Марковца. Упућена од II батаљона Српског добровољачког корпуса у Завод 30. IV 1943; пуштена 1. IV 1944. пуштена СЛОБОДАНКА СТЕФАНОВИЋ, дент агрономије из Пожаревца. ћена од УГБ 19. I 1943, пуштена 17. I 1944. 317 стуУпу- ЗОРКА СТОЈАНОВИЋ, ученица III године Учитељске школе. Упућена у Завод 27. V 1943, пуштена 20. VI 1944. Била је послата на лечење у градску болницу у Београду, заједно са Бранком Кандић и Милом Станојевић. Управа болнице отпустила их је кућама (јер наводно нису били уговорени потребни детаљи са Заводом). НАДА СТОЈАНОВИЋ, ученица разреда гимназије из Чачка. Упућена 9. II 1943, отпуштена 23. IX 1943. VII РАДА СТОЈАНОВИЋ, из Раче Крагујевачке. Године 1941. била у партијској организацији. Веома активна у помоћи НОП. Ухапшена и отерана у Крагујевац, потом у Завод. После рата активна у АФЖ. АНКИЦА СТОЈИЋ, у Заводу до расформирања. ВЕРА СТОЈКОВИЋ, кројачица из Ниша, упућена у Завод 5. III 1943, пуштена 1. IV 1944. НАДЕЖДА СТОЈКОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Чачка. Упућена у Завод од предстојништва градске полиције у Чачку 9. II 1943. без одређеног рока. ДРАГА СУБОТИЋ, ученица VI године Учитељске школе из Чачка. Члан КПЈ. Упућена у Завод 9. II 1943, одлуком од 1. IV 1944. пуштена. НЕДЕЉКА РВАЋАНИН-ТАСКОВИЋ -Мићко из Ниша. Била је борац Сврљишког одреда. Предратни члан СКОЈ-а. Заробљена маја 1942, предата Немцима и отерана у Нишки логор. У пролеће 1943. са осталим омладинкама пребачена у Завод где припада групи борбених омладинки. После бекства групе питомаца новембра 1943. била под истрагом. СЛОБОДАНКА ТЕОДОСИЈЕВИЋ, кројачица из Крушевца. У Завод упућена 8. VI 1943, пуштена 17. I 1944. ОЛГА ТЕПАВАЦ АЛРАУНА-ЛУНА ТОДОРОВИЋ, ученица VI разреда гимназије. Као талац за родитеље Драгу и Милета Тодоровића упућена од УГБ у Завод 5. маја 1943, пуштена 17. I 1944. СЛОБОДАНКА ТОДОРОВИЋ, ученица V разреда гимназије. Упућена од УГБ 10. V 1943. на годину дана. �ЉУБИЦА ТЕМЕЉКОВИЋ, из Смедерева. Ухапшена од Специјалне полиције априла 1944. и упућена у Завод. ВЕРА ТОМИЋ, ученица Трговачке академије из Ниша. Упућена у Завод 10. IV 1943, пошто је најпре била у Нишком логору. Пуштена 1. IV 1944. ДЕСАНКА ТОМИЋ, ученица VII разреда гимназије у Чачку. Управник Завода предлаже 28. V 1943. да јој се боравак продужи на две године. После изласка из Завода ступила у ЈНА и погинула 1944. ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ, ученица IV године Учитељске школе. Упућена у Завод од нишке полиције 26. V 1943. на годину дана. Одлука о пуштању донета 1. IV 1944. ДЕСАНКА ТРИФУНОВИЋ, кројачица из Крушевца. У Заводу била до 1. IV 1944. Начелство округа крагујевачког 27. III 1943. Пуштена 1. IV 1944. године. МИЛИЦА УРОШЕВИЋ, скојевка из Крагујевца. Заробљена при повлачењу за Санџак и доведена у Завод. Због тешке болести лежала у болници. БРАНИСЛАВА ФИЛИПОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Крушевца. У Завод упућена 8. XII 1942. на шест месеци. Пуштена 23. IX 1943. године. ЛЕПОСАВА ФИЛИПОВИЋ, ученица IV године Учитељске школе из Чачка. Упућена од УГБ 11. II 1944. у Завод. РАДМИЛА ФИЛИПОВИЋ, септембра 1944. ЈЕЛЕНА бра 1944. ЦВИЈИЋ, пуштена пуштена септем- РАДМИЛА ТРИФУНОВИЋ, питомица Завода. Пуштена са последњом групом, септембра 1944. ДРАГА ЦВИЈОВИЋ, ученица из Пожеге. Упућена у Завод са групом омладинаца из ужичког краја почетком 1943. ДРАГА ЋИРИМАНОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Чачка. Упућена у Завод 9. II 1943. без одређеног рока, пуштена 23. IX 1943. гоцине. МИЛИЦА ЦВИЈОВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Пожеге. Упућена у Завод са групом омладинаца из ужичког краја почетком 1943. године. РАДМИЛА ЋИРКОВИЋ, студент агрономије. Упућена од УГБ 11. X 1942. Пуштена 23. IX 1944. ВЕРА ЦЕНИЋ, скојевка од 1940. из Јагодине, где је била врло активна заједно са осталим члановима своје породице. За време рата била неколико пута хапшена, једно време била и на Бањици. Јануара 1943. упућена РАДМИЛА ЋОСОВИЋ, матурант Аранђеловца. У Завод је упутило из 318 у Завод где је остала до његовог расформирања и била једна од најнапреднијих омладинки. ЉУБИЦА-СЕКА ЧАНКОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Рођена 23. III 1923. у Сремској Митровици. Као члан актива СКОЈ-а, којим руководи Рушка Шојић, била је ухапшена и најпре упућена у логор на Бањици 18. I 1942. У Завод доведена 10. X 1942, пуштена 17. I 1944. АНА ЧОМИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Лесковца. Скојевка од 1941. Ухапшена новембра 1942. и упућена 30 XII исте године од УГБ у Завод на 6 месеци. Није била пуштена о року као наводно непреваспитана, већ 23. IX 1943. године. ДОБРИЛА ЧУЧКОВИЋ, домаћица из Луга код Бајине Баште. После пропасти Ужичке републике, ухваћена у зиму 1942, провела око четири месеца у затвору у Ужицу, исто толико на Бањици, затим послата на годину дана у Завод. Пуштена 23. IX 1944. ДАНИЦА ШЕВИЋ, чиновник из Београда. Помагала НОП, за Пожаревачки одред набавила гештетнер. Због свога рада ухапшена и одлуком УГБ од 6. I 1944. упућена у Завод, где је била до априла исте године. У истрази имала изванредно држање. НАПОМЕНА: потпуна евиденција о питомцима Завода није могла бити пронађена. Овде су изнети подаци за око 220 питомица прикупљени из преписке Завода са Министарством просвете, Специјалном полицијом и другим установама, као и из архива ових установа. Међутим, број омладинки које су прошле кроз Завод је знатно већи. Према неким подацима пење се на пет стотина. �ОКРУГ ШАБАЦ Спомен биста народног хероја Вере Благојевић у Шапцу Рад вајара Виде Јоцић �. . . ДРУГАРИЦЕ МОГУ ОДЛИЧНО КОРИСТИТИ У ОДРЕДИМА НЕ САМО НА ДРУГОМ ПОСЛУ, НЕГО, АКО ТРЕБА, И С ПУШКОМ У РУЦИ. АЛИ БИ САД БИЛО ПОГРЕШНО ИЗВУЋИ ИЗ ГРАДА СВЕ ЦРУГАРИЦЕ, А НАРОЧИТО НЕКОМПРОМИТОВАНЕ, И ПОСЛАТИ У ШУМУ. СВАКУ ЖЕНУ КОЈОЈ НЕ ПРЕТИ ОПАСНОСТ ОД ХАПШ Е Њ А И С-Л. Т Р Е Б А О С Т А В И Т И У Г Р А Д У Р А Д И О Д Р Ж А В А Њ А ВЕЗА НЕ САМО ИЗМЕЂУ ВАС САМИХ НЕГО И ИЗМЕЋУ ВАС И НАС. КОМПРОМИТОВАНЕ УПОТРЕБИТИ (4 ИХ РАЊЕНИКА; ЗА ПО ПРИВУЋИ КУРИРСКУ СЕОСКИМ БЛИЖЕ СЛУЖБУ, КУЋАМА, ПАРТИЗАНИМА НЕГУ И БОЛЕСНИКА ПРЕОБУЧЕНЕ У СЕ- ЉАЧКО ОДЕЛО, ОНЕ МОГУ УСПЕШНО ОБАВЉАТИ ПОМЕНУТЕ ЗАДАТКЕ. . . (Из писма Покрајинског комитета за Србију Окружном комитету КПЈ за Шабачки округ и инструктору Покрајинског комитета, од 20. VIII 1941. године). 320 �Шапцу и Мачви — попришту херојских борби против окупатора у првом светском рату, са слободарском традицијом још из времена првог српског устанка — Партија је, између два рата имала велики утицај не само на радничку класу, него и на сељачке и напредне грађане. Тај се утицај манифестовао пре свега у одлучном опозиционом ставу према политици владе и реакционарних грађанских партија, а затим у масовном учешћу народа у акцијама Комунистичке партије. цијама и акцијама којима је руководила Партија: радила је у Удружењу медицинара, у Удружењу студенткиња, у Омладинској секцији Женског покрета; осим тога је била руководилац СКОЈ-а у V женској гимназији у Београду и стално одржавала везу са омладинским организацијама у Шапцу. Почетком 1940. године примљена је у чланство КПЈ, а крајем исте године изабрана је за секретара Окружног комитета СКОЈ-а за шабачки округ и у том својству постала члан Окружног комитета Партије. Вера је била идеал младим комунистима. Мада и сама још врло млада, она је већ пре рата била позната у свом крају, а нарочито популарна постала је у устанку као прва партизанка у Мачви. Била је стално на теренском раду, стварајући одборе власти, активе жена и омладине у селима; знала ју је свака напредна кућа. У С јачањем рада Партије у народу јачао је и рад међу женама. У Шапцу је на почетку окупације, у лето 1941. радило неколико актива жена са око 80 чланова. Радом актива руководиле су жене чланови Партије, међу којима су биле: Вера Благојевић, студент медицине, секретар ОК СКОЈ-а, Зора Симеуновић, банкарски чиновник, секретар МК КПЈ, Дара Радовановић, учитељица, Штефица Косијер, кројачка радница, Ната Јеличић, кројачка радница, Катарина Јерковић, учитељица, Радмила-Лала Ивковић, студент агрономије, Зора Бегенишић, студент филозофије. У раду актива учествовале су, на првом месту, жене кандидати Партије: Олга-Сека Девечерски, учитељица, Станислава-Цана Станисављевић, студент филозофије и Нада Чалић, студент медицине, међу члановима СКОЈ-а: раднице НАРОДНИ ХЕРОЈ ВЕРА БЈ1АГОЈЕВИЋ је рођена 16. маја 1920. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Шапцу. У шестом се разреду укључила у напредни средњошколски покрет, а следеће школске године, 1937. примљена је у СКОЈ. Исте године, због нарочитих организаторских способности које је испољила у средњошколском штрајку, изабрана је у руководство средњошколске омладине. Као студент медицине у Београду, она је кроз напредни студентски покрет учествовала у свим манифеста- 321 И непријатељ је врло брзо уочио њену вредност. Половином октобра 1941. године, када је Вера била дошла у Лозницу на рад с омладином -— прерушена у сељачко, пошто односи са четницима већ нису били најбољи — један је четник препозна и ухапси. Главни штаб партизанских одреда Србије понудио је 25 заробљених четника у замену за Веру Благојевић, али четници одговоре: „Не дамо је ни за 100 четника, без обзира који су”. Нису помогле ни интервенције најугледнијих Лозничана. Спасао ју је тек изненадни долазак једне немачке колоне у Лозницу. Док су се четници тискали да што лепше дочекају Немце, затвор је обијен а Вера је са групом партизана и четника који су остали верни сарадњи са партизанима отишли пут Столица, где се налазио штаб Мачванског одреда. У повлачењу пред јаким непријатељским снагама Вера се кретала са одредом �и стално је била на политичком раду са омладином и женама, у одреду и на терену где се одред налазио. Али њена нежна физичка конституција тешко је подносила напоре скоро непрекидног марша по великој зими и дубоком снегу. Она се тешко разболела од исцрпености. Дошавши на Цер крајем 1941. године, штаб одреда донео је одлуку да се Вера привремено склони на неко сигурно место где ће моћи да се лечи и опорави. Пошла је са Лозничком четом у Текериш, где су живели њени стричеви. Чим се донекле опоравила, Вера је тражила везу са Ваљевским одредом, који је водио борбе са Немцима и четницима у планинама јужно од Јадра. Али никако није могла да успостави везу. Била је већ преко два месеца у Текеришу. Четници су у међувремену сазнали за Верино скровиште. Првог марта 1942. године опколили су кућу. Вера је покушала да побегне и успела је да изиђе из куће, али су је четници брзо сустигли и потерали је у затвор у Лозницу. Пошто на еаслушању нису могли ништа од ње да извуку, предали су је Гестапо-у у Шапцу. Вера је на саслушањима страховито мучена, гестаповци су јој пребили десну руку а леву ишчашили. Медицинар који је одлазио у логор да је превија и имао прилике да с њом мало разговара необично се дивио њеном држању. Збуњивала је гестаповце, који су о њој слушали као о звер-жени а пред собом имали необично нежну младу девојку која им је, и онако унакажена од мучења, уливала респект својим гордим, бескомпромисним држањем. Вера Благојевић секретар Окружног комитета СКОЈ-а стрељана је 18. марта 1942. године у Шицари, у Кленачким шумама крај Шапца, заједно са још 62 родољуба. Проглашена је за народног хероја ]953. године, на Дан устанка српског народа. ВЕРА БЛАГОЈЕВНН У ЛОГОРУ ГЕСТАПОА У ШАПЦУ, МАРГА 1942. ГОДИНЕ, ПРЕД СТРЕЛ.АЊЕ, СА РУКОМ СЛОЛ1ЉЕНОМ ОД БАТИНА. ОКРУЖЕНА ЈЕ АГЕНТИМА И ГЕСТЛПОВЦИМА, КОЈН СУ ХТЕЛИ ДА СЕ СЛИКЛЈУ С — „НАЈВЕКОМ КОМУНИСТКШБОМ” МАЧВЕ „ ... Најсветлија традиција наше Партије, највећа драгоценост коју је наша Партија предавала у руке новим генерацијама, јесте херојско и комуниста достојно држање њених најбољих бораца пред класним непријатељем ... стотине и хиљаде знаних и незнаних народних хероја достојни су синови нагие Партије и нашег народа, јер су презирали смрт у име спасења хиљаде живота и будућности нашег народа. Усггомена на такве наше хероје и њихов пример живи у срцу сваког члана Партије и сваког поштеног човека, изазива у њему подстрека на нове подвиге и херојства.. Поред имена других народних хероја, и име студенткиње медицине, Вере Благојевић. у овој окружници ') Окружница бр. 4 пк КПЈ за Србију од 1. ТХ 1942. Одломак из става 3. — ИРПС, бр. 9113. 322 истакнуто је Зора Квачановић, Бранка Милинковић, Милева Стојановић, Милена Косовац, и ученице Перка Илић, Мира Марковић, Олга Јелисаветов, Роска Максимовић, Христа и Лола Бегенишић, Вера Марјановић, Мара Заплатић, ЈБубица Жигић. Ови посебни активи жена били су организовани на разним местима у граду. Да би се на неупадљив начин обухватио што већи број жена и што шире развио рад, прибегло се и окупљању жена по професијама: створене су групе међу фабричким радницама, банкарским чиновницама, ученицама гимназије и Учитељске школе, професоркама, здравственим радницама итд. Овај метод, који је Партија и пре рата практиковала у раду међу женама, преноси се у време устанка из једног краја земље у други. Рад у активима жена захтевао је спремност да се прихвате идеје Партије, оданост и самопрегор, те је у извесном смислу био и кандидатски стаж за Партију. Дужност актива жена била је пре свега да окупе што шири круг жена на разним задацима Народноослободилачког покрета: на сакупљању оружја и муниције, прикупљању прилога у новцу, одећи и храни за одред, за обавештавање о кретању непријатеља, за курирску службу и одржавање везе између одреда и Шапца и између Шапца и Београда итд. Једна од најважнијих акција актива била је припремање жена за пружање прве помоћи рањеницима. На једном болничком течају обучен је известан број другарица, међу којима су биле: Ната Јеличић, Олга Девечерски, Цана Станисављевић, а у другој половини августа и почетком септембра организован је по одлуци МК КПЈ болничарски курс који је обухватио 40 до 50 напредних жена. Другарице су затим организовале курсеве за активисте, користећи активе жена, на пример, актив ученица женске гимназије, који је био најбројнији (а у чијем су језгру биле: Перка Илић, Мира Марковић, Мара Заплатић, Љубица Жигић), затим актив жена професорки (са Софијом Ђукић, Миленом Шијачки и др.), актив жена у Народној банци (са Ивком Вуковић и др.), актив жена у Пољопривредној школи (са Зором Бегенишић, Милевом Стојановић, Христом и Лолом Бегенишић), актив жена у Горњем шору итд. Организовани су такође курсеви прве помоћи за шире активе жена, на разним местима у граду: у кући Нате Јеличић, у Шипурским ливадама, на Дудари, код Летњиковца и на другим �местима. Курсевима прве помоћи руководили су медицинари Нада Чалић и Данило Зеленовић. Жене су се масовно одазивале, те су поред младих жена и девојака долазиле и старије жене. Ови су течајеви коришћени и за политички рад са женама. Поред наведених чланова Партије и СКОЈ-а, чланови првих актива жена у Шапцу биле су и неке чланице предратног Женског покрета и његове Омладинске секције, које су кроз акцију за право гласа жена, а и кроз друге акције у којима су учествовале, постале симпатизери и сарадници Партије. Међу њима се истичу Вука Поповић, учитељица, Деса Полић, домаћица, Бојана Марковић, студент, Зора Јакшић, домаћица, и Вјека Михаиловић, учитељица. У рад првих актива жена укључиле су се још: Лепа Танасић, домаћица, учитељице: Душанка Рафаиловић, Дара Губеринић и Дана Костић, студенткиње Зага Максимовић и Јела Чворић и ученице: Катарина Косовац, Рада Лукић, Гага Чупић, Саша и Сека Богдановић, Вера Јовановић, Милка Жегарац, Борка Косовац, Љиљана Николић, Живка Пантић, Христина Одоровић, Драгиња Поповић и др. Народ је прихватио борбу против окупатора и помагао је НОП издашним прилозима и усрдном сарадњом. ,,По питању Н. осл. фонда ми смо у току од грађана сакупили 27.000 дин.” јавља инструктор ПК у извештају од 23. августа 1941, Покрајинском комитету КПЈ за Србију.1) Многи су грађани давали редовно или повремено велике новчане прилоге, те су у самом Шапцу скупљене милионске суме за Народноослободилачки фонд. Велику су помоћ и сигуран ослонац пружале и породице комуниста: примале су у кућу курире из одреда, склањале илегалце, оружје и санитетски материјал, скупљале податке и обавештавале о припремама и кретању непријатеља. Такви су пунктови У Шапцу биле куће Цвете Јеличић, Росе Јовановић, Љубице Митровић, Христе Станисављевић, Савете Перић, Десе Слепчевић, Дане Илић, кућа Бегенишића, Милице Жакић и друге. У кући Десе Слепчевић била је за све време рата база у којој су се крили и радили теренски радници; код Бегенишића, у Пољопривредној школи, радила је техника, а у живинарнику је било ископано склониште за партијски материјал; у кући Росе Јовановић је био центар скојевског рада итд. два дана но-политички рад у селу Вишњићеву и створила партијску и скојевску организацију. У то време Мила је врло активна и у ОМПОК-у у Новом Саду, у Омладинској секцији Женског покрета и у свим акцијама које покреће Партија. Године 1941. Мила и Димитрије Бајалица долазе као избеглице у Мачву и по одлуци Партије одлазе у село Штитар да раде на припремама за устанак. После формирања Мачванског одреда, Мила организује у селу партизанску амбуланту и води течај прве помоћи за сеоске жене и омладинке. Затим, као члан Комисије за рад међу женама при ОК КПЈ и као члан Културно-просветног одбора при штабу одреда, ради на организован>у партизанских радионица и брине о политичком раду са женама у тим радионицама. Овакав је рад много допринео да се жене Мачве масовно укључе у НОП. После повлачења Мачванског одреда у Рађевину, Мила руководи партизанском радионицом у селу Шљивови, осим тога ради политички на терену којим се одред креће, и као курир и обавештајац одлази у окупирани Шабац. Крајем 1941. године, после повратка одреда на Цер, она остаје у Рађевини као болничарка уз тешке рањенике, све до почетка марта 1942. године, када прелази у Босну са деловима Ваљевског одреда, који улазе у Пратећу чету Врховног штаба. У одреду ради на агитацији и пропаганди и покреће прве партизанске џепне новине. Године 1943. улази у Обласни одбор АФЖ-а за Босанску Крајину и постаје члан ОК КПЈ за Подгрмеч. Као члан просветне комисије при ЗАВНОБИХ-у ради на организовању школства на ослобођеној територији Босне. Године 1945. после ослобођења Сарајева, била је на дужности помоћника министра просвете БиХ а 1946. године прелази у Београд, на рад у Наставном савету Министарства просвете Србије. У војсци је имала чин капетана I класе. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СРДАНОВ-БАЈАЛИЦА (рођена 23-11-1914. у Ђурђеву, у Бачкој) завршила је учитељску школу 1934. године у Новом Саду. Године 1937. укључила се у рад напредног омладинског покрета, а 1939. је примљена у Партију и исте године изабрана за секретара напредне учитељске групе „Вук Караџић”. У свим местима где је службовала радила је и на политичко-просветном уздизању сеоских жена и омладине. Због политичке делатности стављена је 1939. године под дисциплински суд и отпуштена из службе. Прешла је тада у бачко-тополски срез и приступила групи која је преко задруге „Препород” покренула просвет- МИЈ1А • НАТА ЈЕЛИЧИЋ, кројачица, рођена 1923. године у Шапцу. Пре рата укључила се у напредни покрет. У почетку устанка постала је члан КПЈ. Пребацивала је материјал и другове на ослобођену територију. За све време блокаде Шапца радила је без престанка у самом граду. После повлачења јединица организовала даљи рад са женама и скојевцима. Половином 1942. године успоставила је везу са ПК КПЈ за Србију преко Зоре Бегенишић и стално је одржавала. 1943. године успоставила је везу са јединицама у Босни и организовала пребацивање другова у тамошње одреде. Све до марта 1944. године била је стално на вези између Шапца и Београда и Шапца и Босне. Марта 1944. године пребацила се у Босну пошто јој је полиција ушла у траг. Поново је враћена на терен шабачког среза да организује рад у позадини непријатеља. Откривена је у селу Мајуру и опкољена. На позив да се преда одговорила је бомбом. Сама се борила неколико сати са 40 недићеваца. Да не би пала жива у руке, разнела се бомбом 26. априла 1944. године. ‘) Зборник, ВИИ, I, стр. 76—77. 323 �У оквиру припрема за устанак, Окружни комитет за Шабац1) упутио је известан број другарица чланова Партије (Веру Благојевић, Штефицу Косијер, Љубицу Петровић-Павловић, Милу Бајалицу, Лалу Ивковић) у Липолист, Петковицу, Прњавор и друга места Мачве, Поцерине и Јадра са задатком да окупе сеоске жене и припреме их на учешће у устанку. Оснивањем Мачванског одреда, који је одмах имао масован ослонац у народу, почело се и са стварањем партијских упоришта у селима. Комунисти из Мачве, који су били на разним странама, упућени су на рад у свој родни крај, а са избеглицама је стигао и један број чланова КП који су распоређени по селима Мачве, те је у већини села било чланова Партије. У Богатићу су радили Ђура Губеринић и Љубица Петровић-Павловић, учитељица, у Штитару Мила и Митар Бајалица, учитељи; у Салашу Ноћајском Добросав Радосављевић-Народ, сарачки радник, итд. У току јуна, јула и августа Мачва је била сва у акцијама. Цео народ био је на страни покрета, омладина и жене носиле су дарове и храну војсци на Церу. Ослобођење Богатића оцењено је као „ ... сигнал за дизање народног традиције РАДМИЛА-ЛАЛА ИВКОВИЋ, студент агрономије, рођена 22. XI 1915. у Чачку. Још као ученица гимназије пришла је напредном омладинском покрету. Члан СКОЈ-а постала је 1935, а члан КПЈ 1936. године. После окупације радила је најпре у Мачви, као члан актива за рад међу женама при ОК КПЈ и била задужена за формирање партизанских радионица, а у Чачку је у јесен 1941. године била секретар агитропа ОК КПЈ за Чачак. Крајем године прелази са Чачанским одредом у Санџак. Користећи искуство из рада међу женама у Мачви и Чачку, организовала је радионицу за војску и кухињу за избеглице у Новој Вароши. Године 1942. била је члан СК КПЈ за Вијело Поље, а 1943. године члан СК КПЈ за Бијељину. Затим је радила као секретар агитпропа санитета при Врховном штабу и била уредник часописа „Рањени партизан”. Прешавши у Италију, радила је као руководилац одељења за агитацију и пропаганду при штабу базе НОВ и ПОЈ у Барију. Има чин резервног капетана I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. устанка не у Мачви, треба сметнути чије с светле ума”.2) Ослобођење Богатића заталасало је Мачву. Цела Мачва је причала о партизанима који су на заплењеним бициклима и моторциклима кренули у шуму, на Цер, где је била концентрација партизанских снага.3) И жене мачванских села и варошица масовно су прилазиле Народноослободилачком покрету. Многе међу њима помагале су српску војску већ у првом светском рату и запамтиле су зверства Шваба — попаљени Прњавор, кречане у које је непријатељ бацао живе људе, обешене и пострељане у Лешници — а сада су дочекивале у својим селима избеглице из Босне, Хрватске, Македоније, Војводине и прихватале Јевреје који су бежали испред истог непријатеља. Дрина и Сава су проносиле језиво унакажене лешеве, сведочанства немачких и усташких зверстава. Огор‘) ОК КПЈ за Шабац радио је 1941. у саставу: политички секретар Добросав Радосављевић-Народ, организациони секретар Душко Остојић, чланови: Вера Благојевић као секретар ОК СКОЈ-а, Миодраг Петровић-Ујка, Мика Митровић-Јарац, Александар Станковић-Лала и Здравко Шестић. — Прим ред. *) Зборник ВИИ, I, стр. 36. Писмо ПК КПЈ за Србију ОК КПЈ за Шабац, од 12. VIII 1941. 3) Мачвански партизански одред формиран је 15. јула 1941. у селу Глушцима, под Цером. Одред је касније назван Подрињски НОПО. — Прим. ред. 324 чене, родољубиве жене Мачве определиле су се за оне који су давали отпор непријатељу. Жене су са одушевљењем прихватиле рад на помоћи одреду и савесно га извршавале: скупљале су оружје и санитетски материјал; прибављале су маст, петролеј и кучину за чишћење оружја; бринуле о исхрани и одећи другова који су морали да пређу у илегалство, одржавале везу између њих и одреда, итд. При Окружном комитету оформљен је актив за рад међу женама, у коме су биле Вера Благојевић, Мила Бајалица, Лала Ивковић и Зора Бегенишић. Овај је актив много допринео да се жене Мачве и Подриња масовно укључе у НОП. Међу првим активистима биле су: Лепосава Вуловић из Бадовинаца; Љубица Цвејић и Гина Јокић из Клења; Заја Топаловић из Липолиста; Милица Јокић из Петковице, Вера Ћосић из Штитара, Ивана Новаковић из Табановића, Смиља Бурмазовић из Дреновца, Драгиња Малетић из Банова Поља, Милева Станковић и Наталија Турудић из Равња, Ивана Радојчић из Беле Реке, Олга и Вида Ђаковић из Глоговца, Катица Павловић из Совљака, Катарина-Сека Мирковић и Сарија Јуришић из Црне Баре, Мирослава Васић из Бреснице и др. Све ове другарице су од почетка устанка биле сигуран ослонац за рад Партије међу женама и привукле су на рад и друге жене из својих села и околине. За све време рата, па и у врло тешкој ситуацији која је настала у Мачви и Подрињу после одласка главнине партизанских снага у Санџак и Босну, оне су биле чврста партијска упоришта и тиме су допринеле формирању Другог мачванског одреда крајем 1943. године. Резултат оваквог рада Партије био је да су у лето 1941. године, поред одбора власти, већ били формирани и радили одбори за помоћ фронту и активи жена, који су, у најтешњој сарадњи са НОО, преузели готово целокупну организацију исхране и опреме бораца. Ови одбори и активи жена радили су у Штитару, Табановићу, Причиновићу, Рибарима, Липолисту, Глушцима, Дубљу, Салашу Ноћајском, Богатићу, Клењу и у још неким местима. У Штитару, у једном од три актива жена, биле су Роска Максимовић, Душанка Милићевић и Драгослава Терзић, ученице и сељанке Ева Цвејић, Гина Ћосић и др. У Бадовинцима је актив имао 6—7 другарица, међу којима су биле Лепа Рокић и Каја Гарибовић-Лаловић, ученице, Дана Младеновић, домаћица из �Бијељине, Дара Петровић и Љубица Делић, раднице. У активу у Глоговцу биле су, међу осталима, Милица Совкић, Славка Ђаковић и 13-годишња Христина Дадашевић, у Прњавору: Дара Криловић, домаћица и сељанке Ангелина Мијатовић и Милева Гвозденовић итд. Исхрана војске била је одлично организована преко актива и одбора жена. Када је партизанска јединица логоровала у неком селу, онда су жене по блоковима и улицама доносиле храну борцима: једног дана жене из једног блока кућа, другога дана из другога блока. Блокови су се између себе такмичили који ће донети бољу храну. Народу је нарочито импоновала дисциплина партизана. Препричавало се како по цео дан седе у воћњаку а не дирну ниједну крушку, јабуку или шљиву. Зато су борцима доносили не само воћа, већ и свега другога. Ако је одред логоровао ван села, жене су када би угледале кола која су скупљала храну за партизане, истрчавале из својих дворишта носећи понуде и дарове за војску. У акцији за ослобођење Шапца дошла је до пуног изражаја љубав народа за своје борце. Данима су се колима возиле намирнице под Шабац: пуна кола печених јагањаца, хлебова, јаја и сланине, разног воћа, лубеница и грожђа. Жене су пратиле те пошиљке а кола су била искићена пешкирима и паролама. Није било куће која није учествовала у помоћи фронту: осим хране давало се одело, обућа за борце, девојке су нештедимице поклањале своју спрему, а неки домаћини давали су и читаве запреге. У Мачванском одреду био је приличан број жена, а највише их је ступило у одред у септембру 1941. године, пред напад на Шабац. Из Шапца су тада отишли у одред сви полицији познати чланови Партије и СКОЈ-а и многи симпатизери, а у граду су по одлуци Партије остали свега два члана КПЈ — Ната Јеличић и један железничар, од кандидата Партије Олга Девечерски, Данило Зеленовић и Нада Чалић и једна група скојеваца и скојевки, међу којима су биле Перка Илић, Олга Јелисаветов, Роска Максимовић, Вера Марјановић, Мира Марковић, Милева Стојановић и др. Ова група, са још неколико другова, имала је задатак да ради политички, да врши обавештајну службу, да прикупља санитетски материјал, прилоге у новцу и у роби и да организује одлазак појединаца и група у одред. Посебан задатак био је брига о породицама погинулих и убијених другова. Сви другови и другарице који су остали на теренском раду у окупираном Шапцу, добили су пред напад партизана на Шабац свој ратни распоред. Жене и омладинке са свршеним санитетским течајевима распоређене су на одређеним пунктовима у граду да организују санитетску службу за време напада и пруже прву помоћ рањеницима. У одред су тада ступиле: Марија Заплатић, Каћа Јерковић, Штефица Косијер, Милена Косовац, Бранка Милинковић, Душанка Рафаиловић, Марија Ристић, Зора Симеуновић, Цана Станисављевић и још неке другарице. Из других места дошле су у одред: Љубица Делић-Батановић из Бадовинаца, Мирјана Јовановић, чиновница из Београда, Катарина-Сека Мирковић, кројачица из Црне Баре, Љубица Петровић-Павловић, учитељица, избеглица из Македоније, Ранка Степановић, радница из Београда и друге. У Лозничкој чети, која је формирана почетком септембра, биле су 1941. године од жена Даница Михаиловић, професор и Милена Русова, радница. Многе жене са села, нарочито омладинке, хтеле су да ступе у одред. Толико се њих пријавило, да одред није био у могућности све да прими, па су жене упућиване у сеоске чете, које су биле формиране у сваком селу у Мачви.1) Те чете су имале свој командни кадар и само су чекале да добију оружје па да ступе у борбу. Другарице задужене за рад са женама биле су у сталној вези са штабом Мачванског одреда. Све акције за помоћ фронту ишле су преко партијских организација, народноослободилачких одбора и одбора жена за помоћ фронту, а омладина и жене су ове акције самоиницијативно проширивале на сваку кућу. У сабирним акцијама које су спроводили одбори жена за помоћ фронту добијене су велике количине платна, вуне, пешкира, кошуља и другог материјала од кога је шивено рубље или су плетене чарапе и друго за партизане. Жене су донеле неколико шиваћих машина на једно место у селу и ту заједно почеле кројити и шити. Тако су никле партизанске радионице, од којих је прва основана у Петковици, половином августа. Ова радионица је била у саставу одреда. Другарице које су радиле у њој биле ') Према сећашу појединих бораца, тада је било око 5.000 људи уписаних у позадинске партизанске чете, а у одреду је било нешто више од 1.000 активних бораца. 325 су припадници одреда, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле потпуно одвојене од својих кућа. Осим што су радиле у радионици, оне су оршнизовале прикупљање материјала за радионицу и организовале рад жена за одред ван радионице (шивење, прање, мешење хлеба итд. код својих кућа). У овој су радионици биле: Славка Веселиновић, Каја Гарибовић-Лаловић, Љубица Делић-Батановић, Цана Ђурковић, Мирјана Јовановић, Роса, Коса и Олга Којић, Штефица Косијер, Јелена Косовац, Вука Костић-Гарибовић, Живка Љубојевић, Добрила Томић и друге. Радионица је располагала са шест шиваћих машина. Искуство радионице у Петковици показало је да живот и рад у колективу револуционише масе жена и везује их још чвршће за народноослободилачку борбу. Брзи пораст одреда изискивао је стварање нових радионица, а опште расположење жена и масовно прилажење женске омладине одреду омогућавало је ширење мреже радионица. Спровођење овога задатка поверено је Лали Ивковић. Неколико другарица из централне радионице у Петковици упућене су да организују радионице у другим селима и да руководе њиховим радом: Љубица Петровић-Павловић одређена је да ради у Богатићу, Штефица Косијер и Љубица Делић упућене су у Рибаре итд. У неколико села радионице је основала Вера Благојевић, а у неким селима су то учинили народноослободилачки одбори. У селима где је било предвиђено да се оснује радионица, претходно су сазиване конференције жена. За непуних петнаест дана основано је десетак радионица у селима Мачве, са 40 машина за шивење и око 120 жена које су биле стално ангажоване на изради рубља за партизане, а око њих су се још окупљале жене и омладинке које су припремале завоје, преле, плеле итд. Ове радионице организоване су нешто друкчије него што је била организована централна радионица у Петковици. Оне, пре свега, нису биле у саставу одреда, а жене и омладинке, које су цео дан проводиле у радионици и уносиле своје машине, остајале су у својој породици и код куће. Убрзо се показало да је овај тип радионица погоднији и прихватљивији за сеоске жене и да се преко њих може привући још већи број жена у Народноослободилачки покрет. У радионицама је организовано такмичење и похваљивање најбољих �другарица. При свакој радионици постојао је актив жена који је руководио сабирним акцијама и радио политички са женама у радионици и у селу. Актив је организовао села на која је долазио велики број сеоских жена и омладине. На прелима и селима певане су поред познатих револуционарних песама и многе које су тада поникле у народу. Једну песмицу о женама и њиховој помоћи устаницима забележио је у свом дневнику Селе Јовановић, секретар МК СКОЈ-а за Шабац и борац Мачванског одреда. Испод стихова је написао: „Песмица са доста пева на прелима. Уклопили су ове речи у једну лепу народну мелодију”.*) Ево речи песме: Сад се цео народ труди да се сруши Хитлер луди. Г1а и жене како могу хоће борбу да помогну Оне журе на све стране, и где сретну партизане пружају им помоћ сваку да им борбу створе лаку. Мало сира, мало хлеба па и конак када треба, чанак млека, воћа торбу, то ће помоћ’ нашу борбу. Свака друга наша снаша позна петоколонаша. Тад је она Србин прави кад га нама одмах јави. Баш и овде, сад на прело састало се цело село и чарапа доста плете за јуначке наше чете. Ту се, ето, ради, збори и другарска с’ песма ори. Ту се помоћ спрема роду кој’ се бори за слободу. А сад збогом, сестре наше, одужите што је ваше. И уз помоћ жена свију Бранићемо ми Србију”. С обзиром да није било радионица у сваком селу, то су поједини активи имали врло велике рејоне рада. Актив жена у Глоговцу спроводио је сабирне акције и у Црној Бари, Равњу ‘) Песма је објављена у 2. наставку дневника Селимира-Села Јовановића, у „Борби” од 21. маја 1961. и Бановом Пољу. У групи омладинки и омладинаца која је учествовала у сабирним акцијама биле су: Христа Дадашевић, Милица и Милева Совкић и Даница Синђелић, све четири из радионице, затим Никола Бјелотић, избеглица и још два омладинца, још један који је кочијашио и партизан Ђура, који их је пратио. Само у једном обиласку ова би група накупила пуна кола платна, пешкира, кошуља, чарапа, вуне и других поклона, и све то предавала Олги Ђаковић, руководиоцу радионице, у којој је стално радило око 20 жена. У радионици у Богатићу, којом је руководила Љубица Петровић-Павловић, радило је око 30 другарица, међу њима: Радојка Аџић, Слободанка Уларџић, Живка Уларџић, Загорка Јокић, Драгица и Боса Ђурђић и друге жене из села. Радионицом у Прњавору руководила је Љубица Велмезовић. У њој су радиле: Радмила Вујановић, Живка Гвозденовић, Ката Момчиловић, Милева Гвозденовић, Ангелина Мијатовић, Живка Ликодрич, Јелена Гагић, Дара Кулезић-Криловић и друге. Многи омладинци и омладинке у Прњавору ангажовали су се на прикупњу прилога за одред и радионицу. Само на дан сеоске славе, 21. септембра, по сећању неких преживелих другарица, жене из радионице у Прњавору однеле су и предале централној радионици у Петковици 25 пари рубља, 30 пари чарапа, много танких пешкира за завоје и безброј другог материјала. Радионицу у Липолисту покренуле су почетком септембра Мирјана Јовановић и Каја Гарибовић-Лаловић, а радиле су у њој: Стана Ђурђевић-Петровић, ученица и сељанке Заја Топаловић, Радојка Топаловић, Живка Топаловић, Петрија Кондић, Милка, Милица и Савка Топаловић, Јованка Вујанић, Босиљка, Радојка и Станојка Рувидић, Стеванија Чупић, Љубица Селенић, Нада Иконић и друге. Радионица је радила све до 28. септембра, до доласка казнене експедиције. У радионици у Петловачи радиле су: Ангелина Зарић, Марија Херцеговчић, Живка Алексић, Љубица Кокотовић, Живана Тутић-Милосављевић, а руководилац је била Марија Танасић. Од прикупљеног платна и пешкира жене су дневно израђивале по 5—6 пари рубља, а шиле су и петокраке звезде и црвене заставице. Сашивени материјал носиле су суботом у централну радионицу у Петковици. Међу првим женама у радионици у Змињаку биле су Даринка Савић, 326 Перка Станисављевић и Мара Јоцковић, кројачица, која је руководила радионицом. У радионици у Штитару радиле су све другарице из актива жена; формирале су је Гина Ћосић и Роска Максимовић. Радионицом у Глушцима руководила је Милена Лазаревић, радница из Мачванске Митровице. Стално је у њој радило петнаестак другарица, а остале жене из села долазиле су по потреби, када је било више вуне за плетење или је требало што друго урадити. Ово је село било врло активно и предњачило је у сваком раду на помоћи НОБ. Активом жена у селу Рибарима руководила је Сека Шеатовић, ученица. На рад у радионици одмах се пријавило 13 другарица. Овај број је убрзо порастао. Утврђена су имена: Драгославе Јекић, Ружице Чукић, Катарине Циновић, Радмиле Ђорђевић и Јелке Воркапић. У ТабаноЈЗићу су се жене скупљале на три места у селу: у кућама Вере Максић-Савковић, Иване Максић и Вишекруне и Радмиле Радић-Максић. Пошто су све ове радионице биле организационо повезане са централном радионицом у Петковици, то су оданде добијале и неки неопходни материјал за рад. Милан БеловуковићДева, члан штаба Мачванског одреда, као главни интендант био је и „чувар конца”, и кад год би запео рад у некој радионици било је приговора да „Дева даје мало конца”. Из Петковице су велике количине сашивеног рубља слате четама на положај. Овај је задатак повераван најактивнијим другарицама, онима које су се највише залагале у раду, а одлазак у јединицу и на фронт сматран је за велику част и награду. Културно-просветни одбор, који је формиран августа месеца при ОК КПЈ (чланови Одбора били су Вера Благојевић, Жика Поповић, Мома Михаиловић, Раја Јовановић, Мила Бајалица и Зора Бегенишић), руководио је политичким радом са женама окупљеним у радионицама, бринуо је да радионице имају пропагандни карактер, те су све биле украшене паролама: „Све за фронт”, „Смрт фашизму — Слобода народу”, „Живела братска словенска Русија”, „Ни зрно жита, ни грам масти, ни меса, ни једног човека, ништа и опет ништа не дати непријатељу!” и сл. Рад жена у партизанским радионицама, мада је био краткотрајан — од почетка августа до краја септембра 1941 — значио је велику материјалну �помоћ фронту и представљао значајан политички успех. У ово време почела је да се назире једна шира организација жена на помоћи фронту. Њени су зачеци били активи и одбори жена при радионицама. Крајем септембра 1941. године требало је да дође до шире конференције жена руководилаца радионица и жена из одбора за помоћ фронту, али се није одржала због немачког казненог похода на Мачву. Колико је ова форма окупљања жена била ухватила корене у масама најбоље сведочи то што су 1944. године, када су се широм земље стварали одбори АФЖ, они у Мачви одмах прихваћени а исте форме рада са женама почеле поново да оживљавају. Када је приликом напада на Шабац кренуо једини топ Мачванског одреда, народ је прилазио, љубио га и искитио га цвећем и пешкирима. Топ је био неисправан, са сасвим мало муниције, а задатак му је био да објави почетак акције на Шабац. Те ноћи између 21. и 22. септембра нико није спавао, народ је чекао, слушао и стрепио. У 11 часова топ је објавио почетак напада партизана на Шабац. Курири су јурили у свим правцима, носили поруке. У околним селима било је спремљено неколико превијалишта у којима су дежурале омладинке. После тешке тродневне борбе, опкољене непријатељске јединице добиле су појачање. Немачки тенкови су под заштитом авиона пробили опсаду. У борби су погинули Мика Митровић-Јарац, члан Окружног комитета, политиком Мачванског одреда и Ђура Губеринић, командир 3. чете. Четници су почели да напуштају положај, да одступају и беже. Народ их је дочекивао с презрењем. Жене Мајура, Штитара и околних села задржавале су прве групе четника који су напуштали положај код Шапца. Једна група жена, која је била придодата пионирској чети, разоружала је четнике војводе церског и притворила их. О овој акцији спасавања животних намирница од непријатеља, друг Тито је у политичком извештају на V конгресу КПЈ рекао: „Прва значајна мјера коју је ЦК КПЈ, односно Врховни гитаб, спровео преко народноослободилачких одбора, била је у томе гито је ... из читаве Посавине, Мачве и Пои,ерја, дакле из најплоднијих дјелова западне Србије, прије почетка њемачке офанзиве извучено у огромној количипи жито и остале намирнице у планннска села око Крупња, Пецкс и даље према Ужицу. Данима и ноћи.иа нролазиле су непрегледне поворке кола натоварених житом и разним другим намарнии,ама. Сељаци су гонили стоку и све гито би могло послужити Нијеми/има. Кад је отпочела Прва офанзива, већ је углавном била извезена већина животних намирница и жита из тих крајева. тако да су се Нијемци и квислннзи љуто нреварили у рачуну да ће моћи наћи богат нлијен, а то је и био један од главних разлога да су пожурили са офанзивом”.1) У Крупњу, Шљивови, Пецкој и дубље у Јадру и Рађевини, на ослобођеној територији, живот и рад се почео развијати као у Мачви. Уласком у нова села стварана су нова упоришта, ницали су нови народни одбори, формирани су одбори жена и омладине, настављен је рад радионица за потреV Конгрес КПЈ. Београд, Култура 1948, стр. 81. РАДНИЦИ КРОЈАЧКЕ РАДИОНИЦЕ ПАРТИЗАНСКЕ КОМАНДЕ МЕСТА У БОГАТИБУ, СЕПТЕМБРА 1941. КУИА У СТОДИЦАМА У КОЈОЈ ЈЕ 26. СЕИТЕМБРА 1941. ГОДИНЕ ОДРЖАНО ИСТОРИЈСКО ВОЈНО САВЕТОВАЊЕ, НА КОМЕ ЈЕ РАЗРАБЕН ПААН ДАА>ИХ АКЦИЈА НОБ И УЧВРШПИВАЊЕ НАРОДНЕ ВААСТИ Када је борба за Шабац почела да јењава, командант Небојша Јерковић издао је наређење да се прикупља храна, жито, стока и да се све евакуише у правцу Крупња. Том приликом су жене Мачве неуморно ишле дан и ноћ уз кола с намирницама. Војска, народна власт, омладина и жене извезли су за два дана и две ноћи велике количине хране (око 500 вагона пшенице, кукуруза, пасуља, масти и др.) за Крупањ и Пецку. Ове огромне залихе послужиле су касније за храну одредима на ослобођеној територији. 327 �бе одреда. Са одредом, који се повлачио у правцу Рађевине и Азбуковице, пошао је и знатан број жена које су у својим селима радиле за партизане. Одлуком Среског народноослободилачког одбора у Крупњу образована је народна кухиња за исхрану избеглица и других угрожених грађана који су због ратних прилика остали без средстава; преко Народноослободилачког одбора вршена је додела станова за смештај избеглица, пре свега Словенаца, којих је био приличан број у Крупњу и селима Рађевине, а затим за избеглице из Мачве у време Прве непријатељске офанзиве.1) Партизане и избеглице из Мачве дочекале су жене села Шљивове са топлим оброком. Одмах је организован рад партизанске радионице, која је смештена у кући Јеремића. Један број другарица додељен је на рад у пекари у селу,2) а неке су послате у Крупањ на рад у болници. Радионицом у Шљивови руководила је Мила Бајалица. У радионици су биле другарице које су ту дошле са одредом: Дара Богдановић, Славка Веселиновић, Каја Гарибовић-Лаловић, Вида Гладовић, Љубица Делић-Батановић, Цвета Ђурић, Цана Ђурковић, Марија Заплатић, Мирјана Јовановић, Милица Јокић, Зора Квачановић, Штефица Косијер, Милена Косовац, Душанка Крстић, Милена ЛазаревићПавловић, Драгиња Малетић, Бранка Милинковић, Катарина-Сека Мирковић, Дана Младеновић, Јелка ОпачићСлавонка, Нада Остојић, Дара Петровић, Љубица Петровић-Павловић, Цана Станисављевић, Јела СтојковићТочкоњина, Живка Тодоровић, Добрила Томић, Невенка Туфегџић, Рада Туфегџић и још друге. Политички рад у радионици проширен је и на омладинке из села. Састанци су увек имали мобилизациони карактер. Тек што се развио рад у радионици и међу женама, дошло је до наређења за покрет према Пецкој и Гуњацима, где је радионица једно време била у школској згради. Било је мало материјала за кројење и шивење. Све слободно време коришћено је за политички рад. Вера Благојевић је по групама прорађивала са другарицама Историју СКП(б); неколико њих је кандидовала за Партију и неке примила у СКОЈ. Поједине другарице из радионице упућиване су повремено у ‘) Мића Јеремић: Народноослободилачка власт у Рађевини 1941. — Зборник: Устанак народа Југославије 1941., књ. II, стр. 254, 255. *) Ибид., стр. 257: Одлуком СНОО у Крупњу све су пекаре реквириране за потребе фронта и позадине. Дневно је печено преко 2000 хлебова. села да окупљају жене и раде политички с њима. У првој половини октобра одржана је у Гуњацима шира конференција жена, на којој је говорила Вера Благојевић, а после ње професори Ана Зебић, и Бланка Краус. На ову прву ширу и свечану конференцију дошле су жене из многих села Рађевине, које су од септембра организовано радиле на помоћи фронту. Овде им се дала прилика да чују од другарица из Мачве искуства из њиховог рада. На крају је изабран и одбор жена Рађевине за помоћ фронту. Одбор жена у Гуњацима организовао је почетком новембра, у оквиру прославе Октобарске револуције, свечане академије у Крупњу, Гуњацима Шљивови и још неким местима. Реферате о октобарској револуцији и о совјетским женама у октобарском рату одржале су Љубица ПетровићПавловић, Мила Бајалица, Ана Зебић, Бланка Краус, а у програму су учествовале Каја Гарибовић-Лаловић, Љубица Делић, Дара Богдановић и друге. После бомбардовања Пецке повучене су радионице, болница и комора Мачванског одреда за Љубовију, где је дошло до отвореног сукоба са четницима. У тешкој ситуацији која је настала издајом четника, велики број жена, деце и другог сеоског становништва отежавао је покретљивост одреда. Због тога је донета одлука да се сви некомпромитовани, у њих су убројане и другарице из радионице, врате својим кућама. Тако је од 60 другарица остало при одреду само 13. Растанак са другарицама био је врло тежак. Све су оне пришле одреду најискреније и дале све што су могле и умеле. Оне су знале шта их чека ако се врате и зато су се противиле, свађале, молиле да остану, плакале. Но све је било узалуд: одлука се морала спровести и многе су другарице пошле у неизвесност. У повлачењу, радионица се сместила у селу Горња Буковица у једној кафани. Покушало се да се организује рад. Углавном се само плело, јер су многе другарице понеле вуну са собом. Убрзо је штаб одреда наредио да цела ова партизанска група дође у Столице, где су Немци, кренувши за Ужице, оставили неоштећен рудник. Колони се успут поново прикључило 15 другарица које су се биле склониле у селима Рађевине. У Столицама је поново формирана радионица за израду рубља и мушка радионица за израду одела. Топла вода из рудника коришћена је за перионицу. Целокупну организацију посла 328 водиле су жене. Радило се врло интензивно, често и ноћу, да би се борци опремили топлим рубљем и оделом у насталој зими. Поред рада у радионици и на културно-политичким задацима, поједине другарице из одреда (Љубица Петровић-Павловић, Мила Бајалица, Цана Станисављевић, Љубица Делић и др.) пробијале су се кроз непријатељске редове, преобучене као сељанке, и вршиле курирску и обавештајну службу. Када се одред крајем новембра, под притиском непријатеља, повукао са Столица, радионица и болница су расформиране. Другарице су децембра месеца, на Прослопу, распоређене као борци по четама Ваљевског одреда, у који су ушле Мачванска и Посавотамнавска чета. Крајем 1941. године и почетком 1942, све другарице из Мачванског одреда и радионица упућене су на терен на коме су радиле у почетку устанка, сем Миле Бајалаце и Каје Гарибовић-Лаловић, које су 6. марта 1942. прешле у Босну са делом Ваљевског одреда. Неке од враћених другарица успеле су да ухвате везу са партијском организацијом на терену или да оду у неки други одред, али највећи број пао је у руке непријатељу. Отеране су у затвор и логор, неке су стрељане а неке транспортоване за Немачку, на принудни рад или у логор смрти. �САНИТЕТ На ослобођеној територији Мачве радиле су партизанске амбуланте и болнице. Прва партизанска болница била је на Церу, у Мајдану, формирана још у време сарадње партизана и четника. Главна болница Мачванског партизанског одреда била је смештена у манастиру Чокешини, код Петковице. Управник је био др 5Кика Јанковић, а стални болнички персонал биле су другарице из одреда, њих десетак, од којих су неке завршиле санитетске курсеве у Шапцу. Пошто овај број болничарки није био довољан, то је актив за рад међу женама при ОК КПЈ задужио Милу Бајалицу да оргапизује течајеве прве помоћи за сеоске жене. Упутства за рад течајева и предавања припремила је др Сидонија Липман, лекар из Шапца. Курсеви су одржани у Белотићу, Прњавору и Штитару, а похађале су их: Ружа Самарџић из Равња, Милица Јокић из Клења, Цвета Ђурић из Змињака, Ранка Степановић, радница из Београда, Драга Малетић из Банова Поља, Цвета Дрмановић из Шеварица, Цана Ђурковић из Петковице, Душанка Крстић из Штитара и др. Економ болнице била је Катица Дурсановић, избеглица из Мартинаца код Сремске Митровице. Актив жена у Петковици оријентисао је добрим делом свој рад на помоћ болници. Жене су уредиле манастирску зграду, окречиле је, набавиле постеље и постељину, организовале болничку кухињу, прање рубља, одржавање чистоће. Долазиле су у групама од по 10 до 15, остајале су на раду преко целог дана, а онда их је смењивала друга група. У болници у Чокешини, која је располагала са 35 постеља, били су тежи рањеници, а лакши рањеници смештани су по сеоским кућама или у прихватним амбулантама. Рад партизанске болнице у Крупњу организовао је др Димитрије Питовић, који је са делом Колубарске чете учествовао у борбама за Крупањ. С њим је као болничарка радила Софија Стошић-Станишић, студенткиња из Ваљева, а у амбуланти која је у време борби била у селу Кржави, радила је и о свему се старала Вида Тешмановић, сељанка из Томња код Крупња. ГЛАВНА БОЛНИЦА МАЧВАНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА БИЛА ЈЕ СМЕШТЕНА У КОНАЦИМА МАНАСТИРА ЧОКЕШИНЕ. ПРИЛИКОМ ВЕЛИКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ НА МАЧВУ, НЕМЦИ СУ ИЗ АВИОНА БОМБАРДОВАЛИ БОЛНИЦУ И СПАЛИЛИ КОНАКЕ. РАН.ЕНИЦИ СУ БЛАГОВРЕМЕНО БИЛИ СКЛОЊЕНИ. ОСИМ ЗАРОБЉЕНИХ НЕМАЦА КОЈИ СУ ТУ ПОГИНУЛИ, НИЈЕ БИЛО ДРУГИХ ЖРТАВА На својој првој седници, одржаној 5. септембра 1941. године у селу Кржави, Привремени срески народноослободилачки одбор донео је одлуку о организовању болнице и санитетске службе. У наредби се, између осталог, истиче: „Услед дизања пародног устанка противу окупаторске власти и операцији које се воде у Рађевини, указала се по•греба за организацијом болнице са радиом амбулантом у Крупњу, ради указивања прве помоћи и лечења рањених и 329 оболелих бораца народноослободилачких одреда, као и непријатељских заробљеника, па се За болницу реквирира крупањска народна основна школа, у коју треба наместити сав потребан болнички инвентар бив. Бановин. болнице, као и заплењени санитетски и лекарски материјал. Ради одржавања реда и рада болнице, овлашћује се управник да према указаној потреби врши распоред рада са стављеним му особљем на расположење а према његовим способностима. �ЗОРКА КВАЧАНОВИЋ, рођена је 1922. године у Богатићу у сиромашној радничкој породици. Учила је радничку школу и била кућна помоћница у ШапЦУ. У једној трговачкој породици. Пре рата била је симпатизер радничког покрета, а у устанку се активно укључила у НОП. Почетком септембра 1941. године ступила је у Мачвански партизански одред. Из одреда је упућена у села северне Мачве да организује рад жена на прикупљању прилога у храни и одећи за борце и рањенике. Доласком првих рањеника у Богатић, после напада партизана на Мачванску Митровицу, одређена је да ради у прихватној амбуланти. У повлачењу Мачванског одреда преко Цера у Рађевину, упућена је на рад у Крупањ а затим у Пецку и ЈБубовију. Са већином другарица из одреда враћена је у јесен 1941. на терен Мачве. Ухватила је везу са Посавским одредом и била је болничарка у болници Посавског одреда. У повлачењу главнине партизанских снага за Санџак била је у санитетској групи која је евакуисала рањенике из Ужица и околних места. Крајем 1941. враћена је са групом другова и другарица из Нове Вароши на рад у Србију. Ухватили су је четници у Катићима, код Ивањице, зверски је мучили а затим заклали. Увек озбиљна и повучена, Зора се истакла као храбар борац и необично пожртвована болничарка. • БРАНКА МИЛИНКОВИЋ радница, рођена је 1922. године у Шапцу, пре рата симпатизер напредног радничког покрета, а у устанку активан учесник НОП-а. Почетком септембра 1941. године ступила је у Мачвански партизански одред. Из одреда је упућена у села северне Мачве да организује рад жена на прикупљању прилога у храни и одећи за борце и рањенике. Доласком првих рањеника у СТАНИСЛАВА-ЦАНА СТАНИСАВЉЕВИЋ, студент права, рођена је 1922. године у Црној Бари, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. На почетку окупације била је кандидат за члана КПЈ. У окупираном . Шапцу била је члан првог актива жена, радила је са групама жена и омладинки на припремању устанка, водила течајеве прве помоћи; њена кућа је била партијски пункт. Августа 1941. године ступила је у Мачвански (Подрински) одред као борац-болничарка. Крајем 1941. године покушала је да се пребаци у Босну, али су је заробили четници у једном селу код Бајине Баште и отерали у затвор у Ужицу. Захваљујући њеној сналажљивости пуштена је из затвора као сељанка да се врати на сеоске радове. Пребацила се у Лесковац, где се повезала са партијском организацијом и до краја 1943. године радила је у самом Лесковцу а затим је ступила у Кукавички одред. Са Јужноморавском бригадом пробила се у источну Босну и крајем јануара 1944. године прешла у обновљени Мачвански одред. Марта исте године повучена је из је- Ако јем се укоже болничког томе потреба особља, известити бор. Такође бор ако или непослушно, већим бро Управник особље се о од- известити покаже чиме ■ има Народноослободил. ће се за управник од- иеспремно штети народ- ноослободилачкој борби. Управник рада са одређује болничким и вргии распоред а отсуство особљем, даје Народноослободилачки одбор. Управник ће према родноослободилачког упутствима одбора На- организо- вати и исхрану болесника. Све болничко потчињено особље управнику мање кривице, ник ће а дисциплинскгс болнии,е, и веће кривице за кривце предложгпи то је за управ- Народноос- лободилачком одбору за казну. Управник одговара одбором, пред дисциплински пред а преко Штабом и кривично Народноослободилачким овога за теже кргсвице Народноослободилачког одреда”.1) Богатић, после напада партизана на Мачванску Митровицу, одређена је да ради у прихватној амбуланти. У повлачењу Мачванског одреда преко Цера у Рађевину, упућена је на рад у Крупањ а затим у Пецку и Љубовију. Са већином другарица из одреда враћена је у јесен 1941. на терен Мачве. Ухватила је везу са Посавским одредом и била је болничарка у болници Посавског одреда. У повлачењу главнине партизанских снага за Санџак била је у санитетској групи која је евакуисала рањенике из Ужица и околних места. У Радоињу, у Санџаку, прихватала је рањенике који су успели да се пробију са Златибора, а затим је радила у болници у Новој Вароши. Као санитетски радник кренула је из Санџака у Босну са I пролетерском бригадом, у чијем је саставу остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У болници је било око 70 рањеника, од тога највише заробљених Немаца. Посебном одлуком НОО предвиђено је да лекарска помоћ у болници буде бесплатна и за све грађане. После одласка др Питовића са Колубарском четом, Народноослободилачки одбор у Крупњу наименовао је др Душана Милошевића за управника болнице. Пекари су били: др Никола Чобелић, др Тамара Гавриловна2) и др Ракила Ј1еви-Мићић.3) Међу осталим болничким персоналом, поред 12 болничара и једног болничког берберина, биле су и 4 болничарке: Радмила Илић, Вида Тешмановић из Томња, Радмила Симовић из Крупња и Мила Мунижаба, избеглица. У болници је радила као болничарка и Анђа Миладиновић. — У болници је организован културнополитички рад, који се нарочито развио доласком Мачванског одреда: слушане су вести преко радија, организаване мале приредбе, рањеницима су читани прогласи Народноослободилачког одбора, Билтен Врховног штаба и локални лист, који је излазио под називом „Зидне новине”, а истицан је на таблама и зидовима у болници и У граду. Прихватне амбуланте Мачванског одреда биле су једна у Табановићу а друга у Штитару. Њима је руководила др Сидонија Липман, која је у септембру 1941. године прешла са сво‘) ВИИ, К. 1961—1/1—19. 2)Др Тамара Гавриловна-Станић, Рускиња, лекарка из Причиновића, била је још пре рата врло популарна и омиљена у народу. Сарађивала је са екипама за здравствено просвећивање и политички рад на селу којима је руководила Партија. динице за секретара вански срез. Носилац и више одликовања. СП КПЈ за мачје Споменице 1941. 330 3) У јесен 1944. ухваћена је као Јеврејка, отерана у логор на Бањици и у последњој партији стрељана заједно са својом 5-годишњом ћерчицом Вером. — Прим. ред. �ВИДА ТЕШМАНОВИЋ. У борбама са четницима у Рађевини крајем 1941. године заробљена је Видојка-Вида Тешмановић, борац-болничарка Рађевске чете. Вида се истакла храброшћу, сналажљивошћу и крајњим пожртвовањем у нези рањеника. Рођена је 1920. године у селу Томњу код Крупња. Све до рата није никуда изишла из свога села нити је похађала школу. Била је самоука. За време борби за ослобођење Крупња, Вида је била прва жена са села у овоме крају која је ступила у одред. Заробљена је у борбама код Грујине Баре и Става,1) заједно са својим вереником, Богданом Антонићем, борцем Рађевске чете. Четници су их обоје зверски мучили а затим одвукли у Лозницу и предали Немцима. Ноћ пред стрељање оставили су их везане и измрцварене у леденој води Штира. ја два детета на слободну територију Мачве и ступила у одред.1) Амбуланте у Табановићу и Штитару смештене су у сеоским кућама, које су чланице актива жена уредиле и снабделе постељама, постељином и другим стварима, неопходним за прихватање рањеника. Актив жена је у договору са народним одбором такође организовао исхрану рањеника: жене су на смену кувале код својих кућа и доносиле храну у амбуланте. У овим двема амбулантама радиле су: медицинска сестра Олга Детела-Словенка и омладинке са курса прве помоћи: Љубица Копуновић из Равња, Радојка Стевановић из Салаша Црнобарског, Љубица Поповић из Мачванске Митровице, Даринка Влајинић, Јелка Опачић-Славонка, Гина Јокић из Клења, Гина Ћосић, Ева Цвејић и Роска Максимовић из Штитара и др. У амбуланти у Табановићу радила је извесно време и др Тамара Гавриловна. Политички рад са рањеницима, болничким персоналом и сеоским женама које су повремено радиле у болници и амбулантама, био је организован преко политичких часова и зидних новина. Санитетски материјал за одред стизао је углавном из Шапца. Поједини апотекари и лекари давали су као прилог НО фонду велике количине лекова, завоја и другог санитетског материјала. Осим тога, медицинари Данило Зеленовић и Нада Чалић и учитељица Каћа Јерковић, који су били на добровољном раду у шабачкој болници, узимали су што су могли више лекова, инструмената и разног санитетског материјала из болнице и пребацивали све то у одред преко Зоре Симеуновић, секретара МК КПЈ и још неких другова. Повремено је санитетски материјал стизао и из Београда, из Војне болнице. ') „Обнова” бр. 158, од 5—8 јануара 1942. године, стр. 7. „Погибија комунистичких вођа у Рађевини”. КАТАРИНА-КАЈА ГАРИБОВИЋ-ЛАЛОВИЋ рођена 1921. године у Бадовинцима (Мачва). Окупација ју је дочекала као ученицу IV разреда Учитељске школе у Шапцу. Ступила је у Мачвански партизански одред 1941. године и исте године примљена у Партију. Марта 1942. године прешла је у Босну с групом бораца Ваљевског и Мачванског одреда. После преласка у Босну била је у пратећој чети Врховног штаба НОВ и ПОЈ, затим члан Политодјела VII банијске бригаде и дивизије, у коме је одговарала за рад СКОЈ-а и омладине. У ослобођеном Шапцу била је први секретар ОК СКО.Ј-а, затим члан ПК СКОЈ-а и Председништва УСАОЈ-а. Од краја 1946. до 1953. године била је предавач и помоћник директора Политичке школе ЦК КПС, затим је радила у Савету за бригу и старање о деци СР Србије. Сада је пензионер. Носилац је ликовања. Споменице 1941. и више од- Половином септембра, у припремама за напад на Шабац, приступило се организовању болничарске службе у Мачванском одреду. У том смислу издата је 17. септембра 1941. године: !) У повлачењу партизанских јединица из Мачве др Липман је пребацила групу тешких рањеника из болнице у Петковици у Ужице. Затим се вратила у ЈБубовију, у амбуланту др Пантића, и са главнином партизанеких одреда прешла Дрину. Погинула је 1943. у борбама у Источној Босни као шеф санитета. — Прим. Ред. РАДА ШУБАКИЋ. Међу непокретним рањеницима у Вујновачи лежала је Радмила Шубакић, дипломирани студент филозофије, борац Крагујевачког одреда. Враћајући се почетком 1942. године из Санџака на рад у Србију, њој су у прелазу преко Лима потпуно промрзле ноге, тако да јој је месо отпадало са стопала и само .су петне кости остале здраве. Заједно са осталим рањеницима, четници су и њу открили, фебруара 1942. године, свирепо је мучили и на крају убили. 331 РАНКА СТЕПАНОВИЋ. Међу тешким рањеницима који су из Крупањске болнице упућени у Рогачицу била је и Ранка Степановић, радница из Београда, која је у лето 1941. године ступила у Мачвански партизански одред и била болничарка у партизанској болници у Чокешини. При повлачењу одреда преко Цера теже је рањена у ногу, тако да јој је морала бити ампутирана. Чим је прездравила, Ранка се прикључила одреду и као инвалид прошла кроз цео рат. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �„Наредба љону') бр. 13 Мачванском баго- Командири чета ће одмах извршити организацију болничарске службе, тако да свака десетина има два одређена болничара, чија ће имена такође доставити штабу овог батаљона. Одређени болничари по десетини своју дужност обављаће по ... упутствима, која ће добити од друга батаљонског болничара. Смрт фашизму — Слобода народу! Пол. ком. Димитрије Ком. бат. Лала с. р.”2 Пре напада на Шабац послате су у све чете Мачванског одреда по две болничарке са завршеним болничким курсом, снабдевене лековима и санитетским материјалом. У самоме Шапцу била су предвиђена превијалишта на неколико пунктова: на Баиру у освовној школи, на Камичку у кући Цане Станисављевић и др. Међутим, за време напада радило је само превијалиште на Камичку. По наређењу штаба Одреда организована су и превијалишта у непосредној близини града: једно у селу Варни, друго у Ливадама, које је под руководством др Николе Топаловића радило све до повлачења одреда; у њему су биле болничарке Зора Квачановић, Бранка Милинковић и Цана Станисављевић. Треће превијалиште било је у Ноћају. Делови Посавског одреда који су учествовали у нападу на Шабац имали су превијалиште у Мајуру, где је лекар била др Јулка Мештеровић-Пантић а болничарке Перка Вићентијевић, Дара Тадић, Радмила Јовановић-Кека и друге. Испред казнене експедиције Немаца на Мачву, крајем септембра 1941, евакуисане су партизанске амбуланте и болница у Чокешини и санитет се повлачио заједно са партизанским јединицама преко Цера за село Горњу Љубовију у Рађевини. Када је одред већ био спреман за покрет, болничарка Радојка Стевановић сама се вратила у село и успела је да евакуише сав болнички материјал и једног рањеника који је још био остао у амбуланти, и да све то довезе на Цер. Евакуација је била веома тешка, јер је било око 60 рањеника. Болница се зауставила у Шљивови и ту остала око 20 дана. Овде су лакши рањеници, лекари, особље и спревда упућени у ‘) ИРПС, под. О. бр. 9. г) Командант Мачванског батаљона Подрињског одреда био је Александар Станковић-Лала, народни херој, а политички комесар Димитрије Бајалица. — Прим. ред. Крупањ, у састав осталих болница, а тежи рањеници за Ужице. Део Мачванског одреда који се из Шљивове са тешким рањеницима кренуо за Ужице, напала је немачка авијација 10. октобра у Пецкој. Рањено је око 15 другова. Рањеници су пренети у село Царину код Пецке, у куће Топаловића, где су прихваћени од болнице Посавског одреда. Истога дана, нешто касније, дошао је у Пецку др Миша Пантић, лекар Ваљевског одреда, са болничарком Босом Цветић. Међу рањеницима било је више њих којима је била потребна хируршка интервенција, а није им могла бити пружена јер је једини лекар, др Пантић, био интерниста. Требало је рањенике пребацити у Ужице, али се то није могло због сталних четничких напада. Међутим, дан-два касније, Посавски одред заробио је у једној борби с четницима лекара др Милосављевића-Чампара, са пуним кофером инструмената и лекова, те је др Чампар извршио операције, а транспортовање рањеника у Ужице одложено је док се не рашчисти ситуација са четницима. Болница је остала неко време у Царини а затим је пребачена у Рогачицу, где су радили др Ђура Мештеровић, др Јулка Мештеровић-Пантић и заробљени лекар Чампар. У Рогачици су биле болничарке: Борка Демић-Пихлер, Нада Марковић, Радмила-Кека Јовановић, Бранка Милинковић, Зора Квачановић, Бешка Бембаса, Јудита Аларгић, Лепа Марковић, Сека Вићентијевић, Драгица Јујић, Милица Николић, Роса Димитрић-Думић, Милеса Станојевић, Марица Кокајић и још неке чија имена нису могла бити утврђена. У Рогачицу се пребацио и један део болнице из Крупња са око 70 тешких рањеника. Око 25. новембра, пошто су се борбе водиле у непосредној близини Рогачице и пошто је претила опасност да болница падне у руке непријатељу, болница је евакуисана. Са осам камиона, по највећој вејавици и мразу, од 25. до 27. новембра, евакуисани су за Ужице сви рањеници, санитетски материјал и инвентар болнице. После ликвидирања болнице у Царини, др Пантић је формирао прихватну амбуланту у Љубовији, у којој су поред њега радиле др Станојка Ђурић, Божана Пиперска и Боса Цветић. Са групом рањеника стигла је у Љубовију и др Сидонија Липман. Новембра 1941. године, један део болничког особља и рањеника Мачванског, Ваљевског и Посавског одреда повукао се на Златибор. 332 Када су немачке снаге продрле на домак Крупња, припадници Народне страже, по наређењу НОО, успели су да у најкраћем времену мобилишу у околним селима потребан број воловских кола за евакуацију једног дела рањеника у Шљивову, где је прихватна болница била у кући Деспотовића. Сутрадан је Народноослободилачки одбор села Шљивове организовао транспорт рањеника у Доњу Оровицу. Овај конвој се кретао под заштитом одреда који је народни херој Стева Филиповић саставио од припадника Народне страже, лакших рањеника и остатака једне чете Мачванског одреда. Други део Крупањске болнице повлачио се под сталним борбама са четницима преко Рупаваца, Пецке, Прослопа за Горњу Оровицу и најзад се склонио у Савковиће. У Горњу Оровицу је пошао и део болнице и комора Мачванског одреда, које је предводио Дева Беловуковић. На овом путу је у борби са четницима погинуло неколико рањеника и заробљена болничарка Олга Детела. Не могавши да се пробије кроз четничке заседе, болница се вратила на Прослоп и оданде спустила у Драгодол. Рањеници су смештени у кућама Радована Митровића и Пауна и Чедомира Суботића, где је већ била болница Ваљевског одреда са око 50 рањеника и болесника, коју је водила болничарка Јелка Тепавчевић. Драгодол је половином децембра 1941. године био нека врста слободне територије. У њему је још било резервне хране извучене из Мачве и Подриња, пекаре су пекле хлеб не само за Подрински, већ и за Ваљевски партизански одред. Ту су се окупили штаб и чете Подринског одреда, укупно око 350 бораца, ради повратка на свој терен, на Цер. Била је ту и културна екипа и Окружни комитет, чији су чланови распоређени у два новоформирана батаљона. Све другарице из радионице и болесни и изнемогли борци остали су тада у Драгодолу, с тим да ће се Одред, пошто испита терен, вратити по њих. Било је важно показати народу да Одред није уништен, да су партизани неуништиви. Батаљони су се тешко кретали у изузетно јакој зими, од које се оружје ледило у рукама. Било је доста голих и босих бораца који су ноге увијали у крпе, а ни крпа није било довољно. Најтеже су пролазиле другарице оне су биле још слабије обучене, али нису роптале. Вођене су непрекидне борбе са Немцима, четницима, љотићевцима, припадницима СДС, белогардејцима. Многи борци су излазили из строја с �великим промрзлинама на рукама и ногама, које су врло тешко пролазиле без лекова и без најосновнијих хигијенских услова. Јануара 1942. године оспособљено је у селу Поћути крај Ваљева неколико сеоских кућа за смештај рањеника. Ту се о 25 промрзлих бораца бринула Мила Бајалица. Једна група рањеника и болесника упућена је из Драгодола у Вујновачу. Ову су групу на путу, у селу Дренајићу, напали Немци, заробили су два тешка рањеника и три болничарке, чија имена нису могла да буду утврђена, и све их стрељали. Двадесет тешких непокретник рањеника размештено је у забаченим кућама Вујноваче. Са овим рањеницима била је болничарка Јелка Тепавчевић. Надзор над свим овим болничким пунктовима водио је др Димитрије Питовић. 16-годишњом Лином Рувидић и убијено више сељака и избеглица, што је узбудило целу Мачву, формиране су три сеоске партизанске чете и око 40 жена окупило се у партизанској радионици за шивење рубља. Августа 20. и 21. Немци су у Прњавору убили око 140 мирних становника, међу којима је било стараца, жена и деце. После напада Мачванског одреда на немачки гарнизон и жандармеријску станицу у Мачванској Митровици 28. августа, и напада на Богатић 3. септембра, у коме је убијено 70 Немаца, а затим ослобођења Рогачице, Бање Ковиљаче и Лознице, немачки поручиик Дзак констатује у свом извештају од 9. септембра: „... да Борбе српски око Ковиљаче устанички показале покрет су располаже добрим вођством. Земљигите и национални карактер за герилски пиипва пружају рат, изванредне сарадња ванредно и,елог олакшава услове станов- извиђачко- -обавегитајну службу”.1) Шеснаестог септембра 1941. Хитлер је издао наређење да се устанак свакапз мора угушити, јер „ . . . Пре свега, ради се о гурају ТЕРОР томе да се у саобраћајне оажни за иемачку потом, да се дуже Крвави терор у Мачви почео је већ половином августа. У свом извештају Покрајинском комитету КПЈ за Србију, 23. августа 1941. године инструктор ПК при Окружном комитет за Шабачки округ, између осталог, јавља: .. Непријатељ, разбијен и збуњен нашим брзим акцијама почиње да се прибира и да напада. ВеН више пута наши су имали сукобе са Немцима .. Уншитено је неколико њихових камиока са војницима када су полазили да се свете селу. Иначе, почели су да пале куће по селима и да из митраљеза бију свет по сслу. У самом Ш. (Шапцу), у четвртак 21. о. м., стрељано је 10 лица, засад без икакве мотивације ... Ш. је доста демонстративно и достојанствено примио овај акт. Град је био мртав цео дан. Убијали су их по улицама и тако оставили до подне, а онда их обесили по бандерама, где су висили до увече”.1) Својом свирепошћу Немци нису постигли жељени застрашујући ефекат, него су, напротив, изазвали огорчење и одлучан револт. Сељаци су масовно прилазили партизанима; у самом Липолисту, где је извршен злочин над ') Зборник ВИИ, I, стр. 16—77. српској време области линије и ратну привреду, а мерама за најоштријим успостави оси- објекти поредак Наредба начелника штаба врховне комадне допуњује наредбу: . ..”-) Немачке фирерову „. . . Досадашње мере предузете за сузбијан>е тог опгитег комунгсстичког устаничког покрета показале су се недовољним.. . Да би се немири угугиили у зачетку, морају се при првој појави без одлагања применити најоштрије мере, да се на тај начин силом спроведе ауторитет окупационе силе и спречи даље гиирење. При томе имати у виду да један човечји живот у дотичним земљама3) често не вреди ништа и да се застрашујуће дејство може постићи само необичном свирепогићу. Као одмазда за живот једног немачког војника мора се у тим случајевима узети као опгите правило да одговара смртна казна 50'—100 комуииста. Начин извргиења смртне казне мора јоги нојачати застрашујући ефекат . .. Кајтел, с. р.”4) Напад партизана на Шабац у ноћи између 21. и 22. септембра, када су про') Зборник ВИИ, I, стр. 416. !) Зборник ВИИ, I, стр. 427—428. ") Тј. у земљама ‘) Зборник Валкана. — Прим. ред. ВИИ, I, стр. 431—432. 333 ШТЕФИЦА ХАУЕР-КОСИЈЕР, кројачка радница, пореклом Немица, била је дугогодишњи активиста у радничком покрету Шапца и више је пута хапшена. У Партију је примљена још пре рата. Пошто је била позната полицији, то је морала међу првима да се склони из окупираног Шапца. Својим радом у устанку много је допринела мобцлисању . жена у селима Мачве на помоћи фронту. После повратка из одреда на терен Мачве ухваћена је, грозно мучена и најзад стрељана у Шабачком логору, почетком 1942. године. © ВУКА КОСТИЋ ГАРИБОВИЋ, текстилна радница из Београда, члан КПЈ, била је пре рата врло активна у синдикалној организацији. У Бадовинце, село свога мужа, дошла је априла 1941, на самом почетку рата. Одмах се укључила у рад са женама и омладинкама, а када је формирана прва партизанска радионица у Петковици, прешла је тамо на рад. Октобра 1941. године повлачила се са одредом преко Цера у Рађевину. Била је врло нежне конституције и слабог здравља, па су зато другови одлучили да се врати у Мачву и негде склони док се не опорави, јер су веровали да не би издржала напоре повлачења. Вука се вратила у Бадовнице, али су је четници открили и предали Немцима. Мучена у затвору и логору, она је пред непријатељем имала држање достојно комунисте. Отишла је у смрт не одавши ни једно име. �дрли у предграђе Камичак и заузели хемијску фабрику „Зорка”, био је повод да немачки војни заповедник у Србији изда наређење за „акцију чишћења” у Шапцу: Док. бр. 203 НАРЕЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛА БЕМЕА од 10 X 1941 год. Опуномоћени командујући генерал у Србији III Шеф војне управе Бр. 2848/41 пов. Место становања, 10 X 1941 ПРЕДМЕТ: Угушивање комунистичког устаничког покрета. Допуне начелнику опуномоћеног гитаба Врховне командујућег команде генерала оружане силе у Србији (Одељ. уз IV) 002060/41 бр. наређење г. К. дос. од 16 IX 41. 1. У Србији је, услед мунистичких вршавати Брзо г1 и „балканског менталитета” и великих национално наређења камуфлираних устаничких команде оружане угушивање безобзирно Врховне српског устанка покрета, силе с размера копотребно највећом претставља нз- строгогићу. допринос немачкој коначној победи, што се не сме потцењивати. 2. Муњевитим акцијам.а треба у свим гарнизонима у Србији најхитније притворити Јевреје и као таоце известан становника. Таоцима све број и комунисте, све мугикарце националистичких народу треба или предочити на које пада сумња, све ДЕМОКРАТСКИ да ће у настројених случају нанада на немачке војнике или „фолксдојчере” таоци бити стрељани. Вигиа команда XV и шеф војне управе (за Београд и Банат) извешта- ваће о броју талаца сваког 10-ог и последњег дана у месецу (нрви пут 20 X). 3. Буде територијално ли губитака надлежни међу немачким команданти све до војницима команданта или „фолксдојчерима”, пука закључно, на- редиће одмах стрељање противника према следећим стопама: а) За сваког убијеног немачког војника или „фолксдојчера” (мушкарца, жену или дете) 100 заробљеника или талаца; б) За сваког ника или талаца. рањеног немачког војника или „фолксдојчера” 50 заробље- Стрељање ће извршити трупе. По могућству треба за стрељање узети јединиг^у која је имала губитке. Код сваког појединог случаја претрпљених губитака, у дневним изве- штајима посебно назначити да ли је и у коме обиму извршена одмазда, или кад ће се извршити. 4. Приликом закопавања стрељаних треба пазити да се тамо не стварају срнска светишта (ходочагића). Стављање крстова на гробове, украшавање истих итд. треба спречити. Зато треба сахрањивања вршити намерно на усамљеним местима. 5. Комунисте које заробе трупе у борби треба начелно, у циљу застра- шивања, на лицу места обесити или стрељати. 6. Насељена места која се морају заузимати борбом треба спалити, исто важч и за куће из којих се пуцало на трупе. Беме, с. р. генерал пешадије !) Зборник ВИИ, том I, стр. 502—503. 342. ДИВИЗИЈИ: 1) 23. IX. из кућа у Шанцу је отворена пушчана и митраљеска ватра на немачке патроле. Било је губитака. 2) 24. IX. 342. дивизија има на препад да покупи у Шапцу све мушкарце између 14 и 70 година и да их пребаи,и у концентрациони логор који ће дивизија подићи северно од Саве... 3) Извршење: а — Имају се одмах стрељати: сви становнинџ који узимају учегића у борби или дају отпор; мушкарци у чијим се становима нађе оружје и муниција, из чијих се станова буде отварала ватра или који буду покугиали да бекством избегну хапгиење ..,”‘) У одређени дан, 24. септембра, почело је „чишћење Шапца”. Од 15 до 17 часова похватано је по улицама и извучено из кућа око 4.000 мушкараца од 14 до 70 година, који су сутрадан, са још око хиљаду накнадно похватаних, потерани преко Кленка у концентрациони логор који је формиран у Јарку. Због страховитог терора који су Немци вршили над Шапчанима, ово одвођење у Јарак названо је „крвави марш”. У „Борби”, органу КПЈ, који је у то време излазио у ослобођеном Ужицу, објављен је, под насловом „Шабац чека осветнике”,2) допис о злочинима непријатеља у Шапцу: „Шабац, познат са својим мучеништвом и својим херојствима и у прошлом рату, опет је трн у оку крвника српства. Шабац, најкултурнија варош наше провинције, постао је нонргаите нечувених злочина фагиистичких варвара и Недићевог ологиа. Они су запалили ову варош, и Шабац је напола изгорео. Од Пољопривредне гиколе, која се налазн на периферији Шапца, па до Мачванске пијаце све је попаљено. Улица Авда Карабеговића, Јатаган мала, данас су црна згаригита. Шабац је опустео. Само још куће петоколонагиа и народних издајица, који су се уписалг^ у Недићеве „добровољце”, остале су нетакнуте. У њима живот тече непромењен. Њихови становници пију и коцкају се по кафанама с немачким бандитима. Онгс приређују журеве и игранке. Пирују и плешу над народном несрећом, над згариштем и пепелом плешу своју последњу игру — игру смрти и пораза. ’) Зборник ВИИ, I, ‘ ) „Борба" 1941, бр. 19. стр. 454. �Живот је замро. Раке у Бари, логор у Кленку прогутали су Шапцу људе, жене и децу. У Бари, где су ископане две раке у величини 100 према 200 метара, као побеснело псето дан и ноћ кевће митраљез. Дан и ноћ падају лешеви Шапчана и сељака из Мачве. Падају лешеви стараца — живих историја Шапца, падају легиеви узданице — деце и омладине. Стрељали су старце од 75 година. Стрељали су жену са четворо деце, стрељали су, непрекидно стрељали. Само прва два дана г,1елати „казнене експедиције” покосгми су преко 90,0, живота. Људи доведени на стрељање сатима гледају грозан призор: пада леги до леша. Снажнија тела још се мичу, грче се, отимају се од смрти, усправе се, па се онда немоћно сруче на бескрајну гомилу мртвих. ■ ■ (Немци) ова прорешетана тела која се јоги нису растала са животом преливају кречном водом. Али зликовг^и се не задовољавају само тим. Када је наишла „казнена експедиција” у Кленак, стрељање је било обична ствар. Ова побеснела руља изгонила је људе и наредила да трче. Да трче на раздаљини од 18 километара, од Кленка до Јарка. Чим неко падне од умора, бко је убијен. Тако је побијено 200 људи. А сутрадан били су на реду и они које првога дана снага није издала. Попаљен, опустогиен и осрамоћен Шабаи, са Мачвом чека војску ослободиааца, чека војску осветника. И она ће доћи”. У Шапцу је женама и деци било забрањено да изиђу на улицу. Један тенк је кружио градом, из њега су Немци пуцали на свакога ко би се појавио. У улици Милоша Поцерца убили су Јулијану Томић, родом из Мале Врањске, њеног мужа, радника и 14-годишњег сина Јована, зато што је дечак извирио на улицу. Њихове су лешеве избацили кроз прозор на улицу и оставили да'ту леже два дана, а кућу СУ срушили. — Тада је почео и обрачун са женама које су остале у граду. Петоколонаши, који због општег одушевљења и масовног учешћа грађана у НОП-у нису смели да се експонирају, сада су дигли главу. На њихову денунцијацију хапшене су све жене које су ма на који начин радиле за НОП. Велики број их је затворен у логору на Сави,1) у некадашњем стационару понтонијерских јединица у Шапцу. У казнени поход на Мачву пошла је 342. немачка пешадијска дивизија. Све сеоско становништво, и жене и деца, потискивано је према Церу. Друмом је ишла моторизована колона, а на не') Међу осталима, ухапшене су Олга Девечерски, Вера и Роса Јовановић . . . али су после ове застрашујуће мере доста брзо пуштене. колико километара десно и лево ишао је стрељачки строј пешадије са аутоматским оружјем и претресао околину. Пуцали су на свакога ко би покушао да бежи или да се сакрије. Похватане људе подвргавали су кратко испитивању и одмах одвајали и на лицу места стрељали активне сараднике НОП-а и симпатизере. Остале мушкарце терали су у Шабац, у логор. Жене и децу су задржавали као таоце, притворене у црквеним портама и у школским двориштима. После неколико дана извођене су и међу женама активне сараднице НОП, стрељане или отеране у шабачки логор. Негде би стрељали све живо, од детета до старца, што би се затекло при уласку јединице у село. Само у 14 села Мачве убијено је 1941. године око 60 жена и деце. У Липолисту су на њиви стрељане 21-годишња Љубица Велић, и 13-годишња Радојка Васић. Стрељано је петогодишње дете Душанка Вујанић и 10-годишња Бојана Васић. У селу је стрељано још пет жена, међу њима и 70-годишња Живана Мишић. У Корману код Шапца убили су жену зато што јој је муж био у партизанима, и запалили колибу заједно с дететом у колевци. У Мачванском Прњавору стрељано је пет жена, међу њима 23-годишња Милка Ивановић, заједно са својим двогодишњим близанцима, а Даринка Костић је стрељана па спаљена. У Белој Реци је међу пет жена стрељана петогогодишња Загорка Петровић и 20годишња Милка Радосављевић. У Засавици су стрељане 10-годишња Радојка Љубичић и 56-годишња Ружица Перишић. У истом селу стрељано је 1200 Јевреја, а у њихове су раке убацивани угинули коњи и пси. У селу Раденковић стрељана је 18-годишња Радојка Вазмић. У Мачванској Митровици убијене су две жене, у Глушцима 6 жена између 22 и 67 година, а у Дубљу три девојчице између 8 и 19 година. Међу пет стрељаних жена у Бадовинцима биле су две Јеврејке, Јованка и Леона Штелцер, које су радиле у партизанској шивари; 20-годишња Леона је била члан КПЈ. У Петловачи су убијене три жене између 48 и 50 година. Међу шест жена у Салашу Ноћајском стрељана је и 80годишња Даница Ђукић. Мари Туфегџић из Штитара, фолксдојчери су пекли на усијаној пећи обе руке до лаката, да ода своје синове партизане. У Табановићу је највише злостављана Бељка Ивановић, у чијој је кући била партизанска амбуланта. У Петковици су четници крајем октобра убили 13годишњу Радмилу Којић. У Јадру, 335 ИВАНА РАДОЈЧИЋ рођена 1901. године у Белој Реци, истакла се као активиста НОП од самог устанка 1941. Радила је заједно са својим мужем Божидаром, а њихова кућа била је сигурно партијско упориште. Крајем децембра 1941. године, у тешким, непрекидним борбама партизана са четницима и Немцима, у њиховој је кући ухваћен Небојша Јерковић, који се ту био склонио са групом другова. Заједно са ухваћеним партизанима потерани су и Ивана и Божидар, као њихови јатаци, у шабачки логор. Њега су стрељали, а њу су после три месеца, пошто није признала никакав рад ни сарадњу, пустили кући. Године 1942. и све до маја 1943, Ивана је прихватала и хранила илегалце који су наилазили, обавештавала их о кретању непријатеља и била им курир. Поново је ухапшена у мају 1943. и четири месеца задржана у логору. Послу пуштања, поново се повезује с партизанима и наставља свој рад све док четници 1944. нису открили да се код ње склањају руководиоци НОП у Јадру. Извршили су препад и убили је у њеној кући. За њом је остало четворо незбринуте сирочади. © ЉУБИЦА ПЕТРОВИЋ-ПАВЛОВИЋ рођена је 24. VI 1911. године у Мачванској Митровици, као млада учитељица радила је у групи напредних учитеља. Због тога је често премештана и слата у забачена села Македоније и Косова. После слома старе Југославије она се као избеглица настанила у Богатићу. Радила је међу женама и показала се као организатор. Убрзо је примљена у Партију. Руководила је радионицом у Богатићу, помагала у оснивању радионица у другим селима и била врло агилан политички радник. Ухваћена је на илегалном раду у Нишу и убијена на саслушању у Специјалној полицији у пролеће 1943. године. �КАТАРИИЛ-СЕКА МИРКОВИЋ кројачица из Црне Баре, укључила се у НОП на почетку устанка. Помагала је да се организују партизанске радионице, а у септембру 1941. ступила је у одред. Када је крајем године већина жена из одреда враћена на терен, кућа Секе Мирковић постала је партијско упориште преко кога је ишла веза са Босном. Тек када им је запретила опасност да их четници ликвидирају, Сека се са својим другом пребацила у одред у Босну. Носилац је Споменице 1941. ПЕРКА ИЛИЋ-ВИТОРОВИЋ рођена 1926. у Шапцу у радничкој породици. Члан СКОЈ-а од 22. јуна 1941, а КПЈ од 25. марта 1944. године. Завршила Новинарско-дипломатску Високу школу у Београду. За време рата и првим послератним годинама била скојевски руководилац. Била је члан ГК СКОЈ-а у Шапцу, секретар СКОЈ-а Мачванског партизанског одреда, члан Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње, командант Главног штаба омладинске радне акције на сечи шуме на Руднику и др. Од 1948. до 1953. године била уредник у „Партијском раднику”, органу ЦК СК Србије, а од 1953. до 1960. године радила у Државном секретаријату за иностране послове. Бирана је за председника Конференције за друштвену активност жена Србије, била председник Социјално-здравственог већа Скупштине СР Србије, члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, посланик Већа народа Савезне скупштине. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Тамнави и Рађевини казнена експедиција је за непуне две недеље побила око 350 жена и 220 малолетних девојака, од тога 101 дете испод 10 година, једно новорођенче од 3 дана и једно од месец дана. У Тршићу је убијена Госпава Каменарац, старица од 93 године; у Јадранској Лешници жива је спаљена у својој кући Љубица Кузмановић; у Великом Селу убијене су 43 жене, у Коренити 96, а у Цикотама 194. У селу Јаребици убијено је једног дана 700 људи, жена и деце и сви су бачени у две раке, итд., итд. Претресајући куће, војници казнене експедиције узимали су ћилиме, месо, јаја, вино и све то вукли на друм и товарили у своја кола. Авијација је помагала надирање колоне, „штуке” су „пикирале” на села, бацале запаљиве бомбе и митраљирале колибе и пластове сена и сламе. Тако је спаљено пола села Јарменовца на путу за Цер, многе куће у Слатини, Војићу и Варни, где је опљачкана задружна зграда у којој је пре рата била партизанска амбуланта. Немци су однели све лекове, микроскоп, сав санитетски материјал, а књиге су разбацали и попалили. Приликом повлачења партизана, лакши рањеници су отишли са одредом а тежи су остали на лечењу по сељачким кућама, већином код својих кућа. Сељаци су рањенике склањали на таван, у подрум или сламу. Сваког рањеника кога би открили Немци су одмах стрељали, и укућане заједно с њим спаљивали. Деветог октобра 1941. немачки војни заповедник у Србији извештава заповедника оружане силе на Југоистоку: „.. . 342. чишћење места 90 спаљен. погинулих, ухапшених. ја. пеш. Мачве. дивизија Већи је Непријатељ 1130 је завршила број насељених је имао стрељаних, Заплењено је мало око 21.500 оруж- . Половином октобра 1941. године дотерани су у Шабачки логор многи заробљени партизани и партизанке, масе сељака и с њима многе жене које су радиле у партизанским радионицама или су на ма који начин помагале устанак. До краја године и почетком 1942. пале су у руке непријатељу готово све другарице које су приликом повлачења и расформирања одреда враћене на свој терен, међу њима: Даринка Влајинић, Љубица Делић, Цвета Дрмановић, Олга Ђаковић, Цана Ђурковић, Марија Заплатић, Гина Ј) Зборник ВИИ, I, стр. 494—495. 336 Ивић, Јока, Марта и Мица Којић, у чијој је кући у Петковици био једно време штаб Мачванског одреда, затим Роса, Коса и Олга Којић, Штефица Косијер, Милена Косовац, Љубица Копуновић, Вука Костић-Гарибовић, Лепосава Кривошић, партизански курир, која је изигравала приглупу сељанку и тако се спасла стрељања, Душанка Крстић, Драгиња Малетић, Вјека Михаиловић, Олга Носовић, Јелка Опачић-Славонка, Нада Остојић, Катица Павловић, Рада Поштић, Душанка Рафаиловић, Љубица Симић, Радојка Стевановић, Јелена Стојковић-Точкоњина, Живка Тодоровић, Невена Туфегџић, Радмила Цвејић и још многе чија имена нису забележена. Дара Петровић из партизанске радионице у Бадовинцима упућена је као малолетна у Завод за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци; ту се тешко разболела, те је 1943. пред смрт пуштена кући. Учитељица Љубица Петровић-Павловић крила се неко време код своје породице у Богатићу и у Шапцу, затим је успела да се пребаци у Београд, одакле је упућена у Ниш на партијски рад. Цана Станисављевић је у пролеће 1942. ухваћена при покушају да се преко Дрине пребаци у Босну. Отерана је у затвор у Ужицу, одакле је убрзо пуштена са још неким сељанкама, да се врате на сеоске радове. Цана се тада пробила до Лесковца, где се преко Оље Џуверовић повезала са партијском организацијом и до краја 1943. године радила у самом Лесковцу. Тада је ступила у Кукавички одред и са Јужноморавском бригадом прешла у Босну. Многе мајке и жене партизана хапшене су као таоци и упућиване у логор у Шапцу, а затим пребациване на Бањицу. Као талац за свога друга, професора Жику Поповића, који је био при штабу Мачванског одреда, ухапшена је Вука Поповић, заједно са децом; затим Ана и Јован Благојевић, родитељи Верини, Љубица Митровић, мајка Мике Јарца и Вере Соколов, Роса и Вера Јовановић, мајка и сестра Селета Јовановића, Дара, жена Ђуре Губеринића, Кристина Пармаковић из Ноћаја, због сина у партизанима, Анка Остојић из Клења, чији се син убио да не би жив пао у руке непријатељу, и многе друге. Почетком 1942. године дотеран је у шабачки логор и известан број партизанки Ваљевског одреда, међу њима: Живана, Бранка и Нада Илић, Лепа Вујичић, Ратомирка Обућина, Софија Стошић-Станишић и др. У овај логор је доспела и Нада Анастасијевић, уче- �ница II женске гимназије из Београда, која је на Увцу заробљена као болничарка Космајског одреда. У другој половини октобра дошла је у Шабац група агената Специјалне полиције из Београда са задатком да изврши категоризацију и да идентификује заробљенике. Затвореници су дефиловали испред раширеног ћебета на коме је био прорезан отвор. Иза ћебета су стајали четници, љотићевци и други издајници и проказивали сараднике НОП-а. На основу њихових исказа издвојени су „кривци” и „сумњива лица” и отерани у логор Гестапоа. У Војне касарне уселили су се љотићевци и тамо у подруму имали свој затвор за људе и жене које су они хапсили. У логору је извршена категоризација затвореника. У бараци бр. 2 и 3 налазили су се „лакши затвореници”, али при масовним стрељањима и они су стрељани, без обзира на категорију у којој су били. У осталих девет барака смештени су затвореници одређени за принудни рад у Немачкој. У некадашњим магацинима поред Саве била је затворена једна група Јеврејки. Прозори на баракама били су заковани даскама. Собе, по цео дан закључане, отваране су само ујутро када је требало просути киблу, или у току ноћи када су упадали Немци и агенти. Преко целе ноћи горела је светлост у свим собама. Повремено су затвореници извођени и терани да трче у круг. Приликом стрељања или вешања истериван је цео логор да присуствује извршењу смртне казне. Жене су биле издвојене у засебне собе, на чијем је поду било растурено мало влажне сламе. Зидови су били упрскани крвљу. Агенти, фолксдојчери, логорски стражари тукли су свакодневно жене бичевима и жилама и ударали их чизмама. Од батина и убоја крв им је подилазила под кожу, стопала се распадала, руке натицале. Једна другој су парчадима стакла расецале рукаве да би олакшале болове. Највише су батинане и мучене заробљене партизанке. Прва жена стрељана у шабачком логору била је партизанка ЈБубица Симић. За њом је стрељана Вука Костић-Гарибовић, радница из Београда, а крајем 1942. године осамнаестогодишња Јелена Илић, из Штитара, партизанка. Масовна стрељања вршена су једном месечно, а у логору је свакодневно понеко убијан или вешан. Тринаестог фебруара 1942. стрељана је Штефица Косијер; љотићевци су је предали Немцима пошто од ње ни батинама ни мучењем нису успели да сазнају где је скривено партизанско оружје на Церу. У априлу су стрељане Живана, Бранка и Нада Илић из Ваљева, све три у исти дан. Затим су стрељане Дана Младеновић, Јелка Опачић-Славонка, ЈБубица Спасојевић, Даница Јокић. Крајем априла стрељана је учитељица Лепа Вујичић и с њом осмогодишња девојчица Јеврејка. До пролећа 1942. године изгинуло је готово цело руководство Мачванског одреда и готово сви чланови Окружног и Градског комитета Партије. Фебруара 1942. покушала је једна већа група заробљених партизана да се пробије из логора. Ноћу су побили стражаре, али су сви до једног нашли смрт на логорским жицама, кроз које је била пуштена струја високог напона. Херојство које су партизани и партизанке Мачванског одреда испољили у борби, у затвору, логору и на губилишту, било је велика морална подршка преживелима и давало им је снагу да наставе борбу и да у њој издрже до краја. Упркос нечувеном терору у Мачви и целом Подрињу, партијска упоришта и базе, о којима су бринуле и многе неустрашиве жене, одржале су се за све време рата и била сигурна скровишта борцима и теренским радницима. На V конгресу Комунистичке партије Југославије друг Тито је навео у политичком извештају речи из чланка немачког фашистичког новинара Валтера Грубера, које се добрим делом заснивају из борби у Мачви и Подрињу: „Србија расте. чве и даље Посјетио и су нека мјеста немилосрдно сијале праву то њих Никакав пута другим ти терор са се свуда боре. у нису осамље- оно је и с ће акција а у од гито учињено Срби Нагиа срп- помаже... одвратити Исто биће шуму, морамо целокупни Србе али како јер свестрано пошли. Шапцом куљање и онако људи скоро неће су Матрупе смрт, их даље Наше народ, стоји мјестима, да веће и који којим учињено Србији. шумски народ, и предјеле интервенирале — ни. ски у српски признати Вријење неке пустоги заслужује Иза ври. сам настави- изазива гиуми смо све ми, тако рећи, немоћни .. ПАРТИЈСКИ РАД ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА ОДРЕДА „Драги другови,1) По јануара Семберије, низујем налогу увече са рад Михајла2) у стигла Бијељину, задатком у округу тј. да сам 26-ог на терен одавде шабачком орга(мач- вански, поцерски и јадрански срез), фор' ) ИРПС, арх. бр. 5862. Одломци из писма Милке Минић-Ане ПК КПЈ за Србију. 2) Благоје НешковиН, секретар ПК КПЈ за Србију. 337 ЉУБИЦА-БУБА ДЕАИБ-БАТАНОВИК ПЕРКА ИАИН-ВИТОРОВИП (ДЕСНО) И ЉУБИЦА-БУЋА ДЕЛИЋ-БАТАНОВИЋ, ученица, рођена 1921. године у Бадовинцима, укључила се у рад за НОП у време припрема за устанак. Августа 1941. године ступила је у Мачвански партизански одред. Имала је задатак да организује женске кројачке радионице по селима Мачве, а била је и руководилац радионице у Рибарима. Примљена је у Партију новембра 1941. године. Заробљена је марта 1942. године на Тисовику и отерана у затвор у Ваљеву, потом у логор у Шапцу. Била је у групи одређеној за транспорт у Немачку. Побегла је из транспорта и отишла у Мачву. Током 1942. и 1943. године радила је на вези са Босном. У лето 1943. године отишла је у Босну и ступила у новоформирани Мачвански партизански одред. Фебруара 1944. године, одлуком Окружног повереништва КПЈ за Мачву и Подриње, повучена је из одреда и послата на партијски рад у Мачву као члан Среског повереништва КПЈ за мачвански срез. После ослобођења била је секретар СО АФЖ за мачвански срез, члан Кадровског одељења ОК КПЈ за Шабац, организациони секретар IV рејонског комитета КПЈ у Београду, инструктор Градског комитета КП за београдску област, секретар Обласног одбора АФЖ за Београдску област и директор Основне школе „Влада Аксентијевић“ у Београду. Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ЗОРА БЕГЕНИШИЋ рођена 1921. године у Богатићу, студент филозофије, предратни члан КПЈ, ступила у Мачвански партизански одред половином августа 1941., рањена код Пецке октобра месеца и упућена на лечење у Ужице. Почетком 1942. дошла у Веоград и наставила партијски рад. Била је секретар партијске ћелије у Заразној болници. После „мартовске провале” прешла у партијску ћелију графичара и ушла у рејонски одбор НОФ-а на Чукарици. Ухапшена на уличном састанку крајем септембра 1942. године. На саслушању у Специјалној полицији тако је тучена и ударана у главу да су јој попуцали капилари; пренета у^болницу у дубокој несвести која је трајала неколико недеља. Кад се њено стање мало побољшало, лекар ју је научио да симулира лудилода је не би стрељали. Остала је у болници до бомбардовања Београда априла 1944. када је искористила општу забуну и побегла из болнице и отишла у партизански одред на Кукавици. Носилац је Споменице ]941. и више одликовања. мирам ОК за Шабац и издвојим Мачванску чету из састава I Војвођанске бригаде, која ће од сада бити одред са задатком да врши акције на свом терену у Србији и постепено тамо стпори своју базу. Ја бих била секретар ОК за Шабац. Од друга Михајла добила сам још ове директиве: да одмах одржим парт, курс,1) да умножимо летак ЦК за 7. новембар и растуримо преко Дрине, да успоставимо везу са ПК преко Срема, да успоставимо везу са Ваљ. ОК преко Милосава,2) који ради у Рађевини, а друга Ујка3) који је из Рађевине прешао овамо задржим ради везе и овде и преко, да се одред креће и по рађевском срезу. Са мном је дошла на терен једна другарица (парт. име Деса),4) родомМачванка, 41-ве била у Мачванском одреду, 42-ге у Кукавичком, а из Србије овде дошла са I Јужноморавском бригадом. ... Шаљем извештај о ономе гито сам за ових...5) дана могла сазнати и утврдити. Потпуну слику нашег терена немам још, нити сам упознала све другове ни чланове партије, нити остале. Одред КАТИЦА ДУРСАНОВИН ПОАИТИЧКИ КОМЕСАР ПАРТИЗАНСКЕ БОАНИЦЕ, КОЈА ЈЕ БИАА СМЕШТЕНА У КОНАКУ МАНАСТИРА ЧОКЕШИНА Под утицајем гласова о слободној Семберији и Срему и близине нагиих снага, натерани тешким условима живота по базама, када је четнички терор почео да захвата и Мачву, поједини другови, све стари партизани, почели су да се пребацију овамо, газећи Дрину или пливајући.. Ти појединци су поставили везе и у септембру успели да пребаи,е већи број другова. Са друге стране друг Ујак и јоги 4—5 Рађеваца акцијом на имању Монтањи, о којој сте сигурно обавештени, успео је да мобилише преко 30 радника на имању, који су добровољно пошли. Сви су већином из јадранског среза. 10. октобра формирана је Мачванска чета у саставу 1 бригаде XVI дивизије ... Сада чета има у строју 63 борца. Релативно добро наоружање, како шифрираћу ггдући пут. Одећа просечно добра. Веш слабо. Обућа врло слабо. Помажемо се из радионица III корпуса опанкама. Санитет скоро не постоји. Интендантура несређена. У чети има 8 старих партизана, 9 чланова партије, 2 кандидата, 12 скојеваца. Морал врло добар. Као борци су се показали добро у свим досадашњим борбама, па уживају добар углед и глас. !) Партијски курс је одржан крајем јануара 1944. у Дворовима код Бијељине. ‘ ) Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ. 3) Мика Вујковац, члан ОК КПЈ за Ваљево. ‘) Цана Станисавмевић, студенткиша из Шапца. 5) Осим изостављених пасуеа, који су обележени тачкицама, има више прекида у тексту због оштећења документа. 338 Расположени су А већ се међу ■— прави ускоци. сви за ускочке акције. њима показују ударници ВЕЗЕ Питање везе је за нас од прворазредног значаја. Ако га успешно решимо имаћемо сва неопходна обавештења и упознати све могућности за рад и продирање. Сада имамо везу на 4 места. Две од њих се користе, мада недовољно и још неорганизовано, бар не чврсто и стално. Друге две су замрле, услед недовољног сналажења другова. Једна је од њих доскора била прекинута због хапшења с оне стране Дрине. Хашаење је догило преко пронађеног летка код једног сељака.... . .. Дрина почиње да игра другу улогу. Досад само препрека, постаје заштита. Преко ње може се са ове стране слободно предањивати. На овим везама помажу нам и мегитани .. . . .. Као што се види, другови, има више услова него гито је друг Мих. мислгш. Наши другови Подринци нису седели с ове стране Дрине. На нама је да у пуној мери искористимо те услове. За сада на самој Дрини непријатељ нема снаге да нас успешно омета. Видећемо после акција. Јер ми припремамо обавегитења према којима ћемо одлучити о првим акцијама. ... Са курсом гледаћу да пожуримо. Само ће нас то задржати. Свесни смо да је за овај наш кадар курс неопходап. Имамо 2 писаће машине, исправан радио, негито мало неисправан гештетнер, али фарбе овде нигде нема. Ако постоји могућност много би нам ... кад бгс фарбе послали. Већ смо предузели ... технику обезбедимо на наш начин... у случају привремено отежане ситуације ... могла да ради. Са конспирисањем овде теже иде, али има могућности да успемо. Са другом из актива детаљно ћу разговарати и идући пут вам јавити о томе. За то време и секретар да стигне. Мислим да ће идући извегитај бити конкретнији у погледу прилика у нагиим срезовима. С.Ф. — С.Н! С другарским поздравом Ана” Малобројни преживели партијски радници и борци расформираног Подринског одреда били су се склонили у сигурна партијска упоришта у Штитару, Глушцима, Ноћају и још неким селима Мачве, Поцерине и Јадра. Биле су прекинуте све везе са Покрајинским комитетом, па је и сам Шабац био остао без партијског руководства, �пошто се секретар МК, Зора Симеуновић, била повукла са одредом у време напада на Шабац. Два члана Партије, кандадати Партије и чланови СКОЈ-а који су по задатку остали у граду, радили су самоиницијативно од краја септембра 1941. до краја јануара 1942, када је Зора Симеоновић успела да обнови везу са ПК КПЈ у Београду. Но и та је веза после месец дана прекинута, пошто су они преко којих је била успостављена пали у руке полицији. У априлу 1942. везу је поново успоставила Зора Бегенишић, али је и она у јесен исте године ухапшена, те је партијска и скојевска група у Шапцу наставила да ради према раније добијеним упутствима. Први задатак који је ПК КПЈ поставио преживелим члановима Партије и СКОЈ-а био је да се поново повежу са симпатизерима на терену и да оживе рад. Из Београда је опет почео да стиже партијски материјал, организовано је њихово умножавање, читање и растурање и обновљен је агитациони рад. Као члан Партије који је по задатку остао у граду Ната Јеличић је половином 1942. формирала Месно повереништво Партије, чији је она била секретар; поред чланова Повереништва, на личној вези су биле Олга Девечерски и Нада Чалић. Формирано је неколико група активиста, међу њима нарочито групе жена, које је држала Ната Јеличић; једну групу симпатизера водила је Олга Девечерски, једну групу средњошколске омладине држала је Перка Илић, а групу интелектуалки Нада Чалић. Међу активистима који су и под најжешћим терором и под најтежим условима наставили да раде као што су радили од самог устанка 1941, и увек били поуздан ослонац Партији, треба на првом месту истаћи мајке бораца. Оне су се, у многим случајевима, активисале поред својих кћери и синова, а већина њих продужила је да ради и после погибије своје деце, настављајући на тај начин њихову борбу. То су биле: Цвета Јеличић, Савета Перић, Јелена Срнић, мајка четири погинула првоборца, Деса Слепчевић, Лепа Танасић, која је имала три сина у партизанима, Живка Иличић, која је доносила из Београда батерије за радиоапарате и разни штампарски материјал, а њен син је то пребацивао у Босну; Драгиња Пантелић, мајка два партизана, чија је кућа била сигурно скровиште за илегалце, прешла је у пролеће 1944. у Босну да би се склонила од прогона четника; Марија Остојић, партизански курир, обављала је своју дужност исто тако савесно и пожртвовано и после погибије своје кћери Јованке у партизанима; Сара Калинић, чијег су сина првоборца заробили Немци, и одонда му се губи сваки траг; Зорка Димитријевић, чијег су сина убили четници; Зорица Добривојевић, која је хапшена као талац за мужа-партизана и злостављана од четника и Специјалне полиције. Као активисти су се такође истакле: Цанга Јовановић, Љубица Мићић, Анђелка Савић, Радојка Тешић и многе друге. У Шапцу је до краја 1942. године формирано петнаестак група, са око седамдесет активиста, а са омладином их је било око сто. Тада је, по одлуци ПК КПЈ, формиран Месни комитет КПЈ за Шабац, за чијег је секретара дошао Чеда Џомба (Воја Обрадовић), а чланови су биле Ната Јеличић и Олга Девечерски. У Поверенство СКОЈ-а ушле су Перка Илић, Олга Јелисаветов, Роска Максимовић и Мира Марковић; веза са ПК СКОЈ-а ишла је преко Олге Јелисаветов и Стола Јанковића. У другој половини 1942. године рад се проширио на села Мачве, затим на Поцерину и Јадар. Прво је успостављена веза са групом партизана који су имали базу у околини Штитара. Роски Максимовић, преко које је ишла веза, стављено је у задатак да у селу формира актив. У њега су, поред других, ушле Гина Ћосић, Драгослава Терзић, Ева Цвејић и Зора Јовановић. Око овог језгра, који је убрзо прерастао у актив СКОЈ-а, окупљала се напредна омладина и сви родољуби у селу. Формиран је проширени актив у који су ушле: Стана Јанковић, Душанка Јовановић, Јула, Лена и Нела Јовановић, Лила Јовановић, Анђа Јолић и Јелица Јолић, која је хапшена и мучена због сина партизана, Гина, Драга и Стана Максимовић, Даринка, Зора и Рада Николић, Даринка Петровић, Милка Терзић, која је због помоћи коју је пружала партизанима мучена од четника, али није прекидала везу с партизанима, Павлија Терзић, Анка и Олга Туфегџић, Дана и Ната Ћосић и жена Васе Јовановића, К0ЈУ су У јесен 1943. ухапсили Немци као таоца за мужа. Везу са омладином су одржавале Гина Ћосић и Зора Јовановић. Материјал за политички рад преписивала је на индигу Олга Јелисаветов (закључке из појединих глава Историје СКП (б), чланке из „Гласа Народноослободилачког фронта Србије”, вести Слободне Југославије и др.), преко ње је ишла веза Поверенства СКОЈ-а са 339 Штитаром и Бадовинцима. У овом Другом селу веза су јој биле Љубица Делић и Лепа Рокић. У Петковици је веза ишла преко Росе Којић; са Поцерином је ишла преко Жике Ерчића у Добрићу, а са Метковићем ју је успоставила Олга Девечерски; она је, по задатку, такође успоставила везу са друговима у Посавотамнави; једна веза са Јадром ишла је преко Вјеке Михаиловић, а другу је 1943. успоставила Дара Губеринић из Богатића. Крајем 1942. Ната Јеличић је поново успоставила везу са ПК КПЈ и преносила директиве за рад, који се до лета 1943. састојао у окупљању и повезивању симпатизера у придобијању нових сарадника, учвршћивању веза и проналажењу нових и у припремама за поновно формирање Мачванског одреда. По директиви ПК, Ната Јеличић и Столе Јанковић, успоставили су у јулу 1943. везу са Сремом, преко Бадовинаца, уз помоћ Косте Рокића и његове жене Божице; затим у августу, преко Црнобарског Салаша, Црне Баре и још неких села, поред Дрине, успостављају везу са источном Босном, уз помоћ мачванских партизана у Босни. Прелазом првих група преко Саве у Срем и преко Дрине у Босну, створена су нова упоришта, порастао је број актива и проширио се број сарадника који су прихватали борце и партијске раднике и пружали разноврсну помоћ одреду. У Шапцу су 1943. организоване радионице одеће и обуће за партизане, из Богатића је стизало платно и прилози у новцу (само једном приликом 50.000 динара, а Роска Максимовић из Штитара пренела је једном 200.000 динара); из Бадовинаца је у том периоду пребачено у Босну само соли око 10.000 килограма, из Салаша Црнобарског 1.500 кг, из Црне Баре 5.000 кг; затим дувана 60 кг и 2.000 кутија шибица. Исто тако пребациван је санитетски материјал, једном приликом, из Бадовинаца, пакет од 13 кг, а више пута нешто мање количине из Бање Ковиљаче. У овом су се периоду многе жене ангажовале на помоћи одреду и испољиле су велику храброст и сналажљивост. Међу активистима у Бадовинцима истичу се мајке и жене партизана: Ана Бујуклић-Микачевић, којој су непријатељи убили два сина, а она је са своје две снахе, Натом и Јелом, прихватала и крила прве партизане који су 1943. дошли у село, и наставила је тај рад све до ослобођења; њену снаху Нату непријатељ је ухапсио и отерао у логор; затим, Драгиња Вуловић и Бојана Исаковић које су �ОЛГА-СЕКА ДЕВЕЧЕРСКИ рођена 1. октобра 1921. године у Шапцу где је завршила основну школу, нижу гимназију и учитељску школу. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица учитељске школе. На почетку окупације била кандидат за члана КПЈ, касније члан КПЈ. Партијски радила до септембра 1943. године када је ступила у новоформирани партизански одред. Била заменик политичког комесара чете и батаљона и крајем септембра 1944. повучена из јединице и упућена на партијски рад у шабачки округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЦАНА ЂУРКОВИЋ, рођена 1924. године у Дубљу, укључила се у рад за НОП на почетку устанка. Августа 1941. године ступила је у Мачвански (Подрински) одред и одређена да ради у кројачкој радионици у Петковици. Ухватили су је крајем исте године и отерали у логор у Шапцу и после извесног времена пустили. Поново је ступила у НОВ 1944. и погинула 1945. код Загреба. • ЛЕПОСАВА КРИВОШИЈИЋ, домаћица, рођена 1921. године у Новој Градини (Вировитица), после окупације земље избегла у Србију и настанила се у Новом Селу (јадрански срез). Августа 1941. ступила је у Мачавнски (Подрински) одред. Почетком 1942. године враћена је на терен, ухваћена је у Великом Селу, спроведена у логор у Шапцу и стрељана. ЗОРА КОВИЋ, ученица гимназије, рођена у Богатићу, до окупације земље живела је у Београду, а после окупације вратила се у родно место и укључила се у рад за НОП. Августа 1941. године ступила је у Мачвански (Подрински) одред. Крајем исте године враћена је на свој терен. Да би избегла хапшење, пребацила се у Београд где је живела до 1944. године. Августа исте године ухватили су је четници у Богатићу и заклали. изгубиле свака по два сина у партизанима, али су до победе помагале борбу својих синова; Даринка Делић, која је хапшена и до ослобођења била у логору као талац за кћер у партизанима. Као активиста се такође истицала Лепосава Бакић, затим Лепа Рокић, која је одржавала везу између села са српске стране Дрине и Босне. На томе су задатку заједно с њом радиле: Јевросима и Јела Микачевић, Аница Дивјак, Ана Маначевић и Симана Цветуљски; Рада Поштић, звана Рада поштарка, преносила је пошту у Босну, а оданде доносила писма бораца њиховим породицама. — У Белој Реци се истиче храброшћу Ивана Радојчић, мајка четворо деце, активиста НОП од 1941. године. У Белотићу су међу најактивнијим сарадницима биле: Андријана и Живана Јосиповић, Андријана Смиљанић и још из куће Смиљанића Бела, Вукосава, Даринка, Живана и Милена. Међу активистима у Богатићу истицала се партизанска мајка Стана Берић, чији је један син убијен у логору и муж обешен; и њу су Немци хапсили и мучили, али су је због недостатка доказа пустили. У селу су се такође истицале радом Марија Богдановић и омладинке Евица Гавриловић и Ната Смиљанић. — Глушци су били партизанско село у коме није било куће ни у кући жене која није радила за партизане од првих дана устанка. Међу активистима од 1941. истичу се Дана Алимпић и Бојана, Смиљана и Даница Бркић; 1943. укључиле су се у рад чланови омладинског актива: Вида, Вукосава, Коса, Загорка, Миленија и Мирослава Бркић, затим Лена, Миленија и Рада Будимировић и Живка Срдановић, које су 1944. године све примљене у СКОЈ. — У Зимњаку су Зорка Властимир Довраговић, обоје активисти од 1941. прихватали и крили партизане и због тога су их прогањали четници; Зорка је 1944. изабрана у први легални НОО села. — У Клењу су у време најжешћег четничког терора неустрашиво радиле, поред активиста од 1941, партизанске мајке Вида Шарчевић, чијег је сина непријатељ стрељао, Крстина Остојић, којој су четници убили два сина, Ката Перић, коју су после погибије сина хапсили и четници и Немци, затим Загорка Игњатовић и Каја Лацковић, коју је непријатељ хапсио и мучио. — У Липолисту је Загорки-Заји Топаловић поверено да скупи жене и омладину и формира актив. Њен најближи сарадник постала је њена мајка Вида; прихватала је партизанске тројке које су стизале до њиховог села, крила их и ноћи им 340 била водич. Чланови актива биле су Гина и Живка Топаловић, затим Савка, Радојка, Милка и Лепосава Топаловић. Заја Топаловић је почетком 1944. кандидована за члана КПЈ, а у мају исте године формирала је партијски актив и била његов секретар. — У Ноћајском Салашу се 1944. међу сарадницама НОП истицала Мица Тојић. — У Петловачи је 1943. и 1944. Душанка Алексић прихватала и крила партизанске тројке. — У Петковици су се истицале радом Анђелија и Даринка Шарчевић, активисти од 1941; омладинка Зага Бељаревић примљена је 1944. у сеоски актив СКОЈ-а, а у Причиновићу је исте године учлањена у СКОЈ Каја Ерчић — У Прњавору су међу активистима од 1941. па до краја рата биле партизанске жене имајке: Јока Дикосавић, којојсучетници стрељали мужа и два сина а Немци јој кућу запалили, затим Јелена Криловић и Мара Баћановић; оне су три 1943. и 1944. прихватале партизане и биле им курири. — У Равњу се међу активистима истицала Љубица Бајић, активиста од 1941; прихватала је партизане, прикупљала у селу намирнице за њих, била им је курир; 1943. примљена је у чланство КПЈ. — У Табановићу су неуморно радиле партизанске мајке: Томка Кукић, чија су два сина погинула у борби а мужа јој стрељали Немци, затим Јелка Максић, Милева Марковић и Љубица Новаковић, које су све до победе помагале борбу својих изгинулих синова. — У Црној Бари је Сарија Јуришић, која је имала трговину, обилато помагала партизане; четници су 1943. ухватили писмо које је било њој упућено из Босне; ставили су је на муке да ода везе: забили су јој дрвене клинце под нокте и палили их, али од ње ипак ништа нису сазнали. Катарина-Сека Марковић, преко које је ишла једна веза са Босном, пред опасношћу да буде откривена, пребацила се 1943, заједно са својим другом Мићом, у одред у Босни. У селима Поцерине су се 1943. активисале многе жене, прихватале су и криле партизане који су се пребацивали из Босне. У Варни су међу активистима биле Славка Гавриловић и омладинке Босиљка и Зорица Ширгић. — Чланови актива који је тада формиран у Добрићу биле су: Геле Арнаутовић, Селена Беловуковић, Гара Ерчић-Беловуковић (1944. укључена у СКОЈ), Стевка Јаковљевић, Анка Јелић, активиста од 1941, а из куће Јелића још Живана и Милена, затим Зорка Ловчевић, Славка Мићановић Була и Цана Мићановић (1944. уч- �лањена у СКОЈ); Милицу Ерчић су због два сина и кћери у партизанима мучили четници и отерали у логор, из кога је изишла тек октобра 1944, после ослобођења Шапца; Јоку Мандић (рођена 1900) четници су зверски мучили због сина партизана и њеног учешћа у НОП, но она ништа није одала и чим је прездравила наставила је рад; Славку Јелић и Мину Мићановић, које су одлазиле у Штитар по материјал и директиве за рад, четници су јавно батинали; Мина је 1944. примљена у СКОЈ. — У Метковићу су међу најактивнијим женама биле: мати Буде Вукашиновића, жена Марка Вукашиновића, Живка Вукашиновић, Гина и Марина Вуковић, Ивка Вуковић, Вукосава Нешковић и Надежда Селенић. — У групи активиста у Цуљковићу истицала се омладинка Жика Лазић. — Био је још велики број активних жена у поцерским селима Накучану, Миљаковцу, Слатини, Бојићу, Чекићу, Будаковићу и Сарићу, које су на разне начине помагале НОП. Међу групама и активима који се формирају у Јадру пошто је успостављена веза са источном Босном, нарочито је велику активност развила партијска група на пољопривредном имању „Суват” у Лозничком Пољу. У овој је групи од жена била Јелисавка-Јеца Пантелић. Са имања које је било под немачком управом и на коме је била нека врста немачког војног магацина, актив је пребацивао у Босну велике количине одеће и разне хране; једном приликом је пребачено крдо свиња и џелеп говеда. Оваква активност довела је до организованог терора Немаца, четника и осталих слугу окупатора. Међу многима ухапшена је крајем 1943. Младенка Радуловић, као талац за свога мужа Марка, једнога од руководилаца НОП у Јадру, и отерана у логор на Бањици, одакле је пуштена пред порођај. Ухапшена је и Јеца Пантелић, отерана на Бањицу и затим транспортована у логор у Немачкој, одакле се вратила после ослобођења. Већи број активиста из Лознице и Лозничког Поља успео је да се још почетком октобра 1943. пребаци у Босну и ступи у одред. С првом групом прешле су Вера Остојић, Анђа и Вера Борисављевић и Љиљана Поповић. Јануара 1944, да би избегле хапшење, пребациле су се у Босну Душанка Симић из Лознице и Нада из Ковиљаче. Почетком године отишла је у одред и Олга Којић из Петковице, припадник Мачванског одреда 1941. (1944. примљена је у СКОЈ). Осамнаестог фебруара 1944. ступила је у I пролетерску бригаду Љубица Краиновић из Чокешине; погинула је у борбама у Шиду 15. I 1945. Чланови првих актива, који су у Јадру формирани крајем 1943. и током 1944. године, биле су у Лозници: Мица Матић (затим члан партијског актива), Јелена Недић (активиста од 1941, 1944. ушла у први СНОО), Брана и Сејка Мићановић (ухапшене почетком 1944. и убрзо пуштене због недостатака доказа), Роса Дамњановић, Олга Павићевић и Мара Саватић, избеглице (после ослобођења Лознице задужене за везу), Зора Шербеџија, избеглица из Босне, предратни члан СКОЈ-а (набављала друговима немачке исказнице за прелаз у Босну и кретање у Подрињу). — У Бањи Ковиљачи је Мица Поповић била члан прве партијске групе. -— У Великом Селу је Сека Лазић била повезана са радом прве групе активиста у Милини и Драгинцу и била веза са Каменицом, где је Јелка Видаковић, избеглица, прихватала партизане и растурала пропагандни материјал. — У Воћњаку су, поред других, чланови актива биле Лика Јаковљевић, Даринка Јовановић и Љубица Станимировић. — У Новом Селу је партијско упориште било у кући Митра и Зорке Гајић. — У Великој Лешници је партизанска мајка Милка Малетић, чији је син Раде, првоборац, 1942. обешен на тргу у Шапцу а други син погинуо у борби — активно учествовала у раду своје четворо преживеле деце-омладинаца. — У Пасковцу су 1943. створена четири партијска упоришта, од којих је једно било у кући Ружице Вукобратовић, учитељице. Међу активистима у селу биле су такође: Бојка Станковић, Стана Антонић, Борка Николић, Живана и Ружица Станковић. У Руњанима су сигурна упоришта била код Ђурићке и у кући Миле Цветковић; радом за партизане истакле су се мајка Радосава Вишњића и 55-годишња Јулка Симић (терајући овце на пашу обавештавала је другове о кретању Немаца и четника) активисти у селу су такође биле: Стана, Цвета, Марија и Милица Вишњић, Зорка Илић, Коса Крстић, Мара Стефановић, Живана и Лепосава Стефановић, затим Десанка Благојевић, Смиљана Конић, Анка Арсенић, из куће Симића Милица, Зорка, Цвета и Милојка, од Ђурића Борка, Грозда и Милева, затим Зорка Ћосић, Миљана и Андријана Ђукановић, Марија Петровић, Цвета и Лепосава Ђокић, Загорка Пантелић, Милица Поповић и Станислава Митрић. — Међу сарадницима НОП у Борини биле су Милунка Дес- 341 потовић и Драга Игњатовић; чланови актива СКОЈ-а постале су у лето 1944. ^Кивка Богдановић и Вита Деспотовић; у Брасини је примљена у СКОЈ Миланка Павловић. ХИТНО! ПРЕ СВЕГА! — Ако у року од десет дана не уништите све комунисте на терену, ставићу под преки суд тебе са свим старешинама. Организујге опгиту потеру. Убијајте њихове јатаке и палите им куће. Рачић,,.1) „... Ми служимо цивилизацији и кад убијамо.. ,”2) До краја 1942. године, у напору да очисте Мачву и Подриње од комуниста, четници су убијали свакога за кога би дознали или само посумњали да је имао ма какве везе са партизанима. Још почетком октобра 1942. убили су у Белој Реци 19годишњу Љубицу М. Ђурић и Милицу М. Станковић, старицу од 66 година. Осетивши половином 1943. нову активност у народу, приступили су крвавим мерама обрачуна. У јуну 1943. упали су у Шабац и заклали 26годишњу Наташу Гроздић, борца Мачванског одреда из 1941, а у јулу су усред града, у његовом стану заклали Млађу Ољачића, честитог грађанина, само зато што су његове кћери биле чланови омладинског актива. Истога лета, у Милошевцу, у Поцерини, заклали су Персиду Стојановић, а у Руњанима, у Јадру, 36-годишњу Љубицу Мастелицу. Почетком децембра исте године, због неких партијских летака које су нашли, страховито су мучили а затим заклали неколико сарадника НОП-а у Глоговцу, Совљаку и Салашу Црнобарском. У таласу хапшења који је тада настао, и трајао до пред само ослобођење Шапца, ухапшена је маја 1943. у Текеришу Јелена Максимовић са сином Луком, зато што су два њена сина, Миливој и Драгољуб, у априлу исте године „из непознатих разлога побегли у шуму”.3) Тада је у истом селу ухапшена и Зора Спајић, рођена 1924, зато што је 1941. учествовала у партизанским редовима, и начелник среза јадранског упутио је да као кривац Ш/4 категорије проведе годину дана у лопору на Бањици.4) Крајем 1943. и у 1944. ухапшене су и дотеране у ‘) Депеша Рачића, четничког команданта IV групе јуришних одреда и церско-мајевичке групе корпуса, команданту мачванског корпуса Васићу. Депеша је с краја 1943. или почетка 1944. године. 2) ,,Глас Цера”, билтен церских четника, бр. 42—43, фебруар 1944. године. 3) ВИИ, рег. бр. 12/2—1, К-23. Извештај Окружног начелства шефу СДБ, 4813, од 2. VI 43. *) Предлог шефу СДБ, поднет 19-^11-43. од комисије чији је члан био и С. Вујковић, виши полицијски комесар у УГБ, управник бањичког логора. �МЕСНА ОРГАНИЗАЦИЈА АФЖ БОГАТИН 1944. ГОДИНЕ — ДОБРОВОЉНИ РАД ЗА ФРОНТ РАДМИЛА МИТРОВИЋ рођена 1921. године у Петковици, укључила се у рад за НОП на почетку устанка. Ступила је у Мачвански (Подрински) одред септембра 1941. и распоређена је на рад у кројачку радионицу. Заклана је од четника маја 1944. године у Петковици. 9 ОЛГА ДЕТЕЛА, медицинска сестра, рођена је 1904. године у Подграду (Истра), завршила је високу школу за медицинске сестре у Љубљани. Уочи рата била је медицинска сестра у Дому здравља у Раденковићу. Ступила је у Мачвански (Подрински) одред августа 1941. и радила је у батаљонском превијалишту у Табановићу, а затим у болницама у Крупњу и Бајној Башти. После пада Ужица повукла се у село Рачу, а одатле с групом партизана прешла у источну Босну и тамо погинула. шабачки логор, из Глоговца Олга Ђаковић и жена Вите Петровића са малим дететом; из Богатића Милева Симић; из Клења Ангелина Јокић, а жену Стојадина Јокића, коју тада нису нашли, четници су касније ухватили и заклали; из Глушаца жена и мајка Аврама Росића; из Ноћаја Даница Цветић, Кристина и Бранка Пармаковић; све три су отеране на Башицу, где су Кристина и Бранка Пармаковић остале до расформирања логора, а Даница Цветић је транспортована у логор у Немачку, одакле се вратила после ослобођења; из Штитара Роска Максимовић, Аница Дивјак, Зора Јовановић, Лепа Рокић, Мара, Анка и Олга Туфегџић, Ева Цвејић, Душанка Крстић, Коса Радовић; дотерано је око 25 жена из поцерских села Брасине, Црниљева и Владимираца; из Мајура Љубица и Стана Видојевић, из Добрића Мина Мићановић, из Раденковића Лепа Симић, из Шапца Деса Слепчевић (преведена на Бањицу), Цвета Јеличић, Софија Ђукић (заробљена у одреду у Срему), Јулијана Трбаљевић, Лепа Танасић, Мирјана Распер, Деса Дојчиловић (као талац за мужа), Љубица Јеличић, Вера Марјановић, Деса Полић, Борка Косовац, Катица Јовановић, Деса Рашевић и Нада Поповић (преведена на Бањицу). Све су ове жене мучене, теране на најтеже физичке радове и држане у сталној неизвесности да ли ће били ликвидиране као сараднице НОП.1) Партијским радницима је било све теже да се одрже на терену, па је Месно поверенство, уз сагласност ПК КПЈ, г) Јавно тужилаштво 8972. Шабачки логор. ДФЈ, 342 фасц. 17033, Зл. бр. организовало пребацивање компромитованих другова на слободну територију.1) У првој групи, која је 15. септембра 1943. прешла у Срем, била је Нада Чалић. Затим су, 1944. године, у одред у Срем прешле Ивка Вуковић, Софија Ђукић, Боса Дубљевић, Милева Стојановић, Олга Јаћимовић, заједно са мужем, Бранка Чокић из Засавице (исте године погинула код Брода, у својој 19-тој години), и још друге. У Босну је међу првима прешла група активиста из Јадра, почетком октобра затим су пребациване групе из Мачве и Поцерине с којима су прешле Дана Пармаковић из Ноћаја, Љубица Делић из Бадовинаца, Милена Лазаревић из Глушаца, а из Шапца Олга Девечерски, Перка Илић, Олга Јелисаветов, Сека Јеремић и једна група студената из Београда. У току 1943. године у Босну је прешло око 120 бораца, а у Срем око 15. Од свих ових другова и другарица формирана је 10. октобра у Међашима, у Семберији, Мачванска чета, која је ушла у састав XVI војвођанске дивизије. После прве акције чете у Подрињу — напада на Немце и граничаре у Бадовинцима, 8. фебруара 1944. — ухапшена је већа група симпатизера у селу и држана у логору у Шапцу до 21. априла; тада су опет сви дотерани у Бадовинце и двадесеторо их је стрељано у Врачарића детелини, међу њима Савка и Павлија Росић и Милица Поштић. Чим би се партизани појавили у неком селу, четници би одмах почели да хапсе, муче и убијају сараднике НОП. Летеће четничке бригаде су немилосрдно убијале и клале. У Шапцу су 3. I 1944. заклали Новку Ненадовић, а у августу стрељали Живку и Милију Миљковић и Мару Љачић. У Липолисту су 4. јануара стрељали Ану Ст. Васић, а 27. априла заклали 40-годишњу Вукосаву Ст. Милутиновић и 29-годишњу Драгицу Осећански. У Слепчевићу су 6. маја убили 27-годишњу Живку Марјановић и 24-годишњу Ковиљку Митровић. У Равњу су 8. септембра заклали Милунку Јовановић, у Глоговцу 15. септембра Јелисавку Миросављевић. У Узвећу су августа 1944. стрељали Милицу Јолдић, чијег су мужа стрељали 1941, те је за њом остало четворо не*) У договору Нате Јеличић и Стола Јанковића са представницима Обласног комитета за источну Босну и Команде XVI дивизије, крајем септембра 1943, одлучено је да се од другова из Подриња у Босни формира Мачвански одред у саставу XVI дивизије. Са Главним штабом Војводине такође је договорено пребацивање другова из подрињског округа у Срем. �збринуте деце. У Прњавору су, заједно с оцем, стрељали три сестре Тришић: 25-годишњу Будиславу, 21-годишњу Зорку и 19-годишњу Милицу. У Бановом Пољу су убили 22-годишњу Наталију Јуришић; у Глушцима су јавно батинали Милију Лукић, а 60годишњу Радосаву Росић отерали су у логор као таоца за сина, и злостављали су Даринку и Лепосаву Бркић. У Петковици су 1. X 44. убили 17-годишњу Иванку П. Бајић. у Криваји, поцерском селу, Немци су крајем јула 1943. ухапсили Павла Поповића и његову жену Иванку, зато што су у њиховој кући примећени „одметници”; одведени су обоје у Шабац.1) Четници су крајем 1943. у Добрићу убили као партизанске јатаке Јакова Петровића и његову жену Јелу; у истом селу су у августу 1944. јавно батинали Јоку Мандић због сина партизана, 15. септембра су убили 47-годишњу Цвету Николић. У Мајуру су 22. јуна 1944. заклали 19-годишњу Зору Радовановић; Станки Ђукановић из Мале Вранске убили су мужа и сина, а њу су толико тукли да јој је од батина отпадало месо. У Метлићу су у августу 1944. стрељали 50-годишњу Аницу Пантелић, партизанску мајку, чија се храброст пред непријатељем памти у народу, а 4. септембра 40-годишњу Јању Пантелић и 19-годишњу Живку Миљковић. У Варни су, августа 1944. стрељали Зорку Лукић, партизанску мајку и сарадника НОП, и заједно с њом њену снаху Милку, мада је имала дете на сиси. Петнаестог септембра су, у истом селу, због сина партизана убили Пантелију Јањића, његову жену Спасенију и 20-годишњу кћер Загорку, која је својом храброшћу уочи смрти задивила и саме џелате. У Лозници је, 18. јануара 1944, један одред III добровољачког пука из Шапца похапсио више људи под сумњом да су комунисти, међу њима Наталију Мићановић и Младенку Пљаца и све их повео у Шабац.2) Петнаестог фебруара, четници су у Лозници убили 24-годишњу Раду Ђ. Ерић из Велике Лешнице, истога дана ухватили су у Великом Селу 20-годишњу Станојку Поповић и бацили је у Дрину; 6. маја су, због сарадње са комунистима, убили 22-годишњу Олгу Матић из Рибарице; у Чокешини су заклали 21-годишњу Радмилу Д. Митровић, под сумњом да је партизанка. У Пасковцу су попаљене куће сарадника НОП и ‘) ВИИ, рег. бр. 27/7—1, К-23. Извештај шефа СДС, 11.8.43, Ј.Б.И., бр. 8049. ') ВИИ, рег. бр. 25/2—1, 2, К-25. Извештај Окр. начелства Министарства унутрашњих послова, бр. 869/44, од 2.2.44. поклане читаве породице, укупно 14 особа, међу њима 43-годишња Живана-Жика Ковачевић, са мужем и дететом. У Воћњаку је 10. маја 1944. заклан члан илегалног НОО Мића Јаковљевић, са женом Живаном и трогодишњим сином; 26. јуна четници су заклали четничког команданта села Чеду Михаиловића, због сарадње с партизанима; заједно с њим заклали су његову жену Десанку, 19-годишњу кћер Милицу и два сина, једнога од 21. године и другога од 14. У Брадићима су 15. августа убили Рајку М. Секулић и њеног мужа; у Лозничком Пољу су заклали Стану Миладиновић и мртву је изболи ножевима зато што је неко време прикривала своју снаху Павлију Радовановић, која се због малог детета била вратила из Босне, из одреда; 26. јуна 1944. убили су Милку и Веру Бајан, активисте НОП. Склањајући се од терора, целе породице из Подриња прелазиле су у Босну. Рад на терену је био отежан, али ипак није престајао, већ је, напротив, крајем 1943. и почетком 1944. постојао све интензивнији. Од Мачванске чете, која је учествовала у више борби у Босни, формиран је 18. јануара 1944, у Међашима, нови Мачвански одред. Томе је чину присуствовала Милка Минић, секретар новог Окружног поверенства КПЈ за Мачву, Поцерину и Јадар. Задатак одреда је био да води операције са обе стране Дрине против четника, усташа, Немаца и љотићеваца и да организује убацивање партизанских тројки у Подриње. Крајем јануара и почетком фебруара 1944. одржан је, под руководством Милке Минић, десетодневни партијски курс у Дворовима, у Семберији, чији је задатак био да једну групу другова припреми за политички рад у Србији и да им приближи став Партије у неким основним питањима (сељачко и национално питање, Партија и масовне организације, о народним одборима итд.). Међу полазницима овога курса биле су Цана Станисављевић и Љубица Делић. После завршеног курса формирана су среска поверенства КПЈ за Мачву и Јадар. Секретар СП КПЈ за Мачву била је Цана Станисављевић а један од чланова Љубица Делић. Крајем фебруара 1944. прешла је у Мачву прва група партијских радника, међу њима и Љубица Делић. Ова је група имала задатак да ради у Бадовинцима и околним селима, да се повеже са симпатизерима и створи могућност за прелаз већих група из Босне у Мачву, да формира партијске и скојевске активе, одборе НОФ и 343 НОО у селима, да успостави везе са Шапцом и одржава сталне везе са Босном. У марту је са већом групом другова прешла у Мачву Цана Станисављевић, која је остала да ради на терену Штитар-Шабац, а остали су се у групицама од по 2—3 човека разишли у одређеним правцима. У току пролећа и лета 1944. у 16 села Мачве формирани су партијски и скојевски активи са укупно 30 чланова Партије и 40 чланова СКОЈ-а. Поред тога је било 110 активиста НОП, који су обезбеђивали везе, прихватали и крили илегалце и партизанске тројке. Почетком априла пребациле су се из Босне у Јадар и Поцерину ударне групе од по три до пет партизана, које су одмах прешле на акције: обрачун са петоколонашима, препади на четнике и Немце, спаљивање општинских архива и сл. „НАРОДУ') МАЧВЕ, ПОЦЕРИНЕ Н ЈАДРА Прошло је две и по године од славних дана опсаде Шапца, херојских бојева на Церу, Јадру и Завлаци. Две године није се чула ослободилачка, партизаметса пушка по плодним пољима Мачве, шумовитом Церу и питомом Јадру. Крвава фашистичка чизма притисла је народ нашег краја. Хапгиења, логоре, масовна стрељања и невиђену пљачку донео нам је немачки окупатор. Стотине и хиљаде поштених Срба дало је животе зато што нису хтели да служе својим заклетим непријатељима, немачким освајачима; зато што нису дали да прљава фашистичка чизма гази земљом Вука Караџића, Стојана Чупића, Станоја Главаша; зато што су хтели да буду достојни својих славних предака, што су устали у борбу за одбрану своје националне части и слободе. Две године је прошло, али је свеже наше сећање на немачку казнену експедицију, која је палила српске домове и убијала српске синове, предвођена од Недићевих издајничких одреда, помагана од Павелићевих усташких хорди. Хитлер, Недић и Павелић претворили су у згаригита нагие домове. Хитлер, Недић и Павелић засејали су нашу земљу новим гробовима, натопили наша поља потоцима крви. Свеже је наше сећање на четничку издају, на нож који је генерал-издајник Дража Михаиловић забб у леђа нашим јуначким партизанима Мачванског и Ваљевског одреда у тешким али славним данима повлачења од Шапца ка Ваљеву. Настали су још тежи дани за наш крај и за цео српски народ. ‘) ИРПС, арх. бр. 5226. �Али пламен ослободилачке борбе, којн је 1941. захватио целу Србију, ширио се и обухватио нове крајеве наше земље. Мали партизански одреди нарасли су у бригаде, дивизије и корпусе Народноослободилачке војске Југославије од 1/4 милиона војника, наоружане тешким модерним оружјем. Наши митраљези леде крв у жилама окупатора и његових слугу. Наши тенкови пробијају непријатељске положаје и носе смрт непријатељима наших народа. Наши авиони освајају небо и сеју смрт непријатељским колонама, ругие касарне и утврђења непријатеља. Народноослободилачка војска Југославије призната је за савезничку нојску великих и моћних армија Совјетске Русије, Енглеске и Америке. Ослобођен је велики део нагие земље. На слободној територији гради се и развија нагиа нова, слободна, демократска, федеративна државна заједмшд на чврстим темељима у која су узидане кости најбољих синова српског, хрватског, словеначког и осталих народа Југославије. Ову братску заједницу граде и бране сви народи наше земље. И све непријатељске офанзиве нису их могле уништити. Није далеко дан када ће наша Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије ослободити целу нашу земљу. Није далеко зато што уз нашу војску, уз наш Врховни гитаб, уз мудрог вођу наших народа маргиала ТИТА стоје сви народи Југославије, јединствени у жељи да протерају окупатора, да казне све издајнике и злочинце, да освете жртве пале у светој борби за слободу нагиих народа ... На југозападним граниг1,ама Србије корачају две дивизије Народноослободилачке војске ка нама у Србију. У Топлици и Јабланигџс Јужноморавске бригаде бију љути бој с Немцима, Бугарима, недићевцима, и четниг^има Драже Михаиловића. Шумадија пламти осветом. На обалама Саве и Дрине одјекују блиски пуцњи и топовска рика из Срема и Босне. Народе Мачве, Поцерине и Јадра Радници, сељаци и грађани Угледајте се на вашу браћу из Шумадије, Јабланице и Топлице. Угледајте се на борце српских, хрватских, словеначких, црногорских и македонских бригада и дивизија. Пођите путем којим већ три године води наше народе из победе у победу наш Врховни командант друг ТИТО, путем који једини води слободи и срећнијој будућности. Њиме већ сложно корачају сви народи наше земље, сви крајеви слободарске Србмје предвођени херојском, народном Комунистичком партијом Југославије, која је прва и једина позвала све поштене људе, све родољубе у јединствени фронт против окупатора и домаћих издајица. И све гато поштено мисли и осећа одазвало се овоме јуначком позиву и окупило око Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, Антифашггстичког већа народног ослобођења Југо- славије и Националног комитета, јединих народних претставника, загититника и осветнгска. Ми се поносимо што се нагие Подриње смело одазвало овоме позиву 1941. године. Ми се поносимо нашим палим херојима Миком Митровићем, Небојгиом Јерковићем, Радосављевићем — Народом, Вером Благојевић и многим другим. И ми ћемо их ускоро часно осветити ... Омладино Мачве, Поцерине и Јадра У тебе су упрте очи читавог нашег краја, у тебе гледа омладина целе Србшје и позмва те да смело узмеги пушку у руке и ступиш у свој Мачвански одред, у нове одреде, бригаде и дивизије нагие непокорене Србије ... Мајке, жене и сестре Не дајте своје мужеве, браћу и очеве да их непријатељ одводи на присилан рад, хапсгс и убија. Не дајте да их мобилише и тера у борбу против ослободиоца нагие земље, против ваших синова у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије ... Народе Подриња, Твоји јуначки синови распалгсће поново устанички пожар и силно убрзати твоје ослобођење. Пригрли чврсто и чувај своје ослободиоце и осветнике као гито народ Шумадије чува свој I Шумадијски одред и своју I Шумадијску бригаду, као гито народи Југославије чувају и помажу своју Народноослободилачку војску и партизанске одреде. Живео Мачвански партизански одред! Живела Народноослободилачка војска Југославије! Живео маршал Југославије друг Тито! Живео Национални комитет — наша народна влада! Живело Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије! Живела Слободна Демократска Федеративна Југославија! Живело братство и јединство народа Југославије! Живела Црвена армија, ослободилац и заштитник малих народа! Живели наши савезници Совјетска Русија, Енглеска и Америка! Живела Комунистичка партија Југославије. Смрт окупаторима и његовим слугама! Априла 1944, год. Шабац ШТАБ МАЧВАНСКОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА Окружно поверенство Комунистичке партије Југославије” После партијског саветовања 24. јуна 1944. на планини Видојевици, којим је 344 руководила Милка Минић, прешло се, на основу донетих закључака, на крупније акције, као што је било рушење железничке станице у Великој Лешници, затим на борбе с већим групама четника итд. Крајем јула 1944. Мачвански одред прераста у Први подрински ударни батаљон и има две чете. Заменик комесара батаљона била је Олга Девечерски а руководилац СКОЈ-а Перка Илић. У саставу XI крајишке бригаде, батаљон септембра 1944. прелази у Србију, у Подриње, где један његов део постаје Подрински партизански одред, а други део 32. српска (мачванска) бригада, која учествује у блокади Шапца и у борбама за Београд. У току септембра ослобођена је цела Мачва осим Шапца, који Немци без борбе напуштају 23. октобра 1944. Тиме је цело Подриње било ослобођено. Првим групама партизана који су прелазили Дрину прикључили су се омладинци и многе омладинке из ослобођених села. Из Поцерине, из села Предворице, ступила је августа 1944. у одред 21-годишња Лепосава Т. Стефановић, погинула је на Дрини, у децембру исте године. Из Добрића је у септембру Новка Деспотовић ступила у 21. ударну дивизију; погинула је марта 1945. године. Из Јадра је, у септембру, из Лозничког Поља, Даринка Б. Лазаревић ступила у 6. бригаду 16. војвођанске дивизије и била борац 2. чете 3. батаљона; погинула је већ 24. септембра исте године, на положају у Клокочевцу, у Славонији, у својој 19. години. Из Бање Ковиљаче је 17 годишња Радмила Петровић ступила у 32. српску бригаду 11. дивизије, и погинула у децембру у борби код Бингуле, на сремском фронту. Из Пасковца је 20-годишња Радојка Љ. Васиљевић, ступила у 16. војвођанску дивизију; погинула је 17. фебруара 1945. на сремском фронту. У октобру је из Лознице ступила у 32. српску бригаду Добрила В. Видаковић, рођена 1921; истакла се храброшћу и погинула је у борби с Немцима у Беркасову, на сремском фронту; сахрањена је на војничком гробљу у Сремској Митровици. Из Новог Села је отишла у одред 20-годишња Наталија Ристивојевић, погинула је као борац 25. бригаде 28. славонске дивизије. У новембру је из Ступнице 20-годишња Љубица Ж. Максимовић отишла у 1. крајишку бригаду 5. дивизије, и погинула у Срему априла 1945. године. Из Мачве је у септембру, из Салаша Ноћајског, 16-годишња Лепосава Т. Настић ступила у 1. бригаду 16. вој- �вођанске дивизије и била курир при штабу 1. батаљона; погинула је 5. јануара 1945. код Чађевице, у Славонији. Из истог села почетком октобра ступила је у исту бригаду 20-годишња Катарина Ст. Радосављевић; умрла је јуна 1947. од последица тешког рањавања. У октобру је из Ноћаја отишла у одред Бранка Сретеновић, сарадник НОП од 1941. У новембру су из истога села ступиле у одред Љубица Чолић, Милева Спасојевић и Загорка Чолић, која је 1. марта 1945. погинула у борби с Немцима у Босни. Из Салаша Црнобарског ступила је у октобру поново у одред Радојка Стевановић, борац-болничарка Мачванског одреда 1941. године. Из Петковице су поново отишле у одред неке другарице које су 1941, као припаднице Мачванског одреда, радиле у партизанској шивари у Петковици или биле болничарке у партизанској болници и манастиру Чокешини. Међу њима су биле: Цана Ђурковић, која је погинула исте године као борац 16. војвођанске дивизије; Цвета Ђурић и Коса Којић, које су обе исте године примљене у СКОЈ, затим, Живка Љубојевић и Добрила Топаловић. Из Глушаца је 24-годишња Милица Бркић, члан језгра омладинског актива крајем октобра отишла у одред. Из Богатића је 20. октобра ступила у 21. бригаду 31. српске дивизије 19-годишња Душанка Н. Витас; погинула је у борби код Ђелетовца у Срему. Из Беле Реке је Загорка Креаковић ступила у 16. војвођанску дивизију као борац-болничарка; учествовала је у борбама за Београд а затим била на сремском фронту. Тешко је рањена у борбама код Сремске Митровице и остала инвалид. После ослобођења Шапца, крајем октобра 1944, ступиле су у одред: 17-годишња Ленка М. Мићић; исте године је погинула у борби на Влашком Пољу код Осијека; 18-годишња Јелена М. Церовац, болничарка — санитетски референт 3. батаљона 31. српске ударне бригаде; погинула је 3. јануара 1945, у борби на Босуту. Јованка Остојић, рођена 26. јуна 1926, у Окучанима у Славонији, омладински активиста и партизански курир, похваљена је за храброст и ревност; погинула је 1. марта 1945. у Планици, у Босни. У Мачвански одред је из Шапца такође ступила крајем октобра Милица Путник, домаћица, рођена 1914. у Београду. Одмах после ослобођења првих села пришло се формирању одбора Анти- фашистичког фронта жена, у исто време када су формирани одбори власти и одбори Народноослободилачког фронта. Одбори жена бирани су на конференцијама којима је обично присуствовало 150 до 200 жена. До краја октобра формирана су у селима Мачве 32 одбора АФЖ са око 300 чланица у руководствима месних организација. Први задатак који се постављао А.ФЖ-у била је помоћ фронту и помоћ борцима. Са искуством из 1941. године организоване су радионице у којима су жене шиле, преле вуну и плеле за борце. Радило се на смену, свакога дана друга група жена. Таквих радионица, којима су руководили одбори жена, било је у 25 села. Осим тога, по улицама су организована прела, на којима су се жене, нарочито у зимским вечерима, радо окупљале. Организовано је такмичење између улица а допринос са тих прела није био мали. Одбори АФЖ-а су мобилисали жене за рад у прихватним амбулантама у селима дуж Дрине (Бадовинци, Прњавор, Црна Бара, Црнобарски Салаш), где је једно време био фронт. Жене су се смењивале у дежурству поред рањеника, а радиле су и све грубље послове, прале, спремале, кувале итд. Организоване су сабирне акције за снабдевање болница постељином и другим потребним стварима. На тај је начин прикупљена велика количина јастука, чаршава, ћилима, пешкира, рубља, платна за завоје. Жене су се удруживале и заједнички месиле и пекле колаче, које су, са другим понудама, у колективним посетама носиле рањеницима у болницама или борцима на Сремском фронту. На овај је начин прикупљено и из Мачве извезено 30 кола хране за борце и рањенике. Новембра 1944. изабран је Срески одбор АФЖ за Мачву, у који су ушле 33 другарице. За председницу је изабрана Милица Топаловић из Липолиста, активиста НОП од 1941, која је уживала велики углед међу женама у срезу. За секретара је изабрана Љубица Делић, а члан СО АФЖ Спасенија-Пајна Петровић из Шапца добила је задатак да организује рад на описмењавању, културном и политичком уздизању жена. Међу активистима АФЖ на селу истицале су се: у Богатићу Марија Богдановић (кувала је за борце, сакупљала намирнице и постељину за рањенике); у Глушцима Будисавка и Драга Алимпић, а од Бркића Даница, Даринка, Зорка, Лепосава, Милица и Смиља; у Дреновцу Стана Јовановић; у Клењу је у МО 345 АФЖ изабрана Каја Лацковић (хапшена и мучена од непријатеља као активиста НОП), затим, партизанске мајке које су предњачиле у сваком раду: Кристина Остојић, којој су четници убили два сина, и Вида Шарчевић, чијег су сина стрељали Немци; Љубица Цвејић (прихватала је партизане и крила их, хапшена), и другарице преко којих је ишла веза са партизанима: Лепосава Дурмановић, Ангелина Јокић, Милица Којић и Милица Макунчевић. Међу активистима АФЖ у Липолисту била је Вида Топаловић, активиста НОП од 1941; у Прњавору је за председницу МО АФЖ изабрана Јелена Криловић, активиста НОП од 1941, а радом у болници се истакла Мара Баћановић. У Ноћају се после ослобођења истицала као активиста АФЖ Крстина Пармаковић, партизанска мајка, активиста НОП од 1941; у Табановићу се радом у АФЖ истицала партизанска мајка Томка Кукић; у Црној Бари се међу активистима АФЖ истицала Лепосава Сировица, чији је муж стрељан у Шабачком логору (четници су је претукли зато што им је рекла да су издајице); међу првим и најагилнијим члановима АФЖ у Левом Шору била је Коса Стакић. Међу сеоским женама изабране су 1944. године у прве одборе народне власти (НОО): у Глоговцу Олга Ђаковић, у Дреновцу Смиља Бурмазовић, у Змињаку Зорка Довраговић, а у Ноћају је Бранка Пармаковић изабрана за секретара МО НОО. Да би се организационо учврстио и политички ојачао рад АФЖ, одржан је у лето 1945. семинар са председницама и секретарима месних и рејонских одбора АФЖ. Организоване су читалачке групе за жене, а нарочито се организација жена ангажовала на окупљању и описмењавању неписмених активиста АФЖ. Такође су организоване дилетантске групе жена, којих је 1944—1945. године било 18, а свака је група имала 20—25 чланица. Најчешће се давала „Мајка” од Чапека, скечеви из партизанског живота и хорске рецитације. Ове су групе водиле учитељице. За председницу СО АФЖ за Поцерину изабрана је Зора Јакшић (одржавала је везу са илегалцима, састајали су се у њеном стану), за секретара Ивка Вуковић, активиста НОП од 1941. (априла 1944. ступила је у одред, али је септембра враћена на теренски рад; одликована је Орденом за храброст), за чланицу СО АФЖ изабрана је Радмила Вучковић (за све време окупације помагала партизанске породице). Чланицама АФЖ претила је �још дуга опасност од прикривених четника. Тако је 1946. године, 26. августа четничка тројка убила 24-годишњу Смиљу Ђурђевић, члана МО АФЖ у Метлићу. За председницу првог Градског одбора АФЖ Лознице изабрана је активиста НОП Јованка Илић, која је од доласка НОВ из Босне неуморно радила за борце и за рањенике и са успехом организовала рад жена. Међу активистима АФЖ у граду истакле су се ударнице на сваком послу: Даринка Мандић, која је у НОВ изгубила 13 чланова породице, и Наталија Д. Лазић, која је била прва у сваком раду за фронт и борце. Јелена Недић из Лознице, сарадник НОП од 1941. изабрана је за одборника првог СО НОО власти. — У Ковиљачи је за секретара МО АФЖ изабрана Персида Ристић, једна од најактивнијих чланица АФЖ; међу ударницима АФЖ у месту истицала се Велинка Тадић, радница у бањском купатилу, која је имала три сина у НОВ. — За председницу првог МО АФЖ у Чокешини изабрана је Цаја Станарчић, мајка погинулог првоборца Петра; она је од арвог дана ослобођења учествовала у сваком раду у свом селу; изабрана је такође за члана СО АФЖ за Јадар. — У Борини су се после ослобођења истакле као активисти АФЖ Милунка Деспотовић, и Драга Игњатовић, које су прихватиле илегалце, криле их и храниле, извештавале их о кретању непријатеља и биле им курири. •— За председницу СО АФЖ за Јадар изабрана је активиста НОП и НОФ Николија Јовановић, а за члана овог одбора Милка Јеротић из Г. Добрића, настањена у Лозници, активиста НОП од 1941; после погибије свога мужа, она је наставила да храни и пере партизане; 1943. растурала је у граду летке које су доносили илегалци из Босне; после ослобођења је као активиста АФЖ највише радила на прихватању и смештају босанске деце која су ишла на опоравак у Бугарску. У раду АФЖ Шапца, који је формиран крајем октобра, после ослобођења града, истичу се радом у болницама, у војничким кухињама, у сабирним акцијама, организовању рада 346 жена на помоћи војсци, на политичком и културно-просветном уздизању жена многе неуморне активисткиње, међу њима: Лепа Дебељачки, Стана Митровић, Катица Јовановић, Наталија Симић, Љубица Остојић, Иванка Ж. Јовановић, Вида Бошковић, Даница Илић, Роса Маливуковић, Мирјана Ранковић, Даница Мраовић, Боса Челиковић, Љубица Остојић, Јованка Илић, Зорка Димитријевић, Живана Бачић, Стана Јовановић, Марија Богдановић, Софија Ђукић. У Градски одбор АФЖ је ушла Јелка Видаковић, Илинка Марковић је изабрана за председницу АФЖ II рејона и за члана Главног одбора, Мира Ковачевић за члана Главног одбора, Стана Митровић за секретара АФЖ своје улице, Ружица Јовановић за члана Окружног одбора АФЖ, Радмила Вучковић је изабрана за члана Среског одбора АФЖ за Поцерину, Спасенија Петровић за члана Среског одбора АФЖ Мачве, за политички рад међу сеоским женама. Вука Поповић је изабрана за председника првог легалног НОО града Шапца. �ОКРУГ ВАЉЕВО Споменик Ст ј епану-Стеви Ваљеву Рад вајара Војина Бакића Филиповићу у �нтензивни рад међу женама на територији ОК КПЈ за Ваљево1, пред други светски рат, условио је пријем жена у чланство КПЈ. До напада Немаца на СССР, чланови Партије у Ваљеву биле су: Софија Станишић, студент и раднице: Анка Даус (после окупације земље прешла на партијски рад у Земун), Викторија Радосављевић и Милева Старчевић. Одмах после капитулације примљене су у Партију: сестре Илић — Бранка, дипломирани правник и Живана, студент, затим Вера Ваљаревић, Олга Пиргић и Милица Ножица, све три ученице и Неда Оклобџија, наставник. И Ваљевску партијску организацију појачале су пред рат својим доласком Ђука Динић, радница (одмах после доношења одлуке о дизању устанка прешла на партијски рад у Београд) и професори Милица Павловић-Дара и Милка Минић, која је у пролеће 1941. године вршила дужност секретара ОК КПЈ за Ваљево. Током 1941. године кандидована је за члана КПЈ Катарина Мутић, службеник. Чланови СКОЈ-а, од почетка 1941. па до краја године, биле су ученице гимназије и трговачке академије: Нада Илић, Станица-Цака Миливојевић, Милка Милошевић, Зора Грујић, Вера Петковић, Рада Спасојевић, Јелена Матић, Мила Танасковић, Радмила Ковачевић, ЈБубица Ракић, Драгиња-Сека Кузмановић, Миладинка Михаиловић, Бисерка Живановић и друге. ') ОК КПЈ за Ваљево обухватао је срезове: ваљевски, подгорски, колубарски, рађевски, азбуковачки, посавотамнавски и качерски, а до августа 1941. и тамнавски срез. НАРОДНИ ХЕРОЈ МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ-ДАРА, професор, рођена је 14. децембра 1915. године у Чачку. Укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије у Чачку. У Београду, на студијама још активније је наставила рад и као студенткиња примљена у Партију. Дипломирала је 1939. године и добила је место наставника Трговачке академије у Ваљеву. После доласка у Ваљево укључила се у рад партијске организације, а радила је и у партијским организацијама у Чачку и Лесковцу. Окупација земље ју је затекла у Ваљеву. Активно је учествовала у припремама за устанак. Остала је на партијском раду у 1*раду, јер није била компромитована. Јула 1941. године постала је секретар новоформираног МК КПЈ за Ваљево. Организовала је састанке са женама и 349 укључивала их у рад. Августа је формирала ГНОО за Ваљево, а септембра је морала да се повуче у одред, јер јој је полиција ушла у траг. Тада је ушла у ОК КПЈ за Ваљево. Организовала је партијску технику, а и сама је у њој радила. После губљења слободне територије кретала се и радила на територији ваљевског и колубарског среза. Априла 1942. године постала је секретар новоформираног ОК КПЈ за Ваљево. Неуморно је радила на обнављању партијских организација и стварању услова за формирање новог партизанског одреда. После велике провале у партијској организацији Ваљева крајем 1942. и почетком 1943. године, више пута је долазила у сам град да би успоставила везе са члановима Партије који су успели да избегну хапшење. У град је улазила преобучена у сељанку и била је врло смела и сналажљива. Успела је да половином 1941. године формира партијску организацију у Ваљеву и да организује пункт за пријем курира из Шумадије и Рађевине. Исто тако је обновила и рад скојевске организацијје. У пролеће 1944. године дошла је у село Јошеву на партијски рад и опоравак, јер је била доста исцрпљена. У селу је и ухваћена од четника 5. јуна. Одведена је у село Лелић, где је свирепо мучена. Четници су је неколико дана држали везану, сматрајући да ће од ње извући неко признање. Мада је била везана, покушала је једне ноћи да побегне. Четници су открили њен покушај и ранили су је, а затим је заклали. Због своје упорности и изванредног сналажења у тешким условима илегалног рада и показане храбрости у свакој ситуацији, Милица Павловић-Дара је проглашена за народног хероја 14. децембра 1949. године. �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТО ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ') Пов. Број: 655 27 маја 1942 год. Беог рад ПРЕДМЕТ: Павловић Милица, отпуштени суплент — потрага. СРЕСКОМ НАЧЕЛСТВУ СМЕД. ПАЛАНКА Окружно начелство округа ваљевског актом Пов. бр. 1913/42 од 19 маја ! о.г. доставило је: „Решењем Изванредног комесара за персоналне послове 11 бр. 175 од 27 марта т.г. отпуштена је из државне службе са губитком стечених права Павловкћ Милица, суплент држ. средње техн. школе у Ваљеву, рођена 1915 год. у Чачку од оца Филипа и мајке Винке. Како је место боравка напред именоване непознато то се равне власти моле, а нижима наређује да за именованом распишу потрагу и у случају њеног проналаска, одмах ухапси и спроведе претстојништву градске полиције у Ваљеву, а и ово иачелство известите с позивом на број овог расписа”. Доставља се ради трагања. (М.П.) ПО НАРЕДБИ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА полицијски саветник, (потпис нечитак) ') ИРП, арх. бр. 9680, Недићева власт, Б, фасц. Спец. полиц. 1941—45. ском и радничком покрету Чачка (члан партијске организације фабрике хартије, члан МК Чачка), Београда и Крушевца. Била је председник Централног одбора студената Филозофског факултета. МИЛКА ЈАНКОВИЋ-МИНИЋ, друштвено-политички радник, рођена је 1915. године у Чачку, где је завршила гимназију, а Филозофски факултет у Београду. Због прогона полиције, кратко време била је професор у Крушевцу и Ваљеву. Члан је СКОЈ-а од 1935, а члан КПЈ од 1938. године. Пред рат, као студент Београдског универзитета, радила у напредном студент- Почетком 1941. године прелази у илегалност као члан ОК КПЈ за Ваљево. Један је од организатора устанка у ваљевском крају. Марта 1942. ухапшена је код Љига и спроведена у логор на Бањици одакле је на захтев ваљевске полиције пребачена у Ваљево. Из затвора је побегла јуна исте године. По бекству из затвора ради као организациони секретар ОК КПЈ за Аранђеловац све до јесени 1943. године, када са Јужноморавском бригадом, као заменик комесара, одлази за Босну, да би марта 1944. прешла у Србију као секретар Окружног повереништва КПЈ за Подриње —• Шабац. Из рата излази са чином резервног потпуковника ЈНА. Од ослобођења земље налазила се на разним партијским и државним дужностима. По ослобођењу Чачка изабрана је за секретара ОК КПЈ, а затим прелази у Београд на дужност организационог секретара ГК КПЈ Београда. Бирана је у ЦК СКС и ЦК СКЈ. Поред рада у партијским органима, обављала је и одговорне државне дужности. Као министар појединих ресора — секретар Контролне комисије НР Србије, председник Комитета за научне установе, универзитет и високе школе, директор Генералне дирекције нафте и плина — била је прва жена члан Владе ФНРЈ и члан Извршног већа Скупштине СР Србије. Из Савезне народне скупштине са дужности председника Одбора за просвету прела- 350 После 6. априла 1941. године скојевска организација у Ваљеву подељена је на четири рејона. Секретар рејонског актива СКОЈ-а II рејона била је Милица Ножица, трећег Вера Ваљаревић. Обе су ушле у МК СКОЈ-а, који је формиран јула 1941. године и радиле до краја септембра, када су се повукле на слободну територију. Члан ОК СКОЈ-а од априла 1941. била је Викторија Радосављевић до свог одласка у одред, јула исте године. Тада је у ОК СКОЈ-а ушла Вера Ваљаревић, а кад су је ухватили четници, почетком новембра 1941, Милица Ножица, која је остала у ОК СКОЈ-а до престанка његовог функционисања фебруара 1942. године. Од тада Милица ради са омладином на терену Ваљева и Подгорине. После 22. јуна 1941. године, један број чланова Партије, познатих полицији повукао се у илегалност. У Ваљеву су остале са још неколико другова, ради одржавања везе и продужења рада у граду: Милка Минић, Милица Павловић-Дара, Милица Ножица, Олга Пиргић, Вера Ваљаревић, Милева Старчевић и Неда Оклобџија. Оне су веома живо радиле на организовању народа за помоћ Ваљевском партизанском одреду. Средином јула секретар МК КПЈ за Ваљево била је Милица Павловић-Дара, а члан Неда Оклобџија, која је имала задатак да одржава везу са ПК КПЈ за Србију. У то време у одред је отишла и готово цела скојевска организација, тако да је Ваљево остало без партијске и скојевске организације, изузев неколико упоришта и једног броја скојеваца који нису били компромитовани и остали су као језгро око кога ће се окупљати други омладинци. И поред тога ОК КПЈ за Ваљево имао је везу са градом и знао је каква је ситуација. Нарочита пажња била је посвећена партијској техници, коју је организовала Милица Павловић-Дара. До априла 1941. године окружна техника налазила се у оамом Ваљеву. Тада је пренета у село Бујачић код Софије Станишић. Техника је имала писаћу машину, шапирограф и материјал за умножавање. Све је то смештено у једној одвојеној кућици на имању Станишић. Техника је умножавала прогласе и летке. Милица ПавловићДара давала је Софији Станишић текст летка и прогласа и она је то прекуцавала на матрицу а затим извлачила. Готов материјал носила је у Ваљево и предавала га Милици Павловић-Дари. �Крајем јуна техника је поново враћена у Ваљево, због тога што је Софија отишла у одред, а затим је преношена у село Забрдицу, па у село Робаје и друга села, према потребама ОК и штаба одреда и могућностима рада на терену. Одлука о формирању Ваљевског партизанског одреда донесена је на састанку ОК КПЈ, 25. јуна 1941. године у Ваљеву, у стану Зоре Ристивојевић, а Одред је формиран 28. јуна у селу Бујачићу, на Станишића имању. Једна десетина одреда дошла је 7. јула у Белу Цркву да одржи збор окупљеном народу, јер је тога дана био пазарни дан. Жандарми су пушкама покушали да растуре збор. Партизани су дохватили оружје и Жикица Јовановић, политички комесар Ваљевског одреда, испалио је први устанички метак у народноослободилачкој борби. Овај догађај и друге акције које су вршене широко су одјекнуле у ваљевском округу и преко његових граница. Народ је почео масовно да пружа подршку партизанима и да ступа у одред. Међу првим женама у одред су ступиле Софија Станишић, др Јулка Мештеровић и Викторија Радосављевић. За њима су дошле: Бранка, Живана и Нада Илић, Дара Певчевић, Надежда Голубовић, Љубица Миловановић-Ћуба, Рада Стојановић, Кристина, Милица, Милка и Радмила Милошевић, Зора Грујић, Вера Ваљаревић, Милица Ножица, Милева Старчевић, Неда Оклобџија, Рада Зељић из околине Ваљева, Вера и Вида Јоцић, избеглице из Скопља, настањене у Ваљеву и Марија Чварак, избеглица из Славоније. Из ваљевског среза ступиле су у одред: Ратомирка Обућина, учитељица у Бачевцу, Миланка-Миља Минић из Драчића, Борка Тодоровић, Ана Цота из Клинаца и Миља из Посаво-тамнавског одреда; из качерског среза дошле су: Милена Аћимовић, ученица, Драгослава-Дуца Ковачевић и Нада Војиновић-Антонијевић, из Љига: Зага Дугалић, свршени матурант из Драгоља, Станимирка Петровић из Рудника, Љубица Радосављевић, студент из Заграђа и Надежда Стојановић из Шутаца. У партизанску болницу на Руднику ступиле су 1941. године и са болницом се повукле за Санџак: Деса Јовановић, професор из Београда (дошла у болницу новембра 1941. године са групом партијских радника), Каја Марковић и Бранка Станојчић из Белановице, Милена Глишић и Рајна из Живковаца и Александра-Ј1 еј а Максимовић-Милосављевић, зи у Институт за међународни раднички покрет на дужност директора. Бирана је за посланика Антифашистичке скупштине Србије и више пута за посланика Републичке и Савезне скупштине. У Социјалистичком савезу радног народа Југославије била је члан Главног одбора ССРН Србије и потпредседник Савезног одбора ССРНЈ. Сада је члан Савета федерације и члан ЦК СКС. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. „Рађено 15. маја 1942. године у Одељењу Специјалне полиције Управе града Београда З А П И С Н И К о саслушању Минић-Јанковић Милке, професорке из Ваљева, родом из Чачка: Зовем се Минић-Јанковић Милка, по занимању сам професорка, рођена сам 19. децембра 1915. године у Чачку, од оца Драгомира Јанковића и мајке Зорке, рођене Недић, удове, без деце, Српкиња сам, вере православне, неосуђивана, политички одговарала, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Гимназију са испитом зрелости завршила сам 1934/35 године у Чачку. На Филозофски факултет уписала сам се 1936 године. Дипломирала сам школске 1938/40 године. За суплента грађанске мешовите школе у Ваљеву постављена сам децембра 1940 године. Као студенткиња била сам члан Студентског удружења. Ниједној политичкој I рупи нисам припадала. За време својих студија 1936. године била сам хапшена ради тога што сам узела учешће у демонстрацијама. У затвору сам била 10 дана први пут, а други пут 30 дана. На демонстрацијама нисам узела учешће из неких политичких побуда већ сам била потпала под утицај неких колега и колегиница са којима сам била у друштву и заједно са њима демонстрирала. То је било још за време док сам била етуденткиња прве године, па се њихових имена не сећам. Због сличних ствари ја сам у Чачку једном приликом хапшена. Доцније сам се повукла, политичким и социјалним проблемима нисам се бавила и као таква добила сам државну службу. После избијања рата између Немачке и Совјетског Савеза када је настало хапшење левичарски оријентисаних лица и комуниста, бојећи се за свој живот, сматрала сам да ће ме или београдска или чачанска полиција тражити, јер је у Чачку и брат Јанковпћ Милан звани „Бата”, студент медицине, био евидентиран као комуниста — ја сам се из Ваљева склонила у село Бранчић код Љига код свога рођака Милована Маринковића, где сам остала све до почетка месеца марта 1942. године. Да се не би што гхосумњало у мене ја сам се тада пријавила једној жандармеријској станици у Љигу, која ме је 5 марта спровела Команди места у Љиг. Из Љига сам упућена у Горњи Милановац, где је донето решење да се ставим у концентрациони лагер у Крагујевцу. Међутим, кад сам стигла у Крагујевац саопштено ми Је да ћу бити спроведена за Београд, што је и учињено. За време мога боравка у селу Бранчићу нисам узела учешће ни у каквој акцији, нити сам имала ма какве везе са њима, што је среско начелство у Горњем Милановцу сазнало, али је ипак донето решење о мом стављању у лагер што сам као студенткиња била позната као левичарка, односно тако обележена. За свога брата Милана чула сам да Је од стране српских добровољаца стрељан у околини Чачка. Да ли је био у „партизанима" и какву је улогу играо за време комунистичког режима у Чачку, мени је непознато јер са њим нисам имала никакве везе нити ми се он јазљао. То је све што имам да изјавим. Прочитано ми је и за своје признајем. Милка Јанковић-Минић, с. р. По наредби шефа одељења Специјалне полиције, шеф Отсека IV Бећаревић, с. р. Записничар, Бран. Горишић, с. р. ‘) РСУПС, дос. IV. 11/51 — 80, 92. 351 �ПОХЕРНИЦА ЗА МИЛКОМ ЈАНКОВИБ МИНИН НА СРПСКОХРВАТСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ 352 службеник суда на Руднику из Калањеваца. Из колубарског среза ступиле су у одред: Наталија Милошевић из Пауна, Олга Петровић из Паштрића и Даница Рајчевић, учитељица у Горњој Топлици. Из Београда су дошле у Ваљевски партизански одред: Дара Павловић-Вера, Бранислава Јовановић, Ленка Гаудер, радница у фабрици чоколаде у Земуну, Јелка Тепавчевић, Власта-Боженка Пиперски и Боса Цветић (прешла из Ужичког одреда). При свакој чети Ваљевског одреда постојале су агитпроп секције и културне екипе. Секције су издавале пропагандне летке и други материјал и организовале зборове и конференцие на којима је народ обавештаван о политичкој ситуацији, о борби партизана и позиван да им се придружи. Културне екипе су припремале програме и давале приредбе по селима и за борце. При овим секцијама било је доста другарица: Бранка и Живана Илић, Вера и Вида Јоцић, Милица Ножица, Зага Дугалић, Софија Станишић, Ратомирка Обућина, Олга Петровић и друге. Како по селима ваљевског округа у почетку устанка кије било посебних женских актива, то су другарице у одреду, у агитпроп секцијама и културним екипама, имале задатак да раде са женама. Оне су на зборовима и конференцијама позивале жене да се организују у пружању помоћи борцима. Свуда где се задржавао одред другарице су окупљале жене и у многим селима створиле активе жена који су са одборима НОФ-а преузели бригу о исхрани и одећи за борце. Жене организоване у активима пружале су велику помоћ и партизанским болницама, о којима су за све време постојања слободне територије готово искључиво оне водиле бригу. Санитетску службу Ваљевског партизанског одреда организовали су цр Миша Пантић у Подгорини и др Драган Јовановић у Колубари. У амбуланти, коју је половином јула др Пантић уредио у колиби на планини Сокољи изнад Крупња, радила је до одласка у Посавски одред др Јулка Мештеровић-Пантић. Нешто касније са др Пантићем радиле су болничарке Боса Цветић и Боженка Пиперски. У болници коју је августа 1941. године др Драган Јовановић организовао у селу Мратишићу, у кући Грбовића, радила је као његов помоћник Софија Станишић, која је пре рата завршила болничарски курс. Дужност болничарки вршиле су другарице из одреда. �Санитетски материјал је добављан преко организоване курирске службе из градова, а приликом заузимања варошица узимано је оно што се нашло у апотекама и амбулантама. Из Београда је санитетски материјал за Ваљевски одред слала Душанка Буљан, која је радила у Апотекарској задрузи у Улици Краљице Марије (данас Улица 27. марта). Септембра 1941. године ступиле су као болничарке у болницу у Мратишићу Даница Рајчевић, учитељица у Горњој Топлици и Бранислава Јовановић, службеник из Београда. Др Јовановић је одржао кратак санитетски курс, који су, поред ове две новодошле, похађале и другарице из одреда: Мара Чварак, Дара Певчевић, Нада Стојановић, ЉубицаЋуба Миловановић, Рада Зељић, Драгослава-Дуца Ковачевић, Јелена Милутиновић и још неке. Курс је трајао неколико дана, тек толико да полазнице стекну најосновнија знања у пружању прве помоћи рањеницима. Болница из Мратишића премештена је у Буковац, у три зграде на имању Лучића. Ту су организоване кухиња и перионица, којима су руководиле болничарке. У перионици се прало и парило рубље не само за рањенике, већ и за све борце. У болници је био организован и политички рад. Болничарке су читале рањеницима вести и партизанску штампу, објашњавале им и тумачиле политичке догађаје, а читале су им и забавну литературу. О снабдевању болнице бринули су сарадници НОП-а, а штаб одреда је повремено давао новац за куповање намирница. Болница је остала у Буковцу све до првих сукоба с четницима, када је неколико болничарки с рањеницима отишло према Пашиној Равни, а друге су распоређене по четама. Тада је Даница Рајчевић додељена II колубарској чети, у којој је остала до расформирања Сувоборског одреда, марта 1942. Првом половином августа 1941. године ступио је у Ваљевски партизански одред др Димитрије Питовић, који је помагао одред од његовог формирања, слао санитетски материјал и лековепоМилојки Лаловић из Санковића. Др Питовић је одређен да у Рађевини организује санитетску службу. У овој екипи била је и Софија Станишић. Одржани су краћи течајеви прве помоћи и сређен санитетски материјал који је прикупљен на терену. За време борби за Крупањ санитетска екипа се сместила у основној НАРЕБЕЊЕ СВИМ ПОЛИЦИЈСКИМ ОРГДНИМА ДА СЕ ЗА МИЛКОМ ЈАНКОВИН-МИНИБ РАСПИШЕ СВЕСТРАНА ПОТРАГА МНЛЕВА СТАРЧЕВИЋ, радница из Ваљева, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Истицала се радом у активу кућних помоћница. Примљена је у Партију почетком 1941. године. Под окупацијом је наставила рад. У њеном су стану у лето 1941. године Милица Павловић-Дара и Неда Оклобџија одржавале састанке са женама. Исте године била је курир између ОК КПЈ и ПК КПЈ за Србију. Октобра 1941. године ступила је у Ваљевски одред и упућена је у партизанску болницу у Миличиници. Крајем године је враћена на партијски рад у Ваљево. Запослила се као радница у „Вистаду” и фебруара 1942. године била је секретар једне партијске ћелије у фабрици. Половином маја исте године почела је рад међу женама запосленим у „Вистаду”. Августа је ушла у МК КПЈ за Ваљево у коме је одговарала за рад међу женама. Ухапшена је 21. октобра 1942. године и спроведена у Специјалну полицију у Београду. Одлично се држала. Ништа није признала мада је приликом хапшења код ње пронађено нешто скривеног партијског материјала. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 25. маја 1943. године у Јајинцима. 353 �БЕДА ЦРКВА, СЕАО У РАБЕВИНИ, ГДЕ ЈЕ ПУКЛА ПРВА УСТАНИЧКА ПУШКА У СРБИЈИ БРАНИСЈ1АВА ИЈ1ИЋ, дипломирани правник из Ваљева, укључила се пре рата у напредни раднички покрет. Активно је учествовала у свим акцијама које је Партија организовала. Примљена је у Партију одмах после капитулације, априла 1941. године. У јесен 1941. године ступила је у Ваљевски одред и одређена је да ради у културној екипи одреда. Пред расформирање Сувоборског одреда упућена је заједно са сестром Живаном из села Ба, да се негде склоне и опораве, јер су биле измрзле и изнемогле због тешких маршева. Неколико дана су се скривале у селу Рајковићу, а после расформирања одреда отишле су у Пауне, где су их ухватили четници и предали Немцима у Ваљеву. Из Ваљева су пребачене у логор у Шапцу и тамо су стрељане с трећом сестром Надом, коју су такође ухватили четници и предали Немцима. 354 школи, где су прихваћени први рањеници. После коначног ослобођења Крупња, санитетска екипа је са делом Колубарске чете пребачена у Доњу Буковицу, где је организована прихватна амбуланта на положајима према Ваљеву. После напада Немаца из Ваљева на партизанске снаге које су блокирале Ваљево, амбуланта је прешла у Осладић, у кућу Живојина Миловановића. Болница је била смештена у двема собама, од којих је једна била амбуланта. Особље болнице организовало је прикупљање прилога не само за болницу него и за борце. У самој болници дата је велика приредба за цео заселак, јер је са болницом била и културна екипа. Особље болнице одржавало је конференције у селу, на којима су читане вести, билтени и извештаји са фронта. Болница је имала и радио-апарат. Остала је у Осладићу неколико дана, а затим је прешла у Стапар. Болница у Стапару била је смештена у кући Николе Ћосића, а културна екипа у кући Алексе Ивановића. У то време у Стапару се налазио и штаб одреда. Културна екипа је имала радио-апарат, па су вести редовно хватане и умножаване на шапирографу, а затим дељене по јединицама и селима преко народноослободилачког одбора. У једном одељењу болнице налазило се 15 кревета, који су били снабдевени новом постељином и ћебадима, донетим из Крупња и Осечине. То је била права болница. Једно одељење је служило за преглед и за мање хируршке интервенције. Болница је располагала с довољно санитетског материјала, а имала је и најпотребније инструменте за хитне интервенције. Руководилац болнице био је др Димитрије Питовић, а у њој је радило 12 болничарки. Обезбеђивала је једна десетина. Болница је имала своју кухињу и добијала следовање из магацина у Каменици, а за рањенике је кувана посебна храна по пропису лекара. При овој болници одржан је курс за болничарке, којим је руководио др Питовић и сам предавао стручне предмете, и политички радио са особљем болнице. Поред рањеника и болесних бораца, у болници су лечени и мештани, а деца су довођена на преглед. Особље болнице је, припремало и културни програм, којим је руководила Софија Станишић. Приредбе су даване и по селима и на положају. �Око болнице су се окупљале жене и организовале плетење потребних ствари за борце, а неке су помагале и у кувању хране за рањенике као Негооава Ћосић, која је из своје куће давала млеко за болницу, а и друге потребне ствари. Око болнице су се нарочито окупљале жене и помагале колико су могле. У време блокаде Ваљева, кад су почеле све чешће борбе с Немцима, осетила се потреба за организовањем веће болнице. Болница у Стапару није била довољна да прими све рањенике и болеснике и није била на добром положају, па се тражило погодно место у позадини. Тако је дошло до формирања болнице у Остружњу, у згради основне школе. И ову болницу је организовао др Питовић. Ту је смештено 20 кревета. Жене су добровољно давале рубље, душеке и кревете. Један број омладинки из села оспособљен је за рад у болници и оне су углавном представљале њено особље. Болница је била снабдевена лековима, завојима и осталим материјалом. Исхрана је такође била добро организована. Болница је остала у Остружњу све до доласка казнене експедиције, када се повукла преко Причевића у Ставе, а затим на Тисовик и Пецку. У другој половини октобра 1941. прихватна амбуланта (болница) Ваљевског одреда смештена је у кући Павла Ћирића у Мајиновићу. У болници је радио др Миша Пантић са болничаркама Босом Цветић и Боженком Пиперски. Болница је остала у селу око 15 дана, па је повучена за Поћуту, кад су се повукле и партизанске снаге. После сукоба с четницима, одреди су били концентрисани у Драгодолу, на Прослопу. Тада је одлучено да се ту сместе и све болнице и распореде по кућама. Тешки рањеници су били смештени у кућама Радована Митровића и Пауна Суботића. Руководиоци болнице били су Јелка Тепавчевић и Миља из Посавотамнавског одреда (стрељана марта 1942. у Осоју, код споменика). У овој болници је радила и омладинка Душанка Јовановић из Гуњака (нестала после борбе код Дружетића). Одреди су кренули из Драгодола 15. децембра, а болнице су остале ту. Почетком фебруара 1942. Ваљевски одред је морао да се повлачи због надирања непријатеља. Рањеници су отежавали маневрисање одреда, па је одлучено да се они оставе код појединих сељака у Ребељу (Вујнова- ЖИВАНА ИЈ1ИЋ, студент права из Ваљева, укључила се пре рата у напредни покрет и активно је учествовала у свим акцијама које је организовала Партија. Примљена је у Партију одмах после капитулације априла 1941. године. У јесен 1941. године, заједно са сестром Надом, ступила је у Ваљевски одред. Била је у културној екипи одреда, а затим болничарка II чете Колубарског батаљона. Истицала се не само у превијашу рањеника, него и као борац. Пред расформирање Сувоборског одреда упућена је заједно са сестром Бранком из села Ба да се негде склони и опорави, јер су обе биле измрзле и изнемогле због тешких маршева. Неколико дана су се скривале у Рајковићу, а после расформирања одреда отишле су у Пауне, где су их ухватили четници и предали Немцима у Ваљеву. Из Ваљева су пребачене у логор у Шапцу и тамо стрељане са трећом сестром Надом. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ1) Пов. број 1187/42 1 априла 1942 год. Ваљево ПРЕДМЕТ: Извегитај о општем стању у округу ваљевском за време од 15. III до 1. IV 1942 г. МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Одељењу за заштиту државе I В е о гр ад 16. марта зором око 120 комуниста провукли (су) се реком Забавом У правцу севера: Вачевци — Пријездић — Жабари — Клинци — Пауне. Овим су комунисти дошли на чистији терен, мање шумовит и испресецап где су их наши одреди у сарадњи са немачким оружаним деловима опколили, користећи сс реком Колубаром као препреком са ссвсра. Опкољени комунисти после неуспелих покушаја да се извуку, почели су бежати по десетинама и појединачно. У борби је ухваћено укупно 68 комуниста међу којима: два командира чета: Вора Миловановић — Лија и Светислав Радовић — Шале, оба шнајдери из Ваљева, Вогдан Оклобџија, управник поште бр. 2 из Београда — политички комесар и командант одбране Горњег Милановца, Милашиновић Радован порезник из Винковаца, ИЛИЋ БРАНИСЛАВА и ИЛИЋ ЖИВКА сестре обе из Ваљева. Прва свршени правник а друга студент права, Слободан Новаковић бравар из Чачка, командир 6 чете колубарског партизанског одреда, Јанковић Александар студент шумарства из Лукавца, среза ваљевског... Окружни начелник, Драг. М. Лукић (М.П.) ‘) Зборник ВИИ, I, књ. 3, стр. 437—439. 355 �О Д Р Е Д СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ПОЉСКЕ СТРАЖЕ') Среза Колубарског I I / 4 Бр. 413 15 априла 1942 године Лазаревац НАЧЕЛНИКУ ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ ВАЉЕВО Прела наређењу немачких власти, данас 15 о.м. предата је Немачком потпоручнику г. Петерсу, Надежда Ц. Илић која је до сада била у логору овог одреда као и под присмотром органа овог одреда. Предњс се доставља с молбом на знање, а у вези Вашег тражења Пов. Бројем 504/42 годину. Молим начелника да се Надежда Ц. Илић врати овом одреду ради вођења истраге поводом других криваца која су се налазила у комунистичком одреду ?де се је у својев реме и она налазила. Командант одреда капетан I. класе, Бран. Т. Бурковић, с. р. ■) ИРП. ИЛИЋ, ученица гимназије из Ваљева, почетком 1941. године била је члан СКОЈ-а. Под окупацијом је наставила рад. Њена кућа је била пункт, а она је руководила скојевском обавештајном службом једног рејона. У јесен 1941. године заједно са сестром Живаном ступила је у Ваљевски одред. Била је четна болничарка у Колубарском батаљону. Истицала се и као болничарка и као борац. Крајем фебруара 1942. године била је болничарка III чете Сувоборског одреда. За време борбе код Бањана 1. марта изгубила се од одреда с једном десетином и касније ухваћена од четника у Ивановцима. С њом је у десетини била и Софија Станишић, која је мећу четницима имала рођаке и они су се заузели за њих. Нада није смела да се врати у Ваљево, па је са Софијом пошла у Лазаревац. После неколико дана су обе проказане и отеране у затвор у Ваљеву, а затим у логор у Шапцу, где је Нада заједно са своје две сестре, Браниславом и Живаном, стрељана. НАДЕЖДА ПАВЛОВИЋ-ПЛАВА ВЕРА, студент ЕКВШ, рођена је 18. септембра 1921. године у Белановици код Ваљева. Као дете је дошла у Београд с родитељима и ту се и школовала. Врло се рано укључила у напредни средњошколски покрет и убрзо се сврстала међу његове најбоље активисте. Школске 1939/40. године била је члан средњошколског руководства СКОЈ-а Примљена је у Партију 1940. године. Учествовала је у свим акцијама које је водила Партија уочи рата. После окупације земље наставила је рад у Београду. Организовала је омладинске групе за диверзантске акције. И сама је учествовала и истакла се у паљењу непријатељских камиона. Приликом једне акције једва је избегла хап- ДАРА 356 ча). Рањенике су открили четници и све убили, сем једног кога је скривао 13 месеци Сретен Нешић из Ребеља. Марта 1942. болница Ваљевског одреда налазила се у Тисовику под Медведником. Четници су открили болницу и поклали све рањенике. Жене су обављале и многе одговорне задатке. Курирску везу између Ваљевског одреда и Ваљева одржавале су: Вера Јоцић, Милица Ножица, и Дара Павловић-Вера, која је истовремено била и курир Главног штаба за Србију и још једна учитељица Стоја или Стевка. Оне су се пробијале кроз непријатељске редове да би ушле и изишле из блокираног Ваљева. Кад год је требало ишле су у Ваљево и по дану и по ноћи, без оружја и без поговора и у рекордном времену доносиле тачне податке. Међу њима су се нарочито истицале Милица Ножица и Вера Јоцић. Податке о ситуацији у Ваљеву, о снази и кретању Немаца давала је Каћа, која је радила у немачкој Ортскоманди, и скојевска организација која је имала добро организовану обавештајну службу. У руководству обавештајне службе биле су до свог одласка у одред Нада Илић и Милица Ножица, која је најчешће и носила те податке у одред, а поред њих обавештења су носиле и Биса Михаиловић, породица Милошевић и породица Наде Јовановић. За време блокаде Ваљева носиле су извештаје на слободну територију, Милка Милошевић и Нада Ножица. Партијски рад на територији ваљевског округа успешно се развијао у току борби за стварање и проширење слободне територије. Крајем августа 1941. године Милица Павловић-Дара формирала је Градски народноослободилачки одбор за Ваљево, у који је поред ње, ушла и Неда Оклобџија. На територији колубарског среза политички рад је био врло развијен. Чланови Партије пре рата биле су: Вука Божић-Николић, учитељица, Љубинка Марић, радница и сељанке Каја Лаловић и Мара Стојановић. У Мионици је постојала партијска ћелија у којој су биле само три жене (сви мушкарци чланови Партије отишли су у одред): Љубинка Марић, секретар и Мара Стојановић из Мионице и Каја Лаловић из Санковића. Први активи СКОЈ-а у колубарском срезу формирани су у лето 1940. године у Мионици (селу и варошици) и Санковићу. Активом СКОЈ-а у селу Мионици руководила је Љубинка Марић, члан актива СКОЈ-а у варошици Мионици била је Мара Стојановић, а �члан актива СКОЈ-а у Санковићу Каја Лаловић-Стојановић, која је имала задатак да ради са женском омладином, обухватала је радом: Олгу Обрадовић, Зорку Јовановић-Симић, Станојку Миловановић и Стану Лаловић. Јула 1940. године формирано је руководство СКОЈ-а за Мионицу: Љубинка Марић и Мара Стојановић, а пред капитулацију 1941. године формиран је СК СКОЈ-а за Мионицу у коме је Љубинка била секретар а Мара члан. Активи СКОЈ-а су постојали у више села колубарског среза. Активом СКОЈ-а у селу Мионици руководила је Савета Марић-Петровић а члан је била Митра Ђорђевић; у варошици Мионици руководилац је била Мара Стојановић, а чланови: Олга Радовановић и Коса Драгићевић; у Санковићу: Каја Лаловић, секретар, члан Олга Обрадовић; у Радобићу: Андријана Грујичић; у Попадићу Љубинка Јовановић; у Кључу Радмила Живковић, ученица гимназије са члановима Илинком-Дуцом Несторовић и Лепосавом Михаиловић, а у Рајковићу: Рада Спасојевић, са члановима: Аницом, Десанком, Милицом и Наталијом Спасојевић. Аница и Рада Спасојевић су другом половином 1941. године примљене у Партију. Крајем септембра 1941. године у Мионици је одржан велики збор, коме је присуствовало готово цело село. На збору је изабран одбор жена за помоћ фронту. Жене су прикупљале материјалну помоћ за партизане, преле, плеле и прале рубље борцима и политички радиле у селу и околини. Међу многобројним чланицама истицале су се у овом раду: Радмила и Стана Лаловић, Милева Миловановић, Јана и Смиља Недељковић, Живка Обрадовић, Вера Пауновић и Славка Симић из Санковића, Машинка Марић из Мионице, Ангелина Симић, Лепосава Милићевић, Даринка Стефановић и Борка Трифуновић из Вртиглава, Славка Јокић из Великих Маришта, Неда Живковић из Кључа, Машинка Деспотовић из Дучића, Славка Милосављевић и жена и снаха Саве Јовановић из Попадића, Љубица Рафаиловић и Перка Спасојевић из Рајковића и Радмила Јоксимовић, омладинка из Славковице. Зборови и конференције су одржавани и у другим селима. Једној конференцији у Горњој Топлици, крајем августа 1941. године, присуствовало је 20 жена. О потреби да се жене укључе у борбу говорила је учитељица Даница Рајчевић. Пошто су се у селу налазили партизански магацини, то је донета одлука да жене организују шење. Пошла је бициклом да запали камионе у гаражи у Златиборској улици. У ташни је, поред флашице запаљиве течности, имала и легитимацију. Кад је запалила камион, попела се на бицикл, али ју је приметила куварица код Немаца и покушала да је задржи. У гушаЊУ јој је откинула ташну, тако да је полиција по подацима из легитимације знала кога треба да тражи. Дара је неко време остала у Београду кријући се, а августа 1941. године упућена је у Ваљевски одред. Била је курир. Одржавала је везу између Ваљевског одреда и Ваљева. Нарочито је коришћена као курир за улазак у град за време блокаде Ваљева. Истовремено је била и курир Главног штаба за Србију, и путовала је на задатке по централној Србији. После преласка главнине партизанских снага у Санџак, упућена је из Нове Вароши да успостави везу са јединицама које су остале у Србији. На томе је задатку и ухваћена, априла 1942. године, у возу код Барошевца. Препознао ју је један четник и обавестио Немце. Изведена је из воза и дотерана у Лазаревац, где је остала три месеца, а затим је на захтев Специјалне полиције пребачена У логор на Бањици. У логору је затекла своју сестру Дринку, која је као партијски радник ухваћена у Нишу. Обе су стрељане — Дринка 14, а Дара 25. маја 1943. године у Јајинцима. РЕШЕЊЕ О УПУПИВАЊУ У АОГОР ДАРИНКЕ-ДАРЕ ПАВДОВИК 357 �СРПКИЊЕ, СРПСКЕ МАЈКЕ, ЖЕНЕ И СЕСТРЕ!1) Цео српски народ, заједно са свим осталим народима Европе, диже се на устанак за своје ослобођење од крвавог немачког окупатора, кога руска Црвеиа Армија туче и сатире. Ви Српкиње, не смете изостати. Пружите своју помоћ својој чији браћи, су синовима најмилији фабрикам.а, где и у су мужевима који заробљеничким изложени су пошли логорима, страшним у у бој за слободу. непријатељским бомбардовањима, ви све Ви све рудницима, чији синови, браћа и мужеви седе по кућама очекујући да буду одвучени у ропство и принудни рад, све ви, Српкиње, стегните срца, уздржите сузе као мајка девет храниле, него- Југовића и прионите на свој начии у борби за народна ослобођења. КАКО СЕ МОЖЕ БОРИТИ ЗА СЛОБОДУ? У свим прошлим ратовима и устанцима наше жене су вале и одевале своје војнике, оне су их храбриле, па чак и нагониле у борбу, пошто су увиделе да се само може у борби заштитити нејач. Ако сви будемо седели код кати, палити, друге као се брину куће као некада за за убијати децу време и Косовка оних прогиле силовати. Девојка бораца окупације, Многе негују који су непријатељ Српкиње су рањенике и морали и ће бесно оружје болесне оставити код пљач- прихватиле, борце, куће многе своју децу без игде ичега. У неким нашим крајевима жене сазивају мобе за помоћ таквој сиротињи. Мобом се преде вуна, плету чарапе, џемпери и прслучићи, сабира се веш војницима, гиије и пере. Цео овај рад лако се изводи ако њиме руководи неколико лица. Зато је потребно у сваком месту и селу створити одбор који ће тај посао водити. Свака одећа, сваки хлеб и зрно пасуља које дајете нашим четама, свака кап млека, мрвица сира којом нахраните нашег војника или његово дете — сее је то по један удараг^ непријатељу, а велика помоћ за вашу слободу, своје мугикарце за ваги у живот, за безбедност народпоослободилачке вашу и да вас одреде ваших нејаких. браие, а ви Шаљите примгсте сву бригу о кући. Ступајте и саме у нагие чете у којим ћете наћи својих другарица и другове борце за слободу који ће вас примити као своје сестре. Ви се и саме можете борити против непријатеља. Ви производггте храну, вуну и остале земљорадничке производе, који непријатељу нужно требају да би издржао борбу против наше браће Руса и нас самих. Немојте давати храну, па ће пре морати напустити нашу земљу. Новац који вам непријатељ даје за ваше производе уствари је гиарена хартија која за кратко време неће ништа да важи! јатељ или Немојте његов хоћете праведнију предају је односити прекупац цену. непријатељу, на варогике купује Ваши који пијаце пошто хоће претседници ће на тај и своје где опгитина начин производе, вас где одузимају навадити их жандарми да вам на непри- туку ако храну лак и начин опљачка летину. То су кукавне издајице на које ће се пљувати а они ће бити кажњени као и сваки онај који издаје свој народ. Зато је боље да ову храну дајете својој деци, својим пријатељима и народним борцима за слободу који ће вам поштено платити за ваш труд. Не дајте издајицама и непријатељу податке о нашим четама и о нашим пријатељима по селима и варошима а нас извештавајте о свему што нам може ') Зборик ЕИИ, том I, кна. 2, стр. 137—139. — Проглас Ваљевског септембра 1941. године, женама Ваљева и околине за помоћ борцима на фронту. 358 НОП одреда, од кухињу за борце на положају. На овоме задатку су се истакле: Наталија, Ружица и Живка Ускоковић, Роксанда Гавриловић и друге. Поједине куће биле су пунктови и упоришта: кућа Милојке Лаловић из Санковића (Милојка је обављала и курирску службу), кућа Златије Радосављевић у Паунама, која је од првих дана устанка па до ослобођења била партијско-војни пункт; кућа Десе и Секуле Бојиновић у Робајима је од првих дана формирања Ваљевског одреда била свратиште партизана. Деса, сестра Драгојла Дудића, организовала је сталну исхрану и прање рубља бораца, била је курир и обавештајац и ангажовала је жене у селу да прикупљају храну и одећу за борце. У њеној се кући друг Тито први пут састао с ваљевским партизанима. Партијски пунктови били су и кућа Перке Спасојевић из Рајковића и Машинке Марић из Мионице. У колубарском срезу су 1941. године обављале курирску дужност: Љубинка Марић, Добрија Милићевић и Савета Марић-Петровић из Мионице и Каја Лаловић из Санковића. Љубинка Марић и Добрија Милићевић биле су курири за везу с одредом. Прикупљале су обавештења о бројном стању жандарма и распореду митраљеских гнезда у Мионици и обавештавале одред, Каја Лаловић је носила вести о снази непријатеља а и храну и рубље борцима, а Савета Марић-Петровић била је курир при Штабу батаљона, одлазила је од чете до чете и преносила обавештења о покретима Немаца. Захваљујући раду и утицају Драгојла Дудића, у ваљевском срезу се већи број жена укључио у рад за НОП од првих дана устанка. У селу Клинцима то су у првом реду биле жене из породице Дудића, које су пружале сваку помоћ партизанима, а њихове куће били пунктови за везу с одредом и партијском организацијом у Ваљеву и на терену. Истицале су се: Вишња, Стевка и Зора Дудић и Перса Дудић-Вујковац, мајка, жена и кћери Драгојла Дудића, затим Анђа и Мара Дудић, Даринка Ћосић, чија је кућа такође била пункт за везу с одредом, Стевка Пантић и Ана Цота. У селу Жабарима пункт за везу са одредом била је кућа Ангелине Кузмановић. Њена кћерка Драгиња-Сека била је руководилац актива СКОЈ-а у селу. Половином октобра 1941. године у Жабарима је одржана конференција којој је присуствовало око 200 мушкараца и жена, а посебно је организова- �но прело на коме су 30 жена и омладинки преле прикупљену вуну и плеле потребне ствари борцима. Партизански пункт била је и кућа Кате Лелековић у најближој околини Ваљева. После губљења слободне територије, кућа је била главно упориште ОК КПЈ за Ваљево. Цела њена породица учествовала је у НОП. Поред Кате, истицале су се Љубица и Ружа Лелековић. Даринка Бранковић из Вујноваче организовала је прикупљање добровољних прилога и прела којима је присуствовало по 100 и 200 жена. На прелима се и политички радило, а жене су добијале задатке. Даринка је наставила рад и после преласка Ваљевског одреда у Босну и расформирања Сувоборског одреда. Током 1942. године више пута је одлазила у Београд да би успоставила партијску везу за два борца Сувоборског одреда који су изгубили везу и живели скривени у једној пећини. Извршила је задатак. Преко Евке Поповић и Персиде-Секе Арсенијевић, партијских радника из Београда, успоставила је везу са ПК КПЈ за Србију и одсечене борце поново укључила у рад. А кад је ухапшена, ништа није признала и поред зверског мучења у Специјалној полицији у Београду. У Драчићу су се истицале радом сестре Јованка и Миља Минић и њихова мајка Косана. Преко сестара Минић Партија је још пре рата покренула у селу рад међу женама. Миља је 1941. године ступила у Одред и крајем године је, заједно с Јелком Тепавчевић руководила болницом тешких рањеника у Драгодолу. Јованка је остала да ради у селу, а мајка Косана помагала је својим кћеркама и мужу. Радмила Марковић, учитељица у Козличићу, укључила се у НОП у првим данима устанка. Августа 1941. године говорила је на збору у Котешици, коме је присуствовало 150 људи и жена, о потреби да се сви људи сврстају у редове НОП. Четници су је заклали јуна 1943. године на гробљу у Јасеници. Павлија Лазаревић из Лесковица помагала је НОП према својим могућностима, нарочито се истакла крајем јануара 1942. године за време борби између партизана и Немаца. Она је више пута износила на положај погаче и лепиње и давала их борцима говорећи: „Удрите их, децо, и не бојте се, а баба ће да вам спрема храну!”. У Љигу и једном делу качерског среза био је и пре рата развијен рад са женама. Нада Радојевић, члан партијске ћелије од 1940. године била је задужена за рад са женском омладином. бити од користи за нашу борбу. Само ако на време будемо обавештени о кретању непријатеља, моћи ћемо да заштитимо ваш крај од пљачке и насиља СЕСТРЕ СРПКИЊЕ! Час нашег ослобођења је близу. Не верујте онима који тврде да је још рано за јатељу. борбу. Они вајући се Ти тим људи свесно изговором кукавички иза или несвесно, да оправдају желе ваше сукње. Успеси из кукавичлука служе издајничко држање, своје наше борбе доказују непри- да скрисмо у праву и да се треба још одлучније борити. Ви сада не плаћате порез, прирез, банске и и друге млекарима, таксе. Вама торовима претседници и вршалицама и унигитили Сад непријатељ, сврши преко Аграрпој помоћи право да кметови. те радник да и те не о за у вас радница, намирницама да својој залази и о нећемо и војнииџ житу села, Ви и са државе не контролу својих сељанка и да робујете све док да синова. свој и пљачку. тај посао меницама дотле за кујнама општинама мушкарцима: и домаћица по по име издајице покушава стати једнакост судбини сељак у кметова. борби потпуну одлучујете непријатељски тај посао вргие у њихово онемогућилг1 непријатељу сме претседника ми осигурамо гласа, сваки смо, сам Али завирују Спискове начелника, банци. не који не оборима, а У нашом добијете Боримо тешки се рад стекне право за пензију. Да се уведе потпуно осигурање од града и суше. Да се обезбеди бесплатно лечење и лекови у свим болницама, бањама и опора- вилигатима. Да се спроведе загатита матера и деце, да се у варошима и селима подигну дечји домови, породилигита и издржавање мајки са више од петоро деце. Борба против окупатора само је почетак борбе за боље дане. Помажите народноослободилачку борбу. Скупљајте прилоге у храни, оделу и обући. Спремајте војницима топла одела. Стваро.јте одборе за помоћ четама народноослободилачких одреда. ДА ЖИВИ НАРОДНА БОРБА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ! НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ОДРЕД ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ ВЛАСТА-БОЖЕНКА ФЕРЈАНЧИЧ-ПИПЕРСКИ, студент, рођена је 17. априла 1918. године у Бољунецу (Трст). Завршила је класичну гимназију у Палерму (Италија), а 1938. године уписала се на студије историје уметности у Београду. После окупације земље дошла је у Крупањ, са својим другом Владом Пиперским, вајаром. Ступила је у Ваљевски партизански одред 1941. године и била болничарка. До марта 1942. године кретала се с болницом, а 6. марта прешла је у Босну с Ваљевским одредом и наставила борбу у III батаљону II пролетерске бригаде. Погинула је 17. априла 1942. године код села Урије, близу Бугојна. 359 �Пв ш; 22 Зжком о устмовлел/ ковах држиавх ■олопо« од 3 иг)сп 1893 год., шт*жд.р ко,« с« лмт* да штии оиј фор*)а»р каааа С » ПО Кр***чно» МП17. Цеаа коааду !•- дин. 8Ч>УП-Т7 Иада»>е ■ вгг*ао« Дри.**»е штаавврмј« Хралсввне Јзггославкје - Београд. 360 Почетком 1941. године у Љигу је формиран женски скојевски актив у који су ушле: Олга Апостоловић, Милена Аћимовић, Нада Дујић и Драгослава Ковачевић. Актив је преко читалачких група обухватао шири круг омладинки. Чланови читалачке групе биле су: Владинка Бркић, Душанка Весић. Дринка и Олга Петровић из Љига, Вера Абрамовић, Зора Бранковић, Олга Јаковљевић и Живка Радисављевић из Бабајића, Гвозденија Бранковић из Цветановца и Олга Милисављевић из Бошњановића. Утицај скојевске организације у Љигу и околини осетно је растао, јер је у СКОЈ-у била окупљена најбоља омладина, која је служила за пример и углед осталој омладини. Рад са женама и женском омладином интензивно је настављен одмах после капитулације. Нада Радојевић и Нада Војиновић-Антонијевић добиле су задатак од члана ОК КПЈ Милке Минић да раде са женама и одржале су у јулу два шира скупа жена у Бабајићу, на која су дошле све жене и омладинке из села. На састанцима су организовани активи жена и омладинтси, који су имали задатак да прикупљају храну и одећу и спремају чарапе и џемпере за борце. У активу жена биле су: Нада Војиновић-Антонијевић, Коса Петровић, Ана Павловић, Олга Грковић, Нада Симић, Вишња Павловић, Ната Дамјановић, Вида Костић, Рада Недић, Дринка Илић, Рајка Милићевић и Станојка-Цана Радојевић, а актив омладинки радио је у истом саставу. Организацијом прикупљања прилога и радом жена на помоћи борцима руководила је Нада Радојевић. Формиране су две групе, које су ишле по околним селима и прикупљале прилоге у храни и одећи и довозили их у Горњу Тополицу, где се налазио магацин. Прилози су скупљани у Бабајићу, Велишевцу, Ракарима, Гуњици, Горњем Мушићу, Дучићу, Цветановцу, Бошњановићу, Попадићу и другим селима. Ангуста 1941. године кандидати за чланове КПЈ постале су Олга Апостоловић и Нада Дујић из Бабајића и Нада Војиновић-Антонијевић и Ана Павловић из Љига. Олга Апостоловић је примљена у Партију априла, а Нада Војиновић-Антонијевић маја 1942. године. ОК КПЈ за Ваљево формирао је у септембру рејонско партијско руководство за Љиг, чији су чланови биле Нада Радојевић и Зага Дугалић. У више села качерског среза било је жена које су се од првих дана устан- �ка укључиле у рад за НОП. Многе од њих су за време рата прихватале политичке раднике, чувале их и храниле, а поред тога радиле и с другим женама. У Бабајићу су се истицале: Анка и Зорка Јанићијевић, Живка и њена кћерка Јелка Лазић, Борка и Живка Лукић, Борка Средојевић и Станика Апостоловић са целом својом породицом; у Велишевцу Лепосава и Рада Јовановић и Милка и Надежда Радисављевић; у Цветановцу Даница Павловић 'и Госпава Пауновић; у Бошњановићу Госпава и Миленија Милосављевић, а у Бољковцу жена Саве Протића. Милка Аврамовић, жена Синише Глишића и жена Синише Лазовића, све три из Бабајића учествовале су у прикупљању добровољних прилога за НОП и у плетењу потребних ствари за борце. Кућа Цајке Дугалић-Николић у Калањевцу била је упориште, а сама Цајка радила је у партијској техници, а Ангелина-Гина Спасојевић из Бабајића одржавала је везу с партијским радницима. Готово у сваком селу у Тамнави постојале су групе жена које су помагале НОП. У селу Туларима биле су међу најактивнијим учитељица Мира Нешковић и Кристина Ђорђевић; у Врелу Бојка и Живана Матић; у Кожуру Добрија Марковић, Даринка Катић, Драга Максимовић, Даринка Лукић, Даница Ранисављевић, Војка Катић и друге. У Такову су жене, не само прикупљале храну, одећу и обућу, већ су вршиле обавештајну службу и чувале стражу. Међу најактивнијима биле су: Новка и Милка Весић, Загорка Радивојевић, Јованка Богдановић, Мирјана Петровић и ЈБубинка Велимировић а у Совљаку Мица Милосављевић и Милена Миливојевић; у Калиновцу Милева Милићевић (у њеној кући су се одржавали партијски састанци), затим Савета Милићевић и омладинка Дана Милићевић, у Стубленици и Паљувима Зорка Лазић. После капитулације, прикупила је и склонила велику количину разних лекова, завоја, инјекција, комплетну гарнитуру хируршких инструмената и други санитетски материјал, који је предала партизанском одреду. Поред Зорке Лазић, активно су радиле Лепосава и Гина Петровић. Рад међу женама у Рађевини од септембра 1941. године углавном је држала Милка Минић, која је као члан ОК КПЈ за Ваљево послата на овај терен да помогне у раду партиј- 361 �су стану одржавани састанци између преосталих чланова КП из Ваљева и Милице Павловић-Даре члана ОК. Милица је често долазила у њену кућу и остајала по 2—3 дана. Прогоњена је од непријатеља због своје деце и свога рада. Наставила је рад и после ослобођења. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. НОЖИЦА, ученица гимназије из Ваљева, укључила се у напредни средњошколски покрет пре рата и била је члан СКОЈ-а. Примљена је у Партију одмах после капитулације априла 1941. године. Формирала је један омладински кружок, који је у почетку на својим састанцима прорађивао разни материјал, а од формирања одреда имао задатак да прикупља потребне ствари за борце. У лето 1941. године била је члан МК СКОЈ-а и руководила је скојевском обавештајном службом једног рејона. Преко ње је ишла веза са одредом, а после њеног одласка из Ваљева њена је кућа била главни пункт преко кога су долазили курири. Октобра се повукла у одред и одржавала је курирску везу између Ваљевског одреда и Ваљева. Улазила је у град обично као сељанка. Крајем новембра ушла је у ОК СКОЈ-а, који је радио до фебруара 1942. године. Милица је послата на терен Ваљева и Подгорине. Маја или јуна 1942. године ОК КПЈ за Ваљево је успоставио везу с њом и она је наставила да ради. Јула 1943. године упућена је у рађевски срез, али је због тешке ситуације у срезу после месец дана пребачена у Шумадијски одред. Са Шумадијском бригадом је прешла у Санџак. Погинула је априла или маја 1944. године у једној борби око Ужица, приликом продора II пролетерске дивизије у Србију. МИЈ1ИЦА СТАНИШИЋ-СТОШИЋ, студент из Ваљева, укључила се у напредни покрет пре рата. Примљена је у Партију 1939. године и одмах била члан комисије за рад међу женама при ОК КПЈ за Ваљево. Била је међу организаторима конференције за женско право гласа у Ваљеву и један од говорника. У њеној је кући до краја маја 1941. године била смештена партијска техника. Крајем јуна је послата на партијски рад у Мионицу, а почетком августа повучена у одред. Говорила је на зборовима по селима. Истицала се и у борбама. Крајем фебруара 1942. године била је болничарка III чете Сувоборског одреда. За време борбе код Бањана 1. марта изгубила се од одреда с једном десетином и касније ухваћена од четника у Ивановцима. Међу четницима који су је заробили били су и неки њени рођаци, који су се заузели за њу, па је спроведена у родно место Лазаревац. После неколико дана је проказана и отерана у затвор у Ваљеву, затим у логор у Шапцу и онда на Бањицу, одакле је јуна 1944. године транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. СОФИЈА НОЖИЦА, рођена 3. октобра 1897. године у Ваљеву, под утицајем своје деце укључила се у НОП од првога дана устанка. Њена кућа је постала курирски пункт г,це су све до почетка 1942. године долазили курири Ваљевског одреда да би од ње преузели извештаје о ситуацији у Ваљеву. И сама је за време блокада Ваљева 1941. године носила извештаје на слободну територију. Наставила је рад и после поновне окупације целог округа. Крајем 1942. године, после провале у партијској организацији Ваљева, примала је новац који су скупљали преостали чланови КП и симпатизери за илегалне партијске раднике. Слала је у Рађевину материјал који су тражили партијски радници, међу којима је била и њена кћерка Милица. Јула 1943. године руководила је конференцијом жена у Ваљеву. На конференцији је изабран први ГО АФЖ у коме је она била председница, све до ослобођења. Током 1943. године у њеном НАДЕЖДА 362 ским организацијама. У раду јој је помагала Ана Зебић, професор, члан КПЈ од августа 1941, године и члан НОО у Баставу, који је формиран крајем јула 1941. године као први НОО на територији рађевског среза. Ана је била задужена за рад са женама, а руководила је радом на организовању жена у Баставу, Ставама, Шљивови, Белотићу и Комирићу. Током септембра Милка Минић је формирала партијску ћелију у Баставу у којој је секретар била Ана Зебић, а чланови Будимка и Лена Солдатовић. Ћелија је формирана у кући Зебића и радила од почетка децембра 1941. године. Истога месеца примљена је у Партију Перса Дудић-Вујковац из Толисавца, а члан КПЈ у Пецкој била је Драга Миловановић-Тодорић. Формирани су и активи СКОЈ-а у Крупњу, Толисавцу и Белој Цркви, а касније у још неким селима рађевског среза. У Крупњу је формиран комитет СКОЈ-а у коме су биле: Лела Стошић, Јула Јеремић, Милојка Перић и Каја Грбић, а члан актива СКОЈ-а била је и Станка Пантић из Крупња, док је Борка Муцић, била члан омладинског актива, који је формиран септембра 1941. године. Чланови. актива СКОЈ-а у Толисавцу биле су Станија Ристановић и Негосава Максимовић. Рад СКОЈ-а у Толисавцу и Белој Цркви био је ограничен само на тумачење линије НОБ и ширен је утицај међу омладином, затим на прикупљању оружја и муниције и растурању штампе. Организација у Крупњу имала је шире поље рада: организоване су конференције омладине, приредбе, читалачки часови; омладина је ангажована у продаји штампе, растурању вести, прикупљању оружја и муниције, обављању курирске службе. Рад скојеваца са омладином био је непосреднији преко разних акција. Одмах после ослобођења Крупња и формирања Среског народноослободилачког одбора, почетком септембра 1941. године, отпочело се и с формирањем радионица. Формирана је кројачка радионица у којој су радиле на својим машинама Јелена-Лела Стошић и Јула Јеремић. Септембра 1941. године у Осечини је организована радионица за поправку одеће у којој је радила 21 омладинка. Радионицу је формирала Пета чета Рађевског батаљона, која је после извршених задатака у овом селу пребачена у Каменицу, где је формира- �задатка који му је поставио Гл. штаб, задатка дизања устанка. 3) Десило се да при стварању одреда ОК пропусти да изда директиву члановима Партије да нико од њих без одобрења Партије не сме ступити у одред. Као последица тога дошло је до ступања у одред и оних чланова Партије који нису били компромитовани. Тако је напр. једна парт. ћелија из села цела ушла у одред. Иначе смањени кадар чланова партиске организације у позадини због одласка у нелегалност компромитованих другова, још се више смањио неконтролисаним одласком у одред чланова Партије за које то није била потреба ни нужда. Због тога је ОК В. посветио велику пажњу стварању партиских упоришта по селима у периоду стварања одреда (крај јуна) до краја августа, јер је ОК био свестан тога да се одред не може добро и брзо развијати ако му не буде осигурана подршка Партије у селу (обавештајна служба, национално-ослободилачки фонд, акција за приступање у одред итд.). Акције одреда и политички рад парт. орг. у одреду (зборови, леци'итд.) изазвали су у масама расположење за борбу против окупатора. Тако су се створили повољни услови за организациони и масовни рад Партије, чга су заиста брзо постигнути знатни резултати (формирано неколико сеоских ћелија, актива н.о. одбора, СКОЈ итд). ПК-у КПЈ ЗА СРБИЈУ1) 20 V 1942 ИЗВЕШТАЈ ИНСТ. ПК-а ПРИ ОК-у В.2) I Нужно је претходно изложити неколико чињеница без којих се не би могао јасно схватити развитак и рад наше партиске организације. 1) Под ОК В. спадају В. и Срез в., Срез колубарски (Мионица), Срез подгорски (Каменица), Срез рађевски (Крупањ), Срез азбуковачки (Љубовија ■— Пецка) и рејон Среза качерског (Љиг —• Белановица). Срез тамнавски који је такође потпадао под ОК В. у августу 1941, издвојен је и прикључен Посавини. Када је Немачка напала СССР, парт.(иска) орг. бројала је око 50 чланова (без Тамнаве) од којих су били око 30 из В., а остало су села. У срезовима рађевском, азбуковачком и подгорском, дакле на огромној територији од Дрине до В., није било ниједног члана. До радника рудника олова Тисовик, рудника антимона у Белој Цркви, Крупњу и шумских радника, који секу дрва у огромној шуми Бороњи, није никада допирала Партија. Сељачке масе у тим срезовима водили су одувек најреаки,ионарнији политичари. У неким селима Среза в., колубарског и рејона Љиг — Белановии,а постојале су слабе парт. орг. или упоришта. Као што се види, рад Партије на селу био је сасвим слаб. II ПАРТИЈА У ПЕРИОДУ ОД 1 СЕПТЕМБРА 1941 Г. ДО ПОЛОВИНЕ МАЈА 1942 Г. 2) Када је почео рат Немачке против СССР-а, половина чланова Партије морала је да се склони у нелегалност, а доцније су били организатори нашег партизанског одреда. Од 6 члаиова ОК-а В.3) само тројица су могла остати у Б. заједно са инстр. ПК-а. Један од те тројице је мало доцније постваљен за политкома одреда,4) тако да је руководство стварно пало свега на два члана ОК-а и инстр. ПК-а. Пошто компромитовани другови нису могли долазити на редовне састанке, двојица су ступили у одред,3) а један је упућен на рад у село.6) ОК В. је био мало доцније попуњен једним новим чланом7) и од тада па све до половине септембра у ОК-у В. било је свега 3 члана. 1) ПЕРИОД ОД 1 СЕПТЕМБРА ДО 1 НОВЕМБРА 1941 Г. Наше партизанске чете бујно су нарастале и јачале се из дана у дан. Рађале су се једна за другом све крупније акције и борбе против окупатора прггвлачећи у борбу све гиире масе. Другог, трећег и четвртог септембра Рађевски батаљон успешно потуче немачки гарнизон у Крупњу и Столицама заробивши сто немачких еојпмка и огроман ратни материјал. Тиме је започео устанак у Зап. Србији. Ова битка, окончана нашом нобедом, покрену најишре слојеве сељака Рађевине. Око 1000 сељака још у току ове тродневне битке пријави се у одред, али нажалост, није било пушака ни за 200, па су остали враћени кућама. За неколико дана наше чете су стигле до пред само Ваљево окруживши га потпуно. Немци су успели да утврде Ваљево и да привуку знатна појачања, па је команда одреда одустала од напада на Ваљево. Територија од Дрине до Ваљева била је гготпуно ослобођена. Колубарски батаљон9) очистио је срез колубарски и рејон Љиг —■ Белановица од окупатора и окружио Ваљево с југа. Ускоро су одреди Ужички и Чачански ослободили своје округе. То је дало још већи полет устанку. Одреди у Србији јачали су се и испрекидали комуникације, па је непријатељ заиста доснео у ситуагџсју „опседнутог у тврђави”. Цео сентембар и октобар протичу у безусггегиним покушајима окупаторске војске да се пробије на ослобођену територију. Крајем октобра окуггатор гголази против Мачванског и нашег одреда са својом првом казненом експедицијом и нешто усташа и недићеваца. Ова експедиција успева да очисти Мачву. Она је извршила таква зверства против народа какве историја не памти.10) Она се даље пробија до Ваљева уз тешке борбе, ггзгубивши око 1000 мртвих и Да би се могли савладати огромни задаци, ОК В. је формирао МК В. који (је) непрекидно руководио месном парт. орг. И у ОК-у В. и у МК-у В. било је појединачних промена —• допуна, због тога што су се поједини чланови компромитовали у раду, те су морали бежати у одред. ОК В. је остао В. све до краја августа када су секретарц) ОК-а В. и инстр. ПК-а морали избећи у село због јако пооштрених прогона. Ипак веза и састанци са друга два члана ОК-а, који су остали у В., били су осигурани. Секретар ОК-а посветио се раду у селу, а инстр. ПК-а је усредсредио пажњу на одред, и парт. орг. у одреду, пошто се одред налазио непосредно пред извршењем крупног Зборник ВИИ, том I, књ. 3, стр. 212—230. — Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију при Окружном комитету КПЈ за Ваљево од 20. маја 1942. год. Покрајинском комитету КПЈ за Србију о раду партијске организације и Ваљевског НОП одреда од августа 1941. до маја 1942. године. 2) Милош Минић, инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију при Окружном комитету КПЈ за Ваљево. 3) Чланови Окружног комитета били су: Милосав Милосављевић (секретар), Обрад Стефанрв&ћ (погинуо као секретар Окружног комитета за Ваљево, у Првој непријатељској офанзиви, децембра 1941. год., код Ужица), Миле Милатовић, Милан Китановић (обућарски радник из Ваљева, погинуо 1943. год.), Миливоје Радосављевић (студент, погинуо 1941. год. на Космају) и Милка Минић. *) Милосав Милосављевић. 5) Миле Милатовић и Миливоје Радосављевић. 6) Милка Минић — упућена на рад у околину Љига. 7) Миле Павловић, дошао за секретара Окружног комитета СКОЈ-а наместо Миливоја Радосављевића. 8) Обрад Стефановић. 9) Од овога батаљона, тада у саставу Ваљевског НОП одреда, почетком јануара 1942. год., формиран је Сувоборски НОП одред. 10) Тада су Немци, усташе и четници убили неколико стотина сељака у селу Драгињцу (срез јадарски — Лозница) и спалили неколико стотина сеоских кућа дуж друма Лозница Ваљево. 363 �око 20 тенкова. Али наш одред остаје са неокрњеном снагом и враћа се на старе положаје. Неколико покушаја окупатора да продре ка Ужицу одбио је Колубарски батаљон уз тешке губитке непријатеља. У свим борбама партизани су показали беспримерно херојство. Самопоуздање код партизана расло је из дана у дан. Огромно су порасли поверење и љубав народних маса према партизанима. Војни четници Драже Михаиловића, који су до подизања устанка саботирали нашу борбу пропагандом да је борба „прерано” почела, уплашише се да народне масе листом не приђу партизанима и развише врло живу пропаганду и организациони рад. Варали су народ да и онгс хоће да ступе у борбу. И заиста неки њихови делови заузеше положаје поред наших чета, ма да су за све време потајно одржавали везе са Недићем. Ми смо према њима заузели став као према савезницима, тако да су они могли несметано развијати организациони рад на територији коју смо ми ослободили. У редове војних четника почегие ступати у великом броју Недићеви агенти и жандарми, који уз подршку реакционарног воћства војних четника почегие да саботирају савезнички однос и да вргие многобројне провока•цмје. На ове провокације ми смо увек оштро реаговали захтевајући да се лојално придржавају споразума, јер је Партија настојала да на сваки начин одржи савезнички однос са војним четницима који су заиста нарасли у озбиљну масовну организацију, ма да су се њихове чете у борбама држале кукивички, саботерски. Војночетнички одред рађевски попа Зечевића11) и поручника Мартиновића12) отцепили су се од Драже Михаиловића и ступили су у лојални савез са нама учествујући у свим борбама поред нас. Пећанчеве банде нису се усуђивале да ударе на нас због властите слабости. Неки Пећанчеви одреди прикључили су се Дражи у провокаторстсој намери. Дакле, на страни окупатора борили су се само недићевци, чија је снага била безначајна. ну МК-а и јоги двојици чланова МК-а СКОЈ-а. Погито су у то време вршена у В. стрељања талаца, ОК В. региава да ова четири члана напусте В. Тако је од 12 чланова месне парт. орг. остало само два члана. И заиста Немци у једној групи талаца стрељаше руководиоца СКОЈ-а,е) — радника и члана МК В.17) — а пустише оног ухапшеног члана Партије — интелектуалг^а,111) који сам ликвидира, те другог члана МК-а19) кога ОК В. такођер повуче из В. бојећи се нових стрељања. Када се гледа из садашње перспективе, јасно је да су ОК В. и инстр. ПК-а учинили грешку што су, такорећи ликвидирали партиску организацију у В., јер је по г^ену извесног ризика могао ипак остати у В. новгс руководилац СКОЈ-а, два члана МК-а СКОЈ-а, један члан МК-а, па чак и онај из затвора пуштени члан МК-а и још један члан Партије, па чак и онај једини члан ОК-а20) који је био остао у В. До ове погрешке дошло се што су другови из ОК-а В. и покр. инстр. ПК-а хтели да сачувају кадрове од стрељања па су преценили опасност за те кадрове (јер није била у питању провала) и нису имали као могућу перспективу онаквог развоја догађаја, какви су већ после 1 новембра 1941 г. наступили. Ова погрешка је створила доцније огромне потешкоће ОК-у у обнови парт. орг. у В., па се последице те погрешке осећају још и данас. Као гито се види, основни и главни задатак који је стајао пред Партијом био је гито је могуће брже бројно појачање и учвргићење парт. орг. и СКОЈ-а у одреду, а нарочито у позадини. У споразуму са другом Марком,21) инстр. ПК-а је формирао нови ОК В. у који су ушла четири стара члана ОК-а В. и јоги три нова.22) Негито доцније формиран је и ОК СКОЈ-а од четири члана. Секретар и инстр. ПК-а посветили су се раду на учвршћивању парт. орг. у одреду, а осталих пет чланова распоређени су по срезовима и радили су на стварању парт. орг. и парт. упоришта у позадини —■ селу. Са она два члана парт. у В. држала се само редовна веза и преко њих организована је обавегитајна служба. Услови за развитак организационог и масовног политичког рада били су врло повољни. У борбама партизана и у акцијама у позадини за помоћ и подргику партизана испољили су се многобројни нови кадровк својом храброгићу, активношћу и оданогићу народу и Партији. Затим, Народноослободилачка борба разбудила је дугогодишњим сном успаване сељачке масе у чијем су се крилу сада развијале велике револуционарне снаге. Оштар, одлучан и непомирљив став партизана и Партије према петоколонагиким елементима, који су се углавном регрутовали из редова варогике крупне буржоазије и сеоских кулака, привукао је у одред сиромашне сељаке (ма да, када се гледа из садагиње перспективе, тај став није био довољно ни огитар, ни одлучан, нарочито према прикривеним петоколонашким елементима). И заиста парт. орг. у одреду почела је бујно да расте, настао је велики прилив нових чланова из редова радника и сиромашних сељака који су ступили у одред. Убрзо се број чланова Партије у одреду утростручио, то су били млади, практично неискусни и партиски неизграђени, али храбри, одани и дисциплиновани кадрови. У свакој чети била је створена парт. ћелија (одред је имао три батаљона а петнаест чета — око девет стотина бораца). У свакој чети формирани су такође активи СКОЈ-а и културне групе. Политички руководиоци одреда, партиске и скојевске организације и културне секције одреда и батаљона извршили су огроман агитационо-пропагандистички рад. Таква је била политичка војна ситуација у којој се развијао народни устанак и рад наше парт. орг. у периоду од 1 септембра до 1 новембра 1941 г. Оваква ситуаг1,ија поставила је пред партиску организацију следеће задатке: а) учвршћење одреда, у који су ступиле масе већином сиромашних сељака који до тада нису учествовали у политичким борбама као прогресивни фактор и које су у одред са собом однеле политичку несвесност, отсуство политичког искуства и колебљивост; б) организовање истинске народне демократске власти и учвршћење веза са народним масама које нису ступиле у одред, али су се са љубављу односиле према партизанима и Народно-ослободилачкој борби, обезбеђење материјалне подршке одреду од стране тих маса. За савлађивање ових задатака партиске организације у одреду и у позадини биле су преслабе. Требало је брзо појачати партиски кадар, развити парт. организацију и организације СКОЈ-а у одреду и у позадини. Почетком септембра месна парт. орг. у В. добија прве тешке ударце од непријатеља. Полиција прво хапси руководиоца СКОЈ-а, члана ОК-а В.13) Затим због неконспиративног одржавања једног партиског састанка бивају ухапшени два члана МК В.и) и један члан Партије. Затим полиција тражи једног члана ОК-а В. и једног члана Партије који су се на време склонили у село. Опасност од хапгиења прети и новом руководиоцу СКОЈ-а15) и трећем чла- 16) Миле Поповић, радник из Ваљева. Рато Васиљевић. Цветко Јовановић. “) Бора Атанацковић, инжењер агрономије. Стрељан у јесен 1942. год. на Крушику код Ваљева. и) Милица Павловић, народни херој, члан Окружног комитета за Ваљево. Заробљена од четника и стрељана 1944. године. 21) Александар Ранковић. !!) Сретен Читаковић и Милица Павловић. (Трећи члан Редакцији није познат). п) “) Влада Зечевић. 1:) Ратко Мартмновић. 1!) Миле Павловић. 14) Рато Васиљевић, металски радник из Ваљева. Августа 1941. год. дошао за секретара Месног комитета у Ваљеву и на тој дужности пао у руке непријатељу. Ко је био други члан — Редакцији није познато. 15) Љубомир Петровић. 1в) 364 �Огроман број летака раздељен је народу, одржани су зборови скоро у свим селима (а у неким и више пута), велики број концерата приредиле су културне групе (тако напр. културна секција Рађевско-азбуковачког и Подгорског батаљона23) организовала је огроман број концерата на којима је учествовало преко 20.000 људи). Политички руководиоци одреда и батаљона формирали су на целој територији по свим селима народно-ослободилачке одборе, који су преузели власт уместо старих општина. Ове одборе скоро искључиво бирали су сами сељаци. Ови одбори су пружили огромну помоћ одреду у материјалном снабдевању одреда и у акцији за мобилисање нових добровољаца у одред. Они су заиста били главне трансмисије одреда и Партије са народом, са сељачким масама. Сеоске страже, којима су заповедали ови одбори, пружиле су одреду огромну помоћ у борби против петоколонаша и непријатељских шпијуна. Народ је тек први пут осетио праву, истински демократску власт као своју властиту власт. сама у В. Захваљујући томе било је омогућено њено доцније обнављање. У овом периоду инстр. ПК-а и ОК В. повезале су се са нагиим ЦК-ом и у два маха му подносилгс извештај и примали директиве. ПЕРИОД ОД 1 НОВЕМБРА ДО КРАЈА НОВЕМБРА 1941 Г. Први дани нове.ибра донели су крупне и значајне промене у унутрашњој ситуацији које су у даљем развитку Народноослободилачке борбе имале огроман утицај. Већ крајем октобра нагло су се почеле умножавати провокације дражиноваг^а. Петоколонагики елементи у редовима војних четника свакодневгш су провоцирали сукобе са партизанским јединицама. Већ последњих дана августа 1941 г. у акцијама око Љига Колубарска чета заробила је и стрељала заменика команданта српске жагсдармерије Олујевггћа, који је са једним Дражиним куриром ишао из Београда на Равну Гору радгс преговора са Дражом на бази Недићевог плана за унгпитење наших одреда. Овај план нашли су наши партизани, па смо већ тада сумњали да Дража потајно одржава везе са Недићем, ма да је то најенергичније одбијао на преговорима са нама. Али крајем октобра 1941 г. наша обавештајна служба открила је неке тајне састанке и везе дражиноваца и ваљевских недићеваца и љотићеваца. Затим жандармгс су непосредно пред сукоб масовно ступали у Дражине одреде. Тројица Пећанчевих „војвода” (Калабггћ-4) Будимир Церски--’) и Јован Колубарац)26) са својим слабим одредижа, у страху од нагие казне, ступају под окриље Драже. Исте појаве дешавале су се и у другим окрузима, а нарочито у Ужичком округу (сукоб код Пожеге г<, јоги раније код Косјерића).-7) Тако је већ крајем октобра организација војних четника. и у редовима команде и у редовима ггростих војника била прожета петоколонашким елементима, који су подржавани од најреакционарнијих официра из круга Драже Михаиловића. Тако је вигие или мање прикривено организована ггета колона на ослобођеној територији у крилу војних четника под окриљем Драже Михаиловића. У међународној ситуаг^ији настале су такође судбоносне промене које су утш1,але такође као један од главних фактора на опредељење у даљем развоју Народно-ослободилачке борбе англофилских елемената, који су сачињавали команду војних четника и какав је сам Дража Михаиловић. Заустављена је немачка офанзива. Одбранбена моћ Црвене армије силно је порасла. Приближавала се зима и перспектгсва брзог краха још у току зиме Хитлерове Немачке постала је највероватнија. Енглески Англофилски реакционари страховали су од партизанскг^х одреда и нагие Партије и од Народно-ослободилачке борбе уопште, јер је ова борба покретала силне револуционарне енергије из дубине народних маса. Тај страх од Народно-ослободилачке борбе и перспектива брзог слома Хитлерове Немачке приблггжили су англофилске реакционаре по питању унигитења наших одреда фашистичким елементима. Тако се почео формгсрати великосрпски реакционарни центар против Народно-ослободилачке борбе о коме говори децембарско писмо ЦК-а наше Партије ПК-у за Србију. Тако је Народно-ослободгглачка борба у Србији добијала све вигие карактер класне борбе. И већ првих дана новембра 1941 г. дошло је до оружаног напада Дражиних одреда, који су се повукли са положаја фронта против окупатора, на наше одреде. Ситуација је била изванредно тешка. После прве неуспеле казнене експедиције окуггатора, очекивала се но- Четне парт. ћелије претстављале су кичму чете. Оне су учвршћивале дисциплину у четама и организовале унутрашњи живот чета. Било је недостатака, и то доста недостатака у раду четних ћелија који су углавном узрокованк неискуством младог партиског кадра и недостаткох способних ћелиских секретара. Дешавало се често да због тога јасне директиве ОК-а остану неспроведене или се само делимично спроведу. Партиска организација у позадини развијала се такође брзо, али много споријим темпом него у одреду. У рејонима, у којима је и раније био заснован парт. рад (Мионица, Љиг, Белановица), никле су нове партиске ћелије по селима, нови сеоски активи, активи СКОЈ-а, активи жена и народно-ослободилачки одбори. Мало је било села у којима није било створено ниједно партиско упориште. У рејону Љиг — Белановица ОК В. је формирао рејонско руководство, а исто тако ОК је решио да формира среско руководство у рејону Мионице (Срез колубарски), али до формирања овог руководства није дошло услед сукоба са дражиновцима који је створио потпуно нове услове за парт. рад. У Рађевини и Азбуковици, где раније није било партиског рада, партиска организација развијала се спорије. Али и тамо је формирано неколико партиских ћелија. већем броју села створени су активи СКОЈ-а, сеоски активи, у неким селима активи жена и културне групе. У Пецкој је било створено масовно друштво жена за помагање Народноослободилачке борбе, које је показало добру активност. Партиске организације у позадини вршиле су еелики агитационо-пропагандни рад. Одржан је велики број конференција и раздељено народу много летака, „Борбе” и неких брошура. Највећи недостатак у раду Партије, како у одреду тако и у позадини, била је велика оскудица у матерцјалу за теориско изграђивање кадрова. ОК В. је чинио покушаје да својом техником попуни ту празнину. Умножено је неколико глава Историје СКП(б), али то је било сасвим недовољно. ОК је покушао да изради популарне реферате по главним питањима нагие теорије, али је то остало неостварено. У периоду од 1 септембра до 1 новембра 1941 нагаа партиска организација је бројно порасла троструко и више, знатно се учврстила и проширила, огромно повећала свој углед и утицај у масама, нарочито сељачким и огромно продубила своје везе са масама. Једино месна орг. у В., која је била спала на два члана, није и није ни могла показати пораст и јачање, али је ипак успела да делимично очува организацију СКОЈ-а, рад међу женама, народно-ослободилачки фонд и обавештајну службу. И поред све слабости, Партија није била прекинула све везе са ма- ;м) Никола Калабић, мајор, командант четничког корпуса, ухваћен је 1945. год., а стрељан као народни непријатељ 1946. године. 2б) Будимир Илић. Ухваћен у Босни 1945. год. и стрељан. 26) Јован Колубарац-Шкава. Ухваћен 1946. год. и стрељан. !т) Дражин капетан Ајдачић напао је септембра 1941. год. Једну чету Ваљевског НОП одреда чији је командир^ био Андра савчић (погинуо 1944. год.). Ваљевска чета разбила је напад четника. Рађевско-азбуковачки и Подгорски батаљон били су у саставу Ваљевског НОП одреда. 365 �Партиска организација код нас је остала за све време законспирисана и у одреду и у позадини, али су се чланови Партије истицали у акцијама за помагање одреда. То је било доцније довољно да човек буде заробљен од дражиноваца. Штавигие, сами дражиновци су стрељали неколико чланова н.о. одбора који нису били чланови Партије. Терор дражиноваца над голоруким народом у данима борбе против нас надмашио је терор окупатора. Везе са преосталим кадровима Партије и СКОЈ-а у позадини, где су вргиљале дражиновске банде, бгсле су скоро онемогућене. Ово се углавном односи на рејон Мионица — Љиг —• Белановица. У рејону, пак, Рађевине, Азбуковице и делу Подгорине наши одреди су били господари ситуације, па је рад Партије несметано продужен. Цео ОК В. се налазио на ослобођеној територији. Око 20 новембра 1941 г. наш Врховни гитаб је закључио споразум са до ногу потученим Дражом Михаиловићем о обустави непријатељстава. Неколико дана после обуставе непријатељстава навалила је нова казнена експедии,ија коју је окупатор несметано припремио за време док смо се ми борили са дражиновцима. ва, још јача казнена експедиција. По целој ослобођеној територији водила се тешка борба са дражиновском петом колоном. Активност наших одреда против окупатора била је смањена на најмању меру. То је омогућило окупатору да несметано припреми нову казнену експедицију која је последњих дана новембра кренула против ослобођене територије. Тако је петоколонашко издајство дражиноваца припремило терен за доцнији развој догађаја који је довео до привременог угушења народног устанка у Србији. Месец новембар протекао је за наш одред у тешким борбама са дражиновцима уз истовремену борбу са окупаторским јединицама. Наши одреди су са мањим снагама релативно брзо потукли Дражине одреде. Узроци тога су, прво, већа борбена способност и чврстина наших одреда од Дражиних и, друго, масовно дезертирање из Дражиних одреда сељака који нису хтели да дају своје животе у издајничкој борби дражиноваца. Борба дражиноваца против нас компромитовала их је у очима маса као издајнике и већина народа била је на нашој страни. Таква је била ситуација у периоду од 1 иовембра до краја новембра 1941. ПЕРИОД ОД КРАЈА НОВЕМБРА 1941 Г. ДО ДАНАС Борба са дражиновцима имала је великог утицаја на наги одред. Известан, невелики број колебљивијих сељака (нарочито из Рађевско-азбуковачког батаљона) побегао је из одреда кући. Многи од њих имали су своје блиске рођаке у четницима, па их је то навело на дезертерство. Ова дезертерства нису смањила снагу одреда ни за петину, али су ослабили чврстину одреда. Казнена експедиција окупатора затекла је наше јединице доста заморене борбом са дражиновцима и, што је најгоре, деконцентрисане. У уништењу Дражиних одреда знатне нагие снаге морале су се удаљити од најугроженијих тачака фронта према окупатору. На најугроженијим тачкама ослабљене су снаге. Како је казнена експедиција34) уследила брзо после обуставе непријатељстава са дражиновцима, то многе наше чете нгксу ни стигле да се врате на своје положаје преко којих је окупатор извршио напад. Због тога, а делом и због небудности команде Ваљевског одреда, експедициона група, која је ишла правцем Ваљево — Љубовија — Б. Башта — Ужице, прошла је без снажнијег отпора све до Б. Баште. Познато је да је ова казнена експедиција релативно брзо успела да продре до Ужица захваљујући томе што је нагие одреде затекла у неповољном положају, тако да није могла доћи до изражаја сва снага и борбена способност наших одреда у борби са овом казненом експедицијом. На повратку из Ужица Немци су разбили остатке дражиноваца на Равној Гори, јер нису у њих имали пуно поверење као у недићевце и љотићевце. Дражиновци су предали оружје не опаливгии ни метка. Ваљевски одред са Мачванским одредом и Тамиав ским батаљоном35) остао је на свом терену, ограниченом на простор од ужичког пута па северним падинама Повлена, Јабланика и Медведника. Веза са Врх. штабом била је прекинута као и веза са партиским форумима. Постојала је бојазан да пад Ужица може деловати деморализаторски на партизане, као и на гиироке народне масе. Зато је требало да се хитно партизани и народ обавесте о значају и правим узроцима продора окупатора на ослобођену територију. Код сељачких маса борба са дражиновцима унела је велику забуну и потиштеност. Требало је најхитније зауставити процес слабљења одреда и објаснити народним масама издајство дражиноваца. За тај задатак ОК В. је мобилисао целу партиску организацију у одреду. ОК је истог дана, када је за сукоб сазнао, упутио писмо свим члановима Партије у коме је објаснио ситуацију која је настала и карактер издајства дражиноваца. Ово писмо је учинило да је врло брзо и члановима Партије и партизанима ситуација постала јасна. На иницијативу ОК-а штабови су издавали летке за народ, па је и народним масама постајало све јасније да су дражиновци извршили издајство. Ово се одразило и на Дражиним одредима у врло слабом борбеном моралу људства његових одреда у борби против нас. Али се код народа учврстило убеђење да су дражиновци извршили издајство тек онда када се проширила вест да су дражиновци предали у Ваљеву Немцима 300 партизана. Овај догађај открио је пред лицем народа везу између дражиноваца и Немаца. У овој борби са дражиновцима страховито је страдао наш кадар позадинске партиске организације, нарочито у Колубари у рејону Љиг — Белановица. Дражиновци су У тим рејонима похватали све оне који су се истицали својом активношћу на потпомагању одреда (чланове н.о. одбора, чланове Партије, партизанске руководиоце итд.). Између осталих ухватили су и једног бившег члана МК-а В.,28) руководиоца МК-а СКОЈ-а у В.,-!1) два члана тек формираног ОК-а СКОЈ-а80) и једног члана ОК-а Партије.3') Много другова дражиновци су сами стрељали У Брајићу. Тако су напр. стрељали сва четири члана парт. ћелије у Горњој Топлици32) и још неколико добрих другова у Мионици.33) Остале су предали Немцима. Срећом, од напред поменутих другова из ОК-а В., МК-а и СКОЈ-а пуштени су на слободу од Немаца сви осим оног бившег члана МК-а В., а за једног члана ОК-а СКОЈ-а ни до данас ништа не знамо. Још 1 децембра одржао је инстр. ПК-а са неким члановима мачванског ОК-а и политичким и војним руководиоцима Мачванског одреда, који се налазио на нагием терену, састанак на коме је анализирана ситуација. Закључци овог састанка нису ни у чему отступали од доцнијег децембарског писма ЦК-а и директиве ПК-а о „задаћама парт. организација у партизанским одредима”. Одмах затим окупља се ОК В. (без секретара друга Обрада,36) који се повукао пред Немцима са неким четама ка Ужицу, од када ОК ништа није о њему сазнао све до данас) и пре- и) Бора Атанацковић. Живорад Гајић, секретар Окружног комитета СКОЈ. Живорад Гајић и Јаков Дудић. м) Мића Радојевић. Ј!) Радивоје Радовановић, Миливоје Ускоковић, Милојко ковић и Сава Нешковић. 1!) Тика Марић, Милутин Ћосић, Милан Стојановић, Деспот Секулић, Драгиша Радовић и Ратко Петровић. !|) !“) 1 3‘) Прва непријател.ска офанзива, управо прва фаза Прве непријатељске офанзиве. Тамнавски батаљон био је у саставу Посавског НОП одреда. Батаљон је уништен марта 1942. год. код Мионице. (Види док. бр. 56). зр) Обрад Стефановић, секретар Окружног комитета за Ваљево. Срећ- !!) 366 �дровима и не слати олако непријатељу у руке. Покушај са слањем неколико, не много познатих другова завршио се њиховим падањем у руке четника или прекидањем сваке везе са нама. Јасно је било да без колико толико сигурних легитимација не смеју се људи слати у крајеве у којима владају четници и да ни легитимације неће помоћи оним друговима које бандити лично познају. тресајући ситуацију и перспективе даљег развоја догађаја доноси следеће главне закључке. а) Окупатор је успео да продре на ослобођену територију и тиме нам нанео велику штету. б) Али окупатор није успео да унигити живу снагу наших одреда, па према томе не може бити говора о угугиењу нашег устанка. в) Борба се наставља, али треба прећи од фронталног на герилски начин борбе и да се по могућству одреди врате на своје терене. г) Треба учврстити, ојачати и повећати нагие одреде. Ови закључци одговарали су доцнијим директг1вама ЦК-а и ПК-а. Већ 4 децембра 1941 г. на иницијативу ОК В. долази до заједничког саветовања политичких и војних руководилаца Ваљевског и Мачванског одреда и Тамнавског батаљона на коме су углавном усвојени закључци ОК-а В. Неколико дана после тога долази друг Сељак, са којим је ОК одржао састанак, а одмах затим поново је сазвао саветовање политичких и војних руководилаца на коме је друг Сељак37 изнео директиве Врх. штаба и оцену момента. Продор окупатора заиста је утицао деморализаторски на колебљиве, нарочито сељачке масе у одреду. После пада Ужица дезертирао је известан, не мали број колебљивих сељака. Дезертерство за време борбе са дражиновцима и ово ново дезертерство смањило је снагу одреда тако да одред у децембру није бројао вигие од око 500 партизана. Половином јануара 1942 дошао је курир Врх. штаба са децембарским писмом за ОК В. и покр. инстр. писмом за Главни штаб за Србију. Инстр. ПК-а и ОК В. упознали су се са овим материјалом, а нешто раније ОК је добио директиве ПК-а о „задацима парт. орг. у партизанским јединицама”. ЦК је ОК В. упућивао на везу са другом Мих. и на сарадњу са другом Сељаком. Успоставу везе са другом Мих. потпуно је преузео на себе друг Сељак. Дани јануара постајали су све тежи. У борбама са непријатељем исцрпљивала се муниција. Наши одреди су се држали падина Медведника, Маљена и Повлена задржавши фронтални начин борбе. На периферији те територије гомилале су се четничке, недићевске и љотићевске банде. Борбе су трајале свакодневно. Број рањеника као и наших губитака, те промрзлих партизана повећавао се из дана у дан. Покугиаји Тамнаваца да се пробију у Тамнаву претрпели су неуспех. Непријатељ је имао иницијативу у нападима. Циљ му је био да нас исцрпе у муницији. Концем јануара непријатељ концентрише 2500—'3000 бандита са четири стране у намери да нас опколи. Десет дана наши одреди су одолевали и нанели бандитима страховите губитке, али је муниције нестајало. Тада је укупна снага свих одреда на нагиој територији била следећа: Ваљевски одред — 200 бораца, Сувоборски (бивши Колубарски батаљон Ваљевског одреда) —• 230, Коемајски — 100, једна Шумадијска чета — 50, једна Мачванска чета — 50 (Мачвански одред унигитен је при покушају продора у Мачву. Од 350 борагш остала је само горе поменута чета, штаб је унигитен, осим друга Шпанца (Ј1.), узрок пропасти углавном састоји се у лакомислености команде) и Посавотамнавски одред — отсо 150 бораца. Одреди су били принуђени да се повуку са територије, коју су све дотад држали, у ноћи уочи 1 фебруара. Непријатељ није заиста успео да опкољавањем уништи одреде. Али од тога дана ређали су се напади за нападом свакодневно. Непријатељ је имао добру обавештајну службу која га је извегитавала о кретању наших одреда. Баш пред 1 фебруар друг Сељак је формирао групну команду за све одреде. Групна команда дала је директиву да се избегавају борбе због мале количине муниције и да се том приликом добије у времену док гране пролеће. У првој половини фебруара под сугестијама друга Сељака на саветовању са полит. и војним руководиоцима решено је да се са половином снага крене ка Топлици за муницију, које је по тврђењу друга Сељака било обилно у том крају (он је предлагао и правац Хомоља, али је узет нравац Топлице). Рачунало се да у рејону Чачка и Ужица има одреда и да се на њих ослони. Све су се одлуке стварале на основу голих претноставки. Веза са Врх. гитабом била је прекинута, а веза са другом Мих. није била успостављена све до прве половине марта иако је Сељаков курир са тим задатком отггшао јоги половином јануара. Покушај продора ка Топлици завршио се неуспехом још у Срезу таковском због напада четничких банди. Одмах потом, око полопине фебруара, опет на једном саветовању ... са војним и политичким руководиоцима, друг Сељак и групна команда одлучују да пошаљу Космајски одред на Космај, Посавски у Посавину, Ваљевски у Рађевину, а Сувоборски да оперише око Сувобора. Сви одреди имали су тада мало муниције, али су Космајци тврдили да ће на Космају лакше доћи до муниције. И заиста, сваки одред пошао је куда му је одређено. То је био почетак уништења одреда. Људи су били изнурени дугим маршевима по страшним мразевима, слабо У тим данима чланови ОК-а В. и инстр. ПК-а38) обигили су партиске ћелије да би младим члановима Партије помогли да усвоје директиве Врховног штаба и ОК-а В. Морал преосталих партизана био је тих дана висок. Од стварања одреда па до тог дана, као и све до краја, па и у најтежим данима, између инстр. ПК-а и ОК-а В. с једне стране и политичких и војних руководилаца с друге постојала је пуна сарадња. У Тамнавском батаљону партиски рад био је сасвим запуштен, а за руководиоце парт. рада одређен један млад и неискусан интелектуалац који је својим незгодним држањем изазвао сукобе са полит. и вој. руководиоцима батаљона. С обзиром на перспективу тешке борбе, ОК В. је одлучио да нарочиту пажњу посвети теориској изградњи младих чланова Партије у одреду и уздизању свести партизана. ОК В. у сарадњи са Р. Вуковићем и другом Вукадином39) покреће лист „Партизан”40) (изашао у 6 бројева). Тај лист је био доста добро уређен и унеколико је попунио огромни недостатак који се осетио откако је „Борба” престала да долази. Поред тога отгитампан је већи број реферата, извадака из „Питања лењинизма” и Историје СКП(б). Један од чланова ОК-а В. руководио је целим тим радом, који је био доста обиман с обзиром на техничка средства. Издато је неколико летака за народ и партизане поводом почетка офанзиве Црвене армије. Свакодневно су издаване вести. Један од највећих недостатака парт. организације био је у томе што су чланови ОК-а В. као и инстр. ПК-а били компромитовани и у новонасталој ситуацији били су приморани да се склоне у одред. На великом делу округа завладала је четничка банда, а веза са Ваљевом била је страховито отежана. Рад ОК-а В. стварно се ограничио на одред и један мањи део територије који се налазио под партизанском контролом. Инстр. ПК-а и ОК В. јасно су видели да је нужно да се партиски рад постави баш на овој територији на којој су четничке банде биле завладале, али је постојала огромна опасност да другови, које пошаљемо, неће моћи сачувати ни главу, а некмоли поставити рад. Требало је најозбиљније водити рачуна о ка1?) Мирко Томић, народни херој, члан Главног штаба НОП одреда и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију. м) Радован Вуковић. “) Редакцији није познато на кога се односи. ,0) Лист „Партизан” издавали су штаб Ваљевског НОП одреда и Окружни комитет КПЈ за Ваљево. 367 �8) И због свега тога опадање моралне чврстине код партизана. Тако је угушен привремено партизански покрет у Западној Србији. Несумњиво је да је ово један крупан наш пораз. У највећем делу Србије зацарила се недићевско-љотићевска реакција. Створио се великосрпски реакционарни издајнички центар. Народне масе су застрашене терором, какав наги народ није запамтио. Народ немилосрдно пљачљају окупатори и издајници. Сељачке масе у огромној | већини мрзе издајнике, али их терор чини покорним. Сељацк помињу партизане са поштовањем и љубављу. Терор је у последње време попустио. Недићевци и љотићевци се трве. Вероватно ће терор све више слабити у вези са развојем ситуације на Источном фронту. Окупатор се спрема да повећа пљачку народа. Година не обећава да ће бити родна. Терор, глад и мржња против окупатора и домаћих издајника стварају поново повољне услове зо развитак партизанске борбе. Развој догађаја на Источном фронту може само убрзати или успорити поновно нарастање револуционарног расположења радничких и сељачких маса. Зато је сада главна задаћа обнова и оживљавање наше Партије. Без Партије, која ће бити способна да поведе масе у догађајима који ће ускоро потећи, неће се моћи управити револуционарне масе ка циљу за који се боримо. Раду на оживљавању Партије приступило се крајем марта 1942 г. Формирани су ОК В., МК В. и Среско повереисгво зо Колубару. Са Рађевином и Азбуковицом још није успостављена веза. Број чланова који учествују у раду још је веома мали, али, у почетку полако, па све брже, парт. орг. у В. се учвршћује обухватајући и занатско и индустриско радништво и омладину. На селу тај процес тече много спорије. Велики недостатак осећа се у немању технике (стара техника је у једној тешкој ситуацији упропашћена). , У руководствима су нови кадрови (у ОК-у В. је само један стари члан ОК В., ... још један стари члан ОК В. учествује радом у среском руководству, а један је у рукама непријатеља, као гито је напред речено). Период који стоји пред нама намеће нам задатак да убрзамо упркос терора развитак партиске организације г. да извршимо опсежне припреме за стварање одреда... Важан задатак стоји ггред Партијом исто тако да са чува старе искусне кадрове који су јоги остали у животу.. . С другарским подравом одевени и обувени, прилично деморалисани због сталног избегавања борби, са јако израженим осећајем несигурности због мало муниције. А четничке банде од Ужица, Косјерића, Пожеге, Ариља, Г.Милановца, Ваљева, Љига, Белановицс, Мионице, Тамнаве (Уба), Обреновца, ЈГазаревца, Поцерине, Мачве, Рађевине, Азбуковице, Шумадије, Бајине Багите које су раније већином биле под Дражином командом, повезане са неколико недићевских и љотићевских одреда и чета, помагане од Немаца, гониле су у стопу наше одреде. Убрзо је уништен Посавски одред при покушају продора у Тамнаву.4') Космајски одред је страдао близу Космаја,42) Ваљевски одред, коме је била прикључена Мачванска чета у снази од око 230 људи, спао је на 70 људи, којк су се пребацили у Босну. Сувоборски одред издржао јс до 18 марта 1942 г., свакодневно нападан, често по два и три пута. Он је покушао да се пробије до Топлице, стигао до Овчарско-Кабларске Клисуре, одакле је био принуђен да се врати натраг ка Сувобору и Маљену. Људи су били преморени, муниција сведена на најмању меру, четничке и недићевске банде густо распоређене. Свакодневно су се трпили губици. У селу Радановцима погибе и Ж.Ј. — Шпанац,'13) члан групне команде, који је раније био командант одреда Сувоборског и уживао силно поверење партизана... У ноћном повлачењу по густој тмини преко реке Забаве изгуби се известан број другова, међу којима сва четири водника. Одред од 230 људи (на дан 1. II 1942) свео се на 60 људи (остало се изгубило, заробљемо, гсзвестан део дезертирао, погинуо). Од пет чета остале су две. Анализирајући све догађаје који су довели до распада одреда догило се до неколико заједничких закључака о узроцима уништења одреда. 1) Јака концентраг^ија непријатељских снага. 2) Пропуштен моменат да се сви одреди скупа пребаг<,е и да проведу зиму у наслону на неке јаче партизанске снаге (то је могло да се учини крајем јануара), напр. у Босну. 3) Ова група одреда била је потпуно изолована, без сваке везе са другим одредима и са Партијом. 4) У великом делу Србије није било партизана, па је непријатељу била омогућена концентраи,ија против наших снага. 5) Несташица муниције. 6) Погрешна одлука о упућивању одреда у своје крајеве где су билгс потпуно или делимично унигитени. (У време извргиења те одлуке јоги се могло покушати са пребацивањем у Босну, али ситуација у Босни није била команди позната). 7) Попуштање дгксгџшлине и чврстине одреда у вези са гомилањем тешкоћа. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Инстр. ПК-а при ОК-у В. Црнии) ј I *') Од Посавског НОП одреда остао је са Ваљевским само Тамнавски батаљон, док је све остало људство отишло са Кочом Поповићем ка Ужицу. *2) Види док. бр. 34. ") Жикица Јовановић, народни херој. ") Милош Минић. 368 �на кројачка радионица са 17 шиваћих машина. Радионица је имала два одељења: за мушка одела и за кошуље и рубље. Радионица је била смештена у стамбеној згради среског начелства. У радионици су радиле: Олга Јевтић, Ката Теодосић, Даница Миловановић, Радмила Миловановић и Миленија Јефтић из Осладића, затим Зорка Спасојевић, Ружа Гинић, Тоша Веселиновић, Олга Вукојевић, Рада Дедић, Јулка Коларић и кћерка порезника Вранића, све из Каменице. Радионица је радила месец и по дана. У радионици се и политички радило, а културна екипа одреда давала је приредбе и у радионици и за грађанство. Каменица је одиграла видну улогу као прихватна станица бораца који су пролазили на положаје. Крајем септембра 1941. године формирана је у Буковцу женска кројачка радионица, која је шила само рубље и завоје. У њој је радило пет другарица. Кад је избио сукоб с четницима, радионица је померена у Бачевце и смештена у близини школе, али је нешто касније расформирана. У Бачевцима се 1941. године налазила и партизанска перионица, у којој је радило десетак другарица. Поред рада у радионицама и активима жена за помоћ фронту, жене су организовале и прела у свим селима којима се кретао Ваљевски одред, на којима се прерађивала прикупљена вуна и плеле потребне ствари борцима. На територији Посаво-Тамнаве нису биле формиране радионице, али је више жена код својих кућа шило опрему за борце. У Коцељеву су на томе радиле: Десанка Бесеровац, Катарина Ђаковић, Видосава Јовановић, Драгица Мандић и Зора Морељ. Септембра 1941. године у Рађевини се отпочело с формирањем одбора жена за помоћ фронту. У Баставу је формирала одбор Ана Зебић. На скуп је дошло око стотину жена из Бастава и Става, где је формиран посебан одбор. Одбором жена у Баставу руководила је Ана Зебић, а секретар је била Була Солдатовић. У одбору жена у Ставама била је Ђурђија-Ђука Ракић, једна од најактивнијих жена у селу. Одбори жена углавном су прикупљали вуну, кошуље и чарапе и организовали посела на којима се прерађивала вуна. На поселима се и политички радило. Одзив жена био је велики. Око одбора у Баставу окупљале су се многе жене, међу њима: Загорка, Иванка, и Олга, Станија, Зорка и Ле- ЉУБИНКА МАРИЋ, рођена је крајем марта 1921. године у Мионици, у породици сиромашног сељака. Рано је остала без оца, па је мајка уз велике тешкоће подизала своје троје деце, а најстаријег је сина школовала у гимназији. Због тога је Љубинка морала да напусти основну школу после другог разреда и да помаже мајци у свим пословима. Под утицајем брата гимназисте врло се рано укључила у напредни покрет. Радила је са омладином у свом селу и околним селима. Примљена је у СКОЈ 1939. а у Партију почетком 1940. године. Неуморно је радила и са омладином, и са женама и са радницима у варошици Мионици. Када је јула 1940. године формирано руководство СКОЈ-а, била је његов члан, и члан пленума ОК КПЈ за Ваљево. Крајем марта 1941. године постала је секоетар тада формираног СК СКОЈ-а. У исто време постала је и секретар партијске организације. Одржавала је везу са ОК КПЈ за Ваљево и примала је готов сав партијски материјал, који је требало растурати. После окупације земље још интензивније је наставила рад. Организовала је прикупљање оружја и муниције, хране, одеће и обуће, припремала скојевце и омладинце за одлазак у одред, одлазила у друга села и организовала рад за НОП. Обављала је курирску службу између Мионице и одреда. Била је члан првог НОО у Мионици и секретар првог СНОО, који је формиран крајем октобра 1941. године. Учествовала је у формирању НОО у неким селима колубарског среза. Почетком новембра ухватили су је четници заједно са већом групом активиста и братом, који је дошао из одреда да формира команду места у Мионици. Сви су отерани у Равну гору, а затим у Маркову Цркву, одакле је пуштена на интервенцију неких грађана, а брат јој је измрцварен и бачен у једну кречану, где је изгорео. Наставила је рад. Била је члан партијске организације у Мионици, која је поново формирана крајем 1941. године. Примала је у своју кућу партијске раднике и обнављала везе. Ситуација за политички рад била је врло тешка, али се она није колебала. Кад је у мају 1942. године обновљен рад партијске технике, разносила је и растурала по околним селима умножени материјал. Августа исте године ушла је у СП КПЈ за колубарски срез, које је тада реорганизовано. Хапшена је још два пута 1942. године и увек је продужавала рад. У ноћи између 8. и 9. марта 1943. године четници су опколили њену кућу и повели је са собом на Маљен. Страховито су је мучили да ода своје везе. Била је сва надувена од батина и кожа је с ње отпадала, али ништа није признала. Заклана је и бачена у једну јаругу, а њен леш није пронађен. Као јасна потврда њеног доброг држања пред непријатељем стоји чињеница да после њеног уморства нико из овога краја није ни хапшен ни убијен, мада је она знала све активисте, нарочито чланове Партије. Заједно са својим братом извршила је јак утицај и на своју мајку Машинку и сестру Савету, које су до краја остале одане НОП, а активно су га помагале све док је Љубинка била жива. ПОДАЦИ О ЗЛОЧИНИМА ДРАЖИНОВАЦА У ВАЉЕВСКОМ ОКРУГУ1) У исто време две друге тројке извршиле су неколико накнадних клања по Колубарском срезу. Заклали су двадесетогодишњу Љубинку Марић из Мионице и њена два рођака; трећи њен рођак кога су повели на клање побегао је. У селу Робајима заклали су Секулу Бојиновића, великог пријатеља народноослободилачке борбе. Његову жену Десу (сестру Драгојла Дудића) такође су хтели да закољу, али је она успела да побегне. Извршили су затим нечувено тежак злочин у селу Стапару, Срез подсорски. Ноћу између 7 и 8 априла упали су у кућу Станоја Спасојевића и одмах у самој кући пред женама и децом заклали су Станоја, његова два сина и његова два брата. Кад су клали синове Станојеве њихова је мајка појурила да их брани. Бандити су јој тада отсекли руку којом је бранила децу. Стара мајка Станојева умрла је гледајући клање своја три сина и два унука. Трећа жена је од страха оглувела. Када су сву кућу после покоља опљачкали, запалили су је, али су сељаци успели да угасе пожар. Станоје као и оба његова брата и синови су били поштени људи. Станоје је био у време када је овај крај био ослобођен члан НОО за општину каменичку. Сва ова злочинства починио је Калабић са својом бандом у којој има око 30 људи... ■) „Глас”, бр. 5, за 1943. годину (одломак). 369 �кућа је упориште партијским радницима, нарочито после расформирања Сувоборског одреда. Ту је 7. априла 1942. године формиран ОК КПЈ за Ваљево, а другом половином истог месеца и СП КПЈ за колубарски срез. Она је била увек спремна да прими партијске раднике и да изврши сваки постављени задатак. Њена кућа је била упориште све до краја 1943. године, када је одласком у илегалност њене ћерке Каје кућа потпуно компромитована. Наставила је рад и после ослобођења. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је 1967. године. • РАДОЈЕВИЋ, кројачка радница из ЈБига, рођена 10. марта 1920. године у Чачку, укључила се у напредни раднички покрет 1938. године у Чачку, и убрзо примљена у СКОЈ. Године 1939. и 1940. била је члан МК СКОЈ-а. Крајем 1940. године дошла је у Љиг и одмах примљена у Партију. Руководила је женским скојевским активом, који је формиран децембра 1940. године. Фебруара 1941. године постала је секретар рејонског руководства СКОЈ-а, а у партијској организацији је одговарала за рад међу женама. После напада Немаца на Совјетски Савез одржавала је састанке са женама и омладинкама и организовала прикупљање одеће и обуће. Септембра 1941. године постала је члан рејонског партијског руководства за Љиг. Новембра 1941. године, после избијања сукоба са четницима, ухапшена је са дететом од месец дана. Држана је у кућном притвору. Пошто никако није могла да се одржи у Љигу, марта 1942. године послага је на партијски рад у околину Крушевца. У лето 1944. године ухваћена у селу Бачини код Варварина са већом групом активиста и симпатизера. После неколико дана успела је да побегне и да се пребаци на Јастребац у одред. Септембра 1944. године била је комесар болнице Крушевачког подручја у Рибарској Бањи. 1945. године била је секретар ОО АФЖ за Крушевац, а затим на разним партијским и политичким дужностима. Носилац је Споменице 1941. НАДЕЖДА ДУДИЋ, из Клинаца, жена народног хероја Драгојла Дудића и мајка народног хероја Мише Дудића, пре рата је била одани сарадник свога мужа. Рад је наставила и под окупацијом. Међутим, као жена истакнутог комунисте ухапшена је већ јула 1941. године и отерана у логор на Бањици, где је остала до априла 1944. године. Све троје Стевкине деце се укључило у НОП. Њена ћерка Перса је ухапшена као активиста НОП и усмрћена у логору Аушвиц, а син Миша је умро од задобијених рана у битки на Пријепољу, децембра 1943. године. Њен муж Драгојло је погинуо крајем новембра 1941. године, приликом пада Ужица, а друга кћерка Зора је због своје активности цело време окупације провела у логору на Бањици. И поред страшне личне трагедије, Стевка ни.је посустала и наставила је рад и после ослобођења. СТЕВКА • ЗОРКА ДУДИЋ, учитељица, рођена 20. маја 1911. године у Клинцима, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Године 1940. била је члан актива државних чиновника, који је формирала Милка Минић. Под окупацијом је наставила рад. Била је учитељица у селу Златарићу, и у њеној је школи ОК КПЈ за Ваљево одржао састанак 22. јуна 1941. године. Активно је радила све док није ухапшена марта 1942. године. Отерана је у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања. Примљена је у Партију после изласка из логора. Носилац је Споменице 1941. е Ј1АЛОВИЋ, рођена 9. новембра 1898. године у Санковићу, од првога дана устанка укључила се у рад за НОП. Политички је радила у селу, одлазила као курир у Горњу Топлицу код др Питовића, који јој је давао санитетски ' ■ материјал за одред. Примљени материјал - ’ је односила до одређеног пункта. Њена МИЛОЈКА 370 посава Солдатовић, Миросава Петровић, жена Богдана Антонића, Вида, жена Сређе Лакиновца Сенића, жена Уроша, ковача (долазила је у Ваљево као курир 1941), Мица Зебић са своје три кћери Златом, Аном и Душицом. У Ставама су у одбору радиле Стана Антонић и њена кћерка. У оним селима где нису били формирани одбори жена радило се у групама или појединачно. Активи жена постојали су: у Белој Цркви, Толисавцу, Комирићу, Равнаји и Мојковићу. У активу жена у Белој Цркви биле су: Косана-Коса Кнежевић, Цана Аврамовић и жена Боривоја Антонића. Актив је формиран 1941. године и радио је до краја рата. Све три чланице су августа 1941. године, вршећи обавештајну службу, утврдиле стање посаде немачког гарнизона у Белој Цркви и о томе обавестиле партизане. На тај су начин омогућиле да се изврши препад и ликвидира гарнизон. У овом су се селу од првих дана устанка укључиле у рад за НОП: Жика Јовић, са кћеркама Љубицом и Надом, Даринка Јеремић (њена кућа била је пункт за све време рата), жена Пере Поповића-Калајића, жена Станимира Ракића, жена Ивка Ракића и жена Богољуба Ракића (све четири су били чланови другог актива жена који је формиран фебруара-марта 1942. године и радио до краја рата). У селу Толисавцу радила су два актива жена од почетка устанка па до краја рата. Чланови једног актива биле су: Катарина, Велинка и Николија Миловановић и Радојка Илић, а другог жена Борисава Поповића и жена, кћерка и снаха Павла Ђуричића. Поред рада у активу жена, оне су биле ангажоване и на другим задацима. Преко Радојке Илић повезивали су се другови који су пристизали у Рађевску чету Ваљевског одреда, а на имању Николије Миловановић и њених снаха Катарине и Велинке налазиле су се базе и склоништа. У кући су била два склоништа за оружје и муницију и три базе за партијске раднике и рањенике. Једна база била је у кући у којој је живела Николија са снахом Велинком, друга у шуми недалеко од куће, а трећа у новој кући у којој је живела Катарина с мужем. У овом селу постојало је више склоништа. У кући Мирке Петровић и њене снахе Руже била је смештена техника СП КПЈ за рађевски срез и ту су издаване „Вести” и један лист; у кући Живане Вујковић 1941. године била �је смештена радио-станица Врховног штаба, а касније је ту била прихватна база за рањенике и болеснике. База за илегалце била је и у кући Николије Кнежевић и њене снахе. Кућа Даринке Масаловић била је главни пункт у овом селу. Она се бринула о исхрани илегалаца који су се склањали у њеној кући, нарочито кад су велике потере, а прикупљала је и обавештења. Упориште партијских радника била је и кућа Стане Масаловић, која се налазила поред пута за Крупањ. Мада је била једна од најсиромашнијих кућа у селу, никад се није десило да Стана не нахрани илегалце. Њен муж је вршио курирску службу према Пецкој и Љубовији, а девер према Лозници и Шапцу, а она је остајала код куће и примала поруке ако људи не би били ту. Кућа Живка Антића је такође била пункт за који су биле везане неке партијске ћелије из рађевског среза. Његова породица — жена, кћерка и три снахе повремено су одржавале везе с Белом Црквом и по њима су слате инструкције и материјал за актив жена у овом селу. Повремени пункт за илегалце биле су и куће Цвете и Миросаве Тошић. Оне су прихватале илегалце и смештале их у једну појату и тамо им доносиле храну и одећу. Зорка Вујковац и њене кћерке Вида и Негосава укључиле су се у рад за НОП од првих дана устанка. Њихов полубрат био је један од организатора устанка у Рађевини. У кућу су долазили курири са свих страна, нарочито на почетку устанка; а долазили су и многи људи који су чекали на везу да оду у одред. Оне су обезбеђивале исхрану и прале им рубље. Када се у њиховој кући сместио Врховни штаб, оне су углавном биле ангажоване за његове потребе. После доласка казнене експедиције, скривале су људе који су долазили да успоставе прекинуте везе. Радиле су за све време рата повремено, јер је кућа била под присмотром четника. Њихова снаха Перса, рођена Дудић, била је неуморни сарадник свога друга. Помагала му је У организовању прве оружане групе, која се састала истог дана кад је Немачка напала на СССР. Примала је поруке од курира када јој муж није био код куће. Септембра 1941. године У њиховој кући био је Врховни штаб и тада је преузела бригу о исхрани чланова Штаба. После доласка казнене експедиције ухапшена је и отерана у логор на Бањици и пуштена после неколико месеци. Касније је наставила рад. Одржавала је везу са сво- КУНА ЛЕЛЕКОВИНА У ОКОЛИНИ ВАЛјЕВА. ПОСЛЕ ГУБЛјЕЊА слободне територије била ЈЕ ЈЕДНО ОД ГЛАВНИХ УПОРИШТА ОК КПЈ ЗА ВАЛјЕВО И СПОМЕН-ПЛОЧА ОЈ1ГА АПОСТОЛОВИЋ-АЋИМОВИЋ рођена 28. јануара 1924. године у Бабајићу, у напредни омладински покрет укључила се уочи рата. Примљена је у СКОЈ крајем 1940. године, или почетком 1941. када је формиран женски скојевски актив. Маја 1941. године постала је члан рејонског скојевског руководства за Љиг, а августа је кандидована за члана КПЈ. Учествовала је у организовању и прикупљању добровољних прилога за НОП, а често је водила Милку Минић у друга села на састанке. Наставила је рад и после расформирања Сувоборског одреда, па је због своје оданости примљена у Партију априла 1942. године. Око себе је окупила групу омладинки с којом је политички радила. Немци су је ухапсили другом половином августа 1942. године и с већом групом активиста и симпатизера отерали у Горњи Милановац, затим Крагујевац, и најзад у логор на Бањици, одакле је марта 1943. године отерана за Немачку, где је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. 371 • �НАДА ВОЈИНОВИЋ-АНТОНИЈЕВИЋ, рођена 29. јуна 1920. године у Бабајићу, у напредни покрет се укључила непосредно пред рат под утицајем мужа, члана КПЈ. У њеној су кући почетком 1941. године одржавани састанци са женама којима је присуствовала и Милка Минић. После напада Немаца на Совјетски Савез одржавала је састанке са женама и организовала прикупљање материјалне помоћи за НОП. Прогањана је због мужа, који је био у партизанима, па је и сама ступила у одред. Крајем августа је повучена из одреда за рад на терену. Добила је задатак да буде курир између политичких радника на терену и да разноси партијски материјал. Кандидована је за члана КПЈ септембра 1941. године. Наставила је рад и после повлачења партизана. Примљена је у Партију маја 1942. године и њена је кућа била партијско упориште. Септембра исте године прешла је у Белановицу и тамо се партијски повезала. Ухапсили су је четници у Белановици, августа 1943. године и довели у затвор у Љигу, одакле је пуштена после неколико дана и наставила рад. Носилац је Споменице 1941. ДУГАЈ1ИЋ, свршена матуранткиња из Драгоља, рођена је 2. јула 1920. године у Неготину. Пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет. Године 1941. је живела у Липљу, где је августа примљена у Партију и убрзо постала члан рејонског партијског руководства за Љиг. Исте године ступила је у Ваљевски одред и радила у културној екипи одреда. Марта 1942. године културна екипа је била у Мратишићу, где се налазио и штаб Сувоборског одреда. Одред је 18. марта расформиран и Зага је пошла с једном групом бораца према Буковцу и Рајковићу. Заробљена је у селу Голупцу и отерана у логор на Бањици. Носилац је Споменице 1941. ЗАГОРКА јим другом, партијским радником на том терену и са другим илегалцима. Долазила је повремено на састанке да прими директиве за рад. Поново је ухапшена 1943. године и отерана у логор на Бањици, одакле је у јулу исте године транспортована у Аушвиц, где је усмрћена. Даринка Гајић, Анђа Николић, жена Љубе Антића и жена Крсмана Кнежевића, све из Толисавца повремено су прихватиле партијске раднике и бринуле се о њиховој исхрани. У активу жена села Комирића нарочито се истицала Јула Гладовић-Ђурић, чија је кућа била пункт. У време највећег терора кад је много људи поклано и кад нико није смео да прими илегалце, она их је примала и бринула о њиховој исхрани. Пунктови су били и куће Василије и њене кћерке Загорке Ђурић (кућа им је била на погодном месту, издвојена од осталих и ту су свраћали сви илегалци из Рађевине). Поред тога што су илегалце храниле и прале им рубље, прикупљале су информације о непријатељу. Њихов рад су открили четници и обе су заклали септембра 1943. године. Кућа Живана Матића била је такође упориште партијским радницама. Његова жена и кћерка су склањале илегалце и бринуле о њиховој исхрани. Кућа Драга Поповића била је такође упориште партијских радника. Љегова жена била је сигуран ослонац илегалцима и пружала им све што је могла. Жена Миће Поповића и жена Радована Мишића, са својом јетрвом и двема синовицама, примала је у кућу илегалце, спремала им храну, прала рубље и давала податке. Жена Војислава ПантелићаКељића, жена Војислава ПантелићаШиљка, Даница Муцић и учитељице Дида Милановић и Смиља Милановић биле су активисти НОП од првих дана устанка. Све су биле чланови актива жена који је формиран крајем 1942. године. Актив је успешно радио и обављао разне задатке добијене од партијских радника. Преко њих је обезбеђиван смештај партијским радницима — другарицама које су упућиване на рад у Рађевину. Актив је радио до ослобођења. Поред рада у активу жена, учитељице Дида и Смиља вршиле су и обавештајну службу. Пошто је школа била близу друма, обе су обавештавале партијске раднике о кретању непријатеља. Са истим задатком су одлазиле у друга села, а у хитним случајевима и у Ваљево, нарочито за санитетски материјал. Код њих су долазили и курири. Жена Беке Муцића, Милија и 372 Радојка Муцић, биле су такође активисти НОП-а од почетка устанка. Због активног рада Милију и Радојку Муцић убили су четници. Чланови актива жена у селу Равнаји биле су Радојка Тешић, жена Саве Тешића и снаха Велимира зв. Лаџак. Драгиња Пантелић из истог села, мајка двојице партизана, имала је у својој кући базу за илегалне раднике. Четници су у лето 1944. године близу њене куће открили једног илегалца који је пружио отпор. У њеној бази је било тада неколико илегалаца, међу којима и Андрија Хабуш, члан СК КПЈ за рађевски срез, који је у тој борби рањен. Драгиња је тада побегла од куће и пребацила се у Босну, где је остала до ослобођења. Активисти у овом селу биле су и жена Рајка Пантелића, мајка Тике Алексића, Новка Јанковић и Љубица Бојић (1943. године примљена у СКОЈ). У селу Мојковићу у активу жена биле су: жена Трифуна Стевића, жена и кћерка Лука Стевића и жена Љубе Стевића. Овај актив радио је по упутствима партијских радника. Жена Благоја Николића добијала је обавештења из источне Босне о акцијама партизана и преносила их партијским радницима, који су се повремено склањали у њеној кући, а жена Иве Мишковића давала је храну илет'алцима у најтежој ситуацији када су белогардејци вршили претресе по селу. Дара Милосављевић из Завлаке била је симпатизер НОП-а још пре рата, а за време рата преко њене куће је ишла штампа и пропагандни материјал. Она и њен муж су примали материјал и растурали га по селу. Омладинка Вера Рељић из истог села укључила се у рад за НОП на почетку устанка и извршавала је све задатке које јој је поверавала омладинска организација. Исте године ступила је у одред и погинула у зиму 1942. године. У овом селу активно је радила и жена Душана Цагића. Она је са мужем држала трговину која је пре рата коришћена за партијске потребе. За време рата преко ове трговине одржавала се једно време веза према Шапцу. Курири су долазили у радњу као купци и ту примали поруке. У Белотићу је било више породица које су се целе укључиле у рад за НОП. Кућа Јелисавете-Соје Секулић и њене кћерке била је позната као напредна и пре рата а то је остала и за време НОБ. Сојин муж је стрељан крајем 1941. године, а она је са кћерком наставила рад. Почетком септем бра 1943. године у њену кућу је пре �нета техника СК КПЈ за рађевски срез и смештена у штали. Техника је ту несметано радила све до јануара 1944. године када су четници у близини куће открили једног илегалца. Тада су Соју заклали, а њену кћерку премлатили да је остала инвалид, али технику нису пронашли. Касније је техника пренета на друго место. Кућа Ружице Петровић се од првих дана устанка определила за НОП. Са свим својим укућанима Ружица је помагала илегалним радницима који су радили у околини села: скривала их је у својој кошари и на тавану куће, обезбеђивала им исхрану и чисто рубље. Због свог активног рада ухапшена је децембра 1941. године заједно с мужем и отерана у логор у Шапцу, где је остала до марта 1942. године Наставила је рад и после изласка из логора, због чега су је четници заклали септембра 1943. године. Њена кћи Дивна је од краја 1942. године одлазила у Ваљево као курир за санитетски материјал. У то време је примљена у СКОЈ и радила као скојевка за све време рата. Снаха Борка је такође активно радила, растурала летке по селу и извршавала све постављене задатке. Кућа Кате Васиљевић била је укључена у један курирски канал на путу од Дрине према Ваљеву. Кућа је била погодна за илегалне раднике, јер се налазила у једном шумарку удаљена од осталих кућа. Ту су одржавали састанке партијски радници, који су радили на разним теренима, а долазили су и курири. И Ката је обављала курирску службу, одлазила у околна села и позивала људе на састанке. Истицала се храброшћу и излазила је у сусрет сваком илегалцу који се кретао на том терену или био на пролазу. Кућа Боже Ристивојевића-Кикића била је једна од најактивнијих у селу. Он је био председник НОО и у кућу су свакодневно долазили илегалци. Његова жена водила је сву бригу о њима. Имала је базу на штали, која се налазила поред главног пута. Чувала је стражу док су илегалци спавали и одржавали састанке. Кућа Тихомира Петровића такође је била један од пунктова за све време рата. Ту су долазили партијски руководиоци и инструктори ПК. Његова жена је углавном спремала храну, а његове снахе Тиосава и Душанка вршиле су обавештајну службу. Одлазиле су у суседна сел.а да извиде ситуацију и да о томе обавесте партијске раднике. Кад су у кући боравили илегалци, обилазиле су село и ослушкивале што се прича о партизанима и да ли у селу има непријатеља. Душанка је била још и курир између СК КПЈ за рађевски срез и ОК КПЈ за Ваљево. Одлазила је на везу у Лопатањ и Братачић и предавала пошту за ОК, а ту од курира из Ваљева преузимала пошту за СК КПЈ. У овом су селу биле активне и Бела Смиљанић и Новка Ристић. Новку су због активног рада заклали четници јануара 1944. године. У Крупњу су активно радиле за НОП мајка Јуле Јеремић, жена Цветка Тадића зв. Племић и Грбић . .., ташта Михаила Дамјановића; у Ликодри: жене Митра и Жике Радишића, жена Нинка Васиљевића, жена и три снахе Нинка Зељића и жене Глигорија и Боре Николића; у Церови жена Мише Ковачевића; у Брштици: жене Раје и Велизира Гајића; у Планини жена Пере Грујичића, жена Димитрија Радића и још неколике жене из Грујичића мале; у Шљивови жена и снаха Сретена Миловановића зв. Вилотић; у Врбици Ката Јањић, жена Миће Аврамовића и жена Милосава Игњатовића; у Бањевцу жена Властимира Андрића зв. „Пекмез”; у Горњој Трешњици жена и снаха Гаје Гајића; у Доњој Трешњици жена Михаила Тадића и жена и снаха Душана Тадића; у Томњу Јованка Малетић, жена Сретена Малетића и Видојка Тешмановић, самоука омладинка, која се укључила у рад за НОП од првих дана. Ступила је у Ваљевски одред, у коме се борила шест месеци. Ухваћена је у селу Шљивови приликом продора окупатора и белогардејаца и отерана у Лозницу, где је зверски мучена. Упркос свим мучењима држала се храбро и на стрелишту извикивала пароле. У Костајнику је рад међу женама покретала учитељица Кармела Соколић, која је добијала директлве за рад од партијске организације. У азбуковачком срезу, у Гуњацима, формирана је крајем августа 1941. године партијска ћелија чији је члан била и Бланка Краус. Октобра 1941. године кандидована је за члана КПЈ Стана Драгићевић (Драговић), учитељица из Врпоља, која је одржавала везу са Командом места у Љубовији, одакле је отишла У одред. Септембра 1941. године формиран је у Гуњацима омладински актив у који су ушле: Душанка Јовановић, потпредседник, Бранка Илић, благајник, Стаменка Манојловић, секретар, Вукосава Весић, Косара Марковић и Ангелина Урошевић. 373 ЂУРИЋ из Комирића, укључила се у рад за НОП заједно са својом мајком Василијом у првим данима устанка. Њихова кућа била је партијски пункт све до септембра 1943. године кад су четници огкрили њихов рад и обе заклали. ЗАГОРКА • ВЕРА РЕЉИЋ, рођена 1922. године у За- влаци укључила се у рад омладинске организације у првим данима устанка. Ступила је у партизане 1941. године и погинула у борбама које су се водиле за одбрану слободне територије. �ЈОВАНОВИЋ, омладинка из Гуњака, укључила се у НОП од првих дана устанка. Истицала се радом. Изабрана је за потпредседника омладинског актива у селу, који је формиран септембра 1941. године. Крајем октобра је примљена у СКОЈ, а крајем године је радила у болници тешких рањеника у Драгодолу. Повлачила се са партизанским јединицама до Косјерића и нестала је после борбе код Дружетића, фебруара 1942. године. ДУШАНКА АЛЕКСАНДРА-ЛЕЈА -МИЛОСАВЉЕВИЋ МАКСИМОВИЋ, рођена 1920. године у Калањевцима (Љиг), укључила се у напредни омладински покрет као ученица гимназије у Београду. Преносила је пошту и умножавала илегални материјал. Прекинула је школовање због тешких материјалних прилика у породици и смрти мајке и 1939. године запослила се у Среском суду на Руднику, где ју је затекла окупација. У припремама за устанак радила је на преношењу и слању оружја и набављала легитимације из Среског начелства за кретање партијских радника на територији Качера. Одмах по формирању партизанских одреда, ступила је у Рудничку чету. Радила је кратко време у команди места, а потом у партизанској болници на Руднику, која је била пункт за прихватање рањеника из свих одреда. Кад је отпочела Прва непријатељска офанзива, одређена је за евакуацију рањеника у Санџак. После доласка у Нову Варош крајем 1941. године, радила је у партизанској техници, а после преласка јединица у Босну постала је борац V шумадијског батаљона I пролетерске бригаде. Касније је прешла на рад у штаб II пролетерске бригаде и II пролетерске дивизије. Примљена је у Партију 1942. године. Године 1943, по одлуци Врховног штаба отишла је на Вис. После ослобођења земље била је на разним дужностима: организациони секретар СК КПЈ за Ваљево, секретар ГК КПС Ваљево, члан Кадровског одељења ПК КП Војводине и друштвено-политички радник у ЦК СКС до одласка у пензију. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Задатак овог актива био је: окупљање омладине, прикупљање одеће, обуће и намирница, агитовање за одлазак омладине у партизане. Омладинска организација је одржала једну конференцију, на којој је расправљано о раду омладине и њеном учешћу у покрету. Организација је радила до доласка казнене експедиције. Душанка Јовановић примљена је у СКОЈ крајем октобра 1941. године, а затим је ступила као болничарка у болницу тешких рањеника у Драгодолу. Приликом повлачења дошла је са партизанским јединицама до Косјерића и нестала је после борбе код Дружетића крајем 1941. године. Партијска ћелија у Гуњацима формирала је септембра 1941. године актив жена за помоћ фронту у који су ушле: Симка Маринковић, председница, Сеја Јовановић, Олга Симић, Милица Урошевић, Роса Антонић, Јелисавка Младеновић и Живана Урошевић. Састанцима актива жена присуствовала је Бланка Краус која је у партијској ћелији одговарала за рад са женама не само у Гуњацима него и у Остружњу, Лопатњу и још неким селима. Задатак актива био је да прикупља прилоге за партизане, да организује скупове и да радом обухвати што већи број жена. Актив је организовао прикупљање чарапа, џемпера, рубља, пешкира и одзив је био велики. Организована су и прела, на којима се окупљало до 50 жена. На прелима су и политички радиле. Окупљеним женама говориле су Бланка Краус и Јела Милатовић, учитељица. Актив је радио до децембра 1941. године. Поред жена које су биле обухваћене радом актива жена за помоћ фронту било их је још које су се на разне начине укључивале у рад за НОП. У Пецкој су се међу првим укључиле у рад за НОП: Љубица Вићентић-Андрић, Мара Враголић, Борка Илић (крајем 1941. године радила је заједно с мужем у партизанској пекари у Плавшићима), Драга Тодорић (октобра 1941. отишла је у Ужице и тамо погинула) и још неке. Милка Милићевић из Грачанице одржавала је везу с партизанском командом у Љубовији, а Ленка Ивановић-Ковачевић, учитељица радила је у Команди места у Љубовији од њеног формирања, септембра 1941. до краја октобра када је команда престала да постоји. У многим селима су стварани одбори или активи жена за помоћ фронту са задатком да прикупљају храну и одећу за борце. У Пецкој је у време 374 постојања слободне територије одбор обухватио велики број жена. Оне су, поред прикупљања хране, радиле у кухињама и радионицама за шивење веша. На прикупљању хране и одеће за партизане радиле су и: Ката и Станка Нешковић, Стана Поповић и Сава Рашић-Рељић. Сем тога, оне су обавештавале илегалне партијске раднике о кретању непријатеља. И жене Подгорине дале су свој пуни удео у НОП. Многе су се на разне начине укључивале у рад. Међу првим женама које су радиле и на организовању других жена била је Радмила Јовановић из Осладића. Мада је имала мало дете, она се у пуној мери ангажовала у извршавању задатака. Кад јој је било онемогућено да се креће по терену, јер ју је полиција тражила, ступила је у Ваљевски одред у коме је остала све до његовог преласка у Босну, почетком марта 1942. године. Четници су је ухватили у Горњим Лесковицима и отерали у логор на Бањици. У Осечини су пунктови за везу били у кућама Кате Радојичић и Драге Ивановић-Лазић, а у Остружњу у кућама Загорке Спасојевић и Кате Антонић. Анка Пантелић из Сирдије, мајка петоро деце, сарађивала је с НОП, због чега су је касније четници мучили и ошишали. Зора Стефановић је пред рат дошла из Београда у Осечину да би се склонила од београдске полиције, која ју је пре рата хапсила. За све време рата живела је у Осечини код брата апотекара од кога је узимала лекове за партизане. У раду је била повезана са куриром ОК КПЈ за Ваљево. Зорка Макевић из Осладића давала је храну за прву оружану групу у Подгорини. Радмила Лукић из Осечине погинула је фебруара 1942. године у Живковцима као борац Тамнавског одреда. Активисти НОП-а биле су и Пелагија Јовановић из Осладића, Загорка Миловановић из Осечине и жена Живојина Павловића из Каменице. Све су ухапсили четници после повлачења партизанских јединица и спровели у затвор у Ваљеву, одакле су пуштене после краћег времена. Активиста НОП Ангелина Ковачевић из Сирдије, мајка Радмиле Јовановић, погинула је фебруара 1942. године у Вилотићима за време борбе коју је водио Ваљевски одред с четницима. После продора немачке казнене експедиције на слободну територију и повлачења Врховног штаба и главнине партизанских снага за Санџак и Босну, Ваљевски одред је остао на �својој територији и водио свакодневне борбе. До Нове Вароши у Санџаку стигле су неке другарице које су радиле у болници на Руднику и повукле се с болницом. Међу њима биле су: Бранка Станојчић1), Милена Глишић2), Деса Јовановић3), Рајна Н.4), Каја Марковић, Леја Милосављевић и Вида Јоцић, која је била при штабу Ваљевског одреда, дошла је у Ужице са Драгојлом Дудићем, а затим је са главнином партизанских онага прешла у Санџак. Из Нове Вароши се вратила на теренски рад у Србију, а крајем 1942. године пала је у руке полиције у Београду. При прелазу у Санџак погинула је крајем 1941. године Олга Петровић из Паштрића, а Неда Оклобџија је заробљена у Ужицу. Курир Врховног штаба Дара Павловић-Вера упућена је из Нове Вароши да успостави везу са Ваљевским одредом. Ухваћена је априла 1942. године и стрељана у логору на Бањици 25. маја 1943. године. Фебруара 1942. године одлучено је да се од Ваљевског одреда формирају два одреда: Ваљевски од бораца из Рађевине и подгорских чета и Сувоборски од бораца Колубарског батаљона, који би ишли на одређени терен и на тај начин поделили непријатељске снаге. Ваљевски одред на свом терену није могао да се одржи, па је 5. марта 1942. године на састанку штаба одреда у селу Вујновачи одлучено да се одред пребаци у Босну и прикључи главнини партизанских снага. Такође је решено да физички слаби другови и другарице остану као илегалци на свом терену. Шестог марта 1942. године прешли су преко Дрине у Босну 74 борца Ваљевског одреда. У тој су групи биле Боженка Пиперски и Боса Цветић, болничарке Ваљевског одреда, Мила Бајалица и Каја Гарибовић-Лаловић, које су се с деловима Мачванског одреда прикључиле Ваљевском одреду. Половином марта 1942. године штаб Сувоборског одреда донео је одлуку да се одред расформира, пошто је са свих страна опкољен. Само је врло мали број бораца успео да се пробије кроз непријатељске редове, а већина је пала непријатељу у руке. У току зиме 1941/42. и пролећа 1942. године заробљена је већина другарица из одреда. Убијане су на зверски начин, прогоњене у затворе и логоре у Шапцу, на Бањици и по Немачкој. ') Погинула као борац I пролетерске бригаде 1943. године. 0 Погинула почетком 1942. године као борац II лролетерске бригаде. 3) Умрла око Миљевине 1942. године. ‘) Погинула почетком 1942. године. ВУЈИЧИЋ је рођена августа 1915. године у Титовој Кореници, где је завршила четири разреда гимназије, а затим је учила домаћичку школу у Старом Футогу. Била је одличан ђак и рано се укључила у напредни омладински покрет. Због своје политичке активности, касније, пошто је завршила школу 1936. године, често је премештана. Рат ју је затекао у Лајковцу. Као члан СКОЈ-а ступила је у Посаво-тамнавски батаљон чим је формиран Ваљевски партизански одред. Одлуком штаба одреда и партијске организације остављена је почетком марта 1942. године са групом рањеника у селу Словцу код Ваљева, а одред се повукао са терена. Ту је заробљена од недићеваца и предата Немцима у Ваљеву, који су је отерали у шабачки логор. Била је затворена у бараци бр. 1, са заробљеницима одређеним за стрељање. Лепа је својим држањем у логору и својим односом према људима служила за пример. Неговала је претучене другарице, дежурала је више него остале, када је био ред да дели храну, за себе је узимала тек оно што претекне. За свакога је имала коју лепу реч, а о себи је мало говорила. Дана када је одведена на стрељање, 25. или 26. априла, Лепа је била дежурна. Напољу се чуло звецкање ашова и лоЈ1ЕПА пата и галама Дангићевих четника, који су вршили дужност гробара и пратили поворке на стрелиште. Лепа је тог јутра, као дежурна, устала раније него обично, чучала је крај пећи да заложи ватру када су у бараку ушли један гестаповац и агент Специјалне полиције и прозвали је: „Лепа Вујичић, учитељица, која је?” Лепа је спустила иверчице на под, подигла се и тихо одговорила: „Ја сам”. „Очешљајте се госпођице! Ставите шешир”, иронично јој је рекао агент. Лепа га је прекинула оштрим гласом какав до тада нико од ње није чуо: „Шешир никад нисам носила, а поготово ми сад не треба”. Окренула се другарицама и упутила им дуг, топао, пријатељски поглед као последњи поздрав. Онда је гордо усправљена закорачила према излазу. Ишла је на челу колоне према Шицари, шумарку у коме су вршена стрељања. Агенти су је успут толико тукли да су јој одвалили десно уво. Када су јој на стрељању наредили да клекне, одбила је и усправна дочекала смрт. Стрељана је међу првима. Приликом откопавања лешева 1944. године, после ослобођења, нађене су једна поред друге учитељица и мала Јеврејка, везана жицом за њену руку. Њени посмртни остаци пренети су на Шабачко гробље. • УХВАЋЕН КРВОЛОК СТЕВАН БОРОТА1) који је крив за смрт 200 Срба Ваљево, 27 фебруара (телефонски извештај дописника) Синоћњим возом допраћени су у Ваљево злогласни комунистички вођи и разбојници Добросав Симић и Стеван Игитван Борота, који су водили комунистичке разбојничке банде у Тамнави и Посавини. Вест о њиховом заробљавању и спровођењу у Ваљево раширила се муњевитом брзином, не само у граду, већ и у целој околини, а народу из Тамнаве и Посавине је лакнуло када је сазнао да су ови крволоци пали у руке властима. С њима је доведена и злогласна комунисткиња Лепосава Вујичић, учитељица са Косова, која је као избеглица привремено добила место у Лајковцу. Њих троје заједно са још осам бандита, ухватили су у селу Веселиновцу четници Љигиког четничког одреда Војводе Лукића. ') „Ново време”, фебруар 1942. године, бр. 254. • ЈОЦИЋ, ученица Трговачке академије из Скопља, рођена је 24. јуна 1922. године у Скопљу, где је живела до јуна 1941. године, када је с млађом сестром Оливером дошла као избеглица у Београд, а убрзо затим прешла у Ваљево. Још у Скопљу се укључила у напредни омладински покрет, а после доласка у Ваљево одмах се повезала и наставила рад. Преко партијске организазије добила је једну собицу у старој воденици на Колубари, где се прибирала сва муниција за Ваљевски одред. Ту су се одржавали и састанци, долазили курири из одреда и преносили директиве. Крајем августа 1941. године ступила је као скојевка у Ваљевски одред и задржана је да ради у штабу. Имала је задатак да води бригу о друговима који су били при штабу, била је и курир између штаба и одреда, а по потреби и бол- ВИДА 375 ничарка. Новембра је пошла за Ужице са Драгојлом Дудићем, а затим се са женском четом коју је водила Митра Митровић, повлачила преко Златибора за Нову Варош. У Новој Вароши се пријавила за повратак у Ваљевски одред, али је при повратку ухваћена у селу Семегњеву и дотерана у затвор у Ужицу, одакле је пуштена после месец дана и одмах отишла у Ниш, где јој је живела баба. Из Ниша се пребацила у Београд и запослила се у фабрици „Рогожарски”, где је почела са организовањем рада за НОП. Ухапшена је 23. децембра 1942. године и, после истраге у затвору Специјалне полиције, упућена у логор на Бањици, одакле је јула 1943. године транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. Данас је вајар у Београду. Носилац је Споменице 1941. �МАРКОВИЋ, домаћица, рођена 15. априла 1888. године у Белановици, укључила се у напредни раднички покрет пре рата под утицајем мужа. Наставила је рад и под окупацијом. Радила је једно време са женама, па се прикључила одреду, јер су је стално прогањали због мужа. Радила је у партизанској болници на Руднику и са болницом се повукла у Санџак. Приликом формирања II пролетерске бригаде одређена је да ради у интендатури бригаде. Носилац је Споменице 1941. КАЈА • РИСТИВОЈЕВИЋ, кројачица из Ваљева, рођена 15. јуна 1913. године у Осечини, у напредни покрет се укључила пре рата. Под окупацијом је наставила рад. У њеној кући је 25. јуна 1941. године одржан састанак ОК КПЈ за Ваљево, на коме је донета одлука да се формира Ваљевски партизански одред, а током године и више састанака чланова ОК и чланова штаба Ваљевског одреда. У кући је становао и Сретен Читаковић, курир између Главног штаба за Србију и Ваљевског одреда. Примљена је у Партију 1941. године. Наставила је рад и после поновне окупације округа. Априла 1942. године била је секретар једне партијске јединице. Састанци су одржавани у њеној кући. Политички је радила с групом жена и прикупљала прилоге за партијске раднике. И ове је састанке одржавала у својој кући. Ухапшена је 4. новембра 1942. године и пуштена после месец дана, јер јој кривица није могла бити доказана. После изласка из затвора наставила је рад. Поново је ухапшена 11. фебруара 1943. године у великој провали партијске организације у Ваљеву. На саслушању и суочењу није ништа признала мада су је теретили да је била члан Партије и да је организовала рад међу женама, Упућена је у логоп на Бањици 23. јуна 1943. године као кривац II категорије, и остала је у логору до расформирања 3. октобра 1944. Носилац је Споменице 1941. ЗОРКА Сестре Илић — Бранка, Живана и Нада и Лепосава Вујичић, болничарка Тамнавског батаљона, која је добровољно остала с рањеницима да подели њихову судбину — стрељане су у логору у Шапцу. Јелка Тепавчевић остала је са тешким рањеницима у селу Вујовачи и зверски је уморена заједно са рањеницима. Станимирку Петровић заробили су четници и стрељали међу првим женама. Стрељане су и Милица Јовановић из Тврдојевца, Катица Николић из Звиздара и Наталија Милошевић из Пауна. У логор на Бањици отеране су: Ратомирка Обућина, Софија Станишић, Мара Чварак, Радмила Јовановић, Загорка Дугалић, Надежда Стојановић, Бранислава Јовановић, Милена Аћимовић и Драгослава Дуца Ковачевић. Ратомирка Обућина је са Бањице одведена на принудни рад у Немачку, а Софија Станишић је пребачена у логор смрти Аушвиц. Бранислава Јовановић је пуштена после неколико месеци, али је поново ухапшена и стрељана на Бањици 7. јуна 1943. године. Надирући према слободној територији, немачка казнена експедиција је 19. октобра 1941. године бомбардовала Пецку и тада је погинуло и рањено неколико жена. Погинуле су Милева Тодоровић, Ката Плавшић (теже је рањена и касније умрла од повреда) и жена Николе Марковић, а рањене су или контузоване: Мира Милинковић, Николија Младеновић, жена Луке Гаврића, Милица Поповић, још једна жена и двоје деце. Почетком новембра 1941. године немачка казнена експедиција упала је у Пецку. Мештани су углавном побегли. Остала је само породица Драгића Миросавића. Сам Драгић је побегао испред Немаца, а у кући су остали његова жена са троје деце и његова снаха. Немци су све извели из куће и жену и две кћерке од 18 и 20 година убили у дворишту, а сина од 12 година даље од дворишта. Снаха је покушала да побегне, али је у бекству рањена кроз уста, тако да је и данас неспособна да говори. То је био први упад Немаца у Пецку, а кад су се повратили после повлачења партизанских јединица настао је незапамћен терор. Заједно с Немцима и другим изродима корачали су раме уз раме и четници, дојучерашњи савезници, који су тачно знали ко је на којој страни. Они су одмах успоставили своју команду у коју су позивали на саслушање активисте и сараднике НОП-а. Почетком 1942. го- 376 дине (јануар) кроз њихову команду прошло је више жена са ове територије: Љубица Андрић-Вићентић (поново је ухапшена крајем исте године), Мара Враголић, обе из Пецке; затим из Гуњака: Стојана Јовановић, Олга Николић, Јела Милатовић, учитељица, Бланка Краус (извођена је пред четнички суд и ослобођена на захтев сељака), Симка Маринковић, ухваћена крајем фебруара 1942. године са целом породицом (кћерком, синовима и мужем) као борац Ваљевског одреда и многе друге чија су имена остала незабележена. Немачка казнена експедиција је и у Подгорини сејала смрт и пустош на све стране. Међу онима који су својим животима платили своју приврженост НОП-у биле су: Ивана Дивнић из Беомужевића, Милунка Живановић из Каменице, Даринка Марковић из Остружња, Данилка Митровић из Причевића, Стајка Младеновић из Осладића, Радојка Тадић, из Доње Буковице, Олга Теодоровић из Лопатња, жена Борислава Вуковића из Миличинице, жена и дете Живана Којића, жена Велисава Павловића и Стана Н. из Горње Буковице. Стану су Немци затворили у кошару коју су запалили, тако да је жива изгорела. Немачка казнена експедиција убила је у то време и: Војиславу и Стану Табановић из Бољковаца, Ангелину Марковић и Милеву Обрадовић из Ваљева и Лепосаву Михаиловић из Шушеоке. После преласка Ваљевског одреда у Босну, 6. марта 1942. године, и расформирања Сувоборског одреда, 18. марта исте године, на територији ваљевског округа није више било оружаних партизанских снага. Остали су неки чланови ОК и други политички и војни руководиоци, који су одмах почели да раде на оживљавању Партије. Милица Павловић-Дара послата је у села ваљевског среза, а Сретен Читаковић у села колубарског среза. Заједно са Сретеном Читаковићем пошла је на терен колубарског среза и Милка Минић, члан ОК КПЈ за Ваљево. Милка је остала у селу Цветановцу, где је ухапшена. Спроведена је у Љиг, затим у Горњи Милановац, одакле је упућена у логор у Крагујевац. Из Крагујевца је, на захтев Специјалне полиције, пребачена у Београд, а одавде у Ваљево ради вођења истраге. ПК КПЈ за Србију ставио је у задатак ОК КПЈ за Ваљево да организује Милкино бекство из затвора и у ту �сврху послао новац да се да ономе ко јој омогући бекство. Међутим, Милка је побегла из затвора без ичије помоћи. После њеног бекства, полиција је блокирала Ваљево. Милка је у потпуно блокираном Ваљеву остала преко 20 дана. Непријатељ је није открио, захваљујући члановима партијске организације. После бекства Милка је по одлуци ПК КПЈ за Србију пребачена на партијски рад у ОК КПЈ за Аранђеловац. Шестог априла 1942. године, у кући Ангелине и Бранка Кузмановића у Жабарима, формиран је нови ОК КПЈ за Ваљево у саставу: Милица Павловић-Дара, секретар, Сретен Читаковић, Живорад Гајић и Љубомир Петровић-Мингеј. Формиран је и МК КПЈ за Ваљево у саставу: Катарина Мутић-Мира, секретар, Миливоје Бјелица, Љубомир ПетровићМингеј, Стева Вукосављевић и Миле Ристић. Формиране су и две теренске партијске ћелије у Ваљеву. У једној су биле Катарина Мутић, секретар, Радмила Спасојевић, свршена матуранткиња и Вера Петковић, свршена ученица Трговачке академије, а у другој Зора Ристивојевић, секретар, Радмила Миловановић, студент права и Вера Петровић, кројачица. Јуна-јула 1942. године формиран је МК СКОЈ-а за Ваљево у који су ушле Олга Пиргић, Станица-Цака Миливојевић (од краја августа секретар МК СКОЈ-а) и Радмила Спасојевић. До формирања МК СКОЈ-а месном организацијом СКОЈ-а руководила је Олга Пиргић. Већи део омладине био је обухваћен политичким радом. Чланови СКОЈ-а у трговачкој академији 1942. године биле су: Драгиња-Сека Кузмановић, Љубица Обрадовић, Нада Петровић, Вука Рабасовић, Мица Михаиловић, Љубица Живадиновић, Бранислава Ђорђевић и још неке. То је био посебан женски актив формиран почетком 1942. године. Чланови СКОЈ-а у гимназији биле су: Зора Грујић, Љубица Ножица, Милка Милошевић, Бисерка Живановић, Лепа Марјановић, Радмила Матуновић, Ружица Сердаревић, Ружа Ковачевић, Љубица Нешић и др. Станица-Цака Миливојевић руководила је скојевским активом женске занатске омладине у коме су биле Олга Арсенијевић (од септембра 1942. године руководила је скојевским активом), Зорка Јоксимовић и Марија Мутић. Да би боље одговорио својим задацима, ОК КПЈ за Ваљево проширио се с два нова члана. У ОК су ушли Ка- 12. VI 42 год. Драги другови,1) Шаљемо вам изјаве М.М. и „Б”. Од А.С. и М.Д. немамо јоги, јер изгледа са њима неможе јоги да се успостави веза. Вашс писмо смо примили. Јасно нам је оно о чему нам пишете. Код нас су изгледи за стварање Н.О. Одбора у самом месту, за сада још иеизвесни. Прошле године смо ми овде имали солидан Н.О. одбор од 11 чланова. У њему је било претставника различитих политичких групација (поред К.П. биле су заступљене земљорадничка левица и десница и демократска странка) као и других угледних и политичких грађана који нису припадали ни једној политичкој струји, али који су исправно гледали на ствар народно-ослободилачке борбе. Тај одбор је једно, доста кратко, време правилно функционисао. Али приликом јесењашњег масовног хапшења по В. већина најактивнијих одборника била је похапшена. Неки од њих су стрељани као таоци, неки су после затвора и логора зимус премегитени. У међувремену парт. орг. у В. је потпуно ослабила, тако да нико вигие са њима није имао контакта. Једино се преко једног члана одбора (који се за то време развио и постао члан П.) скупљао повремени прилог у новцу. После „Пр” и вагиег писма ми смо размишљали о могућностима стварања новог одбора, али су нас специјалне прилике, о којима ћемо вам ниже писати, спречиле у томе. Са вашом примедбом, која се односи на јединицу састављену од самих интелектуалаца, у принципу се слажемо. Али ствар је у томе што ми немамо радника. Према извегитају могли сте закључити како у томе ми стојимо. Имали смо једног јединог занатског радника и тога смо искључили. Од нових чланова имамо опет једног занатског радника (не рачунајући једну занатску радницу која је 11о својим квалитетима најслабији члан П) и 4 индустриска радника који су сви запослени у „Вистаду”. Уосталом ево вам још једном преглед састава нашег кадра: 4 инд. рад., 1 занат. рад., 1 занат. радница, 3 средњошколца, 1 средњогиколка, 1 прив. чиновница, 1 држ. чиновник, 1 студенткиња 1 трговац (ван јединице). Код нас је у задње време било новости. Другарица је побегла из затвора. Искористила је један моменат њихове непажње и једноставно изашла на улицу. Случајно је нико није приметио ни кад је ушла у кућу једног познаника и тако се спасла. Али по В. и околини дигла се страховита хајка. Срећом до сада нису ни на шта натрапали. Али потере и претреси не престају, те нам је то онемогућило скоро сав рад, јер смо мере опрезности морали пооштрити пошто је безмало читав наги кадар мање вигие сумњив. У свему је најгоре то што се све десило непредвиђено те она мора да буде тамо где је врло мало сигурна. Очекујемо и даље компликације у вези са овим, јер су сада њену мајку ухапсили, а стара зна извесне људе за које неће бити добро ако и полнција дозна... С другарским поздравом О.К.В. ') ИРПС, арх. бр. 1456. — Из лзвештаја 1942, Покрајинском комитету КПЈ за Србију. 377 Окружног комитета КПЈ за Ваљепо, од 12. VI �СЛАВКА МАТИЈЕВИЋ-ПАВЛОВИЋ рођена 20. марта 1920. године у Липљу, од првога дана устанка укључила се у НОП. Извршавала је све постављене задатке. Наставила је рад и после расформирања Сувоборског одреда. Августа 1942. године била је члан партијске ћелије у селу, коју је тад формирала Милка Минић. У ћелији је одговарала за рад међу женама. Била је и члан НОО, који је формиран у исто време. Била је члан женског скојевског актива, који је формиран крајем 1942. године. Од почетка марта 1943. године па до ослобођења била је једини члан Партије У селу. Носилац је Споменице 1941. • СТАНИЦА-ЦАКА МИЛИВОЈЕВИЋ, у- ОЈ1ГА ПИРГИЋ, ученица гимназије из Ваљева, укључила се у напредни средњошколски покрет пре рата, када је примљена у СКОЈ, а у Партију одмах после капитулације, априла 1941. године. После напада Немачке на Совјетски Савез остала је у Ваљеву, јер није била компромитована. Наставила је рад и после поновне окупације целог округа. Била је секретар женског актива СКОЈ-а за гимназију и ТА, који је формиран фебруара или марта 1942. године. Формирала је и остала три скојевска актива. До формирања МК СКОЈ-а крајем маја 1942. године руководила је месном организацијом СКОЈ-а а после је била секретар МК СКОЈ-а. Ухапшена је 11. фебруара 1943. године у стану Миле Танасковић, где се била склонила и отерана у Специјалну полицију у Београду, а затим у логор на Бањици као кривац I категорије. Уочи 7. јуна 1943. године изведена је из заједничке собе у собу за стрељање. Пре извођења је успела да одсече прамен своје косе и да га са фотографијом остави једној другарици да се преда њеној мајци. У соби смрти целе ноћи је певалгг борбене песме. Свечано се обукла и у своју косу уплела црвене машнице. Довикивала је храбро онима које остају да је не жале. Стрељана је с већом групом родољуба 7. јуна 1943. године у Јајинцима. ченица гимназије из Ваљева, почетком 1941. године била је члан СКОЈ-а. У лето 1941. године присуствовала је састанцима руководства СКОЈ-а који су одржавани у њеном стану и у стану Милице Ножице. Од јесени исте године преузела је на везу неке чланове СКОЈ-а и давала им задатке. Растурала је пропагандни материјал по граду и одлазила на задатке ван Ваљева. Почетком 1942. године била је члан месног руководства СКОЈ-а, од маја исте године члан МК СКОЈ-а. Истовремено је примљена и у Партију. Ухапшена је 22. октобра 1942. године и пошто ништа није признала пуштена је после извесног времена. Поново је ухапшена 25. фебруара 1943. године и отерана у Специјалну полицију. После завршене истраге упућена је у логор на Бањици као кривац I категорије. Изведена је из заједничке собе уочи 7. јуна 1943. године у собу за стрељање, где је целе ноћи певала борбене песме. Свечано се обукла и у своју косу ставила црвене машнице. Храбро је довикивала другарицама које остају да не треба да је жале, јер даје свој млади живот за слободу и свесно га даје. Стрељана је с већом групом родољуба 7. јуна 1943. године у Јајинцима. 378 тарина Мутић-Мира и Влада Иванов, металски радник из Београда, кога је ПК КПЈ за Србију послао као помоћ партијској организацији Ваљева. Августа 1942. године МК КПЈ за Ваљево сачињавали су: Влада Иванов, секретар, Милева Старчевић, Миша Рељић и Милић Пешић. У овом саставу МК је радио до прве половине октобра 1942. године, када је ваљевску партијску организацију обухватила провала и ухапшени сви чланови МК. Током 1942. године у Ваљеву је формирано више група жена, које су ангажоване на разним задацима НОП. У групама је радило око 50 жена, међу којима: Вера Певчевић, ЈБубица Миљковић, Дара Бојичић, Нада Јовичић, Милева Лукић, Станија Симић, Рада Станковић, Ружа Стојкић, Ката Чалић, и Радмила Богдановић. У групи жена коју је водила Зора Ристивојевић биле су: Споменка Ристивојевић, Спасенија Ћуковић, Каја Савић, Мица Радовић и Милка Богдановић. Рад ове групе развијао се до поновног хапшења Зоре Ристивојевић фебруара 1943. године. Другом половином априла 1942. године ОК КПЈ за Ваљево формирао је СП КПЈ за колубарски срез, у које су ушле Каја Лаловић из Санковића и Љубинка Марић из Мионице. Почетком септембра 1942. године формирана је једна партијска организација за Мионицу и Санковић у којој су биле Каја Лаловић секретар и Љубинка Марић. Организација је обухватила радом Мару Миловановић а успоставила је везе с Вуком Николић, учитељицом у Мионици и Анком Симић из Вртиглава и активистима у околним селима. Почетком новембра поново су формиране две организације за Мионицу и за Санковић, тако да је у организацији у Мионици била Љубинка Марић, а Каја Лаловић у организацији Санковића. Новембра 1942. године СП КПЈ за колубарски срез формирало је партијску ћелију за Маркову Цркву у К0ЈУ Је ушла и Смиљка Гавриловић из Ратковца. Смиљка је радила у ћелији до марта 1943. године када је због четничког прогона побегла у Београд. Фебруара 1942. године формиран је СК СКОЈ-а за колубарски срез у који су ушле Аница и Рада Спасојевић. Комитет није могао да развије рад, јер је убрзо по формирању ухапшена Рада Спасојевић. На територији колубарског среза било је више упоришта која су створена 1941. године, а стварана су и нова. �Главно упориште и пункт за повезивање са Љигом, околином Љига и Ваљевом била је кућа Милојке и Живка Лаловића из Санковића. Живко је у то време био у логору на Бањици заједно са сином, а у кући су били само Милојка, две кћери и мали син, те је непријатељ ову кућу мада је била компромитована, врло мало држао под присмотром. Зато су партијски радници кућу користили као упориште. Ту су одржавани састанци ОК и СП за колубарски срез и појединачни састанци партијских радника. Поред тога укућани су коришћени за повезивање са појединим члановима КП и симпатизерима у селима овога среза. Сваки задатак извршавали су предано. У 1942. години, а и касније до краја рата кућа Златије Радосављевић из Пауна, остала је партијски пункт. У време најтежег терора, после расформирања Сувоборског одреда, Златија је омогућавала илегалним партијским радницима на овом терену да наставе рад. У њеној кући боравио је неко време Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију и одавде руководио радом ОК. Одавде је одржавана веза са члановима ОК који су живели у Ваљеву, сама Златија одлазила је код чланова и односила им поруке, а од њих примала одговоре. На састанке у њену кућу долазили су повремено и чланови ОК из Ваљева. У лето 1942. године ту је одржано саветовање ОК за Ваљево са илегалним партијским радницима и преживелим руководиоцима Сувоборског одреда у вези с припремама за формирање новог партизанског одреда „Жикица Јовановић-Шпанац”. У току 1943. код ње је лежао рањени Миле Милатовић, члан ОК. Исте године четници су је повели да је закољу, али је она у последњем часу успела да избегне клање. Златија је била једна од најсигурнијих и најоданијих жена овога краја. И кућа Машинке Марић била је партијско упориште од првих дана устанка, све до марта 1943. године када су јој четници заклали кћер Љубинку. Од пролећа 1942. године куће Симке Спасојевић из Рајковића и Миленије Ивковић из Горњег Мушића постале су упоришта партијских радника. Кућа Миленије Ивковић је само 1942. године била упориште, а Симке Спасојевић до краја рата. Од друге половине 1942. године па до краја рата кућа Наталије Ускоковић у Ракарима постала је упориште илегалних партијских радника. Наталија V ПРПОМ РЕДУ СЕДИ НАРОДНИ ХЕРОЈ МИАИЦА ПАВЛОВИН-ДАРА, ИЗА ЊЕ КАТАРИНА-КАЈА ЛАЛОВИП-СТОЈАНОВИП, ЗАТИМ СЛЕВА НА ДЕСНО: АНДРИЈА САВЧИБ-БАЈА, МИЛЕ МИЛАТОВИН, МИЛОВАН-МИКА МИЛОСАВЉЕВИН И ЖИВОРАД-ЖИКА ГАЈИК КАТАРИНА-КАЈА НОВИЋ рођена ЛАЛОВИЋ-СТОЈА6. маја 1920. године у Санковићу, у напредни раднички покрет се укључила пре рата и постала је члан актива СКОЈ-а у селу, који је формиран у лето 1940. године. Имала је задатак да ради са женском омладином. Под окупацијом је наставила рад. Истицала се у раду са женама и омладином. Поред тога је прикупљала храну и одећу и слала за борце у одреду. И сама је одлазила више пута у одред као курир. Примљена је у Партију 1941. године и била члан партијске ћелије у Мионици коју су чиниле само три жене, јер су сви мушкарци отишли у одред. Кад је избио сукоб између четника и партизана, ухапшена је са већом групом активиста и симпатизера и отерана у Маркову Цркву, и са целом групом затвореника предата Немцима који су је отерали у затвор у Ваљеву, одакле је пуштена после неколико дана. Наставила је рад и била члан партијске организације у Мионици, која је поново формирана крајем 1941. године. После расформирања Сувоборског одреда, по налогу Милоша Минића, инструктора ПК КПЈ за Србију, успоставила је везу са чланом ОК КПЈ за Ваљево Жиком Гајићем. Другом половином априла 1942. године ушла је у СП КПЈ за колубарски срез, које је тад формирано у њеној кући. Успостављала је везу са активистима НОП у околним селима. Почетком септембра 1942. формирана је партијска ћелија за Мионицу и Санковић и она је била секретар. Почетком 1943, кад су четници појачали терор, повукла се у илегалност, али су је ухватили жандарми и љотићевци априла 1943. и отерали у Мионицу, а затим у затвор у Ваљеву, одакле је пуштена почетком маја. После изласка из затвора радила је као партијски радник у ваљевском срезу, а у јесен 1943. ступила је у Шумадијски одред и остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. • СПАСОЈЕВИЋ рођена 20. августа 1919. године у Рајковићу, у напредни покрет се укључила пре рата. Наставила је рад и под окупацијом. Учествовала је у организовању копференције у селу 27. јуна 1941. године. Кандидована је за члана КПЈ почетком јула исте године, а примљена је у Партију августа и пошла је у одред, али је враћена на теренски рад. Нарочито се ангажовала у акцији прикупљања хране, одеће и обуће за одред. Истога месеца је формиран и актив СКОЈ-а у коме је била члан. Другом половином децембра 1941. године са Радом Спасојевић чинила је партијску ћелију у селу. Почетком фебруара 1942. године ушла је у СК СКОЈ-а за колубарски срез. Међутим, СК СКОЈ-а АНИЦА 379 није успео да се састане, јер су друга два члана убрзо ухапшена. После расформирања Сувоборског одреда, марта 1942. године, с њом је успоставио везу Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију. У то време с њом је успоставила везу и Милица Павлозић-Дара, члан ОК КПЈ за Ваљево. Првом половином 1942. године одлазила је по задатку у Ваљево и у Пауне у кућу Златије Радосављевић, где су боравили партијски радници. Њен брат Милоје, борац обновљеног партизанског одреда „Жикица Јовановић” погинуо је 28. октобра 1942. године, а она је продужила рад мада је ситуација била веома тешка. Носилац је Споменице 1941. �Спасојевић. У исто време је формирала 'и актив жена као прво упориште Партије којим је и руководила. Јануара 1944. године полиција јој је ушла у траг и морала је да се скрива. До марта се крила по Ваљеву и околним селима, а затим је отишла у Веоград, где је сачекала долазак НОВ. После ослобођења Београда, вратила се у Ваљево. Носилац је Споменице 1941. • МИЛОШЕВИЋ, ученица гимназије из Ваљева, почетком 1941. године била је члан СКОЈ-а. Под окупацијом је наставила рад и њена је кућа била партијски пункт. 1 За време блокаде Ваљева носила је на слободну територију извештаје о ситуацији у граду. У јесен 1941. године и она је морала да се повуче у одред, а кућа је остала пункт, а као веза је служио њен отац. После преласка Ваљевског одреда у Босну и расформирања Сувоборског одреда, да би избегла хапшење, дошла је у Београд и наставила рад. У Београду је откривена и ухапшена децембра 1942. године и после истраге у Специјалној полицији упућена у логор на Бањици. Уочи погубљења изведена је из заједничке собе у собу за стрељање, где је целе ноћи заједно са осталим прозваним другарицама певала борбене песме. Свечано се обукла и у своју косу ставила црвене машнице. Храбро је довикивала другарицама које остају да не треба да је жале, јер даје свој млади живот за слободу и свесно га даје. Приликом извођења из заједничке собе скинула је минђуше и добацила их једној другарици да их ова преда њеној мајци. Логорски кључар је то угледао и обадве је премлатио, али минђуше нису пронађене и њих је добила Милкина мајка. Стрељана је с већом групом 25. маја 1943. године у Јајинцима. МИЈ1КА СПАСОЈЕВИЋ, ученица гимназије из Ваљева, рођена 5. октобра 1922. године у Рајковићу, пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет и примљена у СКОЈ крајем 1940. Под окупацијом је наставила рад. После напада Немачке на Совјетски Савез остала је у Ваљеву, јер није била компромитована и њена је кућа била пункт. Августа 1941. године пошла је у одред, али је враћена у родно село Рајковић за секретара актива СКОЈ-а. Истога месеца је постала кандидат за члана КПЈ, а октобра је примљена у Партију. Поред рада са омладином имала је задатак да припрема нове борце и да их одводи у одред, носила је храну партизанима и прикупљала намирнице и друге прилоге. Актив СКОЈ-а је радио до сукоба са четницима, када је престао организовани рад. Децембра 1941, године са Аницом Спасојевић је чинила партијску ћелију у селу. Почетком фебруара 1942. године ушла је у СК СКОЈ-а за колубарски срез, али је већ другом половином месеца ухапшена и предата Немцима. Пуштена је^из затвора после 40 дана, на интервенцију. Остала је у Ваљеву и постала члан МК СКОЈ-а, а истовремено је била и члан једне партијске организације у граду. Одлазила је по задатку у родно село на састанке НОО, чијем је формирању и присуствовала маја или јуна 1942. године. Поново је ухапшена у Ваљеву септембра 1942. године и пуштена после месец дана, с тим да буде у кућном притвору три месеца. И поред тога је наставила рад. Преко ње је Милица Павловић-Дара јануара 1943. године успоставила везу са преосталим члановима КПЈ у Ваљеву, пошто је Радмила била једини некомпромитовани члан Партије у граду. Јула 1943. године Милица Павловић-Дара је формирала прву партијску јединицу после провале у јесен 1942. године, у коју је ушла као секретар. По налогу ОК организовала је у Ваљеву пункт за пријем курира из ТТТумадије и Рађевине. Тај задатак је преузела њена сестра од стрица Милена РАДМИЛА • ДРАГИЊА-СЕКА МИЋ, ученица КУЗМАНОВИЋ-СИ- ТА у Ваљеву, рођена 30. новембра 1925. године у Жабарима, у напредни средњошколски покрет укључила се пред рат и примљена је у СКОЈ почетком 1941. године. Под окупацијом је наставила рад у родном селу Жабарима, где је руководила активом СКОЈ-а. Њена кућа је била пункт за партијске раднике и ОК КПЈ за Ваљево. Почетком 1942. године Сека је била члан женског актива СКОЈ-а за гимназију и ТА, који је тад и формиран, а убрзо и члан средњошколског руководства СКОЈ-а. Ухапшена је 4. новембра 1942. године, на основу извештаја који је нађен код једног погинулог партизана у коме је стајало да је она обухватила радом 11 омладинки. Ништа није признала. После завршене истраге у Управи града Београда упућена је у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланзи 4. децембра 1942. године. Пуштена је из Завода 17. јануара 1944. године. И после њеног хапшења њена је кућа све до краја рата била пункт, где је ОК КПЈ за Ваљево одржао више састанака. Чланови њене породице су одлазили у Ваљево ради обављања разних партијских задатака. Носилац је Споменице 1941. 380 се определила за НОП од почетка и активно радила све до ослобођења. Прихватала је партијске раднике, снабдевала их потребним материјалом, успостављала нове везе у селу, политички радила међу људима, прикупљала податке о непријатељу, његовој снази и мерама које је намеравао да предузме. Увек је била присебна, храбра и сналажљива у тешким ситуацијама и никад се није колебала нити одрицала рада. Кућа Ангелине Кузмановић у Жабарима била је за све време рата сигурно партијско упориште. Ту је ОК КПЈ за Ваљево често одржавао своје састанке, а ту је доведена и Милка Минић после бекства из затвора у Ваљеву 1942. године. Сви њени укућани су активно учествовали у НОБ (муж, кћерка и три сина, од којих су два сина убијена). Ангелина је била и курир и главна веза између партијских радника који су се налазили у њеној кући и партијске организације у Ваљеву. Успостављала је везу и са партијским радницима из околине. Њена кћерка Драгиња је исто тако организовано радила. И кућа породице Лелековић била је једно од најзначајнијих упоришта за све време рата. Ката Лелековић се са целом својом породицом (четири кћерке: Љуба, Љубинка, Јелена и Ружа и син) ставила на располагање Партији. У њиховим двема кућама стално се одвијао илегални рад. У једној кући било је склониште и ту су се одржавали састанци. ОК а према потреби на краће или дуже време склањали и чланови ОК и партијски радници, јер је то било најбезбедније склониште. Преко Катине кћерке Руже Карне одржавала се веза са симпатизерима НОП. Од априла 1942. године кућа Славка Манојловић из Балиновића била је упориште партијским радницима. Примала је у своју кућу илегалце, а и сама је активно радила, нарочито међу женама. Половином године успоставила је везу између ОК КПЈ и једне групе активиста. Смиљана Обреновић из Равња, била је 1942. године веза између инструктора ПК КПЈ за Србију за ваљевски округ Милоша Минића и партијске организације у Ваљеву. Одлазила је са порукама које је предавала Катарини Мутић. У качерском срезу, августа 1942. године примљена је у Партију Славка Матијевић из Липња (од марта 1943. па до ослобођења била је једини члан КПЈ у селу), а 1943. године кандидована је за члана КПЈ Иванка Обре- �новић из Заграђа. Октобра 1943. године примљена је у Партију Олга Тодоровић из Шутаца и до краја године била једини члан Партије у селу. Током 1942. године формирано је више актива СКОЈ-а. У актив СКОЈ-а у Бошњановићу примљена је Олга Милисављевић; у женском скојевском активу у Липљу биле су Славка и Чедина Матијевић и Радмила Лазић а у активу СКОЈ-а у Заграђу Иванка Обреновић. Од краја 1942. године па до завршетка рата упориште партијских радника биле су куће: Персе Росић и Милунке Сретеновић из Липља, Олге Тодоровић из Шутаца и Стаменке Петровић из Живковаца. Ната Радовиновић из ЈБига, активиста НОП од 1941. године, од 1943. године преузима пошту од илегалних радника и предаје је члановима ОК, а од њих узима другу за илегалне раднике. Партијски рад на територији ОК КПЈ за Ваљево успешно се развијао до октобра 1942. године, кад је полиција открила готово целу партијску организацију. Провалу су извршила два одбегла партизана које је полиција ухапсила. Они су открили све што су знали и полиција је дошла до Катарине Мутић, члана ОК која је илегално живела у Ваљеву, јер до тада није била компромитована. У овој провали ухапшено је само у првом налету преко 80 чланова КП, скојеваца и симпатизера НОП. Пао је цео МК КПЈ и МК СКОЈ-а. Међу њима биле су: Катарина Мутић, члан ОК КПЈ за Ваљево, Милева Старчевић, члан МК КПЈ за Ваљево, чланови Партије Зора Ристивојевић, Вера Петковић и Радмила Миловановић, чланови МК СКОЈ-а Олга Пиргић и Станица-Цака Миливојевић, чланови СКОЈ-а: Милка Милошевић, Драгиња-Сека Кузмановић, Марија Мутић и др. Од ухапшених другарица стрељане су у логору на Бањици: Катарина Мутић 14. маја 1943, Милева Старчевић и Милка Милошевић 25. маја 1943, Олга Пиргић и Станица-Цака Миливојевић 7. јуна 1943. године. Хапшења започета у октобру 1942. продужила су се до пролећа 1943. године. Све оно што је дотле било створено напорним радом готово сасвим је уништено. Мали број чланова КП избегао је хапшење и повукао се у илегалност, а у Ваљеву су остала само два члана Партије. Тада је ухапшена и Зора Грујић, члан СКОЈ-а и умрла под батинама у Спе- цијалној полицији у Београду, 21. новембра 1943. године. У време провале једино је партијска организација колубарског среза показала већу активност. У јеку провале и хапшења, у децембру 1942, СП КПЈ за колубарски срез организовало је партијску технику и сместило је у кући Миленка Топаловића у Бабајићу. Техником је руководио Миленко, а у раду му је помагала Зорка Бранковић из Бабајића. Техника је радила све до августа 1943. када је Миленко прешао у илегалност. И поред великих губитака у кадровима које је имала партијска организација на територији ОК КПЈ за Ваљево од јесени 1942. до пролећа 1943. године, преостали чланови КП настављали су рад и стварали нова упоришта. Почетком јануара 1943. године извршена је реогранизација ОК КПЈ за Ваљево. У новом ОК били су: Милица Павловић-Дара, секретар, Миле Милатовић, Сретен Читаковић и Живорад Гајић. У срезу колубарском радио је исти СП КПЈ до почетка марта 1943. године, када су четници ухватили Љубинку Марић, члана СП и заклали је 9. марта. Други члан СП Каја Лаловић избегла је хапшење и повукла се у илегалност. Почетком јуна 1943. године Милица Павловић-Дара, секретар ОК КПЈ за Ваљево формирала је прву партијску ћелију после провале. Секретар ћелије била је Радмила Спасојевић, која је после провале остала у Ваљеву као једини некомпромитовани члан Партије. Члан ове ћелије била је и Дара Певчевић, која је у ћелији одговарала за рад са женама и Роса Пауновић-Круљ, кандидат за члана Партије, која је одговарала за рад с омладином. Роса је примљена у Партију децембра исте године. Половином 1943. године успостављена је курирска веза између чланова ОК који су радили на терену колубарског и рађевског среза преко куће Милене Спасојевић из Ваљева. Милена је преузела на везу и курире из Београда, Шумадије и других терена. Од њих је примала материјал који су они доносили, а предавала је други који је слао ОК. У то време у Ваљеву је формиран актив жена. Актив је формирала Радмила Спасојевић, по налогу ОК КПЈ за Ваљево и истим руководила. Чланови актива биле су: Милена Пецељ, Нада Ножица, Вера Певчевић и Споменка Ристивојевић. Јула исте године формиран је Градски одбор 381 РАДОСАВЉЕВИЋ, из Пауна, рођена 10. маја 1893. године у Зарубима, од првих дана устанка укључила се у рад за НОП под утицајем свога сина Миливоја, који је августа 1941. године погинуо као курир Главног штаба НОВЈ. Приликом формирања Ваљевског одреда њена кућа је постала партијско-војни пункт. У кући су боравили чланови Главног штаба и Штаба Вељевског одреда и чланови ОК КПЈ. Ту су долазили курири Ваљевског одреда и других одреда и одавде одлазили у партизанске јединице и на друге задатке у Србији и Београду. И после расформирања Сувоборског одреда, марта 1942. године, у време најтежег терора, њена кућа је била центар за илегалне партијске раднике и ОК КПЈ. Не само да је Златија пружала сигурно скровиште партијским радницима, него је и сама учествовала у хватању веза с војним и политичким руководствима на овом терену. Ту је боравио извесно време Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију и одавде је руководио радом ОК КПЈ за Ваљево. Из куће је одржавана веза са члановима ОК који су били у Ваљеву; сама Златија је одлазила код тих чланова и односила им пошту, а од њих узимала одговоре. У лето 1942. године у кући је одржано саветовање ОК са илегалним партијским радницима и преживелим руководиоцима Сувоборског одреда у вези с припремама за формирање новог одреда. У току 1943. године, када је беснео четнички терор у овом крају, Златија је скривала рањеног Мила Милатовића, члана ОК и ниједног момента се није поколебала у својој оданости НОП мада су је четници хтели да закољу. Све до краја рата она је истрајно и самопрегорно примала у своју кућу партијске раднике и родитељски бринула о њима. ЗЛАХИЈА Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �КУЗМАНОВИЋ, из Жабара, активиста НОП. Њена је кућа од првих дана устанка била пункт за одлазак у одред, а веза је ишла преко шеног сина Слободана, који је стрељан 1941. године. И после његове погибије, у кући су се често одржавали састанци ОК и скривали чланови ОК. У кућу је доведена и Милка Минић после бекства из затвора у Ваљеву. Ангелина је била курир и веза илегалаца који су боравили у њеној кући с партијском организацијом у граду. Одлазила је у Ваљево на разне пунктове, где је добијала материјал и извештаје које је доносила илегалцима. Чувала је у својој штали рањеног Мила Милатовића, члана ОК мада су четници били у близини. Цела њена породица активно је радила за НОП. Поред сина Слободана, још једног њеног сина убили су четници, трећи је заробљен као партизан, а четврти отеран у Смедеревску Паланку. Кћерка Драгана је такође ухапшена у јесен 1942. го- АНГЕЛИНА дине и отерана у Смедеревску Паланку. Хапшен јој је и муж и дванаестогодишњи унук. И поред великог терора њена кућа је за све време рата била отворена партизанима. КУКА И ШТАЛА ПОРОДИЦЕ КУЗМАНОВИН У ЖАБАРИМА, ГДЕ СУ ЗА СВЕ ВРЕМЕ РАТА ОДРЖАВАНИ САСТАНЦИ ОК КПЈ ЗА ВАЉЕВО И СКРИВАЛИ СЕ НА ДУЖЕ ИЛИ КРАКЕ ВРЕМЕ ЧЛАНОВИ ОК 382 АФЖ за Ваљево, на конференцији која је одржана у стану Ј1еле Вучинић. У одбор су ушле: Нада Ножица, председник, Дара Певчевић, секретар, Споменка Ристивојевић, Лела Вучинић и Милена Пецељ. Почетком 1944. године из Одбора је изашла због болести Споменка Ристивојевић, а нешто касније и Дара Певчевић због четничког прогањања, а остале су радиле до ослобођења. Град је тада подељен на четири рејона и у сваком је формиран актив жена. Чланови ових актива биле су: Коса Живановић, Марица Миловановић, Живка и Рада Петковић, Каћа и Мица Живановић, Настасија Јеремић, Цвета Нинић, Вера Певчевић, Радмила Миловановић и друге. Током 1943. године упориште партијских радника у колубарском срезу биле су куће: Ленке Рафаиловић из Берковца, Софије Крговић из Врачевића, Љубице Јанковић из Пауна, Наталије и Ружице Ускоковић из Ракара и Вуке Николић, учитељице у Мионици. Софију Крговић и Љубицу Јанковић због активног рада за НОП претукли су четници. Наталија и Ружица Ускоковић су се укључиле у рад за НОП од почетка устанка, а током 1942. године успостављале су везу између активиста и суседних села и партијских радника који су остали на терену. Почетком септембра 1943. године ОК КПЈ за Ваљево организовао је у Балиновићу 15-дневни партијски курс за другове које је требало послати на политички рад у срезове ваљевског округа. Предавачи су били нови секретар ОК Милован Милосављевић, кога је ПК упутио као помоћ ваљевском ОК непосредно пред одржавање курса и дотадашњи секретар Милица Павловић-Дара, а курсисти: Андрија Савчић, Каја Лаловић, Миленко Топаловић, Живорад Гајић, Мика Вујковац и једна петорка из Шумадије која је била на овом терену. Храну курсистима носила је Славка Манојловић из Балиновића. Крајем септембра 1943. године, преко територије општине Цветановац, која је била веза са Шумадијом, пребачена је једна група ваљевских партијских радника у Шумадијски одред. У тој групи биле су од другарица: Милица Ножица, ученица из Ваљева, Каја Лаловић, домаћица из Санковића и Бисерка Живановић, ученица из Ваљева. У посаво-тамнавском срезу од пролећа 1943. године постојала су јака упоришта у неколико села. У то време је и ОК КПЈ за Ваљево највише �боравио на том терену. Јака упоришта су постојала у: Коцељеву, Суботици, Малом Бошњаку, Каменици, Крнулама, Скупљену, Прову и Бресници. У овим селима било је по неколико породица које су одржавале везе са партијским радницима и пружале им сваку помоћ. Нарочито су се истицале жене. Оне су често примале на себе теже задатке — вршиле су курирску службу, спремале јело и доносиле га на одређено место где су боравиле групе илегалаца, преносиле разна обавештења и сл. Није било случаја да је иједна жена или омладинка нешто одала мада је терор окупатора и четника био велики. Упоришта у селу Бресници биле су куће Мирославе и Даринке Васић и жене Слободана Илића; у Коцељеву: куће Вукосаве Радовановић, Цане Нинковић и мајке илегалца Владимира Вуковића; у Суботици: куће Мирославе Димитријевић, жене Драгојла Ранковића, Љубице Васић, Зорке Димитријевић, породице Леке Лукића, породице Андрије и Милорада Ђукића и породице Аце Живковића; у Малом Бошњаку: куће Косане Милићевић, Наталије Гавриловић и породице Радоја и Пауна Марковића; у Каменици: куће породице Михаила Јовановића, породице Богића Петровића, Милорада Мандића и Војислава Николића; у Јаловику кућа Вере Гајић; у Баталагама куће породица Ђурић и Радовановић и кућа Машинке Тодоровић; у Белотићу кућа Ива Исаиловића и њешве жене. Ивину жену су убили четнички одметници 1946. године. Колико је био развијен НОП у Посазо-тамнави најбоље потврђује чињелица да је на овој територији у тренутку ослобођења, у јесен 1944. године, постојало десетак скојевских актива са око 120 чланова. У тим актизима био је добар део омладинки. У Крнулама су јуна 1944. формирана два актива СКОЈ-а, један је био састављен од омладинки: Сека Марјанац, секретар, Живана Павловић, Милинка Малешевић и Десанка Ђинић У 1944. години оживљавање партијског рада и НО покрета добијало је све шири замах. У пролеће 1944. године ОК КПЈ за Ваљево штампао је летак којим је позивао народ ваљевског и подрињског округа на последњи обрачун са окупатором и домаћим издајницима. Летак је дељен по целом ваљевском округу и неким срезовима подрињског округа. Ноћу између 5. и 6. маја омладинци су спровели одлуку ОК како ју је ОК замислио и растурили ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА КПЈ 3А ВАЉЕВО ОД 1. НОВЕМБРА 1943. ГОДИНЕ ПОКРАЈИНСКОМ КОМИТЕТУ КПЈ ЗА СРБИЈУ О БРОЈНОМ СТАЊУ, РАСПОРЕДУ И ТЕРОРУ КВИСЛИНШКИХ ЈЕДИНИЦА У ВАЉЕВСКОМ ОКРУГУ1) Штаб 16 див. предложио је да мобилишемо људе из Рађ.(евине) и шаљемо их у 16 див. ради стварања једне чете а да ће другови из 16 див. дати оружје и оспособити чету војнички и политички. Поред тога обећали су да у ту чету прикључе све људе који се налазе у тој дивизији из осталих бригада. Другови који раде у Рађ. почели су да мобилишу и гиаљу преко Дрине. Досада су пребагл,или 5 људи, услед четника није се могло доћи до вигие људи, али су неки позвани писмено. Пошто се 16 див. повукла, како ће ићи даље пребагџсеање видгћемо. Региено је да тамо пођу Мика2) и Дара3) чим буде осигурано прихватање од стране другова из Рађ.(евине). По директиви друга Вука тре\ бали смо и те људе пребацити у Шум.(адију) а то нгссмо зато, јер на толику даљину не би нм пошли људи, а и постоји могућност да у путу настрадају. Јавите о овоме да ли смо правилно поступили. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Друг. поздрав ОК ВАЉ-(ЕВО). 1) 2) 3) Зборник ВИИ, том I, књига 5. стр. 353. Милован-Мика Милосављевић, секретар ОК КПЈ за Ваљево. Милица Павловић-Дара, члан ОК КПЈ за Ваљево. МИХАИЛОВИЋ, из Кључа, пре рата је била напредна омладинка и 1941. године је примљена у СКОЈ. Истицала се радом. Почетком новембра 1941. године ухапсили су је четници с већом групом активиста и отерали у затвор у Мионици. Кад је пуштена после неколико дана наставила је рад. Сарађивала је са скојевском групом у селу Санковићу. Носила је и делила пропагандни материјал по селу, обавештавала партијске раднике о кретању непријатеља. Априла 1943. године ухапсили су је недићевци и отерати у затвор у Мионици. Тучена је и малтретирана да ода сарадњу са партизанима. На интервенцију је пуштена после неколико дана. Међутим, два дана после изласка из затвора, четничка тројка ју је извела из куће и одвела у Осечиницу, где је премлаћена, а затим одведена у Робаје и ту заклана и још жива бачена у бездан. ЛЕПОСАВА АЋИМОВИЋ, ученица гимназије из Љига, врло млада се укључила у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије у Београду. Примљена је у СКОЈ крајем 1940. или почетком 1941. године, када је формиран женски скојевски актив у Љигу. Радила је под врло тешким условима, јер ју је отац држао у кућном притвору. Септембра 1941. године је ступила у Ваљевски одред и одређена да ради у болници у Мратишићу, а затим у Буковцу. После МИЛЕНА 383 напада четника на партизане послата је за болничарку II чете Колубарског батаљона. Истицала се и као болничарка и као борац. Ухваћена је фебруара 1942. године и дотерана у затвор у Љигу, а затим спроведена у Веоград и пуштена јуна исте године. Вратила се у Љиг, али је већ августа поново ухапшена од Немаца и отерана у логор на Бањици, а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, где је остала до његовог расформирања. После ослобођења је била члан СК КПЈ и секретар СК СКОЈ-а за качерски срез. Погинула је несрећним случајем 1945. године. �летак одједном по свим селима. После растурања летка ухапшено је више сарадника НОП међу њима: Наталија и Ружица Ускоковић из Ракара, Мила Јосиповић, учитељица у Бабајићу, Цаја и Станица Николић из Бошњановића и Обренија Милићевић из Јајчића. Све ухапшене жене убрзо су пуштене. Коначно ослобођење се већ осећало када је ОК КПЈ за Ваљево претрпео још један тежак губитак. Јуна 1944. године у селу Јошеви пали су четницима у руке Милица Павловић-Дара, члан ОК КПЈ за Ваљево и Андрија Савчић-Баја. После зверског мучења обоје су убијени. Са ослобођењем Ваљева, 15. септембра 1944. године, и ваљевски округ је био коначно очишћен од окупатора и домаћих издајника. Тада је велики број омладинки ступио у НОВ. До краја септембра ступиле су у НОВ као борци и болничарке: Милица и Љубинка Гавриловић из Ратковца (обе погинуле на Сремском фронту), Милица Мићић из Маркове Цркве, Јелица и Милева Гавриловић из Планинице, Станика Урошевић и Богосава Ристановић из села Ба, Вера Спасојевић, Бисерка Никић и Драга Срећковић из Кадине Луке, Цана Радисављевић, Ната Илић и Зора Бранковић (погинула на Сремском фронту) из Бабајића, Десанка КустурићЂука из Цветановца, Милева и Душанка (погинула на Сремском фронту), Радисављевић из Велишевца, Радмила Папић, Загорка Келић, Јела Матић и Ленка Симић из Ракара, Зора Филиповић, Бранка и Гвозденија Бранковић и Олга Милисављевић из Бошњановића, Видосава Маринковић из Јајчића, Драга Белић из Причевића, Стана Весић из Вировца, Драга Савић са Уба, Круна Јанковић из Црвене Јабуке (погинула 29. октобра 1944. на Честину), Даринка Шимунић, Дуња Јовановић, Вишња Ковачевић и Босиљка Јелисијевић из Брежђа. Босиљка је на Сремском фронту под паљбом извукла митраљез, пошто су три борца око њега погинула. Септембра 1944. ступила је у НОВ као болничарка и Зага Иванова из Мојковића. У војсци је остала до 19. фебруара 1945. када је отпуштена као болесна. Умрла је у санаторијуму у Бањи Ковиљачи 11. маја исте године. Октобра 1944. ступила је у НОВ као болничарка Живка Танасковић, а новембра исте године Лепа Јакшић, обе из Ваљева. ТЕРОР И ваљевски округ, као и многи други окрузи у Србији, претрпео је страховити терор. Четнички одреди са својим по злу чувеним „црним тројкама”, чији је главни задатак био клање народа, починили су нечувене злочине. И многе жене су својим животом платиле оданост и приврженост НОП. Милицу Јорданов из Љига ухватили су четници и предали Иемцима, који су је с већом групом активиста стрељали на Крушику крајем новембра 1941. године. Приликом хапшења Милица је пружила отпор заједно са двојицом партизана који су се нашли у њеној кући. Истога месеца четници Косте Пећанца ухватили су Љубицу и Даринку Дугалић из Драгоља (мајку и сестру народног хероја Душана Дугалића) и отерали у логор на Бањици, где је Љубица умрла 1942. године. Крајем 1942. године заклали су Миљу Минић из Драчића, припадника Ваљевског партизанског одреда, која је после повлачења одреда добила задатак да политички ради у свом крају; 22. јануара 1943. године заклали су Новку Ристић из Белотића, а 9. марта исте године Љубинку Марић из Мионице, члана СП КПЈ за колубарски срез. Два-три дана после Љубинкине смрти четници су ухватили Лепосаву Михаиловић из Кључа, довели је у Робаје и ту је заклали, а њен леш бацили у провалију. У исто време поведена је на клање и Деса Бојиновић из Робаја, али је она успела да побегне. У пролеће 1943. године заклали су Јованку Минић из Драчића и Радовинку Ивановић из Полома; јуна исте године на гробљу у Јасеновцу Радмилу Марковић, учитељицу из Козличића, 20. августа Десанку Радосављевић и Јелену Шошкић из Ваљева; 10. септембра Милеву Станијић из Планинице. Истога месеца заклали су: Стојку Којић из Славковице, Василију и Загорку Ђурић из Комирића и Ружицу Петровић из Белотића; 21. новембра Неранџу Тодоровић из Докмира; 24. децембра Милену Мандић из Ваљева. Милену су четници извели из Ваљева, довели је у село Бранковину и пошто су је премлатили још живу су је бацили у јаму. У току 1943. године 384 заклали су у Грабовици учитељицу Раду Костадиновић; у Лопатњу Милицу Мијајловић; у Осечини Ружу Миловановић. Свој зверски посао четници су наставили и 1944. године: 29. јануара заклали су Соју Секулић из Белотића; 16. маја Живку Јевремовић из Каленића; августа Љубинку Јефтић из Попадића; септембра Даницу Богићевић из Лисог Поља; Лену и Милу Јовановић из Попучки заклали су после дугог мучења и бацили их у бунар. Хапшења припадника НОП била су редовна појава. Вршили су их и Немци и четници. Крајем 1941. године четници су ухапсили Наду Дујић, кандидата за члана КПЈ из Љига. Држана је по разним затворима до 1943. године када је пуштена. Пребацила се у Београд и променила име. У лето 1944. године прешла је у Банат и августа исте године ступила у Јужнобанатски одред. Остала је у војсци до 18. маја 1945. године. Августа 1942. године Немци су ухапсили: Олгу Апостоловић, члана КПЈ из Бабајића, Драгославу-Дуцу Ковачевић, Олгу Јаковљевић, Милену Аћимовић, Олгу и Дринку Петровић из Љига. Отерали су их најпре у Горњи Милановац, затим у Крагујевац, а одатле у логор на Бањици. На Бањици су задржане Олга Апостоловић, Драгослава-Дуца Ковачевић и Олга Јаковљевић до марта 1943. године када су интерниране за Немачку, где су остале до краја рата. Милена Аћимовић, Олга и Дринка Петровић спроведене су у логор у Смедеревској Паланци, где је Милена остала до расформирања логора, а Олга и Дринка до октобра 1943. године. Септембра 1942. године ухапшена је у Цветановцу Станојка-Цана Радојевић из Љига. Године 1941. у њеној кући се налазио партизански магацин. После губљења слободне територије хапшена је и малтертирана више пута. Спроведена је у логор на Бањици и стрељана 17. децембра 1942. године. Кад су је повели на губилиште, поздравила се са свима и насмејана изишла. У току 1942. године хапшене су: Стевка Пантић, Смиља Деспић, Милева Продановић Марија Дудић, Даринка Ћосић, Анета Станишић, Милица Милићевић и Томанија Матељевић, све из општине Петнице. Почетком 1943. године ухапшена је Перса Дудић Вујковац, активиста НОП из Клинаца и спроведена у логор на Бањици. Јуна исте године транспортована је у Аушвиц, где је �НАРОДЕ ВАЉЕВА И ПОДРИЊА') Хитлеровске разбојничке хорде распадају се под страховитим ударцима Црвене армије и котрљају се незадрживо на запад. Под моћним ударцима Црвене армије и совјетских народа пуцају немачка утврђења. Јуначка Црвена армија пробила је немачка утврђења на Карпатима у дужини од 200 км., избила на совјетско-чехословачку границу и угила у Румунију вигие од 90 км. На дојучерашњој граници поробљене Чехословачке лепрша се слободарска застава и наговештава како ослобођење Чехословачке тако и целе Европе од мрских немачких отимача. Немачке хорде бацају оружје и у хиљадама се предају Русима. Они остављају на стотине тенкова, топова и другог материјала. Они панично беже бацајући оружје и опрему, али се неће задржати ни у Берлину код свог сулудог Хитлера. Црвена армија се налази непуних 500 км од Београда, а наши савезнии,и Енглеска и Америка 120— —150 км од положаја нагие Народноослободилачке војске. Иде Црвена Армија, уништава фашистичке гадове, носи слободу свима потлаченим и поробљеним. Нагии велики савезници: Енглеска и Америка са јаким ваздухопловним снагама свакодневно уништавају немачку ратну индустрију и позадину, војне објекте и саобраћајне центре. Свакодневно се сручује на главе алапљивих Фриг^ева хиљаде и хиљаде тона експлозива. Пожари изазвани савезничким бомбама непрестано горе. Горе Хитлерове фабрике оружја и мунии,ије, горе немачки хангари и градови. Народи поробљене Европе дижу се на оружје. Јача Народно-ослободилачка борба у Грчкој, Албанији, дижу се народи Чехословачке и Мађарске. Лете фагиистички возови са трупама. и материјалом у ваздух, прагите пушке поробљених народа Европе који се дижу за своју слободу и независност. ВАЉЕВЦИ И ПОДРИЊЦИ! Хитлер и његове слуге: Недић, Љотић и Дража Михајловић употребљавају сва средства да зауставе вал народне борбе у Србији. Они убијају на стотине и стотине родољуба, жена и девојака, пале, кољу и пљачкају широм Србије. Широм Ваљевског округа пишти народ од Дражиних измећара Негика Недића, Реље Додера и Гарагана У Колубари; Рачића и поп Ђиђе у Рађевини и Посаво-Тамнави; Милоша Радосављевића и Пере Тегетлије у околини Ваљева; злогласног полициског жбира Миличића и Рогића у околини Бајине Баште. Они у савезу са окупатором у савезу са излапелим старкељом Недићем желе да у крви угуше народну борбу и поврате оно старо предратно. ВАЉЕВЦИ И ПОДРИЊЦИ! У данима када Хитлерова ратна магиина пуца уздуз/с и попреко, у данима када Црвена армија напредује више од 60 км. дневно, када се дижу поробљени народи Европе, на вас су навалили недићевски и дражиновски гадови да вас мобилишу и отерају на фронт у долину Ибра, код Ивањице и на Дрину; да се борите против ваше браће, против вагие слободе и независности. Они вас терају да се борите за Хитлера, за пропалу државу Недића, они вас терају да продужујете своје ропство, да продужујете живот окупатора и њихових паса Недића, Љотића и Драоке Михајловића. Подигните свој глас! Окрените се против ваших непријатеља! Прелазите на страну нагие Народноослободилачке војске. Бежите од насилне мобилизације окупаторских слугу и прљавих љотићеваија и вагиљивих четника, прелазите на страну вагие браће партизана који више од три године лију крв против окупатора и издајника. Ако морате гинути, гините као гито су вагии стари гинули не повијајући врат пред окупатором и издајницима. Борба се приближује крају! Ступајте у наше редове да заједнички уништимо непријатеља и извојујемо себи слободу! ОМЛАДИНО! На тебе су бацили око немачке слуге Недић, Љотић и Дража Михајловић. Тебе мобилигиу и шаљу на ратну кланицу. Тебе у првом реду терају да се бориги за прљаве рачуне окупатора и његових слугу. Већ је маса омладинаца обучена у издајничке љотићевске униформе и послана на фронт против наше На- родноослободилачке еојске у долину Ибра, код Ивањице, и на Дрину. Већ је маса њих изгинула као издајници, лијући крв против своје браће, за рачун окупатора и његових слугу, а против своје слободе и независности. Велики део омладине мобилисан је од четника и отеран на границу Ужичког и Ваљевског округа тобоже на „маневар”. Али су то само трикови издајника. Они су отерани на Дрину против наших дивизија. То су стари трикови издајника да не би бежала остала омладина. Њима је потребно јоги младих живота, њима је потребно јоги омладине да је погиаље у борбу да се бори за њихове издајничке циљеве. Они спремају нове мобилизационе спискове. Поново су почели да мобилигиу љотићевски гадови. Већ су пошле поново дражиновске „црне тројке” да хватају нови број омладине. Још се пугии свежа крв невино изгинуле омладине на Ибру, Ивањиг^и и Дрини, а спрема се нова хајка на омладинце. Недићевски гадови и вагиљиви четници утркују се ко ће више да отера на кланга^у омладине да би се удобрили свом крвавом господару. Омладино! Брани свој понос. Не буди измећар душманина свога народа. Не дозволи да будеги јагње које ће мирно одвести на кланицу огавне слуге окупатора Недић и Дража Михајловић. Пођи тамо где се боре хиљаде младих Срба. Сврставај се у редове наше јуначке Народноослободилачке војске. Ви, мобилисани, уништавајте вагие старешине и официре, који вас воде у смрт и прелазите на страну ваше браће партизана који се боре за бољу и срећнију будућност младих. Ако морате проливати крв, пролијте је у борби са непријатељем, који је разорио наше домове и побио наше очеве. Покажите се достојни ваших предака Синђелића, Старине Новака, Стари,а Вујадина и његових синова, који су секли турске главе по друмовима и планинама. На недићевску и четничку мобилизаи,ију одговорите масовним ступањем и преласком у редове Народноослободилачке војс ке. МАЈКЕ И СЕСТРЕ! Не дајте вагиу дег^у и браћу у зликовачке руке брадатих четника и љотићевских гадова. Ви не смете дозволити да вагии синови и браћа постану злочини,и и кољагии. Не смете дозволити да се боре против своје браће који се боре за слободу. Не смете дозволити да се боре за рачун Хитлера, Недића и Драже Михајловића. Благосиљајте их и шаљите нама народној војсци. Шаљите их вашој браћи партизанима да заједнички унигитимо окупатора и издајнике: Дражиновске и љотићевске силеџи^е и батинаше. Позивамо и вас жене, наше мајке и сестре, да и ви узмете учешћа у овој светој Народноослободилачкој борби. Позивамо и вас да с пушком у руци светите ваше поклане и силоване сестре и кћери. МОБИЛИСАНИ ЧЕТНИЦИ И „ДОБРОВОЉЦИ”! И вама се обраћамо. Вама које су љотићевски зборагии на силу отерали од својих кућа, од својих милгсх и драгих. Обраћамо се вама, четницима док они пљачкају и батинају наш напаћени народ. Обраћамо се и позивамо да бежите из редова „добровољаца” тих немачких слугу, да бежите из редова кољаша и паликућа Дражиних четника, да не огрезнете у крви и злочинима које они чине. Ступајте у редове наше Народноослободилачке војске, да заједнички уништавамо окупатора и издајника. Доле присилна мобилизација коју спроводе слуге окупатора: Недић, Љотић и Дража Михајловић. ДА ЖИВИ НАША НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА И ЊЕН ВРХОВНИ КОМАНДАНТ МАРШАЛ ТИТО! ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОРГАНИЗАТОР НАРОДНЕ БОРБЕ! ЖИВЕЛИ НАШИ ВЕЛИКИ САВЕЗНИЦИ СССР, ЕНГЛЕСКА И АМЕРИКА! СМРТ ОКУПАТОРУ И ЊЕГОВИМ СЛУГАМА! КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОКРУЖНИ КОМИТЕТ ЗА ВАЉЕВО Ваљево 30. IV 1944 године ‘) ИРПС 385 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ1) Пов. бр. 3105 30 августа 1943 године Ваљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗВЕДНОСТИ Команди јавне безбедности БЕОГРАД Начелство среза тамнавског депегиом Пов. бр. 691 од 30 августа 1943 године доставља: „На дан 28 августа т.г. од стране немачке казнене експедиције за одмазду убијени су Крнић Драгутин, земљорадник, стар 92 године, Крнић Мирослав, земљорадник, стар 33 године, Крнић Радослав сгор 4 године, Крнић Слободан стар 2 године, Крнић Александар, стар 62 године, Крнић Живодарка 62 године, Крнић Софија 32 године, Крнић Живана 80 година, Крнић Даница 35 година, Крнић Бозкана 15 година, Ранковић Милан 64 године сви из Звиздара, Ковач Перо 43 године, Ковач Стана 37 год., Ковач Љубица 9 год., Ковач Дугиан 13 год., Ковач Даница 11 година, Вуковић Браико 35 год. сви избеглице из Херцеговине. У Памбуковици рањен је због одмазде и у ваљевској болници умро Васиљевић Зоран 15 година. У Врелу убијена ради одмазде Живана Матић 27 година и Борка Матић 38 година. Из Палбуковице одведен је Жујевић Мика резервни официр. Детаљан извештај данас упућен”. Предње ми је част доставити у вези извештаја Пов. бр. 3103 од 30. VIII 1943 године с молбом на знање. (М.П.) ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК Душ. Лукић, с. р. умрла од мучења и глади. У исто време ухапшена је и спроведена на Бањицу Љубица Андрић из Пецке. Пуштена је из логора крајем 1943. године. Због сарадње с партијским радницима ухапшене су 16. марта 1943. године Даринка и Надежда Костић из Паштрића и Спасенија Давидовић из Велишевца. Априла исте године ухапшене су: Каја Лаловић, члан Среског повереништва за колубарски срез из Санковића и активисти НОП Савета Марић из Мионице и Деса Бојиновић из Робаја. Пуштене су из затвора у Ваљеву почетком маја. Крајем маја 1943. године ухапшена је по налогу немачке полиције Вукосава Божић-Николић, учитељица у Мионици, а јула исте године Даринка Раљић, учитељица у Грабовици и Надежда Лазић из Орашца. Августа 1943. године ухапсили су четници због активног рада за НОП: Нату Радовиновић и Надежду Симић из Љига, Гвозденију Бранковић из Цветановца, Косу Матуновић из Ваљева и Наду Војиновић, члана КПЈ из Љига, која је по задатку Партије живела у Белановици. Све су пуштене после неколико дана. У јесен 1943. године четници су ухапсили и предали Немцима Новку Весић, Јованку Богдановић, и Загорку Радивојевић, активисте НОП из села Такова. После мучења у Специјалној полицији у Београду спроведене су у логор на Бањици, затим у Аушвиц, где је Новка усмрћена, а Јованка и Загорка су се после рата вратиле у земљу. ‘) ВИИ, бр. 27/6—1, К. 23. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ1) Пов. бр. 3116/43 1 септембра 1943 године Ваљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Команди јавне безбедности БЕОГРАД Начелство среза тамнавског депешом Пов. бр. 697 од 31 августа 1943 године доставља: „30 августа т.г. око 16 часова од стране немачке војске за одмазду убијена је у селу Звиздару Љубинка из Совљака стара 16 година и тешко рањена Драгиња Лазић из Стубленице стара 80 година”. (М.П.) ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ■) ВИИ, бр. 26/8—1, к. 23. 386 Новембра 1943. године ухапшене су због скривања партијских радника Данка Илић и Радмила Вучићевић из Радљева и Вукосава Мирковић са Уба. Данка Илић и Вукосава Мирковић пуштене су из затвора у Ваљеву, а Радмила Вучићевић је отерана на Бањицу, где је остала до расформирања логора. Почетком децембра 1943. године ухапшене су због скривања партијских радника Андријана и Олга Јевремовић из Каленића. Из затвора у Ваљеву спроведена је у Специјалну полицију у Београд Олга Јевремовић и упућена у логор на Бањици као кривац II категорије. Да би спречили оживљавање НО покрета Немци су повремено слали казнене експедиције на она подручја на којима се покрет ширио, да би на тај начин застрашили народ и спречили да га пружа помоћ партијским �радницима који су на том терену деловали. Тако је 28. августа 1943. године немачка казнена експедиција упала у нека села тамнавског среза и зверски се разрачунала са голоруким старцима, женама и децом. У селу Звиздару убијено је 17 људи, жена и деце. Међу убијеним било је стараца од преко 90 година и деце од две године. Тада су убијене: Живана, Живодарка, Даница, Софија и Божана Крнић из Звиздара и Стана, Даница и Љубица Ковач, избеглице из Херцеговине настањене у Звиздару. У овом селу су 30. августа Немци убили и 16-годишњу Љубинку из Совљака, а тешко ранили Драгињу Лазић, старицу од 80 година из Стубленице. Окружно Начелство Округа Ваљевског1) Пов. број 4241/43 31 децелбра 1943 године Ваљево МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА КАБИНЕТ БЕОГРАД 4) У последње време на територији среза тамнавског прикривао се познати комунистички функционер Андрија Мазињанин. Органи СДПС. среза тамнавског повели су истрагу и истрагом установили да су следећа лица прикривали Мазињанина и снабдевали га дуваном и осталим потребама, па чак му и новине давали на читање и то: . . . Вукосава Мирковић, домаћица из Уба, . . . Новка Весић, домаћица, Јованка Богдановић, домаћица, Загорка Радивојевић, домаћица, . .. сви из Такова . . . Радмила Вучићевић, домаћица из Радљева. .. . Олга Јевремовић, домаћица, и Андријана Јевремовић, домаћица из Каленића, сви из среза тамнавског. Сва ова лица по тражењу Гестапо-а из Ваљева предата су Гестапо-у у Ваљеву. М.П. ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ■) ВИИ, рс-г. бр. 7/1—1, к. 25. 387 �ОКРУГ КРАЉЕВО Спо.меник отпору и страдању у Краљеву Рад вајара Лојзе Долииара ��Краљевачком округу пре рата није било женских организација. Партија је после окупације и формирања одреда појачала рад међу женама. То је било задужење чланова Партије, СКОЈ-а и кандидата КПЈ. И ОК СКОЈ-а је августа 1941. године организовао два санитетска курса за омладинке. Полазнице једнога од тих курсева, охо 15 скојевки, ишле су на практичне вежбе у болницу захваљујући лекару Власти Никодијевићу, који је касније стрељан као сарадник НОП. Члан ОК КПЈ за Краљево била је Олга Милутиновић, као секретар ОК СКОЈ-а. Везу између ОК КПЈ за Краљево и ПК КПЈ за Србију одржавале су до октобра 1941. Олга Милутиновић и Љубинка Шутић, а курир ОК КПЈ за Краљево била је Рада Кочовић. Двадесет и другог јуна 1941. кројачица Лепава, која је од свог познаника из жандармерије сазнала да предстоји хапшење комуниста, обавестила је неке другове за које је знала да су комунисти. Тако је обавештен ОК КПЈ за Краљево, који је одмах дао директиву да комунисти напусте град и пођу у села, а и сам се повукао из Краљева у Рибницу. Већина комуниста била је на време обавештена и склонила се, а мањи број необавештених остао је у граду. Два дана касније, 24. јуна у зору полиција је ухапсила 26 другова и 6 другарица, мећу којима су биле: Олга Јовичић-Рита, њена мајка Љубица Јовичић, Даница Јаснић-Кока, др Радмила Радовановић и Софија Кановић. ОК је организовао акцију за спасавање ухапшених, која није успела. Акција је поновљена 4. августа и тада су из затвора побегла четири друга, међу њима Олга Јовичић-Рита и Даница ЈаснићКока; прескочили су затворске жице, препливали Ибар и провлачећи се кроз кукурузе стигли у одред. У По одлуци ОК КПЈ формирана је група другарица са задатком да у граду и околним селима организују болничарске курсеве и да у групама политички раде са женама. За кратко време у Краљеву су формиране две групе са по 20 жена и омладинки, а у селу Рибници група од 6 омладинки. Састанци са женама у Рибници одржавани су у кући Станице Дугалић. Први санитетски курс у Краљеву, којим је руководила др Милева Карајовић, похађало је око 30 жена и омладинки. Другим курсом руководила је Мила Вилотијевић, а трећим Милунка-Лула Богавац. Ове курсеве је похађало око 40 жена симпатизера. 391 У августу 1941. у краљевачком округу међу 90 чланова Партије, биле су другарице: Даца Благојевић, Милунка-Лула Богавац, Десанка Ђорђевић, Јованка Ђорђевић-Бечлика, Даница Ћубанук, Даница Јаснић-Кока, Олга Јовичић-Рита, Софија Кановић, Зора Крцуновић, Јованка Лекић, Дара Марковић, Олга Милутиновић, др Радмила Радовановић, Милка Траиловић и Љубинка Шутић, кандидат Мила Вилотијевић; у РибнициМилка Дугалић, Драга Николајевић и Рада Кочовић; у Витановцу кандидат за члана КПЈ, учитељица Добрила Петровић-Зденка. Партија је имала великог утицаја на народ овог краја, па су другарице чланови КП и кандидати са успехом окупљале жене, од којих је већина имала неког свога у партизанима, те су биле спремне да извршавају разне задатке: прикривале су илегалце, прикупљале оружје и други ратни материјал, спремале храну и одећу, преле вуну, плеле итд. Само на овим пословима било је ангажовано више од 100 жена, међу њима: Јулка Аврамовић, Милева Богавац, Лена Видаковић, Стака Драгишић, Достана Ивковић-Гиљанче, Роса Јевтић, Јелисавета Краинчанић, Милунка Лекић, Перка Луковић, Босиљка Љубичић, Иванка �У новембру 1941. године, када су се партизански одреди повлачили из Србије у Босну, с њима је кренула и Олга. Приликом формирања Прве пролетерске бригаде 22. децембра у Рудом, наименована је за политичког комесара Прве чете Четвртог батаљона Краљевачког одреда. Била је прва жена политички комесар у Народноослободилачкој војсци Југославије. У зиму 1942. непријатељ је опколио Олгину јединицу на Романији. Њена чета добила је била задатак да непријатељу затвори пут за Рогатицу. Мада је имала високу температуру и била боса, Олга се пробијала кроз снежне сметове, учествујући храбро у свим окршајима своје чете. Погинула је 13. јула 1942. у нападу на Прозор. Одликована је Орденом заслуге за народ и проглашена за народног хероја 20. децембра 1951. ЈАСНИЋ, професор, рођена је 1. августа 1911. године у Краљеву. У напредни покрет укључила се за време студија у Француској. По завршетку студија добила је место професора у Краљеву, где се одмах укључила у рад. Примљена је у Партију 1939. Активно је учествовала у свим акцијама које је изводила Партија. По окупацији наставља рад. Ухапшена је јуна 1941. и осуђена на смрт. Уз помоћ партијске организације побегла је из затвора и ступила у Краљевачки партизански одред „Јово Курсула”. Мада слабог здравља узела је на себе задатак да обједињава рад партизанских болница на терену. Учествовала је с пушком у руци у борбама за Крал*ево и у ослобођењу неких места на овој територији. Приликом повлачења одреда, повлачила се с рањеницима као тешки болесник. Ухватили су је четници у селу Каони и на најсвирепији начин уморили децембра 1941. године. Посмртно је одликована ОЗН II реда. ДАНИЦА-КОКА НАРОДНИ ХЕРОЈ ЈОВИЧИЋ рођена 20. фебруара 1920. у Ужичкој ПоЖеги у породици кројача Душана Јовичића, познатог комунисте у овом крају, основну школу и гимназију завршила је у Краљеву, где је Душан Јовичић прешао с породицом да би избегао прогоне полиције у Пожеги. Кад добар ђак и члан литерарне дружине, укључила се већ у петом разреду гимназије у напредни омладински покрет, а у шестом постала истакнути члан СКОЈ-а. Преузела је вођење школске књижнице и снабдела је богатим избором напредне литературе, због чега је њен рад подвргнут строгој контроли а забрањене књиге школске власти су спалиле. ОЛГА-РИТА Године 1939. уписала се на Технички факултет у Београду и постала активан припадник и организатор напредног студентског покрета. Децембра 1939. учествовала је у демонстрацијама студената и крвавим сукобима с полицијом у којима је на барикади поред ње погинуо студент — комуниста из Краљева Мирко Луковић. Постала је члан КПЈ 1940. Годину дана касније, 22. јуна 1941. окупаторске власти у Краљеву, ухапсиле су Олгу и њену мајку са групом истакнутих комуниста. Сви ухапшени, изузев Олгине мајке која је пуштена из Окружног затвора, одређени су за стрељање. Уочи стрељања краљевачких комуниста, партијска организација организовала је њихово бекство. Олга Јовичић је побегла из затвора с Николом Бугарчићем, Даницом — Коком Јаснић Чедом Касалицом и Душаном Петровићем. Група је прешла Ибар и повукла се на Гоч где је убрзо с осталим партијским радницима из Краљева и околине организовала Краљевачки партизански одред „Јово Курсула”. Као руководилац агитације и пропаганде Олга је учествовала у стварању плана напада на немачки гарнизон у Краљеву, а у самом нападу истакла се одлучношћу и неустрашивошћу. Малићанин, Јелица Марковић-Јањић, Пандора Миловановић, Дара Митровић, Савета Недељковић, Зова Петровић, Зора Петровић, Ана Пешка, Милкица Симић, Зора Спасић-Бановић, Смиља Тепавчевић, Даница Томић, Зора Каличанин, Катица Марић и Драга Милутиновић из Краљева, Станица Дугалић, Вера Јовановић, учитељица, ЈБубица Радосављевић и Косана Ристовић из Рибнице, Милева Јовановић и Стана Јовановић, учитељица из Витковца, Милица Марић и Даница и Радослава Коларевић из Грдице, Дрина Лишанин из Обрве и многе друге. Скојевска организација, која је била нарочито јака у фабрикама вагона и авиона и у гимназији, имала је велики утицај на омладину града и целе околине. СКОЈ је организовао многе акције и учествовао у свима које су извођене, нарочито у јулу и августу. У извештају ОК КПЈ за краљевачки округ1) од 23. 8. 41 стоји: „ . . . 2. У четвртак ноћу извршено је паљење сена жица и у сечење правцу телефонских Краљево—Рашка и —Чачак. Краљево На ову акцију блокадом нама, с чито лица на Пијачни дан хапшења, су гарантовала слободу У наших одговорио преметачи- бројем која омладинца. је великим већим пуштање лих окупатор града, једног кућама тукли је прекинут за нашег раније другова наро- су одбегродбину. и сељаци истерани из града. 3. Омладина новина, цепање извела плаката акцију и паљења добро ус- пело вешање пароле...” У свим акцијама учествовале су у великом броју и омладинке. У ОК СКОЈ-а, који је формиран јула 1941. године биле су од другарица Олга Милутиновић, секретар и Анђа Радојичић, а чланови СКОЈ-а: Деса Баста, Даница Вилотијевић-Ристовић, Десанка Виторовић, Славица Дукић, Ковиљка Илић, Вера Јанковић, Јелисавета Јевтић-Анђелковић, Јела Јовановић-Радосављевић, Милица Јовишић, Јованка Јончић, Стефанка Јосифовић, Катица Катић-Чачић, Олга Константиновић, Новка Кузмановић, Мирослава Малић, Драга Мартиновић, Невенка Матић, Олга Мачкић, Јела Милановић, Слава Миленовић, Олга Миловановић, Дивна Мирковић, Милунка Пантић, Лепа Перишић, Олгица Петровић, Лепа Поповић-Милошевић, Верица и Зорица Радуловић, Милка Ракићевић, Марија Спасојевић, Нада Стилиновић, Ј) Зборник ВИИ, I, стр. 83. �Бранка Терзић, Десанка Томић, Радмила Траиловић, Аница Чукулић и Ружица Шалинић. Ноћу између 29. и 30. септембра нападнуто је и ослобођено Ушће и формирана Ушћанска чета углавном од радника из рудника угља. У Ушћанску чету је ступила и Наница Парошки, ученица гимназије из Ушћа. Првог октобра 1941. године Врњачка чета Краљевачког одреда разоружала је жандарме у Врњачкој Бањи. У нападу је учествовала и Мара Недић, болничарка чете. Одмах је формиран НОО, који је преузео цивилну власт у своје руке и у коме је врло активно радила и Кринка Благојевић, домаћица из Врњачке Бање. Одбор је добро организовао службу за снабдевање одреда храном, обућом, оделом и другим потребама. Грађанима су редовно давана разна саопштења о стању на фронтовима преко разгласне странице и сл. Почетком октобра Краљевачки одред формирао је батаљон од три чете. Политички комесар I чете била је Олга Јовичић-Рита. У Краљевачком одреду су 1941. године још биле: Даница Јаснић-Кока, Катица Катић-Чачић, Десанка Ђорђевић, Зора Крцуновић, Милица Мачек, Даринка Марковић, Нада Стилиновић, Милка Траиловић, Марија Чукулић, Милунка-Лула Богавац, Даница Вилотијевић-Ристовић, Славица Дукић, ЈБубица Јовичић-Ана, Дана Лазаревић, Слава Миленовић, Вера Јанковић (рањена за време борбе око Краљева и пренета у болницу у Чачак) Катица Пајтин, Анђа Радојичић, Јела Јовановић-Радосављевић, Верица, Зорица и Катарина Радуловић, Славка Стефановић, Аница Чукулић, Вера Грујић, Ангелина Михаиловић и Даница Ћубанук из Краљева, Рада Кочовић из Рибнице, Милица Вујовић и Ружица Кузмановић из Жиче и Милостива Коловић из Самаиле. Курирску дужност између одреда и Краљева вршиле су: Смиља Анђелковић из Ковача, Госпава Коловић из Самаиле, Милица Младеновић, учитељица у Лађевцима до октобра 1941, када је откривена и стрељана, и Борка Поповић из Краљева. Курирску службу у самом граду обављале су: Олгица Петровић до октобра 1941, када је ухапшена и стрељана, Десанка Виторовић, Зора Буквић, Зора Влајић и седмогодишња Вера Пантић о К0Ј°.1 је један илегалац написао у свом дневнику: „Мала Вера Пантић је најбољи курир у Краљеву. Смела у поуздана, а за дете генијално лукава”. За села око Краљева курир- ДРЖАВНА РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА1) Пов. број 22 12 јула 1941 год. Краљево МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ Одељење за средње школе БЕО Г Р А Д У вези акта II Пов. бр. 48 од 25-У1-1941 год. част ми је известити да је 24-У1-1941 г. лишена слободе и налази се у затвору у Краљеву госпођица ДАНИЦА ЈАСНИЋ, суплент овдашње више самоуправне гимназије под сумњом да је комунисткиња. За последњу годину дана мога службовања у овдашњој гимназији приметио сам да је именована заиста веран присталица комунизма. С молбом за надлежност. В.Д. Директора гимназије, Драгомир Ракић, проф., с. р. М.П. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ2) I. Бр. 4535/41 10-У1-1942 год. Београд СРЕСКОМ НАЧЕЛНИКУ КРАЉЕВО Према обрасцу на обратној страни срески начелник (а не општински) под личном одговорногићу најсавесније прикупиће и ПОВРАТКОМ АКТА одмах доставиће податке за следеће лице: Јаснић Даницу, суплента из Краљева, за које има извегитаја да су истакнути комунисти. Податке за свако лице засебно доставити. М.П. По наредби министра унутрашњих послова начелник (потпис нечитак) ПОДАЦИ ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ 1.—- Име и презиме са почетним словом очевог имена------------ ---------------------------------------------------2.— Занимање----------------------------------- --------------------3.—- Држављанство, народност и вероисповест .4—■ Дан, месец и година рођења---------------------------5.— Место рођења и завичајна опгитина-----------Место сталног боравка----------------------------------Где се сада налази а) у бекству, партизан, вођа партизана итд.-------------------------------------------------------------7.— Ако је убијена: загито, од кога и када? — 6.— 8.— Ранија припадност политичка и држање ЈАСНИЋ А. ДАНИЦА Суплент гимназије Српско-православна 1 августа 1911 године Краљево општ. краљевачка, срез жички Краљево Убијена од стране добровољачких одреда Убијеиа у месецу децембру 1941. год. ради тога што је учествовала у нападима на Краљево од стране добровољачких одреда у околгти Чачка. Комунг1СТкиња. М.П. ЗА ТАЧНОСТ ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА ТВРДИ Командир поручник (потпис нечитак) 1) !) Државни архив СРС, К. ВИИ, рег. бр. 53/2—2, К. 20 В. 393 Министарство просвете — Одељеше за средње школе. �V ОВОЈ КУБИ КОД СЕЛА КАМЕНИЦЕ БИАА ЈЕ СМЕШТЕНА БОЛНИЦА КРАЉЕВАЧКОГ ОДРЕДА 1941. ВИЛОТИЈЕВИЋ из Краљева укључила се у напредни покрет пре рата и учествовала у свим акцијама које је Партија организовала. Под окупацијом је наставила рад. Руководила је једним санитетским курсом у граду и политички радила са женама у граду и околним селима. Била је кандидат за члана КПЈ. Ухапшена је и стрељана 16. октобра 1941. године у Краљеву. МИЛА лекар из Краљева, руководила је првим санитетским курсом 1941. године, који је похађало око 30 жена и омладинки. Стрељана је 16. октобра 1941. године као талац за мужа. Др МИЛЕВА КАРАЈОВИЋ, 394 ску дужност обављала је Мира Матиј евић-Наумовић. Санитетска делатност Краљевачког одреда отпочела је са припремама за акцију на Краљево. Др Гојко Николиш, члан штаба и санитетски референт одреда одржао је кратак курс за другарице у одреду. Свака чета добила је по једну до две болничарке. У једној чети је била болничарка Катица Катић-Чачић. Санитетског материјала било је довољно, слала га је партијска организација из Краљева. Болница Краљевачког одреда смештена у шумарској кући код села Каменице, имала је 37 кревета. У њој су радиле: Даница Јаснић-Кока, Милка Траиловић, Јела Јовановић-Радосављевић, Даница Ћубанук, Даница Лазаревић и др. Првих дана борби за Краљево прихватна амбуланта Краљевачког одреда смештена је у једној пољској кућици у селу Крушевици. У њој су радиле: Милица Вујовић, медицинска сестра, Ружица Кузмановић, Марија Чукулић и Ангелина Михаловић. Рањеници су у почетку смештани по кућама у Крушевици, а касније, кад су Немци разбили блокаду, повучени су у село Гради, где је организовано превијалиште, које је водила Милица Вујовић. Команда немачког гарнизона у Краљеву сматрала је да ће терором спречити акције партизана око Краљева, па је припремила одмазду. Масовно хапшење људи отпочело је већ 2. октобра, када су се на прилазима града појавиле партизанске јединице које су од Чачка гониле Немце у стопу. Хапшење је завршено 14. октобра, а 15. октобра немачки командант у Краљеву издао је наредбу о ванредном стању у граду. По Краљеву су излепљене плакате следеће садржине: „Изазвана подлим и кукавичким препадима на немачке трупе, заплотничким убиствима немачких офиирхра и војника, изазвана заједничким радом грађанства са партизанима, којима се даје добровољно могућност, да се увуку у куће у граду и да из тих кућа отворе паљбу на немачке војнике, изазвана потпомагањем преноса муниције и оружја партизанима од стране грађанства, Немачка оружана сила од данас више неће праштати, него ће објављену меру за једног убијеног немачког војника стрељање 100 Срба од данас бити спроведено. Даје се даље на знање, да данашњим\ даном за народ ових крајева ступа на снагу закон најтежих репресалија, тј. неће бити само стрељано 100 Срба за једног Немца, већ и уништење породице и имовине.” �Наредбом Команде места почевши данашњим даном важи за град Краљево КРВАВИ ОКУПАТОР НА ДЕЛУ‘) Ванредно стање са преким судом. Краљево, 15. октобра 1941. ПРИЧА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОБЕГАО ИЗ КАНЏИ ПОБЕСНЕЛИХ ЗВЕРОВА У КРАЉЕВУ У опседнутом Краљеву Немци су за четири дана стрељали око 5.000 грађана. Стрељања су почела 15. октобра, а 16. су у дворишту управне зграде фабрике вагона стрељали 19 жена: Аницу Анђелковић из Краљева, као таоца за сина; Милунку Бајалицу из Краљева, као таоца за сина; Анку Бугарчић из Краљева, као таоца за сина; Милу Вилотијевић из Краљева, кандидата за члана КПЈ; Наду Јовановић, учитељицу из Краљева, као сарадника НОП; Јованку Јончић из Краљева, члана СКОЈ-а и Ружицу Јончић из Краљева, обе сестре као таоце за брата, чдр Милеву Карајовић, лекара из Краљева, као таоца за мужа; Јованку Милосављевић из Краљева, као таоца за сина; Милицу Младеновић, учитељицу у Лађевицама, курира Краљевачког одреда; Стану Никетић из Краљева, као таоца за мужа; Ангелину Петровић из Краљева, као таоца за сина и Олгицу Петровић, њену ћерку, члана СКОЈ-а, као таоца за брата; Љубицу Ристић из Рибнице, као таоца за брата, заједно са Милицом Ристић, мајком, као таоца за сина; Марију Сукијасовић из Краљева, као таоца за сина; Анку Хаџић, учитељицу у Краљеву, као таоца за мужа. За време хапшења, један немачки војник, завирујући кроз прозоре, приметио је у Улици Вука Караџића бр. 7, гомилу људи збијених од страха у једној соби. Опалио је рафал. Изгинуло их је дванаесторо, међу њима Милица Јовановић. Из ове групе грађана остала је жива само Милица Петровић са дететом од 6 месеци, а и она је била тешко рањена. Претресајући Карађорђеву улицу, Немци су извели из куће Радојку Букара с мужем и девером и све троје их убили и бацили насред улице. О овом погрому над недужним становништвом извештава шеф немачке полицијске службе: .. Погито се од постављења опуномоћеног командујућег генерала у Србији није могла сасвим спровести у дело безобзирна акција, јер су недостајала одговарајућа недвосмислена наређења, сад је наређењем генерала Бема, да се за сваког убијеног војника погуби 100 а за једног рањеног 50 Срба, дата потпуно јасна линија. На основу тог наређења, било је, на пример, за напад на једну колону код Тополе, којом су приликом погинула 22 војна лица, стрељано 220 Срба и Јевреја, док је за војнике који Шеснаестог прошлог месеца Немци су у Краљеву са својим слугама извршили грозан злочин. Побеснели зверови убили су 2500 радника и радница, радничке деце и грађана. Све су их држале затворене у радионици фабрике авиона, онда су их у групама изводили у двориште и изрешетали митраљезима. После грозног покоља, крвници су дотерали још 28 радника и грађана да закопају лешеве, па да затим и њих поубијају. Баш када су хтели да их стрељају, један од њих 28, Јован Стаменковић, радник фабрике вагона, успео је да побегне. Он нам је испричао следеће: — Мене и 27 другова и грађана око четири часа после подне ухватили су Немци и потерали, говорећи да нас воде у команду и да ће нас пустити. Међутим, отерали су нас у логор где је било затворено 2500 наших другова: радника из фабрике вагона, из фабрике авиона, из ливаонице, велики број железничара, а такође и грађана, жена и деце. Логор се налазио близу фабрике вагона. Али унутра у пространој радионици нисмо нагили никога. Сву ноћ смо се питали шта је са толиким људима, и сами се тешили безазленим одговором: „Одвели су их сигурно на рад”. Страховита сумња продирала је дубоко у нас и пекла као ватра. Тек у зору са једног трегера сишао је дечко и дао нам језовит одговор на наше питање: „Другови, убили су ми оца, мајку, брата и сестру. Све су побили. Убили би и мене, али ја сам се сакрио ту горе на трегеру. И вас ће све побити”. Дрхтао је. Његово згрчено лице било је оквашено сузама. Уто су дошли Немци са машингев ерима и потерали нас. Када сам излазио из радионице, одмах у дворшиту спазио сам изнакажено тело једног познатог старца, мало даље лежало је тело једне студенткиње Рускиње. А затим даље видели смо леш до леша, снопље лешева, море лешева. У изгњеченој маси људских тела застали смо укочени. Крвави гониоци наредили су нам да их трпамо у заједничку раку. Тај посао морали смо извршавати у трку. Испод ногу осећали смо нешто љигаво — то је био мозак наших другова који се просипао. Хватали смо легиеве за руке, а мртве руке изломљене остајале су у нашим рукама. У стегнутим гиакама налазимо слике жена и деце. Несрећни људи растајали су се са животом гледајући последњи пут слике својих блиских и најдражих. „Журите, журите!” говорили су нам и немилице нас ударали. „До шест сати морате бити готови!” Зној је текао са нашег лица, по нашем оделу лепила се усирена крв. Журимо, журимо. 2.500 мртвих стрпаћемо у раку, а затим ће ови крвници просути наш мозак. Други ће сутра и нас бацати у заједнгсчку раку. Морамо да журимо. Један дечко од четрнаест година поклекао је под теретом, заплакао се — био је нејак да носи толике лешеве. Немачки официр опалио је из машингевера — четрнаестогодишњи дечак придружио се осталим лешевима. Док је топла крв из њега цурила — понели смо га са осталима и бацили у раку. За то време Немци пију вино, одвратно се смеју, сликају нас како носимо тела својих другова. Сустали смо од посла, сузе су ми текле од жалости, у грлу је пекла жеђ. Погиао сам према кофи воде крај које је стајао Немац. Није ми дао да пијем, до самог лица принео ми је цев револвера. Осетио сам како је хладна и задрхтао сам. Заборавио сам на жеђ. Један други Немац говорио му је да ме не убије сада док не склонимо све лешеве. 28 руку није могло за дан сахранити 2.500 лешева. Дотерали су и трактор са приколицама и на приколицу бацали смо лешеве, а затим их пред раком скидали и бацали унутра. Већ је падао мрак а још је лежало мноштво непокопаних тела. Трактор је међутим отишао, али је дошао командант. Наредио је да се одвоје ватрогасг/,и и да оду они који су копали раку. Нас 28 синоћ доведених да останемо. Поређамо се у две врсте. Испред нас стајала су три митраљеза, крај једног митраљеза један наги жандарм. Командант је саопштио да смо у име Хитлера сви осуђени на смрт. „Имам троје деце... Имам петоро деце... ” „Алес комунист — све убијте!” — био је одговор. Иза гомиле која је викала почео сам да бежим. Док су они пуцали, пао сам у једну раку, а затим за трен ока нашао сам се пред зидом « пребацио се преко њега. Нисам ни осећао умор, само сам се журио да одмакнем, да будем што даље од овог грозног призора, што даље од крвожедних звери са кукастим крстом. Препливао сам Мораву и већ сам увече био у селу Сирчи, у слободи, далеко од сваке опасности, Ј Ј) ИА КПЈ, „Борба” бр. 18 ОД 25. новембра 1941, том I, књ. 1, стр. 345—346. 395 �су погинули у борби за Краљево досада стрељано 1736 становника и 19 комунисткиња из Краљева .. ”1) Истога дана када су стрељане жене у Краљеву, и 10 мештана села Адрана доживело је исту судбину. У овој је групи стрељана Даница Тодоровић, сарадник НОП. КАТИЦА-ДРАГИЊА КАТИЋ-ЧАЧИЋ, радница, рођена је у Краљеву 9. марта 1924. године. Врло млада се укључила у раднички покрет и постала члан СКОЈ-а 1940. године, а члан КПЈ за време рата. После окупације завршила је санитетски курс и ступила у Краљевачки партизански одред као болничарка. Повукла се с Краљевачким одредом. Приликом формирања 1 пролетерске бригаде, 22. децембра 1941. године, постала је њен борац. Истицала се храброшћу и пожртвовањем. Нарочито се истакла у борби са усташама 5. VIII 1942. Године 1943. постала је заменик референта санитета IV батаљона своје бригаде. Резервни је поручник ЈНА; носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У време масовног стрељања у Краљеву, Немци су у селу Ковачима извршили свиреп покољ једне избегличке породице са Косова. Извели су Стану Миловић пред кућу са петоро деце и све су их оборили на земљу. Тада су отворили ватру на њих. Мајка је лежећи на земљи грлила децу у тежњи да их својим телом заштити. Најмлађег сина Драгана од 13 месеци, заклонила је од метака У том моменту партизани су напали Немце, те нису стигли да побију целу породицу. Најстарија кћи Мирослава, од 13 година, и два сина од 9 и од 5 година, остали су мртви с мајком; а осмогодишња кћи Нада, кад су Немци почели да беже, зграбила је брата Драгана и побегла у кукурузе, а и њих двоје су били тешко рањени. Крајем новембра 1941. године главнина Краљевачког одреда прешла је у Санџак. Са одредом су биле: Милица Вујовић, Десанка Ђорђевић, Олга Јовичић-Рита, Зора Крцуновић, Милица Мачек, Даринка Марковић, Наница Парошки, Катица Катић-Чачић и Нада Стилиновић. Од ових другарица ушле су у IV краљевачки батаљон I пролетерске бригаде: Олга ЈовичићРита, политички комесар I чете, Наница Парошки, болничарка Рударске чете (рођена 1924. године, умрла од тифуса почетком 1943. године после прелаза преко Неретве), Милица Вујовић, болничарка Крушевачке чете и Катица Катић-Чачић, борац I чете. О њеној храбрости говори се у чланку „Партизанке”, штампаном у „Борби” бр. 21 од 8. октобра 1942. године: „ ... Слатко се смеје својим младим и пуним смехом двадесетогодигиња радница из Краљева, Катица Катић, партизанка Краљевачког батаљона I пролетерске бригаде. Она и њени другови из Рударске чете борили су се 5. августа прса у прса са усташким бандитима. После битке није се Катица смејала тако радосно што је сачувала својом храброшНу свој млади драгоцени живот: на неколико метара убила је два бандита у тренутку кад су се победнички церили, и томе се радовала млада партизанка. — Она је стајала на врху брега — причају њени другови о томе. И сами ‘) Зборннк ВИИ, I, стр. 554—555. — Одломак из извештаја шефа немачке полицијске службе, од 21.10.41. — Број стрељаних жена не поклапа се са подацима са терена (Прим. ред.). 396 причају као о обичној ствари, јер то није чудно за Катицу, а и многи од њих тога дана су направили чуда од јунаштва и вештине. На неколико метара од ње појавио се један усташа, за њим други, трећи... Све се то догодило за тренутак. Први је подмигујући се зовнуо прстом: „Хајде к мени, нећу ти ништаГ Гадно јој је било чути. Катица је опалила а бандит је, хватајући се за стомак, зајаукао: „Их, уби ме!” и опсовао погано. Други је прогиао исто тако ... Остали се нису ни усудили да се приближе овој младој девојци која је са врха брега, сама, сејала смрт на непријатеља.” Десанка Ђорђевић, Даринка Марковић, Милица Мачек, Зора Крцуноновић и Нада Стилиновић, које су с одредом прешле у Санџак, ступиле су у друге партизанске јединице. Све су ове другарице, сем Зоре Крцуновић и Наде Стилиновић погинуле у борбама. Даница Јаснић-Кока и Милка Траиловић кретале су се са рањеницима. Ухватили су их четници у селу Брезовици и после свирепог мучења убили заједно с рањеницима. Остале другарице из одреда упућене су на свој терен на илегални рад, и већина њих успела је да избегне хапшење. После одласка Краљевачког одреда немачка казнена експедиција убила је у срезу жичком 166 лица, међу њима 20 жена: Ружицу Кузмановић, учитељицу у Жичи, коју су као болничарку Краљевачког одреда стрељали у Матарушкој Бањи; Крстину и Ружу Гуџулић стрељали су у Жичи; Борику Ђорђевић, и Наталију Никић убили су у Ковачима; Симку и Станимирку Анђелковић и Јелену Стојановић убили су у Рибници; Јелену Аксентијевић и Станку Аксентијевић са новорођеним дететом и Љубицу Миљковић из Витановаца са 13-годишњим сином, бацили су живе у ватру у селу Сирчи; у истом селу зверски су уморили: Косану Грујовић, Миљу Лазаревић, Лепосаву Милојевић, Будимку Станковић и Роксанду Ћирковић; у Печеногама су убили Насту Ивановић; у Самаили Винку Мирковић и у Витановцу Станицу Стојановић. После страшног удара који су окупатори и домаћи издајници нанели Партији и НОП, прво за време масовног стрељања, а затим после поновне окупације целога округа, стање партијске организације у Краљеву било је веома тешко. Упркос свему, почетком 1942. године организација је почела постепено да се сређује и обнавља делатност. Кад се повукао �Краљевачки одред, од чланова ОК у граду је остала само Олга Милутиновић. После неуспелих покушаја да успостави везе са руководством, Олга је у договору са Спасојем Аковићем, ЈБубинком и Томом Шутићем већ дедембра 1941. године почела да успоставља прве контакте са преживелим члановима КП и активистима. Ускоро је формирана партијска ћелија за доњирејон града и с тим је почело оживљавање политичких и других активности. Пре свега, организовано је сакупљање помоћи у новцу и храни породицама бораца бившег Краљевачког одреда и породицама стрељаних родољуба и набављање легитимација за компромитоване другове из Краљева и ван Краљева. На издавању легитимација радиле су Јелена Ерић-Сарић, чиновник у општини и Нада Лазић, чиновник Среског начелства. На овом задатку је 1942. године откривена Јелена Ерић-Сарић и стрељана у логору на Бањици 25. маја 1943. године. Прекинута веза са ПК КПЈ за Србију успостављена је већ у фебруару 1942. године преко ЈБубинке Шутић, која је као курир ОК одлазила неколико пута у Београд до блокаде Краљева, октобра 1941. године. Од тада је та веза функционисала све до продора полиције у партијску организацију Краљева децембра 1942. године. Сем Љубинке Шутић, курир са ПК КПЈ за Србију била је и Јованка ЂорђевићБечлика. Првих месеци 1942. године Олга Милутиновић је успоставила везу са Добрилом Петровић-Зденком, учитељицом у Витановцу, кандидатом за члана КПЈ, која је добила задатак да скупља податке о четничким снагама и њиховим акцијама. У раду је директно била повезана са Олгом Милутиновић. У исто време Олга је одржала састанак са преживелим члановима СКОЈ-а углавном из гимназије. Овом састанку су присуствовале од другарица: Дивна Мирковић, Слава Миленовић, Драга Мартиновић, Лепа Перишић, Стефанка Јосифовић и Милунка Пантић. Присутним скојевцима је саопштено да они представљају централни скојевски актив, који треба да обнови скојевску организацију. За врло кратко време овај први скојевски актив створио је више скојевских и омладинских актива. Априла 1942. године формирано је Окружно повереништво Партије у које су ушли: Олга Милутиновић, секретар, а чланови Љубинка и Тома Шутић и Сава Вајић. ПК КПЈ за Србију потврдио је ово повереништво и поставио пред њега одређене задатке. Окружно повереништво је пришло спровођењу директива. Створило је партијске ћелије и активе СКОЈ-а у Краљеву, а затим и по селима. Тада су примљене у Партију: Борка Поповић, Дивна Мирковић, Јела Милановић и Милунка Пантић. Крајем априла формирано је ново руководство СКОЈ-а у које су ушли: Дивна Мирковић и Стефанка Јосивић, Милунка Пантић и Божа Марковић. Милунка Пантић и Божа Марковић руководили су скојевском организацијом у горњем делу града, а Дивна Мирковић и Стефанка Јосифовић у доњем делу града. Везу са Олгом Милутиновић по скојевској линији држала је Дивна Мирковић. Руководство СКОЈ-а успело је да развије рад међу омладином и да изврши низ акција. Постојало је око 120 чланова СКОЈ-а у око 15 актива. Сем тога било је обухваћено радом око 100 омладинаца и омладинки, који су ангажовани у разним акцијама. До лета 1942. године у Краљеву је развијен врло интензиван политички рад. Набављен је шапирограф и писаћа машина, па су издавани: „Недељни преглед”, „Вести” и „Антифашистички омладинац”. Техника је била смештена у стану Росе и Јелисавете Јевтић, а њом је руководила Олга Милутиновић. Уредник „Антифашистичког омладинца” била је Зага Гавриловић-Недељковић, ученица Учитељске школе, члан СКОЈ-а. У лето 1942. године формиран је МК КПЈ за Краљево: Тома Шутић, секретар, Љубинка Шутић, Борка Поповић и Илија Трифуновић. У граду су постојали партијски активи за, поједине делове града. У партијском активу у Старој чаршији, који је имао пет чланова, биле су Јованка Лекић, Борка Поповић и Јела Милановић, а у партијском активу у Доњој чаршији, такође од пет чланова, биле су Љубинка Шутић и Јованка Ђорђевић-Бечлика. Половином 1942. године у Врњачкој Бањи је формирана партијска ћелија у којој је била Милева-Мима Марковић. У исто време формиран је и МК СКОЈ-а у који су ушли: Бранко Николић, секретар, Селимир Обрадовић, Секула Перуничић, Славко Новаковић, Дивна Мирковић и Милунка Пантић, сви чланови КПЈ. Тада су створена и руководства СКОЈ-а за поједине делове града. Скојевском организацијом у горњем граду руководио је актив у саставу: 397 МИЛКА ТРАИЛОВИЋ, ученица гимназије из Краљева, укључила се пре рата у напредни покрет и примљена је у Партију 1941. године. Ступила је у Краљевачки одред „Јово Курсула” и радила је као болничарка у одредској болници код села Каменице. За време I непријатељске офанзиве кретала се са рањеницима према Санџаку. Ухватили су је четници код села Каоне крајем новембра 1941. године и после свирепог мучења убили су је заједно са рањеницима. �ОЛГА МИЛУТИНОВИЋ, студент медицине из Краљева, рођена 28. јуна 1920. године у Гледићу. Као ученица гимназије укључила се у на- иредни покрет. По доласку у Београд на студије још активније радила у студентском покрету. Учествовала је у свим акцијама које су вођене у то време. Примљена је за члана КПЈ фебруара 1941. године. Ухапшена је 22. марта 1941. године и пуштена 29. марта. Под окупацијом учествовала у организацији устанка у округу краљевачком. Од јуна 1941. године до блокаде Краљева октобра исте године обављала је курирску службу између ОК КПЈ за Краљево и ПК КПЈ за Србију. Била је у то време секретар ОК СКОЈ-а и члан ОК Партије за Краљево. После повлачења одреда остала на терену као једини члан ОК. Половином 1942. године постала је секретар Окружног повереништва КПЈ за Краљево. Радила је на повезивању преосталих илегалаца у граду и околним селима. Полиција ју је стално гонила због чега је често мењала станове. Кретала се под именом Милена Девић. Руководила је и техником Окружног поверенства. Ухапшена је у блокади Краљева 23. фебруара 1943. године. Страховито је тучена у затвору. Била је сва унакажена од мучења. Спроведена је у СпеЦијалну полицију у Београду, где су је дуго држали под истрагом. Једно време је била и у затвореничкој болници. Доведена је у логор на Бањици 5. јануара 1944., године, а стрељана 7. септембра исте године. ПРЕДСТОЈНИШТВУ ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ1) Ч АЧ АК Лекић Јованка, чиновница Среског суда у Краљеву, рођена 1916. године у Буковнику, Среза барског у Црној Гори, од оца Андрије и Марије Вукомановић, неудата, раста средњег, лица дугуљастог, очи и коса црна, десну ногу има пола ампутирану. Девић Олга, професорка, рођена 16. јуна 1917. године у Ровцу Среза сарајевског, од оца Корела и Мајке Тончике, рођена Копчек, раста малог, дебела, црномањаста, има видне брчиће и пријављује се под лажним именом Милена и Мила и као домаћица пресвлачи се често у полусељачко одело. На ногама носи опанке, црне памучне чарапе, а на глави црну мараму. Поповић или Ивковић Зора, студенткиња, стара 23 године, раста високог, сува и црномањаста, рођена у Сарајеву од оца Шпире и мајке Лепосаве. Марковић Милован, студент медицине, избеглица из Метохије, стално био запослен у избегличком дому у амбуланти као помоћник лекара у Врњачкој Бањи. Раста средњег, сувињав, коса и очи кестењасте, стар око 25 година. Марковић Милена, студенгкиња, пријављује се често под именом Милица. Запослена је била као инструкторка у избегличком дому у Врњцима. Раста средњег, сувоњава, црномањаста, очи и коса црна. Именовани су веома опасни, јер одговарају због комунизма. Успели су да псбегну приликом откривања комунистичке организације у Краљеву. Молите се да предузмете најенергичнију потрагу за именованима и у случају проналаска да их везане под јаком стражом спроведете Предстојништву градске полиције у Краљеву или јавите телефоном да су ухваћени па да се одавде пошаљу органи ради преузимања. Именовани су комунистички инструктори, па зато треба на њих обратити пажњу, јер су склони бекству. Молим да се ово сматра као веома хитно. Предстојништво градске полиције Пов. бр. 688/42 29 децембра 1942 г. Зам. предстојника град. полиције Д. Кнежевић, с. р. ') ИРПС, бр. 7032, к. Б. „Чачанска полиција”, градске гтолиције у Краљеву, од 29. XII 1942. у Чачку. фасц. 1942. — Телеграм Предстојништва године, Предстојништву градске полиције 398 Милунка Пантић, Ружица Шалинић и Божа Марковић, а у доњем: Јела Јовановић-Радосављевић, Стефанка Јосифовић, Вера Грујић, Мика Иштвановић и Чеда Митровић. До завршетка школске године у гимназији је деловала скојевска организација са централним активом у коме су биле: Стефанка Јосифовић, Милица Јончић, -Олга Мачкић и Невенка Матић. После завршетка школске године чланови СКОЈ-а у гимназији укључили су се у скојевске активе у граду. Окружно повереништво за Краљево одржавало је везу и с Партијском организацијом у Трстенику. Поруке и писма у Трстенику носиле су Дивна Мирковић и Вера Грујић. ПК КПЈ за Србију настојао је од успостављања везе да пружи што непосреднију помоћ Окружном повереништву Краљева. Као помоћ ПК је из Београда упутио на партијски рад у Краљево Зору Илић-Обрадовић, која је нешто касније постала члан Окружног повереништва. Због прилика које су владале у граду Олга Милутиновић, Зора ИлићОбрадовић, Љубинка и Тома Шутић су одржавали појединачне везе с људима који су извршавали разне конкретне задатке. Љубинка и Тома Шутић живели су легално, а Олга Милутиновић и Зора Илић-Обрадовић као строги илегалци често су мењале стан. У току 1942. године боравиле су у становима: Јулке Аврамовић, Ане Пешке, Јованке ЂорђевићБечлике, Јеле Милановић, Стаке Драгишић, Јованке Лекић, Милене Богавац, Дане Митровић и Катице Марић, а у стану Борке Поповић крили су се други илегалци. Крајем 1942. године ПК КПЈ за Србију упутио је Окружном повереништву за Краљево примерак ,,Наредбе”, којом се позивају председници општина да не буду оруђе у рукама окупатора, а народ да не предаје кукуруз окупатору; проглас поводом годишњице октобарске револуције и још неки материјал. Дата је директива да се „Наредба” умножи и достави свим општинама и раздели народу. У току ноћи 10. децембра, добро припремљеном акцијом Партије и СКОЈ-а у Краљеву и неким местима среза жичког, растурани су „Наредба” и новембарски проглас ЦК КПЈ поводом 25-годишњице октобарске револуције. Плакат „Наредбе”, умножен на шапирографу Окружног повереништва, излепљен је готово свуда по граду. Био је залепљен и на �зградама општине и начелства, а проглас је убациван готово у свако двориште. У растурању је била ангажована цела организација СКОЈ-.а На реаговање полиције није се дуго чекало. Ноћу између 10. и 11. децембра ухапшен је члан Окружног повереништва Тома Шутић и још неки омладинци, а затим је извршен низ нових хапшења: од 11. до 26. децембра ухапшено је око 50 људи. Међу ухапшенима биле су: Борка Поповић, Дивна Мирковић, Даница Ћубанук и Јела Милановић, чланови КП, Стефанка Јосифовић, кандидат и скојевке Невенка Матић и Зорица Радуловић, која је ухапшена у Чачку и доведена у Краљево. Полиција је спровела сурову истрагу. Један од ухапшених је после неколико дана мучења почео да одаје руководство, активисте и читав рад. Одао је и Олгу Милутиновић, секретара Окружног повереништва и Зору Илић-Обрадовић, члана Окружног повереништва, па је полиција за њима издала потерницу и расписала уцену од 200.000 динара. Откривена је партијска организација у Врњачкој Бањи и ухапшен један њен члан. Друга два члана ове партијске организације Милева-Мима и Милован Марковић успели су да се склоне у Лазаревац, али је са њима такође издата потерница. Обоје су ухапшени марта или априла 1943. године и исте године стрељани у логору на Бањици. Група од 15 ухапшених сарадника НОП спроведена је за Београд 16. јануара. У тој групи су биле од другарица: Дивна Мирковић, Борка Поповић, Јела Милановић, Стефанка Јосифовић, Зорица Радуловић и Невенка Матић. Из ове групе пуштене су Борка Поповић и Невенка Матић, а Дивна Мирковић, Стефанка Јосифовић и Зорица Радуловић упућене су у Смедеревску Паланку. Овим хапшењем партијска организација је била тешко погођена, а услови за рад још више отежани. Скојевска организација била је потпуно обезглављена. Веза са ПК КПЈ за Србију била је прекинута. Веза је одржавана са ОК КПЈ за Крушевац преко Катице Марић и Вере Грујић. Па ипак, и поред свега тога, партијски рад и у Краљеву и на територији целог среза жичког настављен је, али сведен на најмању меру. Олга Милутиновић и Зора Илић-Обрадовић, које су 19. или 20. децембра напустиле Краљево и склониле се у околна села, вратиле су се у Краљево другом половином јануара и 25. VII 1942 ПОВ. ОК КРАЉ.(ЕВО)1) Драги другови, Примили смо ваше писмо од 23. VII. Већ смо се били забринули због вашег недоласка, али из вашег писма видимо у чему је ствар. Вашем куриру биће речено коме мора и може да каже све поруке усмене од вас. Од вас то треба да буде другарица секретар Дебела.2) Ваш курир треба да долази најмање сваких 15 дана код нас. Изузетно треба да дође идуће недеље у петак, 31 о.м., јер ћемо вам послати једног друга као инструктора вашег Пов. ОК. Друг који ће доћи као инструктор вашег Повереништва је старији и искусан човек, па мислимо да ће вам много помоћи. Ви треба још одмах да осигурате стан за њега, који греба да зна другарица, јер ће она одржавати еезе са њим. пошто он код вас неће много излазити из сгама на улицу. Он је овде код нас компромитован, а иначе је познат по својој струци и ширем броју људи, тако да би се могло десити да га познају људи из његове струке вашег места. Пошто ће га идући пут довести ваш курир, то ви припремите да га Дебела прими и одмах одведе у стан где ће бити. Исто тако, у договору с њим, треба да му обезбедите исправе које ће му најбоље конвенирати у вашем месту. По питању даљег развоја и учвршћења вагие организације не би имали ништа ново за сада да вам кажемо, пошто смо вам о овоме прошли пут писали. Продужите даље рад како сте почели. Гледајте да бројно појачате Партију нримањем кандидата у Партију, али увек водите рачуна о томе да се ови људгг претходно добро упознају са дужностима члана Партије. Организујте курсеве на бази реферата о Партији, који вам шаљемо за кандидате и нове чланове Партије. На овим курсевима прорадите и чланак из „Пролетера” — „Народноослободилачка борба и организационо питање наше Партије” од друга Тита. Другарица секретар поверенигатва од сада ће се звати Мгслена. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Другарски поздрав ПК ') Зборник ВИИ, том I, кн>. 4, Србију од 25. јула 1942. године организације у округу. 2) Олга Милутиновић. стр. 36—41. — Из писма Покрајинског комитета КПЈ за Повереништу ОК КПЈ за Краљево о задацима партијске ЗОРИЦА РАДУЛОВИЋ, ученица гимназије из Краљева, укључила се у напредни омладински покрет пре рата. Примљена је у СКОЈ 1941. године и исте године ступила с целом својом породицом у Чибуковачку чету Краљевачког партизанског одреда. После повлачења одреда Чибуковачка чета је расформирана, јер није могла да се одржи на терену. Зорица није смела да се врати у Краљево, него је отишла у Чачак и запослила се у болници одакле је узимала санитетски материјал. Ухапшена је децембра 1942. године и спроведена у Београд са великом групом чланова КП, скојеваца и активиста НОП. Мз затвора Специјалне полиције пребачена је у логор на Бањици, потом у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Побегла је из Завода у. јесен 1943. године и ступила у Космајски одред, где је ускоро примљена у Партију. Радила је на организовању омладине и жена у Јасеници и Подунављу. Половином фебруара 1944. године опколили су је четници у селу Суводолу и да је не би живу ухватили, Зорица је извршила самоубиство. 399 �ско гробље и тамо их стрељали. Њу су пренели на носилима. Својој кћерки Љољи упутила је писмо пред стрељање: „Моја драга Љоља, Пишем ти из затвора у нади и жељи да те моје писмо затекне живу и здраву. Немој да тугујеш за мном, рођена моја девојчице, ако сутра останеги без мене. Нећеш бити сама. Моји преживели другови и другарице бринуће се за тебе. Кад одрастеш схватићеш да други пут за поштеног ■човека није могао да буде, негоборба за ослобођење нагие земље од непријатеља свих врста, борба за со- и,ијалистичку заједницу. Та борба тражи велике жртве, али оне неће бити узалудне, јер је победа наша! Жао ми је, Љољице моја, што остајеш без оца и без мајке. Кад на то помислим, г(,епа ми се срг1,е од туге и бола, али ја ту не могу ништа да изменим. Остај ми здраво, Љољице, рођена моја, слушај баку, не дај јој да плаче, она сад нема никог до тебе. Буди према њој пажљива и нежна као гито си била према мени. Љуби те свим својим срцем — твоја Мама”. ЛАЖНА АИЧНА КАРТА ДР ЗОРЕ ИЛИК-ОБРАДОВИВ НА ИМЕ СТАНИМИРКЕ АНБЕЛКОВИБ ШШЋ-ОБРАДОВИЋ, рођена 1911. у САД, у породици исељеника из Црне Горе, као дете прешла је у Југославију. Гимназију је учила у Никшићу и Сарајеву, где је матурирала 1930. Завршила је правни факултет и положила докторат из правних наука на Београдском универзитету, а затим је уписала и завршила студије на Филозофском факултету. Радила је као службеник у Финансијској дирекцији у Београду. Неколико година пред рат пришла је напредном радничком покрету и активно радила у Омладинској секцији Женског покрета и Задрузи младих девојака, чија се делатност одвијала под директним руководством КПЈ. Јануара 1941. примљена је у КПЈ и убрзо постала секретар партијске ћелије у својој установи, а јуна месеца члан Рејонског комитета КПЈ Трећег рејона. После једне провале Специјалне полиције, повукла се у илегалност и напустила службу. Кћерку јединицу оставила је мајци. Радила је са Олгом Милутиновић под условима у окупираном Београду. Кад је њен боравак у граду постао опасан, Покрајински комитет КПЈ за Србију упутио је у Краљево да тамо помогне партијској организацији. Радила је до јула 1942. под на.1тежим веома тешким условима за илегалце, у време кад је непријатељ после масовног стрељања грађана Краљева завео општи терор. Много је допринела јачању партијске организације Краљева и организовању оружаног отпора. ЗОРА За време блокаде града 23. фебруара 1943. Зора Обрадовић и Олга Милутиновић, секретар Окружног повереништва КПЈ ухапшене су. Обе су мучене, а затим предате Специјалној полицији у Београду. Мучења су издржале и у полицији. Крајем 1943. спроведене су у логор на Бањици. У логору као и у полицији изванредно се држала. С невероватном духовном снагом бодрила је затворенице да издрже. Једанаестог септембра 1944, у тешким повредама од мучења, нашла се на носилима у групи од 25 жена које су одређене за стрељање. Голоруке затворенице напале су Кригера и његове пратиоце, који су их ударали кундацима и пуцали у њих. Неке су убили, а остале, међу њима и Зору, одвели су на Јевреј- 400 �наставиле рад верујући да су завршена хапшења. Настаниле су се код Катице Марић на аеродрому, где су сместиле и архиву. Међутим, полиција је настојала да сасвим уништи партијску организацију Краљева и у ноћи између 22. и 23. фебруара немачке и бугарске јединице, СДС и полиција блокирали су цело Краљево. Тада су откривене и ухапшене Олга Милутиновић и Зора Илић-Обрадовић, а с њима је пала и целокупна партијска ахрива. На основу заплењених докумената полиција је наставила хапшења. Само у првом моменту ухапшено је око 150 чланова КП, скојеваца и активиста НОП. Саслушање ухапшених вршили су немачки и бугарски обавештајни официри, а из Београда је дошла група агената Специјалне полиције. После завршене истраге за Београд је спроведено око 30 ухапшених, од другарица: Олга Милутиновић, секретар Окружног повереништва, Зора Илић-Обрадовић и Љубинка Шутић, чланови Окружног повереништва, Јованка Ђорђевић-Бечлика, члан КПЈ и кандидати и активисти: Јела ЈовановићРадосављевић, Добрила Петровић, Катица Марић, Милена Богавац и Стана Јовановић. Ухапшене скојевке Вера Грујић, Драга Мартиновић и Деса Милановић-Томић пуштене су из затвора. Овим другим великим хапшењем партијска и скојевска организација у Краљеву биле су потпуно уништене. Хапшење су избегле само Јованка Лекић, члан КПЈ, коју је Нада Лазић у време хапшења склонила на безбедно место и Милунка Пантић, такође члан КПЈ. РЕФЕРАТ ПОДИЦИЈСКСГ АГЕНТА О ПРИВОБЕЊУ ДР ЗОРЕ ИА1Ш-ОБРАДОВИП МИЛЕНА-МИМА МАРКОВИЋ, студент филозофије, рођена 2. фебруара 1920. године у Доњој Дубици. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица гимназије у Чачку. Наставила је рад и на студијама у Веограду. Учествовала је у свим студентским акцијама и демонстрацијама. Ухапшена је и провела месец дана у затвору због учешћа у дочеку совјетског трговачког атешеа. После окупације земље дошла је у Витомирицу код Пећи и радила с омладином и женама. Постала је кандидат за члана КПЈ другом половином 1941. године, а члан КПЈ јануара 1942. године. Марта исте године напустила је Витомирицу услед прогона и дошла у Врњачку Бању. Ту је половином јула 1942. године постала члан МК КПЈ Врњачке Бање и одговарала је за рад СКОЈ-а. Поред тога вршила је и курирску службу између МК КПЈ Врњачке Бање и ОК КПЈ за Краљево. Децембра 1942. године напустила је Врњачку Бању услед провале и склонила се на Умци, где је откривена и ухапшена 20. марта 1943. године. Из затвора Специјалне полиције у Београду пребачена је у логор на Бањици и стрељана 1. октобра 1943. године. У пролеће 1944. године II и V дивизија НО војске продрле су у долину Ибра, што је имало огроман морални и политички значај, а истовремено био и велики подстрек за оживљавање и бржи развитак НОП на територији краљевачког округа. И мада су се обе дивизије повукле са овог терена, рад илегалних партијских радника постао је много интензивнији. Нагли развитак НОП у краљевачком доводи до беснила непријатеља. Још једном настаје његово дивљање у Краљеву. Ухапшена је велика група сарадника НОП. У тој групи су биле: Борка Поповић, Милунка Пантић, Драга Мартиновић, Олга Мачкић, Вера Грујић, Новка Кузмановић и Даница Вилотијевић-Ристовић. У затвору су остале до 11. августа 1944. године када су пуштене све, сем Данице Вилотијевић-Ристовић која је спроведена у Специјалну поокРЈ:гУ 401 �лицију у Београду, а затим у логор на Бањици. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) Одељење специјалне полиције Пов. II бр. 179-1У 22 фебруара 1943 год. Београд ПРЕДМЕТ: Мирковић Дивна и др. — упут у Завод за принудно васпитање. МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ —- Одељење за средњу наставу —• БЕО Г Р А Д У вези са откривањем комунистичке организације у Краљеву, између осталих лица ухапшене су и две ученице гимназије и то: 1,— МИРКОВИЋ ДИВНА, ученица VIII разреда гимназије, рођена 30 априла 1924 године у Гучи, срез драгачевски од оца Драгомира и мајке Милице, рођ. Богићевић, стално настањена у Краљеву и 2.— ЈОСИФОВИЋ СТЕФАНКА, ученица VIII разреда гимназије, рођена 27 октобра 1924 године у Прилепу од оца Цветка и мајке Лефтерије, рођ ЧкатровиН, стално настањена у Краљеву. Вођеним извиђајем утврђено је следеће: За Мирковић Дивну, да је пре рата била члан „васпитне групе” Савеза комунистичке омладине Југославије, којом је руководила Радуловић Зорка, бив. уч. гимназије у Краљеву, да је од прве половине месеца новембра 1942. године одржавала везу са Поповић-Ивковић Зором, студенткињом, чланом месног комитета КП по чијим је инструкцијама требала да формира актив „Скоја”, да је од ове примала на читање комунистичке летке, које је читала заједно са Јосифовић Стефанком и да је Стефанки дала да прикрије забрањене књиге, које је примила од Поповићеве; За Јосифовић Стефанку, да је пре рата такође била члан „васпитне групе” „Скоја”, да је у своме стану примала Мирковић Дивну и са овом читала комунистичке летке и да је од ове примила забрањене књиге, да би их прикрила у своме стану. Мирковић Дивна, познавајући Стефанку да је наклоњена комунизму, била је предвидела за члана актива, који је намеравала да формира у Краљеву. О предњем се извештавате, с молбом да у смислу Уредбе о принудном | васпитању омладине М.С. бр. 2826/42 донесете формално региење за њихов упут у Завод за принудно васпитање омладине у Смед. Паланку и исто што пре доставите овој Управи. С обзиром на њихову кривицу, мишљења сам да би именоване требале да буду у поменутом заводу по годину дана. ПРИЛОГ: Оверени преписи записника саслушања. Гл. По наредби М.П. УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА шеф одељења Специјалне полиције ИНСПЕКТОР, (потпис нечитак) ‘) ДАСРС, Мин. просвете и вера. ЉУБИНКА ШУТИЋ, домаћица, рођена 1913. године у Краљеву. У напредном покрету учествовала пре рата и постала члан Партије. Одмах по окупацији организовала санитетски курс и пребацивала оружје и муницију на Гоч. После повлачења одреда ушла је у МК КПЈ за Краљево. Растурала је илегалну штампу и повезивала преостале чланове Партије. Августа 1942. године ушла је у Окружно повереништво. Била је курир између ОП КПЈ за Краљево и ПК КПЈ за Србију. Активно је радила до провале у Краљеву децембра 1942. године. Ухапшена је почетком 1943. године и спроведена у Специјалну полицију у Београд. Страховито је тучена. Доведена је у логор на Бањици 3. априла 1943. године и стрељана 7. јуна исте године. 402 Краљево је за своју слободу, поред погинулих у борбама широм земље, дало веома велики допринос у крви. Осим масовног стрељања за време блокаде 1941, које спада међу највећа масовна стрељања за цело време окупације, Краљево је преживело и касније неколико масовних стрељања. Сем тога било је и појединачног убијања, а ни зверства четника нису изостала. Тридесетог марта 1943. Немци су на аеродрому у Краљеву стрељали 300 талаца: 150 из затвора у Краљеву, а остале су довели из околних села. Из затвора у Краљеву стрељане су: Мика Бујошевић, Стана Јанковић и Станојка Млечанин из Котраже, Косинка Лазаревић из Лисе и Љубинка Ненадић из Миросаљаца, а из села Врбе стрељано је десет жена: Милица Антонијевић, Грозда Весковић, Верица Катић, Перса Миленковић, Рада Минић, Милена Недељковић, Јованка Радаковић, Милена Радаковић, Петројка Радојевић и Негосава Читлучанин. Исте године Немци су убили седамнаестогодишњу Милеву Вукадиновић из Ратине и Драгу Марковић из Рибнице. Већи број жена из Краљева и среза жичког које су ухапшене као активни учесници и сарадници НОП, Немци су спровели у логор на Бањици, одакле су један број извели на стрељање. Јелена Ерић-Сарић, чиновник из Краљева стрељана је 25. маја 1943. године; Љубинка Шутић из Краљева стрељана је 7. јуна 1943. године. Првог октобра 1943. стрељане су: Олга Красојевић и Милева-Мима Марковић из Врњачке Бање и Лепосава Лепојевић из Краљева. Седмог септембра 1944. стрељана је Олга Милутиновић, секретар ОП КПЈ за Краљево, а 11. септембра др Зора Илић-Обрадовић, члан ОП КПЈ за Краљево. При евакуацији у јесен 1944. године Немци су убили: Живану Вуловић из Витановца, Стојку Јанковић из Лопаша, Станимирку Ђуровић и Живку Стевановић из Ратине. Четници нису заостајали за својим господарима. Њихове каме прекратиле су животе већег броја жена. Године 1942. заклана је Катица Манојловић из Грачаца због тога што није хтела да каже где се налазе партизани. �У току 1943. заклане су: Мара Јаковљевић-Бака, бабица из Врњачке Бање, сарадник НОП, Дрина Лишанин из Обрве, активиста НОП, Мара Недић из Панчева, члан СКОЈ-а пре рата. После једне провале у Панчеву, крајем августа или почетком септембра 1941, када је цела њена породица ухапшена, дошла је у Врњачку Бању и пријавила се као избеглица. Кад је формирана Врњачка чета Краљевачког партизанског одреда, ступила је у чету као болничарка. После повлачења Краљевачког одреда остала је на терену. Да би се склонила од четничког терора, отишла је у Деспотовац, где су је четници открили и заклали септембра 1943. године. Станојка Петронијевић из Витановца заклана је 14. септембра 1943. због рођака партизана. Драгицу Радичевић из Врњачке Бање заклали су у селу Рсавцима под сумњом да одржава везу с партизанима. Малина Радмановац из Витановца заклана је 14. септембра 1943. због рођака партизана. Радојку Савићевић из Грдице заклали су недалеко од Матарушке Бање, а Даницу Марковић из Краљева у њеном стану. Године 1944. заклане су: Јована Радосављевић из Витановца, Славка Милетић из Рибнице и Марија Чукулић из Краљева. Марија Чукулић је после повлачења Краљевачког одреда отишла у Београд и касније се пребацила у Срем, одакле је са Главним штабом прешла у Босну. За време VII непријатељске офанзиве разболела се од тифуса и лежала у болници у Шеховићима, а затим у Трнави. Четници су открили болницу и убили је заједно с осталим рањеницима. Наталију Солдатовић из Чибуковца ухапсили су Бугари јуна 1943. године због тога што јој је муж побегао из затвора и извели на стрељање. Међутим, остала је жива. Тешко рањена, успела је да се одвуче са места стрељања и потражи помоћ. У разним одмаздама које су вршили Немци на територији краљевачког округа убијене су и многе жене као активни сарадници НОП или као таоци. НемЦи су и појединачно убијали жене. Често је била довољна само сумња па да нека жена на страшан начин заврши свој живот. За многе убијене жене постоје датуми њихове погибије, али за један број подаци нису сачувани. За њих се зна само толико да су убијене. То су: Наранџа Ћирић из Бресника, стрељана као активиста НОП, Наталија Живковић из Витановца, убијена је и бачена у ђубре, Ангелина, Здравка и Милојка Дебељак, Десанка и Радојка Дурколић, Радинка Касалица, Петројка Масић и Милица Миловановић из Витковца, Драгица Терзић из Вранеша, Радмила Бојовић из Врдиле, Стојанка Косовац из Драгосињаца, Даринка Ристовић из Каменице, Светлана Викторовић, Јелесија Јевтовић, Драгица Јешовић, Славка Митровић, Милица Мушић, Олга Николић и Драгица Павловић из Конарева, Љубица Јовановић из Лађеваца, Ранђа Видосављевић из Милаковца, Јелица Вукадиновић, Милева Ивановић и Тодора Павловић из Печенога, Георгина Каматовић из Раванице, Олга Миладиновић, Дивна Михаиловић и Јана Николић из Ратине, Милена Банковић, Милица Ђорђевић и Славка Митровић из Рибнице, Даринка Обрадовић и Бисенија Радановић из Роћевића, Милунка Јаблановић и Госпава Коловић из Самаиле. Госпава Коловић је 1941. била курир Краљевачког одреда. Гестапо је открио и после мучења стрељао. Из Сирче су убијене: Драга Аксентијевић, Роса Васиљевић, Мила Ђокић, Ангелина Маринковић, Косана Марић, Милева Миленковић, Даринка Николић, Стана и Стоја Проковић, Миленија Радовановић, Миленија Н. Радовановић, Деспина Рајовић, Љубица Симеуновић, Петруша Срећковић, Велија, Деспина и Живка Трифуновић: из Стубла: Милота Вукосављевић, Милунка Михаиловић и Бојана Полугић, Анка Николић из Тамника, Стана Миликић и Негосава Михаиловић из Чукујевца и Смиља Анђелковић из Ковача. Смиља је 1941. била курир између Краљевачког одреда и Краљева. После повлачења одреда ухапсио је Гестапо. Пошто ништа није признала упркос тешком мучењу, пуштена је из затвора. Ускоро после пуштања сачекали су је четници пред кућом и исекли је митраљезом. Септембра 1944. поново је образован Краљевачки партизански одред „Јован Курсула”. Он је заједно са јединицама НО војске учествовао у коначном ослобођењу Краљева и краљевачког округа. У саставу новоформираног одреда бориле су се и другарице: Вера Грујић, Душанка Бановић-Почуча, Даница Ђубанук, Новка Кузмановић, Недељка Лучић , Олга Мачкић, Дивна Мирковић, Верица Радуловић (погинула у борби за ослобођење Алексинца) и Лепосава Стојановић. 403 ЧУКУЈ1ИЋ, из Краљева, предратни активиста напредног покрета. Ступила је у Краљевачки партизански одред „Јово Курсула” 1941. године и радила у прихватној амбуланти у селу Крушевици. После повлачења одреда дошла у Београд и половином 1943. године прешла у Срем. Са Главним штабом Војводине отишла у Босну. За време VII непријатељске офанзиве разболела се од тифуса и лежала је у болници у Шеховићима, а потом у Трнави. Четници су открили болницу и убили су је са осталим рањеницима. МАРИЈА �ОКРУГ ЧАЧАК Спомен-парк погинулим борцима у Чачку Рад архитекте Милана Бокића чачанског краја ��срез трнавски Милена Властељица, студент права из Липнице, а нешто касније Милица Вучетић-Трепуша, учитељица, секретар Окружног комитета СКОЈ-а од октобра 1941. У ко1940. године, настављена митету таковског среза радили су је преко илегалних група професори Јованка Радаковић и Јеи кружока на којима је прорађивана лена Поповић. Активност обе другамарксистичка литература, растурана и читана „Жена данас” и прикупљана рице била је веома запажена. У строго поверљивом акту бр. 55 од 11. марЦрвена помоћ. Радом група и кружока руководиле су другарице чланови та 1941. године, Предстојништво градске полиције Вршац упозорило је НаКПЈ и напредне жене које су се и рачелство среза таковског да је Јованније истицале својом активношћу у ка Радаковић евидентирана у Управи Женском покрету, напредној омлаграда Београда као комуниста и да динској и студентској организацији и је неопходно мотрити на њен рад у радничким организацијама: Милица садашњем месту боравка. У августу Павловић, Милка Минић, Разуменка су обе, по одлуци партијског рукоПетровић, Љубомирка Јанковић-Товодства, напустиле Милановац и премић, Милоранка Чворовић, Селена ко везе пребачене на рад у Београд. Маринковић, Милица Пауновић, НаУ повереништву за срез драгачевски да Вилимановић-Јанковић, Милена била је Милена Лазаревић, домаћица. Властељица и др. Крајем марта 1941. одржан је Пленум Марта 1940. године у селу КулиновОкружног комитета, на којем су усцима одржана је Окружна партијска војени закључци мајског саветовања конференција, на којој је, поред анаУ ЦК КПЈ и постављени задаци. лизе партијског рада и постављања Убрзо се почело са организованијим задатака, третирано као веома актуи интензивнијим радом. Упоредо са елно питање рад са женама, нарочито јачањем партије јачао је и рад са пријем жена у Партију. женама и женском омладином. Поред То је допринело да се непосредно учешћа у раду партијских ћелија, пред устанак повећа број жена члапартијских и скојевских актива, женова и кандидата КПЈ и скојеваца и не су учествовале и у раду посебних приступи активнијем раду са женаактива и група, којима су руководиле ма. Од другарица у партијским руко- П водствима олитичка активност са женама у Чачку, после укидања Женског покрета 1941. године биле су: за 407 чланови Партије и СКОЈ-а. Задатак чланова актива био је да међу женама шире идеје НОП-а. Из ових актива и група већина жена и омладинки ступила је у партизанске јединице или активно учествовала у илегалном раду на терену. У многим селима, поред актива и група, прела су била једна од форми рада са женама. То су, у ствари, биле политичке конференције на којима су жене обавештаване о политичким догађајима и припремама за оружану борбу (Вапа, Атеница, Трнава, Прељина, Липница, Јежевица, Неваде, Прањани, Коштунићи, Леушићи, Горачићи, Тијање, Марковица, Каона, Дучаловићи и др.). У већем броју села већ су постојале партијске организације или партијска упоришта која су вршила утицај на жене, те су многе биле спремне да изврше сваки задатак. Жене и омладинке су биле главна веза између града и села, између илегалних радника, партијских организација и одреда. У „Новостима” (бр. 5. 1941, Чачак) у чланку „Удео жена у ослободилачкој борби упућен је позив женама да појачају своју активност у доприносу бржем ослобођењу земље: „Неколико месеци проведених под немачком окупацијом било је довољно �МИЛБНЛ ВЛАСТЕЉИЦА-ЈЕВТОВИЋ, студент права, рођена 11. XI 1911. године у Липници, члан КПЈ постала је пре рата. Непосредно пред рат била је курир између ОК КПЈ за Чачак и ПК КПЈ за Србију и члан СК КПЈ за срез трнавски. После окупације Југославије учествовале је у припремама за устанак. Цела Миленина породица била је укључена у НОП, а њихова кућа сигурна база илегалним партијским радницима. Једно време је у њиховој кући била смештена партијска техника у којој је радила Милена. По одласку наших јединица за Санџак и Босну била је позадински партијски радник. Нешто касније прешла је на рад у Београд. Издајом је ухваћена на партијском састанку октобра 1942. године, под именом Љубица Јовановић, чиновница из Скопља. У полицији је имала изванредно држање. Стрељана је на Бањици 7. VI 1943. године. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ МИЛЕНЕ ВЛАСТЕЛ.ИЦА-ЈЕВТОВИК 408 да мам покажу шта је све у стању Хитлерова банда у свом бесу и дивљаштву да учини, тако да је онога дана када је Совјетски Савез задао прве ударце фашистима, било јасно сваком поштеном Србину да је дошао прави час да и он почне обрачун са мрским окупатором и тако извојује слободу. И похрлили су млади борци са свих страна и из свих слојева у чврсте другарске редове са готовошћу: супротставити се непријатељу на сваком кораку и створити му неподношљиве услове за живот у нашој средипи. Тако се стварају први борбени редови — партизански одреди. И ми, жене нисмо хтеле ни могле остати по страни. Свака је осећала дужност да помогне у борби у којој учествује њен муж, брат, друг, у којој учествују милиони људи и жена братског нам Совјетског Савеза. Осећале смо ту дужност, јер се повела борба против највећег непријатеља свег доброг, против оних који убијају нашу браћу и сестре, јер се води борба на живот и смрт. Посла је било и има га много. Било га је за сваког, ко год је хтео да ради. Ако ми све нисмо �РЕШЕЊЕ О УПУНЕЊУ У ЛОГОР ВЕРЕ РАДОСАВЛјЕВИБ, НАДЕЖДЕ МАТИЈЕВИП И МИЛЕНЕ ВЛАСТЕЛ>ИЦА-ЈЕВТОВИП могле прихватити пушку, што је приличан број другарица урадио, могле смо обезбедити храну, топло одело и чарапе за зиму нашим борцима. И ми се и прихватамо свих тих послова. У свим селима нагиег краја одржавају се прела, где се уз песму и причу о подвизима наших другова — партизана, плету цемпери, рукавице, чарапе и гиалови. Сваке недеље имамо састанке где учимо како се указује прва помоћ рањеницима. Идемо у болницу где то своје, свеже стечено знање, и практично примењујемо. На том послу су са нама гг нагие другарице из града. Трудимо се да све те послове вршимо марљиво и с љубављу, јер схватамо озбиљност мо- мента, озбиљност борбе. Знамо да ако брзо и добро укажемо помоћ рањеном другу омогућујемо му брзо оздрављење и скори повратак на фронт, јер бораца треба много. Мада је близу дан коначне победе, борба јоги није завргиена и не смемо стати. Зато позивамо све другарице које јоги нису пришле нама, да приђу, да би здружене продужиле започети рад и на тај начин дале свој допринос борби за ослобођење нашег народа од мрског фагиистичког јарма.” Овом апелу жене су се масовно одазвале: прикупљале су храну и одећу за борце, санитетски материјал, нов- 409 чане прилоге, податке о снази и распореду окупаторских група, о делатности петоколонаша, скривале илегалне партијске раднике, училе да укажу помоћ рањенику и сл. Прикупљени материјал су најчешће преносиле из Чачка до боравишта одреда Надежда-Наца Вилимановић, учитељица, Јованка Азањац, Сибинка Топаловић, домаћица и Радосија Хорват, радница. У прикупљању материјала и новчаних прилога нарочито су се истицале Радосијине ћерке Добрила и Емилија Клисарић, раднице, Нада Селаковић и Нада Мајсторовић, �НАРОДНИ ХЕРОЈ МИЛИЦА ВУЧЕТИЋ-ТРЕПУША, рођена у селу Јежевици код Чачка 21. јануара 1920. године, одмах после завршетка учитељске школе ступила је у службу, била учитељица у селу Трнави. Тада је већ била члан Партије и секретар партијске ћелије. Код сељака Трнаве, Виљуше, Бањице, Атенице, Вапе и Јежевице стекла је велике симпатије. У раду је била необично пожртвована и упорна. Нарочито се истицала у раду са женама и омладином. После окупације Југославије учествовала је у припремама устанка. Њој припадају велике заслуге за масовни одзив жена које су у току устанка и за све време народноослободилачког рата учествовале у народноослободилачкој борби. Године 1941, пре дизања устанка, била је члан Среског комитета СКОЈ-а, а од октобра исте године секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Среског комитета КПЈ. После одласка партизанских снага у Босну остала је, по одлуци Партије, на позадинском раду. До августа 1942. године била је секретар партијског руководства за срез драгачевски, а затим је пребачена на рад у трнавски срез, 1943. године је постала члан СК КПЈ. Својим радом и личном храброшћу успела је да очува морал и веру народа овога краја у коначну победу. У тешком периоду од 1941. до 1944. године успешно је извршавала све партијске задатке. Учествовала је и у оружаним акцијама. Погинула је у једној борби са четницима у селу Прислоници на свој 24. рођендан •— 21. јануара 1944. године. Одликована је Орденом народног хероја 27. XI 1953. године. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ1) Пов. број 90 2 фебруара 1944 год. Краљево МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА —■ Кабинет — БЕОГРАД 6) На дан 22. 1. т.г. убијена је МИЦА ВУЧИЋЕВИЋ2) зв. „Трепуша”, учи- тељица из ЗаблаНа, среза трнавског, . . . Именовани су припадали банди Ра- денка Мандића. Окружни начелник (потпис нечитак) ') ВИИ, рег. бр. 10/2—1, К. 25. Милица Вучетић-Трепуша (иримедба редакције). !) 410 студенти, и домаћице: Ружа Марковић, Миленија Аврамовић-Караичић, Нада Златић, Смиљана Пишчевић, Милица Минић (у њеној кући која је и пре рата била партијски пункт одржавани су састанци жена на којима се договарало о акцијама), затим сестре Мариновић (од којих је једна радила у апотеци и износила санитетски материјал за одред), Стоја Тошић, правник, и још многе. Организованијем и масовнијем раду међу женама села много су допринеле другарице чланови Партије, које су пред опасношћу да буде хапшене морале да се склоне из Чачка. Два дана после напада Немачке на СССР службеник поште Даринка Тодоровић-Сека примила је из Београда телеграм, упућен предстојништву полиције у Чачку са списком чланова и симпатизера Партије које треба ухапсити, и о овоме је обавестила другове. На списку су, поред другова, биле: Нада Вилимановић-Јанковић, студент медицине, Ружица Станишић, студент агрономије, Милица Вучетић и Милена Властељица. С њима су се тада склониле сестре Вера Ђокић-Радосављевић службеник, и Нада Ђокић-Матијевић, учитељица и Надежда-Наца Вилимановић, такође учитељица. У селима где су се скривале формирале су читалачке групе и кружоке за жене и омладинке и организовале низ акција. Једна од значајних диверзантских акција у Атеници била је сечење телефонских и телеграфских жица и уништавање бандера преко атеничког и трнавског поља. У овој су акцији, поред другова, учествовале и омладинке, међу којима Дана Бабовић и Дана Сурутић. Оне су уништавале чашице и секле жице. Акцију цепања пописних листа домаћинстава и уништавања пописних књига о приносима у селу, организовала је ЈБубица Трипковић. И у овој су акцији учествовале омладинке. Сличне акције организоване су и у другим местима. Септембра 1941. године одржан је у Атеници проширен пленум комитета КПЈ за срез трнавски, коме су од другарица присуствовале Нада Ђокић-Матијевић и Вера Ђокић-Радосављевић, Нада Вилимановић-Јанковић, Милена Властељица, Љубица Трипковић и Љубомирка ЈанковићТомић. На пленуму је разматран и рад са женама. Констатовано је да је рад са женама још недовољан и несистематичан. Да би се отклонили ови пропусти, одлучено је да се другарице чланови Партије и кандидати за КПЈ више ангажују у политичком раду са �женама. Рад са женама у Ласцу, Петници и Премећи поверен је учитељицама Нади Ђокић-Матијевић и Вери Ђорђевић; Ружица Станишић, Љуба Белопавловић, Љубомирка ЈанковићТомић и Ружа Перуничић, учитељица биле су задужене за рад у Слатини, Мршинцима и Кукићима; за Јежевицу, Липницу и Бањицу —• Милена Властељица и Вера Ђокић-Радосављевић; за Трнаву, Виљушу, Атеницу и Кулиновце — Милица Вучетић-Трепуша, Нада ВилимановићЈанковић и Љубица Трипковић; за Вапу, Балугу и Заблаће — Милица Пауновић, студент, Љубинка и Даница Поповић, сељанке; за Јездину — Милоранка Чворовић, службеник; за Трбушане и околна села — Лепосава Савић, сељанка; за Мојсиње, Станчиће, Горњу и Доњу Трепчу и Доњу Горевницу —- Нада Симовић, студент; за Мрчајевце — Бранка Гајовић, сељанка. После пленума приступило се ширем организовању конференција и прела, акцијама за прикупљање хране и санитетског материјала, организовању санитетских течајева, читалачких група и кружока. У Станчићима је Нада Симовић, секретар партијске организације, са сељанком Миленом Петровићем, чланом СКОЈ-а, организовала више састанака са женама и омладинкама. Омладина Трепче, Мојсиња и Станчића нарочито је била активна и на културном пољу. Најактивније омладинке биле су Раја Симовић кандидат КП, и скојевке: Миљана Тошић, Олга Миљковић, Бојана Јевтовић и Бојана Радосављевић. У Љубићу је организовано и шивење рубља и одеће по кућама; на прелима је присуствовало по 150 жена. Октобра 1941. године образована је при ОК КПЈ Чачак партијска комисија за рад са женама. Комисијом је руководила Јелена Ћетковић, која је дошла у Чачак као инструктор ПК КПЈ. Чланови су били: Милица Вучетић-Трепуша, Радмила-Лала Ивковић, Љубомирка Јанковић-Томић и Милоранка Чворовић. На иницијативу ове Комисије одржана је масовна конференција жена, на којој је говорено о улози и задацима жена у НОБ. Међу говорницама биле су Аница Алексић и Смиљана Пишчевић, домаћице. Тада је формиран Одбор жена у који су ушле жене свих слојева. Руководилац одбора била је Радмила-Лала Ивковић, студент Пољопривредног факултета, а чланови: Душанка Богићевић, кројачица, Љубомирка Јанковић-Томић, службеник, Смиљана Пишчевић, Аница Алексић, КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВНА РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА Пов. Вр. 70 14 јун 1941 год. Горњи Милановац ПРЕДМЕТ: Списак наставника-ца ове школе тражен актом министарства стр. пов. II бр. 14/41. СПИС АК>) наставника-ца ове школе које због разних узрока треба удаљити, отпустити или пензионисати: 8. Радаковић Јованка, суплент. Струка: српски језик са старословенским, југословен. књижевност. Добар стручњак, али аљкав и неуредан наставник. Увек готова на протест и изигравање наредаба. Веома слободоумна те позната као комунистички агитатор, како у Вршцу где је раније службовала, тако и у овом месту. О томе прилажем препис извештаја Градске полиције у Вршцу, који је ова школа добила преко овд. Среског начелства. Штета би била оставити је и даље у школи. 9. Поповић Јелена, суплент. Струка: југословенска књижевност и српски, народна историја и руски језик. Траљав стручни радник, још мање педагог. Левичарски настројена те је вазда у друштву Радаковићеве. Управо су нераздвојне. Виђа се у други.тву овд. комуниста а нарочито у друштву Сретена Живковића, бив. суплента Руског кадет. корпуса у Белој Цркви који је као комуниста отпуштен из службе. И својим владањем и понашањем. ван службе не заслужује да и даље остане у наставничким редовима. 12. Стојанка Теодоровић, привр. уч. вештина. Струка: цртање и писање. Као гиколски радник није рђава, али јој ваншколски живот не дозвољава да и даље остане у редовима наставника. Живи врло слободним животом за ово место. Не оставља на миру чак и жењене људе. Стално се дружи са сумњивим лицима и одлази у породицу „Ћиласових” који су у овом месту озлоглашени комунисти са којима и полиција има много посла. У Горњем Милансвцу, 15 јуна 1941 године. Директор, (потпис нечитак) П р е п и с-) Претстојништво градске полиције Стр. пов. бр. 55 — 11 марта 1941 г. Вршац ПРЕДМЕТ: Радаковић Јованка, суплент гимназије — Подаци. На личност Начелству среза таковског Горњи Милановац У вези Вашег дописа стр. пов. бр. 71 од 4 марта 1941 године извештавате се да је ово претстојништво добило од Управе града Београда, одељење опште полиције под пов. II бр. 254 од 26 јануара т.г. следећи одговор: „У одговору на тамогиње тражење Пов. II бр. 18 од 18 јануара у горњем предмету, Управи града част је саопштити следеће: 2) Д.А. СРС — Министарство просвете и вера, Одељење за средњу наставу. Ибид. 411 �РАДАКОВИЋ ЈОВАНКА, наставница тамоулње гимназије евидира се код ове Управе као комуниста. У току 1935 године она је са Мијовић Павлом истакнутим комунистом, радила на организацији библиотеке „НОВА ЗЕМЉА” која је требала да изда као своје прво дело књигу под насловом „СТАЉИНОВА БИОГРАФИЈА И КАРАКТЕРИСТИКА”. Међутим у овом нису успели, пошто је Управа града благовремено за ово сазнала и спречила. ЈОВАНКА је вереница врло опасног комунисте ЂУРОВИЋА МИЈ1ИНКА, дипломирапог правника из Београда, који је до недавно био у притвору суда за заштиту државе. За све време док се ЂуровиН налазио у притвору Јованка му је слала храну, а за време студија држала га једно време у стану. Постоји сумња да се Ђуровић, који је недавно пуштен из затвора државног суда, налази и данас тамо, те ради тога треба обратити строгу пажњу на њега, а нарочито на везе, кретање, рад и кореспонденцију Јованкину, пошто постоји пуно разлога веровању да она ради на ширењу комунистичке пропаганде у том месту и да везе са вигиим партискггм форумом одржава у Београду преко Ђуровића. У колико се Ђуровић налази тамо, њега треба ухапсити и протерати у родно место”. За време боравка у Вршцу Радаковић Јованка се стално кретала у другитву левичарско настројених елемената „и активно сарађггвала у овдашњем радничком певачком друштву „Абрагиевић” у којем су сарађивали сви истакнути комунисти у Вршцу а чији се рад састојао у ширењу комунистичке идеје међу омладином и радништвом. На њезин рад треба мотрити, пошто постоји вероватноћа да ће у садашњем месту боравка радити на гиирењу комунистичких идеја. Предње ми је част доставггти с молбом ради знања и управљања. Претстојник Градске полиције пот. нечитак. м.п. К. ст. Пов. бр. 98/41 16 марта 1941 године Горњи Милановац М.П. Срески начелник Мил. Мишић, с.р. Вредност преписа оверава за службену потребу, потврђује К. пов. бр. 70/41 Горњгс Милановац 15 јуна 1941 год. М.П. Директоргг<,мназије (потпис нечитак) Ј1АЗАРЕВИЋ, домаћица, једна од најнапреднијих омладинки у Драгачеву, члан КПЈ је постала пре рата; од маја 1941. године била је члан Повереништва Партије за драгачевски срез. После одласка партизанских снага наставила је илегални партијски рад. Прерушена у старицу, често је одлазила у Чачак на састанке и по партијски материјал. Почетком 1943. године прешла је на партијски рад у Чачак. У априлу је ухапшена, спроведена у Београд и стрељана на Бањици 7. VI 1943. И остали чланови њене породице били су учесници НОП-а. Један брат јој је погинуо 1941, други је био у заводу у Смедеревској Паланци, сестра Вера је ухапшена и од последица мучења умрла 1950. године. МИЈ1ЕНА 412 Сибинка Топаловић, Мила Милосављевић и Станка Ђуричић, домаћица. Одбор жена одиграо је значајну улогу у покушају утицаја на четнике да прекину братоубилачку борбу. Почетком новембра 1941. године, када су четници покушали напад на Чачак и група четника заузела артиљеријску касарну и забарикадирала се, Одбор је организовао велики митинг на тргу у центру града, масовнији од свих који су одржани у то време. Говорници су истицали потребу јединства свих снага у борби против окупатора, позвали жене да пођу пред касарну у којој су били четници и захтевају од њих прекидање непријатељства. Формирана је дугачка поворка жена (90°/о жена града било је у поворци). На челу је ношен транспарент на коме је писало: „Ми, мајке, жене и сестре, тражимо од вас да прекинете братоубилачку борбу”. Када је чело поворке стигло пред касарну, четници су је дочекали изазовно. Једва су пристали да приме делегацију која је требало с њима да преговара. Делегацију су сачињавали Аница Алексић, Милица Васиљевић, професор, Стеван Филиповић, учитељ и Светозар Мојковић, директор гимназије у пензији. Озлојеђене држањем четника, жене су напустиле касарну не постигавши никакве резултате. Четници су дрско изазивали масу и покушавали да је заплаше, пуцајући преко глава, и ранили једну жену. Дванаестог новембра 1941. године жене Чачка су упутиле позив свим мајкама чији се синови заведени непријатељском пропагандом налазе у редовима четника да напусте издајнике, да се сврстају у партизанске одреде; такође су апеловале на четнике да престану са братоубилачком борбом: „МАЈКЕ, ЖЕНЕ, СЕСТРЕ СВЕ РОДОЉУБИВЕ СРПКИЊЕ Г Р А Д А И СЕЈ1А*) Обраћамо се вама које сте послалс своје најмилије у борбу противу крвавог окупатора и које стојите данас збуњене пред овим гито се догађа. Ви се питате: загито отац пуца у сина, брат у брата. Зашто се пролива братска крв а кад је окупатор јоги у земљи, скоро пред вратима. Они који су издали нагиу земљу 6. априла, они који никад нису желели добро народу, увукли су се у редове четника, користећи наи,ионално осеНање и поштене традиције четника. Наметнули су се за вође поштеним српским родо>) Зборник ВИИ, I, књ. 2, стр. 224—226. �љубима, четницима, не да их воде у борбу против окупатора, већ у намери да омету борбу за слободу. И они су ти који су завели вагие синове и браНу да убијају једни друге. Они су ти који су у најодлучнијем часу повукли своје снаге са фронта и отворили пут непријатељу. Њихове чете су опселе Чачак и претиле да сваког тренутка пролију братску крв. МАЈКЕ! Сећате ли се како су вас и вашу децу дочекали пред касарном, када сте сврстане у хиљаде редова, са српском заставом на челу, тражиле од њих да обуставе братоубилачку борбу. На ваше жеље и захтеве одговорили су плотунима. На вас, на вашу децу, коју сте носили на рукама, пуцали су. Нису их такле ваше сузе, ни крици из срца игичупани. Смејали су вам се и претили они, који су завели ваше синове. МАЈКЕ, ви које још нисте могле заборавитгг страхоте прогилога рата, ви којгиш је крвавгс непријатељ убио сина, мужа, брата, оставио вас без крова, да ли данас можете гледати мирно све ово? Не можете и не дозволите да фашистички злочинци сеју семе раздора међу ва- НАДА ВИЛИМАНОВИЋ-ЈАНКОВИЋ, студент медицине, рођена 19. II 1920. у Атеници, у напредни омладински покрет укључила се у гимназији у Чачку. На Универзитету је била члан управе Удружења студената медицине. Члан КПЈ постала је 1940. Непосредно пред устанак је организатор и руководилац санитетских курсева у Чачку и околним селима. V ослобођеном Чачку 1941. била је политички руководилац женске кројачке радионице. Хапшена је крајем новембра исте године. После изласка из затвора прешла је на илегални рад у Београд и убрзо ухваћена. После саслушавања и мучења у Специјалној полицији одведена је на Бањицу фебруара 1942. Марта исте године, мада је била бременита, изведена је на стрелиште, али на згражање и протест другарица овога пута јој је поклоњен живот. Са стрелишта је одведена у притвореничку болницу, где је родила девојчицу. У јесен исте године враћена је на Бањицу. Стрељана је 7. VI 1943. године. РЕШЕЊЕ О УПУКЕЊУ У ДОГОР НАДЕЖДЕ ВИАИМАНОВИК-ЈАНКОВИП И ОДАУКА УГБ ДА ОСТАНЕ ТРАЈНО КОНФИНИРАНА 413 �ВЕРА ЂОКИЋ-РАДОСАВЉЕВИЋ, студент права, још пре рата напредна омладинка, радила је у Женском покрету и СБОТИЧ-у, била је члан КПЈ. У данима устанка била је теренски радник. После одласка партизанских снага илегално је радила у селима око Чачка, затим је прешла на рад у Београд, где је ухваћена под лажним именом Јулијане Михајловић, домаћице из Призрена. Стрељана је на Бањици 14. V 1943. године. шом децом. ЗАУСТАВИ РУКУ СИНА, која се окренула противу народа и његове слободе. РОДОЉУБИВЕ СРПКИЊЕ! ПРЕЗРИТЕ нове Бранковиће са Равне Горе и збијте се као једна у чврст и јединствен фронт слободе нагиега народа. Окупимо се око нагиих народноослободилачких одреда, који нас бране и гитите од подивљаних хитлеровских хорди. Пружимо сву помоћ онима који се боре за нагиу слободу, бољи живот нас и наше деце, у новој слободној Србији. ЖИВЕЛА ЈЕДИНСТВЕНА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА БОРБА! СВЕ СНАГЕ НА ОКУП ПРОТИВ ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА — ЗА СЛОБОДУ И ЛЕПШУ БУДУЋНОСТ НАРОДА! 12. новембра 1941. год. Чачак СВЕ ЗА ФРОНТ! ЖЕНЕ ЧАЧКА” ЗАХГЕВ ОДРЕДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ СРЕЗА ТРНАВСКОГ ДА СЕ УХАПСЕ ВЕРА РАДОСАВЉЕВПБ, НАДЕЖДА МАТИЈЕВИБ И МИЛЕНА ВЛАСТЕЉПЦА-ЈЕВТОВИБ И АКТ УГБ ДА СЕ ЗА НАВЕДЕНА ЛИЦА ДОСТАВЕ СВИ РАСПОЛОЖИВИ ПОДАЦИ �ОБАВЕШТЕЊЕ УГБ О ХАПШЕЊУ ВЕ1>Е РАДОСАВД,ЕВИП, НАДЕЖДЕ МАТИЈЕВИН И МИДЕНЕ ВААСТЕЉИЦА-ЈЕВТОВИИ На иницијативу Комисије за рад међу женама и ОК КПЈ, октобра 1941. организована је радионица за шивење рубља у којој су жене добровољно радиле. Радионица је била смештена у кући инж. ЈБубомира Ивковића. Прикупљено је око 30 шиваћих машина. У почетку је радионица израђивала по 50 пари рубља дневно, а када је почело такмичење са Ужицом шило се и преко 100 пари дневно. Радило се и по кућама. Читави редови жена ујутру су стајали пред радионицом да приме материјал, а увече да предају сашивено рубље. Око организовања радионице нарочито се заложила Радмила Ивковић-Лала која је пренела своје искуство из Мачве. Стручни руководилац радионице била је Светлана-Бутра Тадић, кројачица. Организатори политичког рата у радионици биле су Нада Вилимановић-Јанковић и Вера ЂокићРадосављевић. Радионица је у пуном смислу речи била центар политичког рада са женама и омладином. Непрестано се радило, читало и учило. НАДА ЋОКИЋ-МАТИЈЕВИЋ, учитељица, члан КПЈ, још пре рата истицала се радом на окупљању жена и омладинки у напредни покрет. У данима устанка била је неуморан теренски радник. После одласка партизанских снага илевално је радила у селима око Чачка, затим у Београду, где је ухваћена под лажним именом Данице Јовановић, приватне чиновнице из Скопља. На стрелиште је изведена 14. V 1943, заједно са сестром Вером. 415 �Енергијом и ведрином духа истицале су се омладинке Добрила-Доца Клисарић и Станислава Чворовић, кројачке раднице које су даноноћно кројиле. Сваким даном се повећавао број жена које су желеле да раде добровојбно у радионици. Зато су поред главне радионице отворене радионице и у другим деловима града (у Љубићу, Циганмали, код кафане ,,Јавор”). У деловодном протоколу НОО у Чачку од 24—27. новембра 1941. године заведен је акт: „Овај одбор доноси одлуку да се кућа Михаила ЂорђевиКа у Чачку реквирира за смештај женске војне радионице”*). Нове радионице нису отваране самз зато да би се повећала производња, већ и зато да би се окупио што већи број жена и на њих вршио политички утицај. Жене су извршавале извесне задатке које им је предавао народноослободилачки одбор. ТО ИЈ1УСТРУЈЕ ДЕЛОВОДНИ протокол Народноослободилачког одбора у Чачку. Под редним бројем 1, од 7. октобра 1941. године, забележен је садржај акта упућен Одбору жена: „Команда места Чачак тражи да се отвори једна кухиња за исхрану сиромашног становништва у Чачку и околини”. (У примедби стоји: да је истог дана враћен акт Команди места са одговором). На овај захтев Одбор жена је организовао кухињу за исхрану бораца који су долазили са фронта и породица са оскудним средствима. Група жена која је добровољно радила у кухињи посебно је бринула о деци и породицама партизана. Одбор жена је учествовао и у културно-забавном животу, а организовао је и самосталне приредбе. У овом периоду одржано је неколико омладинских митинга (у Чачку, Љубићу, Доњој Горевници), којима је присуствовало највише омладинки, пошто су омладинци већ били у одреду. Омладина је била врло активна у организовању културно-забавног живота, имала је свој хор и била активна не само у Чачку већ и по селима љубићко-трнавског среза. Радила је на сабирању летине инокосним партизанским породицама, на сакупљању и чишћењу муниције, на плетењу чарапа и џемпера и другим пословима. Почетком августа 1941. формирана је прва омладинска радна бригада у Доњој Горевници; на списку је било.45 омладинаца и ом*) Градски музеј Чачак. 416 �себе да би прилив људства у чете био што већи, да би јединице биле што боље снабдевене. Ни претње, ни застрашивања, ни окупаторске одмазде, ни остале тешкоће нису омеле Наду Симовић у њеном полетном раду. После повлачења наших одреда у правцу Саниака, Нада остаје у свом крају и под најтежим условима ради на окупљању преосталих снага. На том послу Нада је пала у руке злогласном кољашу Исидору Марковићу. Провели су је голу по јануарском мразу 1944. године од Прељине до Ракове, где су је грозним мрцварењем уморили. Огромна маса света и говори на погребу сведок су колико наш народ цени жртве пале у борби за ослобођење“.‘) ладинки. Изабрано је и уже руководство бригаде у коме је, поред неколико омладинаца, била и Викторија Јанковић, ученица, задужена за рад са омладинкама. У подне, када се обично на један сат прекидао рад, бригадисти су се окупљали и читали. Поред тога што су учествовали у свим акцијама бригаде омладинке су, према прибелешкама у „Књизи статистике” исплеле око 30 џемпера, 50 чарапа и преко 60 пари рукавица за борце. Једна од значајнијих акција ове омладинске бригаде било је вађење потопљене муниције из Мораве код Грдице у околини Краљева. Омладинци су ронили, конопцима везивали сандуке са муницијом, па их извлачили из реке на обалу. Омладинке су разастирале муницију да се суши, а затим су је сви скупа чистили. Очишћено је пет кола муниције. У омладинском радном батаљону у Чачку радиле су омладинке Емилија Клисарић и Ружа Ракић. Једна од значајних активности жена био је рад око санитетских курсева. Пре ослобођења Чачка курсеви су одржавани у појединим кућама, у строгој илегалности. Омладинка Станислава Терзић-Цала, свршени матурант окупила је 1941. године групу жена и омладинки и у својој кући, организовала неколико краћих курсева прве помоћи. У организовању ових курсева ангажовале су се и такође их похађале Драгана Тодоровић, ‘) „Чачански глас”, март 1945. године. НАДЕЖДА СИМОВИЋ рођена 1920. године у Мојсињу, напредном омладинском покрету пришла је као ученица гимназије. Године 1941. постала је члан КПЈ и исте године била секретар партијске организације за Мојсиње и Станчиће. „Чим су почеле да се формирају прве партизанске чете у срезу љубићком, Н А Д А СИМОВИЋ, студент агрономије из Мојсиња, несебично се ставила на располагање покрету. За све времетешких борби са окупатором Нада је неуморни организатор у позадини. Улаже све од Из дневника1) Наде Симовић, студента агрономије из Мојсиња у коме су наведене бројне активности у устаничким данима у чачанском крају — ситуација после одласка партизанских јединица. ЉУБОМИРКА ЈАНКОВИЋ - ТОМИЋ (Лазац, Чачак 1911. године) пре рата дипломирани правник — службеник. Још као студент пришла је напредном покрету. Члан КПЈ постала је маја 1941. године. Била је члан управног одбора Задруге младих девојака у Београду и једна од оснивача Женског покрета у Чачку у чијем је одбору активно радила. После окупације Југославије кратко време радила је у Београду, а затим у Чачку, као члан Комисије за рад међу женама при Окружном комитету Партије, организује рад међу женама Чачка и околних села. Године 1942. је ухапшена и одведена у логор на Бањици, али је после извесног времена пуштена. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. јака и без икаквог устручавања причале су о тегаком положају нагие сеоске девојке. Затим сам им прочитала 123 члан Устава СССР, који говори о слободи жене у СССР и о томе сам им опширно причала. Све су слушале са великом ггажњом. 4. јули 9. јули Данас је у нашем селу основана партијска ћелија, коју сачињавају другови МИЛОВАН,2) ДОБРИВОЈЕ3) и ја. Друг ВИДОСАВ4) нам је дуго причао о значају и улози ћелије и о њеним задацима итд. Дао нам је нова упутства, сваки од нас је добио по један сектор рада за који треба да одговара и да подноси извештај на састанку ћелије. 7- јули 12. јули Данагињим састанком сам сасвим задовољна. Девојака је било 23. Биле су четири из Станчића. Прочитале смо чланак „Из женског свјета” — „Нкје политика за жене”. О томе се развила дискусија дуга. Затим смо прешле на дискусију о теми „Положај сеоске жене, односно девојке”. Е ту се развила добра и жива дискусија од стране девоЈ) Музеј устанка 1941., Титово Ужице. Милован Марковић. 3) Добривоје Павловић. 4) Видосав Колаковић. 2) Данас сам одржала састанак у Станчићима. Било је 10 девојака, јер је и мање село. Са њима сам исто радила гато и са девојкама код РАДЕ. И оне су живо дискутовале и гттересовале се за жену у СССР, а при растанку казале су да ће увек долазити на састанке. И ового пута била је утакмица код дома. Било је преко 20 девојака. Пошто сам им говорила о будућим догађајима, о борби за ослобођење која нам претстоји, другарица Н А Д А ПОПОВИЋ одржала нам је болнички курс. Све су пажљиво слушале и гледале, тако да је свака после тога умела да покаже завијање. После тога смо играле одбојке. Тако им се ова игра допала. За време одмора показала сам им и читала „СССР у слици и речи” ... 417 �15. јули 14. септембар Други састанак у Станчићима, само овога пута са женама, не са девојкама. Било их је шест, што младих, што старијих жена. Читала сам им чланак из „Жене данас” који расправља питање да ли је за жену политика, затим о положају жене сељанке данас код нас и у социјализму. Каква се само развила дискусија. До данас нисам имала прилике да будем на састанку и да радим са женама. Једна ми је причала да тако много воли да чита књиге, само она није писмена и да тера сина да јој чита. А колико се тек обрадовала кад сам јој казала да Не моНи у социјализму да научи да чита и пише. 20. јули ... Било је преко двадесет девојака. Одржала сам са њима једну политичку конференцију. Изашли смо да сачекамо Словенце. Било нас је око 80. Поређали смо се на Нуприји с једне и с друге стране. Почели смо певати и то све наше песме. Бурно смо поздравили изгнанике који су упуНени у даља села. Из једних кола су нас поздравиле две стегнуте песнице. Прошли су најзад и Словенг^и додељени у наше село... Данас је долазио друг Миро В.8) због оснивања сеоског актива и обнове рада међу омладином. МораНу да се поразговарам са друговима шта ћу ја и како да обновим рад са девојкама. 16. септембар Данас је ручало код мене двадесет партизана. У селу их је било око 140. Дошла је и данас Мрчајевачка чета и прошли су кроз село са нашом националном заставом. То је наишло на врло добар одјек у селу. После подне је збор. Скоро сви наши сељаци били су ту. Држали су говор наш командир као и Мрчајевачки. Затим је поздравио један од омладинаца партизан. Прва двојица су доста добро говорили, објаснили су ко су партизани и њихов циљ, а ко су Коста Пећанац, НедиН и други. Сељаци су добро примили и одобравали гласно. На крају су прочитали најновије еести и летак партизана из Округа чачанског. Разделили су га сељацима. Изабран је одбор од 15 људи из села, који Не иНи да купе храну као и потписе због мобилизације. Заведена је и патрола од сељака. 24. септембар 26. јули Лежим ја јутрос у кревету, није ми било добро и остала сам мало дуже да лешкарим. Напољу дошле неке рођаке и кум и досадили ми са разговором. Таман се ја решавам да ли да устанем или не, уђе сестра?) са неком женом у опанцима, сукња широка и до пета, нека стара блуза, бабска марама. Погледам боље, имала сам шта и видети. То је моја другарица из гимназије и „и,имерка” са факултета РУЖА.К) Њу гони полиција скоро месец дана. Била је у некил! другим селима и сад дошла код мене да буде. Обрадовао ме је њен долазак, јер Не ми с њом бити лакше за све. 1. август Данас смо биле у Доњој Горевници и у СтанчиНима. Друг М И Ш А ми је рекао за састанак кроз два дана, због фонда, где Не доНи из свих села по један друг. Ја Ну одговарати за СтанчиНе. 28. август Била сам пре подне код цркве. Имало је доста света и нарочиту пажњу су изазивали партизани наоружани. Стајала сам са неким девојкама које ме зовнуше да се сликам са њима. Било је и младиНа. Једна поче против њих, из Трепче, а ја сам им причала о овима и о њиховој улози и остали су се сложили са мном, а и она је на крају признала да је тако. 1. септембар Отишло још неколико омладинаца у партизане. Доста су се популаризовали. Свет им даје и храну а и доста њих хоНе да иду. ВеН неколико дана пада киша и више се не може на Мораву. Жао ми је, јер сам се тамо налазила са девојкама и омладинцима а овако Не теже бити... Пре подне сам била у логору наше чете у Трепчи. Имала сам посла код друга командира због сарадње чете и терена као и о њиховој помоНи, окупљању жена због акције за плетење... После подне сам одржала скуп жена. Дошло их је око 15, али је кривица што нису све позване. Заказала сам други за недељу. Прочитала сам им најновије вести и поразговарала се поводом њих. Затим сам почела да им говорим и о нашој дужности, нас жена, учествовања односно помагања овој нашој ослободилачкој борби. Говорила сам и о борбама неких жена у прошлости као о Чучук Стани, Јованки Орлеанки, о херојству совјетских жена у садашњем рату, као и о немачким женама које лежу на шине када треба да прође воз са транспортом трупа за фронт итд. Затим сам прешла на прву нашу помоН сада, на плетење чарапа и пуловера. Све су добро прихватиле и уопште примиле што год сам им говорила. Изабрале смо ту две девојке и једну жену, које ће пописати ко што хоће да да и ко ће да ради. 27. септембар Била сам данас у Мрчајевцима код Бранке Г.9) Дуго смо се разговарале о начину рада међу девојкама и женама. Она није уопгите покушавала са састанцима, те сам јој казала да почне и гита на њима да говори. Заказала сам састанак за другу недељу на коме треба присуствовати а дотле она Не разговарати. Такође сам у Горевиици разговарала са Витом Ј.10) и заказала састанак за четвртак. 28. септембар Данашњим збором жена у СтанчиНима сам сасвим задовољна. Било је тридесет жена и девојака. Једна се само противила гито не сазовем збор жена у Мојсињу, и зашто не говори неко из СтанчиНа. После се смела кад сам јој ја објаснила ствари. Са прилогом вуне и чарапа је такође добро. Оне које нису имале гита да даду примиле су да раде. Ту су били присутни и два друга. Милановац је ослобођен. 70 Немаца и четрдесет жандарма (или обрнуто не знам тачно) заробљено је и убијено. Док су наша два рањена. У ЗаблаНу је заплењен пун камион муниције, пугиака, митраљеза, неки Немци побијенгг а неки ухваћени. 1. 5. септембар Данас сам са РАЈОМ ишла код Н А Д Е Ђ.7) у бостан. Затекле смо је у великом послу. Сама спрема вечеру за партизане. Сад смо спремале нас три. Дошла су двојица да носе, а ја сам им помогла. Каквом су брзином јели. Морали су да крену одмах у акцију. Како су сви били весели и с песмом су отишли. 5) Радосава-Раја Симовић. •) Ружа Станишић, студент агрономије из Чачка. ’) Нада Ђурић. октобар Пад Чачка. Не знам детаљно како је било. Нема како чујем погинулих... 2. октобар Јутрос рано донео ми је један друг партизан наше прве новине, „Реч народу”, које издаје Народно-ослободилачки ‘) Миро Вуковић, руководилац СКОЈ-а љубићког среза. *) Бранка Гајовић. 10) Впкторија Јанковић. 418 �одбор за Срез таковски у Горњем Милановцу. Не знам да ли ће излазити сваки дан, а било би добро. Вероватно да хоће. Први чланак носи наслов: „Ко смо ми?” односи се на партизане, на народну војску, затим и о ослобођењу Милановца, разне вести итд. Добро би било да овај лист продире у шире масе. После подне сам имала састанак са девојкама. Било их је 11. Има их две три јако неозбиљне. За све време су се смејале и напослетку су отишле. Рекла сам им само мало о томе да је наша дужност да потпомогнемо народноослободилачку борбу, јер су веома касно дошле. Заказала сам збор за идући четвртак. Затим смо мало певале нагие песме. То их јако интересује. Учила сам их V химну жена. 27. октобар 9. октобар Јутрос је требало да буде састанак мојсињског актива. Нису сви догили. Бере се кукуруз, тако да свак има посла. Раја и Миљана,11) које ће ући у актив, отигиле су са Срећком, да сакупљају вуну и чарапе... 12. сви дошли. После подне сам имала састанак са женама У Станчићима. Добро је било. Било их је 15. Говорила сам им о економском ропству жене од мужа, о жени као мајци, о томе како жене уништавају децу и себе упропасте. Говорила сам им о положају жене у СССР и показала сам им „СССР у слици и речи”. Биле су одушевљене сликама. На крају сам им рекла да оне које су неписмене, а желеле би да науче да читају и пишу, да оснујемо курс. То су такође врло радо прихватиле. Дошла сам касно кући, јер смо после тога имали састанак сеоског актива у Станчићима, коме је присуствовао друг Добривоје место друга Мира... октобар Око 7 сати отигили смо ја и друг Миливоје у Чачак. Како је само било ужасно време, и ја сам тако лудо урадила и пошла слабо обучена. Смрзла сам се. Успут смо разговарали о погрегикама и недостацима нашег досадагињег рада. Стигли смо око пола девет и чекали другове. То је био партиски пленум, први за мене, где су дошли по један друг, члан Партије, из сваког села у Срезу љубићком. Ту смо претресали све наше грегике, поставили правилну линију и друг из Окружног комитета држао је реферат о политичкој ситуацији, углавном наги однос према четницима. Мислим да смо сада добили праву линију са које нећемо скретати и имамо јасан план нашег рада. Јутрос ме је, одмах чим сам устала изненадио снег. Падао је готово целог дана. Блато је велико. Око девет сати погила сам у Трепчу на састанак актива. Ту су три омладинца који су се јоги једном састајали и две омладинке којима је ово било први пут. Објашњена им је дужност њихова, као члановима СКОЈ-а, дата им директива за рад. Одатле салб продужила за Станчиће, однела вести, као и да узмем сакупљен новаи, за СКОЈ. Успели су добро, и то углавном Бојана...12) Око 11 сати омладинци и омладинке из Мојсиња, Станчића и Трепче и ја отишли смо на велики омладински митинг у Чачак. Са омладинцима из доњег краја састали смо се код Призадовог магацина и одатле двоје по двоје са несмом и свирком ушли смо у Чачак. Ушли смо у салу хотела „Крен”. Сакупила се омладина из целог града —• округа да се уједини у борби за народно ослобођење, да манифестује своју солидарност са совјетском омладином и да покаже своју чврсту одлуку и региеност за вођење борбс до истребљења фашизма. Иступило је доста говорника. Нарочито је био прекидан великим аплаузом претставник Компартије, којој се клицало. После свршеног поподневног програма сва омладина у поворци по четири ишли су кроз варош, певали, свирали, бацали пароле. На великом пијацу је и коло играло. Увече се приређивало „Културно вече”, нрво после ослобођења Чачка. 29. октобар Данас је одржан полусрески нленум партиских чланова. Ту је сваки носебно подносио извештај рада и највигие су другови из Д. Трепче урадили на политичком пољу. Ту су постављени и најхитнији задаци, као: сазивање сеоске сиротиње на једну конференцију, због решавања њихових најхитнијих потреба итд. Ја ћу морати да одлазим у сва села доњег краја због рада са женама. Да ми је само да имам добру обућу радила би много вигие, одлазила бих стално по свим селима, како сам им и сама прво рекла, а овако је отежано. Не знам шта да радим и на који начин да дођем, до обуће. 18. октобар Дамас сам одржала збор из Мојсиња и Станчића у Станчићима ради бирања ошитинског одбора. Нису сви догили, било их је 30. Говорила сам им о ширењу разних вести у циљу изазивања братоубилачког рата, о досадагињим заслугама партизана и њиховим жртвама итд. Затим смо изабрали опгитински одбор у који су ушли 2 из Мојсиња и 3 из Станчића, говорила сам им о њиховој дужности. Затим сам саставила у један оба одбора за прикупљање намирница из Мојсиња и Станчића. Заказали смо да се састајемо сваке недеље у 9 сати пре подне, о нагиој помоћи нородицама сиромашним и без радне снаге. 19. октобар После подне у 10 сати одржали смо политички састанак. Било је 7 омладинаца и 5 омладинки. Из Станчића нису дошли. Прочитали смо „Митинг”, чланак из „Вести” и „Новости” који се односе на омладину код нас и у свету. Затим сам им говорила о борби омладине сада као и у прошлости. О омладини у Совјетском Савезу, о борби жена сада и у нрошлости. На крају смо отпевали „Широм света” и „Омладинци, омладинке”. После подне смо имали састанак ћелије. Друг Станимир ће бити секретар. Био је и друг Млађо... 23. октобар Пре подне је долазио друг Млађо ради постављања општинских власти или и овога пута није свргиено јер нису ”) Миљана Тошић. 1!) Војана Радосављевић. 2. новембар Данас после подне био је полусрески збор омладине у ДГоревници и Д. Трепчи. Говорио је у име СКОЈ-а друг Божа Томић, у име омладине друг Добривоје Павловић и у име жена ја. Нисам се ништа спремила али ипак није тако логие испало. Крај је био мало слабији. Било је доста и омладинаца и омладинки. Затим смо у реду пошли за Мрчајевце невајући и избацујући пароле... 3. новембар Игила сам са другом Добривојем у Д. Трепчу ради ол1ладинског актива. Заказала сам састанак жена у Г. и Д. Трепчи. Продужиле слш за Станчиће, опет ради актива. Ту рад иде најбоље и са омладином и са старијима. Рађено је са њима увек, десетина се ту дуго задржала а и село мало (до 45 кућа) и нема тако много окорелих противника. 7. новембар 5-ог новембра увече отераше и мене. Ускоро су затворили V, две девојке партизанке и три жене које су ишле у Мрчајевце да виде своје синове. Држали су се јако ружно и дрско према нама, отворено претили, скинули су ми траку али сам је поново метнула, подносили су нам метак за доручак. Нарочито су се према мени опходили изазивачки као према „вођи”... То вече је требало да будем обешена на сред села. Све су се затворенице одлично држале. Пола сата после хапшења певали смо „Хеј Словени!” и друге нагие песме. То их је јако револтир'ало, али смо до краја 419 �остале такве. Данас на дан 24-годишњице велике Октобарске револуције, која је донела слободу потлаченом радном народу Русије и задала смртни ударац свима израбљивачима у Русији, биле смо јоги веселије, сигурне у своју победу. Говорила сам им о досадашњем положају жене код нас, о положају у СССР. Дуго смо о томе дискутовале. Док смо ми о томе разговарале одјекивали су пуцњеви топова, само за кратко време. Сви су се четници повукли у црквено двориште да посматрају борбу на љубићком брду где се видела ватра од топова, чак и сви стражари који су чувалгг нас и другове, дотеране из Прељине и још неких места (око 40 њих). Опазили смо неко комешање међу њима. Један дојури и. каза: „Све наше топове узели партизани. Наши су повадили затвараче”. Нагиа победа и задобијање оружја бггла је најлепша прослава. Револуција. Постали су према нама мекши. Дозволили су нам да изађемо на сунце, што смо ми одбиле, и ако пре три сата нису дали ни да се умијемо. Око 2 сата су нас пустили. Како су се само почели улизивати око мене, и то они који су најгори били. Чак и командир Ристо, који је тако дрско говорио да сам ја вођа и као такву ће ме убити, да сам иајвећг<. комуниста и свакгс дан су се скупљали код мене комунггсти, да он неће да дозволи да му женска командује и још много што шта. Нарочггто око отварања оггштине. Чак су пронели глас да сам хтела да будем секретар и за нас и за четнике. Маму су нарочито мучили. Терали су је неколико пута кафани и то да мора да оде и дође за шест минута, да доведе мене да стрељају. Наређивали су јој да донесе сламу и да ту ставља и ствари, да запале и њих н, кућу. Тражили су комунистичке књиге и архиву, јер су билгс обавештени да је овде штаб. Покупили су мгс неке џепне марамице, новац, бележницу, и још много других ствари. Исто вече кад су ме затворили био је сазван збор и од свих једногласно била сам осуђена на смрт. Из целог Мојсшва ни један једингг човек нгсје се нашао да ме загатити. Међутгсм, одложили су то за после заузимања Чачка. Чак је и после тога једна делегација од шест људгг — мојсињаца поново захтевала да се ту на лицу места пред свима стрељам. Ту су осудили гс јоги два друга из Станчића који су успели да им једном побегну, а једног су послали у Притоке у породицу Тадије Томановггћа да га они убију, и још сто партизана за његова два сина. Заггста ћу добро запамтити ово моје друго револуционарно крштење. 14. новембар Данас је наша ћелија одржала састанак. Добгсли смо неке директиве поводом новонастале ситуацгсје. Мора се много вигие радити, пронаћи што вигие чланова, нарочито посветгсти пажњу раду са женама итд. 18. новембар ... Били смо ја ч друг Доле у Станчгсћима на прелу. Ег<ло их је око 40 гс 18 жена. Ту смо читали „Борбу”, разговарали, прочгстала сам једну причу из „Прославимо жену мајку”, летак које су издале жене Чачка. Друг је говорио о потреби окупљања ради образовања омладине и угшсу у Савез комуниста, а ја сам говорила о женама, о њеном досадашњем положауу, о нарочитој потреби образовања жене и женске омладине итд. Иначе смо цело вече провели у смеху, песми и јавило се неколико певача за „мггтггнг” у недељу. 21. новембар Данас сам одржала политичку конференгџсју омладине једног дела села. Било је 11. Говорила сам им о Савезу омладине и др. Увече смо бгслгг у Станчгсћгсма да пргсредгсмо културно вече. . . 23. новембар Одржан је мгстинг Среза љубгсћког, а после њега културна пргсредба. Прилично је бгсо посећен. У културној ггриредби и ми смо учествовали. Један друг је рецгстопао Змајеву песму „Издајица” а хор, којим сам дгсргсговала, отпевао је једну песму. Затгсм смо са транспаренпсма, песмом, паролама пошли за Чачак, где смо отишлгс на приредбу мајкгс. После поздрава била је доста добра културна приредба. Света је бгсло много, тако да нису сви моглгс ући у салу него су бгсли напољу, кроз прозоре гледалгс. Ноћу смо се вратили у село. Блато нас је удавгсло. 7. децембар После размака од неколико дана узимам да напгсшем догађаје којгс су дошли одмах после „споразума” са Дражом. 28. новембра рекоше ми да су Немци јоги 27 увече ушлгс у Чачак. Пођем према Чачку, али не знајући куда. Дошависи до ћуприје на Чемерници чујем зујање моторцикла и пуцање бомбе. То Немцгс руше једну кућу у Коњевићима. Вратгсм се натраг. Издалека угледам тамне прнлгске неке војскс поред аеродрома. Шлемовгс засијаше. Скренем У село Балугу држећгс се на истом растојању од главног пута отприлике 300 метара. Напред су ишли пешаци по двојица гголако. Нијс их бгсло много. За њима неколико коњаника и бицгсклиста. Најзад комора од око 25—30 кола. Кола су бгсла препуна ствари кућних, црвенили су се ћилимгс. Пођем даље. У Станчићгсма вгсдим да износе војнгсци из кућа ствари, храну, затгсм дим поче да излазгс кроз прозоре из обеју кућа. Запалили гадови. Идем даље. Наиђем на једну групу жена и девојака уплаканих. Покупилгс све људе гс одвели. Станчиће пуно Немаца и у исколи и по кућама. Куда сад? Нгско не сме да ме зовне, а сви бгс волели да ме сакргсју. „Доносимо ти хране”, кажу. Најзад ме једна зовне унутра и пошаљемо по другарицу Бојану, која одмах дође. Већ се смркава, а нас две се пргсвлачгсмо њеној шталгс. Код ње доста Немаца. Полако се провучемо кроз прозорче кроз које се избацује ђубре. Смрзле смо се лепо те ноћгс. У зору се провучем на шталу гс затрпам у гиашгсну. Немци само јуре око штале, улазе унутра, један се чак погге и на шталу алгс није улазио унутра. У том дође Бојанина мама па ме молгс да идем да не запалим и њену кућу. Дакле, морам ићи, а куда? Полако се спустгсм у шталу, провучем кроз прозорче гс пођем преко. Немци се разишли на све стране. Само се гглаве њгсхове унгсформе. Ако ме виде сељацгс па познају. Била сам у опанцгсма и умотана у шал те ме то теисило. Најзад угледам Бојану да гсде од једне куће. Одведе ме код Радојке, ту смо обе остале. Нгссам наишла на овако отреситу и храбру жену. Нисмо гсзлазгсли нигде гсз собе. Игила је и патрола увече од Немаца и сељака али нису улазили унутра. Чујем да се у Мојсгсњу ггоред Немаца сместила гс Недгсћева војска. Заклали су неколико људи из Трепче још првог дана кад су доисли, да не би трошилгс метке. У Трепчи заклано око 16. Првог децембра дође Бојангсна мама и рече да је долазгсла моја мама да ме тражи... Све су преврнули по неколико ггута у нашој кућгс али ништа нису нашлгс. Сад су онгс уместгсли свој гитаб гс сместгсли се сви могући комагсдантгс и војводе Недића гс Пећанца. Нисам хтела гсћгс, знајући шта су све у стању поједини Мојсињци. У уторак (2. децембра) чујемо да ће бгстгс претраживање гго Станчгсћима због оружја и да гсду Мојсгсњцгс. Опет морам да се склонгсм. Решимо да одемо у Виљугссу код Радојкгсне мајке. Тако урадгсмо. У расвит сутрадан одемо тамо али нам рекоше да још није гхрошла казнена експедиција ту него да идемо у Парменац где је све добро, сељацгс загарантовали да нема комуниста гс добили ггушке. Пођемо тамо. Чачак пун војске гс немачке и Недгсћеве. На све стране се вгсју српске тробојке, а „српскгс” офгсцгсри гсду заједно у камионима са Немцима. Како су бедни. Мгссле на тај начин да заслепе народ. Куће гс ограде се гаарене о<3 разних плаката, позива да се свет врати кућама, јер да Немачкој не може нико ништа, да убијају комунисте гстд. „Оригиналних снгисака” гсоје су снгсмиле немачке тргупе при уласку у Совјет. градове, где се виде само рушевгсне, људгс потпуно испијених тела, умрле деце и јога којекакве гадостгс које може измислити само фашистичка пропаганда. Међутим, нико од пролазника и не обраћа пажњу на те гадне лажгс. У Парменцу је добро происло. Само су два брата убгсјена гс то се неки капргсцгсрао да их убгсје. Мало је језива судбгсна њихове ггородгсце. Мајку им заклао отац, он полудео на робији, њих двојица један 10 а један 20 годгсна сад убијени. Имају једног старгсјег брата четника и једног малог... Друг Р. Митровгсћ се крије у околини. У оближњем селу бгсло пушкарање. Појавгслгс се другови Никшић и Кујунџгсћ. Неколико другаргсца је доведено код те општине и стрељано. Рекоше ми гс да су Немци гсзгледа пронашли Ружу Ст. алгс 420 �не знају тачно. Она је била летос до овог села долазила. Ужасно говоре сељаци о њој чак и сами омладинци. У суботу вече дође Радојка да идем да ме спасу док су они код куће. Били су и они пошли колима за мене али су се мимоишли с њом. Сутрадан рано пођем. Успут наиђемо на једног Јаворчевог војника који је са таквом слашћу причао о грозотама и мукама на које стављају партизане и партизанке. .. 13. децембар . .. На последњем збору одржаном 11. децембра нарочито је подвучено строго кажњавање жена које буду „водиле политику” не смеју уопште говорити о политици, ни која је страна добила, а која је изгубила. Најстрожије ће бити кажњене, строжије него мушкарци. . . 24. децембар .. Сааке ноћи убијају просечно у Чачку по 35. Сада су донели одлуку и одобрење да сваки има право убити онога кога виде са оружјем. Више их неће доводити у Чачак на стрељање, изузев већих криваца. Успеће да убију више десетина хиљада другова и другарица, невиног света, али неће моћи да угуше комунизам и оно што ће доћи кроз кратко време. Забранили су и радио да слушамо. Јутрос око четири сата био је претрес паше куће. Свакако да су тражили мене. Завирили су у све грађевине, али ме нису видели, и ако сам лежала на кревету, јер је и Раја била са мном. На крају су рекли мами да „ни за живу главу” не сме ником рећи да су долазили да претресају. Раја је сада врло добро. И ако смо сад тренутно потиснути ипак чврсто верује у нашу победу. „Умрећу али се нећу поколебати”, само мора доста да чита. . ученица, Добрила Клисарић, Нада Мајсторовић, Зора Сарага, домаћица и друге. Санитетски курс у Доњој Трепчи похађале су омладинке Будимка и Босиљка Урошевић, Бранка Пауновић, Радмила Бојовић и друге. Од августа до октобра 1941. године организовано је више санитетских курсева у Чачку и селима љубићког и трнавског среза. У Трнави је руководилац курса, који је похађало више од 30 омладинки, била Нада Вилимановић-Јанковић (курс су похађале омладинке: Зора Лишанчић, Милунка Петровић, Загорка Ђуровић, Јела Вукосављевић, Руменка Милутиновић (1941. била члан одбора НОФ-а у Трнави) —• имена осталих нису позната; у Љубићу Роса Јовановић у Липници и Јежевици Милена Властељица; у Мојсињу је организатор санитетског курса, који је похађало око 20 омладинки, била Нада Симовић. Пре ослобођења Чачка и других места рањени и болесни борци смештани су по сеоским кућама. У Атеници, у кући Дивне Капларевић, лежао је Милан Бата-Јанковић, који је рањен на теренском раду. Боба Милетић, Душан Азањац и Лазар Лотвин, први рањеници Чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић”, лечени су у Доњој Горевници, где је 23. августа 1941. године формирана прва привремена партизанска болница. Неговале су их и превијале ВладимираВлада Сказа, избеглица из Словеније, Викторија Јанковић и омладинке овог села које су нешто раније завршиле санитетски курс. Једно време у овој болници радила је Љубица Ивановић-Симовић, студент фармације из Чачка. НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ ОДБОР ЖЕНА У ЧАЧКУ ОРГАНИЗОВАО ЈЕ МИТИНГ НА КОМЕ ЈЕ, ПОРЕД ОСТАДОГ, ГОВОРЕНО О ПОТРЕБИ ЈЕДИНСТВА СВИХ СНАГА У БОРБИ ПРОТИВ ОКУПАТОРА. УЧЕСНИЦИ МИТИНГА НА ПУТУ ЗА АРТИАЕРИЈСКУ КАСАРНУ У КОЈОЈ СУ БИАИ ЧЕТНИЦИ 421 �ЧАЧАНКЕ ЗА БОРЦЕ НА ФРОНТУ1) Чачак, 14 новембра Данас организације ља, плетење је рада Народноослободилачки на чарапа, збрињавању гј-емпера, одбор наших рукавица сазвао конференцију партизанских и др. жена Конференција је ради шивење бораца, руб- била одлично посеКена. А за рад се уписало преко 300 жена. Најављено је уписивање и других Чачанки које нису могле доћи на конференцију. Конференција је изабрала посебан одбор који ће руководити овим патриотским послом. У одбор су ушле Смиљаиа Пшичевић, Аница Алексић, вић, Душакка Богићевић, Стана и друге родољубке града Чачка. Сибинка Ћурчић, Живка Топаловић, СавиН, Мила Милосавље- Љубомирка Јанковић ‘) „Борба”, бр. 16, 20. новембар 1941. ЧАЧАК ЈЕ ПРОСЛАБИО ОКТОБАР У ЗНАКУ ПОБЕДЕ1) Чачак, 11 новембра Први пут у својој историји ослобођени Чачак спремао се да прослави 7 новембар, велики празник читавог радног човечанства, али је Дража Михаиловић натерао своје чете да плотунима објаве почетак непријатељства. Место говора, песама и културних програма, пуних 11 часова разлегали су се градом плотуни пушака, прасак бомби, клокотање митраљеза и повици: „Напред, другови партизани! Предајте се, поштени четници! Доле издајице српског народа! Живела слободна Србија!” Тако је 7 новембар прослављен жестоком борбом и одлучном над онима који су хтели да забоду нож у леђа Народноослободилачкој борби. победом У име Партије говорио је друг Минић2) „О значају Октобарске револуи,ије”; затим је друг командант одреда Радосављевић говорио „О Ц р в е н о ј армији и партизанима”. Потом су прочитани телеграми другу Стаљину, црвеноармејцима, ЦК СКП(б), ЦК КПЈ и Врховном штабу партизанских одреда. Прослава је настављена говором друга омладинца В. Милошевића и другарице партизанке Л. Ивковић,3) чији су говори примљени са великим одушевљењем. Затим се прешло на забавни део програма. Нарочито одушевљење је изазвао хор партизана и партизанки Љубићке чете, који је певао словенске песме. ‘) „Борба”, бр. 13, 13. XI 1941. ‘) Раде Минић, секретар ОК КПС за Чачански округ. Ј) Радмила-Лала Ивковић је говорила у име Одбора жена. 422 Октобра 1941. године организована је здравствена служба у ослобођеном Чачку. Преуређена је и проширена болница. За смештај рањеника адаптирана је и једна зграда у бившој Палилулској улици. У близини ове зграде отворена је и прихватна амбуланта. На прикупљању инвентара и спремању ових установа веома много су се ангажовале жене из Чачка. Оне су радиле и на болничарским и другим пословима. Болничко особље у главној болници сачињавало је 13 професионалних и 15 добровољних болничарки. Све су становале у болничкој згради и живеле војничким животом. Жене Чачка и околине свакодневно су долазиле у посету рањеницима, доносиле понуде, читале им партизанску штампу и књиге, помагале у кухињи и обављале друге послове. При болници је радио и стални санитетски курс, те су и омладинке које су га посећивале помагале око рањеника и болесника. Комесар болнице била је Марија Ломпар, студент медицине из Љубљане. У болници и амбуланти у Чачку неуморно су радиле сестре Олга и Зора Богићевић. Рада Акулов, Олга Васовић-Милошевић, Живана Марисављевић, Драгица Вукашиновић, Загорка Ђуровић, Милунка Петронијевић, Радојка Суботић, Јелена Гудурић, Милица Теодосијевић, Љубица Чубрак, сестре Лишанчић, Велика Стошић, Стојанка Ненадић-Миловановић и друге. Кад је ослобођен Горњи Милановац, 28. септембра 1941. године, преуређена је болница и организована још једна на Савинцу. По сећању преживелих другарица, комесар болнице била је Стојанка Теодоровић, професор цртања у гимназији у Горњем Милановцу. У овим болницама радиле су као добровољне болничарке Лепосава и Наталија Тодоровић, Мара и Јела Дујановић, Даница Миловановић и Лепа Лазић. Новембра исте године, четници су напали Горњи Милановац, опколили болницу, заробили рањене и болесне партизане и болничко особље. Готово све заробљене партизане и медицинско особље одвели су у четнички штаб у село Брајиће, а затим у ваљевски затвор. Готово сви стрељани су крајем новембра на Крушику. У болници су ухваћене Зага Савић, Луна Пуђа, Милица Живковић, Даница Миловановић, Стојанка Теодоровић и друге чијих се имена преживели не сећају. Нешто касније пуштене су из затвора. У болници се тада налазила и Рада Шишковић. Са пушкомитраљезом она �је успела да се са групом другова пробије кроз четнички обруч и избегне хапшење. Један број омладинки полазница санитетских курсева и оних које су радиле у болницама и амбулантама распоређен је по четама. Четне болничарке су биле Лепосава Савић, Миленија Аврамовић, Станка Пајовић, Сибинка Томовић, Драгана Тодоровић, Нада Алексић, Олга и Зора Богићевић. Лепосава Савић и Сибинка Томовић су, после одласка Чачанског одреда у Санџак, остале са групом партизана у таковском срезу, па су послате у своја места становања. Лепосава је ухваћена у свом селу Трбушанима и стрељана у Чачку. Миленија Аврамовић-Караичић је ухапшена 1943. године, отерана у логор на Бањици а затим транспортована у логор Аушвиц. Болничарка Драгачевске чете Станка Пајовић је подлегла ранама у јесен 1941. године. У борби за Краљево, у једној од чета била је Драгана Тодоровић, ученица гимназије. Сестре Богићевић и Нада Алексић прешле су са партизанским јединицама у Санџак. Нада је у борби на Сјеници заробљена и спроведена у Пријепоље, где су је Италијани стрељали фебруара 1942. године. Олга и Зора су као болничарке II пролетерске бригаде учествовале у свим борбама своје бригаде. Са Одредом су 1941. године кренуле у Санџак и Босну: Роса Алексић из таковског среза, на путу за Санџак четници су је ухватили крајем 1941. и убили, Илонка Калман, радница (из Тотовог Села код Сенте, у напредни раднички покрет укључила се у Чачку; погинула 5. марта 1943. године на Црном врху код Горњег Вакуфа), Радмила Крупеж, радница из Ракове (погинула код Пријепоља 4. децембра 1943, у VI непријатељској офанзиви) Ружица Матић, студент, Милица Радојевић-Трифуновић, из Прањана, погинула 1943. у Босни, Стојанка Теодоровић, професор цртања у Горњем Милановцу (умрла од тифуса 1943. године у Босни), Станислава Чворовић, Радмила Ивковић-Лала, Јела Костић, домаћица из Чачка, Ина Кушић, студент из Београда, Ружа Марковић, кућна помоћница из Чачка, Кринка Томанић из Прањана, Смиља Тодорић. После одласка партизанских снага у Санџак и Босну, велики број партијских радника страдао је у бесомучном терору окупатора и његових елугу. Онима који су успели да се поВУКУ У илегалност, рад је био страховито отежан. И у таквој ситуацији, ОМЛАДИНА НА НЛРОДНОМ ЗБОРУ КОЈИ ЈЕ НОВЕМБРА 1941. ОДРЖАН У ЧАЧКУ �КУПА КРСТЕ МИЛОВАНОВИПА У ДОН.ОЈ ГОРЕВИИЦИ У КОЈОЈ ЈЕ АВГУСТА 1941. ГОДИНЕ БИЛА ПРВЛ ПЛРТИЗАНСКА БОЛНИЦА ТЕРЗИЋ-ЦАЛА, свршени матурант, рођена 21. V 1923. године, у напредни покрет се укључила као ученица гимназије. Члан СКОЈ-а је постала пре рата. После окупације Југославије учествовала је у припремама омладине за устанак. Јула 1942. године постала је секретар МК СКОЈ-а у Чачку; исте године ухапшена и у затвору остала три месеца. Од фебруара 1943. до одласка у одред била је секретар ОК СКОЈ-а за округ чачански. По одласку у одред четници су је заробили у Горњој Горевници и после страшног мучења септембра 1943. заклали је. СТАНИСЛАВА АКЦИЈА У ЧАЧКУ1) „Чачак, 23 новембра У Чачку је Одбор жена за помоћ фропту одржао врло успелу културну нриредбу. Поред хорских рецитаиџја и других тачака давана је Чапекова „Мати”. Вече је врло успело. Присуствовало је преко 2000 посетилаца, а приход је био 2500 динара. Читаво вече је протекло у знаку договора и спремање сарадње за фронт против окупатора и петоколонаша. Одржани су зборови у селима Јездини, Лозници и Придворици, на којима су узели учешћа сви људи којих је у овим селима било. Сељаци су нарочито одобравали погитени став партизана и створени споразум. У сва три села изабрани су народноослободилачки одбори”. ') „Борба”, бр. 18, 25. XI 1941. 424 сарадници и симпатизери НОП-а пружали су свестрану помоћ илегалним партијским радницима; а нешто касније и поново формираном одреду. Половином 1942. године Окружни комитет КПЈ, мада је био у дубокој илегалности, повезао се са преживелим комунистима, поново се пришло стварању партијских руководстава и оживљавању рада уопште, а нарочито рада са женама и омладином. Везу између партијског руководства и делова одреда успоставила је Љубица Трипковић, која је, до хапшења крајем 1942. године, била секретар партијске организације у селу Атеници. Јула 1942. године поново је формиран Месни комитет СКОЈ-а у Чачку, чији је секретар била Станислава Терзић-Цала, а члан комитета Олга Васовић-Милошевић, радница фабрике хартије. Најактивније омладинке у граду биле су: Добрила и Емилија Клисарић, раднице, Милица Грујичић, Деса Томић, Љиљана Аксентијевић, Добросава Стевчић, Нада Селаковић, Нада Мајсторовић и Нада Радоњић, ученица (1944. године ступила у НОБ), Радојка Марковић свршени матурант-радница у фабрици хартије, Даница Минић, студент. У пролеће 1942. године обновљене су партијске и скојевске организације и у доњем делу љубићког среза. Формирано је Среско повереништво КПЈ за љубићки срез, у које је ушла Радосава-Раја Симовић из Мојсиња. У СКОЈ су примљене Десанка Ђоковић (у својој штали је имала склониште за партијске раднике и борце, децембра 1942. четници су је ухапсили, мучили је да ода партизане, забадали су јој игле под нокте, али ни реч признања није изустила) и Бранка Пауновић из Доње Трепче, Гроздана Пантелић из Станчића и Дара Пауновић из Мојсиња. Рад су наставиле Милена Петровић и Бојана Радосављевић, чланови СКОЈ-а од 1941. године. Уз њих су у раду учествовале Олга Бојовић, која је у својој кући имала бункер за илегалне партијске раднике, Милунка Васиљевић, Неранџа Петровић, која је крајем године постала кандидат, а маја 1943. члан КПЈ и Перка Петровић. Године 1943, са ширим партизанским акцијама, обнављао се одред новим борцима међу којима је био и већи број омладинки. И рад жена постао је интензивнији. Готово у сваком селу жене, омладинке па чак и деца пружали су свестрану помоћ поново формираном партизанском одреду и партијским радницима. Прихватале су и у склоништима скривале борце и иле- �галце, бринуле о њима, односиле им храну, одећу, обућу, завојни материјал и лекове, неговале рањене и болесне партизане, радиле на умножавању и растурању пропагандног материјала, биле обавештајци и курири, учествовале на скуповима и конференцијама, училе на санитетским курсевима, укратко —• биле су главни ослонац и поуздана позадинска снага одреда. У кући Радосије Хорват у Чачку била је смештена партијска техника. Ту је умножаван материјал који је доношен из Београда и материјал ОК КПЈ који је био базиран у селу Вапи. Душанка Богићевић је у својој кући даноноћно прекуцавала материјал и односила га до одређених пунктова. У преношењу партијског материјала Душанки Богићевић су помагале: Стоја Тошић, правник и Ружа Нешковић, домаћица, а оне су биле у вези са женама и омладинкама на које су могле са сигурношћу да се ослоне. Готово у свим крајевима Чачка биле су организоване групе жена и омладинки које су прикупљале прилоге и обављале друге задатке. Најактивније су биле Смиљана Пишчевић, (прва жена одборник Народноослободилачког одбора Чачак), затим Јованка Азањац, Стоја Тошић, Милица Минић, Нада Тодосијевић, домаћица, Загорка Волић, радница, Даница Сунарић, Лена Маринковић. Јела Радоњић, ћевабџија, Ксена Јовановић, домаћица, Емилија Матовић, службеник и др. У Станчићима је активност непрекидно постојала, па је 1943. године формиран и иницијативни одбор жена, у коме су биле: Неранџа Петровић, Перка Петровић, Милена Петровић, Олга Бојовић (после ослобођења прва председница одбора АФЖ у своме селу), Бојана Радосављевић (1944. године ступила у одред), Милунка Васиљевић, Драгиња Поповић и Младена Јовановић; а у Мојсињу су се истицале радом Раја Симовић, Мара Тошић, Миљана Тошић, члан КПЈ од октобра 1942 (године 1944. ступила у одред) и Дара Пауновић. У рад су биле укључене Добринка Павловић (на свом имању имала два склоништа у којима су биле техника и архива ОК КПЈ), Милица Јовановић и Милица Ђурић. У Доњој Горевници и Мрчајевцима активисти су биле Петрија Петровић, Микосава Лукић, Радмила Јовичић, Милева и Милијана Павловић, Милка Кузмановић, Милева Ђорђевић, Бранка Гајовић, Драга Војиновић (1944. године је ступила у одред) и Живана МАРИЈА ЛОМПАР рођена у Љубљани, 17. XII 1915. године, пре рата студент Медицинског факулета, у чланство КПЈ примљена је 1941. године. У данима устанка била је организатор санитетске службе у Чачку. У току рата била је бригадни референт санитета, комесар болнице II ударног корпуса, а почетком 1945. године комесар Хируршког одељења Војне болнице у Београду. Носилац је Споменице 1941., и других одликовања. Сада је санитетски пуковник ЈНА. КОМАНДА МЕСТА ЧАЧАК1) Декрет Поставља се Марија Ломпар, болничарка из Чачка за Комесара болничке службе над свим болничарима у Општој болници у Чачку, Палилулској партизанској болници, Партизанској амбуланти и другим болничким сместишшма, која су већ основана и која ће се евентуално основати. Помоћник команданта Народноослободилачких партизанских одреда Чачак, 24 новембра 1941 год. ‘) Народни музеј града Чачка. ДРАГАНА ТОДОРОВИЋ рођена 27. јуна 1924. године у Чачку, као ученица V разреда гимназије постала је члан СКОЈ-а. У Чачански партизански одред ступила је 1. октобра 1941. У борбама код Краљева, половином новембра, рањена је у обе ноге. Другови су је оставили на лечењу у селу Рајцу, у кући једног симпатизера, где су је четници открили почетком децембра. Терали су је рањену кроз велики снег да прти стазу. Драгана је посртала, али је храбро издржала ударце ногама и кундацима. Када су стигли до забрана, четници су је везали за дрво и сасули у њу митраљески рафал. И данас се на једном стаблу виде трагови митраљеских метака. СТОЈАНКА ТЕОДОРОВИБ, НУЛА 1943. КОД ФОЧЕ У ТЕЉСКОЈ ОФАНЗИВИ 425 НАСТАВНИК, ПОГИЧЕТВРТОЈ НЕПРИЈА- �БОРЦМ ПРВЕ ТРНАВСКЕ ЧЕТЕ ЧАЧАНСКОГ ПАРТИЗАНСК01 ОДРЕДА „ДР ДРАГИША МИШОШОВИН” СЕПТЕМБРА 1941. ГОДИНЕ САУШАЈУ ПРЕДАВАЊЕ РАДА АЗАЊЦА ДРУГИ ЧАЧАНСКИ БАТАЉОН II ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ БОГИЋЕВИЋ-НИКЕЗИЋ рођена 1924. године у Чачку, у сиромашној радничкој породици. ЗОРА Рат ју је затекао у петом разреду Женске стручне школе. Од 1940. године радила је у омладинској групи, и учествовала у акцијама у Чачку. Члан је СКОЈ-а од 1941. године, а КПЈ од марта 1943. године. Првог октобра 1941. године одлази у партизане у Пету љубићку чету са којом учествује у борбама око Горњег Милановца, Такова, Равне Горе, и Рудника где бива рањена. Формирањем Друге пролетерске бригаде постаје њен борац и учествује у свим борбама које води њен Други батаљон, и то у Санџаку, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Далмацији, итд. Током рата учествовала је у свих седам офанзива, из рата изашла са чином резервног капетана. Шест пута је рањавана, и ратни је војни инвалид. Била је борац и болничарка, санитетски референт батаљона и комесар чете. Демобилисана је децембра 1945. године. Од 1946. године углавном ради као политички радник на дужностима члана организационог одељења Окружног комитета, кадровик и организациони секретар у Петом рејонском комитету у Београду, потпредседник Народног одбора Петог рејона, одборник за град Београд, заменик републичког посланика, саветник — модни креатор, и директор Центра за савремено одевање до одласка у пензију. Носилац је Споменице 1941. и других ододликовања. 426 Новаковић; у Горњој Горевници жене из породице Тороман; у Остри Рајка Белић, Олга Ратковић, члан СКОЈ-а, Лепосава Борисављевић, Ружа и ЈБубица Анђелић; у Доњој Трепчи Радмила Урошевић са ћеркама Будимком, чланом СКОЈ-а од 1941. године, и Босиљком, Перисава и Десанка Ђоковић-Бојовић, Станислава Бојовић (крајем 1944. председница одбора АФЖ у свом селу; секретар је била Ната Ристовић), Ана Бојовић (примала у своју кућу партизане, била обавештајац; четници су је приликом блокаде куће тешко ранили; у НОР је изгубила два сина) и Рада Урошевић, професор. Село Атеница је за све време рата било сигурно упориште партијских радника и бораца. Активношћу су се истицале сем поменутих и сестре Зорка и Славка и њихова мајка Даринка Лишанчић, Румена Јанић, Кристина Средојевић, Јула и Косара Шићевић, Десанка, Росанда и Чедина Лишанчић, Јелица Ђокић (1944. године ступила у одред), Јула Стеванчевић, Милунка Гудурић, Стојана Петронијевић, Миља и Ружа Јевтовић, Радојка Василић, Јула Васиљевић (у њеној су кући једно време боравили чланови ОК КПЈ; у НОР изгубила два сина), Ката Шолајић и др. У селу Виљуши радиле су Дрина Петровић, Живка Влајковић, Катарина и Цаја Мандић, Дринка Вучићевић; у Трнави Руменка Протић, Софија Живковић, Лепосава и Драга Суботић-Радосављевић, Јелена Вукосављевић, Олга Бабовић (1943. ступила у одред), Драгојла и Љубица Симовић, Милка и Даринка Симовић (у њеној кући била је смештена партијска техника); у Мршинцима Лена (у рату изгубила три сина, мужа, свекра и девера) и Бранимирка Капларевић, Малина Ковачевић и Милунка Лазовић; у Липници и Јежевици жене и омладинке из породица Властељица, Прелић, Пропадовић, Ружа Косовац и Милка Шушић (1942. године ступила у одред ,,Др Драгиша Мишовић”, касније отишла у Босну, била је помоћник пушкомитраљесца а затим митраљезац у II пролетерској бригади). У Вапи је за све време рата постојао и радио одбор жена, у коме су биле: Љубинка Поповић, Милица Пауновић, Љубинка Савић, Десанка Терзић, Будимка Бабовић, Драга, Зора и Љубинка Јаковљевић, Милица Савић (на њеном имању био је бункер у коме је био смештен ОК КПЈ и техника), Рада Радојевић, Живка Радосављевић, Иванка Пауновић, Румена Поповић, Милица Глишовић, Перса Обрадовић, �Круна Поповић. У Заблаћу и Доњој Јежевици биле су сараднице НОП-а: Добринка Лазовић-Салаџа, Милка Жагрић, Милунка и Љубица Аџемовић, Олга Лакићевић, учитељица, Рада Чутовић, Олга Зечевић и Анђа Стојић; у Слатини: Сибинка Јоксић, Мара Смиљанић (1941. у њеној кући била смештена партијска техника, мужа су јој четници заклали), у Прељини су организовано радиле од 1941. године: Пава, Цака, Велика и Здравка Јовашевић (1943. ступила у Чачански одред, одатле прешла у I шумадијску бригаду; истовремено је у Одред отишла и Аница Буловић, радница из Београда), Дара Јовановић-Олујић, Ната Топаловић и Наца Калуђеровић, Милунка Вуловић (у чијој је кући 1941. био смештен партизански магацин), заједно са ћеркама Милостивом и Милком; у Прислоници, Соколићима и Ракови: Зора Гојковић, Францишка Новак, учитељица, Ленка Крупеж, и Цана Комадинић, Драгиња Крупеж, њене ћерке Милка и Милена и снаха Рада. (1944. године ступиле су у одред Миља Домановић, Цака Комадинић, Милица и Милеса Правдић). У Пријевору и Трбушанима биле су активисти НОП-а: Косана Томић, Живка Боришић, Стана Козодер, Софија и Станка Савић; у Јездини: Милоранка Чворовић, Станимирка Стевовић, Драгиња Вуковић, Косана Вуловић и Ранка Славковић; у Горичанима и Качулицама: Милева Јовановић, Јела Бешевић, Милена Благојевић и сестре Даница и Милостина Богићевић (Даница је ухапшена, одведена у логор и после изласка из логора ступила у одред словеначких партизана); у Бјељини Милева Ерић; у Љубићу: Дмитра Николић, Даринка Рабреновић, Ружа Ковачевић и Спомена Гавриловић (Даринка и Јелица Рабреновић, су 1944. ступиле у НОВ); у Рајцу Русија Бисенић; у Лозници Милева Живановић; у Парменцу и Овчар Бањи: Станојла Петровић и Мица Радовановић (1944. године ступила у НОВ). Веома велику активност показале су у рату и жене таковског среза. Године 1941. организатори политичког рада међу женама и разних акција биле су Јованка Радаковић и Јелена Поповић професори и Добрана Ђилас, све три чланови КПЈ. У раду су се истицале и Љубица Пауновић, из Леушића (члан КПЈ, као припадник напредног покрета 1939. године била ухапшена; од 1943. обављала је курирске послове, скривала другове у својој кући, помагала у копашу бункера и склоништа), Живка Ђурић из Невада, затим скојевке Лепосава и Гордана Ла- ОЛГА БОГИЋЕВИЋ-КОСТИЋ рођена је у Чачку 1922. године, у сиромашној радничкој породици. После завршене основне школе није наставила школовање због лоших материјалних прилика у породици. До почетка рата радила је у Војнотехничком заводу у Чачку, где се упознала са напредним радничким покретом. Била је учесник у тадашњим акцијама које су организовале КП и синдикат у Чачку. Била је члан УРС-ових синдиката и културно-уметничког друштва „Коста Абрашевић” у Чачку. Због ове активности морала је да се склања и проведе неколико месеци у Новом Пазару. Јула 1941. године ступила је у партизански одред „Др Драгиша Мишовић” у Чачку. У исти одред ступила је и њена млађа сестра Зора. Учествовала је у свим борбама које је водио одред у Ужицу и у Санџаку, као борац и болничарка. У СКОЈ је примљена почетком 1942. године да би јуна 1943. године била примљена у КПЈ. Од оснивања Друге пролетерске бригаде, 2. марта 1942. године у Чајничу, као борац — болничарка а касније и референт санитета V батаљона учествовала у свим борбама које је водила II пролетерска па до сремског фронта, када је јануара 1945. године упућена у Чачак на дужност комесара болнице у Гучи, касније у Чачку, а затим за управника Дома ученика у привреди, и командира самосталног вода женске милиције, и у Градском секретаријату за унутрашње послове града Београда на пословима јавне безбедности до пензионисања 1962. године. Носилац је Споменице 1941. године и више одликовања. РУЖИЦА МАХИЋ, студент, рођена 2. августа 1919. године у Чачку, члан СКОЈ-а постала је 1936. године, а 1940. примљена за члана КПЈ и постала секретар Окружног комитета СКОЈ-а. Пре рата је због своје активности хапшена и била искључена из школе. Међу првим женама је ступила у Чачански партизански одред. У II пролетерској бригади вршила је дужност санитетског референта бригаде. Фебруара 1944. године у борбама на Ибру, код села Руда, тешко је рањена у обе ноге и убрзо подлегла ранама. 427 �МИЛИЦА РАДОЈЕВИН-ТРИФУНОВИН ИЗ ПРАЊА НА ПОГИНУЛА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ У БОСНИ РАДОСАВА-РАЈА СИМОВИЋ рођена 29. XI 1917. године у Мојсињу код Чачка, пре рата је припадала напредном покрету. Кандидат за члана КПЈ постала је јула 1941, а исте године била је руководилац једног скојевског актива у своме селу и одборник народноослободилачког одбора. После одласка партизанских јединица у Босну наставила је рад и била једна од најактивнијих омладинки у селу. Године 1942. постала члан КПЈ и ушла у Среско партијско повереништво. Године 1943. била је веза између Среског и Окружног комитета Партије. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Умрла је 1974. 428 зић из Горњег Милановца, Ина Кушић, Милка Ђилас (ухапшена 1941. и отерана у Косовску Митровицу), Зага Савић (у току рата прогањана и мучена), Рада Јефтовић из Горњег Милановца Иванка и Станимирка-Цака Николић (1944. ступила у Чачански партизански одред) и Ранка и Десанка Биорац из Срезојеваца, Лидија и Бранка Бајић из Брајића, Славка Вујовић из Невада, Даница Маринковић из Г. Црнића, Сибинка Томовић из Коштунића, затим Зора Илић (у НОП-у изгубила јединца сина, њене обе ћерке, чланови СКОЈ-а од 1941. биле су у логору на Бањици годину дана) и Стојанка Теодоровић из Горњег Милановца. У раду и пружању помоћи партизанским радницима и борцима у Невадама се истицала Косана Ђурић са својом породицом. Она је још у предратном периоду била оријентисана према напредном покрету. Најстарији син, који је погинуо 1941. године, био је члан КПЈ од 1938. године. У њиховој кући, маја 1941, формиран је СК КПЈ за таковски срез, ту су једно време боравили организатори устанка у срезу. Средином 1943. године, када су њене кћерке Живка и Иванка и син Милисав ступили у партизански одред, ухапшен је њен муж а ускоро и она. Обоје су стрељани у Крагујевцу. Иванка је новембра 1943. године с партизанским јединицама прешла у Босну. У пролеће 1944. била је у борби код Мочиоца теже рањена па је пребачена у Италију на лечење. Најмлађа кћерка Милица имала је само 14 година када је јула 1943. ступила у одред; са I шумадијском бригадом, новембра 1943. прешла је у Босну, децембра исте године у борби на Пријепољу је рањена и пребачена у Италију на лечење. У овом селу поред породице Ђурић, активне су биле: Живка Вујовић са ћерком Славком (чланом КПЈ од 1943), Микосава Вујовић (муж јој погинуо 1941. као партизан, остала са двоје мале деце), Анђа Ђурић (скривала у својој кући партизане и рањенике, четници су је мучили, али она ни реч признања није изустила) и Ана Ђурић, Сава Грковић је (1942. била 6 месеци у логору на Бањици са кћерком Видом (чланом СКОЈ-а од 1943, чланом КПЈ од 1944), Љубицом и Винком (15-годишња омладинка која је крајем 1943. постала члан СКОЈ-а), Олга Урошевић (била члан народноослободилачког одбора који је формиран 1943), Вера Шутић и још многе жене и омладинке; у Велеречи: Гила Милић (на њеној је вези био бункер у коме је �била смештена техника ОК КПЈ. После једне провале четници су је ухапсили, саслушавали и тукли, никога није одала, заклали су је изнад бункера 1944. године). Њена ћерка Цана је једно време радила у техници (члан КПЈ постала је 1943. исте године ступила у Чачански партизански одред), Станица, Цаја и Миланка Минић, Клеанта Павловић (муж борац од 1941. погинуо у Босни), Наталија и Јулијана Царевић, Добрија Миловановић (на њеној вези била партизанска болница и техника), њена ћерка Дара, Јелица Пауновић и Даница Михајловић (члан КПЈ од 1943). Склоништа су постојала у кућама Драге и Коце Милојевић, Радмиле и Десанке Пауновић, Милене Јанићијевић и других. Године 1944. у одред су ступиле Љубица Царевић и Даница Миловановић, обе из Велеречи. На разним задацима су се ангажовале Славка и Милка Миловановић из Грабовице, Рада Сретеновић (у својој кући од 1943. имала склониште за илегалце и борце) и Гроздана Сретеновић и Гордана Поремовић из Калиманића (1944. ступила у НОВ); у Бојковцима: Јулијана Лаудановић и Милица Недељковић (1944. ступила у Одред); у Озрему Косана Новаковић (сачувала је заставу Чачанског партизанског одреда и предала је ослободиоцима 1944. године), Томка Новаковић и омладинка Злата (која је обављала и курирске задатке), Добринка, Милунка и Наста (у њиховој кући био бункер за илегалце); у Белом Пољу, Горњој и Доњој Врбави: Даринка и Косана Јанићијевић, Бојка Недељковић, Ружица Митровић; у Ручићима Милица и Живка Жижовић; у Доњим и Горњим Бранетићима: Зорка Ђурђевић, Даринка Калиманчић (у својој кући имала склониште за илегалце и борце), Гила Јевтовић, Ранимирка Лазаревић (њена два сина ступила у партизане 1941, а трећи син 1943. године), Перса Жижовић, Милица Лазаревић (мада је имала петоро мале деце свесрдно је пружала помоћ партизанима, од 1943. је у својој кући и на имању имала склониште, вршила и курирске задатке, постала је члан НОО у пролеће 1944. године), у Бершићима Милева Радовановић и њена ћерка Милена; у Лозњу Рајка Поповић, у Брезни Јелена Таловић, члан СКОЈ-а од 1941; у Полому Радовинка Ивановић. Једна од најактивнијих жена у Прањанима била је Анка Танасковић. Сарадници НОП-а су још биле: Софија Марковић, Софија Радојевић (у рату изгубила сина и мужа) са ћеркама Миливојом-Мицом и Росом (које су 1944. ступиле у Одред, обе су МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА>) КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ НАЧЕЛНИК ШТАБА VI. Бр. службено 11 марта 1942 године у Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (Д3) 2) 2 марта о.г. жандарми станице Рача Крагујевачка у сарадњи са општинском стражом ухватили су у селу Сепцима 4 комуниста и 1 комунисткињу и то: 1) Мевораха М. Мишу, Јеврејина из Ниша, железничког чиновника из Ресника, 2) Бобића С. Јанка, из Оточца, 3) Радосављевића Милутина, из Трновча, срез Велико-Орашки, 4) Станиславу, из Придворице, 21 годину. Меворах имао је Јоновића М. Данила, из Сараораца и 5) Чворовић срез Трнавски (Чачак), кројачицу, неудату, стару на глави шајкачу са петокраком звездом. Сви су активни комунисти јоги од месеца августа 1941 г. Станислава је учествовала аише пута у борбама, а последњи пут на Космају 22. II о.г. којом је приликом рањена. Код њих су нађене 3 пушке Маузер 7.9 мм, 1 револвер напуњен са 8 метака, 2 бомбе и 50 метака... Сви су предати начелнику среза Лепеничког. (М.П.) Командант, дивизиски ђенерал, Стев. М. Радовановић ') Зборник ВИИ, I, 3, стр. 378—380. СТАНИСЛАВА-ЦАЛА ЧВОРОВИЋ, кројачица, рођена 25. XII 1921. године у Јездини, међу првима се укључила у рад за НОП. Била је једна од најзапаженијих радница у партизанској кројачкој радионици у Чачку. Крајем новембра 1941. године прешла је са Чачанским одредом у Санџак. Јануара 1942. послата је у Србију. Рањена је фебруара 1942. у борби код Стрмова, ухваћена почетком марта у селу Сепцима, транспортована на Бањицу и стрељана 3. августа 1942. године. Начелник Команде српске државне страже обавестио је министра унутрашњих послова да су жандарми ухапсили пет комуниста, међу њима и Станиславу Чворовић. 429 �ЈЕЛЕНА-ЈЕЛА КОСТИЋ-ЗЛАТАНОВИЋ, ученица, рођена 1923. године у Чачку, године 1941. ступила је као скојевка у V љубићку партизанску чету. С пушком у руци и санитетском торбом о рамену превијала је рањенике. Крајем новембра 1941. повукла се за Босну и била болничарка у Другој чачанској чсти II пролетерске бригаде. И док се борила по гудурама Босне и Црне Горе, непријатељи су јој малтретирали родитеље, а оца и брата отерали у логор. После ослобођења радила је неуморно у друштвено-политичким организацијама. Умрла је 1970. године. Била је носилац Споменице 1941. и резервни официр. ИНЛ КУШИЋ, студент из Београда, 1941. године је радила као омладински руководилац у срезу таковском. Крајем 1941. прешла је са партизанским јединицама у Санџак, где је била теренски радник. Крајем 1943. ступила је у Посавски партизански одред, а маја 1944. године у седмој офанзиви је тешко рањена у главу. Носилац је Споменице 1941. године. КРННКА ТОМАНИБ (ПРВА ЗДЕСНА) СА ГРУПОМ ЖЕНА 113 СЕАА КДАТНЧЕВА У ПОСЕТИ РАЊЕНИЦИМА КРИНКА ТОМАНИЋ, сељанка из Прањана, рођена 15. априла 1924. године, у јесен 1941. ступила је у одред у 17. години. Била је пожртвована и храбра болничарка бригадне болнице II пролетерске. У IV офанзиви, мада и сама болесна, преузела је бригу о једном ешелону тешких рањеника. Остала је седам дана потпуно сама с рањеницима. Из куће, коју је непријатељ запалио минобацачем, износила је на леђима једног по једног рањеника и преносила преко порушеног моста на Неретви. За овај подвиг, показану сналажљивост и храброст похваљена је од Врховног штаба, а од друга Тита је добила златан сат. На фотографији је Кринка са групом жена из Клатичева које су са понудама пошле у посету рањеницима. 430 у току рата хапшене и мучене), затим Даринка Јеремић (у њеној кући новембра 1942. године формиран је СК КПЈ за таковски срез), Рајка Марковић (њена три сина погинула у НОР), и још око 20 жена; у Дружетићима: Љубивојка и Милица Вуковић; у Срезојевцима: Станимирка Николић-Цана (члан СКОЈ-а од 1941. године, 1943. била секретар скојевске групе, 1944. ступила у Одред, исте године постала члан СК СКОЈ-а за таковски срез и члан Иницијативног одбора УСАОЈ-а за чачански округ), Иванка Николић и Бојана Ђорђевић; у Леушићима: Василија, Кринка (која је у НОР изгубила мужа) и Иванка Лукић (чији је муж борац од 1941. стрељан у Крагујевцу 1942), Иванка Недељковић, Десанка Маркановић, Спасенија Милановић (у НОР изгубила сина), Славка Продановић, Ката Жижовић, Раја и Будимка Јовановић и њена кћерка Бранка (која је 1944. са Милојком Лукић ступила у Одред); Добринка, Зорка, Радојка (њен је муж 1942. стрељан у Крагујевцу) и Драга Јевтовић (члан СКОЈ-а од 1943), Милеса, Ђука, Радулка (муж јој стрељан 1943. на Бањици) и Слободанка Недељковић; у Коштунићима: Илинка Милосављевић, Стана Марковић, Миља Томовић (у НОР изгубила сина), затим Јула Бајић из Брајића, на Руднику: Десанка Никић-Штуловић (1944. отишла је у Одред), Лепосава Николић и Емилија Караулић; у Сврачковцима: Винка Тодоровић (муж јој стрељан на Бањици као партизан; она 1944. ступила у НОВ), Мита (у НОР изгубила три сина и снаху), Магда и Наталија Тодоровић; у Заграђу: Миљана Јевтић са ћерком Зорком и Милунка и Добрила Пејовић; у Варницама: Сида Сименуновић; у Церови: Радосава Тодоровић и Драгица Штуловић; у Мајдану: Миљана Петровић, мајка седморо деце и Софија Џоковић; у Луњевици: Ката Кубуровић, Милка и Олга Дамњановић, Јевросима Тодоровић, Даница Радовановић и још око 20 жена; у Врнчанима: Душанка Милосављевић (заједно са свекрвом, мада је имала четворо мале деце, свесрдно је пружала помоћ партизанима), Вукосава Пурић (у рату изгубила три сина, ћерку и два зета), у Накучанима: Зорка Зарић (члан СКОЈ-а од 1943, члан КПЈ од 1944); у ЈБутовници: Рада Радојчић; у Брусници: Даринка, Дринка и Радмила Јевтовић; у Горњем Милановцу: Дара Радовановић са кћерком Олгом, Загорка Грковић, Зорка Правдић (у току рата хапшена и прогањана, једно време била у логору на Бањици), Марија Овчаревић, Дана �Радишић са ћеркама, Слава Ђурић и др. Године 1943. у Одред су ступиле Нада Марковић, ученица занатске школе, родом из Никшића и Милица Хусовић, а 1944. Рада Пантовић и Радмила Радишић. У Гучи, поред села Каоне, Тијања и Дучаловића, рад жена и женске омладине у данима устанка био је веома жив. Жене су масовно учествовале у прикупљању хране и одеће за борце, радиле у партизанској кухињи и на другим пословима. Организатор рада међу женама у Гучи и селима драгачевског среза била је Милена Лазаревић. У раду су јој помагале: сестре Олга и Живка Мариновић, Радмила Ђорђевић и Вера Лазаревић. На окупљању жена у селу Горачићима радила је Илинка Милошевић, у Марковици Рада Топаловић, у Тијању Живка Вујиновић-Була —• све три учитељице. Групи партизана која је остала на терену среза, после одласка Одреда у Санџак и Босну, обезбеђивале су склоништа, храну, обућу и одећу и биле њихови обавештајци и водичи другарице: Јелисавета Богићевић, Бранка, Видосава и Милица Рајичевић, Станојла Драгичевић, Славка Пајовић, Мијојла Војиновић, Машинка Велисављевић, Милена Котуровић-Рудинац, Милијана Вујовић из Граба, Стојанка Габуровић из Негришора, Радмила Казаковић, службеник из Гуче, Милица Лукић, домаћица из Гуче, Милунка Гавриловић и њене сестре, Милица Раковић, Перса Ђокић из Зеока, затим Марица Станишић-Ковачевић. Олга Икодиновић, Олга Старчевић, Аница Гавриловић са ћеркама Вером и Дуњом, Вида Гавриловић, Тина Рајић, Миланка Ђерић, Мирка, Ружа, Милица, Петра и Драга Броћић из Гуче, Станојка Јовичић из Граба, Милосава Тошић из села Гуче, Станислава Радојичић из Марковице и Даница Ђуретић-Вујиновић из Губеревца. Док је 1944. године ослобађан део по део наше земље, жене и омладинке овога краја ангажовале су се на разноврсним задацима: прикупљале су храну и одећу за борце, неговале рањенике, односиле им храну и разне дарове, одлазиле на добровољне акције. Учествовале су у формирању народноослободилачких одбора и одбора народног фронта, организовале бројне читалачке групе, конференције и прославе. Свесредно су се ангажовале на стварању своје организације. Крајем 1944. године и почетком 1945. године готово у свим селима овога округа били су изабрани одбори антифашистич- СМИЉА ТОДОРИЋ, ученица четвртог разреда женске занатске школе, рођена 1923. године у Равнима код Ужица, због слабог материјалног стања напустила је школу и запослила се у Војнотехничком заводу у Чачку. Ту почиње да се дружи са напредним радницима, усвајајући и сама прогресивне идеје. После ослобођења Чачка, у октобру и новембру 1941. године, радила је у болници као партизанска болничарка. Када су Немци и издајници продрли на слободну територију, крајем новембра 1941. године, Смиља ТРИПКОВИЋ, рођена је 18. X 1912. године у Атеници код Чачка, у напредни покрет укључила се пре рата. Члан КПЈ постала је јуна 1941. године. Њена кућа била је партијско упориште и пре рата. После окупације Југославије учествовала је у припремама устанка у свом крају. Године 1941. била је одборник првог народноослободилачког одбора села Атенице. Радила је као теренски радник са женама села Трнаве, Виљуше, Атенице и Кулиноваца, а и на организовању санитетских курсева. После одласка партизанских јединица за Босну била је на вези Окружног комитета КПЈ за чачански округ, скривала је и смештала на одређене пунктове чланове ОК КПЈ и друге теренске раднике. Године 1942. била је секретар партијске организације у Атеници. Крајем 1942. године ухапшена је. Године 1943. отерана је у логор на Бањици где је остала до 3. октобра 1944. године. После ослобођења Чачка била је члан Среског комитета Партије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЉУБИЦА 431 је, са делом партизанских снага, одступила за Санџак и Босну. У ноћи између 28. и 29. новембра, у последњем возу, отишла је са Маријом Ломпар и рањеницима из Чачка у Ужице. Рањеници су смештени у зграду гимназије, а ускоро затим наређено је да се пребаце на Златибор. Рано изјутра 30. новембра, нареређено јој је да пође с лакшим рањеницима са Златибора према Санџаку. Групу рањеника Смиља је предала у Радоињи, где је био скуп бораца. Ту је речено да се неки физички слабији борци, међу којима је и Смиља, врате назад у Србију. Али, она је то одбила и једва је успела да умоли руководиоце да је оставе. У Другој пролетерској бригади била је болничарка у Трећој таковској чети, а касније санитетски референт Другог (чачанског) батаљона. Затим санитетски референт у Другој београдској бригади КНОЈ-а. Демобилисана је 1946. године и једно време радила у одбору Црвеног крста Србије као комесар, па као службеник у Савезном секретаријату Владе ФНРЈ. Разболела се на плућима и лечила на Голнику и Златибору. После тога долази у Београд 1952. Пензионисана је. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �БРАНКА ПАУНОВИЋ-БРКИЋ рођена 20. X 1919. у Доњој Трепчи (Чачак), у првим данима устанка активно учествује у раду за НОП. Члан СКОЈ-а постала је почетком 1942. године. Била је веза између партијских радника и Окружног комитета КПЈ за чачански округ, који је био базиран у селу Вапи. Фебруара 1943. године ухапшена је и отерана у логор на Бањици где је остала до фебруара 1944. године. После изласка из логора наставила је рад. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ког фронта жена, градски окружни одбор АФЖ. Рађено 14 фебруара 1943 године у канцеларији Предстојништва градске полиције у Чачку. ЗАПИСНИК1) БОГИЋЕВИЋ ДУШАНКЕ, шнајдерке из Чачка. I НЕРАНЏА ПЕТРОВИЋ из Станчића (Чачак), рођена 14. III 1918. била је активни учесник НОП од 1941. Кандидат за члана КПЈ постала је 1942, а маја 1943. године члан КПЈ. У току рата била је теренски радник и организатор рада међу женама и руководилац одбора жена у свом селу. Октобра 1944. године постала је члан партијског повереништва за срез љубићки. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је 1964. године. МИЛЕНА ПЕТРОВИЋ, рођена 1923. године у Станчићима (Чачак), од првих дана устанка активно се укључила у рад за НОП. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године, а члан КПЈ јуна 1944. године. Била је члан Месног одбора жена који је формиран почетком 1943. године. У току рата до одласка у одред (јула 1944) радила је као теренски радник. Септембра 1944. године изабрана је за члана Окружног комитета СКОЈ-а за чачански округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Зовем се Богићевић Душанка, по занимању шнајдерка, кћерка Дамјана и мајке Савке, рођ. Којовић до сада судски неосуђивана, под истрагом сам била ради учешћа у редовима партизана за време побуне 1941 г., вере православне, народности српске, слабог имовног стања. Са станом у Љубићкој улици. бр. 14. II Јесте ли ви примали комунистичке летке које сте након што сте их прочитали даље предали комунистима? Даље сте имали писаћу машину којом су штампани леци комунистичке садржине, где је та машина сада и од кога сте примали летке и коме сте их даље предали? Никакве комунистичке летке нисам примала нити од кога за исте чула, а камоли да сам их растурала. Писаћу машину нисам имала нити ми је познато где и када су се штампали леци ком. садржаја. III Је ли вам шта познато о неким састанцима које су одржавали комунисти у Чачку и да ли сте присуствовали на неком од ових еастанака? Ако јесте шта се све на истима причало и које све био присутан? Нисам никад била на неким састанцима које су одржавали комунисти у Чачку нити ми је познато, да су исти одржавани. ОЈ1ГА БОЈОВИЋ из Станчића {Чачак), рођена 6. маја 1911. године, од првих дана устанка учествовала је у НОП. Рад је наставила и после одласка партизанских јединица у Босну. Била је једна од најактивнијих жена у свом селу. Пружала је свестрану помоћ илегалним партијским радницима и партизанима — обезбеђивала их храном и одећом, скривала у склоништу које је било направљено у штали. Мада је прогањана и малтретирана, свесрдно је пружала помоћ илегалцима. Крајем 1944. године изабрана је за прву председницу АФЖ у своме селу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Више немам шта да кажем. Записник ми је прочитан и све су моје речи тачно наведене. Писмена сам Душанка Богићевић, с. р. САСЛУШАО П. н. Предстојника град. полиције, (потпис нечитак) ') ИРПС. бр. 7046, К. 5 — „Чачанска полиција 1941—1945”. 432 срески н За председницу Одбора АФЖ Горњег Милановца изабрана је Христина Поповић (два сина-партизана изгубила у НОР), за секретара Радојка Кравцев. управник поште. Септембра 1944. године формиран је срески иницијативни одбор АФЖ-а за таковски срез, секретар овог одбора била је Живка Ђурић. Марта 1945. године одржана је конференција жена за срез драгачевски. За председницу среског одбора АФЖ је изабрана Драга Броћић, за секретара Олга Зечевић, а за чланове одбора: Роса Ивановић, Лепа Васовић, Ната Лазаревић, Радојка Вилотијевић, Олга Алемпијевић, Вида и Аница Гавриловић, Бранка и Милица Радичевић, Роса Божић, Даница Радовановић, Станимирка Радичевић, Зага Петровић и Олга Голубовић. За председницу првог Окружног одбора АФЖ за чачански округ изабрана је Косана Томић, а за секретара Радмила Недић-Мима из Београда (1944. године ступила у Чачански партизански одред. Многе активности остале су незабележене. Нису забележена ни сва имена, ни сва места, ни све акције у којима су жене учествовале. Делатност многих жена остала је анонимна, сливена у општи ток борбе и припала општим тековинама наше револуције. �ДУШАНКА БОГИЋЕВИЋ, домаћица из Чачка, рођена у Новој Вароши, пре рата припадала је напредном покрету. Члан КПЈ постала је у пролеће 1942. године. У данима устанка била је теренски радник. После одласка партизанских снага радила је у техници која је била смештена у њеној кући. Била је курур Окружног комитета КПЈ за чачански округ. После повратка из Београда где је ишла по партијски материјал, марта 1943. године, полиција је сачекала у кући и ухапсила. Отерана је на Бањицу где је стрељана 7. VI 1943. године. И њен муж је стрељан на Бањици. Двоје нејаке деце остало је без родитеља. мајке Радосије, рођ. Милинковић, неудата, Српкиња, вославне вере, са станом у Чачку, у улици Хајдук кова, број 27. 20. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛЕНА, домаћица, рођена 20. VII 1920 године у Гучи, Срез драгачевски, од оца Велимира и мајке Раде, рођ. Миловановић, неудата, Српкиња православне вере, са станом у Гучи, у улици Краља Александра ј број 7. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА‘) Одељење специјалне полиције II бр. ’3011/43-1У 20 маја 1943 г. Београд П. На основу чл. 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, параграф 2 Уредбе о измени и допуни овога закона од 15. XII 1935 године М.С. број 1640 и параграфа 12 и 22 Уредбе о устројству и делокругу Управе града Београда, Одељење специјалне полиције Управе града Београда као надлежно праВељ- II К А Т Е Г О Р И Ј А 21. ВАСОВИЋ ОЛГА, раднин,а, рођена 8. IV 1926 године у селу Грабу, Срез драгачевски, од оца Милоша и мајке Разуменке, рођ. Ћирковић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку, у улици Кључкој број 5. РЕШ АВ А III Да се ниже наведена лица, ради свога илегалног политичког деловања на ширењу комунистичке пропаганде у Чачку и околним местима ставе временски неодређено или одређено у концентрациони логор на Бањици. I КАТЕГОРИЈА а) са роком од две г.: 26. ВУЈИЧИЋ ВЕРА, студент права, рођена 1./У 1922 године у Крушевцу, срез исти, од оца Владимира и мајке Милованке, рођ. Радивојевић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку, улица Кључка број 9. КАТЕГОРИЈА 6. БОГИЋЕВИЋ ДУШАНКА, кројачица, рођена 8.Х11 1907 године у Новој Вароши, срез исти, од оца Дамњана и мајке Савке, рођ. Којовић, удата, мајка двоје деце, Српкиња, вере православне, са станом у Чачку, у улици Љубићској број 14. б) са роком од једне године: 29. ПЕКОВИЋ МАГДАЛЕНА, радница, рођена 6. XII 1925 године у Пријевору, Срез љубићски, од оца Мгшдрага и мајке Љубице, рођ. Шибалић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку у улици Амиџиној број 11. 18. СТАНИШИЋ РУЖИЦА, студент агрономије, рођена 12.Х11 1921 године у Крушевцу, Срез расински, од оца Новака и мајке Роксанде, рођ. Ерић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку у улици Цара Николе број 1, где је живела илегално у скривници од новембра 1941 године. 19. КЈ1ИСАРИЋ ДОБРИЛА, домаћица, рођена 10. 1 1923 године у Горачићу, Срез трнавски, од оца Тадије и 30. ВУКАШИНОВИЋ ДРАГИЦА, радница, рођена 31. III 1922 године у Ужичкој Пожези, Срез пожешки, од оца Веље и мајке Милеве, рођ. Филиповић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку, Обилићев Венац број 36. 31. МАРКОВИЋ РАДОЈКА, свршена матуранткиња, рођена 31. XII 1921 године у Чачку, од оца Радогил и мајке Милке, рођ. Крстић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку у улици Гепратовој број 17. ' ) РСУПС, Дос. IV, бр. 244. — Из већег списка осуђених узети су само подаци о женама. — Прим. ред. 433 �35. ПОПОВИЋ ДАНИЦА, домаћица, рођена новембра 1910 године у Соколићу, Срез љубићски, од оца Милована и мајке Наталије, рођ. Церовић, удата, без деце, Српкиња, православне вере, са станом у Београду у улици Штипској број ? тичку проггаганду и организовала крађу хартије из фабрике, која је служила за израду ком. пропагандног материјала. III К А Т Е Г О Р И Ј А : а) са роком од две године ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: 26. ВУЈИЧИЋ ВЕРА, студент права, није била нарочито активна у ком. смислу за време партизанске владавине у Чачку, али је после рата и слома партизанског устанка, почетком прогиле године под утицајем одбеглог члана МК у Чачку ТЕРЗИЋ СТАНИСЛАВЕ приступила раду на ширењу комунистичке пропаганде, поставши члан градског комитета актива. Давала је и сакупљала прилоге за НОФ имала један женски подактив комунистичких симггатизера, са којима није имала нарочити рад. Према извесним подацима именована је пре извесног времена постала и члан Компартије, али пошто ово није дефинитивно утврђено, одлучено је да се конфинира, како диспозитив гласи, само на дужи ограничени временски рок. 6. БОГИЋЕВИЋ ДУШАНКА, кројачица, жена је Боривоја, под број 5 била је члан Народноослободилачког одбора у једном чачанском предузећу. Са радом по линији комунистичке пропаганде наставила је после партизанског слома. Као члан комунистичког градског актива, иако до хапшења није формално уведена у компартију, била је активна по линији НОФ-а, а у задње време одржавала курирску везу између ОК Чачак и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, тако да је утврђено са којим је илегалцима —• члановима покрајинског форума одржавала везу {Разуменком Зумом Петровић, проф. у бекству) ... као активну и опасну комунисткињу треба је уклонити за све време из друштва. б) са роком од једне године: 18. СТАНИШИЋ РУЖИЦА, студент агрономије је члан КПЈ од 1941 године. Сестра је злогласног комунисте Милорада Станишића, ухапшеног члана ОК, иначе студента технике. Узела је учешћа у јачању партизанског самовлашћа у Чачку, 1941 године, а после слома партизана, живела је илегално у скривници, коју је начинила у својој кући у самом Чачку. Под таквим условима није могла бити активна у пуној мери, али је помагала свога брага да се крије у истом склоништу где је и она, а такође је примала курире из Београда, послате од стране ПК КПЈ за Србију и упућивала их на везу ОК за Чачак, који се илегално налазио на терену. У склоништу је и пронађена приликом хапшења, а својим непотпуним признањем приликом истраге и саслушања показала је да је убеђена комунисткиња и допринела да се нерасветле у потпуности везе између партиске организације у Чачку и околине са руководећом организацијом Покрајинског комитета. 29. ПЕКОВИЋ МАГДАЛЕНА, радница, као гг Словић под број 28, руководила је једним скојевским подактивом у фабригџ1 хартије. Члан СКОЈ-а постала је под утицајем Васовићеве, под бр. 21, концем прошле године. Имала је за задатак да окупи известан број радница, што јој је и ггогило за руком. Међу њима почела је са радом на линији СКОЈ-а који је прекинут хапшењем. Иначе је била активна у прикупљању ггрилога за НОФ, а такође је помагала у крађи хартије из фабргмсе, о чему је речено под бројем 21 и 28. Приликом саслугиања имала је доста упорно држање. Признавши своју кривицу тек после дужег притиска и суочавања са лгш,има која су је конкретно теретила. Тиме показује да је знатно загрејана за комунистичке акцггје. 30. ВУКАШИНОВИЋ ДРАГИЦА, радница, постала је пре три месеи,а члан скојевског подактива у фабриг1,и хартије и као таква давала прилоге за НОФ, који су јој тражилгс. Није била нарочито активна, али се пред Васовићевом, под бр. 21 и Пековићевом ггод бр. 29, отворено декларисала као левичарски настројена. 13. КЛИСАРИЋ ДОБРИЛА, домаћица, постала је члан КПЈ после слома партизана. Као таква имала је нарочито рад усмерен на прикупљању за комунистички Народноослободилачки фонд. То је чинила заједно са ухапшеним чланом КПЈ из Чачка ИВАНОВИЋЕМ ДРАГАНОМ, учеником VI разреда гимназије. Дала је веома непотпуно признање и поред тога што је остала ухапшена лица терете не само по горњем, већ и као сарадницу у изради партизанс1се „технике”. Такво је држање у току истраге један доказ вигие да је убеђена и опасна комунисткиња. 31. МАРКОВИЋ РАДОЈКА, свргиена матуранткиња и чиновница фабрике хартије је идејни симпатизер комуниста и уопгите левичарства. Као таква дала је пристанак Васовићевој, да ради по линији СКОЈ-а у фабричком активу. Пошто би њен пристанак ггростим радницама био упадљив и сумњив, тражено је од сграке ггартијског руководства да се то испољи у некој ггогодној, конспиративној форми. У међувремену је именована ухапшена, а организација разбијена, тако до тога није дошло. Знајући да је не терете конкретне ствари, именована је приликом истраге одбијала да објасни оно што је напред наведено, тако да је омела расветљавање свога случаја, а негативним држањем стварно показала да је левичарка — интелектуалка. 20. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛЕНА, домаћуца, била је члан Народноослободилачког одбора у Гучи. Као таква кандидоваиа је од стране Васиљевића Десимира, под бројем 14 за члана КПЈ. Имала је веома обиман рад на прикупљању ггрилога за НОФ. На два месеца пред сеоје хапшење догила је у Чачак и повезала се са одбеглом комунисткињом ТЕРЗИЋ СТАНИСЛАВОМ, члан МК КПЈ, те је узела учешћа у изради ком. проггагадног материјала. Своју комунг^стичку делатност признала је само делимично. II КАТЕГОРИЈА: 35. НА 21. ВАСОВИЋ ОЛГА, радница, постала је члан Савеза комунистичке омладине Југославгсје одмах по слому партизанске владавине у Чачку и то под утицајем Драгана Топаловића, члана МК КПЈ, под бројем 4. Почетком 1943 године постала је члан Партије, т.ј. члан јединице Топаловића. Као таква руководила је са целокупним скојевским активом у фабрици хартије, који је бројао преко 10 чланова. Са овима је радила по НОФ-у, вршила поли- љале ПОПОВИЋ КОМАДИНИЋА, немачке отворено војне ДАНИЦА, домаћица, истакнутог власти. изјашњавала као Због сестра партизана, тога присталица се је кога у МИЛА- су своме партизана стреместу и про- тивник садагањег стања у земљи, посматрајући све ствари кроз прокомунистичке наочаре. Као таква штетно би утицала на своју околину, и поред тога што није била активна у комунистичком смислу. Стога је погребио да се из- 434 �I весно време удаљи из друштвене средине у којој је до Решено у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда, 20 маја 1943 године, II бр. 3011 /43-1У. сада живела. Како новани се напред у су из већој наведеног или мањој може мери закључити, опасни по По наредби УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА Шеф Одељења специјалне полиције ИНСПЕКТОР, (потпис нечитак) име- јавни мир и безбедност у земљи. Стога је потребно трајно, временски неодређено, их од могућити а или у лакшим друштвене их у средине њиховом истовремено их случајевима сада уклонити одлука дичним приликама вођено иапред који их на навели су штетном ношењу су одређено, којој у је од до комунистичком таквога рачуна о утицаја. као и комунистичке о оне- утицају, При социјалним наведених, пут одвојити живели, и Записничар-чиновник (потпис нечитак) до- поро- (М.П.) мотивима илегалне Данас, 20. маја 1943 године саопштено нам је предње решење. делат- ности, те такође о држању пред иследним властима. Према томе је и решено онако како диспозитив овога решења 6. Богићевић Душанка, с. р. гласи. ХАПШЕЊЕ ПРИПАДНИКА НОП Непр. док. из 1943 г. Душанка,1) Богићевић гинајдерка, жена професора Боривоја Богићевића са станом у Љубићској улици бр. 14, мајка двоје деце. За време ком. партизанског за безвлашћа прикупљање раније у Чачку одеће позната као и била је шивања члан рубља комунисткиња, а партизана за и члан партизане. последње женског Именована време почела је је са одбора још од поновном пропагадном, на тај начин што је протурала неке летке и у свом стану имала је једно време прикривену писаћу машину коју је сакрила, а на коју су ма- ул. Мо- шину писани летци комунистички. Јовичић равској број комуниста Василија, 78, домаћиг^а, држала налази у супруга Љубомира, са станом у је у свом стану Митровић Данила који се сада као бегству, а да га није пријавила код полицијских власти три месеца. Када су органи тражили Митровића она је рекла, да се исти код ње доселио пре неколико дана. Код именоване су се у стану састајали разни ДЕСАНКА ЂОКОВИЋ-БОЈОВИЋ, рођена 29. XI 1919. године у Доњој Трепчи (Чачак), активни је учесник НОП-а од првих дана устанка. После одласка партизанских јединица у Босну рад је наставила. У најжешћим данима непријатељског терора скривала је илегалне партијске раднике у склоништу у својој штали. Четници су је уходили, једне ноћи децембра 1942. године банули су у њено двориште. Успела је да другове о њиховом доласку обавести и да се ови успешно извуку. Њу су подвргли мучењу да прокаже другове које је скривала, забадали су јој игле под нокте, али ни речи признања није изустила. Члан КПЈ је постала 1944. године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. непожељни елементи (комунисти) и заједно са Митровићем растурали летке. Селаковић Надежда, домаћица, кћерка Селаковић Милана, са станом у Ломиној улици бр. 23, долазила је често код Јовичић Василије па се сумња да је одржавала неке везе са одбеглим Митровићем. Топаловић Сибинка, домаћица, жена Топаловић Вучка, са станом у Цветној улици бр. 11, за време партизанског безвлашћа била је њихов члан и била одборница син у Милош женском био је одбору за прикупљање политички комесар и и шивање извршилац одела за исте. Њезин убистава многих нацио- нално исправних грађана. Исти се сада налази негде у бегству, а према неким непровереним вачки подацима помоћник партизан био по добровољни граду у сада погинуо се лагеру, је. налази па прилог је за Њезин у други бегству пуштен. Пре партизане као син Драган комуниста. неколико вероватџо дана оне Топаловић, Имеповани Сибинка који у шуми. Она сигурно зна где јој се налази син Драган... се тргоје као је купила сада палазе ЗОРКА ЛИШАНЧИЋ, рођена 4. X 1920. године у Атеници (Чачак), у НОП се укључила од првих дана устанка. Била је једна од најактивнијих омладинки у селу. Сви одрасли чланови породице Лишанчић били су активни учесници НОП-а, а њихова кућа сигурно скровиште партијским радницима и партизанима. Крајем 1941. и током 1942. године, у данима најжешћег непријатељског терора, у бункеру на њиховом имању скривали су се партијски радници и преживели борци Чачанског партизанског одреда. Ни прогони, ни застрашивања нису их скренули с пута којим су пошли у најтежим данима борбе за слободу. У темеље нове Југославије узидани су животи њеног брата и оца. Зорка је носилац Споменице 1941. и више одликовања' ') ИРПС, бр. 9296, К. Б, „Чачанска полиција 1941—1945”, фасц. 1943. 435 �ДАРА ЈОВАНОВИЋ-ОЛУЈИЋ, рођена 11. I 1921. године у Прељини (Чачак), у НОП се укључила још у првим данима устанка и била једна од најактивнијих жена у своме селу. После одласка партизанских јединица у Босну злостављана је и прогањана, али је наставила да пружа помоћ илегалним партијским радницима и преосталим борцима Чачанског партизанског одреда. Јула 1943. године ступила је у поново формирани Чачански партизански одред, одакле је прешла у I шумадијску бригаду. У НОВ је остала до краја 1944. године. После одласка из НОВ-а била је политички радник у љубићском срезу и потпредседница среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВАСИЛИЋ из Атенице (Чачак), рођена 20. II 1892. године у Јежевици, у НОП се укључила од првих дана устанка. По одласку партизанских јединица у Босну наставила је рад. Прикупљала је храну и одећу за борце, у својој је кући имала бункер, у току целог рата, у коме су боравили партијски радници и борци Чачанског партизанског одреда. За њих је припремала храну, прала им одећу, била њихов обавештајац. Мада је више пута мучена, бункер није открила, нити другове проказала. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. РАДОЈКА ТЕРЗИЋ из Вапе, укључила се у рад за НОП одмах после окупације. Била је члан одбора жена у Вапи. После одласка партизанског одреда у Санџак, била је главна веза теренским партијским радницима. У својој кући је направила склониште за илегалце. Септембра 1943. године четници су Десанку повели да закољу. Најпре су је мучили да призна везу са партизанима, а када је то одбила камама су је изболи на 19 места. Мислећи да је мртва, оставили су је на пољани. Успела је, сва у ранама, да се довуче до куће. До ослобођења земље живела у илегалности. ДЕСАНКА • • МИДКА ШУШИП ОМААДИНКА ИЗ АИПНИЦЕ 1942. ГОДИНЕ СТУПИАА ЈЕ У ОДРЕД „ДР ДРАГИША МИШОВИВ”, ГОДИНЕ 1943. СА ПАРТИЗАНСКИМ ЈЕДИНИЦАМА ЈЕ ПРЕШАА У БОСНУ, НАЈПРЕ ЈЕ БИАА ПОМОКНИК МИТРАА.ЕСЦА А ЗАТИМ МИТРАЉЕЗАЦ У II ПРОАЕТЕРСКОЈ БРИГАДИ БУДИМКА УРОШЕВИИ-ПЕТРОНИЈЕВИК И РАДМИАА ДОВИЈАНИИ-ЈЕРЕМИБ (СТОЈЕ) ДАРА ЈОВАНОВИВ-ОАУЈИК И ЗДРАВКА УРОШЕВИВ-ЈОВАШЕВИИ (ЧУЧЕ) БУДИМКА УРОШЕВИЋ-ПЕТРОНИЈЕВИЋ је рођена 24. VI 1922. године у Доњој Трепчи (Чачак). Учесник је НОП од 1941. године када је постала члан СКОЈ-а. Била је једна од најактивнијих омладинки у селу. По одласку партизанских јединица у Босну наставила је рад. Ухапшена је 1942. године и отерана заједно са мајком и млађом сестром у логор на Бањици, где су задржане до распуштања логора октобра 1944. године. Члан КПЈ је постала крајем исте године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДРАГА СУБОТИЋ-РАДОСАВЉЕВИЋ, \ учитељица, рођена 21. септембра 1921. године у Трнави (Чачак), као ученица Учитељске школе укључила се у напредни омладински покрет. Учесник је НОП-а од 1941. године. Била је једна од најактивнијих омладинки у свом селу. После одласка партизанских јединица у Восну наставила је рад. У пролеће 1942. године постала је члан КПЈ. Године 1943. је ухапшена и послата у Завод за васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 436 РАДОЈЕВИЋ из Вапе, била је позадински радник и члан одбора жена. У својој кући је имала склониште за илегалне партијске раднике. Септембра 1943. године четници су је зверски мучили да прокаже склониште, у коме су се тада налазила два члана Среског комитета. Пошто није хтела да ода склониште, заклали су је. РАДА �ЂУРИЋ-ЖИЖА (рођена је 30. VIII 1922. год. у селу Неваде, Чачак), пре рата сељанка. Још сасвим млада пришла је напредном покрету. Учесник је НОП од 1941. године. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године, а члан КПЈ 1943. године. У току рата је прогањана и хапшена. Јуна 1943. године ступила је у Чачански партизански одред, новембра исте године постала је члан Среског комитета КПЈ за таковски срез. Јула 1944. постала је комесар чете, а септембра помоћник политичког комесара II таковског батаљона. После ослобођења наше земље била је секретар Среског одбора АФЖ, а од марта 1945. године секретар Среског комитета КПЈ за таковски срез. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У НОР-у је изгубила брата, мајку и оца. ЖИВКА РЕШЕЊЕ О УПУВЕЊУ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ ЛЕИОСАВЕ И ГОРДАНЕ ЛАЗИБ И ГРУПЕ АКТИВИСТА НОП ИЗ ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА 437 �ВАЈАТ ТРИВУНА ВУЈОВИПА РАДГШКА И БОРАЦА ИЗ НЕВАДА, ЈЕДНО ШТАЛА ПОРОДИЦЕ МИЛИП У СЕЛУ ВЕЛЕРЕЧИ, СКА БОЛНИЦА И ОКРУЖНИ КОМИТЕТ СКОЈ-а ОД У ГЛАВНИХ КОЈОЈ СУ СКЛОНИШТА БИЛИ ПОЗАДИНСКИХ СМЕШТЕНИ ПАРТИЗАН- МИЉАНА ПЕТРОВИЋ из Мајдана (Горњи Милановац), рођена је 14. IX 1903. године, учесник је НОП-а од 1941. године. У данима најжешћег непријатељског терора била је веран и истрајан активиста НОБ. У својој је штали направила два склоништа, у једном су били смештени чланови ОК КПЈ за чачански округ и партијска архива, а у другом партијска техника. Обезбеђивала је храну за другове који су боравили у овим склоништима, преносила пошту и пропагандни материјал у оближња села, обавештавала другове о кретању непријатеља. Седмог јула 1944. године четници су опколили њену кућу, извршили претрес и пронашли склониште. Страшно су је мучили да ода другове и призна свој рад. Ништа им није казала. Одвели су је у затвор у Таково и тамо наставили мучење. После два месеца партизани су напали затвор и ослободили је. Тада се придружила одреду. У КПЈ је примљена септембра 1944. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗГРАДА У СЕЛУ МАЈДАНУ ДИНЕ БИЛА СМЕШТЕНА КОМИТЕТА КПЈ 438 У КОЈОЈ ЈЕ 1944. ГОТЕХНИКА ОКРУЖНОГ �СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ СРЕЗА ТРНАВСКОГ, ФЕБРУАРА 1945 НА МИТИНГУ, ПОСАЕ ОДРЖАНЕ ОКРУЖНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ, ГОВОРИЛА ЈЕ МИЛКА МИНИћ ДОЛАЗАК ДЕЛЕГАТА НА ОКРУЖНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ АФЖ, ОДРЖАНУ 1945. ГОДИНЕ У ЧАЧКУ ЖЕНЕ СРЕЗА ЉУБИККОГ ДОНОСЕ ПОНУДЕ РАН.ЕНИЦИМА ЖЕНЕ СРЕЗА ЉУБИНКОГ СА ПОНУДАМА РАН.ЕНИЦИМА ОДБОР И АКТИВИСТИ ПРВОГ ОДБОРА АФЖ-а ИЗ Д. ГОРЕВНИЦЕ 439 �ТЕРОР БИНА АЈ1БАХАРИ, професор, у данима устанка била је једна од најактивнијих жена у Чачку. Стрељана је децембра 1941. године у Чачку. На фотографији је са мужем (који је као борац НОВ погинуо у Босни) и сином Мелвијем (који је у шестој години остао без оба родитеља). ЛЕПОСАВА САВИБ ЈЕ МЕБУ ПРВИМА СТУПИЛА У ЧАЧАНСКИ ОДРЕД 440 Велики број жена и омладинки Чачка, Љубића, Такова, Трнаве и Драгачева умео је да пронађе прави пут борбе, да се масовно одазове позиву Комунистичке партије Југославије. Многе су се бориле с пушком у руци, још више их је било на позадинском теренском раду. Радиле су у партијској техници, биле курири и обавештајци, запослене партијске раднице, чувале су у својим кућама и склоништима партијску технику и пропагандни материјал, брижљиво неговале болесне, матерински бдиле над рањеним и изнемоглим борцима. Издашно су давале храну, одећу, обућу и други потребан материјал своме партизанском одреду.Активност жена није изостала ни у најтежим условима крвавог пировања окупатора и његових помагача. О њиховом раду, сналажл>ивости и пожртвовању најубедљивије говоре њихове јуначке и задивљујуће смрти. Међу првим жртвама после поновног доласка Немаца у Чачак крајем 1941. године, у затвору Војно-техничког завода у Чачку, падају покошене непријатељским рафалима и две жене, професор Бина Албахари и 18-годишња Лепосава Савић. Бина је била Јеврејка, у Чачак је дошла 1940. године из Сарајева. Полиција ју је већ тада уходила. У данима устанка била је једна од најактивнијих жена у Чачку; друг јој је као борац НОВ погинуо у Босни. Оставила је иза себе 6-годишњег сина Мелвија (у току рата очувала га Станислава Бојовић из Доње Трепче), који је сваки дан обилазио око жица затвора са јабуком у руци очекујући мајку да би јој предао дар. Лепосава Савић из Трбушана, члан СКОЈ-а од 1939. године, члан КПЈ од 1941. и члан СК СКОЈ-а за љубићски срез била је организатор рада са омладином у делу љубићског среза. Њих две су горде, с песмом, пркосећи непријатељу отишле у смрт. Ситуацију на територији округа чачанског приказао је у свом извештају Раде Минић, секретар Окружног комитета КПЈ Чачак: �„Половином јануара 1942, Драги другови*) После упада окупаторских и недићевских група у слободни Чачак па све до данас терор се продужује. Недићевци и четници, који су јуче били са Дражом, данас су сви заједно постали жандарми окупатора. Они заједно с њим хватају комунисте и партизане и предају их Немцима за стрељање и за лагер, пљачкају имовину партизана, бију њихове породице, постављају команданте у сваком селу. У овоме свему разуме се, предњаче четници. Ситуација је страшна, ми још не можемо да похватамо везе са друговима који су се склонили, јер је народ толико заплагиен да не сме просто да разговара с тобом, нити да ти штогод каже о друговима и партизанима, јер је велики део стрељан и одведен негде у лагер. Рачуна се да их је две до три хиљаде. То се стално продужује. Ових дана је и Моле ухваћен. Четници су га пронашли негде на селу. Дакле, сваког онога који је био партизан или је ма чим помагао партизане они хватају. Сам ОК се налази у таквом стању да је једва до сада само главу сачувао. Шта ће бити даље, видећемо. Сада смо се сместили, само нам је рад много отежан, јер нисмо скупа, али ипак иде. Ми настојимо да се са друговима повежемо, учврстимо организацију и повежемо са масама. Од вас тражимо да нас помогнете вагиим саветима и директивама, које могу бити и писане, је смо овако одвојени, гсзолованг^ од ситуације и од догађаја, зато нам је нешто писано много потребно. То нам је потребно ради познавања догађаја и сгпуаг^ије, које ће нам помоћгс у раду. С П И С АК>) ПАРТИЗАНА И КОМУНИСТА НАСТАЊЕНИХ У ГРАДУ ЧАЧКУ1) 1. Алексић Радмила, радница, Љубићска бр. 3 7. Вогићевић Душанка, жена професора, Љубићска 14 10. Бугарчић Катарина, свршена матуранткиња, Кулгшовци 1919, не 16. Васовић Олга, ученица, Кључка 5, 1926 не дом. 17. Весић Милунка, домаћица, Браће Васикића бр. 9 1922 18. Велимановић Надежда, домаћица, Учитељска 1 има мало дете 1913 21. Вујичић Станка, учитељица, Војводе Степе 51 1904, да 23. Вукадгтовић Јелена, домаћица, Краља Милана 98, 1922 не 26. Гаврггловић Даринка, дипломирани филозоф, Вој. Степе 84, 1912 не 28. Глишић Живка, Цара Николе 34, 1917, да 38. Дринчић Емилија, студент, Цара Лазара 8, 1921, не 41. Ђорђевић Вера, бив. учитељица, Цара Лазара 42, 1922, не 42. Ђорђевић Јелена, ученица, Цара Лазара 42, 1925, не 46. Живковић Гроздијанка, бив. чиновник, Краља Милана 98, 1921, не 48. Зечевић Драгица, домаћица, Кнеза Мгглоша 50, 1923, не 57. Јовановић Роса, бив. ученица, Цветна 22, 1922, не 62. Јоковић Љубица, домаћица, Обилића 74, 1914, да 69. Павловић Милица, свршена матуранткггња, Хајдугс Вељка 17, 1923, не, 1924 не 72. Пауновић Милица, студент агрономије Балуге 74. Пековић Милица, ученица, Амиџина 11, 1925 не 75. Пендић Емилија, ученица, Курсулина 9а, 1925 не 78. Петровић Загорка, бив. ученица, Душанова 3, 1923, не 81. Плазинић Радмила, домаћица, Кључка 26, 1923, не 88. Ристић Татјана, ученица, Вој. Степе 89, 1924, не Р**) 94. Кривокућа Божика, домаћица, Хајдук Вељка 39, 1905, да Немачка команда је одмах по доласку Немаца у Чачак организовала логоре и спровела рације у читавом чачанском округу. Кроз њихов преки суд је већ првих дана прошло више од 300 људи, од којих је већина осуђена на смрт или упућена у концентрационе логоре. Поред немачког логора, и четници су имали своје затворе у свим селима где су се налазиле њихове чете. Хапшене су и прогањане све оне које су ма на који начин сарађивале са партизанима или имале некога свога у одреду. У току рата су хапшене: Аница Алексић, Станка Вујичић, Живка Савић, Нада Лукић, Јела Радоњић (њена пекарска радња била је пункт за одржавање веза, у радњи је био смештен и један део технике), Василија Јовичић, Ксена Јовановић (у рату изгубила два сина), Лена Ма') Зборник ВИИ, I, 3, стр. 16—19. ОК КПЈ за Чачак ПК КПЈ за Србију. **) Раде Минић, секретар ОК КПЈ. — Извештај 109. Маргссављевић Живана, радница, Кнеза Милоша 23, 1924, не 112. Матовић Емилија, бив. чин. поште, Цара Лазара 12, 1920, не 118. Минић Милии,а, домаћг^ца, Вој. Степе 84, 1915, да 119. Мирковгсћ Катарина, домаћ. Обилгсћа 15, 1917, не 122. Милошевгсћ Радмила, Цара Лазара 129, 1920, да 123. Митровић Десанка, домаћ. Вој. Степе 84, 1923, не 124. Митровић Зора, домаћ. Обилића 85, 1922, не 130. Мутавџић Лепосава, радница, Цара Лазара 100, 1906, 133. Нешковић Ружица, домаћица, Браће Васикића 46,1919, не да Обрадовић Вера, бив. учен. 1922, не (ово име је додато оловком) ■) 2) историјски архив ЦК СКС, бр. Из списка су узета само имена жена. 441 2330, кут. Б., „Чачанска полиција 1941—45”, фасц. 1941. �СПИСАК1) Презиме и име са почетним слоео.« очевог имена Одакле је родом и место становања Занимањ Какву је г функцију вргиио Где се сада налази: стрељан, у лагеру, код своје куће или у бегству Ред. бр. ЛИЦА КОМУНИСТА ИЗ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ КОЈИ ПРИПАДАЈУ РЕОНУ ЖАНДАРМЕРИЈСКЕ СТАНИЦЕ ЧАЧАК, А КОЈИ СУ СЕ ЗА ВРЕМЕ КОМУНИСТИЧКОГ ВЕЗВЛАШЋА ЈАВНО ИСТИЦАЛИ.2) 79. ПлазиниН Радмила Чачак Кључка 27 86. Михаиловић Каја Чачак, Оби- домаћица лићева 15 опасни агитатор код куће 91. Клисарић Емилија Чачак, Хај-радница Вељка у кући Кривачића агитатор у бегству 94. Ћосић Олга Чачак, Индуст. пролаз 7 радниг^а агитатор код куће 96. Вујичић Вера Чачак, Кључка 9 студенткиња агитатор код куће 99. Нектеријевић Даница Чачак, Краља Милана 41 домаћица агитатор код куће 110. Весић Милунка Чачак, Враће Васикића 41 домаћица опасни агитатор код куће 111. Клисарић Добрила Чачак, Хајд. Вељка Кривачића кућа радниг^а Чачак, Цветна 21 домаћиг^а агитатор код куће Чачак, Браће Васикића 146 кројачиг^а агитатор код куће матурант агитатор у бегству 112. Ненадић Стана 115. Милетић-Н ешко вић Ружа радница в.т.з. са пугиком код куће код куће >> 118. Станишић Ружа 125. Митровић Десанка Чачак, Оби- домаћица лићева 85 агитатор код куће 126. Митровић Зора Чачак, Оби-домаћица лићева 85 агитатор код куће 128. Барић Ђука Чачак, Оби-домаћица лићева 89 агитатор код куће 130. Масловарић Миланка Чачак, Оби-домаћица лићева 76 агитатор код куће 132. Обућина Миља агитатор код куће 133. Милошевић Рада >} домаћица Чачак, Царадомаћица комунст. код куће Душана 16 курир ■) Историјски архив ЦК СКС, бр. 8139, кут. Б. „Чачанска полиција 1941—45", фасц. 1942. !) Из списка су узета само имена жена. 442 ринковић (у рату изгубила два сина, ћерку, снаху и зета), Милица Минић (у рату изгубила мужа, секретара ОК КПЈ за Чачак), Надежда-Наца Вилимановић (у рату изгубила мужа, члана ОК КПЈ за Чачак), Нада Тодосијевић, Светлана Тадић-Бутра, Смиљана Пишчевић, Јованка Азањац (у рату изгубила сина), Каја Мирковић, Инђа Јелисијевић, Дара Митровић (у пролеће 1942. преко ње је одржавана веза између СК КПЈ за таковски срез и ОК КПЈ за чачански округ), Даница Сунарић, и многе друге жене из Чачка. Међу женама са села које су хапшене и мучене биле су: Станислава Бојовић, Перисава Ђоковићиз Трепче; Ана Бојовић и њена снаха Олга из Станчића. Миљана Тошић и Раја Симовић из Мојсиња, Стојанка НенадићМиловановић, Радмила Јовичић и Петрија Петровић из Доње Горевнице; Милева Јовановић и Милена Благојевић из Горичана, Олга Зечевић и Милунка Аџемовић из Заблаћа, Катарина Мандић из Виљуше, Румена Протић, Софија Живковић, Лепосава Суботић, Будимка Павловић и Радосава Крсмановић из Трнаве, Јула Васиљевић и Ката Шолајић из Кулиноваца, Кристина Средојевић, Десанка Лишанчић, Јула Стеванчевић, Милунка Гудурић, Миља Јевтовић, Јелица Ђокић и Стојана Петронијевић из Атенице, Милева Ерић из Бељине, Марија Ковачевић, Милица Павловић, Даринка Рабреновић и Ружа Ковачевић из Љубића; Софија и Станка Савић и Стана Козодер из Трбушана; Косана Томић из Пријевора, Лена Капларевић из Мршинаца (у рату изгубила три сина, мужа, свекра и девера) Десанка Терзић, Мара Терзић, Љубинка Савић, Милица Пауновић, студент агрономије (напредном покрету приступила као ученица гимназије, члан КПЈ од 1941, хапшена више пута у току рата, од последица мучења умрла 1945. године) све из Вапе, Косана Новаковић из Озрема, сестре Даринка и Даница Миловановић, ученица VII разреда гимназије (одлуком Министарства просвете II бр. 5258 кажњена је марта 1942. изгањањем из свих школа без права на полагање приватних испита, у близини њихове куће био је бункер у коме је била смештена партијска техника и поред страшног мучења нису га проказале), Милена Јанићијевић и Добрија Миловановић (муж јој стрељан, она са децом хапшена, имала је на своме имању бункер за партизане) из Велеречи, Милунка Петковић из Богданице (1943. и 1944. преко њене куће је одржавана веза са партизани- �ма), Миљана Петровић из Мајдана и многе друге. Приликом упада у Горњи Милановац октобра 1941. године помахнитали Немци, поред осталих злодела које су починили, извршили су страшно насиље над омладинком Надеждом Илић, ученицом учитељске школе. Девојка се храбро и пркосно ухватила у коштац с њима. Борила се док јој нису поломили руке, а затим је подлегла зверском мучењу. О овом насиљу „Новости” бр. 3, од 17. X 1941. писале су: 134. Маринковић Лепа Чачак, Оби ■ домаНица лиНева 32 147. Тодоровић Нада Чачак, Кнеза Милоша 56 148. Тодоровић Вера 149. Ћеримановић Драга 150. Ћеримановић Мица 151. Ћеримановић Десанка са ггушком ученица у бегству код куНе агитатор ученица агитатор код куНе домаћица агитатор код куНе }} домаћица агитатор код куНе }} домаћица агитатор код куНе }} Чачак, Кнеза Милоша 64 154. Карајичић Божидарка Чачак, Кнеза Милоша 66 домаћица агитатор код куНе 159. Ниџовић Мица Чачак, Кнеза Милоша 70 домаћица агитатор код куНе 160. Пишчевић Смиљка Чичак, Претседни- домаНица Кнеза ца ком. жен Милоша 70 покрета код куНе 161. Марисављевић Живана Чачак, Кнеза Милоша 21 домаћица агитатор код куНе 162. Марисављевић Миросава Чачак, Кнеза Милогиа 21 домаћица агитатор код куНе 163. Тошић Стоја Чачак, Кнеза Милогаа 76 студент •агитатор у бегству 166. Јоковић Љубица Чачак, Цветна 3 домаћица са пугиком код куНе 168. Зечевић Драгица Чачак, Кнеза Милогиа 48 радница опаснгс агитатор код куће 172. Чачак, Гли- учитељица шиНа 5 агитатор код куће 173. Радосављевић Вера Чачак, Гли- учитељиг^а агитатор шиНа 5 код куНе 174. ЂокиН Катарина Чачак, Гли- учитељица гииНа 5 агитатор код куће 176. Бугарчић Цана Чачак, Војводе Степе 44 агитатор код куће „СРПСКИ ФРОНТ ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Синоћ је непријатељ, уз помоћ петоколонаша, успео да после огорчене борбе уђе у Горњи Милановац идући од Крагујевца. Партизани и четници су сместа окупили своје снаге и прешли у напад. Читаве ноћи су фашисти рушили и палили по Милановцу. Скоро половина града остала је за њима у пламену. За сада се зна за 2 жртве разбешњеног непријатеља. Међу њима је једна млада девојка*), коју су пијани фашисти покугиали да силују. Млада девојка борила се као права Српкиња, не дозволивши да је оскрнаве фашистички пси. Насред улице нађен је леш храбре девојке изломљених руку и ногу. У зору, око 3 часа, починивши незапамћено зверства, Немци су пред навалом наших снага напустили град, гонећи пред собом око 150 грађана Милановца. Дуж и,елога пута нагие заседе тукле су непријатеља, који се, после великих губитака, једва домогао Крагујевца. На самом излазу из Милановца уништен је један тенк”. После одласка партизанских јединица са ове територије ухапшена је Косара Тодоровић, ћевабџика и убијена. Новембра 1941. године четници су стрељали Косару Весковић из Горњег Милановца, крајем године су у Сврачковцима за одмазду убили Миленију Лазић чији је син био у партизанима и Милеву Стевић из Брезовице. Године 1942, после четворомесечног мучења, у краљевачком затвору су стрељане Стајка Котуревић из Каоне и Росана Шушић из Липнице; Стану Ђокић из Бреснице убили су Немци заједно с мужем. Многе омладинке и жене отеране су у логор на Бањици. Из Чачка су биле на Бањици: Загорка Волић, Вера Ђорђевић учитељица (крајем 1941. члан СК КПЈ за трнавски срез), Радојка Марковић, свршени матурант (по доласку са Бањице поново је претучена, и од последица мучења умрла 1944), Љубица Ивановић-Симовић, Вилимановић Нада домаНица ЖАНДАРМЕРИЈСКА СТАНИЦА ЧАЧАК К. Пов. Бр. 93 4 фебруара 1942 године Чачак ИЗАСЛАНИКУ МИНИСТ АРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПРИ СРЕЗУ ТРНАВСКОМ. — У вези акта ове чете Бр. 93 од 25 јануара 1942 године, доставља се надопуна списка комуниста са територије станице Чачак с молбом на надлежност. Командир водник III класе: Мих. Милић, с. р. *) Нада Илић. 443 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ1) Пов. бр. 65 30 јануара 1943 године Краљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ —■ Команди јавне безбедности — БЕО Г Р А Д „Част ми је известити начелство да су ноћу 26—27 о.м. од стране немачких војних власти похапгиена ниже наведена лица и одведена незнано где: 5) Вујичић Вера, студенткиња 17) Ерић Рајка, болничирка 19) Максимовић Драгица, домаћица 20) Плазинић Олга, учитељица 22) Савић Живка, домаћица и 23) Богићевић Душанка, шнајдерка. Предњи извештај доставља се Команди јавне безбедности с молбом на знање. ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ') ВИИ, рег. бр. 51/2—2, К. 22. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ Пов. бр. 475 13 маја 1942 год. Краљево ОКРУЖНОМ НАЧЕЛНИКУ УЖИЦЕ1) Начелник среза Трнавског под пов. бр. 278/42 доставио је: „За време комунистичке инвазије у октобру—новембру 1941 год. ниже наведена лица као истакнути ноторни комунисти извршили су разна злочина дела на територији овог среза и након, комунистичког слома побегли су из овог среза незнано куда и то: 1) ПЕРУНИЧИЋ РУЖИЦА, учитељица из Слатине овог среза, стара 30 година, средњег раста, косе смеђе, очију зелених, кратко потшишана, на образу и челу има белегу од посекотине, на ногама тиролске н,ипеле, по сазнању сада се налази у једном од одреда војводе Машана Ђуровића, који оперишу у околини Рашке. 2) ВУЧЕТИЋ МИЛИЦА, учитељица из Трнаве, овога среза, родом из Слатине истога среза, од оца Милије, учитеља у пензији и мајке Љубице, етара 25 година, раста средњег, стаса витког, косе жућкасте, фризуре мушке, назад зачешљане, очи плаве, стално трепће, лице дугуљасто-сувоњаво, на ногама има тиролске ципеле. 3) ВЛАСТЕЉИЦА МИЛЕНА, студенткиња из Липнице, овога среза, од оца Добросава, стара 32 године, висока стаса, витког, се смеђе, кратко потшишана, лице дугуљасто, очију плавих, уста великих, на ногама тиролске ципеле. 5) НАДЕЖДА, жена МАТИЈЕВИЋА МИРОЉУБА, ноторног комунисте, из Чачка, кћи Ђокића Петка каф. из Чачка, по занимању учитељица у Ласцу овога среза, стара 22 године, раста малог, сва блонд-плава, косе жуте, кратко ошишане, очију плавих, зуба ситних малих, по сазнању крије се у Београду. 6) ВЕРА, жена РАДОСАВЉЕВИЋА МОМЧИЛА, — зв. „МОЛА”, погубљеног комунистичког вође, у Чачку, кћи Ђокића Петка каф. из Чачка, етара 30 година, раста малог, сува-мршава, у другом стању или се породила, очију плавих, предњи зуби ретки, косе кратко ошишане, по сазнању крије се у Београду. ') ВИИ, рег. бр. 24/2—1, К. 29. 444 студент фармације, Драгица Вукашиновић радница, Десанка ВулетићДавидовић (1944. транспортована је у Аушвиц), Олга, Бранка и Емилија Пендић, Божика Кривокућа, домаћица, Љубомирка Јанковић-Томић, Нада, Селаковић, ученица, Олга Васовић-Милошевић, Магдалена Пековић, Сибинка Топаловић домаћица (у рату изгубила три сина), Радмила Довијанић, ученица гимназије (1941. борац Љубићке чете, члан КПЈ од 1944. године), Нада Радоњић, ученица, Емилија Матовић, службеник, Дара Гавриловић професор, Вера Вујичић, студент права (члан КПЈ од 1941. године, била болничарка у Чачанском партизанском одреду, 1942. године ухапшена је и одведена на Бањицу где је остала до распуштања логора. У логору је тешко оболела, непосредно по изласку из логора умрла је у Чачку); затим Јулка Јовановић из Прељине; Лепосава Борисављевић и Сибинка Ратковић из Остре; Радмила Урошевић са ћеркама Будимком и Босиљком и Бранка Пауновић из Трепче: Бранка Гајовић и Живка Новаковић из Мрчајеваца; Драгиња Крупеж из Ракове са снахом Радом, која се у логору породила и Милостива Крупеж; Даница Богићевић, студент агрономије из Качулица, Милоранка Чворовић из Јездине, Мица Радовановић из Овчар Бање; Рада Чутовић из Заблаћа (у јесен 1942. била курир, одржавала везу између ОК КПЈ за Чачак и СК КПЈ за таковски срез, тада постала кандидат за КПЈ), Радованка Кујунџић из Пријевора (1941. године борац Љубићке чете); Славка и Зорка Лишанчић, Румена Јањић и Љубица Трипковић из Атенице; Милка Миловановић из Грабовца, Марија Овчаревић, Лепа и Гордана Лазић (Лепа је одлуком Министарства просвете II бр. 5258 од 25. марта 1942. кажњена изгнањем из свих средњих школа без права на полагање приватних испита), Вукосава Станојчић из Горњег Милановца, Грозда Матијевић, Милојка Миловановић и Микосава Николић из Луњевице, Дара Радојичић из Љутовнице, Даница Поповић и Милица Савић из Вапе (на њеном имању 1942. и почетком 1943. налазио се бункер у коме су боравили секретар и чланови ОК КПЈ за чачански округ, Милица је бринула о њиховој исхрани; у рату је изгубила три сина), Јелисавета Вујиновић-Богићевић из Губеревца, учитељица Живка Вујиновић из Тијања, Илинка Милошевић из Горачића и Радмила Топаловић из Марковице, Стамена Пропадовић-Мандић из Јежевице, Љубинка Ђуракић и Јелица �Рабреновић из Љубића (са Бањице упућена у Завод у Смедеревској Паланци). Непунолетне сараднице НОП-а упућиване су у Завод за васпитивање омладине у Смедеревској Паланци. Јануара и маја 1943. године Предстојништво чачанске полиције доставило је Заводу у Смедеревској Паланци спискове са именима упућених омладинаца са захтевом да пријем потврде посебним актом: „ПРЕДСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ*) Пов. бр. 7/43 22. јануара 1943. год. ЧАЧАК Предмет: Упут ученика-ца за Завод за принудно васпитање омладине. ЗАВОДУ ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ СМЕД. ПАЛАНКА У смислу расписа Министарства просвете II. Бр. 26677/43 од 17. децембра 1942. год. упућују Вам се доле именовани ученици-це искључени из гимназије и то: 1. Аксентијевић Љиљана,**) ученица VIII разреда гимназије, 2. Димитријевић Радослав, ученик VIII разреда гимназије, 3. Ристић Татјана***) ученица VI разреда гимназије, 4. Тошић Вранко, ученик VII разреда гимназије, 5. Чобовић Милорад, ученик IV разредагимназије, 6. Бараћ Милорад, ученик IV разреда гимназије, 7. Љубенко Спасоје, ученик VI разреда гимназије, 8. Тепчевић Дугиан, ученик V разреда гимназије, 9. Селаковић Павле, ученик VI разреда гимназије, 10. Лукић Даница, ученица VII разреда гимназије, 11. Пантовић Миодраг, ученик IV разреда гимназије, 12. Стишовић Стојан, ученик VI разреда гимназије, 13. Богдановић Бранко, ученик V разреда гимназије, 14. Недељковић Алекса, ученик VIII разреда гимназије, 15. Томић Десанка, ученица VII разреда гимназије, 16. Веселиновић Константин, ученик VIII разреда гимназије, 17. Веселиновић Надежда, ученица VIII разреда гимназије. Пријем 17 ученика-ца потврдити посебни мактом. М.П. ЗАМЕЊУЈЕ Престојника градске полиције (потпис нечитак) 8) СТАНИШИЋ РУЖА, од оца Новака, железничког чиновника, у пензији, и мајке Росе родом из Слатине овога среза, живећи у Чачку, ђак VIII разреда гимназије2) раста седњерг, лица црног и ровавог, у другом стању или се породила, косе црне кратко ошиишне, стара 21 год., на ногама тиролске ципеле, по сазнању крије се у Београду код сестре Душанке, поштанске чиновнице у Београду чија је ближа адреса непозната, и Част ми је умолити начелство да путел расписа у земљи учини потернииу за оиим комунистима и у случају њиховог хватања да се стражарно упуте овоме НАЧЕЛСТВУ". Равне власти се моле, а подручним наређује да распишу потрагу. За Окружног Начелника Помоћник, (потнис нечитак) 2) Студент Пољопривредног факултета (прим. ред.) ПРЕТСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ') Број: 3332 25. маја 1943. године Чачак УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељењу Специјалне полиције — IV БЕОГРАДА У вези акта тога одељења II бр. 2224/№ од 21 маја 1943. год. част ми је известити да су: Секулић Мица-Милица, бив. ученица V разреда гим., Томић Десанка2) бив. ученица VII раз. гимназије и Лукић Даница, бив. ученица VII раз. гим. све из Чачка, због илегалног рада и учешћа у партизанима, искључене из гимназије и као такве према наређењу Мин. Унутрашњих послова у току гануара и фебруара месегџг ове год. упућене у Завод за принудно иаспитање омладине у Смедеревску Паланку, где се и данас налазе. О предњем извештава се то одељење с молбом ради знања. Претстојник градске нолиције (нема потписа) ') ИРПС, бр. 7047, К. Б. „Чачанска полиција 1941—1945". После изласка из Завода прикључила се НОВ и погинула на Сремском фронту као борац IV крајишке бригаде. *) Архива СУП Чачак **) Пуштена из Завода за принудно васпитање омладинке 1944. ***) Пуштена из Завода септембра 1944. 445 �БОЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, омладинка из Станчића, укључила се у рад за НОП на почетку устанка и примљена је у СКОЈ 1941. године међу првим омладинцима у селу. Извршавала је сваки задатак који јој је био поверен. Наставила је рад и после повлачења Чачанског партизанског одреда. Њена активност није остала незапажена. Хапшена је и малтретирана више пута, а 1943. године отерана је у Специјалну полицију у Београду, одакле је пребачена у логор на Бањици, а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Године 1944. прикључила се Народноослободилачкој војсци и из јединице је упућена на лечење, јер је од последица мучења тешко оболела. Умрла је 1945. године. ОДРЕД СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ГРАДСКЕ СТРАЖЕ Пов. бр. 10. 21. 1 1943. год. ЧАЧАК Предстој. град. полиције — Чачак се да су напред наведена лица предата Заводу у См. Паланци. Прилог: потврда пријема. Томић Бранко, под број четири враћен је на ваш захтев са жел. станице — Чачак. Комадир-поручник, (потпис нечитак) Извештавате ПРЕДСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ*) број 3332 25. маја 1943. године ЧАЧАК УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељењу Специјалне полиције-ЈУ БЕОГРАД У вези акта тога одељења II бр. 2224/1У од 21. маја 1943. год. част ми је известити да су: Секулић Мица-Милица, бив. ученица. V разреда гим., Томић Десанка**); бив. ученица VII раз. гимназије и Лукић Даница, бив. ученица VII раз. гим. све из Чачка, због илегалног рада и учешћа у партизанима, искључене из гимназије и као такве према наређењу Мин. унутрашњих послова у току јануара и фебруара месеца ове год. упућене у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревску Паланку, где се и данас налазе. О предњем извештава се то одељење с молбом ради знања. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ‘) Пов. бр. 1273/42 31 јануара 1943 године Краљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ — Кабин ет — БЕОГРАД I.— ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ 8. — На дан 24 јануара т.г. у 14 ч. потерно одељење одреда трнавског сукобило се у селу Мршинцима, среза трнавског са комунистом Капларевић Радошом, родом из Мршинаца, ... Потерно одељење ухапсило је у Мргиинцима Радомира Капларевића, брата одбеглог Радогиа, код кога је пронађен известан комунистички материјал, његову кћер Бранимирку, ... и Стојанку Вучићевић и Милицу Николић из Горичина, које су нађене у кући Капларевића. Ухапшена лица се налазе у затвору код среског одреда СДС у Чачку, ради вођења даље истраге... ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) М.П. Предстојник градске полиције” (нема потписа) У овом Заводу биле су још: Милостина Богићевић, ученица VIII разреда гимназије из Качулица (од јануара 1943. до јануара 1944. године), Милица Грујичић (матурант из Чачка, у Завод упућена децембра 1942. године, пуштена јуна 1944., по изласку из Завода ступила у НОВ), Нада Мајсторовић, Милица Секулић, ученица V разреда гимназије (у Завод упућена 8. II 1943, отпуштена јануара 1944), Драга Суботић-Радосављевић, члан КПЈ, ученица V разреда учитељске школе (у Завод упућена фебруара 1943, отпуштена априла 1944), Нада Бабовић, ученица VIII разреда гимназије из Трнаве (у Завод упућена јануара 1943, пуштена априла 1944), Вера Обрадовић, ученица VIII разреда гимназије (доведена у Завод 12. II 1943, задржана годину дана), Радмила *) ИРПС, бр. 7047, К. V. „Чачанска полиција 1941—1945”. **) После изласка из Завода прикључила се НОБ-у, погинула на сремском фронту као борац IV крајишке бригаде. ■) ВИИ, бр. 17/2—1, К. 22. 446 �Милошевић, Надежда Јевтовић, ученица VIII разреда гимназије (према распису Министарства просвете IV пов. 323/41 у кривце Б категорије), Доброслава Стевчић, ученица VII разреда гимназије, Нада Стојковић, ученица VIII разреда гимназије, Милена Аџемовић, Вера Крупеж, Љуба Белопавловић, (1942. из логора на Бањици пребачена у Смедеревску Паланку), затим Драга Ћиримановић, ученица VII разреда гимназије, Роса Јовановић (у Завод доведена 4. II 1943), Бојана Радосављевић из Станчића (из Смедеревске Паланке одведена на Бањицу, крајем 1944. прикључила се НОВ, после ослобођења земље послата на лечење у Београд, али је 1945. године умрла од исцрпљености). Војка Аврамовић из Доње Горевнице, ученица II године учитељске школе у Ужицу и Наталија Тодоровић, ученица VIII разреда гимназије у Горњем Милановцу, одлуком Министарства просвете и вера II бр. 5258/42 искључене су из школе без права полагања испита*). У ,,Б” категорију 1941. године (као симпатизери НОП) према распису Министарства просвете пов. бр. 323/41**) биле су разврстане: Лена Р. Гостиљац, ученица VIII разреда гимназије, Вера Ч. Милосављевић, ученица VI разреда гимназије, Милица Пековић ученица VII разреда гимназије, Емилија Пендић, ученица VI разреда гимназије, Загорка Петровић, ученица VIII разреда гимназије. Године 1942, према акту К. пов. бр. 11***) окарактерисане су као симпатизери комуниста: Јелена Ђорђевић, Радмила Перишић и Надежда Раовић, све три ученице V разреда учитељске школе. Исте године на списку ученика комуниста Пов. II бр. 521/42****) биле су, поред других, Надежда Вукосављевић, Милена Љ. Марковић, ученица V разреда гимназије, Љубица С. Луковић и Емилија С. Митровић, ученице VI разреда гимназије. Од другарица конфинираних у логору на Бањици, стрељане су: Надежда Вилимановић-Јанковић, студент медицине, Душанка Богићевић, домаћица, Вера Ђокић-Радосављевић, студент права, њена сестра Нада ЂокићМатијевић, учитељица, Милена Властељица-Јевтовић, студент права из Липнице, Добрила Клисарић, радница, *) Д.А.СРС — К. Комисија за Министарство просвете и вера, **) Д.А.СРС — К. Комисија за Министарство просвете и вера, ***) Д.А.СРС — К. Комисија за Министарство просвете и вера, 11. III 1942. ратне злочине. II, бр. 5258/42. ратне злочине. Пов. бр. 323/41. ратне злочине. К. пов. бр. 11, ****) Д.А.СРС — К. Комисија за ратне злочине. Министарство просвете и вера, Пов. II, бр. 521. 20. априла 1942. Милена Лазаревић, домаћица из Гуче, скојевка Наталија Николић, свршена ученица женске занатске школе из Чачка (била 1941. године болничарка у одреду ,,Др Драгиша Мишовић”. По одласку партизанских снага ухапшена, одведена на Бањицу и стрељана 1943. године), Ружица Станишић, студент из Чачка, Смиљка Кујунџић-Цица, омладинка из Пријевора, члан СКОЈ-а међу првима је отишла у одред. После одласка партизанских јединица ухваћена је у селу Риђагама, одведена у Чачак, затим на Бањицу где је стрељана јуна 1943. Омладинка Надежда Мајсторорић, свршени ма- турант из Чачка, члан МК СКОЈ-а била је у данима устанка једна од најактивнијих омладинки. После одласка партизанских снага радила је као илегалац у Чачку. Нада је убијена 11. IX 1944. на Бањици у гушању са логорским џелатима приликом извођења последње групе жена на стрељање. Нада Царевић из Горњег Милановца (била је у одреду 1941. године, по одласку партизанских јединица за Санџак и даље радила. Ухапшена 1944. године, одведена на Бањицу и стрељана). Из чачанског округа на Бањици су стрељане и другарице: Марија Лончаревић из Горњег Миланов- ОКТОБРД 1941. НЕМАЧКА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА СПААИАА ЈЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ �ОЛГА ВАСОВИЋ-МИЛОШЕВИЋ, (Граб, Чачак, 8. IV 1926. године), пре рата радница фабрике хартије. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године, јула 1942. члан МК СКОЈ-а, у чланство КПЈ је примљена почетком 1943. године. Ухапшена Је и маја 1943. године отерана у логор на Бањици где је остала до расформирања логора. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. е ЗАГОРКА ВОЛИЋ је рођена 21. X 1922. год. у Чачку, пре рата фризерка. Била је активни учесник НОП од 1941. године. Радила је у партизанској болници у Чачку. После одласка партизанских јединица у Босну била је заробљена од четника. Када је пуштена из затвора наставила је са радом. У њеној кући одржавани су партијски и скојевски састанци у току рата. Ухапшена је децембра 1943. године и отерана у логор на Бањици где је остала до расформирања логора. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ВЕРА ВУЈИЧИП, СТУДЕНТ ПРАВА ИЗ ЧАЧКА, ЧЛАН КПЈ ОД 1941. ГОДИНЕ, УХАПШЕНА ЈЕ 1942. ГОДИНЕ И ОДВЕДЕНА У ЛОГОР НА БАЊИЦИ ГДЕ ЈЕ ОСТЛЛА ДО РАСПУШТАЊА ЛОГОРА, ТЕШКО ЈЕ ОБОЛЕЛА, ОДМАХ ПО ДОЛАСКУ ИЗ ЛОГОРА. УМРЛА ЈЕ У ЧАЧКУ СПИСАК КОМУНИСТА ИЗ ТРНАВСКОГ ЗАХТЕВОМ ДА СЕ ХИТНО ПОХАПСЕ СРЕЗА СА ЉУБИЦА ИВАНОВИЋ-СИМОВИЋ, студент Фармацеутског факултета, родила се 21. јануара 1920. године у Чачку. Пре рата се укључила у напредни покрет; учесник је НОП-а од првих дана устанка. Једно време је радила у болници у Чачку, а када је августа 1941. формирана привремена партизанска болница у Доњој Горевници прешла је на рад у ову болницу. Крајем године је ухапшена и отерана у логор на Бањици, маја 1943. је послата на принудни рад у Банатски Брестовац, одакле је септембра 1944. године побегла у сремске партизане; била је апотекар при Главном штабу Војводине. Носилац је Споменице 1941.ивише одликовања. 448 ца (ћерка и син су јој 1941. отишли у партизане), Даница Минић, ученица и Магдалена Пековић, домаћица, обе из Чачка. Сестре Олга и Живка Мариновић одведене су из Гуче на Бањицу а затим транспортоване у Аушвиц и тамо убијене. Четничке црне тројке крваво су 1943. и 1944. године пировале и у овом крају. Заклали су у селу ЈБуљацима Селену Маринковић, домаћицу, предратног активисту Женског покрета у Чачку, у Горњој Горевници Станиславу Терзић-Цалу, ученицу из Чачка; у Ракови Стоју Тошић, дипломираног правника; у селу Пољни Лепосаву Мојовић-Радосављевић, домаћицу из Чачка. Предратног члана КПЈ Косару Радосављевић-Нану, радницу фабрике хартије и једног од организатора радничких акција пре рата у Чачку, која је два сина изгубила у рату, такође су четници заклали. Заклали су и: Милицу Антић, домаћицу из Чачка и Милијану Доловац из Балуге, Раду Радојевић из Вапе, Ружу Косовац, из села Липнице (мајка двоје деце, радила за НОП 1941. године и све до хапшења, септембра 1943. четници су је одвели у село Јежевицу и тамо заклали са групом сарадника НОП-а). У Остри су четници на свиреп начин убили Ружу Анђелић и заклали Миланку Антић. Заклали су и скојевку Милку Властељицу, из Липнице, једну од најактивнијих омладинки у селу. Косару Пропадовић такође из Липнице убили су са 18 удараца камом зато што је 1941. године радила у партизанској кројачкој радионици. Стрељали су Живку Мандић и заклали Дринку Вучићевић из Виљуше; заклали су Роксанду Лишанчић, једну од најактивнијих омладинки из Атенице, њена сестра Чедина је умрла под батинама. Заклали су Дару Пауновић, омладинку из Мојсиња и њену мајку Сибинку. Заклали су и 70-годишњу Стајку Јанковић, Милену Павловић и Милку Кузмановић из Доње Горевнице. Заклали су и Јелу Бешевић из Горичана, Малину Ковачевић из Мршинаца, Љубицу Аничић, сиромашну девојку из Виљуше, коју су усвојили родитељи Мице Вучетић-Трепуше. Радованку Ивановић из Полома (која је скривала теренске раднике ухватили су на превару, заклали је маја 1943. и бацили у бездан), затим Анку Танасковић (њен син међу првима отишао у партизане. По одласку партизанских јединица у Санџак и Босну више пута је хапшена и тучена. И поред тога што је била под сталном присмотром успела је да успостави везу са илегал- �ним партијским радницима. Носила им је храну, скривала их и обавештавала о кретању непријатеља). Радмилу Овчаревић, рођену 1923. године у Горњем Милановцу, поново су ухапсили почетком 1943. године и после дужег мучења, према документу Окружног начелства Округа крагујевачког пов. бр. 836 од 8. маја 1943. године, стрељали су је 3. маја у Крагујевцу у већој групи родољуба. Осим ње у овој је групи стрељана и Ана Вељовић, домаћица из Горњег Милановца. Софију Марковић, из Прањана, Радосаву Тодоровић-Раду Црногорку из Церове, Наталију Царевић из села Велереча, у октобру 1943. године четници су заједно са снахом Јулијаном испред куће убили (у НОР су изгубили животе Јулијанина три брата, муж и девер и Наталијина два сина). Зорку Ђурђевић из Горњих Бранетића која је после одласка мужа у одред остала са двоје деце, а треће је кришом родила у суседном селу, четници су маја 1943. године, после страшног мучења заклали у шуми недалеко од куће. Њена осмомесечна девојчица, са којом је побегла у шуму, нађена је поред мртве мајке сва умрљана крвљу. Надежда Ђурђевић из Горњих Бранетића, најмлађи партизански курир, погинула је маја 1943. године када су четници извршили напад на кућу њених родитеља и стрица. Четници су убили Даницу Грковић и Персу Шутић из Невада. Заклали су Миру Ћировић из Јежевице, Јелену Вукадиновић из Шапца и Десанку Биорац из Леушића (члан СКОЈ-а од 1941. године пре рата учествовала у раду напредне омладине. По одласку партизанских јединица у Босну остала је у свом селу и наставила рад. Четници су је малтретирали и хапсили, марта 1943. године су је изводили на стрељање, тада су јој живот поштедили, али су је 17. априла исте године заклали недалеко од куће). Даринку Глишовић из Прањана четници су претукли да би одала везу са партизанима. Убили су Магдалену Матијевић из Синошевића. Заклали су Радмилу Казаковић, родом из Зајечара, службеника Среског начелства у Гучи, Милицу Лукић из Гуче, заједно са сином, Милунку Гавриловић, мајку троје мале деце са 25-годишњом сестром Милицом Раковић, Косану Каровић из Мршинаца, Драгу Милојевић из Велеречи и Јованку Петровић из Бранетића. Косана Ђурић, сељанка из Невада стрељана је 1943. године за одмазду у Крагујевцу, а истовремено с њом Милка Ђаковић из Доње Врбаве, Наталија Тодоровић из Сврачковаца и њена заова Магда ПОЛИЦИЈСКИ СГШСАК ИЗ 1942. ГОДИНЕ СА ИМЕНИМА ПАРТИЗАНА ИЗ ТРНАВСКОГ СРЕЗА 449 �ПАРТИЗАНСКО СКАОНИШТЕ У ОСТРИ КОЈЕ ЈЕ МУЧКИ ИАПАДНУТО ОД ЧЕТНИКА МАРТА 1943. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ Пов О.Ј.Б. Бр. службемо 12 августа 1942 године у Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (Одељење за државну заштиту) 2) 26 јула о.г. органи српске државне страже у Гучи, у заједници са четницима Јеличког четничког одреда, ухапсили су: 1) Милошевића Вучка из Марковице, 2) Вилотијевића Милоша, учитеља из Тијања, 3) Вујиновић М. Живку, учитељин,у из Тијања, 4) Вујиновић Јелисавету, домаћицу из Губеревца, 5) Лазаревић Милену, домаћицу из Гуче, 6) Лазаревић Веру, из Гуче и 7) Главонића Миодрага из Горачића, — сви из среза Драгачевског. Ова лицапохапшена су због тога, што су одржавала везу и прикривала одбеглу комунисткињу Вучетић Милицу, зв. „Трепуша”. Сви су спроведени у Чачак. 2) Ноћу између 23 и 24 августа о.г. потерно одељење среза Драгачевског (Гуча) убило је у селу Грабу одбеглог комунистичког бандита Главонића Андрију, из Горачића, срез Драгачевски, ухватили комунисте Васовића Богића и Шипетића Велимира и похапсили њихове јатаке: Васовића Божидара, Вујовић Милијану, Зарића Жарка и Вујовић Љубицу, сви из села Граба. Истрага се води. Заступник команданта пуковник Бран. С. Живковић ‘) Зборник ВИИ, I, 4, стр. 353—355. 450 Тодоровић која је била у петом месецу трудноће, Немци су такође убили Стојану Весковић и Софију Радивојевић из Коштунића, Милојку Петровић из Брајића, Надежду Стефановић из Сврачковаца, ЈБубицу Бековић из Бершића и Радмилу Новаковић из Доње Гсревнице. Године 1943. Бугари су одвели у Краљево и стрељали: Косинку Лазаревић из Лисе, Мику Бујошевић, Стану Јанковић и Стојанку Млечанин из Котраже. Зору Гојковић, омладинку из Прислонице, заклали су четници маја 1944. године заједно са учитељицом Францишком Новак, Ленком Крупеж из Ракове и Маријом Комадинић из Соколића. Исте године су заклали Наду Симовић из Мојсиња и Госпаву Ножинић-Кугљеш, радницу фабрике хартије (била члан организације „Млада Босна”, радила је у Женском покрету у Чачку, у устаничким данима учесник свих акција). Перку Петровић из Станчића (од 1941. године са целом својом породицом радила за НОП, мужа заклали 1943. али је она наставила рад и после његове смрти), четници су страшно мучили да ода свој рад и партијске раднике. Љубинку Поповић из Вапе заклали су 25. августа у Ракови. Двадесетогодишња Косара Шићевић из Кулиноваца издахнула је крајем 1944. године под четничким батинама, затим су је бацили у бездан. Љубицу Вулићевић из Чачка, која је пре рата активно радила у Женском покрету а у данима устанка била теренски радник, четници су ухватили у Пожешкој Каменици, где се настанила и наставила рад, и убили августа 1944. године. Као активни сарадник НОП-а стрељана је исте године у Горњим Бранетићима Радмила Продановић. Јуна 1944. године четници су одвели Милицу Жижовић у село Дудовицу и пред збором грађана стрељали. Када су рекли да каже своју последњу жељу, Милица је дигнуте песнице узвикнула „Наша је победа”. Њену сестру Живку Жижовић убили су 6. јула 1944. Убили су и Зорку Стевановић из таковског среза. Милијана Вујовић из Граба у току рата била је једна од најпоузданијих сарадника НОП-а, мада јој је муж био у четничким редовима. Године 1942. је хапшена а почетком 1944. после страшног мучења заклана у селу Живици. Стојанку Габуровић из Негришора четници су ухватили маја 1944. године у селу Котражи и предали преком суду у Гучи, убијена је у школском дворишту. Персу Ђокић из Зеока четници су заклали у присуству њено седморо �деце. Убили су Милијану Вуковић из Бањице заједно с мужем, Миланку Богосављевић, Радојку Филиповић, учитељицу из Пријевора (пре рата напредну омладинку, која се 1941. укључила у НОП и истицала радом међу омладином и женама), Јелену Петровић, управника поште из Чачка, Живану Боришић из Трбушана, Гроздану Тороман-Сретеновић из Калиманића, (активисту НОП-а од 1941, која је 1943. и 1944. склањала теренске раднике, обезбеђивала исхрану и одећу за њих, обављала курирску службу. Године 1944. је отишла у родно село Г. Горевницу на сахрану свога брата, политичког радника. Мада је била пред скорим порођајем, четници су је заједно са бабом заклали). Миленку Лазовић из Мршинаца заклали су и бацили у бунар. Иванку Николић из Заблаћа су после свирепог мучења заклали и обесили. Гину Милић из Велеречи (активисту НОП-а од 1941, чија је цела породица била укључена ДАНИЦА КОМАДИНИЋ-ПОПОВИЋ је рођена 26. XI 1910. године у Соколићима (Чачак). Пре рата се укључила у напредни покрет, непосредно пред рат је постала члан КПЈ. Била је једна од најактивнијих жена у селу Вапи. Рад је наставила и по одласку партизанских снага у Босну. У пролеће 1943. је ухапшена и отерана у логор на Бањици. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • у НОП — један син борац од 1941. погинуо у Босни, други син ступио 1943. у одред такође погинуо, ћерка Цана ступила у одред 1944) четници су заклали 1944. са још неколико симпатизера НОП-а. Исте године су извели из куће и после седам дана заклали Милицу Лончаревић из Горњег Милановца. Миланка Јевтовић-Мила студент Више економске комерцијалне школе погинула је у окршају са четницима у селу Велеречи. Милунка Ђокић из Атенице умрла је под четничким батинама. Цаја Мандић, чија је цела породица радила за НОП, ухапшена је и отерана на Бањицу, по изласку из логора склонила се у Краљево, где је погинула. Бојану Новитовић из Мрчајеваца убили су крајем 1944. војници дивизије „Принц Еуген”, Дивну Тимотијевић такође из Мрчајеваца убили су Немци 1941. зато што је у њеној кући била партизанска кухиња, Савку Ћировић из Велеречи четници су убили 1945. године. Захваљујући раду и утицају КПЈ, који су били веома интензивни у предратном периоду, народ овога краја, и у устаничким данима и касније, знао је да пронађе прави пут борбе, да се до смрти бори, да сачува слободарске традиције Чачка, Љубића, Такова и Драгачева, и да још више уздигне заставу слободе. У овој жестокој и крвавој борби, значајно место и велики удео имале су жене и омладинке. Борба није престајала. Гинули су синови и кћери овога краја на улицама, пропланцима, у склоништима и логорима, на губилиштима али непресушно врело нових бораца и позадинских радника стално је притицало. Из бурних, узаврелих и славних токова народне револуције многе кћери и синови овога краја никада се нису вратили у своје слободне градове и села, уградили су своје животе у темеље нове социјалистичке Југославије. ПРЕСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ1) Пов. Бр. 12/44 24 јануара 1944 год. Чачак МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Одељењу за државну загититу БЕОГРАД Исто месеца децембра Престојнтатво у Чачку открива Месну организацију СКОЈ-а у Чачку у вези са овим открићем хапси све чланове месног руководства СКОЈ-а на челу са НАДЕЖДОМ МАЈСТОРОВИЋ, студ. медецине као техничаром, Југославом Поповићем, ђаком као секретаром СКОЈ-а, Бранко.м Савићем, ђаком, као техничаром, Љубомиром Миладиновићем, ђаком као бивгиег секретара СКОЈ-а, поред њих похапгиено је јоги 20 лии,а, над којима је спроведена истрага, њихов илегални рад потпуно доказан и спроведени Управи града Београда одељењу специјалне полиције IV отсеку са свим доказним материјалом о чему је Министарство унутрашњих послова обавегитено као и Окружно начелство у Краљеву. Моли се Министарство да Претстојнигитву полиције у Чачку додели извесну суму новаца, из фонда за сузбијање комунизма, како би се овај новац разделио у виду награде грађанским лицима која су допринела да се ова организација открије, као и органима овога Претстојнигитва који су пожртвовано радили на хватању лица и вођењу истраге. С молбом за повољно решење. Претстојник градске полиције (потпис нечитак) (МП) ДОБРИЛА КЈ1ИСАРИЋ, радница, члан СКОЈ-а, као позадински радник радила Је све до марта 1943. године када је ухапшена и одведена на Бањицу. Стрељана ,1е 7. VI 1943. године. ■) ИРПС, бр. 6888, К и В. „Чачанска полидија”, фасц. 1944. 451 �СЕСТРЕ ОЛГА И ЖИВКА МАРИНОВИП ИЗ ГУЧЕ ОДВЕДЕНЕ СУ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ, А ЗАТИМ У АУШВИЦ И ТАМО УБИЈЕНЕ РОСА ЛИШЛНЧИН ИЗ АТЕНИЦЕ ЗАКЛАНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1944. ГРУПА ЗАКЛАНИХ УЧЕСНИКА И САРАДНИКА НОИ 113 ЈЕЖЕВИЦЕ II ЗАБЛИВА, МЕБУ ЊИМА ЈЕ И РУЖА КОСОВАЦ ИЗ ЛИПНИЦЕ СТОЈА ТОШИЋ, дипломирани правник, службеник Војнотехничког завода у Чачку, која је 1941. године и све до хапшења 1943. године радила као илегални радник са женама и омладином Чачка. Заклали су је четници. 452 ЛЕПА МОЈОВИК ЗАКЛАНА ОД ЧЕТНИКА 1943. �ОМЛАДИНКА ДАРА ИАУНОВИН СА МАЈКОМ И ОЦЕМ. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ МАРТА 1943. ГОДИНЕ УХВАТИЛИ И ПОДВРГЛИ НАЈСТРАШНИЈИМ МУКАМА. СЕКЛИ СУ ЈОЈ ДЕО ПО ДЕО ТЕЛА ДА БИ ИЗНУДИЛИ ПРИЗНАЊЕ О РАДУ. ПОД НАЈТЕЖИМ МУКАМА ЈЕ ИЗДАХНУЛА А НИ РЕЧ НИЈЕ ИЗУСТИЛА. ИСТЕ НОПИ, ДОК ЈЕ ДАРА ЛЕЖАЛА У ЛОКВИ КРВИ, ДОВЕЛИ СУ ЊЕНУ МАЈКУ СИБИНКУ И ПОДВРГЛИ МУЧЕЊУ. ЗАКЛАЛИ СУ И ЊУ И ОБЕ БАЦИЛИ У ЈАМУ РУДНИКА У ДОЊОЈ ГОРЕВНИЦИ. КАДА ЈЕ ДАРИН ОТАЦ ГОЈКО ДОШАО ДА СЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА ВЕРКУ И ЖЕНУ, ЗАКЛАЛИ СУ И ЊЕГА. Пауновић, из Мојсиња, евоцирајући усНа гробу другарице Даре помене на њу и њен рад као и оплакујући њену младост, поред осталих, другарица Ксена рекла је следеће: Крај твоје хумке стојим И мислим где се скриваш? И како твоју младост Та влажна земља покрива. У наручју с оцем и мајком Ти овде млада лежиш Искрвављено тело твоје, Бездушни фашисти су хтели, Да ти убију душу Идеју за слободу Да ропски подносимо Терет мрак и неслогу. О, где си драга, сада Да видиш зашто си пала Борба залуд не беше Јер беше идеала. То нагие племе живи Синови и девојке, И доказаше свету Поново Косово поље. Витешко племе нагие У борбу с пушком пође Свуда су лале и божур Сејали дух слободе. ДРАГА ПАРТИЗАНКО! Косовка девојка живи Живеће сви што су пали Српски витези и кћери Славно су племе дали. О лежи Даро, мирно, Блиста сунце слободе, Црвена звезда на гробу где некад круна је била. Историја ће славна писати И вековима причати О овој народној борби где хиљаде су пали крв, живот и младост дали. Сад омладина нагиа, Заставу црвену вије На Дому Титову На гробу старе Југославије. У колу словенске браће И Југославија стоји Републикански народ живи, Ради, обнавља, ствара. А Тито изнад свију Демократију и братство ствара. Вечни мир нек је над тобом То сестре и мајке желе. КСЕНА ЈОВАНОВИЋ из Чачка О гнусном злочину који су четници починили априла 1943. године у Доњој Горевници, и о јуначкој смрти 70-годишње Стајке Јанковић сведочи овај чланак објављен у „Чачанском гласу”: „НАРОД ОДАЈЕ ПОШТУ ЖРТВАМА ТЕРОРА ЧЕТНИЧКИХ БАНДИ”1) Априла месеца 1943 године злогласни кољаш, четнички командант официр бивше Ј-угословенске војске Жарко Боришић, са бандом кољаша, извршио је покољ у Доњој Горевници — Срез љубићски. После страховитог мучења, пребијања руку и ногу, расецања бутова и јагодица на образу, вађења очију, и сл. поклали су 10 људи и жена и омладинаца и бацили у рудничко окно дубоко око 30 метара, затрпали грањем и трњем и забранили прилаз под претњом клања, ближе од 500 метара рударском окну. Преживели људи и жене који су били очевидци ових страшних зверстава причају о херојском држању при клању седамдесетогодишње СТАЈКЕ ЈАНКОВИЋ, чијег су рањеног сина заробили Немци на Златибору 1941 године и убили са осталих четири стотине рањеника. Један од мучених али преживелих и пуштених кући, када је видео све ове грозоте мучења обесио се сутрадач одмах у својој кући да не би зликовцима поново пао у руке... ]) „Чачански глас”, март 1945. 453 СТАЈКА ЈАНКОВИВ 70-ГОДИШЊА СТАРИЦА ИЗ Л.ОЊЕ ГОРЕВНИЦЕ ЗАКЛАНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1943. ГОДИНЕ. СИН И СНАХА СУ УХВАБЕНИ НА ЗЛАТИБОРУ 1941. ГОДИНЕ И УБИЈЕНИ �РАДОСАВА ТОДОРОВИЋ-РАДА ЦРНОГОРКА из Церове, често је у своју кућу примала партизане и илегалне партијске раднике који су ту остајали дуже време. Априла 1943. године четници су напали на њену кућу у којој су и тада боравили партизани. После борбе ухватили су њу, мужа и сина и одвели их у село Заграђе и подвргли мучењима. Ради су забадали виљушке под нокте, крвнички је тукли, стављали је на улазна врата уместо степеника и по њој газили. Избили су јој једно око, а затим онако унакажену свезали са сином и мужем и све троје убили. С П И С АК') Притвореника који су сумњиви комунизму код српског оружаног одреда у Гор. Милановцу. МАЛИНУ КОВАЧЕВИК ИЗ ЦИ СУ ЗАКЛАЛИ 1943. ГОДИНЕ. МРШИНАЦА ЧЕТНИ- 1.— Дамњановић ница, ухапшена Партизанка. Добрила, уче1.1У.1942 год. 2.— АНКУ ТАНАСКОВИБ ИЗ СУ ЗАКЛАЛИ 8. АВГУСТА 1943. ПРАЊАНА Овчаревић Радмила, кројачица, ухапшена 1.1У.1942 године, шила веш за партизане. 3.— Павловић Емилија, радница, ухапшена 1.IV.1942 год., кухарица партизана. 4.— Церовић Вера, раднии,а, ухапшена 1.1У. 1942 године, кухарица партизана. 5.—• Дамњановић Радмила, ученица, ухапшена 1.1У 1942. године, посећивала партизанску читаоницу. 6.— Позвек Ирена, служавка, ухапгиена 1.№.1942 године, посећивала партизанску читаоницу. 1.— Филиповић Наталија, кројачица, ухапшена 1.IV. 1942 године, шила веш за партизане. 8.— Дајч Матилда, домаћица, ухапшена 4.1^.1942 године као јеврејка и сумњива комунизму. 9.— Андрић Љубосава, домаћии,а, ухапшена 3.IV.1942 године. Два сина има у партизанима. 10.— Андрић Радомирка, домаћица, ухапшена 3.1У.1942 годи- | не, супруг јој у шуми у партизанима. ЧЕТНИЦИ Да је препис веран своме оригиналу, тврди Српски оружани Одред у Гор. Милановцу Бр. 1, 5 април 1942 год. Командант, кап. I класе Рај. К. Терзић, с. р. Сва наведена лии,а спроведена су дана 5 априла 1942 године у Управу града Београда. НАДА ЋУРЋЕВИЋ НАЈМЛАЂИ ПАРТИЗАНСКИ КУРИР У ШУМАДИЈИ1) рођена је у селу Горњим Бранетићима (устанички крај таковског среза). 1941. године отишло је доста из села Бранетића у партизане а са првима и Обрад Ђурђевић, Надин стриц. Са борцима чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић” Обрад је учествовао у борбама и акцијама противу окупатора, четника, Недићеве страже и осталих изрода. Али је одржавао везу и са партизанским породицама, радио на омасовље- Ј) ВИИ, бр. 11/8—3, К. 20. — Р1з општег списка узета су само имена жена. — Пр. ред. 454 Ј) „Чачански глас“, март 1945. године �њу одреда. Нада, кћи сиромашног сељака Миленка Ђурђевића, увек је радо слушала партизане и разговаре о њима јер их је била иеизмерно заволела. Крајем 1941. године, када је тек навршила 8 година, обузета је сва осећањем да и она треба да помогне партизане. Упркос честог крстарења четника који су пребијали и клали партизанске симпатизере, Нада је већ свакодневно помагала партизане: носила извештаје, податке о кретању и намерама непријатеља, преносила храну, одећу и обућу, итд. Не мало пута им је и стражу чувала. Нада је убрзо постала позната као најмлађи омиљени курир партизански у Шумадији. За њено име су знали Милош Минић, Радисав Недељковић, Славиша Новаковић и остали борци и руководиоци ча- чанског одреда и I шумадијске бригаде. Једнога дана 1943. године, Обрад је са његовим другом по задатку одреда дошао у село. То је сазнао сеоски четовођа и известио остале четнике. Није дуго прошло а батаљони до зуба наоружаних четника опколили су кућу у којој су били партизани. Чим је то Нада спазила, трчећи је дошла и још из дворишта повикала Обраду: „Чико, ено четника”. А четници су већ стезали обруч око куће. Митраљески рафали и бомбе засипали су зграде. Обрад, прекаљени борац са другом и својим оружјем, пробио је четнички обруч и избегао сигурну смрт. У том великом окршају мала Нада је вршећи своју дужност курира пала покошена смртоносним четничким хицима. ДРАЖИНОВСКЕ БАНДЕ КОЉУ ПО ШУМАДИЈИ1) Чињенице говоре о најкрволочнијим зверствима које чине дражиновске банде. Да наведемо само неке. 24 марта они су стрељали у Горњој Трешњевици Војимира и Наду Божић, а Душана Терзића су заклали. Тога истог дана стрељали су Љубу Рајковића, сељака из Пласковца, старог преко 50 година. 25 марта заклан је старац Данило Томић из Шаторње и опљачкано од њега 200.000 динара, 5 априла стрељани су Здравко и Адам Николић из села Рудник. Тога истог дана стрељани су Вујица, Рада и Будимир Тодоровић из Церове. То је цела породица — отац, мати и син. Стрељани су пред опгитином Заграђе, а народ је натеран да гледа. Разбеснели дражиновг^и су претили сакупљеном народу: „Свако ће овако проћи ко помаже партизане”. Тако је убијен Радигиа Миленковић, познати народни борац из Леушића, Таковски срез, а тако су убијени и многи други родољуби. Ето, како дражиновци на делу сарађују са партизанима. Ето, са ким се и за чији рачун боре. Ето, такви су горски „јунаци” —- дражиновци. Ј) ,,Глас” — лист Јединственог народноослободилачког фронта Србије, бр. 3—4, за 1943. годину. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) Пов. Број 1333 24 јула 1943 године Крагујевац ИЗВОД Начелник среза Таковског актом пов. бр. 330 ов.м. доставио је: .. . Припадници Драже Михајиловића из села Невада одвели су Дании,у Грковић и Персу Шутић и за њихову се судбину ништа не зна. За ове две особе начелство је преко својих поузданих људи обавештено да су пиликом појаве комуниста у селу Сврачковцима и Невадама са овима , одржавале везу и обавештавали их о приликама у срезу, па је и начелство са своје стране дало налог српској стражи да се похапсе и приведу ради даљег поступка начелству али нису нађене код својих кућа. У колико се добије обавештење да су ове две особе од стране Дражиних група ликвидиране, што је врло вероватно, иачелство ће накнадним путем обавестити. ‘) ВИИ, бр. 36/8, К. 23. 455 ВУКАДИНОВИЋ из Шапца била је 1941. године борац одреда „Др Драгиша Мишовић”. Ухваћена је и одведена у логор у Земун. По изласку из логора, августа 1943. године, пошла је у одред, четници су је ухватили у Горњој Горевници и после свирепог мучења заклали. Њен брат Светозар је погинуо крајем 1941. год. на Златибору. ЈЕЛЕНА МАРИЈА КОМАДИНИЋ из Соколића је заклана заједно са Францишком Новак, Зором Гојковић и Ленком Крупеж. Њихова унакажена, нага тела поређали су четници поред пута и изнад њих ставили натпис „Овако пролазе сви који раде за партизане”. �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) Пов. Број: 1372/1942 30 јула 1943 године Крагујевац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ БЕОГРАД У прилогу, част ми је доставити списак лица над којима власти извршиле одмазду 29 јула о.г. у Крагујевцу, с молбом ради знања. су немачке За Окружног начелника Помоћник (потпис нечитак) (М.П.) СПИС АК Лица над којима је извргиена одмазда у Крагујевцу на дан 29 јула 1943 г. 7. Ђурић Косана, домаћица, рођ. 1897 г. Неваде 8. Тодоровић Магдалена, домаћица, рођ. 1913 г. Сврачковци 9. Тодоровић Наталија, домаћица. рођ. 1910 г. Сврачковци 10. Ђаковић Милка, домаћица, рођ. ?, Д. Врбава ') ВИИ, рег. бр. 15/6—1, К. 23. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) К. Пов. број: 463/1943 18 марта 1943 год. Крагујевац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ БЕОГРАД У вези достављених вам плаката под горњим бројем од 12 овог месеца, а поводом извршене одмазде у Крагујевцу на дан 10 марта о.г. доставља Вам се списак лица над којима је извргиена одмазда, с молбом ради знања. 14. — - Бековић Љубица, земљорадник, 1917 г. Бершић. За Окружног начелника Помоћник (потпис иечитак) ’) ВИИ, рег. бр. 8/5—1, К. 22. 456 ЉУБИНКА ПОПОВИЋ (Заблаће, Чачак, 1903—1944), сељанка. У кући породице Поповић, у данима који су претходили рату, одржавани су политички састанци партијских активиста. У тешким условима борбе против фашистичких агресора и њихових домаћих слугу кућа Љубинке Поповић била је најсигурније скровиште партизанских бораца. Она је била мали центар у коме су планиране и из којег су почињале многе партизанске акције у којима је Љубинка веома активно учествовала. Иако је била мајка деветоро деце све задатке је пожртвовано и са много сналажљивости обављапа. Припремала је са групом жена храну и скривеним путевима је односила партизанима. Била је курир, држала везу са илегалцима. У обављању илегалних задатака Љубинка је ангажовала и своју малолетну децу. Повремено је одлазила у Београд да пренесе партијски материјал. Њена активност није остала незапажена јер је била под сталном присмотром четника. Августа 1944. године „црна тројка” упала је у њену кућу и потерала је пут Мораве. Угурали су је у један чамац. Седела је мирно, а када су допловили до најдубљег дела реке скочила је у воду. Врхом опанка је закачила руб чамца, задржали су је и вратили у чамац. Одвели су је у село Ракову, две недеље су је зверски мучили, настојећи да изнуде признање о партизанским склоништима и илегалцима са којима је одржавала везу. Везивали су је коњима за репове, разапету између два дрвета до бесвести су је ланцима тукли. На силу су јој гурали храну у уста и поливали хладном водом, повраћајући је у живот, да би опет наставили са мучењем, усмртили су је, ни реч признања није изустила. �ИЕРКА ПЕТРОВИН ИЗ СТАНИЧИНА ЗАКЛАНА ЈЕ 1944. ГРОЗДАНУ ТОРОМАНСРЕТЕНОВИН ИЗ МАНИНА, КОЈА ЈЕ БИАА ПРЕД САМИМ БАЈЕМ, ЧЕТНИЦИ СУ ЗАКЛААИ 1944. МИЛАНКА-МИЛА ЈЕВТОВИЋ, студент Више економско-комерцијалне школе, рођена је 18. XII 1918. године у Мрчајевцима. Још пре рата, као ученица Трговачке академије у Београду, била је истакнути активиста средњошколског покрета. Члан КПЈ постала је августа 1941. године. Под окупацијом, као секретар рејонског актива СКОЈ-а, била је организатор многих акција у окупираном Београду. Учествовала је у паљењу немачке гараже на Хаџи Поповцу. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године. Празан 'досије остао је као сведок њеног држања пред полицијом. По изласку из затвора дуго је лежала, прво у болници а затим код куће, да би залечила ране задобијене од батина у полицији. Године 1944. упућена је на рад у чачански крај. Средином исте године откривен је бункер у селу Велеречи, где се налазила техника Чачанског партизанског одреда, у којој је радила и Мила. Погинула је у окршају са четницима, бранећи одступницу друговима који су са њом радили. 457 КААИПОРО- �ОКРУГ УЖИЦЕ Споменик палим борцима 1941. на Кадињачи код Ужица Рад архитекте Стевана Живановића �Централни комитет Комунистичке народноослободилачких партије партизанских Југославије одреда и Југославије Главни штаб одмах после доношења одлуке о дизању устанка одлучили су да се ослободи велики део територије у долини Западне Мораве. Јединице ужичког, чачанског, ваљевског и шабачког одреда велика слободни територија: извршиле су то наређење. Створена је Чачак са околином, Крупањ, Љубовија, Лозница и Ужице као центар у који је дошао друг Тито са осталим члановима ЦК КПЈ и Врховним штабом партизанских одреда Југославије. Тако је у време кад су фашистичке силе биле на врхунцу војничке снаге, у јесен 1941. године, створена јединствена у Европи слободна територија, Ужичка нападима руководили вије. Друг Република, окупатора и из Ужица Тито је у која његових преко 60 дана одолевала помагача. је ЦК КПЈ и народноослободилачком говору на прослави Врховни борбом народа десетогодишњице жестоким штаб су Југослаустанка у Ужицу 26. септембра 1951. године рекао: „Ми нијесмо случајно изабрали овај град, нијесмо случајно изабрали овај крај, ми смо то учинили зато што смо били дубоко увјерени, да смо дошли у револуционарну средину у којој народ чврсто стоји на бранику своје независности и своје слободе”.1) *) Јосип Броз Тито: Говор поводом десетогодишњице ослобођења Ужица, књига VI, Загреб, 1959, стр. 156. 460 �епосредно пред устанак, под руководством КПЈ, у ужичком округу, који је и раније имао револуционарне традиције, политички живот је био врло интензиван. У њему су масовно учествовали радници и раднице, радничка, средњошколска и студентска омладина. У низу штрајкова и окршаја између полиције и штрајкача, између револуционарних и реакционарних снага, учествовале су и напредне жене и омладинке пружајући моралну подршку и материјалну помоћ. Оне су учествовале у свим манифестациј ама и акцијама: у демонстрацијама поводом Хитлеровог напада на Чехословачку, 2. јануара 1941. године поводом убиства истакнутог омладинског руководиоца Радоја Марића; 27. марта 1941. у демонстрацијама, а после завршених демонстрација у копању ровова по граду. И на митингу који је организован онога дана када је Немачка напала Југославију, жене су масовно изразиле спремност за одлучну борбу против агресора. Н ЦВЕТА ДАБИЋ је рођена 1912. године у Ужицу. Отац јој је био слуга — чувар млинова, погинуо је у првом светском рату. Мајка јој је била праља. Цвета је у 13-тој години почела да ради у Ужичкој ткачници. Руке ове нејаке девојчице, која је од своје зараде издржавала себе, мајку и брата, нису могле да досегну до машине за којом је радила, те су јој радници подметали један пашић на коме је стајала за време рада. Врло рано приступила је напредном синдикалном покрету, активно је радила у „Абрашевићу”, била је ис- такнути активиста, веома популарна у граду и међу радницима. Била је члан управног одбора синдикалне подружнице текстилних радника. Учествовала је у свим акцијама у манифестацијама напредних радника у Ужицу. Године 1932. била је у делегацији која је поднела захтев директору фабрике за повећање надница. Године 1934. када је поводом смрти Александра Карађорђевића издато наређење да радници прекину са радом она је и даље остала за својом машином те је отпуштена са посла. Хапшена је неколико пута а такоће и приликом погибије Радоја Марића. Члан КПЈ постала је 1939. године, а члан Месног комитета КПЈ за Ужице 1940. године. У припремама за устанак била је једна од организатора рада међу радницима и женама. У другој половини 1941. године постала је члан Окружног комитета КПЈ за ужички округ. У ослобођеном Ужицу била је на челу одбора радничких повереника који је руководио Ужичком ткачницом. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак. Из Радоиње је враћена на теренски рад у Ужице. У повратку ухваћена је у Стапарима 13. XII 1941. године и одведена у ужички затвор, затим у логор на Бањици одакле је поново враћена у Ужице и осуђена на смрт. Враћена је поново у Београд на Бањицу где је стрељана 7. VII 1942. године. А када је 7. јула 1941. године, на састанку ОК КПЈ за ужички округ, донета одлука о стварању Ужичког партизанског одреда, рад партијских организација, актива СКОЈ-а, омладинских група и група жена био је усмерен на помоћи и потребама партизанских бораца и илегалних партијских радника. У раду на активизирању жена и омладинки, нарочито рад- Н>ен брат Благоје обешен је у Београду 1941. године, а муж Вукола, заменик команданта Ужичког партизанског одреда, пошто је био опкољен убио се да не бм пао у руке непријатељу. Бивша Ужичка ткачница сада носи зив — Текстилни завод „Цвета Дабић”. 461 на- �ПОЗИВ ШТАБА ОДРЕДА УЖИЧКИХ У ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ (1941. ГОДИНЕ) ПАРТИЗАНА, НАРОДУ УЖИЧКОГ КРАЈА, 462 ДА СТУПА ница и ученица средњих школа, и на њиховом окупљању око КПЈ, и раније, а нарочито у устаничким данима у Ужицу и околним местима истицале су се: Цвета Дабић, члан ОК КПЈ, Ракила Котарев, учитељица у селу Трипкови (члан КПЈ, курир Главног штаба Србије, убили је четници у селу Бистрици, 6. маја 1943. као секретара СК КПЈ), Олга Ђуровић, члан ОК СКОЈ-а и курир ОК КПЈ за ужички округ, Милева Ђурђић, члан ОК КПЈ, затим чланови КПЈ Нада Матић, Живка Вулетић (погинула 1942), Стаменка Кустурић (четници је убили 1943), Елза Блажек, Ленка Николић (погинула децембра 1941), Олга БогићевићЖивковић, Вукица Видић, Грозда Дрчелић (у чијој је кући у то време одржано више састанака и пружена помоћ многим илегалцима); Алексија Савић (погинула 1943) и Вера Јелић, предратни чланови СКОЈ-а, Нада Вуковић, у данима устанка члан ОК СКОЈ-а. У селима ужичког краја активно и организовано су радиле Коса Јовановић из села Дубоко, курир ОК КПЈ (у њеној кући су једно време 1941. године били смештени Окружни комитет КПЈ за ужички округ и Штаб Ужичког партизанског одреда. Она је свакодневно у корпама са воћем и поврћем преносила партијски материјал и оружје); затим Миленка Пантовић, мајка Борисава Јокића из Стапара, Мика Јањић и Милојка Лазовић из Трипкове, Стана Ђурић, Ђука Дулановић и још много жена чија су имена остала непозната. Рад ових другарица, упоредо с радом актива жена, обезбедио је, поред осталог, да се у самом граду у јуну и јулу 1941. године организује обука за прву помоћ. Организацију ових курсева у Ужицу, којих је, према сећањима преживелих учесница, било пет, спровеле су Олга Ђуровић, Добрила Петронијевић, члан КПЈ од 1941. године (заробљена 1941. испила отров, умрла у болници у Ужицу), и Милева Ђурђић. На овим курсевима били су предавачи студенти медицине и други. И не само у Ужицу, већ и у другим местима и селима овога округа девојке и жене су похађале курсеве, училе да брзо и спретно пруже прву помоћ рањенику. У Ивањици су одржана два курса, којима су биле обухваћене све напредне омладинке, једним је руководила Милка Вучићевић-Перишић, а другим др Бачаревић, а у селу Радобуђи, недалеко од Ариља, још један. Курсеви су се одржавали илегално, а коришћени су и за политички рад. У селу Радобуђи у августу је организована прихватна амбуланта у којој су �омладинке неговале два борца рањена у борби на Градини. И у околини Ивањице је постојала прихватна амбуланта у кући породице Мићић. Рањене и болесне другове неговале су омладинке из Ивањице: Олга Величковић, Драгица Парезановић, Дана Трипковић, Љуба Зарић, Марија Јелић и друге које су нешто раније завршиле курс прве помоћи. У прихватној амбуланти у селу Горобиљу, која се налазила у кући Миленка Станића, био је склоњен први рањеник Пожешке партизанске чете, а неговала га је Миленкова другарица. Чување рањеника и брига око њих представљало је у ово време велику опасност. Жене и омладинке које су чувале и неговале рањенике показивале су и на тај начин велику храброст и приврженост борби коју је КПЈ водила. Око организације санитетских курсева, а и на свим другим задацима у припремама устанка, велику помоћ пружиле су скојевске организације, којима су биле обухваћене у врло великом броју и омладинке Ужица и других места. Тада су чланови СКОЈ-а у Ужицу биле ученице учитељске школе, радницеи гимназисткиње: Бранислава Бакочевић (погинула 1943), Ленка Николић (погинула децембра 1941), Ната Караматијевећ (погинула 1943. у Каменој Гори), Милена Спасојевић (четници је заклали 1942), Слободанка Недељковић (умрла 1944), Вера Јелић, Вера Андоновић-Илић, борац III санџачке бригаде, руководилац батаљонског СКОЈ-а, Милена Мартиновић (умрла од исцрпености одмах по ослобођењу), Даница Милосављевић, Олга Којадиновић, Мара Кустурић, Милеса Јовановић, Каја Стојановић (погинула 1942), Милица Марковић (четници је убили 1943), Војка Петронијевић, Станка Лаковић, Анђелка Ђурђић, Нада Станић, Јустина Вивот, Јулка Блажек, Вера Димитријевић-Марковић, Милена Пајевић, Милица Ковачевић-Узелац, Стајка Савић, Добрила Пјевчевић, Јела Марковић, Ружа Јунговић, Милена Нешовић, Радмила Таталовић, Милица Бошњаковић и др. У неким задацима учествовале су ученице гимназије 13-годишња Миланка Благојевић и 14-годишња Оливера ГутманЋурђић и 15-годишња Деса Петронијевић, ученица учитељске школе (погинула 1942). ЂУРОВИЋ, учитељица, рођена 1920. године у Титовом Ужицу, била је курир ОК КПЈ за ужички округ и члан ОК СКОЈ-а. Још из школских клупа била је позната као напредна омладинка и пожртвовани агитатор у својој средини. У предустаничким данима била је руководилац две омладинске групе, организатор санитетских курсева. У «.6110} кући су се окупљали напредни омладинци, ту се добијала и веза из града за одред. Често је, одлазећи из града, у своОЈ1ГА Рад међу омладином и женама у данима устанка у ариљском срезу организовала је Олга Богићевић-Живковић, члан Среског комитета КПЈ. На пружању помоћи устаницима највише су се залагале Цвета Бркић, учитељи- 463 јој торби имала не безазлене девојачке предмете, већ убојне бомбе или револвере сакупљане за одред преко омладинске организације. Није доживела дане слободе, није видела ни прве дане слободног Ужица, пала је исувише рано, у првим окршајима са окупатором и његовим слугама, у селу Злакуси 18. августа 1941, године. Непријатељске каме и цокуле докрајчиле су живот ове тихе али храбре плавокосе девојке. Делатност Олге Ђуровић била је толика да су њу регистровали чак и врло поверљиви немачки извештаји. У извештају Одељења за везе бр. 2067/7. 41.Ц.Ш.Ц о стању у Округу ужичком, поред осталог стоји,... „Сви именовани пропагирају комунизам међу сељацима у наведеним селима. Преко комунисткиње Олге Ђуровић, учитељице из Татинца, одржавају сталну везу са градом Ужицем. Ова учитељица доноси сваког дана предвече намирнице из Ужица у Татинац. Њеним хапшењем догило би се до драгоценог материјала о комунистичком покрету . . Била је отишла са инструктором ПК КПЈ за Србију, другом Миланом Мијалковићем, да га повеже са Ужичком четом, која је логоровала на дрежничкој Градини. Пала је извршавајући поверени задатак. �ца у селу Крушчици (коју су због њеног рада четници малтретирали; завршила је трагично ноћу између 18. и 19. августа 1941. године, а њена смрт остала је нерасветљена), затим Љубинка Ђорђевић, медицинска сестра, руководилац санитетског курса у Радобуђи и прва болничарка Ужичког партизанског одреда (погинула 1943), Стојисава Савовић из Радобуђе, Драгиња Симовић из Гривске, Војинка Пајић, Милка и Милева Глишић и Љубица Радојичић из Ариља и још много жена које су предано радиле за партизане. У срезу пожешком, до стварања слободне територије а и касније, истицале су се активним и организованим радом чланови КПЈ Ема Остојић (заклали је четници 1944), Ружа Караклајић (умрла од тифуса у V непријатељској офанзиви), Славка Ивановић (четници је убили 1942), Стојана Мићић, члан годовичке партијске организације (четници је заклали 1942), Милена Спасојевић, члан Среског комитета СКОЈ-а, сестре Станимирка и Милка Срдановић, Перса Радовановић, члан КПЈ, Милица Николић, Зора Цвијовић, Косана Станић, Новка Мићић, Милева Никитовић (четници је заклали 1942) и Љубица Станић. У августу 1941. године укључила се у рад на овом терену предратни члан КПЈ Јелисавета-Бешка-Бембаса из Београда. Најпре је радила у техници, у селу Годовику, а затим у ослобођеној Пожеги, у Команди места (подлегла је ранама 1942). ПОГРЕБНА ПОВОРКА СА САХРАНЕ ПОГИНУЛИХ НА ДРЕЖНИЧКОЈ ГРАДИНИ У моравичком срезу у припремама за устанак радом је био обухваћен веома велики број жена и омладинки. У то време, а и у предратном периоду, радом са омладином и женама руководила је Милка Петровић, 1941. члан СК КПЈ. Међу активистима су биле: Нада Луковић, учитељица, члан КПЈ од 1941, Драгица Парезановић (септембра 1943. године заклали је четници), Олга Величковић (погинула 1942), Нада Поповић (стрељана 1942), Мила Алексић (погинула 1942), Перса Рајовић (погинула 1943), Даница Трипковић, члан КПЈ од 1941. године, Љуба Зарић, Драгиња Нешовановић, члан КПЈ од 1941. године, Марија Јелић, Милка Перишић, Олга Зечевић, Олга Рабреновић, Јела Стојић, Ката Цукавац и друге; у Брезови омладинка Наталија Стамболић, у Остатији Рада Нешковић, учитељица. Поред омладинки НОП су помагале и жене Ивањице и околних села. Олга Јеремић је веома много радила на пропагирању устанка; у кући Спасене Стојановић често КОВЧЕЗИ ДЕВЕТ ПОГИНУЛИХ БОРАЦА НА ДРЕЖНИЧКОЈ ГРАДИНИ 464 �су одржавани илегални састанци, а ту је био смештен и магацин оружја и одеће, у НОР је изгубила сина јединца. Активисти НОП-а биле су и Коса Пацић (стрељана 1941), Милева Петровић, чија је кућа још пре рата била сигурно упориште Партије; преко ње је одржавана стална веза Партије са интернираним политичким осуђеницима логора у Међуречју. На томе су радиле њена мајка Борика Поповић, затим, Софија Поповић, Зора Чекеревац, Бојана Драгутиновић, Анка Поповић, Лала Борисављевић и још многе жене и омладинке, до тада незаинтересоване, прихватиле су искрено и савесно извршавале сваки задатак. У црногорском срезу су, непосредно пред устанак, организовале активност међу женама учитељице Милева Косовац, Јелена Субић-Гмизовић (обе су четници убили 1941) и Јелена Благојевић-Петровић. Омладинским васпитним групама тада су биле обухваћене Олга и Даница Грбић (Олга је погинула 1944), Перка Петровић, Јела Милић и још много жена и омладинки. Својом активношћу у рачанском срезу истицале су се: Рада Николић, Петра Јањушевић, Јелена ФрајденфелдТадић, члан КПЈ од 1941 (све три су стрељане на Бањици), Милица Топаловић, Милка Јелисавчић, Божана Петковић, ЈБубица Пенезић, Мира Медић, 1941. члан среског партијског руководства (почетком 1942. године заробљена, марта је пребачена у ужички затвор одакле је побегла, убрзо се пребацила у сремске партизане), Даница Докмановић, Мара Пачански, Вера Поповић, Ружа Стаменић-Јовановић, Мара Стаменић-Ковачевић, члан КПЈ од 1941. године, Мара Ђукић-Јелисавчић, Зорица Тришић-Целетовић и Зора Милановић. После неуспелог а детаљно планираног хапшења чланова КПЈ, 22. јуна 1941. године, полиција је ухапсила известан број сарадника и симпатизера, међу њима, професоре Станију Драговић и Благу Гошовић, учитељице Росу Цицварић и Анку Ковачевић, Милену Симић-Совровић и омладинке Алексију Савић, Веру Јовановић, Веру Матић (погинула 1941) и Виту Гутман (погинула 1943). Тада су ухапшена и три члана КПЈ, међу њима Цвета Дабић. О хашпењу ових комуниста Среско начелство у Ужицу, под бројем 1775-41 од 16. VI 1941. године послало је у Београд извештај: доцније постала је члан Окружног комитета СКОЈ-а. На тој је дужности остала све до одласка партизанских јединица из Србије, крајем новембра 1941. године. У ослобођеном Ужицу била је руководилац прве омладинске радне бригаде. Приликом формирања Друге пролетерске бригаде постала је скојевски руководилац чете, а нешто касније батаљона. Крајем 1943. године била је заменик политичког комесара 3. чете 4. батаљона и заменик комесара болнице. Храброшћу и пожртвовањем служила је за пример у батаљону и бригади. Рањавана је три пута При прелазу НОВ у Србију, почетком априла 1944. године, у једној борби са Бугарима, тешко је рањена у оба кука и стомак. Другови из њене бригаде су је два месеца носили од Рудног до близу Ваљева, од Ваљева преко Шаргана и Санџака до Мојковца, где је маја 1944. године подлегла ранама. Тако дуг и напоран пут превалила је на носилима без иједног јаука. Проглашена је за народног хероја 6. јула 1953. године. Учитељска школа у Ужицу носи њено име. НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДА МАТИЋ рођена је 1924. године у Бајиној Башти. Отац јој је био полицијски писар. Још као ученица Учитељске школе пришла је напредном покрету. У 17-тој години постала је члан СКОЈ-а. Била је једна од најистакнутијих активиста у својој школи. Неуморно је радила на организовашу омладинских васпитних група. Почетком 1941. године примљена је у чланство КПЈ, а нешто Њена сестра Вера. студенткиња медицине, борап Ужичког партизанског одреда погинула је децембра 1941. године у борби на Сјеници, а 13-тогодишњи брат Бошко борио се у редовима II пролетерске бригаде. Отац јој је стрељан у Матхаузену. Није доживела да сазна да је њен тата, који се противио њиховом одласку у партизане, пркосио Немцима када су га спроводили у логор, поносећи се што су његова деца у тим тешким данима пронашла прави пут. СПРОВОБЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИХ НЕМАЦА 1941. ГОДИНЕ У УЖИЦУ „По избијању сукоба између Немачке и СССР-а немачке власти наредиле су хапшење истакнутих комуниста. Ухапшена три лица, док су остала — 17 на 465 �ком 1944. године постала је члан Окружног комитета КПЈ за ужички округ, а почетком 1945. секретар Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941., Ордена за храброст, Ордена заслуга за народ II реда, Ордена братства-јединства II реда, Ордена рада II реда, Ордена Републике са сребрним венцем, Ордена заслуге за народ са златним венцем. МИЛЕВА ЂУРЂИЋ је рођена 25. XII 1915. у Вирку код Жабљака. Године 1937. њени родитељи су се из Пљеваља преселили у Ужице. Милева се укључила у Пљевљима у напредни раднички покрет, а доласком у Ужице наставила је рад. Кућа њених родитеља била је сигурно партијско упориште, ту су одржавани партијски и скојевски састанци, скривани партијски материјали и сл. Она и њена браћа имали су у раду велику подршку у својој мајци Томки. Члан КПЈ постала је 15. V 1941. године, у другој половини исте године изабрана је за члана Окружног комитета КПЈ за ужички округ. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак, из села Радоиње је враћена на позадински партијски рад у Ужицу. У повратку, у борби са четницима, у селу Стапарама 13. XII 1941. године је рањена и заробљена. Четници су је одвели у свој штаб у село Биоску, затим у Ужице где је од преког суда била осуђена на смрт. Отерана је 26. XII 1941. године у логор на Бањици, где је остала до новембра 1942. године. Тада је пуштена и спроведена у Ужице. Успела је да из Ужица побегне у Београд и настави рад. Године 1944. је отишла у Кукавички партизански одред, затим у XIII српску бригаду, у којој је била комесар пратеће чете. У децембру 1945. године послата је на рад у Ужице, била је члан СК КПЈ, затим организациони секретар СК КПЈ за ужички срез. Носилац је Споменице 1941. године и више ратних одликовања. • ОЛГА БОГИЋЕВИЋ-ЖИВКОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 9. III 1922. године у Ариљу. У напредни омладински покрет се укључила у гимназији у Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала 1939. године, члан КПЈ 1941. године, у јесен исте године је изабрана за члана СК КПЈ за ариљски срез. Олга је у припремама за устанак била један од организатора рада међу женама ужичког краја. Крајем 1941. године је прешла са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Била је референт санитета I батаљона II пролетерске бригаде и скојевски руководилац свога батаљона, затим комесар бригадне, дивизијске и корпусне болнице. Почет- буроју —• непознато успела где. да се Наређено уклоне је из Ужица трагање за овим лицима”1). Све жене су убрзо пуштене, сем Цвете Дабић, која је пуштена нешто касније. Одлуком Министарства просвете и вера пов. бр. 109 од 8. јула 1941. године2) отпуштене су из службе као комунисти професори гимназије: Блага Гошовић, Станија Драговић и Олга Прокић; а 1941. године одлуком I пов. бр. 227/533) отпуштена је Даница Павловић, учитељица течаја за домаћинство у Чајетини. Исте године према наређењу Министарства просвете пов. бр. 323 од 22. 12. 1941. године предложене су од Наставничког савета актом пов. бр, 1384) за искључење из школе ученице Учитељске школе: Бранислава Бакочевић, Ленка Николић, Војислава Петронијевић, Милена Стефановић, Милена Бошњаковић, Вера Јанковић, Надежда Вуковић, Надежда Матић, Душанка Целебџић, Надежда Ћендић, Олга Протић и ученице гимназије: Даница Милосављевић, Милена Нешовић, Милица и Драга Цвијовић и Ружица Глушчевић, све три из Пожеге. Хапшења комуниста и симпатизера и потрага за њима вршена су и у другим местима. У Ужичкој Пожеги Немци и домаћи издајници, пошто нису успели путем рација 22. јуна 1941. године да похапсе комунисте, организаторе устанка, похапсили су њихову родбину и симпатизере. Августа 1941. године немачка казнена експедиција, потпомогнута албанским фашистима, палећи куће у околини Ивањице, убила је у селу Шуме старицу Јелку Богдановић. МИЛКА ПЕТРОВИЋ је рођена 1920. године у Ивањици. У напредни омладински покрет се укључила у Ивањици. Члан КПЈ је постала 1940. године. Године 1941. била је секретар партијске организације у Ивањици, јуна 1941. године постала је члан Среског комитета КПЈ за моравички срез. Учествовала је у припреми устанка у овом крају и била организатор рада међу женама и омладином. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Приликом формирања II пролетерске бригаде постала је борац ове бригаде. Милка је била комесар и партијски руководилац III чете, I батаљона и члан партијског бироа у свом батаљону. У II пролетерској бригади је остала до пролећа 1944. године када је повучена на политички рад. Крајем 1944. године је изабрана за секретара Среског комитета КПЈ за Чачак. Носилац је Споменице 1941, два ордена за храброст, два ордена заслуге за народ и Ордена братства и јединства. 466 И у овој ситуацији када су Немци и њихове слуге вршили хапшења, премлаћивања и убијања, жене и омладинке овог краја, наставиле су да пружају свестрану помоћ борцима Ужичког партизанског одреда и илегалним партијским радницима. А када је после многих успешних борби партизанских одреда створена слободна територија у западној Србији — Ужичка Република — учешће жена у НОП-у је постало још масовније, њихова активност дала је и значајније резултате. Неколико дана после ослобођења Ужица, руководство оружаног устан1) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. *) Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине — Министарство просвете и вера. 3) Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине — Министарство просвете и вера. 0 Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине — Министарство просвете и вера. �ка обратило се 1. октобра 1941. године прогласом народу, у коме, поред >осталог, стоји: „Иде војска са Вијеле Главе И оставља трагове крваве, „Помозите свим силама даљу борбу против окупатора. Одазовите се опгитој мобилизацији коју спроводи ваш народноослободилачки одбор. Прикупљајте оружје, одело и храну за свој народноослободилачки одред. Прегнимо сви на посао да обновимо производњу, да оживимо умртвљену привреду. Сваки човек, свака жена, свако дете може својим услугама да помогне народноослободилачкој борби .. ,”1) Црвен крвца бјелим сњегом л’јева А митраљез смртну пјесму пјева. Ја умирем, т’јело ми се хлади, Сахран’те ме, о другови млади. Моје мртво т’јело сахраните, Не клоните, борбу наставите, Партизанско име прославите. На Косици крај Бована села гасну чарне очи испод чела док јој крвца јоги из ране л’јева док митраљез смртну пјесму пјева — умрла је Олга Грбићева.”1) Грађанство се масовно одазвало овом позиву. У документарном материјалу из овог периода, нарочито у „Борби” и ужичком листу ,,Вести”, забележено је велико интересовање и подршка народа овога краја народноослободилачкој борби. Чланак из „Вести” бр. 14, од 16. 10. 1941. године показује високу патриотску свест радника и радница Ткачке радионице. 14-ог 08. мес. одржан је састанак свггх радника и раднии,а запослених у ткачкој радионга^и2). Циљ састанка био је избор нових повереника уместо оних који су, мобилисани, отигили да се са пушком у руцгг боре за слободу свога народа. На састанку, сви су раднииџ, својом високом патриотском свешћу, показали своје пуно разумевање положаја у коме се налазимо као и пута који нас једино може довести до победе над мрским непријатељем: пута свестране помоћи нагие борбе и спремности на највеће жртве ради коначног нашег ослобођења. ‘) Ову песму написао је Јаков Томић, сељак из Штрбаца (Прибој) ОЈ1ГА ГРБИЋ, ученица V разреда гимназије, рођена 1925. године у Косјерићу, припадала је напредној средњошколској омладини. Године 1941. је била члан васпитне омладинске групе у Косјерићу и једна од најактивнијих омладинки. У октобру 1941. године четници су је ухватили, одвели на Равну Гору, после осмодневног мучења су је пустили као малолетну. По доласку је ступила у Црногорску чету УПО. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Била је неустрашив борац, бомбаш, па и пушкомитраљезац III чете, III батаљона, II пролетерске бригаде и омиљен руководилац батаљонског комитета СКОЈ-а. Рањавана је више пута. Погинула је 22. 3. 1944. године у Штрпцима, у борби са Немцима и четницима. На састанку, радници су на првом месту изразили све своје симпатије за мобгслисане другове. Затим је донета одлука да се уведе непрекидно осам-сатно време како би се искористило што вгпие времена на рад у позадини. Другарии,е којих има највигие у том предузећу, обавезале су се да у слободним часовима плету чарапе и џемпере за своје другове партизане. Сем тога на предлог једног радника једнодугино је решено да сви радници и раднице предаду народноослободилачком фонду читаву једнодневну надницу. Оваквим својим држањем, радници ткачке радионице треба да послуже свима за пример”. МИЛЕНА СПАСОЈЕВИЋ, ученица учитељске школе из Здравчића (Пожега Ужичка), рођена је 1924. године. Члан СКОЈ-а је постала пре рата. По окупацији Југославије је радила у Ужицу, затим је по одлуци Партије, отишла 1941. године у ослобођену Пожегу где је била члан Среског комитета СКОЈ-а. Крајем новембра 1941. године пошла је са партизанским јединицама у Санџак. Четници су је заробили 12. I 1942. године и истог дана после свирепог мучења стрељали у селу Лопижама код Сјенице. Храбро се држала, баш онако како доликује лику доброг комунисте и омладинског руководиоца. Радници и раднице других фабрика, грађанство Ужица и села су неуморно радили да би што више допринели да се њихов удео у борби изједначи са оним напором који су ') Зборник ВИИ, 1—2, стр. 145—147. — Одломак из прогласа штаба Ужичког народноослободилачког партизанског одреда. Е) У партијском руководству ткачке радионице биле су Цвета Дабић и Живка Вулетић. 467 �ПАРТИЗАНСКЕ МАЈКЕ И ЖЕНЕ1) „Субота. Пазарни дан у Ужицу. Ведар и сунчан дан. На пијаи,ама врви као у кошници. Свуда стиска, гурање, џакање, вика и бука. Откако су храбре народноослободилачке партизанс.ке чете очистиле ужички крај од окупатора у ослобођеном Ужицу осећа се и види слобода на сваком кораку. Заплашени сељак који раније није смео да сиђе у град, бојећи се непријатељских и петоколонашких метака и вешала, све чешће долази и све више земљорадничких производа доноси. Ходајући по пијаци и нехотице застадох кад чух речи једне сељанке: „Да, госпоја, да наши не потерагие Немца, не би ти имала јабука ни за 50 а камо ли за 5 динара!...” Пред том истином саме од себе надовезаше се мисли: шта ли ове погрбљене, измучене и запостављене мајке, жене и сестре, сеоске женс које прве устају, а последње лежу, које од јутарњег праскозорја, када први петли запевају па до касне ноћи када нема тигиина и мир прекрију све село, марљиво и нечујно раде по пољу и кући, шта те вредне жене мисле о данашњој борби и данашњим борцима за слободу... Понесена тим мислима, застадох пред ]едном средовечном женом и запитах је: да ли је кога сина отпремила у војску. Она ме погледа оштро и готово увређена, љутитим ч мушким гласом одговори: „Јадна бих ја мајка била када сина зо војску не бих имала. Отишао је и није ми га жао. Мушко је и треба да се бори”. До ње седи једна погрбљена више старица него „жена у најбољим годинама". Пред њом котарица напуњена зрелим и црвеним патлиџанима, а она некако замишљено и тужно гледа преда се. Помислих да је тужна што је некога отпратила у војску; и заиста, када сам је упитала: да ли је кога на фронт послала, одговорила ми је: „Послала сам и отпратила не једног, већ три сина. Не плашим се што ће да терају непријатеља, али се плашим да не погину с леђа од издајничке руке”! Близу ње застајем опет пред једном старицом. Измучени, наборани, бледи и суморни старачки лик наговештава пре смрт но живот. Пред њом стоји де сетогодишњи дечак, пред њим корпе пуне ораха. Питам старицу гласно: „Јеси ли, мајко, послала сина у војску”? Слабим, испрекиданим, једва чујним гласом одговори: „Нисам га ја послала, него је он сам отишао. Јединац је, није морао да иде. Ово му је син”. „Па зар жалиш, мајко, гито ти је син пошао да брани отаџбину и народ свој!?” „А, како да ми буде жао! Преча је земља од мајке и живота. Нека се он само бори, а син ће га у послу заменити”. При овим речима мали чеднг* десетогодигињи сељачић порумени, поносно подиже главу и са сјајем и жаром у очима рече: „Нека мој бабо ратује, ја ћу га у свему заменити, а ако и погине, ја ћу опет да га заменим!” Задивљена тим речима приступам повећој групи жена и питам их да ли тугују и плачу или су поносне гито су им људи и браћа у војсци и у борби за слободу и спас народа. И све оне, све су из истог села, не жале ни мужеве ни браћу што су погили да потпуно истерају мрског непријатеља, али се плагие неслоге међу браћом Србима. Једна вели: „Вигие се плашим душманина Србина, но душманина Немца... ” Друга вели да је послала четири сина, три су пошла ,,у партизане, а један у четнике”. „Нека ниједнима није криво”, рече кроз смех. „Само нека буду сложни, па ће све добро бити”, веле све скоро у један глас. Једна млада, по неспретном мерењу видим д.г је неискусна и наслућујем да то, можда, први пут тргује. Питам је где јој је муж да је замени. А она оштро одговори: „Отишао у партизане. Треба сви да пођу и да бране и чисте земљу од непријатеља. Ми, жене, навикле смо на посао. Лако ћемо децу отхранити само нека нам донесу слободу”. Једна старица, уобразивгии да јој се примиче крај живота, дошла пешке чак из села Карана и хоће да поново или „последњи пут” како она рече, види и загрли своје синове и унуке и да им поручи последњи аманет: „Сложите се, децо моја, и ослободите земљу српску”! И све те поштене мајке, жене, сестре и кћери сељака — хранитеља наших желе једно исто: Слободу земље, слободу народа и слогу међу синовима српским. И јоги бих дуго с њима разговарала, али је сунце високо одмакло на хоризонту, свет се почео да разилази, а групе снагиа упутиле се према згради где су смештени нови војници, нови народни борци који ће храбро и неустрагииво истурити своја гиирока, опаљена и поцрнела сељачка прса пред највећим непријатељем сељачког народа и непријатеља свих поробљених и непоробљених слободних народа пред — мрским фашизмом. извршавали борци на положајима. Апел Народноослободилачког одбора у Ужицу, штампан у „Борби” бр. 3, 23, 10. 1941. године и позив „Ставимо у покрет све своје снаге и радионице” („Борба”, бр. 2, 21. 10. 1941) пружио је могућност сваком грађанину и раднику да помогне херојску борбу Ужичког одреда. ГРАЂАНИ УЖИЦА ПРИЛАЖУ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ ФОНДУ1) „Док наши храбри борци потискују мрве и гоне гнусног окупатора, Народноослободилачки одбор у Ужицу2), овај нови орган власти, слободно изабран, настоји свим силама да уз помоћ родољубивих честитих људи обезбеди позадину и потпомогне борбу јуначких партизана. Да би се дошло до материјалних средстава, Одбор је основао нароодноослободилачки фонд и пре неколико дана отпочео у згради општине упис прилога. Тиме је пружена могућност сваком грађаниу да и он допринесе свој удео Народноослободилачкој борби и да се не постиди пред пожртвованим борцима који на фронту дају своје тело и своје животе у борби за слободу. Ужичани се одазивају апелу свога Одбора и за неколико дана уписано је 125.000 динара прилога у новцу. Раднг1ци, људи најтањи у џепу, занатлије, људи средњег имовног стања показују нарочито разумевање. На пример: један мали занатлија дао је 50.000 динара, један мали трговац у новцу и роби око 7.000. дииара. Они дају прилоге и топло поздрављају борце: „Ако дајемо за фонд — дајемо за фронт”. Фонд прима прилоге и у намирницама, оделу, обући, вегиу итд. Већ смо видели неколико родољубивих жена које доносе скромне замотуљке: „За наше храбре партизане” — говоре оне и пружају пакетиће са чаранама и топлим рубљем. Требало би нам близу милион динара месечно — кажу нам у Одбору — јер имамо 3.500 душа незбринутих, а и наиш борци на првом месту не смеју бити гладни и неодевени. А све то зависи од нас, грађана слободног Ужица, од наше свести и патриотизма. Сви треба да смо прожети лозинком: „Све за народноослободилачки фонд — све за фронт”. „Данас кад се бије битка с највећим непријатељем слободе, немачким фашизмом, у тој борби не сме бити пасивних посматрача. Морамо сви у њој активно да учествујемо, јер је она наша заједничка ствар. Наши се партизани херојски боре под врло тешким условима. <) „Борба", бр. 3, од 23. X 1941. !) Члан првог НОО у Ужицу Дабић. ') „Вести”, бр. 14, 16. X 1941. 468 била је и Цвета �Многи су од њих слабо обучени и одевени, а уз то би им и храну требало побољшати с обзиром на хладноћу која наступа. Та чињеница поставља оштро пред све нас питање: шта смо учинили за фронт и колике су наше могућности у том правцу које још нисмо остварили. На позив народноослободилачког одбора да се приступи прикупљању добровољних прилога одазвао се зпатан део грађанства. Нарочито су радници показали високу свест у помоћи фронту. Око 150 радник-ца текстилне радионице приложило је једнодневну надниг^у за фронт, а раднице из те радионице узеле су још и да плету чарапе и џемпере за партизане. Високу класну и националну свест показали су занатски радници који раде у партизанској радионици, одричу се плате и радиће под истим условима као и наши другови на фронту”. Нарочито је омладина с великим ентузијазмом учествовала у свим акцијама, а посебно у пружању помоћи да се уредно и на време обави прикупљање летине и јесења сетва, затим, у брању воћа и поврћа. У омладинској радној бригади радило је много омладинки. Само на сабирању летине у селу Добруну бригада је остала 12 дана, од 5. до 17. октобра 1941. године. Крајем октобра организована је недеља „Све за фронт” („Борба”, 5, 28. 10. 1941), у којој су мобилисани сви радници, сопственици радњи и радионица, грађани и сељаци да својим уделом пруже помоћ борцима-партизанима: 1—1 1942 ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СЛОВЕНИЈЕ1) Драги другови, Разлог прекидања везе с вама била је немачка офанзива на ослобођено подручје Србије, о којој сте без сумње чули. Пошто је та офанзива важна и чгоучна и за вас, јављамо вам најпре неколико детаља о њој. Напад Драже Михаиловића на партизане (борбе су вођене од 1 новембра до око 25-ог, када је Дража капитулирао) омогућио је Немцима да припреме широку офанзиву против партизана. Најпре су, помоћу својих агената, успели да подметну паклену машину у нашу фабрику оружја и муниције у Ужицу, при чему је било убијено преко 100 радника, жена и деце (и ми смо једва умакли). Додуше, није им успело да униште фабрику, али је експлозија задржала продукцију баш толико колико је Немцима било потребно. Немци су напали у пет колона са разних страна, и то са 4 дивизије и недићевцима. Партизани су давали силовит отпор, и Немци су имали огромне губитке у људству и материјалу. Али партизани, који су били страховито измучени једномесечним сталним борбама са бандама Драже Михаиловића, нису могли да се одупиру великој надмоћности Немаца. Немци су уаступали са мноштвом тенкова, потпомогнути ескадрилама авиона који су непрекидно бомбардовали и митраљирали наше положаје. Зато смо евакуисали Ужице, Чачак, Љубовију, Чајетину и још нека друга мања иеста. Губитак те територије не претставља ни у војном ни у политичком погледу неки нарочити губитак за нас, осим колико смо изгубили у материјалном погледу. Наше трупе су остале недирнуте, скоро без икаквих губитака, једино што су отступиле од главних саобраћајних путева, тамо се реорганизовале и припремиле за нове борбе. И Врховни гитаб се — упркос томе да је био стално у првим борбеним линијама — повукао без губитака, иако Недић и Немци измишљају у том погледу све могуће лажи. Ова немачка офанзива поново је доказала да је у партизанском начину вођења борбе главно: чувати у првом реду своју живу силу, а не територију, и што је највише могућно унигитавати непријатељску живу силу. Захваљујући таквој политици, српски партизани су се налазили у одбрани и повлачењу укупно свега добре три недеље, а после су поново прешли у напад. У међувремену је Недић мобилисао — на силу, наравно — масе српских сељака са пређагање ослобођене територије. Када су партизани почели нападати недићевце, ови су. почели да прелазе у масама на страну партизана —• несумњиво у првом реду због успеха Црвене армије на Источном фронту и пређашњег деловања наше Партије на ослобођеном терену — и потисли су остатак недићеваца, четника свих боја и Немаца у Ужице и Чачак, који су поново опкољени и поново се налазе пред падом. У тим борбама нагии су задали непријатељу велике губитке и запленили много оружја, између сталог и топове. Ужице, 28. октобра „Од данас почиње недеља ■— Све за фронт. То је недеља мобилисања свих досад неискоришћених снага, недеља кад се све те снаге стављају у службу фронту. Од данас у Ужицу сви обућари (шустери и опанчари), сви кројачи, били они сопственици радње или радници, сматрају се мобилисани. По упутствима Народноослободидилачког одбора, они ће се јавити у војне радионице где ће им се одредити посао. Али, поред мобилизације борачких и радних снага коју спроводе Штаб са Народноослободилачким одбором, ова недеља треба да се покаже шта све може учинити једнодушан народ за своје борг^е — за фронт. Грађани, похитајте с прилозима! Народноослободилачки одбори треба да покажу максимум у прикупљању. Сељаци, преко својих одбора, треба да прилажу млеко, сир, кајмак, намирнице, вуну, чарапе и остало, као што већ раде свесни родољуби мз Мачката, Трипкове и Буара. Будите при том свесни да дајете за своју војску, за своје рањенике, да се одужујете фронту, да минималним жртвама искупљујете слободу. Покажимо да данас није у питању имовина, удобан живот и срећа појединаца! Када извојујемо сло- ‘) 36. ВИИ, 11/2, стр 149—151. — Из писма Централног године Централном комитету КП Словеније о исходу чењу наших снага из Ужица. комитета КПЈ од 1. јануара 1942. непријатељске офанзиве и повла- Ј1ЕНКА НИКОЛИЋ, ученица учитељске школе из Титовог Ужица, предратни члан СКОЈ-а, члан КПЈ од 1941. године, била је једна од најактивнијих омладинки у Ужицу. Крајем новембра 1941. године као борац УПО пошла је у Санџак. Погинула је децембра исте године у Аљиновићима код Сјенице. Ниска раста, крхка девојчица пре је деловала као дете, а у учитељској школи је била међу најактивнијим скојевцима. У њеном скромном стану су се окупљали скојевци из гимназије као и њени учитељци на васпитне састанке и сви они заједно са њом првих устаничких дана били су у партизанима. Одмах по ослобођењу Ужица укључује се на санитетски курс где је дању учила а ноћу дежурала и бдила над првим рањеним партизанима. Међу првима је отишла у I ужичку чету, где је заједно са својим друговима учествовала у свим акцијама на стварању и одбрани Ужичке Републике. Крајем 1941. године са главнином партизанских снага повукла се према Санџаку где је у борби против четника погинула у Аљиновићима. 469 �боду, моћи ћемо стварати имовину, гатство и лепши живот за све нас. бо- Истински пример за углед су радници -добровољци из партизанских радионии,а Радништво по партизанским радионицама, у којима се ради обућа и одећа за наше борце, настоји да испуни крилатицу најсвеснијих родољуба, у исто време најдражу крилатицу целокупног радништва: „Све за фронт”. Тако су обућарски радници на својој конференцији донели одлуку, да сами настоје да се повећа број радника у њиховој радионин,и, да сами организују рационализацију посла, и на тај начин повећају капацитет производње. Кројачка радионица има довољан број радника и већ се ужурбано од материјала који је стављен на расположење, израђују војничке блузе и чакшире. Образована је и радионица кожних капута и кожуха и већ се исти израђују за борце на фронту”. Г1УШКАРСКА ШКОЛА БОБЕНОМ УЖИЦУ У КОЈОЈ ЈЕ 1941. БИЛА СМЕШТЕНА КРОЈАЧКА РАДИОНИЦА У ОСЛО- О расположењу жена да се укључе у све видове помоћи НОП говори чланак из „Борба” бр. 4, од 25. X 1941. године. „На конференцију и договор су догиле у великом броју жене свих друштвених слојева, па је темељ за јединство жена у ослободилачкој борби постављен. На договор су дошле и старе и младе, али овога пута број младих није превазишао број њихових мајки. Сећајући се окупаторових недела још из прогилог рата, грозећи се њихових недела за неколико месеци ове окупације, и оне најстарије притекле су у помоћ. РАДМИЈ1А НИКОЛИЋ, радница, рођена је 28. III 1922. године у Бајиној Башти. Остала је рано без оца, те је као девојчица била принуђена да ради по туђим кућама. Врло млада приступила је напредном покрету. По окупацији земље активно се укључила у рад за НОП — прикупљала је помоћ за борце у храни, одећи, санитетском материјалу и сл. У ослобођеној Бајиној Башти била је руководилап женске кројачке радионице. По одласку партизанских јединица у Босну ухапшена је и са још 20 омладинаца одведена у Титово Ужице, двадесетчетвртог јануара 1942. осуђена је у Ужицу са још 17 омладинаца на смрт, марта је спроведена у логор на Бањици, где је стрељана августа 1942. године. На растанку са својим другарицама једва је успела да своју недовршену марамицу уручи другарици Мири Јовановић која ће је као последњи поздрав предати Радиној мајци. На марамици су извезена имена и дани стрељања Бајнобаштанаца, Радиних другарица и другова. Остао је неизвезен само један датум, последњи дан њенога живота, датум Радиног стрељања. Брат јој је умро као интернирац у Норвешкој, а сестра од последица мучења. 470 Активност жена у ово време била је усмерена ка делатностима и задацима народноослободилачких одбора, који су били веома сложени и разноврсни. Свесрдно су прихватиле позив „Све за фронт — све за победу”, који је представљао неразлучно јединство фронта и позадине. Свестраном помоћи војсци у храни, одећи, санитетском материјалу, учешћем у народноослободилачкој власти и њеном учвршћењу, збрињавању избеглица, деце, одржавању болница и дечјих домова, радом у информативној и курирској служби, у сеоским стражама, на културно-просветном пољу и др., жене су изразиле спремност да се до краја боре против окупатора и свих домаћих издајника, да бране слободу. Одмах после ослобођења Ужица, много раније него што је обнародована ова наредба команданта Ужичког одреда Душана Јерковића, о партизанским кројачким радионицама, раднице, жене и омладинке, девојчице и старице укључиле су се у разноврсне послове. �„Штаб Ужичког партизанског одреда, наилазећи код грађанства од првих дана на најлепши пример и спремност да нам са своје стране пружи сву могућу помоћ када се од њега затражи, обраћа се српским родољубима са овим позивом: 1. да се сви кројачи и абаџије још данас пријаве у команду места која ће их одредити у којој ће радионици израђивати одећу за партизане Ужичког одреда; 2. да се исто тако пријаве и ставе на расположење за шивење све кројачице и оне патриоткиње које могу пом.оћикројачицама приликом кројења и шивења веша за партизане. Надам се да ће овај наш апел паићи на најлепше разумевање и одзив да ће и овог пута Срби и Српкиње дати доказ о својој љубави према партизанима који се боре са највећим пожртвовањем под врло тешким околностима против крвавог окупатора за слободу српског народа”. КОМАНДАНТ, Душан Јерковић И жене су прегле на посао. Организовале су женске кројачке радионице у Ужицу и другим местима. У Ужицу су постојале четири радионице. У централној радионици која је била смештена у згради Буарске основне школе кројен је материјал за остале радионице као и за жене које су радиле у својим кућама. При овој радионици је формирано и одељење за плетење у коме су омладинке слободног Ужица плеле рукавице, џемпере и шалове за партизане. У радионицама је, поред професионалних кројачица, радио и велики број домаћица, које су на тај начин давале свој прилог народноослободилачкој борби. Мада је у радионицама био недовољан број машина, рад је био добро организован, било је посла и за девојчице од 12 и 13 година. Оне су намотавале конац, чистиле просторије, ложиле ватру, доносиле воду. Радило се готово без предаха. Редови жена и омладинки испред радионица, ужурбаност и озбиљност приликом смењивања разних група, жамор, топот шиваћих машина, звуци пркосних и полетних песама привлачили су пажњу пролазника, мамили све више и више придошлица у радионице. Првих дана се шило око 100 пари рубља, а крајем новембра 1000 пари дневно. Од машина се одвајало само за време заједничког обеда или надлетања непријатељских авиона. У вечерњим часовима, после напорног рада, одржаване су радне конференције и политички састанци или мање приредбе. Повремено су се састајале другарице из свих радионица на за- ЦЕНТРААНА РАЊЕНИЦИ БОАНИЦА У УЖИЦУ У ЗГРАДД ЦРВЕНОГ КРСТА У КОЈОЈ ЈЕ ОВЕ БОАНИЦЕ БИАА ЈЕ ДР ФРИДА ГУТМАН 471 КОЈОЈ 1941. СУ 1941. ГОДИНЕ ГОДИНЕ БИАА БИАИ СМЕШТЕНА СМЕШТЕНИ БОАНИЦА. ТЕШКИ УПРАВНИК �једничке политичке састанке. Свака радионица имала је свога руководиоца. Централну радионицу водиле су Грозда Дрчелић и архитекта Десанка Јовановић-Градиштанац, а остале четири — Ангелина Аврамовић, Буда Шегуљев, Стаменка Кустурић и Славка Јоксимовић (четници су је убили 1943). У раду су се нарочито истицале: ЈБубица Јанковић, Мила Ривић, Олга Јелисавчић, Нада и Слава Бојовић, Ружа Дравић и Петра Богдановић и много других жена које су предано радиле. ДОБРИЛА ПЕТРОНИЈЕВИЋ је рођена 1922. године у Титовом Ужицу, гимназију је завршила 1938. године и уписала се на Правни факултет у Београду. Рано је остала без родитеља и преузела бригу сестрама и браћи. Пошто је породица о била недовољно материјално обезбеђена морала је да напусти студијЈе,- Вратила се у Ужице и пред сам рат завршила курс за учитеље. У напредни покрет се укључила у Београду, пре рата је постала члан СКОЈ-а, члан КПЈ 1941. године. По окупацији Југославије добила је задатак да организује санитетске курсеве за омладинке из Ужица. Курсеве је држала у својој башти, ту су одржавани скојевски састанци, састанци читалачких и васпитних група. Ту је било складиште санитетског и другог материјала, који су она и друге другарице износиле из града до одређених пунктова. У ослобођеном Ужицу радила је у болници; једно је време била болничарка у Златиборској чети, из чете је упућена за комесара партизанске болнице у Севојну. Крајем новембра 1941. године када су партизанске јединице напуштале Ужице Добрила је показала велику сналажљивост око евакуације рањеника из Ужица. Са др Левијем и његовом другарицом Маријом пребацила је возом у Кремна последњу групу рањеника из болнице у Севојну. И тек што су их сместили у школу четници су извршили напад и заробили их заједно са рањеницима. Приликом спровођења у Ужице Добрила је у возу попила отров. После два-три дана умрла је у Ужичкој болници а да ни речи признања није изустила. Родбини је дозвољено после неколико дана да покопа њено тело. Тада Добрилина смрт нигде није била убележена. У књиге умрлих уведена је тек после рата. Њена најмлађа сестра петнаестогодишња Деса борац II пролетерске бригаде је погинула септембра 1952. године на Мањачи. ЗГРАДА У КОЈОЈ ЈЕ БИО ПАРТИЗАНСКИ САНИТЕТСКИ ТЕЧАЈ 1941. У ОСАОБОБЕНОМ УЖИЦУ Сличне или нове акције организују се и у другим местима. У радионици у Бајиној Башти, која је имала око 20 машина, радило је око 50 другарица. Политички руководилац радионице била је Рада Николић, а у руводоству радионице су биле Мара Пачански, Божана Петковић, Цака Вујовић и Гина Баштовановић. При радионици је била организована и група за плетење. Плело се дневно по 15 пари чарапа, рукавица, шалчића. У групи за плетење биле су: Мира Јовановић, Мица Јовановић, Стоја Вуковић и Симка Нинчић. Сваког дана после завршеног рада (радило се од 6 ујутру до 18 поподне) одржаване су политичке конференције, мање приредбе а затим се манифестовало кроз град. Радионица је имала и своје зидне новине, које су уређивале Јелена Фрајденфелд-Тадић, Мира Медић, Петра Јањушевић и Вукица Грбић. При радионици је постојао и хор који је учествовао на многобројним приредбама. Одбор у коме су биле окупљене жене око радионице и група жена које су биле ангажоване у секцијама Среског народноослободилачког одбора, свакодневно су се састајали, договарали о раду и омасовљењу рада са женама. Како се будио нови живот у овој зачмалој паланци илустрације ради наводимо чланак из „Борбе” бр. 5, од 28. 10. 1941. године: „Мала паланка на Дрини, Бајина Башта, живела је годинама без радости. Радости бар није било за човека из народа. Осим препечене шљивовице и бескрајне партије санса — ничега. Радости ту није било за оне којима радост највигие треба, радости ту није било за омладину која је безнадежно гледала на неизвесну сутрашњицу. Али сутрашњица више није неизвесна ... Сутрашњица није више невесела... Омладина није више без радости. Омладина је донела слободу и радост овоме граду и целоме крају. Улицама је прострујао нови живот. На лицима мла- 472 �дости, као и на лицу младог човека из народа затреперио је осмех ведрине; ведро те насмејане очи гледају и оно што ће доћи сутра. Кроз некад неме и мирне улице данас се ори песма: „Падај сило и неправдо, народ ти је судит’ зван, бјеж’те од нас ноћне тмине свануо је и наш дан .. Ту снажну песму донели су храбри партизани који су дошли из планине, који су са песмом донели и слободу граду, а песму ту прихватила је и,ела варош, прихватио је народ, та песма постала је програм борбе, она је унела полет и одушевљење. С песмом пристижу нове групе које се јављају чети да повећају редове младих бораца за слободу, с песмом одлазе новоформиране чете на положај, с песмом се увече дефилује кроз улии,е. Песму су прихватили и они најмањи, који са дрвеним пушчицама, кад не могу ништа више, желе бар да својом детињом радошћу помогну велику борбу коју води данас -цео српски народ за своју част, за своју слободу, за бољу, лепшу и светлију будућност. Гледамо свако вече ту четицу веселих малишана, који маргиују у строју са дрвеним пушчицама, са дечгсјим рукописом исписаним транспарентима: „Живела слобода”!, „Смрт издајницима”!, „Живео друг Стаљин”!, „Доле петоколонаши”!... Ти ће бар у пуној мери уживати плодове. И заиста читав живот у граду и целоме крају је у знаку борбе за ослобођење. Свако даје и доприноси колико може према својој снази и могућности. Једна изнемогла старица догила је једнога дана да да свој прилог борби. „Ја немам ништа синко”, рекла је старица прилажући изгужвану банку. „Ево ову банку дајем за нагиу војску и нека буде срећна”... А да би се осетгсло колико прегнућа, колико одушевљења уноси омладина у ту борбу, треба само ући у зграду Занатске школе у Бајиној Башти. Некад су младе девојке у тој школи везле јастучиће и гоблене који су требалгс да висе у неком досадном салону. Данас ту младе девојке гиију војничко рубље од простог платна, кувају пекмез за своје другове партизане или исписују пароле на платну. И у тај рад уносе много вигие љубави него што су уносиле у своје везове, поред којег се безнадно сентиментално сањарило. Наше младе другарице нису више сентименталне сањарке. Оне су постали борг^и, јер велики сан младости приближује се своме остварењу. Нови живот је прострујао нашим градом. Он ће ускоро прострујати у целој земљи, у свим земљама света, живот о коме столећима сања радно човечанство”. ЈЕЛИСАВЕТА-БЕШКА БЕМБАСА-ЦВЕ ТИЋ, дипломирани правник из Београда, је рођена 18. XII 1909. године у Сегедину; школовала се у Београду. Предратни је члан КПЈ. Била је на робији од 1933. до 1935. године. Пре рата је била секретар партијске ћелије при Женском покрету која је била формирана за Омладинску секцију Женског покрета и „Жену данас”. Августа 1941. године укључила се у рад за НОП на терену пожешког среза. Најпре је радила у техници у селу Годовику, а затим у ослобођеној Пожеги у Команди места. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама прешла је у Босну. Године 1942. била је члан Политодјела I крајишке бригаде. Рањена је 6. септембра 1942. године на Мањачи и убрзо је умрла. ГРОБОВИ РАЊЕНИКА ПОУБИЈАНИХ КРАЈЕМ НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ НА ЗААТИБОРУ ЗГРАДА БАШТИ У КОЈОЈ ЈЕ 1941. Кројачка радионица постојала је и Ариљу. Руководилац радионице била је стручна учитељица Олга Савић. У радионици су радиле ученице женске занатске школе и жене АриУ 473 ГОДИНЕ БИАА СМЕШТЕНА ПАРТИЗАНСКА БОАННЦА У БАЈИНОЈ �ВЕРА МАТИЋ, студент медицине, још у ужичкој гимназији приступила је омладинском покрету. Као студент медицине наставила је активност у студентској организацији. Устаничком покрету је приступила у првим данима. Била је члан СКОЈ-а. Посећивала је курс за прву помоћ у ослобођеном Ужицу 1941. године, а одмах затим ступила је у једну од ужичких чета, борећи се за проширење и одбрану Ужичке Републике. У налету прве непријатељске офанзиве одступила је са главнином партизанских снага. Погинула је превијајући рањенике у борби на Сјеници, децембра 1941. године. ДЕСА ПОПОВИЋ, студент из Титовог Ужица, члан КПЈ, рођена је 1920. године у Ариљу. По окупацији Југославије укључила се у рад за НОП. Са партизанским јединицама прешла је у Нову Варош где је радила у агитпропу ЦК-а све до евакуације Нове Вароши. Тада се је пребацила у Фочу, радила у комадни места а маја 1942. постала борац II пролетерске бригаде. Погинула је на Гату 11. јуна 1942. године као борац-болничарка I чете IV батаљона II пролетерске бригаде. НАДА ПОПОВИЋ, кројачка радница, рођена је 1918. у Свештици (Ивашица). Пре рата је активно радила у културно уметничком друштву „Јавор”. У чланство КПЈ примљена је 1941. Исте године је ступила у Моравичку чету УПО. Крајем новембра 1941. године са јединицама УПО пошла је у Санџак. У борби на Сјешди децембра 1941. године је заробљена, из затвора у Сјеници, са групом заробљених партизана, спроведена је у Пријепоље, предата Италијанима, који су је фебруара 1942. године стрељали. СЕСТРЕ САВЕТА И НАДА ПОПОВИП. САВЕТА ЈЕ ПОГИИУАА ОД НЕПРИЈАТЕЉСКОГ БАЦАЧА ПРИАИКОМ ОСАОБОБЕЊА ИВАЊИЦЕ 1944. 474 ља. Било их је око 20 (Милка Глишић, Зора Богићевић, Зага Јањић, ЈБуба Мајсторовић, Зора Шабановић, Рада Васиљевић, Милка и Дана Милошевић) и још много жена и омладинки које су радиле у радионици а такође обављале и друге задатке. Дневно се израђивало 60 пари рубља. Рубље је шивено и по кућама. У радионици у Пожеги, која је располагала са више од 30 машина, био је окупљен већи број омладинки и жена. Дневно је израђивано неколико стотина пари рубља. Радило се у више смена, па и ноћу. При радионици, а и ван ње, било је организовано плетење џемпера и чарапа за борце. Овим радом руководиле су: Емилија Остојић, > Милева Стефановић и Перса Радовановић. С платном и другим материјалом радионице је снабдевала углавном Ткачница у Ужицу. У Ткачници је био уведен рад у две смене. За време рада у ослобођеном Ужицу фабрика је произвела велике количине текстила. Платно и други материјал произведени у овој ткачници, у којој су углавном биле запослене жене, слато је је не само кројачким радионицама на подручју ужичког округа већ и за потребе радионица у Чачку и другим местима. Текстил је слат и за потребе партизанских јединица у Санџаку и Босни. У местима где није било организованих радионица жене су шиле и плеле код својих кућа. Сељанке су на прелима до дубоко у ноћ преле и плеле за борце. На прела је долазило по 100 до 400 жена и омладинки (Љубање, Буар, Стапари, Качер, Трипкова, Гостилница, Горјани, Севојно, Радобуђа, Вигоште, Гривска, Латвица, Поглед, Вране, Крива Река и многа друга села), што се види из чланка „Сељанке помажу наше борце” („Борба”, бр. 17, 22. 11. 1941. године). Ужице, 20. новембра. „Није требало много речи па да се сељанке ужичког среза једнодугино одазову на позив: све за фронт. Док жене и омладинке у Ужицу шију рубље за партизане и плету вунене чарапе, сељанке су имале да припреме вуну за чарапе и цемпере. Омиљена сеоска прела претворена су овога пута у широке скупове жена где стотине жена одужују свој дуг према народноослободилачкој борби. Први пут у овом крају сељанке узимају најшире учегиће у заједничкој борби. Први пут на овим прелима сељанке ч сеоска женска омладина имају прилике да чују речи упућене њима и да преко популарних објагињења и забавног про- �грама и песама схвате како је њихова улога у овој борби значајна и да је оне морају извршити.1) Њихова слога и једнодушност помоНи ће да се и јединство целокупног српског народа учврсти. Љубање је било прво село које је организовало прело, на које је дошло око 100 жена. За само једно вече опредепо је 15 килограма вуне. Стотине жена слугиало је речи своје учитељице и, одушевљене, узеле су да од те вуне исплету г^емпере. Село Трипкова је са истим успехом организовало прело. Преко ститину жена радило је вредно и сељанке оба села, Љубања и Трипкове, спремају се да поново у јоги већем броју припреме ова плодна прела. У Крчагову су одржана већ два прела. На другом прелу, 18. новембра, изабран је одбор од четири младе девојке, које ће заједно са народноослободилачким одбором заказивати прела и у другим селима. Одбор је већ данас дао предлог да се закаже прело у селу Севојни. Сељанке села Буара 19. новембра одржале су своје друго прело, на које је дошло преко стотину жена. За неколико сати опредено је 15 килограма вуне и дубоко у ноћ орила се песма и играло коло младих девојака. Сељанке су предале и чарапе које су исплеле од раније опредене вуне, али је број чарапа надмашио дату количину вуне, јер су многе донеле као прилог чарапе од свог материјала. Прело у селу Стапарима надмагиило је сва досадагиња. У основној школи окупило се 250 жена и опрело 36 килограма вуне. Овде се синоћ, 19. новембра, најпуније изразила љубав сељака према партизанима а мржња према свима који ометају јединствену борбу српског народа. Младе девојке из Стапара решилг су да свима партизанима из свог села исплету чарапе од свог материјала и пошаљу као поклон. А све заједно, и старе и младе, дубоко су биле потресене читањем репортаже из „Борбе” о стрељањима у Крагујевг1,у. Већ су заказана прела за идућу недељу. На њима ће група омладинаг^а и омладинки из Ужица давати забавни програм и заједно са сеоском омладином кроз песму бодрити све на борбу. Своју помоћ фронту сељанке Не проширити на тај иачин што Не својим прилозима у рубљу, вуни и чарапама снабдети јоги већи број бораца. Мали одбори сељанки такође ће бити велика помоћ народноослободилачким одборима у њиховом раду на скупљању прилога у животним намирниг!,ама. А све то заједно значи да су сељанке схватиле шта отаџбина у овом часу од њих тражи”. Поред многих састанака, предавања, курсева, прела и приредби организоване су и посебне конференције же‘) На прелу у Љубањама говориле су Јелена Ћетковић и Цвета Дабић, у Буару Митра Митровић и Цвета Дабић, у Ужицу, Стапарима, Гостилници и Горјанима Анђа Ренковић. СЛАВКА ИВАНОВИЋ, учитељица, рођена је 1913. године у Рогама (Титово Ужице). Још као ученица Учитељске школе у Ужицу пришла је напредном покрету. Члан КПЈ постала је 1940. године. По окупацији Југославије била је једна од организатора рада међу женама и омладином у бившем пожешком срезу. Године 1941. у ослобођеној Пожеги била је комесар поште. Крајем исте године са партизанским јединицама пошла је у Санџак. Почетком фебруара 1942. године у борби са четницима на Увцу заробљена је и стрељана. „МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) Оделење за државну заштиту I Бр. 14715/41 3. VI 1942 г. Београд СРЕСКОМ НАЧЕЛСТВУ УЖИЧКА ПОЖЕГА Према обрасцу на обратној страни ггод личном одговорношћу најсавесније прикупите и ПОВРАТКОМ АКТА одмах доставите податке за ИВАНОВИЋ. Д. СЛАВКУ, учитељицу из Рупељева која је отпуштена из службе под сумњом да сарађује са комунистима. (М.П.) По наредби МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Начелник (потпис нечитак) Подаци за евиденг^ију . . . СЛАВКА Д. ИВАНОВИЋ ... учитељица .. . стара 22 год. ... српкиња вере православне ... село Роге општ. Рогика ... Роге ... убијена ... погинула као партизански саучесник у селу Лопиже код Нове Вароши. Претседник општине (потпис нечитак) ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА МИОДРАГА МИЛОВАНОВИЋА-ЛУНА О БОРБИ НА ГАТУ, ЈУНА 1942. ГОДИНЕ1) „Ни у једној од ранијих борби наш батаљон није имао оваку решеност. Цео батаљон, сви борци, бејаху као један. Кроз све нас струјаше само једна мисао: догиао је тренутак да се већ једном обрачунамо са четницима, сад или никад. Елан и полет могао је осетити само онај који је ту био и видео све. Цео батаљон на команду: „Трком напред” заталасао се и као олуја оурнуо, не презајуНи ни од брисаног простора ни од високе тврђаве на Гату. Јурнуше борци силовито иако већ четврту ноћ не спавају, четврти дан маршују, док смо претходни дан и ноћ провели без јела и воде. У томе тренутку давала нам је неодољиву снагу мржња према народним изродима. Чврста воља да се испуни задатак распламсаваше се у борцима и борба поче. Тешко је пером изразити и описати ту борбу. Тешко је то и да осети онај који није видео. Цео батаљон заустављен је на једној чистој коси, испред нас четници ко- Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 475 �мешају се, прибијају и јуришају. Два њихова јуриша одбијамо. На десној страни утврђење нас надвисило и бандити нас са њега гађају право у теме. Рањавања појединих другова изгледаху нам као нешто обично и природно, а сами рањеници не обраћајући пажњу на своје ране говораху: „Дрргови, и ми ћемо са вама напред”. Сви бијасмо заузети само једном мишљу: напред —■ извршити задатак. Паклена пушчана и митраљеска ватра, гину поједини другови, али остале ништа не поколебава. Наставља се борба све жешће и оштрије. Гину пушкомитраљесци, замењују их други; кваре се оружја од силне пуцњаве. Другови их оправљају на положају и борба тече даље. Другарице се брисаним простором пребацују од рањеника до рањеника. Све се таласа и хуји, сви смо као један и само пламти. Овде се појединци не примећују. Зар да говорим о Јовановићу „Отрову”, чија се пушка усијала, а он не говори гласом човека, већ пушта неке животињске гласове, готово урличе. Урличе не од страха, не од радости, већ што га је обузела напетост борбе. Зар да говорим о њима, кад се Јаћимовић пребацује са пушкомитраљезом са свога крила на десно. Говорити о храбрости другарице Наде1) и Милене,2) на десном крилу, кад Станка3) под кигиом куршума на левом крилу, превија рањенике. Цео батаљон, сви до једног, беху исти. Није требало команде, није требало старешине, водника, десетара, сваки зна шта треба радити. Четници су успели да нас заобиђу са десног крила. Истовремено врше јуриш са чела и са бока. Морали смо се повући. То није било повлачење ради избегавања борбе, то је повлачење са борбом прса у прса. То су тренуци када треба одолети надмоћнијем непријатељу, зауставити га и извући рањенике. Ти тренуци захтевали су од нас да покажемо нашу вредност као целина и као појединци. И стварно доказали смо да смо достојни пролетерског имена... Овде се показало наше пожртвовање другова према друговима. Више другови нису мислили на себе. Зар је Милинко мислио на свој живот кад из стојећег става са чисте ледине коси непријатеља и непријатељски строј и гитити повлачење. Ово је само један пример, а сви бејасмо такви. Мала Деса4) узела пушкомитраљез рањеног друга и једва са њим иде кроз шибље и камењар, а на другом крају Милена води рањеног друга, крвавих руку до лаката, па би човек рекао: шта се ово дете упетљало овде? Један друг води рањеног Добрила Петровића, нашег политкомесара. Плаче, јер не може даље, алгс га не оставља. Две гомиле људи беху измешане, јер су се четници сјурили гс бојиште личаше на мравгсњак. Није се могло разазнатгс где су наши, а где четници. Где год погледаги устремио се човек на човека. Један се таман спрема да убгсје нагиег друга, алгс га Богико уби из револвера и спасе нашег борца. Другарии,е болничарке не презају од опасности пргс спасавању рањеника. У овој очајној борби, готово гушању, бејасмо обузетгс једном мишљу: помоћи рањеним друговима и одбити непријатеља. Сви бејасмо свеснгс тежине ситуације гс присебност се нгсје губила. Другаргсца Мара5) је у одбрани ранила једног четнгска и бгсла заробљена. Њу ништа не збуњује. Натерали су је да превгсје њихове рањенике... Стрељали су је али одлучна воља да стгсгне другове, да стигне батаљон — побеђује, и она после два дана долази у свој батаљон, тешко рањена. Добрмвоје паде рањен, има снаге да помисли на свој митраљез гс последња реч му је: „Другови, митраљез... ” „... Сунце је већ високо, камењар се просто усијао од врућине, а већ је два дана како воде нисмо видели. Језик нам се слешсо за уста, а уста побелела, кап воде дала би нам нове снаге. Под широким лесковгсм лишћем још се задржала роса. Другови завлаче главе и лижу капљице росе са траве. „Пало нам је много другова... на које су масовно биле посећене. У Ужицу су на једној конференцији жена говорили Митра Митровић и један друг. На конференцији у Ариљу и селу Крушчици говорила је Олга Богићевић-Живковић, у Пожеги Милена Спасојевић. Жене су масовно посећивале зборове. На неким зборовима жене су и говориле (на збору у Ивањици Коса Пацић). Од многих чланака о манифестацијама и културно-уметничким приредбама, штампаним у „Вестима” и „Борби”, доносимо следеће: „Р АЧ А Н С К И Н А П Р Е Д А К 1 ) Уласком партизанске ослободилачке војске у Бајину Башту нестало је не само мрског окупатора, него је нестало духовне и политгсчке реакције која је гушила и спутавала сваки културни и политичкгс живот у овоме крају. Пробуђени и ослобођени народ приступио је с одугиевљењем народноослободгслачкој 'акг^ији. Велики митинг којгс је одржан у Бајгсној Багити у недељу 5. октобра прилгском мобилизације, најбоља је гаранција да је народ гс,елога рачанског краја спреман да се до последњег даха свим снагама заложгс за слободу и спас отаџбине. У великој поворгџс која је продефиловала градом учествовало је око тргс хгсљаде сељака и сеоске омладгсне. Нарочито вгсдног учеисћа узела је у поворци женска омладина из Бајине Баисте, која најактгсвнгсје ггомаже народноослободилачку акцију. На митгснгу којгс је после дефилеа одржан на пијаци народ је једнодушно поздравгсо народноослободилачку борбу коју предводе храбри партгсзански одреди. На транспарентима који су ношени у поворгс,и вијориле су се пароле: „Смрт фагиизму — ослобођење жене”, „Жгсвео Совјетскгс Савез”, „Жгсвели јуначки партизани”, „У борбу за спас гс слободу отаџбгсне”, „Жгсвео Савез комунистгсчке омладине Југославгсје”. Народноослободгслачкгс одбори организовани су у свим селима, којгс уз помоћ народне страже врше народну власт, а тргс хгсљаде мобилисаних борагс,а спремнгс су у сваком моменту да се супротставе најезди фашистгсчког окупатора гс да се боре против сваке реакције која бгс покушала да народу одузме слободу, да га поново спута и обесправи”. ” „ПАРТИЗАНСКО КУЛТУРНО В Е Ч Е У Б А Ј И Н О Ј Б А Ш Т И"-) Омладгсна читавог нашег краја не заостаје гсза својгсх другова у Ужгсцу, гсако ') Нада Матић из Ужица. ’ ) Милена Ситарица са Уба. 5) Станка Лаковић из Ужица. ‘) Деса Петронијевић из Ужица. 5) Мара Кустурић из Титовог Ужица. ‘) Вести бр. 9, 11. X 1941, Титово Ужице. !) 476 Вести, бр. 12, 14. X 1941, Титово Ужице. �располаже са мањим снагама и могућностима. Истога вечера кад и у Ужицу, бајинобаштанска омладина приредила је своје културно вече, те тако дала свој први прилог оживљавању културног и друштвеног живота у својој ослобођеној варогии. Свесни коме имају да захвале гито данас живе у слободи, грађани и грађанке Бајине Баште, после поздравне речи команданта места, топло су и захвално клицали партизанима. А свесни да ова борба још није завршена и да се треба припремити за још тежу, песмама и рецитацијама, полетним и борбеним, позивала је омладина у нове битке. Младе девојке и скоро девојчице, прегле су да, после вредног рада у радионици, где плету и шију за своје другове борце, и грађанству пруже једно вече народне културе”. ЖИВКА ВУЈ1ЕТИЋ, текстилна радница из Титовог Ужица, рођена је 1921. године. У напредни раднички покрет се укључила пре рата, била је запажени активиста у синдикату. Члан КПЈ је постала 1940. године. По окупацији Југославије постала је један од организатора рада међу радницима у Ужицу. Крајем новембра 1941. године прешла је са УПО у Санџак и Босну, постала је борац-болничарка III чете IV батаљона П пролетерске бригаде. Погинула је 23. јула 1942. године у Прусцу близу Бугојна. „СЕЉАЦИ ЗА ЈЕДИНСТВО У БОРБИ1) Косјерић, 23. новембра Зборове добро посећене одржали смо у Годечеву на Варди, у Ражани, Маковишту и Сјечој Реци. Зборови су били врло добро посећени. На њих су дошли и многи сељаци који су се у последње време због разних четничких акција разбегли по шуми. Расправљано је о данашњој ситуацији и на свим зборовима сељаци су се изјаснили за чврст споразум у борби против окупатора и петоколонаша. У свима овим селима изабрани су народноослободилачки одбори. У Косјерићу је ужичка уметничка група одржала врло лепу културно-уметничку приредбу”. КАЈА СТОЈАНОВИЋ, радница из Титовог Ужица, члан СКОЈ-а, родила се 1924. године. По окупацији Југославије је активно радила у омладинској организацији. Са партизанским јединицама прешла је у Босну. Почетком 1942. године радила је у телефонској централи при Врховном штабу у Фочи. Погинула је као борац-болничарка I чете I батаљона II пролетерске бригаде на Гату 11. јуна 1942. године. ДУШАНКА ПУЗОВИЋ рођена 1926. у сиромашној породици, ученица гимназије, борац-болничарка 3. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде погинула је 11. јуна 1942. године на Гату. .,ЗБОРОВИ И КУЛТУРНЕ ПРИРЕДБЕ Манифестације у срезу ариљском Ариље, 23. новембра Данас су одржана два велика збора у селима Радобуђи и Високој на којима је говорило много сељака. Говорници и окупљеии народ поздравили су одлучну и непомирљиву борбу партизана против окупатора и свих који окупатора помажу или партизанске борце ометају у светом ослободилачком рату. У Високој је на збору изабран Народноослободилачки одбор. У селима Латвици, Крушчици и Вранама одржане су врло успеле културне приредбе којима је, нарочито у Крушчици, присуствовао велики број сељака и сељанки, омладинаи,а и омладинки”. У документарном материјалу из овог периода многе активности жена нису забележени, али и су имзна сачу- вани у тих дога- ђаја. раца, Око исхране и снабдевања боњихових породица и породица ратних сећањима учесника заробљеника, необезбеђеног око становништва снабдевања и избег- лица које су свакодневно пристизале ') Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 477 �из разних крајева земље на ову те~ риторију и других задатака које су народноослободилачки одбори имали, велики део посла био је поверен женама. Осамнаестог октобра 1941. године обнародована је одлука Народноослободилачког одбора у Ужицу1) у којој, поред осталог стоји: „ ... У послене њу најкраћем створене помоћи главном као року јавне биће мензе избеглш1,ама и у случају за ... све У поступиће помоћи се и неупитауоста- лом неупосленом становништву .. ДУШАНКА ТАТАЛОВИЋ, учитељица, рођена је 1918. године у Врховинама (Хрватска). Октобра 1941. ступила је у Ужички партизански одред; крајем године са Одредом је прешла у Санџак, у Новој Вароши радила у женском колективу све до 4. II 1942. а затим је прешла у Босну, где је 1942. године постала борац-болничарка II батаљона II пролетерске бригаде. Исте године је примљена у чланство КПЈ. Јула 1942. у борби на Оборцима тешко је рањена у обе ноге; тада је заробљена од усташа, отерана у концентрациони логор у Јасеновцу и тамо убијена. ОЛГА ВЕЛИЧКОВИЋ из Ивањице, рођена је 1923. у Каони. Пре рата је учила женску занатску школу у Ивањици. Била је обухваћена радом омладинске васпитне групе. По окупацији Југославије укључила се у рад за НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1941., а члан КПЈ маја 1942. године. Једна је од првих омладинки која је из Ивањице послата на санитетски курс у Титово Ужице. Пошто је завршила курс распоређена је у једну чету Ужичког партизанског одреда. Била је болничарка у III чети I батаљона II пролетерске бригаде ,једна од најомиљенијих и најхрабријих болничарки. У борби са усташама у Благају код Купреса 12. августа 1942. године је рањена у стомак и после двочасовних мука је умрла. КАТИЦА ИГЊАТОВИЋ, радница из Титовог Ужица, рођена је 1917. године у Кувеждину (СР Словенија), пре рата је припадала напредном радничком покрету, по окупацији Југославије се укључила у НОП. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Босну. Била је борац-болничарка 1. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде, погинула је 11. новембра 1942. године на Јелиним Пољанама (на падинама Динаре, између Босанског Грахова и Клина). 478 Жене су се прихватиле организовања народних кухиња и мензи. У Ужицу су организоване три, а у другим местима једна до две кухиње. За преко 1000 избегличких породица са око 3500 чланова, настањених само у Ужицу, организоване су две мензе из којих су издавана бесплатно по два оброка. У неким кухињама оне су биле и руководиоци (у Ивањици Коса Пацић, а у Ужицу централном кухињом руководила је Лепа Жујовић). Руководилац кухиње за исхрану избеглица у Бајиној Башти била је Даница Докмановић. У овој кухињи су радиле Мица и Савка Ђокић, а поред њих повремено и друге. У згради женске занатске школе у Бајиној Башти било је организовано и прихватилиште. О прихватилишту и перионици, у којој се прало рубље и ггарила одећа бораца, којом су руководиле Ђука Дунић и Љубица Пенезић, бринуле су такође жене. У кухињама, перионицама и прихватилиштима радило је више стотина жена. У Ужицу је био организован и један дом у коме је било смештено неколико десетина избегличке деце о чијем се издржавању старао Градски народноослободилачки одбор. А о њиховом прихватању, смештају и организацији живота и дому бринуле су жене Ужица. Активност жена и омладинки рачанског среза развијала се највећим делом преко секција Среског народноослободилачког одбора. Секретар овог одбора била је Божана Петковић, службеник, а одборнице Љубица Пенезић, учитељица и Ђука Дунић, домаћица. У секцијама је радио велики број жена. У секцији за прикупљање помоћи за борце и необезбеђено становништво биле су и Љубица Пенезић и Милка Јелисавчић. Помоћ је сакупљана у селима, и то у селу Лугу преко Новке Чучковић и њене ћерке Добрије и Миленке Илић (стрмоглавила се јер није више х) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. �могла да издржи четничка злоетављања), у Вишесави преко Зорке Петковић, у Црвици преко Олге Вељковић, у Бесаровини преко Живане Радојчић и Милене Јовановић. У секцији за сакупљање санитетског материјала, поред других, биле су Ружа Стаменић, Вера Поповић, Зорица Тришић, Анка Влашки, Зора Милановић и Зора Поповић. Група жена окупљена око ове секције бринула се о групи одбеглих политичких затвореника из Сремске Митровице, који су били смештени у посебним одељењима болнице у Бајиној Башти. Секција за исхрану и помоћ необезбеђеном становништву са поменутом групом и групом за смештај избеглица, прикупљала је и делила помоћ у новцу, намирницама, одећи, лековима не само породицама бораца, већ и породицама ратних заробљеника и осталом необезбеђеном становништву. Група се ангажовала око допремања и смештаја рањеника и на другим пословима. ЖИВКА АЛЕКСИЋ-МИЈ1А, кројачка радница, члан КПЈ, рођена је 1920. г. у Бсограду. Напредном радничком покрету пришла је сасвим млада, била је синдикално организована. По окупацији Југославије дошла је у Ивањицу, укључила се у НОП, била је једна од истакнутих активиста у бившем моравичком срезу. По завршеном санитетском курсу у Ужицу ступила у УПО крајем новембра 1941. године, са одредом је прешла у Санџак и Босну. Била је борац-болничарка III чете I батаљона II пролетерске бригаде. Погинула је 1942. године (II верзија — погинула је 1943. године код Сиња). У ослобођеном Ужицу радило је више другарица на организовању политичког и културног рада међу женама, на агитацији и штампи. Митра Митровић је руководила агитпропом ОК КПЈ, била је члан редакције „Борбе” и као члан Главног народноослободилачког одбора за Србију радила је на питањима просвете и школства. Анђа Ранковић била је као партијски радник одговорна за рад међу женама (погинула 1942); Бранка Савић била је у агитпропу Врховног штаба. Више другарица радило је у редакцијама листова „Борба”, „Вести” и „Омладинска борба”, међу њима Ејлин Бебингтон-Недељковић (јануара 1943. умрла од пегавог тифуса у болници у Дринићима), професор Дана Михаиловић и Јелица Ћетковић, студент филозофије. Учитељица Радмила Топаловић и Даница Нешовић, студент радиле су у књижници у партизанском дому културе, која је формирана 17. октобра 1941. године. Иницијативом агитпропа ЦК КПЈ у Ужицу је формирана уметничка чета. Партизани-уметници одржали су за борце на фронту и грађане Ужица и околних села велики број незаборавних приредби. У позоришном комаду „Мати” од Карела Чапека носиоци главних женских улога су биле Косовка Божић, професор и Мирјана Ђорђевић. Првих јесењих дана у Ужицу су омладинци и омладинке из околних села давали на позорници приказ сељачког прела. У сећању је остао успели дует омладинки из села ЈБубања, сестара Чакаревић, који је ДЕСА ПЕТРОНИЈЕВИЋ-МАЛА ДЕСА, тако су је звали, ученица Учитељске школе, имала је само 15 година када је пошла у партизане. Ова живахна, ведра, плавокоса девојчица, поносно је носила пушку, петокраку звезду и својих 15 година. Доживела је и урадила исто колико може да уради и најзрелији човек у своме животу — дала је свој живот за слободу вољене земље. Деса се родила 31. јула 1926. године у Ужицу. Без мајке је остала у шестој, а без оца у деветој години. Одрасла је са сестрама Добрилом и Војком. По окупацији земље укључује се у НОП — чува стражу док њена сестра Добрила обучава омладинке за прву помоћ рањенику, плете чарапе и џемпере за партизане, прикупља санитетски материјал; често га носи до одређене везе. У ослобођеном Ужицу ради у болници, дежура и у ноћној смени; затим ради у Команди места — у трпезарији. Крајем новембра 1941. године са сестром Војком напушта Ужице, одлазе на Златибор, одатле са колоном у Санџак — у Радоињу, па у Нову Варош где једно време раде у кројачкој радионици на пришивању дугмади. Препливала је Лим, са јединицама је дошла у Фочу, распоређена је на рад у интендатуру Команде места, одатле је априла 1942. отишла у II чету, IV батаљона II пролетерске бригаде. Учествовала је у свим борбама свога батаљона. На Гату су имали тешку борбу у којој је изгубило животе више старијих и искуснијих бораца. Мислило се да је и Деса у тој борби погинула, међутим појавила се са пушкомитраљезом. Храбро се борила и подносила све тегобе ратовања до 8. септембра 1942. године, погинула је у борби на Мањачи, погинула је онога дана када је требало да буде примљена у чланство КПЈ не сазнавши да је њена последња жеља остварена. Приликом стављања у раку у џепу јој је нађена лутка, а била је дете-борац. 479 �А НГЕЛИНА-ГИН А ВУКСАН, радница из Титовог Ужица, рођена је 1921. године. Пре рата је припадала напредом радничком покрету. По окупацији Југославије се укључила у НОП, била је активиста омладинске организације у Ужицу. Крајем 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Босну. Била је борац-болничарка 1. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде. Погинула је као члан КПЈ марта 1943. године у Стрмици изнад Горњег Вакуфа. ски покрет се укључила у својој школи, члан СКОЈ-а је постала 1941. године. У ослобођеном Ужицу била је' ангажована на многим задацима омладинске организације. Крајем новембра 1941. године као борац-болиначрка УПО прешла је у Санџак и Босну. При формирању Прве пролетерске бригаде ступила је у њу, била је болничарка III чете I црногорског батаљона. Тешко је рањена у ногу августа 1942. године код Стипићеве Кошаре (Шујица), покушаји лекара да јој спасу ногу остали су узалудни. Готово годину дана Брана је са једном ногом прелазила тегобни пут своје бригаде. При пробијању обруча V непријатељске офанзиве јула 1943. године упала је у четничку заседу и погинула. певао народне и тек настале партизанске песме. Жене Ужица, и то не само чланови Партије и СКОЈ-а, већ и многе друге показале су много хуманости, љубави и пажње према рањеницима. Испољиле су изванредну умешност у уређивању и одржавању болничких просторија. Биле су необично сналажљиве у снабдевању болница и преношењу лекова и у решавању и спровођењу здравствене заштите грађанства. Поворке жена и омладинки хитале су према болницама носећи душеке, јоргане, сламарице, чаршаве, рубље, чарапе, папуче, џемпере —- све што је могло послужити рањеницима. Оне су дежурале у болницама, прале рубље, завоје. Обилазиле су рањенике и доносиле им разне понуде. Намирнице су добровољно доносили и сељаци из околних села. У прикупљању намирница нарочито су се истакле жене и омладинке Севојна, Љубања, Буара, Крчагова, Горјана и Стапара. Међу рањеницима у ужичким болницама био је врло развијен културнополитички рад, што сведочи чланак објављен у „Борби”, бр. 14, од 15. XI 1941. године. „РАЊЕНИ ПАРТИЗАНИ ПРИРЕЂУЈУ КУЛТУРНО ВЕЧЕ1) Ужице, 13. новембра СТОЈКА-ЦОЛА ПАНТЕЛИЋ, ученица, члан СКОЈ-а, рођена је 1926. године у Бајиној Башти. Крајем 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Босну. Била је борац-болничарка 2. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде, погинула је марта 1943. године. БРАНИСЛАВА БАКОЧЕВИЋ, ученица Учитељске школе, рођена је 1923. године у Титовом Ужицу. У напредни омладин- Једна необична приредба одржана је у болници у згради Дома црвеног крста. Из те тужне куће болести и бола ни тога вечера нисте могли чути јаук и стењање, већ песму и, весео смех. То су рањени партизани приређивали своје прве али не и последње усмене новине. Пространа болесничка соба препуна кревета и мириса јодоформа. По креветима се разместила необична публика у болесничкој одећи, тежи рањении,и једва могу да дигну главу са јастука. Ту су храбри бори,и рањени у борбама против окупатора, ту су поштени четници, ту су деца погођена митраљеском ватром из непријатељских авиона, али је највише партизана са свежим и најболнијим ранама, које им је у братоубилачком рату задала издајничка рука непријатељског плаћеника. Ту су међу њима и њихови увек будни чувари — сестре болничарке. Разговор, смех и тиху песму прекинуо је улазак необичних приређивача са инвалидским штакама под пазухом, са ногом. згрченом у колену, са рукама увезаним на прстима. Та дирљива поворка образовала је певачки и рецитаторски хор. Рањени командир једне чете јуначког Драгачевског батаљона, као члан културног одбора рањеника, отворио је ус') „Борба” бр. 14, 15. XI 1941. 480 �мене новине уводним говором у коме је изразио топлу жељу својих другова да се што пре врате у своје чете и да наставе борбу. Затим је рекао између осталог: „Иако смо у болиици, иако смо рањеници, неки од нас и тежи рањепици, ми неНемо јаук, ни плач, ни сузе. Као што смо у бој ишли без плача и суза, са песмом на уснама, тако и сада овде, ми нећемо плач, ми хоћемо песму”! И песма, толико драга срцу радног народа целог света — „Интернационала” — одјекнула је громко и складно из грла певача са штакама и са завијеним рукама. Затим се ређао остали програм: духовита козерија, чије су читање рањеници прекидали смехом, озбиљна репортажа о партизапском логору, хорска рецитација Шантићева песма „О, класје моје”!, „врабац” са веома духовитим прегледом политичке ситуације у свету и у Србији. Певачки хор рањеника отпевао је јога неколико нагиих песама, а у међувремену, између две песме, певачи — инвалиди седали су на оближње кревете да одморе рањене ноге и држали при том своје гитаке у рукама исто онако као гито су јоги недавно држали пушке. Моћи опет држати у руци пушку и поново поћи у бој за слободу, то је највећа жеља сваког од ових рањеника необичног кова. Сваку тачку овог програма поздрављали су аплаузом. Али било је много слушалаца који нису аплаудирали из простог помало језивог разлога, јер нису могли ггљескати погито су им руке разнели непријатељски куршуми или бомбе. Имати бледо, испијено лице и тегику рану на своме телу, па ипак преко свога колектива гитедети од својих уста хлеб да би га послали друговима на фронту, као гито они чине у болницгс, место бола г1 јаука гајити песму и смех и не заборављати културно самообразовање, као гито они чине, то значи бити човек необичног кова. Војска и народ који имају овакве борце који су и као тегики рањеници сачували животну ведрину, оптимизам, веру у победу и жељу за продужењем часне гг праведне борбе — та војска и тај народ морају победити”. У Централној болници у Ужицу, затим у болници смештеној у згради Црвеног крста у којој је била лекар Фрида Гутман, у амбуланти и у болници у Севојну даноноћно су радиле: Добрила Петронијевић, Бешка Бембаса, Вита Гутман, Марија Бобић-Леви (угушена у гасним колима 1942. године на Бањици), Боса Цветић, Даница Милосављевић, Јелена Благојевић-Петровић, Јустина Вивот, Милица Ковачевић-Узелац, Рада Матовић (стрељана 1941), Милена Пајовић, Олга Којадиновић, Митра Дрндаревић, Милунка Бошњаковић, Милојка Зечевић, Добрила Пјевчевић, Милена Мартиновић, Ф ВИТА ГУТМАН, ученица Ужичке гимназије. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. У ослобођеном Ужицу, радила је у партизанској болници. Са Ужичким партизанским одредом прешла је у Босну. Погинула је као борац II пролетерске бригаде 1943. године у V офанзиви. РУЖА КАРАКЛАЈИЋ, радница из Ужичке Пожеге, члан КПЈ, рођена је 1918. године у Словенији. Од почетка устанка укључила се у рад за НОП, била је једна од најактивнијих жена у Пожеги. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Санџак и Босну. Постала је болничарка I чете I батаљона II пролетерске бригаде. Умрла је од тифуса почетком јуна 1943. године на Сутјесци, у V непријатељској офанзиви. ЉУБИНКА ЂОРЂЕВИЋ, медицинска сестра, члан КПЈ, рођена је 1921. године у селу Радобуђи код Ариља. По окупацији Југославије се укључила у НОП. Пре одласка у Ужички партизански одред у коме је била прва болничарка, била је организатор и руководилац санитетског курса у селу Радобуђи. Крајем новембра 1941. године са јединицама УПО прешла је у Босну. Била је борац-болничарка 2. чете, 1. батаљона, затим референт санитета батаљона у 2. пролетерској бригади. Погинула је на Сутјесци јуна 1943. године. ПЕРСА РАЈЕВИЋ, ученица Женске занатске школе, рођена је 1927. године у Ивањици. Године 1940. била је обухваћена радом васпитне групе. По окупацији земље укључила се у рад за НОП. Приликом одласка партизанских јединица за Босну, иако јој је саветовано да не креће, прикључила се колони. Као болничарка Моравичке чете, касније бригадне болнице била је једна од најхрабријих и најпожртвованијих болничарки. Примљена је у чланство КПЈ крајем 1942. године. Погинула је јуна 1943. године, у V непријатељској офанзиви. 481 �МИЦА ЋОРЂЕВИЋ-ПУШКАРКА, студент из Крагујевца, рођена је 1921. године. У напредни покрет се укључила као ученица гимназије. По окупацији Југославије била је активиста НОП-а. Крајем 1941. године је прешла са партизанским јединицама у Босну. Била је борац II чете, I батаљона, II пролетерске бригаде. Погинула је као члан КПЈ почетком 1944. године у селу Сивчини код Ивањице. Каја Стојановић, Гина Вуксан (погинула 1943), Милена Нешовић, Олга Величковић, Љуба Зарић, Милка Перишић и још многе друге, међу којима студенткиње медицине Вера Матић и Зденка Мајцен, избеглица из Словеније и полазнице санитетских курсева организованих у слободном Ужицу. Лекове су обезбеђивале, поред других, Борка Милојковић, Даринка Несторовић, Ружа Јовановић и Десанка Ковачевић, све из Београда, а доносиле су их у Ужице Иванка Муачевић (убијена 1942), и Миља Живковић, службеник дечјег опоравилишта на Тари. Чланак објављен у „Новом времену” од 14. XII 1941. године говори о здравственој служби у Ужицу и поставља питање ко преноси лекове на слободну територију. „Ужиг^е, 13. дег1,ембра АЈ1ЕКСИЈА САВИЋ, (Костојевићи, Титово Ужице, 14. III 1925. године, пре рата текстилна радница, предратни члан СКОЈ-а, запажени активиста синдикалног покрета у Ужицу. Члан КПЈ постала је почетком 1942. године. Међу првима ступила је УПО. По преласку партизанских јединица у Босну постала је борац II пролетерске бригаде. Била је батаљонски руководилац СКОЈ-а, а потом заменик политичког комесара чете у II пролетерској бригади. Погинула је јуна 1943. године у Стамболчићу код Сарајева. ДРАГИЦА ПАРЕЗАНОВИЋ, ученица, рођена је 1927. године у Ивашици. По окупацији Југославије активно је учествовала у НОП. Крајем 1941. године пошла је са партизанским јединицама према Босни. У борби на Сјеници била је заробљена, спроведена је у Пријепоље где је за заробљене Италијаие замењена. Била је болничарка III чете I батаљона II пролетерске бригаде. Касније је пребачена у III санџачку бригаду у којој је била батаљонски руководилац СКОЈ-а. Члан КПЈ је постала у пролеће 1942. године. Четници су је септембра 1943. године ухватили и заклали на Мељаку код Пљеваља. 482 За време узурпирања власти од стране комунгсста у Ужицу су постојали Бановинска болница и Дом народног здравља. Бановгтска болница бгсла је сабгсрна болница за све болеснике са целе територгсје. Сличну улогу имао је и Дом народног здравља. И у болници и у Дому народног здравља било је доста паг^ијената, знатно вигие него у редовним приликама. У болници су се углавном налазили рањении,и и остали болеснии,и, а у Дому народног здравља вршени су лекарски прегледи. За то време био је знатно повећан број обољења. Сем рањеника било је и других обољења. Интересантно је да су болнице и Дом располагали са знатним количинама лекова. Због повећаног броја болесника било је потребно употребити много вигие лекова него у редовним приликама. Сем тога билгс су потребни и извесни специјалитети. Од момента преузимања власти од стране комуниста зна се који су се лекови налазили у Ужицу. Утврђено је да су у Ужицу за време владавине комуниста донети и лекови изван територије на којој су они били. 3а неке лекове позитивно је утврђено да су доногиени из Београда. Поставља се питање: ко је могао да донесе лекове из Београда. Као што је познато, кретање на овој територијгс било је веома ограничено. Да би неко могао да оде до најближег места морао је имати специјалну дозволу за пролаз. Према томе, да би неко могао да дође у Београд морао је имати пре свега дозволу од њихових политичких комесара најмање за кретање до Чачка. Али поред тога морала је постојати дозвола и за кретање до Београда. Свакако је сигурно да су преносиоци лекова из Београда у Ужице долазили у Београд. Сада је поведена истрага да се утврди ко је долазгш у Београд и ко је одржавао везе и са Београдом и са це- �ФРИДА ГУТМАН, лекар из Ужица, рођена је 24. II 1893. године у Пољској. Више година је службовала у Ужицу. Године 1941. у ослобођеном Ужицу се укључила у НОП, радила је у болници, затим је била управник болнице смештене у згради Црвеног крста. Крајем новембра 1941. године прешла је са УПО у Оанџак (једно време је радила у болници у Новој Вароши), па у Босну — радила је у болници у Чајничу, била шеф заразног одељења болнице у Босанском Петровцу, управник болнице у Дринићу и у Буковачи, затим је била санитетски референт у V крајишкој бригади и лекар XI дивизије. После акције на Бања Луку повела је рањенике у Централну болницу. 24. септембра 1944. године четници су опколили болницу, да им не би жива пала у руке извршила је самоубиство. Заједно са Фридом у пролетерским јединицама су се бориле и њене две ћерке — осамнаестогодишња Вита, која је погинула 1943. године у селу Гонди као борац-болничарка II пролетерске бригаде и четрнаестогодишња Олика, борац III санџачке бригаде. Др лом територијом на којој су били комунисти. Поред лекова они су свакако доносили и друге ствари а сем тога посматрали су догађаје на лицу места и у Београду и о томе обавештавали њихово вођство. Ђ. И. Други дан после ослобођења Ужица, организован је санитетски курс при Централној болници, а касније је одржано још неколико курсева. За полазнице курсева, које нису имале породице у Ужицу, био је уређен интернат. Интернатом су руководиле Милка Петровић и Олга Богићевић-Живковић. О полазницама санитетских курсева, пожртвовању, љубави према слободи, оданости НОП-у убедљиво говори чланак „Посета нашим партизанкама” („Борба”, бр. 6,1941. године). „У једној малој попречној улици, у старој згради са решеткама на прозорима, налази се „интернат” младих партизанки. Са улице нас је привукао ведри и искрени смех младости. Привучене тим смехом уђосмо у мало дворигите где сретосмо младу црну девојку која нас уз другарски поздрав уведе у круг другарица партизанки, које су седеле за дугачким столом. Све нас поздравигие истим поздравом — дигнутом песницом. Погледасмо те вредне девојке, и опазисмо ведра лица, на уснама осмејак, а у очима искреност, доброту и одлучност. Има их мз града и села, има их ученица и радница, студенткиња и учитељица и домаћица. Има их из свих покрајина Југославије, Словеније и Србије, Босне и Санг.шка. Све су изгледале једнако ведре и насмејане, пуне самопоуздања <соје избија из сваког покрета и сваке речи. Прва помисао нам је била: гита је ове младе девојке и жене навело да оставе своје домове, своје очеве и мајке, своју нејаку децу, своја села и вароши? Запитасмо младу другарицу са дугим плавим витицама и плавим благим очима: „Зашто си дошла овде и зашто си напустила своју кућу и родитеље онда када си им можда најпотребнија”? Она нас погледа право у очи, уозбиљи се и јасним и звонким гласом одговори: „Догила сам да свршим болнички курс и да тако помогнем нашим драгим друговима партизанима”. И као што је та млада девојка пуна самопоуздања и вере у себе и у сеоје младе другове партизане, тако су и све остале повезане истом вером и намером, истом жељом и мишљу •—• помоћи друговима и водити одлучну борбу до коначне победе над највећим непријатељом целог човечанства — над мрским фашизмом. Нису оне све само болничарке. Има их које су спремпе за борбу раме уз раме са јуначким партизанима. Знају оне да се боре. Знају да рукују ору- МАРТИНОВИЋ, кројачица, члан СКОЈ-а, рођена је 1920. године у Ужицу. Одрасла је у сиромашној породици, њен отац је био инвалид, те је Милена својим радом од раног детињства издржавала своју породицу. Године 1939. удала се за истакнутог комунисту Мартиновића, који је 1941. године ликвидиран у првој групи стрељаних у Ужицу. Милена је са главнином партизанских снага крајем новембра 1941. године прешла у Санџак и Босну. Најпре је била болничарка Краљевачког батаљона I пролетерске бригаде а касније је због болести била додељена на рад у болницу. Она је само 7 дана после ослобођења земље подлегла болести. За њом је остала незбринута девојчица. МИЛЕНА СЛОБОДАНКА НЕДЕЉКОВИЋ, ученица Учитељске школе, члан КПЈ, рођена је 1922. године у Годовику (Титово Ужице). Напредном омладинском покрету приступила је сасвим млада. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године. По окупацији Југославије се укључила у НОП; у јесен 1941. године је ступила у УПО, крајем новембра са Одредом је прешла у Санџак и Босну. Ступила је у II пролетерску бригаду, била болничарка у чети, затим референт санитета I батаљона. У VI непријатељској офанзиви тешко је рањена у кук. Умрла је крајем маја или почетком јуна 1944. године у Колашину. 483 �МИЛАНКА БЛАГОЈЕВИЋ-МИКИ, ученица, рођена је 28. VI 1928. године у Чачку. 1941. године као тринаестогодишња девојчица се укључила у омладинску организацију. У данима устанка била је веза између другова у Ужицу и политичких радника у црногорском срезу. У ослобођеном Косјерићу, затим у Титовом Ужицу обављала је разне задатке у омладинској организацији. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Санџак и Босну и постала борац II пролетерске бригаде са којом је прошла цео њен борбени пут. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. жјел. Навикле. су већ у ранијим борбама на напоре, навикле на пегиачења, навикле на буру и олују, на спавање по влажним и хладним гиумским логорима. Не плаше се ничега. Нема страха у крупним плавим и црним очима. На уснама осмејак и песма. Ведра честитост и чистота намеће пам неодољиво погитовање према овим младим створењима. Јаке су и храбре, ведре и свесне. Све ће истрајати у раду који су започеле. И није празна реч ако кажемо да су оне најбоље међу најбољима. То су кћери оних мајки које су несебично и не жалећи жртвовале синове своје за слободу и спас народа. То су кћери српске мајке која је навикла на страдања, на муке и трагедије, али која никада није клонула духом и која је знала шта значи ропство и гита слобода. То су храбре и неустрашиве кћери које води само једна мисао: да помогну своме народу ма жртвовале и своје животе. И та основна мисао која јединствено спаја другарии,е партизанке, треба да буде идеја водиља свих девојака и жена, мајки и сестара из села, из града, које воле свој народ и своју отаџбину”. БОРКА БУРИП ИЗ ТИТОВОГ УЖИЦА. ОТИШДА У ПАРТИЗАНЕ 1944. ГОДИНЕ. ПОГИНУАА НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ КАО БОАНИЧАРКА МИДАНКА-МИКИ БААГОЈЕВИН. СУСРЕТ КОМ ПОСДЕ ОСДОБОБЕЊА УЖИЦА 1944. С МАЈ- МАРГИТА 1945. ЦУПАРИН, ПОГИНУАА ПОЧЕТКОМ ЕМИАИЈА ВЕСЕЛИНОВИК ИЗ ТИТОВОГ УЖИЦА. ПОГННУЛЛ НА БУМБАРЕВОМ БРДУ ПРИ ОСЛОБАБАЊУ КРАГУЈЕВЦА 1944. 484 На првом курсу биле су: Јустина Вивот из Ужица, Олга Величковић, Драгица Парезановић, Мила Алексић, Милка Петровић и Љуба Зарић из Ивањице; Олга Богићевић-Живковић из Ариља; две девојке из села Церове; Петра Јањушевић и омладинка Мира из Бајине Баште; три девојке из Гуче, неколико другарица из удаљенијих места са ослобођене територије па и са неослобођене. Међу полазницама била је и једна другарица из Босне, које се сећају данас само под именом „Романија” а имена осталих полазница овога курса се не сећају. Теоретски део наставе одржаван је у згради гимназије, предавачи су били др Курт Леви (угушен на Бањици) и др Андерсен (погинуо у Босни). Практични део наставе обављан је у болници. После завршеног курса многе полазнице отишле су у војне јединице као болничарке или у друге болничке пунктове. Међу првима су отишле у чете: Вера Матић, Милена Мартиновић, Вера Димитријевић-Марковић, Станка Лаковић, Милица КовачевићУзелац, Добрила Пјевчевић, Дана Милосављевић, Олга Којадиновић, Вера Јелић, Олга Величковић, Милојка Зечевић и Јустина Вивот. Један број је остао у болници до преласка партизанских јединица у Босну. Када је у другој половини новембра 1941. године одлучено да се лакши рањеници из ужичке болнице пребаце на Златибор, а тешки у Севојно у Пољопривредну школу, организовање болнице на Златибору пове- �рено је др Јулки Мештеровић, а за тај рад одређена је и Нада Марковић. У болници у Пожеги радиле су четири, а у Ариљу три добровољне болничарке. У амбулантама у Чајетини и Косјерићу и у превијалишту у Ражани, у амбуланти у селу Рачи, где је касније евакуисана болница из Бајине Баште, радиле су и дежурале омладинке и жене. У болници у Бајиној Башти радом су се нарочито истицале медицинске сестре Марија Бобић-Леви и лекар др Сидонија Липман, која је дошла са рањеницима из Мачванског одреда (погинула у Босни 1943. у борби са четницима). У овој болници и подови су били застрвени ћилимима које су жене донеле од својих кућа. Болница је имала и библиотеку. У општој болници у Ивањици, која је коришћена за потребе партизанских јединица, такође су радиле и дежурале омладинке. Пребацивање рањеника из Ужица на Златибор отпочело је 27. новембра 1941. године када је почео општи напад немачких дивизија на Ужичку Републику, потпомогнут од недићеваца, љотићеваца и четника Драже Михаиловића. И поред много уложених напора, сви рањеници нису могли да буду евакуисани. На железничкој станици затекао се санитетски воз са око 30 рањеника. Воз је упућен у Кремну. Рањеници су смештени по сеоским кућама. Било је покушаја да се пребаце на Златибор, али се у томе није успело. У евакуацији рањеника и преношења санитетског материјала показале су велику сналажљивост и храброст: Добрила Петронијевић, Борка ДемићПихлер, Бешка Бембаса, Јудита Аларгић, Бранка Милинковић, Радмила Јовановић-Кека, Живанка-Сека Вићентијевић, Л>убица Мазињанин (стрељали је четници на Катићима код Ивањице), Милеса Станојловић, Јелена Благојевић-Петровић и друге. Због брзог надирања Немаца према Златибору издато је наређење да се рањеници повуку у правцу Санџака. Под каквим се тешким условима пребацивало у Санџак, види се из бележака које је тих дана водио Иво Лола Рибар: „Тридесетог новембра и 1. децембра 1941. године по цео дан су преко моста код села Радина и на Броду према Вранешима прелазиле партизанске јединице. Са борцима су се кретале и жене са децом, било је старих људи и болесних. Људи су носили оружје, а уз пут их је пратила суснежица. Био је то туробан збег. Ту и тамо чуо се плач деце . . Већина рањеника напустила је Злати- СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМА V ИВАЊИЦИ (РАД БОРБА АНДРЕЈЕВИВА-КУНА) ПЛОЧА II СПОМЕН-КОСТУРНИЦА ПАРТИЗАНСКОГ ГРОБЛ.А НА ДОВАРЈУ У ТИТОВОМ УЖИЦУ 485 �У још неослобођеном Ужицу руководила је и радила у омладинској групи која је прикупљала храну и одело за устанике, растурала летке, одржавала везу са четом, коју је ова група снабдевала храном и другим потребним материјалом. Завршила је два круса прве помоћи, и међу првим болничаркама ступила у одред. У својој шеснаестој години ставила је пушку о раме и кренула на тежак пут крваве борбе за слободу. Ступила је у III чету Ужичког партизанског одреда 1941. као члан СКОЈ-а, а годину дана касније примљена је у КПЈ. Повукла се са својом четом за Санџак и Босну и постала борац-болничарка I пролетерске бригаде од њеног формирања, а затим борац и бомбаш II пролетерске бригаде. Херојски се понела у многим јуришима и окршајима на непријатељске бункере. Касније, после Купреса, и многих других битака, била је не само бомбаш него и пушкомитраљезац. Децембра 1942. године, у Љубунчићу код Ливна, међу 17 рањених бораца, тешко је рањена. Када су 1943. године уведени чинови, првим указом произведена је у чин потпоручника. НАРОДНИ ХЕРОЈ ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ рођена је 1925. године у селу Биосци код Титовог Ужица. До своје 12. године живела је у свом родном селу. Затим одлази у Ужице и као најстарије дете дели с родитељима све тегобе живота вишечлане радничке породице. Као ученица гимназије припадала је групи напредне средњошколске омладине. У току рата била је на дужности десетара у II чети I батаљона II пролетерске бригаде и руководилац СКОЈ-а батаљона, затим руководилац СКОЈ-а II противавионске бригаде и III противавионске зоне све до демобилизације 1946. године. Била је на разним дужностима после рата. Резервни је капетан ЈНА. Поред Споменице 1941. и других признања, 7. јула 1953. године одликована је Орденом народног хероја. бор ноћу између 29. и 30. новембра; остали су само они најтежи. Када су се у близини Златибора појавили немачки тенкови и оклопна пешадија, преостали рањеници почели су напуштати виле у којима су били смештени. Многи пузећи на коленима и лактовима или ослањајући се на штаке, покушали су да измакну дивљачком бесу непријатеља. Њих и још многе који су при повлачењу застали у шумарцима да се одморе, непријатељ је побио. Рањенике који су се затекли пред болницом погазили су тенковима. Неке су живе запалили у зградама. Немци су на Златибору стрељали 93 рањеника. Око 25 рањеника пребацили су у Ужице, па касније и њих побили. На једном сачуваном непотпуном списку1), међу 26 убијених рањеника или подлеглих ранама задобијеним у борби и приликом одмазде, налазе се имена Наталије Шишченко, лекара из Земуна, која је сахрањена у Чајетини и болничарке Милунке Јанковић из Доње Горевнице код Чачка. Тада су убијене партизанка Рада Матовић и још друге чија имена нису могла бити утврђена. У изводима из протокола књиге умрлих у Чајетини,"2) године 1942. под бројем 4 забележено је „Н. Н. женска, стрељана као рањена партизанка од српских оружаних одреда у Вранешима 7/20. јануара у 19 часова”. Исти текст је забележен и под бројем 5 овога списка. За одмазду су на Златибору убијене Олга Цагић, учитељица, Раденка Пековић, домаћица из Ужица и Миленија Костадиновић из Шљивовице. Рањенике које су др Курт Леви, Марија Бобић-Леви и Добрила Петронијевић покушали да пребаце у Санџак заробили су Немци у Кремни и вратили у Ужице. Заједно са рањеницима заробљени су др Леви, Марија и Добрила. О њиховом хватању квислиншка штампа је писала ликујући, не водећи рачуна о тачности. ОЛГА КОЈАДИНОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 1. I 1922. у Прибоју. Члан СКОЈ-а је постала априла 1941. а члан КПЈ 1942. године. У првим данима устанка се укључила у рад за НОП. Крајем 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Приликом формирања I пролетерске бригаде постала је њен борац. Била је батаљонски референт санитета V шумадијског батаљона ове бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. 486 „У УЖИЦУ ЈЕ УХВАЋЕН ЈЕДАН ОД ШЕФОВА ВИВШЕ „СОВЈЕТСКЕ РЕПУВЛИКЕ”, ЗЛОГЛАСНИ ДР ЛЕВИ3) С њим заједно, оружани одреди заробили су и његову жену. Једна четничка патрола је шестог овог месеца приметила једну групу партизана која је покушала да се укрца на ') Музеј устанка 1941. године, Титово Ужице. Музеј устанка 1941. године, Титово Ужице. 3) „Обнова”, бр. 137, 11. XII 1941. године. !) �један сплав како Дрине. би Патрола је пребацила преко се одмах отворила жес- току ватру из пушкомитраљеза тако да је онемогућила сплав. укрцавање Партизани прихвате борбу. су партизана После у приморани били да краће борбе, разбојишту је остало двадесет партизана, а остали су Четници су жене једног и том се приликом мушкарца. на мртвих разбегли. заробили Четници две нису знали како су богат плен уловили. Мугикарац је био др Леви а једна од жена је била његова супруга Марија. Тек када су их спровели у Ужице сазнали су кога су ухватили. Она је на жалост Српки- ња, и како прича, просто обожава свога мужа. У току прогиле ноћи она је покумала да љугиком на изврши је рукама. самоубиство, покушала У овоме да и то ви- пресече покушају она вене је на БОСА ЦВЕТИН, ДР ФРИДА ГУТМАН И НЕИА БУРУВИЈА С ГРУПОМ ПАРТИЗАНА У ПРОАЕНЕ 1944. време осујећена”. Приликом спровођења Добрила Пет- ронијевић је попила отров и умрла после два-три дана у ужичкој болници. Марија и др Леви пребачени су у Београд и ту су погубљени. Марија је угушена у гасним колима 9. маја 1942. године. На овој територији после одласка партизанских јединица у Санџак и Босну па до пролећа 1944. године било је мало организованог рада међу женама. Тада је ПК КПЈ за Србију формирао Окружно повереништво за округ ужички у саставу: Светолик Лазаревић, секретар, чланови: Душан Ђурђић, Јован Стаматовић, Живковић и Љуба Мијатовић. Олга Пове- реништво је после краћег времена претрпело измену и деловало је у саставу: Душан Ђурђић — секретар, чланови: Јован Поповић, Милован Стаматовић, Ђокановић, Мирко Љуба Мијатовић и Олга Живковић, која је у повереништву била задужена за рад са женама. У Музеју устанка у Титовом Ужицу налази се следећи проглас Иницијативног одбора Антифашистичког фронта жена за округ ужички упућен женама овога краја да приступе стварању организације жена и да се преко ње укључе у јединствени народноослободилачки фронт Србије и Дају свој допринос изградњи и обнови ратом порушене земље. ВОЈИСЛАВА ПЕТРОНИЈЕВИЋ, ученица Учитељске школе, рођена 29. маја 1924. у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала пред рат а члан КПЈ 1942. У напредни средњошколски покрет укључила се у својој школи. По окупацији земље учествовала је у извођењу разних акција које су у то време Партија и СКОЈ организовали у Ужицу. За време слободног Ужица радила је на телефонској централи Врховног штаба. Крајем новембра 1941. прешла је са главнином партизанских снага у Санџак и радила у агитпропу ЦК-а у Новој Вароши све до фебруара 1942. За време II непријатељске офанзиве на Санџак пребацује десет партизанки — слабуњавих и болесних девојака из Санџака за Босну где је у Фочи после тога поново за- 487 држана на раду у телефонској централи Врховног штаба. 10. V 1942. после губљења слободне територије Фоча—Горажде и Чајниче, послата је у III крагујевачки батаљон I пролетерске бригаде где је била борац, десетар у батаљону, затим секретар штаба I пролетерске бригаде, партијски руководилац бригадног санитета, референт санитета IV краљевачког батаљона исте бригаде а после V непријатељске офанзиве премештена је у II а затим V војвођанску бригаду за референта бригадног санитета и руководиоца СКОЈ-а бригаде. По доласку у Србију августа 1944. године послата је на рад у ОК СКОЈ-а Ужице. У рату је рањавана неколико пута, инвалид 70 °/о, носилац је више ратних одликовања као и Споменице 1941. �у Моравичкој чети Ужичког одреда, учестовала у акцијама и борбама своје чете. Са главнином партизанских снага прешла у Санџак и учествовала у нападу на Сјеницу, где је заробљена фебруара 1942. Из затвора у Сјеници пребачена у Пријепоље. Са Драгицом Парезановић и још два друга замењена је за италијанске заробљенике. Априла 1942. године постала је члан КПЈ. Била је болничарка I чете, I батаљона II пролетерске бригаде, затим је повучена на рад у штаб бригаде. После V офанзиве постала је заменик политичког комесара чете, на тој дужности је остала до почетка 1944. године када одлази у штаб II пролетерске дивизије. Почетком септембра 1944. године прешла је на рад у персонално одељење Главног штаба за Србију. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. • ВЕРА ЈЕЈ1ИЋ, ученица гимназије, рођена је 15. 8. 1922. године у Прокупљу. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица у гимназији у Ужицу, члан СКОЈ-а је постала пре рата. Одмах по окупацији Југославије се предано ангажовала на обављању разноврсних задатака у омладинској организацији, била је једна од најактивнијих омладинки у Ужицу. Међу првим омладинкама отишла је у партизане; крајем новембра 1941. године је прешла са партизанским јединицама у Санџак и Босну и постала борац II пролетерске бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. ВЕРА ДИМИТРИЈЕВИЋ-МАРКОВИЋ, ученица гимназије у Београду, рођена је 1923. у Скеланима код Сребренице. У напредни средњошколски покрет укључила се у Београду. Априла 1941. по доласку у Ужице наставила је рад у омладинској организацији. Од септембра 1941. године била је болничарка ЖЕНАМА УЖИЧКОГ КРАЈА1) ЖЕНЕ ГРАДА И СЕЛА, МАЈКЕ И СЕСТРЕ НАШЕ! Сведоци смо великих и славних догађаја који се збивају око нас. Догиао је час када можемо слободно и сигурно рећи, да ће овај рат бити брзо завршен. Фашистичка звер, огрезла у невиној крви српског народа дотуца се у својој властитој немачкој јазбини. Славне војске Савезника бију битку на немачком тлу. Битка за Берлин је почела. Трула фашистичка тврђава руши се из темеља. Нашом поносном Србијом тутње кораци хероја славне народноослободилачке војске. Градови и села нагиа грле већ давно жуђену слободу. Вољена Црвена армија, војска славе и победе, догила је, пружила нам своју братску руку. Неразрушиво братство и љубав двеју славних војски, дало је пуног изражаја на улицама Београда. Над нагиим дивним градом развила се застава слободе — застава победе. Хиљаде и хиљаде нових бораца ступају у редове народноослободилачке војске, — хрле да доврше часно дело, које су започели најбољи синови и кћери нагиих народа јулских дана 1941. године. КЋЕРИ УЖИЧКОГ КРАЈА! ОЛИВЕРА-ОЛИКА ГУТМАН-ЂУРЂИЋ, ученица гимназије, рођена је 29. IX 1927. године у Титовом Ужицу. У рад за НОП се укључила у јесен 1941. године. Била је члан културне екипе. Крајем године са партизанским јединицама је прешла у Санџак и Босну. Једно време је била у Новој Вароши и Чајничу. Марта 1942. године ступила је у Санџачки одред, па у III санџачку пролетерску бригаду, у којој је била четна болничарка, затим санитетски референт батаљона. У тој бригади је остала до V непријатељске офанзиве. Пошто је била рањена у плућа послата је на лечење у Босну. Крајем 1943. године је завршила виши санитетски курс у Јајцу и упућена је у XII крајишку бригаду, где је била санитетски референт бригаде, па у IV средњебосанску бригаду на исту дужност. Јуна 1945. године је демобилисана и послата на рад у Ужице. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. Из Ужица је пошла заједно са својом мајком Фридом и сестром Витом. Фрида је погинула септембра 1944. године, Вита у V непријатељској офанзиви. 488 Ми смо на својим плећима понеле велико бреме овога рата. Умеле смо да, у најтежим моментима историје, која је задесила наше народе, покажемо да смо достојне кћери нагие напаћене домовине. Знале смо да тако дубоко мрзимо непријатеља, да му покажемо да за остварење својих злочиначких намера мора рачунати са јоги једним снажним и упорним непријатељем — а то је са нашом женом. Високо смо уздигле заставу националне части и поноса. Бориле смо се са пугиком у руци упорно и херојски, 6ориле смо се и ћутећи иза високих зидина, тамница и логора, бориле смо се под окупацијом и терором фашистичке чизме и трпећи злочине и огавна зверства издајника нагиих народа. МАЈКЕ НАШЕ! Нисте ви само рађале и неговале хероје и даровале их отаџбини, ви сте и саме својим држањем, својом високом националном свешћу, постале хероји. Будите поносне што сте биле мајке таквих јунака. ДРУГАРИЦЕ! Кроз пламен ослободилачког рата ми смо створиле своју широку и масовну организацију Антифашистички фронт жена. Кроз ту организацију ми смо дале ') Музеј устанка 1941. Титово Ужице. �МИЛЕНА НЕШОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 24. VI 1924. у Титоеом Ужицу. По окупацији земље укључила се у рад за НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1941., а члан КПЈ 1943. године. Крајем 1941. године са партизанским јединицама прешла је у Санџак и Босну. Била је болничарка III чете I црногорског батаљона I пролетерске бригаде, затим санитетски референт XII српске бригаде, па комесар наше болнице у Италији, затим болнице XXII српске дивизије и наше болнице у Бугарској. Носилац је Споменице 1941., Ордена за храброст, Братства-јединства II реда. Заслуге за народ II реда и Ордена Републике са сребрним венцем. пуну подршку и помоћ нагием народноослободилачком покрету, покрету који је гиироко окупио масе жена гииром нагие домовине. Јединствени ослободилачки фронт — опште партијска организагџ1ја израсла из народноослободилачког покрета укључује се и у организацију АФЖ-а као масовну политичку организацију жена. Наша организација јесте и ослонац нагие народноослободилачке власти. Окупљајући се у организацију АФЖ-а и преко ње помажући изградњу народне власти, ми жене помоћи ћемо у изградњи нагие нове куће — слободне, демократске Србије у федеративној Југославији. А само таква Југославија биће гаранција да ће се тековине трогодигиње борбе сачувати, гаранција да вигие никада неће домаћи непријатељи типа Драже Михаиловића, Недића, Љотића, и др. бити у стању да поврате оно старо гито је и довело нашу земљу до издаје, до пропасти. ДРАГЕ МАЈКЕ И СЕСТРЕ! Опет су вам дошли у загрљај ваши синови, браћа и сестре. Поново после три године страшног терора, патњи и суза, после три године крвавих али победничких бојева са окупатором и домаћим издајницима, одјекује песма слободе нашим градовима и селима. Дајте све од себе да се довргии ово велико г1 часно дело победе и изградње нагие нове и срећније домовине. Мобилишимо све своје снаге у службу заједничке ствари. Помогнимо и приступимо стварању нагие организацији АНТ. ФР. ЖЕНА и преко ње укључимо се у Јединствени ослободилачки фронт Србије. Живело јединство жена у борби против фашистичких поробљивача и продатих домаћих изрода! Живео антифагиистички Југославије! фронт жена Живела нагиа рођена народноослободилачка војска на челу са маршалом другом ТИТОМ! Живела вољена и братска Црвена армија! Живела ослободилачка Југославије! борба Живео јединствени фронт Србије! ослободилачки Живело Антифашистичко ног ослобођења Југославије! веће народа ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ-ПЕТРОВИЋ, учитељица, рођена је 2. 8. 1917. године у Маковишту. Као ученица учитељске школе се укључила у омладински покрет и наставила рад у напредном учитељском покрету. У данима устанка била је организатор рада међу женама црногорског среза. Септембра 1941. године је ступила у Црногорску чету УПО али је убрзо послата на рад у Ужичку болницу, затим у партизанску болницу у Севојну. Крајем новембра 1941. године учествовала је у евакуацији рањеника из Ужица на Златибор и даље у Санџак и Босну. Почетком 1942. године је из болнице у Чајничу упућена у VI батаљон Прве пролетерске бригаде, била је батаљонски референт санитета све до септембра 1943. године када је постала помоћник управника бригадне а нешто касније болнице I пролетерске дивизије. По завршеном партијском курсу у Јајцу послата је децембра исте године у Политодјел IV крајишке дивизије. Члан КПЈ је постала јуна 1942. године. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. народ- Живео национални комитет! Живео главни одбор за Србију! Народноослободилачки Живео енглеско-совјетско-амерички беднички савез! по- Слава и вечита захвалност женама палим у борби против окупатора! Смрт и преврење окупаторима и њиховим слугама. РАДМИЛА ТАТАЛОВИЋ рођена 1923. године, члан СКОЈ-а постала је 1939. године као ученица гимназије. Године 1941. се укључила у НОП у Титовом Ужицу. Била је борац-болничарка у УПО, затим у I пролетерској бригади, па члан и комесар културне екипе VI пролетерске дивизије, затим је додељена на рад у ЗАВНОХ и пред крај рата у Штаб у Барију. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. 489 �ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР АНТИФАШИСТИЧКОГ ФРОНТА ЖЕНА ЗА ОКРУГ — УЖИЦЕ Милица Видаковић, дом. Ужице Милена Симић, дипл. пр. Ужице Зора Милановић, дом. — Б. Башта Зора Поповић, дом. Б. Башта Вида Марковић, сељ. срез. златиборски Роса Цгсцварић, учит. Јелка Симић, дом. Косјерић Милена Џелебџић, дом. Пожега Милица Мићић, сељ. срез пожешки Георгино. Јокановић, дом. Ариље Ката Васиљевић, дом. Ариље ГРУПА ДРУГАРИЦА БОРАЦА У УЖИЦУ 1944. ГОДИНЕ, СТОЈЕ СЛЕВА НА ДЕСНО: МАРА КУСТУРИК, МИЛЕСА ЈОВАНОВИК, ВУКОСАВА ВИДИК, ВОЈКА ПЕТРОНИЈЕВ11К II АНБЕЛКА БУРБИК. СЕДЕ МИЛАНКА-МИКИ БЛАГОЈЕВИК И ОЛГА ЖНВКОВИК МИЈ1ЕСА ЈОВАНОВИЋ-ЂОРЋЕВИЋ, радница, рођена је 22. III 1922. године у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године, а члан КПЈ 1942. године. Милеса је са главнином партизанских јединица прешла, крајем новембра 1941. године, у Санџак и Босну. Ступила је у I пролетерску бригаду и постала болничарка IV краљевачког батаљона, касније је прешла у III крајишку бригаду и била референт санитета ове бригаде. Године 1944. била је политички комесар болнице у Меденом Пољу, код Босанског Петровца, у којој су били смештени рањеници за транспорт у Италију. Крајем исте године изабрана је за секретара среског одбора АФЖ за рачански па за црногорски и затим за ужички срез. Истовремено је била и члан СК КПЈ у поменутим срезовима. Године 1945. изабрана је за члана Окружног одбора АФЖ за ужички округ. Носилац је Споменице 1941., Ордена за храброст, Заслуга за народ II и III реда, Братства-Јединства II реда и Ордена Отаџбинског рата СР Бугарске. • МИЛЕНА ЋОКИЋ-АНТОНЧИЋ-ЦВРЧАК, матурант гимназије, рођена је 21. 1. 1923. године у Ужичкој Пожеги. У напредни средњошколски покрет се укључила као ученица у Приштини. Члан СКОЈ-а постала 1939. године, члан КПЈ од јануара 1944. године. По окупацији Југославије дошла је као избеглица у Пожегу и укључила се у рад за НОП. Једно време у ослобођеном Ужицу радила је у партизанској болници у Севојну. Крајем 1941. године је са партизанским јединицама отишла у Санџак и Босну, постала је борац I пролетерске бригаде, радила је у хируршкој екипи бригадног санитета, била руководилац СКОЈ-а у бригадном санитету, затим референт санитета 13. српске бригаде, комесар школе 13. корпуса и секретар санитета Команде града Београда. У НОР је изгубила сестру Олгу, такође првоборца. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. 490 Милеса Јовановић, заставник НОВ Олга Живковић — борац Ранка Ковачевић, борац Општи задатак Антифашистичког фронта жена у овом периоду био је окупити и активизирати жене у свим акцијама народноослободилачких одбора и одбора фронта. Неизмерљив је допринос који су организације жена овога краја дале у свим акцијама које су водиле партијске организације, одбори власти и одбори фронта за обнову и изградњу земље — оправка школа, путева и мостова, прикупљање одеће и хране за борце и рањенике, збрињавања и нега рањеника и сл. Крајем 1944. године пришло се формирању окружног, среских, градских и сеоских одбора АФЖ-а. Новембра 1944. године изабран је Срески одбор АФЖ за срез ариљски у саставу: Георгина Јокановић — председница, Олга Ђорђевић — секретар, чланови: Ната Василијевић, Божана Огњевић, ЈБубица Радојичић из Ариља, Живка Ћирковић из Погледа, Драгиња Савовић из Гривске, Ружа Илић и Слободанка Поповић из Латвице, Ката и Стојисава Савовић из Радобуђе, Милева Вуковић из Врана. У АФЖ Ариља изабран крајем 1944. ушле су: Ната Василијевић — председница, Деса Томић — секретар и Љубица Радојичић, Војка Пајић, Божана Огњевић и др. У Срески одбор АФЖ Ужице изабране су: Станија Драговић -—- председница, Милеса Јовановић — секретар, чланови: Милена Герзић, Дана Ивановић, Ната Грковић, Ружа Кремић, Коса Јовановић, Јелена Симић и др. У Градски одбор АФЖ Ужица изабране су: Мила Радовић —■ председница, Милена Герзић — секретар, чланови: Зора Поповић, ЈБубица Бојовић, Бора Крсмановић, Катарина Станковић, Милева Пејић, Катица �Отовић, Винка Радовић. У одбор АФЖ за моравички срез изабране су: председница Олга Јеремић из Ивањице, потпредседнице Шућа Караклајић из Брезове и Цана Поповић из Ивањице, секретар Милка Перишић из Ивањице, благајник Ана Савић из Шума, чланови: Милоранка Марић, Вуја Чакаревић, Бранка Поповић, Бојана Драгутиновић, Каја Вуксановић, Љуба Зарић, Софија Кучевић, Душанка Велимировић, Цана Маричић и Спасена Стојановић, све из Ивањице, Стојка Луковић из Шума, Деса Мирковић из Бедине Вароши, Добрила Стамболић и Зорка Чекеревац из Брезове, Добринка Бујошевић и Мира Мићић из Рашчића, Радованка Нешковић из Миланџе, Вукосава Перишић из Вионице, Марија Миловановић из Радаљева, Видосава Петровић из Средње Реке, Перса Јеротијевић и Брана Глиновић из Глеђице, Ђука Самарџић из Рокаца, Винка Ђелошевић из Васиљевића, Олга Протић из Придворице и Коса Брадић из Остатије. — У одбор АФЖ за срез црногорски изабране су: Радинка Грбић — председница, Дана Грбић — секретар, чланови: Љубица Поповић, Рада Антонијевић, Госпава Петровић, Видосава Керковић, Дана Лазић-Марић, Милена Ђорђевић и др. — У одбор АФЖ среза златиборског: Вида Марковић — председница, Љубица Пурић — секретар, чланови: Ђуја Ковачевић из Доброселице, Милојка Ћирковић из Чајетине и др. Крајем 1944. године изабрани су одбори АФЖ за срез рачански и Бајину Башту. Председница Среског одбора АФЖ била је Зора Милановић, а нешто касније Јелисавета Јевтић из Бачеваца, секретар Олга Јовановић; за председницу АФЖ Бајине Баште изабрана је Зора Поповић, за секретара Божана Петковић. Имена осталих чланова ових одбора нису позната. На окружној конференцији АФЖ, јануара 1945. године, изабран је одбор у саставу: Милунка Петковић — председница, Олга Живковић — секретар, чланови: Зора Цвијовић, секретар Среског одбора АФЖ — Пожега, Олга Ђорђевић, секретар; Среског одбора АФЖ -— Ариље, Љубица Пурић, секретар Среског одбора АФЖ — Чајетина, Дана Грбић, секретар Среског одбора АФЖ — Косјерић, Олга Јовановић, секретар Среског одбора АФЖ —- Бајина Башта, Милеса Јовановић, секретар Среског одбора АФЖ — Ужице, Станија Драговић, Савка Рајић, Божана Петковић-ВрЦа и друге чија имена нису позната. МАРА КУСТУРИЋ, радница, рођена је 27. XI 1923. године у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а постала је 1940. а члан КПЈ 1942. године. По окупацији Југославије укључила се у НОП и активно учествовала у свим задацима скојевске организације. Када је Ужице ослобођено постала је болничарка једне чете УПО. Касније је била санитетски референт батаљона II пролетерске бригаде. Била је једна међу најхрабријима у својој бригади. У борби на Гату, јуна 1942. го- дине, четници су је заробили и повели у четнички штаб. Успут су је засипали увредама и тукли кундацима. Зауставили су се на једној пољани и захтевали да превије једног четничког војводу. Одбила је да му укаже помоћ. Овај је испалио неколико метака у шу, један је прошао кроз грудни кош, други кроз руку, пала је. Крв је липтала из рана и браде коју су јој разбили кундацима. Мара се притајила, учинило им се да је мртва, а када су се зачули пуцњи, четници су се плашећи партизанског противнапада, разбежали. Мара је остала сама на пољани. Смогла је снагу да се довуче до једног жбуна где је остала до сумрака. Онемоћала само у кошуљи и војничким гаћама, боса и сва крвава кренула је да стигне своју бригаду. С напором је ходала, падала је, пузила. Исцрпеност и умор су је савладали, заспала је поред једног жбуна. Када се пробудила већ је свитало. Кренула је према селу. Застала је код прве куће. Иако је била дошла у четничко село жене из ове куће су је прихватиле и показале пут којим је бригада отишла. Поштапајући се пошла је уз планину. Наишла је на Црногорску бригаду, са којом је тек трећег дана стигла у село Врбницу где је нашла своју бригаду. Децембра 1942. као делегат II пролетерске бригаде учествовала је на Оснивачкој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу. 1941. године била је комесар болнице XIII дивизије. Носилац је Споменице 1941, Ордена за храброст, ОЗН II реда и Ордена рада са златним венцем. Хероизам је за њих свакодневна ствар. Оне о томе мало причају. Преваљују стотине километара у заморном маршу, превијају ране својих другова под кишом куршума, овладавају војничким вештинама, уништавају непријатеља, прибрано се спасавају из њихових крвавих канџи, оне, младе — шеснаест, осамнаест, двадесет година. Нека од њих остави своје младо, још скоро дечје тело на некој мекој ливади, остале иду даље, мирно — ни саме нису свесне величине свог удела у овој великој ослободилачкој борби. Ево неколико од стотине свакодневних примера. На Гату... Борба је била кратка, али на живот и смрт. Мара Кустурић, партизанка IV батаљона II бригаде превијала је рањенике, а око ње су падали меци и гранате бацача. Непријатељ је био већ близу, али један је друг био тешко рањен у ногу. Требало га је превити и — ни сама не знајући како — Мара се нашла у рукама непријатеља са своја три друга. Другове су стрељали, а њу су повели да превије непријатеља. „Осећала сам страховиту мржњу према овим звер-људима", прича Мара. „Наишао је један стари бандит, дуге браде, мрачних очију и лица и рекао: „Ја нећу дозволити да она превија моје људе. То је госпођица партизанка. Натраг за десет корака!” Једна пушка је опалила, метак је прозвиждао поред мога врата. Још два три метка и ја сам пала. Ударали су ме кундацима и претурали по мојим иеповима. Неки су предлагали да ме закољу а други су говорили: „Већ је мртва!” Гадила сам се додира њихових руку, притајила дисање и правила се мртвом. Партизани напредују — чула сам од њих. Сва У крви полако сам се дигла, чим су се бандити измакли. Била сам рањена у руку и груди. Пребацивала сам се од жбуна до жбуна и одмарајући се, а кад је пао мрак наишла сам на другове из IV бригаде, који су ме прихватили и чудили се откуда ја, овако рањена, сама, у ноћи”. „Мислила сам на своје другове из батаљона и радовала се што ћу заједно с њима опет у нове борбе”, завршава Мара окружена својим друговима, с којима је отада прошла многе нове борбе. ‘) „Борба”, бр. 21, 8. X 1942. 491 �Сестре МИЦА и РАДА МАТОВИЋ из Ужица. Обе су се врло рано укључиле у револуционарни раднички покрет. Милојка-Мица је рођена 1923. Радила је у фабрици оружја у Ужицу. Била је један од истакнутих активиста металаца. Активно је радила у друштву „Абрашевић” и у омладинској секцији. У СКОЈ је учлањена 1939. Због своје активности хапшена је 1941. У Ужички одред у 1. пожешку чету ступила је 1941. Била је члан КПЈ. Децембра 1941. враћена је са Златибора. Немци су је 10. јануара 1942. стрељали у Пожеги. РАДОЈКА-РАДА МАТОВИЋ, текстилна радница. Рођена је 1919. Једна је од истакнутих текстилних радница. Била је запажена као напредна радница и врло активан члан друштва „Абрашевић”. Хапшена је пре рата због своје активности у радничком покрету. Била је члан КПЈ. Године 1941. отишла је у Ужички партизански одред. Погинула је приликом повлачења у Чајетини 1941. • ГРОБНИЦА ИЗГИНУЛИХ ПАРТИЗАНА НА КАДИЊАЧИ 29. НОВЕМБРА 1941. ПРЕ ПОДИЗАЊА СПОМЕНИКА СТАЈКА САВИЋ, ученица женске занатске школе, рођена је 14. марта 1925. године у Костојевићима. У напредни омладински покрет укључила се у Ужицу, у јесен 1941. године постала је члан СКОЈ-а. Учестовала је у свим акцијама које је организовала омладинска организација у слободном Ужицу. У јесен 1941. године са главнином партизанских снага прешла је у Санџак и Босну. Приликом формирања I пролетерске бригаде постала је болничарка I чете, V шумадијског батаљона. Стајка је учествовала у чувеном Игманском маршу и са гру- пом промрзлих другарица и другова пренета је у фочанску болницу. По оздрављењу се вратила у своју чету и у њој била до борбе на Гату, када је отишла у III чету IV ужичког батаљона II пролетерске бригаде. Она је почетком 1943. године постала санитетски референт батаљона, крајем године прешла је на исту дужност у III српску бригаду, а затим је била комесар културне екипе IV црногорске бригаде. Носилац је Споменице 1941, Ордена за храброст, Ордена заслуге за народ, Ордена братства-јединства. 492 �ЕКСПЛОЗИЈА У ТРЕЗОРУ НАРОДНЕ БАНКЕ Ослобођењем Ужица пала је у руке партизанских снага и фабрика оружја, у којој је пре рата радило 56 жена и омладинки. И поред свакодневних сметњи, пожртвовањем и залагањем радника знатно је повећан капацитет фабрике а освојена и производња новог оружја. Због сталне опасности од уништења из ваздуха, у другој половини октобра 1941. године демонтирано је и пресељено у трезоре Народне банке неколико погона фабрике. Непријатељ је овај објекат стално имао на оку. И успело му је да 22. новембра у 14 часова изазове експлозију у трезорима Народне банке. У овој разарајућој експлозији угушене су димом за својим машинама, или разнете с материјалом, поред многих радника, и раднице: Стана Антонијевић, Раша Аџић, Рајка Васић, Милунка Вујичић, Каја Вулетић, Јока Здравковић, Крстина Златић, Јелка Златић, Рајка Ковачевић, Стоја Ковачевић, Рада Мутавџић, Цвета Оташевић, Рада Панић, Милијана Радовановић, Радосава Саватијевић, Грозда Смиљанић, Ленка Цветић, Драгица Цонић, Кристина Митровић. УЛАЗ У ТРЕЗОР НАРОДНЕ БАНКЕ У УЖКЦУ ГДЕ ЈЕ 1941. ГОДИНЕ РАДИЛА ФАБРИКА ОРУЖЈА. АМБЛЕМ С ПАРТИЗАНСКЕ ПУШКЕ ИЗРАБЕНЕ У ФАБРКЦК ОРУЖЈА У УЖИЦУ 1941. СПОМЕН-ПЛОЧА ИЗГИНУЛИМ РАДНИЦИМА ПАРТИЗАНСКЕ ФАБРИКЕ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ 1941. У 'ГРЕЗОРИМА НАРОДНЕ БАНКЕ У УЖИЦУ Све погинуле раднице радиле су тога дана и у претходној смени. Добровољно су пристале да раде и у новој смени и замене омладинце-раднике који су отишли у село ради учествовања на приредби. У трезорима су нашли смрт и многи становници града, старци, жене и деца који су се склонили од немачких авиона. У матичним књигама умрлих ужичке цркве забележена су имена погинулих у трезорима: Мирјана Верговић, ученица IV разреда учитељске школе, Радмила Топаловић, ученица III разреда гимназије, 28-годишња Мирјана Симовић, 49-годишња Бранка Коловић, 36-годишња Стојана ЈБубичић, 19-годишња Вера Ђурђевић, 16- 493 �ДЕСАНКА ЈОВАНОВИЋ-ГРАДИШТАНАЦ, инжењер, рођена је 29. IX 1899. године у Трстенику. Члан КПЈ постала је 1939. године. Године 1941. у Ужицу је радила на организовању партизанских кројачких радионица, заједно са Гроздом Дрчелић је руководила централном женском кројачком радионицом. Са партизанским јединицама отишла је у Санџак и Босну. У Новој Вароши је руководила партизанском шиваром. После одласка из Нове Вароши радила је у Главном штабу за Србију. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. СТАНКА ЛАКОВИЋ, радница, рођена је 22. I 1919. године у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала 1941. а члан КПЈ 1942. године. У Ужички партизански одред је ступила 1941. године. Са главнином партизанских снага прешла је крајем 1941. године у Санџак и Босну и постала борац II пролетерске бригаде. После завршеног апотекарског курса радила је као апотекар у V крајишкој дивизији, затим је постала заменик политичког комесара Медицинског батаљона. После ослобођења земље била је члан бироа ОК КПЈ и секретар Окружног одбора АФЖ за Ужички округ. Носилац је Споменице 1941, Ордена за храброст, Ордена заслуга за народ II реда, Ордена партизанске звезде III реда и Ордена рада II реда. ВУКОСАВА ВИДИЋ рођена 7. новембра 1919. године у Колашину. Гимназију завршила на Цетињу 1938. године. Студирала југословенску књижевност на Филозофском факултету у Скопљу. У СКОЈ примљена 1939. године, а члан КПЈ од јула 1941. године. За време рата учествовала је у НОБ и НОП у Србији, Санџаку, Босни и Црној Гори. После рата била члан Градског комитета КПЈ Титово Ужице, члан III рејонског комитета Београд, члан Градског комитета Нови Сад, управник средње партијске школе за Војводину, саветник у Савезном секретаријату за информације. Сада у пензији. Носилац је Споменице од 1941. и других одликовања. годишња Милица Лакићевић, 53-годишња Милица Аврамовић, 20-годишња Слободанка Миловановић, Стана Филиповић (33 године), професор Зора Радуловачки, Марија Андер (41 година), Драгица Атанацковић, 68-годишња старица, Милена Кремић (40 година) и њена 13-годишња кћерка Надежда, шеснаестогодишња Милена Ивановић, Наталија Марјановић (52 године), Добрила Тошић, ученица I године Учитељске школе, партизански лекар др Видосава Јанковић-Николић, Зора Видаковић-Продановић и њена шестогодишња кћерка Оливера-Цаца, 35-годишња Миљана Радовановић, Олга Стерић и њене кћери, четворогодишња Вера и двогодишња Нада, Љубица Раденковић, Софија Кокић и њени синчићи од 5 и 3 године, старица Ана Стојановић, Милица Амар и њена 16-годишња кћер Добрила, Добрила Васовић, Оливера Станковић, која је у чврстом загрљају са двогодишњим Николом и 8-месечном Надеждом отишла у смрт, Наталија Буљугић, 25-годишња мајка која је штитећи телом своје троје деце — шестогодишњег Богдана, четворогодишњу Милену и 2-годишњег Владету погинула заједно с њима, Добрила Гачић и њена двогодишња Мирјана, Јелена Орловић и њен 12-годишњи син Десимир, Емилија Продановић са кћерима Надом и Оливером и сином Владаном и Грозда Ристовић. У неколико бомбардовања Ужица и у трезорима банке погинуло је 200, а према другим подацима 500 лица. Тачан број погинулих није утврђен. О овом:е подмуклом крвавом злочину издато је следеће саопштење, које је 25. новембра 1941. године изашло у ,,Борби”, бр. 18: „Крвава фашистичка звер учинила је још један злочин против српског народа, злочин који ниједан верни син српског народа неће да заборави, као гито неће заборавити страшне злочине у Мачви, у Крагујевцу, у Краљеву итд. Двадесет другог новембра, у 3 часа по подне, плаћени петоколонаши и фашистички шпијуни истовремено и плански изазвали су експлозије у једној радионици у Ужицу и електричној централи у Чачку. Непријатељи нису успели да нанесу велике материјалне гитете. Али у Ужицу је изгинуо известан број радника и иџвилног становншитва, невиних жена и деце, који су се случајно нагили у близини. Злочиначка непријатељска рука није постигла свој циљ. Непријатељ није нанео озбиљне материјалне штете, али недужне жртве жена, деце и радника за палиће у срцима српских патриота не- 494 �угасив пламен мржње против мрског непријатеља и једнодугине спремности за уништење до краја вампира којигуши толике народе Европе и осталог света. Нека вреле сузе које данас падају на крстове мученичких жртава запале осветничку ватру по читавој нашој српској груди, која се неће угасити све док и последњи фагаистички изрод и његов домаћи издајнички слуга не буде истребљен са нагиег тла”. рент у VI личкој дивизији до њеног одласка у Босну. Затим ради у Централној војној апотеци — Оточац, а у VI офанзиви као политички комесар војно-санитетског слагалишта (Трнавац). У току VII офанзиве рековалесцент је при ЗАВНОХ-у и ОЗНИ за Хрватску. Од оснивања прве владе за Хрватску била је персонални референт у Повереништву за просвету Хрватске. После ослобођења била је три године непрестано тешко болесна, а потом ради у органима за просвету и културу Извршног већа СР Хрватске у својству референта, професора и самосталног саветника до пензије 1965. године. У друштвено-политичком раду учествовала је и учествује активно. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Ова сурова и стравична експлозија била је сигнал да је непријатељ решио да уништи јединствену, својеврсну партизанску творевину — Ужичку Републику, која је пуним животом живела 67 дана. Затим је дошао судар на Кадињачи. „Рођена земљо, јеси ли знала? Ту је погин'о батаљон цео ... Црвена крв је процветала Кроз снежни покров хладан и бео. Ноћу је и то завејао ветар. Ипак на југу ... војска корача ... Пао је четрнаести километар, Ал’ никад неће Кадињача .. (Из поеме „Кадињача” Славка Вукосављевића) Бранећи слободну територију, крајем новембра 1941. године погинуло је, према исказима преживелих учесника борбе на Кадињачи, и неколико незнаних партизанки које су, дошавши са одредима који су се повлачили ка Ужицу, придодате јединицама које су се бориле на Кадињачи. Новембра 28. кренули су Немци у силовит напад на Ужице. Ужички раднички батаљон и неке чете Посавског одреда упућене су 28. новембра увече на брдо Кадињачу, удаљено 14 км од Ужица. Борцима овог батаљона и окупљеном народу говорили су командант Душан Јерковић (погинуо на Кадињачи) и комесар Ужичког партизанског одреда Милинко Кушић (подлегао пегавом тифусу 1943. године). Дирљив је био растанак мајки са својом децом. Неке су се опраштале од својих јединаца, а жене од својих другова држећи на рукама своје малишане. Мада су опроштаји били пуни туге, били су и пуни поноса што се њихови најмилији налазе међу најбољима којима је пало у део да бране прилазе слободном Ужицу. Сви борци су знали да се од њих много очекује. Знали су да је иза њих град у коме су провели своју младост, да је у њему остала њихова родбина, да су у њему остали тешки рањеници. Наставили су са борбом и онда када је њен исход сваком борцу био јасан. И рањени борци су се тукли до погибије или последњег метка. БЈ1АГА ГОШОВИЋ, професор, рођена 1910. године у Титограду. Пре рата као студент у Београду учествује у напредним политичким и културно-просветним манифестацијама; прикупља Црвену помоћ. Као професор у Ужицу организовано сарађује са члановима ОК КПЈ за Ужице; преноси илегалну штампу и технички материјал из Београда. Учествује у организовању рада са женама у Ужицу, почетком 1941. године. Примљена је у Партију марта 1941. године. Под окупацијом је наставила рад. Ухапшена је 22/23. јуна 1941. године у Ужицу од окупатора и издајника; пуштена крајем истога месеца због недостатка доказа. По директиви Партије одлази илегално у срез моравички (Вионица) и раду на организовању устанка, где остаје као партијска веза до ослобођења Ужица и Ивањице. У Ужицу ради кратко у „Борби”, а потом у организацији партизанских радионица. По оснивању Главног народноослободилачког одбора за Србију ради у Председништву — односно Секретаријату. У првој офанзиви је са главнином партизанских снага и Врховним штабом прешла у Санџак. По директиви Партије одлази с тешким рањеницима у Пренчане и Вошково (Црна Гора) као болничарка и борац. У другој и трећој офанзиви налази се при Главном штабу за Санџак и штабу Пљеваљског батаљона (Косаница), а после оснивања III санџачке ударне бригаде борац је I чете, II батаљона. Учествује у маршу пролетерских бригада (Треска, Бјелашница) у западној Босни, у борбама за Брадину, Прозор, Купрес, Шујице, у опсади Мркоњић Града. После завршеног војно-апотекарског курса шаље је Врховни штаб на рад у Хрватску као апотекарског референта. До IV офанзиве ради при Санитетском одсеку Главног штаба Хрватске (Слуњ), а од IV офанзиве, апотекарски је рефе- 495 ТОМАНИЈА-ТОМКА ЋУРИЋ је рођена 1888. године у Црној Гори. 1937. године се преселила са мужем и децом у Титово Ужице. Њена је кућа била сигурно партијско упориште, ту су одржавани партијски и скојевски састанци, скриван партијски и други материјал. Крајем 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Босну, затим у Црну Гору, била је теренски радник у колашинском срезу, радила је са женама. Све петоро њене деце били су борци НОР-а. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. �МИЛЕНА ПАЈЕВИЋ, рођена је 3. III 1923. године у Ужицу. Члан СКОЈ-а постала је пре рата. У данима устанка обављала је разне задатке у омладинској организацији. У ослобођеном Ужицу радила је у партизанској болници. Крајем новембра 1941. године са јединицама УПО прешла је у Санџак и Босну, постала је борац I пролетерске бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. Љубављу према слободи и свом родном граду Ужички раднички батаљон исписао је своју славну епопеју. Пао је готово цео, пали су и многи борци Посавског одреда. Пало је и неколико жена партизанки, девојака из ко зна кога краја наше земље. Остала су непозната њихова имена, али неодвојива од легендарне Кадињаче. Мајке, жене и сестре које су остале без својих најмилијих надрасле су себе. Поносне на своју изгинулу децу, браћу и мужеве пошле су њиховим путем, наставиле борбу против окупатора и домаћих издајника, бориле се за слободу, а многе је и својим животом платиле. ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА И ПРОЛЕТЕРСКИМ ЈЕДИНИЦАМА МИЛИЦА КОВАЧЕВИЋ-УЗЕЛАЦ, студент Филозофског факултета, рођена је 1921. у Титовом Ужицу. По окупацији Југославије прешла је из Београда у Ужице и укључила се у рад за НОП. Радила је у скојевској организацији „Клисура”. У ослобођеном Ужицу завршила је санитетски курс. Почетком октобра 1941. године ступила је у II златиборску чету УПО. Крајем 1941. пребацила се у Босну и радила у Команди места у Рогатици, затим је отишла у Романијски партизански одред. Марта 1942. године је ступила у Прву пролетерску бригаду. Разболела се од тифуса и као реконвалесцент је упућена у болницу, у Мишљеновац (Лика), где је радила као омладински руководилац. За време IV офанзиве је радила у болници у Горском котару. Априла 1943. године је упућена у Санитетски одсек Главног штаба Хрватске а затим је била комесар болнице у Турјанском. Јуна 1944. године је послата на лечење у Италију. Крајем исте године се вратила из Италије. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. „ . . . Младићи и дјевојке, скоро дјеца, на позив Комунгсстичке ггартије погили су у борбу не штедећи своје младе животе ... Кад иду у борбу људгс, војска коју је држава створила, одрасли људн, онда је то њихова дужност према својој отаџбини, онда је то дуг сваког грађанина и родољуба. Али, када без мобилизације, добровољно, дјеца од дванаест, четрнаест, петнаест и гиеснаест година иду у борбу, знајући да ће у њој ггогинути — онда је то надчовјечански хероизам младгсх људи који жртвују себе, иако јоги нгссу управо ни ступили у живот — д о бгс будућа покољења бгсла сретна ...') ГРУПА УЖИЧАНА ЕВАКУИСАНА ИЗ ГРАДА ОКТОБРА 1944. СТОЈИ МИАОЈКА МААБЕНОВИБ, У СРЕДИНИ ОАГА ЖИВКОВИК, СЕДИ БУДА ПОПОВНИ У Ужичком партизанском одреду и пролетерским бригадама борио се велики број омладинки и жена ужичког краја. Многе од њих уградиле су своје животе у темеље наше револуције. Ленка Николић, ученица учитељске школе, истакнути скојевски активиста у евојој школи и у граду, погинула је децембра 1941. у Аљиновићима код Сјенице, као борац Ужичког нартизанског одреда. Вера Матић, студент медицине, погинула је 22. децембра у борби на Сјеници. Нада Поповић, кројачица из Ивањице заробљена је у борби код Сјенице, одатле је одведена у Пријепоље, где су је почетком 1942. године стрељали Италијани. Милену Спасојевић, ученицу учитељске школе, ухватили су четници у Лопижама код Сјенице почетком 1942. и заклали је. Славку Ивановић, учитељицу из Рога, убили су четници код Нове Вароши фебруара 1942. године; тада је убијена и Нада Бабовић, радница из Пожеге. Као борци II пролетерске бригаде погинуле су у борбама на Гату 11. јуна 1942. године: Деса Поповић, студент и раднице Каја Стојановић и Душанка Ј) Тито — из омладине Србије. 496 поздравне речи на I конгресу �Пузовић. Живка Вулетић, радница, погинула је јула 1942. године у Прусцу код Бугојна. Душанка Таталовић тешко је рањена у обе ноге јула 1942. у борби на Оборцима, заробљена је и отерана у Јасеновац и тамо убијена. Храбра и омиљена болничарка Олга Величковић из Ивањице погинула је у борби са усташама августа 1942. у Благају код Купреса. Деса Петронијевић, ученица Учитељске школе погинула је септембра 1942. на Мањачи. Катица Игњатовић погинула је новембра 1942. на Јелиним Пољанама код Босанског Грахова. Живка-Мила Алексић, кројачка радница из Београда погинула је 1942. године у источној Босни (по другој верзији — 1943. код Сиња). Године 1943. у марту погинуле су Ангелина-Гина Вуксан у Стрмици изнад Горњег Вакуфа а Стојка-Цола Пантелић, ученица, на Неретви. На Сутјесци, у V непријатељској офанзиви: Бранислава Бакочевић, ученица учитељске школе; Вита Гутман, матурант, Љубинка Ђорђевић, референт санитета батаљона, Перса Рајовић, ученица из Ивањице, Ружа Караклајић, радница из Пожеге (члан КПЈ, рођена 1918. у Словенији, бол^ ничарка I чете I батаљона II пролетерске бригаде, умрла је од тифуса почетком јуна 1943. године). У лето 1943. године погинуле су код Фоче Олга Ђокић, студент медицине из Пожеге (члан СКОЈ-а, рођена 1920. 'одине, референт санитета II батаљона II пролетерске бригаде), Алексија Савић, код Стамболчића близу Сарајева; Драгицу Парезановић заклали су четници на Мељаку код Пљеваља после V офанзиве. Марта 1944. погинула је Олга Грбић у Штрпцима код Прибоја, а Мица Ђорђевић-Пушкарка у Сивчини код Ивањице. Маја 1944. године у Мојковцу подлегла је ранама народни херој Нада Матић. Др Фрида Гутман, заробљена с рањеницима у Централној болници, извршила је самоубиство 24. септембра 1944. године. Јуна 1944. умрла је од исцрпљености у болници у Колашину Слободанка Недељковић, Милена Мартиновић прошла је цео борбени пут II пролетерске бригаде, а умрла је самЈо седам дана после ослобођења земље. Емилија Веселиновић, Јелена Јелисавчић и Славка Богдановић отишле су у НОВ 1944. године и исте године погинуле. Маргита Цупарић из Ивањице и Борка Ђурић из Ужица ступиле су у НОВ 1944. године, погинуле су на сремском фронту, а 17-годишња Стана Божић код Брчког 1945. ПЕТРА ЈАЊУШЕВИК ИЗ БАЈИНЕ БАШТЕ. ЗАРОБАјЕНА 1941. И СПРОВЕДЕНА НА БАЊИЦУ. УГУШЕНА У ГАСНОМ АУТОМОБИАУ 9 МАЈА 1942. ОЛИВЕРА-ВЕРА ЈЕВИЋ је рођена КРЕМИЋ-АНТОНИ- 29. 8. 1919. године у Крагујевцу Члан СКОЈ-а је постала августа 1942. а годину дана касније члан КПЈ. Крајем новембра 1941. године са главнином партизанских јединица прешла је у Санџак и босну. Била је бригадни референт санитета у II пролетерској бригади. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. • ПЕРИШИЋ, дипломирани студент филозофије рођена је 1916. године у Ивањици. Одмах по окупацији Југославије се укључила у рад за НОП. Била је организатор и предавач на санитетским курсевима у Ивашици. У току рата била је илегални позадински радник. Ухапшена је крајем 1943., отерана у логор на Бањици, где је остала до октобра 1944. године. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. МИЛКА ОАГУ САВИП СТРУЧНУ УЧИТЕАјИЦУ, РУКОВОДИОЦА ПАРТИЗАНСКЕ РАДИОНИЦЕ У ЛРИЉУ, ЧЕТНИЦИ СУ УХВАТИЛИ КРАЈЕМ 1941. ГОДИНЕ, ФЕБРУАРА 1942. ТРАНСПОРТОВАНА ЈЕ НА БАЊИЦУ И 9. МАРТА ИСТЕ ГОДИНЕ СТРЕЉАНА �године када је указивала смртно рањеном командиру чете. УЧЕНИЦЕ ДОМАПИЧКЕ ШКОАЕ У ГОДОВИКУ ПРЕД РАТ. ПОГИНУЛЕ У НОБ: СТОЈАНА МИВИП, ПРВА СЛЕВА СТОЈИ, ЧЛАН КПЈ И МИЛЕВА НИКИТОВИП, ДРУГА У ТРЕВЕМ РЕДУ ЗДЕСНА СТОЈАНА МИЋИЋ, сељанка, рођена је 7. XI 1920. године у Годовику. Потиче из напредне породице. Члан КПЈ је постала 1941. године. Њена политичка припадност пре рата, активност у данима устанка и касније била је позната непријатељу. Четници су је уходили, 1942. године су је ухватили и одвели заједно са Милевом Никитовић на брдо Благај, где су их обе после зверског мучења заклали и бацили у бездан. ОАГА МИПИБ ИЗ БАЈИНЕ БАШТЕ. ЗАКЛАНА ОД ЧЕТНИКА 1. МАЈА 1944. У СЕЛУ РАЧИ 498 помоћ Кроз све борбене путеве пролетерских јединица прошле су и народни херој Даница Милосављевић, Боса Цветић (прва жена борац Пожешке чете Ужичког партизанског одреда), Олга Којадиновић, члан КПЈ од 1942. године, батаљонски референт санитета V шумадијског батаљона; ВојиславаВојка Петронијевић, члан КПЈ од 1942. године, десетар па референт санитета батаљона у I пролетерској бригади, после V непријатељске офанзиве руководилац санитета и бригадног СКОЈ-а II војвођанске а затим V војвођанске бригаде; Вера Јелић, предратни члан СКОЈ-а, једна од првих омладинки које су отишле у партизане; тринаестогодишња партизанка Миланка Благојевић и четрнаестогодишња Оливера Гутман-Ђурђић, четна болничарка, па батаљонски референт санитета III санџачке пролетерске бригаде, од краја 1943. била је на истој дужности у XII крајишкој и IV средњобосанској бригади; Олга Богићевић-Живковић, Милена Нешовић, члан КПЈ од 1943. године, болничарка III чете I црногорског батаљона I пролетерске бригаде, па санитетски референт XII српске бригаде, комесар наше болнице у Италији, комесар болнице XXII српске дивизије и комесар наше болнице у Бугарској; Милена Пајевић, Вера ДимитријевићМарковић, члан КПЈ од 1942. године, била је четна болничарка у I батаљону II пролетерске бригаде, затим радила у штабу бригаде, после V непријатељске офанзиве постала је заменик политичког комесара чете, почетком 1944. године послата је на рад у штаб П пролетерске бригаде, исте године у јесен прешла је на рад у Персонално одељење Главног штаба за Србију; Вера Кремић-Антонијевић, члан КПЈ од 1943. године, била је бригадни референт санитета II пролетерске бригаде; Јелена Благојевић-Петровић, санитетски референт VI батаљона I пролетерске бригаде, помоћник управника болнице I пролетерске дивизије у Бугојну и члан Политодјела IV крајишке дивизије, Милка Петровић, Милеса Јовановић-Ђорђевић, члан КПЈ од 1942. године, болничарка IV краљевачког батаљона I пролетерске бригаде, затим референт санитета III крајишке бригаде а 1944. године политком болнице у Меденом Пољу у којој су били смештени рањеници за транспорт у Италију; Радмила Таталовић, Милена Ђокић-Антончић-Цврчак, референт санитета IV краљевач- �ког батаљона I пролетерске бригаде, Мара Кустурић, затим Станка Лаковић, члан КПЈ од 1942. године, била је апотекар у I крајишкој дивизији, па заменик политичког комесара Медицинског батаљона; Стајка Савић, члан СКОЈ-а од 1941. године, болничарка I чете V шумадијског батаљона I пролетерске бригаде, учесник Игманског марша, 1943. године била санитетски референт батаљона у II пролетерској и III српској бригади а затим комесар културне екипе IV црногорске бригаде; Томка Ђурђић, инжењер Деса Јовановић-Градиштанац, члан КПЈ од 1939. године, радила је у Главном штабу за Србију; Милица Ковачевић-Узелац, члан СКОЈ-а од 1941. године, борац I пролетерске бригаде, затим омладински руководилац у Мишљеновцу (Лика), 1943. године радила је у Санитетском одсеку Главног штаба Хрватске, затим до јуна 1944. године била комесар болнице у Турјанском (Хрватска); професор ужичке гимназије Блага Гошовић је са Ужичким партизанским одредом прешла у Санџак, затим у Црну Гору а почетком 1943. године упућена на рад у Хрватску где је остала до краја рата. Године 1941. биле су у Ужичком партизанском одреду: Јустина Вивот, радница (заробљена је у борби на Сјеници, била у логору на Бањици, а затим у Аушвицу); Зденка Мајцен, избеглица из Словеније, ухапшена при повратку из Радоиње крајем 1941. а после отишла у зајечарски крај, где је заробљена и одведена у немачки логор; Добрила Пјевчевић је заробљена у Бајиној Башти и затим више пута хапшена; Вукица Видић после порођаја ухапшена, одведена са дететом у логор у Колашин, после изласка из логора наставила је рад на Цетињу и крајем 1943. поново ступила у НОВ; Анђелка Ђурђић, болничарка II батаљона II пролетерске, касније санитетски референт IV батаљона IV црногорске бригаде, од пролећа 1944. управник болнице II пролетерске бригаде. Године 1944. ступиле су у НОВ Милијанка Чекеревац, Олга Јовичинац и Слободанка Стојковић из моравичког среза, и омладинке из Ужица Милица Ђурић, Пола Којадиновић, Вера Милановић, Драгиња Милосављевић, Деса Караџић, Наталија Живковић, Ленка Топаловић, Вида Ристовић, Јелена Марјановић, Буда Поповић, Милојка Зечевић, Нада Димитријевић, Сара Дудић, Дивна Дудић, Мара Совровић-Стојановић, Слава Јокић, Милка Лаковић, Нада Средојевић, Ружа Јовановић и друге. Ирена Гложанчев-Јелена, радница из Бачког Петровог Села, у току рата је илегално живела и радила у моравичком срезу, почетком 1944. године ступила је у Ибарски одред. • ПЕРСИДА ОСТОЈИЋ-РАДОВАНОВИЋ рођена је 3. октобра 1920. у селу Мушићу код Косјерића у породици занатлије Светозара Остојића кога су мучки претукли и убили четници 1941. у Ариљу. Основну и женску стручну школу завршила је у Пожеги. Радила је као кројачица. У средњој школи укључила се у напредни омладински покрет и постала један од најактивнијих чланова спортских клубова „Глорија” и „Слога” и Соколског друштва око којих се окупљала напредна омладина Пожеге. Учествовала је у акцијама Удружене опозиције и Комунистичке партије. Преносила је хитна упозорења Окружног комитета КПЈ Чачак комунистима које су власти предвиделе за хапшење. Преко ње је уручена порука ОК, Милинку Кушићу када је преко Пожеге под стражом спроведен из нишког затвора у Ивањицу. Примљена је у Партију 1941. Многочлана породица Персиде Остојић, отац, мајка, три брата, сестра и супруг Миливоје Радовановић- Фарбин, учествовала је од првог дана устанка у народноослободилачком покрету. У време устанка Персида је била гравидна и радила у позадини. Организовала је прву партизанску кројачку радионицу која је имала 20 машина за шивење. За време повлачења према Санџаку у децембру 1941. у селу Љубишу на Златибору Персида се породила. Ту су је ухватили четници и предали Специјалној полицији где јој је одузето дете, а она је спроведена у логор на Бањици из којег је изашла тек пред ослобођење Београда 3. октобра 1944. када је непријатељ захваћен паником распустио логор. Један Персидин брат умро је после рањавања на Купресу у Централној болници Врховног штаба, други је погинуо на Сутјесци, «ао водник у Другој пролетерској бригади, сестру су јој заклали четници у Пожеги, оца искасапили и стрељали у Ариљу. Персида се у логору добро држала. Упркос мучењима никога није одала. Развила је илегалне везе међу логорашима преко којих је доставила друговима у Београду имена другарица из логора које нису примале пакете, и ускоро су пакети почињали да стижу. Носилац је Споменице 1941, и више одликовања. БРАНКА РАКОВИК ИЗ ПОЖЕГЕ, СТРЕАзАНА ЧЕТНИКА У ПОЖЕГИ 22. ДЕЦЕМБРА 1941. 499 ОД �ТЕРОР После заузимања слободне територије (крајем новембра) Немци и други окупатори као и издајници српског народа масовно су убијали у ужичком крају не само ухваћене партизане, већ и жене и недужно становништво. О дивљачком бесу окупаторских слугу, четника писала је „Борба” у бр. 15, од 18. XI 1941. године, у чланку „Равногорци крај Косјерића извршили грозан злочин”. Реч је о мучком нападу четника на овај градић, о хапшењу 80 партизана и припадника НОП, од којих су деветоро издвојили и после зверског мучења уморили, међу њима и учитељице Јелену Субић-Гмизовић и Милеву Косовац: „Ужице, 16. новембра. НЕМАЧКА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА ПАЛИ СЕЛО МОЧИОЦЕ КОД ИВАЊИЦЕ 1941. СПНСАК ПАРТИЗАНСКО-КОМУНИСТИЧКИХ ВОЋА ОКРУГА УЖИЧКОГ1) 56) МЕДИЋ МИРА-МИРОСЈ1АВА, стара 27 год., рођена у Сурчину (Земун), главни организатор женске чете, пропагаторка, прочелник ћелије, јавно проповедала да нема бога. Ухваћена и од преког суда у Ужицу пуштена на слободу. После пуштања од преког суда налази се у бегству. 61) ВУЈОВИЋ Ј. ЈЕЈ1ЕНА, рођена 1912 год. у Ужицу. Још за време свога школовања била у комунистичкој организацији, а 1941. год. побегла у шуму са осталим комунистима, учествујући у борби противу националних четника. Сада се налази у бекству. (М.П.) ПРЕТСТОЈНИК Градске полиције (потпис нечитак) ‘) ВИИ, бр. 9/4—1, К. 29. 500 Нечувени злочин догодио се недалеко од Косјерића. Злочин који не заостаје нимало за одвратним зверствима која је окупатор чииио по Мачви, у Крагујевцу и другим нашим местима. Приликом општег равногорског напада на Ужице, једно њихово одељење добило је налог да нападне на Косјерић. Тај је напад извршен на мучки начин. Равногорци су разоружали један део партизана, а затим су почели да хапсе по варошици све оне људе и жене који су учествовали у народноослободилачкој борби, који су помагали партизане. Тако су накупили око 80 људи. Том приликом су задржали и ухватили два курира који су ишли према ваљевском фронту, где су Немци покушали продор према УжиЦУСве похватане партизане и њихове пријатеље те звери у људском облику потерали су у правцу Равне Горе. Кренуло је преко двадесет наоружаних равногораца, а на челу им је био један старац од 60 година, који је одређен за спроводника. Успут се према партизанима поступало страховито. За најмању реч ударали су кундацима. Када је поворка одмакла један део пута, стигао их је равногорац — жандарм Ајдачић. Он је пришао партизанима и одабрао девет лица: Максима Марковића, земљорадника из Косјерића, Драгослава Марковића, каменоресца из Косјерића, Миливоја Кевића, марвеног лекара, избеглицу из Хрватске, Светозара Познановића, радника из Косјерића, Јелену Субић-Гмизовић, народну учитељицу из Сече Реке, Милеву Косовац, народну учитељицу из Таора, Првослава Гмизовића, судију из Ужица, курира из Ваљева „Еру” Јоксимовића и још једно лице чије се име није могло утврдити. �АјдачиН је рекао да их води на саслушање. А повео их је с пет-шест људи у Клисуру Ридова, крај села Скакавца. Ту је отпочело зверско мучење, партизани су премлаћивани кундацима, живима су вађене очи, ложена им је ватра на телу. Обе другарице су биле силоване, а затим избодене бајонетима. Затим су крволои,и оставили лешеве и умакли у непознатом правцу. Осталих 70 партизана и њихових пријатеља одведени су у правцу Равне Горе и о њиховој судбини ништа се не зна. Кад су партизанске снаге освојиле поновно Косјерић, откривени су у Клисури лешеви поубијаних другова. Они су пружали грозну слику — главе размрскане камењем, полунагорела тела, преклане жене. Тела ових мученика пренета су у Косјерић. Одатле су превезена у Ужице, где ће бити сахрањена како пристоји палим борцима у борби против окупатора и његових слугу. Једна комисија грађана прегледала је сва телеса. Записнички су утврђене све смртоносне повреде. Исто тако ће и једна лекарска комисија прегледати тела мученика и записнички утврдити каква су све зверства чинили равногорци. Један од виновника овог злочина већ је у партизанским рукама. Он признаје своје недело. Партизани ће похватати и остале злочинце који су учинили тај грозни злочин. Казна их неће мимоићи. Нека је слава палим борцима! Нека су по хиљаду пута проклете слуге окупатора које за његов рачун кољу српске синове! Нека живи јединство свих поштених родољуба у борби против Хитлера и његових слугу. Комисија грађана и лекарска комисија којс су образоване ради увиђаја овог нечувеног злочина, утврдили су записнички, између осталог: „Јелена Гмизовић, учитељица из Сече Реке. Страховито мучена, силована, усијаним гвожђем паљена по врату и по бутинама. На десној бутини ударац ножем. У леви чланак ударио експлодирајући метак. Лева рука пребијена. На десној бутини рана од метка. Издахнула по свој прилици од силних рана. Косовац Милева, учитељица из Таора, страховито мучена, силована, модрице по целом телу од кундака. Избијено неколико зуба. На десној нози огромна рана од ножа. На обема ногама виде се опекотине. Избијено лево око. На врату опекотине. На листу леве ноге рана од ножа”. ИЗМАСАКРИРАНИ ЛЕШ ЈЕЛЕНЕ-ЛЕЛЕ СУПИН ГМИЗОВИП (ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВЕ ДРЖАВНЕ КОМНСИЈЕ ЗА УТВРБИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊЕГОВИХ ПОМАГАЧА — БЕОГРАД) У ДОКУМЕНТУ № 2926. У ИЗВЕШТАЈУ ОД 29. ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ СТОЈИ: „МИЛЕВА') (ЛЕ ЛА) ГМИЗОВМК, УЧИТЕЉИЦА ОРГАНИЗОВАЛА ЈЕ ДВА ЗБОРЛ НА КОЈИМА ЈЕ БИЛО ПРИСУТНО ОКО 200 СЕЉАКА. ЈЕДАН ОД ОВИХ ОДРЖАИ ЈЕ НА ГРОБЉУ ВИШЕ КОСЈЕРИКА, А ДРУГИ КОД АДАМА ЈОСИПОВИКА, РОБАКА АДВОКАТА ПУРИКА ИЗ БЕОГРАДА, У СЕЛУ БРАЈКОВИКУ. .. " (1 — ЈЕЛЕНА (ПРИМ. РЕД.) Ужице је достојно испратило жртве из Косјерића Под овим насловом објављен је у „Борби” од 20. новембра чланак о сахрани жртава четничког злочина: „У дворишту основне гиколе данас су били изложени посмртни остаци гиест жртава убијених и унакажених од равногорских банди код Косјерића. То су НЕДАЛЕКО ОД КОСЈЕРИКА, У СЕЛУ СЕЧА РЕКА, КРАЈЕМ 1941. ЧЕТНИЧКА КАМА ПРЕСЕКЛА ЈЕ ЖИВОТ АВЕРЕЈКЕ ЧЕЛНИКОВЕ 501 �МИЛЕВА КОСОВАЦ, учитељица из Таора, предратни члан КПЈ. У срез црногорски је дошла школске 1940. године по казни. Одмах по доласку почела је политички да ради са женама и омладином. У припремама за устанак њена је школа била веза између политичких радника ваљевског и црногорског среза. Ту су одржавани састанци, ту су се скривали илегални партијски радници. Септембра 1941. је ступила у Црногорску партизанску чету УПО. Ухваћена је у Косјерићу у мучком нападу четника на Штаб чете, и убрзо је заклана. РАД ОВЕ УЧИТЕЉИЦЕ ЗАБЕАЕЖИАА ЈЕ И НЕМАЧКА ВОЈНА ОБАВЕШТАЈНА САУЖБА. АГЕНТ БР. 104 ЈАВЉА ИЗ УЖИЦА У ИЗВЕШТАЈУ № 537/7.41 ОД 29. 7. 41. . . ТАОР — „ТАМОШЊА УЧИТЕЉИЦА КОСОВАЦ (ИМЕ ЈОШ НЕПОЗНАТО) ЈЕ ЈЕДНА ОД ИАЈОГОРЧЕНИЈИХ КОМУНИСТКИЊА II ПРОПАГАНДИСТКИЊА. СТААНО ОДРЖАВА ВЕЗУ СА ВАЉЕВОМ” ИЗМАСАКРИРАНИ АЕШ МИАЕВЕ КОСОВАЦ (ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВЕ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРБИВАЊЕ ЗАОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊЕГОВИХ ПОМАГАЧА — БЕОГРАД) ДВАДЕСЕТ КОМУНИСТИЧКИХ БАНДИТА У ИВАЊИЦИ ОСУЂЕНО НА СМРТ1) „Ивањица, 16 децембра Преки суд који је образован у Ивањици осудио је јуче на смрт 20 комунистичких бандита које су ухватили Моравички одред под вођством поручника Мирка Пурића и одред војводе Воже Јаворског. Пошто је саслушањем утврђено да су сви бандити активно учествовали у комунистичким злочинима у овоме крају, смртна казна је извршена.” М. Трампинац тела шест мученика: народних учитељица Милеве Косовац и Леле Гмизовић, судије Првослава Гмизовића, ветеринара Миливоја Кевића, курира Миливоја Јоксимовића и једног непознатог Ваљевн,а, чијим се сенима поклонио велики број Ужичана и одао им последњу погиту. Поред ковчега у којима су стајала мртва тела обешчашћена, изгажена и мрцварена од бандита, цело Ужице застајало је згрожено и згрануто. Људи су с поштовањем скидали капе, њихова лица грчила се од гњева, са уста падале су речи осуде. После и,рквеног обреда, палим мученицима одата је почаст која се указује највећим борцима — хор је отпевао Лењинов погребни марш. У име учитељица са својим другарицама и осталим жртвама опростила се дирљивим говором другарица Радмила Топаловић. Затим у име грађана говорио је секретар народноослободилачког одбора друг Миша Ковачевић. Политички комесар друг Милинко Кушић говорио је пред зградом штаба и рекао да још издајице равногорске нису престале са својим злочинима. „Преко 300 Срба они су одвели и продали Немцима у Ваљеву. Пали другови и другарице, почивајте мирно, ми ћемо вас светити и осветити”. А на самоме гробљу друг Секулић последњи пут обраћао се палим другарии,ама и друговима. Свечано и са свима почастима Ужице је сахранило ових гиест бораца који су мученички пали, борећи се против најновијих издајника или помажући ту борбу. Пали су у борби да се очува слобода Ужица, и Ужице им је захвално...” Из немачког документа К. 5-313/181) види се да су у Ужицу и околини до краја децембра 1941, стрељали, повешали или послали у логоре 1134. лица. Сваки дан почињао је и завршавао се митраљеским рафалима. Петог децембра 1941. године, у Крчагову је стрељана већа група ухваћених партизана. Истога дана, под бројем 2875/41 пов., немачки војни заповедник у Србији упутио је заповеднику оружаних снага на Југоистоку извештај у коме, поред осталог, стоји: „Намеравамо да се током зиме преко специјалних команди, уз садејство трупа изврши проверавање целокупног становништва у пределима ус танка. Биће стрељан сваки онај за кога се утврди да је учествовао у устанку. Још се проучава питање жена и деце устаника. Изгледа да није целисходно да ови људи остану у Србији јужно од Дунава . . .”'2). Немачки генерал Беме и генерал Недић наређују сваки својим снагама да не ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 2) Зборник ВИИ, I, 1, стр. 624. ■) „Ново време”, 17. XII 1941. 502 �смеју имати никакве милости према онима који су били активни у устанку, или се пак сумња да су учествовали или ма чиме помагали устанак. Више од 200 ухваћених девојака и младића отерано је крајем децембра на Бањицу, где су неке стрељали, неки су касније изгубили животе у другим концентрационим логорима, а само је мали број доживео слободу. Крајем 1941. године ухапшене су и одведене из Ужица у логор на Бањици, поред раније наведених још: Цвета Дабић, Ружа Јунговић, Неда Оклобџија, Милена Јешић, Радмила Топаловић, Кристина Вујић, Радмила, звана „Ћавка” из Сарајева, а из пожешког среза: Дуња, Живана, Станојла и Милица Мићић, Милица Николић, Миланка Шојић, Јованка Зечевић и друге. Из саопштења у „Новом времену” од 16. децембра 1941. године види се да је непријатељ ухапсио само у Ужичкој Пожеги 100 припадника НОП-а. „Ужичка Пожега, 15. децембра У зору прекјуче стрељан је у Ужичкој Пожези 21 комунист. Стрељани комунисти издвојени су из групе од 100 бандита, које је ухватио живе Трећи добровољачки одред поручника Никића. Међу стрељанима је и убица попа из Азање, који је, као што је већ писано, био преклан ножем, а исто тако и главни помоћник комесара за исхрану Ужица, код кога су нађене фотографије свих објеката, мостова, пропуста, железничких пруга, оштећених од стране комуниста. Стрељан је и један председник из околине Ужица, који је сарађивао са бандитима” . Крајем 1941. године Немци су убили у Пилици Стојанку Максимовић, Сибинку Ђоковић из Оклетца и Милку Чугуровић из Костојевића. Четници су заклали на Тари једну учитељицу са дететом, чије име није утврђено. Ноћу између 11. и 12. децембра 1941. године убијена је Добринка Јеротијевић, а крајем месеца Јелисавета Зарић и Иконија Јовичић у Рожанству. У децембру 1941. године четници су у Ивањици ухапсили 70 припадника и симпатизера НОП-а, међу којима Наду Луковић, Косу Пацић, Дану Трипковић, Драгињу Нешовановић, Љубу Зарић, Марију, Десанку и Јулку Јелић, Лепу Зечевић, Косару Стојановић, Олгицу Ђоковић. За ово прво стрељање у Ивањици, ноћу између 15. и 16. децембра, издвојено је 20 партизана, међу њима Коса Пацић (звана „Комитара”, родом из околине Чачка, борац првог светског рата), и Нада Луковић, учитељица, родом из СПИСАК1) Комуниста из Општине пожегике који су од преког суда осуђени на смрт. састављен по наређењу начелства Среза пожешког Пов. бр. 490, од 25 септембра 1942 године. 4) РАКОВИЋ БРАНКА, стара 19 година, рођена у Ужицу, неудата, по пресуди преког суда у Пожеги стрељана, била партизан. Претседник Општине (потпис нечитак) ') Музеј устанка 1941, Титово Ужице. СПИСАК1) Лица у Пожеги Ужичкој и њихових породица, који су учествовали у нартизанским одредима или били присталице или симпатизери њихови. Овај је списак састављен ... на дан 7 децембра 1941 године, а по наређењу српске команде места. 19) ЗОРА ГУДУРИЋ симпатисала је партизанима, не налази се у месту 20) ДЕСАНКА МАТИЈАШЕВИЋ радила у партизанској радионици. Налази се у Пожеги. 22) СЛАВКА ИВАНОВИЋ учитељица из Рупељева, партизанка, налази се у бекству. 23) ЗОРКА ЦВИЈОВИЋ учитељии,а из Каленића, партизанка, налази се у Пожеги. 27) ДОБРУНКА БАДЊАРЕВИЋ, учитељица, партизанка, у бекству. 34) МИЛИЦА СИНЂЕЛИЋ присталица партизана, налази се у затвору. 35) ДРАГИЦА ВУЛИЋЕВИЋ радила у партизанској радионици. 43) ГРОЗДА ЂУРИШИЋ, домаћица, радила у радионици, налази се у Пожеги. 46) СТАНИМИРКА СРДАНОВИЋ, партизанка, у бекству. 47) МИЛКА СРДАНОВИЋ, партизапка, у бекству. 53) ОЛГА КОВАЧЕВИЋ, партизанка, налази се у Пожеги. 54) СТАНА КОВАЧЕВИЋ, партизанка, налази се у Пожеги. 60) ТАТЈАНА ПУРИЋ, партизанка, налази се у бекству. 61) КОСАРА ПУРИЋ, партизанка, налази се у бекству. 62) СИМКА ПУРИЋ, домаћица, партизанка, налази се у Пожеги. 64) СТОЈАНКА ВРАНЕШЕВИЋ, домаћица, партизанка, налази се у затвору. 67) МИЛЕВА СТЕФАНОВИЋ, кројачица, радила у радионици, налази се у Пожеги. 72) ДРАГОСЛАВА ЈОВИЧИЋ, ученица, партизанка, налази се у бекству. 74) БРАНКА РАКОВИЋ, домаћица, партизанка, налазила се у Пожеги (стрељ.). 82) ДАНИЦА ЂЕРАНИЋ, домаћица, радила у радионици. 85) ТУЛА БОЖИЋ, партизанка, налази се у Пожеги. 86) ДРАГА ВИТОРОВИЋ, домаћица, радила за партизане, налази се У Пожеги. 91) ЕМА ОСТОЈИЋ, партизанка, у бекству. 93) ПЕРСА РАДОВАНОВИЋ, партизанка, налази се у бекству. 98) НАТАЛИЈА ЦВИЈОВИЋ, домаћица, није се мешала, налази се У затвору. ‘) ВИИ, бр. 11/4—2, К. 29. 503 �99) ДРАГИЦА ЦВИЈОВИЋ, радила у радионици, налази се у затвору. 100) МИЦА ЦВИЈОВИЋ, радила у канцеларији, налази се у затвору. 111) ОЈ1ГА ЂОКИЋ, студенткиња-партизанка, налази се у бекству. 114) ПЕРСИДА НОВАКОВИЋ, из Пожеге-партизанка, налази се у бекству. С П И С АК‘) Избеглица Словенаи,а из Пожеге Ужичке, који се сматрају као присталии,е комунизма: 3.— Пивец Јованка, домаћии,а, рођена 1904 г. у Марибору, филокомуниста. Овде. 10.— Мајцен Нева, ученица .. . рођена 1922 године у Марији Снежној крај Птуја, заведена као филокомунисткиња од стране напред именованог Шобера, који је дошао, како изгледа, због ње из Хрватске и настанио се овде. Налази се у Пожеги. 11.—■ Мајцен Марија, ученица, кћер Миркова, рођена 1924 г. у Марији Спежној крај Птуја, заведена од стране Шобера и постала филокомунисткиња. Налази се овде. 14.—■ Хумер Милка, .. . рођена 1882 г. у Марибору.. . Налази се овде. 15.— Хумер Нада, . .. рођена 1912 г. у Марибору, ... И она се сматра као филокомунисткиња. Налази се овде. ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. ЕМИЛИЈА ОСТОЈИЋ, рођена је 1918. године у селу Мушићу код Косјерића у породици занатлије Светозара ©етојића кога су 1941. у Ариљу мучки претукли и убили четници. Завршила је основну и женску стручну школу у Пожеги и запослила се као кројачка радница. Као ученица учествовала је у акцијама напредног радничког покрета и организовању првомајских манифестација. У мају 1941. примљена је у Партију, а у јесен исте године изабрана за члана Месног комитета КПЈ Пожеге. Сви чланови Емилијине породице били су активни припадници НОБ. Радили су у комадни места, Народноослободилачком одбору, чети, партијској организаџији. После пада Ужица, два Емилијина брата су се повукла с одредом према Санџаку и Босни, где су обојица погинула, једног су ухватили и претукли четнипи, сестру су спровели Немци и затворили у логор на Бањици, оца су стрељали четници, а мајку су ухапсили и пустили из затвора. Осамнаестог октобра 1944. четници су упали у Пожегу и по достави једне мештанке (која се после тога убила) пронашли Емилију у кући где се крила и после зверског мучења је заклали. За све време рата добро и храбро се држала. Основна школа у Пожеги данас носи име „Емилија Остојић”. 504 Крагујевца, члан КПЈ, која је почетком 1941. године дошла у Ивањицу, приликом одласка одреда остављена је да илегално ради у Ивањици. Приликом одвођења на стрељање и на самом стрелишту, према исказима очевидаца, посебно су добро држање имале ове две другарице. На самом стрелишту бацале су у лице погрде четницима. Коса није дозволила да јој вежу очи, већ је својим храбрим држањем пркосила четничким бандитима. Четници су у овом крају, нарочито у селима Брезова, Придворица и Средња Река пљачкали, терорисали и убијали симпатизере НОП-а, посебно партизанске породице. Мучења су досезала готово до уморства. Тако су у Брезови Зору Чекеревац наморали да стане на загрејану плочу шпорета да би изнудили признање где се налази њен муж партизан. У борби на Катићима, у селу Брезови, децембра 1941. године четници су у групи партизана заробили и четири партизанке: Љубицу Мазињанин и Перку Вићентијевић-Богдановић из Посавског одреда, „Гусларку” из Лазаревца (чије име није утврђено, претпоставља се да је то Олга Петровић из Паштрића) и Зору Квачановић из Мачванског одреда. Четници су их убили на најсвирепији начин. Четничкој ками је тада умакла само Перка Вићентијевић (1944. је ступила у II пролетерску бригаду, погинула је 24. априла 1944. године у селу Сивчини код Ивањице). У Ариљу и околини, крајем 1941. године ухапшене су: Милка Глишић (једна од омладинки коју су четници највише злостављали), Зора Богићевић, Русинка и Емилија Савовић, Љубица Ђорђевић, Анђа Николић, Видосава Мирковић, Роса Алексић, Злата Стефановић, Јулка Лазаревић, Јулка Вукотић, Рајка Поповић, Драга Ћирјаковић (одведена у логор на Бањици), Ната Василијевић, Рада Василиј евић-Сто ј адиновић, Славка Савић, Анка Пајевић и друге. У Пожеги и околним селима масовно су хапшени и убијани учесници и сарадници НОП-а, међу њима и велики број жена и омладинки, што документују делимично нађени непријатељски списи. Многи су стрељани или заклани, као Бранка Раковић из Пожеге, старица Драгојла Токовић из Пријановића, Јелена Смиљанић, Мица Матовић из Ужица, Раденка Тошић из Радановца (погинула је 8. XI 1941. године), а Перса Радовановић је одведена у логор на Бањици, где је ос- �тала до последњег дана постојања логора. У Ужичкој Пожеги је у току рата живело више породица-избеглица из Словеније. Многи од њих су учествовали у НОП-у као борци или сарадници, те су по одласку партизанских јединица хапшени и прогањани. Почетком 1942. године терор се појачао. Разне четничке формације, недићевци и Немци масовно су хапсили, стрељали, клали и одводили припаднике и симпатизере НОП-а у логоре. О својим злоделима и ропској покорности у служби окупатора, Окружно начелство поднело је извештај Министарству унутрашњих послова: „Од 5. јануара 1942. године, од како је почело са радом Окружно начелство, број ухапшених политичких криваца од 23. XI 1942. године изнео је 1195. Од овога броја без пресуде преких судова, по одлукама надлежних полицијских власти, упућено је 250 лица у концентрациони логор у Београд, а по пресудама Преког суда у Ужицу после бекства партизана из ових крајева а у мешовитом колегијуму српских цивилних власти и представника немачке војне силе осуђено је на смрт и стрељано 92. Од стране Преког суда у Ужицу било је поред тога на смрт осуђено 50 лица, која су упућена ради извргиења казне у Београд.. .”*) На списку затвореника Централног затвора у Ужицу2), започетом 5. XI 1942. године, налази се 220 имена жена, од којих је 49 спроведено из Ужица у логоре у Београд, Шабац и Смедеревску Паланку. На овом списку налази се и име Винке Ђуровић, која је одведена у логор на Бањици, затим у Аушвиц и најзад у Равенсбрик. У списковима Предстојништва градске полиције у Ужицу (пов. бр. 618/42, од 12. IX 1942. године) налазе се имена партизанки Мирославе Медић и Јелене Благојевић-Вујовић. Године 1943. у Ужицу су ухапшене Јела Марковић, Даринка и Сефера Полић, Милена Герзић и друге. Прва група омладинаца и омладинки из бившег ужичког округа одведена је у казнено-поправни завод у Смедеревској Паланци у јесен и зиму 1942. године. Међу првима је одведена Добрила Чучковић из Бајине Баште, три и по месеца је била у ужичком затвору, исто толико у логору на Бањици, у Заводу у Смедеревској Паланци годину дана. Актом I бр. 10960/43 отпуштена је из завода 22. септембра 1943. године3). У јануару и ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. ’) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 3) Д.А. СРС — Комисија за Министарство просвете и вера. ДАНА БУКУМИРОВИБ, СТУДЕНТ ПРАВА, ДОШДА У ИВАЊИЦУ 1942. ИЗ БЕОГРАДА. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ ЗАКАААИ 1944. КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ УОТАЏБИНИ ГОРСКИ ШТАБ Бр. 2 Положај Госпођици ДАНИ БУКУМИРОВИЋ БЕОГРАД Као једини надлежни орган у поробљеној отацбини обраћамо се Вама, с намером да Вам скренемо пажњу на понагиање и начин живота који водите у данима окупације. Посматрамо Ваш живот дуже времена и дознали смо да сте комунг1Стички настројени и <3а својим радом штетно делујете на околину у којој се крећете. Као комуниста сте против српског народа и равногорског покрета те Вас као такву опомињемо да сместа престанете са акцијом гаирења комунистичке пропаганде по београдском друштву у коме не можете да нађете ни једног присталицу. Знајте да је равногорски покрет једгснствен фронт у Србији, и да ће он бити тај који ће преузети власт и спречити безвлашће како у Београду тако и у целој Србмјм. Будите сигурни да на Вага рад пазимо будним оком и да је наша обавештајна служба перфектно организована. Знаћемо о свакој променгс у Вашем животу. Као непријатељ српског народа подпадате под надлежност Закона о народном суду, који ће судити свима онима који су против народа. Тај закон има само једну казну, а то је смрт. Ову опомену узмите као најозбиљније у разматрање јер после овога нећс бити вигие опомена. За тајну овог писма и особе која је делегирана с наше стране гарантија је Вага живот и живот Ваше породице. За Начелника Штаба Рад. Димитријевић, с. р. мајор (М.П.) фебруара 1944. Положај ратне злочине —• 505 �АКТА ОКРУЖНОГ НАЧЕЛСТВА ОКРУГА УЖИЧКОГ ДИРЕКТОРУ УЧИТЕЛјСКЕ школе у ужицу да се забрани ПОЛАГАЊЕ испита учеНИЦИМА КОЈИ СУ П03НАТИ КАО ПРИПАДНИЦИ ПАРТИЗАНА, ОДГОВОР ДИРЕКТОРА НА ОВА АКТА И АКТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ О ИЗГНАЊУ ИЗ СВИХ ШКОЛА ОЛГЕ ПРОТИВ, УЧЕНИЦЕ П РАЗРЕДА УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У УЖИЦУ �јуну 1943. године доведене су у Смедеревску Паланку нове групе омладинаца и омладинки из ужичког округа. У овом заводу је било око 30 омладинаца из овога краја међу којима и Милена Пенезић-Пиња, која је после неуспелог бекства из Паланке пребачена у логор на Бањици, после изласка из логора ступила у Космајски партизански одред; затим Мица Бошњаковић-Јанковић, матурант, Илинка Млађеновић, ученица VI разреда гимназије (обе су отпуштене из завода јуна 1944). Миленка Бошњаковић, ученица Учитељске школе, Милунка Бошњаковић, сестре Марија свршена матуранткиња (отпуштена јануара 1944) и Десанка Јелић, ученица (у заводу је остала од 1. 3. 1944. до септембра 1944. године). Драгослава Јовичић, свешена матуранткиња (отпуштена јануара 1944), сестре Милица ученица VII' разреда гимназије и Драга Цвијовић, ученица V разреда гимназије из Пожеге и друге. Хапшења у рачанском срезу почела су почетком јануара 1942. године и трајала су више од два месеца. У Извештају команданта штаба 10. добровољачког четничког одреда, упућеном Горском штабу команде Д. М. 30. III 1942. године стоји: „Хапшења су почела почетком јануара 1942. За то време у рачанском срезу ухапшено 299 лица. Од тога су 32 осуђена по наређењу Команде жандармерије у логор у Смедеревску Паланку. Приликом спровођења ова лица су задржана у Ужицу од стране команде групе српских оружаних одреда и поново суђени, па је 11 осуђено на смрт1), 7 ослобођено, 12 упућено у логор у Паланку, 1 задржан у Ужицу у затвор, а 1 осуђен на 2 месеца затвора. У току рата у овоме срезу хапшене су осим раније поменутих још: Зора Милановић, Вера Радосављевић-Вукосављевић, Мира Јовановић, отерана у логор на Бањицу, Милка Јелисавчић, Миленка Илић, Вера Поповић, Божана Петковић, Цака Вујовић и друге. Четници су 1942. године заклали на брду Благају Стојану Мићић и Милеву Никитовић из Годовика и бацили их у бездан, где њихове кости и данас леже. У Јеловику су убили Видосаву Теофиловић са сином. Немци су убили Зорку Тадић из Пилице и Олгу Новаковић из Костојевића. Исте године убијене су Јулка Макси‘) Међу ових ј еданаест осуђених на смрт ле су Рада Николић, Петра Јањушевић и лена Фрајденфелд-Тадић. — Прим. ред. биЈе- Г Р Б МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА ОДЕЉЕЊЕ ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕЧ Пов. III Бр. 140 6. III 1943. Београд ДРЖАВНОЈ ГИМНАЗИЈИ У ЖИЦЕ У везгс Вагиег акта пов. Бр. 4, 3 од 22, II 1943 г. извегитавате се да о ученицгиш који се налазе у Управи града Београда не греба доносити никакве одлуке пре но гито добијете надлежно наређење у том погледу. Исто тако поступити и према ученицама Пигичевићевој и Пенезићевој. У случају пак да о овим ученицама добијете какав нов извегитај, обавестићете о томе и Мгтистарство. ПО НАРЕЂЕЊУ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ВЕРА НАЧЕЛНИК М. Даку, с. р. 20. III 1943 г. Ј) Д.А. СРС — Министарство просвете — Одељење за сред. школе. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА ОДЕЉЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ Пов. II бр. 1234/IV 28. априла 1943. године Београд МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА>) Одељењу за средњу наставу БЕОГРАД Због комунистичке пропаганде у Ужицу ухапгиена је и налази се У затвору ове Управе МЛАЂЕНОВИЋ ИЛИНКА, ученга^а VI разреда гимназије, рођена у Ужицу 2. VIII 1924 године, од оца Миливоја и мајке Селене рођ. Васиљевић, Српкиња вере православне, неудата. Вођеном истрагом по њеној кривици, утврђено је, да је именована потпала ггод утицај левичара још пре рата као ученица III раз. гимназије. У времену партизанске акције у Ужицу, добровољно је пригила партизаиима, гглела чарапе и џемпере за њих. Почетком ове године виђена је у друштву левичара и са овима је организовала прикупљање намирница за сиромагине партизанске породице. С обзиром на напред изнето, молите се да одмах донесете формално решење за њено стављање у Завод за принудно васпитање омладине у Смед. Паланци у смислу Уредбе М.С. Бр. 2826/42. Решење доставити у дупликату. Од странс овог Одељења именована је предложена да у Заводу остане једну годину дана. По наредби Управника града Београда Шеф Одељења специјалне полиције ИНСПЕКТОР, (Потпис нечитак) М.П. Х.В. 1) Д.А. СРС — Министарство просвете и вера — Одељење за средше образовање — Пов. бр. Ш, 399/43 од 1. V 43. 507 �мовић из Гугља, кћерка Ангелине Михаиловић из Љештанског, Грозда Ристовић из Узића и Даринка Бошковић из Осонице. Станимирку Милинковић из Никојевића четници су толико мучили да се она обесила, не могавши да издржи мучења. На Бањици су још убијене: Ханика Контуре, Олга Савић из Ариља, Гвозденија-Ђузда Ћитић из ЈБубања, рођена 1904. године, била је партизански курир, Рада Николић, Петра Јањушевић и Јелена Фрајденфелд-Тадић, све три из Бајине Баште. СПИСАК ХАПШЕНИХ ПРНПАДНИКА НОП И ПРИМЕДБА О Н.НХОВОЈ ДАЉОЈ СУДБИНИ 508 Четници су 1943. године наставили да кољу и убијају. Заклали су ЈБубицу и Јулку Андрић из Бајине Баште, Божицу Павловић из Бакионице, заједно с мужом Драгоманом (за њима је остало двоје деце — дечак од 3 године и девојчица од годину и по дана), Ружу Матић из Сече Реке, Ковину Тулмировић из Косјерића, Олгу Џелебџић из Београда која је живела у Белој Реци, Вишњу Станијић из Шљивовице, Живану Петковић из Оклетца, Миливојку Ђуровић из Косјерића, Милицу Димитријевић из Добротина, Гвозденију Вујовић из Стрмова, Милијану Мољковић и Миросанду Пиљчевић из Пилице, Јовану Благојевић из Дуба. Године 1943. пале гу као четничке жртве Стаменка Кустурић, која је крајем 1941. године враћена из Радоиње на позадински рад, Милица-Мима Марковић, Славка Јоксимовић, Зорка Савић (после ослобођења Ужица била болничарка у ужичкој болници, крајем новембра 1941. године прешла у Доброселицу где је остала да негује свога брата партизана и још једног рањеника; због рада за НОБ четници су је заклали; Јеленка Жунић, Иванка Живковић из Ужица и њена ћерка Јелена скинуте су са воза пред Сењским рудником и са још 3 члана породице заклане маја 1943. године. Исте године нађена је на раскрсници села Равни-Сирогојно мртва, сва унакажена од четничких кама, Наталија Тешић из Солотуше; Љубинку Ненадић из Миросаљаца су стрељали Немци у Краљеву. Првог фебруара 1944. године четници су заклали Софију Младеновић, кројачку радницу, родом из Ариља (предратни активиста напредног покрета у Чачку и Скопљу; за време рата је живела у Светозареву била сарадник НОП-а); а у току године: двадесетогодишњу Кају Чучковић и Олгу Мићић из Бајине Баште, Емилију Остојић из Пожеге, Зорку Јовановић из Пожеге, Зорку Јовановић из Луга, Ружу Михајловић и Стевку Мило- �вановић, партизанског курира из Таора (у току рата је њена кућа била главно упориште ваљевских партизана), у Ивањици Дану Букумировић, студента права, родом из Сјенице, која је 1942. из Београда дошла у Ивањицу; Станку Маринковић из Вионице, мајку Венијамина Маринковића, професора ужичке гимназије, члана ОК КПЈ за ужички округ, који је крајем новембра 1941. године погинуо у Ужичкој Пожеги у борби с Немцима. Још пре рата, под утицајем свога јединца Венијамина, помагала је напредни покрет. Године 1942. када су четници повели из куће њеног мужа (који је од последица мучења умро) испречила им се речима: „Ос- СПИСАК ПРИПАДНИКА НОП КОЈИ СУ ДОВОБЕНИ ОЗНАЧЕНА КРСТОМ СТРЕЉАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1944. тавите њега стара и болесиа, водите мене, мајку вам кољашку. Ја сам родила комунисту, ја исто мислим као и мој син”. У Пјевчаку код Чајетине четници су заклали борце Ужичког партизанског одреда Милену Цицварић, Десу Ђерасимовић из Никојевића и Јелу Јовановић из Сјенице (Миленини и Десини родитељи сахранили су све три на гробљу у Никојевићима, касније Јелу је мајка пренела у Сјеницу), а у ариљском! срезу Радосаву Мијушковић, Сенију Ћирковић, Љубицу Д. Мијушковић и Драгу Симовић, затим Стевку Ђокић, Радојку Видић и Босиљку Миљковић. Живану Стаменић заклао је њен муж четник. Исте године Немци су убили Загорку Јосиповић из Стрмова, Зорку Петровић из Костојевића, Милесу Николић из Јакља, Стевку Божић, Емилију Томић из Заглавка и Танкосаву Шоботовић из Заовина, а спалили су Видосаву и Милку Ковачевић, Милену, Милицу, Петру и Станику Марић и Илинку Балчаковић из Заовина. Бугари су убили Смиљану Ђокић из Раче и Брену Јоксић из Дуба. Усташе су убиле Марију Злопорубовић. Миленка Илић из Луга, не могавши да издржи злостављања, бацила се у Дрину. У борби за Ивањицу од нелријатељских бацача погинуле су Савета Поповић и Јованка Ђорђевић из Ивањице и Зора Петронијевић из Лисе, а недалеко од Ивањице 15-годишња Милица Дринчић. Цвета Пуртић погинула је приликом бомбардовања Бајине Баште. Када је већ цела земља била ослобођена, неки прикривени четници заклали су за освету Зору Бојовић из села Васиљевића. Све су оне пале јуначком смрћу, ниједна није била издајник. Поносно и пркосно су умирале, а издржљивошћу и гордошћу задивљавале и застрашивале непријатеља. Уздигнута чела гледале су смрти у очи. Њихове последње мисли биле су упућене највољенијим — својим најближим, Комунистичкој партији Југославије и Другу Титу. 509 У ЧЕТНИЧКИ ШТАБ НА САСАУШАЊЕ АИИА �МИАИЦА МНМА МАРКОВИК, ПОЗАДИНСКИ РАДНИК. ЗАКААНА У ЈЕСЕН 1943. КОД КОСЈЕРИКА ОД ЧЕТНИКА СТАМЕНКА КУСТУРИЋ рођена је 1925. године у Ужицу, у сиромашној занатлијској породици са више деце. Врло млада укључила се у напредни покрет. Године 1940. запослила се као радница у фабрици оружја и муниције у Ужицу и укључила се у рад УРСС-ових синдиката и од тада њена активност постаје још већа. Непосредно пред рат постала је члан СКОЈ-а, а убрзо и члан КПЈ. Активно је учествовала у штрајку радника поводом растурања подружнице јануара 1941. године, када је погинуо радник Радоје Марић. Ухапшена је после сахране Радојеве и тучена, од чега се и разболела. Дочекала је рат у веома тешком здравственом стању, али је и поред тога у данима устанка наставила рад у фабрици оружја и муниције и с истом се повлачила за Санџак. Враћена је из Радоиње с одређеним задатком. У Ужицу је наставила рад, одржавала је везе са Ваљевом, Косјерићем, Пожегом и др. У лето 1943. године ухватили су је четници у Косјерићу и заклали је с групом партизана у Субјелу код Косјерића. МИЛУНКА ПЕТКОВИЋ из Богданице од првих дана устанка укључила се у рад за НОП. После одласка партизанских јединица у Санџак направила је у својој кући склониште у коме је склањала партијске раднике, борце и рањене партизане. Одлазила је по разним задацима у Београд. Услед сталних прогона, априла 1943. године, морала је да оде из села. Отишла је у Београд. Члан КПЈ постала је 1944. године. Године 1945. изабрана је за председницу Окружног одбора АФЖ за ужички округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СААВКА ЈОКСИМОВИК, РОБЕНА 1925. У УЖИЦУ. ПОГИНУЛА 1943. КОД КРАГУЈЕВЦА У БОРБИ СА ЧЕТНИЦИМА 510 ЗОРА САВИК ИЗ УЖНЦА. ПОСАЕ ОСАОБОБЕЊА УЖИЦА 1941. БИАА БОЛНИЧАРКА У УЖИЧКОЈ ПАРТИЗАНСКОЈ БОЛНИЦИ. ПОВУКЛА СЕ С БОЛНИЦОМ 1941. У ДОБРОСЕЛИЦУ НА ЗЛАТИБОР, ГДЕ ЈЕ ОСТАЛА ДА НЕГУЈЕ БРАТА И ЈОШ ЈЕДНОГ РА1БЕНОГ ПАРТИЗАНА. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ ЗАКЛАЛН 1943 �САНЏАК Споменик револуцији у Пријепољу Рад вајара Лојзе Долинара �анџак је пре рата био беспутан крај, одсечен од С света. Било је читавих села у којима нико није био писмен. Никада није био без хајдука и одметника, јер је то био израз незадовољства народа према неправди. Због своје заосталости и беде, Санџак је био крај у који су ондашњи режими прогањали своје противнике, напредне људе, у првом реду комунисте. Ти људи заједно са омладином Санџака, која се школовала у другим крајевима земље, били су први мисионари комунистичких и других прогресивних идеја. Између два рата на већем делу Санџака није било организације КПЈ. Било је појединачних чланова и неколико ћелија КПЈ у Бијелом Пољу, Пљевљима и Пријепољу. Активнији рад на стварању партијске организације отпочео је 1937, а у лето 1939. ПК КПЈ за Црну Гору и Боку формирао је Обласни комитет КПЈ за Санџак, који је до септембра 1941. припадао ПК КПЈ за Црну Гору и Боку. Слично је и са организацијом СКОЈ-а која је отпочела рад тек 1940. године. Напредни студенти, занатлијски радници, учитељи и омладинци, симпатизери КПЈ окупљали су се и радили на пропагирању идеја КПЈ у Новом Пазару, Новој Вароши, Пријепољу, Сјеници и другим местима. Радили су на стварању синдикалних подружница занатлијских радника, који су организовали и неколико штрајкова у Новом Пазару. Организована је задружна омладина нарочито у милешевском срезу, Пријепољу и Новом Пазару. Као форме окупљања користили су излете, прославе октобарске револуције и спортских друштава. Учествовали су у растурању партијских прогласа, у раду читаоница и читању напредне литературе итд. „Партијске организације1) у Санцаку посвећивале су посебну пажњу раду са женама. Студенткиње, напредне омладинке из средњих хикола и учитељице објашњавале су положај жена у капитализму и како иа положај жене гледа радничка класа. У многим местгиш организовани су састанци са предавањима и разговорима о борби жена радница у Југославији и у другим земљама за боље услове рада и живота. Поред тога, одржаване су и шире конференције по варогиима на којима се говорило о ггравном положају жена у Југославггји. На овим конферени,ијама жене су доносиле и одлуке о извесним акцгсјама, као што су били ггротести прошв нечовечног по‘) Србија у НОР-у 1964., стр. 32—33. — Санџак, 513 Нолит - Просвета ступка према гголгстичким осуђеницима, акције за скупљање прилога народне помоћи, протести против концентраг^ионих логора. Партијска органгиација у Пријеггољу упућивала је омладинке да се уписују у скоро замрлу женску подружину. Омладинке су својим радом у овој органг13ацији активирале и старије жене. У Пријепољу је 1940. одржан велики збор жена, са кога је упућена резолуција влади у Београд. У резолуцији се тражило опште право гласа за жене и изједначење жена са мугикарцгиш у економским и политичким ггравима. Омладинке су растурале „Жену данас” у 50—60 примерака. Полиција је јануара 1941. забранила рад овој женској подружини”. У Новој Вароши пре рата није било партијске и скојевске организације, али је био веома јак омладински покрет који је радио под утицајем КПЈ. Напредни омладинци и омладинке скупљали су Црвену помоћ. Преко управе друштва „Соко”, коју су освојили и држали у својим рукама, одржавали су приредбе, игранке, вежбе, састајали се сваког дана. И библиотека, преко које су ширили напредну литературу, била је у њиховим рукама. Одржавали су курсеве с муслиманским девојкама у Занатској школи и на поселима с ручним радом читали „Жену данас”, гово- �ДРАГИЦА ШАПОЊИЋ-ЛЕКОВИЋ рођена 15. IX 1922. у Новој Вароши. Члан КПЈ је од јуна 1941. Због напредних идеја искључена је 1938. из гимназије. Године 1941. била је секретар партијске ћелије, а затим члан СК КПЈ за Нову Варош. Од фебруара 1942. члан је Обласног комитета СКОЈ-а за Санџак до пролећа исте године, када ступа у Златарски батаљон, где је заменик политичког комесара чете а затим руководилац СКОЈ-а у батаљону. Као болесник од тифуса налази се од почетка V офанзиве у Централној болници, а затим у санитету III санџачке бригаде. После пробоја на Сутјесци вратила се на терен Санџака и радила као члан Среског одбора АФЖ-а среза бјелопољског. Почетком 1944. је члан Обласног комитета СКОЈ-а за Санџак. После ослобођења била је на разним дужностима. Резервни је капетан I класе ЈНА. Носилац ј-е Споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања. рили о политичкој ситуацији, борби против фашизма итд. У томе су учествовале Дана и Вера Тановић, Мила и Драгица Зекавичић, Мила Савић, Цола Благојевић, Вера Суботић, Рада Љујић и друге. У кући Зиле Мусић одржавани су састанци с муслиманским девојкама. У акцији за право гласа одржан је збор жена на којем је говорила Јефимија Караматијевић, учитељица, супруга проте Јевстатија, еманципована жена, учествовала је и Миљана Стевовић, учитељица. Уочи устанка у Санџаку било је 100 чланова КПЈ (у Пријепољу 25, Бијелом Пољу 60, Пљевљима 11, а у осталим местима поједини чланови КПЈ али без партијске организације) и око 250 чланова СКОЈ-а (Пријепоље око 50, Пљевља око 50, Бијело Поље око 150). После избијања рата, према демаркационој линији која је успостављена 23. априла између немачких и италијанских армија, Прибој, Нова Варош, Сјеница и Нови Пазар припали су немачкој, а Пријепоље, Пљевља, Бијело Поље и Тутин италијанској војној управи. У мају су повучене немачке моторизоване трупе, а на њихово место су дошле пешадијске јединице које су поселе цео Санџак изузев Бијелог Поља. Касније су их замениле италијанске окупационе снаге. Због окрутности и нечовечног понашања окупатора и њихових плаћеника, који су се непрекидно смењивали на овој територији (усташе, домобрани, четници, муслиманска милиција, проалбанска жандармерија и др.) и који су свакодневно палили и СЛОБОДАНКА-ДАНА ТАНОВИЋ рођеубијали, народ се поносио партизана је у Новој Вароши. Члан КПЈ била је од јуна 1941. Крајем године одлази у нима који су се борили пртив тога. Златарску партизанску чету на дужност Тако су старији људи, жене и омлаомладинског руководиоца. Од децембра 1941. до фебруара 1942. члан је СК КПЈ дина до 25 година живота, с малим за Нову Варош. После напуштања Нове изузецима, били све време рата Вароши на дужности је политичког комесара у 1. златарском батаљону III санодушевљене присталице партизана. ГРУПА НАПРЕДНЕ ОМААДИНЕ НОВЕ ВАРОШИ У ПРОАЕНЕ 1941. У ДРУГОМ РЕДУ СУ: ДРУГА САЕВА НАТАША СТЕВОВИП, ДАНА ТАНОВИН, ПОАИТИЧКИ КОМЕСАР БАТАЉОНА III САНБАЧКЕ БРИГАДЕ И ДРАГИЦА ШАПОЊИН-АЕКОВИП. У ТРЕНЕМ РЕДУ СУ ПРВА САЕВА ВЕРИЦА ТАНОВИН, ЗАТИМ: ЗИАА МУСИК, РАДА ЉУЈИН, НАТА КАРАМАТИЈЕВИК И МИАА ЗЕКАВИЧИК ф џачке бригаде, а затим заменик комесара чете и политички делегат пратећег вода III пролетерске бригаде. Погинула је у јуришу на непријатељски ров на Сутјесци 13. 6. 1943. 514 Оружани устанак против окупатора није почео истовремено, у лето 1941. у свим крајевима Санџака, јер није био организационо повезан и координиран, пошто није било ни политичког ни војничког руководства за цело подручје. �КПЈ, СКОЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА 1941. Чланови КПЈ и СКОЈ-а, међу њима и многе другарице, укључили су се у припреме и активну борбу у НОП-у. Априла 1941. у Новој Вароши у првој кандидатској групи су биле Драгица Шапоњић, Слободанка-Дана Тановић, које су у јуну примљене у КПЈ, а нешто касније и Наташа Стевовић, Мила Зекавичић и Љубица Пурић, члан СКОЈ-а уочи рата. У СКОЈ су после избијања рата примљене Радојка Стевовић, чија је кућа у граду била пункт преко којег се одржавала веза са Златарским одредом, где су навраћали курири и теренски радници, затим Зорка Љујић-Дучић, Мила Ковачевић и друге. Скојевска организација је радила по кружоцима. Формирали су читалачке групе на којима су прорађивали прогласе и друге материјале. Састанке су одржавали по кућама. У априлу је било око 20 чланова СКОЈ-а у граду. Ишли су на „излете” на имање Мусића на Шеховини, где су радили политички, а у штали зиданој у земљи вежбали су се у гађању и руковању оружјем. Девојака је било око 30. Група напредних омладинаца, међу којима су биле и Дана и Вера Тановић, Радојка и Наташа Стевовић, Мила Зекавичић, Вера Суботић, Драгица Шапоњић, Ната и Каја Караматијевић, Рада Љујић и друге, прикупила је од војника југословенске војске 26 пушака и склонила их у ђачком интернату. Тако су радили до лета када су Нову Варош први пут ослободили партизани. Пре тога усташе су се биле повукле, а ушли Италијани. Тада је Криста Стевовић заробила двојицу усташа, разоружала их и држала у подруму. У кући Ћебе Хаџимуртезић слушале су радио-вести на смену. У кућу се улазило на уговорени знак. Омладинке у Радничкој школи, којима је руководила Дана Тановић, шиле су веш, а У јесен спремале зимницу за партизане. У томе су учествовале Наташа и Радојка Стевовић, Ната Караматијевић, Добринка, Мила и Велимирка Лековић и друге. У стану омладинке Драге Радуловић одржавани су партијски и други састанци, а она је преносила поруке између чланова КПЈ. У стану Миле Тимотијевић одржавани су омладински и други састанци. и скојевске организације спроводила пре рата разне акције којима је руководила Партија. 1941. под окупацијом један је од организатора рада жена и омладине У Новој Вароши на помоћи Златарском °ДРеду, у који ступа децембра исте године. У првом Златарском батаљону је на дужности политичког комесара чете и делегата вода, а затим је секретар батаљонског комитета СКОЈ-а у III пролетерској (санџачкој) бригади. После пробоја на Сутјесци и повратка бригаде у Санџак 1944. била је на дужности организационог секретара СК КПЈ, а касније члана ОК КПЈ за Санџак и председника Обласног одбора АФЖ-а Санџака. Исте године полазила је политички курс који је организовао Обласни комитет КПЈ за Санџак. После ослобођења била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Завршила је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања. НАТАША СТЕВОВИЋ рођена је 1923. године у Новој Вароши. Учила је гимназију у Београду, где се и определила за напредни омладински покрерт. Своју друштвену активност наставила је у Новој Вароши, па је 1941. године примљена у СКОЈ. Као болничарка у батаљонском санитету повлачи се са Златарским батаљоном у Босну 1942. Крајем те године примљена је за члана КПЈ. Погинула је на Сутјесци 1943. године. Наташа Стевовић потицала је из патриотске трговачке породице која се цела 1941. године определила за народноослободилачки покрет. Њен брат Јеврем партизан од 1941. године, погинуо је у борби, а њену мајку Лену и сестру Ружу заклали су четници 1943. године. МИЛА ЗЕКАВИЧИЋ-ХАСАНАГИЋ рођена је 18. 7. 1921. у Новој Вароши. Била је студент и активисткиња у групи напредне омладине у Ужицу и Новој Вароши која је пре формирања партијске ЉУБИЦА ПУРИЋ рођена је у Новој Вароши 19. XII 1919. Уочи рата примљена је у СКОЈ, а 1941. у КПЈ. У време устанка 1941. била је у групи од 7 скојевки које су из Нове Вароши упућене на политички и болничарски курс у ослобођено Ужице. У децембру 1941. ступила је у Златарски одред а затим у III санџачку бригаду. После преласка у Босну одлази у III крајишку а затим у VII крајишку бригаду, касније одлази на дужност у VI личку дивизију. Учествовала је у свим борбама. У III крајишкој бригади била је секретар СКОЈ-а и члан батаљонског партијског бироа; у VII крајишкој бригади и у VI личкој дивизији члан је политодјела. Члан је Бироа Обласног комитета КПЈ за Санџак и секретар Обласног одбора АФЖ-а Санџака 1944. После рата била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Резервни је капетан I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 515 �РАДОЈКА СТЕВОВИЋ рођена је 10. 2. 1923. у Новој Вароши. 1941. завршила је Трговачку академију у Београду. Исте године примљена је у СКОЈ. Члан КПЈ је од 1943. Њена кућа у Новој Вароши била је пункт преко којег се одржавала веза са Златарским одредом. Ту су навраћали и склањали се курири и теренски радници. Децембра 1941. отишла је у Златарску чету, а јула 1942. прешла је са III санџачком бригадом у Босну. Била је санитетски радник и руководилац СКОЈ-а у чети. Учествовала је у свим борбама. Јула 1943, после пробоја на Сутјесци, вратила се на Златар, где је остала у герили до септембра 1943. После поновног формирања III санџачке пролетерске бригаде ступила је у I златарски батаљон и била референт санитета батаљона. На тој дужности остала је до фебруара 1944, када је премештена за помоћника референта санитета IV команде подручја у Бијелом Пољу. Августа 1944. наименована је за члана СК КПЈ за Нову Варош и одговарала за рад међу женама. У 1945. постала је члан СК КПЈ за Прибој, зати члан СК КПЈ за Сјеницу. После ослобођења била је на разним партијским и другим дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ПРАТЕИИ ВОД ТЕШКОГ ОРУЖЈА ПРИ I БАТАЉОНУ III САНЏАЧКЕ БРИГАДЕ У ЈОШАВИЦИ ЈАНУАРА 1943. МЕБУ БОРЦИМА ВЕРА И ДАНА ТАНОВИК ВЕРА ТАНОВИЋ рођена је у Новој Вароши 1923. године. Под утицајем своје старије сестре Слободанке-Дане укључује се врло млада у предратни напредни омладински покрет. Као члан СКОЈ-а, што постаје одмах после избијања устанка 1941. године истиче се својом политичком делатношћу међу нововарошком омладином. Када се, почетком 1942. године, Златарски батаљон повукао преко Лима, и Вера Тановић напушта Нову Варош, и то као болничарка у батаљону. У борбама које је водила Трећа пролетерска санџачка бригада кроз Босну, показује примерну храброст. Погинула је новембра 1943. године у Бродареву код Пријепоља, као члан КПЈ. У Радоињи су у октобру 1941. у СКОЈ примљене прве девојке: Милијана Лековић, Здравка Лековић, Борка Жугић, Добринка Лековић, Зорка Жугић Милосава Лапчевић и Цана Тајевић. Међу члановима СКОЈ-а у селу Бистрици 1941. било је и омладинки: Мика Бучевац (чији је једини брат погинуо 1942, а она за све време рата помагала златарску герилу, као курир носила извештаје за Радоињу, ишла на конференције и састанке, прикупљала помоћ за партизане) и Славка Бучевац (обавештавала је герилце о кретању непријатеља, примала новац од њих и давала да им се купе одела, преносила им је храну. Више пута је тучена и саслушавана. Једном приликом су јој четници показали слику пса и терали је да каже да је то партизански вођа. И поред батина, она им је рекла: „То је ваш вођа!”). У насељу Соколови члан СКОЈ-а је била Радмила Живковић-Мелентијевић. Омладинка Рајка Колашинац била је курир, носила је извештаје у Рутоше, помагала партизане (у НОБ су јој погинули отац и два брата), омладинка Милица Жугић-Гловаљевић за све време рата помагала је партизане, носила вести и писма у Радоињу (мајка, два брата и две сестре су јој биле у партизанима), у Дражевићу је члан СКОЈ-а била Љуба Стојић, а у Радијевићу омладинка Живка Пурић од 1941. помагала је партизане, од прилога који је скупљен по селу плела је чарапе и џемпере, неговала рањенике. Због рада за партизане четници су је тукли. Међу члановима КПЈ у 1941. години биле су у Пријепољу: Љуба Радичевић, члан КПЈ од 1940. године, Миленка-Миша Цвијовић, кандидат КПЈ од 1940. године, Милена Стојадиновић, кандидат КПЈ и Зорица Борисављевић, затим скојевци од пре рата: Олга Цвијовић, Вера Андоновић, Вера Вараклић, Мица Перић, Душанка Љујић. Скојевској организацији помагале су у раду омладинке: Станимирка-Цана Лазаревић, Стана Терић, Драгица Вараклић, Љубица Минић, Илинка Перић и др. Из села милешевског среза примљене су у току 1941. у скојевску организацију омладинке: Даринка Кијановић, Јелица Ћуковић, Мирјана Ћуковић, Савка Кијановић и Тијана Кијановић из Камене Горе, Милица Томашевић из Велике Жупе, Миља Пузовић и Мила Дојчиновић из Ђурашића, Радојка Јасика и Славка Думић из Дренове, Станимирка Вукашиновић из Диваца, Станимирка Дивац �и Иванка Баковић из Лучица, Милка Стиковић из Ђурова. Загорка Милошевић из Камене Горе примљена је у Партију. У селима милешевског среза у 1941. години било је осам партијских организација. Све поменуте другарице заједно са другим омладинкама и женама извршавале су задатке које је постављала КПЈ. Од почетка рата у омладинској организацији у селу Дренови била је Савка Радаковић, у селу Чадиње Радмила Шкрбовић. Међу женама су се истицале: Рада Цвијовић (мајка Мише и Олге, стрељана 1944. године), Наца Андоновић, Земка Пашановић, Наџа Башовић, Ђурђа Пурић, Добра Богдановић, Ђемила Хашимбеговић, Марушка Ракетић, Шаћира Шеховић, Бранка Пајевић-Андоновић (стрељана 1944. године), Гоја и Коса Томашевић, Милева ЈБујић, Душанка Миодраговић, Борка Вукосављевић (1943. године отишла у партизане у својој 50. години) и друге. ЈБуба Радичевић, као члан КПЈ имала је задатак да организује рад и развије активност на прикупљању помоћи за партизане. Ради опремања партизанске чете шило се рубље, плели џемпери, чарапе, шалови, капе, прикупљао санитетски материјал, кожа за опанке, кафа, шећер, дуван и друго. ЈБуба је становала крај воденице, а у суседству је била празна кућа Милоја Тописировића који је био у партизанској чети. Ограде су делиле дворишта. Даске су се померале да би се провукле у Милојево двориште, а тамо се кувао пекмез, сапун, шило и плело. Жене — курири са товарима долазиле су у воденицу, а враћале се са товаром — чабрицама пекмеза, сапуном и др. Пазарним даном Пријепоље би оживело. Преношене су поруке између партизана. Слушане су сваке ноћи вести са радија и о најважнијим обавештавани родољуби и симпатизери. Радио је држан у једном удубљењу под патосом у кући ЈБубе Радичевић. У томе је ЈБуби помагала Нада Богдановић, која је дошла из Београда, јер је била под присмотром Гестапоа (одлуком Министарства просвете од 9. августа 1941. године отпуштена је из државне службе). После хапшења ЈБубе Радичевић Нада је остала као веза с партизанима. Директиве јој је преносила Деса Ракетић, која је била члан МК КПЈ у кући Мише Цвијовић. У Новом Пазару су, априла 1941, постојале две групе симпатизера КПЈ У којима су биле Вера Поповић, учитељица, Веселинка Глишовић, Рада ВЕРА СУБОТИЋ, рођена је 1917. године у Новој Вароши. Домаћица. Напредном покрету пришла је пре рата под утицајем свога брата Миша, истакнутог активисте покрета у Новој Вароши. Као борац Златарског батаљона прошла је кроз многе битке. Погинула је 1943. године на Сутјесци где су погинула и њена два брата. Била је кандидат за члана КПЈ. • РАДА ЉУЈИЋ рођена је 1921. године у Новој Вароши. Била је домаћица. По природи скромна и увек насмејана. Рада Љујић успешно је деловала уочи рата на препороду и друштвено-политичком деловању женске омладине у Новој Вароши, посебно муслиманске. Остао је у сећању многих курс кројачица, преко кога је и она преносила напредне идеје на омладину. Борила се у рату у редовима Златарског батаљона. Погинула је, као члан КПЈ, у борбама код Прозора 1942. године. Два брата Раде Љујић, погинули су у рату као првоборци; Живко је проглашен за народног хероја. Њен отац био је први председник Среског народноослободилачког одбора у Новој Вароши. • МИЈ1А Ј1ЕКОВИЋ рођена је 1920. године у Радоињи код Нове Вароши. Домаћица. Погинула је као борац 1944, године у Кремни код Ужица. Била је члан СКОЈ-а. • ЗДРАВКА ЛЕКОВИЋ домаћица из Радоиње код Нове Вароши, рођена је 1923. године. Као борац Треће санџачке пролетерске бригаде погинула је 1942. године у борби код Ливна. Била је скојевка. • НАТАША КАРАМАТИЈЕВИЋ, ученица гимназије, рођена је 1924. године у Новој Вароши. Због своје друштвено-политичке активности међу омладином и преданости напредном покрету примљена је за члана СКОЈ-а 1941. После формирања партизанских јединица била је борац Треће чете првог Златарског батаљона, познате под популарним именом омладинска чета. Ова чета, чији је командир био народни херој Живко Вујић, врло се храбро борила у свим окршајима са непријатељем. Већина њених бораца, заједно са командиром, изгинули су у тим борбама, па и Наташа. Погинула је, као члан КПЈ, на Каменој Гори код Пријепоља, 1943. Храбра, весела и дружељубива Наташа Караматијевић је врло омиљен борац. Потиче из познате патриотске нововарошке породице Караматијевића, која је скоро цела учествовала у народноослободилачкој борби, поред оца и браћа Првослав-Пиво и Вук, као и сестра Каја. Мајка Јефимија прогањана је пре рата као напредна учитељица. КАЈА КАРАМАТИЈЕВИЋ рођена је 1918. године у Новој Вароши. Као учитељица истицала се и пре рата својим напредним ставом, следујући пример своје мајке Јефимије, учитељице. Била је кандидат за члана КПЈ. Погинула је на Сутјесци 1943. године, неколико меоеци пре своје сестре Наташе. 577 БОРКА ЖУГИЋ рођена је 1925. године у Радоињи — Нова Варош. Члан СКОЈ-а је била од септембра 1941. а члан КПЈ од 1942. године. Била је врло активна и као таква прогањана од четника. Са сестром и мајком пошла је у партизане 1943. године и била у V крајишкој бригади. На преласку у Хан Пијесак оболела је од тифуса. Мајка ју је на коњу водила и том приликом у борби код Хан Пијеска је рањена. Била је референт санитета. Погинула је код Пријепоља у борби против Немаца 27. новембра 1944. године. Посмртно је одликована Медаљом за храброст. �ВЕЛИМИРКА ЛЕКОВИЋ, борац, рођена је 1925. у Радоињи код Нове Вароши, домаћица, члан СКОЈ-а од 1941. а члан КПЈ од 1943. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЉУБА РАДИЧЕВИЋ, као члан КПЈ од 1940. године била је активна још пре рата. Руководила је омладинском секцијом женске подружине и организовала многе акције. У устанку 1941. године организује интензиван рад у Пријепољу са омладинкама и женама у циљу опреме Милешевске партизанске чете. Осамнаестог децембра 1941. године ухапшена је са дететом старим десет месеци. Из карабињерског затвора у Пријепољу одведена је у Бијело Поље, а затим у Беране. Преко Чакора, Пећи и Ђаковице, јануара 1942. доведена је у Скадар, а затим у фебруару 1942. године бродом „Скендербег” повели су их на суђење у Цетиње. Група од десет партизана напала је брод и ослободила их. Осамнаестог фебруара упућена је у Главни штаб за Црну Гору и Боку у Радовчи. Ту се задржала кратко време а затим је послата на терен у села Вуковце и Горичане и партијски повезана. После Конгреса АФЖ-а у Колашину, вратила се у Главни штаб за Црну Гору и Боку и распоређена у партизанске радионице као секретар партијске организације све до уласка НОВ у Пријепоље, када је ушла у Срески комитет КПЈ среза милешевског. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗОРКА ЖУГИЋ рођена је 10. маја 1924 године у селу Радоињи — Нова Варош. Члан СКОЈ-а од 1941. када је била председник омладине у селу. Члан је КПЈ од 1942. Одржавала је везу са герилцима. Читава њена породица била је учесник НОБ. Због тога су је усташе малтретирале и тукле. Била је храбра. Обавештавала је партијске раднике и партизане о кретању непријатеља. У партизане је отишла са мајком Милевом и сестром Борком 1943. Била је борац и помоћник пушкомитраљесца у II пролетерској бригади, бомбаш на Медведнику и Рудом. Рањена је у главу. Учествовала је у свим борбама бригаде до 1944. године када прелази у Нову Варош и активно ради са омладином и женама. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛОСАВА ЛАПЧЕВИЋ, борац, рођена је 1920. у Радоињи код Нове Вароши, домаћица. Члан је КПЈ од 1943. године. Сада живи као пензионер у Загребу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 518 Петровић, Станимирка-Цана Радовановић и Дара Кочовић. Одржана су два састанка на којима су им постављени задаци да прикупљају оружје, муницију и новац, да набаве радио-апарат и слушају вести. Набавили су радио-апарат, склонили га у кући Вере Поповић, а касније код Веселинке Глишовић, која је слушала вести. Пратили су свакодневно политичку ситуацију и умножавали вести. Створили су кружоке и колективно читали и прорађивали вести и историју СКП(б). Сваки члан и кандидат КПЈ имао је по једну групу другова и другарица. У овим кружоцима било је око 20 другова и другарица. Куповали су и скривали оружје које су закопавали у штали код Вере Поповић. Прикупљено је 6 револвера и 2—3 пушке и предато друговима који су јуна 1941. године пошли у партизане. Из немачког магацина дигнут је део намирница. У 1941. чланови СКОЈ-а биле су Станица-Ћака Спасојевић, Мара-Макица Спасојевић и Ковиљка Симић. Постојало је језгро СКОЈ-а које је било омладинско руководство. У Прибоју су омладинке биле симпатизери НОП и самоиницијативно помагале ухапшене. У 1941. почињу да се формирају одбори антифашистичке омладине који су имали задатак да окупљају омладину у борби против окупатора, подижу национални и борбени дух код омладине, скупљају оружје, санитетски материјал, одећу, обућу и др., зближавају градску и сеоску омладину. Целокупна омладина Пријепоља и Нове Вароши, изузев шачице четнички расположених, била је уз НОП. Обавештајна служба била је добро организована. Сваки покрет непријатеља био је на време откривен. У овоме су се нарочито истицали дечаци и девојчице које је било немогуће одвојити од партизана. Међу њима су у Новој Вароши биле и Божана Рајановић, Радосава Дулановић, Винка Дрчелић и други омладинци и омладинке. Миљка Бучевац из Бистрице је носила храну и пошту партизанима. Са осталом децом учествовала је у прикупљању вуне. Групно су одлазиле на прела и радиле за партизане. Развијањем НОБ и омладинке и жене су се све више и бројније истицале у раду за НОП. �ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА 1941. После избора новог Обласног комитета КПЈ за Санџак у другој половини септембра 1941. године, одржано је у Радоињи саветовање коме су присуствовали чланови месних комитета задужени за војна питања. На састанку је формиран штаб партизанских одреда за Санџак, који је нешто касније постао Главни штаб НОП одреда за Санџак. Усвојени су закључци да се у сваком срезу формира по једна покретна партизанска чета која ће живети војничким животом и кретати се по целом срезу. Почетком септембра формиране су Златарска, Милешевска, Сјеничка, Прибојска и Моравичка партизанска чета. У Златарској чети су биле: Слободанка-Дана Тановић, Драгица Зекавичић, Ната Караматијевић, Вера Тановић, Рада ЈБујић, Цала Благојевић, Паша Мусић, Добрила Мичијевић, Каја Караматијевић, Вера Суботић, Наташа Стевовић, Мила Лековић, Борка Жугић, Здравка Лековић, Зора Караматијевић, све су погинуле у току НОР, затим Љубица Пурић, Мила Зекавичић, Мила Савић, Радојка Стевовић, Драгица Шапоњић, Зила Мусић, Рајка Радишић, Велимирка Лековић, Зорка Жугић, Јања Кнежевић, Милева Жугић, Рајка Ботић, Јела Ђајић и др. Златарска чета је у септембру и октобру имала културно-пропагандну групу која је давала приредбе по селима. Певали су песму санџачких партизана, коју је спевао Јунуз Међедовић. У Милешевској партизанској чети од 18. децембра 1941. биле су Милена Стојадиновић (погинула јула 1942. код Брадине) Миша Цвијовић (погинула 1942), Зорица Борисављевић (заробљена код Купреса и стрељана) и Сафа Лотрић (прва муслиманка — партизанка из милешевског среза). Учешће ових омладинки у првој партизанској чети и њихов рад на терену изазвали су живо интересовање код женске сеоске омладине. Чете су одржавале конференције, зборове, састанке с мањим групама људи у селима на којима је говорено о политичкој ситуацији и борбама Црвене армије и партизана. Помагале су у оснивању НО фондова, ско- МИЛЕНКА-МИША ЦВИЈОВИЋ рођена је 1922 .године. Примљена је у СКОЈ 1939. године. Радила је са омладином пре рата и учествовала у свим акцијама СКОЈ-а. Хапшена је 1939. године. У КПЈ примљена је 1940. Године 1941. ради у окупираном Пријепољу са омладином и женама на помоћи Милешевском одреду. Кућа Мише Цвијовић била је партизанско упориште. Ту су се састајали партизани и позадински радници, одржавали састанци, доносио материјал за партизане итд. Миша Цвијовић је нестајала из Пријепоља и враћала се са директивама. У селу Ђурашићима радила је на прекуцавању прогласа народу тога краја да се диже у борбу против окупатора Децембра 1941. године отишла је у Милешевску партизанску чету. Завршила је у Новој Вароши болнички курс и поново се вратила у чету односно Милешевски батаљон који је фебруара 1942. године формиран у Каменој Гори. У Трећој санџачкој пролетерској бригади била је заменик политичког комесара чете. Рањена је у борбама за Котор-Варош Пренета је у болницу у близини Скендер Вакуфа и ту је умрла. МИЛЕНА СТОЈАДИНОВИП (ПРВА СЛЕВА) ДУШАНКОМ ЉУЈИП И ДОБРОМ БОГДАНОВИБ 519 СА МИЛЕНА СТОЈАДИНОВИЋ је рођена 1922. у селу Чадиње у сиромашној породици. Као дете дошла је у Пријепоље и запослила се као радница. Врло рано укључила се у рад напредне омладине. Члан је омладинске секције Женске подружине од њеног оснивања 1939. године и члан СКОЈ-а. Милена је 1941. године била кандидат КП и међу првима отишла у чету, завршила болнички курс у Новој Вароши и поново с€ вратила у чету. У Каменој Гори, приликом повлачења партизанских снага из Нове Вароши, изабрана је за секретара партијске организације •— односно заменика политичког комесара чете. У борбама у Иван седлу код Брадине међу првима је погинула као заменик политичког комесара чете Треће санџачке бригаде. Била је прва партизанка из Милешевског батаљона која је погинула у борби. Један метак јој је направио три ране. Због великог излива крви из срца и руке на путу за Брадину издахнула је на носилима. Сахрањена је уз све почасти које су указиване храбром борцу. • ЗОРИЦА БОРИСАВЉЕВИЋ је била гимназијалка из богате породице Борисављевић. Отац јој је био директор банке и имали су имање на Златару. То јој није сметало да са одушевљењем напусти свој удобни дом и замени га шумом, да храбро и са поносом подноси глад, зиму, да у леденој води својим рукама пере крваво и прљаво рубље; да пешачи, не спава, да се бори и очекује смрт. Напустила је Пријепоље и отишла у Милешевску партизанску чету, завршила болнички курс у Новој Вароши и вратила се поново у чету. Заједно са осталим партизанским снагама и својим батаљоном после напада непријатеља на Нову Варош повлачи се у Камену Гору. Руководила је активом СКОЈ-а у чети. У борбама на Горњем Вакуфу 1942. године као борац Треће пролетерске санџачке бригаде заробљена је од непријатеља. Усташе су је везану водили, показивали као партизанку називајући је погрдним речима, мучили је и на крају стрељали. Она се храбро и поносно држала. �ОЈ1ГА ЦВИЈОВИЋ је била 1941. године члан СКОЈ-а и једна од најхрабријих и најактивнијих скојевки. Скојевски састанци најчешће су држани у кући њених родитеља. Члан КПЈ постала је 1942. године. До 1944. активно је радила у позадини. У јануару и фебруару 1944. године крила се у кући Милана Парандиловића и по селима радила са омладином. Преко 300 четника под вођством Милана Ђиковића 9. и 10. фебруара 1944. блокирали су село, ухватили Олгу Цвијовић и са групом жена и мушкараца потерали у затвор у Пријепољу. Успут су их шамарали, тукли и мучили. Милана Парандиловића и Тодосија Дивца осудили су на смрт 11. фебруара 1944. године. За Олгу се не зна како је завршила живот. После двадесетак дана проведених у пријепољском затвору четници Бећиоа Томовића водили су је као таоца и у Ивању јој се губи траг. Претпоставља се да је и она страдала код Црне Стјене. јевских организација, окупљању жена и омладине. Другарице борци су такође радиле у вароши и по селима нарочито са омладинкама и женама. Чете су свакодневно повећавале своје редове. СЛОБОДНА ТЕРИТОРИЈА У САНЏАКУ ОД ДЕЦЕМБРА 1941. ДО ФЕБРУАРА 1942. на и секретара Среског комитета СКОЈ-а и члана Среског комитета КПЈ. После ослобођења била је на разним дужностима. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВЕРОСЛАВА-ВЕРА АНДОНОВИЋ-ИЈ1ИЋ рођена је у Пријепољу, 30. децембра 1923. године, у учитељској породици. Као ученица гимназије у Пријепољу и Ужицу, учествовала је у акцијама напредне омладине. Крајем 1940. године примљена је у СКОЈ. После окупације у Пријепољу је наставила са радом у скојевској организацији. Марта 1942. године примљена је у КПЈ. Радила је илегално у Пријепољу до августа 1943. године, када је као члан Среског комитета СКОЈ-а прешла на рад на терену Камене Горе, а касније на терену Сељашнице и Сељана. Четвртог децембра 1943. године прикључила се партизанским јединицама и по задатку Главног штаба за Санџак послата је у XV санџачку бригаду где је била руководилац СКОЈ-а у батаљону. У јесен 1944. године одређена је за политичког руководиоца културне екипе 37. дивизије а потом, по завршеном политичком курсу при 06ласном комитету КПЈ за Санџак, послата је у Сјеницу за члана Среског комитета СКОЈ-а, затим у Пријепоље за чла- СТАНИМИРКА ВУКАШИНОВИЋ рођена је у Сопотници 1926. Укључила се у рад за НОП 1941. у селу Дивце и исте године примљена је у СКОЈ, а у КПЈ јуна 1942. Организовала је скојевске активе на терену општине ивањске. Крајем 1943. прикључила се партизанским јединицама, а априла 1944. повучена је да ради на терену пљеваљског и бјелопољског среза. У јесен 1944. отишла је у V санџачку бригаду, одакле је новембра исте године упућена за секретара партијске ћелије у Сјеници, а затим је била члан СК СКОЈ-а Пријепоља. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 520 После I офанзиве и другог ослобођења Нове Вароши 4. децембра, све јединице НОВ из Србије прешле су из Ужица у Санџак и настаниле се у Новој Вароши и околини. Тада је на ову територију дошао и Врховни штаб НОВ и ПОЈ, са другом Титом, више чланова ЦК КПЈ, ПК КП Србије, партијских радника из западне Србије, међу којима су биле и Спасенија-Цана Бабовић, Митра Митровић, Јудита Аларгић, Николија-Кока Петровић и друге. Врховни штаб је 1. децембра прешао реку Увац преко моста у Радоињи. Преноћио је у кући Арса Бошковића, а сутрадан је прешао у кућу Милеве Жугић, а одатле је ноћу прешао у Бистрицу, одакле је 3. децембра отишао у село Дренову и сместио се у кући Милоша Дивца. Из Дренове је 4. децембра прешао Лим. После ослобођења Нове Вароши, 6. децембра вратио се у Дренову (срез милешевски) и сместио у кући Петра Радаковића. У децембру је организован партијски курс за групу партијских радника у Новој Вароши, на којем су предавања држали Милентије Поповић, Спћсенија-Цана Бабовић, и Митра Митровић које су биле чланови ПК КПЈ за Србију. Проучавала се Историја СКП (б) и Основи љењинизма. Курс је радио све до одласка партизанских јединица из Нове Вароши. Одмах после ослобођења Нове Вароши формиран је агитпроп у коме је радила група другова и другарица које су дошле са партизанским јединицама из Србије. Организовано је слушање радио Москве, Лондона и др., изадаване су „Вести” два пута недељно, умножаване на шапирографу и достављане свим партизанским јединицама и селима на десној страни Лима. Издаване су и мање брошуре, припремани програми за при- �редбе. Агитпроп је помагао партијској организацији нововарошког среза при организовању курсева које су по селима одржавали најистакнутији активисти. У Новој Вароши је организован још један курс, али су одржана само три дискусиона састанка. Доласком главнине партизанских одреда из Србије на терен Санџака побољшане су могућности и за организовање скојевских организација. Где год је било партизанске јединице, а њих је било у готово сваком селу, стваране су скојевске групе. Сви комунисти са терена и из чета које су дошле из Србије радили су на организовању скојевске организације. Развијен је политички рад. Омладина је активирана на помоћи НОБ и ступала је у партизане. За месец дана у највећем броју села постојала је скојевска организација. Првих дана организован је Народноослободилачки одбор у који су од другарица ушле Станка Ковачевић, Јока Ђуришић, Ката Шапоњић, Милена Тановић и Крстина Ђековић. Оне су имале задатак да прикупљају храну, обућу, одећу, посуђе и друге потребе за војску и да брину о смештају војске. Рад жена у Новој Вароши и селима златарског среза на помоћи војсци организовале су активисткиње НОП-а чланови КПЈ и СКОЈ-а Зила Мусић, Мила Зекавичић, Драгица Шапоњић и друге. Основана је радионица — шивара. У њу су донете све машине из града. У радионици је радило више од 100 другарица из Нове Вароши, а с њима заједно и другарице из одреда. У шивари су радиле Вукица Видић и Станка Лаковић која је кројила. Пошто је радионица била мала и број машина недовољан, радило се по сменама, а добар део рубља шио се и по кућама. Сав израђени материјал предаван је команди места која је вршила распоред. Многе жене су радиле у перионици за коју је била задужена Радојка Стевовић, прале рубље и париле одећу бораца. Жене су се окупљале и на прелима и селима, преле вуну, плеле чарапе и џемпере, а истовремено је организован и политички рад с њима. На ова прела и села са програмом и песмом, долазило је и по 200 другарица. Нова Варош је добро опремала борце, сваки је добио по кошуљу и гаће, шал, чарапе, џемпере и намирнице. Ако је неки одред био пред покретом, жене су радиле целу ноћ да га што боље опреме. Неке су радиле и у болници. ДЕСА РАКЕТИЋ, рођена у Пријепољу, 28. III 1915. Члан КПЈ од 4. новембра 1941. У устанку 1941. она као члан СК КПЈ за милешевски срез организује рад жена на помоћи одреду, одржава везу измећу Пријепоља, Среског комитета и одреда, врши .дужност курира и обавештајца. Са Милешевским одредом у саставу III санџачке бригаде прелази у Босну и учествује у свим борбама. На дужности је заменика политичког комесара чете, затим секретара батаљонског комитета СКОЈ-а, а 1943. је члан бригадног комитета СКОЈ-а. После пробоја на Сутјесци враћа се у саставу своје бригаде у Санџак и после VI офанзиве креће са V крајишком бригадом у источну Босну. Априла 1944. враћа се на политички рад у Санџак: организациони је секретар СК СКОЈ-а за срез милешевски а затим секретар Обласног одбора АФЖ-а Санџака и члан ОК КПЈ за Санџак. После ослобођења била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАДА БОГДАНОВИЋ је пре рата као учитељица на раду у Министарству просвете у Београду активно учествовала у раду Омладинске секције Женског покрета. Одмах по капитулацији Југославије Гестапо јој претреса стан, али се она већ налази у Пријепољу (отпуштена из државне службе 9. авг^ста). Она је једна од три партизанске везе са Среским комитетом КПЈ. Фебруара 1942. године ухапшена је непосредно после хапшења њене курирске везе — Василије Дивац. Сматрајући их делом регуларне војске — партизана, упућују их на војни суд у Цетиње. По директиви КПЈ бирана је за затворског старешину. Заједно са групом другарица организује колективе, идеолошко-политички и просветни рад, па и штрајк глађу. Осуђена је на робију заједно са групом позадинских радника и партизана. Казну је одлежала у подгоричком затвору „Јусовачи”. Капитулацијом Италије затвор је расформиран, а Наду заједно са још три затворенице задржавају ради ликвидирања. Исте ноћи партизани долазе у Пипере и њих не стрељају већ пуштају на слободу. Партизанском везом одлази за Санџак и одмах буде бирана за председника Иницијативног одбора АФЖ-а за Санџак. Организује рад са женама и руководи политичким курсевима за рад са омладином и женама на терену. Године 1944. као члан Среског комитета КПЈ руководи збегом (углавном жене и деца из Пријепоља и околине) у Радоињи. По завршеном партијском курсу у Новој Вароши одлази као члан а затим организациони секретар СК КПЈ среза дежевског. После ослобођења била је на разним друштвеним дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СТАНИЦА-ЋАКА СПАСОЈЕВИЋ из Но- вог Пазара, члан СКОЈ-а од 1941., члан КПЈ и члан МК КПЈ 1942. ухапшена у фебруару 1943. у Дежеви где се била склонила од Гестапоа, спроведена је у четничку команду у Тушимљу и после зверског мучења стрељана. 521 �МИЛА САВИЋ-ПЕРУНИЧИЋ, текстилна радница, рођена у Новој Вароши 1923. године. Уочи рата приступила напредном омладинском покрету, суделујући активно у свим његовим акцијама (читалачке, групе, деловање преко приредаба у Соколском дому, припремања за оружану борбу и др.). Као борац Прве чете Златарског одреда повлачила се у Ужице, када је Одред био принуђен да напусти Нову Варош, а затим почетком 1942. у Босну, прегазивши у ноћи између 6. и 7. фебруара хладни Лим. Са одредом је прошла многа места у Босни, па је, крајем 1942. године, сада као члан КПЈ, пребачена у централну болницу НОВ и ПОЈ. Са болницом је прешла Сутјеску. Почетком 1944. године постављена је за референта санитета дивизијске војне области у Санџаку у чину капетана. После рата била је референт у Санитетској управи Генералштаба, када је завршила и средњу медицинску школу. На служби санитетског референта налазила се и касније у Пљевљима. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. ПАША МУСИЋ, рођена је 1927. године у Новој Вароши, ученица. Иако још скоро дете, понета активношћу своје старије браће и сестара, учествује и пре рата у раду напредне омладине. Као скојевка од 1941. године нарочито је активна међу омладинкама — Муслиманкама и међу пионирима. Када се, пред навалом непријатеља, Златарски батаљон повукао у Босну фебруара 1942. године и омладинка Паша била је међу оним борцима који су газили хладни и набујали Лим. Распоређена је за болничарку у једну чету Златарског батаљона. Приликом повратка у Нову Варош, 1943. ухватили су је код Бистрице четници и заклали. Била је члан КПЈ. ДОБРИЛА МИЧИЈЕВИЋ, рођена је 1914. године у Београду. Као професор гимназије пришла је покрету 1941. године. и учествовала у народноослободилачкој борби као борац Златарског батаљона. Убили су је четници 1944. у Новој Вароши, где је била дошла после битке на Сутјесци. 522 Народ златарског среза углавном је био расположен за борбу против окупатора. Одбори НОФ-а су због тога могли да прикупе знатне резерве жита, стоке, варива и масноће. Само у селу Радоињи прикупљено је 4.500 кг пшенице, 500 кг кукуруза, 10.000 кг кромпира, 150 кг пасуља, сира, кајмака, оваца, коза и говеди. На помагању партизанима радио је велики број жена Нове Вароши. Међу њима су се истицале мајке и сестре бораца НОВ: Васа Зорић, чији је син партизан од 1941. погинуо, са кћеркама Зорком и Љубицом, Коса Милијевић, Санда Мелентијевић, Јеленка Мелентијевић, којој је погинуо муж, Петрија Пурић, којој су погинули муж и два сина, Тодора Матовић, Анка Матовић, Криста Тодоровић, Станојка Шапоњић, Добра Мијушковић, Ајиша Ашчелић, Ајна Мехић, Цана Вранић, Зора Ристић, Љуба Мичијевић, Анка Стевовић, у чијој је кући 1941. боравио Врховни штаб, Ђема Хаџимуртезић, Бега Долмагић, Дервиша Хаџимуртезић, Чама Јуковић, Латифа Мехић, Најла Кучевић, Шућра Мусић, којој су три сина, две кћери и муж били партизани, Зејна Мусић, којој су три сина и муж били у НОВ, Станојка Љујић, којој су четири сина и кћерка били у партизанима (кћерка и два сина су јој погинула), Смаила Мусић, којој је муж: као партизан стрељан, Милица Ђуришић, којој су као партизани погинули муж и брат, Јока Ђуришић, Плема Поповић, Милева Алексе Зекавичић, којој су син који је погинуо и кћерка Мила били у НОВ, Милева Јова Зекавичић којој су три сина била у НОВ, Кристина Ђековић, Ферида Мусић, Сара Грбовић, којој су три сина и кћерка били у партизанима, Кристина Стевовић, која је имала два сина и кћерку у НОВ, Јованка Стојиљковић, Фатима Фазлић, Перса Киковић, Ката Шапоњић, којој је ћерка била у НОВ, Пемба Хасовић, Даринка Рауш, Станојка Никачевић, којој је син био у НОВ, Миљка Перовић, која је имала два сина и три кћерке у партизанима, Сока Радишић, којој је син био у НОВ, Фина Грбовић, којој је муж био у партизанима, Ћеба Хаџимуртезић, којој су два сина била у партизанима и друге. Оне су одржавале везу са партизанима, припремале и носиле храну, одећу, прале рубље партизанима и рањеницима, преле вуну, плеле џемпере, чарапе, шалове, рукавице, прикупљале намирнице и другу помоћ, одлазиле на конференције, прела и �села. Биле су прогањане, тучене и хапшене, али су се пркосно и храбро држале. Почетком јануара у Новој Вароши је формиран „Дечји савез”. У једној соби свакодневно су се окупљала деца. Припремали су приредбе за своје вршњаке, а затим и за старије. На приредбама је прикупљено 2.284 динара од чега су 2.000 динара приложили фонду за помоћ фронту. Формирана је пионирска чета која је скупљала огрев за сиромашне, вуну и завоје за партизане и др. Од девојчица у чети су биле Вера Шапоњић, Шемса Мусић, Нада Ђековић, Стојанка Шапоњић, Лола Цуцић и друге. После повлачења партизанских јединица у фебруару, деца су остала верна НОБ, пркосила окупатору и издајницима црвеним петокраким звездама. Каснијих година ступали су у партизане и неки од њих и погинули у борби. Организације СКОЈ-а и жене у Новој Вароши и селима Бистрици, Дражевићима, Вранешима, Радоињи, Радијевићима, Дрмановићима, Акмачићима и Комаранима одиграле су видну улогу у сакупљању вуне и др., организовању прела и плетењу чарапа, наглавака, џемпера, шалова, рукавица, наушница за партизане. Ово је обављано сваке вечери на заједничким скуповима. Нарочита брига посвећена је рањеницима смештеним у Новој Вароши и Радијевићима. За њих су припремана и посебна јела. Омладинке и жене су дежурале у болницама дању и ноћу. По селима златарског и делу милешевског среза развио се најживљи рад на материјалном обезбеђењу, нарочито снабдевању одећом и обућом. У Вранешима жене су готово свако друго вече имале састанке, сакупљале вуну, преле и плеле чарапе, џемпере и др. Приредбе су коришћене за ширу мобилизацију жена и људи за помоћ партизанима. У Радоињи су биле активне Лековића жене, Мила, Добринка, Велимирка и Здравка, Душанка Ћуковић, Милева Жугић са кћеркама Зорком и Борком, Ката Бошковић и Даринка Бошковић, Јела Ђајић, Вида Лековић, Тијана Лековић, Милева Ћуковић и друге. Жене у Дражевићима гајиле су такву љубав према партизанима да није требало тражити исхрану, него су оне саме, чим би чуле за одред, носиле јело на место где се налазио. Деца су обавештавала мајке, а одраслија деца која су чувала стоку своје ужине су нудили партизанима. ДРАГИЦА ЗЕКАВИЧИЋ рођена је 1924. године у Новој Вароши. Запажена уочи рата као напредна омладинка примљена је у СКОЈ одмах по избијању устанка 1941. Прошла је као борац популарне и храбре омладинске чете Златарског батаљона кроз многе борбе. Погинула је 1944. године код Бијевине, оставши у успомени својих другова као храбра и увек ведра и весела омладинка. Драгица Зекавичић потиче из напредне и патриотске породице из које је у народноослободилачкој борби учествовало шест првобораца. ЦАЈ1А БЈ1АГОЈЕВИЋ, домаћица, рођена је у Новој Вароши 1924. године. Погинула је као болничарка у борбама на Ибру 1944. године. Била је члан КПЈ. ЈЕЈ1А ЂАЈИЋ, болничарка, рођена је 1921. године, домаћица, члан КПЈ. Носилац је Споменице и више одликовања. ГРУПА ОМААДИНЕ НОВЕ ВАРОШИ НА ПРВОМАЈСКОМ ИЗАЕТУ 1941. ТРЕНА С АЕВА МИАА ЗЕКАВИЧИН, ЦАНА БААГУС, МИАА САВИН, ДРАГИЦА ШАПОЊИН-ЛЕКОВИН И ЗИЛА МУСИК ЗИЈ1А МУСИЋ рођена је 1921. године у Новој Вароши. Као члан СКОЈ-а од 1941. године деловала је активно у редовима нововарошке омладине, посебно муслиманске. Као болничарка у Златарском батаљону прошла је кроз све крајеве и борбе кроз које се батаљон кретао. Члан КПЈ постала је 1943. године. После рата ради као учитељица у Новом Саду. Носилац је Споменице 1941. Зила Мусић потиче из врло напредне муслиманске породице Мусића из Нове Вароши. 19. чланова ове породице учествовало је у народноослободилачкој борби, од којих 17 првобораца, један је проглашен народним херојем. Погинули су: Мурат, Бећо, Шућро, Мујо, Паша, Муса, Даут, Амир (у интернацији) и Хусо. 523 �МИЛЕВЛ ЖУГИЋ рођена је 1889. године у Ускоцима код Никшића. Од 1941. године кућа Милеве Жугић била је партијски пункт. Две кћери и два сина активно су учествовали од првог дана у НОБ у којој су јој погинули син Радомир и кћерка Борка. У њеној кући је 1941. боравио Врховни штаб НОВ и ПОЈ и друг Тито. Учествовала је у извршавашу свих задатака који су јој постављани. Била је курир, преносила је разне партијске материјале, оружје и санитетски материјал. Често су је хапсили и прогањали окупатори, усташе и четници. Била је храбра и одважна. У 1943. заједно са кћеркама Зорком и Борком отишла је у партизане. Умрла је 1962. године. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. ЈАЊА МЛАЂЕНОВИЋ - КНЕЖЕВИЋ рођена је 1924. у Бистрици. Завршила је четири разреда основне школе и живела на селу. Потиче из напредне породице која се 1941. године опредељује за НОП. Из њене породице ступило је 1941. године у позадински партизански батаљон 9 чланова од којих је у току НОБ-а изгинуло седам (међу којима два брата и отац). У првим данима устанка 1941. примљена је у СКОЈ. Од 1941—1943. по задатку Партије организује на терену нововарошког среза активе СКОЈ-а и УСАОЈ-а. У Трећој пролетерској санџачкој бригади примљена је 1943. у КПЈ. У току рата била је секретар актива СКОЈ-а, секретар партијске организације у Бистрици и члан Среског комитета КПЈ и СКОЈ-а за срез нововарошки. У шестој непријатељској офанзиви 1943. године из Пријепоља одлази у IV крајишку бригаду. Године 1945. бирана је у Срески комитет КПЈ среза нововарошког и у Срески комитет СКОЈ-а. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ® РАЈКА БОТИЋ-РАДИШИЋ, рођена је 5. X. 1921. у Виловима, Нова Варош. У НОБ је ступила 25. VII 1941. Члан КПЈ постала је јануара 1943. Била је борац Златарског батаљона, а од 5. VI 1942. године када је формирана Трећа пролетерска народноослободилачка ударна бригада била је борац и помоћник на митраљезу. По завршетку болничког курса била је четна болничарка. Рањена је 24. IX 1943. године у Косотици код Пријепоља. По опоравку од рањавања била је болничарка у III пролетерској бригади. У лето 1944. године била је у Италији на лечењу. При повратку из Италије била је заменик санитетског референта 1. батаљона III пролетерске бригаде, где је остала’до демобилисања 1945. године. Резервни је' 'потпоручник ЈНА. Носилац је ' Споменице 1941. и више одликовања. 524 Најистакнутије жене у Дражевићима су биле: Станија Дивац, којој су сва три сина погинула у НОВ, Станка Дулановић, Славка Милошевић, Лека Џаковић, имала је сина и кћерку у НОВ, Гвозденија Милошевић, којој су сва три сина погинула у НОВ, Станица Дрчељић којој су муж и три сина била у партизанима, Марта Милошевић, којој су муж и син били у партизанима, Драгица Прељић којој је муж био партизан, Новка Стојић, којој су четници убили мужа и свекра, Станка Боранијашевић, Стака Дрчељић, која је имала сина у НОВ, Стевка Прељић, којој су брата и оца убили четници, Драгиња Дрчељић, која је имала сина и кћерку у НОВ, Спаса Милекић, којој је муж погинуо у НОВ, Винка Невољица, којој је син погинуо у НОВ, Зорка Стојић, којој је муж био у НОВ и друге. Из Комарана су најактивније биле Стојна Гујаничић, која је имала сина у НОВ, Милена Гујаничић, којој су усташе убили мужа и друге. У селу Бистрици најактивније жене биле су Љуба Бучевац, Продана Рајић, која је имала три сина партизана од којих су два погинула, Мила Љујић, којој су четници заклали мужа, Србијанка Голубовић, којој је муж погинуо као партизански водич, Миљка Бучевац, Брена Бујић, Босиљка Љујић, којој су мужа четници заклали, Аница Млађеновић, којој је муж погинуо, Радојка Млађеновић, Милица Жугић-Гловаљић, којој су два брата, две сестре и мајка били у партизанима, Винка Млађеновић, којој су погинули муж, два сина, једна синовица и три девера, Ружа Никачевић, којој је син погинуо као члан КПЈ, Винка Колашинац, Војислава Љујић, Јеленка Мелентијевић, којој је муж погинуо а кћерка била у партизанима, Радомирка Мелентијевић, која је имала брата у НОВ. Осим њих, НОП су помагале и Милица Љујић, Винка Љујић, Радосава Миросављевић, Станојка Аврамовић, Стана Капетановић, Стојка Млађеновић, Николија Кнежевић, Милена Млађеновић, Аница Дивац, Деса Рајић, Милевка Мартиновић и друге. У Рутоши је помагала партизане Добринка В. Бошковић, чији је отац био партизан, у Радијевићима Јегда Пурић, којој су четири сина погинула, у Дрмановићима Сара Пурић, Миросава Пуцаревић, којој је муж био партизан и друге. Осим пружања помоћи партизанима у храни и одећи, преношења потребних ствари, жене са села обавештавале су борце о непријатељу, чувале �у својим кућама партизане и рањенике, храниле их и прале. Биле су тучене, злостављане и хапшене, али нису никога одале. Многима од њих су куће спаљене и опљачкане, а оне су до ослобођења радиле за НОП. Крајем 1941. и почетком 1942. између Среског комитета и Пријепоља постојале су три везе. Једна од њих одржавана је са Ивањем преко Наде Богдановић. Курири су углавном биле жене. Обављањем курирске дужности и веза са градом почиње активно учешће жена са села у НОП-у изношењем санитетског и писаћег материјала, одеће, обуће, па и оружја. Преко њих су позивани другови из Пријепоља да изађу у партизане. Поруке су биле: од којих се људи може прикупљати помоћ, од којих не сме, а од којих се треба чувати. Најактивније као курири биле су: Василија Дивац из Ивања и Финка Дивац са Платача. Преносиле су вести и поруке уплетене у косу, у папирићима за дуван, у опанку. Преносиле су и оружје, доносиле поруке појединим друговима да ступе у одред. Курири су биле и Стана Бјелић из Ђурашића, Радојка Чаркиловић из Залуга (доносила је по 50 примерака ,,Вести” и „Борбе” из слободног Ужица). Једном приликом, носећи од Љубише Миодраговића писамце Вери Вараклић, Алексија Баковић из Карошевине приметила је да на блоку претресају Милојицу Топаловића. Узела је писамце из торбице, ставила га под језик пазећи да се не укваси и тако га пренела. Зора Бијелић изнела је из Пријепоља писаћу машину и пренела је преко блока. Курири из Велике Жупе биле су: Станија Потежица, Гледа Марић, Стана Драгојловић, из Камене Горе, Петра Кијановић (заселак Својчево), Петра Шкрбовић из Чадиња, Милена Томашевић из Велике Жупе, Василија Нинчић из Седобра, Радмила Чпајак-Зејак из Страњана, Мицка Баковић, Миља Спасић је све до своје смрти (запаљена је у савардаку 1943. од четника) часно обављала своју курирску дужност и друге. За преношење материјала преко блока (страже) понекад су коришћене и девојчице Цана Вараклић и Илинка Перић из Пријепоља. У Новом Пазару је од 1941. помагала НОП Цаја Ивановић. У Прибоју се својим радом на помоћи НОП-у истицало неколико жена. Међу њима је Шахза Хасанагић, која је имала шесторо деце у НОВ, међу „ПАРТИЗАНИ У САНЏАКУ СВЕ ЈАЧИ И ЈАЧИ‘) Положај, ночетком новембра Од окупације и пропасти Југославије у Санцаку су се изменила три окупатора, а Санџаклије јуначки у борби не попуштају. Својом упорном борбом они су приморали банде „Јаворског” да се повуку са читаве територије Санџака, а затим је настала борба са Италијанима, који су навалили на Санџак као скакавци. Упркос свим тешкоћама, као и огромном броју фашистичких окупаторских трупа, санџачке партизанске чете свакодневно јачају и смело се крећу по санџачким селима. Досада није било војске у Санџаку која је била толико вољена и омиљена у народу, као што су партизани. Народ их прима као своју децу. Овде се заиста добија утисак да су партизани народна, ослободилачка војска. Њих радо примају и Срби и Муслимани. Једино су партизани успели да у многим селима у више срезова разбију мржњу и спрече клање и паљење између Срба и муслимана, које су крвнички распаљивали бандити Боже „Јаворског" и Косте Пећанца. Сеоски партизани се уопште не одвајају од народа. Они свакодневно, кад год нису у акцији, организују јавне зборове, сеоске конференције, разне приредбс, села, прела и још много других начина они нађу да су са народом. Народ их воли и стара се за њих. По селима су организовани одбори који се брину за снабдевање својих партизана. Има села у којима је сакупљено преко 40 товара разних намирница. Организују се прела где се преде за партизане; ту се певају песме које је народ испевао партизанима. У Санџаку је успела парола „Све за партизане!” Ових дана санџачки партизани имали су неколико смелих икција. Организована су два велика напада на италијанске колоне које су се кретале на путевима Пријепоље —- Прибој и Пријепоље — Сјеница. У овим икцијама фагиисти су изгубили око 20 војника. У Бјелопољском срезу, у једном нападу на станицу, убијено је 7 крилаша. Пријепољска чета ухватила је и на смрт осудила злогласног петоколонагиа, калуђера из манастира Милешева. Златарски батаљон је учествовао у разбијању и гоњењу банде Боже „Јаворског". Нововарошка чета ухватила је и на смрт осудила два разбојника који су пљачкали по селима, пребијалгс и злостављали људе. У свима овим акцијама санџачки партизани нису имали ниједне жртве”. ') Исторпјскн архив КПЈ „Борба" бр. 14 од 15. новембра 1941., том I, књ. 1, стр. 271—272. рођена је у Пријепољу 1922. Године 1939. члан је управе Омладинске секције Женске подружине и као таква врло активна: организује усмене новине, уређује зидне новине, пише за „Жену данас” о положају радница Муслиманкк итд. Крајем 1941. ступа у Милешевску партизанску чету као прва Муслиманка у Санџаку. Као болничарка и борац Треће пролетерске санџачке бригаде учествује у свим борбама. Тешко је рањена на Сутјесци, лечила се у селу Љиљак у Санџаку. Чим се мало опоравила радила је политички са омладином, а затим се укључила у борбу против четника. У јесен 1944. у збегу у Радоињи водила је курс из руковања оружјем. У срезу дежевском 1945. активно ради на стварању партијских организација по селима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. САФА ЛОТРИЋ, 525 �„Драги Друже') Прилике код нас у Новој Вароши постепено се сређују, а ми добивамо све чвршће тле под ногама. Митинг који смо у недељу одржали успео је. Јуче смо формирали народно ослободилачки одбор у који су ушли грађани из свију редова. Одбор броји преко 30 чланова, заступљени су Срби и Муслимани. И са овог састанка као и са митинга добили смо утисак да су нас грађани заиста врло добро примили. Један од грађана понудио нам се да посредује за спора- зум. између нас и власти која се сада налази у Сјеници и који би по његовом тврђењу једно пристали писмо из да нам Кладице предаду сјенички власт срез у у Сјеници. коме нас Јуче смо такође Муслимани добили позивају да одмах пођемо тамо. Ми смо мишљења да греба разговарати са овима из Сјенице, а у село Кладицу данас смо послали једну чету од 100 људи. У колико с.е будемо споразумели са муслиманима, а мишљења сам да ћемо се споразу- мети, ми ћемо одмах кренути у Сјеницу. Јављају нам из Радојиње да су тамо стигли нови партизани из Србије у јачини од 700—800 људи. Ми смо упутили у правцу Прибоја два човека да извиде терен и провере колике су снаге окупатора у Прибоју, јер смо чули да су већ једним делом евакуисали из Прибоја, па би у том случају са новим снагама које се моментално налазе овде у Санцаку, могли запосести Прибој у овом случају могли би осујетити надирање недићевих банди у Санџак. По свим овим питањима добро би нам дошли ваши савети и вагие директиве. Могу рећи да овде и међу нама и међу грађанима влада оптимизам, али ми смо довољно опрезни. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! 9.ХП.41 Цвикераш'2)” (М.П.) Ј) Оригинал документа налази се у Историјском архиву ЦК СКЈ, документ је писан машином (рађен је ћирилицом). 2) Војо Лековић. њима једног сина од 1941 (помагала је герилу у одећи и обући, одржавала је сталну везу с партизанима, октобра 1943. ушла је у први одбор АФЖ као председница у Прибоју, а крајем 1943. и сама је погала са V крајишком дивизијом, приликом повлачења дивизије из Рудог издата је Немцима и затворена. Ослободили су је герилци), Шевала Влаховљак, Милена Бјеловић из Раче, која је, када су јој четници саопштили да јој је син погинуо, одговорила да више воли да има мртвог сина борца НОВ него живог четника издајника. Рад жена на помоћи НОБ у Сјеници отпочео је после уласка јединица НОВ 19. 12. 1941. Тада су се преживели морали повући, а око 100 бораца је погинуло или заробљено па накнадно стрељано од муслиманске милиције и Италијана, док је неколико рањеника остало у болници у Сјеници. Један мали број ових другова живео је неко време илегално у селу Штављу. У борби је погинула болничарка Санџачко-српског батаљона Вера Матић из Ужица, а са групом рањеника заробљене су Нада Алексић из Чачка, Нада Поповић из Ивањице, Вера Димитријевић, Драгица Парезановић и Јустина Вивот из Ужица, која је била рањена. Ове другарице су у затвору и у болници превијале и лечиле рањенике. Жене из Сјенице Лена и Фина Трипковић, Коса Трипковић често су друговима носиле помоћ у одећи, обући, храни и др. Носиле су и поред забране и страже храну, пресвлаке и др. друговима у затвору и болници. Милица Јовановић, чији су син и кћи били у партизанима, а муж у заробљеништву редовно је обилазила и помагала друговима у болници. Миломирка Трипковић однела је њеницима у болници. постељину раОве другарице су преносиле и писма од заробљених и рањених другова, друговима илегалцима у Штављу, те су тако помогле да једна група прездравелих партизана, у којој је била и Јустина Вивот, побегне из болнице и преко Штавља се повеже са партизанима. На то су Алексић и Италијани одвели Наду Наду Поповић у Прије- поље и обе стрељали, фебруара 1942. Вера Димитријевић и Драгица Парезановић су замењене за неке заробНОВА ВАРОШ У ДЕЦЕМБРУ 1941. — НАТПИС: „ПАЗИ ПЕТОКОЛОНАШ ВРЕБА” 526 љенике Италијане. �САНИТЕТ У санџачким партизанским јединицама била је успостављена и санитетска служба. У свакој чети су постојале болничарке чији је главни задатак био да указују прву помоћ рањеницима, да воде рачуна о њиховом смештају, нези, правилној исхрани рањених и болесних бораца. Контролисале су чистоћу просторија у којима су боравиле јединице, обуће и одеће бораца. Већина батаљона имала је посебне екипе које су ишле од чете до чете и борцима париле одећу. Санитетски материјал су добијали преко партијских организација и припадника НОП-а по градовима. Пре повлачења партизанских јединица из Ужица седам другарица из Санџака, међу којима Каја Караматијевић, Наташа Стевовић, Љубица Пурић и друге, завритало је санитетски курс у Ужицу. После ослобођења Нове Вароши, 4. децембра 1941, формиране су болнице у које су смештени рањеници који су стигли из Србије. Поред болнице у селу Драглици, у истом селу организована је група од око 30 рањеника и болничарки из Посавског, Космајског и Ваљевског партизанског одреда. Политички комесар је била Јудита Аларгић, раније политички комесар болнице Посавског одреда. Тако организовани кренули су за село Рутоше. Друга група од 20—30 рањеника, с којима су ишле болничарке Станка Лаковић и Добрила Пјевчевић, пошла је из Драглице у Радоињу и пошто нису имали где да се сместе продужили су за Дренову и одатле за Златар. Пошто их је народ у Бистрици дивно дочекао и погостио, водичи су их вратили у Дренову. После неколико дана овде је стигла и Марија Ломпар, студент медицине, па се створила болница од 40—50 рањеника. У школи у Сеништу, где су рањенике прихватале и др Јулка Пантић и др Фрида Гутман, болничарке су биле Вера Антонијевић и Рада Таталовић. Борка Демић-Пихлер и Јудита Аларгић одређене су да у Радоињи организују болницу у школској згради. Ту је после два дана стигла и др Јулка Пантић. Са групом рањеника II шумадијског одреда била је Рада Шишковић. Пребацили су се на Жабљак, а када је ослобођена Нова Варош вратили су се у своје одреде и чете. За четне болничарке биране су другарице које су се у току борбе показале најхрабрије и најпожртвованије. У јединице, где није било таквих другарица, штаб је распоређивао болничарке из других јединица. Тако је Главни штаб НОВ за Србију и Санџак пребацио из Чачанског и Ужичког батаљона у санџачке батаљоне за четне болничарке Веру Матић, која је погинула у борби код Сјенице 1942. од муслиманске милиције, затим Драгицу Парезановић, Јустину Вивот и Веру Димитријевић. У Новој Вароши болница је била смештена у школској згради, а у Соколском дому амбуланта и превијалиште. За управника ове болнице постављена је др Јулка Пантић, за политичког комесара Јудита Аларгић. После доласка у Нову Варош лекара, међу којима др Фриде Гутман и болничарки Борке Демић, Радмиле Јовановић-Кеке, Милесе Станојловић, Живанке Вићентијевић-Секе и др. с рањеницима, болница је била препуна. Болесници су се груписали, јер је било довољно стручног кадра. Издвојили су исцрпене болеснике којима није било потребно да леже у болници. Од њих је створена посебна војна јединица „Максим Горки”. Они су живели у граду, добијали појачану храну, вршили лакше војничке задатке и долазили у амбуланту на здравствену контролу. Око 60 њих упућено је на опоравак у богатија санџачка села. За политкома ове покретне болнице одређена је Јудита Аларгић, а за болничарке Борка Демић, Марија Ломпар, Радмила Јовановић-Кека и Милеса Станојловић. У току децембра 1941. ова болница је кренула преко Маоча у Пренчане, сместила се у школи и ту остала дуже време. Организовали су културно-просветни рад, приређивали и забавне вечери на које су позивани и становници села. Добијали су храну из села којом је побољшана исхрана рањеника. Они су се опорављали и крајем јануара 1942. половина њих, око 30, тражила је да се врати у своју јединицу. Из болнице у Новој Вароши пребачена је у село Јабуку група тешких рањеника с којом је пошла др Јулка Пантић. У Новој Вароши су остале др Фрида Гутман, а др Станојка Ђурић била је лекар у амбуланти. Ову 527 болницу је често посећивала Цана Бабовић. Због напада непријатељских снага болница је 22. фебруара 1942. почела да се повлачи преко Златара према Босни и Црној Гори. Покрет рањеника био је добро организован. Упркос цичи зими, вејавици и леденим водама Лима који су и рањеници морали да газе, нико није страдао. За овако савесно и успешно пребацивање рањеника друг Тито је похвалио Главни штаб НОВ Србије и Санџака. Болничарка Моравичке чете била је седамнаестогодишња ученица Нада Алексић, која је заробљена у борби око Сјенице јер није хтела да остави рањеника. Била је у затвору у Сјеници и за све време певала партизанске песме. Кад су је извели на стрељање и везали очи, скинула је мараму са очију и викнула: „Пуцај, фашистичко копиле, Црногорка комунисткиња не боји се да умре. Живела КПЈ и Црвена армија!”. У III санџачкој бригади болничарке у бригадном санитету биле су: Сенка Бакоч (погинула), Загорка Бакоч (погинула), Зорка Станић, Љубица Тановић, Блага Видојевић, Рада Марићевић (погинула) и др. У I батаљону референт санитета била је Наталија Стевовић (погинула), а заменик референта санитета Вера Тановић, члан батаљонског санитета Мила Ђорђић, четне и водне болничарке: Цала Благојевић, Радојка Стевовић, Паша Мусић, која је имала 12 година (погинула), затим Дана Тановић, (погинула), Олика Гутман, Каја Караматијевић (погинула), Ната Караматијевић (погинула), Велимирка Лековић, Зила Мусић, Драгица Зекавичић, (погинула), Вида Зечевић, Софија Куљанин, Вера Суботић (погинула), Мила Лековић (погинула), Добрила Баћановић (погинула), Јоша из Мркоњић Града и др. У II батаљону референт санитета била|је Зора Пејановић а четне и водне болничарке: Милијана Јакић, Драгица Парезановић (погинула), Сафа Лотрић, Вера Љујић, Верица Павићевић, Вера Ивовић, Душанка Ивовић (погинула), Ђука Вулетин, Милосава Перуничић (погинула), Мара Јелић, Роса Церовић, Велика Јовић и Олга Јовић. У IV батаљону референт санитета била је Десанка Булатовић, заменик референта санитета Стевка Дуловић, хигијеничар батаљона Љубица Ђукић, заменик хигијеничара Миља Лашић, четне и водне болничарке: Зора Фуштић, Зорка Зиндовић, Ленка Јуришевић, Милица Журић, Милена Ру- �дић, Блага Лашић, Маруша Смоловић, Јасна Лучић, Дара Лакићевић, Милица Влаховић, Јелка Ћетковић, Милена Влаховић, Деса Јанкетић и друге. У V батаљону референт санитета била је Добринка Мирковић, а четне и водне болничарке: Славка Пејановић, Наталија Кнежевић, Стануша Перуничић, Милојка Караџић, Вера Кнежевић, Љубица Шундрић (Сандић?), Луца Шимић, Матија Далматинка, Мара Васић, Даринка Перуничић, Гина Крајишкиња, Јока Васић и друге. Слободна територија у Санџаку одржала се од децембра 1941. до почетка фебруара 1942. За све ово време био је интензиван политички рад на терену у коме су били ангажовани и чланови КПЈ и СКОЈ-а из партизанских јединица. Помагали су у формирању и раду НОО-а, команди места, на организовању НО фондова, жена, омладине и деце. „Врховни штаб Народно-ослободилачких партизанских одреда Југославије Бр. службено ГЛАВНОМ ШТАБУ САНЏАЧКИХ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ ПАРТИЗАНСКИХ ОДРЕДА‘) Примили смо ваше писмо од 9.XII,2) Батаљон Краљевачког одреда стигао јс на одређено место, али се налази његово људство у веома лошем стању гато се тиче одеће и обуће. Према томе, подузмите све што је могуће да се у Новој Вароши набави готово или да се даде израдити што више опанака, ако већ није могуће цокуле. Даље, потребно је хитно донети из Радојие готовога веша, а уколико га нема довољно, да се донесе платно у Нову Вароги и ту хитно израђивати веш за тај батаљон који се мора што пре очистити од разне нечистоће и преобући. У Сјеницу треба упутити за сада још око 100 бораца за појачање четама које су већ тамо. Чим се пребаие још извесне снаге Црногораца на овај сектор, послаћемо најмање један батаљон у прави,у Новог Пазара. У вези с тим, ви треба још сада тамо да пошаљете нека цивилна лица која ће тачно испитати стање у Новом Пазару и околици. Даље је потребно да организујете систематску обавештајну службу у свим правцима да бисмо могли на време сазнати кретање непријатеља и њихове намере. За сада је ваги задатак да се полагано стежу обручи око Бистрице и Пријепоља да би присилили непријатеља да напусти та места или да их ми силом заузмемо. У том циљу ми смо већ издали наређење Црногорцима с оне стране Лима и чим њихове чете стигну на одређено место, треба да почну заједничке акције и то у правцима које ћемо ми у последњем моменту дати. Треба у Радојни гито пре извршити реорганизацију снага да бисмо их могли искористити у тим акцијама. Не заборавите да је потребно осигурати и друм Пријепоље — Сјеница док не стигну црногорске снаге на тај сектор, јер би непријатељ могао да се упути из Пријепоља ка Сјеници. Према томе, треба једну од оних српских чета које су у Радојни одмах упутити правцем Врањака и Косатице, којој ћемо ми одредитг1 даљи правац и задатке. Поступите хитно по горњем наређењу и обавестите нас о извршеном. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! ЗА ВРХОВНИ ШТАБ НОПОЈ ТИТО” И-ХН-1941 г. ') Оригинал се налази у архиви ’) Редакција не располаже овим писмом. Војноисторијског института, I, 2, стр. 247—248. 528 Почетком фебруара 1942. године италијанска команда у Пријепољу је послала хоџу Пачариза у Сјеницу да организује спровођење партизана који су заробљени приликом борбе за Сјеницу 22. децембра 1941. Од 18 заробљених партизана међу којима су били и рањеници, Пачариз је одвео у Пријепоље 13, а рањеници су остали у Сјеници. Од 13 партизана Италијани су тада заменили за заробљене италијанске војнике четири међу којима Веру Димитријевић и Драгицу Парезановић. ПОВЛАЧЕЊЕ ПАРТИЗАНСКИХ СНАГА СА СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ САНЏАКА Почетком фебруара 1942. непријатељ је припремио напад на слободну територију око Нове Вароши. Рано ујутро 5. фебруара почео је општи напад Италијана, недићеваца, четника и муслиманске фашистичке милиције према Новој Вароши од Сјенице, Кокиног Брода, Прибоја и Пријепоља. Предвече 7. фебруара, после тешких борби с надмоћнијим непријатељем, лартизански одреди напустили су Нову Варош и у току ноћи између 7. и 8. фебруара прикупили се на Златару. Српско-санџачки штаб је донео одлуку да се напусти слободна територија између реке Увца и Лима пре- �ко Дренове, Ивања ка Каменој Гори. Исте ноћи почео је покрет свих јединица са Златара. Био је то тежак и напоран марш по јакој вејавици, мразу и дубоком снегу. У партизанској колони налазили су се рањеници, болесници и други неборачки становници који су се повукли из Нове Вароши. Падали су и људи и коњи. Температура је падала и на 30 степени испод нуле. Газио се снег до појаса. Ујутру су јединице стигле у село Дивце на десној обали Лима. Даље се није могло. Глад, хладноћа и тежак марш исцрпли су борце. Срески комитет КПЈ за срез милешевски организовао је прихватање јединица, исхрану и смештај у Дивцима, Лучицама и на левој страни Лима све до Камене Горе. На организацији овог задатка, поред Среског комитета, ангажоване су и позадинске чете из Ивања, Велике Жупе и део позадинске чете са Камене Горе. Народ, углавном жене у селима срдачно су их дочекали, огрејали и обукли. Донета је одлука да се предани у Дивцима и увече пређе Лим. Тада су их напали Италијани и муслиманска фашистичка милиција. Развила се тешка борба. Партизани су одржали положаје и у сумрак отпочели прелазак Лима. Пошто је за пребацивање служио само један чамац и неколико коња, борци, неборачко становништво, па и лакши рањеници морали су до појаса газити набујали и хладни Лим. До зоре све јединице и неборачки становници прегазили су ледену воду и наставили покрет преко Велике Жупе за Камену Гору. Приликом пребацивања утопило се неколико другова и другарица. У току 8. и 9. фебруара стигао је у Камену Гору већи део бораца, рањеника и неборачког становништва. Од другарица из Санџака Лим су прешле: Мила Савић, Мила Зекавичић, Радојка Стевовић, Драгица Шапоњић, Љубица Пурић, Ната и Каја Караматијевић, Наташа Стевовић, Вера и Дана Тановић, Вера Суботић, Зила и Паша Мусић, Велимирка и Мила Лековић, Рајка Ботић, Добрила Мичијевић, Здравка Лековић, Цала Благојевић, Драгица Зекавичић, Рада Љујић и друге. Пуна два месеца (од 4. децембра 1941. до 5. фебруара 1942) Нова Варош је била главно место мале слободне територије. Преко милешевског среза ова територија је била повезана уским појасом са широм слободном територијом Санџака. Преко милешевског среза стално су крстариле партизанске јединице. Највеће снаге пре- II „ШТАБ ЗЛАТАРСКОГ НОП БАТАЉОНА 4 маја 1942 г. ГЛАБНОМ ШТАБУ НОПО САНЏАКА>) ПОЛОЖАЈ По добијеном наређењу од 26-1У-42 г., истога дана кренули смо са батаљоном да се пребацимо у Прибојски срез. Пребацивање смо извршили ноћу преко Пољане између 26 и 27 априла. Осванули смо на Бабином Брду више Декара. Одатле смо се одмах пребацили у Прибојски срез у село Кукуровићи. Тек што смо мало предахнули напала нас је једна чета усташа са Метаљке. 14 поред нревеликог замора усљед путовања цијеле ноћи успјели смо, и то врло брзо, да разбијемо устагие без иједне жртве, нити рањеног. Непријатељ је имао четири рањена и два заробљена... Заплијењена је једна пушка „манлихерка” са 45 метака и 2 талијанске бомбе. У Кукуровићима смо сазнали да се неки расформирани добровољачки батаљони налазе по шумама око Заборка. Одлучили смо да се одатле пребацимо до Заборка. 28. априла узору пребацили смо се из Кукуровића у Велики Банићи, гдје смо преданили. Ту смо сакупили негито људи који су се били растурили по шумама бојећи се уеташа и са њима одржали конференцију. Истога дана увече прешли смо на Заборак. Одмах смо ухватили везу са командантом III добровољачког батаљона Дринског одреда. Добавили с.«о га лично на Заборак. Он нам је изјавио да су његови људи много деморалисани — плаше се много устагаа. Рекао нам је да се је са Рогатичког положаја пребацило око 100 добровољаца, који су такође много деморалисани због тог њиховог повлачења на ону страну Дрине. Рече нам да су се нудили Италијанима да их приме у њихове четнике и да су их Италијани одбили. На све ово смо му одговорили: да одмах сакупи све људе који се по групама налазе по планини Вучевици; гато прије да ухвати везу са командантом Крезовићем или Пролетерском бригадом који су се налазили с друге стране пута Чајниче — Горажде и да са цијелим батаљоном крстари по свим селима која се налазе између пута Чајниче — Горажде, Дрине и Лима све до Рудога; да прави засједе иа путу Метаљка ■—• Чајниче —■ Горажде; да по селима одржавају конфереии,ије и приредбе. 29 априла провели смо цио дан на Заборку. Тамо смо прикупили негито жита које су сељацг1 били покупили из нагиег магацина када су иагии пошли са Заборка. Нешто смо за себе узели, а нешто подијелили најсиромагинијим сељацима. 30 априла ујутру кренули смо из Заборка у село Стрмац — срез прибојски, према Рудом. Тамо смо преноћили и одржали једну конференцију. 1. ма]а кренули смо у село Подјаворје и (Г. и Д.) Стројловићи. Тамо смо одржали конференције. Истога дана увече прешли смо у село Когитицу гдје смо такође одржали конференцију. 2 маја прешли смо из Когитице прско Ритошића, Жиња до у село Глог, гдје смо остали са двије чете да одржимо конференг^ију, а једну смо послали у Крњачу да нам обезбиједи прелаз преко пута Пљевља — Рудо. 3 маја прешли смо рано изјутра са друге двије чете у Крњачу. Ту смо остали цио дан. Одржали смо конферени,ију, која је доста добро успјела. Били смо обавијештени да се спремају бучевски четници да нас заједно нападну са пљеваљским. Преко ноћ смо се пребацили у село Врбово. 4 маја били смо нападнути у Врбову од бандита. Успјели смо да их разбијемо. Бандити су имали четири мртва и 5—6 рањених (жена Светозара Комарице каже да је рањен Светозар, он им је командир чете у Бучју). Неке ствари конфисковали смо му и кућу запалг1ли. Ми смо имали једног мртвог и једног рањеног. Погинуо је Рајић Р. Радомир, а рањен је Ћето Видојевић. Напало нас је око 200 бандита. Један кога смо ухватили рече нам да је у борби учсствовао Мијо са његовггм баидитима. Имали су шест официра. Расположење сељака према иама је добро, нарочито у оним селима према Босни. Бучје и околииа је иајгоре. Једног дана су се Бучјани тукли еа неким Мгуслиманима којгс су били погили из Прибоја за Бучје. То ме је навело да напигием сељацима села Бучја једно писмо, којим сам их позивао да се састанемо и договоримо за заједиичку борбу против усташа. У писму сам им казао у случауу да нас пеко иападие из Бучја да ћемо их најурити и бита немилосрдни. ') Зборнмк ВИИ, то.м I, књига 16, стр. 55—58. 529 �Нисмо успјели никога да ангажујемо за куповину муниције. Сељаци су у почетку бјежали од нас мислећи да смо усташе. Морали смо слати људе у следећа села гдје греба да дођемо, сељаке да обавијесте о нашем доласку и да не бјеже. Ово обавјештавање није нимало згодно ради тајности покрета. Јуче смо ухватили везу са бабинском позадином. Пријепољци се налазе у Каменој Гори. Ми Немо се морати помјерати према њима. У јучерашњој борби са бандитима добили смо четири пушке, један пиштољ, 3 бомбе, 79 ком. пушчаних метака, 227.150 динара и још неких ситница. Сељаци из Кукуровића и Коштице рекли су нам да Мијо увијек говори да неће пуцати на партизане. Једна патрола рекла је једном сељаку из Когитице да оде до Мија и позове га да се разговарамо. Сељак је пошао и успут је срео једну њихову патролу. Један од патролџија написао је једно писмо, које вам шаљемо. Закључили смо да је писмо писао неки Недићев шпијун, официр. Шаљемо вам два курира. Чуди нас гита је са она два што су остала код вас. Поред два курира остало је још 5 другова на раду при Главном штабу и 11 болесника. Видите шта је са тим болесницима, па ако су оздравили упутите их у батаљон, као и оне који вам нису више потребни за рад. Један друг нам се налази у II пљеваљском батаљону. На лицу имамо 117 другова и другарица. И Златарски батаљон није се пребгагџш још. Гдје се налази? 1) Са обућом врло слабо стојимо, ако имате гледајте те нам пошаљите. Политком Родољуб (М.П.) Командант Слободан” 530 шле су преко ове територије после напада непријатеља на Нову Варош фебруара 1942. године. Од фебруара до краја маја 1942. године слободна територија обухватала је само део милешевског среза на левој страни Лима. На тој слободној територији политички су активно деловале КП, НОФ, НОО, жене и Савез санџачке омладине уз партизанске јединице и команде места. За то време растурани су прогласи којима је народ позиван на јединствену борбу против окупатора. Прорађиване су брошуре из марксистичке литературе, чланци о НОБ-и и стању на фронту, директиве и упутства Врховног штаба, а нарочито чланци у којима се говорило о оснивању, задацима и раду народноослободилачких одбора и политичкој ситуацији. Материјал је растуран не само на ослобођеној већ и на неослобођеној територији. Доласком партизанских јединица са делом Врховног штаба, који су напустили територију Нове Вароши поново је оживео рад. Села, читалачке групе и други облици масовног политичког рада одржавани су у просторијама каменогорске основне школе. На свим манифестацијама партизана учествовало је становништво овога краја. Прикупљање намирница идруге акције организовале су жене. Један од значајних догађаја била је и прослава Првог маја 1942. године. На целој територији Санџака све партизанске јединице заједно с народом прославиле су празник рада први пут од како је Први мај проглашен празником радног народа. Нарочито свечано је организована прослава у Каменој Гори. На прославу је дошао народ Велике Жупе и свих околних села. Паљене су ватре и испаљено неколико рафала на Комаран — непријатељско упориште. Уређене су зидне новине са црвеном заставом. У програму су учествовале Зорица Борисављевић и Сафа Лотрић. Италијани су Камену Гору називали „партизански осињак“. �АКТИВНОСТЖЕНА ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА ПАРТИЗАНСКИХ СНАГА ИЗ САНЦАКА 1942. После повлачења партизанских јединица из Санџака ка Каменој Гори, известан број партизанско-политичких радника из Србије и нововарошког среза распоређен је на рад у милешевском, пљеваљском и бјелопољском срезу. Извршене су промене у Обласном комитету КПЈ и СКОЈ-а за Санџак. Обласном комитету СКОЈ-а додељена је на рад Драгица Шапоњић. При Обласном комитету КПЈ формирано је агитпроп одељење у коме су радили углавном другови и другарице из агитпропа у Новој Вароши. Среским комитетима у милешевском, пљеваљском и пријепољском срезу додељене су на рад и Николија-Кока Петровић, Лала Ивковић, Зага Стојиловић, Радмила Миљковић и др. Због непријатељског терора и насиља у лето и јесен 1942. партијске јединице и партизанске групе су дуже времена остајале неповезане. У партијској организацији у Пријепољу остало је 1942. неколико другарица: Олга Цвијовић, Вера Андоновић и кандидат КПЈ Мица Перић. Нешто касније члан КПЈ је постала Вера Вараклић. Поред идеолошко-политичког рада скојевци су добијали конкретне задатке. Деса Лазовић је 1942. године на првом скојевском састанку добила задатак да пренесе писаћу машину преко Лима. Добила је летке и с осталим скојевцима лепила их свуда па и на зграду италијанске команде. (Од 7. јула 1943. године била је председник УСАОЈ-а за Бродарево. Пошла је у партизане у Трећу санџачку бригаду а затим у Прву пролетерску. Рањена је приликом ослобођења Београда, а теже у борбама на Трсту и постала тешки инвалид.) Партијска организација деловала је преко скојевских актива. У самом Пријепољу остао је углавном исти број чланова КПЈ и СКОЈ-а. Поред скојевки и омладинки које су биле активне у 1941. години, у рад су се укључиле и нове омладинке. У ношењу хране затвореницима у Пријепољу истицале су се омладинке: Дра- гица Вараклић, Љубица Минић, Илинка Перић и др. Чланови СКОЈ-а су прикупљали санитетски материјал, лекове, хартију, обућу, рубље, џемпере, шалове и др. Куповали су или узимали од Италијана оружје и муницију. Партијска организација је купила радио-апарат и машину за писање и шапирограф. Слушане су вести „Слободне Југославије“, Москве, Лондона, умножаване и даване одређеним лицима. У овоме је помагала и Зора Јефтић. Ова техника је радила све до ослсбођења Пријепоља 12. децембра 1943. године. У Радоињи су у септембру у КПЈ примљене сестре Зорка и Борка Жугић, и тако је са два друга члана КПЈ формирана партијска организација у кући Милеве Жугић. Обе су радиле на обавештајној служби за штаб Златарског одреда. Имале су везу са Вранешима и Радоињом. Одатле је веза одлазила до Радомирке Живковић у Колашинску долину — Соколову где се преносила Пејановићима, они Љујићима, а ови у Златар. За Нову годину је партијска организација организовала пребацивање јагњета преко итафете герилцима у Златар, упркос четницима који су трагали за герилцима и пратили сваког партизанског симпатизера. У марту-априлу у Новом Пазару су примљени нови чланови КПЈ. Формиран је МК чији је члан постала и Станица-Ћака Спасојевић. Радило се у групама на политичком уздизању. Настављено је умножавање партијских материјала и вести који су слати и по селима. У септембру је МК набавио још једну писаћу машину и шапирограф на ваљак. Тако су формиране две технике. МК је покушао да ухвати везу са Сјеницом. У том циљу послата је Веселинка Глишовић. Због рације Италијана и милиције морала је да се врати. Почетком маја послата је у Косовску Митровицу да донесе технички материјал за умножавање. Успела је да пренесе писаћу машину и шапирограф, који су смештени код Раде 'Петровић код које се налазио и радио-апарат за слушање вести. Умножили су и 7. маја растурили у већем делу града проглас Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Тада је МК послао Веселинку Глишовић на партијски рад у Рашку. Скојевска организација у Новој Вароши била је веома активна. Њени задаци били су помоћ установама, радионицама, чување партизанске имовине, помоћ партизанским породицама и онима чији су храниоци били у 531 МИЛЕВА ДИВАЦ-ЈАЊУШЕВИЋ рођена је 1907. у Сопотници а удата у Лучице. Породица Дивац била је напредна и пре рата а у устанку се цела опредељује за НОП, два девера, муж и Милева су носиоци Споменице 1941. Иако мајка шесторо нејаке деце за цело време рата радила је активно на свим задацима Партије мада је члан КПЈ постала тек после ослобођења. Ситна деца су јој често пута служила за камуфлирање рада. Била је курирка, чувала герилу, плела џемпере и чарапе за партизане, кувала им храну. У њиховој кући било је седиште Среског комитета КПЈ (1942. и 1943. године) а она је извршавала многе задатке. Због тога је малтретирана, мучена и затварана (фебруара и марта 1944. одлежала је у затвору). Марта 1942. године четник Свето Јаковљевић из Аљиновића стављао јој је пиштољ у уста да призна где се налазе скривене ствари. Садистички је уживао сврдлајући јој пиштољ по устима. Али иако је крв пљуштала, Милева није хтела ништа признати, сем што је јетко процедила кроз зубе: „А што ме тако, рђо, женски мрцвариш, него удри ако си човек, а ја ти ништа нећу казати. ..” (Полимска виђења од Милорада Веруовића). Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �заробљеништву или у интернацији, у огреву, при одношењу жита у млин и доношењу брашна. Последњу акцију извршили су 4. фебруара 1942. а 5. фебруара повукли су се из Нове Вароши заједно са осталим партизанским јединицама. Њена је заслуга што је 16. јануара 1942. године формирана Омладинска златарска радна чета. У селу Бистрици у златарском срезу у свим рејонима и засеоцима формирани су скојевски активи. Када је у мају формиран скојевски актив у Соколови, позвани су омладинци и омладинке за које се знало да ни пред каквим мукама неће ништа одати непријатељу. Сви су примали конкретне задатке за рад са другом омладином, за лично уздизање и на идућем састанку подносили су извештаје о свом раду. Од августа 1942. у Бистрици је била члан СКОЈ-а и Милка Дучић-Бјелић. Крајем априла у Новом Пазару је одржан шири састанак напредне омладине. Састанком је руководила Станица Спасојевић, члан МК, задужена за рад скојевске организације. Осамнаест омладинаца и омладинки који су присуствовали овом састанку примљено је у СКОЈ и распоређено у неколико актива. После овога одржан је још један састанак у Станичиној кући, коме су присуствовали омладинци из неких села дежевског среза. Маја и јуна у граду су биле скојевке Рада Петровић, Душанка Вељковић, Вера Окошановић, Мара Окошановић, Даница Кочовић, Ната Милојевић и др. После одласка партизанских јединица, од фебруара 1942. па до јесени 1943, организован рад жена је прекинут. Оне су наставиле помагање НОП-а. У другој половини јуна у Нову Варош се вратила златарска партизанска група-герила, успоставила везу са својим и другим партизанским породицама, члановима КПЈ и СКОЈ који су после одласка партизанских јединица у фебруару остали на терену. За ову герилу била је тешка ситуација због смештаја и исхране. Растурили су се у групе. Набавили су писаћу машину, матрице и хартију, формирали технику и издавали билтене са вестима са фронтова у Југославији и СССР, партизанским песмама и марксистичким чланцима. Све је растурано и у милешевском срезу, а билтен је слат и у прибојски и сјенички срез. Бригу о чувању, смештају и исхрани гериле на терену милешевског среза преузеле су углавном жене. Један од главних герилских пунктова била је кућа Станике Потежице зване „мајка гериле“ из засеока Старо у Великој Жупи. Скоро свакодневно од 1941 —1945. герила је боравила у њеној кући. Сви позадински радници који су се кретали од Црне Горе према Србији, и обратно, ишли су преко Станикине куће. Даље кретање гериле ишло је до куће Станије Дивац у Струговима. Ту би се прелазио Лим. Даљи пут је била кућа Милеве Дивац у Лучицама. Други прелаз преко Лима био је село Љиљци где су партизанске јединице у фебруару 1942. (после напуштања Нове Вароши) прешле реку Лим и отишле за Камену Гору. Преко Љиљака ишло се на куће Диваца а везе, поред осталих, су биле Станимирка Вукашиновић и Војка Дивац. После Сутјеске нарочито је велики број бораца боравио у Старом и Струговима, да би се опоравио од рана, излечио и поново ступио у јединице. Тада су дошле и Сафа Лотрић и Вера Љујић, обе тешко рањене и Деса Ракетић. Сафа је смештена у селу Љиљке у кући Салихе Инајетовић, а Вера код Станимирке Вукашиновић, где су остале 45 дана. Жене из ових кућа су их обукле и неговале. Када су се неки од партизана враћали из Босне у герилу да са члановима Партије, који су по задатку остали илегално на терену организују живљи рад, бригу о њима преузеле су углавном жене. Оне су дању носиле храну герилцима у шуму а ноћу их скривале у склоништа. У склоништу Станије Дивац остао је Душан Томашевић-Ћирко месец дана. Миља Спајић, рођена Стиковић све до своје смрти чувала је и хранила партизане. У њеној кући а касније савардаку (када је кућа спаљена), држали су герилци састанке. Сава Стиковић и њене снахе Милица и Јелка готово свакодневно су кувале и односиле храну не само појединцима, већ и читавим партизанским јединицама. Алексија Баковић је носила храну герилцима и прикупљала обавештења о кретању непријатеља. Жене су разним начинима дозивања и терања стоке давале знаке герилцима у случају опасности која им прети. У чувању герилаца, међу многима, поред поменутих истичу се још Ружа Мартиновић, Мирослава и Стојана Брашанац, Љубица Кубуровић, Станимирка Дивац, Радојка Чаркиловић, Добринка Љујић, Милица Томашевић, Љубица Томашевић, Стојка Јевтовић, Станица Ђуровић и друге. 532 Народ је на разне начине испољавао љубав према НОП и прижељкивао поновни долазак партизанских јединица. Девојке су убацивале петокраке у ситан вез, везле петокраке и спремале да их партизани на капама понесу. Испољавале су љубав и у песмама: „Партизанко из Хрватске, Ој, тако ти крви братске, Пито’ бих те с чежњом саде, Шта другови нагии раде, Друг Волођа јесте тамо, Је ли здраво, то не знамо” (Волођа је тада био командант III санџачке бригаде). Од друге половине 1942. и у првим месецима 1943. године у Санџаку, сем златарске гериле, није било јачих партизанских снага. Петог јуна 1942. године формирана је Трећа пролетерска санџачка бригада. Она је по наредби Врховног штаба НОВ и ПОЈ заједно са Првом, Другом и Четвртом пролетерском бригадом кренула 24. јула за Босанску крајину. У милешевском батаљону поред поменутих другарица биле су још и Милена Влаховић и Вера Љујић. КПЈ, СКОЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА 1943. Капитулацијом Италије, развојем НОБ нарочито после пете офанзиве, ослобођењем појединих делова Санџака и доласком илегалних партијских радника у срезове, отпочео је организован рад на окупљању ширег броја људи у НОП. Ослобођењем Пријепоља септембра 1943. године формиран је Срески комитет СКОЈ-а чији су чланови биле и другарице чланови Партије које су до тада биле у илегалности: Олга Цвијовић, Вера Андоновић, Вера Вараклић и Мица Перић. Истовремено формирани су и активи СКОЈ-а у које су ушле омладинке које су сарађивале до 1943. године: Драгица Вараклић, која је ускоро постала кандидат Партије, Иза Шеховић, Станимирка-Цана Лазаревић, Ђула и Зарфа Хашимбеговић, Бранислава Јевђевић, Јованка Томашевић, Зора �Томашевић (страдала у Аушвицу), Акша Мусабеговић, Чеба Крештелица, Деса Станишић, Душанка ЈБујић, Лела Борисављевић, Земка Бегановић, Ковиљка Митровић, Љубица Нинчић (погинула 1943. године у Пријепољу), Зора Јефтић и друге. Неке од ових омладинки биле су у градским и среским одборима УСАОЈ: Љубица Минић, Деса Станишић, Дара Рељић, Вера Вараклић и друге. У активима СКОЈ-а у селима милешевског среза у 1943. биле су претежно омладинке — у селу Старом: Милица Томашевић, Милена Потежица, Драгиња Потежица а касније и Милена Томашевић, Радмила Потежица, Савка Потежица и друге; у Кашикама: Јелица Ћуковић, секретар скојевског актива за време целог рата, Мирјана Ћуковић, Бојка Ћуковић, Тијана Ћуковић, Добрана Смиљановић, Станиша Ћуковић и друге; у Седобру: Сава Минчић и Милија Бојовић; у Избиштима: Иванка Видаковић, Милка Стиковић и др; у Кућину: Даница Филиповић и Миљана Раковић; у Својчеву: Даринка Кијановић и још 2 омладинке; у Думљанима: Драгиња Потежица, (погинула); у Миљевићима: Јела Шпица и Јела Дробњак (била је у партизанима); у Мијанима: Борка Драгојловић и ћерка Обрада Смиљановића (првоборца) из Ожеговића; у Слатини код Бродарева: Спаса Јоковић, секретар актива и члан КПЈ од 1942. године, Јаглика Влаховић, Петруша Јоковић, Велика Чичић, Љубица Драшковић; у Каменој Гори: Савка Кијановић и Митра Глушчевић (погинула 1943. у Пријепољу); у Бабинама: Радојка Пузовић и Радојка Мошуровић; у Дренови: Кристина Дучић и Јована Дучић, Јела М. Шпица, Славка Думић, Борка Р. Мандић и Милева Несторовић; у Страњанима: Ивка Бакотић (погинула у НОБ), Станија Новковић, Добринка Поповић и Драгиња Маринковић; у Торцима: Миља ПузовићиМилена Пузовић; из Избишња: Војка Видаковић и Драгица Нинчић (отишла у НОВ 1944.); у Сопотници: Радмила Верлуовић и Рада Верлуовић. У Новој Вароши је формиран скојевски актив у коме су биле и Зора Зорић, Љубица Зорић, Мила Ковачевић, Софија Ковачевић, Рада Бјелић, Мила Грбовић, Пејка Пурић и друге. У селу Дражевићи чланови СКОЈ-а су постале Даринка Рајановић, која је имала два брата у НОВ, а оца и мајку су јој убили четници, Божана Рајановић, која је била секретар и као скојевка научила да чита и пише, затим Цана Ђоковић, Стаја Милоше- У ОСЛОЕОБЕНОМ ПРИЈЕПОЛ.У 1943. — ЧУЧЕ: ЉУБНЦА МИНИК-ЈОВАНОВИК И СТАНА СТОЈЕ: ДЕСА СТАНИШИК, КОВИЉКА МИТРОВИК, ДРАГИЦА ВАРЛКЛИК И КРАЈЊА НЛИНКА ПЕРИК ТЕРИК, ДЕСНО • вић, Рајка Петаковић, Бела Невољица, Гордана Дулановић, која је са Дарком Дулановић носила храну герилцима на Златар. У селу Бистрица чланови СКОЈ-а су постале Санда Мериковић и Цана Пурић. Омладинке су на разне начине изражавале свој отпор према окупатору. Марта 1943. године италијанска команда у Прибоју издала је наређење да ниједна Муслиманка не сме проћи главном улицом под фереџом. То је била мера предострожности, јер је тада била у јеку IV непријатељска офанзива. Хатиџа Влаховљак, Исмета Хасанагић и Фахрија Хасанагић, које су у октобру примљене у СКОЈ, демонстративно су прошле у фереџи главном улицом. За то су их ухапсили, али је 30 грађана-Муслимана дало и потписало писмену гаранцију да се то више неће поновити. У УСАОЈ су учлањене Зорица Радовановић, Загорка и Добринка Савић и Љубица Јелић. У селу Ритошићу омладинка Добринка Бошковић, која је још од 1941. учествовала у НОП-у, помагала је у свом селу и општини Сочице у формирању организације УСАОЈ-а. Од септембра до краја 1943. године, када је Санџак поново био ослобођен, одржаване су среске конференције УСАОЈ-а. Организовани су велики митинзи омладине и грађана. По селима су формирана омладинска руководства. Организоване су и велике и масовне приредбе у градовима и селима. Постојале су дилетантске секције. Организована је и радна бригада за обраду земље. Отварани су омладински домови. Почео је да из- 533 лази лист ,,Младост“. Среске конференције су биле изборне — гласало се јавно. Било је присутно по 500— 600 делегата. Било је случајева да са среске конференције пола омладине оде у НОВ, да оду читави скојевски активи или руководства УСАОЈ — па су се морала бирати нова. Рад на стварању организација АФЖ почео је у пролеће 1943. када су другови, који су долазили из Босне, донели материјал са I конгреса АФЖ Југославије. Ослобођењем Пријепоља 1943. стварају се повољнији услови за рад са женама. Формирају се одбори АФЖ који се бирају на конференцијама. У Срески одбор АФЖ биране су председнице и секретари градског и сеоских одбора. Секретар Среског одбора АФЖ била је Рада Младеновић, радница из Београда (партизанка, погинула 1943.) Секретар градског одбора АФЖ била је Деса Ракетић а чланови: Нада Башовић, Цемила Хашимбеговић, Добрила Богдановић, Гоја Томашевић, Алмаса Хашимбеговић, Ђурђа Пурић, Финка Кијановић и др. У одборе АФЖ на селима бирају се жене које су се истицале својим радом за НОП, у Бабинама: Ружа Мартиновић, председник, Анђа Томашевић, Перка Шљукић, Мирјана Томашевић, Радојка Голубовић, Станица Мосуровић, Борка Стељић, Јања Пузовић; у Слатини код Бродарева: Анђа Вуковић, Плана Јоковић, Савета Влаховић и Стана Влаховић; у Страњанима: Мара Маринковић, Милева Зејак и Анђа Филиповић; у Великој �„ОБЛАСНИ КОМИТЕТ СКОЈ-а') ЗА САНЏАК 2 август 1944 године ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ СКОЈ-а Драги другови, Од нашег последњег извештаја, који су дали чланови Обласног комитета СКОЈ-а прцликом доласка на 11 конгрес, протекла су скоро пуна три месеца. За то вријеме ситуација у Санџаку негито се измијенила. Априлска офанзива, коју је окупатор са четницима и милицијом припремао дуже времена, у потпуности је пропала. Из ње смо изашли јачи него што смо раније били, тако да се и наша слободна територија нешто проширила. Данас, углавном, ми држимо цио Бјелопољски срез са градом, четири општине Пљеваљског среза и три општине Милешевског среза (Пријепољског). То је углавном наша слободна територија. Наша војска повремено залази у Прибојски и Нововарошки срез, али на краће вријеме, јер се непријатељ труди да држи границу Лимом, гдје је сконцентрисао своје главне снаге. Несумњиво је да се наш политички утицај у масама јако повећао за ово вријеме. Тај утицај нарочито се одразио код српских маса. Слом априлске офапзгше, пораз четника у њој, концентрација наших снага у Санџаку, учинили су да се повећао углед наше војске, док је у четничким редовима настало колебање. Присуство окупаторских снага у свим варогиима Санџака (осим Бијелог Поља), њихови чести упадг1 на нашу слободну територију, конг/,ентрација Недићевих, Ђуришићевих и Дражинових четника дуж десне обале Лима, њихова пропаганда о новој офанзиви, учинили су да се то колебање није одразило у већој мери. Оно је почело тек сада, а нарочито после споразума. Мање групице четника већ се предају. Повољнија војничка ситуација, за коју сматрамо да ће ускоро морати доћи, учиниће да у четничким редовима дође <Зо већег расггадања. За ово вријеме став муслимана према нама углавном је остао исти. Они јоги стоје уз окупатора, мада се код њихових широких маса повећало расположење према нашој војсци. Присуство њемачких снага у градовима, које су јоги јаке да врше репресалије, и споразум са четницима учинили су да се њихове симггатије према нама, по њиховом мишљењу, не могу јаче одражавати. Скорашња стрељања гго градовима, која су извршена над муслиманима као над „комунистима”, свједоче нам да је и код њих извјесно диференцирање већ отпочело. Оно што се код муслимана промјенило за ово вријеме то је: да су увидјели да ће Њемачка изгубити рат. Хитлерова нопа тотална мобилизација захватила је и њих у приличној мери. И поред увјерења да ће Хитлер пропасти, они нису имали снаге да се одуггру тој мобилизацији. Ми сматрамо да је страх од репресалија један од главних разлога што су се они одазвали у приличној мери. вјесне мјере. У неослобођене срезове, Прибојски и Нововарошки, послали смо политичке раднике, а и ми смо тамо одлазили, а за Срез сјенички припремили смо исто. Чим буде повољнија ситуаг^ија, ми ћемо их тамо послати. Слање кадрова у срезове Новоггазарски и Тутински, по нашем мишљењу, било би за сада неумјесно, пошто би они сигурно пропали. Нема сумње да је борба за ггроширење братства и јединства Срба и муслимана главни моменат у нашем политичком раду на слободној и неслободној територији. ОРГАНИЗАЦИОНО СТАЊЕ СКОЈ-а: Обласни комитет остао је углавном стари. Мјесто ранијег секретара Милојка Друловића, дошао је за руководиои,а Данило Пурић. Остали чланови су: Иван Добрагаиновић, Влада Мирковић, Драгица Шапоњић и Милка Шћепановић, од којих су четири интелектуалца и један радник. Комитет руководи из једног центра, с тим што увјек у центру остаје најмање два члана, док су други на терену. У руководству нема нездравих појава. Сви чланови могу одговорити својој дужности. Среских комитета има 4 и једно повјеренигитво од 2 члана. Сви чланови среских комитета, осим секретара, су млади, немају довољно искуства у раду, али су вриједни у ггослу и то ће се ускоро надокнадити. Секретари среских комитета су добри руководиоггџ. У њима раде већ скоро годину дана, а и раније су радили у бригадама по линији СКОЈ-а. Општинских руководстава има 10 и сва су на слободној територији. Она су млада и не могу руководити радом без сталне помоћи среских комитета. Њихов теоретски ниео је врло слаб. Честа мењања руководства због одласка појединих чланова у војску шкоде њиховом осамостаљењу. Актива има 78 са укуггно 450 чланова. Од тога 11 актива са 60 чланова налази се на неослобођеној територији, а остали су на слободној. Активи се налазе махом по сеиима, док је мали број у организацијама Уједињеног савеза. Раније скојевски активи, па чак и општинска руководства, нису могли да схвате правилан однос ггрема организацијама УСАОС-а, тако да се цјелокупан рад одвијао унутар актива, тј. сав посао су свршавали скојевци, док је остала омладина остајала по страни. На то им се указало благовремено. Нисмо још успјели да са СКОЈ-ем продремо међу муслиманску омладину, што сматрамо да је углавном резултат опгитег става муслимана према нама. (Прилажемо организационо стање СКОЈ-а по срезовима). У оваквој ситуацији у Санџаку ми смо сматрали да тежиште нашег политичког рада треба да буде на неослобођеној територији. У том смислу ми смо и предузели из- ') Зборник ВИИ. 534 ОБЛАСНИ КОМИТЕТ СКОЈ-а Данило Пурић, с. р. �Жупи активиста АФЖ била је Ђула Хасанбеговић; у Седобру: Гина Бојовић, Андријана Бојовић, Здравка Радаковић, Славка Чаушевић, Ајша Шантић, Смиља Вараклић; у Својчеву: Перка Кијановић, председница, за цело време рата била је активна; у Дренови: Ката Рмандић, председница, Аница Думић, Марија Радаковић, Мила Радаковић, Стана Томашевић, Војка Дучић и Марија Дучић. У Пријепољу је организована радионица у којој су радиле жене и омладинке. Шило се рубље и одећа, а жене на селу прикупљају платно и сукно. Од 23. септембра до 4. децембра 1943. у милешевском срезу радило се живо са женама. То је био у првом реду политички рад који се развијао преко конференција, читалачких група, предавања и сл. Најмасовнији су били зборови жена везани за значајне датуме. На збор се долазило организовано са транспарентима, паролама и партизанском песмом. Једна од најмасовнијих манифестација била је прослава 7. новембра. На збору у Пријепољу испред Обласног одбора АФЖ говорила је Драгица Милићевић. Тога дана је доста омладинки отишло у одред испраћени песмом. Организација жена приступила је организованом раду на описмењавању жена и организовању аналфабетских течајева на које су долазиле Муслиманке и Српкиње, старе и младе. Овим течајевима руководила је у граду Финка Кијановић, учитељица. Посебна брига АФЖ била је болница. Одбор је организовао акцију прикупљања прилога за премрзле и болесне борце III и IV шумадијске бригаде. Политички комесар ове болнице била је Олга Живковић из Ужица. Жене су дежурале дању и ноћу поред рањених другова, прале завоје и рубље, доносиле поклоне и понуде. „Слободна Југославија" преносила је 29. и 30. новембра вести са заседања АВНОЈ-а. Људи и жене сакупљали су се на улицама око гласноговорника, манифестовали и веселили се. Почетком октобра формиран је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак. У овај одбор су ушле Драгица Милићевић, секретар, Нада Богдановић, председник, а чланови су биле Милица Журић, Коса Булатовић и Љубица Камберовић. Касније је одбор проширен са другарицама Милом Зекавичић, Драгицом Шапоњић, Десом Ракетић, Љубом Радичевић и др. Одбор је обједињавао рад жена на ослобођеном делу срезова милешевског, бјелопољског, пљеваљ- ОРГАНИЗАЦИОНО СТАЊЕ СКОЈ-а И УСАОЈ-а НА ТЕРЕНУ Милешевски срез: СКОЈ: Срески комитет броји 3 члана; 2 сељака и 1 интелектуалац; сви су мушки. (Биће прогиирен ускоро). 1 општинско руководство од 5 чланова; сви мушки, сви сељаци. 9 актива са 36 чланова; све сељаци; 20 мушких и 10 женских. 3 срезу. члана Партије и 2 кандидата раде по СКОЈ-у у УСАОЈ: Срески иницијативни одбор са 5 чланова; 2 муслимана и троје Срба. 1 широки општински одбор са 21 чланом. 5 гиироких кметских одбора са 120 чланова у с\алном раду. Радом, обухваћене омладине има још 250. Нововарошки срез: СКОЈ: Срески комитет од 3 члана; 1 интелектуалац, 2 сељака; сви су мушки. (Када се ослободи срез, Комитет ће бити проширен). 9 женских. актива са 54 члана; све сељаци; 14 мугиких и 46 УСАОЈ: Срески одбор (иницијативни) од 3 члана. Организаи,ије УСАОЈ-а још нема. Радом је обухваћено око 200 омладинаца и омладинки. Прибојски срез: СКОЈ: Среско поверенигитво СКОЈ-а од 2 члана; 1 радник, 1 интелектуалац; 2 мушка. (Када се срез ослободи биће створен и Комитет). 2 актива са 6 чланова; 3 сељака и 3 радника; 3 мушкарца и 3 жене. (Један актив у самом граду састављен је од муслимана. Ови подаци су узети прије ослобођења Прибоја, сада су сигурно већи). 1 повјереништво СКОЈ-а са 2 члана. УСАОЈ: У раду је ангажовано око 100 омладинаг^а и омладинки. Организација УСАОЈ-а још није успостављена. У свим осталим срезовима (Новопазарском, Тутинском и Сјеничком) нема никакве организације, изузев два скојевска повјереништва у Сјеничком срезу, која броје 4 члана. ЗА ОБЛАСНИ КОМИТЕТ Данило Пурић, с. р.” 535 �ФАКСИМИЛ ИАСЛОВНЕ „НОВЕ ЖЕНЕ” ЛИСТА ГУСТУ 1944. број 1 мгусг 1944 СТРАНЕ ПРВОГ БРОЈА АФЖ САНЏАКА У АВ Годин«I АФЖ ПРИБОЈА У АКЦИЈИ ПРИКУПЉАЊА ДРВА 1943. 536 ског, нововарошког и прибојског. Драгица Милићевић је била и члан 06ласног комитета КПЈ и преносила је партијске директиве на Обласни одбор АФЖ. Одржавала је састанке са секретарима среских одбора АФЖ и члановима комитета: Николијом Петровић, Милијаном Јакић, Десом Ракетић, Десом Булатовић, Ленком Јуришевић и др. По одлуци Обласног комитета КПЈ и Обласног одбора АФЖ за Санџак, почео је да излази часопис „Нова жена“ у редакцији Обласног одбора АФЖ. Задатак листа био је подизање политичке свести код жена, преношење искустава у раду из једног у други крај Санџака. У издавању часописа помагао је и Агитпроп 06ласног комитета. У припремању и издавању листа највише се ангажовала Љубица Камберовић, која је у ствари била главни уредник. Обласни одбор АФЖ издао је и 4 брошуре под насловом: ,,3а наше жене“. У њима су сакупљани одабрани чланци из „Борбе“, „Жене данас“ „Жене у борби“ и др. о учешћу жена Југославије у НОБ. Прештампаване су и брошуре АФЖ Југославије „8. март“, „Изгледи на развој Антифашистичке фронте жена“, „Жене у борби за слободу“, „0 херојима (женама) Совјетског Савеза у отаџбинском рату“ и др. Умножавана је и растурана резолуција Обласне конференције АФЖ, као и резолуција са заседања АВНО Санџака, чланци из усмених новина, радио-вести и др. Овај материјал је служио активисткињама за рад са женама у одржавању састанака читалачких група, читању на селима и прелима и сл. Пребациван је и на неослобођену територију. Састав сеоских одбора АФЖ стално се мењао. У њему су биле углавном жене које је требало и просветно и политички уздизати. Рад су организовале чланице среских одбора АФЖ које су задатке преносиле и женама појединачно. У VI непријатељској офанзиви (од 4. XII 1943) жене и девојке су неговале и лечиле рањене борце, скривале их по колибама и склоништима. У томе се истичу Станија Дивац, која сама прави домаће лекове, превија их и лечи, затим Борка Дивац са Зебуђе, Мила Ђерић из Дучева, која одлази по лекове у Пријепоље, Славка Думић из Дренове и др. Ради стварања организација АФЖ, живљег и свестранијег развијања рада међу женама, један од задатака Обласног одбора АФЖ био је оспособљавање актива жена који ће бити �иницијатори и организатори рада на терену. Новембра 1943. године организован је политички курс АФЖ. На курсу је било око 40 млађих жена и омладинки из милешевског и златарског среза: Станимирка Вукашиновић, Зарфа Хашимбеговић, Ђула Хашимбеговић, Стана Терић, Илинка Перић, Станимирка Дивац, Драгица Вараклић, Ћеба Крештелица, Станимирка-Цана Лазаревић, Митра Глушчевић, Коса Савић, Љубица Нинчић, Земка Бегановић, Цемила Мусић, Гоја Томашевић, Јованка Томашевић, Зора и Коса Томашевић, Дуња Друловић, Јања Млађеновић, Милева Грбовић, Драгица Нинчић, Иза Шеховић, Добрила Љујић, Душанка Ћуковић и др. Курс је почео рад у кући Богдановића у Пријепољу, а руководила је Нада Богдановић. Предавања су држали Војо Лековић, Мишо Павићевић и др. Рад је био отежан. Непријатељ је прикупљао јаче снаге на рејону Сјеница — Пријепоље и очекивао се напад. Због тога је курс премештен у Пљевља. Трајао је преко 30 дана. Завршен је 3. децембра 1943. године. Изненадним нападом Немаца, уз помоћ муслиманске милиције, у зору 4. децембра 1943. године, приликом повлачења партизанских снага ухваћен је већи број жена и омладинки углавном са курса АФЖ-а. Једино су успеле да се пробију скојевке Драгица Вараклић, Ћеба Крештелица и Станимирка-Цана Лазаревић која је препливала ледени Лим. На ушћу Милешевке у Лим погинуло је неколико бораца међу којима секретар Градског одбора АФЖ-а Рада Младеновић и скојевка Љубица Нинчић (16 година). Поред неколико омладинаца заробили су и Веру Вараклић. И у ослобођеној Новој Вароши у јесен 1943. настављен је активан и организован рад жена којим је руководила Мила Зекавичић. За све време у слободној Новој Вароши су неговани рањеници, прано је рубље војсци, одржавана су прела и села, која су окупљала велики број жена. По селима су формирани одбори АФЖ. У Радоињи је 29. новембра у школи одржана конференција жена из Поткраја, Шукића, Тајевића, Ђајића, Лековића и села Бокаловине. Изабран је одбор АФЖ, за председника Рајка Пајевић, за секретара Добринка Лековић, а за чланове Гина, Јелисава и Милијана Шукић, Даринка Бошковић и Душанка Ћуковић. Први Градски одбор АФЖ у Прибоју основан је 25. октобра. Формирање овог одбора помогле су и представнице Обласног одбора АФЖ Ина Кушић, Милица Журић, Коса Булатовић и Стевка Дуловић. У Градски одбор АфЖ ушле су најистакнутије жене: Нада Анђелић, председник, Сидика Хасанагић, секретар, Шевала Влаховљак, Винка Јевтовић, Јулијана Караџић, Рукија Љуца, Ифета Хасанагић, Бахта Хаџифејзовић, Магбула Сукић, Шахза Хасанагић, Зиза Пекушић и Вера Јелић. Мада су ове одборнице биле активне до краја рата, одбор је као целина деловао свега месец дана. За ово време одржао је три конференције са женама града, једну изборну, једну политичког каратера на којој су говорили руководиоци КПЈ и V крајишке дивизије међу којима и Јулка Мештеровић, начелник санитета, а једну конференцију посвећену прикупљању помоћи рањеним борцима V крајишке дивизије. Одржано је још 5 блоковских конференција у вези са овом акцијом. Одзив жена у акцији прикупљања помоћи био је изнад очекивања. Прикупљено је доста обуће, одеће — углавном вунене, штрикане и прехрамбених артикала. Све је достављено рањеницима у болници која је била смештена 18 км од Прибоја. Изабрана делегација је уз поздраве уручила поклоне, а Штаб дивизије преко политичког комесара захвалио се женама. У Ритошу — Сочице новембра 1943. године формиран је одбор АФЖ, у који су ушле Мика Ђуровић, Јелка, Милена и Милка Шалипур. У Мажићима је неколико жена радило за НОП. У исхрани партизана, прибављању информација и др. нарочито су се истакле Јелена Баковић, снахе Јеврема Шалипура и др. НОБ су помагале и Милуша Косовац из Бучја, Стојанка, Милена и Миљена Шалипур из Прибојског Голеша, Розија Трбовић из Касидола, Милена Бјеловић из Раче и др. После капитулације Италије и ослобођења Санџака на конференцијама и зборовима бирају се НОО који су до тада били иницијативни и допуњавају се новим одборницима међу којима и женама. Бирају се делегати за изборе општинских и среских НОО, а на среским делегати за скупштину АВНО Санџака. Основани су први срески НОО у Пријепољу, Новој Вароши и Прибоју. Пред прво заседање ЗАВНО Санџака основан је 10. октобра 1943. у Пријепољу иницијативни одбор који је извршио све припреме. Прво заседање ЗАВНО Санџака одржано је 20. 537 новембра 1943. у Пљевљима, којем је присуствовало 250 делегата. У Веће су изабрана 62 члана. Са скупштине је упућен проглас: „НАРОДУ САНЏАКА1) Враћо Срби и муслимани! Чланови Вијећа: ... Гоја Томашевић, учитељица из Пријепоља ... Драгица Милићевић (Кладарин), учитељица из Пљеваља ... Зорка Алексић, домаћица из Косанице ... Ленка Јуришевић, домаћица из Бијелог Поља; Љуба Рајановић, домаћица из Нове Варогии . .. Делегати: ... Василија Дивац, домаћица из Ивања . .. Грана Голубовић, домаћица из Котлајића,... Десанка Ракетић, учитељица из Пријепоља ... Дугианка Јелоеац, домаћгш,а из Мељака ... Зарфа Хашимбеговић, радница из Пријепоља, Зора Мирковић, домаћица ... Јелена Жугић, сељанка из Левер-Таре; Јелица Рајић, сељанка из Бистрице... Ката Ћуковић, сељанка из Радојине; Ката Шапоњић, домаћица из Нове Вароши ... Милева Жугић, студент из Пљеваља; Милена Обрадовић, домаћгсца из Прибчића; Милена Тановић, домаћица из Нове Вароши ... Милка Пејовић, сељанка из Вилова; Милица Журић, сељанка из Мојковца ... Нада Богдановић, учитељица из Пријепоља; Надежда Поповић, домаћица из Бијелог Поља . .. Сара Грбовић, сељанка из Вилова ... Смаила Мусић, домаћица из Нове Вароши ... Стана Церовгсћ, домаћица из Пљеваља; Станимирка Пејатовић, сељанка из Дренове ... Станојка Човић, домаћгша из Павина Поља . ..”. ‘) Проглае Скупштине Антифашистичког вијећа народног оелобођења Санџака, Пљевл>а, 20. новембра 1943. године. �ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА И БРИГАДАМА ОД КРАЈА 1943. ГОДИНЕ ДАРИНКА МОМЧИЛОВИЋ-ПЕТРИЋ рођена је 14. IX 1923. године, у селу Брдо код Нове Вароши. Одмах после уласка партизана у Нову Варош, 1941. отпочела је активан рад за НОБ и радила у селу до ступања у партизане 12. VII 1943. године где је остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ПОГРЕБНА ПОВОРКА НА САХРАНИ ЖРТАВА СТРЕЛјАНИХ АВГУСТА 1944. КАДА ЈЕ ОСЛОБОБЕНО ПРИЈЕПОЉЕ ЈЕЈ1А ЈОВАНОВИЋ рођена је 1923. године у Сјеници. Године 1941. цела породица јој се укључује активно у НОП (отац и брат су јој погинули). После напада на Сјеницу 1941. и повлачења партизансккх снага Јела остаје у Сјеници и активно ради на подизању морала у народу и одржавању веза са симпатизерима НОП-а. Шаље затвореницима и рањеницима храну, прикупља материјал и др. Она је и веза са партизанима и преко ње Трећи санџачки одред 1944. године упућује писмо у којем се позива омладина да ступи у партизане. Она га и растура и сама одлази у одред. Из одреда је послата на политички курс у Чајетину (1944.) По завршеном курсу враћа ое у своју јединицу, али је на путу ка Новој Вароши хватају четници и на зверски начин убијају. 538 После капитулације Италије, у Санџаку настаје повољнија ситуација за активнији политички рад и утицај на народне масе нарочито муслиманске. Створене су IV и V санџачка бригада састављене претежно од омладине. Кад је ослобођено Пријепоље у септембру, партизанске снаге су наставиле борбу против непријатеља. У борби са четницима на Јабуци 27. септембра рањена је у обе ноге др Саша Божовић. У Пријепољу је 27. септембра сазван вашар. Многе омладинке, дојучерашње чобанице отишле су у партизане: Драгица Дивац, Јованка Дивац, коју су касније са Пашом Мусић ухватили четници и после мучења убили, затим Борка Вулетић, Милена Дивац, Василија Јевтовић, Деса Лазовић, Ковиљка Вранић, Добринка Крсмановић, Ана Несторовић, Коса Ћуковић, Драгица Вараклић, Милена Томашевић из Бабина, Радмила Шкрбовић са Коловрата, Драга Руњевић, Јована Дучић, Ћеба Крештелица, Велисава Дивац (погинула) из Дренове, Земка Бегановић и друге. Пред зору 16. новембра Немци и муслиманска милиција напали су партизанске положаје према Бродареву, које је заузето. Из Милешевског одреда погинула је Верица Тановић, а 10 бораца је рањено. У борбама за Пријепоље 4. децембра погинула је Рада Ђулић-Младеновић, радница, пре рата синдикални и партијски радник у Београду, члан КПЈ од 1941., септембра 1943. дошла је у Пријепоље са Првом шумадијском бригадом. Из Нове Вароши су 1943. пошле у партизане Милена Грбовић, Фина Ђуришић из Радоиње, Милева 2Кугић са кћеркама Зорком и Борком, из Дражевића Софија Дрчелић-Рајановић у IV крајишку бригаду, у војсци је научила да пише и чита, два пута је рањена у ногу и главу, у СКОЈ је примљена у пролеће, а у КПЈ новембра 1944. године. Из Бистрице су у партизанима биле Јања Кнежевић, Стаја Млађеновић, Милена Бучевац, Велисава ЈБујић, Винка Р. ЈБујић, �Дарка Љујић, Стана-Бела Љујић, Миљка Дучић, Милева Колашинац (погинула), Јока Љујић, Радојка Љујић, Јованка Љујић, Милунка Миросављевић и др. Из Брда у партизане је отишла Даринка Петрић. У борбама на Сутјесци погинуле су из III санџачке пролетерске бригаде: Каја Караматијевић, Наташа Стевовић, Драгица Зекавичић, Вехбија Ибишбеговић, Дана Тановић, Олга Јовић, Вера Суботић и др. Септембра 1943. године из Прибоја су у НОВ отишле Фатима Хаџавдић, (члан СКОЈ-а, била болничарка, погинула маја 1944. године у Бабинама), Разија Нуровић, Зорица Радовановић-Зорић, Шахза Хасанагић, мајка шесторо деце која су била у НОВ, Ифета и Сидика Хасанагић (у V крајишкој дивизији, заробљене код Хан Пијеска, спроведене у логор у Зеници и ослобођене јула 1944. године), затим Хатиџа Влаховљак, Загорка и Добринка Савић, које су заробили Немци као делегате омладине Прибоја на помену погинулим борцима у Пљевљима, спровели на Бањицу где су остале до јула 1944; Зарфа Пашовић из Калафата, Разија Рашидагић из Слатине коју је маја 1944. ухватила муслиманска милиција и стрељала, Имша Мердовић из Касидола и друге. Из Сјенице су у партизанима биле Јела Јовановић, коју су ухватили четници на путу између Нове Вароши и Ужица и на зверски начин убили 1944. године, Бахта Пурковић, Милена Ракоњац из Горњег Горачића, Бисера Чоловић-Хаџисмаиловић, руководилац СКОЈ-а у чети и друге. АКТИВНОСТ КПЈ, СКОЈ-а И АФЖ-а У 1944. Највећи број чланова КПЈ и СКОЈ-а из Санџака налазио се у НОВ. Другови и другарице који су остали у градовима и селима наставили су рад на окупљању омладине и жена у НОБ, на помоћи НОВ и НОО-има. У нововарошком срезу у КПЈ је примљен нови број омладине. У селу Дражевићи чланови КПЈ су у јесен постале Даринка Рајановић-Поповић, Божана Рајановић, Јоза Милошевић и Цана Ђоковић. Од августа 1944. године, када је Нова Варош коначно ослобођена, по 15—20 омладинки је сваког дана дежурало у болницама, прало рубље и кувало храну за борце, рањенике и болеснике. У селу Радоињи су постојала два скојевска актива један у Поткрају а други на Бакаловини. У Поткрају је било 10 скојеваца међу којима Борка Богдановић, Радомирка Бошковић, Тодора Бошковић, Цана Тајевић, Грозда Тајевић и Добринка Лековић, а на Бакаловини четири међу којима Душанка Ћуковић, Гора Вулетић и Коса Вранић. Ускоро су у КПЈ примљене Добринка Лековић, која је у децембру када је формиран Општински комитет СКОЈ-а постала његов секретар, Грозда Тајевић, која је постала члан ОК СКОЈ-а и Гора Вулетић. У селу Комаране члан СКОЈ-а је постала Војка Ђоковић, а у Радијевићима Живка Пурић, која је неговала и превијала рањенике у болници смештеној у школи. По једну до две омладинке УСАОС је делегирао у одборе АФЖ. Рад је био координиран. На омладински конгрес у Дрвару отишле су Драгица Вараклић и Станимирка-Цана Лазаревић из Пријепоља, Јања Млађеновић из Нове Вароши и друге, а на великом збору у Бијелом Пољу, у име Обласног одбора АФЖ, поздравила их је Нада Богдановић. Октобра 1944. године, када је Прибој поново ослобођен, формиран је Срески комитет КПЈ. За рад АФЖ у Комитету је била задужена Милијана Јакић уз помоћ Милице Поповић-Бегавац. Одржано је неколико састанака са женама, јер су се јединице НОВ после 15 дана морале повући из града. Овога месеца у КПЈ је примљена Фахрија Хасанагић, која је марта 1945. изабрана за секретара партијске ћелије у Сочицама, у априлу за заменика секретара Општинског комитета КПЈ за Прибој. За рад АФЖ у Комитету је од јануара 1945. године до ослобођења била задужена Радојка Стевовић. Октобра и новембра 1944. године 06ласни комитет КПЈ за Санџак организовао је за руководиоце у војсци и на терену политички курс на коме су између осталих биле и Драгица Милићевић, која је била политички комесар курса, Мила Зекавичић, Нада Богдановић, Милијана Јакић, Драгица Шапоњић, Мила Ђорђић, Вера Андоновић, Љубица Камберовић, Мила 539 Савић и друге. После завршеног курса кадрови са курса и активисткиње из збега распоређени су на новоослобођене терене: Драгица Милићевић је отишла у Београд, Љубица Пурић као члан Обласног комитета КПЈ за Нови Пазар, Нада Богдановић у Срески комитет за дежевски срез, Деса Ракетић за организационог секретара ОК Сјенице, Сафа Лотрић за секретара једне партијске организације у дежевском срезу, Вера Андоновић на рад по УСАОС за Сјеницу. Као активисткиње АФЖ у дежевски, сјенички и тутински срез отишле су Иза Шеховић, Хиба Хашимбеговић, Шемса Хашимбеговић, Хајрија Хазнадаревић, Милева Лазаревић, Љубица Минић, Драга Минић, Зарфа Хашимбеговић и друге. Почетком 1944. године у Каменој Гори одржан је 15-дневни курс са омладинкама из околних села ради оспособљавања активисткиња за рад са женама. Курс је организовао Срески комитет КПЈ у заједници са Среским одбором АФЖ. Курсом је руководила и поред осталих држала предавања Нада Богдановић. На курсу су биле Милена Томашевић из Бабина, Борка Дивац-Драгојловић из Мијана, Јела Дробњак из Велике Жупе и др. Због напада непријатеља на Санџак курс није завршен. Група полазника курса заједно са Надом Богдановић одступила је с партизанима и при формирању V санџачке бригаде на реци Љубишњи ступила у њене редове. Најчешћи облик рада са женама биле су конференције које су се понекад претварале у читалачке групе, на којима се поред општеполитичких чланака читала и пригодна литература о учешћу жена у НОП, као „Легенда о Ханифи”, „Мајка православна”, „Партизанке”, „Бака Спасенија” и др. Стално су одржаване читалачке групе, села, усмене новине, прела, зборови, митинзи итд. Ради помоћи партизанским јединицама формирана је радионица за шивење. Машине су донеле жене. Шило се од реквирираног материјала и од падобрана. У подневним часовима рад се прекидао и држала су се политичка предавања која су у целини обухватала садржину једног курса. Радионицу је организовао Срески одбор АФЖ Пријепоља уз помоћ 06ласног одбора АФЖ Санџака. У руковођење радионицом укључила се и Љуба Радичевић. На свим зборовима Народног фронта говориле су у име АФЖ и другарице �МИТИНГ ЖЕНА У НОВОЈ ВАРОШИ ОКТОБРА 1944. из Обласног и среских одбора АФЖ. Пољопривредне радове обављале су радне чете и батаљони. Окопавање и жетву углавном су обављале омладинке и жене, а ливаде су косили старији људи, док су млађи мушкарци били у јединицама НОВ. У писму Извршног одбора ЈНОФ-а Санџака од 26. јула стоји: „Жетва је приспела.1) Њој треба поклонити пуну пажњу. Да ли ће жетва бити наша или не, од тога зависи и нагиа ггобеда над огсупатором и његовим слугама . .. Народ треба упућивати како да спасе жетву и у томе му ггомоћг1. Сено треба зденути тамо где би било скривено од очију окупатора у први моменат... Народноослободилачки одбори морају се постарати да путем обраде напуштених имања и прикуггљених прилога накупе резерве у народноослободилачке фондове. Те се резерве морају магаг1,ионирати на једном месту ... На пашој територији постоји већи број напуштених имања. Она су напуштена било да су породице истребљене од стране окупатора и издајника нашег народа, било да су интергтране или присиљене да се одселе, било да су отишле својевољно у табор окуггатора. Сва ова имања потпадају ггод надзор и управу народноослободилачких одбора, који се морају постарати да буду обрађена. ') Србија у НОБ та, 1964, стр. 511—512. — Санџак, Нолит — Просве- Што се тиче алата за обраду, у њима се оскудева, зато је потребно извршити организацију и расподелу алата путем ггозајмг1це, како бм се ггослови обавили на време... За све ове ггослове потребно је извршити мобилг1заи,ију народа преко омладинских и женских антифагиистички,%• организаи/ија, јер је за савлађгсвање ових ггослова гготребна велика радна снага. Свако село треба да образује радне чете, а општине радне батаљоне, у које ће бити организована радна снага и мугика и женска од 14 година гга навигие према способности. Но старији преко 60 година не улазе у обзир, сем ако се добровољно јаве, алг!. у том случају дати им према старости одговарајуће лакгие послове. Жене које су у другом стању преко шест месеци долазе у обзир само за лакгае ггослове, а жене које доје дегг,у за оне послове који не изискују удаљеност од деце до једне године старости детета”. Једна од најуспелијих акција Среског комитета СКОЈ-а у Пријепољу, у којој су претежно учествовале жене и омладинке из више села среза милешевског била је ноћна жетва напуштених њива у Гостуну (око 800). Народни фронт је апеловао на развијање такмичења не само у сабирању својих жита, већ и у одзиву НОО-има на жетвени рад и прикупљање сваког зрна жита са напуштених имања. У близини непријатељских бункера с друге стране Лима 540 жело се ноћу врло опрезно. Чули су се само српови како ударају у класје и с времена на време сасвим тихо лозинка. Жене су желе, а мушкарци су односили снопове у складишта удаљена 5 км. Жело се два дана и две ноћи, а преко дана само на мање опасном месту. Пошто је то било у време седме непријатељске офанзиве велики број учесника у акцији није се вратио својим кућама већ је заједно са нашим јединицама одступио према Црној Гори. Из овог броја омладинки и омладинаца највише их је распоређено у V санџачку бригаду која се тада формирала. Жене Пријепоља и околних села милешевског среза биле су 1944. у збегу у селу Радоињи. У збегу су углавноме биле жене са децом и старији мушкарци. За збег је била задужена Нада Богдановић као члан СК. Било је и жена са малом децом, као Мукадеса Хашимбеговић са двоје деце, једно од 3 месеца и друго од 3 године. Било је и старијих жена: Нура Кучевић око 70 година, Ханкија Натрић преко 60 година, Васиљка Цвијетић преко 50 година, Јулка Пејовић преко 50 година и друге. У збегу је организована стража, патрола, снабдевање, политички, просветно-културни и друштвено-забавни живот и др. Организовани су и курсеви: политички, којим је руководила Љубица Камберовић, санитетски којим је руководио др Карајовић и курс руковања оружјем којим је руководила Сафа Лотрић. Стражу, па и патролу, углавном су држале жене. Организовани су и аналфабетски курсеви и читалачке групе. После два месеца живота у збегу муслиманке су се навикле без фереџа. Сем неколико старијих, после повратка у Пријепоље, све омладинке више нису носиле фереџу. После поновног ослобођења Пријепоља, 29. септембра 1944. године, одржан је политички курс АФЖ којим је руководила Љуба Радичевић, а присуствовао је већи број жена активисткиња АФЖ. У 1944. години у НОО-има није био већи број жена, али оне су се заједно са чланицама сеоских одбора АФЖ-а истицале својим залагањем и пожртвованошћу. Прикупљан је разни материјал за НОВ. Оно што је прикупљано у Пријепољу одношено је до куће Алексије Баковић у Карошевине и других пунктова, а одатле партизанима. Она је читаво време рата радила опрезно и вешто, заваравајући траг непријатељу. Једном �приликом је са торбицом кромпира у руци пребројала спрему и оружје Немаца. Својим воловским колима терала је топ са Коловрата, који су партизани одузели од Немаца и отерали на Барице. Стеванија Пусулић из Седобре преносила је писма и други материјал из Пријепоља партизанима. Примила је у кућу и сакривала Васиљку Цвијетић, коју су четници у групи симпатизера и партизанских родитеља извели на стрељање јула 1944. године, али су је само ранили у ногу у гомили мртвих. После VI непријатељске офанзиве, Мила Ђерић из Дучева неговала је рањене партизане и ишла у окупирано Пријепоље по лекове. Од августа 1944. године, када је Нова Варош коначно ослобођена, биле су мобилисане све жене на помоћи НОВ. Приликом ношења жита за НОВ у Пријепољу је од 2.000 учесника у овој акцији, било око 1.500 жена и омладинки, а међу њима 150 муслиманки. Жене су скупљале намирнице и носиле као поклон борцима и рањеницима. Штаб 37. дивизије упутио је 16. новембра следеће писмо Градском одбору АФЖ у Новој Вароши: „Поклони1) које сте упутили нашим рањеним друговима и брига коју за њих показујете највећа су награда за оно што су они дали за наги народ и најбољи подстрек да јоги упорније наставе борбу, борбу до њеног потпуног завргиетка. Најтоплије вам захваљујемо иа вагием сестринском старању и љубави коју показујете нашим рањеним друговима”. Крајем 1944. године организован је политички курс за жене. Курсом је руководила Мила Зекавичић, а на њему су биле Смаила Мусић, Милица Ђуришић, Ђурђа Мијушковић, Слава Виторовић, Цана Пурић, Душанка Ћуковић и др. Касније је организован још један курс АФЖ на коме су биле другарице из Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши. Овим курсом су руководиле Љубица Пурић, Нада Богдановић, Деса Ракетић и Сафа Лотрић. Одржавани су и аналфабетски курсеви за жене на слободној територији. Јуна 1944. године у селу Добриловићима у прибојском срезу код Мојићевића држани су скупови жена и формиран иницијативни одбор АФЖ састављен углавном од жена из ове породице. Активност жена из Ма') Србија у НОБ та, 1964, стр. 154. — Санџак, Нолит — Просве- жића, Прибојске Голеше и Добриловића била је стална. Нарочито је била развијена активност у скупљању података о непријатељу, у склањању и сакривању илегалаца и герилаца, набављању намирница. Жене из ових села одлазиле су у Прибој, Пријепоље, у суседна села, под видом неког посла, а обављале су задатке за герилце или сеоску партизанску стражу. НОВ су помагале Милуша Косовац из Бучја, Разија Трбовић из Касидола, Милена Бјеловић из Раче, чији је син погинуо као партизан. У Прибојској Голеши, мада у тешким условима, активне су биле Станојка, Милена и Милка Шалипур, које су ушле у иницијативни одбор за избор одбора АФЖ. До избора је дошло тек касније, јер су се партизанске јединице повукле на Камену Гору. Мада су Италијани запалили село, жене су се добро држале. Од јануара 1945. године до ослобођења представник Обласног одбора АФЖ за прибојски срез била је Мира Мазић. ТЕРОР 1941—1945. У Санџаку је за све време рата беснео терор. Немачки и италијански окупатори и њихови плаћеници, због мржње која је према њима на сваком кораку испољавана и неуспеха да придобију народ за себе, искаљивали су свој бес над припадницима НОП-а, мушким и женским становницима, старим и младим. Одмах после 22. јуна 1941. године усташе су почеле да хапсе комунисте и симпатизере НОП-а у Пријепољу. Између осталих ухапшени су Стана Терић и Сафа Лотрић. Вера Љујић и Драгица Борисављевић, чији се друг налазио у партизанима, са петогодишњим дететом ухапшене су 15. 12. 1941, а 18. XII ухапшена је Љуба Радичевић са дететом од десет месеци. Из карабинијерског затвора све три су одведене у Бијело Поље, затим у Беране, а јануара 1942. спроведене су преко Чакора, Пећи и Ђаковице у Скадар. Услови у затвору били су тешки, руке су се мрзле од хладноће, а пе- 541 СТАНА БАЧАНИН рођена је 1912. у селу Врачеву (новопазарски срез). Потиче из напредне породице. Отац јој је стрељан 1942. а два брата су јој била у партизанима, од којих је један погинуо. Као учитељица у Кузмићеву и Врачеву пре рата ради са омладинкама и женама на политичком и просветном уздизању. После окупације земље сарађује и помаже Копаоничком партизанском одреду, шаље омладинце у одред, организује рад на опреми одреда у храни, одећи и обући. После расформирања одреда 1941. (у борбама на Рашкој) повезује се са партијском организацијом у ибарској долини и савесно испуњава задатке које јој КПЈ поставља током целе 1942. и 1943. Учествује у припремама на формирању Ибарског партизанског одреда и снабдевању храном. На њеном илегалном раду хватају је четници 4. децембра 1943. одводе до њене куће и стрељају у главу у моменту када се загрлила с мајком. Једна улица у Новом Пазару носи њено име као и школа у Лешку. СТЕВОВИЋ, домаћица из Нове Вароши, активиста покрета, мајка првобораца Радомира, Родољуба и Радојке. Четници су је заклали 1942. године. КРИСТА �лене ледиле. Из Скадра су их у фебруару 1942. бродом „Скендербег” повели на суђење у Цетињу. Група од 10 црногорских партизана напала је брод и ослободила их. Љуба и Вера су се повезале са партизанима, а Драгица се вратила партизанском везом за Санџак. После пораза на Савином Лакту 1. децембра 1941, Италијани су покушали неколико пута да се 2. и 3. децембра из Пријепоља пробију за Пљевља али без успеха. Успут су попалили зграде 23 домаћинства. На Савином Лакту су се спојиле две италијанске колоне и наставиле да пале и убијају. Редом су палили и убијали свакога на кога су наишли. Подивљала руља је живу чељад бацала у запаљене зграде. Том приликом је убијено 120 жена, деце и стараца у Влаци, Бабинама, око Мијаиловице и Јабуци. После напада на Јабуку и повлачења партизана, Италијани су дошли у село Јабуку (у коме се налази Савин Лакат) зверски убијали жене и децу, који нису могли побећи у шуму. Убијено је 17 жена и 12 деце на територији која припада милешевском срезу и то: Јулка Рељић са троје деце, Риста Матовић са три детета, Петра Матовић са двоје деце, Стојанка Матовић са троје деце, Петра Гачевић с једним дететом, Стана Илић, Крсмана Матовић, Брана Матовић, Јованка Матовић, Милева Матовић, Марица Шљукић, Борка Шљукић, Василија Шљукић, Мина Васовић, Митра Пљескоњић и Јелена Пљескоњић. Јованка Илић је тешко рањена, Радојку Терзић је промашио метак, а њена мала кћерка Каћа је рањена. Успеле су да побегну и остале живе. Куће су им спаљене и имовина опљачкана. Јабуку су још два пута палили Италијани и Немци. Тада су људи побегли у шуму. После повлачења партизанских јединица из Нове Вароши, Врховни штаб са другом Титом задржао се до 14. децембра 1941. у селу Дренови у кући Јулке Радаковић. Италијанске јединице које је обавестио њихов агент да могу да ухвате Врховни штаб НОВ и ПОЈ напале су Дренову. После дуге и оштре борбе цео штаб са другом Титом повукао се. Бесни због неуспеха, Италијани су стрељали два лица и запалили 18 домова поред споредних зграда. У овој години су у срезу милешевском убили 13 лица и извршили 43 пљачке са паљевином, четири ухапсили и седам интернирали. Између многих другова убијене су и Јулка Радаковић (25 година, оставила је близнаке од 7 дана који су спасени), Савка Радаковић (17 година) и Јована Романдић, све из Дренове, Тодора Јелић из Црвске (44 године), Божана Ђурић (40 година) и Стоја Ђурић (19 година) из Крајиновића. Поводом ових злочина италијанске војске Врховни штаб је 15. децембра упутио позив италијанским војницима. У позиву се поред осталог каже: „Паљење села између Пријепоља и Пљеваља, убијање читавих породица заједно са децом у тим селима представља страшан злочин који вас каља не само пред овим окупираним народом, већ и пред вашим властитим италијанским народом, који стење под војничком чизмом Хитлера и његовог крвавог слуге Мусолинија. Даље, јуче 14. о. м. ви сте се поново дали натерати од ваших официра да попалите, опљачкате села Дренову и Врањак и да поубијате преко 10 мирних становника и деце. Но најгнусније злочинство које сте ви по наређењу извршили јесте убиство двеју младих жена, од којих је једна мајка близанаца које је родила пре 7 дана”1) Нова Варош је први пут ослобођена у лето 1941. После дводневног боравка партизана дошли су Италијани. Сутрадан четници су напали Нову Варош, јер су сматрали да се партизани још тамо налазе. Тада су извршили масакр над муслиманским живљем код Забоја. Међу 22 жртве биле су и четири жене Муслиманке: Умка Ђерић, Сулејма Шеховић, Хава Алиспахић и Ђула Тахировић, а рањена је Ћама Шеховић. Увек после борбе с партизанима Немци и њихови плаћеници убијали су становнике у граду и селима. Тако су од 1941. године до краја рата Немци убили: 14-годишњу Милојку Петронијевић из Дуге Пољане, 19-годишњу Вејсилу Балићевац из Балића, Мирјану Аничић из Ивезића (65 година), Радојку Остојић из Вранеша (40 година) и Виду Петарац из Челице (80 година). Хапшене су и тучене: Љубица Бојовић из Заступа, Илинка Радуловић, 5-годишња Милосава Радуловић, 60годишња Илинка Радуловић и Стана Радуловић из Слатине, Милица Јанковић (75 година) из Заступа, Видосава Јанковић (90 година) и Јелка Јовановић (50 година) из Слатине, Марица Томовић (67 година) из Заступа, Споменка Лазовић (60 година) из Милаковића, Станислава Ђуровић (70 година), Зорка Ђуровић, Радојка Ровчанин, Анђа Вуковић, Стана Вуковић и Милена Чичић (50 година) све из Слатине, ЗеСрбиј а у НОБ света”, 1964, стр. 199. '■) — Санџак, 542 „Нолит — Про- лена Алимеровић из Оштре Стене, Негосава Јанковић и Вукосава Драшковић из Заступа. У Новом Пазару и дежевском срезу одмах после капитулације почела су масовна саслушавања, батинања, хапшења и пљачкања од стране албанске жандармерије и муслиманске милиције. Од јула до октобра 1941. године ухапшено је и држано у затвору по три дана до 6 месеци 370 људи, а 35 их је отерано у Косовску Митровицу или на Бањицу. Саслушавано је 217, тучено 192, а опљачкано 246 лица. Због малтретирања и терора у првој половини јула отпочело је исељавање српских породица. До почетка октобра иселило се преко 70 породица, а пре тога још 36 породица. Само у три села у септембру су опљачкане 284 куће. Око Новог Пазара пламтела су села. Наоружане групе Албанаца и Муслимана убиле су 1. и 2. новембра две жене из Балетића, а 2. новембра нападнута су села Забрђе, Грачане и Дољане, опљачкана и попаљена. На зверски начин убили су осам људи, две жене и једно дете од 8 година, док су сви одрасли мушкарци побегли на Голију. Запалили су цело село Шавце, убијајући жене и децу. Четници су у селу Пожеги, у кући Бахтијара Дољанца, који је чувао три српске и три муслиманске породице, искасапили 13 људи, жена и деце, мада су их људи из српских породица преклињали да то не чине и својим телима штитили невину чељад. Четници су 21. новембра напали Нови Пазар, спалили сва муслиманска села од Пожеге до Вучинића. Побили су више од 20 људи, жена и деце, а 25 особа је похватано и спроведено у Рашку. Од 22. јуна до краја децембра 1941. године у овом братоубилачком рату у дежевском срезу убијено је 447 особа, од тога 287 Срба, 136 Муслимана и 144 Албанца, а погинули су као жртве терора 115 Срба и 61 Муслиман. Спаљене су 2.792 куће, од којих 2.016 српских и 776 муслиманских и много других зграда. Изгорело је жито, опљачкано је око 3.000 грла стоке. Децембра 1941. немачка полиција из Новог Пазара ухапсила је Ковиљку Симић и интернирала у Немачку. У ноћи између 2. и 3. октобра четници су напали на сиромашно муслиманско село Караулу у сјеничком срезу, тукли људе и жене, тражили од њих пушке и злато и опљачкали стоку. �После преласка партизанских јединица преко Лима, фебруара 1942. године, настала су масовна хапшења, мучења и убијања. Четрнаестог јануара 1942. године Михајлову жену Саву Стиковић четници су тако претукли да је 7. фебруара од убоја умрла, али непријатељ није могао ништа сазнати. Марта 27. 1942. године четнички батаљон дошао је у кућу Михајла Стиковића с намером да похвата његове синове Милосава, Драга, Милоја и Спасоја као и Милоја Тописировића, секретара основне организације КПЈ. Они су успели да на време побегну. Милица Стиковић, жена Миланова покушала је такође да побегне са децом, али ју је четничка заседа ухватила. Довели су је пред кућу и тукли. Тукли су и Спасојеву жену Јелку која је била трудна неколико месеци. И децу су им тукли. Једна група четника ухватила је Миличиног сина Василија од 12 година, који је тога дана у зору требало да однесе извештај секретара партијске ћелије штабу Милешевске партизанске чете^ Четници су га везали за храст и тукли. Од батина му је пукла бубна опна. Крвавог и изубијаног довели су га пред мајку Милицу. Милица је заборавила своје муке и молила да јој децу не бију. Четници су искористили овај моменат и захтевали да им каже који су позадински радници били код њих, где се налази скривено склониште оружја (преко Драга Стиковића вршено је пребацивање пушака „партизанки” и осталог оружја из ужичке фабрике). И поред бездушног мучења и батинања нико ништа није одао. Четнички командант Никола Кијановић је наредио да се домаћинство опљачка, а Василија вежу заједно са мајком Милицом и стрином Јелком и воде у пријепољски затвор. Уз пут су их тукли кундацима и ногама. Пролазећи поред куће Миље Соајић, сестре Михајлове, и њу су батинали. У овом зверству учествовало је 40 четника из Ужичке Пожеге и 20 из Косатице. У Пријепољу четници су предали Италијанима Милицу, Јелку и Василија, а одмах затим стрељали Јелкиног мужа Спасоја у Пурића Потоку. У блокади је 27. фебруара 1942. ухапшена Василија Дивац из Ивања. Код ње су карабинијери нашли писмо, санитетски материјал, индиго папир, 6 џемпера и др. Тада је ухапшена и Нада Богдановић и Вера Вараклић. Када су изјавиле да се не познају, Вера је пуштена. Стану Бјелић из Ђурашића четници су тукли тако да јој је ишла крв на уста и 24 часа била је у несвести. Тукли су је неколико пута и изводили на стрељање. Почетком 1942. године Италијани су је ухватили као курира у Ракетића кући. Преварила их је да је у другом стању и да има 7 деце, па су је пустили. И поред мучења, жене су знале да исмеју четнике. Када су Калајитови четници у колони пролазили са опљачканим стварима носећи црне барјаке, баба Станка Дивац је упитала: ,,А шта ће вам они црни барјаци”? Рекли су јој: „Рушни смо, баба, за краљем”. Она им је на то рекла: „Забога, је ли жив, те смо рушни, не ваља злу слутити”. Тек тада су осетили њену иронију. Један четник ју је снажним ударцем срушио на земљу и бездушно изударао ногама. Претученој и искрвављеној Милеви Дивац четници су ставили пиштољ у уста да каже где је преса на којој су партизани умножавали материјал. Ударци су пљуштали, али им Милева није хтела ништа признати, већ је испљувавајући крв добацила: ,,А што ме тако, рђо, женски мрцвариш, него удри, ако си човек, а ја ти нећу ништа казати”. Шездесетпетогодишњу Ружицу Дивац из Сопотнице четници су премлатили маја 1942. Од задобијених батина је умрла. Одмах после одласка партизанских јединица италијанска војска је попалила Бабине и друга села. Пошли су у пљачку и убијање партизанских породица и паљевину њихових кућа. Тада је попаљено 25 кућа у селима Камене Горе: Ковачевац, Уљане, Виницка, Мијане и Старо и све куће и шума око школе у Каменој Гори. Попаљено је 87 кућа, 135 штала и других помоћних зграда, и опљачкана стока. Ухватили су четири жене: Милеву Попадић, Петру Кијановић, Госпаву Баковић и Зорку Тијановић са још неколико мушкараца, затворили их у пријепољски затвор, саслушавали и стрељали у Пурића потоку марта или априла 1942. Никога и ништа нису одале. Затвор у Пријепољу био је пун људи и жена из околних села. Четници су 27. јула 1942. године премлатили Саву Аврамовић у чијој се кући повремено крио Душан ТомашевићЋирко (народни херој). Он се најчешће скривао у пећини иза њихове куће, а она му је идући за стоком носила храну у торби. Мада су је премлатили, она није хтела ништа рећи о томе. 543 У нововарошком и делу милешевског среза, после повлачења партизанских снага преко Лима, настала је тешка ситуација. Четници, недићевци, и љотићевци пљачкали су по селима, силовали, тукли, палили и убијали, саслушавали људе и жене чија су деца отишла у партизане, тражили да им предају оружје. Нарочито су тукли у селу Радоињи, тражећи новац који су тобоже партизани закопали. Премлаћивали су људе по Вранешима, Кокином Броду, Дрмановићима, Радиљевићима, Комаранима, Дражевићима, Бистрици, Дренови и нарочито у Новој Вароши. У селу Комаранима тукли су Анку Гујаничић од 70 година, псујући јој мајку скојевску. У Новој Вароши четници су извршили многа зверства. Хватали су по селима људе од 70 и више година и предавали их Италијанима као заробљене партизане. После одласка партизана, 6. фебруара у Нову Варош су ушли четници. Терорисали су и пљачкали по партизанским муслиманским кућама. Тада су на улици убили старицу Фатиму Хасовић, чији су синови били у партизанима. Станицу-Цану Грбић, мајку двојице партизана, претукли су, ишчупали јој сву косу, завлачили јој усијане жице у гушу да није могла гласа пустити и испред ,,Кулића” хотела на бетону усмртили гвозденим шипкама. Од марта 1942. до октобра 1944. године, колико је радила СД полиција у Новом Пазару, ухапсила је и спровела у разне затворе и логоре око 300 лица. Поред тога ухапсила је и држала у затвору од месец до пола године око 240 лица и привела на саслушање више од 650 лица. Из Новог Пазара је ухапшено и спроведено на Сајмиште у Београду 220 Јевреја, 109 мушких и 111 женских, од којих је било 108 деце и омладине до 20 година. Ухапшена је Цаја Ивановић, одведена на Бањицу, а јуна 1944. у Аушвиц, одатле у Равенсбрек где је остала до ослобођења. У лето 1942. године Италијани су у Сјеници ухапсили Кристину и Косу Трипковић, као сараднике партизана, тукли их и мучили, али пошто нису признале свој рад и никога нису одале, пустили су их после два месеца. У логор је одведена Војинка Опанчина, студенткиња из Дружинића, ухваћена је у Чачку, одведена у логор на Бањици и убијена 1943. године. Не могавши да постигну циљ, четници су искаљивали свој бес на же- �нама и деци. Августа 1943. претукли су Васу и Стеванију Дивац, док је Станка Дивац побегла. Пуцали су на осамнаестогодишњу Персу Дивац, сестру три партизана и убили је у септембру, док је музла краве. Зарифа Рибић из Бродарева је са Росом Пузовић известила партизане о муницији, кретању непријатеља, о месту где се налази његов штаб. Због тога је била у затвору, али је побегла, ухваћена у страњанској клисури и добила 25 батина. У ноћи 27. фебруара 1943. године група четника опколила је кућу Миље Спасић-Стиковић. Из куће су истерали Миланову и Спасојеву децу, а затим је запалили. Старица Миља покушавала је неколико пута да се извуче из ватре, али су је четници поново гурнули у пламен. Сутрадан су њене кости нађене у пепелу поред врата. Тако је ова дивна и храбра старица умрла у најтежим мукама. Милева Липовић из Страњана неколико пута је у току 1943. године била премлаћивана. Ружа Мартиновић из Бабина је злогласном четнику Ирићу, када ју је тукао рекла: „Удри, имаш зашто, сто пута сам те најела” (био је слуга у њеној кући). Четници су 2. октобра попалили готово све партизанске куће у Дражевићима и Бистрици и на зверски начин побили више људи и жена. У току борбе у новембру (Пријепоље, Сјеница и др.) непријатељ је вршио злочине над становништвом — убијани су људи и жене, па и деца, пљачкане су куће и паљене. На терену Камене Горе четници су убили Нату Караматијевић, позадинског радника, која је показала једној групи омладинаца пут за Пљевља. Немци су са четницима и муслиманском милицијом 4. децембра 1943. претресали кућу по кућу и позатварали око 50 грађана и бораца, међу којима мајке бораца НОР-а Ђурђу Пурић, Џемилу Хашимбеговић, звану ,,Муфтиница”, Нацу Андоновић, Раду Цвијовић са малим Обрадом, Радојку Чаркиловић, Росу Минић, сестре Томашевић — Коеу, Гоју, Зору и Јованку, Шаћиру Шеховић (у другом стању), Душану Миодраговић, Љубицу Ђоковић, затим скојевке и омладинке Љубицу Минић, Ђулу Хашимбеговић, Зарфу Хашимбеговић, Стану Терић, Браниславу Јевђевић, Душанку Љујић, Милеву Жугић, Дару Рељић, Неру Думић, Зору Пурић, Борку Дивац, Исмету Хасанатћ и друге. Неке од мајки бораца, скојеваца и омладинки ка- мионима су повезли пут Сјенице. У трећем камиону били су заробљени италијански војници са лопатама. Целим путем до Каћева певали су омладинци и жене. У селу Каћеву избацили су их из кола и почели са пребројавањем и престројавањем. Ту је требало да их стрељају. У последњем моменту стигао је џип са немачким официрима и враћени су у пријепољски затвор. Касније се сазнало да су интервенисали неки грађани. Из пријепољског затвора неке су пребачене за Сјеницу и ту пуштене (Зарфа Хашимбеговић, Исмета Хасанагић, Шаћира Шеховић, Стана Терић, Нера Думић, Дара Рељић). Остале су пребачене у Нови Пазар. Из Новог Пазара отеране су у Немачку: Џемила Хашимбеговић у Дахау, четири сестре Томашевић у Аушвиц, Ђурђа Пурић и Милева Жугић (из Пљеваља) у логор. Раду Цвијовић пустили су из затвора, али су је 1944. стрељали. Априла 1943. године у Новој Вароши четници су мучили и злостављали партизанске породице. Криста Стевовић, која је имала два сина и кћерку Радојку у партизанима и сама одржавала везу између гериле и позадине, затварана је више пута. Четници су јој ухватили једног сина који је био у герили, убили га и мртвог мрцварили испред куће. Она је све знала, али није хтела да изађе пред четнике. И њу су после тога извели из куће и заклали. Исте ноћи извели су и Лену и њену кћерку Ружу Стевовић, мајку и сестру Јеше и Наташе, и заклали их. Када је партизанска герила у Радијевићима убила једног издајника, његова породица је захтевала да четници убију за освету 100 људи и жена из партизанских породица и симпатизера. Четници су то усвојили и по Новој Вароши и селима похватали и затворили 150 лица од којих 60 жена и девојака. У затвору је у једној просторији без прозора, светла и воде било по 75 лица. Четници су са пушкомитраљезима чували зграду испод прозора и пред вратима. Три дана су их држали у затвору. Једне вечери су половину жена пустили, а остале задржали. Четврте ноћи су пробирали за клање. Прозвали су 4 друга и Драгицу Борисављевић која је поново ухапшена. Везали су је, спровели ван града, зверски мучили и заклали. Пете ноћи прозвали су једног друга и Добрилу Мичијевић, професора, Перку и Станисаву Пурић и Милу 544 Ковачевић. Перка Пурић се обратила четницима: „Кољите, идиоти, а знајте да нећете све поклати!” Заклали су их, њихова тела са мало земље прекрили и затим се повукли. Жене су направиле сандуке и сахраниле их. Кристина Ђековић их је сместила у сандуке уз помоћ других жена. Видело се како су их мрцварили: Мили Ковачевић су извадили очи, одсекли нос и груди, Перки Пурић су одсекли главу, Добрили Мичијевић груди итд. Симана Стајић, чијег су сина јединца четници заклали на брду Китањи, на месту званом „Чачковина”, у групи од 12 другова ишла је да покупи лешеве. Није смео нико да заплаче, јер би и њега заклали. Симана је одржала реч коју је дала групи да неће заплакати. Купила је парчад меса свог јединца, стављала у гроб, а да гласа није пустила. Кристина Ђековић је изгубила у НОР три сина, два су четници заклали, а један је погинуо на фронту. После злочина над њеним синовима рекла им је: „Нисам ја јадница, ја сам Југовића мајка и да их имам још пет дала бих их за слободу!” У Дражевићима и Бистрици четници су премлаћивали старе људе, жене и децу из партизанских породица и пљачкали све што им је дошло до руку. Тукли су Винку Рајановић која је касније умрла од четничких батина и Илинку Рајановић, која је имала дете од недељу дана. Нису могле да се крећу од батина. Усташе су организовале у своје редове један број Муслимана да се боре против српског живља. Жртве ових усташа биле су Ната Радивојевић, 11-годишња девојчица из Милаковића и 27-тодишња Смиљана Бојовић из Заступа. После растурања летка у коме се раскринкавао окупатор и његови плаћеници, 14. фебруара 1943. у Новом Пазару и Пожеги, Гестапо је заједно са квислиншком проалбанском полицијом 18. фебруара хапсио омладинце и омладинке. Тада су ухапшене и Рада Петровић, којој су ломили прст по прст и стрељали је 25. фебруара, Мара-Макица Спасојевић која је касније умрла од тифуса, Ковиљка-Кика Симић, Мара Окошановић, Вера Окошановић, Рада Поповић и Душанка Вељковић. Касније су ухапшене и Станица-Ћака Спасојевић у Дежеви где се била склонила од Гестапоа и Станка-Цана Радовановић, учитељица. Станицу су спровели у четничку команду у Тушимљу и после зверског мучења стрељали је као и Цану Радовановић. Остале су �подвргнуте мучењу, почетком марта су одведене на Бањицу, а одатле у логоре по Немачкој. Из Прибојске Голеше четници су сваког дана до повратка партизанских јединица из Босне терали Милену, Мару, Милку Шалипур и друге по планинама да траже партизане. Тучене су Алексија Шалипур и Јока Шалипур због тога што су наводно криле партизане. Држале су се јуначки. Једна од најактивнијих омладинки у срезу дежевском била је Стана Бачанин учитељица у Врачеву. Два брата су јој била у Ибарском партизанском одреду а отац (свештеник) стрељан 1942. године. Она је све време рата сарађивала, слала одећу и обућу на Копаоник, одреду, слушала и растурала вести и вршила пропаганду за НОП. Четници су је 1943. године ухватили у кући Ђуровића у Челицама где се скривала, одвели је до њене куће у Врачево и стрељали у моменту када је загрлила мајку. Вера Богдановић из Врачева од 1943. године активно је радила. Поред осталог рада за Ибарски одред у којем су јој била два брата обавештавала је о непријатељу, слала одећу и обућу, неговала месец дана рањеног борца, хранила га и чувала у шуми. Јелицу Бачанин, када је носила писмо ОК за Нови Пазар, ухватили су и претукли. За све време чувала је и хранила партизане. Почетком 1944. године, непријатељ је из затвора у Пријепољу често изводио затворенике у Ивање и код Црне Стијене клао и бацао у Лим. У јануару и фебруару у кући Милана Парандиловића, члана НОО крила се члан КПЈ Олга Цвијовић и радила са омладином. Више од 300 четника, у ноћи између 9. и 10. фебруара, блокирали су село и потерали у затвор поред Олге још и Драгињу Марјановић, Милену Дивац, Станимирку Дивац и друге Уз пут и у затвору су их тукли. Из ове групе 11. фебруара су осудили на смрт и убили Олгу Цвијовић, Милана Парандиловића и друге. Пре њиховог убиства издали су наредбу да сви људи и жене од 15 до 60. година дођу на „вашар” у Ивање. Када се из затвора Милан опраштао са затвореницима, потекле су му сузе, а његова кћерка Драга, скојевка, рекла му је: „Не плачи, болан, тата, ти гинеш данас, ја ћу сутра!”. Милан се прибрао и окуражио. Када су стигли на „крвави вашар”, на стрељање, мучили су их, изводећи жене и децу да се опросте говорећи им погрдне речи. Са овог вашара четници су отерали у затвор Војку Дивац. У априлу у Ивању народ је присуствовао још једном злочину, стрељању Илије Дивца. Када су га донели кући, његовој жени и деци било је забрањено да плачу, а ожалошћеној породици и окупљеним суседима одржан је говор да треба да се веселе, јер је још једна комунистичка гњида мање. Старица Крсмана Дивац коју је четник назвао „сиједа мошовко”, дрско је показивала извезену петокраку на чобанској торби и рекла: „Нека је, нек сија и данас и довека, а теби ће, кмете, доћи црни петак, ја ти јамчим!”. У мају јединице V црногорске бригаде потукле су есесовце у Страњанима. Тако је омогућено Другој пролетерској дивизији да с великим бројем рањеника, после борби у западној Србији између Златара и Јадовника, и код Бродарева пређе Лим. У ношењу рањеника и обезбеђивању хране помагале су и жене. После тога четници су убили Митру Дивац. У селу Думњанима запалили су кућу и три зграде Роси Пејиновић и опљачкали јој сву покретну имовину. Ноћу између 21. и 22. јула четници су у Пријепољу ухапсили и исте ноћи стрељали већу групу партизанских родитеља и симпатизера НОП-а: Јефимију Брашњо, Раду Цвијовић, Бранку Пајовић-Андоновић која је оставила двоје деце, Лепу Бојковић (оставила је мало дете), Босу Пушоњић (оставила је троје деце), Персу Досковић, Дану Марковић, Анђу Томашевић, Стефу Кнежевић и 4 мушкарца. Повели су их на ледину звану Жестање, према манастиру Милешево. Покосили су их рафалом из митраљеза. Једино Васиљка Цвијетић није била убијена, него рањена у колено и онесвешћена. Четници су мислили да је мртва. Отпузала је око 50 метара у шуму и сакрила се у жбуну где су је пронашли чобани и склонили. У августу једна група четника ишла је улицом Пријепоља. Поред њих је прошла Петра Секулић, која је прихватила и чувала децу стрељане Бранке Пајовић. Они су јој нешто пребацили у вези са децом, а она им на то одговорила. Један од четника ју је оборио и преклао на сред улице. У Дренови су 7. новембра Немци ухватили 9 чланова породице Милана Романдића: Цвијету, Милицу, Ангелину, Савку са малом децом, Станку, Драгицу, Милеву и Зорку и Стојанку 545 и Бранојку Марковић, Драгу Аксентијевић, Милијану Аксентијевић и Војку Јасику. Отерали су их на Лим и стрељали. Војка је била рањена у руку, није се мицала и њу су са осталима бацили у Лим. Кад су Немци приметили да плива, пуцали су у њу, али је успела да исплива под Бијелом Стеном и да се спасе. Поред Војке рањене су и Радмила Аксентијевић, Душанка Марковић и Рајка Тмушић. Кад су Немци 8. новембра изашли на Кукањ, и Битовик, у подруму куће Тмушића похватали су 24 члана породица Тмушића, Аксентијевића и Марковића. Отерали су их у качару Михајла Романдића и с њим и његовим члановима затворили. Запалили су качару, убацили у њу две бомбе и отворили ватру из аутомата. Рајка Тмушић је јурнула носећи дете у наручју и отворила врата кроз која су истрчали и остали преживели. Немци су поново отворили ватру из митраљеза. Тада је убијено 8 лица, а 6 је рањено. У децембру Немци и домаћи издајници чинили су зверства у милешевском срезу нарочито по Великој Жупи и Хртима. Убијене су Милена Лучић и Радојка Лучић из Думњана иза којих је остало 11 деце. У засеоцима Виницкој, Миљевићима и Дубровнићима убијено је петоро жена и деце међу којима Гледа Малешевић и Радојка Малешевић. Том приликом у Великој Жупи запалили су двадесет кућа. У долини Лима, на терену Пријепоље — Прибој Немци су убили Анку Видојевић из Челице и Кату Минић из Бање (56 година), а ранили Косу Видојевић из Челице, Даринку Стојић, Кату Стојић (58 година), Тодору Стојић и Милеву Раковић — све из Бање. Од маја до 20. јуна 1944. године, албанске СС трупе из Сјенице убиле су: Фему Радовић, 8-годишњег Тихомира Радовића, 6-годишњег Влајка Радовића, 6-годишњег Милету Радовића, двогодишњу Милку Радовић, 5-годишњу Станимирку Радовић, четворогодишњу Стојку Радовић, трогодишњу Ранђу Радовић, Милунку Пајевић, Милку Пајевић, Росу Пајевић, Ружицу Пајевић — све из Вишњева, Стану Јелић из Црвске, Станку Ђуровић из Грдаја, Мирославу Адамовић, 16-годишњу Зорку Адамовић, 9-годишњу Гару Адамовић, 9-годишњу Тијану Адамовић, 8-годишњег Симу Адамовића из Трешњевице. Четници и муслиманска милиција стрељали су Милицу Ђуровић и њену �„НАРОДУ С АН Џ АК А БРАЋО СРБИ И МУСЛИМАНИ!... Народи Југославије са поносом дочекују дане слободе, свјеспи да својом херојском и несебичном борбом у великој мјери доприносе уништењу не| мапи, која је пријетила читавом човјечанству. Поносни су, јер су кроз крваву и неравномјерну борбу, која се није гасила ни једног тренутка, од голоруких маса створили моћну Народно-ослободилачку војску, која раме уз раме са савезничким армијама наставља дјело уништавања фашистичких разбојника. Поносни су, јер су кроз заједничке патње и напоре све преграде које су их у прошлости раздвајале, пружили једни другима братску руку и у јеку крвавог рата поставили темеље новој државној заједнии,и, демократској федеративној Југославији. На тим крвљу заливеним темељима, расте зграда наше боље и срећније будућности... .. . БРАЋО И СЕСТРЕ! Крвљу и костима својих најбољих синова наша земља је означила свој нобједнички пут. Упорном борбом она је стекла признање за заслуге у великом ослободилачком рату. Она је слободу зарадила својим рукама и нико јој је пеће поклањати. На развалинама Хитлерове Немачке ниче наша нова заједница, демократска, федеративна Југославија. ОМЛАДИНО САНЏАКА! Ти си од првога дана била стуб наше крваве борбе. Продужи означени пут и истрај у борби за слободу земље, коју си толико задужила. Твоје пожртвовање и херојство служиће као примјер поколењима како се воли Отаџбина. Скупљај све поштене омладинце и смјело их води у последњи окршај. ЖЕНЕ САНЏАКА! Велики дио терета ове борбе ви сте примили на своја леђа. Јуначким држањем кроз тешке борбе и напоре изазвали сте дивљење читавог свијета. Вк стс разбиле све предрасуде борећи се напоредо са мушкарцима. Истрајте у борбг, за бољу будућност наших народа, за бољу будућност вас жена. БРАЋО И СЕСТРЕ! Давно очекивани дани стоје пред нама. Слобода коју смо толико жељели и за њу дали толико жртава, постаје стварност. Плодови крваве трогодишње борбе дају још више поуздања и полета за окончање започетог посла. Они неодољиво зову у борбу ^а последњи обрачун. Ступајте смјело и без оклијевања у свету борбу за протјери.вање немачких завојевача и уништење страних издајника. Јачајте редове Народне Армије која је под командом маргиала Тита пронијела широм свијета име наше славне домовине. С пуним повјерењем у Нан,ионални Комитет ослобођења Југославије учвршћујте нашу народну власт, гаранцију нагие срећније будућности, и помозите на послу обнављања привредно разрушене земље. То од вас тражи домовина.” 546 ј јетрву Вукану са двоје деце из Гргаја. У сјеничком срезу четници су 1944 године побили више лица: 20. јуна убили су из Вишњева Насту Радовић, Тијану Радовић, Стаменку Радовић, Станику Радовић (22 године), Станојку Радовић, Млађенку Радовић (20 година), Светислава Радовића (10 година), Јелу Радовић (60 година), Тијану Радовић, 8-годишњу Милијану Радовић, петогодишњу Јану Радовић, трогодишњу Стојку Радовић, једногодишњег Рада Радовића, Анђу Радовић која је имала 2 месеца и једно дете од 7 дана из Тријебине, Јулку Бубањ и 8-годишњег Светислава Бубња, и друге. У ноћи између 20. и 21. јуна убијени су из Вишњеве Неда Пушоња, Достана Пушоња, Ратка Пушоња (6 година), Воја Пушоња (3 године), Радосава Пушоња (2 године), Стојка Пушоња, Ксена Пушоња, Велимир Пушоња (9 година), Лука Пушоња (7 година) и Бранко Пушоња (4 година). У Прибојској Голеши засеоку И1алипур Италијани су запалили све од сена и сламе до кућа и штала, а људе који нису успели да побегну отерали у затвор у Прибоју. И стоку су поубијали. И поред тога око 20 жена и девојака донело је храну партизанима на Урљај и Ветреник. КОНАЧНО ОСЛОБОЋЕЊЕ САНЏАКАИ АКТИВИОСТ ЖЕНА 1944. И 1945. ГОДИНЕ Од априла 1944. године па до коначног ослобођења, на ослобођеној као и неослобођеној територији Санџака развијала се активност КПЈ, НОО и осталих антифашистичких организација. За време борби у априлу све што је способно ступило је у војне јединице. Од породица учесника у НОБ остао је код куће само мали број жена са децом и изнемогли старци. Чак су и деца трчала за јединицама тражећи да учествују у борби. Пошто се у почетку нису могли бирати НОО-и наименовани су повереници за обављање најнужнијих послова. Наименовање је вршено на састанцима жена и стараца који су остали код својих кућа. У 1944. години из Пријепоља су у НОВ пошле многе другарице које су радиле на терену: Роска Баковић из �Драјковца, Деса Станишић и Драгица Нинчић из Коловрата, Дара Цвијовић из Пријепоља, Васка Дивац и Круна Дробњак из Орашца, Станија Новаковић из Мрчковине, Војка Мартиновић, Рада Веруовић, Роса Дучић и друге. У VI непријатељској офанзиви 1943. погинула је Милица Журић, члан Обласног одбора АФЖ, а рањена је Ружа Тијановић из Камене Горе, у чијој су се кући налазили партизани од којих су три погинула, а 13 лакше рањено. Од августа 1944. године, када је Нова Варош коначно ослобођена, у НОВ су ступиле: Слава Виторовић, Милена Глишевић, Љубица Зорић, Милица Ђуришић, Смаила Мусић, Ферида Мусић, Ђурђа Мијушковић, Душанка Шапоњић, Радојка Ботић, Коса Савић, Ружа Савић, Перуника Пејовић, Даница Пејовић, Тиџа Бећирагић, Рефија Мусић, Дара Петрић, Душанка Мелентијевић, Милена Ботић, Миља Ботић, Милка Пејовић, Милица Шапоњић, Шућра Мусић, Шефка Мусић, Рифка Хаџимуртезић, Зора Ерић, Душанка Мијушковић, Коса Љујић из Бистрице и друге. Приликом повлачења јединица НОВ из Прибоја, у партизане су ступиле и Девка Хаџиавдић и Љубица и Нада Јелић. Све три су додељене збегу при 37. дивизији, где су остале до ослобођења Прибоја. До маја 1945. чланови КПЈ у Сјеници су биле: Алексија Секулић, Фата Мехмедбашић, Стојанка Марковић, Атиџа Мујагић, Дана Вељовић, а из Лопижа Јерина Ловић. Омладинки чланова СКОЈ-а било је око 15, а у УСАОЈ-у око 100 и у селима 60—80. У месним комитетима СКОЈ-а и месним одборима УСАОЈ-а било је 12, а у среским руководствима око 20 омладинки. Прва четири одбора АФЖ у јануару-фебруару 1945. формирала је у граду Деса Ракетић из Пријепоља. Месни одбори АФЖ формирани су према месним НОО, а било их је око 20. У њима су биле и жене, представнице сваког села. Месни одбори су имали од 7 до 9 другарица, у Среском одбору, ужем делу 5—6, а у пленуму више од 20 другарица. У ужем делу су биле: Љуба Бабић, домаћица, председница, Мура Абдагић, Везира Гузоњић, Стојанка Марковић учитељица, Деса Ракетић и др. Прва конференција АФЖ одржана је 13. фебруара у дому културе у Сјеници. У свим месним организацијама АФЖ у фебруару су одржани зборови жена који су имали задатак да организују велики срески митинг 8. марта. Ми- РУКОВОДИОЦИ СКОЈ-а ИЗ САНЏЛКА У НОВОЈ ВАРОШИ НАТА КНЕЖЕВИН, Р13А ЊЕ ЈЕ МИЛА БОРБИК, СТОЈЕ ВЕРА АНДОНОВИН-ИЛИН II МИЛКА ШНЕПАНОВИН тингу је присуствовало више од 600 жена из села и града. После реферата који је поднела Деса Ракетић, жене су манифестовале улицама СЈенице кличући слободи, другу Т^ту, новој Југославији, НОВ. Политички рад са женама развијао се преко конференција, саветовања и читалачких група. Ове групе су постојале у сваком селу, а у граду у сваком кварту по 2—3. Тада је у срезу и граду радило око 60—70 читалачких група са просечно 15—20 посетилаца. У марту је у граду одржан политички курс који је трајао 15 дана. Присуствовале су жене из града и са села. Теме су биле политичке, здравствене и др., а предавачи, поред другова, и Деса Ракетић, Фахра Хасанагић, Стоја Марковић и друге. У граду и селима организовани су и аналфабетски течајеви, јер је питање неписмености и непросвећености био главни проблем. Било је формирано око 40—60 течајева са око 70 полазница. Жене углавном из града припремале су приредбе и програм за 8. март (хор, фолклор и позоришни комад) у чему је учествовало око 20—30 жена, међу којима и добар број муслиманки, поред наведених и Фија Гузоњић, Кима Мусић, Аиша Љу- 547 1945. ГОДИНЕ. У ПРВОМ СЛЕВА НА ДЕСНО ВЕРА РЕДУ ЧУЧИ ПАВИНЕВИН мић, Лепа ПаЈевић, Момирка Парезановић и друге као и другарице партизанке. Готово свака жена Сјенице учествовала је у акцији прикупљања прилога за НОВ. Акција је трајала око два месеца. Прикупљала се одећа, обућа, храна, вуна коју су жене прерађивале и плеле чарапе, рукавице, џемпере и слале борцима на фронт. До 9. јануара 1945. године, када је коначно ослобођено Пријепоље, ослобођени су сви градови Санџака. У свим ослобођеним срезовима бирани су на скупштинама срески одбори ЈНОФ, АФЖ, омладине и пионира. Одлуком Скупштине АСНОС, одржане у Новом Пазару 29. марта 1945 године, Санџак је престао да постоји као јединствена економска и политичка област. Срезови прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички припали су НР Србији, а пљеваљски и бјелопољски НР Црној Гори. Обласни комитет КПЈ за Санџак престао је с радом 26. и 27. марта на конференцији којој је присуствовала и Цана Бабовић. Формиран је Окружни комитет КПС за новопазарски округ. На окружној конференцији за члана Комитета изабрана је и Мила Зекавичић. �ОКРУГ ПОЖАРЕВАЦ Споменик стрељаним родољубима и 1941—1944. на Чачалици у Пожаревцу. Рад архитекте и академског сликара лава Стојановића борцима Братис- �ожаревачки крај са традицијом некадашњег успешног рада Социјалдемократске партије и првих зачетака организовања радника и њихове борбе, који је пуних десет година слао у Народну скупштину представника радничке класе, постао је између два рата поприште политикантских борби грађанских странака, корупције и искоришћавања градског и сеоског становништва. Међутим, пред избијање рата обновљена партијска организација КПЈ већ је имала водећу улогу у политичком окупљању напредних снага, нарочито међу интелигенцијом и занатским радницима у Пожаревцу и већим местима, међу рударима рудника у Костолцу, Кленовику, Нересници, као и међу сељацима, који су били у тешком економском положају. Рад је спровођен углавном преко легалних и полулегалних организација, доприносећи подизању свести широких маса о потреби јединства пред опасношћу фашистичког напада. Није зато случајно што су се напредне и патриотске снаге у овом крају међу првима у Србији дигле противу окупатора. У успешним акцијама и борбама, већ у августу 1941, ослобођен је велики део територије, изузет- П но важне за непријатеља због рудника. Један од највећих одреда у Србији, најмногобројнији одред у источној Србији, био је Пожаревачки партизански одред. У јесен 1941. имао је слободну територију која је обухватала цео пожаревачки округ без града Пожаревца и делове зајечарског округа (поречки срез). Истовремено стварани су органи народне власти •— националноослободилачки комитети — који су се старали око снабдевања бораца оружјем и опремом, њиховог смештаја и лечења. Поред теренских прихватилишта, организован је санитет са болницом у селу Каони код Кучева. Функционисао је једно време партизански воз на делу пруге Кучево-Чешљева Бара. Организоване су радионице за оправку одеће и обуће, као и јавне кухиње за исхрану. Одолевајући нападима Немаца удружених са љотићевцима, белогардејцима, недићевцима и уз помоћ коју су им пружали четници, као и ударцима нанетим великим провалама, од којих је она крајем 1943. у Београду безмало обезглавила руководство, под страховитим терором који је за све време беснео, приступало се изнова реорганизовању покрета и настављању борби. И кад су по одлуци ОК преостали борци с пролећа 1944. повучени и придружени Космајском 551 одреду, на терену је настављен отпор и политички рад. Нова партијска јединица формирана је 4 августа 1944. у Турији код Кучева и обновила акције на терену, да би у борбама за ослобођење учествовала заједно са јединицама НОВ и Црвеном армијом. Пожаревачки крај имао је велике губитке у руководећем кадру и борцима; становништво је страдало од одмазди и прогона по логорима и на принудном раду. У време сурових репресалија безбројни су били примери храброг држања чланова КПЈ и симпатизера, од којих су многи радије сами себи задали смрт, него да падну живи непријатељу у руке. Одлука о дизању устанка у Пожаревачком крају донета је на састанку ОК Пожаревац, одржаном половином јула 1941. на Јелиној стени код Кучева. Од жена састанку су присуствовале Вера Милетић, члан ОК КПЈ, Даница-Цаца Стефановић, члан ОК СКОЈ-а и Наталија Дугошевић, члан КПЈ. У партизанској групи која је формирана после овог састанка и која је била језгро Звишког, касније Пожаревачког партизанског одреда, од жена је, по одлуци Партије, била Наталија Дугошевић, која је уз свога друга Вељка Дугошевића била један од организатора устанка у округу. У то време формиране су Моравска и �Млавска чета, а за њима још шест чета, које су ушле у састав Пожаревачког партизанског одреда, за чијег је првог команданта ОК одредио Вељка Дугошевића. Септембра 1941. Пожаревачки партизански одред имао је око 1.200 бораца. О првим акцијама и борбама, међу сачуваним документима, налази се извештај инструктора ПК КПЈ за пожаревачки округ: Драги другови1, ... Са акцијама крећемо напред. У току ове недеље: у Пожаревцу (Љубичево) заплењено око 8 1/2 вагона пшенице које је требало Немцима да се испоручи. Одред на Дунаву броји данас 41 партизана. Разбијени су у три десетине. Разоружане жанд. станице у Добри и Љешнииџ. После тога су све жанд. станице у три среза (рамски, звишки и голубачки) кониентрисане у срестса места Градигите, Голубац и Кучево. Одржано је више зборова по селима. Покупљено је оружје из свих железничких станица на путу Раброво—Кучево. литичког рада са радничком и сеоском омладином. У КПЈ примљена је 1939. године на Медицинском факултету у Београду. У Удружењу студената медицине Радмила је била руководилац марксистичке групе и један од руководилаца женске секције Удружења, која је у акцији за одбрану земље 1939. године окупила велики број студенткиња на течајевима прве помоћи. Радмила је исте године организовала конференцију за право гласа жена у Александровцу, али је полиција изненада наишла и спречила њено одржавање. Радмила је пре рата хапшена турања напредне штампе. рас- Године 1941. Радмила је била секретар Поверенства КПЈ за моравски срез и један од организатора устанка у срезу; извесно време је радила и као инструктор ОК КПЈ у пожаревачком срезу. Свуда где је радила, формирала је партијске и скојевске организације у селима, оснивала НОО и одборе жена, политички активирала жене кроз читалачке групе и рад за НОФ. Необичном енергијом обједињавала је сав рад на терену и успоставила најтешњу сарадњу са одредом, у чијим је акцијама и борбама учествовала. НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДМИЛА ТРИФУНОВИЋ-РОСА-ХИ ТРА-МАРА, студент медицине. Рођена због • 1919. у Александровцу у радничкој комунистичкој породици. Њен отац Аврам Трифуновић, зидар, и брат Марко, погинули су у НОБ као чланови КПЈ. Њен друг, народни херој Јоца Милосављевић, један од организатора устанка у Поморављу, погинуо је августа 1941. у Ћуприји. У СКОЈ је примљена 1936. у пожаревачкој гимназији; 1938. године била је члан средњошколског руководства за гимназију и Трговачку академију и један од руководилаца културно-просветног и по- Трећег маја 1943. године на састанку са штабом Моравске чете, који је била заказала на једном сеоском гробљу између Александровца, Миријева и Полатне, група је била изненада опкољена од недићевих жандарма. У борби која се развила партизани су пуцали до поеледњег метка, а последњи су оставили за себе. Тако је погинула Радмила ТрифуновићХитра, заједно са Бојаном Првуловић и још четири друга, да не би пали живи непријатељу у руке. За народног хероја вембра 1953. године. проглашена 552 је 27..но- У суботу 23. о. м. одред је око 7 ч. ујутру ушао у Кучево1. Био је пијачнч дан и маса сељака. Разоружана је жандармериска станица која броји, после концентрације, 40 жандарма3. Затим дефиле кроз град. Запаљене су архиве суда, среског начелства и пореске управе усред вароши. Сељаци су заједно са партизанима упадали у надлештво и износили архиву. После тога су била три говора, два на српском и један на влашком. Биле су опште народне демонстрације. После неколико сати одред се повукао са троја кола плена. Други одред, на М. Пеку, уништио је инсталације које иокрећу жичану железницу која носи руду од М. Пека за Д. Милановаи,. Бар за два месеца не може се поправити. То је од огромног значаја, јер руда не може уопште да се извози ... Дигнут је мост на жичаној железници између Пожаревца и Кленовика. То је већ друга акција. Одред свакод невно расте. Али већином су млади и неискусни људи ... Јуче је дошло мамо сусрет. 23. 9. 41. доста Немаца. Припре- Поздрав Ћора4) ') Извештај инструктора ПК КПЈ за Пожаревачки округ од 23.8.41 ПК-у КПЈ за Србију. — Зборник ВИИ, Т. I, стр. 84—87. !) Пре напада на Кучево, командант Пожаревачког партизанског одреда Вељко Дугошевић покушао је да преговара са посадом жандармерије у Кучеву, да се град преда без борбе. Као курир одреда послата је у Кучево са овом поруком Радмила Мирчић-Мала. Трговци су некако сазнали одакле долази, кад је у граду куповала неке ствари за одред, лепо су је дочекали и уз робу коју је тражила додавали разне поклоне за партизане. 3) За напад на Кучево одред се поделио у четири групе. Групу која је заузела жандармеријску станицу предводила је Наталија Дугошевић. *) Мома Марковић. �Међу борцима Пожаревачког партизанског одреда био је и приличан број жена. Жене борци учествовале су у свим акцијама и борбама које је одред водио; већина њих биле су политички радници у одреду и на терену, а према потреби врпгиле и болничку службу. У одред су 1941. године ступиле: Борка Богојевић-Звезда, ученица из Пожаревца, Драгана Бранковић- Пастрмка, ученица из Голупца, Милојка Васић, радница из Петровца, Мира Васовић ученица из Пожаревца, Мила Величковић-Добрила, глумица из Скопља, Мица Вучковић-Стрела, ученица из Пожаревца, Војка Гајић,1) ученица из Великог Градишта, Вера Гуцуња-Вребалов-Соња-Љубица, апсолвент медицине из Бачке, Зорица Драгић, избеглица из Новог Сада, Наталија Дугошевић, учитељица у Турији, Радмила Ивковић-Ранковић-Слобода-Моравка, ученица из Лозовика, Роса Игњатовић-Димитријевић-Тала, учитељица у Дрмну, Љубица Јањић-Дунавка-Влајница, кројачка радница из Пожаревца, Радмила Јањић, ученица из Пожаревца, Јелица..., радница из Београда, Живка Јовановић, из Влашког Дола, Јелица Јовановић2) из Влашког Дола, Нада Јовановић-Митровић, ученица из Петровца, Радмила Јовановић, ученица из Пожаревца, Вера Лапчевић, ученица из Босне, Аница Лазаревић-Марусја, радница из Београда, ЈБубица-Јуца Марковић-Мала, кројачка радница из Пожаревца, Олга Милетић, ученица из Пожаревца, Вера Милетић-Мира, студент медицине из Пожаревца, Даринка Миљковић из Рашанца, Радмила Мирчић-Мала, учитељица у Вуковићу, Љубица Михаиловић-Дуња, ученица из Пожаревца, Радмила Михаиловић-Ђерић-Сирена, ученица из Пожаревца, Душанка Николић-Муња из Мајиловца, Јованка-Јоле Николић-Лепојка, ученица из Пожаревца, Деса Петровић, ученица из Пожаревца, Катица Перић-Марзељ-Караманка, домаћица из Пожаревца, Лепосава Перегин-Цвејић, радница из Пожаревца, Бојана Првуловић-Мала, кројачка радница из Пожаревца, Олга Првуловић-Лубурић, матурант из Пожаревца, Милица Радовановић, студент из Београда, Даринка Ружић-Соња, ученица из Великог Градишта, Видосава Станковић, студент технике из Пожаревца, Вукица Станковић-Орлеанка, ученицаиз Пожаревца, Мира Станојевић, ученица из Жабара, Даница-Цаца Стефановић, кројачка радница из Пожа‘) Погинула 1944. у борбама у Босни. •) Погинула у борби 1943. предстојеће борбе и задацима жена у борби. У првој партизанској чети, формираној половином јула 1941. у близини Кучева, Наталија је прва жена борацболничарка. Затим постаје комесар друге чете Звишког одреда. Учествовала је у свим акцијама и борбама одреда: у нападу на железничку станицу у Добри, ослобођењу Кучева, Великог Градишта, Голупца, Петровца, Малог Црнића и др. НАТАЛИЈА ДУГОШЕВИЋ-НИКОЛИЋ рођена је 1910. године у Неготину у сиромашној грађанској породици. Учитељску школу завршила је 1932. у Неготину. Са својим другом, Вељком Дугошевићем, службовала је у селима Македоније. Као прави народни учитељи, радили су на политичком и културном уздизању народа: оснивали су народне читаонице, борили се противу великосрпског шовинизма и придобијали повереше становништва. Ната је окупљала жене и омладину на аналфабетским и домаћичким течајевима, организовала школске кухиње. Године 1936. Наталија и Вељко Дугошевић су међу првим напредним учитељима који се окупљају око листа „Учитељска стража,”, а затим око учитељске културно-просветне издавачке куће „Вук Караџић”. Од 1937. до 1939. године обоје су на Вишој педагошкој школи у Београду. Затим су тражили службу на селу да би, по задатку Партије, наставили рад у народу. Године 1939. добијају за учитеље у Турији код Кучева. И овде Наталија ради са женама и омладином. У сарадњи са Удружењем студената Пожаревљана организује политичка предавања за народ. Заједно са својим другом учествује у раду политичких курсева за учитеље, који се одржавају за време летњих распуста. Активна је у Женском покрету; ради са учитељима у пожаревачком крају за њихово укључивање у напредни покрет. Априла 1941. примљена је у Партију. Наталија Дугошевић је најактивније учествовала у организовању устанка и формирању Пожаревачког одреда. Окупљала је жене и говорила им о циљевима 553 У великој офанзиви коју су недићевци, љотићевци и Немци, заједно са четницима, предузели крајем октобра 1941. противу Пожаревачког партизанског одреда, и после погибије њеног друга команданта овог одреда, народног хероја Вељка Дугошевића, Наталија храбро предводи своју чету, поново заузима Мало Црниће, учествује и у борбама код Криваче и Брежана. Одатле креће за Добру на Дунаву, где је крајем новембра 1941. издајом ухваћена заједно са још три друга. Четници су их спровели за Петровац и Пожаревац, а одатле половином децембра пребачена је у логор на Бањици. Непријатељска штампа објавила је дугачке чланке о „учитељици вођи једне комунистичке банде” с њеном фотографијом, описујући њено упорно држање и изглед. Била је подвргнута изузетном мучењу и ислеђивању. Али је ни за тренутак нису напуштале вера у победу и борбеност. Своју моралну снагу и ведрину преносила је на све који су били у додиру са њом и учествовала је у свакој акцији коју је спроводила група у којој се налазила, иако сва у ранама од зверског мучења. Колектив собе бр. 13 Бањичког логора одлучио је пркосно да за дочек Нове 1942. године приреди маскенбал. Припрема је поверена Нати: од кора поморанџи и лимуна направљене су дијадеме, гривне и други накит: оно мало одела што су имале дотеривано је и украшавано цвећем од хартије; поједине другарице наступале су соло тачкама. Играло се и певало сву ноћ. Сутрадан је Вујковић спровео саслушање и претукао Нату Дугошевић као коловођу. За казну је пребачена у другу собу, где је, увек храбра и несаломљива, бодрила другарице да издрже. Кад се приближио 8. март, она је другарицама говорила о борбеном дану жена. Али тај дан није доживела. Стрељана је 5. марта 1942. с већом групом логораша у одмазду за атентат на агенте Космајца и Залада. С њом су из собе изведене учитељица Цана Марјановић, члан СК КПЈ за Космај, скојевка Радмила Јовић-Малецка и друге. Све су отишле на губилиште босе и полунаге, јер су обућу и одело оставиле другарицама. �РОКСАНДА ЈЕВИЋ - ТАЛА - ИГЊАТОВИЋ-ДИМИТРИЗОРА рођена је 29. августа 1914. у Великом Суводолу код Пирота, а одрасла у Пожаревцу, где се преоелила породица сиромашног лончара. После завршене учитељске школе 1935, Роса није одмах могла добити место, јер је већ била осумњичена као комуниста. Учитељица је постала тек 1937, у селу Бабушинац, одакле је премештена у Дрмно, где је била са службом све до избијања рата. Пресудан утицај на њу извршила су њена браћа, напредне занатлије, од којих су тројица у НОР погинула као партијски радници. Учествовала је у раду напредне радничке и студентске омладине у Пожаревцу и за време школовања и касније, долазећи из места где је службовала. Код ње у селу окупљали су се напредни омладинци и омладинке, касније руководиоци устанка у овом крају: Вељко и Наталија Дугошевић, Божидар Димитријевић-Козица, за кога се 1940. и удала, и многи други. Њен учитељски стан у Дрмну служио је пред рат за састанке партијских радника. Роса је одлазила у села у околини Пожаревца и радила на организовању и окупљању жена на домаћичким течајевима, на којима је политички радила с њима. Почетком 1941. примљена је у КПЈ заједно са Наталијом Дугошевић. Одмах после окупације земље постала је члан Месног поверенства КПЈ за пожаревачки крај. Обилазила је села и говорила о политичкој и војној ситуацији и потреби припрема за дизање устанка. На једном састанку, одржаном на њиви Миљка Живковића у атару Обори, Роса је изложила линију Комунистичке партије: „Дакле, другови, ваш задатак је да сакупљате оружје ратну спрему и да не дозволите жје из вашег села покупе Немци”. и другу да ору- После доласка Немаца била је ухапшена, али је убрзо пуштена. Тада напушта Пожаревац и одлази најпре у Пет- ровац на Млави, где ради као руководилац технике ОК; истовремено са осталим друговима ради на организовању народних одбора и екојевских актива по селима. Од тада ће живот ове нежне девојке, врло оронулог здравља (била је срчани болесник и слабих плућа), али истрајне и доследне, бити неуморан рад под најтежим условима на организовању и обнављању упоришта за настављање борбе. У лето 1941. послата је као инструктор ОК КПЈ за Велико Село, Набрђе и делове млавског среза. Крајем јуна уз њену помоћ међу рударима у Кленовику формирана је партијска ћелија. Реорганизацијом рада на терену почетком 1942. одређена је за инструктора рејонског комитета Стига. У другој половини 1942. обнавља рад партијских организација у Смољинцу, које постаје партизанско село. У тешкој ситуацији после Хензелове и током љотићевске офанзиве априла 1943, када је велики број партијских руководилаца пао у руке непријатељу, а неки успели да се пробију на друге терене, Роса је остала да покуша да створи неко упориште. Са групом преосталих другова, међу њима и омладинком Борком Богојевић, полази на састанак са политкомом Моравске чете Рођом Марковићем код Смољевачког млина. Ту су упали у заседу. Љотићевци их спроведу у село Набрђе. Тешко унакажене тучом, водили су их по селима и сликали за антикомунистичку изложбу, заједно са Рођом, који је био рањен и такође ухваћен. Група је предата Специјалној полицији у Београду, где је Роса подвргнута тешким мучењима, која су трајала све до августа. Затим је пребачена у логор на Бањици. Многи тадашњи њени сапатници који су преживели причали су да су Росу пекли усијаним гвожђем, забадали игле под нокте, стезали главу специјалним обручем, хранили пресланим јелима па је држали без воде. Роса је остала храбар борац непоколебљивог држања. Стоељана је у Јајинцима 1. октобра 1943. године. 554 ревца, Слободанка Стефановић, студент агрономије из Пожаревца, Анђа Стојићевић-Циганчица, ученица из Пожаревца, Маргита Сукијасовић-Косовка, Круна Сукијасовић-Милошевић и Ружа Сукијасовић-Божовић, три сестре Јерменке, ученице из Великог Градишта, Радмила-Роса Трифуновић-Мара-Хитра, студент медицине из Александровца. Овоме списку треба додати име Милице Пљешковић, домаћице из Благојева Камена, која је била борац четничког одреда Леонида Пљешковића, али је као и Леонид остала верна споразуму и у борбама увек учествовала на страни партизанских јединица. Поред наведених другарица које су биле борци у одреду, или су по одлуци Партије биле на политичком раду на терену, још је велики број жена у округу био тесно везан за Партију и одред и за све време рата одано извршавао врло одговорне задатке. Жене су биле курири, обавештајци, у својим кућама чувале технику, или су пружале склоништа борцима и теренским радницима и имале скровишта за храну, оружје, санитетски материјал. Многе од њих учествовале су у разним акцијама с пушком у руци. Оволико учешће омладинки и жена у НОП-у резултат је разгранатог рада Партије и СКОЈ-а, који је пред други светски рат спровођен углавном преко синдиката, културно-уметничког друштва „Абрашевић", спортског друштва „Млади радник", Удружења студената Пожаревљана, Задружне омладине Југославије (ЗОЈ), Учитељске задруге „Вук Караџић“ и др. За рад на културно-просветном и политичком уздизању сеоских жена и омладине биле су задужене првенствено учитељице: Наталија Дугошевић, Роса Игњатовић, Томанија Јанковић, Радмила Мирчић и др. — Удружење студената Пожаревљана, преносећи на овај терен искуство из рада са омладином на Београдском универзитету и у разним легалним радничким организацијама, основало је у лето 1939, читалачку групу (марксистички кружок), а затим и дилетантску групу, у чијем су раду учествовали сви чланови читалачке групе. — У синдикалном покрету у том периоду истицале су се омладинке Лепосава Перегин-Цвејић, Бојана Првуловић, Даница-Цаца Стефановић, Љубица-Јуца Марковић и др. Задатак напредне омладине био је да успостави контакт са сеоском омладином. Приређивани су излети и слетови у села и радничке центре са �спортским такмичењима и фудбалским утакмицама, позоришним комадима и приредбама са пригодним програмом, држана су предавања о актуелним политичким догађајима. Најуспелији био је излет у Дубравицу у лето 1940, где се искупила напредна омладина Смедерева, Пожаревца, Костолца, Дубравице и околних села. Било је 500-600 омладинаца и омладинки (више другарица него другова) — младих радника, сељака, средњошколске омладине и студената. Удружење студената Пожаревљана формирало је у Петровцу секцију студената млавског среза. Међу напредним студентима била је студенткиња права Мара Илић. Преко организације Задружне омладине почео је интензивнији рад 1940. а и преко народних књижница, које су са својим секцијама (народним универзитетом, дилетантском и шаховском секцијом) постале центар културно-просветног и политичког рада, преко кога су се спроводили разни задаци Партије. Из читаонице су потекле демонстрације 27. марта 1941. године, које су добиле свечан и општенародни карактер: напредни професори извели су поворку ученика гимназије, а учитељи целу основну школу; трговци су позатварали радње и све становништво Петровца изашло је на улице. Међу организаторима демонстрација биле су Јованка Стојковић и Нада Јовановић-Митровић. До априла 1941. године, партијска организација у пожаревачком округу имала је свега 63 члана, међу којима су од жена биле: Даворјанка Пауновић, студент филозофије, задужена 1939. за рад са женама при ОК Пожаревац; Радмила Трифуновић, примљена у КПЈ 1939. на Београдском универзитету; Лепосава Перегин-Цвејић, члан КПЈ од 1940, када су учлањене и Вера Милетић,1) Слободанка Стефановић2) и Даница-Цаца Стефановић. У то време у Пожаревцу било је око 150 чланова СКОЈ-а у средњим школама и међу радничком омладином. После преврата 27. марта вратиле су се са другим члановима Партије и студенткиње Даворјанка Пауновић, Радмила Трифуновић и Милица Радовановић (која је са родитељима живела у Београду, али је била родом из Жабара). На састанку у кући Љубице Јањић говорили су Даворјанка Пауновић, Рођа Марковић и други студенти и упознали омладинске руко‘) Ухапеила је 1943. Специјална полиција у Београду. Током истраге постала издајник. *) Заробљена половином 1942. У полицији постала издајник. водиоце са ставом Партије у новонасталој ситуацији и поделили им непосредне задатке. Између осталих облика рада, тада су организовани састанци у виду посела у приватним становима, на којима је омладина упознавана с политичком ситуацијом. Последњи масовни скуп омладине био је поводом прославе 1. маја 1941. на Милиним Водама крај Пожаревца. Одржани су политички говори и певане борбене песме. На крају свечаности сви учесници су добили масу прогласа и летака, које су растурили по двориштима и кућама у граду. Априла 1941, после напада Немаца на Југославију, учлањен је у КПЈ већи број кандидата Партије и СКОЈ-а, међу њима: Наталија Дугошевић, Бојана Првуловић, Вида Станковић, Љубица Јањић, Љубица-Јуца Марковић, Јованка Николић и Вука Стојковић, све у Пожаревцу. У селу Брежану примљена је у Партију Лепосава Стојановић-Храбра, у Набрђу Живка Митић, која је пре рата била активиста Задружне омладине; у Великом Градишту је у лето 1941. Милева Милентијевић била члан Месног комитета КПЈ. Половином маја 1941, после реорганизовања МК Пожаревац, дошла је Слободанка Стефановић за политичког инструктора у партијску јединицу Горња мала, а Љубица Јањић била је задужена за рад са женском омладином и за одржавање курирских веза у окупираном Пожаревцу. Масовно учешће жена у политичком раду почиње после Конференције Окружног комитета 8. јуна, а затим формирањем одреда. На Окружној партијској конференцији, која је одржана на једном салашу крај Пожаревца, биле су међу делегатима: Радмила-Роса Трифуновић, као делегат моравског среза, а из Пожаревца Роса Игњатовић-Димитријевић, Љубица Јањић, Слободанка Стефановић и Вера Милетић, којајеизабрана у биро и у секретаријат ОК КПЈ. На Конференцији је, поред других питања и задатака, детаљно претресан рад Партије на селу и одлучено да се формирају партијске организације и партијска руководства у местима и срезовима где их није било, пошто се очекивао развој догађаја који ће захтевати јачу повезаност Партије са селом. Тада су са другим инструкторима Партије и СКОЈ-а упућене на терен: Радмила Трифуновић за секретара Повереништва КПЈ у моравском срезу; Роса Игњатовић на дужност инструктора ОК КПЈ за Велико Село и делове млавског среза; Даница-Цаца Стефа- 555 РОКСАНДА ИГЊАТОВИВ-ДИМИТРИЈЕВИН, СТРЕЉАНА V ЛОГОРУ НА БАЊИЦИ 1. ОКТОБРА 1943., СА СВОЈИМ ДРУГОМ БОЖИДАРОМ ДИМИТРИЈЕВИБЕМ-КОЗИЦОМ, ЈЕДНИМ ОД ОРГАНИЗАТОРА УСТАНКА У ПОЖАРЕВАЧКОМ ОКРУГУ, ПОГИНУО 18. АВГУСТА 1944. У ПЕТКИ. ЦВЕЈИЋ-ПЕРЕГИН рођена 1925. године. Врло рано остала је без мајке и расла уз оца Мађара, сиромашног физичког радника. Прихватила је породица апотекара Станисављевића из Пожаревца. Врло млада укључила се у раднички покрет. Ступила је у синдикат кућних помоћница 1938. Учествовала у свим акцијама које је Партија преко синдиката спроводила. Била је активан и агилан агитатор. Године 1939. примљена је у СКОЈ, а 1940, још није имала ни пуних 16 година, постала је члан КПЈ. После забране УРС-а ухапшена је заједно са својим другом Радетом Цвејићем, секретаром ОК СКОЈ-а и другим напредним омладинцима због растурања летака. Била је у затвору до 6. априла 1941. године када је у Забели складиште муниције дигнуто у ваздух. Искористила 1е том приликом општу забуну, прескочила зид и побегла. После тога је са својим другом и још многим партијским радницима утонула у илегалност. Помиње се да је радила са женама на терену Раброва и око Кличевца; да је једпо време била болничарка болнице у Каони, а после повлачења болнице учествовала је у борбама као борац Млавске чете и истакла се храброшћу. Почетком 1942. Лепа је заробљена у Кличевцу, у кући свога свекра. Отерана је у Београд, у логор на Бањици и стрељана 14. маја 1943. ЛЕПОСАВА �новић за инструктора ОК СКОЈ-а у звишком срезу (а у том својсту била је и члан Среског комитета КПЈ); Слободанка Стефановић за инструктора ОК КПЈ у Петровцу, са задужењем да формира партијско и скојевско руководство за млавски срез и да организује Млавску партизанску чету. Радмила Трифуновић, пошто је организовала Среско партијско повереништво, формирала је ћелију КПЈ и актив СКОЈ-а у Жабарима. Милица Радовановић, која се истакла у извршавању разних задатака, примљена је у Партију, а у актив СКОЈ-а ушле су: ученице Мира Станојевић и Вера Лапчевић, поред неколико омладинаца. Технику су водиле Милица Радовановић и Мира Станојевић: хватале су вести са радија, сређивале их, а затим умножавале и растурале преко омладинског актива. У селу Симићево у омладинском активу била је од девојака Божана Јокић, а у раду су помагале Милица Радовановић и Радмила Трифуновић, која је обједињавала сав рад на овоме терену. ЛЕПОСАВА СТОЈАНОВИЋ-ХРАБРА, из села Брежана уживала је велики углед далеко ван свога села. Политички се уздизала под утицајим својих синова Богољуба-Тине, једног од организатора и руководилаца устанка у пожаревачком округу и Бране-Јанка, члана КПЈ. Богољуб је доводио у кућу другове са универзитета, међу којима је било и илегалаца. Они су у Лепосавиној кући имали сигурно скровиште. Лепосава је с разумевањем прихватила директиву Партије за политичко-просветни рад међу женама. Користећи свој ауторитет, окупила је најнапредније жене у селу и још марта 1941, пред рат, формирала први антифашистички одбор жена у пожаревачком округу. У њеној кући је ископан бункер — на томе су радили она и чланови њене породице — који је служио као сигурно скровиште члановима ОК. Једно време у њему је била смештена техника ОК и штампан билтен „Наше вести”. Материјал који је ту умножаван разносила је она са својом снахом Роксандом-Јаном и другим чланицама одбора. Двапут је хапшена (други пут је била четири месеца на Бањици), али је оба пута пуштена јер је упорно порицала сваки рад с партизанима. Примљена је у КПЈ 1941. године. Касније је изабрана за члана партијског руководства за Костолац и ушла у партијско Поверенство за пожаревачки срез. Умрла је 1956. године. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Роса Игњатовић је као инструктор ОК КПЈ стварала упоришта у селима где је радила са женама и омладином (у Набрђу и неким селима пожаревачког среза и деловима млавског среза), помагала и усмеравала рад партијских и скојевских актива где су постојали и стварала нове. Уз њену помоћ формирана је већ крајем јуна 1941. партијска ћелија у Кленовнику, која је убрзо окупила приличан број активиста, махом рударских радника, а и известан број жена, међу којима су биле Даница Маринковић, Љубица Бојић, Милка Раденковић, Милка Драгосавац и др. У Петровцу на Млави формирана је јуна 1941. прва партијска организација у срезу, а уз њу и актив СКОЈ-а, у коме су од омладинки биле Нада Јовановић-Митровић, ученица, Вука Пајкић, кројачица, Наталија Ракић, кројачица, Рада Станковић, ученица, Сека Милосављевић, кројачица ијош неке. Овај скојевски актив окупио је већи број омладинаца и омладинки, међу којима су биле: Мица Тадић, ученица, Олга Здравковић, Милица Кекић, Нада Јанковић, Нада Митић, Љубинка Милосављевић, Радмила Миленковић, кројачка радница и др. У Срески комитет СКОЈ-а, формиран почетком јула, ушле су Нада Јовановић, тада кандидат за члана Партије, Вука Пајкић и Наталија-Сека Ракић. Комитет је организовао санитетски течај, чији је руководилац била Светлана Младеновић, студент медицине 556 из Пожаревца, а полазници чланови скојевског и омладинског актива. У Кучеву су из организације Задружне омладине најактивнији чланови примљени у СКОЈ, међу њима Емица Живановић и Живка Михаиловић. Један од задатака био је да обухвати радом и омладинке које су биле у болници код рањеника и оне које су радиле у техници. Међу тим омладинкама биле су: Рада Перић, Ружица Јанковић, Живка Анђелковић, и Љуба Живановић. Захваљујући раду инструктора, повећао се број партијских и скојевских организација на целом терену у време припрема за устанак. Осим у Пожаревцу, основани су скојевски и омладински активи у многим варошицама и селима. У неким местима, као што је то било у Пожаревцу, Голупцу, моравском срезу и др. скојевски активи помажу да се организују одбори и активи жена и старијих људи, па негде и руководе њима, а у другим местима (Мало Црниће, Брежане, Трњане, Божевац, Велико Село и др.) активи жена формирају омладинске активе и у извесној мери руководе њиховим радом. У Пожаревцу је у јулу 1941. формирана скојевска читалачка група, која се сматрала руководећом групом. У њој су од омладинки биле: Борка Богојевић, Љубица Јањић, Јованка Николић и Даница-Цаца Стефановић. Ова група је руководила политичким радом међу омладином и међу женама. Организовала је један санитетски курс, који су водиле Соња Лазаревић и Светлана Младеновић, студенткиње медицине. Курс је похађало петнаестак омладинки и омладинаца, а радио је до почетка септембра, када су због појачаних прогона полиције сви скојевци напустили Пожаревац и ступили у одред. У групи жена у Пожаревцу (а то су првенствено биле мајке, сестре, супруге и ближи род партизана), које су од почетка окупације Пожаревца помагале народноослободилачки покрет, давале прилоге за одред, прихватале и криле другове које је полиција гонила, биле курири и чиниле разне услуге НОБ-у за све време рата, биле су, између осталих: Зора Албуновић, Вука Баштовановић, Лена Богојевић,1) Јела, жена судије Васића, Љубица Влашки, др Бранка Грујић-Благојевић, Мира и Цила Дин‘) Кућа Лене и Ике Богојевића била је једно од партијских упоришта усред Пожаревца, где су се склањали илегалци чекајући на одлазак у одред. Лена је била курир у граду. Често је носила материјал за одред. �кић1), Јела Игњатовић-Васић, Симка Игњатовић2), Зора Илин3) (избеглица из Новог Сада), Костадинка Јањић, Живка Јовановић-Гарибалдина, Мира Јовановић-Јаза4), Мила Килијан, Коса Коруновић, Даница Марковић, Лела Марковић, Милка5), и Викторија Миленић, Ружа Милентијевић-Гандијева, Божинка Вељновић-Миловановић6), Слободанка Михаиловић-Гоџулан, Јела Мравић, Дара Мунџић, Николија Николић, Мара Павловић-Петковић7), Анђа Плетњев8), Живка Првуловић, Живана Рајковић, Гина Ристић, Јелица Сегер, Цана Станисављевић-Херман, Вера Степић-Јанковић, Мица Степић, Катица Стојадиновић, Боса Тадић и др. Антонија Албич-Јовичић-Тоска, медицинска сестра и Гина Драгановић, болничарка, извлачиле су из болнице лекове и санитетски материЈал за одред и помагале заробљеним партизанима који су били на лечењу у болници. Организовани рад жена у НОП-у преко одбора и актива жена почиње већ у пролеће 1941. године у време припрема за устанак, и развија се с формирањем одреда. Али пуни замах и највећи значај добија рад жена тек од 1942, после губитка слободне териЈ) На Мождаку, салашу Динкића у непосредној близини Пожаревца, одржавана су многа партијска саветовања. Ту су се често склањали чланови ОК и партијски радници. Сви чланови породице Динкић одано су помагали НОБ и ставили на располагање цело своје имање. 2) Симка Игњатовић, мајка шесторо деце — чланова Партије од којих су три сина и кћер Росу ухватили, мучили и убили непријатељи, кувала је и носила храну у казнени завод још пре рата, када су ту издржавале казну жене осуђене по тзв. Закону о заштити државе. 3) Зора Илин, избеглица из Новог Сада, настанила се у Пожаревцу. Радила у актиЕу жена болнице, затим у начелству, одакле је достављала списак осумњичених, те су људи били благовремено обавештавани да се склоне. Такође је користила и гештетнер у начелству ради умножавања илегалног материјала. Била је двапут хапшена и у полицији претучена, али није ништа признавала, те је пуштена. 4) Мира Јовановић-Јаза, геометар из Београда. Радила је активно и у Пожаревцу где се била склонила после провале у Београду 1942. После повратка у Београд 1943. ухваћена је и стрељана с последњом групом логорашица, која је при извођењу из собе напала стражаре. б) Милка Миленић — Тања — ЈБубинка, члан СКОЈ-а у Пожаревцу од 1941. Уз свога брата Радомира помагала у извршавању разних задатака. Радила на техници, са групом жена и омладинки и ишла на везу. За време рата двапут била хапшена. 6) Божинка Вељковић-Миловановић логору на Бањици од лета 1943. до ња логора октобра 1944. била у распушта- 7) Мара Петровић, кројачка радница из Пожаревца, радила у групи жена. На пошти, где је добровољно паковала пакете за заробљенике, отварала и уништавала писма народних непријатеља са денунцијацијама. ®) Активност Анђе Плетњев, судије из Пожаревца, откривена је тек 1944. Отерана је у логор на Бањици, а оданде транспортована за Равенсбрик. После ослобођења активно ради У АФЖ. торије када је, под најездом непријатеља, сваки рад утонуо у најдубљу илегалност и конспиративност. Први одбор жена у пожаревачком округу формиран је још пред рат, марта 1941, у селу Брежану. Овај одбор, у правом смислу речи антифашистички одбор жена, основала је група партијаца ради окупљањаиполитичког васпитавања сеоских жена. Одбор је радио за време рата, до ослобођења, а тада је наставио рад као одбор АФЖ-а. Председница је била Лепосава Стојановић-Храбра, члан КПЈ од 1941, потпредседница Кристина-Киће Бајковић-Гора, предратни члан Партије, текстилна радница, секретар Лепосава Петровић Моравка-баба Анђа, члан КПЈ од 1941, благајник Роксанда Стојановић-Јана, члан КПЈ од 1943. Чланице одбора биле су: Стана Стругар, Милојка Милић, Стана Радуловић1), Ката Ђурић, Гина Лазић, Вука Динић, Лепа Филиповић, Зора Будимирски, Живана Дулић и Смиљка Дикић. У време припрема за устанак, половином 1941. да би одговорио новим задацима, одбор је проширен новим чланицама, међу којима: Гора Стануцевић, Вука Новаковић, Ната Павловић, ЈБубинка Стијаковић, Костадинка Жикић и Милка Стефановић. Овај проширени одбор окупио је безмало све жене села и поделио их у шест актива. Жене су свакодневно прикупљале велике количине сваковрсних намирница, одеће, обуће, вуне и платна. Вуну су преле и плеле чарапе, џемпере и рукавице, а од платна шиле рубље. У посебној акцији прикупљана је храна за тов свиња и за одред угојено је 20 свиња. Све активисткиње су кувале за партизане, склањале их, обавештавале о кретању непријатеља, повремено вршиле и курирску дужност. Састанци одбора жена одржавани су првих дана у кући Лепосаве Стојановић, а затим у баба-Кићиној кући и код Милојке Митић. Касније је од Киће пребачена у једну засебну кућу, а чланице одбора су између себе скупљале новац за кирију. На читалачким часовима, којима је једно време руководила Љубица Јањић, читале су, поред напредне белетристике и разног пропагандног материјала, и „Наше вести”, билтен Окружног комитета, који је штампан у техници смештеној у кући Лепосаве Стојановић, а затим код баба-Анђе-Моравке. *) Стана Радуловић, скромна сеоска жена, била је неуморан члан НОП. Њена кућа је била сигурно склониште. По сину Младену, активном скојевцу, позната као Младенова мајка. 557 КРИСТИНА-КИЋЕ БАЈКОВИЋ - ГОРА текстилна радница, пореклом из Црне Горе, мати истакнутог партијског радника Филипа Бајковића. Предратни члан Партије. Курир ПК КПЈ за Србију пре и за време рата. Радила је и за Црвену помоћ. Нико није вештије од ње знао да неку вест, писмо или илегални материјал унесе у затвор или оданде изнесе. За време рата преселила се код ћерке Стане Стругар у Брежане и ту се укључила у рад одбора жена, чији је потпредседник била. Хапшена је, али захваљујући свом чврстом ставу није дуго остајала у затвору. И четници су је хапсили и тукли. Године 1944. повукла се у илегалност. Носилац је Споменице 1941. и многих одликовања. �РОКСАНДА СТОЈАНОВИЋ-ЈАНА рођена 13. VIII 1914. у Драговцу, у пожаревачком срезу, укључила се у рад НОП-а у Брежану, где се удала за Брану Стојановића-Јанка. Активно је радила у одбору жена. Била је курир ОК и са својом свекрвом Лепосавом разносила илегални материјал, који се једно време штампао у њиховој кући. Јана је извршавала све задатке који су постављани пред чланице одбора жена: прикупљала оружје, муницију, прилоге у новцу и у храни и носила у Космајски и Пожаревачки одред, са којима је одржавала везу преко села Липа. Учествовала је у копању бункера у њиховој кући, у којој су се скривали другови Мома Марковић, Божа ДимитријевићКозица, Љубица Јањић и др. Разносила је материјал поверљивим људима у селима Живици, Батовцу, Друговцу, Дубравици, а део материјала носила је у Пожаревац. О свом учешћу у саботажи на прузи Пожаревац-Дубравица и склањању експлозива из барутане у Забели, Јана прича: — Учествовала сам у акцији за крађу експлозива из Забеле заједно са својим другом. После експлозије барутане оргонизоване су две групе. Учествовала сам у групи која је пошла из Брежана. Из неоштећених магацина пошло нам је за руком да узмемо шест сандука експлозива. Два смо оставили код баба Смиљке, а четири пренели у нашу кућу, затим натоварили на кола и на заказаном месту сакрили на њиви. Сутрадан су дошли другови и узели експлозив. Тај експлозив је употребљен за Космајски партизански одред. Било је експлозива и каписла. Преостали експлозив са мојим другом, а по инструкцијама једног друга, припремили смо за употребу. Учествовала сам у акцији рушења моста на прузи Пожаревац-Дубравица. Окупатор је тада извозио одузету храну Дунавом на Источни фронт. Добили смо директиву да порушимо мостове, како би га спречили у томе. По упутствима организоване су групе од 5—6 лица. Ја сам била у групи која је добила задатак да онеспособи мост између Брежана и Живице. Тачно у одређено време пошле су две групе у дејство. Акције су успешно извршене и после тога нису непри јатељи могли да употребљавају пругу . . . Заједно с још неким људима из села, Јана и Лепосава. су биле хапшене 1942. и 1943. После другог хапшења отерана је на Бањицу и тамо задржана четири месеца са чланицама одбора жена Лепосавом Стојановић, Констадинком Жикић, Станом Радуловић и др. Почетком 1944. прелази у илегалство до ослобођења. Затим је врло активна у АФЖ. У КПЈ примљена је 1943. Носилац је Споменице 1941. ЛЕПОСАВА ПЕТРОВИК-МОРАВКА-БАБА АНКА СА РУКОВОДИОЦИМА УСТАНКА У ПОЖАРЕВАЧКОМ ОКРУГУ МОМОМ МАРКОВИВЕМ И БОГОЉУБОМСТОЈАНОВИПЕМ-ТИНОМ. У ЊЕНОЈ КУНИ СУ СЕ ЗА СВЕ ВРЕМЕ РАТА СКЛАЊАЛИ МНОГИ ДРУГОВИ, ТЕРЕНСКИ РАДНИЦИ, АКТИВНО ЈЕ РАДИЛА ЗА НОП КАО СЕКРЕТАР ОДБОРА ЖЕНА У БРЕЖАНУ, ЧЛАН ЈЕ КПЈ ОД 1941. 558 Крајем 1941, формирани су и радили одбори жена у више села пожаревачког среза: у Малом Црнићу, Божевцу, Великом Селу, Врбици, Батуши, Трњану и др. Њихово оснивање поверено је Бранки Стојановић-Доси (члан КПЈ од 1941), која је пред партијском организацијом и народноослободилачким одбором одговарала за организацију рада народноослободилачких одбора и одбора жена у једном делу пожаревачког среза. Језгро ових одбора чиниле су најпожртвованије, најхрабрије и Партији најоданије жене, чији је рад био од највећег значаја под терором који је настао крајем 1942. и без прекида трајао све до ослобођења. Многе од њих платиле су животом свој родољубиви рад, али нису устукнуле пред опасношћу. Жене налазимо већ у првим одборима народне власти, националним комитетима, како су се испрва звали, који су основани још почетком лета 1941. године. Народноослободилачки одбор у Петровцу окупио је широки круг симпатизера, међу којима су биле жене Јованка Стојковић, Ката Вујичић, ЈБубица Димић, Душанка Стефановић, Лепа и Олга Ђурић, Маца Стојковић и поменуте омладинке, које су биле активне у скојевској и омладинској организацији у Петровцу. У Раброву је у националном комитету од пет чланова била члан и Јевра Јовић, домаћица из Мале Бреснице; у Клењу, срезу голубачком, биле су чланови и Вида Момировић и Љубица Стевић; у Набрђу код Пожаревца Живка Митић, као члан националног комитета, била је задужена за везу са омладином и рад међу женама.У Голупцу је формиран Срески национални комитет, за чијег је председник изабран судија Влада Бранковић, отац Драгане Бранковић-Пастрмке, која је у то време ступила У одред. После прогласа ЦК КПЈ од 12. јула 1941. којим се народ позива на оружани устанак, притисак полиције постао је све јачи па су крајем августа и почетком септембра сви чланови СКОЈ-а и већина партијских радника напустили Пожаревац и отишли на ослобођену територију. Већина их је, међу њима и омладинке, упућена у Звишки одред на партијски теренски рад: Љубица Јањић и Јованка Николић отишле су у голубачки срез, где је основан СК СКОЈ-а, чији је секретар била Љубица, а затим су основани омладински активи у Кудрешу, Снеготину, Воилову и још неким селима; формиране су читалачке сек- �ције, драмске групе и основани хорови у Голупцу, Винцима, Добри и другим местима. У Добри је постојала кандидатска група за чланове КПЈ у којој су од жена биле Јованка Адамовић и Дана Недељковић, учитељица; у Кудрешу је формирана партијска ћелија са секретаром Љубицом Јањић, а међу члановима су биле Душанка Алексић, учитељица и Јованка Николић, задужена за рад са женама и омладином. Почетком септембра, одмах после ослобођења Голупца, у Браничево је са члановима ОК КПЈ Божидаром Димитријевићем-Козицом и Вером Милетић, дошла Вида Станковић да учврсти организацију СКОЈ-а и помогне у раду са омладином у селима рамског среза. Она је тада била члан СК КПЈ у Великом Градишту. У Раброву је формиран СКОЈ, у који су ушле Вида и Љубица Јањић. Као испомоћ инструктору Даници-Цаци Стефановић у Раброво су упућене у тамошњу партијску организацију Љубица-Јуца Марковић и Радмила Јовановић. Јуца је била задужена да ради са женама у Раброву и околним селима. У том раду јој је највише помагала Милка Ивановић-Стојадиновић-Црногорка која јо била удата у Раброву. Приличан број другарица упућен је на рад у техници. Техником Окружног комитета, која је најпре била смештена у Петровцу а затим пребачена у Рановац, руководила је Роса Игњатовић кго инструктор ОК. У техници је радила Вука Стојковић, дактилографкиња, а помагале су јој Радмила Јањић и Деса Петровић, ученице из Пожаревца. У техници у Раброву радила је Мира Васовић, а у Малом Црнићу Олга Милетић, ученица. Известан број другарица био је упућен на рад у партизанску болницу, која је прво била смештена у Мишљеновцу код Раброва, па је премештена у Каону код Кучева. Болницу је организовао др Бошко Вребалов, а извесно време у њој је радила и његова другарица Вера Гуцуња-Вребалов-Љубица, апсолвент медицине, која је иначе при штабу била задужена за културно-просветни рад у одреду и за рад са женама. Штабска болница могла је да прими око 30 рањеника и болесника, а била је смештена у школи. У њој су лечени првенствено тежи рањеници, док су лакши размештани по кућама. Уз болницу је била апотека, добро снабдевена заплењеним лековима и санитетским материјалом, а и са терена је пристизао материјал, највише из БРАНКА СТОЈАНОВИЋ-ДОСА-КАТА, домаћица из Малог Црнића, рођена 29. V 1913. године, укључила се од првих дана рата у НОП и изградила у партијског радника. Члан је КПЈ од 1941. Њен друг Живојин-Жика Стојићевић, члан КПЈ, курир штаба погинуо је 1943. Цела породица активно је помагала НОП. Снаја Драга, такође члан КПЈ, била је веза и курир између рејонског комитета и ОК. И деца, Миодраг и Наталија, као чланови пионирске организације у селу, били су често на курирским задацима. Доса је организовано радила као курир ОК за Пожаревац још од 1941. Руководилац је НОО и одбора жена, чији је председник Деса Стевић. Године 1942. постаје члан новоформираног рејонског комитета. Преко ње су с јесени 1943. слате директиве за рад партијских организација на терену. Постоје и писма, која се чувају у архиви ЦК СКС којима Доса шаље извештаје о ситуацији у томе крају. Доса и Драга успеле су да се склоне испред прогона у време Хензелове и љотићевске офанзиве у пролеће 1943. Доса је морала да оде из М. Црнића и вратила се тек у априлу 1944. На терену је успоставила везе са околним селима Батушом и Калиштем. Почело је прикупљање прилога. У селу је створено неколико добрих база за смештање илегалаца. У лето 1944. Доса је учествовала у формирању одбора власти. После ослобођења изабрана је у први Извршни одбор НОО округа пожаревачког. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. ® ВЕРА ЦА - ГУЦУЊА СОЊА рођена ВРЕБАЛОВ - ЉУБИ- је 31. I 1917. у Поповцу (Барања), у редове напредне београдске омладине ступила је одмах по доласку на медицински факултет. Била је један од организатора ОМПОК Војводине. На Универзитету је врло актив- 559 на у Удружењу студената Војвођана. Ухваћена је јула 1941. и на саслушањима у Специјалној полицији толико мучена да је пребачена у затворску болниЦУ У Видинској улици, одакле је успела да побегне почетком септембра. Одлуком Партије упућена је, заједно са својим другом др Бошком Вребаловим, у Пожаревачки партизански одред. Одељење за државну заштиту Министарства унутрашњих послова, I Бр. 14076/41 од 4. VI 1942. тражило је од Управе града Београда — Одељења Специјалне полиције, да прикупи податке о Вери Вребалов, за коју наводи да је побегла из притвореничке болнице. Подаци које је прикупила Специјална полиција су: да је последњи пут откривена крајем прошле године као партизанка у Звишком партизанском одреду; да је припадала Комунистичкој партији и била активна на ширењу комунистичке пропаганде на универзитету; да је национално потпуно непоуздана. Као члан КПЈ, по доласку у Пожаревачки партизански одред, била је у Партијском поверенству среза рамског; радила је и у болници у Каони коју је водио њен друг др Вребалов, убијен од четника маја 1943. Била је задужена при штабу одреда за културно-просветни рад и за рад са женама. Радила је и на техници одреда у Нересници. Када се почетком 1943. активи жена реорганизују у одборе антифашистичког фронта жена, Вера је задужена да руководи овим радом на територији пожаревачког округа. Од октобра 1943. Вера преузима функцију инструктора ОК за срез млавски од Јована Шербановића, који одлази на нову дужност. Овоме послу приступа с пуном озбиљношћу и шаље детаљна упутства теренским радницима. На том одговорном задатку затиче је четничка офанзива јануара 1944. На доставу, четници су је ухватили у селу Мелници где се била склонила крајем 1943. Рањену, водили су је по селима. У селу Рановцу, 11. или 12. јануара, успела је да од четника отме бомбу и њом се убије. �ВИДОСАВА СТАНКОВИЋ, студент технике, рођена је у Пожаревцу 28. јуна 1921. И поред великог ангажовања у политичком раду у Удружењу студенткиша и стручном удружењу студената технике, Вида је са одличним успехом полагала испиге. Истакла се у штрајку на Техничком факултету и у другим борбама с љотићевцима. У сукобима на Универзитету била је врло храбра и хватала се укоштац с противницима. У пролеће 1940. примљена је у СКОЈ. Маја 1941. била је члан женског актива СКОЈ-а у Пожаревцу и примљена је у КПЈ. После напада Немачке на СССР, када је полиција почела хватати све напредне људе, Вида се склонила у село Речицу у срезу рамском код Сибинке Марјановић-Николиш. Ту је формирала скојевски актив и примила Сибинку у СКОЈ, која је затим руководила овим активом. У јуну 1941. Вида је ушла у СК КПЈ за срез рамски. Августа 1941. постала је члан ОК СКОЈ-а, који је формиран у Раброву. Повучена је затим у Пожаревац, на дужност члана једне од две новоформиране партијске ћелије. После ослобођења Голупца, почетком септембра 1941, Вида је дошла у Браничево и поново радила у рамском срезу. На томе раду је и погинула, 10. октобра 1941. на самом почетку непријатељских офанзива на слободну територију пожаревачког округа. Вида је била пошла на састанак СКОЈ-а у Кличевац, у који су били управо дошли Немци и љотићевци. Убијена је на улазу у село. Сазнавши ко је, Немци су је мртву обесели на тргу пред школом у Кличевцу. Драгана је била у групи партизанки које су после јесење офанзиве 1941. биле повучене у Горњак, а одатле у Крепољин. Ту није дуго остала већ опет одлази у чету. Била је заробљена од четника са групом партизана, међу њима је била и Радмила Ивковић-Слобода. Њих две су успеле да побегну и прикључе се одреду. Као борац, уз сталне борбе и сукобе понајвише са четницима, још једном је била ухваћена, али је противнападом партизана убрзо била ослобођена. Крајем јануара 1944. у борбама које је њена чета водила код Каоне а потом на салашима испод Црног Врха код Љешнице, Пастрмка је нестала. После два дана нађена је заклана од четника. Отац Драганин, судија Влада Бранковић из Голупца, био је председник првог среског националног комитета за Голубац, образованог у лето 1941. Стрељан је на Бањици 5. III 1942. РАДМИЛА С. РАНКОВИЋ-ИВКОВИЋ-СЛОБОДА-МОРАВКА, родом из Лозо- ДРАГАНА БРАНКОВИЋ-ПАСТРМКА рођена 22. IX 1922. у Голупцу. Члан СКОЈ-а постала је 1941. Међу првима је као активна омладинка пошла у одред и била борац од 1941. до 1944. године. вика, срез орашачки. Трговачку академију похађала у Пожаревцу, где се укључила у напредни омладински покрет. Слобода је међу првима пошла у одред 1941. године. После разбијања одреда с јесени 1941. са групом партизанки одлази у Горњак, одатле у Крепољин. Слобода се убрзо поново прикључује одреду и учествује у акцијама и борбама. Кад је њена чета била разбијена од четника Анђелка Брадоње, заробљена је са још неким партизанима. Она и Драгана Бранковић-Пастрмка успеле су да побегну. Неко време борави у свом Лозовику, а марта 1943 опет се придружује друговима из пожаревачког округа. У сукобу са љотићевцима код села Набрђа погинула је заједно са још три друга, јуна 1943. године. 560 апотеке Станисављевића из Пожаревца, преко Цане Станисављевић-Херман. Уз болницу је био организован економат са кухињом, која је могла да исхрани преко 100 рањеника и болесника. Кухињу је водила Катица Перић-Марзељ, звана Ката Караманка, домаћица из Пожаревца. Др Вребалов је при штабу одреда организовао и курс за болничарке, који је посећивало петнаестак другарица, међу њима Бојана Првуловић, Вукица Станковић, Круна и Ружа Сукијасовић, Љубица-Јуца Марковић, Радмила Мирчић, Борка Богојевић и др. За управника болнице наименован је др Милосав Адамовић, који је са осам другарица радио у болници, а остале су ишле на терен да указују прву помоћ рањеницима до преношења у болницу. До почетка октобра 1941. кроз болницу је прошло, по сећању сарадника, неколико десетина рањеника и болесника. Када су Немци 8. октобра из девет „штука” бомбардовали Раброво у пијачни _дан, у одмазду за напад на њихове камионе који су били пошли по храну у села Стига, много народа је погинуло и много је рањеника пренето у штабску болницу у Каони. Болница је остала у Каони до 16. новембра, а тада је приликом офанзиве недићеваца, љотићеваца и Немаца пала непријатељу у руке. Лакши рањеници су евакуисани са Звишком четом и пребачени у Нересницу и у Велико Гложане на салаше, па даље у Крепољин, где су наставили да се лече. Десеторицу тежих рањеника, који су били склоњени код симпатизера, ухватили су љотићевци и све их стрељали. После бомбардовања Раброва 8. октобра, којим је у ствари почела непријатељска офанзива на ослобођену територију пожаревачког округа и на Пожаревачки партизански одред, многе другарице са теренског рада отишле су у одред. Распоређене по четама, оне су учествовале у све чешћим сукобима и све тежим борбама с непријатељем. Половином новембра донета је у штабу одреда одлука да се другарице повуку из чета и да се с рањеницима пребаце у Горњак на четничку територију, сходно ранијем договору: да партизани према потреби могу да пређу на четничку територију и, обратно, четници на партизанску. Пред одлазак другарица, командант Пожаревачког одреда Вељко Дугошевић одржао је састанак са члановима Партије и СКОЈ-а и упозорио их да иду на четничку тери- �торију, у крајеве у које партизани нису залазили, па пошто им је позната четничка пропаганда, нека пазе да им понашање буде увек онакво какво доликује партизанкама. Препоручио је другарицама да то време које ће провести у четничкој позадини искористе за рад на свом политичком образовању и да се вежбају у руковању оружјем. Поделио им је политички материјал и одредио Веру Гуцуњу-Вребалов за политичког комесара ове чете од око тридесет партизанки, међу којима су биле: Радмила-Ивковић-Слобода, Драгана Бранковић-Пастрмка, Аница ЛазаревићМарусја, Љубица Михаиловић-Дуња, Радмила Михаиловић-Сирена, Круна, Маргарета и Ружица Сукијасовић, Радмила Мирчић-Мала, Борка Богојевић, Нада Јовановић-Митровић, Јованка Николић, Новосађанка Зарица Драгић, Олга Првуловић, Анђа Стојићевић-Циганчица и др. Чету је спроводио капетан Предраг Марковић1), један од малобројних четника који су остали верни споразуму с партизанима. Пут до Горњака био је прави пропагандни поход кроз влашка села. Рашчуло се да иде чета партизанки па се народ окупљао да их види. Жене су им постављале безброј питања. Другарице су одговарале, објашњавајући им циљ партизанске борбе. Ове неуке жене које су, заслепљене четничком пропагандом, нељубазно дочекивале партизанке, испраћале су их после разговора врло срдачно, гурале им у руке и џепове храну и чарапе. Игуман манастира Горњак очински је прихватио партизанке и употребио сав свој ауторитет да их заштити од неких четничких команданата, који су им отворено претили и називали их комунистичким фанатицима које треба одмах ликвидирати. Четници су партизанке сместили у једну шупу и прострли им сламу, с тим да ће им сутра наћи бољи смештај. Међутим, УЈУТРУ су се другарице пробудиле под стражом. Саопштено им је да су заробљеници и да се не смеју кретати ван бараке. На то је Вера Вребалов, политички комесар чете, захтевала да разговара с четничким командантом. Позивајући се на договор, захтевала је да буду третирани као партизанска јединица. Официри из четничког штаба покушали су да их поколебају, предлагали им да напишу ЛЕШЕВИ МИЛИЦЕ МАРКОВИН-БЕЛО ЛУЛЕ, ВЕЉКА ДУГОШЕВИБА И МИЛИЦЕ ПЉЕШКОВИК У ЗЛОКОБНОЈ БИТКИ КОД ГЛОЖАНСКИХ СЛЛАША, 17. НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ ПОГИНУЛА ЈЕ, ПОРЕД КОМАНДАНТА ПОЖЛРЕВЛЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА ВЕЉКА ДУГОШЕВИНА, И МИЛИЦА ПЉЕШКОВИН, ДОМАНИЦА ИЗ БЛАГОЈЕВА КАМЕНА, ЖЕНА ЧЕТНИЧКОГ КОМАНДАНТА ЛЕОНИДА ПЉЕШКОВИНА. МАДА ЈЕ БИЛА ЖЕНА ЧЕТРДЕСЕТИХ ГОДИНА, МИЛИЦА ЈЕ БИЛА БОРАЦ И УЧЕСТВОВАЛА У СВИМ АКЦИЈАМА И БОРБАМА ЗВИШКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА, ОСТАЈУНИ ДО КРАЈА ВЕРНА, ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ МУЖЕМ ЛЕОНИДОМ, СПОРАЗУМУ О САРАДЊИ ИЗМЕБУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА. БИЛА ЈЕ ХРАБАР БОРАЦ И ОДАН ДРУГ. НЕМЦИ СУ ПОСЛЕ БОРБЕ ПРЕНЕЛИ ЊЕНО ТЕЛО И ВЕЉКОВО У КУЧЕВО И ИЗЛОЖИЛИ ИХ У ДВОРНШТУ НАЧЕЛСТВА. ПОРЕД ЊИХ ДВОЈЕ, ИЗЛОЖИЛИ СУ II ТЕЛО МИЛИЦЕ МАРКОВИК-БЕЛО ЛУЛЕ, ПАРТИЈСКОГ РАДНИКА И БОРЦА РЕСАВСКЕ ЧЕТЕ, КОЈА ЈЕ ПОД ПРИТИСКОМ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ОФАНЗИВЕ ПРЕШЛА СА ГРУПОМ БОРАЦА ИЗ РЕСАВЕ У ПОЖАРЕВАЧКИ КРАЈ И СТУПИЛА У МЛАВСКУ ЧЕТУ. ОПКОЉЕНА ОД НЕДИНЕВАЦА У СЕЛУ РАВНИШТУ КОД КУЧЕВА, МИЦА СЕ СКЛОНИЛА НА ТЛВАН ЈЕДНЕ КУНЕ. ЧУВШИ КОРАКЕ НЕПРИЈАТЕЉА, МИЦА ЈЕ ИЗВРШИЛА САМОУБИСТВО. ‘) Авијатичарски капетан Предраг Марковић успео је 1943. да пребаци из Крајине у Босну већу групу партизана и Пљешковићевих четника, тобоже да се придруже Дангићевим четницима. Погинуо је у иеточној Босни 1944. у борбама са тамошњим четницима. 561 �својима писма да желе да се врате кућама, а да ће они интервенисати да их недићевци не прогоне; говорили су им да рат није за жене, да су још деца, све у лажном пријатељском и покровитељском тону. Али партизанке су остале упорне: одбиле су да пишу писма и захтевале да буду третиране као војска; тражиле да се четници држе споразума с партизанима или да их пусте са своје територије, па ће се оне вратити у своје чете. © ВУКОСАВА СТАНКОВИЋ-ОРЛЕАНКА рођена 20. новембра 1925. године, приљена је у СКОЈ као ученица пожаревачке Трговачке академије. Септембра 1941. одлази у Пожаревачки одред. Похађала је санитетски курс при болници у Каони. Крајем 1941. чета Мише Ћурчије, чији је она била политички комесар, кретала се по селима у непосредној близини Пожаревца и стално нападала непријатеља, уз врло отежано кретање због снега и зиме. У зору 16. фебруара 1942. четници су опколили чету у засеоку Поповић крај Пожаревца. Прихватили су борбу у којој је цела група од 15 бораца изгинула, међу њима и Вукица која је тек била напунила 16 година. И њена сестра Вида, која је била партијски радник, погинула је с јесени 1941. код Кличевца. Својим непоколебивим ставом другарице су на крају победиле. Четници су их пребацили у село Крепољин, где су били смештени евакуисани партизански рањеници и болесници из болнице у Каони и још неке мање групе партизана, и дали им засебну кућу; добијале су следовање као и њихова војска и дозвољено им је да слушају на радију вести из Москве и „Слободну Југославију”. Другарице су организовале живот и рад у својој касарни: у кружоцима су прорађивале политички материјал који су донеле собом (Историја СКП (б), о Париској комуни, изводе из политичке економије итд.), организовале су дежурство за слушање радија, прикупљале извештаје о кретању партизанских јединица. Четници не само да нису смели више да их нападају, него су им неки од њих прилазили и извињавали се због грубих испада, правдајући се да о њима нису ништа знали, да су имали сасвим другу представу итд. Партизанке су користиле сваку прилику да упознају и четнике, нарочито оне мобилисане, о циљевима партизанске борбе. Разговарале су са сељацима од којих су куповале храну, а народ их је радо примао и говорио да су партизани јака војска јер не отимају као што то чине четници. Да би сузбили утицај партизанки на народ, четници су говорили да су они безбожници, да спаљују иконе и сл. Партизанке одлуче да иду на манастирску славу у уредним униформама и са петокраким звездама на капама. После богослужења позвао их је игуман1) на ручак и тражио да певају партизанске песме. Једне ноћи, крајем децембра, партизанке су обавештене да је злогласни Воја Триброђанин са својим четницима дошао у четнички штаб у Горњак. После кратког саветовања донета је одлука о повлачењу и по‘) Под сумњом да је присталица партизана, игуман Горњака Мардарије Љубојевић је касније ухапшен и предат Немцима, који су га отерали у концентрациони логор Матхаузен и тамо га ликвидирали. 562 вратку у одред, који је после тешких борби и погибије Вељка Дугошевића у гложанској битки, реорганизован. У највећој тишини, по мраку, напустиле су партизанке Крепољин, у који је после непуног сата упао Воја Триброђанин са својим пијаним четницима, да се камама обрачуна са партизанкама, али више никога није нашао. После изласка из Крепољина и повратка на партизанску територију једна група другарица ступила је у новоформирану чету „Макса” Маркићевића, која је ишла за Крајину. Ова чета је разбијена у борби с четницима војводе Анђелка Брадоње код Поречке реке; многи партизани су заробљени, међу њима Јованка Николић-Јоле, Маргарета Сукијасовић-Косовка, Радмила Ивковић-Слобода, Драгана Бранковић-Пастрмка и још неке, које су са осталима биле спроведене у Кучево. Само су Слобода и Пастрмка успеле да побегну и поново се прикључе одреду. Друга група је заробљена почетком јануара 1942. и отерана у затвор у Петровац. Међу њима су биле Нада Јовановић-Митровић, Борка Богојевић, Анђа Стојићевић-Циганчица и друге. Отац Наде Јовановић, угледан петровачки трговац, предузео је све да своју кћерку извуче из затвора, али Нада није хтела да изађе ако не пусте и другарице с којима је заробљена. Убрзо затим пребачене су у затвор у Пожаревац. У „Буђонијевој” чети која је крајем 1941. оперисала у рамском и голубачком срезу, било је десетак партизанки (Јуца Марковић, Радмила Мирчић, Даринка Ружић, Бојка Гајић и др.) које су учествовале у ослобођењу Голупца, Великог Градишта, Доњег Милановца и у многим сукобима са Недићевом државном стражом, са љотићевцима и четницима. У препаду четника код села Раденке заробљена је Радмила Мирчић-Мала. У затвору у Кучеву четници су покушали да је заврбују, обећавајући јој учитељско место и у самом Пожаревцу. Но како је она остала упорна и никакав њихов предлог није хтела да прихвати, пребацили су је у Пожаревац у затворски подрум, где су лежали испребијани људи а зидови били испрскани крвљу. Убрзо за њом стигла је у пожаревачки затвор и Јуца Марковић, заробљена у борби с четницима код Мишљеновца. За њима је доспела у затвор већина другарица из одреда: Радинка Ружић-Соња и све другарице које су биле у затвору у Петровцу и дру- �гим местима. Да би их понизили и поткрепили своју пропаганду о неморалу у редовима партизана, Немци су заробљене партизанке подвргавали гинеколошком прегледу. Затим су се извињавали и тобоже чудили, јер осим неколико удатих, све су биле девојке. Већина њих је отерана у логор на Бањици, одакле је половином 1942. известан број пуштен, међу њима оболела Даринка Ружић-Соња, која је стигла кући у Велико Градиште тешке да умре од исцрпљености и инфекције коже. Малолетне су пребачене у Завод за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци, где су остале до расформирања завода крајем 1944. Међу њима су биле Радмила Мирчић-Мала, Љубица Михаиловић-Дуња, Јованка Николић-Лепојка, Радмила Јањић, затим у Пожаревац. Окупаторске новине1) објавиле су њене фотографије и дугачке чланке о „учитељици вођи једне комунистичке банде”: „Ова жена бандит на саслушању држи се веома дрско ... Наталија се држала врло одлучно и фиксира својим крупним очима испод црних широких обрва свога иследника. Она је омањег раста, бледог лица, са дебелим уснама и великим и дугачким носом. На глави носи велику белу јагњећу шубару, прогиарану црном кожом, а испод ње кестењава коса у локнама пада јој и покрива врат и силази све до оковратника војничког копорана постављеног јагњећом кожом. Око врата носи везани црвени гиал. На ногама има војничке чакшире и чизме." У Пожаревцу, куда су је довели после заробљавања, Наталију су Немци целог дана саслушавали у кафани, Деса Петровић и друге. Крајем новембра 1941. у селу Добри јавно пред грађанством. Пребачена је у Београд, где је дуго мучена у Специјалној полицији. На Бањицу је на Дунаву била се склонила Наталија Дугошевић, где је ухваће- стигла сва у ранама од зверског мучења. У одмазду за атентат београд- на заједно са још три друга (Милетом Јовановићем-Пљуцом, Мило- ских партизана на агенте Космајца и Залада, стрељана је у већој групи јем Ракићем и Брацом Мурићем). Наталија је била један од организатора бораца за слободу 5. Наталија Дугошевић. устанка у овом крају, борац и комесар Друге чете Пожаревачког пар- У великој недићевско-љотићевској и четничкој офанзиви разбијена је Моравска чета. У битки код Сибнице 26. X 1941. погинули су многи дру- тизанског одреда. Била је врло храбар борац и показала ванредне вој- марта 1942. НАТАЛИЈА ДУГОШЕВИЕ, КАКО ЈУ ЈЕ ОКУПАТОР СКА ШТАМПА ОПИСИВАЛА ПРИЛИКОМ ХВАТАГБА ,,НА ГЛАВИ НОСИ ВЕЛИКУ БЕЛУ ЈАГЊЕКУ ШУБАРУ, ПРОШАРАНУ ЦРНОМ КОЖОМ . . .”. и ничке способности: у нападу на железничку станицу у Добри 8. августа; у ослобођењу Кучева 23. августа; у гови, а међу заробљеним биле су Милица Радовановић, Мира Стојановић борбама за ослобођење Великог Градишта, Голупца, Петровца, Малог Црнића итд. У Градиште је ушла прва Вера убила је прво из револвера жандарма који је прилазио да је ра- са својом четом, опколила зграду у којој су били Немци и осморицу заробила. После битке на Гложанским сала- и Вера Лапчевић. Храбра скојевка зоружа, а затим себе. Мира Станојевић са још неким борцима пуштена је са саслушања у Жабарима, с тим да се трипут недељно јавља Среском начелству. Милица Радовановић је са шима 19. новембра, у којој је погинуо њен друг командант Пожаревач- групом ког на саслушањима највише мучили, али ништа нису могли извући. Да би је сломили и натерали да каже „Кајем се”, довели су јој мајку из Београда. одреда Вељко Дугошевић, Ната- лија је прикупила остатке партизанске чете, коју су недићевци разбили код Малог Црнића и поново заузела село. Учествовала је у преговорима 22. и 23. новембра са четницима. У борбама код Криваче и Брежана које је водила III чета, формирана од бораца разних чета, учествовала је и заробљених партизана пре- бачена у затвор у Свилајнац. Њу су За те две речи поклонили би јој живот. Милица „Мама мила, мислити за мном, је говорила на то. ја мајци: је издаја и Немој сам Наталија. ‘) „Обнова” 13.XII.41. по- облачити партизанка. црно Не уми- рем од болести, умирем за слободу. Наталију су, заједно са три ухваћена ДРуга, најпре спровели у Петровац, само бр. 136 од 10.XII.41, 563 и бр. 139 од МИЛИЦА ГРГУРОВИЋ-ЧУПА-ОЛГА радила је активно као омладинка у Пожаревцу. Септембра 1942. примљена у КПЈ. Када се током 1942. рад у Пожаревцу углавном одвијао преко жена и омладине, организовано је радила за помоћ НОП у једној од конспиративних група — тројки. Била је и стални курир ПК до хапшења приликом провале у Пожаревцу 1943. Заједно са Јеленом Васић и још неким другарицама и омладинцима предата је Специјалној полицији у Београду, одакле су пребачени на Бањицу. Стрељана је у Јајинцима 1. X 1943. �И молим некад другу њало: те подај . . О в о „Драги, за ово је неколико писмо писмо сати моме почија ћу . С а ч у в а н о је и њено писмо сестри на кутији од цигарета када је осуђена на смрт: умрети . родом из Жабара, студенткиша из Београда, пре рата је била активна скојевка у шжаревачкој гимназији. Кад је Радмила Трифуновић оформила у лето 1941. среско партијско повереништво за моравски срез, и у Жабарима је организовала партијску ћелију и актив СКОЈ-а. Ту је примила у Партију Милицу, која се истакла у извршавању задатака. Била је задужена за вођење технике, где су јој помагале скојевке Вера Лапчевић и Мира Стојановић. Вести су хватале преко радија, умножавале и потом растурале, као и други материјал. Милица је међу првима ступила у одред и учествовала у сукобима и акцијама. Кад је Моравска чета, у којој је она била, разбијена у сукобу код Сибнице 26. X 1941, и она је била међу заробљеним борцима. Милица је са групом заробљених партизана пребачена у Свилајнац. Држала се храбро под најгорим мучењима. Чак и кад су јој довели мајку да на њу утиче и „покаје” се за своје учешће у борби, Милица је непоколебљиво тешила мајку и говорила да жели да умре као партизанка. Њена дирљива писма сестри и веренику сачувана су. У њима шаље својима последњи поздрав пред смрт. Стрељана је 30. јуна 1942. МИЈШЦА РАДОВАНОВИЋ, „Драга моја Владо, поздравља те твоја Мица заувек. Поздрави Јина ако буде жив. Подај му за успомену од његове Мице нешто од мојих ствари. Онај пешкир у гиали сам му обећала. Дошло је време да му га други преда. Последње моје писмо биће упућено теби и њему. Поздрави Дану и њеног Микин,у, оца, маму и све моје рођаке. Реци свима загито је Мицу покрила земља, и што год више људи то дозна мени ће бити лакгиа рака. Све вас воли и поздравља ваша Мица”. Терор љотићеваца и Пећанчевих четника над становништвом у Пожаревцу почео је септембра 1941, када је Пожаревачки партизански одред већ контролисао цео округ и у већини места већ била установљена народна власт. Љотићевци су ухапсили тројицу гимназиста скојеваца (Станоја Симеуновића, Драгослава Ћирића и Николу Милића) и заклали их у подруму гимназије. Заробљене партизане су вешали пред железничком станицом и на главном тргу усред Пожаревца. Настало је хапшење родитеља и ближе родбине партизана и наређено им да своју децу врате кућама. Међу ухапшеним родитељима били су Зора Албуновић, Симка Игњатовић, Костадинка Јањић, Живка Првуловић и многе друге, мајке, жене и сестре партизана. Родитељи су у подруму гимназије, који је љотићевцима служио као затвор, страховито тучени и мучени, највише Лена Богојевић: прво су јој ударили 120 батина да призна да је била код своје ћерке Борке у Мајданпеку, а други пут су је ухапсили и ударили још 25 батина зато што ћерку није вратила кући. Наређење је гласило: ШТ АБ 6. СРПСКОГ ДОБРОВОЉАЧКОГ ОДРЕДА Бр. 505 22. XI. 1941. Пожаревац Наређује року од ку. Јелени 7 дана Богојевић да у доведе своју ћер- ЈЕЛЕНИ И ИЛИЈИ БОГОЈЕВИЋУ ОБУЋАРУ П О Ж А Р Е В А Ц Наређује Вам се да у року од 7 дана од данас доведете Вашу кћер Борку Богојевић, ученицу Трговачке академије, која је одбегла комунистичкој банди 564 у Мајдан Пеку и тамо сарађује у разбијачким акцијама банде. Ово Вам је могуће да извршите, јер сте ћерку тамо обилазили без сметње. За неизвршење ћу Вас најстрожије. овог наређења казни- За Команданта Љуб. Д. Младеновић О терору који су крајем 1941. спроводили Немци и њихови плаћеници у овом крају сведоче и неке белешке у Операцијском дневнику 704 пешад. дивизије (немачке) од 1. X. 1941. до 31. XII 19411): „. .. 2. XI покрет за Велико Градиште, 21 комунист убијен, заплењено 4 лака митраљеза, 1 тешки митраљез, 100 пугичаних метака и 50 ручних бомби. Улаз четника у Велико Градиште и манифестације Петру II и Кости Пећанцу. 20 комуниста ухашиено, заклано и бачено у Дунав. 25. XI покрет за Голубац, успут 45 комуниста убијено, 10 рањено и затим убијено ...” У саопштењу бр. 9. објављеном 29. XI 1941. Штаб Народноослободилачког партизанског одреда округа пожаревачког даје охрабрујући извештај о стању и моралу после погибије Вељка Дугошевића: „ .. . Народе Округа пожаревачког! Иако је друг Вељко погинуо, народноослободилачки покрет партизана и даље постоји, и даље са већом енергијом и пожртвовањем бориће се за национално ослобођење од фагиистичких окупатора и браниће интересе народа. Ви сте чули од непријатеља да су партизани разбијени и унигитени. То није тачно! Нагие снаге су очуване и борба се наставља истим темпом .. .”2 Половином децембра 1941. реорганизован је Пожаревачки партизански одред и по свом првом команданту назван „Вељко Дугошевић”. Формиран је штаб група јединица, које су бројале око 150 људи. О борбама ових партизанских група јавља „Билтен Врховног штаба Народноослободилачке партизанске и добровољачке војске Југославије” у броју за децембар 1941 — јануар 1942: „У источној Србији наши партизански одреди воде успешну борбу са окупаторима и недићевскнм бандама. Иако су пре месец дана претрпели ударац у- ‘) Зборник ВИИ, I, стр. 674. 2) Оригинал документа, рађен на фу, налази се у Историјском архиву ЦК СКЈ. шапирогр.а- �дружених Немаца, недићеваца и четника Драже Михаиловића, партизани источне Србије сачували су своје одреде. Ослобођено је цело Хомоље до Пожаревца. Партизани су исто тако поново ослободили Раброво, Велико Градиште и Голубац”. Међу партизанским групама које су смелим препадима и акцијама доводиле до беса непријатеља, који је преко квислиншке штампе већ давно био објавио да је партизански покрет ликвидиран и „комунистичка куга истребљена”, била је чета Мише Савића-Ћурчије, чији је политички комесар била Вукица Станковић-Орлеанка. Чета је успешно оперисала у непосредној близини Пожаревца, али због дубоког снега и јаке зиме није могла да се благовремено пребаци на други терен, па је издајом 15. фебруара 1942. опкољена у Поповићу, засеоку Драговца. Петнаест партизана се борило до последњег метка противу стотину жандарма; они који нису погинули у неравној борби сами су се убили да не би живи пали непријатељу у руке. О овој борби окупаторски лист „Ново време” од 19. фебруара донело је вест: ПАРТИЗАНИ СВОМ НАРОДУ Теби се обраћамо, ми, твоји синови, деца твоја, крв твоје крви. Теби се обраћамо, наш поробљени народе, јер смо ми твоји и ти наш, јер смо ми једно. Твоји партизани који су једини остали верни теби, твојој борби и твојој слободи — пишу ти... Ми настављамо борбу са још већом вером у нашу победу. У досадашњим борбама изгубили смо много својих добрих, много храбрих бораца, много врлих синова народних. Они су изгинули храбро за народну праведну ствар и ми ћемо се увек сећати имена тих наших народних хероја: ВЕЉКА ДУГОШЕВИЋА, БАТЕ БУЛИЋА, РАДМИЛА ЖИВКОВИЋА, МИЛУТИНА СТАНКОВИЋА-ЦОНИЈА, ВУКИЦЕ и ВИДЕ СТАНКОВИЋ И ДРУГИХ. ОНИ СУ СВОЈИМ ЖИВОТИМА ЦЕМЕНТИРАЛИ ТЕМЕЉЕ НОВОГ ЖИВОТА КОЈИ МИ ЗИДАМО! ЊИХОВА ХЕРОЈСКА СМРТ ПОДСТИЧЕ НАС НА ИСТРАЈНОСТ, НА БОРБУ ДО ПОБЕДЕ! МИ ИДЕМО НАПРЕД ЈЕР ЈЕ НАША СТВАР ПРАВЕДНА. С нама су сви они који воле ову земљу и њену слободу, с нама је сав поштени радни народ, с нама су сви угњетени и поробљени. Против нас су пљачкаши и гуликоже, који продају своју земљу туђину, свој народ да робује, само зато да би га пљачкали као што су га увек пљачкали. ПАРТИЗАНИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА „ВЕЉКО ДУГОШЕВИЋ” округ Пожаревац 27 фебруара 1942 године ЖАНДАРМИ И ПИТОМЦИ НАРОДНЕ ГАРДЕ УНИШТИЛИ КОМУНИСТИЧКУ БАНДУ КОД ДРАГОВЦА Пожаревац, 18. фебруара У селу Драговцу 15. о. м. појавила се једна чета комунистичких банди коју је предводио Миша Ћурчија из Пожаревца... У току борбе убијено је 15 чланова комунистичке банде, међу којима и Миша Ћурчија, вођа ове групе, студенткиња Јованка1 кћи Николе Станковића, бившег трговца из Пожаревца, позната под именом „Јованка Орлеанка” и једна служавка Мите Станисављевића, апотекара из Пожаревца.” У окружници којом почетком 1942. одред „Вељко Дугошевић” позива народ да истраје у борби противу непријатеља, наводе се имена храбрих бораца, међу њима и Вукице. Почетком 1942. у Пожаревцу је, поред малог броја чланова Партије, постојао већи број активиста, мање или више некомпромитованих. У то време пуштен је известан број чланова Партије, који је био раније заробљен или ухапшен, тако да је половином јануара могла да буде формирана градска партијска ћелија. У ру) Ни у једном документу нити у мемоарској грађи не помиње се да је у чети Мише Ћурчи.је била још која партизанка, наводно Јованка, осим Вукице Станковић. — прим. ред. ПРВУЛОВИЋ-МАЛА, кројачка радница из Пожаревца, у раднички покрет укључила се врло рано. Члан СКОЈ-а постала је 1939. и одмах њена активност постаје запажена, нарочито по линији рада синдиката. У КПЈ примљена је почетком 1941. Постаје секретар једне од ћелија у Пожаревцу. Одмах приступа прикупљању помоћи за НОП. БОЈАНА По одлуци руководства, 1941. ступа у Звишки одред. При штабу одреда похађала је болнички курс. После погибије 565 Вељка Дугошевића и повлачења одреда услед офанзиве, Бојана остаје на терену као партијски радник још неко време. Током 1942. године, поново ради интензивно у Пожаревцу: члан је једне од градских партијских ћелија, задужена за рад са женском омладином. Крајем 1942, као и остали компромитовани другови, упућена је на рад на терену. Бојана одлази у моравски срез где је скупа са Радмилом Трифуновић-Хитром. Кретала се обучена у сељачко одело и, како кажу, није знала за страх. Обилазила је терен, одржавала састанке, давала директиве за рад, а изнад свега уливала веру у победу. Погинула је заједно са Хитром и још четири друга између Александровца и Миријева 3. маја 1943. Тела мртвих партизана пренета су и изложена у Жабарима. Али су убрзо склоњена, јер уместо да се људи застраше, како је непријатељ очекивао, народ се дивио храбрим партизанима. Мајка Бојане, Живка Првуловић, била је заједно са две своје ћерке, Олгом и Јеленом-Лелом, активна у НОП-у за све време рата. Још пре рата код ње су одржавани скојевски и партијски састанци и склањали се другови пред полицијском потером. У кући је био скривен шапирограф на коме су умножавани леци, а Живка их је растурала. Ту су се скупљали прилози у одећи, обући и храни и одатле су их курири носили за одред. Преко Живке Првуловић ишла је веза са Шумадијским, Космајским и Стишким одредом. Хапшена је и злостављана тако да јој је и кичма остала повређена. Од њене три кћери, само је Олга преживела: Бојана је погинула маја 1943; Јелена је била претучена у полицији и од последица умрла марта 1944. у болници. Живка је и после рата наставила да ради у АФЖ. �БОЈАНА ПРВУЛОВИП СА СЕСТРАМА ВО) И ЈЕЛЕНОМ-ЛЕЛОМ (ДЕСНО) ОЛГОМ (ЛЕ- ководству ћелије била је од жена Љубица Јањић. У мају и јуну ћелија је почела да прима нове чланове, међу њима и Јелу Васић. У јуну су формиране две партијске ћелије. У једној је Јела Васић била секретар, а међу члановима Бојана Првуловић. У лето 1942, кандидована је за члана Партије Даринка Станисављевић-Цана, која је била један од сталних курира и веза са Покрајинским комитетом. У септембру је примљена у Партију Милица Гргуровић-Чупа, која је затим била стални курир ПК до хапшења 1943; кандидоване су и Ката Рајчић и Живка Цветковић-Црна. У Пожаревцу се 1942. рад за помоћ одреду развијао углавном преко жена и омладине. За рад са женском омладином била је задужена Бојана Првуловић. У женском скојевском активу биле су: Добрила Влашки, Драгица Влашки, Јелена Првуловић, Олга Првуловић и још десетак омладинки. У руководству рада са женама биле су Љубица Јањић, Јела Васић и Борка Богојевић. Било је девет тројки жена на помоћи одреду. Због конспирације рад је био организован у тројкама: прва тројка: Живка Гарибалдина, Мара Петковић, Костадинка Јањић; друга: Драгица Петковић, Живка Симић-Црна, Љубица Влашки; трећа: Каја Рајчић, Николија Николић, Гина Драгановић; четврта: Антонија Албич-Тоска, Мила Килијан, Живка Првуловић; пета: Божинка Миловановић, Мира Динкић, Цила Динкић; шеста: Жива Ивановић, Симка Игњатовић, Слободанка Гојевић; седма: Биса Станисављевић, др Боса Тадић, Анђа Плетњев; осма: Милица Гргуровић-Чупа, Цана Станисављевић, жена Иве Петковића и девета: две другарице из Циганске мале, Ружа Гандијева. Најактивније жене обухваћене су партијским радом у четири групе, којима је руководила Борка Богојевић: прва група: Мица Гргуровић, Мира Јовановић-Јаза; друга: Слободанка Радивојевић, Ружа Гандијева; трећа: Лена Богојевић, Викторија Миленић и четврта: Јелица Сегер. Чланице група радиле су индивидуално с неким другарицама које из разних разлога нису могле да буду обухваћене тројкама. То су биле: Вука Баштовановић, Зора Албуновић, Цвета Брдарски и Јела Васић, судијина жена. Овако велика активност жена трајала је све до краја маја 1942, до пада Слободанке Стефановић, после кога 566 су, због њеног држања за време истраге, многе другарице морале да напусте Пожаревац. О ситуацији на терену пожаревачког округа јавља Покрајинском комитету Мома Марковић у писму од 7. фебруара 1942: „ ... што се тиче партијске организације ... полако нам ничу нови људи, али настојимо да проблем ницања нових кадрова иде бржим темпом .. „Техника, која је сређена, умножава материјал који нам шаљете, а ми сами сада припремамо обавештења о конкретним задацима из нашег краја, о пљачки и терору окупатора и његових слугу ...” „ ... у току ове недеље треба да буде формирано скојевско руководство, а рад СКОЈ-а постављен је на терену и спроводи се .. Крајем фебруара и почетком марта, чим је мало попустио притисак непријатеља, ОК Пожаревац извршио је реорганизацију рада на терену, Роса Игњатовић-Димитријевић одређена је за инструктора рејонског комитета Стига. Формирано је партијско руководство за рамски срез, у коме су од другарица биле Слободанка Стефановић и Вера Вребалов. За инструктора ОК у моравском срезу одређена је Радмила Трифуновић-Хитра. Радом партијске организације у граду и срезу Пожаревац руководили су Божидар Димитријевић-Козица и Вера Милетић. Створено је рејонско партијско руководство за Средњу Млаву, чији је секретар била Бранка Стојановић-Доса, а повремено је била и члан партијског повереништва за пожаревачки срез. Ово партијско руководство створило је мрежу партијских организација која је покрила готово читаву територију бившег пожаревачког округа. Поред партијских јединица, формирани су скојевски активи и народноослободилачки одбори, а у многим местима, нарочито у пожаревачком срезу, основани су и одбори жена и покренут рад оних одбора који су основани још током 1941. године. У Малом Црнићу кандидоване су у јуну 1942. за чланове КПЈ од другарица Николија Миловановић и Десанка Стевић, које су у августу примљене у КПЈ. Милева Станковић-Нана, примљена је без кандидатског стажа, због оданости и проверене храбрости. Створене су две партијске јединице; на челу једне била је Бранка Стојановић-Доса, а чланови, поред другова: Николија Миловановић-Вема и Драга Стојановић; у другој су биле Десанка Стевић и Милева Станковић. У овом саставу организа- �ције еу остале све до марта 1943, до непријатељске офанзиве. У фебруару је формиран рејонски комитет, чији је члан била Бранка Стојановић-Доса. За инструктора је маја 1942. дошла Роса Игњатовић, пошто су неки чланови рејонског комитета, међу њима и дотадашњи инструктор Милан Марјановић, били похапшени априла и интернирани у Норвешку. Роса Игњатовић је на овом месту остала до септембра 1942. године. Одбор жена првобитно је радио у саставу: Љубинка Петровић, Николија Миловановић и Десанка Стевић, која је њим руководила. Касније је проширен и у њега су ушле: Ната Михајловић, Лена Томић, Љубина Несторовић, Живка Рајић, Лепосава Живановић. У том саставу остао је до јесени 1942. Уз помоћ инструктора Бранке Стојановић-Досе овај одбор је убрзо масовно окупио жене, тако да су оне учествовале у прикупљању рубља за партизане, плетењу топлих ствари и припремењу пакета за партизане. У току 1942. радио је и актив женске омладине: Десанка Мирковић, Радмила Петровић, Нада Милојковић, Нада Пауновић, Рада Јовановић, Ната Стојановић, Бранка и Олга Милетић. У лето 1942. радила је техника у Малом Црнићу, којом је руководио члан Партије Живојин Стојићевић. Техника је била смештена најпре у кући Смиљке Радовановић, а касније код Љубинке Петровић. Радом и помагањем била су обухваћена чак и деца пионири: Влада и Дивна Миловановић, Станиша и Драгиша Стевић, Миодраг и Наталија Стојићевић, Женева Томић и други, били су сигурни и искусни курири и одржавали врло одговорне везе у близини села. У току 1942. и 1943. одржаване су по мањим групама у селу конференције и вршена је индивидуална агитација. Прикупљао се новац у млину и селу за помоћ партизанима и прилог Партији. Један број кућа био је фактички мобилисан: кућа Лене Томић, Миле Милорадовић, Смиљке Радовановић, Дане Чоботаревић-Хајдука; а и код многих других врата су била широм отворена. МИЦА УРОШЕВИЋ-ЗВЕЗДА-СИЛНА, МИЛЕВА СТАНКОВИЋ-НАНА, по- гинула као активиста НОБ и члан КПЈ од 1943. Члан актива жена у Малом Црнићу. Радила је неуморно на популаризацији борбе и активирању жена. Како је имала радњу (трговину животних намирница), то јој није било тешко да успешно обавља своје задатке. Код ње су се одржавали састанци жена и читалачки часови. Одржаване су и партијске и партизанске везе. Била је вредна и честита, по нарави тиха, али храбра. Уживала је леп углед и жене су је слушале. Давала је женама да растурају летке, да плету и преду за партизане и прикупљају помоћ. Себе није штедела. Непријатеље је из душе мрзела. Убили су јој сина Милутина — Џонија још у почетку НОБ, члана КПЈ и првог секретара партијске организације у Малом Црнићу. Другове борце и партијске раднике чувала је и волела. Имала је колиб^ у винограду на крај села у којој су се такође одржавали састанци. Бринула је за другове. Знала је да ће увек неко да наиђе и унутра је увек било спремно нешто од хране, дувана, шибица и осталих потреба. Сваки борац је знао за Нанину колибу. Приликом љотићевске офанзиве, марта 1943, ухваћена је и Нана у групи од око 60 људи само из Малог Црнића. Држала се неустрашиво. Стрељана је 2. априла 1943. у Братинцу, заједно са Милевом и Александром Ивановићем-Бабунским и другима. ОК за Пожаревац је писао о херојском држању Милеве Станковић — Нане. У многим селима створени су активи жена. У Трњану су међу најактивнијим биле Ружа Ђорђевић, Рада и Љубица Цветковић, Милева Николић, Дана Симић, Илина Стокић, баба Зора. Злата Марковић, Лепосава Јовичић и друге. Жене су прикупљале 567 радница, једна од најистакнутијих жена у Трњану. Била је стални курир ОК, старала се о смештају теренских радника, организовала жене у прикупљању помоћи партизанима. На свом терену успешно је радила за све време рата. У пролеће 1942, по налогу Моме Марковића, успоставља везу са Пожаревцом када то ником другом није успело. Сви су се вратили не смејући да прегазе набујалу реку. Звезда је прегазила и обавила задатак. Похваљена је за то и на партијском састанку, коме су, поред Моме Марковића, присуствовали и Козица и други руководиоци. У чланство КПЈ примљена је 1942. године. У великој љотићевској офанзиви 1942, била је ухваћена заједно са својом стрином, Милицом Урошевић. Захваљујући свом држању била је пуштена, 1943. поново је хапшена и претучена, али је рад наставила. Последњих дана септембра 1944. добила је задатак да организује прихватање другова из Пожаревца и да их преко Трњана пребаци у Смољинац. Са својом партијском организацијом била је прва која је ушла у ослобођени Пожаревац. После ослобођења ушла је у Срески комитет КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и многих одликовања. �намирнице, плеле и шиле за одред, прихватале рањене и болесне другове, склањале их и неговале. Преко њих је одржавана стална веза са Пожаревцем, Смољинцем и одредом. Као теренски радник и курир у Трњану истиче се Мица Урошевић-Силна, радница, која се држала на свом терену све до краја рата, а за НОП је радила од самог почетка рата. Окупљала је жене на састанке на којима их је члан ОК Чеда Васовић упознавао с политичком ситуацијом и задацима. Старала се о смештају теренских радника, прикупљала храну и одело за одред. Када су покидане везе са организацијама, помогла је у јануару 1942. Окружном комитету да се везе успоставе, заједно са осталим члановима актива. Била је стални курир ОК. У њеној кући једно време била је смештена техника. Године 1942. ухапшена је, али је због свог држања пуштена после три дана. Поново је ухапшена 1943. и претучена. Примљена је у КПЈ 1942; после ослобођења ушла је у Срески комитет. У Набрђу постојао је такође актив жена: Каравиљка и Милева Иваноновић (ћерка и жена Цанета Ивановића-Бабунског). Милева Ивановић примљена је у КПЈ 1942. У Брежану је у првој половини 1942, примљена у КПЈ Лепосава Петровић. У проширену организацију жена, која је била активна још 1941, ушле су Драгиња Ивановић, Милица Пеловић и др. Септембра 1942, Радмила Трифуновић-Хитра примила је у Партију у Великом Селу Ђурђију Томић-Мишић, која одржава курирске везе и организује рад са женама за помоћ одреду. Поред сакупљања материјала и опреме, жене су спремале и гушчију маст за подмазивање пушака. Ђурђија је организовала и читалачке часове. Актив је имао десетак жена; међу њима Софија Милетић, Милева Станојевић (члан СКОЈ-а), Милица Стојадиновић, Милева Стојановић, Ружа Пауновић, Угринка Спасојевић, Мица Стефановић, затим Јелисавета Ђорђевић, Стана Симић, Ната Милојковић, Мена Степановић, Стојна Ђорђевић, Коса Стојадиновић, Милица Андрејић, Стана Томић-Ценић, Стана Мацић, Василија Рајчић, Олга Мишић, Јелица МихајловићЖивана, Мира Маринковић, Наталија Мишић, Велисавка, која је 1943. стрељана на Чачалици. Активност жена се распрострла на цело село. У Смољинцу је на курирском пункту за везу радила Рада Станковић- -Ћерка, у чијој су кући била два бункера. У Брежану су се укључиле у рад 1942. активисткиње: Персида Стефановић (у њеној кући је 1943. био ОК), Дамјанка Стојановић, Радица Стојановић, Јела Петровић, Јаворка Павловић, Ана Величковић, Вана Стефановић, ЈБубица Ђорђевић, Лепосава Филиповић, Мица Миљковић, Вука Новаковић, Николија Павловић, Љубица Ристић, Милица Марјановић, Сојка Павловић, Санда Арсић, Мица Стефановић, Дара Стефановић, Цура Павловић, Сојка Митић, Милица Петровић, Радмила Петровић, Јованка Стефановић, Мица Петковић, Слободанка Лазић, Божана Крстић, Јела Динић, Ружа Павловић, Цура Јанковић, Милева Тодоровић, Живка Ђорђевић; из Пожаревца су радиле на овом: Љубица Јањић-Дунавка-Влајна и Живана Првуловић. Као курир, а нарочито својим држањем пред полицијом, истиче се Кристина-Киће Бајковић-Гора. Била је један од курира ОК и ишла је за Београд. У провали 1942, пошто је полиција запленила неки материјал који је она донела, упорно је порицала и свој рад и све везе. У Божевцу је била група од двадесетак жена, активних у пружању помоћи. Од октобра 1942. ради се интензивније преко НОО, СКОЈ-а и жена. Један број људи који се истицао у раду примљен је у КПЈ, међу њима Загорка-Гора Ивановић, која је била стални курир технике, у то време смештене у кући Николије Јоцић у сазиданом бункеру, који је служио једно време и Окружном комитету. Од поверљивих кућа, поред куће Никодије Јоцић, чија је кћи Живка убијена од Бугара 1943, биле су и куће Станоја Ивковића и Талке Ивковић. У Батовцу и Дубравици појачан је рад жена у другој половини 1942. године. Из Драговца су били ухапшени Божидар и Христина Лазић због давања намирница партизанима у провали која је захватила и ово село; поред још неких активиста, међу њима ухапсили су и Кристину Милошевић, Росу и Лепу Стојановић из Брежана. У неким селима среза звишког у 1942. поново се активирају групе жена. На томе је у ово време нарочито радила Томанија Јанковић, учитељица. Она се у Раковој Бари повезала с већим бројем жена. У Турији је Милица Станојевић обухватила такође један број другарица. Оне су давале прилоге, припремале вуну, плеле чарапе борцима. У 568 Раковој Бари партијска јединица, у којој је од жена била Томанија Јанковић, успела је да успостави у Каони и Љешници контакт с већим бројем другова, чак да образује и сопствену технику за умножавање материјала. Организација је крајем 1942. примила на себе да обезбеди сигурне базе онима који су се морали повлачити због непријатељског притиска. Преко ње се развио рад са женама и помогнут је рад са омладином, нарочито из Кучева. У Кучеву је Рада Пејовић-Станимировић успоставила везу са Томанијом Јанковић. Рад групе жена оживљава у јесен 1942. У групи су биле: Ружица, кћи лончара из Кучајне, Милева Марковић, Гордана Благојевић, Живка Михајловић, Јевра Милосављевић, Гина Мидосављевић и др., све родбина, мајке или жене бораца из овог краја. У Браничеву се проширује рад на села: Церовац, Триброде, Крушевицу, Пожежано, а хвата се веза са Кисиљевом и Ђураковом, где долази Слободанка Стефановић ради организовања рада. У то време формиран је НОО, у ксји је од жена ушла Вукосава Ра,п овановић. Велика партијска активност била је развијена током 1942. године у Костолцу: формиране су две ћелије, у Старом и Новом Костолцу, које су крајем године обухватиле око стотину чланова у селу. У кући Живке Николић одржавани су састанци и склањали се илегалци; партијска организација је преко зиме у рударској колонији одржавала састанке у кући Љубице Пајић, а и у неколиким другим кућама оданих активиста. Те куће биле су упоришта партијским и теренским радницима, као што су били Момчило Чупић-Сеља, Мара Буквић, Милка Радаковић, Мила Драгосавац, Бисерка Филиповић, Даница Маринковић, Љубица Вујић и др. У голубачком срезу активизација партијског рада почела је половином априла. У Добри такође рад оживљава, прикупља се храна за одред, обнављају скојевске огрнизације, поново одлазе људи у одред. У Добри су били Мила-Добрила и Пера Величковић, глумци из Скопља, који су раније радили у штабу Вељка Дугошевића. Добрила је обављала рад са старијим и женама. Четници су их обоје убили. У Александровцу, срезу моравском, када је за инструктора дошла Радмила Трифуновић-Хитра, почело, се �са обнављањем рада НОО, жена и омладине. У Породину је председница актива жена била Јелена Зубановић, чланови Лепосава Павловић и Магдалена Јовановић. Јана Андрејевић, Драгиња Рајковић, Ђурђија Илић и Миља Микуљевић биле су курири. Кућа Даринке-Беле Трифуновић, мајке Радмиле Трифуновић, у којој је био раније смештен штаб Моравске чете, била је партизанско упориште. У раду се истицала Радмила Којић, Божана и Милица Стокић, које су склањале партизане. У Влашком Долу биле су курири Кристина Петровић и Минђа Николић, а из Полатне Лепосава Јовановић, у чијој су се кући склањали партизани, и Горица Лазаревић, која је у више махова крила у својој кући Радмилу Трифуновић и давала јој одело да се прерушена извуче из непријатељског обруча. У Миријеву је међу најактивнијим сарадницима НОП-а била Јерина Илић, жена палог првоборца. У Жабарима је међу најоданијим помагачима НОП-а била Станија Јовић, чији је син био у партизанима. У селу Батуши рад жена организовала је омладина. Међу женама које су прикривале борце, помагале у одећи и храни, биле су Катарина-Тина Милошевић, Дана Томић, Доса Митровић, Јела. Марјановић, Божана Миљковић, Катарина Несторовић, Живка Стојићевић, Деса Живковић, Лепа Радовановић, Достана Несторовић, Драга Живојиновић и друге. У Петровцу је НОО задужио радом на овом терену Десу Билић, члана КПЈ, Вуку Пајкић, кандидата Партије и Милу Караџић. У то време примљена је у СКОЈ Радмила-Сека Милосављевић. Поред мање-више организованог рада по већим местима, истицале су се радом поједине жене у селима, на пример, Дара Богосављевић из Зеленике код Раброва, која је за свој рад одликована Орденом заслуга за народ III реда; Милева Д. Јовановић из Мустапића, члан КПЈ, радила је за партизане за све време рата под најтежим околностима; у селу Врбици активно су радиле Дара и Рума Љубујева и Иконија Н. Пауновић. Реорганизовање партијских руководстава на терену пожаревачког среза и обнављање рада НОО, група жена и омладине, вршени су под сталним притиском и терором непријатеља. Тактика застрашивања народа, хапшења, мучења, стрељања, поред безобзирног скупљања хране, расељавања читавих засеока, паљења и ру- шења кућа били су свакодневна појава. О томе говоре и непријатељска докумената, а и штампа. Инструктор ОК за моравски срез, Радмила Трифуновић-Хитра, у једном свом извештају описује како су на терену изгледали претреси: „Брдске куће прво претресају и на њих се обраћа већа пажња. Негде претресају и пепео, а негде само завире по собама, тавану и изађу... При опкољавању, обично у зору (негде, на пример, у Малом Црнићу с вечери) заузму све висове; све доминантне положаје поседну јачим групама. Тада долази друга група која врши претрес кућа. .. При претресу салагиа: или блокирају групу салаша па претресају, или сужавају обруч опкољавања и тек тада улазе у куће... Народ их се плаши и мрзи их. Јурњавом по терену навукли су још више несимпатија и негодовања код становншитва”1. Кад нису могли да ухвате партизане са оружјем или неког партијског руководиоца, слуге окупатора хватале су и убијале сељаке, и онда извештавали своје претпостављене о успесима: ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ПОЖАРЕВАЧКОГПов. бр. 484/42 1. јуна 1942. Пожаревац Њена сестра Јелена као активни учесник НОВ погинула је у Босни 1944. године. МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Одељење за државну заштиту Београд 2 ... У срезу Моравском — Жаб а р и : б ) Дана 11. о.м. од стране I вода 4. чете Рудничког одреда из Александровца, ухваћене су у селу Томиславцу у својој кући комунисткиње Јовановић Живка и њена мајка Милева, које су ноћу између 12. и 13. о.м. при спроводу за Пожаревац убијене од стране органа пом. вода са разлога што су испред спроводника покушале да беже, а на три позива спроводника „стој, пуцаћу” нису хтеле стати. М.П. ЗАМЕЊУЈЕ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА (потпис нечитак) ‘) ИРПС, док. бр. 3161. !) Оригинал се бр. 10/1—3 кутија 21. налази у 569 архиви М. ЈОВАНОВИЋ рођена 25. II 1925. у Влашком Долу, у сиромашној породици, као омладинка приступила је напредном покрету. Када је Моравска чета разбијена новембра 1941, Живка се повукла у илегалност. Била је откривена и при спровођењу за Александровац код села Томиславца убијена, заједно са мајком Милевом. ЖИВКА ВИИ, рег. �МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1 За увођење у регистар служила је ова објава: сумњивих ШТАБ КОМАНДЕ МЕСТА Бр. 154 8. јануара 1942. Петроваи, КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ IV. ОЈБ Бр. Службено 27. марта 1942. у Београду ОБЈАВА Подноси извештај о стању у земљи ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (ЈБ) Од последњег поднетог извештаја о стању у земљи извегитавам: 2. — 25. марта о.г. једна наша патрола спроводила је комунистичког јатака ПетровиК Вујицу и Јовановић Даринку, љубавнтчу комунисте Шербановића, обоје из Страмнице, срез Млавски (Петроваг0. Између Бистрице и Горњака спровођени су покугиали бекство, па их је патрола обоје убила. Командант дивизијски-ђенерал Стев. М. Радовановић, с. р. УНИШТЕЊЕ ЈЕДНЕ КОМУНИСТИЧКЕ ТРОЈКЕ У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ Велико Градиште, 19. марта Јуче се у Велико Градиште увукла једна комунистичка тројка, коју су састављали Ђуро Вујадиновић, политички комесар једне комунистичке банде и две „другарице”: Душанка Нгсколић из Мајиловца, иначе комунистички курир и Даринка жена Боже Миљковића, председника општине у селу Рачанци у срезу млавском, која је већ неколико месеци у комунистичкој банди у шуми. Органи власти, којгс су познали комунистичке одметнике, одмах су их опколили и том приликом убијен је Ђура Вујадиновић, који је давао отпор, док су обе „другарице” живе ухваћене.” налази у архиви ВИИ, (М.П.) Командант-мајор (потпис нечитак) У писму Окружном комитету од 27. VII 1942. Јова Шербановић јавља о терену у Срезу млавском (Архивски број 9836): ... Батинан Милош из Кнежице, стари ратник-Солунац, „јер је крио партизане и њихово оружје”. Хапгиен син, жена гиамарана. Из Кнежице воде Матића, и он батинан. Дара, кафеџика из Кнежиг!,е батинана, 50 батина. Погито није јаукала, онда још 25 — свега 75. У Кнежиирл масовна батињања ...” „Обнова” од 20. III. 42, бр. 218, стр. 5 доноси: ‘) Оригинал се бр. 16/5, кутија 26. За г-ђицу Бориславу Богојевић из вароши Пожаревац, среза пожаревачког, Бановине дунавске која се упућује у своје место рођења ради престајања Среском начелнику да је уведе у регистар осумњичених партизана ради вођења даље истраге ако их буде имала. Ова објава важи само до места рођења и док се не пријави среском начелнику. рег. Непријатељ је одводио у затворе и логоре, мучио и стрељао свакога ко је и најмање помагао народноослободилачку борбу и покрет. Као партизански јатаци и помагачи одведене су из села Набрђа у затвор у Пожаревац Милева М. Милојевић, Стана Ст. Николић, Љубинка Церић, Дана Б. Николић, Зора Д. Радојковић, Дана Живковић, Сека Влајић, Десанка Аћимовић. Секу Влајић су четници терали да целим путем иде боса по трњу поред друма и толико СУ Је тукли да је касније умрла од последица мучења. Усред Раброва на пијаци четници су заклали Десу Живојиновић са још 15 другова. Деса је одржавала сталну курирску везу између Главног штаба за Србију и Пожаревачког одреда, а такође била курир између Раброва и Великог Градишта. Учествовала је и у неким диверзантским акцијама. У њеној кући су одржавани састанци бораца и теренских радника и ту се склањали испред потера непријатеља. У Великом Градишту било је хапшења од јануара до краја фебруара 570 1942. Ухапшене су све три сестре Сукијасовић, њихов отац, „Ружић” и његова кћи и са осталим ухваћеним послати на Бањицу. Тада су ухапшени Милан Милентијевић и његова жена Милева, Сибинка Николиш и још неки активисти, који су убрзо пуштени. Код села Дољашнице ухваћен је 23. јануара Божидар Ђорђевић-Буђони са другарицом Стрелом1), спроведени у Пожаревац, а затим у Београд где су обоје стрељани. Маја 1942. ухваћена је Слободанка Стефановић, инструктор, и поново Сибинка Николиш. Провалом Слободанке Стефановић и њеним држањем у истрази похватан је велики број људи; ради вођења истраге дошли су у Градиште из Специјалне полиције агенти Гајић, Штерић, Петровић и Губарев. Једна група ухапшених послата је на Бањицу, међу њима и Слободанка. Међу пуштеним била је Сибинка, која није признала никакав рад. Упркос непрекидном притиску непријатеља и последицама провале у мају 1942, а нарочито пред крај године не престају диверзантске акције којима је циљ да паралишу окупаторску власт на овој територији. Упоредо с тим акцијама, нарочито се интензивно ради на организовању народне власти, као и на политичком уздизању кадрова. Партијско и војно руководство у својим инструкцијама и писмима на овоме нарочито инсистира. Многе жене на одговорним партијским дужностима као инструктори на терену, у раду са женама и омладином, старају се да спроводе ове директиве. У писму ОК-у Пожаревац од 24. VI 1942. друг Коста (Богољуб Стојановић-Тина), између осталога, јавља: „ ... Ката (Бранка Стојановић-Доса) из Малог Црнића формирала је Национални комитет од два радника гс једног сиромашног сељака. Води га Ката . . У извештају ОК-у од 25. VII. 42. друг Коста каже: „ ... Долазак Хитре (Радмиле Трифуновић) као појачање у јединицу у рејону I омогућиће брже продирање у та места и брже оспособљавање другова, јер ће им она стално бити од помоћи.. .”2 „Читавих десег дана налазим се у организацији Кате. Поред састанака са јединицом и практичног рада с њом, скупно смо ггрорађивали прва три чланка из „Пролетера”. Прорадили смо их темељно, нарочито прва два ... Са друговима партијцима непрестано сам имао и поје1) 2) Стрела Мица Бучковић. Документ под. бр. 1397. се налази у архиви ЦК Србије �диначне састанке на којима смо говорили о практичном раду, прорађивали Историју (СКП/б) (прву главу са Катом), говорили о жени у капитализму (са Малом); с њом сам прешао из „Развитка друштва” првобитни комунизам, ропство и започео феудализам и пре свега моменат настанка рада у историји људског постанка. Са Катом углавном о империјализму, са Џином и Малом прву, другу и трећу Интернационалу .. ”1) У наређењу Штаба упућеном НОО у Породину од 30 XI 1942, после разматрања опште ситуације код савезника и опште ситуације код нас, шаљу се упутства за рад НОО, наглашавајући њихове дужности и значај: да су НОО носиоци народне власти, да им је дужност организовати отпор противу пљачке окупатора; да треба да оснивају борбене групе — извршне органе народне власти; да су НОО политички органи нашег ослобођења, до кога води једини пут борбе; да су органи помоћи нашој војсци. Препоручује се сваком НОО на терену да проради ово и да се са сваког састанка НОО имају слати извештаји Штабу шта је урађено у протеклој недељи и шта је планирано за идућу. У целокупном овом раду у великом броју учествовале су и жене, како у организовању одбора народне власти, тако и у самом њиховом раду. Поводом 8. марта 1942. упућен је проглас: СВИМ ЖЕНАМА*) за наш празник борбе „Данас, 8. марта, на наш празник борбе за равноправност и бољи живот жене, ми, жене из борбе, обраћамо се вама, нашим другарии,ама у патњи и страдању, обраћамо се вама које сте увек биле угњетаване, вама, које сте увек били робови, вама којима су увек говорили лажи. Хоћемо, другарице наше, данас с вама да говоримо, хоћемо да вам истину кажемо ... Пошто су крваве фашистичке хорде уз помоћ домаћих издајника, народних гуликожа окупирали целу Европу, вероломно су удариле на земљу слободе и напретка... на Совјетски Савез ... Не боре се данас само совјетске жене, већ и жене поробљене Европе устају данас заједно са својим народом ... борећи се не само да одбране своја права која им мрски окупатор отима, већ да извојују у истински слободној домовини потпуну слободу и равноправност... Славимо 8. март данас, борећи се и ми, жене, заједно са својим друговима за ') Оригинал писма Србије арх. бр. 1320. налази се у архиви ЦК ') Оригинал писма Србије арх. бр. 2273. налази се у архиви ЦК праву народну слободу, за социјалну правду и потпуну равноправност... Зато ви, другарице наше из патње, пођите са нама данас и постаните наше другарице у борби ... Живео 8. март — празник борбе за равноправност и бољи живот жене. 8. март 1942. Жене борци за слободу и бољи живот За округ Пожаревац” Нову 1943. годину пожаревачки партизани дочекали су са поруком Главног штаба партизанских одреда у Србији. У њој је одато признање свим партизанима Србије који се више од годину и по дана боре против окупатора у најтежим условима. У њој се позива на још јачу борбу: „Пређите ког у у офанзиву злотвора! руци земље и не гмиже на Држите испуштајте и један фашистич- чврсто га док гад, оружје на лицу док не изборите слободу”! Обновљени рад на терену и акције које су почете поново у 1942, нарочито пред крај године, настављени су интензивније у 1943. И притисак непријатеља постао је јачи. У офанзиви после ликвидације немачког пуковника Хензела фебруара 1943. наступиле су удружене с Немцима снаге окупаторских слугу, што је за неко време смањило активност пожаревачких партизана. Но већ с јесени расположење народа све је борбеније, а с тим у вези већи прилив у партизане. Под притиском непријатељског терора ОК Пожаревац морао је у почетку године да изврши размештај партијског кадра. У Пожаревцу су повучени старији чланови у илегалност, а рад по партијској линији и техници преузима омладина. У партијској организацији у граду остају од жена само Јела Васић и Мира Динкић; радом СКОЈ-а руководе Дора иДрагица Влашки. Секретар Месног комитета СКОЈ-а била је Дора Влашки, чланови Вера Степић, Смиља Адамовић, Љубица Дупало, Драгица Гачић. Организоване су скојевске групе у Трговачкој академији и гимназији и по улицама, као и групе антифашистичке омладине. За рад на техници успешно је изведена акција којом је украден шапирограф из самог окружног начелства. На њему су умножаване вести „Слободне Југославије" и друге, затим Комунистички манифест (то је једино издање Манифеста у време рата), Питања лењинизма и разни пропагандни материјали. 571 Од компромитованих чланова Партије из Пожаревца Бојана Првуловић упућена је на рад са женама у моравском срезу, да помаже другарици Радмили Трифуновић-Хитри, а Борка Богојевић у Стиг у Касидол, да тамо нађе и организује смештај технике. С њом је радила Роса Игњатовић ради упућивања у рад. У Касидолу су се највише ангажовале Јулка Миладиновић, мајка скојевца Гојка, која је имала у кући ископану земуницу као склониште за теренске раднике. Цела њена кућа радила је за партизане. Јулка и њен син Гојко стрељани су 2. априла 1943, у Братинцу. Техника у Касидолу требало је да буде смештена у кући мајке „Штигљица“, борца из VIII партизанске чете. Све ове жене су обезбеђивале храну теренским радницима, плеле чарапе за борце и вршиле курирску дужност. Од 21. до 25. јануара 1943. одржан је састанак Бироа. Реферат је поднео политички секретар Божидар Димитријевић-Козица о резултату обилажења и ситуацији на терену, у коме је између осталога казао: „Територија А (Пожаревац — пр. ред.) лаган напредак. Месно поверенигитво добро се снашло приликом последњег доласка Специјалне полиције из Београда. Захваљујући доста добро организованој обавештајној служби и мерама предострожности нагаи кадрови остали су сачувани ... Обавестио је наше другове да предстоји хапшење свих компромитованих. Директиву МП послушали су сви другови и склонили се. Специјална полиција успела је само да ухапси гаест даљих симпатизера, од којих су пет отерани у логоре у Београду. Звезда (Борка Богојевић — пр. ред.), Мала II Чича (Мирко Стојадиновић — пр. ред.) сада су илегалци” „Одлучили смо да другаригџг Звезда и друг Плави (Милан Лазаревић, радник из Пожаревца — пр. ред.) оду на територију Ж. као руководиоци омладинског рада ... Другарица Мала из I (Бојана Првуловић — пр. ред.), радница из Пожаревца, одлучили смо да оде на женски рад на територију Д” (из одлука на састанку Бироа од 21.—25. јануара 1943). „Проблем рада за женама. Треба што пре ликвидирати са свим сектагиким прилажењима томе проблему. Треба набављати и умножавати материјал (реферате и др.) за рад са женама... Треба приступити стварању месног одбора АФЖ у 1 и у другим местима и тако створити услове за формирање Окружног одбора АФЖ” (из плана рада ОК донетом на Бироу). „Примили смо другове Петра, Чгсчу и Плавог — јавља Окружни комитет месном повереништву у Пожаревцу — и већ их распоредили на нове дужности. Ко- �лико смо приметили, другови полазе са пуно полета и воље на своје нове дужности под новим приликама. Сада је ред на друговима Звезди (Борки Богојевић — пр. ред.ј, Малој (Бојани Првуловић — пр. ред.) и њеној сестри (Олга Првуловић — пр. ред.) и Спортисти. Ми смо овим друговима већ одредили њихов 6удући рад, а на вама је да их извучете уз највећу безбедност из вашег места и одведете код друга Вељка”.1 8. II 43. Божа Димитријевић-Козица унео је у своју бележницу: „Љути СПГ (Среско повереништво Божеван, — пр. ред.). Да прими другове Спортисту и Малу и да их преда Хитрој (Радмили Трифуновић ■— пр. ред.)”. ОК обавештава тво А 11. II 43: Месно поверениш- „ ... Другове Снортисту, Спиру и Малу (Бојану Првуловић — пр. ред.) и она друга два друга прихватили смо и они су послати где треба”. У писму Окружном комитету од 19. I 1943. друг Јанко (Бранко Стојановић) предлаже нека нова задужења за другарицу Веру Вребалов. Говори о раду жена на терену: „ . . . састао сам се Са оним човеком пошт. чин. и према њему сам закључио да тамо може да оде (у Велико Градиште — прим. ред.) само друг. Соња (Вера Вребалов — прим. ред.)... њу сам упознао с њим, тако да она може тамо да отпочне рад, односно да пробави пар дана док постави рад, на онда да се врати у XIII 15 (Триброде — прим. ред.) где ће моћи да се смести и да одатле руководи радом у XIII 16 (Царевац — прим. ред.) као главни рад, а онда колико може у месту где буде смештена где исто има могућности и да одатле обилази XIII 10 (Кусићи — нрим. ред.), јер су то све близу места до места, све по пола сата једно од другог. Другарица је добра и моћи ће добро да ради у тим местима. Са другом Јовом ће бити у сталној вези и тамо одлазити једном недељно, да би водила тај курс за руководиоце. . . Са друг. Соњом сам разговарао да се тамо гито пре види са људима, да ради на томе да ако може гс тамо никне парт. организација ...” (Ориггтал документа налази се у Историјском архиву ЦК СКС нод бр. 2827). О организовању рада на терену говори у свом писму Окружном комитету за Пожаревац инструктор за срез моравски, народни херој Радмила Трифуновић-Хитра (крајем јануара 1943): „Драги другови, имајући у виду пребацивање до села јужно од места ‘) Прва три дитата 246 у ИРП, четврти у ИРП. су из документа из документа Арх. да 19 Арх. бр. бр. 9461 (Мало Црниће — прим. ред.) и на територију друга „К” захтева дуже времена, одлучила сам да покушам успоставити везу са селима другог среза и учиним све што се може учинити у одређеном времену за проналазак стана”. (Хитра је искористила то време па је у Набрђу и Трњану заједно са другом Козицом, успела да среди организације КПЈ у тим местима. Велики број људи је обухваћен радом на политичком сектору, била је добро организована обавегитајна служба). Пре свега потражила сам везу са селом 3 (припада територији „Г” — прим. Радмиле Трифуновић. — Вероватно се~ ло Шувајићи ■— прим. ред.) о коме смо већ говорили. Добила сам је нреко партизана и одмах пошла тамо. Људи до којих сам догила (два брата од стрица) су добри и поштени људи, јако сиромашни, који воле нагиу борбу и спремни су да укажу и веће услуге. Истог дана упознала сам још два добра човека. Разговарала сам са њима о свему настојећи нарочито да упознам прилике у селу, гито ми је необично важно због задатака ради којих сам дошла. ... Конференција је била неопходна. Разговарала сам са људима о могућности одржавања конферени,ије. Објаснивгии им припремили су све. Конферени,ија је одржана. На њој је било 14 људи, међу њима четворица „добровољаца за жандармерију”. Показало се да су људи сасвим необавештени о развоју догађаја. Све их је жедно интересовало. О свему се много расправљало. На крају почели су да захваљују. Међу њима има добрих људи који се одмах могу ангажовати за рад. Сва четвории,а добровољаца су се свечано зарекла да не само да неће да приме пугику од издајника, већ ће учинити све да ниједан од њихових другова не прими ... После конференције задржала сам четворииу који су ми се учинили најбољи и формирала Нан,ионалноослободг1лачки одбор. Време није дозвољавало да будем дуже с њима, али углавном поставила сам оно што је најважније. За стан су услови добри, сем за храну. Но то се да уредити. Засад сам нашла код једног од чл. нац. ком. Засебна соба и добар положај куће. Кућа је у центру, али има излаз у брдо одмах... Узимајући у обзир да вам је због поште потребно људи, разговарала сам са братом домаћина, који је исто тако добар, само енергичнији, о томе. Он би нам био при руци. Основани нар. осл. одбор би ту много помагао. Само их треба учити конспгсрацији и чврсто их држати... Добила сам везу са местом 17 (Салаковац — прим. ред.)... Поред обиласка овог дела територије поставила сам у плану најужу сарадњу са партизанском јединицом. У Томиславцу се налази машина — приватна својина деловође — али елужи само за рад у општини, дакле за окупатора. Уговорила сам са партизанима да је узму одмах, поготово гито је према обавештењу било око 572 100.000 дин. прикупљено за порез ... Акција је извргиена (27. 1 43. — прим. ред.) машина одузета, иовац узет ... С партизанима сам се договорила да обиђу све општине П задњи пут после ликвгсдирања најгорих опомену опгитинске управ е . . . Народ све вигие сам се залаже за акције и без оног страха од казни помаже партизане у томе... У Жабарима се налази 25 старих жандарма. Исто толико у Александровцу. Нових има до 45 засада. Но сви су страшно заплашени и заколебани. Један наш напад све би их разјурио. Ја ћу разговарати са Симом (Симићем — прим. ред.) о томе, али добро би било да и ви утичете. То би било од колосалних последица за крај. Др. поздрав Хитра” ОК за Пожаревац, пошто у ранијем писму (од 26. XII 42) Покрајинском комитету констатује да су „приликом обиласка Б. Хитрине територије увидели да се другарица Хитра добро снашла, да су код ње нестале њене досадашње слабости . . к а ж е даље о њеном раду (у писму од 28. I 1943): „Поставили смо другарицу Хитру за инструктора ОК-а. То из разлога што је она наш данас најјачи руководилац”. (Документ бр. 2658 ЦКС). Радом међу женама на територији пожаревачког округа била је задужена Вера Вребалов. Активи жена реорганизују се почетком 1943. у одборе антифашистичког фронта жена. Тај је задатак успешно спроведен тамо где су партијске организације успеле да мобилишу већи број жена. У новооформљеном комитету јануара 1943 (комитет ,,Г“), чији су чланови били и Бранка Стојановић-Доса и Ђурђија Томић; ова последња је била задужена за рад са женама по селима која су потпадала под тај комитет; осим тога вршила је и курирску дужност. У Великом Селу одбором жена било је обухваћено десетак, а у Божевцу, где је рад био нарочито интезиван, око 20 жена. У Кучеву су активисти АФЖ-а биле Добрила Антић-Лончаревић, Цана Антић, Рада Сандуловић, Ката Перић, Дијанка Перић-Младеновић, Сека Станчуловић, Жикица Ранчић и Милица Бошковић, којој су у борби погинула два сина. У селима среза кучевског негде су могли да буду формирани мали одбори, као у Церовици, где су активно радиле Ружа Поповић, Марија Макуљевић, Иконија Радуловић, Ружа Јовановић. У Раковој Бари Милица Барнић је наставила раније �започети рад на помагању учитељици Томанији Јанковић. У Каони је активисткиња Стоја Милетић. У Раброву су велики број жена и читаве породице биле ангажоване у раду на помоћи партизанима. У склоништу у кући Руже Милетић склањани су рањеници и састајали се теренски радници. Четници су је претукли и живу закопали заједно са Станицом Костић, чију су мајку Љубицу Николић из Божевца заклали, да би од њих извукли признање. На Ружи Милетић ране од батина нису могле да зарасту. Јула 1944. умрла је у најтежим мукама. Цела породица Анке Стојадиновић радила је за партизане. Анка је са Љубом Стевић и Јевром Јовић из Мале Бреснице ушла у одбор АФЖ-а. Анку су четници држали у свом логору целог лета 1943, мучили је, пекли усијаним гвожђем. Ната Стевић, заједно са својим мужем, била је активни симпатизер још од 1940: у њиховој кући су се састајали и склањали партијци. У току рата погинули су јој син, муж и девер у партизанима. Она је и после њихове погибије наставила с радом за НОП. Гина Богдановић, другарица народног хероја Воје Богдановића-Сељака почела је да ради за НОП после његове погибије. Осим тога су активни помагачи били Живка Ђурић и Олга Тошић, чији су мужеви у пролеће 1943. стрељани на Чачалици. Славка Јеремић хранила је и одевала партизане. Њеног су мужа четници 1944. заклали насред пијаце у Раброву. Перса Милетић активизирала се 1943. и радила све до ослобођења. Исто тако радила је за партизане Зора Благојевић. Активиста Мирослава Дамјановић у селу Српце примљена је 1943. у КПЈ. У Малој Бресници, селу које је за све време рата било нека врста слободне територије •— непријатељ је прошао кроз село само једном за време рата, марта 1943. у Хензеловој офанзиви — упориште Партије било је у кући Љубинке Стојановић-баба Дуле. У њеној кући био је магацин хране и робе за партизане, а у ископаним лагумима и бункерима склоњене пушке, бомбе и муниција, писаће машине и санитетски материјал. Ту су се одржавали састанци партијских и војних руководилаца; међу осталима, долазила је у баба Дулину кућу и Вера Вребалов. Да би исхранила партизане, баба Дула је клала своју стоку и свиње, продала је волове и пољопривредне алатке. Године 1943, када је била изузетна несташица хране, дала је плуг у замену за 200 кг кукуруза. Са баба Дулом је најтешње сарађивала Јевра Јовић, члан одбора АФЖ у Раброву. Њих две су одржавале везу са Рабровом преко Анке Стојадиновић и Љубе Стевић и са Душманићем и Мустапићем преко Илинке Јовић. Крајем јануара 1943. Радмила Трифуновић-Хитра формирала је одбор АФЖ-а у Брзоходу; председница је била Живка Брнић, чланови Љубица Јевремовић и Даница Ранковић. У Малом Црнићу наставио је врло активно рад раније основани одбор жена са председницом Десанком Стевић и члановима Љубинком Петровић и Николијом Миловановић. За политички рад са женама другарице су користиле пропагандни материјал који је умножаван на њиховом терену. Али су тражиле и позајмице ради употпуњавања материјала. ОК Пожаревац у свом писму Среском повереништву Младеновац 16. I 1943. године (докуменат се налази у архиви ЦК СКС, арх. бр. 3721), између осталога тражи материјал за рад са женама: „Драги другови, Обавештени смо да располажете са комплетом „Жене данас” и да сте према чланцима отуд спремили 12 реферата пригодних сада за рад међу женама. Ми бисмо вас молили да нам, ако сте урадили ове реферате, доставите по један примерак од њих или да нам доставите сам комплет „Жена данас” који бисмо вам одмах по вађењу материјала врат или”. У свом извештају ОК-у 22. I 1943. Роса Игњатовић-Тала извештава и о прикупљеним прилозима за Народноослободилачки фонд: „Са везе Ж III (ЈЂ>ешница-прим. ред.) добијен ји новац 12.000 дин. Сем тог новца код мене се налази још 22.820 дин. 22,760 дин. прикупљен прилог у 1-31 (Смољинаи,-прим. ред.) за месец децембар и то 20.000 од млинара Ч. Б. — то је дао у замену за брашно, 2.500 од докторке (Вере Вребалов-прим. ред.) и 260 прикупио је жан. од три човека и 60 дин. чланарина од три члана. Од докторке добивено и санитетског материјала у вредности од 2—3 хиљаде динара. Она је послала готово сав материјал који је друг Б. (Бошко Вребалов-прим. ред.) тражио од ње. Према томе, код мене се налази новац 34.820 дин.” Прикупљена вуна дата је делимично на машинску прераду. Сачувана је признаница друга Љутог (докуменат арх. бр. 2855) од 28. I 1943. на суму од 300 динара која је дата за прераду 10 килограма вуне. „Ово је друга пар- 573 тија што се ради вуна“, додао је уз другарски поздрав и „Смрт фашизму-Слобода народу”, друг Љути. О Међународном дану жена, 8. марта, издат је проглас Антифашистичког фронта жена пожаревачког округа: ЖЕНАМА ОКРУГА ПОЖАРЕВАЧКОГ — за 8 март — „ ... Мајке наше, сестре и другарице, по други пут дочекујемо наги празник, празник жена 8. март, у ланцима ропства, беде и глади. Али га сад дочекујемо са више вере у скору слободу и ведрија лица, јер ланци пуцају и кидају се. Нагиа братска руска армија сатире немачке руље и потискује их, а наша народно ослободилачка армија из позадине уништава немачку силу. На данашњи дан, на наш празник, гледајући око себе распламтелу борбу и поразе Немаи,а, ми осећамо да смо на прагу слободе, да треба само још мало напора, јоги мало муке и над нагиом ће земљом засијати сунце слободе . .. Сестре наше, Немац и његове плаћене банде виде да су на издисају и не жале жртава нити нагие крви да би још мало одржали своје господство. Пред свој крај они су све гори. Њима треба људи за фронт и за рад у фабрикама, а они их немају. Али они зато имају паклене планове и они их остварују. Ми смо недавно били сведоци крвавих догађаја у нашем крају, када смо дрхтећи раскидана срца гледали како нам побеснели Немци одводе синове, браћу и очеве ко зна куд и да се можда никад не врате својим домовима. Зашто они то чине нама је добро познато. Широм свих поробљених земаља, они тако одводе људе, јер им требају снажне руке да под претњом бајонета граде топове и гранате да од њих гину наша руска браћа и ми. А њихове плаћене слуге и издајници народа, они који нашу децу кољу и сестре силују Павелић, Недић и Дража Михајловић и њихове крволочне банде укорак са окупатором и даље раде на нашем истребљењу. За туђи новац, за власт, они су згазили свој понос и образ и издали брата рођеног. Страшне су слике недела и злочина Дражиних четника из Горњака које су извршили и врше над Влајнама у Раковцу, Жељпици и Стамници и над српским женама у другим селима. Језа нас обузима кад се сетимо како су бесни и пијани Дражини четнигџ{. из Горњака прошле зиме у селу Јошаници силовали мајку и жену учитеља из тог села, и једну болничарку партизаику, како су их мучили па заклали. Зато је борба коју водимо још тежа, јер је не водимо само против једног непријатеља окупатора, већ и против њихових помагача, издајица нашег народа. Али ми добро знамо, да жртава мора да буде у тој борби. Ми ћемо их подносити и давати и даље с поносом г(, �самопрегором као што смо и досад, јер је нагиа ствар праведна. А ми смо свесне да ћемо кроз борбу за ослобођење наше земље добити наша права и равноправност са нашим мушким друговима, коју нам досадашња реакција никад није давала, а коју сад кроз борбу све вгчие стичемо носећи равноправно са њима пушку и подносећи све терете и жртве борбе. Не дозволимо никаквим народним изродима да својим лажима и клеветама слабе нагиу слогу. Боримо се с пушком у руци у партизанским редовима и помажимо из позадине нашу народноослободилачку војску! За нашу децу, за нагие другове и браћу, за наше партизане и партизанке ми морамо дати све од себе. Да сви заједно извојујемо слободу, сва права и равноправност за нас жене. Још чвршћи зато треба да буде наги фронт жена борсгаа, још јача наша борба, јоги већа снага ... Окупљајмо се у јединствени Антифашистички фронт жена Југославије! И стварајмо нашим радом и нашом борбом гранитни бедем о који ће се разбијати сви налети окупатора и његових плаћених банди и сви њихови покугиаји да нас уништи и покори. Шајке, сестре, другарице, Свима вам данас говоримо, жене у Стигу, Раму, Морави, Ресави, Млави, Звижду и Хомољу. Свима вам пружамо руку и позивамо све и оне које до сад нису учествовале у заједничкој светој борби за слободу, да данас станете чврсто у ред осталих бораи,а да уложите све напоре да наша праведна ствар гито пре победи. ДЕСА СТЕВИЋ-ЦРНА, из Малог Црнића, једна је од најактивнијих и најдоследнијих руководилаца актива жена у Малом Црнићу. Члан је КПЈ од лета 1942. Вредна и одана покрету, умела је да обухвати жене да раде с њом и да са успехом обављају акције за помоћ НОП-у у прикупљању хране, одеће, смештају другова партијских руководилаца, а користила је и сваку прилику за популаризацију наше борбе. Њен многоструки рад није могао остати незапажен, нарочито после љотићевске офанзиве када је много активиста и партијаца похватано и поубијано, када је у ствари организација у месту спала на њен рад и Николије Миловановић. Децембра 1943. погубљена је заједно са Николијом код села Врбице, после свирепог мучења. Њена деца наставила су да помажу НОБ. Нека вам пред очима стално буде пример наших руских сестара, које се тако херојски боре на фронту и у позадини, нека вам као пример служи херој Совјетског Савеза девојка Лидија Павлижка, славни борац из одбране Севастопоља. Пођите путем којим су пошле жене борци из нагие народноослободилачке армије, које заједно са друговима ускачу у немачке ровове и на тенкове не мислећи на смрт. Пођите путем сељанке из Лике, Кате Пејновић, чланице Антифагиистичког већа, познатог народног борца за слободу, — и многих других жена и девојака из ровова у Босни и рада у позадини. Нека вас у вашој борби и вашем раду увек подстрекава и бодри пример девојке хероја нашег краја, пример младе партизанке Вукице Станковић, која је дала свој млади живот за свету ослободилачку борбу, за нагиу праведну ствар ослобођења. Пут којим је она пошла светао је и частан и њим треба да пође свака жена и девојка у чијем срцу има мржње према робовању и љубав за слободу. Храбре жене Совјетског Савеза називају нас својим сестрама. Ми сетимепоносимо, јер је то велико признање за борбу, коју водимо већ 20 месеци и награда за жртве које подносимо. Морамо се трудити да ово признање и даље оправдамо. Сестре и другарице, Догиао је отсудни час да се реши хоћемо ли јоги робовати, или ћемо идуће године наш празник 8. март дочекати у слободи, у срећи, на гробу немачког фашизма. Како ће бити то од нас зависи. Ступајмо зато смело у борбу коју води народноослободилачка војска под командом Врховног штаба и друга Тита. Уложимо све да постане чвргићи динствени Народни фронт за слободу! 574 је- Слобода и срећна будућност како и нагие деи,е биће дело и нагиих руку! нас Живео празник борбе жена 8. март! Живео АФЖ и народноослободилачка борба народа Југославије! Живео Врховни гитаб НОВ Врховни командант друг Тито! и ПОЈ и Смрт срагиизму — слобода народу! 8/111/1943 Присталице Антифагиистичког фронта жена за Округ пожаревачки” Рад жена, организованих по групама или одборима АФЖ, у НОО, укључен у НОП на терену пожаревачког краја, који је почетком 1943. почео да добија већи замах, развијао се под сталним терором и притиском непријатеља. Ово је било нарочито појачано за време тзв. Хензелове офанзиве. Немачки пуковник Хензел управо је био разрадио планове за офанзиву којом је намеравао да сломи народноослободилачки покрет у целом крају. Непосредно пред почетак операција пресрела је његов аутомобил група партизана са Симом Симићем на челу и 15. фебруара ликвидирала њега и његове сапутнике, и дошла до детаљних планова офанзиве које је собом носио. О томе догађају сачувана су наша и непријатељска документа: СВИМ МЕСНИМ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИМ ОДБОРИМА ... 15. II је Моравско-ресавска чета нашег Одреда успелом заседом код села Топонице заробила и убила немачког пуковника Хензела. Код Хензела су нађена документа која откривају злочиначке планове хитлероваца за наш округ, спремљене за 16. и 17. фебруар ове године. Хитлеровци су заједно са љотићевцима 16. и 17. фебруара извели према �овим плановима одвођење пљачку народа овога краја.1 мушкараца и У дневном извештају 704. ловачке дивизије од 16. II 43, који се у препису шаље ради обавештења Војном заповеднику Југоистока, опуномоћеном немачком генералу у Хрватској и заповеднику немачких трупа у Хрватској, записано је: „ДНЕВНИ ИЗВЕШТАЈ 704 Ловачке дивизије 03 16. II 1943. 16: 1) На путу Петровац-Пожаревац, пуковника Хензела команданта 734 гренадирског пука, у аутомобилу са једним потпоручником, једним подофии,иром и једним војником из пратње, напала је и убила једна, вероватно, комунистичка банда у јачини од 13 лица (Моравска чета). При претраживању околних села, које је одмах извршено, приведено је 239 заробљених, двојица су убијена у покушају бекства, куће у близини места спаљене су. У циљу репресалија наређено је стрељање 400 комунистичких талаца. 2) При акцији прочишћавања западдо од Петровца због недозвољеног номења оружја убијени су један четнички курир један човек и три жене, куће су спаљене...” САОПШТЕЊЕ2 Комунистичке банде извршиле су, 15. фебруара 1943. године пре подне, пад на један немачки аутомобил равска чета). Препад је извршен на између Петровца и Пожаревца код Топонице. Том приликом мучки је јено и опљачкано 4 путника: 2 официра, 1 подофии,ир и 1 војник, а кола су љена. пре(Мопуту села убиспа- За казну стрељано је у Београду 400 комуниста. Село Топоница спаљено је делимично. Неколико стотина ухапгиених лица, похватаних у округу пожаревачком, неће се више вратити у своја села, већ ће бити упућена на користан рад на неко друго место. Слободно кретање грађанства у округу пожаревачком до даље наредбе, дозвољено је само до 18 часова. Немачка војна сила није вољна да скрштених руку посматра злочиначки рад комуниста и других бунтовника. Београд, 19. фебруара 1943. године Командујући генерал и заповедник Србије Бадер с.р. ') Оригинал се налази СКС рег. бр. 2910 и 4412. г) у Истор. архиву ЦК Плакат са овим саопштењем генерала Бадера налази се у архиви Народне библиотеке У Београду, бр. 1057, бр. 337, К. 241/2, инв. 4392. — Штампан је на немачком и нашем језику. У Пожаревцу су после једне провале међу скојевцима ухапшене Милица Јовановић, Јела Николић и Љубица Јовановић, али пошто о њиховом раду није било доказа, пуштене су. Међу члановима Партије у Пожаревцу од жена ухапшене су Јелена Васић и Милица Гргуровић-Чупа, затим кандидати КПЈ Каја Рајчић и симпатизери Слободанка Радивојевић и ВожинкаВељковић, док је Милица Марковић, једна од руководилаца СКОЈ-а, погинула у моравском срезу почетком 1943. Ухапшене другарице предате су Специјалној полицији и отеране у логор на Бањици. Милица Гргуровић-Чупа стрељана је 1. X 1943. у Јајинцима. У току Хензелове офанзиве извршена су велика хапшења у целом пожаревачком округу. Немци су хапсили не само компромитоване теренске раднике, него и свакога ко им се чинио и најмање сумњив. После немачке казнене експедиције, у марту су се појавили љотићевски одреди. Озлоглашени Марисав Петровић ухапсио је крајем марта 1943. само у Малом Црнићу око 60 људи и жена, међу којима су били Божидар и Милева Станковић-Нана, Љубица Стојановић, Смиљка и Милица Радовановић; у Великом Селу ухапшене су од жена Ђурђија Томић, Љубица Јанковић, Василија Рајчић, Рада Михаиловић, Стана Ценић, Злата Томић; У Божевцу ухапшена је Загорка-Гора Ивановић, курир технике ОК; у Набрђу између осталих ухапшени су Александар Ивановић-Бабунски његова жена Милева и ћерка Каравиљка; у Трњану Драга Трајловић, Мица Урошевић-Силна и Милица Урошевић; у Жабарима: Ђурђија Илић и Драгиња Рајковић, курир из Породина. Обе су претучене у затвору. У Жабарима су ухапсили све чланове породице Симе Симића, политкома Моравске чете, међу њима Миру и Стану Симић, Софију Ђурић, Љиљану Несторовић. У Касидолу је од жена ухапшена Јулка Миладиновић, мајка скојевца Гојка, неуморни радник, која је највише помагала Роси Игњатовић и Борки Богојевић у њиховом раду на терену. У Смољинцу је ухапшена Рада Станковић-Ћерка, ученица, члан СКОЈ-а. У њеној кући био је курирски пункт који је функционисао све до њеног хапшења. Осим тога у кући су била и два бункера. С њом је ухапшена и њена мајка Мирослава. Само је мали број ухапшених успео да се ослободи, међу њима Мица и Милица Урошевић, Ђурђија Томић, Василија Рајчић, Љубица Јанковић и 575 ИВАНОВИЋ-ГОРА, ставила се на располагање НОП у свом селу Божевцу. Члан је КПЈ од 1942. Радила на одржавању веза, заједно са децом Владимиром и Надом, која тај рад настављају и после њене погибије. У кући је било свратиште теренских и партизанских руководилаца; била је курир технике ОК. У љотићевској офанзиви за одмазду за напад на један немачки камион организације ТОТ похватано је и стрељано на Чачалици 75 родољуба, 4. 4. 1943. Међу њима је била и Загорка-Гора Ивановић, која је издржала сва мучења и није одала никога, тако да је и после њене смрти њена кућа служила друговима. ЗАГОРКА НИКОЛИЈА МИЛОВАНОВИЋ-ВЕМА, члан КПЈ у Малом Црнићу од лета 1942. Врло сиромашна, пољопривредна радница — надничар, исхрањивала је троје деце сама, јер је била удовица. Беда је прогањала кроз цео живот. Прихватила је борбу и помагала свесрдно НОП. Користила је време на раду у пољу да радницима дели летке. Кад су је опомињали да се чува, одговорила је: „Шта имамда изгубим ако ме убију. Ове муке и беду. Живот је мало да се‘ да за бољи живот радника и сиротиње и за слободу“. Њени задаци били су углавном курирске везе. Уживала је углед вредне и поштене жене. Њена кућа је од првих дана устанка пружала сигурно скровиште. Цела њена породица ангажовала се за НОП. Док је двоје мање деце активирала као курире, имала је старијег сина у редовима НОБ, али ни он није дочекао слободу. У децембру 1943, када је извршено масакрирање од стране четника најистакнутијих људи из Малог Црнића, заклали су после страховитог мучења и Николију Миловановић, заједно са Десом Стевић на путу Врбница — Велико Село. Нису дозволили да их сахране, тако да су их пси разнели. �Стана Ценић. Остали су стрељани у групама: три групе које су предате Гестапо-у стрељане су сукцесивно на Чачалици код Пожаревца. Међу њима и Загорка-Гора Ивановић, која се у истрази држала врло добро, тако да организација у Божевцу није страдала. Једна група од 25 људи и жена стрељана је 2. априла 1943. у селу Братинцу. Смиљка и Милица Радовановић из Малог Црнића стрељане су 28. VI 1943, по накнадној провали, а кућа им је по други пут спаљена. Кућа Радовановића је много задужила партизане, јер је у њој било сигурно склониште борцима и партијским радницима. У Трњану је после ових хапшења, поред Мице и Милице Урошевић, остала да ради као курир скојевка Ружица Ђорђевић с неким омладинцима. У селу Малом Црнићу остало је партијско упориште, које су сачињавале Десанка Стевић и Николија Миловановић. Децембра 1943. одвели су их четници са још неким члановима Партије и заклали. У селу Трновчи наставила је рад Цана Радојковић, домаћица, курир за везу између Петровца и ОК Пожаревца. Пошту из Петровца предавала је инструктору ОК Јови Шербановићу, а затим Вери Вребалов, која је од октобра преузела дужност од Шербановића. Пошту ОК-а Цана је предавала у Петровцу члановима НОО Владимиру и Радмили Пешић, учитељима. Крајем децембра 1943. ухапшена је у Пожаревцу и спроведена за Петровац. У полицији се одлично држала, отрпела сва мучења и никога није одала нити ишта признала. Године 1944. послата је у логор у Немачку. После ослобођења вратила се у земљу. Од последица мучења умрла је 1950. О стрељанима и одмаздама вана су немачка документа: сачу- Међу ових 75 стрељаних на Чачалици код Пожаревца 4. 4. 1943. •—у једној од три групе које су у априлу ту стрељане — биле су Злата Томић и Рада Михаиловић из Великог Села. Божидар Димитријевић-Козица, члан ОК Пожаревац, пише 8. и 25. маја 1943, Покрајинском комитету и штабској ћелији пожаревачког округа поводом стрељања у селу Братинцу: „... Бабунски је мучен ужасно ... Милева још грозније мучена. Ништа није признала, пркосила ... Сва је деформисана. Признала само да је једне ноћи донет радио и одмах од двојице наоружаних однет и ништа вшие ... Кћи им (Каравилка) као и мајка јој. Јоги је у ранама. Јоги јој гноји и отпада месо од туче. 31.11.88.45.72.66.52.17.68.89.13.17 (спасло је дете) ... Нана Станковић — херојско држање ... Људи су сви од мучења од првог дана лежали на патосу, где кога оставе, и нико није могао да устане. Многи више нису ни знали за себе. И на стрељање су однети (Милован, Бабунскп, Милева, отаг/, и син из Малог Црнића). Д.” ИЛЕГАЛНИ „ГЛАС ЈНОФ СРБИЈЕ“, у броју од маја (бр. 5, стр. 12, 1943) доноси: „ .. . Али сва савршенства њиховог заната нису могла да скргие српске родољубе. Стиснутих усана и пркосна погледа умирали су народни мученици из братиначког затвора. Милева Ивановић није била ни неки руководилац нити неки нарочито свестан борац нар. осл. борбе, она је била проста неписмена сељанка из Набрђа, која је прала и кувала за партизане. Али је ипак до беса доводила своје џелате кад је већ сва испечена и истругана, настављала да пркоси. Ни Цанетова уста нису се отворила на признање. Ни седа глава старице Нане из М. Црнића није се покорно погнула. Џелати су добили место признања и одавања — само презир и мржњу.” ОБЗНАНА1 Дана 2. априла 1943. год. на 6. км источно од Пожаревца УБИЈЕН ЈЕ један немачки припадник ОРГАНИЗАЦИЈЕ ТОТ И ЈЕДАН СРБИН ТЕШКО РАЊЕН. Од истих разбојника су и 2 теретна аутомобила запаљена. За тај препад је 4. 4. 1943. године Настављају се одмазде од стране Немаца: СТРЕЉАНО 75 КОМУНИСТА Пожаревац 3. априла 1943. год. САОПШТЕЊЕ Крајскомандант КЛАУСЕН мајор *) Плакат штампан на нашем и зику налази се у Историј. архиву ЦК СКЈ немачком је- На дан 10. Априла 1943. убијен је председник општине Сиракова и железничка станица Сираково је нападнута и опљачкана, ноћу између 9. и 10. априла 1943. извршено је дело саботаже од стра- 576 не бандита на телефонској линији жаревац—Кучево код станице Звижд. Као репресалија за извршена дела, на дан 16. априла о.г. По- СТРЕЉАНО ЈЕ 30 КОМУНИСТА 16. Априла 1943. године Пожаревац Крајскомаднант1 КЛАУСЕН мајор Али се настављају и акције партизана на терену: Окружни начелник округа пожаревачког извештава 30. априла 1943. шефа Српске државне безбедности у Београду под Пов. бр. 266/43: „Ноћу, између 19. и 20. априла, једна партизанска банда од пет лица, предвођена Росом Трифуновић, студеиткињом медицине из Александрови,а, спалила је опгитинску архиву и зграду опгитине у Доњој Ливадииџ. По спаљивању, излепили су плакате комунистичке садржине и отигили су у правцу Породина .. .”2 Са терена којим је пролазила казнена немачка експедиција и затим вршили терор љотићевци Марисава Петровића, јавља Радмила Трифуновић, инструктор за срез моравски: „Драги другови, после ситуације која је настала на терену нисам била у могућности да вам пошаљем извештај. Директну везу нисам смела да користим — било је ризично. ... Покупљен је велики број сељака из околних села (око 1000 људи). Свако је морао да понесе понешто: агиов, мотику, секиру, вилу и храну за два дана. Сељаци су развучени у огроман ланац од Млаве до Мораве. На сваких 10 њих долазио је по један добуровољац. Ланац Је кренуо од друма Плана—Жабари—Петровац. За њима је наступао стрељачки строј љотићеваца на раздаљини од 4 м тако су погили према северу претресајући успут салаше и куће. Ланаи, се завргиио на граници среза моравског. Групу која се зауставила у Александровцу Немци су сликали заједно са њиховим „оружјем” ... Због кидања веза са суседним селима у којима је бко непријатељ ... намеравала сам да се заједно са партизанима пробијем кроз непријатељску линију ... Повукли смо се тек на појаву непријатеља. Тад смо се повукли према 3. Гори. Непријатељ је већ такође у њу улазио... Ту се ‘) Плакат штампан на нашем и немачком зику налази се у Историј. архиву ЦК СКЈ. г) Оригинал документа налази ВИИ, рег. бр. '25/8—3, кутија 22. се у ј е- архиви �видело да секунди одлучују. Морага стално да имаш на оку људе, иначе један пропуштен моменат може да упропасти ствар... Ми смо се извукли и избегли поновни обухват непријатеља који је дојурио из Пожаревца, друмовима Пожаревац—Александровац—Пожареваи,— Велико Село. О хапшењима јављам вам на посебној цедуљи. Најважније је да цео срез гори. Непријатељ се није задржао само на В. Селу, Миријеву, Породину. Он је хапсио из свих села све сумњиве за њега људе па и оне који су некад у почетку нагие борбе макар чиме помагали или имали ма какву везу с нама. Похапшени су скоро сви рођаци живих и мртвих партизана. У таквим условима позвала сам Сељу (Ристић-прим. ред.) и Мизара (Ремењак-прим. ред). на састанак. Прво сам разговарала појединачно са друговима о приликама и раду на њиховим теренима... 27. III састали смо се Сеља, Мизар, ја и Суви (Сима Симићприм. ред.,) и претресли све проблеме који су се први оваквој ситуацији постављали... П.С. Ових дана излепљене су пароле у Кугииљеву, Породину, Витежеву, Вошаковцу, Дубљу и Орешковици . ..” Истога дана, 1. IV када је Радмила Трифуновић писала ово писмо Окружном комитету — секретар ОК је са забринутошћу за другове у моравском срезу писао: „О Хитри, Сими, Љутом, Сељи и Мизару не знамо ништа”. Ситуација крајем марта и почетком априла 1943. била је на терену врло тешка. Није било довољно сигурних склоништа испред навале непријатеља. Један број другова успео је да се сачува благодарећи непрестаном кретању по терену, избегавајући непријатељске заседе, међу њима и Секретаријат ОК — Божидар Димитријевић-Козица, Вера Милетић, Бранислав Стојановић. Неки од другова успели су да се пребаце у рејон Костолца и другде. Тада је већи број партијских руководилаца током априла пао непријатељу у руке. Другарица Роса Игњатовић-Димитријевић остала је ту да покуша у тешкој ситуацији да створи неко упориште-базу. Она је била неуморан партијски теренски радник, и у једној сличној ситуацији, у писму Окружном комитету од 6. II 1943. види се како је неустрашиво наставила рад: мамо сасвим су неконспиративни. Но, то нас неће омести да посао наставимо под пуном опрезношћу .. ” Група Пожаревљана која је остала на терену, међу њима Роса Игњатовић и Борка Богојевић, исцрпљена, без хране и склоништа, Роса са запаљењем плућа, одлучила је да се прикључи чети Драже Марковића-Рође, а Роса склони у неку базу на опоравак. Ради договора кренули су 16. априла 1943. у Смољевац на састанак са Рођом код Смољевачког млина. Међутим, упали су у љотићевску заседу и спроведени у оело Набрђе. Страховито су их тукли и тако унакажене сликали за антикомунистичку изложбу. Затим су их предали Специјалној полицији. Сви су отерани у логор на Бањици. Другови су одмах стрељани, а Роса Игњатовић-Димитријевић 1. X 1943. Једина је из целе групе остала у животу Борка Богојевић, која је ослобођена из логора новембра 1943. као малолетна, интервенцијом свога оца. У писму Среском повереништву у Младеновцу 1. V 1943. ОК Пожаревац између осталога јавља о хватању Росе Игњатовић-Димитријевић и друга Рође, који је рањен у борби и ухваћен: „ . . . Опгита ситуација код нас је још увек доста логиа. За ова два и по месеци много смо добрих другова и руко- водилаи,а изгубили. Неки су јуначки изгинули, неки су похватани. Већина се одлично држала ... Политкома чете, друга Рођу и једну другарицу, Росу Игњатовић, водили су кроз низ села у Стигу и позивали народ да види мечку. Али су ови другови, иако Рођа тешко рањен а другарица полупретучена, стално позивали народ свуд на борбу, да се не оба зире на жртве,: да ће патње народа и његову крв осветити Црвена армија и наши партизани, који ето већ долазе и доносе слободу.” На терену је остала Радмила Трифуновић и слала и даље извештаје. О погибији популарног политкома Моравске чете Симе Симића 14. априла јавља у свом писму од 16. априла: „Драги другови, пишем вам на брзу руку. Петровић полази. Прогили пут се веза није могла одржати. Сад вам гиаљем прогили извештај. Од тада су се десиле многе ствари о којима немам времена да вам пишем. Сад ми је најпажније да везу с вама успоставим. Добро би било кад би постојала могућност да се с вама видим. Јавите ми о томе. У другом случају дајте ми одмах везу како бих могла да вам одмах пошаљем извегитај и добијем од вас одговор. Ситуација је таква да ми је нужно потребно. Прекјуче је погинуо друг Сима. У чети је прилична деморализација. Принуђена сам да помогнем друговима. Другови Сеља, Мизар и Мома су засада здрави-читави. Горњггчани бесне по брдским селима. Не нци масовно пљачкају све на гита на- ТЕЛА ПОГИНУЛИХ БОРАЦА РАДМИЛЕ ТРИФУНОВИП-ХИТРЕ, НАРОДНОГ ХЕРОЈА, БОЈАНЕ ПРВУЛОВИН СА ЈОШ ЧЕТИРИ ДРУГА, КОЈЕ СУ НЕПРИЈАТЕЉИ ИЗЛОЖИЛИ У ЖАБАРИМА. У БОРБИ СА НЕДИНЕВЦИМА, 3. МАЈА 1943. НИСУ СЕ ДАЛИ ЖИВИ V РУКЕ НЕПРИЈАТЕЉУ „... О казненој експедицији сам и ја обавештена. Обавестио нас је човек из општине коме је тајно достављено да ће експедиција доћи кроз 3—4 дана. Мало ће стварно бити незгодно, јер немамо станове са склоништима, а гито их и- 577 �иђу. На Мизаровом и Сељином терену успостављена је свуда власт — где није било. На терену „Д” петоколонаши вргие јуригие. Не видим више. Здраво — Хитра.” Пре своје херојске смрти, Радмила Трифуновић-Хитра учествује у још једној акцији. Постоји докуменат којим Окружни начелник округа пожаревачког извештава 30. априла 1943. шефа Српске државне безбедности у Београду под Пов. бр. 266/43: „Ноћу, између 19. и 20. априла, једна партизанска банда од пет лица, предвођена Росом Трифуновић, студенткињом медицине из Александровца, спалила је опгитинску архиву и зграду општине у Доњој Ливадии,и. По спаљивању излепили су плакате комунистичке еадржине и отишли у правцу Породина .. .”1) Наредни непријатељски документ извештава о погибији Радмиле Трифуновић: БРАНКА ЖИВАНОВИЋ-ВАНДА, ро- дом из Аранђеловца, живела у Београду. Заједно са једном групом, стигла је из Београда у одред. По оцени партијског руководиоца Божидара Димитријевића—■ Козице, Ванда је изгледала врло слабо за напоре партизанске борбе. Стога у писму 3. VI 1943. препоручује Покрајинском комитету да је задржи на позадинском раду „да ради ону вуну што смо је запленили". Међутим, Ванда је дошла са одлучном намером да буде борац и остала је у одреду, где се показала веома храбра и издржљива, учествујући у борбама и акцијама Печке чете. У једном сукобу са четницима, између села Сене и Турије, четници су заробили Ванду са још једним другом „Штуком" кога су одмах стрељали. Ванду су ислеђивали уз немилосрдна мучења. Али, Ванда је искористила небудност стражара и после неколико дана побегла. Пошто ни.је познавала терен, упутила се према селу Сени не би ли нашла домаћина у чијој је кући прихваћена приликом свога доласка у одред. Четници је нису пронашли, јер је воденичарева жена у Сени препознала Ванду, довела је код себе, обукла у сеоску ношњу и склонила од четничких потера. Ванда је сутрадан наставила да тражи партизане и срела се са Сикимићем у близини Пека. Касније је ухваћена у сукобу Печке чете са четницима, којима су помагали Бугари и недићевци, код места Букова Раван код Кучева. С њом је ухваћен, и поред отпора који су обоје давали, и командир чете Велимир Дамјановић — Ћ.ата. По „пресуди суда Горског штаба” Ванда и Ћата су осуђени на смрт и стрељани 18. фебруара 1944. НАЧЕЛСТВО ОКРУГАПОЖАРЕВАЧКОГ Пов. бр. 301/43 15. маја 1943. године Пожаревац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗВЕДНОСТИ КОМАНДА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Београд 2. — У СРЕЗУ МОРАВСКОМ — ЖАБАРИ: а) 3. маја о.г. по подне одред Пољске страже из Жабара открио је у селу Миријеву једну комунистичку групу од шест чланова и одмах ступио са њом у борбу. У тој групи убијено је пет комуниста, а један је рањен. Ову групу сачињавали су: Живота Јовановић-Миланче, Циганин из Кушиљева, командир ове шесторке; Мара-Радмила ТрифуновићМилосављевић зв. „Роса”; Душан Тешић; Богољуб Атанацковић зв. „Дида”. Ова група припадала је партизанској банди убијеног вођг партизана Симе Симића. (М.П.) ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) О погибији Радмиле Трифуновић, Бојане Првуловић и другова из Моравске чете ОК доста дуго није имао потврђене вести. Божидар Димитријевић-Козица пише другу Тини: 13. V 1943: ‘) Оригинал бр. 25/8—3. се налази у архиви ВИИ, рег. !) се налази у архиви ВИИ, рег. О-шгпиал бр. 3/1—2. 578 „ . . . према вестима које добијам из 111-1 (Томиславац-прим. ред.) где сам слао ради везе са Хитром и Сељом, вероватно је да је Хитра погинула изнад Жабара . . ( А р х . бр. 2952). У писму другу Тини од 21. V 1943, Козица још увек нема вести са терена моравског среза. Тек у извештају Окружног комитета Покрајинском комитету од 3. VI 1943. јавља се за смрт Хитре, Боје и другова. Радмила Трифуновић-Хитра проглашена је за народног хероја 27. XI 1953. због свог неуморног организаторског рада и херојског држања до краја свога младог живота. Од 1938, кад је постала члан а потом руководилац СКОЈ-а у пожаревачкој гимназији, затим на студијама у Београду, као члан КПЈ од 1939, укључује се у све акције Партије: у предратном напредном покрету, у припремама оружаног устанка у пожаревачком крају, а када је борба почела, онда је ступила у одред заједно са оцем и братом; као члан Среског комитета КПЈ за моравски срез радила је на оснивању партијских и скојевских организација, народноослободилачких одбора, актива жена и омладине. Као инструктор ОК за Пожаревац у најтежим приликама немачких, љотићевских и четничких офанзива, обједињавала је сав рад у срезу и успевала да усклади активност на терену са акцијама Моравске партизанске чете. Све до своје погибије била је један од руководећих другова устанка и борбе у пожаревачком крају. У тешким, непрекидним борбама са четничким, љотићевским, недићевским одредима и Немцима, Пожаревачки одред изгубио је врло много бораца. Али са терена пристизали су стално нови борци. У писму Покрајинском комитету од 3. VI 1943, Божидар Димитријевић-Козица јавља о доласку једне групе из Београда: „ . . . Из Бгда, осим оне двојице који су дошли у одред преко Максима, сада је догиао још један друг (гиофер, са добрим препорукама од другова из Бгда) и три другариг1,е средњошколке. (Њих две ће вероватно остати у одреду, одмах, спремне на све, здраве, а трећа, слабија, слабо види — мораћемо је негде другде — да ради ону вуну гито смо је запленили)...” Она трећа средњошколка, „слабија", „слабо види“ није пристала да оде на ма какав рад у позадини, него је хтела по сваку цену да буде борац у одреду. То је била Бранка Живановић, партизанка Ванда. Пошто никаква �наговарања другова нису могла да је поколебају, остала је у одреду, и онако слаба показала се необично храбра и издржљива. Учествовала је у свим борбама и акцијама које је њена чета изводила. Крајем јуна 1943. заробили су је четници у борби која је вођена између Љешнице и Турије. Провела је петнаестак дана у четничком затвору, саслушавана је и мучена. Али је испребијана, боса и поцепана успела да побегне и да се, уз помоћ неких сељака који су је прихватили и неко време неговали, опет врати у одред. Почетком јесени 1943. стигла је у Пожаревачки одред већа група рудара из Костолца и партијских радника и омладинаца из Београда, из Средње техничке школе и Шесте мушке гимназије. Тада је извршена поновна реорганизација чета. Одржан је састанак штаба (командант Жика Поповић и политком Богољуб Стојановић-Тина са члановима ОК и представницима чета) и донета одлука да се формирају три чете. Тада је Ана Дабић-Олга, радница из Београда, наименована за комесара III чете. Године 1943. ступиле су у одред Љуба Лукић и Мира Јанковић из Кучева (погинула на једном салашу где се била склонила). Крајем децембра 1943, партизани су приликом блокаде села Двориште ослободили Драгану Бранковић-Пастрмку, коју су ту заробили четници. И поред свих поремећаја, изазваних непријатељским терором, партијски рад на терену стално је обнављан, према потреби како је ситуација захтевала. У томе учествују и другарице. ОК извештава: „Драги другови,1) мшиљења сам да спојимо та два терена у једно С.П. (Среско повереништво — прим. ред). Разлози: већи терен, верујем правилан пут за подизање кадрова и разраду терена... Састав: С.П.-а: Јасни (Момчило Чупић), Стари, Доса (Бранка Стојановић), Мала (Драга Стојановић), могуће и Брђанин.. Разлози: Стари да се подигне тај крај, да уведе Брђанина који нам је јоги непознат, да води НОО целог терена. Јасни и Доса су већ ту. Мала одана, вредна, мислим заслужује. Такав С.П бг«. могао дивно да обухвати терен .. ... Промена имена свим члановима у А (Пожаревац — прим. ред.): 69.66.92.88. 44.47.91.88. (Домаћии,а-Јела Васић)—Живана, 73.18.11.88 (Чупа-Милица Гргуровић) — Олга, 13.88.56.88 (Тања)-Љубинка... ■ ■ . Андри — да пита може ли Олга да се запосли у 1-9 (одлазак Мгслице Гргуровић-Чупе у Костолац — прим. ’) ИРПС, арх. бр. 2948. ред.) да би било пожељно и у V (Петровац — прг1М. ред.). Али, где успе — тамо . . . ” Напомена у вези са шифром, којом су се често служили у преписци партијски форуми између себе или са партијским радницима на терену: обично су имена лица и места била изражавана бројевима. Системи нису увек били исти; такође се и кључ повремено мењао и по правилу био различит за различите везе. Поред једноставне, каква је очигледно била горе наведена, служио је и систем шифровања који је омогућавао писање истог слова на неколико начина, што је донекле представљало препреку дешифровању од стране непријатеља, мада не и сигурност система шифровања помоћу неограниченог низа бројева. Наводимо пример најчешћег шифровања на терену Пожаревачког партизанског одреда: ДРАГА СТОЈАНОВИЋ-МАЛА рођена је 28. УШ 1920. у Малом Црнићу у сељачкој породици средњег имовног стања. Отац Драгољуб Стојановић био је члан КПЈ од 1924, а 1941. члан НОО. Мајка Љубица примала је у кућу партизане, кувала им и прала и ишла на везу. Драга је примљена у СКОЈ 1941. Водила је актив омладинки у селу. Јануара 1942. добија први већи задатак: да доведе инструктора Росу Игњатовић из Трњана, где је била у кући Мице Урошевић — Звезде. Служи и као водич теренским радницима и партизанским групама. У лето 1942. прелази у илегалност. Исте године у пролеће примљена је у КПЈ. У овом случају кључ шифре је био ЛУЈ АДАМИЧ (ћириличном азбуком). У вертикалним колонама следила су на ниже азбучна слова. Л је могло бити написано на четири различите бројне комбинације и тако редом. (Л — 11 или 33, 95 или 48). Кључ шифре ОК Штаб од октобра 1942. до марта 1943. био је: ПАРТИЗАНИ. ЛУЈ АДАМИЧ од 25. октобра 1943. итд. Географска места имала су одређен број, што се такође мењало, односно велико слово азбуке (А-Пожаревац или Ш-1 Томиславац) Упоредо с пристизањем нових бораца и обнављањем чета, од лета до краја 1943, обнавља се и партијски и позадински рад на терену. Од другарица, Бранка Стојановић-Доса, која је од фебруара 1942. била одређена на рад у новоформираном рејонском руководству за Средњу Млаву, а повремено била и члан партијског поверен^тва за пожаревачки срез, успела је да се склони, заједно са сестром Дра- 579 Директне везе на које је ишла биле су: у Набрђу Александар и Милева Ивановић-Бабунски; у Трњану Мица Урошевић, Милован Ракић са женом и ћерком Радом; у Божевцу куће Горе Ивановић и Талке Јовић; у Великом Селу Ђурђијанка Томић итд. Фебруара 1943, када је чета Симе Симића напала на аутомобил с Немцима на друму између Топонице и Великог Села и убила пуковника Хензела, повукла се у село Мало Црниће. Торбу с материјалом и планом офанзиве нађену код Немаца, Драга је однела у Божевац и предала у штаб одреда преко Талке Јовић. У марту, у офанзиви љотићеваца која је ишла за Хензеловом офанзивом, спаљена им је по други пут кућа. Драга и Доса Стојановић прелазе сасвим у илегалност. Једно време се крећу са одредом, а затим се одвајају и остају на теренском раду. Драга организује омладинске активе у Божевцу и Црљенцу. Прелази у Кулу где се склања код баба Меланије. Почетком 1944. је у Брежану, а у јулу 1944. враћа се са Досом на свој терен где ради на организовању и учвршћивању скојевских актива. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �гом, испред љотићевске офанзиве априла 1943. У писму од 8. августа 1943. излаже како је наставила са радом: „Драги другови,1 Вагие писмо од 5. V I I I добила сам преко другарице Мале (Драга Стојановић — прим. ред.). Из писма видим да треба да отпочне рад на нашем терену убрзаним темпом, јер прилике се мењају а и сами догађаји ... Према подели терена, мени је припао рад у 2 и 4 (Батовац и Живица — прим. ред.) У тим селима сам се настанила. У бр. 2, као што сам раније јавила, остао нам је Млински одбор и жене. Млински одбор (партијски актив чије је седиште било у млину код Батовца) бројао је три члана а сада се проширио са још једним. Другови су добри и раде . .. Са женама остала је да ради другарица Црна (Деса Стевић — прим. ред.). Црна је вредна, окупља жене, даје им рад и учи како ће да разбијају страх у народу. Изгледа да у томе успева. Са омладином нешто покушава, али вели иде тешко. Према Црнином извештају еиди се да ће негито моћи са старијим људима. У томе настојаћемо обадве. И Млинском одбору и Црној са женама поставила сам да., исТо више скупљају прилога у храни. У бр. 4 и даље рад иде доста млитаво. Жетва их је задржала. Са симпатизерима се састајем, причамо, читамо, одобравају све, само далеко беже од организованог рада. Са људима које већ имам гледаћу да се почне мало б о љ е . . . По селима вргиљају дирисовци.2) Долазе усташе обучене у немачку униформу. Туку људе. Наређење чим ко овргие одмах да носи. Ко није поступио по томе биће премлаћен. Ко до 1. IX не изда жито, биће стрељан. Пореза 100 насто. Мобилигиу но тргг младића из села за Ужггцу, изговор нац. рад. Одлазе одмах . .. Надам се да ће други извегитаји бити нотпунији. Смрт фагиизму — слобода народу! Директиве за рад другарици Досиу писму друга Јанка од 17. X 1943: „Драга другарж1,е... гито се тиче самог рада, он се код вас обнавља а највећим делом почиње гинова . . . Зато га сад ностављајте на здравијој основи ... Не сектагиити, слободно прилазити људима. Ми морамо много гиире отићи у народ него гито јесмо. Да би то ггостигли тежиште нагиег рада првенствено мора бити на организационом ггољу. Оживети и учврстити партијске организације тамо где их има. Створити нове тамо где их нема. Створгпи НО одборе, АФ одборе жена, скојевске активе, одборе Уједињеног савеза омладине Југославије. Дакле, обнављати где има и стварати где нема пар. организацију као организатора и налази се СКС, арх. (Дирекције У овом смислу рад се настављао. О томе говори Досин одговор од 3. XI 1943: „ . . . Пигием вам о свему шта се овамо дешава како бисте имали јасну слику о свему... Иако знам којим темпом да се иде и ради, ја ипак морам пажљггво. Пажљиво урађено дуже траје, тако вели народна ... Придобила сам нове људе и нове станове . .. Настојим да оснујем ... народноослободилачки одбор. Избор је одличан.. . Ако успем да их приволгсм на организовани рад, то ће бити мој највећи успех и моја највећа радост. .. Задатке сам им поставила и вггдећу чим их обиђем како су извршили ... Ак-тив жена почео је темељније да ради. Црна-) је вредна, настоји свим силама да што више жена придобије. Успева Црна јер воли борбу, јер воли Партију, јер воли све часне борце који се боре за велику ствар. У њихов актив ушле су нове другорице (мислим на Црну и Вему.)3 У нови актив угиле су четири нове другарице. Са њима раде Вема и Црна заједно. Агитују код жена, проналазе станове, скупљају прилог. Водиле су ме те сам са сваком новом другарицом посебно разговарала. Још имају трему и избегавају да се групно састају, али верујем да ће се ослободити. Жене су одличне, само штета што је свега једна од свих нисмена. У мене имају поверења, гтаче се плаше мугикараца да не одаду . .. Са омладином још нема видног успеха. Још се држе на отстојању. Имам даа доста актггвна, али један хоће погито-пото у одред .Настојаћу да другог тражим. Очекујем весш, наше новине. Све ме рад у ј е . . ,4 'м: Другарски поздрав Д оса” ') Оригинал документа Историјеког архива ЦК !) Службеници ДИРИС-а ну Недићеве владе). руководиоца свих осталих форми рада ... Дакле, јачање наше Партије као главно питање, али паралелно с тим и стварање оних форума преко којих ћемо обухватити широке народне масе по свгш секторима, не запостављајући ниједан као спореднији .. у архиви бр. 3005. за исхра- . ' •/ ■ I Октобра 1943. Вера Вребалов је функцију инструктора ОК за срез млавски преузела од Јована Шербановића, који је отишао на нову дужност. У једном писму (које је остало недовршено) с јесени 1943, шаље детаљна упутства за рад. Рад је с јесени 1943. био оживљен и у селима у околини Малог Црнића, где је привремено био смештен рејонски комитет са члановима: Будимиром Стојановић-Љутим, Бранком Стојановић-Досом, Драгом СтојановићМалом и Миодрагом РадовановићемТуђинцем. То су била села Божевац, Батуша, Црљенац, Калиште, Смољинац, Трњане и др. Али је свуда беснео терор и отежавао рад. х) Оригинал докумеита иалази се Историјског архива ЦК СКС арх. бр. 3053. 2) Деса Стевић. 3) Николија Миловановић. Ј) Оригинал документа налази се Историјског архива ЦК СКС арх. бр. 3098. 580 у архиви у архиви И пре четничке офанзиве, која се сручила на пожаревачки крај децембра 1943. и достигла кулминацију јануара 1944, жртве су падале. У јуну међу борцима који су покушали да се из Ресаве и Мораве пробију и придруже Стишкој чети, у борби са недићевцима код Набрђа, погинула је и Радмила Ивковић-Слобода. О стрељанима Окружни начелник: у Божевцу јавља „На дан 13. августа око 10 часова немачки војници стрељали су у Божевг1,у у црквеној порти Здравковић Ђорђа, старог 52 године, Стевановић Славка, старог 56 година, Јоцић Живку, кћи Светозара, неудату, стару 21 годину, Милггћ Милицу, удову Крсте, стару 70 година, Ђорђевић Светозара, сина Здравковог и Свету Јовића, сина Радомировог, старог 18 година. Свгс су они осумњичени као сарадници комуниста .. . Потом је војска кренула у непознатом правцу. Прн поласку наређено је да се одмах сазове збор н нареди да кад они буду долазили у село да нико из села не бега, јер ко буде бегао биће стрељан. Затим, ко има радио да исти пријави опгитинској управи. И сви странци који долазе у опгитггну на преноћиште да се пријаве са личним картама и објавама.' Једну од најактивнијих жена у селу Вуковићу, Катицу Петровић, четници су хапсили и мучили 1942, да би је натерали да ода везе. Но она никог није одала нити признала свој рад. Кад су је пустили, чим је прездравила, наставила је с радом. Други пут Су је четници ухватили новембра 1943, тобоже „због неморала и примања партизана у своју кућу”, како стоји у „Испиту над окривљеном уд. Петровић Катицом, родом из села Вуковића”, рађеном „на положају 22. новембра 1943. године у Штабу Голубачке бригаде”. Код Катице су се стварно склањали теренски радници и неко време били су њеној кући Велимир Дамјановић-Ћата и Милоје Милојевић. Четници, бесни што ни на овом другом саслушању нису могли да јој изнуде никакво признање, пустили су је и овога пута, али су је ускоро једне ноћи извели из куће и убили пред самом капијом. Оставили су је да ту лежи те су јој звери ноћу изглодале лице. У децембру је извршено масакрирање најбољих активиста из села Мало Црниће. Четници су одвели чланове Партије Николију Миловановић-Вему и Десанку СтевићЦрну као и активисте Живадина, Стојана и Милисава Васиљевића, Стојана Ђорђевића, Бору Стевића, Драгутина ]) Докуменат се налази у архиви ВИИ, рег. бр. 15/1—1—99 К. 30. �Тацића и члана НОО Велимира Митића. Сви су они страховито мучени и поклали на путу Врбница—Велико Село. Наталији су одсекли главу а остале су оставили да их пси једу, јер четнички кољачи су наредили да их нико не сме сахрањивати. Четници су свакодневно навраћали у село. У јануару 1944, упркос свакодневним претресима у селу, успела је да се одржи и сачува цела Млавска чета, којој је био командир Таса, а комесар Јован Ђерић. Почетком јануара дошао је у Мало Црниће и део Печке чете и десетак партизана склањало се у Малом Црнићу. У другој половини јануара, због појачаног терора, напуштен је терен Малог Црнића. О том четничком терору забележио је у свом ратном дневнику друг Никола Сикимић: „Наше стрепње почињу да се обистињују. Сви четнички одреди спустили су се у долину Пека и у Стиг. Врше претресе, блокаде, батинају сељаке, стрељају, пале салаше где год сумњају да би се ми могли склонити. Прве недеље прошли су празних гиака, али је терор достигао врхунац половином јануара. Овде ћу да наведем зверства која су ми позната, а почињена су ове зиме у срезовима голубачком и звишком ... Из Ракове Баре Груја Адамовић, старац од близу 70 година, ратник из прошлих ратова и дее жене Милка Будимировић и Зора Костић, које су се затекле код партизана — одведени, тучени, налазе се у затвору у Дубокој ... Из Љешнице (код које се у новембру водила борба између партизана и четника ■— прим. ред.). .. десетар станице заклан, а жена у Војином „логору” ... Из Вуковића убијени Петко и удовица Катица, чији је муж погинуо у овом рату противу Немаца... Из Голупца убијен Драги рибар и ћерка му...” У сећањима наводи се:1) Б. Стојановића-Тине „Мучена је цела породица Младена Лазаревића, жена Круна, син Душан и најмлађи син Воја. Њих су мучили једно пред другим да би им на тај начин изнудили признање. Поред осталога натеривали су их да голим телом седну на усијану плочу гитедњака ... Нарочито су били подвргнути страгином мучењу Раденко Попић из Сене и Милорад Милојевић отац нагиег партизана ...” У једном писму од 20. јануара 1944. четник Синиша Оцокољић-Пазарац извештава:2) „... Акција за ниста. дана .110 је уништење Успех смо успели најглавније вође. ‘) ИРП, арх. бр. 14497. ') ВИИ, рег. бр. 131913. извођена и последњих је одличан. да сад се остатака За похватамо изводи комунеколико и посече- Тако смо ухватили једну докторку ... Зове с.е Вера Вребалов, иначе комунистичким <именом Соња, Љубица итд. Затим смо ухватили и уништили чувеног комунисту медицинара Шербановића, родом из Лазнице. Код њега смо нашли материјал који ће нам користити за даље трагање .. И Окружно начелство округа пожаревачког у допису Пов. бр. 43/1944. од 25. јануара 1944. јавља Министарству унутрашњих послова — Одељењу за државну заштиту у Београду да је: „ . . . Приликом предаје Жика Поповић изјавио је да су њихови одреди разбијени и да партизани лутају у групама од највише три и четири. Тако лутајући је погинуо Јован Шербановић-Шербан, студент медицине из Лазнице и ВЕРА СУПРУГА др Бошка Вребалова, лекара, рођена Гуцуња, која је била заменик Шербановићев и која је пре неколико дана убијена у Рановцу .. ,г” Вера Вребалов преузела је одговоран рад на терену од Јована Шербановића октобра 1943. У јеку четничке офанзиве крајем 1943. склонила се у село Мелницу. На доставу сеоског попа, четници су увече 6. јануара 1944. блокирали кућу у којој је она била, ранили је у руку и живу ухватили. Водили су је по селима и вратили у Рановац. Једанаестог или 12. I, док су се четници умивали и били скинули оружје, дохватила је једну бомбу, упалила је и бацила под себе. Сахрањена је код куће Милутина Петровића у Рановцу, где је и погинула. После ослобођења њено тело пренето је у Раброво. Крајем јануара од четника је уморена и Драгана Бранковић-Пастрмка, борац од 1941. године. О њеном раду говори у свом извештају комесар Треће чете: „Подносим извештај о раду Треће чете од последњег растанка ... Данас смо одржали конференцију чете са следећим дневним редом: 1) Политичка ситуација, 2) Акције прогиле и будуће, 3) Културно војно-политички рад у чети, 4) Критика и самокритика, 5) Разно. ... Критика и самокритика протекла је овим редом и дало следећу оцену: 11) Мила (Пастрмка), добра, самокритична .. Говорећи у извештају од 27. јануара о борбама које је чета водила најпре код Каоне, а затим на салашима испоД Црног Врха код Љешнице, комесар наводи да је ту био тешко рањен начелник штаба одреда Лука, који је ]) ИРП, арх. бр. 13497. • тражио од другова да га убију да не падне жив у руке непријатељу, затим да је рањен заменик командира чете Ресавац, а ,,да је нестала партизанка Драгана Бранковић-Пастрмка, која је после два дана откривена и заклана од четника”. У јануару 1944. проваљена су два партизанска већа склоништа позната под именом „Веверица” и „Подморница”. Прво склониште је било седиште штаба, а друго партизанска болница. После ликвидације болнице у Каони и разбијања главнине Пожаревачког одреда у новембру 1941, партизанске снаге кретале су се по групама. У случају болести или рањавања лечили су се код симпатизера по селима. У тежим случајевима позиван је лекар из Пожаревца, а рањеник изношен у поље да се не би открила кућа у којој је склоњен. Тако су почетком 1942. лечени командир чете Дамјановић код сељака у Макцу и Вуковићима, и Јован Шербановић у Рановцу. Али, како је овај начин лечења био скопчан с многим тешкоћама и опасностима, то се приступило организовању илегалне болнице. Изабран је Мишљеновац, као партизанско село, и у њему место звано „Басаре”. Изградња и снабдевање болнице потребним материјалом и храном, као и осигурање, поверени су Милоју Милојевићу. За омладинског и партијског руководиоца одређени су Миодраг Стојановић-Коле, Александар Трајковић-Саша и Љубица ЈањићДунавка, која је уједно вршила и дужност болничарке. Одлуком ОК Пожаревац фебурара 1942 додељена је на рад у одреду: „Наше је мишљење да буде уз друга Бору (др Бошко Вребалов), да се упозна са нужним знањем једне болничарке и да му помаже при успостави једне болнице, превијању и нези рањеника”.1 Архив вии, рег. бр. 13193. 2) ПЕТРОВИЋ, из села Вукови ћа, једна од најактивнијих жена у селу. Није престајала да ради за НОП, мада је била излагана четничком бесу. Двапут су је хапсили и страховито мучили да ода своје везе, 1942. и новембра 1943. Тада су јој и „судили" због наводног неморала и примања партизана у своју кућу. Код ње су се склањали теренски партијски радници. Неко време у њеној кући је био Велимир Дамјановић — Ћата и Милоје Милојевић, но она никог није одала нити су јој изнудили икакво признање. Једне ноћи извели су је из куће. Убили су је пред самом капијом. КАТИЦА ‘) Арх. бр. 3859. 581 �После хватања др Вребалова, маја 1943, кога су четници уморили грозном смрћу, болницом је руководио др Ђурић, лекар из Београда. Болница је била смештена у земуници ископаној три метра под земљом, три метра широкој и три дугачкој. Ова рупа је одозго била прекривена грањем на које је насута земља и засејана трава. Улаз се затварао дрвеним капком, Болница је била добро камуфлирана. У њој је могло одједном да стане 5— 6 рањеника, који су сви били на дужем лечењу, неки и по три месеца. Међу њима је била и партизанка Ванда-Бранка Живановић. Ова болница је служила и као повремено склониште партијском руководству. Увек влажна, јер се у њу сливала одасвуд вода, која је морала свако вече да се избацује, болница је добила име „Подморница”. Због малог капацитета болнице, морао је бити обезбеђен смештај рањеника по кућама код поузданих сарадника НОП-а. Оваквих склоништа било је неколико у Раброву и Малој Бресници. Др Ђурић их је све обилазио и пружао лекарску помоћ. ДАРИНКА МИАОЈЕВИН ИЗ МИШЛзЕНОВЦА Почетком јануара 1944. издајом су откривена ова склоништа, па се већина рањеника сама убила бомбом да их непријатељ не би заробио. Јатаци су сви стрељани. Алармиран овом ситуацијом, Милоје Милојевић је дошао у болницу 13. јануара, у којој су били на лечењу Риста-Сима Каровић, Видрица-Брана Илић, из Мишљеновца, Ванда-Бранка Живановић, као и Дунавка-Љубица Јањић, која је била болничарка и водила болницу, јер је доктор отишао. Ванда се вратила у чету, Видрица код родбине. Милојевић је Каровића и Дунавку пребацио код Баба Досте у село Мишљеновац, где је постојало подземно склониште још од првог светског рата. После пада команданта Жике, кућа је била блокирана, али четници нису нашли Ристу и Дунавку. Те ноћи њих је Даринка Милојевић извела у колима са стајским ђубретом и провела кроз четничке редове до Секиног салаша у близини места Басаре. Каровић се после много мука пребацио са овог терена до села Брежане и ухватио везу са другом четом. Дунавка је отишла у Пожаревац. До ослобођења провела је у логору за омладину код Смедеревске Паланке. О животу у тој партизанској болници сачуван је извештај за време од 6. XI 1943, до 13. XI 1943 (У овом раздобљу рањеници су били Миланче, Шофер и Лаза). 582 У писму се такође даје стање сваког од рањеника понаособ и хитно траже потребне ствари, као што је „жичана удлага”, „једне оштре маказе” хируршки инструменат „сонда” и сл.1) Непосредно пре провале „Подморнице”, у јануару је проваљено и седиште штаба одреда „Веверица”. То је било склониште од три одељења, а припремила га је партијска организација на терену којом је руководио Јован Шербановић. Налазило се изнад Церовице код Кучајнског крста. Ту је била смештена и техника ОК. На њој је радио Стојан Јоцић-Мерзер и његова жена Мира му је помагала. Другови у земуници нису смели да одржавају ма какве везе са околним становништвом. За њих је знала само једна породица звана „Конспирација”, чија је кућа била удаљена 2 км од земунице. Али ни чланови те породице нису тачно знали где је она, нити су знали шта Мерзер ради. О томе како је проваљена „Веверица” прича Александар-Саша Трајковић, тадашњи партијски радник на терену среза млавског: „Тих дана нашли смо се у „Веверици” Лука (Максим Његован), Мерзер (Стојан Јоцић), његова другарица Мира са ћерком и ја. Био сам једног јутра жедан и верујући да нема никога у околини извукао сам се по дану из склоништа. Прекопута склоништа налазио се један мали кладенац. Напио сам се воде, а кад сам се враћао приметио сам неко сумњиво кретање по гиуми. Помислио сам да ме је можда неко видео. Кажем то друговима и одмах смо почели да размишљамо шта да урадимо ако се случајно непријатељ појави и нападне нас. Убрзо се чуо бат корака, неки гласови, од којих смо разазнали четничке претње, лупа свуда око „Веверице”. Прва помисао је била — откривени смо. Лука се први снагиао, стао је код отвора, у једној руци држао револвер а у другој бомбу. Рекао ми је да отворим врата. На улазу је већ стајао један четник са пушкомитраљезом. Лука га са неколико хитаца из револвера убије, баци бомбу и одмах истрчи напоље. Ја пођем за њим. Четници, који су били опколили „Веверицу” разбежали су се на све четири стране. Ми смо трчали низбрдо, а испред нас је трчао један четник. Изгледало је као да га јуримо. У једном тренутку Лука опали на њега, убије га и узмемо му пугику. У неком шипрагу мало даље прикрили смо се и седели до мрака. Није се чула више пуцњава. Били смо вигие него сигурни да су четници заробили Мерзера и његове. Било нам- је много жао друга, нарочито његове ћерке, седмогодишње девојчице коју смо ') Оригинал документа налази се у Архиви ИРП Србије арх. бр. 4379. �звали Веверица и по којој је цело склониште добило име. Кад се спустила ноћ отишли смо до другог склоништа где је била партизанска болница, до „Подморнице”. Кажемо друговима шта се догодило и одмах почнемо да стварамо план за епакуацију, јер смо страховали да је Мерзер провалио ово склониште. Каоно у ноћ чујемо да се неко приближава и зове нас поименце. Познао сам Мерзеров глас. Лука каже да пажљиво отворим и проверим да га случајно не воде четници. Мерзер је ипак био сам са женом и дететом. Обрадовали смо се овом сусрету са другом кога смо малтене сахранили. Он је рекао да су се четници разбежали чим смо истрчали напоље и да су њих троје несметано могли да напусте склонигите. Исте ноћи Лука и ја вратимо се натраг у „Веверицу”, покупили смо оружје и сав партијски материјал, архиву и све то пренели на сигурно место. Четници су тек дан-два касније растурили ово склониште”. гари и недићевци из Кучева, ухваћени су командир чете Велимир Дамјановић-Ћата и партизанка Бранка Живановић-Ванда, док су остали изгинули пружајући огорчен отпор. ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ1) ГОРСКИ ШТАБ Бр. 1/67 Стр. пов. С.О. Бр. 44 19 фебруара 1944. год На основу горњег као и иследног ,«атеријала који нам стоји на расположењу, а по одредбама о уредби о ПРЕКИМ СУДОВИМА, ггреки војни суд при штабу бригаде 1/67 доноси следећу ПРЕСУДУ да се окривљени Д А М Ј АНОВИЋ ВЕЛИМИР за учињена дела казни казном С М Р Т И. Д а се окривљена ЖИВАНОВИЋ БРАНКА за учињена дела казни казном С М Р Т И. Пресуда је донегиена једногласно. СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПЛАНИНЕ КОМАНДАНТУ ГОРСКОГ ШТАБА Бр. 1/6 7 Положај На основу наредбе тога Команданта Стр. пов. С. О. бр. 44 за 18. фебруара тек. год а о оснивању Преког војног суда над ухваћеним партизанима Дамјановићем Велимиром и Живановић Бранком, извештавате се да је предње учињено. Оптужени су од стране Преког војног суда осуђени на казну смрти стрељањем. Оптуженима је казна саопгитена пред стројем и извргиена. Предње се доставља на надлежност. ПРЕДСЕДНИК, 1) поручник Јован . .. ЧЛАНОВИ: 1) поручник г . . . Дејановић 2) наредник ... 3) наредник Јован ... 4) судски референт .. .”1 „На дан, 21. јануара 1944. дошли су илегални четници поново у село Мишљеновац и оданде одвели Милену, мајку, Љубинку жену и двоје малолетне деце познатог партизана Милоја Милојевића”... На дан 17. фебруара позван је да дође код четника земљоадрник из Голупца Драгољуб Стојадиновић. Са именованим је дошла и његова ћерка Софија. После три дана нађени су легиеви обоје именованих у близини села Вуковића”1 ПРЕКИ СУД бригаде 1/67 размотрио је акта по кривигџс ДАМЈ АНОВИЋ ВЕЛИМИРА зе. „Ћате”, родом из Српаца, среза звигиког, округа пожаревачког, ожењеног, ои,а једног детета, командира Звигике партизанске групе, ухваћеног у борби код Кучева на дан 13. ов. м. тек. год, као и акта по кривици ЖИВАНОВИЋ БРАНКЕ 38. „ВАНДА”, родом из Аранђелови,а, сталног места Београд, акт. комунисткиње-партизанке ухваћене на дан 9. ов. м. тек. год од стране нагиих одреда по други пут, и установио је следеће:... Уз сав притисак непријатеља, то је време када се још увек осећају последице провале, изазване падом Вере Милетић. У једном београдском склоништу откривена је кад је дошла на рад у Београд. Као члан ОК Пожаревца од маја 1941. до јула 1943, а затим инструктор ПК до одласка у Београд, Вера Милетић је познавала прилике на терену пожаревачког округа и на саслушању код Специјалне полиције изнела све што је знала о пожаревачкој партијској организаЦији. У сукобу Печке чете у месту званом „Букова раван” код Кучева са четницима, којима су у помоћ дошли Бу- Оптужена ЖИВАНОВИЋ БРАНКА 38. „ВАНДА” на основу свога признања била је акт. члан комунистичке партије, те је као борац учествовала у борбама против војника Краљевине Југославије као и у многим терористичким актима која је њена партизанска група вршила противу присталица Југословенске војске у отаџбини. Као отежавајућу околност узима јој се да је именована била. већ једаред хватана од стране наших војника « био јој је тада опрогитен живот, али је ова успела да побегне и да се поново прикључи партизанским терористичким бандама, те и данас показује непомирљив и непријатељски став према војницима Југословенске војске у отаџбини. У насталој ситуацији одлучено је да се преостали борци Пожаревачког одреда прикључе Космајском одреду. Дванаестог марта 1944. једна група бораца из I и II чете пребацила се преко Мораве код села Липе и отишла на територију младеновачког округа, где је учествовала у борбама. Неки од њих већ током лета враћају се на своју територију да би се прикључили новоформираној партизанској јединици у Турији код Кучева (4. августа) са командантом Милојем Милојевићем и комесарем Николом Ивошевићем-Вељком. Поред свега, политичка активност припаданика НОП на терену пожаревачког округа није престајала. Мада су партијски кадрови били малобројни, ипак су до почетка маја 1944. биле успостављене и учвршћене везе са свим партијским организацијама. Најпре је још крајем фебруара успостављена веза са партијском организацијом у Петровцу. Нешто касније, током марта, обновљена је активност чланова Партије и сарадника НОП у самом Пожаревцу. У овом раду нарочито се истиче костолачка организација, која је на себе примила и рад окружне партијске технике, која је априла месеца пребачена у село Петку у кућу старе Тине Јовић, у специјално изграђен бункер. У њој је на умножавању партијског материјала радио Ненад Николиш-Новица, а касније долазе још два друга, од којих је један био радио-техничар. Техника је остала непроваљена све до августа, када је премештена у Мало Црниће. У априлу 1944. Бранка Стојановић-Доса поново је дошла у Мало Црниће да Ј) Ј) Почетком фебруара погинуо је јуначком смрћу Стојан Јоцић Мерзер и његова жена Мира. Опкољени у колиби давали су отпор док су могли. Кад су видели да нема излаза, поубијали су се. Њихове лешеве Немци и Бугари изложили су у Кучеву. (ИРП арх. бр. 40140). Терор четника над партизанским родицама и сарадницима настављао се: по- М. П. Председник преког суда поручник Јован... А сама пресуда гласи: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ПЕТРА II КАРАЂОРЂЕВИЋА краља Југославије II ’■) Цитирано из рег. бр. 15/1—99, К-30. документа у архиву ВИИ, Оригинал бр. 16168. се налази 583 у архиви ВИИ, рег. Оригинал бр. 16168. се налази у архиви ВИИ, рег. �ОДРЕД „ВЕЉКО ДУГОШЕВИК” 1944. ГОДИНЕ, СНИМЉЕН У БРЕЖАНУ. ГРУПА БОРАЦА СА НАДОМ ТРИШИК (СТОЈИ С ЛЕВА) И ЉУБОМ МАРЈАНОВИК (У МАРАМИ), НАДА ТРИШИК ЈЕ ИЗБЕГЛИЦА КОЈА СЕ НАСТАНИЛА У ПОЖАРЕВЦУ, А У ОДРЕД ДОШЛА ИЗ КОСТОЛЦА. ЉУБА МАРЈАНОВИК ЈЕ ДОШЛА ИЗ КУЧЕВА • МИЈ1ЕНА РАНКОВИЋ, из села Кнежице општина Петровац на Млави, рођена 1905. године у кући сиромашних сељака. Одмах после слома Југославије повезала се с напредним људима свога краја и вршила драгоцене услуге: одржавала везе између Петровца и Млавског партизанског одреда; прикупљала и носила оружје, муницију и санитетски материјал. Главна веза био јој је Влада Пешић, учитељ у Петровцу. ЈБотићевци су посумњали да ради за НОП, па су је почетком маја 1942. ухапсили. Злостављали је и саслушавали седам дана, али нису могли од ње ништа да сазнају и пустили је. Милена је наставила с радом као и пре. У јуну меисте године Калабићеви четници сецу ухапсили су је, ударили 300 батина да јој је месо отпадало с табана. Предали су је Немцима у Пожаревцу, који су је подвргли свом систему мучења: везивали су ноге и руке у клупко и тукли корбачем. Упркос свим мучењима Милена није одала никога ни од сарадника ни од руководилаца с којима је била повезана, као ни онда кад су је четници водили испред стрељачког строја за случај напада партизана. Немци су је отерали у логор на Бањици, где је провела четири месеца. Као тешког болесника пустили су је из логора. Није јој помогло ни лечење у болници. Милена је враћена кући у Кнежице где је умрла 13. априла 1943, подлегавши неизлеченим ранама, задобијеним од зверског мучења. 584 успостави везу на терену Малог Црнића, Батуше и Калишта. Она је успоставила везу са Миодрагом Типолдом, са Светоликом Стокићем и радником Андријом и још неким људима и преко ових је почела прикупљати прил;оге. Прилог су давали учитељица Стојанка Рајковић и њен муж Илија, Љубомир Ивановић и др. У селу је успела да створи неколико добрих база у које су били смештени илегалци који су упућивани на друге терене округа. Добар ослонац у раду пружили су Славка Живковић, Ката Урошевић, Љубина Нестровић, Лена Томић, Љубина Петровић и др. У кући Љубине Несторовић ископан је бункер за технику ОК, пренету из села Петке. У току лета кандидовани су за чланове КПЈ Живка Рајић, Драга Рајић и Миодраг Типолд. У лето је основан и одбор власти, у који су ушли Живко Златковић, Слава Живковић, Драга Рајић и Миодраг Типолд. У АФЖ су ушле Љубина Петровић, Живка Рајић, Наталија Михајловић и Лепа Живановић. У први Извршни одбор НОО округа пожаревачког била је од жена изабрана Бранка Стојановић, домаћица из Малог Црнића. Као појачање за срез рамски дошли су Ђуро Дукић-Јаки и Нада Тришић-Ката. Формирано је и рејонско руководство за територију Костолац—Брежане у које су ушли инж. Јован Ђерић-Мирко, Младен Дулић и Лепосава Стојановић. За инструктора ОК одређен је Момчило Чупић-Јасни, а за део среза пожаревачког образован је срески комитет у који је ушла и Бранка Стојановић-Доса. Врло брзо се активирала и организација у звишком срезу која је по резултатима била на нивоу костолачке. Поред технике у Петки односно Малом Црнићу 1943/44, радила је техника у селу Каменову уз помоћ учитеља Владе Пешића и његове жене. Ова техника је убрзо почела да издаје прегледе вести — „Недељни преглед”. Умножаван на шапирографу у стотину примерака, овај билтен растуран је по целом округу, био често прештампаван и доспевао и до Космаја, Јагодине, и Крајине. У раду технике у самом Пожаревцу, која је поред летака издавала и малу теоретску библиотеку и брошуре, а публиковала и „Комунистички манифест” са тумачењима Живка Лазаревића, у чијој је кући техника била смештена, учествовале су и скојевке и омладинке. Осамнаестог августа 1944. нестало је и једног од неуморних руководилаца �на терену пожаревачког округа, Божидара Димитријевића-Козице. После повратка из Космајског одреда, са незалеченом тешком раном, скривао се у Петки у бункеру Драгог Стојадиновића, оданог сарадника. Када је кућу опколила жандармерија, у бункер код Козице отишла је Драгина мајка да помогне да се затвори. Мислећи да су га открили, Козица је ставио бомбу испод себе, како би само њега убила. Драгина мајка је била само рањена, али су је агенти, који су дошли са жандармима, убили, као и једног од Драгове браће, који није хтео да ода где је Козица. Сви троје су заједно сахрањени. Лена Богојевић-Мајка, која је одржавала везу између ОК КПЈ и сарадника НОП у Пожаревцу, примила је од Козице писмо (19. V 1943), карактеристично за прилаз и начин укључивања жена у НОП: „Драга другарице, Примио сам вагие драго ми писмо. Очекујем да ми убудуће пишете јоги више, још детаљније... да ми пигиете вагие мигиљење, осећаје, патње, предлоге ... запажања ... вагиу оцену ваше средине ... Ви разумете да ће писма тако са хиљаду страиа дати нама корисне предлоге, дати боље увиде у ствари. А затим, моја је вера велика у то, ја очекујем да се дубље развијате у разумевању борбе. Везе с нама, писма и наш материјал —• који ћете ускоро добити —то ће помоћи. Вагие године, ваше животно искуство — и нагие искуство борбе са вигие воље и прегнућа могу у вама дати нашој борби врло часног борца. Чак организатора у даљој етапи борбе. За сада је потребно да се безусловно чувате, да не учествујете без потребе у разним разговорима, где себе само можете да компромитујете. То не служи борби. Чувајте се. Будите као особа, коју као да не интересују вигие политика и борба. Тежак је то посао. Али савладајте себе. Тиме ћете борби несумњиво помоћи. Легални другови то је најдрагоценији капитал за даљу борбу. А ви и сами знате како се дете тегико подиже а тек — добар друг. Темељно учите. Није то за Вас касно ... Размишљајте о догађајима. Правите комбинације. Питајте нас што год Вам није јасно... На Ваше пгссмо наћи ћете детаљно одговоре у писму „Отац” . . . 1 простгудирајте, изучите то писмо. А затим га доставите „оцу”. Вашом снагом мајке и разлозима тога писма одржите „оца" да не почини глупости, ма какве се тешкоће јоги сручиле. Да ли је тачно за гђу мајку2 да је јако оболела? Шта је са сестром и ћерком? „Отац” је адвокат Раде Марковић, првог НОО у Пожаревцу. Убијен у ревачком затвору 1944. ') члан пожа- Подржите — о, колико већ тражим од Вас! ■ — • али Ви, ме разумете, и другаригг,у3 друга, који Вас је доводио на састанак. Он је и даље у строју борбе ... Другарица му је мало осетљива. Учите је. Нека му мајка ггде на рад у село. Другарица нека ради ... Шта је с нашим драгим заробљеницг1ма?4 Поздрав Мали” О куририма, чији је значај Козица умео да цени у свом раду партијског руководиоца НОП под тешким условима илегалног живота и рада, Козица каже, пишући у спомен храброг држања Ивановић-Бабунског, страдалог током Хензелове офанзиве: „ . . . Наши курири! Дивни су то другови: стари ратници које је носила очинска брига за нас, које су пекле старе неисцељене ране, који су горели од мржње према швабовима, противу којих су они крварили, ради којих су земљу, огњиште, жену и децу остављали, којима су робовали — мајке: одисала је нагиа погита њиховом љубављу као за чедом; девојке и младићи — уткивана је њцхова младост, њихова љубав за драгим и драгом, за животом — у наше везе. Нису зналг1 они гита пише у тим малим писмима, али су добро знали да се за та мала писма, ако те ухвате, води у логор, стреља. Осећали су и знали да се ту ради да се осветимо швапским гадовима, нашим поганим изродима, да се ради о слободи и срећи, које су они увек као сунг^е волели и желели и за које су увек на све жртве били спремни; да се ради како сачувати нагие домове, нагиа жита, нагие плодове и људе; осећали су и знали су то добро и није било те силе која би их задржала. Ми немамо телеграфске стубове и телефоне. Нагие везе теку кроз народ, то су народне везе”. ПАВЛОВИЋ, напредна омладинка, Пожаревљанка, по одлуци партијског руководства 1942. успела је да се запосли у Гестапоу у Пожаревцу. Са квалификацијама Трговачке академије, почела је да ради као дактилографкиња. Са овом одлуком био је упознат само најужи круг партијских радника, док је за остале њене другове и другарице деловало као гром из ведра неба. Сви су од ње окретали главу и презриво је гледали. За то време она ј<е свакодневно смишљено износила многе драгоцене податке из Гестапоа. НАДА Наређење је било да све дописе сме прекуцавати само у одређеном броју примерака, што је било контролисано. Али, она ое довила. Мењала је сваки пут индиго и тај је индиго после радног времена носила кући. На њему се врло јасно могло читати све као и на папиру, који је често садржавао врло поверљиве податке. Неоспорна је чињеница да су курирске послове на терену пожаревачког округа у највећој мери обављале жене, што је уосталом био случај и у свим осталим крајевима под условима партизанског начина ратовања и позадинског отпора. И најзабаченија хомољска села била су повезана курирским везама; између партизанских чета на терену, партијских радника у окружном и среским комите- По партијској линији сарађивала је директно са Браниславом Стојановићем — Јанком који је добар део рата био овде на вези. Један курир је долазио свако вече и односио Јанку индиго. !) Лела, жена адвоката ђе Марковића који је затвору. Она и кћерка таоци у логор на Бањици. На крају, непријатељ је открио њену делатност и ухапсио је. Стрељали су јој оца и брата 19. јануара 1944. После десетак дана злогласни Шпер улетео је у њену ћелију и позвао да спреми ... Није се више вратила. Марковића и мајка Рокао партизан убијен у Вранка отеране еу као *) Сарадник НОП Слободанка жена сиромашног опанчара која је говог одласка у партизане остала бвди са двоје мале деце. Радивојевић, после њеу великој ‘) У Хензеловој офанзиви фебруар — април 1943. заробљени су код Смољинца и отерани у затвор: Роса Игњатовић-Димитријевић, врло активан партијски радник, другарица Воже Димитријевића-Козице, Борка Богојевић, Рођа Марковић, инж. Петар Суботић-Двоспратни, Миле Николић и поп Лазар Стругар. 585 С подацима од ње добијеним много је позадинских радника спасено. Осумњичени су слати у ш!уму, а на њихова места долазили су други, непознати властима. Сматрајући је сарадницом окупатора, њени другови илегални радници били су запрепашћени кад су је једног дана видели како им отвара врата кад су дошли на састанак с Јанком. �ДЕЦА КУРИРИ, ИРВИ СЛЕВА МИБА СТОЈАНОВИК ИЗ БРЕЖАНА, СИН ЈАНЕ СТОЈАНОВИП И ККИ И СИН БРАНКЕ СТОЈАНОВИП СТОЈИНЕВИН ДОСЕ, ИЗ МАЛОГ ЦРНИБА тима као и инструктора и других партијских активиста на терену, веза је одржавана куририма, најчешће женама, које су се лакше пробијале кроз непријатељске блокаде и офанзиве. У томе су учествовале и старице и омладинке па чак и деца. Многе жене курири подносиле су највећа мучења не одавши везе. Загорка-Гора Ивановић из Божевца стрељана је у време Хензелове офанзиве 1943. не одавши никога. Милена Ранковић из с. Кнежице ухваћена је на курирском задатку, тучена од четника, спроведена у логор на Бањици где је после три месеца умрла; Јевра Павловић од оснивања НОВ и ПОЈ као курир одржавала је везу између партизана све до Петровца. Једном је послата у Београд, где је заједно са Божицом Вељковић однела пошту на одређену везу, и оданде донела пошту. Ухваћена од четника под сумњом да помаже партизане у три маха била је претучена. Међу најактивнијим куририма била је Мица Урошевић-Звезда и Каравиљка Ивановић. Мица је од маја 1941. била стални курир и долазила на везу у Пожаревац сваког другог дана; Дана Николић је приликом одласка у Пожаревац курирским послом при повратку повела у партизане „омладинку из Лозовика” („Слободу”), пошто је претходно код своје куће преобукла у мушко одело. У селу Душманићу је одговорне курирске и друге задатке вршила Илинка-Лина Јовић. Уз обављање курирских задатака, жене су истовремено вршиле и обавештајну службу. У писму Бр. Стојановића-Јанка Месном повереништву Пожаревца с јесени 1943. дају се у том погледу упутства: „Добро је да ћете да створите женски одбор. Само, пазите другови, да све оне које одред тражи за обавештајпу службу не уводите ни у какав одбор нити их с киме спајајте, да би их могли што дуже очувати. Те другове држите на личној вези. И настојте да такве људе имате свуда, у сваком надлештву” Нада Павловић из Пожаревца била је обавештајац, запослена у Гестапоу. Ухваћена је и стрељана 1944. Такође су јој стрељани брат скојевац Аца и отац Вељко, активиста. Поред жена активиста радила су заједно с њима и њихова деца. Дисциплинована, и као одрасли, ова деца су настојала да савесно обаве поверени им задатак и знала су да чувају тајну. 586 У Божевцу су били одани и сигурни курири Рада Миленковић, девојчица Наталија Миленковић и деца Загорке-Горе Ивановић Владимир и Нада. Они су и смрт своје мајке храбро поднели и наставили рад за партизане. У Малом Црнићу деца активиста и руководилаца била су и курири. У пионирској организацији било их је седморо: деца Николије Миловановић-Веме Дивна и Влада; Станиша и Драгиша Стевић, деца Десе СтевићЦрне, коју су заједно са Наталијом Миловановић и другим родољубима крајем 1943. заклали четници; пионир-курир била је Женева, кћи Кристине Томић; деца Бранке Стојановић-Стојићевић Досе, секретара рејонског комитета КП, Миодраг и Наталија Стојићевић. Најстарија је била Женева, око 13 година, и одговарала је за рад пионирске групе. Најмлађа је имала 5 и по година — Наталија. У селу Брежану мали Мића, син Роксанде Стојановић-Јане преносио је пошту и разни материјал уместо мајке и других жена курира кад би наишао непријатељ и блокирао село па се одрасли нису могли кретати. Деца су се неопажено и вешто пробијала и извршавала задатке. Поучена од старијих, и сама од себе, знала су да употребе и ратно лукавство. Кад сјг Женеву Здравковић, са поштом у недрима, љотићевци пресрели на друму и питали је куда жури сама тако рано, одговорила је: ,,Немојте ме задржавати, кукуруз, побегло ми смо ми је сиротиња, прасе морам у да нађем”. Мала Наталија носила је поруке у џеповима и порубима своје сиротињске хаљинице. Кад су четници навалили да им каже где је била и ко им долази у кућу и покушали да је подмите чоколадом, само је плакала: „Пусти ме, чико, не волим ја то, никад нисам јела”. После погибије „Веме”, кад је једна група партизана необавештена упитала где им је мајка, деца су уплакана рекла да су је четници заклали: „Али осветиће њу Власта (најстарији брат), иде и он у партизане”. А одмах затим: ,,Има ли неки задатак и за нас?” желећи да и они, извршавајући задатке, помогну борбу против непријатеља. Обновљени одред августа 1944. растао је сваким даном и ступао у оружане акције са непријатељима на терену. Из тог је времена проглас окружног НОО: га „НАРОДЕ МОРАВЕ, РЕСАВЕ, МЛАВЕ, СТИГА, РАМА, ХОМОЉА, ПЕКА И ГОЛУПЦА! Ти си у овој тегикој народноослободилачкој борби дао своје најбоље сино- �ве и кћери: Вељка Дугошевића, Бату Булића, Росу Димитријевић, Лазара Стојановића, Александра Милановића, Јована Шербановића, Божидара Димитријевића, Вујицу Ремењака, Власту Илића-Миријевца, Симу Симића, Драгољуба Дулића, Драгану Бранковић, Јована и Светислава Урогиевића, Жику Стојићевића, Јелачића, Драгољуба Стојановића, Драгослава Пауновића, Велимира Дамјановића, Раду и Драгослава Марковића-Рођу, Илију Цветковића, Милована Ракића, Милана Стокића и многе друге. Али те твоје жртве нису узалудне. Из смрти палих бораца рађа се слободна народна демократска Федеративна Југославија. У новој Југославији Власи ће имати исто право као и Срби а Срби као и сви други. Антифагиистичко веће народног ослобођења Југославије — прва, у нагиој историји Народна скупштина, и Национални комитет ослобођења Југославије — прва народна влада дела су већ проливене крви, већ поднетих жртава. Рађа се слобода и нова народна власт у лицу окружних, среских и месних народноослободилачких одбора. Али да би се та слобода и народна власт до краја извојевала, да би се -непријатељ онемогућио у њеном преотимању, потребно је још борбе и жртава. Зато вас позивамо: следите примером својих палих хероја! Окупљајте се око својих месних и среских народноослободилачких одбора и помажите њихов рад, јер су они састављени од људи који су своје поштење и родољубље показали у овој тешкој ослободилачкој борби. Слушајте њихов глас јер вас он једини зове путем победе и слободе!... Ж ене наш е г о к р у г а ! Н а ш е ма ј к е, с е стр е и другарице Народноослободилачка војска бори се за народна права и слободу, према томе и за вашу равноправност. Доста су вам отрзали животе вагие, ■— синове ваше, без питања и вагиег одобрења. Судбина ваше деце зависи од данашње борбе. Зато свим силама помогните партизане и рад нагиих одбора, стварајте своје одборе антифашистичких жена! Следите примерима својих палих другарица!” ОТКОПАВАЊЕ ЖРТАВА ПОГИНУЛИХ НО ПОСЛЕ ОСЛОБОБЕЊА ПОЖАРЕВЦА У ТОКУ РАТА Према досада објављеним подацима (из немачких и наших извора) -'на~ терену пожаревачког округа: за, 37 месеци ратовања погинуло је 235 партизана, од којих два команданта одреда, 22 политичка комесара. Погинуло је 134 члана Партије, од којих два члана Окружног комитета и 37 инструктора ОК, чланова среских и месних руководстава Партије и СКОЈ-а. Интерниран је велики број учесника НОП у концентрационе логоре; сматра се да је кроз затворе и мучилишта свих врста окупаторских и непријатељских снага прошао велики број симпатизера и сарадника НОП. По немачким подацима који су објављени, стрељано је до ослобођења на Чачалици код Пожаревца преко 2.600 људи. Међутим, њихов број је сигурно већи јер за многе стрељане нису давани подаци. Сем тога, један број ухваћених стрељан је на Бањици, а велики број погубљен и уморен на самом терену. Међу ови- 587 НА ЧАЧАЛИЦИ. ОТКОПАВАЊЕ ЈЕ ВРШЕ ма који су дали животе у току рата, било је жена и омладинки. Укупно је кроз чете пожаревачког округа прошло око 1800 бораца не само из овог краја већ и из свих делова земље. Око 85% били су омладинци, док је свега око 3% било омладинки и жена. Међутим, међу политичким радницима, симпатизерима и сарадницима покрета било је много више омладинки и жена, тако да би њихов број у процентима износио око 30% од укупног броја учесника у политичком раду на територији некадашњег пожаревачког округа.1) У овом прегледу учешћа жена пожаревачког краја у НОБ коришћена су непријатељска и наша документа и остали прикупљени материјал, да би се очувала за историју имена свих оних жена и омладинки о чијем је раду било могуће доћи до података. 0 Саша 1964 — ревац”. Марковић — 1200 дана — Пожаревац Новинско издавачка установа „Пожа- �ОКРУГ ЗАЈЕЧАР Спомен костурница борцима НОР и жртвама фашистичког терора у Зајечару Рад архитекте Радисава Живковића �а основу директива Централног комитета Комунистичке партије Југославије и Покрајинског комргтета КПЈ за Србију, Окружни комитет КПЈ за зајечарски округ, заједно са среским партијским руководствима у Тимочкој крајини1), почео је одмах по окупацији земље организовано да ради на припреми оружаног устанка. Већ у априлу Окружни комитет Партије је издао проглас у коме је позвао народ да сачува оружје за борбу против окупатора. У Зајечар је стигао проглас ЦК КПЈ од 15. априла 1941. године. На умножавању и растурању ових прогласа учествовале су жене и омладинке •— чланови КПЈ и СКОЈ-а. Први резултати ове опште акције за прикупљање оружја били су врло видљиви. У Зајечару су из обијених магацина касарне Љубица Јовановић-Радосављевић, Стефанија Михаиловић, Радмила Моцић, Љуба Нешић са мајком Драгицом и сестром Зором, Н *) Године 1941. секретар Окружног комитета КПЈ за зајечарски округ био је Добривоје РаДосављевић-Еоби, чланови Љуба Нешић, Димитрије Тодоровић-Каплар и Јеремија Илић. У Среском комитету за тимочки и заглавски срез били су Димитрије Тодоровић, секретар, Миодраг Николић, Владимир Живковић и Љуба Радуловић. У Крајини у среском партијском руководству су били Сретен Вучковић, секретар, Стефаниј а Михаиловић и Миомир Радосављевић. Секретар ОК СКОЈ-а 1941. године био је живан Васиљевић. ЉУБИЦА ЈОВАНОВИЋ РАДОСАВЉЕВИЋ рођена је 29. априла 1915. годинеу Зајечару. Учитељску школу је завршила 1936. године. Школске 1937. године постављена је за учитељицу у селу Подвршка, у кључком срезу. Неуморно је радила не само са децом у школи, већ на просвећивању народа, посебно жена. Учила их је како да припремају храну, како да негују децу, личној хигијени и сл. Њена је активност била позната полицији те је у предизборној кампањи за посланичке изборе 1938. године преме- 591 штена у село Врбицу. Делатност је наставила у овом селу, а, такође, и у Слатини, у коју је премештена 1940. године. Била је организатор и учесник многих акција Женског покрета у округу зајечарском, радила је под веома тешким условима јер је била под сталном присмотром полиције. Љубица, предратни члан КПЈ, била је 1941. године један од организатора устанка у зајечарском округу. Као позадински партијски радник посебно је много радила на окупљању и организовању жена. Пошто су Специјална полиција и Гестапо стално трагали за њом, по одлуци партијског руководства, отишла је септембра у партизански одред. За рад на техници обично су одвајани најпоузданији партијски кадрови. Љубица је била одређена да руководи партијском техником Окружног комитета Партије, која је најпре била смештгена у Селачкој, у кући Христине и Драгољуба Божиновића. Ту су штампани леци, прогласи и други партијски материјали. Године 1942. техника је пребачена у село Врбицу. И Љубица одлази у ово село, наставља рад на штампању и растурању партијског материјала а такође одлази и У ДРУга села ради организовања рада међу женама. Чести прогони и напоран рад исцрпљују њен организам. Иако оболела, незадрживо је хрлила из задатка у задатак. Болест се из дана у дан погоршавала. Пребачена је на лечење и опоравак у Селачку, па у нишку болницу и најзад у Београд под именом Винка Милошевић, избеглица. Издржала је многе тешкоће и напоре, а подлегла је у борби са тада неизлечивом болести — туберкулозом. Умрла је 5. априла 1943. године на Фтизиолошкој клиници у Београду. �м.п. 18/1941 г. СРЕСКО НАЧЕЛСТВО У ЗАЈЕЧАРУ Пов. бр. 9529/41 31 октобра 1941 год. Зајечар ГРАДСКОМ ПОГЛАВАРСТВУЗАЈЕЧАР УПРАВИ ОПШТИНЕ С В И М А Кра]скоманда у Зајечару наредбом од 14. октобра тек. год. доставља: „Доставља се лични опис бандита, што су објављени на објави од 10. октобра издате од стране ове Команде и то само за лица са подручја среза зајечарског, те их подносите председницима општина. Упозоравамо, да се старате ухватити именоване вође банде било живе или мртве: 1. РадосављевиН Добривоје звани „Боби”, студент, висок 1,78, сув, широка рамена, црна коса мало проседа, високог чела, бркови „а ла Манжу”, на лицу има пуно бубуљица а на руци доста длака. Носи сељачко одело, опанке и влашке нанталоне. На глави носи гиајкачу, говори српски. 2. Радосављевић Љубица рођена Јовановић, жена Радосављевић Добривоја, учитељица, висока 1,76, сува, уских рамена, смеђе косе, високог чела, нос правилан, уста умерена. 3. Негиић Зора, учитељица, висока 1,70, сува, уских рамена, коса смеђа, високог чела, лицс дугуљасто, нос правилан, уста умерена. 4. Васиљевић Радомира Живан, студент, висок 1,75, сув, широка рамена, црна коса, високог чела, бркове и браду брија, очи црне, лице округло. 5. Цојић Милан, фарбар из Сумраковца, висок 1,75, сув, уска рамена, коса сређа, очи смеђе, бркове и браду брија, нос правилан, уста умерена, носи грађанско одело. Предње се доставља Поглаварству с молбом, а управама и жандармериским станицама ради трагања и хватања напред именованих као и осталих лица пом. у плакати Крајскоманде од 10. октобра тек. год. ХИТ НО Ј Е. СРЕСКИ НАЧЕЛНИК, (потпис нечитак) ОВЈАВА ДОЛЕ НАВЕДЕНИ ВОДЕЋИ ЧЛАНОВИ. БАНДИТА ТРАЖЕ СЕ И ТО: 1. Светислав Маринковић, бивши наредник, наводно из Боровице, као вођа Подгорачке банде познат под именом „Циркузан”, 2. Младен Долопановић, из Злота, бивши робијаш, 3. Јанко Илић-Симеоновић, студент, из Злота, 4. Др. мед. Ивко Ћоловић, лекар из Бољевца, 5. Момчило Сибиновић, студент, из Ртња односно из Бучја, 6. Алојз Хиршл, рудар из Ртња, 7. Радосављевић Добривоје, звани „Боби” студент, из Зајечара односно Слатине, 8. Љубица Радосављевић рођена Јовановић, из Зајечара, бивша учитељица у Слатини, венчана жена Радосављевића, 9. Зора Нешић, из Зајечара, 10. Живан Васиљевић, студент из Зајечара, 11. Миодраг Цојић, учитељ из Сумраковг^а, 12. Милан Цојић, фарбар, из Сумраковца односно Зајечара, брага Цојића, 13. Предраг Костић, професор гимназг1је, из Неготина, 14. Дугиан Трифунац, учитељ из Тијовца, срез Сврљигики, 15. Милан Минић, судија из Андрејевца. брат Мио- Сваки сгаковнмк на подручју Окружне Командатуре, дужан је да помогне при проналажењу и хватању горе наведених лица. Ко наведена лииџ сретне, или види а то не пријави одмах среском начелству или општинској управи, или пак зна где се горе наведени налазе односно крију, а то исто не пријави, потпагићс под наредбу од 19. августа 1941 године, може дакле бити кажњем смрћу. Ко једну од горе наведених особа, живу или мртву, преда окружној Командатури, добиНе награду од 5.000 до 10.000 динара. Лични опис горе наведених бандита, можс се код српских власти и жандармериских станица добити. Зајечар, 10. октобра 1941 године ОКРУЖНА КОМАНДА 592 Ђорђе и Јанко Симеоновић кришом извлачили оружје, муницију, бомбе, ћебад и другу војничку опрему и односили у склониште направљено у дворишту стана Драгице Нешић, о коме се бринула њена мајка баба Петра, која је односила оружје до одређених пунктова, а такође чувала партијски материјал који је њен унук Љуба Нешић доносио у кућу. Партија је настојала да будући борци буду и војнички спремни за устанак. Половином маја формиран је Окружни војни комитет. Организоване су борбене десетине и санитетски течајеви на којима су жене и омладинке обучаване у пружању прве помоћи. У Зајечару је Жива Милетић, студент медицине, организовала у свом стану санитетски курс који су похађале: Стефанија Михаиловић, Зора Нешић, сестре Вукосава и Мирослава Ђуровић, Живка Ђерговић и Марија Митровић. Овде као и свуда на овим се курсевима и политички радило. И актив жена у Зајечару је организовао курс прве помоћи за своје чланове. Курс се одржавао у стану Драгице Нешић; предавач је био др Бошко Милијић. Истовремено је организован курс прве помоћи и у Неготину. Руководилац је била Милка Бешир, а похађале су га скојевке и омладинке: Милка Мишић, Меланија Игњатовић, Мариола Петровић, Јелена Трајковић, Вера Косић (Костић) и још неколико омладинки чија су имена остала неутврђена. Организатори и предавачи на курсевима, који су одржавани и у неким селима, биле су другарице које су завршиле ове курсеве у Зајечару или Неготину. На пример, пре одласка у одред Стефанија Михаиловић је, у кући Вере Косић, у Малом Селу, обучавала омладинке у пружању прве помоћи. Партија је и касније свуда где је имала упоришта међу женама организовала овакве курсеве. Санитетски материјал је набављан уз помоћ партијских организација у Зајечару, Неготину, Књажевцу и Бору. Прибављање санитетског материјала, обезбеђивање станова и база за смештај рањеника, леговање болесних и рањених бораца били су најчешће поверавани женама. У неким селима су постојале сталне базе где су смештани тежи рањеници. Мада је чување рањеника и брига око њих представљало велику опасност, многе жене и омладинке негујући и чувајући рањенике показале су и на тај начин приврженост борби К0ЈУ Је КПЈ водила. У стану Драгице Нешић, одржавали су се групни састанци на којима се �прорађивао актуелан партијски материјал. Групом је руководила Љубица Јовановић. У овој групи су биле Драгица и њена кћи Зора Нешић, учитељица, предратни члан СКОЈ-а, члан КПЈ од 1942. године, исте године била је члан скојевског руководства Кукавичког одреда, 1943. године била је члан СК КПЈ за лесковачки срез. Оне су одржавале везе са одредом и илегалним партијским радницима, преносиле оружје и други материјал. Затим Љубица Лазић, Мира Драговић, Косара Цановић и Загорка Данчевић. Друга група се окупљала у кућама студенткиња Живе Милетић (заклана маја 1944. године у селу Илино) и Нате ВасиљевићРадојичић. На састанке су долазиле Деса Васиљевић, Каја Димитријевић, Вукосава Игњатовић-Петковић (Немци је стрељали марта 1943. године), сестре Мирјана и Вукосава Појић (обе су погинуле 1944. године), Мирослава Ђуровић (погинула 1944. године), Мирослава Ковачевић, Ружа Мартиновић и Деса Милутиновић (погинула 1944. године). До изразитијег масовног ступања жена у покрет дошло је у лето 1941. године у јеку општих припрема за устанак у овом крају. Поред учешћа у раду партијских ћелија и актива СКОЈ-а, делатност жена развијала се и преко посебних актива — група организованих на територијалном принципу или се пак, због специфичности услова илегалног рада и потребе продирања у одређене друштвене средине, прибегло окупљању жена и по врсти делатности. У активима-групама радило се на идејно-политичком уздизању жена. Организатори ових група и рада на окупљању и уношењу идеја НОП-а у шири круг жена и омладинки и на њиховом ангажовању на разним пословима и акцијама за НОП биле су жене чланови Партије и СКОЈ-а. Истовремено се пришло и организовању широког политичког рада, а такође и отпора према разним мерама окупатора. Политички рад се развијао кроз поједине контакте и групно. Организовани су и масовни скупови на подесним скровитим местима, на којима су говорили комунисти и симпатизери Партије. На зборове и конференпије долазило је много жена, понекад их је било више него мушкараца. Вера у Партију и њене снаге учинила је да се народ Тимочке крајине масовно одазове борби коју је повела КПЈ. Људи су се састајали и договарали о исхрани одреда, о снабдевању одећом и обућом. Мада се пар- тизански логор налазио изван насеља, сељанке и сељаци су хитали натоварени торбама са храном и преобуком. О свесном опредељењу народа за НОБ, а нарочито жена, сведочи и чланак, објављен у партизанском листу „Партизанске новине Тимока и Крајине”, 1942, бр. 1, стр. 15. НАША ЖЕНА — СРПКИЊА МИ П А Р Т И З А Н К Е „Појавом код првих нас био партизанских је ним, угњетеним, љеним да дат тора, у поробље- и борбу ропства и одреда свим обесправ- пониженим устану против знак против тираније окупа- а за сло- редове, ом- боду, бољи живот и срећнију будућност. Похрлили ладинци, су тада раднии^и телигенција у и и нагае сељаци, жене. погитена Ове ин- последње нас- наша борба тављају веН одавно своју започету борбу. Ми, је жене, добро тесно везана ми знамо гови; начну победу човека. И за да борбу да коју док нас зато довима знамо за не победе данас против дру- извојујелм нема смо воде коза борбеним у ни ре- заједничког непријатеља крвавог фагиизма. Поробивши и жене, остале деје. чггтав Хгстлер народе Код земља и нас још немачки је ... он своје није увек се народ да погиао у па пороби назадњачке томе налази усггео. у рату и и- Наша са за- војевачима. Као што настаје рекох, нова фаза појавом у бори и истовремено знају јој се борби Жена стиче права стиче и углед, дилац, њена свела на прање Алг1 би било задњагитву, кујну а додељивање јер води на- жену удео и у се крпљење, празно њен што није послове, који политичког раду. руково- Као исправно фагиизму за турног, у одредима кување. не само борац. женске се при- постаје у старе и улоге једнакост и улога Она односно она организатор видимо партизанки жена. везује градњи друштвеног кул- живота не признаје. ПролазеНи преко у кроз Пасјаче додир са одредима. го него СКОЈ-а, добрих су да не нега неједнакости делечланова храбрих обавештајној и војних говоримо које њима политичких у болесника мно- међу руководеНих политггчара а је штабова, одличних сам партизанским другарица Било ома, чланова раца, ра, било нас. комесара, екон Јабланиг^у, долазила иашим је код политичких гата, Топлицу многим Свуда више Заплање, за о и теоретича- услугама као сличним. су бослужби, што Углавном, постојале у проги- лом систему, отклоњене су. СеНајуНи В., М., се О., редима и другарица Н. и др, четама воде цију за једнак рад данас је тамо мало могућност да својим као које су С., појединим од- одлучну једнака оних равноправности, делима што у јер побију схватања о положају жена. 593 реч и који ту сва и права. сумњају су акИ у оне изопачена СТЕФАНИЈА МИХАИЛОВИЋ-АНА ро- ђена је 1919. године у Брзој Паланки. Гимназију је завршила 1938. године. Уписала се на технички факултет Београдског универзитета. Била је активан учесник напредног студентског покрета. Истицала се радом у Удружењу студената технике (била је благајник овог Удружења) и Акционом одбору студентских стручних удружења. У многим манифестацијама, демонстрацијама и штрајковима, у отвореним сукобима са полицијом Стефанија је била међу првима. Активно је радила и у Удружењу Тимочана и Крајинаца. Године 1940. била је руководилац Омладинске секције овог Удружења. Пред крај 1940. године, стално гоњена од полиције, морала је да пређе у илегалност. Стефанија, предратни члан КПЈ, по окупацији Југославије, као члан Среског комитета крајинског среза, учествовала је у припремама устанка у зајечарском округу. Била је један од организатора рада међу женама и омладинкама у Неготину и селима овога среза. Међу првима отишла је у Крајински партизански одред, била је члан одредског партијског руководства. Револуционарни пут Стефаније Михаиловиђ завршио се 29. оептембра 1941. године на Стеванским ливадама код села Сиколе у борби Крајинског одреда са четницима и жандармима. У народу се причало током читавог рата да су од четника чули како се Стефанија, пошто су остали борци погинули пре ње, борила док је год имала муниције. Позивали су је да се преда. Узвикивала је: „Партизанке се не предају, знајте издајице". И кад јој је понестало муниције, тешко рањена се једва придизала и бацала бомбе. Беличанствена сахрана у Брзој Паланци. коју окупатор није успео да забрани, цвеће на њеном гробу у тешким данима окупације, речито су говорили о успомени коју су њена борба и смрт утиснули у срца народа тога краја, о привржености и оданости борби коју је водила Комунистичка партија Југославије, у чијим се редовима борила и Стефанија Михаиловић. �ЧЛАНАК О СТЕФАНИЈИ МИХАИЛОВИКЛНИ ОБЈЛВЉЕН У ИАРТИЗАНСКИМ НОВИНАМА „БР КОВИП ЦРНИ", КОЈЕ СУ ИЗЛАЗИЛЕ 1942. И 1943. Л. је добра другарица. Прва жена у Топлици, која је пришла партизанском покрету. Била је и полит. комесар једне јастребачке чете. Сад је опет у свом крају, на тегикој и одговорној дужности. В. је члан штаба топличког одреда. Доста физички слаба она истрајно и са пуно снаге и способности врши дужност политичког и културног радника. С. се налази у пролазу кроз нагиу чету, и иначе је делегат Гл. штаба за Србију. Причала ми је о борбама око Чачка и Ужица. Баш тада је у Топлици била најцрња реакција. На једном четном састанку говорила је друговима: „Другови, ситуација у којој се налазимо данас тренутна је и не треба да вас брине. Колоне четника које крстаре око нас говоре нам да смо непријатељу задали огромну бригу. Ово је нормална ситуација. Ненормално би било, ако би се ми разбашкарили по селима. Оваква је партизанска борба. Ударити по непрг1јатељу свуда и на сваком кораку, али где ти хоћеш и када се он не нада. Тако је борба жена за своја права и бољи живот ушла у нову фазу борбе — у оружани сукоб с окупатором, с народним непријатељем жене и омладине — са крвавим фашизмом". Д. У Зајечару и селима овога среза рад међу женама је организовала и њиме руководила Љубица Јовановић-Радосављевић, учитељица, предратни члан КПЈ, која је истовремено руководила и техником Окружног комитета Партије. Партијске организације су уз помоћ многих симпатизера прикупљале разни материјал потребан борцима, обезбеђивале илегалне станове, базе за смештај рањеника, упућивале нове борце у одред, прибављале информације о непријатељу, умножавале и шириле радио вести, помагале породице партизана, организовале разне локалне акције и саботаже. У томе, затим у одржавању веза између партијског руководства, илегалних партијских радника и одреда, нарочито су биле активне већ поменуте омладинке и жене. Све до одласка у одред маја 1943. године Ната Васиљевић, студент права, била је веза између Одреда и теренских радника, преносила је храну, одећу, санитетски и други материјал. После одласка у одред била је политички радник у селима. Године 1943. изабрана је за члана среског партијског повереништва за тимочки и заглавски срез1). Августа 1944. године изабрана је за секретара среског комитета. Њена мајка Деса Васиљевић била је курир између Од]) Партијско повереништво су сачишавали: Вукашин Драгутиновић-Раша, секретар, Миодраг Николић-Воја, Ната Васиљевић-Слободанка и Милорад Бисић. 594 �реда и Окружног комитета КПЈ (у Одред је отишла заједно са својом ћерком). Везе су такође одржавале, преносиле оружје и други материјал Вукосава Игњатовић-Петковић и Рада Петковић. Мира, жена апотекара Тунера скривала је у свој:ој кући илегалце а такође обезбеђивала санитетски материјал и лекове. Сигурна боравишта партијских радника и бораца биле су куће и појате великог броја жена са села, а оне су биле те које су одржавале везе између партијских радника, комитета и одреда. Негде су и целе породице помагале покрет — сви, од деце до стараца, несебично су пружали помоћ партизанима не плашећи се ни најтежих репресалија. Навешћемо само неке: Душанка Пајкић-Симеоновић-Јана и њена мајка Цвета Пајкић, Неда, Божика, Драгица, Радмила и Јована Јовановић из Шљивара. Оне су 1941. године сачињавале групу којом је руководила Јана. Године 1942. активност у овом селу постаје још интензивнија. Образован је народноослободилачки одбор а радом за НОП, биле су обухваћене и Живка и Видосава Јоновић, Јелена и Љубинка Ристић, Марија Пајкић, Стана Милојковић, Злата Младеновић, Стојана и Јована Стефановић и Вида Васиљевић. Стара Божика Јовановић преносила је оружје и муницију од Шљивара до Прлите. Душанка ПајкићСимеоновић-Јана била је и члан омладинске десетине у свом селу, учествовала је у свим акцијама које је ова десетина изводила. Јуна 1943. године постала је члан КПЈ а нешто касије и члан Среског комитета КПЈ за зајечарски и бољевачки срез у коме је одговарала за рад са женама1). Јануара 1944. године Тимочки партизански одред прешао је у Топлицу. У зајечарском срезу остала је на терену група политичких радника, међу којима и Јана. Радила је са женама и омладинкама зајечарског и бољевачког среза, у Зајечару је окупљала омладинке и жене, и са омладинкама умножавала и растурала вести радио-станице ,,Нова Југославија” и други партијски материјал, прикупљала одећу, оружје, санитетски и други материјал, шила рубље за партизане и сл. Материјал је умножавала у кући Мирославе Ђуровић. У групи су биле она, њена сестра Вукосава, Мирјана Појић, Жива Милетић и Десанка Ми') Комитет је формиран септембра 1943. године: Јанко Симеоновић, секретар, чланови: Душан Ковачевић, Јеремија Милутиновић, Милојко Ђорђевић, Миомир Цолић, (Петар Мишић), Душанка Пајкић-Симеоновић-Јана, Момчило Сибиновић. У данима стварања партизанских одреда растурала је партијску штампу и летке. Иако је партизански одред у том крају био разбијен у јесен 1941. године Вера се није поколебала. Половином 1942. године када је успостављена веза са Окружним партијским комитетом, она се укључила у рад. Те године је постала члан Комунистичке партије, а у пролеће 1943. године члан среског партијског руководства. Пошто је била компромитована као партијски илегални радник у Неготину, одлуком партијског руководства, Вера је отишла у одред са још неколико другова и другарица, међу којима су били њена мајка и брат. НАРОДНИ ХЕРОЈ ВЕРА РАДОСАВЉЕВИЋ-НАДА роћена је 22. септембра 1922. године у селу Бруснику (Неготин). Отац јој је био учитељ. До 1932. године живела је у селима око Неготина, а потом са родитељима одлази у Скопље, где учи гимназију. Као ученица седмог разреда се укључила у напредни омладински покрет. У осамнаестој години је постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије. Активно је учествовала у раду омладинских организација своје школе. Крајем 1940. године, као ученица VIII разреда гимназије, са још неколико другарица, искључена је из школе због растурања и писања парола против тадашњег режима. После искључења из гимназије у Скопљу уписала се у неготинску гимназију, где је наставила рад. 595 Као члан Среског комитета Партије за неготински срез Вера је радила на стварању народноослободилачких одбора, партијских организација и организација Антифашистичког фронта жена у Крајини. На том позадинском партијском раду ухватили су је недићевци јула 1943. године, у селу Трнавцу. Предали су је Немцима. У затвору су је страховито тукли и мучили, али Вера ништа није признала, нити одала. Одлазећи на стрељање Вера је певала партизанске песме. Догурали су ј!е до стрелишта сву пребијену и измрцварену. Својим храбрим држањем Вера је до последњег тренутка бодрила другове. У извештају Окружног комитета Партије, послатом 1. октобра 1943. Покрајинском комитету КПЈ за Србију1), о Верином хапшењу и држању пред непријатељем, каже се „ .. • из од- реда смо је повукли на рад по АФЖ-у у Крајини; Вила је члан СК. Одмах по доласку на рад у Комитет ухватили су је због пебудности осталих чланова Комитета. (они су другарицу пустили да оде компромитованом човеку у једно село). То је било 3. V 43. У затвору, а потом у логору, држали су је до 10. IX 1943. када је стрељана у Зајечару. Пред непријтељем се држала херојски. Држање другарице Наде после држања друга Бркови‘) Источна Србија — Нолит-Просвета, 1963. год. �ћа'-) иајбоље је у нашем крају. На стрељању су Немци од ње поново тражили да призна, али она није хтела. Опет су је мучили, и то пред осталим људима које су довели да стрељају и пред сељацима који су догили да их затрпају — секли су јој уши, нос, и мрцварили је, али су од ње добили само презрење и речи „да је Српкиња". О држању другирице Наде много се говорило прошлог месеца, јер су сељаци свуда причали о томе .. ДИНИЋ-КАЋА, службеница поште, члан КПЈ, рођена је 21. јануара 1921. године. У напредни омладински покрет се укључила као ученица гимназије. Завршила је абитуријенски курс, радила је у Књажевцу, затим у Рековцу где ју је рат затекао. По окупацији наше земље вратила се у Књажевац, где је у својој партијској ћелији била задужена за рад са женама. Августа 1941. је ступила у Заглавски партизански одред. Из одреда је 1942. упућена на партијски рад у Зајечар. Заједно са секретаром ОК КПЈ Мијом Станимировићем била је базирана у једној кући. Непријатељу је било проказано место њиховог боравка. Полиција је опколила кућу и позвала их да се предају. Успели су да пробију блокаду полицајаца и да се извуку из куће. Бранка се пробијала према периферији града у правцу гробља, али ту је изненада наишла на заседу припадника СДС. Ухватили су је и предали Немцима. Страшно су је мучили, била је толико претучена да није могла на ногама да се држи. Спроведена је у логор на Бањици где је стрељана 1943. године. БРАНКА • 2) Миленко Брковић-Црни, секретар ОК КПЈ за Зајечарски округ, ухваћен је од Немаца септембра 1941. и обешен на Краљевици изнад Зајечара. лутиновић. Фебруара 1945. године Јана је изабрана у СК КПЈ за Зајечарски срез.1) Њена мајка Цвета Пајкић после ослобођења била је изабрана у Срески народноослободилачки одбор. У селу Трнавцу најистакнутије активисткиње су биле: Јелица Милић — одборник првог народноослободилачког одбора у Трнавцу, Босиљка Станојевић (маја 1944. четници су је посте четвородневног мучења заклали), Нада Стаменковић, Нада Гачић и Станица Станковић. Године 1943. Вера Радосављевић је у овом селу формирала одбор АФЖ, за председницу је изабрана Нада Стаменковић, за секретара Дана Томић, за благајника Нада Гачић, у одбору је било још 7 другарица. У Вратарници групом омладинаца руководила је студенткиња филозофије Радмила Моцић, члан СКОЈ-а. Активне су биле: Рада Јовановић2), Јованка Павловић (крајем 1944. изабрана је за секретара НОО, исте године је примљена у КПЈ) и Бранка Ђерговић (и она је 1944. године примљена у КПЈ). У Малом Извору радила је Јована Првуловић, у Великом Извору Јованка Петковић, Милица Гановић, Цвета Јотовић и Вела Петковић; у Николичеву 15-годишња чобаница Ружа Ј. Ђорђевић (1943. са братом је отишла у одред); у Грљану Станка Стојковић, Видосава Ј. Цанић, Јованка Ст. Барбуловић, Мица и Вера Земљак, Вилма Грос, Персида Балуновић и ЈБубица Чернић (Персида и ЈБубица су изабране 1944. године у НОО); у Прлити Јона Ст. Баћевић; у селу Лесковцу Стана и њена свекрва Десанка Милутиновић (у њиховој кући 1941. године био је базиран Окружни комитет КПЈ), Рада Петковић, учитељица, затим Станија Вељковић, ЈБубица Миљковић, Севдија Милијић; у Заграђу Стојанка Симоновић; у Грлишту Радмила Микић, Јелена Лазаревић-Ђорђевић, Савка Ђорђевић, Даринка Стевановић; у Јабланици Милица Живановић, Драгица Николић и Роса М. Живковић. Жене из села Рготине почеле су да помажу НОП још од првих дана устанка, чувале су илегалце, преносиле партијски материјал, прикупљале храну и одећу за борце. Радом је било обухваћено око 30 жена. Актив- *) Секретар Комитета била је Ната Васиљевић-Радојичић, чланови — Будимир Анђелковић, Остоја Рокић, Воја Ранђеловић и Душанка Па ј кић-Симеоновић-Ј ана. 2) Активно је учествовала у покрету од 1941. г., 1943. ступила је у одред, 1944. године са одредом је прешла у Топлицу, ускоро се разболела, умрла је у селу Бојнику код Лесковца. 596 ност је постала још интензивнија 1942. године када је у овом селу боравила Ната Јоцић, члан Окружног комитета КПЈ за зајечарски округ. Марта исте године формирана је прва женска скојевска група од седам омладинки (Роса Радојевић, Славка Жикић, Љубица Јањић, Радмила Јеремић, Олга Николић, Добрила Филиповић, и Душанка Томић). Секретар групе била је Роса Радојевић. Исте године Ната Јоцић је организовала и курс прве помоћи који су похађале Роса Радојевић, Славка Жикић, Загорка Здравковић, Љубинка Јањић, Вишица Симончић и Љубинка Филиповић. Организовани су и курсеви за обучавање жена у руковању оружјем. Марта 1942. године формирана је организација АФЖ у коју су ушле најактивније жене тога села: Роса Живановић, Загорка Здравковић, Бисерка Милић, Босиљка Антоновић, Вида Вељковић, Босиљка Урошевић, Ружица Миленковић. И Тинка Илић је била једна од активних жена у овом селу (у НОБ-у је изгубила мужа и сина). Поводом Осмог марта на поселу у кући Загорке Здравковић Ната Јоцић је говорила женама о значају овог празника. Године 1944. постале су чланови КПЈ Роса Радојевић (јула), Славка Жикић (септембра), Загорка Здравковић (јануара 1945.). Крајем 1944. године у Месни народноослободилачки одбор изабране су Цвета Цокић, Бисерка Милић, Миланка Томић и Стана Цокић. У Срески одбор НОФ-а изабрана је Загорка Здравковић. Партијска и скојевска организација у Књажевцу је настојала да ојача свој политички утицај у народу. Народноослободилачки одбори били су једна од форми рада. Народноослободилачки одбор у Књажевцу нарочито је био активан. Одбор је организовао своју технику и пуних 26 недеља је издавао „Недељни преглед вести” на основу радио вести. Лист је штампан у 100 примерака, растурале су га, поред других, жене и омладинке. У многим селима су постојали народноослободилачки одбори фронта у чијем су раду учествовале такође жене и омладинке. У Књажевцу и околним селима рад међу женама су организовале Бранка Динић-Каћа, службеник, члан КПЈ од 1940. (или 1941. године) (стрељана на Бањици 1943), Олга Чукић, матурант, члан среског руководства СКОЈ-а, члан КПЈ од 1941. године (стрељана на Бубњу код Ниша 1943. године), Радмила Ковачевић, студент, члан КПЈ од 1940. године, 1941. секретар �партијске ћелије. Активношћу су се истицале Наталија Чукић, учитељица, члан СКОЈ-а, курир ОК КПЈ за зајечарски округ, Вукосава Митић, ученица, члан скојевског руководства у књажевачкој гимназији, Живка Тодоровић, студент, члан КПЈ, члан СКОЈ-а Боринка Милић, ученица. Многе жене из Књажевца прихватале су илегалне партијске раднике, прикупљале лекове и санитетски материјал: Живка Срећковић, Рада Костадиновић, Олга Манојловић, Рада и Ружица Соколовић, Милица Раденковић, Нада Смрека и Миленија Костић. У јесен и зиму 1941. године Радмила Ковачевић је у свом стану сазивала посела на којима је упознавала жене са циљевима НОБ и говорила о потреби пружања материјалне помоћи партизанским одредима. На иницијативу Среског комитета Партије она је 1941. године у својој и још неким кућама организовала шивење рубља за борце. Тада је сашивено око 100 пари рубља. У Књажевцу је 1942. године партијска организација1) настојала да на задацима НОБ-а окупи што шири круг људи. У књажевачкој гимназији су постојала три актива и гимназијско руководство СКОЈ-а у коме је била и Вукосава Митић. Средином 1942. године у Књажевцу је дошло до провале у партијској и скојевској организацији. Тада је ухапшен већи број чланова Партије и СКОЈ-а, међу њима и Вукосава Митић. Одведена је у Ниш а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Хапшење није зауставило активност. Станови сестара Олге и Нате Чукић и Радмиле Ковачевић били су сигурна склоништа за партијске раднике и борце. У стану сестара Чукић једно време је боравио Мија Станимировић-Душко, секретар Окружног комитета Партије, а такође и секретар Среског повереништва КПЈ за заглавски срез Љубомир Љубиновић-Павле. И кућа Круне и Тихомира Милића, надзорника пруге из Књажевца, била је упориште партијских радника, а од априла 1942. године код њих је била смештена техника Окружног комитета Партије у чијем је раду учествовала и Круна (и она и муж убијени су 1943. године). Истовремено је интензивно развијен политички рад и ангажовање жена села на разноврсним задацима. Годи- ОЈ1ГА ЧУКИЋ, матурант гимназије у Књажевцу. Пре рата се укључила у напредни омладински покрет, 1941. је постала члан КПЈ и члан Среског руководства СКОЈ-а. 1942. године у данима најстрашнијег терора њена је кућа била безбедно склониште партијским радницима. Ту су једно време боравили секретар ОК КПЈ за зајечарски срез Мија Станимировић-Душко и секретар Партијског повереништва за заглавски срез Љубомир Љубиновић-Павле. Олга је била веза између њих и партијских организација. Марта 1943. је ухапшена, отерана у нишки логор и исте године стрељана на Бубњу. Њена сестра Ната, учитељица, члан СКОЈ-а од 1941. године била је курир ОК КПЈ, одржавала је везу између ОК КПЈ и партијских организација Горњег Зунича, Јелашнице, Берчиновца, Неготина и Рогљева, више је пута путовала у Ниш. Ната је марта 1943. ухапшена, после неколико месеци проведених у затвору отерана је на принудни рад у Немачку. СТОЈАНКА РАДОСАВЉЕВИЋ-НАТАША, ученица Учитељске школе, рођена је 1924. године у Неготину. Постала је члан СКОЈ-а 1941. године. Најпре је била руководилац једног актива у својој школи, марта 1942. је постала члан скојевског руководства школе. Због активног рада међу школском, а и ваншколском омладином искључена је из школе. Марта 1943. године, по одлуци партијског руководства, ступила је у партизански одред у коме је била скојевски руководилац. Исте године постала је члан Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије за зајечарски округ. Из одреда је послата на илегални партијски рад. Јануара 1944. године проказана је и опкољена у једној кући у Књажевцу где је била смештена техника. Најпре је уништила сав материјал, пуцала је на непријатеља док јој није понестало муниције, последња два метка испалила је у своју другарицу Мирославу Павловић -Љубицу, и у себе да не би живе пале у руке непријатељу. Њена је мајка Живка стрељана 1943. на Бубњу код Ниша, а брат јој је погинуо у НОР. СЕСТРЕ НАТАЛИЈА И ОЛГА ЧУКИЕ 113 КЊАЖЕВЦА, ПОЗАДИНСКИ РАДНИЦИ. ОЛГА, ЧЛАН КПЈ ОД 1941. ГОДИНЕ, СТРЕЛ.АИА ЈЕ НА БУБ ЊУ КОД НИША СЛЕВА НА ДЕСНО БОРБЕ СИМЕОНОВИК, ЉУБИЦА ЈОВАНОВИК-РАДОСАВЉЕВИИ, РАДОСАВЉЕВИИ-БОБИ, НЕПОЗНАТА ДРУГАРИЦА И ЗОРА НЕШИН ') Срески комитет КПЈ за заглавски срез делао је у саставу: секретар Љубомир Љубиновић, чланови: Светислав Миленковић, Предраг Раденковић, Вукашин Драгутиновић и Миодраг Николић. У среском руководству СКО.Т-а била је и Олга Чукић. 597 ДОБРИВОЈЕ �ЕСТЕР-НЕЛИ ЈАКОВЉЕВИЋ — партизанка Зорка, као ученица VI разреда гимназије у Београду побегла је испред фашистичке потере на Јевреје. Немци су јој убили оца и брата, она се са мајком склонила у једно село недалеко од Великог Орашја. Одатле је Нели у зиму 1941/1942. преко везе отишла у Књажевац и ступила у партизански одред. У одреду је примљена у чланство СКОЈ-а, а у јесен 1943. у чланство КПЈ. Њено је име везано за готово сва насеља заглавског и тимочког среза у којима су боравили партизани пошто је као политички радник била организатор рада међу женама и омладином. Била је четни руководилац СКОЈ-а, затим од почетка 1944. батаљонски руководилац СКОЈ-а у Тимочком одреду. Јуна 1944. када је формиран Бољевачки теренски батаљон постала је руководилац СКОЈ-а овога батаљона. Била је омиљени политички радник и неустрашив борац. Јуначки је погинула августа 1944. у борби са четницима код Малог Извора близу Бољевца. не 1941. Љубица Јовановић-Радосављевић окупља жене у Горњем Зуничу и организује рад на пружању помоћи НОБ. У разне активности било је тада укључено око 60 жена. Године 1942. за организовање рада међу женама села упућена је из Одреда у овај крај Естер-Нели Јаковљевић, ученица. Она је формирала активе жена још у неким селима, где нису постојали услови за стварање шире организације жена, а године 1943. у селима овога среза раде са женама Ната Васиљевић-Радојичић и Нели Јаковљевић. Када је Одред јануара 1944. године прешао у Топлицу на терену је као илегални партијски радник остала Стојанка РадосављевићНаташа, члан Окружног комитета СКОЈ-а. Ни хапшења, ни злостављања, ни убијања нису заплашила жене овога краја, оне су наставиле са радом, иако под сталним насртајима непријатеља, њихове куће су биле сигуран ослонац партијским радницима и борцима. У Горњем Зуничу кућа Латинке Милошевић-Драгутиновић била је стециште партијских радника и активиста, ту је једно време делао Срески комитет Партије. Она је учествовала у свим акцијама, била је курир, доносила партијски материјал који је ПК КПЈ за Србију слао у Ниш; Јула Николић-Милосављевић по активности није заостајала за Латинком, активна је била и Спасена Божић. Четници су их хапсили, у затвору мучили. Јула је била толико претучена да је, када је из затвора пуштена, отишла у болницу на лечење. Априла 1944. године четници су заклали Латинку Милошевић-Драгутиновић, заједно са њом заклали су Драгу Милојковић и Ђурђу Милосављевић-Петровић. У Доњем Зуничу активне су биле Боса Ранђеловић (1943. године ступила је у Тимочки партизански одред) и Ранка Божић (1944. године четници су је убили), у Штрпцу Талка Милошевић, у Равни Гмитра Милојковић, Боринка и Вера Голубовић, у Берчиновцу Јаворка Виденовић (1943. године ступила у Тимочки партизански одред), старица Недеља Јовановић (или Ристић), у Жуковцу Душанка Рашић, у Потркању Милица Димитријевић, у Штипини Кошута Николић, у Црвењу Борка Анђелковић (погинула као борац IX српске бригаде) и Душанка Тасић, у Валевцу Босиљка Цветковић. У устаничким данима, а и ,касније, жене Минићева и околних села свесрдно су извршавале задатке које им 598 је Партија поверавала. Оне су биле поуздани обавештајци и курири, а њихове куће сигурна склоништа-базе за илегалне партијске раднике, борце и рањенике и за скривање оружја. Учествовале су у разноврсним акцијама — паљењу општинских архива па чак и у диверзантским потхватима. Радиле су у техници на умножавању партијских материјала, на фалсификовању легитимација и других докумената, неговале су и лечиле рањене и болесне партизане и биле сигурне путовође. И у Минићеву и околним селима на организовању устанка радиле су са групом другова Љубица ЈовановићРадосављевић и Нада Милутиновић, учитељица у Селачки, члан КПЈ од 1941. године У јесен исте године она је у свом селу формирала скојевски актив и месну партизанску десетину и са њима извела неколико успелих акција. Техника Окружног комитета Партије којом је руководила Љубица Јовановић била је смештена једно време у Селачки у кући Христине Божиновић, која је још од првих дана устанка била упориште партизана и позадинских радника. У техници је радила и Нада Милутиновић. Ухапшена је 1942. године, отерана на Бањицу (када је пуштена, спроведена је на рад у Немачку, где је остала до краја рата). Са Тимочким партизанским одредом одржавале су сталну везу и активно су сарађивале Мира Ђорђевић, Љубинка Копарец, њена мајка Јелена и Радунка Бегић. Село Јелашница било је једно од најсигурнијих ослонаца партизанских одреда и позадинских радника. Већ 1941. године велики број омладинки и жена свесрдно је пришао НОП-у. Формиран је актив СКОЈ-а у коме су биле и Босанка Николић, Мирка Ђорђевић, Горица Маринковић, Брана Стефановић и Анка Митић. Актив је редовно одржавао састанке, проучавао партијски материјал, његови чланови су учествовали у паљењу општинских архива, преносили пошту, дотурали храну до одреда и били обавештајци. Године 1942. и 1943. чланови овог актива иницијативом Среског комитета СКОЈ-а а и самоиницијативно исписују пароле по зидовима и тарабама, растурају летке. Једна од крупнијих акција у то време била је спаљивање општинске архиве и сена које су Немци реквирирали. Нестали су у пламену спискови домаћинстава, стоке, прегледи земљишних површина. (Мирка Ђорђевић и Босанка Николић постале су чланови КПЈ 1944. а Брана Стефа- �новић јануара 1945. године). Зорка Маринковић, из истог села, била је једна од најактивнијих жена. Године 1943. ступила је у Тимочки партизански одред са којим је 1944. године прешла у Топлицу, исте године постала је члан КПЈ. А када је у Кожељу, у Тимоку, основан 25. септембра 1944. године први срески народноослободилачки одбор у Тимочкој крајини у Извршни одбор ушла је и Зорка Маринковић.1) После ослобођења била је бирана у народноослободилачки одбор села и срески народноослободилачки одбор. Јевросима Јеленковић била је курир између теренских радника и Одреда, чувала је и неговала рањенике, члан КПЈ постала је 1944. године. Кућа Румене Стојановић била је сигурно склониште за теренске раднике, борце и рањенике. А кад су четници 1943. године сазнали за њен рад обесили су је заједно са мужем о балкон општинске зграде. Активно и организовано је радила и Цвета Милановић. У Дебелици су се истицале Милица Миловановић са ћерком Јелицом и снахом Слободанком. У њиховом амбару су се штампали леци, а оне су их разносиле, а уз то су неговале и скривале рањене борце. Поред њих су радиле Милица Узелац, члан СКОЈ-а од 1942, члан КПЈ од 1944. године, Вера Димитријевић (1944. члан СК КПЈ) и њена мајка Анка; у Новом Кориту Петрија Цветковић, Божика Илић, Јована Јовановић и њене кћери Славка и Милена, Тодора Петковић и Зорка Микић. У селу Радичевцу 1941. године формирана је група од 15 жена која је редовно одржавала састанке и договарала се о извршењу задатака, група је одржавала састанке са женама из Берчиновца, Горњег Зунича и Јелашнице. Међу најактивнијима биле су Софија Туцић (стрељана је 1942. године), Селинка Ђорђевић (извођена је на стрељање да би одала сараднике и везе) после ослобођења изабрана је у народноослободилачки одбор села, Живка Цветковић, Жана Вељковић, Ружа Живуловић, Љубица Милићевић, Видинка Костадиновић; јетрве Вида и Дана Милијић (стрељане 1943. године); у Боровцу Љубинка Радосављевић (отишла у Одред 1942, погинула 1943. године), Здравка Јовановић и МиЈ) Чланови Извршног одбора овог СНОО били су: Ђорђе Милутиновић из Ошљана, Вукашин Драгутиновић из Горњег Зунича, Миленко Симић из Јелашнице, Момчило В. Ристић из Врбице, Зорка Маринковић из Јелашнице, Светислав М. Првановић из Боровца, Живко Јовановић из Дреновца. МОЦИЋ, студент филозофије, ћерка свештеника, рођена је 25. IV 1920. године у Вратарници. У напредни студентски покрет се укључила у Београду. 1939. године је изабрана за секретара омладинске секције Удружења Тимочана и Крајинаца. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године, а члан КПЈ нешто касније. Фебруара 1943. је ухапшена. У Билтену Српске државне страже1) бр. 46 од 21. II 1943. њено хапшење и бекство је забележено овако: ... „На дан 18. овог месеца ухатиена је од стране градске полицнје у Зајечару Радмила Моцић, студенткиња филозофије из Вратарнице. Око 19.30 часова пуштена је да се пресвуче код своје рођаке, што је она искористила да побегне. Именована је позната као комунистички настројена и као инспиратор рушења моста у Вратарници претпрошле године". Одмах по бекству је ступила у Тимочки одред, по одласку одреда у Топлицу била је теренски радник. Погинула је у борби са Бугарима у пролеће 1944. године. Њена мајка Милева прогањана је и хапшена. РАДМИЛА ') Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине. 599 ДРАГИЦА НЕШИЋ, болничарка из Зајечара, рођена је 11. септембра 1900'. у Призрену. Муж јој је умро као војни обвезник 1921. године, остала је самохрана мајка са два сина, треће дете Зора рођено је као посмрче. Мукотрпан је био њен живот, оскудном је зарадом издржавала себе, своју мајку и троје деце. Још се пре рата под утицајем свога сина ЈБубе, студента права, члана КПЈ, руководиоца СКОЈ-а у зајечарском округу и члана ОК КПЈ за зајечарски округ укључила у напредни покрет. Већ од 1937. године је њена кућа постала безбедно састајалиште напредне омладине коју је окупљао и идејно уздизао Љуба. Ту су одржавани партијски састанци. Помагала је у раду свом сину, носила партијски материјал до одређених пунктова у Зајечару, преносила материјал у Неготин. Била је члан актива жена који је формирала Љубица Јовановић и учесник свих акција које је Партија у то доба организовала. Од почетка организовања устанка се укључила у рад. Члан КПЈ је постала 1941. године. Свесрдно и полетно је обављала све поверене јој задатке почев од прикупљања муниције, оружја и другог одреду потребног материјала до преношења истог у село Подгорац. Августа 1941. године су је Немци ухапсили, задржана је два месеца, пуштена је после јуначке погибије сина Љубе који је проглашен за народног хероја. Поново је ухапшена крајем новембра, у затвору је остала девет месеци. Иако је била под присмотром полиције рад је наставила, септембра 1943. је поново ухапшена али је брзо пуштена. Тешко се разболела, крај рата је дочекала у постељи. После ослобођења Зајечара изабрана је за председницу Градског одбора АФЖ и члана Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. �ДОБРИЛА РАДОСАВЉЕВИЋ-СТАРА ЉУБИНКА РАДОСАВЉЕВИК-МАРА, ИЗ БОРОВЦА ОД 1941. ГОДИНЕ БИЛА ЈЕ САРАДНИК НОП-а, 1942. ГОДИНЕ ЗЛЈЕДНО С МУЖЕМ СТУПИЛА ЈЕ У ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД. ОБОЈЕ СУ ПОГИНУЛИ рођена је 1896. године у Бруснику (Неготин). Све троје њене деце припадало је већ пре рата напредној омладини (један син јој је умро пре рата) а друго двоје је учествовало у НОБ. Стара им је још тада помагала у раду. По окупацији земље се укључила у НОП. Њена је кућа била сигуран пункт напредних омладинаца Неготина, одатле су ишле везе за одред, ту су долазили курири по партијски и други материјал. Марта 1943. је заједно са ћерком Вером и сином отишла у партизане. По доласку у одред радила је међу женама у селима: Рајцу, Метришу, Тамничу, Смедовцу, Рогљеву и другим. Августа 1943. године када је формиран СО АФЖ за неготински срез постала је члан одбора. Савесно и пожртвовано је обављала сваки јој поверени задатак. Била је омиљена и цењена међу борцима и у народу. Када је сазнала да је њена Вера пала у руке непријатељу и да је убијена, прво јој је питање било какво је држање имала пред непријатељем. Једне вечери 1943. године у близини Рготине Немци и четници су напали партизане. Тада је Стара рањена и ухваћена. Одведена је у Бор, мучена је и саслушавана. Ни реч признања није изустила. Вратили су је у Рготину и пред мноштвом народа је обесили. Пре него што су јој затегли омчу око врата узвикнула је: „Правду и истину доноси Тито. Живео Ти... У томе се тренутку омча затегла. И она и Вера су умрле јуначком смрћу. Вера је 1951. године проглашена за народног хероја. ДЕСАНКА Б. МИЛУТИНОВИБ, ЧЛАН ОМЛАДИНСКОГ АКТИВА У ЗАЈЕЧАРУ, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ ИСТЕ ГОДИНЕ КОД ЛОЗНИЦЕ 600 ка Ђорђевић (чланови КПЈ су постале 1945. године) и њена снаха Мица; у Врбици Даница Николић са кћерима Полексијом, Марицом и Верицом (у њиховој кући често су боравили организатори устанка, ту је био смештен штаб Одреда и партијска техника, у раду технике помагале су њене ћерке, оне су и разносиле умножени материјал), Брана Радивојевић, Мика М. Ристић, ЈБубинка Виденовић; у Дреновцу ЈеленаЛека Ристић, Ђурђа и Ленка Јовановић (убијене 1943. године), Драга Милијић, Цвета-Ценка Милојковић, Катарина-Лина Првуловић; у Трновцу Перса и Анка Пујић, Калина Богдановић и Лепосава Милошевић; у Петруши Ружа Љубисављевић-Милановић (заклана јануара 1944. године) и Љубица Матејић; у Мариновцу Грозда Цојић, Мика Пауновић — баба Мика, Драгиња Петровић; у Јаковцу Јевросима Илић, њена ћерка Нада Илић-Милојевић, Мирослава Илић, Ристена Милосављевић; у Кожељу Даница Милановић и ВладимиркаДимче Јовановић; у Витковцу Милева Живковић, Кристина Ганчић, Јелена Виденовић (погинула у Одреду 1943. године), Зора Миленковић, Даница Ђорђевић и њене две кћери и још много и много жена и омладинки овога краја. И жене бољевачког и борсног среза испољиле су велики патриотизам и приврженост НОБ-и. Са Одредом су најпре сарађивале оне које су у њему имале неког из породице или родбине а под њиховим утицајем и друге. Посебно су се активношћу истицале Калина Симеуновић и њена ћерка Симеона из Подгорца. Калина је још пре рата била обухваћена радом, преносила је летке, књиге и партијски материјал из Зајечара у Злот и Подгорац. Она и њена кћи биле су веза између партијских радника у Зајечару, напредних радника и студената у Подгорцу и Злоту. У току рата због сарадње са Одредом више пута су затваране и малтретиране. Немци су им кућу спалили. Наста Јаблановић-Матић-Горица из Добрујевца била је активни учесник НОП-а од 1941. године. Група жена коју је Горица окупила пружала је свесрдну помоћ партизанском одреду и партијским радницима. У групи су у 1941. години биле Петрија Милутиновић, Добрија Миленковић и Деса Живковић, 1942. године радом су биле обухваћене Милена Крстић, Лепосава Атанацковић и омладинка Коса Станковић, а 1943. године Миланка Димитријевић, Јелена Ивановић и �Вукосава Стефановић. Састанци су се одржавали у Настиној кући. Маја 1943. године оформљен је одбор АФЖ, председница је била Наста, секретар Миланка Димитријевић. Септембра исте године Наста1) је отишла у Одред. Једна од најактивнијих жена у Бољевцу била је Наталија Петровић, сарађивала је са Настом Јаблановић, заједно су и ухапшене. У раду су јој помагале мајка Жива, сестра Боса Живковић и избеглица из Словеније Вера Хузјан, која им је у кући помагала. Седмог марта 1944. године наочиглед мајке четници су заклали једну, затим другу ћерку и на крају њу и Веру Хујзан. Жене Кривог Вира, Ртња и других села имале су видан удео у НОБ-и. Активношћу су се истицале Љубинка и њена мајка Милосија Стојановић, Олга Џелатовић, Станица Симић (заклана 1942), Лепосава Рашић-Маринковић и Зорка Урошевић, (заклане 1944. године), Јула и њена кћи Вера Ивановић; избеглица из Словеније Љубица Икач, Мица и Марика из Кривог Вира, Стоја-Цана Ружић, Јуста Хиршл и њена ћерка Маргита из Ртња, Марија Богосављевић из Бачевице, Драга Мајуцић из Доброг Поља, Наталија Филиповић, Вукосава Кончар (заклана) и Даница Младеновић из села Валакоње, Таса Грујић и њена кћи Мира Икић и Милица Мусић из Сумраковца. У Злоту су радиле за НОБ Катарина Јокановић (била је 1941. курир) и њена мајка Перса, затим Станка и Стана Грамић2) Петра Грујић, Марија Добрић и Ана Москаловић. Крајем 1943. године3) у Бору је деловало око 20 чланова и кандидата КПЈ и скоро 40 скојеваца. Активност се огледала у слању нових бораца у одред, у снабдевању одреда разноврсним материјалом и сл. Међу активистима у Бору био је и велики број жена. Било је оформљено неколико кружока. Симпатизери су се окупљали у појединим становима, слушали радио-вести и даље их ширили. У једном од кружока биле су Љубица Шћекић, Мила Мачек, Љубинка Новохатни-Патлиџановић, Јела Милошевић и друге. Неки од чланова овога кружока, који су били запослени у Дирекцији рудника износили су хартију, материјал за умножавање, а МИРОСЛАВА ПОЈИЕ, ОМЛАДИНКА ИЗ ЗАЈЕЧАРА, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ У СЕЛУ МИОКОВЦИМА, КОД ЧАЧКА ИСТЕГОДИНЕ ДАНИЦА-ДАНЧЕ ПЕТРОВИП, УЧЕНИЦА, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ВРШИЛА ЈЕ ДУЖНОСГ КОМЕСАРА ЧЕТЕ. БАЦАЈУКИ БОМБУ НА НЕМАЧКИ ТЕНК, РАЊЕНА ЈЕ, ЗАРОБЉЕНА И УБИЈЕНА ОД НЕМАЦА СЕСТРЕ МИРОСЛАВА II ВУКОСАВА БУРОВИБ, ПОЗАДИНСКИ РЛДНИЦИ У ЗАЈЕЧАРУ, ГОДИНЕ 1944. СТУПИЛЕ СУ У НОВ. ПОГИНУЛЕ СУ ИСТЕ ГОДИНЕ, МИРОСЛАВА У СЕЛУ МИОКОВЦИМА, КОД ЧАЧКА, ВУКОСАВА КОД СЕЛА ЛУКЕ, ПОД ДЕЛИ ЈОВАНОМ ‘) Била је санитетски референт чете, касније санитетски референт батаљона. Члан КПЈ постала је маја 1944. године. Године 1943. била члан НОО, а после ослобођења члан СНОО у Бољевцу и повереник за социјално старање и народно здравље. 2) Стана је 1944. изабрана у НОО села Злота. 3) Подаци узети из књиге „Источна Србија“ (издање Нолит-Просвета, 1963. године). 601 �ЗОРКА МАРИНКОВИН ИЗ ЈЕААШНИЦЕ, ПОЗАДИНСКИ РАДНИК, ОД 1943. ГОДИИЕ БОРАЦ ТИМОЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА, БИЛА ЈЕ ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА ПРВОГ СРЕСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ОДБОРА ЉУБИНКА СТОЈАНОВИК, НАСТА ЈАБЛАНОВИКГОРИЦА И КАТАРИНА ЈОКАНОВИБ, БОРЦИ БОЉЕВАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА ДУШАНКА ПАЈКИЋ-СИМЕОНОВИЋ-ЈАНА рођена је 15. октобра 1922. године у селу Шљивару. Године 1941. је постала активиста НОП-а. Окупила је групу жена и омладинки, читала са њима напредну литературу и пропагандни материјал, организовала прикупљање вуне и плетење џемпера. чарапа и рукавица за партизане. Прикупљала је податке о снази и кретању непријатеља. 1943. као члан омладинске десетине је учествовала у акцији паљења општинске архиве и растурања летака у селу Грлишту. Јуна исте године је примљена у чланство КПЈ; септембра, по завршеном политичком курсу, постала је члан Среског комитета Партије (Зајечар — Бољевац) одговорна за рад са женама. По одласку Тимочког одреда у Јабланицу и Топлицу 1944. године била је политички радник у Зајечару и селима овога и бољевачког среза. Окупљала је омладинке и жене, радила на њиховом политичком уздизању, ангажовала их на многим задацима НОП-а (прикупљање одеће, шивење рубља, умножавање и растурање пропагандног материјала). По ослобођењу је изабрана у СК КПЈ ца зајечарски срез. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. изнели су и један гештетнер; други су износили лекове и санитетски материјал. Сав материјал предаван је Љубици Шћекић, једној од најактивнијих омладинки у Бору, која је 1943. године постала члан КПЈ. Активне су биле и Естера Раутовић, Зора, Даница и Дана Петровић, Анђа Цветковић, Зора Илић, Боса Лугарић, Радуша Јовановић, Драгица Телесковић, Нада Живковић, Стевана Милојковић, Лепосава Буђић из Брестовца и Вукосава Ступаревић из Кривеља. У кључком срезу током 1942. године везе су одржаване преко одређених пунктова и скојеваца. Организованог рада међу женама није било. Али било је жена и омладинки које су радиле за НОП — Милена Тарцан, Лела Трајковић, Бојана Маричевић, Нада Ђорђевић и Сека Маслеша. Године 1944. у Кладову је организатор групе жена била Сека Маслеша, радом групе су биле обухваћене: Милена Тарцан, Радмила Радојковић, Борка Радосављевић, Вера Тркуља и Милева Милентијевић. Године 1941. у Доњем Милановцу је постојао актив жена у коме су биле Нада Стојановић, Даница Тодоровић и Мара Димитријевић. Сарадници НОП биле су и Дана Миленковић, Зага Грујић, Дана и Милица Миљковић, Дара Ђорђевић (заклана је код села Штубика), затим у селу Мосни Стана Ђорђевић, Перса Стојановић, Цвета Николић (стрељана), и Ружа Николић (стрељана). У Крајини, Неготину и селима овога среза, организатори рада међу женама и омладинкама 1941. године биле су Стефанија Михаиловић, студент технике из Брзе Паланке, члан Среског комитета за крајински срез, организатор и учесник многих акција, члан штаба одреда1), Вера Радосављевић-Нада, ученица гимназије, члан среског руководства СКОЈ-а, Стојанка Радосављевић, ученица учитељске школе, скојевски руководилац своје школе. У граду је постојало неколико омладинских група, које је организовала Стефанија Михаиловић. Групом у учитељској школи — којом су биле обухваћене: Миланка Мишић, Миленија Игњатовић, Јелена Трајковић, Јелена Костић, Мариола Петровић, ученица II године и Јелена Јовановић, ученица III године — руководила је Стојанка Радосављевић; са групом радничке омладине радила је Живка Ацић, радница, са студентском омладином Даница Луковић, а са средњошколском Рада Петковић, члан Ј) Погинула је крајем септембра 1941. на Стеванским ливадама код села Сиколе у борби Крајинеког одреда са четницима и жандармима. 602 �КПЈ од 1942. године, од децембра 1944. године члан Среског комитета Партије. Активни учесници биле су Марица Петровић-Драгојевић (стрељана у Јасеновцу 1942. године), Вера Марјановић и Вера Лазаревић (чланови КПЈ од 1943. године), Добрила Радосављевић-Стара (стрељана 1943. године), затим Милка Бешир, Ружа Лихтнер, Јелена Николић, Каћа Костић, Ксенија-Цица Бећирић, Љубинка Зивгаревић, Љубинка Патлиџановић и Драга Мирчић. Истовремено Стефанија је радила и на организовању жена села. Већ маја 1941. године одржала је у Салашу, у кући породице Гачић, састанак са групом жена, на коме је говорила о политичкој ситуацији и потреби организованог рада. Тада је оформила актив жена, који су сачињавале Добрила Гачић, која је у току целога рата била једна од веза теренских радника и курир између Салаша—Метриша—Сикола, Радмила Шћекић, која је после разбијања одреда ухапшена и одведена на рад у Немачку и Десанка Д. Милосављевић. Активни учесници НОП-а биле су и Марица Бајић, члан одбора народноослободилачког фронта, који је формиран у Салашу 1941. године, Јана Златановић ( заклали је четници), Марица Душана Пајкића, Милка Јовановић и Боса Илић из Брусника, члан одбора НОФ у свом селу. И у селу Метришу Стефанија је оформила актив жена. Када је код Сикола разбијен Крајински одред прешло се на појединачан рад. Активност се, углавном, састојала у прикупљању новчаних прилога и пружању помоћи породицама партизана, које су биле изложене страшном терору. Крајем 1941. године почело се организованије радити са омладином. У то време деловало је око 25 скојеваца у средњој пољопривредној школи, у гимназији и учитељској школи и још известан број омладинаца-симпатизера. Организатори рада са омладином били су Вера и Стојанка Радосављевић, Драгоман Радојичић-Стамболија, Бора Радосављевић, Јован Нинић и Драгољуб Стевановић. Марта 1942. године у Неготин је дошла Ната Јоцић, члан ОК КПЈ, која је била организатор партијског рада у овом крају, а посебно и рада међу женама. Рад се састојао у стварању упоришта преко којих су слати борци у одред, прикупљању новчаних прилога и разноврсних материјала за потребе одреда. Један од основних задатака био је оживљавање политичког рада у масама. Организована је и П Р И М Љ Е Н О1 ) 19. VIII 1942. године ХИТНО — ОДМАХ ДОСТАВИТИ! ОКРУЖНОЈ КОМАНДАНТУРИ 857 — ЗАЈЕЧАР С молбом да се одмах мет: Хитно хапшење у Књажевцу. достаеи Због хитне сумње продужаваних Књажевцу станујућа лица одмах ухапсити: Фелджандармерији политичких у злочина Књажевцу. треба Пред- следећа у 1) Др Савић Радивоја, лекара братинске благајне,2) 2) Миленковић Светомира, студента медицине,3) 3) Стаменковић Јеленка, обућарског радника,4) 4) Миленковић ки чиновник, Светислава, надимак „ТИСА”,3) матуранта, сада руднич- 5) Мктић Вукосаву, матуранта,6) 6) Мицић Љубомира, матуранта,7) 7) Крстић Милоша, матуранта,8) 8) Спасић, учитељицу,9) 9) Мирковић Војислава, среског начелника."1) За спровођење односно потпомагање при хашаењу поменутих, предстачити ће дана 19. VIII 1942 године код Фелджандармерије у Књажевцу у споразуму са овдагањом Дирекцијом полиције следећи чиновници Специјалне полиције Ниш: 1) ШАКИЋ РАДОВАН и 2) МИЛУТИНОВИЋ АНДРА.“) Ухапшене треба затим предати безбедности и службе безбедности. логору НИШ Напред именовани чиновници овог региења за хапшење у рукама. и имају Ш. М. — као командаиту легитимацију полиције препис (М.П.) ОБЕРШТУРМФИРЕР ВИНЕКЕ КОМАНДАНТ ПОЛИЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И СЛУЖБЕ СИГУРНОСТИ 160 ') Наређење команданта нолиције безбедности и службе сигурности — Зборник ВИИ, I, 4, стр. 358—359. ') После хапшења спроведен у Немачку, у логор Дахау убијен. 3) Члан КПЈ. После хапшења спроведен на Бањицу, где је фебруаара 1943. год. стрелзан. *) Члан СКОЈ-а. После хапшења побегао из нишке Специјалне полиције 2. септембра 1944. године и отишао у партизане. 5) До хапшења био члан Среског комитета КПЈ за Књажевац. Побегао 2. септембра 1944. године из нишке Специјалне полиције заједно са Стаменковићем и отишао у партизане. в) Члан СКОЈ-а. После хапшења спроведена у нишки логор одакле је касније пуштена. т) Члан СКОЈ-а. Том приликом није био ухапшен. ') Члан СКОЈ-а. После хапшења спроведен у Смедеревску Паланку, одакле је, после пуштања, отишао у партизане. *) Нада Спасић, професор. Неколико дана после хапшења пуштена из затвора, пошто се установило да није имала везе са осталим ухапшеницима. 10) Истакнути присталица и сарадник организације Драже Михаиловића. Он није био ухапшен са овом групом, напротив, као огорчени противник НОП, сам је хапсио неке од напред наведених лица. После ослобођења, због непријатељског рада Војни суд га је на смрт осудио. ”) Као народни непријатељ стрељан после ослобођења по пресуди народног суда. 603 �МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА ЖАНДАРМЕРИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ЈАВНЕ ВЕЗВЕДНОСТИ IV. ЈБВр. СЛУЖБЕНО 22 фебруара 1942 године У Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (ДЗ) Од последњег поднетог извештаја о стању у земљи, извештавам: 1) Ноћу између 20 и 21 фебруара о.г. у Краљевом Селу (Андрејевцу) растурани су по кућама излепљени разни пропагандни комунистички леци, који између осталог садрже: „Живела црвепа армија, смрт издајницима Недићу, Љотићу и Пећанг^у, живели партизани, нећемо радну службу, не дајмо жито и стоку окупатору” и слично. Леци су писани четкицом и црвеном фарбом. Предузете су мере да се растурачи пронађу. Предње се доставља с молбом на увиђај. (М.П.) Командант, дивизијски ђенерал СТЕВ. М. РАДОВАНОВИЋ Достављен о: Министарству упутрашњих послова (ДЗ. и ЈБ) и начелнику војног одељења. ') Зборник ВИИ, I, 3, СТр. 337—338. ОБЈАВА КРАЈСКОМАНДАТУРЕ. У СПИСКУ УХАПШЕНИХ НАЛАЗЕ СЕ ДРУГАРИЦЕ: ЧУКИК НАТАЛИЈА, ТОДОРОВИК ЖИВКА, ЦОЈИН ВУКОСАВА, ЛШЛОСЛВЉГ.ВИБ ЈУЛА, МИЛОРАДОВНП КАРАВИЉКА, МИЛОВАНОВИК ЦВЕТА И МЛАДЕНОВИК СТАНИЦА партијска техника, редовно су штампане вести, а издато је и неколико бројева новина „Брковић-Црни”. (Техника је прво била склоњена у селу Бруснику, после у Рајцу и Рогљеву, издата су три броја „Омладинске мисли” и најзад у Неготину, где су умножаване вести и издаване партизанске новине за цео округ). Формирано је средњошколско руководство СКОЈ-а, чији је члан била и Стојанка Радосављевић. Организацијом СКОЈ-а било је обухваћено око 70 омладинаца и омладинки (чланови СКОЈ-а у учитељској школи биле су Миланка Мишић, Меланија Игњатовић, Јелена Трајковић, Вера Косић, Мариола Петровић, ЈБиљана Недељковић, Марија Точаковић; у гимназији Мара Михаиловић, Олга Мишић и Рада Николић; а у ваншколској организацији Дана Луковић и Вера Пауновић. Због организованог изласка на сахрану скојевца Јована Трујића искључене су из школе Миланка Мишић, Љиљана Недељковић и Стојанка Радосављевић. Крајем 1942. године створена је партијска организација у Дому избеглица; 1943. године секретар ове организације била је Веселинка Глишовић, а 1944. године постала је члан СК КПЈ за неготински срез. У лето 1942. године један од основних задатака Партије била је борба да се жетва сачува. Покрајински комитет КПЈ за Србију је о томе упозоравао Окружни комитет КПЈ за Зајечар у писму од 12. јула: „Главно питање на коме сада треба да мобилишете све наше политичке и војне снаге јесте одбрана жетве од пљачке окупатора и његових слугу... Унигатавајте спискове и књиге . . . кварите вршаће машине. ..”. Чете и месне десетине су онемогућавале рад окупаторских општинских управа, уништавале општинске зграде, забрањивале рад пописивача и кажњавали их. Села су била пуна летака са упутствима о чувању жетве. Окружни комитет је позивао сељаке: „Не дајте своју стоку и храну окупатору. Ујединимо се сви у моћни јединствени народноослободилачки фронт. . .”. И у 1943. години тежиште рада је било на онемогућавању непријатељу да извезе богату жетву. У јулу, за једну једину ноћ, у Крајини су уништене вршалице у неким селима. У овој акцији су учествовали чланови месних десетина и теренски радници. У овој акцији учествовале су Ната Јоцић, члан ОК КПЈ и Стојанка Радосављевић, члан ОК СКОЈ-а. Акцијом је руководио члан Окружног комите- 604 �та КПЈ за Зајечар Живан Васиљевић. Септембра 1943. године чланови месних десетина запалили су исте ноћи општинске архиве у неколико крајинских села. Истовремено и тимочки партизански батаљон је у Тимоку 10 дана уништавао вршалице. У неким селима вршалице су онеспособљавали сами власници. Доласком у Неготин Ната Јоцић је најпре пришла појединачном раду са женама, а убрзо и групном. У лето је организовала састанак актива жена коме су присуствовале Вера Марјановић, Вера Лазаревић, Добрила Матејић, Даница Луковић, Вера Пауновић и Љубинка Зивгаревић. На састанку је говорено о потреби интензивнијег рада актива и масовнијег обухватања жена политичким радом. Убрзо после овог састанка Ната је морала да налусти Неготин. Пребацила се у село Смедовац. Рад са женама преузела је Вера Радосављевић. Пришло се ширем окупљању жена и стварању грула. Састанци су одржавани у становима Вере Лазаревић и Данице Луковић. У првој половини 1943. године на неколиким партијским саветовањима која је одржао Окружни комитет Партије, као и на двема партијским конференцијама на којима је учествовало читаво чланство са терена и из одреда, свестрано је размотрен пређени пут. Ова саветовања и конференције допринели су сагледавању могућности за шири развој политичког рада и за успешније оружане акције. И на једној и на другој конференцији поднесено је неколико реферата, међу којима и реферат Антифашистички фронт жена. Реферат је дала Ната Јоцић. Наглашена је потреба бржег и смелијег стварања организације АФЖ, потреба борбе против свих туђих и назадних схватања о жени и ширег ангажовања жена за народноослободилачку борбу. У извештају ОК КПЈ за зајечарски округ послатом 1943. године ПК КПЈ за Србију у поглављу 6, каже се: У СТАНУ КРУНЕ МИДИБ У КЊАЖЕВЦУ БИАА ЈЕ СМЕШТЕИА ТЕХНИКА ОКРУЖНОГ КОМНТЕТА ПАРТИЈЕ. У РАДУ ТЕХНИКЕ УЧЕСТВОВААА ЈЕ И КРУНА. ГОДИНЕ 1943. ПОАИЦИЈА ЈЕ УИААА У ЊИХОВ СТАН, ОДВЕАА ДОМАБИНА, А КРУНУ ИОДВРГАА СТРАШНИМ МУКАМА, УМРАА ЈЕ ПОД БАТИНАМА НЕ ОДАВШИ ДА ЈЕ ПАРТИЈСКА ТЕХНИКА БИАА СКРИВЕНА У ЊИХОВОМ СТАНУ. И МУЖА СУ ЈОЈ УБИАИ. ЧЕТВОРО НЕДОРАСАЕ ДЕЦЕ ОСТААО ЈЕ БЕЗ ОБА РОДИТЕЉД КОВИЉКУ ААЗИН СУ УБИАИ 1943. ИЗ БЕААНОВЦА, ЧЕТНИЦИ АГНИЈУ МИЦИК, САРАДНИКА ЧЕТНИЦИ СУ ЗАКАААИ 1943. „Рад са женама до партијске конференције био је потпуно запостављен ... Данас имамо преко 200 жена обухваћених радом по разним питањима. Постоји вигае сеоских одбора, један градски одбор АФЖ а и срески одбор је у пројекту. На овом сектору осећа се недостатак материјала и искуства. Због тога би нам требало упуство о раду АФЖ-а... Не би било лоше да имамо известан реферат о томе. Одбори АФЖ-а имају редовно састанке, на којима подносе извештаје о раду и постављају себи нове задатке". У лето 1943. године Ната Јоцић је у близини Неготина одржала шири са- 605 НОП ИЗ ЖАНА, �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ЗАЈЕЧАРСКОГ‘) КАБИНЕТ Пов. бр. 58 17 фебруара 1943 год. Зајечар ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ — Команда јавне безбедности — БЕОГРАД На основу наређења Министарства унутрашњих послова кабинет — бр. 490/42 част ми је поднети следећи извештај: Јавна безбедност, ред и мир за протеклих 15 дана били су наруишвани од наоружаних бандита. Нарочито у срезу заглавском комунистичко-партизанске банде биле су активне, палећи отитинске архиве, нападајући органс јавне безбедности. У времену од 1—15 фебруара извргиена су ова дела: 11 ов. мес. у селу Јаковцу, среза Тимочког ухваћени су од стране пољске државне страже Тадија и Надежда Илић, обоје из истог села, који су прогиле годинс билгс побегли у гиуму. Тадија је предат Фелджандармерији у Кругиевцу, а Надежда је спроведена Окружној команди у Зајечару. ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК, (потпис нечитак) ' ) ВИИ, рег. бр. 32/3, К. 23. РОСА ЖИВАНОВИН, САРАДНИК НОП ИЗ РГОТИНЕ УБИЈЕНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1944. КУНА РУМЕНЕ СТОЈАИОВИБ — ТЕТКА ЈЕЛЕНЕ (СЛЕВА ПРВА) БИЛА ЈЕ СИГУРНО БОРАВИШТЕ ЗА РАН.ЕНИКЕ, БОРЦЕ И ПОЗАДИНСКЕ РАДНИКЕ. ОБЕШЕНА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ О БАЛКОН ОПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ ЗАЈЕДНО СА МУЖЕМ 606 Ј станак жена на коме је изабран градски одбор АФЖ за Неготин у који су ушле Веселинка Глишовић, Даница Луковић, Вера Лазаревић и Вера Пауновић. Свака другарица из одбора имала је своју групу жена са којом је радила. Августа 1943. године формиран је Срески одбор АФЖ у који су ушле: Ната Јоцић, Добрила РадосављевићСтара, Добрила Мирчић и Зора Станковић обе из Смедовца, Вера Марјановић, Веселинка Глишовић и Ружа Рајковић из Рајца. За председницу је изабрана Вера Марјановић, а за секретара Добрила Мирчић. Године 1943. Вера Радосављевић је отишла у одред, рад са женама преузеле су Веселинка Глишовић и Вера Лазаревић, која је у партијској ћелији била задужена и за рад са женама поред благајничке дужности. Ковиљка Лопушина, члан КПЈ од 1943, била је задужена за рад са омладином. Активношћу су се истицале и Марија Павловић, члан КПЈ, Мица Поповић и Милица Миџор, васпитачи, затим учитељице Томанија Поповић, Зора Марковић и Вида Живковић, службеник Милица Булат (све су биле запослене у Дому избеглица у Неготину), затим ученице учитељске школе Мира Винклајт (заклана 1944. године), Драга Бутаревић, Гордана Јовановић и Рада Николић. Године 1944, поред већ набројаних, НОП су помагале и Жикица Марјановић, Цвета Марјан, Беба Касапић, Боса Ђорђевић, Јулијана Дуцић, Вида Лазаревић и још један број жена са којима су оне сарађивале прихватило је искрено и одговорно сваки задатак. У селу Рајцу у јесен 1942. године Ната Јоцић је формирала актив жена у коме су биле Ката Ранковић, Ружа Рајковић, Загорка и Славка Стојановић и Стојанка Булбић. Крајем августа 1943. године у „Косјаку”, шумици поврх Рајца, одржан је састанак овога актива на коме су Ната Јоцић и Добрила Радосављевић-Стара говориле о политичкој ситуацији и потреби да актив жена преузме на себе пружање помоћи борцима и илегалним партијским радницима. Чланови одбора НОФ-а у Рајцу 1942. године биле су Ружа Рајковић и Стана Живић. У ово село повремено је долазила Стојанка Радосављевић да, поред других задатака, подстакне и рад међу женама. У село је, као курир ОК КПЈ, долазила и доносила партијски материјал Рада Петковић. У току 1943. године а и надаље ово село било је једно од главних пунктова за партијске раднике. Везе су одржава- �не преко куће Илије Ранковића. На окупљању старијих жена, стварању актива и одбора АФЖ по селима радила је Добрила Радосављевић. Она је 1943. године формирала актив жена у Метришу (Љубица Ђорђевић, Дара Остојић, Милица Митић), а такође у Тамничу и Смедовцу. Била је организатор рада и међу женама у Рогљеву где су активно радиле Румена Милошевић и њена снаха Душанка, Лепосава и Олга Милосављевић и Стана Ђаковић. У селу Сиколе са НОП-ом су сарађивале Марија Глигоријевић, Даница Јоцкић, Живка Николић, Даница Радивојац; у Буковчу Латинка Мијајић; у Кобишници Милева Т. Царановић, Даница Поповић и Драга Балугџић. Долином Тимока још су се водиле борбе између Народноослободилачке војске, Немаца и њихових помагача а Срески комитет КПЈ за заглавски срез пришао је формирању одбора власти и масовних антифашистичких организација. У октобру и новмебру 1944. године формирани су градски и срески одбори АФЖ у свим селима. Октобра је у Књажевцу одржана Градска конференција АФЖ, за председницу је изабрана Мара Живановић, за секретара Вера Тошић, а касније 1945. Вука Ђурђић. Чланови су биле: Вида Бугарски, Живка Симоновић, Јелена Поповић и друге, али, на жалост, подаци о томе нису сачувани. Среска конференција АФЖ одржана је у новембру, за председницу је изабрана Борка Златковић, за секретара Вера Тошић а за чланове одбора: Јула Милосављевић из Горњег Зунича, Милица Стојановић из Књажевца, Кошута Николић из Штипине, Јулка Бисић из Књажевца, Мика Јеремић из Жлна и Славка Митић из Балановца. До краја новембра у свим селима, сем Скробнице и Зубетинца, изабрани су одбори АФЖ у које су ушле најактивније жене учеснице и сараднице НОП, жене које су у току четворогодишње борбе биле партизански курири, путовође, које су прихватале борце, неговале рањенике, које су за слободу дале своје најмилије — своју децу, браћу и мужеве. У Срески одбор АФЖ Минићево изабране су Цвета Раденковић и Јелена Стефановић из Јелашнице, Селинка Ђорђевић из Радичевца, Здравка Јовановић из Боровца, Марија Николић и Брана Радивојевић из Врбице. Децембра 1944. године изабран је Срески одбор АФЖ за бољевачки срез, за председницу је изабрана Наста Јаблановић-МатићГорица, за секретара Бранислава Ни- КРАЈСКОМАНДАНТУРА 1/8571) Зајечар, 15 ј ула 1942 П арт и з ани ма У логору у Зајечару налазе се следеће особе: 1. ЦОЈИЋ МИЛИЦА, рођ. 1901 у Сумраковцу, кћер, живи у Сумраковцу 2. ЦОЈИЋ СТАНОЈЕ, рођ. 1876 у Сумраковцу, кћер живи у Сумраковцу 3. ЦОЈИЋ ВУКОСАВА, рођ. 1893 у Босанском Броду, праља, живи У Зајечару 4. ВАСИЉЕВИЋ РАДОМИР, трговац из Зајечара 5. ЂОРЋЕВИЋ КОСАРА, рођ. 1923 у Бучју, живи у Бучју 6. СТОЈАНОВИЋ МИЛОСАВА, рођ. 1895 у Драгоцвету, земљорадник, живи у Кривом Виру 7. СТОЈАНОВИЋ ЉУБИНКА, рођ. 1927 у Кривом Виру. кћерка, живгс у Кривом Виру 8. ЈОВАНОВИЋ ДРАГОЉУБ, рођ. 1919. у Илину, земљорадник, сада четник, живи у Бољевцу 9 . МИШИЋ ЈОВАНКА, рођ. 1877 у Зајечару, земљорадник са станом у Зајечару Доносилац овог писма долази као парламентарац, са налогом да приведе натраг у Зајечар. 1. Рударског лекара др ВЈ1АДИМИРА МАЛНИКА из Бора и 2. Студента МИЛОРАДА X. ТОДОРОВИЋА, из Зајечара, јер у противном случају стрељаће се горе наведене особе. М.П. Крајскомандатуре Зајечар п.н. Окружног команданта (потпис нечитак) поручник ађутант ‘) Писмо Зајечар. Окружне АЛЕКСАНДРА-САНДА ОД ЧЕТНИКА 1944. командатуре НИКОЛИН, партизанима СТРЕЉАНА Зајечарског округа — Историјеки архип ЈЕ БОСИЉКА СТОЈАНОВИН-ЖИВУЛОВИБ НАВЦА, УБИЈЕНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 607 — ИЗ ТР- �ЖИВКА ЈЕРЕМИБ ИЗ ЈЕЛАШНИЦЕ, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ КОД СЕЛА МАЊИНЦА ЈУЛА НИКОЛИК-МИЛОСАВЉЕВИВ ИЗ ГОРЊЕГ ЗУНИЧА БИЛА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ЖЕНА У СВОМ СЕЛУ МАРИЈА ИЛИЈЕВИК, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ КРАЈЕМ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ У БОРБИ СА НЕМЦИМА ПАУЛИНА ЛОНЧАРЕВИК ИЗ ЗАЈЕЧАРА, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ НА ЦРНОМ ВРХУ 608 колић, наставница грађанске школе. Октобра 1944. године изабран је Градски одбор АФЖ Бора у који су ушле: Рада Стојић, Јела Милошевић, Рада Петковић, Мила Мачек, Патриција Лешић и Естера Раутовић. Новембра исте године изабран је и Срески одбор АФЖ, за председницу је изабрана Јелена Костић, за чланове одбора — Томка Ђорђевић, Нада Живковић, Милица Митровић, Боса Лалатовић, Зора Петровић, Славка Цедилко, Естера Раутовић и Рада Стојић. Крајем 1944. године на градској конференцији Антифашистичког фронта жена Неготина изабран је Градски одбор у следећем саставу: Вера Марјановић, председница, Веселинка Глишовић, секретар, чланови — Боса Недељковић, Вида Лазаревић, Цаја Урошевић, Јелена-Лела Патлиџановић, Живка Мијалковић и Живка Гребенаревић. У Срески одбор АФЖ изабране су: Боса Недељковић, председник, Веселинка Глишовић, секретар, чланови — Румена Милошевић из Рогљева, Ката Ранковић и Ружа Рајковић из Рајца, Милева и Зора Станковић из Смедовца, Беливакић из Буковча, Цаја Урошевић, Јелена-Лела Патлиџановић, Софија Костић и Васка Стефановић из Неготина. Почетком фебруара 1945. године одржана је среска конференција АФЖ за зајечарски срез, за председницу је изабрана Дана Радосављевић, за потпредседнице Милева Николић и Стојанка Симеоновић, за секретара Душанка Симеоновић, а за чланове: Јелица Ђурић из Звездана, Косара Милојевић из Горње Беле Реке, Деса Милутиновић из Лесковца, Јелица Милић из Трнавца, Загорка Здравковић из Рготине, Цвета Пајкић и Љубинка Ристић из Шљивара, Јованка Баџевић и Ружа Кнежевић из Прлите, Цвета Цаковић и Мица Ганчић из Великог Извора, Стојанка Симоновић из Заграђа, Милка Радусин са рудника Аврамице и Милица Рајковић из Зајечара. Окружна конференција АФЖ је одржана децембра 1944. године у Зајечару. У одбор су изабране Боса Недељковић, председница, Ната Васиљевић-Радојичић, секретар, чланови — Вера Марјановић, Драгица Нешић, Љубинка Патлиџановић. Имена осталих чланова нису утврђена. АФЖ је окупио веома велики број жена у градовима и селима и био је снажна подршка народноослободилачким одборима и одборима фронта у свим њиховим акцијама. Значајан је био допринос организација жена у акцијама одбора фронта за прикуп- �љање прилога за НОВЈ, у спровођењу добровољних локалних акција — оправке путева, мостова, школа, у обилажењу бораца када су организације Антифашистичког фронта жена односиле борцима на фронт велике количине одеће и хране. Несебично залагање у збрињавању и нези рањениника показале су жене овог краја. Опремале су болнице, носиле рањеницима рубље, покриваче, чарапе, одвајале од своје деце и себе последње залихе намирница и припремале их за рањене борце. Проглас упућен становништву за хитну помоћ рањеницима и болесницима од 10. фебруара 1945. године — у коме поред остаго, стоји: „ ... Наша прва дужност ... у овим данима је брига за наше рањенике. Позадина мора дочекати своје рањене борце и дати све за њих. Ниједна жртва не сме бити сувише велика кад су у питању они, наши најмилији. Рањеници морају имати удобне постеље, довољно рубља, топла одела, покриваче, чарапе и свега осталог што је потребно. Њихове ране брже ће зарасти, а они на фронту боље ће тући непријатеља ако рањеним борцима пружимо све што је неопходно.. . Свако треба да одвоји од себе за рањене борце. Ми морамо уложити све да наши рањеници што пре оздраве. Ми можемо да останемо и без довољно покривача, веша, чарапа, одеће, али наши рањеници не . . . ” — окупио је већину жена које су пружиле свесрдну помоћ и бригу за рањене борце, још су више појачале активност која је подстицана у данима дизања устанка и у току рата. Неизмерљив је допринос који су жене и девојке овога краја дале учествујући у свим акцијама -—■ које су водиле партијска организација, одбори власти и одбори фронта — за обнову и изградњу земље. ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ I ПАРТИЈСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ТИМОК И КРАЈИНУ, ОДРЖАНЕ ЈУНА МЕСЕЦА 1943 ГОД. VII АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА (АФЖ) — У току ослободилачке борбе, нагае жене су показале такве способности и врлине са којима се с правом поноси читав наш народ. Ово нису први случајеви да жене учествују у борби. Историја је забележила да су се и жене видно истицале у свим досадашњим борбама и ослободилачким ратовима... Ми можемо са поносом рећи да наше жене корачају данас путем својих совјетских другарица. Оне дају надчовечанске жртве за спас оних права која су жене у Совјетском Савезу добиле после стогодишњег ропства. Наше жене су доказале где им је место у данагињој неравној и тешкој борби за слободу и. независност наших народа. Откако је туђин разбојнички поробио нагиу земљу, и жене су искусиле сву тежину окупаторске свирепости и зверстава. Зато нагие жене гаје безграничну мржњу против фашистичких зликоваца, јер су свесне да баги фашизам представља највећу препреку за остварење дугогодишњих тежњи жена за њихову равноправност и слободу. Хиљаде жена дале су већ своје животе за срећу нагиих народа, за част и право жене. Хиљаде жена дижу се сваког дана у борби за слободу. У нашо] Босни постоје бригаде жена бора/ца. По Лики жене својим рукама даве фагиистичке гадове. У Херцеговини се могу видети дивни примери пожртвовања и љубави жене за народно-ослободилачку борбу. Поред жена с пушком у руци, према народној традицији, све жене старе и младе, иду с нагиом војском. Тако ступају поворке жена са расплетеним косама „да се војсци не би помрсили путеви”. На раније ослобођеној територији у Чачку и Ужицу хиљиде жена су радиле у фабрикама и болницама. У Тимоку и Крајини су многобројни примери херојског држања нагиих жена пред непријатељем. Храбро се борила до последњег метка и пала, попут Хајдук Вељка, крајикска партизанка Стефанија Михајловић. Али код многих нагиих чланова Партије још и данас постоји недовољно и назадњачко схватање важности учегића жена у ослободилачкој борби. Они заборављају да жене представљају половину човечанства. Нагиа Партија је рскрстила са свим слабостима и накарадним схватањима по питању жена и поставила га међу најважније. Када данас и главе нагиих другарица падају на губилигиту, онај члан Партије који то питање запоставља је непријатељ народног покрета. Прво што мора.чо рашчистити то је да сматрамо жену као другарицу без које у борби и раду не можемо победити. Јер ако је жена оспособљена, може све задатке лакше да изврши него мугикараи,. Погито је жена фашизмом највише ногођена, —• онда им морамо омогућити приступање борби и посветити им пуну пажњу за њихово нодизање. Зато формирање АФЖ јесте наш основни задатак. Њега ћемо извргиити организовањем женских одбора на конкретнгш питањима. Тако ћемо разбити све предрасуде, окупити жене око народноослободилачке борбе и дати им улогу која им припада. Према томе пред нас се постављају задаци: 1. Формирати одборе АФЖ. 2. Ликвидирати сва назадњачка гледигита. 3. Мобилисати и увлачити жене у активну борбу. Јуни 1943 г. ДЕСА ВАСИЉЕВИВ ИЗ ЗАЈЕЧАРА, ГОДИНЕ 1941. БИЛА ,ЈЕ КУРИР ИЗМЕБУ ОДРЕДА И ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА ПАРТИЈЕ, 1943. ГОДИНЕ СТУПИЛА ЈЕ У ОДРЕД, РАДИЛА ЈЕ КАО ПОЗАДИНСКИ РАДНИК У СЕЛИМА ПО КОЈИМА СЕ ОДРЕД КРЕТАО 609 �ОДРЕДИ — НОВ У партизанским одредима, формираним у лето 1941. године на територији зајечарског округа, било је жена и омладинки. Једне су се бориле са пушком у руци и својим животом платиле љубав према слободи, а друге су остале да раде на терену. У партизанским одредима 1941. године биле су Стефанија Михаиловић-Ана, студент технике из Брзе Паланке, члан Среског комитета КПЈ, погинула је 29. септембра 1941. године на Стеванским ливадама код села Сиколе у борби Крајинског одреда са четницима и жандармима; Љубица ЈовановићРадосављевић, учитељица, члан КПЈ, партијски радник, руководилац Окружне партијске технике, разболела се од туберкулозе, па је под илегалним именом пребачена на лечење у Београд где је умрла 1943. године; Бранка Динић-Каћа, службеник, члан КПЈ, из одреда је послата на партијски рад, ухваћена је у Књажевцу, одведена на Бањицу где је стрељана 1943. године; Зора Нешић-Орлова, учитељица, члан СКОЈ-а, од септембра 1942. године члан КПЈ, најпре је била у Бољевачком а затим у Кукавичком партизанском одреду, почетком 1942. године била је члан скојевског руководства Кукавичког одреда, марта 1943. постала је члан СК КПЈ за лесковачки срез, а у пролеће 1944. године члан ОК КПЈ за округ зајечарски. Године 1942. у одред су ступиле ученице из Београда Естер-Нели Јаковљевић — партизанка Зорка; члан СКОЈ-а, била је руководилац СКОЈ-а у чети, затим у батаљону, погинула је 1944. године код Малог Извора у борби са четницима; Љубинка Радосављевић из Боровца, мајка двогодишњег детета, заједно са мужем отишла је у одред. Пре одласка у одред била је активни учесник НОБ-а, погинула је 1943. године; Стојанка Радосављевић-Наташа, ученица учитељске школе, члан ОК СКОЈ-а, враћена је из Одреда на теренски рад, 1944. године да не би пала жива непријатељу у руке убила се у једној кући у Књажевцу. Године 1943. у Одред су ступиле Вера Радосављевић-Нада, члан СК КПЈ и њена мајка Добрила Радосављевић-Стара. У јесен исте године Вера је ухваћена у селу Трнавцу, одведена у Зајечар, где је после дужег мучсња стрељана. Нешто касније у борби са четницима код села Рготине рањена је Стара и заробљена. Одведена је у Неготин и тамо обешена. Исте године у Одред су отишле из Зајечара Ната Васиљевић-Радојичић, члан КПЈ и њена мајка Деса Васиљевић, Деса је остављена да ради на терену, а Ната је јануара 1944. године прешла са Одредом у Топлицу. Зорка Маринковић из Јелашнице пре одласка у Одред радила је у позадини, члан КПЈ постала је 1944. године; у Одреду је остала до ослобођења земље. Године 1943. у Одред је отишла и Јелена Виденовић из Витковца и исте године је погинула. У јесен 1943. године отишле су у Одред Наста Јаблановић-МатићГорица, 1944. постала је члан КПЈ, била је четни санитетски референт; Рада Јовановић из Вратарнице, умрла је у селу Бојнику код Лесковца јуна 1944. године; Јаворка Миленковић из Берчиновца, Роса Ранђеловић из Доњег Зунича, Нада Стојановић, Борка Анђелковић из Црвења, погинула је као борац IX српске бригаде у бољевачком срезу, Радмила Моцић, студенткиња из Вратарнице, погинула је у борби са Бугарима 1944. године, Вера Марјановић-Алексић из Неготина и 15-годишња чобаница Ружа Ј. Ђорђевић из Николичева. Године 1944. у НОВ су ступиле Вера Крстић и Вера Стаменковић из Књажевца, Видинка Божић, Мила Радосављевић из Горњег Зунича, Божица Томић из Црвења и Живка Ристић из Берчиновца, погинула 1944. године; Даница Младеновић из Минићева, Мирка Ђорђевић и Босанка Николић из Јелашнице, Милица Миловановић из Дебелице, Милица Пауновић из Трнавца, Роса Петровић из Ошљана; мајка и кћи Јула и Вера Ивановић из Кривог Вира, Даница Младеновић из Валакоња, Мирослава Стојановић из Бачевице (умрла марта 1945.), Љубинка Стојановић из Кривог Вира; Катица Косар (погинула је), Борка и Љубинка Петровић, Рада (или Нада) Миленковић, Персида Николић, Анђа 610 Јовановић, Анђа Цветковић, Цецелија Харабус, Љубица Шћекић, све из Бора; Катарина Јокановић и Петра Грујић из Злота; Роса К. Живановић, Дана Миленковић, Радмила и Вишња Симончић, Стана Цокић, Роса Ј. Живановић, Радмила Пауновић, Драгица и Љубинка Јањић, Живка Богдановић, Јелена Цокић, Борка Петровић, Љупче Петровић, Биса Јовановић, Борка Томић, Роса Радојевић, Радмила Јеремић, Славка Жикић, Славка Танчић, Душанка Танић и Добрила Филиповић, све из Рготине; Душанка је погинула у Босни, а Добрила код Лознице, Роса Живановић коју су ухватили четници, скочила је у бунар; Миланка Мишић, Меланија Игњатовић, Деса Студен и Вида Живковић, васпитачица у Избегличком дому, Милица Миџор и Милица Булат, службенице у истом дому, Нада Стојановић, Жикица Марјановић, Рада Николић, Мила Ђорђевић, Бранка Голубовић, Нада Томић, Милица Стефановић, Боса Станисављевић, Добрила Динуловић-Јовановић, Коса Фелиферовић-Јеремић, Драгица Мркшић, Даница Таинџић, Драгица Илић-Регељац, Милица Перић, Олга Балтић, Јела Париповић, Љубица-Буба Динуловић, Даница Палигорић-Живковић, Душанка и Видосава Видојевић, Беба Касапић, Роса Мирчић, Цвета Палигорић, Вера Лазаревић-Пивашевић, Вера Обућина и Даница Луковић (рањена је, инвалид прве групе) — све из Неготина; Добрила Гашић из Салаша, Милева Т. Царановић и Даница Поповић из Кобишнице; Ружица Мартиновић, Косара Перић-Бојковић, Персида Рајковић, сестре Вукосава и Мирослава Ћуровић, једна погинула у близини Бора, друга у Миоковцима код Чачка, Мирјана Појић погинула заједно са Вукосавом у Миоковцима, Десанка Б. Милутиновић, погинула код Лознице, ученица Даница-Данче Петровић, била је вршилац дужности комесара чете, у борби са Немцима код Минићева је бацајући бомбу на немачки тенк рањена, заробљена и убијена; Мирослава Ковачевић, Митра Цокић, све из Зајечара; Цвета Пајкин, Милева Живковић и Милева Стојановић из Шљивара; Ружица Калинић и Јованка Павловић из Грљана, Драгиња Ј. Буновић из Прлите, Душанка Крњић-Петровић из Грлишта. Као борци народноослободилачке војске погинуле су 1944. године и Десанка Миловић, Марица Илијевић из Кладова и Живка Јеремић из Јелашнице, Паулина Лончаревић је погинула исте године на Црном Врху. �САНИТЕТ Године 1941. када су формирани одреди, сваки борац доносио је у одред, поред оружја и санитетски материјал за прву помоћ. У одредима није била организована санитетска служба него су се борци међусобно превијали. У заглавском срезу лечење рањених и болесних партизана преузели су лекари-симпатизери из градске и рударске болнице. Кад је лечење партизана у болницама онемогућено, приступило се организовању база по селима (Дебелица, Мањинац, Трновац, Боровац, Врбица, Дреновац, Рајац, Смедовац, Рогљево и друга села). У Бољевачком партизанском одреду радио је као санитетски референт др Ивко Ћоловић. Половином октобра 1941. године Тимочко-заглавски и Бољевачки одред спојени су у Заглавско-бољевачки одред, коме је припојен и Сврљишки одред. Санитетски референт овог одреда постао је др Миленко Хаџић-Јова, а његов помоћник Недељка Хорваћанин-Тасковић, студент медицине, борац Сврљишког одреда. Почетком 1942. године, др Хаџић је погинуо, санитетски референт је постао др Ивко Ћоловић. Ускоро је у одред дошао Влада Миљковић -—- који је на одслужењу војног рока пре рата похађао санитетски курс — да организује за борце курсеве прве помоћи. А када је јуна 1943. године формиран I батаљон НОВ „Брковић Црни”, у који су ушли преживели борци дотадашњих одреда у Тимоку и Крајини, У батаљону и четама је организована санитетска служба, у којој су радиле другарице и стручни болничари. Санитетски референти чете, а затим батаљона биле су Наста Јаблановић-Матић-Горица и Олга Стојановић-Ђорђевић-Нада. Оне су радиле и по склоништима. НАТАЛИЈА ВАСИЉЕВИЋ-РАДОЈИЧИЋ -СЛОБОДАНКА рођена је 2. децембра 1922. године у селу Планиници. У напредни омладински покрет се укључила као ученица VIII разреда гимназије. Године 1940. почела је да студира Правни факултет у Београду. Активно је радила у Омладинској секцији Удружења Тимочана и Крајинаца. Од првих дана устанка су сви чланови њене породице — мајка, отац, брат и она —• активно учествовали у НОП. До маја 1943. године, када је ступила у одред, била је теренски радник у Зајечару, и веза између одреда и позадинских радника. Прикупљала је и преносила намирнице, одећу и санитетски материјал за одред, окупљала омладину на овим и другим задацима НОП-а. По ступању у одред била је једно време политички радник у селима где је боравио одред. У другој половини 1943. године изабрана је у Среско повереништво Партије за Тимок и Заглавак. Јануара 1944. је прешла са Тимочким партизанским одредом у Јабланицу и Топлицу. Августа исте године је изабрана за секретара Среског комитета КПЈ за зајечарски срез, а децембра за секретара Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. СВЕДОЦИ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА И ЈЕДНЕ БОРБЕ1) Из дневника Наталије ВасиљевићРадојичић, који је водила од 25. јула до 12. октобра 1943. године. У ствари, то су записи о ситуацији и догађајима на подручју ондашњих срезова тимочког и заглавског. Дневник је писан у паузи између акција, састанака, разговора, на колену крај притуљене петролејке, уз сталну стрепњу од могућег препада непријатеља. Састанак са омладинкама. Актив. Заинтересоване су прилично. Пуно могућности за рад. Треба обратити њима нарочиту пажњу за подизање политичко. Зорка* Обавештење о њеномраду. Била је на састанку са мном. Разговор о њеном даљем раду. Мати друга Ј.° Брига о њој. Склоњена и успостављена веза са њом. Плап рада за овај дан испуњен је до краја и искоришћене су све могућности. Прелазимо у друго место но плану. Д- НАТАЛИЈА ВАСИЉЕВИЋ: С А М И У Б О Р Б У 26. јула 1943. Ј. 25. јула 1943. Реоп 12, — Са другол Рашом3. Код једне стан. Дан искоришћеп. Састанак са другарицама женама. Постављен рад. Другарице су схватиле прилично. Добре су, перспективне. Нарочито се- својом озбиљношћу истиче Милка4. ‘) Развитак — година II — бар 1962, број 4—5, стр. 36—43. Зајечар, јул^окто- ‘ ) Подручје бившег среза тимочког. 3) Раша Зунича. *) Милка нице. — — Вукашин Драгутиновић Јевросима Јеленковић 5) из Горњег из Јелаш- Зорка — Естер-Неди Јаковл>евић, погинула 1944. године. 611 Рад са другарицама. Састанак са обема, њихов рад: није извршен план са прошлог састанка. И не постоје могућности да се изведе онако како је постављено у потпуности. Али један део је добро постављен. Другарице су већ по нешто урадиле, саме су се налазиле, а и са другима по нешто разговарале. Обе другарице су врло заинтересованс, врло свесне, пуно могућности за њихово лично подизање. Дала сам им још материјала. Летак О. К. поводом жетве V, 1. мајски говор друга Стаљина, али план за цео дан није испуњен. Не идемо даље већ остајемо с новим планом, и за идући дан у истом месту. Још јуче повезивање са једном породицом. ‘) Мати нова. Ј. — Цвета Раденковић, мајка Јеле- �27. јула 1943. Разговор са целом породицом. Добра куНа, спремна за помоћ. Две младе жене V. једна баба, осетиле су тешкоће рата, изгубиле су једног домаћина у почетку рата; млађи, који је код куће врло добар омладинац. Жене из ове куће могуће је повезати са женама из куће Ђ. Преко дана сам читала резолуцију о НООС-у. Још пре ноћи полазимо. Ја одлазим с њим. Ноћу, у путу одржали смо две конференције са стражом. У току ноћи нађемо се са Станком. Рејон IV) — Преко дана смо били заједно код врло поштене породице. Домаћица је врло фина жена. Три омладинца. Преко дана смо добпли вести: на источном фронту борбе се воде дуж целога фронта, Совјети су свуда у офанзиви. Нарочито су жестоке борбе код Орела који је скоро заокружен. Друг Стаљин је наименовао 5 нових генерала и у дневној заповести рекао да ће Орел бити други немачки Стаљинград. Врло јаке борбе код Лењинграда. У току неколико дана ослобођено 52 насељена места. Борбе савезника су успешне. У Италији нереди: Мусолини оставио владу. Дошао је Бадољо. Демонстрације Италијана. У Југославији се борбе настављају са успехом. Ослобођени су: Сребрница, Прњавор и Приједор. Партизани су у офанзиви. У Источној Србији народ се буди. У питању је одбрана жетве. Народ се спрема да не да жетву. Увече одлазим с Милогием и Здравком на везу са Миком. Ц 29. јула 1943. С једним омладинцем долазимо до куће. Ја остајем ту преко дана са домаћицом, њеном ћерком и бабом. Домаћица, као и њена кћи показују интересовање за борбу, за догађаје, као и добру вољу за рад. Преко њих дошла сам у везу са једном омладинком којој треба посветиги већу пажњу. Прихватила је да око себе прикупи неколико омладинки. Овде треба пренети вуну и да се отпочне са радом. А кад стигну шљиве бгсће и пекмеза. Увече дође домаћин. Мало сам разговарала и са њим. Добар човек, али по мало уображен у своје знање и имање. Долази друг омладинац и одлазим с њим његовој кући. Б. 31. јула 1943. Дакас сам у кући са три бабе и једном млађом женом. Рад мој овога дана био је углавном са овом домаћицом и са још једном коју је домаћица довела. Овде су жене из четири куће повезане, али још не знам какве су све да бих могла да поставим чврст рад, организовано. Ипак ће ;) Подручје бившег среза заглавског. бити рада. Овде је сигуран пекмез и рад вуне. Ове две са којима сам у току дана разговарала политички врло добро стоје. Допада им сг да расправљамо о равноправности жене и мушкарца и спремне су за борбу. Чешћи разговори и састанци с њима би их врло подигли. Из разговора са њима сазнала сам да у селу постоји један активни дражиновац и двојица тројица који сарађују, али да је њихов најглавнији организатор отишао за Бор. У селу се не примећују од тада војници. Данас сам добила новине и новости из Паланке8. Увече овде долази један омладинац да чека ВојјД Са Војом и Миком идем даље. 1. августа 1943. Целог дана сам била са домаћицом. У кући је она сама. Вредна као домаћица, спремна да нам помаже. Политгсчки зрло свесна. Тешкоће због неслоге са другом доводе је до тога да јоги више жели да дође до преуређења друштва, где би сваки могао да каже гито га тишти. Разуме потребу организованог рада, али не сме да се сама повери ниједној жени. Објашњава потребу шире конференције која би их повезала. Њој самој постављене су дужности. Читале смо летак АФЖ. Разговарале о ситуацији у свету и код нас — о борби савезника и о борби наших партизана. Кад будем идући пут дошла добићу цео пар одела. Одлазим увече са Војом и Миком.10 4. август 1943. Опет у „Мажино линији’’11. Рад наш: читање. Читала сам мало Виринеју од Лидије Сејфулине, а колективно смо читали Историју СКП(б) главу прву. Увече ја и Данило идемо на везу, а другови на другу страну. Преко ноћи се саберемо опет сви и дошли су још Раша, Душко12) и Станко. 5. август 1943. Данили смо на једном брежуљку недалеко од места претходног дана. Дан смо искористили за наги редовни састанак који је трајао све до увече. На састанку преглед рада, постављање нових задатака. На састанку је био и друг Душко. Указао нам је на нама пуно нејасних ствари. Увече полазимо поново на посао. Ја идем на рејон први са Рашом, Душком1 и Станком. На путу смо слушали вести ... Преко ноћи сам се нашла са Зорком. На свом рејону она ради. Имала је састанак са двема женама из једног села. Читала је са њима летак АФЖ, разговарала о потреби помоћи. Трећа јој није дошла на састанак. 8) Књажевац. Воја — Миодраг Николић из Горњег Зунича, погинуо 1944. '") Мика — Милорад Бисић из Штрица. ") Коса Вровница код села Црвење са колибама симпатизера НОП. к) Мија Станимировић, народни хероЈ, погинуо 1943. 8) 612 У другоЈ,! селу налазила се са омладинкама. На једном састанку са њима (4) читале су Пасионарију. Зорка о омладгткама: Озбиљно су схватиле организацију. Одане су раду, свака од њих се повезала са 3—4 другарице. Скоро све омладинке у селу су повезане. Зорка (ја о њој) на сваком новом сусрету све ми је озбиљнија, све заинтересованија. Уклања оне своје слабости. На овом састанку ми је оставила одличан утисак. Показује сваким даном све више воље за рад. Постављене задатке испуњава. Није кукавица. Од људи Зорка је сазнала да окупатор припрема да у Андрејеваг/, доведе 400 Бугара и 200 недићеваца који бг< омогућили вршу. У селу Јаковцу Дражине издајице су убили двојицу поштених људи —• Раде и оца једног омладинца. Чула је и она вест о прилажењу пољске страже у Надинцу, Радичевцу и Габровници — дражиновцима. Заказале смо везу и растале се. Станко ми даде писмо од Саве.13) 6. август 1943. Данас уређујем ствари са састанка. Увече веза са одредом — одлазим са Станком. Д. 7. август 1943. Мало смо читале са другарицом Вирком.14) Сама сам прочитала Виринеју. Увече смо опет разговарале. Припремам је за кандидата. 8. август 1943. И данас смо целог дана заједно. Цео дан смо провеле у прорађивању и читању материјала „Шта су колхози“, „Долорес Ибарури“, „Говор друга Тита“ од 17. октобра. Час подизања за парт. кандидовање. Договор о раду. Остајем и за сутра да бих се нашла са другарицом која није била овде. Сазнајем да људима из атара књажевачког траже да дају жито. У Андрејевац су дошли Бугари (200). 9. август 1943. Крајскомандант из Зајечара свечано испраћен и отишао. Преко дана сам са другарицом. Читале смо 1. мајски говор друга Стаљгша. Писала сам писмо другарици Љуби. Увече су у селу за кратко време били Бугари. Нашла сам се са другарицом В. Биће овде ширег рада. 10. август 1943. Одлазим да се нађем са Зорком, да видим шта је урадила она и шта су урадиле омладинке и жене. Нашла сам се прво са Милком. Оне су заузете пољским радом и нису се састајале да читају. Али свака од њих држи оне своје уз себе. 1Ј) Јанко Симеуновић из Подгорца. “) Вирка — Јела Миловановић-Миљковић Јабланице. из �Све су давале хлеб и дале су чарапе. Вест: партизани упали у Књажевац, запленили грдан материјал и водили борбу са недићевцима. Запалили вршалице. Расположење народа је одлично. Сви се распитују за појединости борбе. Нашла сам се преко дана са Јованком. Резултат њиховог рада: окупиле су неколико другарица око себе, саме су читале негито од материјала, али нису урадиле свс што је предвиђено. Обећање да ће убудуће озбиљније радити. Увече је дошла Зорка. добровољно у акцију, сви устају — огорчени су на непријатеља. Стварно један дан проведен са друговима ојача човека. Вечерас настављам рад на терену. Писала сам својима. Разговор о Зорки и раду са њом. О раду са омладинкама и контроли тога рада. Предвече одред силази у село да би одржали збор. Збор успео. Била сам на збору. Вечера са друговима, па онда ја и Раша сами на посао. Овде смо упознали неке људе. 11. август 1943. Преглед Зоркиног рада. Долази Јелен.и) Разговор. Састанак са Јованком и Ружом — чврсто постављање задатака. Састанак са Јеленовом мајком — њу треба повући за придобијање нових места. Зорку треба подићи до кандидата. Одлазимо на везу. Преко ноћи веза са Станком ■—• Драги1С) и Павка17) — са Станком је и Вељко јавља ми о мојима. Увече смо ја и Јелен били код нових људи — одлично расположени и људи и жене (4). 17. август 1943. Одмах после спавања имала сам састанак са омладинкама. Постављен је рад —- 3 њих у актив СКОЈ-а. После подне са Рагиом идемо даље. На путу сазнасмо да је убијена она баба Мирослава. Нагие нисмо нашли, јер су се склонили за неколико дана. Спавали смо са Јеленковом мајком. 12. август 1943. Данас идем са Вирком у М. да обиђем оне старе, а увече се враћам на везу. Овде до сада нема ништа више сем њих, а преко ове омладинке нема изгледа да се може гито учинити. Увече су овде дошли Бугари (стотину). 14. август 1943. Пред зору дође Рагиа. Сачекали смо док је свануло, узели неке ствари и кренули. У првом селу упознасмо неке жене. Одосмо до њих. Нађосмо друга Ику.,н) Причао нам је о Крајини (реакција — вргиалице раде). Дођосмо у везу са још неким друговима, међу њима вигче нових долазе у одред. Читали смо чланке из „Гласа“ (3—4). Ту на терену упознасмо нове, врло фине људе. Са женама сам дуго разговарала и одмах су узеле на себе да кувају пекмез. Позивају ме да им дођем. У току послеподнева односимо неке намирнице да се на једном месту кува за све другове — до вечери рад око тога. Увече у село по хлеб. Слушала сам вести (Лондон) — најважније то да су Совјети у предграђу Харкова и надиру у Харков са две стране. Преко дана даде ми Станко писмо од мојих. Мама није на старом месту — више је у покрету. Другови причају о њој „права партизанка само јоги увек пости петак". Стари се већ сасвим сродио. Иде у акције и друго. 15. август 1943. Данас сам на моје велико задовољство у одреду. Разговор са друговима о акцијама и одјеку у народу. Дух борбености код свих другова. Кад се тражи ко ће 1:) Јелен — Витомир Раденковић из Јелашнице, погинуо 1943. “) Драги — Вора Јевтић из Књажевца. 17) Павка — Михаило Туртић из Бора. “) Ика — Боривоје Томић из Рготине, погинуо 1944. 18. август 1943. Ујутру Рагиа оде у споје село а ја и мати сачекасмо свануће и пођосмо за Ја. Радиле смо мало у винограду па смо онда отишле да ме упозна са неким људима. Упознала сам се са једном женом и сазнала за јоги две куће код којих може да се иде. И даље упознам јоги једну кућу, жене из те куће и једног омладинг^а. Али у тој кући још мало па да нас нагазе дражиновци. Уклониле смо се кад смо приметили да иду према кући. Усред дана иде њих 6 са једном магиинком и 5 пугиака. Пошто смо се удаљиле, отспавале смо и око 5 ч. ја одем на своју, а она на сеоју страну. Увече се саберемо опет сви. Са другом Мирком19) упознасмо јоги две добре куће. У једној и у другој упознала сам по две женс. Нарочито су добре ове две из прве куће. И на путу сам разговарала са једном женом. План за машинку није испуњен. Превијен је „Ћопић”.20) Већ хода. 24. август 1943. Дошли смо сви (12) заједно. Одржали смо састанак без Станка. Решили да и сутра будемо заједно да би га сачекали. Увечс смо игили да свргиимо негсе ствари и нашли смо се опет у току ноћи. Нагили смо се и са Зорком и њеном ротом.21) 25. август 1943. После одмора ручак, а затим се преко г/,елог дана сређивале ствари. Са Зорком, са Чичом и нас четворо са Вељком.22) Најзад смо некако уредили ствари и региили питање смештаја тетка Милице и тетка Зорке.23) Данас је био Чоче24) са нама, дошао је синоћ. �