1
10
71
-
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Konji, žene ratovi
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Sklavicky, Lydia
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Ženska infoteka
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1996.
Contributor
An entity responsible for making contributions to the resource
Dunja Rihtman Auguštin
Language
A language of the resource
Hrvatski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
41-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
311 str.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Ženska infoteka
AFŽ
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/3f8ed6bf7f6974739d5b94274e95a4a0.pdf
d7741d1e5a20ebb0ec64383c14b83388
PDF Text
Text
•/
I nneHyM
UempanHor OA6opa A. ct:>.)K.-a
JyrocnaBMje
�""s~on... . . 1L._?!1!:_____
--=-::-:-:==::--
M~ZEJ H!ROilliE ftEI'DlUGIJE Bill
----=BIB~U~M~~~T~AU~P~l----~
lnv. br . .!L~{f...
. -.. . . . . . . . ..
PAA H 3AAATAK AHT!IItPAWMCTM'IKOr
tPPOHTA l«EHA
OA npsor KOHrpeca ,110 npeor nneHyMa
Haw nneHy M OAp>KaBa ce Ha Kpajy npee
enoxe H3rpaAI-be Hawe Peny6nMKe·, y Ao6a npBHX ycnexa Hawe o6Hoee H nocne AOHoWel-ba
Ycrasa. Y pa3A06Ibe OA npeor KOHrpeca >KeHa
lyrocnaeHje AO AaHac naAajy 3Ha4ajHH AaryMH
Ha nyry Ka nocn13af-by OBHX npBHX ycnexa: KoHrpec HapoAHOr cppoHra JyrocnasHje, Tpet.e aa- .
C6ABI-b6
np11Bp6M6H6
HBpO,Q.He
CKynWHfHB,
11
HoBeM6ap Aa•H H36opa 3a Y ci-aeoreopHy
cKynwrHHy, 29 HOBeM6ap - npeo 3aCeAatbe YcrasoraopHe CKynwTHHe H npoKnaMaLV<1fe Pen:)'-
6nHKe, 31 jaHyap npornaweH>e Ycrasa cPeAeparHaHe HapOAHe Peny6nHKe JyrocnasHje. VfcrospeMeHo, roroso csaKor AaHa, 3a6ene}t{aBanV~ CMO ycnexe y Hawoj
o6HoeH: ycnocras-.
Ibal-be
cao6paiiaja,
J.13rpaAI-ba HajsHal.lajHHjHx MO-
yrlbeHoKona ycnecH y CBaKHAaWH>eM paAy y cpa6pHKaMa, y
cnposoljeH>y arpapHe pecpopMe Koja• Aaje 3eMibY Y snacHHWTBO OHOMe K6jJ< je o6paljyje Te
crosa, o6Hoeo
HajsHa4ajHJ.1jHx
I
�---,
Jc OAY311Ma oHoMe KoMe je 611na caMo coeACTBo· 3-a 11·CKOpHWiiaBQI-b9 H yrb".:lo9TaBaJ"?e paAH'o::ir
cpet.y. Kao wTo c'f IA3 AOe;p68oibHi-fx itapTii3ai-l"
HapoAa.
Cf~HX OA,P6Aa 113pacne Hawe AHBH3H'je H Kopny·c~
_
_ ,
..
~:-·•
MeceLV1Ma noc~~-~o~~~~6-0t;~-;;.a ·y~spcrJ.mvt
T6-KOBHH6 HapOAHOOCf1060·AJ.1J1a4ke 6op6e,
TOKY Koje CMO y Hctp0''1HTioi1-M..--··QKOI,lHQCH1Md 14
Hapo4WTMM o6nMU.HMa cnpoeem1 Hapc;>A;HY A,e~
Y
CMO
Y
y
MOKpaTCKy peBonyu,Hjy.
no11YJTIIJ4KYI
npou,ec KOjM .
ce OAHrpasa y JyrocnasHjH noKy3yje 113 AaHa y
AaH CBe OWTpl1jy 6op6y 113Meljy HapOI\HHX Maca
Koje cy ceaKor AaHa ceecHVIje ceor nono>Kaja H
K01je 4Bpcro 6paHe cso-je TeKOBltiHe, 11 peaK411je
Koja nocne soJHH4KI1X H nonJ.1'ni4KHX nopa3a noKyw.asa HCKopww'kasant ceoje npHspeAHe no-311-
L\Hje Y 6op611 npoTI1B HapOAH8 snaCTI1 11 KOA
To·ra pa4yHa Ha cTpaHy
nocne OCJlo6ot,eH::>a
HHTepseHLJ.~-1jy.
CMO
paAHor Hapop,a. ,ll,o6poBOJbHH YA•PHH4KH paA,
Hap041HO MHP,YCTpHCKHX paAHHKa, nOCTaO je AaHaC oniieHHTf..l MeTOA pap,a, poAHO je
xepoja
paAa, POAHO je npoHa-na3a4e H3 pe·A.OBa paAtli1Ka.· Oeaj paA je Ha,jja4e csego4aHcreo AB je
pa-P.HH Hapo-A, -JyrocnaeH.je csecraH ocHOBHe n·onHTJ-14Ke npc-MeHe, a ro je npoMeHa y HOCMou,y ena·CTI--1. YrfheTaBaHa K.naca nocTa.na je ro~
cnoAap, H paA- ·3a- snacnny ,O,p}l(a·sy, paA 3a- cse
Hoc, "'croapeMeHo je pap, 3a ceojy
2
NiMO 11 Ha npHapeAHOM cppoHTy.
nopeA B6!1111{J.1X ycnexa KOje CMO
AOCaAci
nocr111rnH, jew yseK HHCY casnaAaHe MHore no-..:
n::-wKo"ke H HeAocraru,H. Croji-1Mo, gaKne, ycpeA
ropyl;Hx npo6neMa Hawe npHapeAe, Koja Tpe6a
npeA BaH··peAHO rewKe np~-ts.peAHe 2'-aAaTKe. 611110 je norp'e6Ho no-v.er1-1, Ta-t<opeiiH, v.cnot.feTKa. A 3a TO
HHCMO· HMam1 Ha pacnono>«et-by HH MaTep11jana
HH KaApO·Ba. YcnecH KO·;e CMO nocntr11H roTOBO
rcm-tM pyKaMa ceepp4e o no-.nery ocno6oijeHor
CTam1
KOHBV.HO, HaWa J)troCJ10B€HCKa apMioi;a, I-1CTO
p,trt>Ke ce H3 yAapH!t!Ka ~ Maca reopau.a
cpei;e H 6narocTal-ba Hawer Hapop_a. Haw nneHYM OAp>Kaea ce y A06a npao·Majc~eor ra,KMJ.iLJett.a 3a KO,je cy AB·m1 n03HB. CMi->AMKaTJ.'! H Koje
Beii Aaje npee ycnexe y o6HOB!-1. To raKMw-:e~_e
rpe6a Aa Aa{J.e HOBa I-1CKYCTBa H MBTO·Ae pap,a,
(] TO 3HB4J;t HOBB· MoryftHOCT:H AB 6p30 no6~
!'J,
-~·aKa
enacTHTY
nO·CTaHe Hajja'-IH OC110HaU,
Hawe
HapOAHe
snacTH, ynpKoc 6ecHHX noKywaja peaKu,Mje Aa
oMera raj pa·A, ynpKoc rewKHX npo6neMa Koje
Aa
Tpe6a T8K npoy4HT ....
OpraHH3B4~)e
>KGHa noKa3an~ cy
AHTHcpaw~cnl~Kor
tppoHTa
OBOM p~3pp6fby A.OCTa Be-'
mmy a·HTI-1BHOCT H yt.~eCTBOBal-be y
pewasattiy'
CBVJX nOCTBaJb9H!-1X 3aA,aTaKa. npB!1 KOHrpec >KO..,.
Ha JyrocnasMje Ma_H!I'!¢ecntpao je· orpo·MHe reKo.,r-~He, o6vt1be}I01o 6yAyhe 3a,Q,a-nce. An1-1 oH HH;e
Morao AO TaH4HHU npoiJ)tiCKyroean1 cse 3a,AaT-:.
Kel jep je crajao- Ha rpaHMU,H f.-1-3Meijy ABa se.ri~1~
!:a pa3p,o6fba, Ha Kpajy ocno6oA~iila4KOr. pa~a
11 YHJ.-JW1ei-ba ceera cTapor, 1;1 Ha no·Y6TKY !-13rpap,~:::..e. ocno6o-t)erm oTal,!6HHe. VieTH KapaKTep Ma·Hr:cpecT~U.HJe- H MoGr-~m-cau_.11;e CBHA cHara :::a c·5·
1*
y
3
�rr
I'
fiosy HMtlnH cy fi HaLJ,woi-lai1HH KoHrpecH Ko)H ciJ
ce OAp>«asaJm ycKopo nocn11je oaor KOHrpeca.
CsH OBI-1 KOHrpecH yyepcnmJ..1 cy csecr jeAHHcrea
11 6parcraa Hapo-ga JyrocnasHje, AOnpHHem1
ycMepH11H cse cHare jeAHOM U.H!by: Y4BpLLr1"114saM
1-bY jeAHHCTBa HapoAHor cppoHTa, o6HosH 3eMll:oe, YHHWTef-by HenpHj'dTelba H Hd np!-1Bp6AHOM
cj:>pOHTy, nop.pWU,r-1 HaWHM BllaCTHMa y CBJ.1·M 1-beHI'IM
noTXBdHfMa,
np1-18Ila4ef-by
CBHX >t<8HCKHX MaCa,
Hdp04HTO
cy 3aocTana noA oKyna4HjOM,
nonHTJ.14Ke
csecnt
H
y
dKTHBH3dLV·1jH
MeCTHMd· KOja
npoAy6fbaeal-by
>KeHCKJ.1X Maca. Pe4H Koje HaM
je Ha npaoM KOHrpecy meHa JyrocnasHje peKaO
Mapwan THro nocrane cy nporpaM HdWHX opraM
HH3-aU.Hja.
AKo ce ocspHeMo Ha pe3yi1TaTe paAa AHntcpawH,cnt4KOr <flpOHTd »<eHa, MOpaMO KOHCTB,;.
TOBdTH Ad
cnexa
y
cy
yy o6-
»<eHe AOCdAd noKa3a-Jle MHOfO
Hajpd311H4HTHjHM 3dAOU,HMa, KdKO
HOBH TaKO H nOIU.f'TJ.i4KVfM - dKU,HjaMa, y BildCTI-1,
Ha C04MjanHOM crapaa,y, y 3BApyraMa, KOA pewaeafoba KOHKpeTHMX norewKoiia ·ceor
Mecra
~nH cpa6p111<a. ill nonHTHYJ<a aKTHBH3aL!Hja o6yXBBTJ..ina je Hose Mace. meHa.
YHosoocno6oi;eHHM npeAenHMa AQ:>}f{ je
y H6KHM l<pajeBHMa M3BpWHO ynpaBO nHOHHpCKH paA• Y MHOro<M KpajeBHMa 6~na je opraHH3aLV1ja meHa Hd4~1-l KojH je 6Yto HajnoAeCHMjH 3d
npHna>Kel-be nOJU1TM'-IXJ.1 3dOCTa·IlllfM MdCd·Md
i-bJ.1XOBO nOB631-1"Bai-'tloe y ctJpoHT.
1-1
3a
npeAH360plla HaMnalha 3HaYH, 6e3 cyMI-be,
Bd)I(8H npenOM y nOI111TY.I4KOj aKTH'BW3dU,HjJ.1 >KeHa. Y4ewlle >t<eHa KOf.t cacTaBJbal-ba 6Hpa4KHX
4
tKHCKOM, Ha npeAH3()0pHHM ciictaHi.(HMil, y
f5>i·
pat.:I<J.1M t<cMY.CHjaMa t-1 y CBHM APYn1M nocnosJ.1Ma KOjH cy y B63H C HenocpeAHOM npHnpeMOM
Y.36opa, 611110 je eeoMa Be·m1KO. npe·AH360pHa
r-:aMnal-ba 3Hat.U1 orpoMaH Kopa·K. 11 y aKTiitBH3dU.iijH HaWI1X cena. CeH _noKyw~jJ.1 peaKU.Hje KOja
jc, npe caere, paYyHana Ha ·saocranocr HapoAH/IX Maca, Ha v.cKopHwiiaeal-be eepcKwx oce-ka1-ba, na LfdK 11 Hd HCHOpMwi;it_Bal-be MdTepHHCKOr
ocefia~a,
y L\em1HI1 cy npo-nanH.
y ycraEHoj KaMnaH>H Koja je ycneAHJ1a H3a
eeil~Ke no6ep,e 11 HOBeM6pa H npoKJ1aMa4Hjo·M
Peny6J1HKe, 29 HOBeM6pa, 6>tnO je HCTO TaKO 06yxsaiieHo MHoro >tceHa. An1-1, noKa3ano ce y
osoj KaMnal--bJ.1 -Aa ce Hl--lje ycneno 3aAp>t<~TI1 • y
n01111TJ.14KOj aKTJ.1BHOCTH CBe OH6 >K9H6 KOje Je
npeAJ.136opHa KaMnatua reK pa3ApMana.
iipaTCTBO I< jeAHHCTBO HapO·Aa JyrocnaBHje,
"ysa><>e "' yyapwlle>be ror 6paTCTBa, 6"'o je jeAaH OA 3aAaTaK-a Koje je npeA.
nps11 KOHrpec
>+CeHa Jyrocnas11je nocras11o Mapwan· TMTO. AaHac Mo»<eMo yrBpAJ.o~TI1 Ad je Hawa opraHI13a..:
·u.:-ija 3Hana Ad KO_pH_CTI1 orpoMaH Ka-mnan HapoAHOOCJ1o6oAHJ1a4Ke 6op6e y TOM norJ1eAy li Aa
ra Aafbe pa3BHje. Hapo4..,TO y pa3H"'M co4HjanHHM aK4HjaMa >KeHa cy 3Hane ,[\a A•AY 6paTcrsy r.-1 jeAMHCTBY 1-<0HKp~t.~H o6nHK,
ll V""pwteM.y jeAi-IHcTaa HapOAHor ¢!poHra
Haw-:l opraHVJ3ai..V1ja je MHoro A-OnpHHena, ynpI{OC cs11x ·nor<ywaja pa36Hjal-ba OA, crpaHe- peaH4¥10HapH~x e;neMeHaTa. Ycneno je oKym1TJ.1 Mace
xceHa J1 n_pasl~~'1HO ~-~~ o6jacHY.TM 3HaYej jeA~iH~
5
�'!
ersa HapoiJiHor cjJpof4ra ~ rui.le yrapAHTH " oJa4dT~ 1.1e11oKynaH no<per y JyrocndsHjH. Y AHTM¢awHCTH4KOM cppCHTY lt<eHa c6yxsa~eHe cy CBC
nouJTeHe
J.1 -OAaHe >KeHe HeKaAaWt-bHX }f{6HCKHX
opraH.r.13a·u.Hja, i-1Ma wra nwwe, cny"'lajesa Aa cy
meBCKe opraHH3aLV·1je t<oje HHcy capa·tj111sane c
oKynarop1-1'Ma AOHene 3aKJbyl.!aK Aa je Moryt1e
HBCTBBHTJ.1 CBoje paA CBMO y OH:BI-Ipy H Kp03 op~
raHJ.13BU.Hjy
AHrHcpawHCTM4KOr cppoHTa
mer~a,
6e3 O>KIABibBBatba npHjaLUtt.HX cj:lopMH opraHlti3BL.J,IIIja. AHT'-'fcj:lawMcTH4KH _cppoHT >KBHa., y crsapH, y csecn1 seiH1He >KeH.:! npercraalba jeA"'~HY
oprc.HM3a4Hjy npeKo Koje ce Ha·we »<eHe oce·-
t.ajy nose3aHe c HapoAHMM cppoHTCM.
.
'
j
'
Ho, y nocJleA!-be speMe A03Ha:je ce o cTeapt:ll-b}l HeK"'x opraHH3BL.J.Hja saH Hawer naKpera (y
XpsdTCJ<oj), Koje MdXOM HMajy 6eJ6ojHH nporpaM. r.1 3aAaTKe BJ..iwe npaKTI14HOr 3Ha4aja. YKo-
Marpajy 3Ha~iaj n1x opraHH3au,Hja, AB yt<Jby4e re
opraHH3dU,!-1j6 Kao u,em1HY YlllH meHe nojeAJ.1Ha4HO y AcP)-l{ H Aa, Hc-coepeMeHo, BOAe pa4yHa 11
o remrbaMa os>1x meHa y cMJ.1cny KOOPAHHau,Hje
THX re>I<H:of..1 C OCHOBaMa HaL.Ue opraHH3aLV1je.
,l].eo KaTOJ1H4KOf peaKU,HOHapHOf CBeLliTeHno!<ywaBa noHerAe c nonyneranHHM. .opraHH30Bal-beM >KeHa y HeKaKBe rpyne H sepcKe opraHH3aL.\J1je. Tara HMa y Xpea·TCKoj, CnoseHHjH
HTA· Hawe opraHH3::.;.l..l,-Hje sHwe nyra He O·AHoce
ce npasHnHo npeMa THM nojasaMa. OsAe HeMa
M9CTd Hi-1 nOTLJ,9f-bHBal-by H1X noKywaja, a HeMa HH
CMHC!la n046TI4 CdCBJ.iM
cppoHTaJ1HO
o,a.6HjaTH
CBOjHM Henpwcryna4HHM OP..HOCOM npeM!:l >t<eHa-.
Ma, Koje cy MO>Kga MOMe!HB11HO no-c1·ane nm3H
sepo<e nponaraHp,e, a Koje y cpu,y HI-ICY Henp~ja
reJb~ HOBe JyrocnaBHje. TaKBH OAHOCH Mory ca.CTBd
MO Aa noMOrHy peaKI.IHOHapHoM Knepy Ad 6p-
noKpeTa, !-bHXOBO CTBapat-be OTKpHBa, CeKT8L.UKJ.1
me npe1sope raKsy opraHH36LV-liY -y csjecHy peaHU,IIIDHapHy nonHTio14KY opraHH3au,Hjy. Tpe6a. Hapo41-1TO na>KibJ.otBO npantTH TaKBe cnyYa.jese 11
OAHOC nojeAHHHX HaWHX ApyrapHI.Id npeMa pa-
op,Max nOAYJeTH owosapajyt.e Mepe Aa 6H Ha-
J1HKo oae opraHH3a·LV-tje HHCY nnoA A,HpeKTH~x
HaMepa peaKu;Hje Ad pd36Hjy jeAHHcrso Hawer
3lli14HTJ.1M Te>K!-baMa >KeHa
y
H::oMXOBOM
CBBKC-
AHeBHOM paAy H senMKY ycKocr y OAHOcy npeMa
meHaMa KO·je cy, MO>«Aa, nopOAH'-IHJ.r!M se·3a.Ma
oe3aHe C Het<HM 46THJ.1KOM Hlllrl ycTaWOM, am1 cy,
we o·praHH3au,Hje csojoM aKTWBHowiiy, jacHoiioM
w npHHL\HnHjenHowt.y y nonwTH4Koj 6op6H pa36Hne Mo·qtliHocr Aa .peaKU.HOHapH ·HCKop~-twiia
sajy 3aocranocr >KeHCKHX Maca.
y crsap~. 4~cre H npHCTajy y3 Hawy enacr. C APY-
06HG[•a nopyweHe orav.6HHe 6Hna je l.leH-
re CTpaHe, 4eCTO H Heat<T~BHOCT H HeKOHKpeTH'OCT
neJ-r:v.x opraHH·3aLJ,I-1ja AOBOAH AO rora p,a mew~
A;:::.yr p.,e rpa}:<e MoryfiHOCTM 3a paA. Aero,q HMa
ral\iHfX nojasa, 3a,o.aiia je Hawwx Apyrapio·U.J.a, Kao
rpanHa 6pHra cr.~-1x HaWHX opraHM3a4Hja- OA ocno6o1je~a,
a ocraje J.1 cap,a. >HeHe cy ce
YKibYYHJle Y o6Hosy CByAa, H TO He CaMO J.1 He
r
11 Apyrosa H3 HapoAHOr <j>poHTa Aa 6yAHO npo-
6
y npsoM peAy npeKo oprdHH3dl.ll<jd AHTH<j>aw~
c, ;.hKOr <j>poHra >t<eHa. »<eHe y4ecreyjy y raK7
�r
h\.x~-tet-by, Kal..:o y o6paijHsatt.y 3SMJbe, r·dKO· J.i ··y
nOAH3aH>y 11HJWCTpHjcKe npOH3BOAH>e.
i
!
4
6He
nose:kasa. ce n0crorat<. >KeHa Koje cy yKn~yY pa,qHH npou_ec y KaJpa·3nJ.141o1THjHM spcra-
Ma npOH3BOAH>e. KoA rora npHMel\yjeMo A• je
MOryiiHOCT KBam1cflJ.1KOBdHOr paAa 3a meHe MHO-
yonUJre, tlOMOJ\H KOA CBHX C91ba4K>iX
pa,clOBJ,
nowyMibasama HTA. MomeMo pei=tH, AS je cE:::~
cTpaHo 3anoclbaeal-be :meHa, 1-bHXoea BOiba H I-bMxes no-neT pa36Ho cse crape npep,pacyAe q_ .roMe ,qa meHe Mary Aa spwe caMo OApeijeHe nocnoae. VlcrospeMeHo ro 3Hat..tM ·H yKn.,yl.fHBal-b~
y
pa36~-t·
meHa
Te
Hac 1-bf..1XOBO OCHO•BHO mHat-be, ga je TO J-I'CTOBpef.l,eH·o, nwra1-0e meHe Ha ceny. Kpaj 6eAe celba4KHX HaAH~4apa, EH1HH4apa, KOflOHa, ~ rpe6a Ad
3HaL!VI MCTOspeMeHo 11 1-cpaj 6eAe 1-1 3aocranocTI-1
HBdn1-ft:pHKd4J.1j6,
nHTatne
KBBnJ.•HfH1KOBaHe
pi:.qHe >K6HCKe CHare jecre jeAH OA
3Ha4ajHJ.1X
~:.natt.a npeJ:t KOjHM ce Hana3HMO. nopeA PdA~ll-14a J.1 HBM6WT9HH4B Koje H-a CBOM peAO·BHTOM
o~ocny, YKibY"eHe Y npOAYKLIHjy, Aajy OA ce6e
>K!-IBOT no l.fHTa·soj Jyrocnas~-tjH. Ce1billJKe meHe
cy ocenme Aa je nvn-al-be arpapHe pecpopMe Aa-
no3Hane H JlJ.'lU.e peaKU.HOHt:pHor CG6WT6HCTBil.
vldKO cy peTK>1 c11y4ajeBH Aa je y Haj3BOCTa11Y.j~t~M npeAem'IMa ycneno
pea::u,V!oHapHoM cee-
0MnHcarH H Macy >KeHa Koje cy_ 6Hne AOCaAa
y
jarby ycKor oxnona Manor ra3A14Hcrsa.
ArpapHa pe$opMa ce p,aH~c cnposoAH y
oa1-1x >J<eHa.
>KeHe cy Ha n~raH>y arppHe pe<j>opMe y-
J.1 CBSCHO
OOAH>Ky
npOAYKTHSHOCT
TBKMW-16 Ce Y} OO'CTajy YAapHJ.1U.e, ycne110 _je MO~
CBe CHare
BHra>KOBBHe HCKJbY4HBO
3ajeAHH4KH
paA, npBH KopaK K
fO MaH>a He:o 3a MywKapL\e. To je ycneA rora
wro y crapoj Jyrocnas~jr.1 meHe HHcy I-1Mane Moryl\HoCTH Aa pa3BHjy csoje paAHe cnoco6HOCTH
11 ,Aa CT9KHy B~We
KBanH<jJHKaL\Hje, a A06a y
cno6oAH 6Hno Je _DAsHwa KparKo, Aa 611 ·cTeH:ne
CBOM CHTHOM fB3,QJ-IH-
CTBy Y rpaAy, W!HOCHO Ha CBOM MaJlOM nocjeAy
Ha ceny. Ynpaso TO cy >KeHe KojHMa rpe6a AHTH<jJaWHCT01~KH <PPOHT >KeHa AaHac y npBOM peAY Aa npHCTYf1H 11 Aa MM noMorHe Aa YAPY>Ke caopaAHY C:Hary. C onl\eHI1THM HanopHMa y o6HOBI<,
Eie36po)HH cy np~<MjepH Aa cy ose meHe y A0-
t.:JreHcrsy no-cntliH nacHBHOCT :>KeHa Ha nr.1ral-by
arpapHe ped,JopMe 1 rpe6a vma:c cKpeHyTH naiKt-bY CBYIM HaWIJ.1"M\ cpraHH3dU,ItljaMU Aa OBOM nl-i-
TaH>y nocseTe norpe6Hy 6p>1ry.
Sop6a npon>~B llP"e Gop3e rl wneKyliall"ie
6posoJbHOM pa,qy noMorne 4aK H y nonpaslba~
1-bY 4e~re, pa36J-rjal-by KaMet-ba Ha u,ecrH- 11 cni-1 4 -
je jeA.HO OA HajaKrye·JlHJIIjl-1:~ ceaKV1gawtbHX mnaroa Hawe npHBpe·Ae. CaMo nO·AH ;o:-beM npoAy:<TMe.HocrH, Ha jeAHO crpaH!.-~, H yi-!Mt!JTeH:teM '-\pHe
KDA LIHwi;el-ba pywesHHa csora rpa,qa, npH rpag-
6ep3e, Ha A,Pyroj, Mot,H i;e ·Ce 3arapaHTOBaTH
6o!blo1_ HU"'BOT Hawer Ha.poga, Vfna~~ MOpaMrO KOH-
HO (Ha)BHWe y LlpHoj ropH), Aa >KeHe Y4ecrsyjy
H>H Hy,J\a (WK011a, AOMOBa HTA.). Jow BI<We J1Ma
scny"aJeBa 3a)eAHI<Y·Kor o6pai)01satba• 3eM1be "·
I
CTaTOBan1 p,a no nHTaH3y 6op6e r1pon1s u,pHe
6ep3e " wneKynal\11je HHCY Haw~ opraHJ13aLIHje
9
�YJ:ia.t!>u1e ciioii~k6 "o"~"o 15M
Tpe5ano. We>~e
AOMai=i11u,e KOje 1-iMaJy cse- ycnose Aa yoye u.p- _:
Ho6ep3!1!"jaHcr<e nojase Koje nocr<ynJbyjy >KV!BOT. 1
HecsecHocr 1-1 HeopJ.1jeHnipJHOCT raKB~X p,.oMai=.Hu,a, t<ao H ceJbaHtH1 r<oje npoAajy csoje aprl-1··
KITe no 4PH06ep3HjaHCKHM 46H6Ma 1 Hajnno-~H~1!G i
~y ·rno 3a ycnesaf-be H pa3rpa~et-be u,pHe 6ep3e .
.[(y>KHOCT 611 6Hna HaWMXO praH~3at.~~ja y rpaAC·
B~Ma. H Hd C6JH1M.a, p;a nOB6JJ;,Y CHCTe,MaTCKM
6op-
6y nponm u,pHe 6ep3e 11 wneKynau,xje H ro, He
caMo 6AMHHHcrpan-1BHHM MepaMa,
Hero, npe
ceera, y6eijJ.1Bal-beM H ryMaYeH>eM orpOMHe sa}KHOCTH McnpasHe H jecpnfHe HcxpaHe 3a '-rt.nas
HapoA H 3a )f(eHe caMe. Y 3aApyraMa cy MHoro
o6yxsal\eHe l!<eHe. np11BJ1a4e!he >KeHa y 3agpyre Mapa
5r-1TI1
je,qaH OA aa»<H~-tX 3aAaraKa HauJe
opraHH3au,.!1;e.
&op6a nporHa HemfCMHeocTOJ,
Hapo4~To y
3a-ocrani-1M r<pajeBJ.1Ma, nocrana je Ba>K:J.H 3a,qarar< Haw11x opraHH3dU.Hja a.1 seii je nocn1rHyro
MHoro spno nenMx ycnexa y roM paA,y. Ka DMl<sH,o.a.LJ.HjH ·Hem-tcMeHOCTH Y4HI-beH je y Jyrocna·
BHj~
eel; xpynaH xopax. Am-1 jow
o36J.f1hHHX HeAocraraK~
3a~Hjl-1
f.1
norewKoi;a
yeex
y
l-1Ma
opraHJtt-
n1x r<ypaeea (noMaH:.tca~e n!pO·CTOp!llja,
ceerna, orpesa, xaprHje, onosar<a HTA.), HaKe ce,
cHrypHo, y3 capaA!-bY CBHX
3dJ.ofHTepecoeaHJ.1X,
Morao Ha"kH J.i3na3 no Cs~M HIM mna-1-bJ.otMa.
HymypHo-npocaeTHM paA pa3BHjao
ce y
CBJ,.1M f.Aoryt,JAM o6m14J.1M6. nopeA ycneiH"'X >HeHCKJ.1X npHpeA,6H, 4HTaJla4KIIIX rpyna H Cll. HMa c~tJ
:Horo nenHx npv.Mepa
A06pe
xoopAHHat.~>~je ~
!I
�r-
H,
!
1
COf.IWJanm; MASI.\!l Koj!i cy 6v.n" nocras:oaHH, np.eA HdWe »ceHe Ha npBOM KOHrpecy cy OH~
I<OJe Je Hawa ?praHHaa~.~ja ,qocat:\a yrnasHoM
1
f:
I
pewasna H HaJycneWHHJe pew.11na.
Cou,HjanHH
3aA0411 o6yxsarajy ysemmoj MepH OHaj AHO aK-
6epae.
AHrJ;1cpawJ.1CTKH.t-be, cefbaHKe
~-'~
AOMa1H1u,e Koje cy npYIKynibane xpaHy aa peH;-.e:-J~Ke, H~cy pa,c,,1·111e H!tlWTa Aa 611
t-bJ.1XOB?
ceno p,aoano MJ1eKo, jaja H Apyry xpaHy, y~<paT-.
CBOM KapaKrepy paAH rora, jep pewasajy H onlleHHra APYWTBeHa n>1Ta>ba, cnaAajy Meljy oHe
KO H¥JCY paA~ne HYiWTa Ad 611 noMor.ne 1-lapOAHY.M
A6opMMa Ha cnposoi)el-by rewKor 3aAarKa, no~raaJbeHor npeA 1-bHX csoM csojoM owrp!AHO~,
Ha~Me OTKyn HaMHpHHU,d Ad ce OMOryiut l1·CxpaHa 14HAYCTpY!CKOr paAHHWTBa H THMe nOAJII-
3QAaTKe H:Oje HaUJa opraHH3at.v1ja, Haspwasa Kclo
3aHoe npoAYK4Hje,T j. y6p3aH>e o6Hos.e.
I
( ['
1
xpaHe, ~PHe
THEHOCTH >KeHa, H:ojH HMa AHpeKrHe nocneAHu,e
y >t<HBory meHe caMe. Ha Apyroj crpaHH seii no
ncMoll. HapoAHoj. enacm. 5p~ra 3a A64Y je y
lfHTdBOJ
y
JyronaBHJH
MHOfO
aKTHBM311pana
>KeHe.
Hajpd311HlfJ1TMjJ.1M 06Jli-1U,HMa OHe cy opraHH30-
Ba~e no·MoF. A9L\H nanHx 6opa·u,a
J.1
npeKo Ae-
l.lHJHX A~MOBa, KdO 11 oprdHi-13di..V1jOM o6.qaHHWTa
HTA· Hapo ..u1re ycnexe yroJ.A norneA,y nocn1rno
ce A.94MjHx HeP,.elba (XpsarcKa, 5o·cHa), KOJ10HI1-
3a4HjOM Ae4e (XpsarcKa, C1oseHY1ja). 5p~ra oa
~CTO TdK0 1 npeKo aKTJ.1BHOCH1 a'HTJ.1cf>a.WHCTW4KOr CDpoHra H<eHa nocrana, rar<o pc-
HHBdm1,qe je,
ii!.1,
CBaKOAH6BHJ.1
3dAdTaK
HaLU:.-~X
)t{6Ha.
AHTHq:>awHCTI-'ii.JKI1 c:ppoHT meHa HHJe ypaAHO
roTOBO HHWTa Ad 611 noseo meHe npeKo nps111x
Mo6Hnl1 3 au.l1oHY1X ai<Ua11ja p.o wHper pa3yMesa~-t>a np11Bpep,HJ.1X npo6neMa 1 H, CdMJ-iM THM, AO.
WHpOKOr H CHa»<HOr OCJ10HU.,d HapOAHe. Bnacnt.
36or rora, yecro, apno nene aKU,HJe Hoce
Hd ce'6H 6HJber ycKHX, TdKO-peiH-t, xyMaHHTdpH~X
aKu,~t~ia, yMeCTO AB 6yAy ·cpeACTBO aKTHBH3d4H~e
csMX. meHa. HeAocraje,A aKne•, ronHKO Harnawa.saHo sacnH·Tal-be meHa nocpe·ACTBOM AHTr-t.cpawl1CTH4Kor cppoHra >1<eHa H HapoAFIOf .<!>POHra. CHTc
sene Her<om.'fr<o DaHpe,ztHo nen1-1x aKu.Hja: np:..·;Ky-
HH paA. J.1 cO·U,MjanHe aKU,Yije He CM6JY K04YITH Ha~
we opraHH 3 au.·:.1je Ad meHaMa noKa>Ky nepcne~1116e pa 3 aHTKa y HdWOj 3eMibl1, Ad JiiM OTKpHBdJY
6eccMY4HY 6op6y peaK4~je 3a YHH~Te>be HaWHX npHspeAHHX no3HU.11Jd Jil Hd TaJ
HdLlHH H
meHe Y4HHe 6opu,14Ma 3'd cnposoijel-be wro
nl1ne ,qapose 3a pal-beHHt<e, noMorne
6p»<e o6HoBe 3eMJbe,
AHa!1H311pajyiiH paA Haw11x opraHH3aU,Hja,
MO>I<eMo YTBPAHTH Aa cy Haj6pojHHje oHe aK-
4Hje I<Oje HOCe y ce6H Kapa·I<Tep, Ad· Tdi<O Ka>«eMo, ,r>KeHCKHX a·K4Hja". Tat<o cy Ha npMMep
y
MHOrJ1M OHpy3MMa
H cpe-3o,av.Ma- meHe
cnoo-
oncKp6y
A64"11jMX AOMoBaJ op,pmaeane Te4ajese 3a aHcm-
¢a6ere,
WT,D,.
an~ y THM /.1CT!1M Cp830BJ.1Ma Ha
npHMep o·TF<yn xpal-!e
M
c.r:v.tn-ro· HC Hanpe,qyje
oei\ HMa BY~We nojaaa ca6or~)l<e, npY~Kpv.~aH>e
1:1
.
y
CBOM noJ1HTI-14KOM
paAY
opraHH3ali,HJe
AHrvtcbawH·CTH4Kor cppoHTa meHa· H cyaHwe cy
OAelb~He OA opraH!-13aU,Hje cppo.HTa, He TOJ1HKO
no cpopM~nHOM KOHTaKry ~ KOJ~· CaAa y mas-
13
�lrifn·
~!" '
r;:::.\ no::-;-o;~., -~ Hero Ht:,qa CBC y caMO·M paAy, y
r.op,em1 pa~a, L!ecro nt'Ta opraHV!·3au,Mie AcP>l{-a
" HapOAHCr. cppaHTa He noAene Meijyco6Ho 3a. ,qaTJ<e Ha TdJ Ha4J-1H, P,a
6~1
AHrJ-t¢aUJMcn14KJI1
cfJpOHT >KeHa BOA110 6p11ry HdAd CBe 0 TOMe Aa
nO·AHrHe 3aocra.ne >KeHCKe Mace Ha creneH · Ha
!COMe lie MOIIH ceecHo Aa capaljyje y ca·<M noDHTH4KH.M a·Ku.Hj?Ma. Ynpaso o6pHyro, paA ce
noA.elbyJe Ha TBJ HdLJHH, Ad ~eHe l-'13spwaBajy
HeKe rexHJ.14Ke nocnose, AOK Je H cyswwe· Mana
ypaijeHo Ad 6H ·Ce HcrospeMeHo spw·Hno H 1-bYfxoeo nom1TJ.14KO sacnvfTal-be. OA CIIH4HJ..1X rpe~
._ WaKa nar~-1 11 capaAtba AHrHcpawi.tcno14J<or cppoH~
Ta. >KeHa H opraHa Hapop;HHX snacn1.
3a,q.a~M
KOJe OA6opH AC!:J>K-a npHMajy OA HaDOAHHX
- cnacrw nei=lYfHOM c~ reXHH4Ke npHpo,qe, ~ M 3 sp-
wasa
H3 Y3SH
cnoJ
a·Kn1BYICTKH't-ba.,
y Mecro
Aa
ce~ opraHH3atv1je AcP>K-a npowHpe 11 "dKTHBI-!311paJy Mace ocTCmHx meHa. He,o,ocr-ara'K nonHTi-t~Kcr
pa.qa Me'f:,y »<e.HoMa noKa3yje ce Hapo4HTO raMo
rp.e nocroje onR:-HHTO norewKoi=ie, HapoLJHTO y
ae3H ~ o6Hos?M· H<eHe naKo no,qnemy ceaKoj
Henpr:JaTe!bcKoJ 11 peal<u,l1oHapHoj nponaraH,qH.
Y He.KHM npe,o,eJ1HMa y KOjHMa je
y TOKY
ocno6oAH11a4Ke 6op6e 6Ho jaK noKper Met;y
meHaMa, npH,Me·kyje ce ca-Aa HeKa spcTa MpTBJ.1·
fla:,
on:J~.al-be
aKTMBHOCTH.
.QpyrapHu..e
Koje cy
_sa BpB·Me para paAYIJ16 TdKO KaO dKTHBHCTKHI-he
npewne cy HaKoH ocno6ot;eH>a Ha Apyre
3a:
A3THe, y Hapo,n.Hoj snacn1 HJ1H np1-·mpeA11 w npe·.
crane cy ca, ceoj~M paAo:"'· Meijy ~eHaMa. Ha raj
Ha411H npl1MeliyJe c<;> noJaBa M )e 113 nojeAI1HI1X
l4
1$z~~F"iH3><wno
cpa3MepH6
aprto
MHoro
py-
KosoAeRer J.1 cpBAI-ber meHCKOf KdApa·, AOK cy
x<eHCKe MaCe y TJ.1M KpajeBHMa He dKTHBHe H He
3aHHTe·pec!tipaHe. lla nocrajy YaK H nneH Henp11jare!bCKe nponaraHAe.
Hap0411TO je cna6 Haw paA Ha ceny. Bell
fOEOpHJ111 0 aKTJ.1B3dUrJ.1jH ceOCKHX >KeHa 3d
speMe J.136opa, r-.,wcKyCHje o Ycrasy, cnposoijet-Pa arpapHe pecpopMe J.1 HanoMeHynH Ad oaa
nOfllo1TJ.o'l4K8
BKT1<1BI13al\!1ja Hi-ije 6-HJEl P.,OBOJbHO HCKOpHwiieH-a 3a nOJ114THYKO B8CnJ.1T81-b6 >t<e- .
Ha, a Hapo4HTO za casnaAaBatt.e KOHx.perHJ.1X n;)CI'AO
;eWKoha l<aje ce AaHac nojasibyjy y HJWeM paAy
Ha ceny. HapoAH~ cppoHT Tpe6a Aa Hat;e y csoM
paAY Ha ceny y Hawoj opraH~3al.IHjH Hajaelly ..
noApWKY y cnf>OBoljeH>y Hawe np11speAHe no- .
Jii-1THKB, npe CBera y KaJ\t\nBtbH 3a OTKyn H~lMI-lp
H)..-ili,B, KOA npo-ral-baH::a u.pHe 6ep3e· 1-1 wneKyr.-au,~o-i'je, 1-1 KOA Ka:Mna~t-e 3a Hanna"hMBal-be nope.3e.
Haw paA. Mei=w meHaMa He cMe p,.a ocraje
Ha npooM CTeneHy noje.Q.HHI1X ·aKU.Hja, He CM8 AB
ce pa3BYijCJ c~Mo y npasu..y cys11x npaKTMYH11X
aHu,Hja, Hero.- Mapa Aa Y3AJ.1>Ke yseK HO·Be aKTHBHe »<eHe y nom1TV.4KH noKpeT, y A,pJKaBHH a-
napaT " npDAYKLI"iY·
Y A06a HapoAHO
ocno6o'A"na4Ke
6op6e
:KceHe JyrocnasJ..lje noKa3ane cy csojy. . 4Bpcry,
se3aHoCT y3 HapoAHJ.1 cppo-HT, y3 Maplllana· ·THra,·
noKa3ane cy Aa ile pa,t:t,HTt-t H Aant c~e; __3a ·crsap·
cBoje 3e,N.;-be. 3a.r;,araK Anr!4cpawHCTJ.14KOr cppoHra me'Ha cac·rojM ce AaHac y roMe Aa cay ry orpoMHY CHary, KOj)' J.1Majy y ce6H >KSHe H KOja
15
�caMe 4eKa AB OyAe opraHJ13osaHa, AHm:e, aKrHBM'3Hpa,
OpraHH3Hpa,
OKym~
OKO
HapOAHOr
cj>po~ra. Act>~ Tpe6a Aa ocreapH Moryf\HOCT Aa
H
HBJ3dOCTBJ1Hje
>K6He nOI.IHY
cneKTHSe pa3BOja YHBWOj
pa3yMeBaTH
nep-
36M1bH H ABBdTJ1 CBe
caoje cHare 3aro AB osaj nporpec HAe wro 6p>Ke, AB wro 6pme npeijeMo cse senJ.·fKe rewKo"ke Koje HaM jaw, npercroje H TH.Me wro 6p>Ke
,qoijeMo A~ rora ,qa cae Haw pa,qHH Hapo,q
_no4He Aa >f<J.1BH cpei;HHM »<HBOTOM y cno6oAHOj
36MJbH,
Y ~eA,epan1sHoj HapO,l:\Hoj Peny6m<I.\H JyrocnaBHJH nOHHWTeHH cy CBH CTapJ.i 3aKOHH KOjJ.of
cy Apmam1 »<eHy y npMspeAHoj H no·nHTH4Koj, a
H Y C04Hjai1HOj 3Bii3HCHOCTH, noHHWTeHH cy
cpaKrH4KH aef; y A06a HapOAHO ocno6oAHna4Ke
6op6e, a Ho·s nonom:aj m:eHa nocrao je 3aKOH
M ~l>opManHo, AOHo·wel-beM Ycraea.
HtMe
ilfnaK, M;Hore meHe HJ.icy jaw y 4em1HH nocTane csecHe Tara Aa je 6Hno Mory"ke nocrHiiJ-~
raKaa nonomaj H pasHonpaBHOCT caMo y3 ycnos
npoMeHe HOCWOU,a
B/laCTI1
J.1
Aa jeAHHO H
caMo HapoA,Ha Bll~cr Mo>Ke 3arapaHroaanf paaHonpaBHocr >t<:eHa. A ro He 3HB·4H He caMe Ha pe4HMa· npH3HaBa·TI1 pasHonpa·aHocr meHa,
Hero
ce"M Mory11HoCT11Ma npHcTynl1TH ocrsapatby ycnoea Aa .Ta. paBHOnpaBHO·CT noCTaHe CTBapHOCT.
T>1. ycnoa" Jecy: e<j>HKacHa colJ,HjanHa aawTI1Ta
MclJKe 11 AeTera, M.oryiiHOCT crpyYHOr ocnoco6Jba·sat-ba: H, HIMe, MoryRHocr ocreapel-ba J.1CT11Kct<:e e.KOHOMCK:e pasHonpaBHOCTH. CsM os~-1 ycnoBH Mary_ 6_HTH, HapaBHO, nornyHO OCTB_apeHH y
16
roKy AyrorpaJHOr paAa Ha 11arpaAfbH Hawe 3~'
Mibe. JacHO je Aa ocrsap1-maH:.e THX ycnosa HHJe
caMo 3aAaTaK H crsap caMHX >+<eHa, seii je To
nwrathe u.enoKynHor paAHOr HapoAa H ni-!Tal-be
HaUJe Ap>KaBI;e ~t~3rpaAf-be yonw!e. lllnaK je 3a,qaraK
Hap04HTO
HaWe
opraHH3BLV·1je
AB WTO
BHWe AOnpHHece cnposo·fjef-by OHHX 3aKoHa H
oA1lYKa enacTH Koje npercrasibajy ocno6oijeH>e
,tceHe. CsojJ.otM HHHU,HjaTMBHHM H A06posolbHH'M
paAOM Mary meHe 3a Aecer JA CTO nyra noset.anl ecpeKT OAilyKa snaCTJo'l Vi Hai:iH H jaw HOB~X Ha4!-1Ha Aa ce wro· npe nocr!«1rHe nocraslbe-
Y TOM y4ew'l;y W.:eHa I<OA CTBapa!-ba ycnosa ceoje MCT~HCKe pasHonpasHOCTJA ne>t<t-~ jep,aH
oA 3aAaraKa Actnt<-a, KOjH· lie,_
npasJ~tnHo nocraslbeH H cnpoBeAeH, HCTOBpeMeHO AOHSTI-1 HapO,:J.HOM ctJpOHTY H enacn1 Macy HOBJ.1X CHara 3-a
cnposoi)el-be H ocranHx np1-1epeAHMX J.1 nom·'ITH4tU1X 3a,D,aTaKa. nopeA TOra nocroje jaw OHH 3aAa~J.1 KOje MO>KSMO HB3BaTH CBaKOAH6BHOM noMOtlH HaWJ.1M BJlaCTXMa f1 <PpoHry. HeMa HH· jeAHOr 3aABTKa HaWe anacnt KOjM 6H Morae ocraBJ.1H1 HaWe :»<~He H63aiiiHTepecO·BdHHM J.<1 HHKBKO
He cMeMo Aonycn1TJ.1 Aa }f(eHe He yyecrsyjy Y
pewaaal-by CBHX ea>«HH·x 3aAaTa·Ka y Hawoj H3HV. 4Y11b.
rpaA"'"'· Kpoa pag rpe6a A• OArajaMo Y meHaMa wwpoKH nonHTH4K.J.1 norneA Ha 36~-Gsal-ba,
rpe6a A• y >hHMa op,rajaMo npaeHnaH oAHPc.npe::::.-,_....._
"/
-.,
Ma ,l\plKaBH 1 HapOAHOJ HMOBHHH, pa.
·~B,~M
·.~\
rewKof\aMa Koje cy HaM lia nY;Y· Je . . , pi>4JY•
~.
V'l1
rpe6a
se3ant t<OHKperHe aKU.HJe c
OArojeM HdjUllilpHX >KBHCKHX Maca.
2
~!f'eAHH~
~-~ MOp~.~Y_.:_"c~
<..;;;;_~?·
,.
'A-~r.-,<t'
1..- fp ~p}f!ifo"' 4.~
·~
.·•
�ere opraH~"l::!f::L',:<;e .t\cP}:{
AcP>K-a
BaH
lrl
ac3an-1 YiX 3a op,6vpe
cpa6pHi....:a r,JJ,~ rpe6a
vcre.HH3aLV'da Aa cnposep,c
CHH,O,I1H:a.rlt--la
neA H-J llO/!,i'l3l.'H~/
~eHa paAH~u_a. C Apyre cTp~He, rpe6a Aa esc
xteHe,· 3anocneHe rAe 6Hno oce"iiajy AY>KHOCT Aa
n9MOrHy KO~ Y3A¥~3erea 3aocram1x meHu
Kpo3
opraHH3aU.J.1jy ACDH<-a, HapoL!~To Ha ce~1y 1-1 Me-
l;y AOMaliHI.IaMa y rpapy.
nopeA THX OnWTHX l.\pTa Hawer 6yAyl\er
pa.v;a, 1pe6a Aa nporocop!-1Mo VI o HeKHM m1ratbHMa Koja croje npeA HelMa Kao HenocpegHe
3BACrf.e. Hana3HMO ce y cpe,q. npBOMa.jcKor raKMH\.IeH>al HenocpeAHO npeA npa3HH-KoM 8 Mapra.
YK1bY'·H1T~-t cse CHa.re >«eHa y npsoMajcKO TaKMHI..ief-be Koje ce cnposaija noA je·AHHCTBe·HHM pyKoBOACTBOM CI1HA.I-1KaTa M HapO·AHOi cppoHTa, TO je
3aAaTa< AcP>t<-a. MH MopaMo 8 Mapra M06HnH::J.!4panl cso ~~eHe H YKibY4HTI-'l t-bltiXose cHare y
c.seonwre TBKM!-illel-be,
>KeHo he y6yAyi;e HajBHUJe p~at3ani Ha pewasal-by COt.J.J-1jf!JlH}1X m.nal-ba, KaKO y no·:-n'JAY n:J:MOi=H-1 >HpTBaMa paTa, HHBBTII1A1<1Md 1-fTA,
}i{eHe
Tpe6a Aa osaj-' 3aA.a-TaK cnposo,JJ,.e c nyHo·M caeurky A,a TH,Me pewaBajy samaH ApmaBHf'l 3aAa,...
TaK. Hawe >t<eHe rpe6a Aa 3Hajy A;a Haw AP>KaBHH 6y1.,1eT OBe rop.MHe Heiie f.l.Oiil-1 npeABHAeTH senvme cyMe 3a pewacat-be COL\I'ljanHH-x nHTat-ba. Hawa snaA.a, KaKo je peKao Mapw.an THTO
y AeKnapau.1-1j11, Hawa snaAa ~1Ma orpoMHe 3aAaTKe KOje Ha CB8KY1 HSLlY1H MOpa peWHTI-1, a y TOMe joj Mopa noMoF." 4>1Tas EapoA. Hapo4HTO y
mnatby COI..\WjanHor CTapa!-ba ot:H:t Te>t<H
wTo
2*
19
�cohoj M0614Ill43aU,J"ljH np!tiaaTHe YlHHLV1jaTio<1Be.
Oc~-tM Tara, n"na!-be ·cou,1-1JanHor cTapat-ba Mory'ke
je pewasarv. caMo Ha repeHy, wro 6n1<1>Ke OHOMe
KaMe Tpe6a n,oMoi;~. CaMo Ha raj H8414H, aKa
npMMa~-::HeMO 6p11ry OHI4M JlYH.l,MMa KOjHMa nOMa>KeMO, Mofu1 '1:1eMo He caMo HeKJ.~M nornopaMa
Olldl{l.LIHJ 6e~,y, Hero Haf;H 1-1 1<0Hd4HI4 143[183 3a
l-bi1X, 6wno To y pap,y, ocnoco61baBaf-by 3a paA
J-ITA.
A
THMe
rAe Hawa
snacr pewasa H3BeCHe
cTaapH, Kao y norneAy 36pvnnas.al-ba Ael.J,e, 3awn1Te MajKH, nopOAH!bal cou,HjanHor ocHrypatt.a, noMoiiH >t<prsaMa HTA·; rpe6a Aa KOHrpona
Kojy fae spwJ~Jnf >KeHe, AaAe pe3ynrare y norneAY
6olbe
opraHH3au,Hje, npo,qyKTHBHHjer,
L!ITe,q,JbH·BJ.tjer Ill 3a paAHr-1
HapOA
KOpHCHJ.IIjer
P•A•·
KoA MHOrl1x opraHH3aL\~ja AHT~<j>aWMCTI14Kor <j>poHTa meHa p•A HHje Hwao HaKO 6"' rpe6ano 36or HeXJ.-~X opra~~il'!3a~HOHHX HejacHOCTH.
YcneA crpaxa npeA MorytoHowily <j>eM..,HI1CTI14KOr 3dCTpdF-bl<of8al-ba HL!lJlO C~ Tai<O A8I16KO AB ce
H cys~<we nperepMaano y KHAa""y ee3a H3Meljy
OA6opa AC!J}!{-a AOK Ha APyroj crpaHI1 HHje 6~
no roTDso HlofwTa ypaljeHO ga ce oA60pH AC!J}!{-a
BMWe noBe·my c MeCHHM o,,D.6opHMa Hapo·AHOr
cjJpOHTa 14 Ha Ta,j HaYHH A06Hjy seiiH OCJlOHaU. H
MoryiiHocr 3a t~o6ap paA yonwre. AKa nocraBJ.1Mo, KaO U!TO CMO eei; rosopJ.o~JlH, AHTH'<f:JaumCTH4KH cf:>pOHT >KGHa t<aO Ma·COBHy opraHH3aU.Hjy
HapoAHOr cjlpoHra, OHJJ.a ileMo
nocraBHTH
H
npt:H3HnHy opraHv.Jau,woHy cpopMy. 3a npeHawa1-be J.i HCKycrsa, 3a opraf11-13.;>Bafi?!? · !JJTP ~11/.4~ )+<~-
20
Mwrpa Murpcmwi;:
0 Q:»Oi'M.II.MA PAAA A¢1}1(-A
�Dj:·CMe
ccno6op,v:nal!Kor para, VI
Aa >HGHexepojM np~naAajy paTHOM nep~DAY· LUra t.e ca,qa
PE'lA11TI1 n<eHe, wra Re Mo'Rw Aa nmmme t-bHXOG
enaH 11 nompreosaHocr? Cap,a je ry Ap>t<asci J.-1
BJldCT, CBe fie KpeHyTl-1 CBOjJ1M MMpHMM TOKOM 14
3a aKn1BHocr meHa 611iie ry 11 raMo nocna, am1
FH1We He OHaKsor KaKsor je 6vmo 3a speMe para. /v\eijyn1M, KaA. norne,q,aMo yHa3a.q. 14 J.13MePHMO Be!111YHHY nocna cspwe-Hor 3a osy HenyHy
fOAJ.fHy, BY!A.J.1MO J<aKO cy y raj VICTOp11CKYI nocao
o6Hose 3eM!be 1-1 Yl3rpap,1-'oe MnaP..e Peny6nHKe
JKeHCKe pyKe~ MY!m10HJ.1' >KeHCKHX pyt<y yHeJle
csoj senHKH. raKoi}e 11croplo1CK!tl YA.eo. }f{eHe JyrocnaBY!je nocne ocno6oi)e!-ba HacraBJ1I1e cy csoj
paA 3a speMe para, y ApyrMM ycnos~t~Ma 11 Apyre
upcre, an!,1 HCTo TaKa 3Ha4ajaH, !1 Koj11 je 3axreeao HTCH oHaKaB enaH 1-1cry OHaKay nomprsosaHOCT H Hece6Ht.tHOCT Kao 11 3d Bpe·Me para. }i{eHe cy cayga, w oHaMo r .qe cy nocne para Morne
,qa ~cnpo6ajy csoje cHare H cnoco6Hocr, no1Ht3ane noTnyHy cnpeMHOCT 3a cse 3a,p,a.nce KOjl1
, ce npeA 1-b~-tX nocTasJbajy. YMecro xpaHe 3a
cfJpOHT, yMeCTO npeBMjal-ba pa.Ha 60pU,HMa,
yN,eCTO Hajpa:mospcHHjHx nocnosa Be·3a"HMX 3a
<PpoHT 11 cpopM~-tpal-b.e npswx op,6opa Hapo·.q~·mx
enacnt, »<eHcKe pyKe cmn·me cy ce O·AM-ax nocne
0Cil06oijeH:ta OKO HHBam-1,0.a, OKO paTHe CHp01../aAH, Of(O OHHX HajXHTHI4jHX pa,qoBa HSp'04J.1TO
Ha CO~I4jilJ1HO.lv\ nolhy, KDjH cy lleKallH >KeHe l1
MajJ<e y onlbaL!KaHoj M onycroumHoj 3eMJbl1, rAe
cKopo nopOAHU,e HeMa Koja HHje cTpaAana H
,t~ana
mprse 3a cno6oAy 3eMibe,
·Kao H 3a BPeMe para meHe cy r1p6Hclnc33Hhe
Hajpa3HOBpCHHje
¢opMe A a . noMorHy o6HOBH
3€Mlbe. JIIHHU,Hjanma 14 npaKTI14H!o1 AYX meHa y
Hej3a6al..feHHjeM ceny npoHawne cy HaYHH KSKO
Aa ~ oHe, 6ap jeAHOM aK41o1joM, noMorHy npse
rwpaKe csoje 10,0MOBMHe Ha nyry Ka o6HOBJ.1 J.1
ltl3rpaAI-bJ.1. Mvmv.oHe paP.HHX 4acosa H MarepHjanHa cpe·ACT85 y CTO MHJlYIOHCKOj BpeAHOCTYI
npM.nO)f(Hne cy meHe 3a o6HoBy 3eM.rbe. Ill cea je
WTeTa WTO CBaKV! paAHH CaT H np1,..1.nO>K6HYI AHHap
Hfl~l 3pHO Hl-ije HeKYI Bpe·AHJ.i CTBTHCTY!4ap 6e.neJ+Oi0. To 6J.1, t<ao H paHe HaWHX 6opau.a, Kao 1-1
6poj mprasa y pary, 6Ho sem1KH np~t~nor HCTopHjJ..i HapOAHO-OC11060A!<111a4K6 6op6e.
BOT
Csoj yna3aK y APYWTBSHH 11 nomnW-lK~-1 }_iU.~
,n.pmaae y csojcrsy pasHonpaBHHX rpaijaHa,
>t<eHe JyrocnasHje, o6ene:H<Yme cy KpynHHM ycneC:-1Ma. Taj yna3aK je, t<ao VI oHaj r.-13 1941 ro,rv-tHe
Y1 ycTaHaK HdpOAB, 61-10 MacoBaH, 6ypaH Y1 OCTas;-10 nel.jaT Ka 4YITaB no.nvtTHf...IKYf »<J.1BOT iyroc.nasv.' e. 3aro cy HajnenwYI nplo'l,Mep 6eorpaijaHKe.
JeAaH cue»<~,, 6op6eHH eneMe!-JaT, A,yro rOAHH~
nonlCI<MBaH, 'ca Hajnenw~M OAywesJbei-beM
~-'~
ct<.opo Ae4HjoM pa.Aow-Ry, ywao je se.o.po, naME::THO H cnpeMHO y 6op6y npon1B OCTaTaKa HenpMjaTeJba, OA npeHx 36oposa 11 MHTHHra
nocne ocno6o'tiel-ba, AO npBHx ~36opa ~a Ycras ·
TBOpHy CK)"'nWT~HY Jt<eHe Befi npeT'CTaBibajy 3H34ajaH no.na-nMf...IKi-1 cpa,Krop, '-lapcro· ynopHwrre HapoAHe snacrH, H11KaAa M HHrA.e ynopHwre Henpi-1jcrreJba. V1 TO y csHM 1·-JapoAHHM Peny6m~JKarAa
Kd.llle .AOMOBMHe.
22
23
�Je fll1 fiHno Aoi5po OHO WTO CMO AD CIIA pB-
AHI!H? HecyMI-bHBo 6Hno je Ao6po. 0 YeMy ce
~a,qa P~AIIt? Pa,a,M ce caMo .o TOMe Aa AHTI-'!cjJa--
W~iCT114KI-1 cppoHT >KeHa, 3aJep,Ho ~1 ca ocraJmM
Ha !.ieny ca Hapo~- '
HHM cppor:ToM, nocn1rHe Hose ycnexa y M06l-'!··
~J.1Caroy t·.JajW1-ip11X r.<eHCI<!-JX Maca y 86Iiloif{Oj 6KTU,i-i .Ha c6HOBJ1 Hawe 3eMibe. Pa,D,!-1 ce o TOMe Aa co
LU!-ipOM 3eMn:e ycscje CBe Hajpa3HOBpCHJ.1je t:pop- '
Me. paAa KOJe cy noHHKne CTB-apanaLJKONI. >-iHI+·
U,I'IJdTHBOM Maca, Aa ce craapana.I..JKa cHara >l<eHa ycMepH y .Hajt<cpwc~l-ljeM npasu,y, y npasu,y
pewasat-ba· HaJaKryenHI-1JHX J.1
Ha.jsa>HH!1j!-ix 3aABTaH:a, o6Hose ~ Yl3rpaAt-e.e. Pa,!J,J1 ce a TOMe /J.J
MOCOBHJ.1M opraHlo13BLV1jaN,,a
ce
n: cpopMe ycaopwe "
A0611jy jow opraHH3o-
caHMp1 KapaKrep. -- PaAH ce o TOlv\e Aa AHn1¢aUH1CTH41<J.1 cf:>POHT }HeHa, 3aje,q.Ho a y3 ncMot,
ocram1x MacoBHHx OfJrDH~i3C\U,!1ja Ha Yeny ca Ha·
POAH~M cppoHTO·M, Y""PCTM
npo6yijeHH nomtTrA~KH J.<IHTepec >HeHa, Aa ra TH!l.Hbe
eeme sa
HiljKpynHHje V. Hajal-nyeJ1Hiije nOJHiT~LHCS 14 r.p~1Ep0.qHe npo6neMe, Aa n.ocnJrHy nol1~1H1YKY "' nAeOJJOWKY csecr aceHa, no·AHmy npe csera npocBeTHo-KyJnypHYI H11BO Hajwiipf..ix paAHI-'!X
cnojesa
HapoAa. Je/.l.HOM peyjy,, paA!-1 ce o ToMe Aa -cc
.caa raj _HHrepec Ko-j11 ce noKa3ao y Haj3a6xTHHJeM ceny! Aa ce cea ra Jby6a-s 3a 3eMiby, 3a AeMOKpa·!""JY, 2a pa'sHonpasH~ >Tn'IBOT Y4HHI-1 jaw
CBeCH~JH~- l1 H:Ot-HcpeTM3~pa y aKTIABHOCTH no Haj3Ha4iljHHJV.M mnaH>J.1Ma -np~Bpe,qHe o6Hoee._
Ha oc.Hoey pacnoncme:t.a meHct-U1X
MO,}Ke ce cno6o,qno peilVJ ~.a OHaMo, rAe
24
Maca,
joUJ
H'-1CMO nocr1.1rm-1 eem1Ke ycnexe y or<ynlbal-by Y!
M06Hm13au,Hjf.1 meHa, 111 rp..e 111x nocn1>KeMo cnopo1 t(pHBH4a Mome Aa 6yp,.e caMo AO Hac, AO
HaLUe opraHH3aLV1je. Y3p041-1 6:.1no rmKsor Hey-
cnexa y P•AY ca meHaMa Mory A• 6yAy caMo y
rbMe L!JITO ce HHje pap,J.JJ!O AOBOJbHO MJlltf AOBOJbHO ynopHo, WTO ce paA AOBOJbHO Hltfje OpraHJ.13Bao,
WTO ce HltfCY p,an~ .AOBOJbHO KOHKpSTHIA.
3aAaLJ.!-1 >t<eHaMa-~ WTO
ce HHje HMBilO AOBOJbHO
wro ce MMao
ce1nawKH
eras
npeMa meHaMa, wro ce Hl-1je cxaanma LUJ.1pHHa H
3Ha4aj rora pap,a. MH npH3HajeMo cse rewKo'lie y
paAy -ca :>«eHaMa, Mit! np~3HajeMO 11 H3B6CHY
cnopocr y aKTHBH31t1paH:>y :meHCKHX Maca Koje
3a speMe para Hltfje o6yxaanma peaonyu.-HoHap·
HB 6op6a HBWHX 1-lapOAa, Ml-1 npY13Ha.jeMO AB 38aKTHBHCTKI'!I-bal
KOHH KnacHe 6op6e Aenyjy
H
Ha >KeHy. AnH y
npKOC CBeMy TOMe, Y3pOU,M 61t1n0 KBHBOf Heycnexa y H3BeCHHM MecTV!Ma l·m~ Kp6jeBio1Ma He
ne>Ke y pacnonomett.y >I<eHa. Jep, nocne HenyHe
rOA~1H€ PftHd h'<HBOTa y HOBOj JyrocnaBitljH CI1060AHO ce MO>He TBpAHH1, AB cy M1,1nHOHCKe Mace
meHa KOA Hac--6p3o, 6pme Hero JtlrAe H 6pme HO
lo1KBA y HCTOp~jH, npesam;ne jeABH B811H·KJ-1 H rpHOBHT nyT OA, nopo61beHOr 40B8Ka AO paBHOnpaBHOf
rpa-i)aH.HHa
KOjH
aKTl-1BHO
Ill
n03HTI1BHO
yYecrsyje y CB1<1M nocnosMMa HOBe Peny6nJ-H<e.
.. -'=:,...., ·
'·
PaB>wnpaaHocT h'le.sa -
Aeo nHTalba. o6Hoee
H ll3rpaAibe.
~/ > \ \ ·
.
/ ,,;
"
fnaBH!I\ 3aAaTaK >KeHa 1 TO 3Ha4_'· ~AHTH¢aWH·CH14KOr cppoHTa; 6Mo je 111 jecTe i :a~ ce YKiby-:~
f::
Jti~fi!,0 ;:; .::·
~//!: ~pl_~- ~.;:.
�'
..lI,·
I
,
'I
'
L.Je, MaCOBHO- 11 di(TYIBI-/0 1
y
o6HOBY Vi
Hawe 3eMibe. Caa caAplt01Ha paAa
11!3rpaP,.f-b)f
vt. cee
paAa Tpe6a ,qa 6YAY npHilaroijeHe TOM
cpopMe
QCHOBHOM
3aAaTKY OBOr nep~OA3· ni-'ITdl-be o6Hose M />13rpaAJ-be Heo6Jo1'l.JHO je WY!pOlCO. 0Ho no4Mt-be KOA
npMspeAHor nJ.o'!Tal-ba na npexo cOl.V1jarmMx
~
ocram1x, 3aspwaaa ce ca Hajpa3HospcHHJ.1M cp?p-
A·\-aMa KynrypHo-npocserHor
pa~a.
Am1 ean.a yeeK noHoso ocserm1TH jow je,qHO
m1Tal-be He06H4HO 3Ha'-wjHo H 3a p,pmasy 11 3a
meHy mnal"be paeHonpaaHocr!-1 meHe. Balha
yaeK Hlv\ant Ha YMY Aa: KaArOA. ce npHXBaTWAO
l-i6KOr no·cna KaArOA M06VIl1MWeMO meHe Aa
rpa,qe, HCTOBper.AeHo pewasaMo 11 jeAaH Aem1ii
m1Tal-ba Hawe nyHe pasHonpasHOCTI1, yeeK noMHl-.feMO HanpeA H ro m1Tatbe. Haj3a,q, saJba yt-;HHJ.1TM
Aa ro 6yAe jacHo H HajwMpHM cnojet.HMa m:eHa. 0HRd i;e ~ CBaiU1 CJHaH pap; KOjH
opraHH3yjeMo, 11Man1 jow nyHJ-!jy ca,qpm:HHYr jo-w
13!-IWe CMitlCJla, M 6Y.i:.e CBpUJeH ca BI-!We OA,YWGBIbe/-ba, napona 0 paBHOnpasHocTJ-1 H<eHa joLU yeeK je je,qHa o,q HajnpJ.1BJld4HMj~x
napona
3a
WHpotce meHCKe Mace.
Eso KaKo je mHaf-be paBHonpaBHOCTH nose3aHo ca cB~oiM mnal-b!1Ma o6HoBe 11 H3rpap;l-be:
nogvo-t<eMo lll':l mene3HH4e H nyreae, pa·3BHjaMo
Im Hawy npHepe.qy, jaYaMo n1o1 1-beH
Ap>KaBHVl
ceKrop, HT A·- Haw a ce Ap>t<aea jaY a npHepe,qHO
crsapa ~arep11janHe ycno·ae 3a 6o·JbJ..1 >t<HBOT paAfH1X CJlO}eBa, a THMe J.1 ycnoee 3d 60lbH >KHBOT
11 pa3soj >«eHa. PewaeaMo m·1 .~:~.,aHac 3ajeA,H"ft:tKMM CHaraMa C04~janHa nl1Tal-ba, Hap04MTO· nH-
26
taf-ba ,o.eu,e, Ae4jMX ,tl,oMoSa i-1 obAaH~t~Wra, pew~-:
13
aMo nY.·ral-be cou.HjanHo r~ajyrpo}KeHio'ljMx riopo-
p,1.4.U,d H THM6 6ap p.eJH1MJ.14HO r.1 nMTal-be pa,qHML~a
-~ MajKVl Jo'l yonwre 3ano"CneH~X meHa, ga cyrpa
r,oKpV:jeMO 3eM!bY ryCTOM Mp8}KON: o6.qaHHWTB
!-f, ,n.oMOBa. noAI-UK8MO JH1 HHA,YCTpHJY
TYIMe
pcLuasaMO J.1 n~ral-he paAHM4Br H mnai-be l1HAYc:plo1CK!1X npOJo13BOAa ca cena, H .no~onp11~peg~
HJ.1X anaTKt-1 11 Mal..lJVIHB 1-1 y Kpa)l-bOJ m-1HMJI1 m'<J6JleM r.OAM3al-ba HOBI<1X WKOfla, 6o..nHYIU,a, no-
p~AJ.1flHWTa H csera oHora wro rpe6a crsop1-n~1
/j,a 6H paBHonpa:eHOCT >KeH.a A06Hna cse Marep;.~janHe y·cnose. Caera rora He MO'}Ke 6wTJ.1 Y
6yAy"fiHOCH1, aKO ,qa~ac He nt:y»<MMO Mory'hHOCT
p,p>tcBBJ.1 Aa peWYl HaJOCHOBHJ..fje mnal-be CHa6Ae·
Bal-ba, aKO joj He· OMoryiiYIMO OTKyn BJ.1WKOBa, a
KO He gaMe AY>KHY nope·3y, aKa Ap>t<aBJ.1 He npy}i<HMO cpi1HaHcMcKa cpegcrsa Aa wro npe pew!-1
osa ropyiia n!-1Tal-ba.
Y CBO·Me pagy gaHaC, y nep!AOAY o6HCB6~
AHnt¢awltfcTH4KI1 cppoHT >+<eHci rpe6a Aa pa3nl1·
::"je ABa m-na~a y se31-1 ca o6HosoM: npeo KO··
j~ cy ro cpopMe paAa KOjJ..1Ma meHe Mory Aa ~e
nornyHo yKJbyYe y o6Hosy 3eMJ:be, V1 A.pyro KOJ9
cy 10 q,opMe . paga noMofiy KOjY'lx MO>:te p,.a ce
Beh
y
OBOM TeWHOM nep;..!OA,y
o6:.;ose
Y,4HHI1
He~
wro 3 a H<e~o~e, oco6HTO meHe-Majt<e. To JeCTt una
cy cee >He-He Kao pasHonpaBH!-1 rpatjaHI1 AY)i{He
Aa Y4VJHe yo6HoBH H H3rpaA.H:.J.1, H Apyro, wra
M:OHCe :w.eH.aMa A,a ce nohi.OrHe se'h AaHac_!... wra
N,o*e A<PH< ,qa npHMI-1 Ha ce6e, Aa ce no.opHHe,
Aa Aa V.H}.~U,MjBn·W}', Aa now::;n~e Ap>Kam1 y ~-t.e-
27
�~·
,, I
;
'I·
i
~ioj ~pM3H
3ci }K6H)r 11
Majl<y. r~fCBe
se-fi
paAe Hawe opraHM3B41tlJ6 1-l AO AaHac cy
nocn1rHyTJ.1 KpynHH pe3ynran1. PaAH ce o TOM.e
Ad
Mei)y
TJ-iM
nocllOBHMd
3Ha4ajHMje H HajX~1THJ.1je,
fOAH~je VI HajcaspweH!Ilje
>«:eHe yyecrsyjy yo6HOB!'I
3aBajy 11 ocTBapeH:>e csoje
i!'
nOCIIQBe
AC~Hac
nOADYYeMO
OHe
.Haj-
Ad HCTa·K:HeMO H~JnC
cpopMe noA
KOJYlMa
3eMrce H THMe y6pnyHe paBHonpasHocr:-1.
'te aKu,~je no"ene cy oA tipH<ynJbaiM A~"
poaa 3a Ae.Li!llje p.o~>Ao8o Vl no~ere AOMOB}'!Ma ga
ce y Heln1M rpaAOBYiMil pa3BHJY y caspweHy opraHH364~t~jy npHKynlbatt.a KpynHH.x npMnora, narpoHaTe H cranHy noMoi; jeAHOM
OApei;eHo·M
AOMY·
PaA meHa Ha cao.v<jam-!OM
MH
cMo nocn1nu1
36MJbJ.1
mna-
~be parHe cHpo4aA,H, coLV-'IjanHO yrpow.:eHe Aeu,e,
~e4HjHX AOMOBa, o6p,a:HJ.1wra nocraHe mna~t.e
X<eHa, cacrasHH, Hajsa>KHHjH Aeo paAa AcP>K-a.
H Hajre>Ke COLV-tjanHo nH·
To H jecre t<pynHo
rat-be, -KaA. ce 3Ha t<011MKO je Aeu.e ocrano 6eJ
poAHTeJba, KOJHfi<O J..otX
'
li'
je
6e3 HKaKse 3aWTHTe H
Y pewasaf-by
oeor m-1ratha Ap:»caea ce c nyHo npa.Ba ocnoHHna Ha >KeHe H· rpali<Hna OA H>I1X Hanope 11 6pHry 3a AeL\Y·
Y pewaeal-by oaor mnatba· m:eHe cy noKa3a·ne
HeyMopaH rpyl\, Iby6as 3a 1\el.\y H pa3yMene reUJKofie Hoje 6H HMana Ap>«asa aKa 6M Mopar.a
caMa, caMe H3 .qp>KasHor 6yveTa, caMe nna"keHOM paAHOM CHaroM, ~Jta pewaea osaj C04Hj~JlHH
npo6neM. 0HO WTO y nep110AY 06HOBe MO>KeMO
y6pojarH y Hajse?.e ycnexe A<P}K-a ro je raj caMonperopHH 11 Hanop~o-~~ rpy..q xojH cy >J{eHe noKa3ane aK4H)aMa· Ha 36pM!-baBal-hY Aeu.e. HeMa y
3€MJbJ.1 HM jeAHOI .C,0L11-ijer AOMa y J<Oj~ H~cy
yno»<eHH HanopH, ,a.o6poBolbH1>1 paA J.1 Marepww,
janHa cpe.qcrea meHa H Maj KH.
MorykHOCTH
28
3a
n<HBOT.
np11Kyn1111e OKO
Ae4~je AOMoae.
ncr~y.
Ad y Hawoj
y jeAHOj KparKoj
4 MJ.1!111oOHa AJ.1Hapa 3a
Y 6eorpar.w meHe cy ·caMo
aKU,l4jM
Y CnasoHcKoM 5poAy meHe cy
npHI<ynHile 124.000 AMHapa 3a AeYHje AOMOBe,
rpaACKH Ol\6op y OcjeKy 200.000 A~Hapa, y C~
pajesy je opraH¥130BaHa spno ycnena
AellHJd
HeAefba; H<eHe t1tpsapcKor cpe3a cnpeMJ.-me cy
Aapose 3a parHy CHfl04aA y Ocrpowu,y KOI\
5Hxat.a, rAe y AOMy >t<~BH 500 6ocaHCKe Aeqe, meHe Tonm·14Kor oKpyra Aane cy CBMtbe 3a
A64J.1je AOMo,se, y necKOBdlJKOM OKpyry CKYsane cy oJ<o 2500 Krp .. neKMe3a 3a o6AaHHWTa 1-1
l'l:-manHAe .. Y Cpe3y neRcKoM cnpeM11ne cy >KeHe
3.!1MHJ.1l.~Y 3d A64)1je AOMOBe, meHe 3arpe6at.H<6 ~
TpewH>eBK6 npel\ npsH KOHrpe~ Aane cy 950
paAHHX yaco.aa 3aWkiB61-he .Ae4!4Jer oAena, >KeHe y 6eorpaAy cawHne cy 21.850 KoMal\a 1\e""je OAet,e CKpojeHe y L\eHrpanHOj paA.HOHHU,H
L~pseHor Kpcra-. tl.a ~1 He noMv.:l-beMo 4Hwiiel-be
3rpaA,a 3a A64Mje AOMOBe, .nneTel-be syHeHM"X
rmMaAJ·•ri-;a og KDj~1x cy »<eHe Cp6~je Hanpaaw:ne
CTO·TI.1H6 i;e6aAJ..1 3a AeliHje AO·Mose, Ad H He no/vH1rbeMO XIAibdp,e nal<eTa KOjH CTJOH:Y OA )K61-!d
ca cena A6L\Joi y AOMOBMMa. Teumo je H HaOpojanf
cBe Ha4V.He WTO cy :x-:eHe npoHawne Aa noMorHy
A"4Hje AOMoee.
29
�VIAe)a a narpo·iiar"Ma Kojy rpe6a oGsilp11ti1
3a cBaKH A,64HjH AOM, 3Hd4H orpoMHO onaKWal-be
AP}f<dBH, KOja He Mome caMa pewa,sarH os-Jt.:.BJ
KpynHa cou.11ja.nHa m1Tal-bJ 6e3 csecrpaHe noMo·tlH
HapoAHKX Maca. lt1Aeja o narpoHaTHMa 3Ha4M eeJH1KH
KOpaK
y
opraHH30BaHoj
noMoiiH
A<P>K-a
Ha COU,HjaiJHOM noJby. Tpe6a osp,e HCTaiiJ.f p;Ba
H3BaHj.JeAHa npJ.olMepa t<oj~-1 cs~t~Ma rpe6a Aa cny-
H<e 3a yrneA.· }l{eHe Y!3 cena oKo beorpap,a :-;3
Bpa4apcKor cpe3a, y3e.ne cy Ha ce6e cranHy
6p11ry a jeAHOhl Ae411jeM AOMY y 5eorpaAy "
Aev.!'lje o6AaHHWre, YJm-1 nc:nyr OH~x y ~paAat.t~y,
rwje cy OA ·I<YXHJ-be crsopvl!le
KaCHHJe Ael.!l-'l;l---1
p._oM, y csaKOM rpaAy meHe npOM!tfCilHne rwx:o
p,a opraHJ.13yjy, He ocnatt.ajykH ce Ha ,qpmaBH'-1
6y~eT, Ae•,Hje o6AOHHWT6 y CBOM
rpa,L\y? y ..
6o3o 6H ce Hawa 3eMJba npenoKpHna o6Aa~!H
L!.!.THMa y HOjHMa 61-1 6J.111a AeU,a pa,qHYIU,a 11 3an~
cneH11X meHa, y6p3o 611 ro HA\ano cHnHo
r.e,-·
crBO Ha pa3BOj paAHYIX H<eHa.
Jl'<eaau. 100 Krp. nacylba, MHpHjeeo KpoMm..:p, BeJ1Y!Ko Ce.no 500 Krp~ nacylba 11 TaKa peAOM --Hefl:o pe30Hl.W 1 H6KO CYB~ MeCO H c.naHHHy.
Y aK411jaMa Ha COU,J-tji:.lnHOM nofby A,OWaO je
pp nyHor H3pa3a xyMaHHrapH~-1 MoMeHaT. ~{ojH
nyr l-WiY ce npHrosop11 Aa nrM co~VijanHHM aK··
L~HjaMa }t{6H6 Aajy H CytBYiWe XyMaHHTapHy. 6ojy.
MoMeHa·T xyMaHvnapHocn1 CBAe H Hrpa senHKY
ynory, AnH, He..qocraraK HHje y TOMe. CoLV1jdllHa
m-tTat-t.a cy oHa, Ha KojHMa Apmasa o4eKyje Hajsehy noMoii HapoAa, a npseHcTBeHo >KeHa. A.nYl
i8 He,o,ocraraK y TOMe wro cy a-J-<u,~je Ha coqHianHoM no!by noHerAe 3aAp>Kane caMe· raj xyMaHHTapHH KapaKrep (cacroje ce H3 noepeMeHor
Esc Apyror np~Mepa: 3a Ae4~jH AOM y 6n~
::•II,HH OyrojHa npMMxne cy 6pHry Ha ce6e )'KeHe
J~"':~Kr;;lbH::: A~~~BHaH3::~=Il~~~e J.1 C:~~- ~:;~~:
opraHH30Bane je Ha osaj Ha4HH: meHe 143 Pe~
CHa6Aesaiie ADM ca 50 Jnnapa Mlle!{a
cr..un~ AaH y roKy Mece4 AaHa, noroM fie TO tB~
HWr!.i >Kene3HHK, na }l{aptcoso, 3y4e, PaKOBHU,a J.1
CtHHca
ra~o
peAoM. BI1W>bi1U,a l;e ABBBTlf 30 Hrp. nyKa
Me:cer.JHo, /v'1a11H Jv\oKpH flyr 50 Krp. nacyfba, KHe-
1-n cena
4~-tnynl-rfia.
~aMMCJHiTe, fra,q,
6M
c:.na cena oKo rpap,oea,
y YHTasoj 3eMJbM 1 pacno,o.en!-1na ceoje AY>KHOCTY!
~-~ o6aB639 npeMa ,O,elJJ.1jYlM 1D,OMCBV!Ma, a- O/\p€{;V.J19 ce AY»<I-locTH H<eHa ~3 cBMX gpajesa :paP.B
H 3a6a4eHJHX cena? 3aMHcnwre 1 KaA 61-1 Hawa opr.:.tHtr~3a!.4Hja T'a·t~HO opraHH30BSJ1a 7y CTallHY J.1 Me~.
ceYHY noMoh, Ka·KBO 6M TO orpOMHO onaxwaf-be
6~u1o 3a ApmaBHI-1 6yver?
3aMI.fCJ1HTe, Kop, 611
r:::-~yT
30
:::;:;:.::: Y.3 Kp-aJbeBa r.c.c cy
opraHn:.:;,~:ane
Ha C04HjanHoM: noiby.
Ml4 MopaMo nocnrh11.
r;.e't)yn1M1 IJ..Cl_ P.awe a-H:4YI]e Ha cou,!t!janHOM noPJY
He 6YAY KpaiKa Aaxa, eeii .Qa ce npeTaope y
cranHy, csaKOAH9BHY 6'pHry H nOMO"Ii C04HjanHilNI
ycraHOBaMS:. Ta noMoi;. rpe6a Kao- H AO caAa, ~
jow BVIUJe Hero· go- cap,,a, Aa· 11Ma Hajpa3nW-t14Hije
aHAoBe, am1 Aa joj H-awa opraHJ.13au,Hja Aaje uJTo
opraHH30Ba.HHj H Kapa-KTep. npe CIBera 1-pe6a Ce
TPYAH·TH Aa meHe ceaJ<or rpa,ll,a, J.1"m-t caa-Kora pejoHa y rpaAy, csat-ter cena np_HMe Ha ce6e J.13Be-
31
�r'l"
j
I I
I
'.1
I
!
y
CHe OApeljeHe o6ase3e npeMa jeAHOj OApel;e-
AeL\a 3axaanH~L\e l..\peeHoM KpcTy
no.speMeHe alu..v-1je no nojep;~4HJ.1M
3a noMofi Koja HM je cr11rna npeKo Hawer L.J.pseHor KpCTa. nHCMa cy 6Hna nyHa neCHMJ.13Ma,_
6ecnOMOfiHOCTJ.1 1
jaAHKOBaH:oa 0 TOMe p.,a J.1M
HMKO APYrH ceM 6ora J.1 AMepHKe He ~ory no-
:~j ~;~~a;;~b:';~~~:=~oTso;T~a~~~ee6~:, ~:p3oH:~
cou.HjanHI-IM
mtral-bJ.fMa. CaMe osaKBMM KO,HKperHH.1
M 3aAaU.HMa MH iieMo 3aHHTepec:osan1 HajwHpe cnojese
meHa. A >KeHe cy yseK cnpeMHe Aa y nojeAHHY!M
MORH. A
TO
AMepHL\H
cy eel\ ASL\a Kojy je Hawa Ap>Kaea
paAOCHH-
npse_ ro,qyJHe nocne oc.no6oijet-ba
caKynJ.1na
y.
Ae4Hjlo1 AOM M o6e36eAH11a. Ta ,qe4a cy Me3HM-:4aA Hawe Hose Ap>t<ase, 6e3 o63Hpci p.,a .nJ.1 jeoHa y CTat-by Aa Y.M OAMaX npy»01· HdjnOBOJbHMje
MJIIBOTHe ycnose.
3aro H Hawa opraHYJ3au,Hja
rpe6a Ad 6A11 H6A 1-bHXOBHM -aacnJ..~Td!-beM KBKO
61o1 oHa nocrana Haj3ApaeY!j·e je3rpo Hawe oMnapyiHe. AKo jaw He MomeMo AOBOJbHO yntl..\an-1
Ha npael-'!naH pa3soj 11 eacn!rlTat-be Ae4e w oMnaAJ.1He y CBMM nopOAHLJ.6MB 1 MO>KeMO TO CBaKaKO
Y KapnoBu.y, Ha npHMep, >KeHe cy ga.ne
oHaMo rAe cy eel; Ae1.1a ciKynJbeHa y p,eYHjHM
aKL.V1jaMa, KBA ce. 3dXTeBa XI1THa Mo6H11113aU.r.-tja
J.1 OOMO"fi CB~X, npy>t<e CBojy OOMO·ti KClO y dKU,J.i-
jaMa 3a 3apo6fbeHHKe 11 A6M06HnHcaHe, y KOjMMa cy >KeHe Aane oipoMHe npHnore 11 noKa3.ane
saHpe.a.He opraHJ.13aTopcKe cnoco6Hocnt. Tpe6a
paa·sHajnt H HerosaTH 1-1 ·CBe o6m'!Ke oHe AHBHe
y A64Hji-1M AOMOEU1Md, HHBaBY.llA.CKHM AOMOBJ.o!Ma H 60I1HWU,aMa, nopOAHnJ.1-
na>Kf-be KOja >tUiBOT
WTHMa
jHM.
11
cnH4HO
41-iHH
yAo6HMjHM
H
A~Hapa 3a caHHTeTCKe opMapHhe Koje he
Ce HanpaBHHf· 3a HHTepHaTe y A64HjHM AOMO·BI-1Ma, y Cn.nHry werpn1 cy 3a Ael..IJ-~jH gaM 143pa-
25.000
P.M11a.i A64Hje Mrpa'-lK9 1 Ha KOjJ.1Ma je
CBdKM HdnJ.1-
cao csoje HMe.
Hawa noMoi; A€4J-~jHM AOMOBJ..~Ma He
AOMOBMMd. Ce.M _TOr a HaMa je no3HaTO J.1 TO
Aa
jow no Her Ae y AOMOBHMa (Ha npHMep y XpeaT'
ct<oj)
L!BCHe
cecTpe yn11.1y_ Ka eacnwTatbe Aeu.e~
PaA H aH4Mje Ha cou,MjanHOM no/by Mo~
6~·n1 yseK y CKII-8AY ca nnaHOBI1Md HapOAHe
snacnr Ha ToM' ce~ocropy.
P,albe, HHJ-141-fjanma
AQJ}I-{-a 3a OCHMB61-be AOMOBa HllY'f 06AdHYIWTa
Mopa yseK 6J.1TH p,o6po CMJ.otLUibeHa H. Ha peanHoj no·A11031o1. He MO)i{e ce, Ha npHMep, ocH~-tBaTYJ
pajy
CMe
3aycrasJ.11'11 caMo Ha MarepHjanHoj noMoiir.-t.
ce
Ha
npaoM KOHrpecy A$}1{-a
Jyrocnae11je,
Apyr
Hapo4J.o~TO HarnacHo ynory Kojy meHe
"'Majy y eacm-naH>y IJ.el.je. KaA je peY o eacn>~
Taf-by ,qe4e y A64HjHM AOMo.BHMa, HaMa ce sp.no
T1o1To HaM je
>KeHe ;;.eu,e. Hae·ew"ky caMe jeAaH npHMep:· H3
Aet.JrA:je o6..qaHHW1"e a Aa ce He: 3Hd Ha Kojoj Mar~pwjanHoj. OCHOBJ.1 i;e ce OHo pa3BHjarH; Tpe6a
npao ogpeAHTH
cKa.ny KOfB1KO iie poA,HTeroM,
Koj!'l c"y y Moryi\HoCTH·i nnata.ant 3a ceojy ,qeu.y,
KOJlHKO· Ae~e Mory_ 6Hn1 6ecnnaTHO" HTA· V1Aeja
jeAHQr AOMa y KpyweaaYKOM OKpyry m1cana cy
o,<Ce30HCIG1M o6AaH11WT11Ma y cem1Ma je apno
46CTO
nOTKpaAajy
pljaeo A,enoeaT~
32
11
J.1386CHe
rpeWKe Koje Mary ,
cpopM><paH>e COI.jHjanHo yrpo-
3
33
�"
.\
·.
1
): :
I
I,
II
,;
·I
I I
I
I
'i
.A06pa H seJH1Ka CTBap. AnH~ ce30HCKa o6AaHHwTa yceJH1Ma npernocraslbajy H3BecHe · MarepHjaiJHe ycnoae, ja·Ky aHntcpawJ<1CTH4KY opraHH3au,Hjy,
BHCOKY CB6CT, KBA,POBe, H 3BTO- 1-bHXOBOM
Tpe6a o6a3p~BO H KOHKp6THO npH~
OCHMBaf-by
crynar11.
Y4ewt.e m:eHa Ha C041-1ja·IIHOM noJby
Aano
je ~<pynHe pe3ynrare. Tpe6a Y4HHHTH cse Aa ce
y paAy AC!J}!{-a Ha TOM nofhy pa3BHjajy Hose
cpopMe, aKniBH3Hpajy Ho-se Mace m:eHa,
yHeTH jaw BHWe opraHlo13CBBHOCTH
rpe6a
H CTanHOCTH
Y~ewl;e JKelia H TaKMHqefba Ha np>topeAHOM
nolby.
HN.eHa
M
,qeila paAH"4"•
yAapHH4a
Koja cy 3acBe-rnHna y
HOBe Hawe 3eMJbe
1.1
ABHHMa
y
o6-
caecTpaKor TiUfMM'Ietba,
noHa3yjy noHo-{3.0 p,a cy )t{eHe H Ha nofby o6Hose
crane y3 .a,pyrcse y paTHHM noABH3HMa, Kao
LUTO cy. TO 3Hane y A06a para Ha cppOHTy, y KpBU)BYIM
oKpwaj~Ma.
Y
YABPHH4KOM
TaK~U14eH>y
no cpa6pHKaM_a: nocrajy aeii wHpoM 3eMlbe nosHara V.MeHa p·aAHH~a
M3 reKCHfnH'H1X
cpa6pJIIKd -
E11113a6ere PaAynoBHt., MarHilAe Eapyx, Map"'u,e Af,ojMOBe, AHH4e HoBJ.1H61 nenH4,e Jla3ap, crapMl.\6 Wl 70 rOAHHa noJleKcHje ,l\HM ... TpHjes..,i;,
JenHU,e MapKOBHR, Py>KH4e HrHoaTOBHR, Jby6H4a
B11UU-bi141U1, Haj6oJbe reKcrHnHe paAHHU,e
Bojso-
A>iHe Map.,je 5a6HH, " MHomx APYrHX Koje csoj"M YA•PHH4KHM paAOM "' npHMepoM nos..,wyjy
HOpMy y ceojuM npeAy3eRHMil 11 noeei;aeajy
:t4
cno6o,q,a'' nop.Hrna je HOPMY H3pa_Ae wyca H3
22-25.000 3a o,caM car11 npeMa paHHjoj OA 5 p,o
20.000, Manm,o,a 6apyx y ,EnKH" H3pat,yje 32
ryU;eTa yapana AHerBHO, a H·opMa joj je 22, AH~Ji.J.a
nc.JlHHa
11
nenHqa Jla,3ap "3paAe 21 ~eMnep Ha
MdWHHJ.t Hd- Kojoj ocrane H3PBA6
y rJH4Hje Ha C04Hja.nHOM 36pHt-baEat-by.
cpa6p11KaMa, -
npou3BOA1bY· HeKe oA HoHX npeBa3HWne cy HOf?·
MY 3a 32 OA cro Kao JenHL\a MpaKOBHR, MapHJa
5a611H 3a 30 OA CTO npeMa HOpMH Y 1939 rOAHHH, Py>t<HL\a "' Jby6114a y 5eorpa,o,cKoj rel<cTHnHoj
pa-Ae Ha no 48TVIPH pa36oja, En~3a6era Pa~_Y
nosH-k y /6e10rpaAcr-co~ cpappHu,M ,Ot<r,)6apc~ra
8 I,ICMnepci 3~
HCTO speMe. CrapH4a naileKCHja y 6eorpaACKOJ
wro<j>apH H3aTKana je 3a 12 AaHa 220 M<;Ta~a
MarepMje 3a sojH!til!Ka ogena ~ a paHHJS Je
3 a HCTO TOm11<0 BpeMe . TKBha 170, pi!AHHL\6 Y
cpa6pHKaMa _ 1/Panenfft,
.,Jyro80 jso1;aHCKHM 11
cpwnu, ,BoreKc , noK-a3yjy OAilH't.~He pe3y_nrare
y paAy; MOKeAOHCKa pai'\HHL\a w~yilepKa
pJ.1u,a ~HMOBa_ TBKMH4H ce Ca CBOJHM
Ma-
Bp6AHH·M
11
ppyrapH4aMa y cpa6pHKaMa ,BapAap , .,BaHren
KocTos", uApMaraHH.
OeaKBMM pBAOM M YA!lPH_YI4KHM raKMJ.1Yet-beM paAHH:U.e "fie csaKM'M AaHO.!A"- nocnt3an-1 .cse
eeiiy KBa!ll-1cjlHJ<OBBHO'CT 1<1 THMe i;e_ napo-na: j0AHBK
pa.A --:- jeAHBI<a Hat\HMJ..l,S
_,-f.,.---nocraT~
CTBap-:-
HOCT. Ose npMMepe Tpe6a Wl-IP,OM 3eMJbe~
?> ~-MU,H- ' ' \
11 apHca.nt, p,a nocny,t<e Kao npHMep H
Ma J1 CeJbBHKBM;a 1<1 OBI<'IM paA.HJ.1M _>-Ke :~~).oKaKO
\
ce no-Mame cBOJa 36M1ba y o-6Ho_~~·. !.;.·~
_..
~
nocTaBJba ce mnaf-be, H~ KO'JI4 --~;e jHB·4HH
~- :5
Apyre >t{e_He, J1 OH~ KOJe HJ.1C v:;pa5p_!•IH~; .Ma, yKibYLIHTH y paA Ha o6HoBK H y TaKMHI..Ie~~- 0~-
H cse
.i-'"'35
.·,
3..
~
~~;
•-..,;;
.A_,
/
�R'
!1' T
)I
.. 1
I: '
!' i
I
!
MopiiMO fipk3Hiri'H Alt., Aok cMo Ha C041o1jafi~
koM nolby Hawne HajpaaHoepcHwje cpopMe aa y-
rpaP,osa " cena noKa3ane cy Kalla ce rpe~a Mf!.·
BJI!Ma HMje aKTMBH3HpaH. 0BAB nOHOBo Clly>t<e 3d
ijyco6Ho noMaran-1 y nocnepaTHoj o6HOBJ1,- a Ha
MHDfJ..1M pa.qOBVIM-a p,ane cy y CBOM Kpajy BeJ1YIKH AOnp~t~Hoc o6HOBH nopyweHe 3eMibe.
Y
BHpOBI1THL\H cy >KeHe p,an<) 15.000 p,wHapa ca
csoje npy,peA6e 3a H3rpaA1-bY cena KocMeTHK,
npHMep KpajesJ..t y KOjHMa cy TOKO·M
YMT5EOr
paT<! BoljeHe 6op6e, y KOjHMa cy >KeHe TOKOM
4Hrasor para 6a.me Ha Hajpa3HospcHHjMM nocnosi4Ma, noMarane Ha Hajpa3IlHl.JHTHje
Hd41<!He
csojy sojcKy no4es OA nneref-ba 4apana AO
KonaH>a 6yHKepa H yyewi;a y opymaHWM 6op6aMa. He A03B011Jo1MO
Aa
ce y MHpy ycnasajy
MHOre CHare, AB Ce y MHpy CTBOpJ.1 HeKa .crpora
sewra4Ka noAena Ha ·MYWKe M >KeHcKe nocnoee,
HJH'i noAeJta Ha nocnoee Koje Ap>Kasa npMMa Ha
cena Bpxose4, 3a ,qoMatiHHCTsa f..!cTor cena cnpeMJ.ol11e cy cse wro je norpe6Ho, H npHKynHne
49.000 AHHapa. OsaHB~ npHMepH noKaayjy Aa
cy meHe y rpa,q.os~Ma Hay4Hne OA ·caojHx APY·
rapHu,a J-13 cena Jl~-iKe, 5ocHe J.1 opcKor Korapa,
Koje cy 3a speMe para 3Hane TaKo MHoro Aa
yYHHe Ha ja4al--by 6paTcr.aa 1-1 jeg~HCTea. ~aHac
>KeHe J.ot3 rpa,u.osa noKa3yjy, A.a cy cxsarHne H
HOBJ.1 3aAaTax: jat..ICH-ba se3a YI3Meijy rpaAa J.1 cena.
t.Jewfie >KeHa M noMoi; ,qp>t<aBH, AOTJle Ha np!-1speAHOM nolby, Ha nofby np~speAHB o6HOBe 1-1
H3rpaAf-be, Be·l1MKH ABO )f(BHa, y MHO_rHM Kpaje-
ce6e,
cy
Tpe6a
KOjloo!
pDAH11.
Ha-
Te se3e rpe6a ja4an-1, Mo6J.inHwyi=.H H celba4Ke
>t<eHe no m1Tat·bY oY..01Bibasaroa Hawwx T))>KJ.1WTa
l1 V13HOWerba He! rp>!H-1WTa nolbonpH,apeAHHX A06apa no MaKCHMJ.1paHHM u,eHaMa.
cy
6YiHyjeMo J1 jeAHO J.1 ,D,pyro, rpe6a CTdJlHO MI-l·
0 CBaKOM Ap>t<aBHOM nocny KdO· HapOA,·
HoM 11 npoHa:tiJ.ot wra je ry aHa y 4eMy r.1 HagoA,
y
4eMy, AaKne, H meHe Mary Ad noMorHy. Tee6a
cranHo >tU1Bent -ca MYIWfby, Aa ce Hana311MO y
TeWKOM nocnepaTHOM BpeMeHy, OA.HOCHO y HO·
BOM pary 3a o6Hosy 36Mlb"e, pary 3a 6narocra.
1-be,-- M Aa Kao M y caaKoM pary rpe6a Mo6HnHca.
·;:TJi_ ·cee CHare HapoAa'. -A wro ce THL.Je yLtew'ha
>t<eHa . y npHBpep,HOj 06HOBH rpe6a «MaTH Ha
'YMy·JA·.ra,.Aa HJi!WTa 6o1he- He no·AHH<e csecr meHa
6aw To
yLiewlie, na ,qa HaM je J.1 _36or rora
oco6J1.T9 HoPJ.1cHo 3ai1HTepe-col:'laTH meHe 3a npM ...
·ape'p.He )1·- Ap>KaBHe npo6ne_Me. _>KeHe MHorJ-~x
36
r
CTallHO Hana3HTH HB4HHa Ad HOM·
CaMO J-bBHH H Ha OHB KOjH
CJH1TJ.f
Hero_
AC!J}l{ y OcjeKy 113paAHO je OAet.y 3a cey A6L\Y
Ha
MH'OrHM_ I10CJJOBJ.1Ma, KOjr.1 Ha J.13f116A HI1CY
w.eHCKl-1, meHe cy nmca3ane MHoro HHVIU,Hjan1ae
H npy>.•mne nbJ.Aok Hapo,qHoj snacr11. VlMa MHoro
npHMepa. Y Ll,p~KBeH~L\H je HenpwjaTeJb YHI1wrwo
MHOrO WyMa. C MOTHKd ~· M KptJMnO-M 150 >HeHa
U.pHKBeH!-1U,e paAJ.o~llO je ,q,aa Aa-Ha, 3a ra ABa
AaHa 3BC<IA>1Ile cy 1000 KOMaAa L\pHor 6opa I<
500 KOMaAa L\pHor rpa6a Ha noepw11HI1 OA 2500
KB.
Merapa.
CeAaMAeceroro,q.J.1wtba
crapHu,a·
Kypca CrojaHHi;, AH114a Jlosp11i;, JeneHa 1..\ap wcraKne cy ce Ha OBOM KOp1-1cHoM no-cny.
>t<eHe
0MHWa Aane cy 1328 paAHHX AaHa, a TporHpKe
37
�280 pa.ttHux AaHa H~ naWyMJ'ba~afby caora
Kpaja. }J{eHe ca CywaKa Aane cy o6ase3y Ad he
caMe 3acaAHTVI 10 xel<Tapa wyMe, a :meHe KOTa-
!
!
pa Tporup Aane cy y Ael.\eM6py 800, a y jaHyapy
980 paAH11X AaHa Ha o6palj~satt.y no;ca Koje
np11naAi'i Ap>KasH. 240 ~<eHa y KyMaHoay 3a 7
caTJ< nocejane cy Ha Ap>KaaHoj """"" 140 Krp.
apnarl,l!-iKa; y
Hy.Mi:li·J.OBy raKolje a1nxeHo yYe-
crayjy y nowyMfbaSatty, 'I KO!·bHL\Y y 6ocHH 45
>t<eHa Hcermo
je 3a AdH 50 MeTapa P:P.Ba 3a
Ae-
YJ<je AOMOse. }l{eHe y JaAPY npesna·4H·i1e cy Apsa
113 wyMa y TpoHowu. Ha MoCTy PMjeKa- CywaK
cpa6p~{.!Ke paAHM4e paAe no BViwe cani HeAeJbHD Aa. 6H WTO npe Q)l{~·mene B8'3Y H3Mef)Y ABa,
rpaA•· Y LlpHoj rcp11 AcP}i( nocras11o je npeAa
ce 3a,D,aTaKa caijef-ba Macni1Ha /.1 AYBaHa, a meHe
K03apcKor M 6apcKor cpe3a 3aV.a3ane cy TaKMJ-1461-be y cai)e·i-bY Macnw-ra. Y Ko.naLW1HY je pa.
AI-1IlO 150 >KeHa Ha ocnoco6Jba•Bathy nyTena, a y
PoMaH>fjCKOM cpe3y
y 1..\pHoj rap ... X<eHe
C'f
A011e
150 paAHWX AaHa " nonpas;me MOCT. Ha npy3H
6prar l-iaa"""Lia paAMflO je 30 "'eHa H3 P«jeKe P,y6poaa4Ke; y l{yn~Hl.\Y cy onpasJbane cTaHJ.1u,y, a y Benecy 350 meHa OYJ.1CTHno je npo~
crop o.q, 3 KM. OA cT.aPor raow.'ija. )f{eHe y MaKeAOHMj~ cy seo-Ma o36WJbHD npHw·ne a1<u,J.1j~ 3a
caljeH>e a<j>11joHa.
3aMYfcmne,
Kap,a
6J.ol AHTHcf:>awwcTJ.14!<M
cflpDHT >l<eHa y CBliM KpajeBJ.1Ma Ha.we 36Mfbe 1
npaTei;l-1 nnaHose H 3dAaTKe HapOAHe snacTJ1, yBeJ< 0·A,pef:V10 H Ho-j11 cy TO nocnos11 Ha npJ.1speAHOM noJby Koje 611 >KeHe
38
y
OKB11py TOr
-y OK:Bitlpy TaKM144ef-ba MOrne Aa 113Bp~
we? !{onHKO 6~-t caMo n1Me Hawa t.\p>Kasa AD6Hna! Tpe6a, A.aKne, nojaYan1 H O>KHBeTH OHe
a·K4Wje Ha npM•apeA,HOM noJbY noro-w.e 3a >t<eHe.
nnaHa H
Tpe6a AO Kpaja AOBecm HaMnatby 3a nponehHy
ceTsy, 3a o6paijv.sal-be csaKor KCM.a,ga
3eM1be
oApeijeHor 3a ro, 3a HcnyfobaBal-be ceTBeHor nnaM
Ha KynrypHHX 11 HHAycTp11cKI1X 6!1IbaKa..
nocToje, Me1jyn1Mr TPJ-1 3Ha4ajHa npo6neMa,
KOjHM.a AHnrcpawr-tcTH~IH1 q>poHT meHa Hl-lje AO
caAa npy>KHO AOBOlbHY nOMO"fi HapOAHOj BnaCTM
M aKTY.BJ.13v.pao m:eHe Ha t-bJ.1XODoM pewasal-by.
To cy npao OTKyn BI1WKosa; Apyro, nope3_ H
y
rpehe LUTajH
6op6a npor11a 1.\pHe 6ep3e.
ACD>K-a
c.,,..
113aec
OTKpHsajy TY 3ajep,H:-!4Ky cna6o·cT
HaLuer pa,qa Met)y :meHaMa, orKpV!·Bajy,
Ha·WMe,
Aa HH-CMO npet<o
AHn1cpawl-1cTHI.!Kor
cppoHTa
>HeHa AOBOJbHO noBe3aJ1e· nOJlJ1THtJKa H npHapeAHa nMTaH:.a. HHje cnyl.1ajHo Aa ·ce HJ.1 y H3Bewra~
jMMa H~1 y Hawoj WTaMnl1 a6H4HO ~ He nOMHI-be
HI-11Ci!Bi-<a a·KTHBHOCT >KeHa y Be3M ca OTKynoM
BJ.iWfCOBcJ,
Aa ce
He nOM!-11-be HJ.1 je,D.Ha KOHt:pepeH-
4Hja meH:a ncicBeF.eHa TOMe ni1Taf-by. V1cTo TaHo
croj11 H ca npMt<ynfbal-beM nope3a. H:ao Ail ca
npenywra, caMoJ APH<-BBH H 1-heHoM HajymeM aA-
MHHHcrpaTHBHOM anapaTy Aa aP.MHH!o1CTpanH3HHM
nyTeM cBpwe Te KpynHe nocno-se, nojH cy OA
HHTepeca 3a cas Hapop,, a HapoY~To aa aojcKy
11 3a cHpoMaWHe r<pajeae H Jbyflee. Kao 11a cy TO
nHTa!-ba y KojH·Ma
H
cs11 YnaHOBI1 HapoAHOr
c:ppoHTa, H cse meHe AHn1CpawHCTH4KOr cppoHTa
>KeHa, He_ cTpe6a Aa' 6yAy MaCOBHa flOAPtuKa Ha-
_39
�I
pOAHOj snacm. H"je cny4ajHo A• y jeAHOM ceny
!
ceny OTKyn BlofW·KOBa jeABa p,a ce nOMepH
c Mprse TaYH:e. Pa3yMe ce, t.!~TaB osaj npo6neM
Be3aH je ca onwrHM npo6neMOM ceibawrsa KOA
Hac, a w..eHe cy ';qeo ror ceJbawre::t t<oje pa3A.I-1PY
t~nacHe cynporHocrH-. An~-1 aKo 6~-t ce HapOAHH
¢poHT a ca tt-Y.'M AHrH¢awHcT~YJ-Hi cppoHT meHtl,
rj'
aK1.411ja 3Cl P,B-4HjH AOM nornyHo y-cne, a y TOM
HCTOM
Mo6ruu-1cao Ha O£H1M m·naH:.HMa, ocranw 6w jow
caMo HenpHjaTerM1 H ca6orep1-1 KOjl1 6111 OTKa3anH
Hc:ny~erbe ce.~1x o6ase3a npeMa AP>«.a·BM H ceoMe
HapCA}'· Pa3BHT~<'~ Meiw )KeHaMa wwpoKy an1TaL~~jy
3a
peWel-be
OBMX
nHTBK:la·,
o6jaCHJ.1TI1
HM
AY*HO·CT r.Yir-nor M HeOJ:VlO>XHor pewett.a osHx
mnal-ha · - ro- je 3ap,a.raK ACD:m-a aKa xot.e Aa
CArosopH caojoj yno3H M06HIH13aropa >KeHa H
opraHH:J.aropa rMo1xoee noMoiiM Hapop,.Hoj snacr~-1 .•
Yna3al< meHo y ~•Apyre rpe6a Aa 6yAe jeAaH
z.aMawaH l<opat< y ToMe.
L\pHa 6ep3a H wneKynaL\Mja jecy nHTa""a y
L.lHjeM pewaE.:u-ey Mopajy OIJ.Mrpant 3Ha·4a.jHy ynory ynpaso· lr<e-He. }HeHe li:etpoqVITO AOMak>~L\a ycrsapH cy jeAaH OA KaHana npeKo KojHx
L\pNa 6ep3a po.aapH- Ha. HaweM rp>KHWTY - :meHe Hap04~TO AOMaiHH.J,e Mory nocTaH1 H CH·ryp~-re
cj:>poHranHa OA6paHa nporHB u,pHe 6ep3e H wnef(YJ1-f:!LitYije.
V1C.TO OHCH!O KaO
WTC· cy Ce
y
Oi{ynH-
upajen;..:Ma aa speMe paTa
OJ:t,P~4ane
MHoro K.ojei.Jera ctlMO Aa 61tl HenpHjaTelby Y4HpaHHM
Hi'!Jie )}(l"fBOT Te:H!H·M
y
HBUJOj 3eM!bH He npOAOjy-
flH M''/ He.tWe npOM•B30Ae,
rpe5a
ce J1 AaHaC OA~
pei;H MHoro Koje4era, y HHTepecy 3Apaaor H ·
40
npaE>HnHof pa3aoja Hawe rproBHHe. f\a3aHTH M€!•
ijy meHaMa WHpOKY KaMna·l-hy, WMpoM 4YfTaee
3eMibe, nporws 4pHe 6ep3e H wneKynau,1o1je, o6ase3aTH ce.e 1·1'CKpeHe
npH·CTanvn.lre
HO<P-a,
YJ!aHHL\e ACl>Jt<-a, Aa 6yAy ynopHH 6opl\H nponm HCBMX ·HenpMjarerc.a, TO je raKoije HeOAnomaH J.1 XHTaH 3aAaTaK t<o)M Haj6olbe Mome Aa
Vi3Bpw11 ACD}f{. Pa3BHTYJ wHpoKy KaMnal-hy
KOA
>KeHa ca ceJ1a Aa AOHcce caoje npoJrl3BOAe y
rpa,q 1 TO 3Ha'-IH Y4HH~HM eena-u.c~ AOnpHHoc A.Pmasl-1 1r1 npM:apeAHOM >K!Iisory !<OA Hac. HeKa caMe
je,qaH npMMep H3
one-T norcen1 l'-i{eHe KaKo
ce y MHpy Tpetia ynopHo 6op!4n1 nponm HenpHjareJba: paHMje je ByHa Ha u.pHoj 6ep3M 6!tina HeH:OJH1KO CTOTHHa AltlHapa no KYmorpaMy, nocne ynopHe H oprtlHH30.BaHe 6op5e
npon'IB
4PHe
6ep3e, AaHac je syHa Ha m1jau,!-1 30 Al-lt:i_apa.
Hawa je opraHH3·au.Hja 11DHHKna y jeAHOM
pesonyu,l1oHapHoM Ao6y, KaA ce HHCMD 6ojane ,qa
n,...me
30 Hawy sojcKy " n<;npe6e 6op6e rpa>KHMO
1o1
nOCJ18A,I-be rpno CTOK8. np·eMa TOMe H6t'V\a. M6CTa
cTpaxy npeA meHaMa, KaA Tp-s6-a··-,qa ~1x Mo6H'JU1weMo no nJ.1·TaH:.~1Ma OTKyna >1n1Ta 1-1 ApyntM npH~
speA.HI1M m1TarbHMa. na Jt1 i!KO H:awa ~1H.Q..YCTpHja
HHje y cTat-:=oy .qa 3aAOBOTbM cse 'H:.!-'IXOBe norpe_6e, ro y TOm1KO npe WTO ce. HapOAHe Ma•::e csaI<J.1M AQHOM ysepaBajy y CBS Cl1iypHl1jl>'! K 6p»01
pa3Boj Hawe HHAycrpHje, jep OCKYA><L\a y V.HAYcrplo1CKI-1M, HapOl.l:.1TO TeKCH·inHHM npO!o13BO·A,MMa,
Hl1je 'BHWe oHaKBa, Kao npsux Meceu.H nocne ocno6oijerba. Ce·M Tara·, HapoAHCi s.nacT "fie csaKaKo Y4MHIH!t1 -cBe Hanope Aa 11 KynosHa Mofi ceruaWTBa nopacre ycKopo.
4)
�I
I
MopaM.o ce, AiiKM, iiaY4i1TM ,ii,a H Kpd:l i-iawy
opraHM3aU,HJY pewasaMo ceaKOAHeBHa npJ~JspeA
Ha m1Tatt.a 11 noae3yjeMo ca nonHTHlJH:HM. MopaMo ce HayYMTH p,a pa3Bl-1j6MO 6yA.HOCT J.1 aKTltlBHOCT . nponm wneKynaHaTa H ca6oTepa. Mopa.Mo Ha.yYHrw Hawy opraHH3aU,J1jy t:~,a >KHBH H eKOHOMCKHM npo6IteMJ.1M.
TW p,a Kp03 Hawy
MopaMo,
Oprafil43a41o1jy
Haj 3 a,q, yf.Ae-
WCKOplo1CTio1MO
noner m:eHa H 1-bHXosy cnoco6Hocr Aa noMorHy
AP»<aBH 11 1-heHoj o6HOBH.
AHamj>a6eTcro• Te'laje,.u
npocael;HBa~&a
u
Apyre ljlopMe
meHa.
CraH.a 4opraH,v >KeHa OJ:{. 60. rOAHHa, y .nJ.1LV1,
Hay4Hna Je npe.q J.i36ope A.a 4HTa M, n.wwe. HeKa
HaM npso OHa o6jaCHH 3Ha4aj nMCMeHOCTH 3a
nonHTio1l.JKO npocee1ilo1Bal-be >t<eHe: "CpeiiHa caM
n~r~cMeHo·cr meHa. 0He nYIWY csoje np~e
>Kelbe
xoile _Aa Hayye necMy o U,pseHoj a.p_MI4jH, o-.
He xot.e ,qa npo4Hrajy napony Kojy
Hoce
Ha
cpu.y, OHe xoi=ae A a nenwe Ha 36opy Ka>I<Y csojy
pe4, OHe xoi;e A·:J npo41-1rajy HeKOJH1KO nyra THroe rosop H aHa wro OH nopyyyje mEmaMa.
Ose 3HMe MH CMO nocTJ.1rne MHoro ycnexa
pa3DHjal-by 6op6e nponm Hem1CMeHo<:TH. Hapot.iXTO ·cy TH ycnec!4 ~HaYajH!tl y Cp6HjH. Y_ HHWKOM OKpyry ltiMa H€nJ.1CMeHJ.1X W.eHa OKO 2Q.QQQ,
y
(Ose 3"Me aHarcpa6ercKe re4ajese nocet.yje
5000. OA 180 Hen"cMeHMX meHa y ceny Jowes1o1,
JaAapcKor cpe3a, micMeHocr o-ee 31-'JMe Y4H 118
meHa. Tai<3BHX npHMepa J.o1Ma MHoro.
·
KaA ce y3Me y o63wp Aa ~ y EiocHH nHCMe-·
HO caMe
15 op.,. era >tCeHa, Aa Ha 1-{o-cosy 1-1 Me-,
90 OA CTO HenHCMeHt-iX, Ka·A ce 3Ha
TOXJ.oijl-1 HMa
AaTH
Aa cy HajwltlpH cnojeer.1 ce1baYtU1X meHa HenH'"-
CB~J rnac OHOMe -KO 'f=.e Hac_ H AaJbe BOAHTH nen-
cMeHl1, CHAd ce He Mo}Ke rosap·vtTH o nonHTH4-
P.a .Mary- npoLir.iTaT;.1 Koja je LU1ja t<yn'lja
1-1
WOJ ·6yAyiiHocrH/' To je pe'·leHO JeAHocrasHo·,
an1;1 l<a3yJe Ay6oKH· 3BaYaj mfcMeHoCn1 3a npoceekKBal-be >KeHe. 3a speMe pa·Ta., Kafco n~t~wy
Hawe Apyrap~t~u,e, onoBHa je nocrana c.acTaBH-11
Aeo parHe cnpeMe sojHJ.>~Ka, mKMeHocr je 6Hna
nocrana o6a,Be~a Ha cppo HTY H y no3a'AHHH, ni-1CMeHH CY-A061-ijam1 3aA.aTtH< .qa Hay4e H6nJ.1CMeHe.
AaH~c cy_· aHan~a-?e-r.cKJ.o'l TeYajeaH oneT nocra,nw HajMHOro6pOjHHJM y KpajeBHMa y KOj~Ma
cy >KeHe Y TOKY YH·Taaor para ceecTpaHo y4ecr·so-
aane y ocno6o,liH1la4KOj 6op6H Hapo,lla. OneT cy
HMeHa CaHHU.e, Jaf-ba, tJ.yaHa,
,q,anManmcKa ce-
na Bpn>tKa " Myt. nop,11rna· sacTaay 6op6e 3a
42
KOM npocaefumarby >KeHa, OH·Aa
·ce
He Molme ro·
sopHnt o nyHoj pasHonpaBHOCTI4 >KeHa AO·K no:crojH orpoMaH 6poj HenHcMeHHX >KeHa. 4aK HH y
KyiiH He Mo~e ce no-cnrli~ nyHa pasHonpa·BHOCT
aKO ce >KeHa He ocnoco6H 3a ro, aKa HHje KaApa A-a csoje AOMafiYI4Ke no·cnose ca·MocraJlHO
~-'~ cci ycnexoM epwH. MH ce, MefwntM, Hana3HMO
y nepHOAY paaHonpasH:OCTH
>KeHa 1
OP,HO·CHO
craapaH:>a
CBHX ycno,sa 3a no·Cn13aBal-be nyHe
pa BHOnpaBH.O•CH1. nopeA MarepYija.JlHMX .ycnoea
jeAaH je OA Haj3H-tllJajHf-1j!.1X H npocse"fieHOCT >KeHe,
cnoco6HocT meHe Aa ry pa,BHonpaBHOCT Ko-pHCTH
H nQCTI1366~. 6e3 JlHCMetiOCTW 0 TOMe He MO>Ke
1
�"
:.· .i :
li ·,.'
'j!
,i
I
I
·I·
6HTI1 pe4a, 3a TO je, "';HCJH1M, nJ.tTal-be 6op6e npoHfB Hem'lcMeHoCTH Ha-Jyme nose3aHo ca m1Tal-beM
paBHonr;aoHo·:n'll, ,D~albe 1 6op6y npoTHB Hen·HCMeHOCTM >KeHa :rpe6a rnegarH jaw W.·Yipe. Kpaj
Hem1CMeH!t1X Maj101 HH HaWa OM!lBAHHa Heile MO-
"RH TaKa 6p3o Aa Hanpepyje J.i pa3s11ja ce y npocserHo-KyrJTypHOM npasu.y.
JJ.a·Jbe, nJ•1Tal-be nMCMeHOCH1 nOB11B4"1 L!~TaB HJ-13
ppyrMx m·fTOJ·ba -
Hem1cMeHe meHe He Mary
nocnrh~ nyHy K8a11¥icfH-it<OBaHOCT 1 TO 3HB4YI
Hl-1
P.G'~-C!'~HO no60ibWelTJ.1 CBOj MBTeO.Hja!lHH nono-
>Kaj.
H~1je
TO 3·3TO L'JTo meHe H!l!cY
~xaan111e
He-·
wro, Bett je TO pe3}'11Tar l-b~1XOBor 1-!:.-!SOa. Hr.1je
CllY'·!Eljl-!O ga y Hapo~Hr-fM o-,fl~6opHMa V!Ma ABHBC
Mano· >1<eHa· jep je ynpaBJbaH3e APlKasoM Maf{ap H M3 Ma.n~·r c~oocor o,o,.6opa, epno cnoJKeHa
CTE!.ap. }!{eH.e~c-e-fbaHUe Hei=.e MO"k~ 6HTH OHe Koje
t-,e ~~ CaMe nOAJ.13-an1 KynrypH;;j HHBO W..!ABOTa Ha
ceny, HH x~!fHjeHy y coojoj KytiYJ; HM yHanpe·~:.-~.a.a
TI-1 noroonpY~Bpe,o..He paAo-Be. aKo He 6yAy y craH:oY p.,a ce KbpHcTe ·HayKo-M. A HayKO·M ce He Mary
H:Opl-lCT¥1n1 Hen~cMel-iM n:.y,DJ'l KojJ.1 He CaMO Aa He
3Hajy p~a I-!11Tajy Hero H!IICY y cTa~-toy HI-I p,a ce ADE:.t;iTbHD KopHcTe ycM.eHOM peYH. AHancpa6eTCKJ.1
Te4ajeBJA y 4YlTaeoj 36M!bH Tpe6a p,a nocTaHy
no4eTHa ocHosa~
H
l!U·~Pt:·n:a
npoc:een£o no·t.V·13atbe
·nf4~i©
npc(sefu.maHJe~
ecwooa
3a
KynTypHo
3a H:tt1li.OBO nonH..
uynT-ypHo noAH3a~e
1-3~ewa,
:::=~
'IMTasa.r cena.
Y ae3w ·ca npo6neMoM wam1cMeH0cnt meHa,
MOp-aMO ycnyT f!OABj'ii_l-1 joLU jep.HO nYl·Tat-be, KO-
jHM ce
44
AC!J>K HHje AO AaHaC AOBOibHO Jo'HHTepe-
cosao. C~ocKa Aeu.a H ,a.aHAaf-bH, nocne ocnof5oijet-ba Hawe 36MJbe, He noxaijajy WKOllY HH oHaMO rAe je HMa. CsaKo- TO ,qeTe HMa· MajKy,
ApyrapHL\e. 3Ha4Y., 11a AC!J}I{ HHje noseo H>!KaKsy
KaMnal-hy, 3ajeA.HO ca ocTanHM MaCOBHHM opraHI'I3aU.J.otjaMa, npOHtB CTBapatua HOBHX Hem.-I'CMeHHX JbYAH a Hap041HO >KeHa, jep cy TO Be"kHHOM
)t{eHCKa CeOCKa ABU,a. n1-1TaH:oe HenHcMeHOCTi-1 HH,-
KdAd Hei;eMo- pewHTH, aKa se"k caA, eeii ose roAHHe He pa3BHjeMo wM.poKy KaMnal-by KOA. MajR
Kl-1 Aa Walby ceoje ABTe y .OCHOBHY WKOlly, Y
npKOC TeWKOt.a y OAeny H o6yt.H, ynpKOC norpe6e 3a paAHOM CHaroM.
An~rt npoceekM·Bat-be >KeHa Ha ceny npercTaBJba 3aMawaH nocao KOjH ce He 3aepwasa, aHancpa6ercKJ.1M re4ajeBHMa. Y Mcrpl-1 cy opraHH30BQJH1 H.l13 no/bonp!ABpeAHHX
TB_YajeB?r
Y
rnMHM "' 5jenosapy HCTO TaKO. y Cp6HjH je neTOC
oApmaHo Hl-13 Te4ajeea 3a KOH36ps~rtpa1-be soiia,
>KeHe jeAHOr cena y BojBOA.I·1HH o,THwne cy Ha
cena· KOllOHJ"'CTa ~ Hay4HJ1e H"X 3a 1 ABHa KyBa1-by, WHBS!-bY ~- ApyntM AOMai:H.fM ncicnoBHMa.
AoMa'-!l•fliKlll r6yaje1BH H wKo.ne 3a ~ ceocKe meHe_
.11 AeBojKe, LJHjH· i=.e ce nporpa:M npowHp1-1ean1' Ha
nolbonpi<BpeAHa 3HaH>a TO Tpe6a 11a 6yAe oCHOBHH THn Hawe WKOJle 3a ·C90CKe »<.eHe H A.eBOjKe. Y4HT9fbJ1U,e OCHOBHJ1'X WKOJlB·, KOje He Mo>KeMO jow noxeanHTJ.1, ceM nenHx J.1·3y3e,raKa, Aa
cy aKTHBHO, nperne Ha 3aA.a-raK npocee-kHeat-ba
ceo-eKe meHe, Tpe6a Aa Ha ce6H noHecy orpoMaH AeO ror 3aAaTKa. Pe·-1111 -ke ce Aa AP>«a·sa, HeMa AOBOibHO M<nepHjanHifX cpeAqasa Aa AOHac
45
�ora·apa rycry Mpem_y_ ra.KBI1X WKona. Het<a ce op~
raH>~304Hje AcD}I{ nocrapajy, 6ap npeKo nera, Aa
~o~aijy MO·ryhHocr 3a raj paA Ha cen11Ma, aiHfa.my;yRH J1! caoje a.f<THBHC'TKV.f"be, AOMtrl;114e, na ReMo
Ha raJ Hai.iMH n04eTH pewasan1 jeAaH OA- KpynHHX 3a·AaraH:a npoca·eii~11Bal-ba >KeHe ·Ha ceny. Cyrpa, Ka..q noc~pwa.sa·Mo HH3 f(pynHH·x nocno-sa y
06HOBM P.,p>Hase, H Mpex{e AOMa4H"fiJ-U1X WKOJla
3a ceocKe _>KeHe M ,t:t.esojKe H M.pe»<a 3ApaeCTseHI1X H no·JbonpM!Bpe,D.HJ.iX Te4a~esa 6Ht.e rywi;a .11
Marepwja:.nHe
_Mory'flHOCTH·
3d
f-bloiXOBO H3Ap>Ka·Ba-
l-be sehe. _AnH, 3ano.ttHJ.1Mo oaaj eem-11<11 3a..qaTa~ npe:v'a P,.aH6Wt-bJ1M ';'-OryiiHC'CH1Ma, HaijHMO
HaJrH·nKHJe __cpopMe 3a raJ paA- a Aa He onrepe-
ljyjeMo AP>KOBHH 6y1,1er. Y""'-"D ce Ha npHMepHMa
Hawe Haj6nH·>Ke J1 -HajcsernM-j.e npownocn1 Kafco je sojcKa pewaeana 11 AaneKo re>Ke aap;a:rKe DA gaHaUH--bHX, ocnatt.·ajyiu1 ce Ha HajwMpe
Mace.
3aMH(Jll-1Te,
Ka:Aa_ 611 CBa,Ka opraHJ1:3a411ja
AcD}i{ opraHH3osane 6ap AO Hawe HajaKTMBH>Ije
4fl5HI'fl\8-ABMaiH1lJ,e- yLJe
CJlOBMMa I<Oje OHe
3a
>KeHe Ha ceny OHMM no-
·p,o6po 3Hajy, KOJlJ.1KO 6H ce
Kpanm speMe y Hawoj 3eMibH noBMcJ1o- Kyn ..
rypH~ HJ.-180 >KHBOTa Ha ~ceny? 3aMHCm1Te,
KaA.a
611 C!3_·MO y_ CBaJ-CO-M cpe3y, J.1'JlJ1 y jeAHO·M ceny
csaKor cpe3a. y 3eM!bH, AcP>K opraHH3os_a_o npe_HOLUel-be 3HSI-ba H3 noibonpYfspe,!te, AOMa·i;HH!;JBa, WHBef-ba, Kpojel-ba, KOH3eps!1pa.l-ba eoiia H
KymypHo-npoceeTHOM pa.u.y Me~y >KeHaMii
rpe6a npHliH wro o36HibHl1je H. ceecrpaHHje. Ky!l
rypHo-npocBeTHH paA He ca-CTOJH <:e Y TO-Me WTO
i;eMO MH H3 rpaAa- meHaMa npHpeAHTH OBO HJ1H
oHO npeAaBal-be v.nH np11peA6Y, set; y TO·Me,
u.ITO il.eMo HX npso Hay'-HiTH Aa 4Hra,jy 1--1 nvswy, a
noTOM HM H npy>KHTH MHO-fO KOpHCHJ1X .11 npaKTf.14HHX 3Hal-ba H Ha Taj Ha4HH nOAHfiJ1 yonWTe
npOCB6THO-KY11TYPHH HJ.'IBO Hawer ~ell?·
THM
nocnoM rpe6a 3ano·4BTH wro CKOPIII'Je, Jep_Je csaKa H·3ry6JbeHa · rOAI--1Ha wreni 3:) pa3BOJ Hawe
AP»<ase. Taj nocao rpe6a pa3BHTH cHcTeMaTCKI't,
004eB OA- Td4HJ1X CTan"iCTHKa 0 HenHCMSHHM >KeHaMa, t<oje i;eMo ·so,D.HTH 3ajeAHO ca npocse~Hl-'IM _
opraHHMa H ApyrHM Ma-COBHYIM opraHH3-aU,HJaMa
Hap04HTO OMI1BA!.-1HC!-\J1M, n0·4eB OA CTaTH,Cnf'KC
KOJ111KO >KBHa 411Td HOBHHe Ha ceny, A.O opraHH3oaat-ba pa3HHX rer...1ajesa Koje iie"':o opra~H3osa
n<~ y3 noMoi; HapoAHe snacrH, TO Jeer noJeAHHHX
orcet<a Ha·POAHM" OA6opa.
c;a
KaKo ael; AaHac noMol;u .MajotaMal
Y Capaje~y je oreopeH jeAaH MarepHHCKH
ADM, KojJ-1 ~o>Ke Aa npHMW 20 nopO·AMJba. Caa.-1
3HaMO Ka-Ko cy 6Hne nopa3He U,Hc:IJpe 0 CMpTHOCTI-1 HOBOpoi)eHt.Ja·AH y HaWoj 38MThl1, CBH 3HdMO
t<OI1J.1KO je· 6HJ10 CMpTHHX criy4ajeaa MajKH npH
TO CM11Ha
caMOM nopoljajy. Ce11Ma HaM je jacHD, npeMa roMe, Aa Taj MarepHHCK>I AOM y Capajesy Hei>e
Mpe»<a y 3eMlbJ..l 6J.·ma, H:at<aa 6H TO orpo:MHa Kop~cr 6>~na 3a .a.pmasy H 39. Ky!l'rypHo-npoc~eTHI1
pa3BOj ll<6H<I•
.
.
TaKO 6p30 CMOJ-bWl'l-1 CMpnto.CT HO,BOROi}eH4aP,H
HHTH pt)ase nocr~eAJ.lU.e HexHn1jeHCKHX y·cnoaa
npH nopo-J:;ajy IIITA· AnH HaM ce cewMa o3apwno
p.pyn1X
46
KO.pWCHHX
nOCJ10~i3r
Ka,KBQ
6M
47
�fl~u..e,· LUTO Ce y · 6ocHH TaKo Op3o CTJ.irno ,i:l,orn~
Aa c.e o~eopH H nopa.AJ.iiiHwre. CBHMa HaM je,
raKorye, JaCHO Aa y npsoj . rot;~HH o6Hose, ,qpmasa He~e 6;.f:M y craf-by ~a creapa Hose ycraHose KOJHX HMJe 6r.1no y crapo·j JyrocnasHjJ~~. A,
oneT, CBHMa HaM' jc jacHo AQ. se·h caA.a roe6a
MHCfll.•r:H 0 nOMOfiH Kojy Tpe6a npy>KWTH M~jKa~
Ma, rpy ~Hr.tU.a'Ma·, nopoAI1roaMa. KaKo, Ka,q HeM a
~arepJ.o~janHr.tx cpe,qcrasa yn£-na"kere? Haeewi;y
Je,qaH np~Mep H3 6eorpaAa: 6eorpaACKI1 6 pejoH
orsopHo Je caseroBa11J.iWTe 3a rpy..qH~-tu,e. CaBe~
roe~m4WTe je, KaJ<o oHe onr-tcyjy, y ,q,aH npHMa1-ba sa3,.qa nyHo - AOna3e X-<eHe ca .qpyror 1-<paja
6eorpaAa. A OHO HHKora He· craje Hz.twra, ceM
WTO i;e 119Kap yrpOWJ1nt M3D9CHO CBoje CJl0-60AHO speMe. ~a raj l<opHCHJ.1 nocao. XopMCT tcojo
m:eHe A06HJdJY OA TY.X casera HecyMI-bHBa je. AKo
raH:sa caserosanHW•Ta yYHHHMo npMcryna4HYIM H
~a CeOCKy }KeHy, M~CIIMM, Ad CMO OH,qa 11naK HelL!TO Yl.lHHJWJ.f. Tpe6a ce noca·seToeant ca opra.
H54Ma HdPOAHOr 3ApBB1ba H neKapHMa r.1 y IJ.O·roBOpy Ca tb11Ma OTBOpHTW TaKsy Many KOpl1cHy yCTaH'?BY 6ap y CBOKOM rpaAy. ill Apynr npwMep:
Y BOJBOAHHW cy Apyrapw"e 113 Act>}!{ MHOW 11 To
y ManH·M MecnrMa ocHosane Mana nopoAHIH1WTa
caMo ca no 4 Kpese·Ta. AnH H aHa 3Hal.fe st4we
Hero He HMant HH jeAHo·r Mecra rAe ce cHpOMa~
WHa >+CeHa MO)f(6 nopo·,qHTM, r IJ.,e >K&Ha MO>Ke A06HTH CTPYYHy noMoi;.
3aMHCflH·Te·,
aHo 614 ce Hawe ApyrapHu,e,
6ap y CBaKOM OKpy>KHOM MBCT)' nOTPYAMne y
p,orosopy ca opraHHMa 3ApaBCTBeHe cnym6e .qa
48
c:rs<>pe oae Milne ycTaHose, 3a rotv<Hy AaHa ""·
aiiH 6HCM0 YHTasy Many Mpe»<y nopOAI1nHWTa
M 3eMJbH. ,IJ.pyrapH'-\aMa 113 rpaAa He 611 ~eWKO
~ana HH· AemypCTBd HH nOMOi; OBHM Md_JKdMd.
To je sen11Ka co"11janHa noTpe6a y HaWOJ 3e~
Jbl4, TO je sem1:KH KopaK yHa.npeA y 3aWTJ.tTH MdJKB H ry cMo 3aWTHT)' AY>KHe " Ml1 Aa npeKb
csoje opraHH3dU.Hje noAem1MO ca AP»<asoM.
06a osa npHMepa caMe cy noTcTpeK csl.fMa
oHJ.'IMd KOjH HMajy KdKBe rO·A
MOryf.HOCTH
Y
csoMe rpagy ga ce yrneAajy Ha spegHe gpyrapwl.la Wecro·r 6eo.rpagcKor pejoHa H sojsoljaHKB· Osw npHMep11 wcrospeMeHo rpe6a ga noKa>Ky Aa ce seii H caAa·, HaKe se"fi nol.fHI-beMo Aa
casnaljyjeMO rewKoi;e nocnep~THe o6Ho~e Tpe6a no6pHHYTH 3d WTO nOBOJbHHJH nono>Kdj .MdJKI.f.
A ro je nHTal:be OA npseHcrseHor 3Ha4aJa 3a
pewasatbe pasHonpaBHocnt meHa.
Osa 6pl1ra
npseHcrseHO 3a c~poMawHe >KeHe ca cena H
rpaAa, 1pe6a Ad noTcTaKHe meHe ca cena Ha y3jaMHY noMoti ca meHaMa rpa·Aa, Aa rpaACI<~
Ae4a He ocTaHy 6e3 MJ1eKa., Aa ceocKe meHe
rAe roA je ro· /Mory"kHo, noMOrHy rpaACKJ.IIM nopoA~JbaMa y cnpeMaH>y nnaTHa HT A·
Bo<we 6po<re 3a Maj Ke H nopogo<Ibe, so< we ..
y nOMO!.H CHpOMaWHHM nopOAHJbaMal
OsAe je, Ha !-13rneA, 6Hno pe4!4 BHwe o
caAp>Kajy pa·Aa Hero o cj:>opMaMa paga. AnH TO
caMo H3r11eAa'. OcHOBHe <:popMe Hawe~ paAa .H
jecy H rpe6a ga 6YAY Hajpa3HOBpCHHJe aKL\HJB
Ha cBHMa ceKTOpHMa
ApmasHo·r 1-1 npJI!BPeAHOr
HH~1.1HjaTHB6
4
49
�lf<Hilol'a, a
HOBH"Ma
lbi1X
Tpe6a. opraHI130sa1H npeMa nila•
HapOAH6
tl3;fl6·CTH
~·f n"o1pe6aMa
Kpa.ja·.
Tpe6a caMe YYHHMTH cee Aa .ce csa H·cKycraa H
<j>opMe aK4~ja 113 jep,He peny61111Ke 111111 Kpaja
npeHecy c Kpaja Ha Kpaj 3eMibe. A nyTeM aKL\11ja
11 yt:~ew:i;a. meHa y 4J.1TaBoM >KHBOTY AP>Kaae, Ha·
poAa·, M11 iieMo Hajna·I<We AOnperH H 11.0 HajnaCWBHHjHx H Haj3aocranHjHx meHa.
0
fiOilHTH~IIOM
···~•-.
paAy ca ll!eHaMa.
~Be npHMe.q.6o Marne 6H ·ce Y4HHHTH HaweM
n01lHT~4KOM pa·IJ.Y Ca J+CeHc!Ma. npao, OH jaW HJ.1je .qosoJbHO -c~>~creMarcKH. Hawe nonHTHl.!Ke KaM·
nal-be 6M·ne cy AO ca,qa o6HYHo KparKa Aaxa, H
aaspwa.sane ce KaA je ro nonHTH4Ko m1TaJ-be 6Hno peweHo-. YaMHMO za npwM.ep aaHpe-,qHo WHpoKy non/1T~4KY arHTdl.\Mjy npep, ~36ope. nocne
H36opa Hacrao je K3BecraH 3acroj, y Mecro Aa
ce nOfl_J.iHf4KVi ~HTepec meHil, (t<OjH je KOA je·AHOC Aena 6~o ·npo6yljeH 6aw y l136opHoj KaMnatt:.J-1
,qaJbJ.1M CHCTeMaTCKJ.'IM nonHT'H4KHM paAOM y4spwilasao. HapasHo, caA.p:«uHa nom-trH4KHX KOH¢epeHU,Hja He CM€! 6HTH cra.nHO npenpH'4a1Bdf-b9 onwn1'X ncm1TH4J<HX ni4Ta/-ba.
HanpoTHB. -Ynpaao, ra p,pyra c36J.11bHa npHMe•A6a TH4e
ce ca,.qp>KHHe HaWI1X nOIJMH14KHX KOHcjJepeHLJ,Hja
J.111H npep,a-sal-b-a yom.!JTe no-nHTJ.14Ko-npocee·THor
pap,a- ca >KeHaMa. Ha11Me, oHe cy seoMa 4ecro
ancTpaKTHe. Tpe6a, Met,yn~M, yMeTJ1 nose3aTH
no11J.1TH4KJ.1 pag ca aJ<4MjaMa Koje ce cnposot~te.
HanpHMep: Of"CO je aKLVo-J}a· cou,l1j!3nHe npHpo,qe,
rpe5a ry~v~a4YI'TH yonwre npo6n.e·M p,eu,e 1-bHXO50
�Majy caMe }l{6He HMdTH H6KJ.1 cyeHWe HarnaweH
T38. cj:leMI1HI1CTH4KI1 KapaKrep. ToMe crpaxy HeMa
AdHac Mecra, jep cy m:eHe MacoBHO se3aHe ca
WHpCtU1M HapOA.Hr.1M n0Kp6TOM, YKJbyYeHe y Ha~
PDAHY snaCT, y npHspeAy y Ap>KaBHH anapaT "
11X BHWB H6 MO>Ke O,QBOjHTJ..f. OA onwTer
HapOAHOr >«:HBOTa H paAa-.
HeMa Me·cTa _TOM
H11WTd
CTpaxy aKo cy opraHH3a411ie ACll}l{-a npeKO HapOAHOr cf:lpoHTa, a y H3B6CHI-1M KOHKpeTHHM 01TYd4HjaMa H HenocpeAH.O noBe3aHe Yspcro
ca
HdPOAHO·M Bllawi;y;
aKo ce npe opraHH·30Bal-ba HeKe aKLV1je 11
nocna A06po o6aeecTH o nnaHOBJ.1Ma Hapop,H9
BlldCTJ.1 Ha TOM n!?lbYi
dKO He OprSHH3yjeMO yaeK H CdMO dKLI.Jo1je J.1
pap,ose KOje H3Bpwaeajy H caMe >+ceHe set. wx
M06HJH1W6MO y 3l!lj6AHM4KJ.1M onwn1M
Hdp:>AHJ.1M nocnosHMa H KaMnal-baMa, H y THM nocnoBJ1Ma Hdi}9MO 6aw OHO cne4J1jaJlHO WTO fi.e >KeHe
HdjOO·Jbe ypaAHTH.
3aTYIM1 y nornep,.y J.1386CHJ.1X. np~MeA6H Ty H
raMo· nociojH Mana 3a6yHa f.1 crpax OA rora Ad
AQJ)J{ He A06Hje Hei<" T3B. cpeMHHHCTH4KH KapaKrep, spno cy l.fecre AHCKYCI1je o ToMe KaKo
opraH!-13oearl1 OA6op AO»K-a H Ha npaKcH He
Mary p,a ce Haljy Ha4<1HH ,q,a se3e Meljy o,q6opHMa, HH>KJ.1M 11 BUWHM,
Qy,qy
TaKO nOcTaB/beHe
Ad op-raHH3aLv-tja ·Ca4ysa csojy enacTMYHocr
11
wnpHHy, anH Aa ce o4yBa f-beHa ~.J,enHHa H Meiwco6Ha nose3aHocr.
1) nacTOje MHOra OnWTa nHTaf-ba >KeHa J1
lbHxoso•r pa,qa y Y11Ti'aoj 3eM1b>!.
52
Tpeoa Yecro_
�"\
l '.
~-----
�57
�!1!'1'!f'
,. I'·
d
'1:.·
.r
'
1
!. i,
6et.an>1 jeAaH Aa>~ pa.p,a 3a KoMyHHCTHYKY nap.
THjy, a HJo'lCY no3eam1 }J{eHe. }f{eHe H3 OKO>JH1H
PYAJ-SHKa Haw.ne cy ce 3 6 or rora aeoMa yspe.
ijeHe 11 oH.q.a cy OHa nocne lt'i3BecHor npeMeH
caMe CAI!d3Y,fle y PYAHV.< oyKHH>e >1 crasHne c
Ha pacnono»eeHJe 3a· npeHoc yrlba, APBeHe rpa.
pHMS Aa ycrtewHo apwe ~an o4 eTe aK4~ja,
cy cronocro H ycnene.
KOJ
.
. . meHa
bocH~~t M Xepu,eHa;nenw~ aKU,HJa
HE~JbA OAD>KliHa c.A
rosY.HY. 6v.~a ~e AELJI-1JA r Osa a~l\H)~ spno je
3 p,o 10 cpe pyapa 0 ' ·
Koje je AOHena
6~e
t)e 11 ocranor wro je ·norpe6Ho aa rpaHcn<JPl eaii<Ha He caM.o no pe 3 y.nr~ryAan·a CapajeacKH
1-1 nO HCKYCTB!AMa KOJ6 J6
yrJba.
Hajsa»<Hit1j11 paA1 1-cojvt je MacoBHo npoApo
Meijy meHe, 6110 je paA Ha cou,y1janHoM non.• y,
OrpoMaH 6poi paTHe Cl-'ip04aA~ y 5ocHM J.1 Xep~
. .
.
1.\eros~;H.., rpe 6 ano Je )C!.!J npe 3 6 P"HYT>< .., Ha
raj H·CJ4J.1H OTent OA cJ.1rypHe CMpnt. Y osoM no.
Cny >KeHe cy ce Hapo~MTO a~;ra:Hcosane. 0He cy
.
np-o~;awne 11 cpopMe pa,qa KOJe cy ,ll,.o-npHHene
f\a ce Ta aKu,Hja cnposop,1o1 6p3o. 3a 4 Meceu,tl
)KeHe cy J.13BpWJ.fJ!e KOJ10H!Il3a4Hjy Ae4e no So~
.
.
•
CHH 11 CnoseHHJio1 vt pa3p,,en11ne AO 6 HJ6HI1 wenep,
JcLU npe o6asJbeHMX !-i36ona wa-fiep je 6r-~o no.
·
··
AeraeH 11 y Hapa 6 al.leHMjeM ceny o
oOcHe, VJaH:o
cy cao6pailajHe npHnHKe 36or Hacryna'yhe 3~1Me
6Hne apno TeWK:e. }-l{eHe cy 11 Ho-fiy y Bpe-J:.aMa
11'3 cpe3oaa npeHoc~ne newKe wet.ep y cena 1-1
op,Max ra Ae·nwne. Kon0HI13au.wja Ae4e .Ha·oo.
q11ro je 6p3o cnp. oso·i)eHa, 5000 14e4e je 3a ·He~
·
.
nyH Mece u, p.aH_a nocna:o y C noseHMJY a 11000
t-::onoHI-1311paHo y '6o~Hv.. Hawe meHe cy noKa3ane
11 AOCTa CMHcna 3a opraHJ.13aU,Hjy ..}f{eHe Y'i3 u,eH~
rapa HHcy p;,onyw·Tane ,ll.,a c~ paA o 6 asfba nMcMe~
HHM nyreM, Hero cy l-13 OKpymHHX Mecra OA!Ia·
3WI1e, I1Ml!HO Ha TepeH _11 noMara_ne MecHHM op,..
•
Hero p,ao J·e y raj aKI..V1jM Haj6ofl;e pe3ynarare.
oKpyr
-KMHYel-be.
OHe je · no 3 sao ocrane oxpyrc ·H.a To
~
OA 11 cpe 308 a capajerncH:or oxpx:ra MMa 7 no.
· 1beH:.1X an~-t cy 3 aTo OB.J.1 cpe3qBH ,c.an 1o1 npMna
'
o,qe y HOBt\Y 1,200 .000. - AV. Haoa ~ 700 0 x"no• .'·
•
x aMa xpaHe, He pa4yHajyh~t~ Apyre a~~¥tje, Kaq
rp npMMep onpasKy APYMosa, cnpao;.;:y 3 rpaAa
IW
- .1'eAOH j'eAMHI-1 LJOBeK
TA Mo>1<e ce pen~1 P-.a Hl-1 1
~ o~oMe
OKpyry H}1je ocTaO p,a
~ewro
He
~onp:=
~ e'"e CaM cpe3 zeH!-ii..IKiil AaO JG 450.000.
A H "
Hapa • np1-1IlOra. Cp.e3 r opa>«Ae·, .KOJ,"J"e H;AaO AO.
MHcJ a
ra 4 eTH!-1l.ltw-r eneMeHra, Aao Je 69.00 0 A
P
c
·
·
Y
npHnora. A 3awro Je A eYJa HeAeTba vcnenaBo' lb'
capa~escKOM O!·:pyry? 3aro WTO · ce 3a . Y
nur.::/ Wltlp·OI<a nF'onaraHr,a. Y 01-<pyry H!A:Je 6 v.n.o
... w~u
Mecra 6e 3 np11ipeA6e r..un1 np~AaBat-b a ' a I!JTO 1e
Hajss.>«H~A:je Apyrap1-1u,e H3 rpaAosa. OA 116311 Ail:q~y
cena Aa noMorHy y opram-i3BLV1JH 3 a
,Y
y
.
....,.,.HHu,.a Jllie
nocnano
HeAefby. Ta~{O Je ca:Mo Mecro .,:),.
614110
17 eKJ.ma Ha Tep€H. Y MeCTHMa rp,~ Ho; Ha cse
Hapogy HOBau.a, HapoA ce O·AY?KYIBB
'I> A
Y
.
'v\ano
MOr)rfae Ha"iJ.1He, a HaJBHlll·~ y ce 4 H A•'"'\·sa.Mo.rapa
]~ x
6
Mecro CeMJ·1TPOBal.4 Aano Je 310 J<Yct:t 14 e c;Tii!Mii
APBa 3a Aeu.y, a me He nor,qpene
cy npmne CHer AO nojaca Hocet.~ Ja)a ~ cy 80
?:
59
�sot.e Aa ilpHitO}I(e CDOH.QY paTHe CHpoYi'IAH y
41o1joj HeAelbH. Osa a1<411ja HapO'-IHTO je 3UIJ.
Bl1fld
THMe,
je nOt<:a3dJ1d K011HKO je Ha1
ceojy sojcKy a KOJH1KO je on
3d Hapo.q, Y CdMOM capajeBCKO
WTO
HapoA se3aH sa
60jCKd B63dHd
oKpyry 30.000 o6pocca np><nO}l{Hna je sojc1<a "'
caoj npHnor, a caM a jeAHa jep,HHI-i.J-\a ,qana j
160.000.- ,qHHapa ,qo6poaoJbHHX npHnora. }!{
He
cy Ce o..qy»<JoiJ18 BOjC411
y
3HdK 3dXBdJ1H0Cl·
py!<aBHL\BMa,
LJapana.Ma M APYiHM- p;apoBJ.ttM~
,D,eYHja He.qefba HaM je noKa3alla KOnHKo c.y Ha
POAHe Md·Ce cnpeMHe H meibHe Ad pa 1qe, Ko
JH1KO
>KeHe xoiie p;a nOMOiHY
CBdKY dHL\11jy
Ha
popHe BildCTH CdMO KdA HM ce 3Hil npi1CTYm1T
H nc6J..WJ.1canf Hx. 4Hras osaj paA »eeHa y 5ocH·
H Xep4eroeaHH OA ocno6oijel-ba AO ,~:taHac aKa·
pa1-nep11caH je· n1Me wro cy :meHe y ae·fii1HJ.1 EH
ne aHra»<osaHe y cjJH3l14r<HM noqJOBHMa.
nopeA TJ.fX ycm-rjexa HYICMO tl,OBOfbHO paAI1·
m1 Aa meHe swwe 3aHHrepecyjeMo .3a npvmpeA.
Ha m1Tat-ba, Koja
cy
H"CTo Tat<O Ba>H:Ha Kao H
cea
Apyra, Ha npi-!Mep y 6op6>1 nporHB wneKyna.
npon1e ca6oTam:e, y -noMara!-by
nOKpeTa.
no Tf.'IM n11ra.
MaCOBI'/0
1-bHMa Mill HJ4CMO no·KywanH Aa H<eHe
LV1je,
y 6op611
pa3B~jaf-ba
3a,qpymHor
3a>fHTepecyjeMo Kao y ,qpyri1M aK411)aMa. :Jaro
ce npeA Hac y 6ocHH nocraeJba Kao npsH :)"'t.qa.
TaK ,qa y 6yAylie lKeHe 3di1HrepecyjeMo " 3a coa
npMspej:\Ha nJ.1Tal-ba. HMa AH·BHHX npwMepa no"'PTBOBaH.a }l{eHa. Pe411Mo TaKa y ,ll,y6114H "'eHe
AOHOCe Ha nHja4y >1 npOAajy no MaKCHM>IpdH"M
4eHaMa ceoje npo..,3BOAe. 0He caMe Ka}l{y: cpa.
60
�--,
13.000
m<L\d.
HaWHX opraHH3al.\Hja y XpaaTcKoj,
np11. TOM ce MOp_ao HCTai;w ,qa· ce >KeHe y
TeYaj6B~Ma He 3d·AOBOibaBajy AS Hayye
OBJ.o1M.
CaMo
MO}I{AB, y je·AHOj J.13BeCHOj M'CpH J.1 naCMBH3Mpa11111
aKTioiBHOCT :H<eHa y nom1TW·IKOM lo1 npHBpegHOM
lly4I<OM OKpyry Te4aJeea noxalja
YHTan1 H nwcan1, Hero ce £-mTepecyjy 3a
Apyn1x pa3HHX m1Tat-ba.
Y DocHM
6e36poj
>.'<eHe spwe npMnpeMe 3a ceray.
Y
TY~lldHCKOM OKpyry >KeHe CnpeM.:Jjy 06ABHHWTd1
AdJY ~o6posoTbHe npJ..inore 3d 1-bM'X H npoHana3e
3rpaAe 3d A64Hja- o6~.a-H_v.wra. Jep,a.H og rnaBHHX
3a,ll,aTaKa y np~-:npe·MaMa 3a ceray
w nnaHcKe
_paAOBe jecre H nogJ.13al-b~ c6Aanxwra, y KOja 6Y!
Hawe H<eHe, AO·K cy Ha paAy, Marne Ad cMecre
A64Y·
.l\e4wja HeAefba je
HapoY1:'1TO
ycranacana
a KojH. cy,
p•AY·
nocne ocno6oijet-ba 8KTJ.18HOCT :H<eHa y Xp~
sarcKoj, Koja je y TOKY 6op6e 61-1.na se.nHKa J.1
cseCTpaHa "' Koja je set. y TOKY 6op6e ycnena
Aa yKJbY4H orpoMHe Mace >KeHa y
HapOAHO
oc.n060AI1118·4KH cflpOHT, y rnaBHOM Ce HaCTBBHna. V1 ro y4ewt..e meHa Ha H3rpaA!-bl-1 4ecra, ycnocrasJbal-by cao6pai;aja, o6HasJbal-by Ae\.n1jH'X
AOMOBd·, Ha KO-flOH~3alV'fjJ.1 .Aeu.e HT A· 6Mn? je,
6e3 063Hpa Ha TO WTO HHJ8 A.O'BOJbHO BOljeHO
pa4yHa Aa ce aK411je 6o·Jbe opraHH3yjy,
HnaK
meHe. PaA >KeHa y 6ocHH 11 Xepu.eroaHHH noKa~
3yje Haj6olbe p,a MJo1 y HaWeM HapOAY 11MaMo
senHKO.
orpoMHe pe3epee, cHare ca .KojHMa Hawle HaPOAHe BnaCTH Mary CHrypHo pa4yHaTH "' Ha Koje
crsapHo npa·BHilHO cxsa-rHn csoj
3a-AaTaK H 1-1'cKpeHo npHcrynwne Aa noMorHy noAr.13al-by Ha_we 3eMJ"Pe, jecre tM1XOBO orpoMHO yyewiie Y H-
ce Mc.ry jow CHrypHJ.~je OCflOHHTH. Cse i;e TO
AOnpMHen·t MHoro H noMo,.kH Ap>«aBH AB J.13Bpww nor·nyHy o6Ho:BY H H3rpaAf-bY 3eMJbe. 3aro
oae 6orare· pe3epae paAHe cHare rpe6a npasHn.:.
HO r.1CK0pr.1CTI1TH -"1: Hai:U-1 HajnorC"A.H11je o6.nHK8 lj
HaLJHHe KaKo 'lie ce ·ro Haj6ofbe cnposecrH.
M1mKa !lpalbeweB>~i; i'l3 Xp·oaTcKe·: Y norneAY cTa"'a opraHH3aL\~<je AcP}f{ y XpsaTCKoj, ja
Heky roaop11rJ.1 .o ycn'ecHMa Koje cMo nocn1r11H
nocne ocno6oljeK>a, jep je APY••PHL\a ToMw;,il
re ycnexe HarnacJ.ma y csoMe pecpepary. ltf3Hei;y CBMO ,He:4rc.apaKTepHCTI14HWje MOM8HT9 HI y
rnaBHOM C~ -38Ap>Kant Ha HeAOCTHU.HMa, KOjH cy
npoy3p\)KOBBflM, ry H TBMO, plja<BQ CTatbe y paAy.
62
Haj6olbH AOKa3 A• cy )f(eHe
::.6opHMa
2a KoHcnnyaHry.
VlaKO
y
y
XpsaTC!<Dj
HOBO'?c.no-
6oljeHHM KpajeoHMa, Ha np~<Mep y cesepHOJ XpsaTcKoj Koja je 6H.na· ct<opo Henp~cTaHo noA HenpHjaTelbCKHM yrHUaajeM, y n1M t<pajesJ.1~a, r~e
HJ.1CMO
HMa.Jll-1
ocpopM.IbeHe
opraHH3aLV1'J9
ACO>K-a, rAe HHCMO HMaJlH 4aK H!oi cpopM!o1paHe
oA6ope Hapop.Hor cj:>poHTa, 6e3 o63Hpa Ha To,
>KeHe cy y MoMeHry KaAa ce npeA Hac nocraBH.no Ad yYspcTHMO 3SMJby, H3rnacaMo peny6m-1KY H AOHeceMo YcTaB 1 Maco·B·Ha H3HW11e Ha H-
36ope.
nonH'fH4Ka csecr »<aHa
y
Xpea,TCKOj AaHaC
je Ha ·AoCTa Bi"COKOM .H~<Boy. Haj6olbH .AOKa3 aa
.63
�ro je, wro cy OH~ ~cnene A a _ct<pwe ynn~a j 11
'paA peaK1..1,-11je, KOJJ1. Je 6HO H~p0411TO B611J11-<M y
npe,qM36~pHcj ".aMna~t>r. Oco6>rTo je Knep y
XpsarcKoJ HBCTOJao nyreM 1-1cnose.qaH::.a ,qa meHe KaTonHKHI-be naotBH3~pa, Aa 11 x Harosop 11 Aa"
He >r,qy Ha l136ope >rm-1 aKo o,qy ,qa rnacajy y
npa 3HY KYT>rjy. Met,ymM, >KeHe y ,L\anMa4Hj>1
Hapot-H1TO Ha OT041.1Ma, Aane cy apno jaK crnoP
nonosHMa. Y nocnetv-be epeMe KO~ Hac je so.
t}e~a KaMnaroa nponm 4PHe 6ep3e 11 wneKyna.
1..\HJe, a .3CiTY.M KaMnaH:.y 3a npHKynlbal-be BJ.1W:<oaa >KHTa. Y HeKJ.1M KpajesMMa 6enoaapcKor 0 •
Kpyra L!.JBep4epM cy 1<p>rn>r po6y y L\pKse, na "'M
je YBl< Y 4PKBaMa 6MJiO OMoryfleHo 11 npoAaBat-be
ra~Be po6e. Y OTI<pHsa·H:.y THX nonosa L\pHo6ep:m;aH~i...!,a YYecraosane cy meHe. VI y_Yetufie me·
Ha ~OP.. Hac y Hapo,qHoj snacnf .TaKoije je AOKaJ
~a Je ceecr meHa y XpearcKoj np 11 m 14 Ho pa 3 BI-fJeHa, Ma ,D,a H:>J.1XOBO y4ewfie y HapOA.HMM OA6opHMa J</ Y l-lapO,QHJ.1M CKynWTMHaMa jaW yeeK
H>1Je y ,£\OBOJbHOM 6pojy.
llanM~® Kap,t~en.: ,llpare ,qpy;ap>rl.\e,
opraHM3d4J.1ja·Ma.
Je,q,J.1HCTBeHI1
~11HAt1KdTJ-i ycnem1 cy Aa ,!l,O Cd'P,.d OKyrie y CBOJe peAoBe OH:O 750.000 pa,ll.H11Ka M Hd,V\ew·reHHKa,
a
OA
TOr a
40°/o. _opraHH30Bi3HHX
3Hat.IW-? _Ope par~: 6J.1II.O je
-Y
}f{eHa.·-·.Wra. TO
Hd·WMM-
70%. Vl3 Tora ce B>rAH ,qa je y TOKY Hapo,qHO
0cno6o,qHna4Ke 6op6e no6e,qoM H cTeapaH>eM
dJHP J >13BpWeHa y pe,qoe>rMa pa,£\H>1Kd >1 HaMeUJfeHMKa YHTdBd pesonyLJ.I""ja. llfMa nojeAHHHX
cpe30Ba y KOjHMa je 6poj >KeHa eel;H o,q 6poja
MYWdl<pau.a, Hdp0'-1J.1TO y TSKCTHJlHOj
H MOHC?noncKOj>1 HAYCTp>rjH. Ho 6e3 o63Hpa Ha TO wTo
CMO ycnem-1·
KnacH~_M' _CVIH;_
~.a
OKynHMO
y Hawe peAOBe
TOIH1KH
6poj >t<eHa, HnaK je jow ·eenHKH 6poj KojH cToj><
H3SBH HaWe npOH3BOAf-b6 1 MaH.:ap AB
MH~re
me~
He x-cene Aa ce YK1by4e y Haw np~-!speAHH anapar..npeA Hac meHe, Koje paAHMo Kao aKTHBHcTKHI-ber nocraalba ce 3BAaTar< ~a- wro eeiiJ-1 6poj
l!<eHa ysy4eMo y npHepe,qHa npe,qpe'l;a H ycTaHOBe J1 .q.a re Hawe ,qpyrap11u.e noMorHeMo AB
ce J.13Byt<y 113 OHe 3aocranocn1 y Kojoj ce jaw
Hana3e, a HCToepeMeHo Aa noMorHeMo H npHspeA!1 HOBMM paA.HHM CHaraMa. npeP. HdC oprat~l1308f'.He
APY-
rapHL\a pec:flepeHT yKa3aJla
HaM Je Ha
MHore
!"P06neMe KOJJ.1 ce Ha ;epeHy_ jaBJbajy 11 y~<a- 3 ana
;e .11 Ha 3BMTKe J<oj;.f CToje np~A HaMa meHaMa.
Ja 'f.y Ad BaM l"'lCTdKHeM CdMO. ca, HeKOJll-11<0 peYio1
CT~rbe H npo6J16Me Koje M!-1 npdTHMO y HdWl-fM
CI1H,q,HKdnHHM
AHKClTHMa opraHH30BaHo csera 10°/o .meHa, a Aa . .
1-1ac ce raj 6poj Cpd3M6pHO nOBHCHO 3d YHTdBHX
paAHJ1U.6
J.1
HdM6WTeHH4e
je,D.HHCTBe-
fiilX c~JHA.1·1l<ara nocraslba ce jew nHTal-be npa~.•:n'~ np1-1MeHe HaYena 113BojesaHHX y HapoAHOc::-nc5ogv.na4Koj 6op6r--~ M npoKnaMoBal-be Ha_t:ena: 3a jeJ].HaK paA jeAHBKe H nnare. MopaMo
KC.:-tcrarosarl-1 Ad jew yeeK nocro-je npeAy3e'ka
y KC:j11M-a ce paA >HeHa nna-i;a Mal-ba OA pa,qp MYUJKapc::aJ,a na Mat<ap 6110 jeAHaKO apeAaH. 3aro
61-1 rpe6ano Aa ce noMorHe aK4Hja W·TO 6pmer
yaoijel-ba CMCTeMa dKOp,t:\a KOjJ1 i;e OTKnOHH·TVI Te
HenpaSHJlHOCTH
H
HCTOBpeMeHO
y6p3aTH
nOAH-
3af-be Hawe npO·AYKU,Hje. HMa jow nocnoea Ha
64
::I
�~
l't'
'[(:!. ,.·.·! . '
.• 1
!' ::··
i
,j
'
il
I
t
KOjHMa
61-1
KBO WTO
je
cnoco6HOCT HaUJ:.1X :H<.eHa H3HeHBAMfla,
H3HeHBAHJ10 1-bi4XOBO jyHaWTBO y
Ha~
pOAHO-ocno6oA~11a4Koj 6op6H. ,JJ,orOAHno ce Aa
je je,oJHa .r~pyrapM~a BpJ1o cnoco6Ha Kao crpy'-1~
lbaK Ha Ape6aHKY AOll'Jla y npeA,Y3et.e ,y CMe.
1\epeBCK,Y nanaHKY H pa je ynpaBHHK npeAy3el\a
ornpanm ca
Aa je
MOTMBaL.fa)-tjo-M
meHa H
AB· je
Kao raKsa npoMawH.na: csoj n031-1B. Taj npHMep
H3HeT je OA c1paHe paAH~<'~Ka Meranau.a, a noKa~
3yje Kat<o ApyrH rneAajy Ha paA HawHx >KeHa
6e3 o63Hpa Ha l-bJ.1XOBY cnoco6Hocr. To -l;e mtraroe ::o.aAasa-n1 jew AOCTa MyKe, a >t<eHe 'he H
Aalbe
ynopHO
pBAHTH
H
AOKa311BBTI-1 . CBojy
cnp.eMHOCT H cnoco6HOCT1 a MW
CTOjHMO eHepn11.JHO
AB
ce
y
rpe6a AB Ha·
}I(JIIBOT
cnp0seAy
OHe HAeje 3a Koje cy Hawe ApyrapHL\e rHH,Yne.
,JJ,pyrapHL\a je HanoMeHyna Ad je rnaBHH
OA6op jep,HHC:raeH}~X CII!HAJ.1Kara
ciprdHH3oB·a 0
npsoMajcKo rai<M~4etbe Koje o6)iXBara- cae rpa~
He paAa 1t1 Koje o·6eiias-a sen~Ke pe3y.nrare. An11
HHLUTa Heiie UJT_eTVITM axo HanoN.eHeMo Aa cy
CG Bet; y CC1MOM nOYeTK:y )i4!4HHJ1e HenpaBI-1IlHO·
CHI I<Oje Tpe6a OAMaX OTKJ10HI-1T~. ~pyrOBI-1 HJ
rnasHor CA6opa CJiiHAJ.iKaTa 3aJJ.p>Kai1H cy
ce
3aAH>HX AOHO y 3arpe6y H H>HMa cy paAHHl\H
noc-caa.Jban!o1 osa nJt~TaH:>a. _n11ranH cy npso- KO PY·
KOBOAJ.._l TiH<MI14el-bMMa, Aa 1H1 CltlHAMKant 11n11
YCAOJ, Hml AC!ll+C Taj npHMep lieKa nocnyli<H
Kao AOt<a3 Aa Hi·HCaKo He saJba AB
opraHH3a~Hje
cBat<.a 3a ce6e noce6Ho ltl HennaHCKYI cnposoAe
TdKMJ.II461-be, jep cy jeAHHCTB9HH
CJ.o1HAHKan1 y
· cnopa3yMy ca. MHH~t~cTapcrsoM npey3em1 onwni
rthaH paAa.
Acb}f(
Mo>ke y roM npaal(y MHOrO
AonpJ.-JHeTH ca aKTHBH3~t~pal-beM >+CeHa . Ha 2ajeA~
HH4KO~ n11aHy1 a Hlo1KdKO Ad ce >KeHe OABajajy
op, 3dJ6AHJ.14KO·r paA.a. Bet, Ha no4e:TKY Hawera
TCH<MW·I€1-ba MM DHAHMO BeJ1HK11 6poj >K9Ha KOje
cy ce HCTaKJle Kao YABPHH4e Ha csojHM no·cnosMMa. Ja iiy Aa HCTaKHeM nap 1-bHX Koje cy npe'""
KO HOB~Ha nocrane no3Hare. To cy Pyma Vlnb-:1rcsHR, Jby6J..1~a BI-1WtbJ.1LaCH, Koje cy npso n.o ...
4e11e Aa page Ha 4 MaWHHe. 3an1M ~par!4U,Cl
UJ~p~tbap, HCTO TBKO 6opau. OA 1942 rCAHHe,
KOJa 1e no·4ena npaa Aa paP,.I-1 Ha 4 pa36oja. VlcTo
raKO Xa61-16a JajeroBY~h~ Koja. ce o6ase3an.a Aa
i;e csaKora AaHa 1113PBAHTI1 ocaM ryu.era 4apana
npeKo nocrasfbeHe HOpMe.
VIMa raKBHX
jow
MHoro npHMepa Koje Heiiy MOliH cse ,qa Ha6pojHM. Pe3ynTant Koje noKa3yjy melie se"h Ha no-
46TKY TaKMH4elba Aajy rapaHL\Hjy Aa t.e ce 3 a6ene>KHTH npHnH4aH 6poj A06pHx .., npeAaHHX
ApyrapHL\a, Koje t.e ycKopo 61<TH He caMo A0'6pH crpy4tbSLV1 Ha csoMe nocny,. HerO.· ltl Ao6pH
npHMepJ.1 J.1. nponararop!o1 HOBJ.1X YAapHH4a J.1 HoBI-1X
BKH'iBHCTKHf-:i:•B.
M11 CMo seii y Hawoj cHHAHKanHoj wraMnH
nwcam1 o 3a·A.a·U.11Ma KojH croje npeA ·C~·H·IA£-1KaTHMa Y paAy Meljy ~<EHaMa. JeAaH OA npBHX ~a=-._
AaTat<a J6 ysyiHi WTO BHWe >KeHa Ha OAfOB
~~ ~ 1
.
Mecra a-t ocnoco6HTH Hx 3a A06pe pyt<os . . "10tl€:.-- ·
iJ,pyrM 30AaTaK Mopa 6HTI< Aa Mel;y He
Y9HHM·
~... ,
paAH114aMa ocnoco6HMo wro e1-1we
rpy.4HHX
~ ,
KaApoaa. V1 rpefie, 0TKpJ.1nf MHCre AO C a CKpk"l.!_; 2 1
BeHe TaileHTe, KOjl1 611 HHaYe H60TKpJ.18 .·11 O<:Ta~·:!·~.~~· ...::..,~~.-~,J!
~
·t..~··~·
-A
~·
.
f.
•
_\;,>
•oo.f'.-..~
~v.t}p7
" " - . : . . ...::;;.- .
~; ,'
A./.
/;/ ·
I
�[
.
.
.
fi~ He~cKopHwt.eHH a KOlH ~eKajy Hawy naMa~.
>KeHaMa . Tpe6a Aasant caaKOAHSBHO noMoi;
OCHOBHOM o6pa3oBatby
y
y
KY11TypHo-nom1TI14KOM
nOAH3atby, jep OHe ca·MO TaKO CTBapHO Mary Aa
ADnpHHecy 4Hraeoj npHepeAH· KaA >KeHa rpe6a
npo6yAHTH csecr- Aa He pa-Ae ca-Mo 3a csoje norpe6e, set. H 3a csojy ora1,16HHY H csoj HapoA.
JeAHHCTBeHHM CHI-IAHKa-THMa Hi:ljBa>KHHjH je 3a~
ABTaK AB no6oJbwajy }KJ-!BOTHe ycnose paAH~Ka
H HaMewreHHKa.
AKntBHOCT HHHLV1.janfBa >KeHa
Mo>Ke TOMe
MHoro
AOnpHHent. AaHac DA
Apmase He Mo>KeMo, BHWe rpa>KI1H1 noMo'k, jep
caMH ce611 rpe6a AB noMa>«eMo 6olbHM cHana>Ket-beM H se~HM aanaral-beM. lHMe i'ieMo Haj6o-
Tbe no6olbwant ycnose pa.Aa H >KHsora.
Pa3yMeHKa neTpOBHI\ 143 Cp6Nje: OA 3aAaTaKa Koje
>KeHe Cp6Hje y Hajset.oj Mep>t ocrsapHsane 6Hna cy y npsoM peAy COL\HjanHa
ci
m1Tal-ba: noMoil HHBanHAMMa, noMoi\ napnt3aHcKJ.1M nopOAHU,aMa,, nOMok cou,r.1janHo yrpo>KeHHM IlJ.'ILJ.I-'IMa H, HBp04HTO nOMOii A64J.1, KOja je
y Cp6HjH nacTana seaMa aKTyenHa o63HpOM "'
epno senHKH 6poj Ael.\e Koja cy y Cp611j~ AOWnd
113 ApyrHx <j>eAepanHHX peny6nHKa, HajsetHM
AenoM H3 cacHe 11 Xepl.\erosHHe. Ty Ael.\y rpe6ana je Cp6Hja, Koja y OBOM pary HHje y TOnHKOj MBpH crpaAana Kao ApyrH Kpajes..,, Ad npHxeaTH "' Aa "'M OAMax nocne para npy>KH Haj- HY>KHHjy naMot.. TH COL\lljanHK npo6neMH cra""'n"' cy . y 3aAaTaK AHTI4<jlawHCTH4KOM <j>poHry
>KeHa Cp611je Aa Y4HHH coe Aa meHe rpaAosa ~
cena ex BaTe H npJ.1Me T8j p.a,q Kao. caoj ·Ayr, Aa
GS
ra cXllste u naftktU4KU, Aa raKe Ao6Hje l<apar<rep Ayra HapaAa Cp611je npeMa IbYAHMa 11 KpajeawMa KOjJ.1 cy HajaHwe nponanmvt y
apeMeHy
para. Y TO·M9 CMHCily Hajae'fieM A.eno'M J.1 pa3BHjana ce BKTH'BHOCT CBHX HBWJIIX OA60pa 1o1 MH MO>K9MO AB K8>K9M9_ Ad CMO Ha TOMe COLJ,Hj911HOM
noJby paAa 3BHcrq caecrpaHo Y3HManH yyewii.a.
1-1 nopeA MHOrHx He,a.ocraTaKo HnaK ce MO>t<e pe-
!IH A• je noMot. 611na seoMa o611n;,a. [{aA cy
no Yen a. CTH3an1 Aeu,a. H3 5yrapcKe, me He Cp6Hja
csecpAHO cy ce 3ano>KHne Aa npHxeare ry Ae4y
Kao csojy. Taj 3aAaTaK je y nyHoj MepH 113BpL.UeH. nocne rora cMo npHCT)'nHne 36pH1-baaal-by
parHe C!-tpo46AH H COLJ.IIljanHO yrpo>KeHe A948 H3
Cp6Hje. Ta noMot. >KeHa pa3BHjana ce · npeKo
Y OKpyry
Kparyjesa4KOM 3axsalbyjyt.H OA60pHMa ACI>)!{-a,
MH HMBMO CBYAB i;a4K9_ KYXHI-be y
KOjHlv\a ce.
lja4K~X KYXI1H>a H lja4KHX HHTepHaTa,
xpaHe Ha cTOTHHe COLV1janHo yrpo>KeHe ceocKe
V1 miTatbe 36pa.1l-basal-ba cpeAI-bOWKOJlCKe
Aeu,e no i}a4KHM J.1HrepHaTJ1Ma 6Ho je jeAaH OA
sa>KHHX 3aAaTaKa 3a AeMo6HnHcaHe
6opu.e-
geu..e.
Cp21\H>OWKOnl.\e H3 CB>!X peny6nHKa, y KOMe je
3a 1-bHX CTO . ne;b.eceT ocHrypaHo nornyHo· H3Apmasatbe 3a JeAaH AO A.Ba· Mece4a . .Hawa ce no ..
Mot. OApamasa H Ha o6AaHHWTHMa. OA ABaAC·
cer o6AaH~WTa y oeorpaAy csera VIMa ABa AO
rpH KojKMa je;; no:T'pe6Ha HasecHa noMc;>k.
rpaACK>1 O·A60p y oeorpaAy nOK!:eHyo ;e
npownor nera jeAHY aKL\Hjy 3a Ael.\y >1 3a ABe
ttep,elbe CKym-to npe1<o
t.~eTHpH
Mf.111HOHa
npH·
nora. He caMo y 6eorpaAy eel; "' y' ApyrHM rpa-
69
�'f.
I
:1
I .1
II
l
1\0BI<Ma Cpi5Hje HHje eHwe H>ikaliali Hiip04HT~
npoOneM noKpeHynl H ycnewHo 3aBpWY1TI4 HeKy
5KLVijy.
Nu-1 cMo Hawy aKn1BHOCT pa3BHjan!tl 1o1 no m1~
y
Tal-by npocae'tJH·Baf-ba meHa, HapollJ.1TO
wt-boc.ni.
Tatco Hnp.
caMe
y Ot<pyry
yHyrpa~
lJal.laHCKOM
Aecer XY!Jbat~.,a }t{eH-a nocei=tyjy aHancpa6ercKe Te4ajeae. TaKoije HacrojY~MO AB paA Ha npocae'h~-J
aat-Dy meHa He HAe caMo no IH1HJ.1jYI aHampa6er-
AarKe cxearajy Kao ceoje. To ce Haj0olbe BHAH
no np>1jeMy Y Cp6Hjl1 Ael\e H3 ApyrHx <fJeAepano
HHX Peny6m·1Ka. 3an1M ce ro neno orneAa Ha
narpoHaTI-'!Ma HaA ACMOBHMa rP.e ce He mna Aa
1111 je HeK!1 ADM 6ocaHcKe·, 1o1111o1 xpsarcKe Aeu.e.
rypHo-npocaerHOM nolby.
3a Hac je Hewro nore>Kf-1 npo6neM paAa Ha
KaA ce 6a.tno nocras1o1no nlo1Tal-be KO·llOHJ.13aU,J.1je
Aeu.e no nopo,rv·1U,aMa KOA Hac ce orpoMaH 6poj
.rbYA"' jaa~o p,a Y3Me 6aw Ae~..~ry 113· no·CTpaAam~Jx
Kpajesa BaH Cp6Hje pa ce Ha raj HaYHH OAY>t<l-1
HBPOAY n1x Kpajesa. To je raKoije
HecyMtbJ.o~B
,qoKa3 norn.HI14Ke csecn-1 >t<eHa Cp6.1o1je.
ceny. ,l1,aHac je Hajaam.Hv.je Y3A.H"hYI KyilrypHo
nom1rH·4tH1 meHy Ha ceny.
3HOCJtl
CKI-1
XT6'-lajeBa Hero H HB
ceny
3Ap88CTE36HOM Yl
ICYil·
npo6neM KBKO· noM.ORH Kagpose >tteHa Ha
Haeeo Hac je Ha MHcao AB noKpeHeMo je-
,o.aH IlHCT KOjH i;.e
y Hajsei;oj MepJtf 6YJTH H.aM.e·
1-b6H ceOCKH'M >KeHaMa H tWjYI i;e
Hajnp1KTyna4-
HI'ije rpentpaTH aKryenHe
npo6neMe
ceocK1-1x
>t<eHa; 36or rora cMo J.1 noHpeHyrn1 n~cr ,3opa'·
npeKo Kora iieMo Aa no,!l,J.i>KeMo KYDTYPHH ~;.Jso
meHa Ha ceny Aa l1X YY1o1MO npaaltfnHOM raJett.>y
mHBI-iHe, 1cyiiHoj xHrHjeHM, AOMa"kHHcrey HTA. Yt~parKo MH HacrojMMO Aa HaijeMo
Hajsa>t<HI-1je
npo5neMe 3a ceno H raKe Y41-1MO meHe Ka!co Aa
HX pewasajy.
~·136op11
csecr >KeHa
cy Haj6oJbe noKa3anH
y
Cp6HjM~ Yt.Jewiie >KeHa
Jbal-by 6r.ipt~4I01'X cnMci<Oaa
H
uon11Ka je
y
cacras-
y npeTpecaH>y Y-
crasa nmw3ano je Aa je KOA Hac
nom1n14Ka
c;se':T >KeHa Ha BeilHKOj BI-1CJ.1HI1 H Aa J-l<eHe rpa-
goBa 11 cena· p,aHaw"'y Apmasy H Ap»<aaHe 3a·
70
npou.eHaT yLJeLUi;a
1-1
>tCeHa
Ha l1360pV!Ma
y Cp6HjH 82°/o. To noKa3yje n.a
J..1-
cy )KeHe
u re KaKo 6r..me nonHT~4Ki1 3aii1HTepecosaHe 3a
~36ope H Aa ce Ha 1-bY.X ca crpaHe peax~..~rHje HMje
MOrno yn1u,an1. Y cem1Ma· rAe je Man:-~ npou,eHaT
y Jo136opHMa, no1ca3ano ce ga
HMje nocrojao AcP}f{ wn1-1 y KoM1KO je nocrojao J:\·EI je Haw paA TpMo 6VIo cna6.
meHa yyecTsosao
y
HIM cenJ..fMa
5narojaa ,1:\ew!~jeca- Ma~<eAOIIJ.<j<>. >KeHe
cy yt.!eCTsosane N.acoBHO Ha M36o-
Mat<eAOH~je
p!-1Ma. OA yKynHor 6poja y·nHcaHHX rnacaLJa meHa, meHe cy Ha MHOri1M MeCT.HMa rnaca!le ca 99
~ Ha M.HOn1M MecntMa 100°/o. (5ypHo· nlbecf<a..,
1-0e). An!tl xot.y jeAHO A.a nop;sy4eM, ,qa je nom1TI-14KH paPi A<b}K-a oceecn10· M HaTepao >:<eHe
A• HAY H Aa rnacajy. M>KeAOHCKI1 HapoA AO AaHac HJ1:je 6wo cno6o·p~m1 H ca o·cno6otjel-beM aceTHO · ce HaU,HOHanHo ocno6oi)eHJ..1M, na je TO ~
MaHMche·croeao Ha H~6opwMa.
MaKeAOHCKH je
HapOA Cap,a A06HO Hal\HOHanHy cno60AY H CBAa
MO>Ke cno6o·AHO Aa CTBapa J1 Aa paAH.
71
�&~e 611m1 cy reWKH AaHM :>a MaKeACHKjy KaA&
)J{eHe MaKeAOHHje Y3HMajy AOCTa BHAHOr
Y':ewt.a Ha o6HOBH 3eMJbe. Y OKswpy npsoMaj.
.~I<Or TaKMHYet-ba >KeHe cy y MaKeAOHHjH y pa3 ..
Hr.iM Mecn1Ma nocTasa.me nnaH Ta·Ko AB C"" Ha
npwMep y wrHncKoM OKpyry npey3ene Ha ce6e
r,a y Ko4a!-'!11Ma nqnpase cpa6pMKY nHpHHYa, a
y Pa,o;os~onury ene1npH4HY u,eHrpany .q.a 6H rpaA
.qc6Ho oct:..eTnef-be. Y CKonlby ce BOAH BK4Hja
,IJ..a
Ce 04V..:T!1 H3B9CHa
K011H4J.1Ha CeMeHa,
4HMe
te ce Aor·· • HeTH y o6HOBH 3eM!be ca 250.000
AHHapa. VlHHAYCTp11CKI1 paAH11L\11 11 paAH11L\e
np1-1XBBHtJH1 ~y 0·36HibHO· H cpp,aYHO paA Ha
•lODH 36MJbe H Be·i; HMB·
y
o6-
TOMe npasu.y BHAHOr
po3ynrara. no yrneAy Ha Apyrap11L.~e 113 XpsarCKe, Cp611je 11 Cno-seH11je 11 Haw-. Apyrap114e y
MeKeAOHI1jl1 no-Yene_ cy Aa paAe Ha 4er11p11 pa3toja " Aa crsapajy Hose Ha4HHe paAa paAH
yHa.npeijett.a H ysenHYa&atba npoH3BOAE-be, Hapo4HTo p,pyrap114e y TeKCTHnHI1M 11HAYCTpHjaMa
M y MOHonon)', tcoje cy
yrneAHH
CHHAHKB11HH
<I>YHKL\110HepH. Y caMOM CKoniby HMaMo 38 meHa paAHMl..IKMX nosepeHJ.1Ka.
MaKe,.q,oHJ.1ja HHje
J.1H,O,ycTpHCKa
Aa
6J.tsa,
36Mlba, OHB TeK
a oao 3HaliH AB cy
CBA·B
15°/o
nOYHf-be TO
OA paAHio1'·:1tU1X
noBepeHY!Ka Hawe >KeHe·, Y CBJ..f·Ma T6KCTH11HHM
<f>a6p~KaMa meHe cy ceKperapH
nOAPYlKHHL\a
KBO J.1 y MOHonony lo1 OHe Y3HMajy BHP.HO-r yye~
wi:ia y o6HOB~'I" 3eMibe. Y nnaHy npsoMrajcKor
TaKMH4el-ba Ma·KeppHHje, 3a np·BH Maj je npeAB!-!"IjeHo oraapa1-0e jacana y CKonr '' 3a 50 Aeu.e
30 npB~-1 MOMeHar, a AOU.,HMje iie 6HTH H 3a BMWe.
BamaH npo6neM y MaKeAOHI1jl1 jecre o6oapa .qyeaHa H a<f>HoHa. 3a epeMe crape Jyrocna-
72
ce sa AJ"BBH A06Hjano Mana HOB64;J ?aJ<O ~a
npOH3BOijB4 HYije MOrae AB KynJ.i Hl1 tl3 1HY>KHHJ8
caoje AOMat.e norpe6e. 0eliYTHM oo:e rOAI1He
raj orKyn AYBaHa npowao Je y 6olbeM pacno-no)f(etny H ro je jeAaH spno sa>KaH nom1TH4KH MOMeHaT. A 3aro je AYBaH o-se rOAJ.1He 3a pa3m·tKY
OA OHOf y apeMeHy oKym::t.J.~o1je 61o10 MHOfO 60ib6
.., 3paljeH 11 npoce4HO je 6Ho nnat.eH 100--130
A~Hapa. To je Aano aenHKor nonera na paAH$-1.L!,H
ose rOAHHe y Be11eWKOM MOHOnOil'.:_ .)CY3MY Ha
ce6e o6ase3y Aa o6paAe npeKo o.GOO "?PeHa
AYBaHa, ra.Ko Aa paAH"'-111 11 paAH- w >~MaJy nocna npeKo u.ene roAiiiHe H AB He 6y Ae 6ec nocnvtu.e. Yjep,Ho ce nOAH>Ke csecr J.i 3a caijetne Kyn •
rypH1o1X 61-ubaKa. Wro ce H14e acp~1oHa npeABH~eHo je Aa ce ose roA1o1He·ynpaso npolo13Be~c
25.000 Krp. a<f>HOHa :a KOje ce KOnH4WHe A06~Ja
OA H'HO.CTpBHCTBa MHoro sa->KHlo'IX
npOAyKaTa a
raj a<f>110H Hapo4~TO o6paljyjy lKeHe ~ TO M3XOM
Mycm1MaHKe Koje cy ce o6ase3ane P.a o6paAe
sHwe Hero WTO je APX<asa oApeAHna.
~-;
Jyp1.1a
6paHv.a -
CnCl!JieHHja: AoK cy Hapo-
A.H Jyrocnaa11je nocne ocno6o"ljetba npHcTym111lrl
113 rpaAtblo1 J.1 o6HOBH 2eMib6, AOTne ce. HapOA
Jynl1cKe Kpaj11He Hana311 caAa y npaBOJ HapoAHOocno6oA~na4KOj 6op611. Ca ocno6oljeH>eM M~
CMO A06J.1Jli-1 HapoAHY. 3aWTJ.iTy, HapoAH6. CYAOse. Ami no::,enoM CnoseHa4Kor npHMOpJa
Ha
ABe 3 oHe
A
1o1
6,
nono·>Kaj
y A 30H~
611THO ce
lo1 3 MeHHO. Casc3HHYKa sojHa ynpasa 1e nocreneHO, yK,HAa.na H.B·t= op;He BilaCTH, HapOAH9 cy ppse,
73
�HapoAHY 3aLUThTY "' nocraelbana y Te oAfiope
IbYAe KOjJ..J cy 61o1n1-1 y Hajrewl-bHM
ee3aMa
cjJaWJ.13MOM H 36or Tara cy Hd CBaKOM
ca
KOpaKy .
6HnJ< npoTHB HapoAa JynHcKe KpajHHe. PeaKu,~<ja
611 pa361·1Dd jeAHHCTBO pdJ:\HM4Ke 1-C!ldCe OCHO~
~ana je Jyn1-1oce CHHAHKarta H aKa cy nocrojan11
,q,a
Je~VIHCTBeHI-1
paAHV.4KJ.oJ
CMHAHKaTM.
KoHcf:Je.o.epa~
U,HJa paAa y VITamtjJ< npi<MJ<Ila je jynHCKe cJoiHAHKare y ceoj caee3 J.1 rao<o neranH3osana u.enarbe
paAHM4KHx peAoBa y JynHcKoj KpajJ<HJ<. 3aTJ<M
je peaKu,Hja npewna y o(i)aH3Hsy Ha KymypHonpo.ceerHOM nolby. VIMa MHoro npYIMepa Ad ce
y u,enoj 30HH A omywTajy HawH npo<j:>ecopH "'
Y4J.1TeJbH, jep Hx case3Hr-t·4Ka eojHa ynpaea npo-
rat-ba
H
cacnywasa nHrajyiui wra OHJ1 MHcne o
T11rosoj JyrocnaeHjH, o CaMoM THry
HTA.
Ha OA-
roeopHa Mecra case3HI14Ke eojHe ynpaee nocraaJbajy 4r.1CTO cpaLW1CTHYxe eneA'I.:eHre, Kao
Ha, np1<1Mep
WKOI1CKOr
HaP,30pHJ.1Kd
aeKa Kora je OKPY>KH'H cyA O'CYAHO
6apary
Ha
40-
cMpT
36or 1-berosor cpawHcTJ.14Kor Ae.noeal-ba 3a apeMe oKynal...\Hje. 36or Tara je pa3yMn:.HBO wrro
Haw. pa,o..HI1 HapoA Mapa pearHpaTH, na 3aTo w
Hawa cpeAH;.OWKOJlcKa OMllaA.I1Ha y A 30HH Aaje
AOKa3a Aa He A03BO·Jbasa Aa ce H3.namy H3pyrwsatcy Hawe HajBJ.1Uie s11acn~.
AaJ?e B~AJ.1MO Aa H~we Hapo.,qHo no3opHwTe-, I<Oje HWJe caMo no3opHWTe TpcTa Hero no3opHuJTe 4e11or np11Mopjar HeMa csoje 3rpa.a.e
11 He Mome Aa pa~.~ OHaxo 1-::ao WTO 611 rpe6a11o
Aa paA,H n030pHWTe HapoAa KOj"H je AaO TOJU1KO
mpraaa. Y norneAy HaCTasHor nnaHa y wKo·naMa,
-14
Aa-
BI-1A1-1MO Aa ce 3anocTas1ba cnosena'-IKI-1 je3HK.
Hac je y HacTasoHM nnaHy TaMo pe'-leHo Aa HaUJa Aeu.a ·Mopajy Y'·H1TH MTanHjaHCKJ.1 je3HK, HTa-'
J11-1jaHCKY
HCT0p1-1jy J.1 HT6IlJ.1jaHCKH
38M.fbOnHC.
Met)Yn1M je jacHO Aa y ltlTanMjaHCKVlM wKonaMa
oM.nCl,Q,IIlHJ-1 He p,o3BOJt>as.ajy pJl y4111 cncseHa4KH
je3MK 1 I-!J.1T!;'! CJlOBeHa4t<y HCTOpMjy, HI-'!TH \I'ICTOp&oijy
HapoAHO ocno6oA:.1flal.me 6op6e. PeaKu,HoHapHH
eneMeHn1 Kpeiiy Ha CBH.Ma nO.lbi-1Ma y o~aH3~<'~BY
no,l.l, 3awnnoM caee3He ynpase. TaKa cy CKpa-.
T:.iJ!I-1 nporpaM CJlOBeH"a4KOr je3J..H<a 1-1 paAI<'IO eM~
CHje y Tpc-ry. Ha ppyroj cTpaH~ BHAHMO 1<aKo cy
noeywanw A• pa36Hjy paAHHWTBO. OMeTajy KynrypHo·npoceeTHH paA y AYXY HapoAHoocno6oAr.1Ila4Kor noKpeTa. npewm1 cy Ha nom1H1t.!KY l1
sojHy ocpaH3~t~By npontB pa,~HHKa TpcTa \II Jym1cKe KpajMHe. lt1naK HHje ycneno Hi1 no!llA.TM\..li<J.1
H:-1 KyJnypHo f.1 KaA MM HHje ycne110 Aa ltl3MeHe nonomaj y JyrocnasJ-Jjl-1 3a speMe H36opa,
oHI-1 noKywasajy gaHac Aa J-~CI<opMcTe <;"llOBeHCKO
npHMopje ca TpcToM Hapo~lr1TO y A 30~M Kao
OTCKOt.!HY ,n.,acKy npon!B Ha;p,eMoHpaTCKJ.1je A_P~
w.:aee jYro"J.1CTdl.JHe Espone npon1s JyrocnaBHJe·
C TI1M y 8631<-1 je naKO. pa3yMibi-1BO t<peTatbe Tpyna reHepana AHp..epca H ·nojcma pe.at<U.I-10HapH~1X
yeTHHKa .LJ,par.'"'.:e MHxajnos~rka, ycTawa H cnos.eHB4KI1X
6enorap,qejau.a. V13
Tara
ce
Mom:e BHAe-
nt no-no,milj paA,Hora HapoAa Hall!er y TMM ~pa
jesMM.a. Arr:-1 cy TalMO !<1 CnoaeHU,H J..1 1--ha:'lJ..~~aHH
1-1 Xpean1. jew BMWe OA11Y4V:m1 p,..a HcTpaJy
Ha
cTaH'O·BIAWTY Aa 3a HaC HeMa Apyror pe>KHMa He-
ro np..,K!by4eH>e 4ene Jyn"cKe l<pajHHe ca Tp-
�CTOM THTOBOj JyrvcnaBI1jH. (6ypHO 11 AyroTpOjHQ
OA06pasa1-be). l.\ena JynHcKa KpajHHa KaKo A 3o-
cr ame H Aal-by H Hot:ay Aa 3awn1Te ose cnaao~
AB HX He 6H case3H_H4Ke ynpase 3ananHne,
~e
6 3CHU CTYAHpa.na je Y.craB- H HTa/1J1..
jaHCKI1 PBAHHU.« cy ce TaKolje OAfiY411n>~ 3a Jy.
nao WTO je 611no cny4ajeea. Hapo,q t.e ca4e~aTH KOMHC'Ijy >1 Ka3at.e joj csojy jeAHOAY~HY
rocnas11jy paAH ,qsMoKparcKHX npasa Koja cy
3arapaHTOBaHa YcrasoM. (6ypHo nlbecKai-be).
Jyrocnas>~jH (Annay3).
Ha TaKa H
y
·Be3J.1 CiJ r.;:-HT11CKO·M KOjW Bpw6 peaKU.,HOHapH KdKO y 36M!hH TaKO H y lo1HOCTpdHCTBy, jaCHO
je Aa
MopaMo H MH
Y4BpCHtTH CBoje peAo-
Be H npOWHpHTH CBOje OCH0!3He 6a3e, a C HIM
y
sesH,
npep, Hac ce nocrasJba npo6.neM A-a 11
ll<eHe y4ec.-syjy y t~eno«ynHoj '13rpaAH>l1 " Aa
OHe Y3J.iMaiv yL!ewt;a y CBHM a-K4HjaMa Koje rpe6a Ad 3awn1Te Hawa OCHOBHa npasa. VIera je raKe
jacHo Aa Re >KeHe pa3BHTJ.1 Hajsehy AenarHocr
6aw Ha roj _OCHOI?H Aa 6H Ha raj Ha4HH YK1bY""ne y ieAHH·crseHH cppOHT cse cno6oAOJby6Hse
AeMOKparcl(e• a:e.::1 _ nponm peBKU.HOHapHe a ....
cpaHJ>~Be y Jynl1cKoj KpajHHH. (Annay3). ~aHac
croj>~MO npeA Aor.acKoM MeljyoHapOAHe caseJHJ•fl-:f<e K9MHotje .Koia t.e .o.a nperne.qa eTHHYKe
Me:f)e. .ll,aHa<: ce Hana31o1Mo y npH11H4.H p,a ce
rosop11 o n""'eP/Iory mnaf-ba nne6HCU,HTa JynHcKe
KoajHHe . .lJ,aHa·c ce nocrasr... a ,nM·Tal-be BH·nco:Hoee
,1B•fHt1je r.1 3aTO je -jaCHO Aa- Ml-i HeMaMo WTa Bill We
Ha>K~Mo Hero LUTe cy Ka3ane Hawe >Kptee. Hawa
je »<elba o6er:em:eHa >KptsaMa Koje HHcy wreljeHe Aa 6>1 ce 1;3Bojesana Hawa cno6oAa. (6ypHO nlbecKaH>e). l.\ena JynHcKa KpajHHa ca TpCTOM npr.~r.peMHa je Aa AOYeKa case3HJ.14Ky KOMJ.lCJ.o~jy.· CeyAa cy nocTaBibeHw cnasonyLV1 KaKse
. ora~6HHa Hawa H~<Ka,q 11>tje e",qena, cey,qa cy
70
Htercy 3d H:OHdl.IHO· npHKfby4el-be JynHCKe KpaJHHe
CacBHM je APYK4>~je cTaH>e y 30HH 6 ;Ae je
Hawa sojHa ynpasa. Y roj 30HH ocrana .Je HapoAHa enaCT, OCTdilJ-1 cy HapOAHH CYA-OBH H HapOAHa 3aUJTHTa.
TaMe je A03BOJb:Ha Hapo·AHa
caMOHHHU,IAjanma. TaMe Hap:'AHa BOJ~Ka noMa»<e
napo 1
11 HapcA csojoj BOjCLV1· Ta- Je capaAf"ha
c;..,'-'"'AHeBHa aHa je BHA-Ha M cnoHTaH_a. MeijyT~;:.:·~~crn1M 'cy Apyre npHnHKe y A 30HH. TaMe
1c --rnpaao o6pHyro. J.-1 3aro raMOWI-bH CnoseHU.H,
·)·:P~-i2HI ~;~ llfTaJH-ljaHH Tpa>Ke Aa . ce nf?HAPY~:
w
cPHP Jyrocnas'ljH. np,eMa
TO~e
JOCHO JB A• I
r.v.tatt.e TpcTa H JynHtKe Kpap1H-e ea>KHO He caMO ca Hawer ymer craHo·BHWTa, ae'li 14 ca craHoBHWTa· ~ene Jyrocnas~-tje na H ca ctaHo·BHWT-a
CBJ.1X AeMOKpaTCKHX 36Ma1ba cse.Ta. (&ypHO O·AO~
6pasaH>e). HaPOA JynHcKe KpaJ'IHe 3Ha AB He
Mome 6}1!n1 Hau,HoHanHe cno6oAe 6e3 rocno6AapcKe
J.1
cou,MianHe cno6oAe Jot Aa MY re
cno OA6.
He Mo>«e H"wKo 6o-fbe 3arapaHTOBaTH Hero _caMo
T>~rosa JyrocnasHja (6ypHo nJbeCKaH>e).
~aHac KaAa npeA AHTHcj:lawHCTH4KHM cppoHTOM >KeHa JyrocnaaHje tToje· ea>KH~ 3aAa~: ~a
o6Ho·BI-1 nopywe~e 39Mibe,. MH ce JOW B~e Ba~
ce1iaMo nose3aHH c saMa, jep 3HaMo A-6 J • 6 .
cnex H Haw ycnex. J..1 3aTO HeMa CHile KOJa
H
~ac
Morna
pa3je,!IHH>~TJ1
11 o,qsojHTH OA Jyrocna-
71
�BHje. (6ypHO 0Ao6paaal-be. (CnO>KH>f nOI<JlHf..\~:
je). MH Hel\eMo orcryn>m< OA nporpaMa
Hawe 6op5e. 3a Hac HeMa ,qpyror pewel-ba. 3a
T<!KO
Hac HeMa >f<HBlbeJ-ba
HGro CaMe
y
npi1Klby4efi:.y
Tpcra u 4~e JynucKe KpajuHe Turoaoj Jyro·
cnaaHjw. (Onwre 6ypHo
H ,qyrorpajHo n.<beCKBI-be).
.
Munua MmmJ; M3 Cp6;,je: nocne ocno5ol;e1-ba, }' 0H0iA- Bel111KO·M
nonery
3d no Mo-t.
BOjCL~~~
3d sp"eM.e M360pa H -KOA ripepa,qe Ycraaa, ·no
KaJano Ce konv.Ko cy· >KeHe Cp6Hje nom1TJ14KJ1 y
orpoMHoj ee1H1HM 6Mne 3a Hosy JyrocnasHjy, 3a
Hawy HOBy HBp·O,q.Hy
BlldCT, .a
npOTHB CBera Q·
Hora wro je 611no y crapoj Jyrocna,sHjH. Tpe5a
· HMaru Ha YMY ,qa cy HenpHjarefbH pa4yHanH Ha
>KeHe Cp611re Kao Ha csojy pe3epay. OH., cy oYeKHaanvr ,4a t.e »ceHe y Cp6Hj"' .Qan1 no,qpw'KY
pea.<L..!HOHapi-H1M · en.neMeHTHMa H ,qa i;e
rnacant
3d f<palba nporJ.1.a T1-1ra. Me'hvrMM, H36opH cyi
jacHo nm<a;?_anl-1 K011J1Ko -je csa nponaraH,q-a 3a
speMe para, KonuKo je cse OHo w.ro je 6Mno
y Cp6HjJ1 npe para, HaKo· je noHer,qe ocraeHno
M ,q,v6Jber Tpara, 6Mno HeMo"fiHo· noe,q senHKJ.1M
noneTOM YHrasor Hapo·.£l.a y Cp6MjH, npeA o.q,yweB/bel-beM 36or ceera OHara Hosor WTO ce
palja y Hawoj 3eMFb>1. Y HaweM AOcaAawl-beM
pa.q,y OOKaJano ce A.a MH Ha J.13BeCHH·M di<4J.1jaMa,
BJ.fllle )f{eHCf01M H MO)K.q.a 4HCTO )f(eHCf<J.1M, MO>KeMo np~..fllHYHO nat<o .qa M06Hm1WeMo orpo-
MOH 6poj >KeHa y rpaAy .,, ·ceny 11 11a dKf..\Mje M3·
BOfJJ1MO ca 0HOro ycnexa. To cy no·Ka3ane Hawe
aK4Hje OKo ·'35pi1H>a'BaH>a ,qe4e " pa3He
71!
,qpyre
�'
m
I
.
!
'' i
I
:
i
(
rpaAy " Ha ceny, C04>~)anHa n>~rafba HTA.
3a Hawy opraHH3a4~otjy y Cp6Hjlot npercraaJba y
Cp6Hjlot Hajrem~ot npo6neM .., Hajaeile rewKoile
,qa npoHaijeMo norc-AHe 3dAaTKe 11 Ha4HHe pa.qa,
'-" y
npeKo KOjHX 611 M06HnHcanH H ,qp>+!dJ111 Ha ot<yny meHe cena Aa 6w .11x rprm-1 113 AOCaA-:iWI-b-\
YYManocn1. 3a Hac je remH paA Ha ceny Hero y
KynrypHo-npocserHe aaocranocnt
·rpa.qy, a6or
>KeHa Ha ceny,
36or Hd4HHa 1-blfxoaor >tU-oJaora,
36or paWipKdHOCTH AOMOBd H pa3HHX ,q,pyrHX 0-
KOJlHOCHf, ycneA Yera je MHoro re·Y.<a cacraja1-be c thHMa. Ha -ceno MHoro reme AOn"'pe oHq
wro ce AOraija y 3eMJhH 11 y csery, na ce npeMa
ToMe reme o6jawf-baBa >KeHaMa Ha ceny. Y raKBJ.IM npHll11KdMa HdWH HeOpJ.1jdT6.JpH Ha ceny 0-
Apmasajy ce H ;:ta1be ycnewHo. MH 3HaMo ,qa HMaMo HenpHjarelba Ha ceny. To cy pa3H~1 3eneHdWr.1, cneKynaHTIA J.i C60CKI1 6oraTaWH. npY!pOAHO je Aa Oh'H noJ<yma·sajy .qa pa3He Mepe, J<oje
npe.£1Y3H_~ajy Hawe Hose HapOAHe snacrJ-~ y J.'IH,.ep.ecy 46nHHe, a Koje caMo f-bHX noraijajy, Ha~
CTOJe ,l\a npHKa>Ky Kao Aa OHe noraijajy YMTaso
ceno. 3a Hawy opraHH3aL4Hjy HajaamHuje je npoHakH 3a ceno OHa nJ-nal-ba H 3a,t:~.an<e KOjM ile
Moiuot Aa noKpeHy, 3dHHTepecyjy H oKyne Hawe
}f{eHe Ha
ceny.
Vf3 HCKYCTBa. CMO MOrmof Aa BYJ-
AHMO o.q KaJ<sor cy 3Hallaja 6vme Hawe aK4Hje
Ha 3ApaBCTBeHOM . nolby H KO·m1KO je Taj Haw
paA Morae Aa 3ai1Hrepe·cyje H ee:me H Haj3aocTanHje Hawe )f{eHe. ~CTHHa je .qa Hawa AP>Kasa He
Mome p;aHac cey.q_a J.1 MHoro ,q,a noMa:me, am., ce
HnaK H3BecHe craapH Mory Aa npeAY3HMajy H
aA te np6AY311Majy OHe HOiotfl83e Ha naBOJ'baH
KOA >«eHa Ha ceny. JaKo cy Ha np"Mep
HaWe ·aKU,Hje Ha COU.HjanHOM no·lby noKa3ane eo-,
6pe pe3ynrare. llf 3a Haw paA Ha KYnlf'P opocseTHOM nolby >KeHe ca cena noKa3YJY aeHHTepecoaal-be. Y nocneAI-be apeMe noKa..,
3ano ce Aa ce meHe ca cena Mary naKo Aa noKpeHy J.1 Hd H3B6CH~M 6KOHOMCKJ.1M m1TatbHMa.
KaAa ·cy nocnep;l-bHX He,o.e!ba ca3H-BaHe 3aApymHe cKynwT~otHe .., MeH>aHe ynpaae 3aApyra Y Cp6HjH noKa3ano ce Ad cy nane OHe npenpeKe KO'e
cMGTane meHaMa Aa yt,y y 3aApyre, rAe.
~OA CMO MH opraHH3dU.J.1je >t<eHa ycnenH Aa 3a~
""repeceyjeMo 3a 3aApyre. llf raKo cy y HeKHM
-aApyraMa .., >KeHe ycnene Aa 6yAy 6HpaHe y y~pasy 3aApyre. A 3awTo? 3aro wro ce ycneno
A-a meHe ceJbaHKe cxsaTe Aa je TO 6aw 1-bHxoao
nHraH>e jep 3a,p,pyre y ceny MMa1y Aa 3aMeHe
prosu.e. KaA ce paAH o Tpro·BU,HMa, wneKynaHH rynHKo>KaMa, Koje je ceno H Te KaKo ocenmo Ha csojHM neijJ.o1Ma, apno je naKo Ha HIM
mnal-bHMa M06J.oJnHcaTH >t<eHe'"'ceJbaHK7· MeijyTJ.1M MallO CMO_ ycnexa HMa11J.1 y dKU,HJH ACJ 3dAp;re OTKY:nibyjy cae lnpoH3BOAe cena H Aa
npeKO 3aApyre Aajy ceny OHO WTO paAHHK npoH3BOAH y rpa'AY· Jlf3rneAa Aa MH TO HHCMO yMenl1 AOBOibHO Ad o6jacHHMO. Mo-me ce ynpaso
eiiH Aa 6aw- no TOM HajrnaBHHjeM nHTal-by, m1cH-a6AeBal-ba npoH3BOAI-1Ma ca cena . paAN
HHKa y HHAycrpHjH ...., nJ.lTal-by cHa6AeBal-btl ceJbaKa npoH3BOAHMa J.1HAYCTpJ.1CKio1X pap,_HHKd
y
rpaAY- HHCMO YYHHHflH MHOrO.
~1.\ieK
~HKO
cy
~HMa
~athy
81
�rnaBHOM OA6opy ACb>K 3a Cp6Hjy MHOro je
CMeTano Aa 6p>t<e ry?are npo6neMe Ha ceny He·
p,oao~Ha Hawa opraH!-130BaHOCT. HawH OKPY>KHJ.1,
cpeCK>f 11 MecHM OA6opH HI1CY 6HJ111 MeljyC06H<i
A06po nose3aHH Aa 6>1 6pme Meljyco6HO MeH::.ami HcKycrsa
1o1
cnpoBoi}etbe 3ap,araKa
6olbe
ToMwHh
y
cacM pect•epary a y Ee3J1 ca HawoM 6op6oM
Ha
npaTMJlH. 0Ho wro je Apyrap1<4a
f1pHBP6AHOM
nolby J.1CTaH:na.
3a HI'JC
HHje HOBO,
jep cy HC!M Te 3aAaTKe HaWH pyKOBOA110i.J.11 se1;
paH11]e nocr~BYWH, arJH MH ro y Cp6HiH. H:.1CMo
AOBOfbHO yncpHo >fCTHUaJlH. JaTO fieMO y 6yAyi\e MOpaTI1 BJ.1We na>KI-be ·a6panfTH Ha MCTpajHOCT
'1 HaWy aKTJ.1BHOCT ,qa 6H ce Hay4J.1i1t1 Ha CBtsK.u•
AHeBHH HCTpaj.:J:H pa,q, MaKap OH noHeKCA 61-10
14 CJ.ITaH.
De3 nperepHBaf-ba 6H ce Morna pe'fin Ad cy
ycnos." 3a paA Hawe opraH/o13d4Hje y Cp6~j~< ~a
CBI-!M nOSOJbHVl H p.a cy 1-lilM ,qOCaAaWt-bH pe3yJT-
ran1 OMcryfiHm1 .qa 11A6Mo Aalbe, Hapo4r.tTO p,a
npo,qy>KHMO ca Ol<ynibaf-beM OHHX >KeHa KOje AO
caga ""cy 6"ne y Hawoj opraH"aa~"i"· ,11a TaKo
npH611H>te.WMO Mace meHa, JJ,a HX nom1TH4KJ.1 aacnvnaMo H Ha raj H3411H OTprHeMo OfJ. ynn.J.aja
pear·C!. V1je. TeK nocne rora Hawa opraHJ.13BU,Hja
y Cp6Hj~ Mohu he ga npeTcTaBJba OHY CHary
Ha KOjy t.e ce noy3A6HO· 11 y CBaKoj BKLVijH MO'I'I.i-1
ga ocnatt.a Hapop,HH cppoHT H Hawa Hapo,qHa
enacT (0Ao6pcosa1-be).
CaBKa Koaa'lez"t N3 Kccosa H MeTOXI<je:
Hawa o6nan, Koja je y crapoj JyrocnasHj" "
no.n. oKync:.~~joM 611na o6nacr pa3p,opa, Hecnore
82
6*
�Hawe >t<eHe Y3HMajy y4ewl;a "' Ha KOHcpepe~:n..r.l1jaMa arpapHHX HHTeJ?eCeHara A·a 6H ce a~
rpapHo mnaH:>e pew·wno Hfr npaai14BH Ha4HH. 0He.
KaTeropSo14KH ~1CTWLJY no.rpe6y Aa ce ara·Ma J.1 6:=rosHMa KOjH cy TflB4HJH1 CHpontl·by H >t01B6IIH OA
1-beHor 3Hoja, OAY3Me 3eM.~pa H npe,c.a oHoMe no
je o6paiwje.
Cse HanpeA H3IIo>KeHo yn'lu.ano je, Hap04Hro nocne J.136opa H A!IIC!{YCHje o Ycraey, Aa y
Hawe opraHI-1::::au,J-~je yna3H cee BeiH1 6poj >KeHa,
Hapo~wro WHnrapKH (nSb_e·cKat-be).
0HO W70 K04!-1 OMaCOBFbetue HdWe oprBHH-
3a4}1je
y
l<oCJ>AeTy jeCTe H6A.OCTdTdK WHnrapCKI1X
KBApOBa, a TO AOBO,CI,I-1 AO Tara Ad M!-1 Ha 3Bj6A·
HHlJKMM KOHcfJepeHLJ,I'IjaMa MOpdMO fOBOpHTJ.1 H:l
rpM je3HKii 1 Ha UJJ.inTapCKOM, rypCKOM 1<1 cpnCKOM
je3HKY· 36or TO.f CMO MH npH6ernH O·BOMe,
,qa
OHaj 6poj w~mapa "' WHmapKH, Koje ce 0A1111Kyjy yMewHowl;y " n011HTI14KOM ceewf.y npe6au,yjeMo ..,3 jep,Hor MecTa y p,pyro, p,a 6w oner
raMo MOrnH o6yxsannH
cae meHe, HapoYl<1TO
Wr-fnTapKe, y opraHJ.o13au,Hj~oo~.
Y ee3H ca KY nrypHo-o_poceerHHM pa.qoM, Ko·
je HajBa>KHHjH CeMTOp ABHaWI-be, opraHH3BI..\11je,
jep je 94 OA CTO »<eHa y Hawoj o6nacr11 Henw-
j11
cMeHo, jecre ~ ABHBC jeAaH OA CSKTOpa KOMe
Hawa opraHH3a·u,Mja nm{nm1::a HajeHwe na>KI-be.
Y se3W ca opraHH3al.\MjoM aHancpa6ercKJ1'X rel.lajeea H l.fMTaJJa41H1X rpyna, J.o~Hrepecoeal-be CBHX
>KeHa je ronHKO
AS npenaaH y OAywaaibel-be.
Kpo3 Hawe rPaA,aee Mory ce BHAeTH KonoHe
W~-!nTapKH ell ra6naMa w 6yKeapwMa,
S4
AoroAH!lO ce Aa je HeKH Ka-.-onH4xl-1 ceew'TeHI'IK, narep ToMa, noKywao Aa HCKopHcTH OAYweeJJ;tef-be HaWHX meHa aa aHancpa6ercKe re4ajeee 11 noKywao p,a opraHW3yje jep,aH Te4aj
ca 120 >t<eHa p,a 6w HX npeKo re4aja MOrao p,a
nosep,e y 6op6y npoTHB np11epep,He o6Hoee HaLLie 3eMJbe 11 Ha nom-1H14KOM noJby. Y KynrypHonpoc~eTHOM paAy 3aAaje HaM senHKe rewKo"fie
Hep,.ocTaTax npoceeTHor Kappa 3a wHnrapcKe
meHe.
KoA
Hac
f;1Ma
csera
20-30
>t<eHa
Y4HTe-
JbHL\a. Y nojep,~HWM MeCTHMa HMa op, 400-500
>HeHa
Ha
ret..:ajy. nocroj11 MoryiiHocT AB ce y
OTBOpH no jeABH TS4aj. 0cJ.1M OBHX
CBBKOM ce11y
"Ma "' p,pyrHx rewKol;a y pap,y ca wHnrapcK>1M
}i(eH3M8 a TO je UJTO HeMa·MO MaTepHjana
HB
wHnrapcKoM je3HKy. Hawa opraHH3al\Wja npep,y3ena je npesoijel-be M3 1111cta ,3opa" HI1f;1 H3
r,5op6e'• oHora- wro ce T!rll!e meHa, am1 TO je HeAOBOibH.O jcp MH HJrl·CMO y Mory"kHOCTf;1 AB f;13paA111MO OHOJ1141<0 npHMepaKa KOJlHKO je noTpe6HO
AB --6#- ce norpe6a 3Bf.ltOBOlbi·1IlB.
Y npBOMaj_cKOM
TBKM~1481-bY
H HaWa oprCJ-
HH3aU,Hja cnpOBO,Il)1 TBKMH461-be no CBI1Ma CSKTQ.,.
p11Ma paAa· >KeHe W1-mrapKe ce HajsHwe TaKMH4e y KynrypHo-npocseTHOM paAy, a ceM Torq
cy C6Me pa3BHI16 TBKMHLfet-be y TOMe KOje i;e
M8CTO Blo1W6 p,an1 on;:pHB6Hl1X Wll!nTapKH a OA-
peP,01fl>l cy 8 Mapr, 27 Mapr >1 npoH Maj· Kao
AaHe y Ko;>1Ma lie oHe 11l\w 6e3 t:pepe1,1a no ynHL!W· (nfbecKaH>e). Ycnosw 3a pap, Hawe opra,
HH3BU.Hje M.ei}y oH~-tM meHaMa Koje -ce jaw l:ia""
na3e 113BDH HilWe opraHH3aL\wje jecy nosoJbHH,
8§
�ie-Aio1HO WTO Hep;.ocrarm< npocsenwr ~ca.,npa 3~
W1o1nrape 414HM semmy cMerl-by, am1 J.inaK no..
I'
l
peA CBera "fQra Hap04J.1TO y npBOMajCKOM TaKMHLfe!-by K:oje -cnpoeoAJ.1 Hawa opraHH3au,Hja np:-EH1 noLfeU)o~~ noKa3yjy Aa iie y TOKY oeora rat<..
A.U1~el-ba 6HTH -npenoMa Ha KynrypHO-npocseTHOM
1-1 noJH1TW·H<OM Y3AM3att.y Hawe meHe M y pa,qy
H~we ·opraHYJ3aL.J,Hje no CBHMa ceKTopv.Ma Hawe
oonaCTI1. (0Ao6pasa>be).
C:!>6a Kcsat~esH!; l'iojBOAMI!a: Meiw HeK:011HKo Hafsa-mHHjHx 3aAaTaKa Kcje je ~Mana Aa
caenap_a BojB6AHHa op, ocno6oijett.a Ha osaMo,
C:E'-aKaKo je jeJJ.aH o.q HajKpynHHjH)C f{_OI10HX3au;~-:ja
arpapHa pecpopMa. nJ.1Ta:l-be KOJ10HJ.13aU,M;e H
arp~pHe peq>opMe yDeK je Ha AH6BHo.v, pe.~,y,
Ma Aa je jeAaH se-kJ.1 Aeo nocna oKo casnaijl-1saJt.a rora 3a,QaTKa· seii H3cpweH.
J.1
Ao
XHJbaf\e
MJ1~J.1ja
OJOJ
ca,qa je Kop, Hac Konor:H31-1paHo oKo 24
nopOA~t~U,a OHJ.-1X 6opau,a 1o1 1-bJ.1XCBJ.1X ¢aKOjM cy Y.ManH HajBHwe 3acnyra y Ha-
ocno6oAJo1fla4Koj 6op6H. To je oKo 150.000
lb~p>-J. Ko11oHH3au,Hja jow HHje 3aspw·eHa, am1
Ha;se'RH geo nopo..qJAu,a eei; ce Hana3J.1 Ha rep~-1-
)!(Oa Kao saJKaH cpaKTop "'
y
Mo4eTK~
AP»<YI Ha BJ.-iCHHI-1 Koja je 3a p,a-HaWf-b\
norpe6Ha. Tpe6ano je 3aTJo1M np,.,!;H q:>.
t-bY
HDBV.X
eK~-tna >t<eHa Koje
61-1
MMane 2a
raK A-a KOJlOHYICTII!Ma yKa3yjy noMoi; y
CHa).
nD,I4 HOBHM ycnoBHMfl Y.H1BOTa . .f~aJbe je
)ly>KHOCT >1 3aAaTaK A• ce opraHJo13yjy aHancpa6ercKitl re4ajea11 11 01 noYHe ca !{ynrypHo-npo·
}-1{61-t>Y
cBeTHYIM paAOM Meijy KOI10HHCT~M·!:I.
Y TOMe
ClvH1CJ1Y He M0)1{6MO pe-h:-f AB je Hawa opraHV.3aU,Hja nornyHo 3aAOBOJb!.ma. 61-1no je ycnexa. Hawe cy ce >KeHe 3anarane, anY! HYICY 61>1ne AOBOJbHO nnaHCKI-1 opraHM30BaHe, Te J:-63YI1TBHt
HHCY
6HnH OHaKBH KaKBH 6H MopanH Aa 6yp,y. I'J:TO
raKe rpe6ano je noMarar11 HapoAHY snacr y HCxpaHI-1. Ty cMo MJ.t >K2He yno>tume p,ocra rpyAa
npeKO Hawe opraHH3BU,Mje y OllBHpy ¢pOHTa ca
oCTa.nHM opra-HJ.t3BLV•ljaMa ACJ 61-1 -ce Hewro Y411HI•lnO. Ca6YipHa aKu,Mja Aana je y HC!U1M Mecn1Ma A,o6pe pe3ynTare. CaMe y jep,HoM Mecn~
cKynJbeHo je TOllYIKO xpane Aa je gowno no 60
Krp. Ha csaKy nopOAJ.tU.Y KOnCHY.CTa. To je 6~-t.n:a
nena noMo-h, jFP HapoAHe Bil3.CH1 Hwcy M::>rn3
OAMBX AB oprci.HI-13YJY A05py 1.-lCXpaH~'· Y npXI13-
ropH/" Boj BOAJo1He. noMoi; Kojy je Haw a opraH"-
roijaBatby
3aU,)1JB MMam:3 Aa
cnposenH aKu,_Hjy ga ce 3a csm<o ceno KOnOHH-_
era aHramyjy crapcceABOU.H 11 p,a ce caMe cen<?
Yl<a:3yje y rnaBHOM ce -csoA1111a Ha To t1,a ce nopOIJiHU,aMa KOJTOH~-Jcra npMpeA~ A06ap A04eK KaKo· 6M oceTHnH Aa AOJTa3e
Y Kpajeee KOj_l-1--i:'le v.x ripHMY.Tilf ca A06po.Qo-wm1U,OM •. 3an1M ce ra noMoi; cacrojana J.1 y TOM·~
wro Je rpe6ano noMaran-1 Ho.we Hapop,He snacrH
p,a_ ce Y'ICXpaHa ~1 cMewraj t<onoHHCTa nocraew
npaBHIIHo, a Hero TQKO Aa ce 3Apascn~eli9 cny·
BG
KO-J10HI-1·CTa
HOBOM
>KHSCTY
MH CMO
no6pY~He. wro je norpe6Ho y norneAy xpaHe H
npKnora y Hosu,.y, OAe-kH H CYAOB~Ma. Te:KO 11MaMO 1-1 y ceeepHOM 5aHary 1-1 y CoM6opcHOM
oKpyry Aa j e csy .c..a 2·BAY>HSHO no jeAHO ceno o6aBe30M AB yKa3y;e nDMO'ta je,O.HOM MeCTY KO·
87
�'J
(.;~.·,
': '!
'
1."
•
•TOHHCTa. >KeHe cy oAna3Hne y eKHnaMa y rroje.
AHHa Mecra, 3ana31111e y Kyf:ie H noMarane, Ky•.
sane, noKa3HBane KaKo ce MecH xn_e6, KaKo ce
no>KH nel; 11 AP· Ty je 6Hno "' nen11x ycnexa, a
6Hno je H cny4ajesa .qa ce >KeHe H3 eKJ.o~na HHcy
A06po HH noHawane, ael\ Aa cy ce Ap>Kane Kpyro
npeMa >KeHaMa KOje MHore crsapH 143
Hawer
}f(HBora HHcy_ pq3yMeeane. OpraHH30-BaHe cy H
nocere KO·nOHHCTHMa. fpa.qcKe meHe H3 Hosor
CaAa., nerpoarpa,qa J.1 .qpyrHX MeCTa
cy y HdC6lbd KOllOHHCTa Cd npH1103J.1Md
OA1ld·3Hlle
H pa3HHM
na, cy Ha· jeAaH Mana CB64dHHjH Hdl.U1H
Bpw1-me pacnoAeny TaKa Ad je 6Hno nenHx ycne ..
nOHYAdMa,
Xd, CdMO WTO Td dKI..\Hja jaw HHje AQBOlbHO npo ..
Apna y cse Hawe Kpajeae. >KeHe cy opraHH30·
sane H Te4ajeee 3d WHBe~-t:.e. Y norneAy 3A.paa ..
cTBeHe cnym6e He MO>Ke ce pel;,., Aa ce ypaAH·
no MHoro. To je m.nal-be DA senHKe sa->KHOCTJ-t,
H11je ce MHoro y ToMe norne.qy YYHHHno Ma Aa
ce O,[lp>Kasajy Te4ajeal1 npcr~a neraa4a. Ty ce
HaHwno Ha TewKoile, jep HHje 6Hno canyHa. He~
Ke cy eKHne HOCHne co6oM canyH,. a HerAe je To
6~o npo6neM,
TaKa wcTo paAJ.iJ10 ce Ha opraHH3oBal-by aHancpa6eTCKHX Te4ajesa. To je J.o~Wno seoMa Te~
WHO. Hawe opraHHsa_u,wje cy noMarane Aa ce Ja
Aelly HonoHJ.1cTa o6paayjy narpoHaTJ.1 KojH 6H
TY Aelly cHa6AeaanH, To jaw HJ.1je cayAa cnpoaeAeHo, an11 ce Ha TOMe- pa.Q,H. To -cy cse aKu,Hje KO~
je cy AO caAa Hawe >Ke-He AeJTHMHlfHO cnposene, HapaaHo Aa HMa nponycra, Y HeHJ.1M OHPY·
3HMd je nocTaBJbeHO HeopraHH30BdHO TaKa Ad
88
Boj"OAHHe: Ja l;y HajH'd 3 APaBCTBeHOM
pap.y
89
�p,Un>filitHMa cpet.y ce H yri03Hajy meHe CpriKHfbE!
"MaljapHL\e H TY ce 36paTHM1byjy. CaAa je 3Apaa
craeHI4 caser yz.eo csa osa nopOAIIInHwTa nOA
csoje crpyLtHO cTapart.e. TaKa HaM je· era p.pmaaa,
np~13J-;ana 0!-:10 WTO CMO CTBOp)fl11H 11 npyma HaM y
roMe cso~y no·gpwKy.
Y cPeKeTv.i;y
np1o1 nopoAI4m1WTY HMaMD case~
rosam1wra 3a: TPYAHe meHe 11 m:eHe ~a ~an:>M Aeu,oM. Y Cy6ontJU,.Jo1 J.1MaMO oTaopeHy 3ApaacrseHY craHHU.Y H y 1-boj cMo OABofvun1 j'eAHY co6y 3a
nopoAHJbe ca neT Kpesera.
Olla n:::-po,rv·111J.1WTa Hawe >KeHe cy spno
A06p::~
npHMHile, ja 6J4x caserosana ,qpyrap!~!LJ.BMa p,a
cKynn~ajy 4apwas no 4apwas 1-1 H:peeeT n_o t<pe-
ser, jep y ceny nopog11nHwre ca 4-5 Kpeaera
3Ha4J.1 spno MHoro. (nibect<al-be).
Aywa .. Kil KOBil'laB~I; H3 oocHe: Jy4e je e.aWD nperceAHHu,a. HYI30M npHMepa npHt<a3ana paA
opr.aHJ.13a!..~Hja H ycnexe KOje CMO y TOM~
paAy nocn!rlll-1·, a ja i:ly p,,a-Hac rosopl-1n1 o cna6ocTMMa Hawe opraHJ13aU,Mj\3. Y pa3B~TKY H5WJ.1X opraH~13aU,Wja y 5ocKM Mary ce ja:Ho s:.1p_en1 ABa
nepHO,IJ,a. npe~-t nepHO,IJ, o6yXBB·Ta s.peMS paTa,
spe.Me MaCOBHOf xepo.113MB H2:Wt.1X ":>KeHa:, Ca 411Me cTe BJ.1 sei; yno3HB·Te· ,D.pyr~ nap~O·A o6yxs~na
Hawe nocnepaTHe 3ap,.aTh:e, Hat.:I1H KaKo CMO 1-1x
!-1Cny!-baBanJ.1, CM6TI-b.S 3a 1-bJ.1XOB0 V.3Bf=l'W31-be-!1 CJ1]
6ocn1 opraHJ.<t3BU.!IIje Koje je Tpe6a:·no yKna:H:~a71:'f.
KoA Hac nocToje ABe epc'Te opraHW3au,YI.ja: ce·ccKe-ycTa·:-IH4Ke, Kao WT'O cy oHe l{o3apa, Apaapa 1
Majee1-14e H 6JIIp4a Vl cpra-HH3aU.I-'Ije rpaACKHX >Ke-
Hi!WYlX
Ha, Koje cy ce <j:lopMHpane nocne paTa, AaKne
9J
�1
iiocne ocno6oljeHoa. CeoC:Ke ycraH~4Ke opraH~o~.
381.\Mje. nocne ocno6oljeHoa npoHana·311ne cy cj:>op.
Me paAa Aa ce pewe HOBH noparHH npo6neMH,
AOK cy ce y Hoaoocno6oijeHI1M KpajeBI1Ma npeA
Hawe opra<Hio13au,Hje nocraeJofnJ.i 3aAa4H 3d· oKy~
nlbaHoe ~ yjeAHHoaaaHoe >KeHa OKO Hac. Oaaj APY·
rJ1 3d-AdTdf< HHje 6HO HH Mano JldK. nJ.1Tdl-be >KeHa
CpnKI1Hoa y rpaAOBHMa 6Hno je noce6Ho n11raHoe.
0He cy ce no ceojHM cxsa-Tal-bHMa. oceiiane ycaMIbeHe·, ycneA rora wro cy YaMHne y rpaAOB}fMa
.H raKe HHcy oceraHne cay 6op6y H CHary cpncKor
HapoAa y
TOKy
para. nojasHne cy Ce 4aK H Te}f(l-be
"'>Kelbe Aa Cp6H 6YAY y H6KOM 6olbeM nono>Kajy
<>A Xpaara 11 MycnHMaHa. KoA >KeHa XpaaTHL\a O·
ce:1ao ce oner yn-1u,a~ Knepa H ocrau.H ycrawrsa.
M~ cMo ce nporna. rora csera Mopane 6opHrH.
Mycni1MaHKe y 6ocHI1 "Xepl.\erC>Bi<HI1 6>tnecy MaCOBHO
roroeo y
u.em.fHH,
Ha
IlHHHjH
Ha·POAHCr
cj:>pe>Hra. Hel\y THMe Aa KameM Aa KO,!l, H>I1X HeMa pe-aKLJ.J·fje, anJ.1 je HeMa opraHH3osaHe na ce
MO>Ke pel\H Aa cy ce y HaWHM rpaACKHM HOBO·
creopeHHM opraHH3aLV1jaMa a.max HajeHwe a·KTHBI1311pane MycnHMaHKe. OKynlbaH>e >KeHa CpnKH1-ba H XpsarH4a, Ko.je HHCMO KOHa4HO pew11·111-1,
pewaaaMe> caAa KP03 craapaH>e ceKL\Hja y APYwrsy ,nppcaeran 1-1 uHanpe,q.aK", _rAe ce cpopMHpajy >KSHCKe CBKU.Hje f<Oje JIIMa,jy HCTe 3BABTKe M
YKfhY4yjy ce y Here nocnose Koje apw11 Act>}!{, '¥ HfM HOBOCTBOpe.HJIIM opraHU384J.fjaMa" HMa. Taa
Kolje npo6neMa, YcneA rora wro ce npeA Hac
nocraslbajy xwrHe aJu.J,Hje, MH 4ecro n}'Ta ,ll,aje·Mo
noje,n.J.fHe_ sa..qarKe OHMM: >KeH.aMa _tcoje cy cnocq~
92
An"'
. . newHo H3Bpwe.
36or
tSHe AO TaKBe 3aAaTKe yc rpaAOBHMa, Ha np. y 6arora KOA HaC y MHOfHM 6pe>j' >Ke-Ha KOje no 4HJl yu.H, HMa H3B9CTOHosaMO H pa·Ae, AOK Apy ~
tbB
H
rase ABHe T~4e raMo . 6H rpe6a.ne Aa ce yKno~
r!li setiH 6pOJ >KeHa: KOJ8 CT a'-lH H 46CT0 nyTa HM
ne y raj paA, e>craJy no
p~ .~ nocna· Taxo ce AeCMO 3HBJ1e HB n,,.,
HHI MH CaMe HJII
rpYe no LJ.SO p,a.H H
o"'ecopKe
waa8 Aa Hnp. n P .,.. 38 6Mcj:>e-roM6ony Ha npH·
catcynlbajy npHnore
e HMaMo y 6afba.ny4KOM
peA6H, AOK y >~c;ro apeM aa ca apno cna611M aacoKpyry 12 A94HJHX AOM'? Ma cy HOM crpyYHH KBnHTaYKMM KaApOM, y KOJ6
36or rora CMO npe
APOBH HeonxOAHO n_or~:H3HOH~ai11-1 Kypceae· aa )f(etcpa·TKor apeMeHa apr
eco Ke H Y4HTefbHLJ,.e
He, KojHM8 pyKoaoAe ~~oo6~TI1 JeAaH 6poj >KeHa
11 Ha H>HMa l\e ce o.cn tieMO nocne ynyrHTH y f!-9·
38
sacnHTB41-1U.e, ~oJe Hac spno sa>KaH nocao, Jep
Yl1je AOMose. To Je 38
MaMO npeKo 2000
caMe> y 68,.,anyYKC>M OKpyry 11
Ael.\e y AOMOBHMa.
Hac y 5ocHH npercras~
nace6Ho nHTatbe KOA
. aa MH HM·~
'
TaHM4KHX KpBJ6 •
lbajy opraHH3ai.\HJ9 yc ' Mep11 HCKOpHCTHMO OHY
CMO. ycnene AB y nyHOJOCT HaweM noKpeTy >KeHa
orpOMHY lby6aa H Bef'!H
e •• o~pya H H>I1XOBY
n
apa Ma;JeBHL\ "
.
·
Ko-3ape, r'--l<PB
.'
·
CTfllM nalpHO·TH3MOM Kao
cnpeMHOCT Aa· ca. OHHM H.
H3r AH,H J.1 o6HO·BH
pa >KeHe Ko3ape
Y A06a· ycraHKa yyecrsy)y y
ce Aecr.tno, AB HaM
H
3eMJbe. -aMa a- a T e6a Aa pa-Ae. Ta-Ka
ni4T8~ Ka~::=l<~/tce!a raijaBIIIL.J.~,
niiiWY H
H93Ha-:;cy meHe IA3 OAr caKvnrbane A06poBOJbHe npJ;~jyti« wra Aa paAe,
•
.
93
�nore 11 6.<(H6CHJie 11x sojcu,11. i'o Ha,jtJolbe noKa3yje
AB HaWI1 cpecKJ.1 OA60pr.1 HltiCY npym~Jll-t AOBOJbHO
noM01;Y~ ceocKHM opraHJ.o~3au,Hja"Ma, HJ.1T!1 cy 6l4m1
ca
1-bHMa AOBOFbHO nose.J<'iHJ.1.
M111
cMo Ta-Koije
nponycn1m1 p,a o6jacHI1MO meHaMa wTa 3Ha.4M 3aApymHH noKpeT H KaKo ra rpe6a opraHH3oBaTH.
Ose rO·AHHe apno 3HaYajaH 3aAaTa'!< nperCTa.eJbao je oncyn m:~t~r:a. VI' MY!, y MeCTO p.,a Mo6J.1n~~tweMo
I
I
meHe 3·a wro ycncwHHje oCTB·apel-he osor
3a.QaTKa., ~o>t01se·ne cMo p.a. cy J.1H.aye A06pe aHn1cpaw!1cTKHI-be noA yn1.u.ajeM KynaKa caKpMeane
>HHTO.
Tax:o
je jeAHa caKpMna·
3aTo ca3H-a.no
I
50
KJ.1norpaMa >tH1Ta,
a tt:.eH KO·MWI4ija J<ynax 500 KJ.morpaMa. KaA ce
J.1
Ka·A cy je 36or ror·a npeKopenJ.1,
oHa, csecHa wTa je Y411HJ.1na pacnna!<ana ce·
~3 TOra ce Hcij6o.Jbe BMAH A·a CMO MH MB·JlO YYHHJ.o~Jle 3a o·A,p>K&I-be 4Bpcre ae3e ca ceocKHM meHaMa·. MH HJ.1CMC Hacrojan11 fl.B Te meHe no.n.MrHeMo
Ha je)::;,a-J-1 BMWI1 CTeneH npocsei;eHOCTH Ill HHCMO
JIIX M'06~1JU1C8;JTe OHai<o KdKO je TO Tpe6a·fl0 y4J.11-iHTJ1.
no
On<y,c,·a· TaKse cna6ocn1 KOA. J.iac?
MOM MI-1WJbet-by TO je pe3ynrar He·csecaor 6HpoKparJ1Caf-ba
OA crpaHe HBUJHX .ctpyr.aps•nJ,a aKTJ.1BHCTtU11-ba. Bel'i"Ha je fb"X gaHac sanocneHa y gp}l{aBHOM anapary
H 3aro HMa nojBBa·, epno t.JecrHx, p_a~ Te ,q_.pyrap1o14e
CMaTpa.jy Aa 3"60:r ,qplK,a.BHo·r nocna Koj11 o6aelba-
jy >:e rpe6a ""we Aa '8o,qe 6p>try o ceny. Ta·Ko
je H~·npJ..lMep jet:\HB p,pyr.apvH.J..~·, nosepeHHK cpeCKOr o.q6opa ~wn:a A.a Kyn~-1 Apea 3a J:~,eYHjH ppM.
1-by cy telbaHKe yno30p><ne Ad He ~tynyje ApBa,
jep he <>He aa raj fJ.OM np"'Hyn'fm norpe6Ha Apsa.
Ha
HaMa je ABKne, Ha HaMa a!<rJ1BHCTKHI-bBMa Aa
re HeJ.1C 4 pnHe CHare 14 CBY T'f Iby6aB HCKOpJ.1CT\t!MO
3 a o6HOBY 36M!b6 J1 60JbJ.1 >K~BOT Hf!WHX 1-:apoAB.
IJ,a 61-1 TO 143Il64!-1IlJ1, MJ.ol CMO y noCI18AJ-b6 E::pCMe
rioL:en~tt p.,a OAp>KaBeMO cpacKe cacTaHI<e aH!H-
raKO Ad 1113 cBaKor Cena A0fld3l-1 nc: He-__
KOilHKO x<eHa Ha Te peAOB!-:e CaCTaHKe, KOjH ~e
o;ai{IIIX 15 p,aHa OApmasajy 11 KojJA. eeti noxa3YJY
BMCTKHI-bEI,
Ao6pe pe3y mare.
Hewro 0 paAy Hawer rnaBHOr OA6opa.
Y-
cneA pa 3 sV!jeHOCTH nocnO·Bd Ill pa3HOBpCHOCH1 pa-
AB, opraHJ.o130B8HH cy np14 rnaBHOM o~6opy ceKU,Ylje 3 a nojep,MHB nYfTal-ba, 14 TO cOU,HJant-:-al npo·~
naraHA,Ha 1o1 npocseTHa,1 p,oH cy y3 oKpy)KHe op,:·
6ope cpopMMpaHe npocseTHO - nponarmlAHa H
COL\I-1jailH8 Cel<L\Hja.
.
PaA 1-vawer rnaBHOr OA6opa 6Ho je nnoAOHOcaH. HH 3 ax 411ja 6wo je nnoA.aH, ·~ aKr~BHOCT LJHTtlBe· r:awe opraHJ.13a·u,Hje 6)11.na Je Haj60Jba KaA
rCA CMO A06!o'lf!H AHpeKn1Be OA r.nBHOr op;.6opa.
HeAOCTaTaKa je oneT 6HnO y TOMe WTO HI-1CM0 yYHilH meHe Aa rnepujy m<o ce-6e wTa 6H. Tpe6ano
.qa y4~ttHe 1 pJa cc:i3Hajy wTa HilpopJ-IH OA6op Y TC·Me
TpeHyTKY pewasa., p,a 6H ce. Marne c.l-bJ.o~M-a noee3an1, lt!nl-1 A.a noHeKaA AdJY ~1HMU,I,IIaT!t1BY Y caMOM ~!apOA·!-:iOM op,6cpy WTa 6!-i Tpe6ano paP,JtlT~.
y
50cHH H Xepu,eros~HH 3aHCTa sna,qE! 04aJ-
Ha. nycrow H seJU1Ka 6ep,.fl.· .~ape-A 5ocHe· p.aayMe
y Befl"I!<Oj Mef)l--1 .D,a TO HHJ.e_.y .CTat-t.y CaM,a HBpOAHa. enacT p._a nonpasH, 1-'!ero p,a coe Hawe opraH~3au,H.je ca WTO BHL.Ue. A0.6p0801bHOr 1-1 nnaH-
CKOr pa,Aa• 1pe6a A.a y4HHe wro je Moryhe 3a wro
95
�t5pmy
5ocHe. oi5Hosy
~ 143rpa,~~,.,y
Hawe
onycToweHa
Ap llcnosHI; H3 ManeAOHHje: MH CMo capa"
snacT,.,Ma paAHne Ha 3Apas-
l;yjyt;~ ca HapoAHHM
crseHoM ceKropy. Hawe opraHH3dU.!1je npy>teane
cy y noYency HapoAHWM sna-cn1Ma 1o1 H3Bof;etby
f-bl-1xoaor nnm·:a noMo'ti y crpyllHHM Kil.qpoaHMa. Y
CdMOM M04eTKy OiBopeHH cy Kypce·B!-1 3a Bacm'f ..
Ta4HL\e 14 C6CTpe y ,IIOMOB,.,Ma 14 3a 15a(),.,L\e. npo.
naraH,qa Meijy >KeN:aMa Hawe opraHJ.13a4!.1je ,c..a:.na
je norpe6He v.a,qpose 3a ose v.ypcese. Y v.aM"
nponia nerasu.a MY! CMO ycnenH P.a MacoeHO M06Hm1weMo »ceHe 11 ra ce KaMrial-ba 3dspWI1na ca nornyHI1M ycnexo·M. MH P,,a:-rac no nps11
nlll·b!1
nyr HeMaMo y Mav.e.qoHHjH neras4a. TaKolje CMo
ycnen/4 ,11a opraHI43yjeMo lKeHe y 3,11paecrseHe aK7Hse. TVIM. nosottoM noYenM cMo .q,a o-
csy,~~a
P,P>f-casaMo Kypcese 3d 3P.pascrseHe a-KTHBHCTt<H-
lbe. l<ypceeH cy 611n11 H3BaHpeAHo no-ce·lu.1l3aHHr
a OP.p}ICdBdiii-1
cy
YIX cpeCH:H l16KdpH_, I<OjHX je J.1-
y
Mav.e.qOHHjH spno Mctno. Oreopwn1.1 CMo
raKo'lje ~<ypceee 3a 3awnny Mcnepa M ,qeu,e.
3P..pascraeHe dKTHB!-iCTKV.I-be ynorp-e6MJH1 CMo 3a
OApmaBal-be K}fpceBa y W!1pOKHM Hapo-AHMM Ma~
caMa. Ca·p;a, o.q.pmasaMo je,a.m-1 u,e1-npanH.11 Kypc
npeKo PCIJJ.:Ma., -a cee Hawe 3Apa·scrseJo~e aKTHB!1CTK11tt.e cpraHI130Ba.ne cy rpynHo c.nvwat-be rora
ICypca 11 1-beroso Tai<M5-~l.!et-be. Ml1 H>Vtx J.1 na.Jbe ocnoca61ba·saMo nyreM AOnJ.1cHs-citna 11
nyreM
Hd4e
wraMne. To je YPOAWno Ao6pHM nnD.l.\OM.
f<a,11a je rpe6ano cpraHHooeaTH paA 6on""'4e
y 5>~roJby, 3anaratbeM meHa :>a HenyH Mece4 ,qaH<J
96
.
eHo 3a TY cspxy 7·000
OA Hapo,~~a J6 npwKyn~ x cpe,llcrasa no,llwrno
Hapa. Teroso je W3 CBOJH
18 npocropHja.
BY 3,11paaCTeeHy CTaHWL\Y ca >1 npmasy HJ4je
.
JBaHpeAHO nena
""'
AHHoTo
KO-
n cem1Md HMa Clly4ajesa - Ha
uJTa·na HJ..'IWTa.
o
.
a cy caMe meHe HanpwMep y ,ll.paroMaHL\W6~:e AJ'e oa nopoAWI1HWTe,
a "Y 1-1 ocnoco ..,
CTBHHU,a J6 J.1
ume 3rp ~"'~
l.IHO oco6.fbe.
na caAa seli rpame crpy H H 3aAaTaK A'a OCHHnocrasHne CMO ce6 T . lieMO 3dAaTaK MOi=il-1
saMo jac.ne H o6AaHHwra. aJ npaoMajcKor TaHMI-1nposecTH y CKonfhy y. roKy L.leHrp·anHe jacne ><
a
W TO };e 6"'TI4 J6,11H6
491-b '
6AaHHWTe.
jeAHO U.eHrpa.nHo o
. 6ecn.naraH pa-A "' neAHramosan!-1 cy ce _Ja
. raKe CB'BKH AOMKapH
no
A6411jHM AOMBHMa_ H
crpy4Hor .neKapa.
•J
caAa WMa "
I; H3 5eorpaACKor oKpyra. •
6neMe Kojw cy HCKp·
MHnHL\B H~KOnH
t,y no.qeyRH CaMO He~:~~P~ACKOM oKpyry. y ~3cnH y HaweM paAy Y CMO CTB apHo a a, acanH -J.e•
tbH MH
'
3 1 11
6opHOJ KaMna
.
KoA Hac je H:31o'!W.no Ha
AaH orpoMaH 6poJ >t<eHa.
Ha TaJ· je 6poj 1'5!10
0 90 OA CTO me
.
rnacat-be n~eK
aKTHBOM >KeKa Koje cy AO H3aranacaH JeAHHM '
u TaKO J'e Hawa meHa,
Hne Ha ceno. Yl
•
36opa OAna3
H3na.3et.H Ha H36ope, HMa.n a npe4HWiieHe noJ-
MOBe o rnacafby._
,ll.aHac ce, MeljyTHM,
ttaApOBa Hd
no"aa.fbyje noMatbHatt.c
J
ce.n Y a OKO tbHX Tp
e6a Aa ce Kpet.e
.
l.JHTaB paA Ha ceny.
1-be YBHAene 3Ha4aJ
Aa 6H Hawe BKTHBHCTK~ noTpe6Ho AB- no..
noieAHHWX npo6neMa 6wn~H!:e ca cena Ha.
30SeMO Haj6o1he aKT11B.>1.CT . . .
.
7
je,~~aH
97
�KYP~
OA HeP,elby AOHa, ,qa Ha 1-be·MY o6paljyjeMo
one HajaKTyenHHje re~e :::a Hawe ceno. ToM npJII.
1111/KOM BOAJ1IJJ.1 CMO HX no ,qeYH./MM ADMOB~Ma,
nopo~J.IIJ1J.1'WTHMa, C~BeT0!3anJ.1WTYfMa H
y je,.qHO
HH-
AYCTpMCKO npeAy3et.e.
no nHTat-by aHaJH:fla6erCKI-!X Te4a,jesa MH CMO
no a em; senwKy KoMnaJ-by· M~ AOHac OA
nHCAi~oeHHX
y _OKpyry
HMBMO OKO
8000
10.040 HeH6nJ.1CM6-
HWX m:eHa. 3ana311Jlo ce ,Qa je ~--:a OBHM reYajesHMa OrpoMaH yen ex OOCTHrHyT TBMO r .a,.e CMO >t<eHe
noAen11n11 Ha rpyne npeMa Ao6y crapoCTJ.1. MH
CMO Te TeYaje·Be HCKOpHCHlnH H 3B 4J.1Tal-be OHHX
YJlaHaKa HojH >KeHe -HHrepecyjy. }f{eHe cy noKa..:.
3~~ane
Hap0l.JJ.1TO ~Hrepecosat-be 3a nHrepa·rypy
6pat<y, 0 3,qpa-
KOJa rOBOpH 0 COBJ6TCKOj >K6HH,
Bl'..,LHT,!\,
•
I
!
I
I
I.
I
f
I
I~
JIU,!!Hja JoBaHOBHt. H3 J.lpHe rope: Ja t.y
tJ.a rosopHM o <j:lopMaMa pa,lla. Y pecpepary je
pe4eHo ga he nojeAwHe <f>eAepanHe jeAHHHI.\e 113.
HeTI1 Mory"kHQCH1 pa,qa npeMa H:>HXOBH'M nOHJli-1J<a,\\a, Ja iiy saM HanoMeKyrH H3aecHe craap~ Koje
~!'fey CaMe cnei..IJ.H:f>114He 3a nojeAHHe cpe,.q,epanHe
Jej\11H114_e: Be·il cy OHe 3ajeAHH4Ke CBHM.a ¢leAepanHY'lM JeAHHHU,aMa, noneT 6op6eHOCTH HaWHX
)l{e.Ha 3a ape·Me paTa 6Ho je sem1KH 1 Hap0411Tri y
rTOJeA~HMM .D,enOBJ.fMa 36MJbe. ~.aHaC KaA· ce npeJla311 Ha H3rpa,L:V-bY 3·eM!be 4eo paA .n.o6Hja caCBHM Apyre cpopMe 11 3aTO Ml1 Te cpopMe pa,lla
rpe6a ..qa npJ-~narOAM"Mo npJ.111J.1KaMa. H3Ma i;e
6J·nM norpe6Ho jow npHnHLJHO apeMeHa AOK noCT~n;eMo Aa Hawc >«eHe Mary Aa Y3MY yl.f·ewf;a
Y CBI1Ma cpopMaMa pa,qa. Hawe Apyrap114e Ha Te-
98
peHy Tpe6a A• ce yno3Hajy ca ceHMa 3aA<ll.\iiMa
Ha H3rpaAf-bH 3eMfbe, TH cy 3aA.aLV1 Ha npHMep: o6patp1s·af-be 3eMibHLUTa, onpasJbatte nyTesa, cy36..,1·al-be HenHcMeHOCTH. To .6!1 6J.111Y1 KajsamHHjH
.
•
3 aAaU.H 3a npso speMe. M eryyr11M, y AalbOJ H3-
rpa,qH>I1 Ml1 npe,qaHljaMo y _ceHMa <j:leAepanH11M
jeA11HI-1U,aMa nnaHCKH pa3BOJ H3rpaAf-be ~eMfbe,
Oaw 36or TOra, He caMe Hawa opraHI1a·3.U.MJa Hero
11 ,qpmaea sell y 1946 rOAI1HI1 ~3paljyje csoj np11speAHVI nnaH, no KOMe 'l;e MOiiJ.1 npasH!lH::J Aa .ce
pa3e.Hja Hawa npHs.peAa. VI r:·awH 6yAy'fi11 3a·,~.a!..J.J-1'
J.1Majy ,c.a ce TeMeibe Ha osoM npHspeAHOM nna.Hy· CsaKa cpeAepanHa jeAIIIHYH.~a HMaile P. a HCni1Tyje MC·rytiHOCT npJ1MeHe Jtl 113BpUJel-ba TOra ~pH
speAHOr nnaHa. Ha ~pHMep, KOA Hac
U;pHO J 0pH snaAano je· M11UJ1bef-be H.apo4HTO 3a speMe pe·aKI..\110HapHHX pe>KJ.1Ma, Aa J6 UpHa rapa naci-1BHa.
OHa je 6Hna nacr.1sHa 3BTO UJT<? joj H!-fje 6Hna nocse"k.eHa na>Kf-b'a 11 WTO joj HHje Al:lTa Moryi;HOCT
pfl ce pa3ei1ja y npaBI.\>fMa Kojl1 611 30 "'Y 6~nw
noro·AHH. Y HaweM npHspe,q.HoM nna:Hy npe·ABHija
ce Matbe .ceja·l-be NU1TapHu,a ·.a Byjwe ca:i}etba AYsaHa, 36::Jr Tora UJTO "3a ycnewHy npoM3B?A1-b.Y_ /~Y
saHa I<•Ma y L\pHoj rep~< B>fWe ycnoaa ... ~ Ha. CaM
npJ.1BpegHH nnaH MOpa A·a ce rneAa y Je·p,Ho.J WX··
poJ . neP·cn·eKTHBH,. jep. ce paAI1 . o no6oibWd·1-bY
CTdHAapA.a >f01BOTa ·H:auJer n.apop,a P.a COU,.J(a11.HOM
11 eK::oHoM.d<o-npHepeA.H·oM noJby. J.a F:y ce caora
nyia 3ap,p>KOTH CaM0 Hd· ~KOHOMC~o-np11B~eAHJ.1M
m1Tal-bii!Ma, Tj. Kd·KO 6M M0f11M p,·a. y4eCTBYleMO Y
pewasal-by mx nwTaH>o. Keg Hac V.Ma 35.000 nopyweHHX Kyl\a. 3a 1946 ro,qHHY CTaBHJlD ce Y 3a-
y
7•
r
99
�]eA>fHHLI,I!Ma na >i KOA Hac. BepoeaTHO je· Aa tie
A;il-aK ,.a .,. nonpass " noKp><Jy re nopytiieHe
Kytl01 a JdTHM je npeABH!jeHH nnaHCKH pa3BOj Ha.
WJ.1X y3opH1-1x cena, .Aa 6H ce nocntrna XHrHjeHa,
pa3BHO ·KY11T}'PHH >f<J.1BOT J.1 cnposena eJ1eKTpHcf:H1~
y
HaUJHM KpajeBHMa. To m1Tat-be noseayje
ce ca 4J.1TaBHM HH30M APYrHx n~i·Tat-ba. Tpa>KH ce
HanpHMep n}'H KanaLvneT paAa 4HrnaHa, 3antM
1<at.v1ja
ce4et-be rpaf)e, a UJTO je Hajsa>KHHje tpa»<M Cf!
paAHa cHara. Ba>t<aH je raKolje >< cj>><HaHCHCKH ecpeKaT, amot je nnaHcKa pacnoAena paAHe CHare
Hero raKo sa>t<Ha. Y ry paAHY CHary YKibyYyjeMo
ce 1-1 MH meHe.
Hawa
opraHH3dLJ.Jo1ja Mapa Aa op-
raHW3yje >KeHe Ad ce notnyHo YKibY.4e
y
oaaj
nnaHcKH npJo1speAH" paA.
KoA Hac je 3Ha4ajHo
a.t nMTaf-be p~-t6apctaa·
M><. ><MM-'o CKaAapcKo je3epo ca MHOro pw6a "
.Y roh\e p><6onosy yyecTsyjy MacoaHo >< >t<eHe. 1-1
.Hawe peKe H Hawa Mapa 6orata cy pH6oM. 3aro
ce npeAB><lja y nnaHy KOH3eps><pa1-be p><6e y se-
J
I
iiHM K011H4HHaMa. Ha osoMe nolby paAa HMajy
meHe MorykHOCTH Ad y4ectayjy y notnyHoCTH, M11
aeh Hawe 3aAaTKe y 1946 np><naroi)asaMo np><·
apeAHOM nnaHy.
.LJ.aibe J.1MaMo co·naHe Koje Hajseiil-iM AenoM
paAe. Y conaHaMa cy Haj6pojHHja paAHa CHara
»<eHe. ,IJ,oibe HMaMo cpa6p><Ky canyHa H rn><l.\ep><·
Ha, na 3a H3paAy nnaTHa (>t<yKe). VI TO cy cse rpa.
He npOH3BOAI-bS y KOJ><Ma Tpe6a Ad yyecreyjy
>t<eHe. >KeHe raKoi)e HMa,jy Moryt.HOCTH Aa Y3HMd·
.jy yyewta y caljel-by AYBaHa, rajeH>y croKe, noAH3al-ba >K>fBHHapcraa HTA- HTA. 3a epeMe para
YH>UJ.JTOIHO js MHOrO GTOKO y CBHMa cj>eAepanHHM
100
AP»<asa npeABHAeTH H nnaHcKo noAH3atbe croKe
na c THM y se3H " pa·3Boj MneKapcTsa. VI TO je
jeAHa rpaHa npHspeAe y Kojoj >t<eHe Mory .AO ce
ynoclbasajy. Y nojeAHHJ.iM HawHM cpe3oBHMa
CHTHa CTOKa H :H<HBHHa noTnyHO cy YHHWT6HJ.1, Y
THM cpe3osHMa >KeHe
ce opraHH30·sa·ne Aa
ct...
CHTHY CTOKy H >KHBHHY noTnyHO o6Hoee· I<OA HaC
je TO MOryiie H3BeCTH 6e3 BeJlHKHX TeWKOila, jep
HMaMo nnaHHHa Koje npHnaAajy KoneK:rHsy. Ha·
THM nnaHHHaMa nocroje orpoMHe Hcnawe, wro
oMoryt>asa rajel-be CToKe y een><KOM 6pojy.
Xotly jow Aa ce 3aAp>t<HM Ha paAHOj cHa3H
H yyewi;_y HaWHX >KeHa Ha CBHMa nOibHMa paAa•
l{ao rOA WTO te ce pa3pdAHTH npHBpeAHH nnaH,
ra~o rpe6a H Hawe meHe, celbaHKe, paAHHU.e H
HHTeneKryanKe Aa ce nornyHo yKonYajy y 4eo
nnaHCKH np><speAHH TOK paAa. ToMe je Ha nyTy
jeAHa eenHKa 3anp.eKa, a ra je Aa HMaMo ManH
6poj HHTeneKTyanKH. MH Jaro rpe6a Hajnpe Aa
OMorytiH,MO CTpyYHY Ha,o6pa36y HaWWM >t<eHa.Ma,
anl-1 je 3a ry Hao6pa·36y s.eoMa· Mana Moryli.HoCrH,
jep Hawe meHe He·Mcijy r AB Aa y4e, a· ceM rora aHe jow yseK HHCY AOBOibHO CXBdTHne norpe6y
3a yYel-beM. norpe6H'H cy HaM AaKne CTPY4HH
Kypces><.
CsaKa Hawa >t<eHa rpe6a Aa ocer>< Aa 1-beHo
yYewt>e y H3rpaAI-bH 3eMibe Tpe6a Aa 6yAe noTnyHo. 0BAe ce Hdp04HTO paAH 0 MndAHM >KeHa·
Md. JeAaH senHKH 6poj HOWHX ApyrapHI.\a, na H
Hecrpyi.JHHX HnH ca Ma.no wKone, A06Hne cy 3anoG.nel-be, a·nH He Mary y nornyHoCTH H ca ycne-
11)1
�xoM A" oeiasfbajy nos!'peHe J.fM nocnos.e. Te APY·
rapwge rpe6a Aa 6YAY csecHe Aa Mopajy .qa y4e.
Mli ra'Koi)e ccefiaMo Ad jeAaH · Beri_HKH 6poj HCl··
uil-1x >KeHa,_ Koje cy y H~poAHoj snacri-1, He Mary
,qa oArOsope nociaelbeHHM 3d~au,HMa.
nowro MJ.i je no3Ha·ro· A·a ce y CBHMa cpegepanHWM
jeAWH11l\aMa
J.f3pai;yje
npHspeAHH
K0111 lie ce yHiby':-HHH y OnWTH npH. spe~HH nnaH, ·M~C11HM p,a ce H Hawe opraHJ13anm::H,
I.IJ.fje Tpe6a csoji1M pagoM Aa yKcn4ajy y osaj
nnaH. (n1becKaJ-be).
l'arjami Map~m;rl; ·lf3 XpearcKe: foaopHtiy
saM 0 COU,I1ja.nHoM.- CeKTOp}t~ Ha K0Me Hawe opi-aHY!3a'U,Hje -paAe. l{oA, Ha·c ce· pa,qvmo Ha 36pHH:lascif-by Aeu.e, Ha npy>t<al-by lioMoiiH
Ae4Hji1M
!
i
:I
'!.
i
~qOMOBJ.fMd, Ha K0JlOHH3dU,HjH ,.qeu,e, Hd nop,H3dl-bY c.6,.qaHI-'!Wi"a ~ Ha- YI-(13:311BiH·be· noMoii~1 P,eMo6Hn~caHJ.1M Apyrap11u,aMa. Y A64J.1jHM AOMOSJ.1Ma
Hawe 4pyrap11u,e 61-1ne cy yaeK aKTHBHH ·cap~A
HHLJ,H -HapoAHe sna.cni
~
H3spwwne cy cse 3a-
,l\dTH~ t<ojJif ·cy Ce nf::iiaA J-bMX nocrae1-0i11. J).eqYijH
P,OMbBH· KOA Hdt y CTBap11 cy Aeno MaCOBHWX cprOHI13a!.J.I1j-a, t<oje ·cy ce nornyHO YKJbY4MBane y
pa,ll HapO,liHJ.fX OA6opa no TOMe n~Tal-by. nacne
ocno6oijeJ-ba raj""pa,q HHje ·3a·-Ap»<Cio· oHe o6.nMKe
Hoje je HMaO 3a apeMe 6op6e. Y npBHM AaHHMa
nocne ocno6o'ijel-ba 6Ho je TO s11we MaHwcjlecraL\~CH>I o6nwH paAa, OA aKl\Hje AC aKl\Hje.
V1 'no" ilHTat-by wKonosa.l-ba ,qe4e Hawe cy ce
.opraHJ13aU.J.1je YKJbY4J.1Jle y nnaH Hapo~Hwx ·ana-
'·.[····.'.'
~
CHI.
I
102
! o _.m1Tal-be · o?yxaaT~JlO
je He caM~ HBJ:6pH·
Hyry Aeu.y Hero ~ Ae4y oH~X pOA~TeJb? . KOjH
HHCY HManH Moryt.HOCT>I Ad Ae4y WHOilYJY·
Y HeKHM OKpy3HMa HaLUe opraHH3aU,Hje 0cHHB:aJle cy caMe A.eY~-tje AOMoBe, H3Apmasane
HX H paAMne a Aa ce HHCY yK1bY4HBane y AHpeKraH nnaH HcipoAHe snacTJ.1. Aoraijano ce Ha ~P·
p.a cy ce ncjeA11HH cpe30BW Mei;yco6Ho HaTJe•
OCHOBan1~
VieTH je cnyLJaj 611o H ca HHrepHaTH":"a. TaKe ce
KOA HaC nojaBHO orpoMaH 6poj Ae4r.1jHX AOMOBa
u,am1 KOjl-1 Tie BJ.1W9 TaKBHX AOMOBa
~
HHTBpHaTa.
3a speMe 6op6e KOA Hac cy A.el\a 6"na pa·.
cnopeijeHa no cenHMa, :.1 nocne ocno6of)el-ba
ipe6ano je TY A_eu,y pa3~pcTaT.I1 M J.13BpWHTH opraHI430BaHy KOJlOHJ13BU,MJY Aeu,e. Hawe opraHH3au.Hje He caMo 11..a cy ce y ToMe nocny yKJbY4J.1ne y paA HapOAHJ.1X BJlBCTI-1, Hero cy. HctWe YnpaBe, Mo"me ce pe"kH, 61-me HOCHOU,~ Tara no-
Kpera. Osa 6p~ra 3a Ael\y rpe6ano Je Aa ce Y
orpoMHOM 6pojy yCTaHoBa OAp>+U'f. PaAH rora
KOA Hac ce np~t~cTynJ.1no npey3HMal-by narpoHaTa
HaA CBJ.iMa Ae4Hj"HM AOMOBHMa 1-1 OcTa~J.1M Ae4wj~t~M ycTaHosaMa. Y rpaAy CHcKy TaKa ;e rpaA-.
'"" ., cpecKH oA6op A CO>K-a npey3eo narpoHar
je 3BTO y OBOMe cpa3y
Y,HT€pHaTa H 6onHHU.a KOjH cy T~KO"t)e Tpe·
6am1 noMo-Ii Hawl-1x opraH!13aLV1ja. 360r Tara
LUTO je Haw a cpraHH3aU.Hfa 6.11na npey~ena eTa- .
pal-be Ha,D,. · jeAHOM y-cTaHOBOM OHa H~!Je
BHWe
Morna, npy»o1TJ.1 noMoi=. ApyntM ycTaHoeaMa,
H6A JJ,,e4J.1jlo1M AOMOM, an:-1
611no
KOj~<Ma je ra noMot. y HCToj Mep~< 6Hna norpe6-
Ha. Pa,qH To·ra ce KOA Hac cTano Ha rneAHWTe ,qa
103
�!'
Actl>K He npeyJI1Ma naTpOHaT caMo HaA jeAHOM
yn:Ho·soMI Hero Aa noAjeAHaKo noMa>Ke cse y.
CTilHOBe y HOjHMd HMa Aeu.e.
MJJi CMO o6AaHwwra opraHJ.130Bam-1 noseayjyi;w ce ca cBr.1Ma HapOAHHM opraHH3dl.\HjaMa,
HacrojHMO Aa -caAa o6AaH~·Iwra
ocreapHMo y
HHAYCTp11jCKI1M npeAyJeiii1Ma, y KOji1Ma nocToje
3ApdBCTB9HJ.II
dK!MB 3d --_ 3A,PdBCTBeHy
aawnny
paAH11Ka. no jei\Ha ApyrapHL.Ia JaAy>t<eHa je y
TOMe dKTHBY Ad HCnJ-na
CBe MoryiiHOCTH
3d Q.
CHHBatt:.e o6AaHHWTa. 0Ha ce OAarne nose3yje
ca cBHMa opraHl-13a4HjaMa H re opraHH3dLV1je
npy>t<ajy joj noMoil Ja ocHI1Batt.e o6AaHI1WTa y
caMoj cpa6p111.\H.
n11Tatt.y OTBapatt.a 06AaHI1WTa Ha ceny jow
HHCMO npwcrym1nH,
CTPY4HHX KaAposa.
jep
HeMaMO
AOBOibHO
V1Ma HeAocraraKa. Hawa r.1CKycrea He npe""
Hoco ce AOBOJbHO H3 jeAHor Kpaja y Apyrw·. Cae
Hawe Apyrapw4e KoJe Aona3e ca repeHa oce.
l;aiy Aa 611 Tpe6ano noja4aTH noMoi; ceny 113
rpap,a. Oceiia ce no-rpe6a Ad ce r-~cKycrsa cre4eHa Ha TepeHy y paAy Ha COI.\HjanHOM noJby
6oJb.e npeHoce H_ HCKOpHwiiasajy raMo rAe ro111-'lP.O I-1CKYCTBa HeMa, C THM AB cpe30BJ.1
6ygy
1.1ei<Tp11 paAa. KoA Hac BHLUe HH y jeAHOj A94Hjoj ycraHOBH HeMa YaCHHX cecrapa, am-1 3BTO· y
T~1M
ycraHoBaMa
_HeMaMo
ADBOJbHO
CTPY4HHX
HeApoea. 36or rora HaM je HeonX!=)AHa noMo'k
noMok rpe6ano 611
Aa o6yxsant He caMo a6p>ttt.aeatt.e Hero 11 OAroj Ae1.1e. (nlbecKatt.e).
aKTJ.11!HCTKI<1tba, 11 ra tbJ.1Xosa
104
Xeneua tiyxap CnoaeHHja: KoHrpecHa
KaMnal-ba Kao 1o1 npeAH36opHa Ka-MnaJ-ba 3a ym1cHeatbe y cppaHT, eenHKa 1136opHa arHTBL\Hja H
y4ewile y n11TaH>HMa arpapHe pecjJopMe Hapo4HTO cy 3aranacarm Hawe )KeHe.
npao,MajcKO i"aKMl140tt.e y CnoaeHHjH A0je Be!1J.1KH 38·M8X. Y TBKMHYetbe Ce yKJby4yjy H meHe. TaKa cy ce >KeHe y o•pyry Map~6HnO
6opcKOM
o6aee3B·!le
AB
H3Ap>KBBBJY
,qe·:..JHJH·
AOM y Cn>tBHHL!H H Aa cHa6AY eojHZ4KY 6onHHLIY• y cpe3y nTyjcKOM ... y APYfHM cp930BHMa
>t<eHe cy ce o6aee3ane AB noMamy cereH.
BenHKY je ynory OA!o<1rpa·ll·a· H KOA HaC arpapHa pecjJopMa. Ynora >t<eHa y TOM peaonyl.IHoHapHOM nOKpery 611118 je HBpOYHTO y H6KHM
t<pajeeHMa epno eenHKa J1 3HB4·ajHa. Y OKO·JH1HH
npeBalba 61-me cy eefiHHOM. >KeH_e HB CBCTBH41'1_Ma
arpapH1o1X HHrepecaHara. Peat<u,Hja je npH cnpo-
aoljett.y arpupHe
pecjJopMe, 11 npHnHKOM AOHO-
wetua Ycraea cppoHTaJlHO Han~Aana. HapO·AHH
cppoHT. ,ll.aHac ce m e>twe He ycyljyje ..
Ba>t<HO
nHTa+-be
KOA Hac npercraaJba
3611H-
maeatue· >KeHe celbaHKe ca meHaMa paAHH4aMa
H HHTeJieKTyanKaMa.
3a ~ynrypHo-npoceeTHM paA noKu3ao ce ea11HKH HHrepe·c. Ca repeHa te oceiia senHKa. noTpe6a 3a crpy4HHM npeAaBaf-bHMa H 3a
npat<TH4HI1M noy4HHM WTHBO'M. i-'1M6MO HaMepy AB 1-13jeMO npaKTH4He, noy'-IH9 -l<tbH>KH49 H3 o6naCTJ.1
XHrHjeHe, OAroja Ae4e HTA· KOje 61-1 H3ABE!aO
rnaeHH OA60p Actl>K-a.
lGli
�it<eHe pap,Hwu,e ce 6p3o YKibYYYlY y
CHHAHJ<aJlHHX opraHH3aU,Hja.
Kp03
Mv.
pa.q
HacrojHMo Aa
CJ.1HA11KdTe a KT_HBJ.13HpBMO -OHe
>t<6HS
Koje
cy · ycneA csoje 3aocranocTBJ..1 61<1ne pasHOAYWHe
npeMa CJ.1HAS.11<an1M:J.
J.1 113
Ha npsoM KoHrpecy y 5eorpaAy Hawa opraHH3dll,_J.1ja
AcP>K o6ase3ana
ce Aa i;e nosecn1
axu,Hjy 3a 36pHH>aBal-be Aeu.e H3 llHxe H ,LJ.psapa,
Ta aKu,Hja Aana je sem1t<e pe3ynrare. CnoseHI-1~
ja je ca seJmKOM Jby6aslby 36pHHylla AeLW H3
51?cHe 11 Xepu,erosHHe H TJ.1Me je- crso'peHa Haj~
6ofba·
3~nora 3a
6parcrso H jeA,HHcrso
HBWJ.1X
HapcAa. Mopa ce pet.H p,a cy p,e4a H3 5ocHe
nonHTH4KH OA11114Ho sacnHTaHa 11 OA -rora Ae4a
cnoe.eHaYKa Y!Majy MHoro HopHCTH. Hawe opraH\113::JU,Hje cy opraHM3osane YHrasy Mpemy A,641-f~
-j1-1x AOMOBCL CsaK:a Hawa opraHI-13aU.I'lja 6Hpana
je Haj6olbe meHe -:;;a o6Hna3aK AOMoaa y Koje cy
611na CMewreH:J Aeu,a
CMO HJ.13 KOHKpeTHHX npHMepa a J.1Cro TaKO
A11CKYCJ.1je. MJ.1 A.aHac crojHMO npeA 3aA·arKC·M Aa J.ll3 C-Bera TOra lo<13BY4eMO OHO Wro je· HajBalt<HJ.1je 3a Hawy opraHJ.135U,J.~~jy, Aa 61<1 nocnl'lrne
Aa HdUJ paA 6yAe WTO ycneWH111jH H n110A.OHO-:CHHjJ.1 323 HapcA H Ap»<aey, AB T6KO H CBOjJ.1M pa-·
ADM ACnpHHeCeMo ·cse wro MOmeMo J.13rpaAf-bJ.1
J.1 06HOBH 36Mlbe.
11Yl
M3
GocHe. 'fe >KeHe Hajca-
eecHI4je nposepasajy ycnose noA KojHMa Ae4a
·y AOMOBJ.1Ma >to. IBe J.i o caeMy V!3sewrasajy Me·
poAasHe cfJaKrope. VlcTo raKe HCmnyjy ce np!li11Y!Ke noA KojYIMa cy .Ae4a CMewreHa y nplo1BaTHe
P,OMOBe J.1 KdKO TaMo >KYIBe.
Y TOKY HapOAHO ocno6op,HnaYKor para pa·A
CHTJ.icfJaWHCTH.4KOr .cf:lpOHTa >KeHa .6J.10 je MH.Oro'
jeAHOCTBBH.HjJ.1. 0HAa je rpe6a110 M06J.1JlHCaTvt.
H<eHe 3a noMo-11 cppoHTY. MH CMO J.1CTJ.1Ha 1-1 3'j
speMe para paAHne Ha l<yrrrypHOM, npocBeTHOM
J.1 non111n1"'1KOM nolby, anH ce· ·AaHac raj Haw paA;
pa3sll!ja caeCrpaHHje 111 OH je pa3HospcH!t1jl-1, rp::~
>K!-1 s11we na:w.:t-Oe H YAY6fbHBal-ba.
r
Q-BOpJ.1J10. Ce OBA€ 0 npJ~JBpe,qHOM Ba·cnHT3·
~by >KeHe·. Wra TO 3HaYJ.<r? Ma Ad "''HTaB Haw paAHH.i_e _p,ona·3HO y cyt<o6
ca onwTHM 3aA.a41-1Ma
mnarby Y1HenpaBAa
Koj_l-1 cy .nocrasJbeHl-1 npe_A_ Hawy AP>«as)t, Ml--1. Yl- ·
naK Hlo1CMO AOBOJbHO 6KTI1B_I1311'Jf)a11J.1 HaWe >K_eH8:
MVI 1-mp., HJ.o~CMO
P.OBOJbH'O eJHramosa.nJ.1 Kuw·~-·
meHe y ae31-1 ca c;.rt<yno·M >KJ.o~Ta. Y ToMe nHTarby _
Tpe6C.J10 je o6j:lCHHU1 >KeHaM0 WTa nD1lHTJ..-PHH1
3a Hac 3Ha4111 OTKyn· H pacnoAena >K~Ta . .na 3a-_
THM no n.Hrt-by npHKynJb_af-ba nope:=a, no nJ.1Tarby
pet.w A• Act:>>K nocm> ocno6oi;e,.,a Hwje p,osofbYl 3aAEITKe y 1-131-pa,Q.fbl-1 3eMroe,
!43 pecj:lepara p,pyrapH4e MY~rpe MHTposHt. YY-
npoTHB wnet<ynau.wje, nHTal-by
o6Hose
HaW!oi.X
npep.y3ei1a n1o1raf-by · c~TB_e_ H mHa·l:by
wTeAJUe, _
lOG
nOABYKSO-
l.laua lla61.'BHI;: MH cMo BHp,ell" A• ce y HaweM nneHyMy 4ena AYICKycwja pa3BJ.1jana no Hawe'M Ha.jBa>t<HJ.1jeM ·npo6neMy, no
3rPaAI-be 11 o6HoB"e 3eMibe. b11n::..
. HO · Cxaan10 ynory
·6J.Il
cnposoijefba arpapHe pecpopMe nHniby 6op6e·.
t<Oja je nHTal-ba ,qpyr TJ.Ho Hapo4J.1TO_ no~-eHyo H
y CBO·Me eKcno3ey. na OHA.a H nY1T:3i.be. ·
>•Apyra H yyewt.a »<eHa y 3ap,pyraMa Taxoi;e je
�l
Ba>t<Ho 3a Hac. Cee cy TO ropyi;a m1Tarb::l H noA~
jeAHBKO sa>KHa 3a cse Hawe Peny6nHKe.
MHora nJ.'ITal-ba y Be3H ca H3rpaAI-bOM 111 o6~
HOBOM 3eMfbe rpneke cae AOrne AOK ce Hawa
>KeHd He ocno6o11~ ,QOMdil~x 6p~ra. JacHo je ,Qa
je Hawa >KeHa A06Hna paaHonpasHocr, anH ce
ca·Aa nocraslh·a n1-1Tal-be KaKo keMo HajnaKwe KoHB4HO ocno6oAHTJ.1 >KeHy p,oMakHx nocnoaa. Ty
ce Ha npso·M Mecry nocrasl'ba mnal-be ocHHsa~
1-bd jacdnd M o6.QdH~wn, y KOiMMd ile Ae4d <j:>a6pH4KHX pa,D,HHU.a H . 41<1HOBHHU.a y HB,D,fl6WTBHMa
6HTH o6e36eljeHa 11 y norne,Qy 11CxpdHe ~ y norneAy XHrHjeHe H BaCnHTBt-ba P.OK cy H·M MajKe
H-:1 paA,y. MH sei; AaHa.c MO>KeMo 3a OHe Hajnorpe6HHje, 3d pap,HH4e y npe,c.Y3eii11Md 11 411HOBHMU.e no HBA.fl6WTBHMa, CTBapaTJ.1 TBKBa o6ABHYIWTO H raKo no.cTeneHo Hawy >KeHy ocno~
6d.ljdT~ 011 OHOrd wm je 3d "'Y Hdjreme. Jd MHcnr..1iM' ~a He 6H rpe6ano oTnol.!ent ca crsa.pal-beM
TMX o6ABHI-1"WTa H jacana TaMe rp,e HX HeiieMo
Mol;~ OAp>KdT~. 3aro Howe oprdH~3d4Hje y caPBAt-bJ.1 ca Hapo·AHHM snacTMMa rpe6a o roMe- .c..a
crsope nperneA. MH MOH<e 6~-tnl sei; ca·.o.a He
6vt MOrn11 A.a CTBQpHMO jacna ·3a CBBKO npeAy3el\e ·anH· MO>K,Qa ileMo Moil>! Ad ~X CTBOpi1MO
3a rpyny npeAy3eila. Ty l;e eepoearHo ~ .n.,?>Kdsa H6WTO AOnp!-1HO·CHTJ.1, am1 rpe6a T6)1{J1TH ToMe
AB AP»<aBy He onrepeiiyjeMo., Hero Aa 3a jacne
H 06AaHHWTa AOnpHHOCHMO OA CBO-jHX nnaTa, Ad
3a tbHX A06HjeMo AOnpMHoce
O·A naTpOHaTa,
CHH'AHKaTa H OCT~HX MaCOBH'Ji1X opraHH3a4J1~a.
MH Ha np. HeileMQ Mol;~ 3a CBilKP M~Hl1crapcrep
anH 3a rpyny MJ;~HJ1CTapcTasa aepoeaTH.o_ .iieMO
MOiiH creopHTH je,QHO o6AaHJ<WTe. To Je Jei\HO
oA Hajsa>KHl'ljHx nvnal-ba 3a ocno6oijel-be meHe
o,c. ,c.oMaiiJ<x 6pMrd. Pewelhy ror~ npo6neMa
Tpe6a npa.ti:rynJ1TV1 car nacHo ca HapoAHOM anawi;y
H HapOAH~M o,c.6opHMd.
OceTHno ce nocne ocJJo6oijel-ba AB cy Haw~
p,pyrapHL\e, H3pdcne y roKy 6op6e, 3anocneHe
y pa3HJ1M yCTLlHOBaMa AOBOibHO npeonTepe-keHe
J1 Aa He CTH>KY Ad ce· 6plo1HY 0 HaWH.M opraHJ.13a~
4~jaMa. VlndK re .Qpyrdp~<L\e rpe6a Aa Y3MY o6ase3e Ha ce6e, cHe cy TO HajsHw6 AY>KHe AB 4J;l·
ee,, jep cy HdjnpoceeileHHje H jep cy ce y3p,l1rJie
y 6op6H, Af1 Hd ~~TdBOj Jl~HHjH pap,a BHTH<j:ldWHCTH~KOr <j:>poHra meHa capaljyjy. To je anconyrHO HY>KHO. Bei;~Ha HBWHX p,pyrapHL\a pa,r.e y
AP>KaBHOM anapaTy H 3aTo OHe Mary H. Haj6oJbe
Aa KoopA~H~pajy pd,Q HdWHx opraH~3aL\Mj~ ca
HBPOAHHM ana·cn1Ma.
no4eB OA rnaBHJ1X, OKPY»<HHX, cpeCKHX na
110 HdjH~>KHX o,c.6opa, oceila ce A• y HdWeM paAY HeMa jeA.He-'cTanHo·CTio'l. BHwe ce paAH no. noieAHHJ1M KaMnatbdMa. &aw paAH Te CTdJlHOCTH Y
pdAY norpe6Ho je Ad cs~ HdWH .op,6op11 O,Qp>Kasajy pe·AOBHe ceoje cacraHKe, jep -keMo caMo
OAP>KaBal-beM ·peAOBHJ.1X cacTaHaKa ycne·TH Ad Ha
1-bJ1Ma nperpeceMo KOHKpeTHO csa aHa nHTatba
Kdja ce y ,QBHOM MOMeHTY nojaelbyjy KdO aKTyeiiHa 3a nojeAHHa MecTa. MH iieMo ce Ha· THM
caCraHUaHMa HHTepecoea·nt 3a OHo wro nocraslbdjy HapOAH~ <j:lpoHr, HapoAHa enacT ~ ocrana
ppraH~3BL\Hje npe11 ce6e ~ KBKO i-leMO CG M~
lQ'
�YKnc-nwn1 y raj paA. CeMo ~-:a raj HaYHH Haw
P:lA 611TH CHCTeMaTCKH 1 CTanaH H ynopaH.
fi·e
nocn.e OCil06ofjetba MH HYICMO TBKO B6Ili'!Ky
na}l{H:>Y nocaen11111 paAy meHa Ha ceny. KaA 6J-t
0Kpy>tcHJ.1, C_p6CKH r.1 f11BBHH C?A60p:.i OAp>Kasam1
peAOBHe cacra~Ke, ja·cHo je Aa 611 ce HeH·36e>K~~ npe,q_ Hac_ nocTaBJ.10 · T:.Jj npo6neM y csoj csoJCJ BaJ.KKOCTH., Kao 11 HBYHH Ha KOjH i;eMO OKynMTH OKO ce6e OHe CH!IHe »eeHe Ha ceny 11 iO
He ceMo no ropykHM n~rat-bHMa Hero 111 no KynrypHo-npocseTHMM H nOili1THYKHM nHTatbHMa.
MH He CMeMo A03DOJH1TH Aa >t<eHe Ha ceny ocraeYJMo B-:.>H yl!_ew-faa no CB11Ma JU1HI1jaMa H.nwera paAa. MH MopaMo ynopHo HacrojarM Aa Mo6J.o~nHwe.Mo.. >KeHe cena: A Ktmo? Mw MopaMo
CTBIIHO O,ll.llB3HH1 y Cena J.1 TaMO npeH.OCHTH KOHKpeT~e 3::JABTKe. JaCHO je Aa TO rpe6a !.ii1HHTH
Y 3aJeAH~l.\~ ca HapOAH~M cppoHTOM. M•c1l~M
,qa Je Ba>t<Ho nH_Tal-be 3a paA Ha ceny ra·Koije 11
m1Tat-be H3Hana-mef-ba Ha;j6oTbJ.1X >KeH-a aKn1si1crKI-'I~a, Ha KOje 'keMo npeHeTi.-1 Hawe re>t<J.1WTe ·1-1
t-COJ!4Ma i1eMo nocseTJ.1TH Hajsei;y na>l<l-by, AB 6H
OHe M~rne npeHOCV.TV! y ceno 3a,qan<:e ~coje noCTaBlb::IJY HawJ-1 o-p,6op~. ~aKne, rne6a nocseTHTH na>Kt-by OHYIM meHaMa KOje noK.a3yjy HajBHWe HHTepecosat-ba H ·Kaje -HMajy nepcne·KTHBe ·p,a
ce. pa-3aJ.1jy, ~a OH,rta npeKo 1-b£.-IX A.0·11B3HTvt p,o
H:lJWHpHX CilOJeBa >1<6Ha.
MHTpa _M>rrf"CBH!;: ,ll,pyrap~l.\e, HanpaeMily
caMe Mane 11 KpaTKe 3BKJbYYt<e no· MoMe peC:pepary. npe ceera no MOMe M11WJbeH>y A~cKyc~ja
110
je 011na Ha BHCHHH. 0Ha je 3aTHM noKa3ana nen
HanpeAaK HaWMX opraHH3B~Mja 11 Ha-w'HX Apyrap11l.\a y pyKoBOACTBY ACD»<-a. CeM Tara noK~3ana je H jeAHY 6orary rOAHHY no pa3HOil!IIKOM
pa·AY H HCKYCTB~Ma Koja cy CT6KJ1'e Hawe ,qpyrap~l.\e y TOMe paAY· Vb cse AHCKyc•je xol\y Aa
nOAByYeM caMe HeKOilJ.1KO
crsap11.
Ba-Ma je-
ja-
Aa
ce npeA Hac nocraslba mnaf-be Aa noja4aMo paA :H<.eHa Kp03 t-t-~1XOBO MaCOBHO yyew-Jie
y 06HciBH Hawe 3eMJbe, npB6HCTB6HO y npHspep.HOM >KMsory 3eMJbe. MHcnHM Aa ro rpe6a
A·J 6yp,e jeAaH OA HajKpynHHjl1x 3aKJby4aKa H3
4HTaBe AHcxycHje o A.ocaAaWI-b14M cpopMaMa paAa 1-1 y4eUJ-ky Hau.a1x >+eeHa y o6HoBVI 39Mfbe. Taj
paA rpe6a p.__.a o6yx?an1 MHoro Hajpa3HOBpCH~<~
jwx cpopMH, no4es OA HajcYJTHI4jHx. Ha np., aKa
ce >KeHe pewe p,a oKpe4e cse wKone no cenJ-.1-Ma v.nH Aa Y3MY yyewi;a- y nocnoBI4Ma ynenwasal-b:J Hawe 36M.rt.e, OHe ke YYJ.1H!-1TH orpo-MHO 3a
o6Hosy 2-eM~pe. HY13 Yl H~3 Hajpa3Hosp·CHHjHx
cpopM~ Tpe.6a npoHat.H ~ >KeHe ile ~x paAO set.
npl-lxsannl-1. Y ToMe paA,y rpe6a ~~~~an1 nnaHa,
Aa ce 3Ha wra 'Koje ceno PilAH 11 WTa je A06Hno
y 3aAaraK y OKBHPY onwrer nnaHa paA,a. 3an1M
H6WTO 0 OHOj nose3aHOCTI1 J-13/v\eijy cpecKHX Of!t6opa oKpy>KHHX AO f11a-BH~x OA6opa. 0 TOj nse3:1HCTJ.1 rpe6a -nosecnt_ BHWe oaLiyHa. BH cTe
BI-1A6IlH OA K01lJ-1K6 je B611J.1Ke KOpHCTH HaW !J.OHaWI-bH cacraHaK H paA y nneHyMy, B11A6:flJ.1 ere
KOJU1KO CMO 0BA6 LIYI1H HOBHX CTBapH 0 paAy
p,pyrap~l.\a y jeAHOM "'"" APYrDM Kpajy. 3aTo
Kp03 nC-B63aHOCT Tpe6a npeHOCHH1 OB-e H~jpaCHO
•I
!
i1
ji
l'li'i
H
lj
rl
,,
::II
I''
II I
il
�I
'
I
3HoopcHHje cjlopMe paAa H3 jeAHOr Kpaja y APYBe!I~Ke H tcpynHe
peaymare.
rH H TO 'fle HecyMJbHBO AOH8TH
noABfiBL.B1M Hapo4HTO, Aa osaj nneHyM rpe-
6a Aa o6aBe»<e ApyrapHI.\8 H3 CBHX H~pOAHHX
Peny6nHKa Aa Hasewraje 1..\eHrpanHoM OA6opy
Walby peAOBHO, Aa nase3-aHocr ca ~eHrpanHHM
OA60pOM 6yAe WTO 4Bpwi=.a-, CBaKO,q'H6BHHja, jep
[4eHrpanHH OA6opl HMajyi;H ·npeA 04Hf.Aa 4HTasy. 36MJbY MOi=.H i=ae He06HI.{HO MHoro AB noMorHe y paAy Ha onwntM 3B-ABLV1Ma CBI-1Ma >KeHaMa,
Os~Ko, 6e3 KOHTaJ<ra, 6e3 H3sewTaja H H3MeHa
pa3HHX cjlopMH p<!Aa, 1..\eHT~CailHH OA6on Helle
MOliH npy»<HTM ry noMoll.
Jaw jeAaH MOMeHaT >K611HM p,a nOABy4eM.
JeAHa ApyrapHI.Ia rosop>ma je o pa3HHM caseTHMa KOjH ce cjlopMHpajy npH OA60pHMa HapO,<\·
He
BJ1aCTJ.1,
>KH.y Ha
ry
>Kem1M
Hap04J1TO
cpopMy paAa,
jep
Aa CKpeHeM ne-
lie
raKe
csaKa
ApyrapHu,a 6HTH Ha oaaj lo111H OHaj Hll4HH nose3CiHa ca HapOAHOM snawily H AD6HTH AYmHOCTH
H OA,rosopHo·crH re raKe 6Hnf YKihyYeHa y 4Hras Haw sem1KH nocao.
sesH ca r1oj"~4asaf-beM Hawer paAa Ha o6HBpOliMTO no npHBp6AHHM m1Ta~
t-bJ-fMa, nOA.BJ1B4MM O·BO: loiCTO KBO WTO CMO roBOpJ.IJla.i o KOHcfJepeH4HjaMa H nom1TJ!Il!KOM paAy,
Y
HOBI-1
3eMfbe
A.a caAp»<HHa H>Hxosa Tpe6a p,a 6yAe Hp4ara
npo6neMHMa Koj~ cy HajeileMeHrapHHjH, HeOAllO>KHH H HajXJ-tTHHjJ.1
HaWa WTaMna Tpe6::t
3M.H.I1
112
CBOj
y 39MfbH, nOABJla·liH'M AB H
y J.13B6CHOM ·.CMHC11Y AB H-
,qoca,.qaWf-bl-1
HB4HH
nJ1C81-bS,
THM6
MHC!llofM Aa wYaMna rpe6a Aa HarylJH OHaj
cy-
BHW6 MBHI-ictletraL.f.J''IOHI-1 KapaKTep, a BH·we
Aa
noKpeiie l-13aecHe aKryeJlHe npo6ne-Me, AB sa-:
CnJ1TBBa >K6He H AB HX yana4H y 4HTB·B 11p111Bpe~
HH >KHBOT.
HanocJletKy, 4yaajre ce - to HeKa HaM 6y-
Ae jeAaH OA aaAaTaKa -
Aa y HaWHM opraHH-
3aUrHjaMa 3BB11BAB HSKa . MHpHOAOntKa
aTMO-
c<j>epa pewasaH>a npo6neMa. JeAHa ApyrapHI.\a
je rospHna Ha np., Aa y 6op6M npo·TMB neras1.1a
HHty
Ha jeAHOM Mecry HMane ycnexa 36or rora
WTO HHje 6H!l0 canyHa. ,D.pyrapHI.\e, BdWH yrH~Y
H y apenoj aoAJ.II, na aKa. HeMa ca~yHa, sew Je
AOBOibHO npoKyaant. To JS caMo JeAaH
Ma~~~~
npHMep, KOjl'l OTKpHaa AB ce y HaWy opraHI-13~
U.I-Ijy yana4e taKBI-1 MBJlH Ml-ipHOAOnCKI-1 MOM6HTH, anH BH He cMete Aa 3a6opaBHTe AB Ce MH
H AB!be Hana3HMO y apno aenHKOM paty.
Haw not<per rpe6a Ha tBHM nofbHMa, a Ha,...
po4HTO Ha eKOHOMCKOM H npHBp6AHOM, yayi;H
y 6op6y H He AaTI4 MY Aa ce npersopH Y ~eKy
xyMaHHrapHy HilM KaKsy AP~ry opraHHJai.\HJY Y
KOjoj lie H3ry6HTH OHaJ CBOJ 6op6eHH J?eBOily4HOHBpHH KapaKrep, KOjH je CT6KBO CBOJI'IM n~-
. cryni.\HMa y TOI<Y HapOAHO OC!l060AH!la4KOr pora. Haw·e >KeHe rpe6a
npeKo
Hawer noxpe1a
ysyliH y 6op6y. OsAe cnoMHH.eM
orKyn
BH-
WKOBa, rAe ·Ce o4eBI-1AHO noKa3ano Aa Ha ioMe
nocny H~CMO ycnenH AB yayyeMo Mace meHa
y HaW nnaH o6Hose H Ha noJbe 61-1rKe npoTHB
ocraraKa <j>awHaMa H peaHI.\Hje, KOjHMa je crano
caMO AO· l'bHXOBOr BJlBCTHT.Qr
61t'arocra\'ba.
npe-
�Ma :oMe yena4eh~ >KeHe 11 y Elopf5y, oreapajyl;~
HM JOW umpe_ 04H, yKa3yjyliH Ha Ha~n1He KaKo TY
6op6y
Tpe6a 'KOA Hac BOAJ.1TH, Ca KaKBHM
WKofiaM.J 6op1o1Mo
_1-1
ce re-
KaH:ae ycne,xe Mo>KeMo no-
cnd;Jo1, rpe6a noHoBo y3ent jaw BJ.Ilwe Haser nonera, cHare 11 Hose ·aepe 11 cnpeMHocTH, Aa cse
Hanope 11 rewKoile >KeHe npe6pop,e. Hawa op1aH~3a411ja rpe6a MacoaHo .q,a oKynH >KeHe y
CBOJ <j>pCHT lol 3a BpeMe M11pHor nep110p,~ o6HOB6.
L!aHa ~a6ealfl;: M11c1111M p,a je Haw pap, ycneo "' p,a Je 6110 Ha B~C~H~. 04eKyjeMo p,a lie
ce nocne osora nneHyMa jaw jalle ocen1TH paA
Actl>K-a y ce~M~ HOWHM Hapop,H~M Ppny6n~Ka
Ma no csHMa ropyfiHM mnal-bHMa. 0YeKyjeMo
p,a ioeMo Haw~M pap,oM onpaap,ar11 nop,pwKy ~
noeepel-be Koje Hawe meHe Y>KHeajy OA Apyra
THra H HaWJ.1X BJl::tAa.
MJ.1-
AdHElc sHwe 113 cKpOMHOCTH HHCMo no-
MeHyn~o~ KoMyHHCTI14KY napr~jy. C THM y ae3~
xrena caM ,qa KameM, Kd·A caM peKna Aa "keMo
onpas_,q,aTJII >Kelbe H:lPOAa H Apyra THTa, Aa t.eMO
Y
HCTO BpeMe OnpaBAdTH H >Kelbe l<oMyHH-
CTJ.1t.IK6 napn1je, Koja je 6Hna npea. Koja je wwpo·M OTBOprma BpaTa HdWWM >KeHalv\,-a, 1-1, MO}I{:e
ce p~i1r.1, ca~o 3axealbyjy1iJ.o~ nonHTHU.H KoMyHJ~~-·
-CTH4Ke napn-ije AdHaC cy CB¥1 Ha:WJ.1 HdPOAH, a y
npBoM pep,y >KeHe, p,o6>~nl1 nyHy cno6op,y .,
paBHOnoaBHOCT, ··KaKBy H'Kf<dA,d- A.O Cd-Ad HWCV H-
MallH (6ypHo "' p,yrorpajHo nlbeciCaH>e).
Jow Hewro. MHC!lVIM Ad -Haw nneHyM ynyr 11
noao,o,oM npeoMajcKor raKMH4el-ba
411!dBOr HdW~r HapOAil·
onWTJ.1 no3HB
114
3AilEMI'll..\14 rmEHAPHOr CACTAHKA
1..\EHTPAJIHOf O,QJ'iOPA AHTI'l®AWI1CTW·IKOf ®POHTA >KEHA JYrQCJ1ABI11!'_
nneHyM LJ,eHrpallHOr . op,6opa AHTH<j>aw~
CTH4KOr cflpO-HTd: >KeHa JyrocnaBJ.1j6, OAp>KdH Y
6eorpap,y 24 " 25 cpe6pyapa 1946, HaKOH pe<j>epaTa ,0 paAy H 3dA~TKY AHTJi'JcfJaWMCTHYKOr
cppoHTa >KeHa r.-~ Ar-1CKYCI-!J6 no pe~eparHMa, AO-.
HeO je cneAe-ke 3aK1bYYKe:
1) nocne OCJlo6o·t)E".J-bti 39MJbe >KeHe cy HaCTdBJ.1!le cooj pa·A 3a BpeMe para, Y APYrJ.o!M ycnosJ.o!M-a! y4ecr-soeane y pewasat-by CBHX nocraelbe-HJ.1X 3aAaTaK-a Koj~>'~ cy 6HnH p_pyre spcre,
am1 cy 3 axT9Bd·/lJ<1 QHdl<dB enaH H no>KpTBDBdHOCT
Kao 1o1 3a speMe pa_ra· >KeHe cy npasJ.o!nHo c_xsaTs.ine A ipe_6a ,D,.aTJ.1 CBS CHare 3a o6HOBY lo1 H3rpa-~.f-by 3eMTba no,cne ocno6o"ijet-ba. YMecro n~
MOi;J.1 BOjC~H, ¢pOHTy, pal-beHH~HMa,
OHe
c.y
cxeaTJ.1Ile Ha•jxHnmJe noTpe6e_ onlba4KaHe H onycToweHe 3e_MJbe. nneHyM j~---.\~OHCTaTOBaO P.lJcy me He ,qoc;:_a,-'l, noKa3ane senMKe ycnexe Y H~J·.
pa3JlW.·lHTJ.1jVIM 3apaLV1Ma·, KaKO y o6HOBI11 .TaK.O 1-f
y nOIH1TJ.i4KJ.-1•M 3aA.a~HMa, y snaCTJ.1, Ha- COLJ.}'Ijdrl,..HOM crap(:lt:b-Yr KOA pewaeatba. KOHKpSTHH~ no.,
rewKoi=ta ceora MecTa J.1nH KpaJa. nonHTH~Ka aKrHsH3au.Hja ·a6yxeanwa je Hose .Ma•ce meHa. H~-~
po 4 HT0 je TO AO~JlO ~0 113pamala y n.peAJ.1360pHOj KaMnaf-bl-1 KOJOM Je 6H.no o~yxsai;eHo rareso ceaKo ceno. Pe3ynrar rora .te MacosHo y4ewi;e meHa Ha J.136opJ.1Ma 3a YcTa~aorsopHy ct<ynWTMHy.
115
�2}
Hajaet.y aKTHBHOCT H Hajaet.e ycnexe noKa3ane cy >KeHe Ha no/by cou,HjanHor crap.atba y
nOMO'ttz..t
i-1HBaJU.1AI-'IMa,
HeMO"kHJ.'IM,
paTHO:j
CWpo-
40AH, y 6pH3H 30 MajKy H Aere HTA. nHraH.e parHe CHp046AH, COU,HjanHO yrpomeHe AeL.J,e, A641-!jH:X .o,oMosa H o6AaHJ'tLUTa nocra·no je ni-1Tat-be
>KeHe, cacraBHM Aeo paAa Aeb>K-a. Y pewaaa1-bY OBHX n~t~Tat-ba >t<eHe cy not<;a3ane HeyMopa·;
rpy,q, Ihy6aa 3a Ael.ly H pa3yMeaaH.e rewKoha
Koje HMa p,pm:asa y TOM norne,qy J.1 THMe nocrar.~
o36J<JbaH ocnoHal.l AP>Kaae. AK4>tje 3a 36pJ<H.asat-be p,eu,e nO'-Jene cy OA npHKynlbal-ba ,qapoea
.;a Ae4je AOMoae H nocer.e AOMOBI-fMa, ,qa ce
pa3BHjy y A06py opraH>t30I.I>tjy np>tKynJbaH.a
tcpynHHx npHnora, narpoHara H cranHe noM'.Yk~<',
noje,qJ.iHI-IM Ae'-l~jHM P,OMOBHMa.
nneHyM je 30KJbY4HO AO Aeb>K y POAY ,.,.
36pHH.aeaH.y Ae4e rpe6a cranHo A• no6oJbwaea
H ycaapwa,ea AoCaAaw·~-t>e cpopMe H npoHana311
Hose, ,q.a at<THBJ.13J.1pa Ha TOM nocny Hose· Mace
>K6H6 H A6 yHeCe jaw BHWe_. OpraHH30B6HOCTJ.1 H
CT6flHOCTH y Te 6KU,"''je, Kaf<o 611 THMe npy>K~~
jow aet.y noMot. AP"'"""'· .:,( oajeAH~LI~ ca ocranHM aHTHcjJawHcT~4K>tM opraHM304~jaMa Aeb>K
rpe6a A• ~oMorHe AP>KaBH H y 6pH3>1 OKO aacnHrasatt.a ,qe4e J1 aot,el-by pa4yHa o TOMe KOMe ce
nosepasa sacnwraf-be ~eu..e. y_ 411rasoM pa,qy Ha
36p•H.aoaH.y Ae4e op,6op>1 Aeb>K-a rpe6a, A• ce
jaw y>Ke noae:>«:y ca_ opraHHMa HapOAHe snacr:.1,
Tat<o A• Mory Aa npyme caojy noMot. y ()HO
opeMe H Ha OHOM Mecry rAe je oHa Hajno·
rpe6HJ<ja.
I.l6
HacrasJbat-neM paAa y norna,qy 6pHre
l
3a
.
"' Aere - 6pHrOM OKO o6,a.aHl1WTa, case~
MOJ"Y
Aeb>K t.e npyrosanlli:WTa nopogHnv.wra H en.
.
>KJ.1TH Hajs~'hy noMa~ 3anocneHMM >KeHa·tAa ~ MaJKaMa, y npaOM peAY paAl-iHU,BMB·, H T~Me ~MO:~:
ilYlTH Q!=TBapel-be YCJl')Ba 1-bHXOBe noTnyH..... p
HOnpaBHOCTJI!.
cne
,
.,.
,
3· . y onwreM pa,qHOM nonery KOJI-1 Je noocno6oijel-ba 3eMibe o6yxsarHo 4HTBB paA.,,_
.
y paHI-1Ma o6-
HH Haf)o,q He 3BOCTBJY HJ.-1 >t<eHe.
.
.
Hciwe 3eM1b8 H caecrpa-Y.or raKMH4el-ba, Ha
HOBe
LJeny C paAHH4KOM
crane
KBKO
'y3
.
KllBCC·M, >KeHe
y
C
nOHOBO
.
caoje p_pyrose y paAHHM nO·ABH3H·MB,
11 y nO/bOnpHBpeAHA-
y .HHAYCTpJ.1.jlo1,- TaKO
peLijy y CBVIM nOCilOBHMB o6Hose.
0je go H3pamaja HOBJ.1 paAH¥1 xepoH3~M me-
jepHOM
wa'o
Ha 14 CBBKI1M AB-HOM lo1CTI-1LIY ce HOBe >t<SH6 xe-
. pojJ< paga y
·
~HAYCTpYIJ~·
3BJ16 ctJojy cnpeMHOCT !l. B
T"Me cy . meHe noKa"
3a!eAHH~KJ.1
pap.e
;1-11...1:-
HapoA.OM Ha Ao6po
cso_Je
::taJeA 4 '
. ·
eMeHo r pa36Jrtne cee
CBOJB HOBe AP>KaBe, H J.1CT0Bp
crape npeApacyAe o Hecnoco6H~CTJ.1 Jt<eHa
:Ja
onpeijeHe nocnoee. AnH nneHYM Je KOHCTa6roaao
,.....
·
•
J.1M no/bHMa o Hose
P.B a·KTHBH3BLV1JB· meHa Ha ce
'·
jow H~je AOBOJbHO. AHTHcjJOWYfCTH4KH <j:lpOHT H:~
je AOBO/bHO YLIHHHO p,a 6H nose~ >KeHe npe
npe.HX.... M06H11H381...\I-'IOHHX flKIJ,!tlja A.O W!<iper pa~
~yMeBal--ba H pewaeal-ba CBHX npl'!epegHHX npo6neMa 11 CBMIIIM THMr iJP CHB>KHOr OCilOHL.J.fl
Ha~
TflB\tiM.
.
36or
rora
AHTHc{JawHCTVct.t!0-1
pOAHe BilBCTH.
• i:1
.R
cppOHT meHa rpe6a A• nocaeTH HaJBe y na> ;t"Y
e~QHOMCKQM Ba~nJ.<TaH.y >KeHa' HayYHTH . >t<e"He
117
1,·
�HOj HMOBHHH, pi3AY H CBHM TeW·KoiiaMa KOje Hc3M
npercToje jeAHHO. fieMo ocHrypant ycnex, Ko ..
pHcHoCT H Mi"COBHOCT aKTHBHOCTI-'I AcPH<-a. IIICTospeMeHo rpe6a nop,p:»easaTH J.1 pa3BI-'Ijan1
6y"t
AYiiHoCT >t<eHa "' HawHx opraH!o13BLJ,.I-'Ija
npeMa
CBHM Moryi;r.1M aKU,HjaMa HenpMjaTe!ba 1-'1 peaKU,J.1je Ha npHspeAHOM,. nOI1HHf4KOM J.1I1J.1 Kynryp.-1-;QM nOiby, KOja, y 6op6H npOTHB Hap0AH6 a.naCT!.1, HdCTOjH Aa pa36Hje HaW jeAHHCTBSHM nc•{per- >KeHa, c THMe H HapoAHH cppoHr.
5· rlneHyM je KOHcTaTosao A• je paA Ac:P>K,a
Metjy meHaMa Ha ceny jaw yseK Ma-mKas H HeAOCTaTaH. ~ nop9A- o6jeKTHBHl-IX TeWKOiia,
3a
nocroje Aar-~ac cse MorykHC·CTH 3a nojayal-be paAa Ha ceny H aKTHBY131-1pa1-be meHa cena
Ha CBHM AP>K8BHI4M nHTal-b~-tMa·, a Hapo4)1TO He, KMM Cneu.Mcfll14HHM nJ..1T8t-bJ.1MCl t<O~a ce _TJ.i:.ty Cena, K:ao wTo cy Ha npJ.IlMep cnpoB~?-i)el-be arpapHe pecpopMe, rajeH::.e cne-u,Hj~11HHX Kynryp,a 61-1-.
IbBKa 38 J.1HAYCTpHCKy npoH3~0A1-bY 1
BXTI1BJ.13lo1pal-be CeibaHKI-1 y ceocKI-'IM 3a,-'J.pyraMa, npasHnHo
c: :c:;6p,eBal-b.e rpap,osa >KJ.1Be>t{[<I-1M Ht::MHpHY.u,aMa
.ACO}f{
J.1 CJH1l.!HOr.
6. nneHyM je KOHCTi3.TO-BaO p,a je H€0-MCMeHCCT jow yBeK Ha.jo3611IbHHja" npenpe·Ka 3a csaKM
ga!bl-bVJ nonVJTMl.IKM M Ky.nTypHo-':1pocsen-l~ paA
Met,y meHaMa 3a 1-bJiiXOBY e.ei;y dKTHBH3BLJ,V.jy H!3
pewaeal-by AP>t<aBHHX npo6neMa.
!llaKo cy Ha
nl-tKBHAO!U.HjM Hem1CMeHOCT"" aei; ,QOCa,!J, noCTio1rHYH1 senHK!-1 ycnecH, ~max mHal-be m1CMeHOCTill
ocraje H galbe OCHO.SHO nYlTal-be t<yn:rypH J-n.poCBSTHOr paA8 Me:~y X<~Htl:Ma, Kao }II OCHOBHa CTe-
119
�. neHJ<f..\a aa csa"" P6A· Pa3He APyre cj>opMe KYilrypHo-:-npoceerHor paAa, Kao wro cy 4HTana 4Ke
rpyne, KOH<jJepeHL\Hje, 3ApaBCTBeHo,- AOMaiH<HCKO, noibonpHspeAHO HTA. sacm1ra.fbe
>KeHa
nn.eHyM npenopy4yje Aa ce npHMetbyjy TiiMo ~
O'HAa KaA H KaKo HMa aa TO ycnosa. A<P}f{ Tpe6a
TaKolje Aa nocael;yje .namtby pa3HHM sacnHTHHM
KypcesJ..o~Ma, opraHJ.13osaHHM y aaje,qHH4H c
CTaJl~M MaCOBHJ.IIM
3aL\HJaMa,
aHrHcpaWHCTH4KHM
·
0
opra'Hio1-
KpeTHHJer AOHowetba 11 o6paljHBatba npo6neMa.
An11 Hawa <PeAepanHa wraMna nan1 jaw yseK oA
MaHH$6CTfiTI-lBHOCTH H H6AOBO_IbHe
HaWHM >+CeHCf01M m1crosHMa
J6AHH114aMa
rpe6a
KCHKpenm-
y
cfJeAepanHHM
nocsen1T1-1 sef;y ria>Kf-by
TOM
y
CMI'Ic~y- Aa Hawa wra~na wro I<OHKpeTHHje pa 3pa.ljyje npo6neMe KOJH cy y ycKoj aeaH ca cneL\H<jJH4HHM npH11HKaMa nojeAHHHX <jJeAepanHHX
J9AHHHu._a Jil OJ].pa3 THX npHJlHKa, A.a AOHOCH WTO
BJ.oiWe:: npHMepa HCTHU.att:.a }t{eHa Ha nojeA!1HHM
nocnp_BHMa, Hapo4HTo y o6HOBH 3eM1be, Aa nHw~
o CBotM <jJopMaMa Pa·Aa >Ket<a H A<P>K-a ~" Aa ce
H6LIHHy • o6pai')HBB.I-ba a;naHa-Ka WTO BJ.IWS npH-
Y
6neMe YHTase 3eMJbe·
·
7) 0A6opH A<P>K-a Tpe6a Aa y csoM PBAY
Hap04J.ITO
BHMa
BOAe paYyHa 0
cneLVil<fJH4HHM ycno-
npJ.~nHKaMa y nojeAHHHM cf>eAepanHHM
Jll
jeAHHV.U,aMa H AB npeMa THM ycnoBHMS·i Hapo-
_
Y Hawoj >KeHCKoj wraMnH noKa3ano ce y
nocneA.I-be epeMe no6olbwatbe y norneAy KOH-
-~TJ.1,
Morna Aa o6paljyje ~ OApamaaa np~<nHKe H npo-,
4HTO
I
HB1.J.I'10HBflHHM H KynrypHHM, np""narOAS H
<jJopMe csora paAa.
8. Yo4\.1BWH sa»<HOCT cseHapOAHOr raK.MJ.If4etba Koje ce noA pyt<oso,qcrsoM JeAJ.1HCTBeHioifX
CJ.~HAHKBTa paAHHKa H HBMSWTSHJ.1Ka
BOAH
Y
Hawoj 3SMJbH y U,HibY WTO 6p>Ke 06Hose, npo""'
HaJla>Kel-ba HOBJ.1X MeTOAB paAa H M06H.nJ.o13Hpal-ba
HOBHX CHara Ha TOMe, nneHyM Aaje 3BAaTaK opraHH3aL\HjaMa A<P>K-a Aa pa3BHjy Hajw~py nponaraHAY H BKTHBHOCT 3a ysna4SI-be
cena H rpaAa
y
CB\.1X
TO onwTe TBKMH4SI-be.
THM oaorOAHWI-ba npocnasa
8
:H<eHa
Y B63H
Mapra rpe6a
C
Aa
6yAe M_o61-in~au,J..lja csHx >KeHa 3a caeonwre TaK...
MH491-b6.
9) Y opraHH3aL\HOHOM norneAy nneHyM
KcHcrarosao
AB
je
rpe6a:
a) Y4BpCTHTH OA6ope A<P>K-a Ha TepeHy, Y
~ITH~Jil
CSJllii·Ma, CTBaparbeM
~a ·~eHTpanHH nJ.fCT ,>KeHa AaHac", Koj rpe6a
Aa HMa H npoyt.~aaa caaKa aKTJ.IB~CTKH!-ba ACO>K-a
nocToje caMo cpopManHo.
HajWHpHM >KeHCK14M MacaMa, Tj. Aa ·6y,D.e
JBCHa, pa3yMJbMBa H jeJ].HOCTaaHa,
Tpe6a oprcH>f3osam HajwHpy capaA"'Y y
CBHM
cpe.a.epam·lJII,M jGAJ..1HJ.14aMa, KBKO 6H OHa 3ai1CTa
120
y f-bHMa
je3rpa
aKTHBHCTKl-!tba
6) cnposecTH opraHH3aL\~jy TaMo rAe OHa
jew He nocro.j~-1, a o6HoBHTH je raMO rAe OA6op1-1
u.)
paA\.1
H3MeHe HcKycrasa no6oJbwant se3e
HaMeljy og6opa A<P>K-a a1111 naaHTH npH TOMe
Aa 4Bpwl;a seaa He 611 61111a Ha YWTP6 HHHJ.\HiaTHBHor paAa nojeA~HHX OA6opa Ha TepeHy,, .
121
�····~
I·
4J..~rasy
'.1
~3 A0
,oJ
opraHH3aL\HJ.Y op,,
p,o.
•
t:'>.
•
rope·
JOW. BMw..._. no_Be3ant. c __ o,q.6opHMa . HapoAH-or·
cppot-~ra, re ._P~3_Biti'TH HaJl.U!-tpy nponaraHAY
3a
ynMcH•a>~>e . meHa y. Hapop,Hif ""P OHT, JOW
..
l·
_
'i"'
4Bp
UJne n::·ee3aTH OA6ope AcP>K-a y co· OM
·
· ·
•
pattY Yo
aKU,HJaMa6 c. opraHMMa Hapop,Ee enacTH, {J,a 6 H ce
-,
Haw~ op, opH MornH BHwe YAY6"'T" y noje,qHHe
npo neMe ~ Ha~a3HTH Hose H· 6olbe cpopMe 3a
OKTHBM3a4,HJY Ha'JWHpHx Maca >KeHa Ha pewa
CBHX nJ.1Tat-ba. KOje Hawa- P,plKaBHa
6
Bat-by
.
·
0 HOBa H H 3 rpil)J,I-btl- 3eMlbe nocraslba npeA Haw no.Koe
'
T,
CaseTy MHHHcTapa BafuCKUX nocrrosa
y ITOHAOHY
Ha
csoM nJJeHapHoM cacTaHKY y DeorpaAy ABaAeceT
Tpehcr H ABaA9C9T '-leTBpTor
M\.1 npecTaBHHU,e
Ac:D>K
cPe6pyapa 1946
rOAHHe
MHJl~-tjoHCKe opraHH3aU,Hje ~eHa
JyrocJJaBI1je K6ja je csojHM aKntBHIH>'l y4ew1ieM y 6op611
nponts cPawH3Ma AaJJa ae.n11K!-1 yAe6 y no6eAI-l AeMo~
KpaTCKI1X cHara caeTa Tpa>KI1MO npHKJbyYel-be
PCTa Jy.
JlHCKe Kpaji1He 1-1 V1CTpe
]yroc.naBI1jH, Tpa>I<HMO
Aa ce oCTeape onpasAaHe Te>KI-be HapoAa T
pCTa V1CTpe
1-1 jy.n11cKe Kpaj!-1He sa cno6oAoM
11 npl-lcajeAI11-b91-beM
c:DH P
T
c:DH Pj,
csoj11M 6paTCKI1M HapOAI1Ma y
TO npaao Aa.ne
cy- 11M nuTI-b€ 11. >KpTBe KOje cy nOAHeJ111 3a AB3A9COT·
ceAaM roAHHa HaU1Jba Tepopa H OAHapo~HBal-ba noA
T3JH1jaHCKOM cPawi1CTHLfKOM -OKyilau,HjOM H 1-bHXOBa aKTHBH3
6op6a 11 yYewhe y 4eTeoporOAI1WI-boj 6op61-1 csor HapoAa Koja j.e 611J1a cacTaBHI1 AHO ocJlo6oA1-1J1S4Ke 6op6e
c:DH PJ
HapoAa ]yrocnaaHje. np11nojett.e H1X Kpaje3a
jeAHHO je npaseAHO pewett.e Koje he 611TI1 HOBI-1 np11.nor y4epwtiett.y r-'11-1pa y csfny.
fi]EHYM JIEHTPA]HOf OJJ,&OPA AflllK·A
JYroC~ABHIE
DeorpOA, 25 <loe6pyapa 1946
123
122
�Mei)y»apOAltOM AeMoKpan':KoM
Case3y )KeHa llapll3
cacM nJJeHap~OM cacraHKY y 5eorpaAy ABBAecer
Yerapror H ABBAecer neror ¢e6pyapa 1946 roA11He
JyrocJJasHje yJJa>Ke eHepri1"1BH ·nporeCT npor1-1a
HBCHJba H y6Hjal-ba aHnu::PawHCTH'-IK11X 6opau,a y Wna-
Ha
A<:P>K
HHjH.
:>Kprse
I
I
;
I
'
!
!
WnaHcKH
y
6op611
HapOA
npOTHB
KOjH
je
npBH
cPawHSMa
OA
AaO
Ml-iJIHOHCKe
1936
fOAJ.tHe
HMB nyHo 11 sacJJy>t<eHo npaao Ha caojy (Jlo6oAy "' HesaBHCHOCT. >KeHe JyrocJJaBI'Ije npoTeCTayjy npon1a noCTojeher cDpaHKOBOf pe>t<HMa y -WnaHHjH jep OH H9
npecraaJba caMe nopo6JbaBal-be wna HCKor HapoAa Hero
H os6HJbHY onacHOCT sa yYapwhel-be AeMoKpantje H
npaaeAHOr MHpa y cae-ry. nJJeHyM UeHrpaJJHOf OA6opa
Act:>>K-a rpa>t<H OA MetyHapoAHOr AeMoKparcKor caaesa
>K9Ha Aa y4HHH cae Aa ce cnpeYe B\1 BKTH
HBCHJba H
repopa HaA UJnaHCKHM HBPOAOM.
nnEHYM 1\EHTPAnHOr 0Jl60PA M>lK-A
JJrOCnABHIE
DeorpaA, 25 cl>e6pyapa 1946
I
'
l
l21J
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
I Plenum Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Antifašistički front žena
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Izdanje Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1946
Rights
Information about rights held in and over the resource
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
01-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
125 str.
1946
AFŽ Jugoslavije
plenum
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/11d410a22d347adaeae5eb4008c69cb3.pdf
548173ae6e8747289ebc5f972ecfc670
PDF Text
Text
'
-">.
""
..
'
II. nflEHYtvf
~"
\
'l
(
"~
'
'
'
r
!
/
~"
.
~J
)
I
, UEHTPAnHor. O.llBOPA
AHTM$Ailli1CTM~KOr IIJPOHTA JHEHA JYrDCnABHJE
)
,19-20 CEnTEM5PA
i
1
_j''.-.
-!.r-__
·. ·. · I
'
, .
.
i ..
..
'
IHAAI·bE UEHTPAnHOf OA50PA
AHTV!<PAWHCTW·IHOf <PPOHTA HlEHA JYfOCn.!.BHJE
1 9 ,4 8
�4 '
/
My)KeBa
Ji 6pafte,
CBOjHM -BJiaCTIITHM )KHBOTHMa, liTO
rpa)I.H-·
MO Y.3 TOJIHKe uanope n caMonperop, liTO je liarna cpeliua
6y.AyliHOCT.
Te KJieBeTe H KaMnathe npoTHB Harne 3eMJbe HaH·oce o ..
rpoMuy lliTCTY. je)(UHCTBY. COI(HjaJJUCTH'IKOf ojlpOHTa, Ha qeJ!Y. ca CCCP, y lberosoj 6op6u npoTus H'MnepujaJJHCTH'IKHX
pa,THHX xyrnKa'la. He KJJeBeTe, nero pa)(. ua lliTO 6pJKoj u
lliTO ycnernuujoj H3rpa)(lbH COI\HjaJJH3Ma. Y 3eMJbaMa uapo)(ue )(eMOKpaTUje CHalKHH COI\HjaJJHCTB'IKII ojlpOHT; .jaqa MCljy.uapO)(HH pa)(HH'IKII 1\0KpeT, ja'la OCJJ060)(HJia'IKH noKper
jorn n·oTJJaqeuux uapo)(a, pa36~ja paTHoxyrnKa'!Ke miauo'se uMnepujaJIHCTa. 3aTo MH, rpa)(e'lilf c .noseliauuM·uaqopnMa COU.HjaJIH3aM- y uarnoJ 3eMJLH, 3aXTeBaMo .u.a ce Ta KJie ...
BeTHHl.JKa KaMnalba npeKHHe.
<;_soM ll.e.uTpaJIHOM KOMHTeTy n i\pyry TnTy o6eliasaMo,
)(a lieMO,, 3aje)(HO Ca [\CJIHM HalliHM HapO)(OM, yje)(HibeHH y
Hapo)(HOM ojlponTy, yJJolKHTH uajselie ~ariope 3a OJKHBOTBOpelbe rrapntCKf: JIHHHje, IIOCTaBJbeHe Ha lleTO!'f:. KQHrp.ecy 0
)(aJbeM nyTy ll3rpa)(lbe COI\HjaJJH3Ma y uarnoj 3CMJbH, jep
lieMo Tano u~joo,JI>e O)(roso:pi!TH no3usy Hapn1je )(a cse
MaCOBHe uapO)(HC opraHH3al(Rje n porpaM KHJ npurpJJe KaO
CBOj H 3~JIO)Ke CBe
'
cBoje
CHaf-e 3a lberoBO nyuo OCTBapei-be.
/
B~n)(a HosoceJJ:
H3BElllTAJ 0 PA}l,Y CEKPETAPHJATA
UEHTPAJIIiOr 0}1,60PA A<l>)l( 0}1, II KOHrPECA
0)( ]] KOHTpeca KOjH je O)(plKaH y <j:le6pyapy· MeCCI\Y
rra AO ,nanac CeKpenpujar UeuTpaJJnor o)(6opa yrJJaBHOM
je !13Bprnasao one sa)(aTKe Koje cy Konrpec u Apyr TnTO
nocTaBHJiu npeA 'IHTasy opranusal\Hjy A<P)I( u nacTojao
je )(a lliTO cKopuje ucnpaim one rpernKe y pa11y name opranusau:uje na Koje nac je TaAa yllosopuo 11pyr THTO.
HilKon npsor cacTaHKa UenrpaJJHor 0116opa na KO jeM
cy nope11 KOHCTHTyucaH>a M3sprnnor 0)16opa, 6nJJu nocTas''benu u sa)1au:u y sesu ca opraHH30BacheM cnposoljeH>a KOH~
· rpeca u osoro)1nrn!be npocJJaBe 8 Iii a pTa, 6Ho . je 0/1plKaH
npytu cacyanaK H3nprnHor o116opa ca aal\m;KoM parn~nrn!ia
BaH>a ocHoBHnx oprann3au:noHHx rrl!Ta>M A<P)I( .. Ha reMeJhY usnernene aHKeTe o opranH33l\HOHOM craH>y A<P)I( y
rJiaBHHM,· cpeCKHM, -rpa.UCKHM H CeOCKHM O)J.60pHMa, Koja je
lJOKa3aJJa Kpajlhy opraH!!3aQHOHy CJI360CT rOTOBO y CBHM
peny6JJHKaMa, Apyru cacraBaK Hanprnnor 0)16opa )(OH€0
je 33KJhYtiKe ITO OpraHH33IJ..HOHHM
II.JITal-bHMa,
o6aBe3He
33
. ~HT3BY opraHH3aU:Hjy. Y 33KibY'II\HM3 je, H3Meljy OCT3J10r,
yTspljeH opraHuaa[\uonu npunu:1m: je.[!Ho ceJJo - je11an 0)16op, TO jeer npHHU:Hrr npu!iil ca HarnoM opraHH33L\!;!jOM nopen.
C3;l(p)!(HHe fl TepmopHjaJJHO lliTO 6JIH)!(e )!(CHaMa; 3r) 60ibli
paA oprauusal\uje o;l(JJyGeHo je, nope11 ceKpeTapHjaTa, Kao
pannor rujeJJa, cpopMupaTH y rJiaBHHM H cpecKHM 0)160PHMa
jorn H CeKL(Hje: opraHH33QliOHy, nponaraHAHY H KYJJTypnonpocsjeTHY u ceKI\Hjy ,MajKa H AHjere". Hero TaKo cy
6HJJe noneceHe onJJyKe y sesu ca uarnoM rnTaMnoM. EuJio
je noTpe6no 11a uaum peny6JIHKancKH JJHCTOBH 6yny HaMnje. J?CHH y npsoM pe11y JKenaMa Ha ceJJy, aKo xolieMo )(a ll3Bp-
�.6
7
/
IIIHMO Haiii rJJaSHH 3a,l(aTaK .>KeHa.
HajiiiHpe q6yxsaTalbe CSHX
HaKoH )l,OHeceHHX opraHH33UHOHHX saKJbyqaKa, Ha
ApyroM cacrarmy Il3spiiiHor o,l(6opa ceKperapnjaT je rroMorao. paapa,l(y n rrpHMjeny THX OAJiyKa csiiM · oprannaau:njaMa, a Cp6HJH, XpsaTCKOJ> MaKe,l(oHnjn H CJiosennjn csojHM
06HJiaCKOM H ,1\HpeKTHOM IIOMOn!I Ha CaCTaHU:HMa CeKperapnjaTa rJJaSHIIX o,l(6opa 11 casjerosalbi!Ma ea ceKperapnMa
cpecKHX 11 rpa,I\CKHX o,l(6opa A<!>):!(.
Ha rpeneM cacranKy Ha!lpnnior: o,l(6opa .KojH je o,l(p)!{aH 14 JYJia o. r., y seaH ca Hana,l(I!Ma na HaiiJy OaprHjy,
Apyra Trna n 'li!Tas Ham Hapo,l(, a na reMe.iby rroanare peao~yu:nje Hntjlo~Mal.\HOHo; 6~poa ne~I!X KOMYHHCTnqKnx napTHJa ,l(orrecerra Je peaoJiyU:MJa y KOJoj ce o,l(6aQyje ·peaoJiyl\HJ" HntjlopM6npoa o crarLy y !(OJ, a6or rrencrnHnror H
KJieBeTHHtiKOf
I1pHKa3IIBafba -H
TyMa4efba
Harne
HapO)J.HO-
OCJJ060,l(HJJaqKe ejop6e 11 I·bemrx reKOBHHa, ,1\aHaiiiiner cralba
y
floiiiTO CMO Sen H3pa,l(l!JI!j YIIfTCTBa 3a pa)( CeK\(IIja y
TJiaSHHM 0)(60pHMa, a )\a 6H JOIII SHill€ IJQ\lOfJIH opraHI!30Balby ceKrr:nje ,MajKa H JJ:HjeTe" H ceKQHje aa rrporraraH.UY
H KymypHo'-npo'csjeTHH pal\, o.up)!{aJIH C:.Mo .usa rroce6H'a
CaCTaHKa y HaiiJeM ,01160py ca pyKOB0)(11011HM8 THX ceKQHja
·
·
na peny6mma.
<.
3eMJhH, H~flle jHyTap_Fbe H CIIOJbHe TIOJIHTHKe H H3pa-
)!{eHO IIYHO IIOSJepe!be HaiiieM .I\p)!{aSHOM H rrapT!!CKOM pyKOBO,l(TCsy, Ha qeJiy ca ,1\pyroM TI!TOM. Y Hamoj pe30JIYI\Hjll
JiaJlll CMO o6e'J\atbe .l(a neMO jOIII Sllllle pa.l(HTII Ha OKY!l./ba!bY H 36!1Jalby pa.UHHX JKeHa y · Harpa.Uibii counjaJI!13Ma n
y6y.uyne .YJIO)KHTH cse csoje rranope rra H3Bplllelhy aa)(aTaKa H MJepa KoJe ce rrpeJJ: Hac rrocraBJbajy-y l.\HJbY narpa)(.·
.
narpa.ulhe COl.\H]aJIII3Ma.
3rrajyhH _JJ:a je perry6JIHKaMa jeAHo o.u ocHOBHIIX rmra":" aa •pa•3BHJalbe pa•
.ua A<!>):!( nocToja_rbe ceKpeTapujaTa y
fJiaSHHM 0,1(60p!1Ma, _-. CMO tj_Jop6HpaJIJI y BHIIIe . Has para
yqspiiinerhe rJiasHHX OJJ:6opa.IY HeKHM perry6JIHKaMa: Cp6njn,
CJioseHHJH I! MaKeAoHHJI! ce TO 11 nocirrr JIO. ·
Ha6opn aa · OA6ope ,A<!>):!( .KojH 'cy o)(p)!{aHH y Cp611jrr,
MaKeAOHHJH 11 Eocnn 11 Xepl.\eroBl!HH, Kao II KoHrpecn y Cp6MJI! H. MaKe)\OHHJ!I, MHoro cy .uonpHHHjeJIH oprannsa11w
OHOM yqspiiinetby A<J>)!(.
.ila 6!1CMO DOMOfJll! opraHH3illr:HjaMa(Y, lbHXOBOM pa)(y,
.ua. 6ncMo yoniiiTHJIH 1!3BJCCHa ucKycTBa 'Y pa11y opraarraa1\I!Je n TaKo y6psaJI!l opraHHaaQnono yqspmnerne A<!>}!(
CeKpeTapl!jar je H3JJ:ao ynyT~TBa sa na6ope OA6opa Aiv):l(:.
Yrryrcrsa aa. pa)( ceKpeTapHJaTa !{ yrryrcTBa aa pal\ rroje-.
JJ:HHHX ceKrr:n]a. Hero TaKo ow HapaJJ:!IJI!I ocHosne tjlopMy- ·
Jiape 3a S01j€Ibe CTaTHCTHKe II CBH)(eHIJ,Hje.
,MajKa H ,lVIjeTe"
·
Ha HaiiJY. llHHl.\HjaTHBY 6IMa je <!JopMHpana npn Ca·Be3Hoj KOI-ITpOJIHOj. KOMHCHja rroce6Ha KOMHCHja ca 3a,n:aTKOM
)(a, rrpoyq11 y u:njeJIHHII IIHTat&e opraHI!3<\UHje ,l(jeqje samrHTe · y <!>HPJ n A a naKoH Tor a )1onece KOHKperne np,HJCJJ:Jiore.
KoMncnja je ycranosuJia .ua KO.ll nac HMa rrna rrporrycra
y rrorJie.uy 3aiiiTHTe MaTepa 11 ,l(jene, kojn rrpmranJiaae v
npsoM peJJ:y OJJ: Tora mTo je Ta rrpo6JJeMarmia pacujenKana
y Hila .up)!{aBHJ;IX pecopa KojH nnjecy Me1)yco6no noseaaHH, ·
il1TO
je HM.3JIO l!eCTO ilOCJbe)J,HlLY H rrapaJU:IC3Ibe HHHUHja-
THBe M3COBHHX opraHH33UHja.
Y I\HJbY KoopJJ:HHaQHje; pa;ia n rrpoJJ:y6,'biiBar-na npo6.rreMa · )(je<rje aaiiJTHTe KOMHCHja je npe.UJIOJKI!Jia tjlopMHpalbe
cra.mmr. CasJeTa sa 33IIITHTY Marepa rr ,rr.jeue ca .Sa,naurrMa:
·
,1\a npoy<raB~ · nbje)(IJJHe npo6JJeMe H'3 o6JiaCT!I aamciiTe
Marepa n JJ:jeu:e ir npe)(JiaJKe BJia)(l! <!>HPJ JJ:OHOll1E%e Mjepa.
H 33KOHCK.HX rrporrHca sa lhHXoBo pjernasai-Pe;
·~". .. ,1\a npoyqasa noje)(HHe 'oprannaaQnone npo6JieMe H
AaJe o)(rosapajynHM pecopHMa n opraHH3aQHjaMa KOHKperne
rr-pe,ZJ)Iore 3a FbHXOBo pjeiiiaBaiDe;
"
.
. 11a yKaayje noje)(HiiHM pecopnMa na cTpyqne rrpo6JieMe
KO]e XI!THO Tpe6a pjeiiiaSaT!l;
·
.ua JJ:a.ie HHHu,HjaTHBY OJ!rosapajynHM pecopHMa n M:l:CoiBHHM oprarrH3aQHjaMa sa nasoljeHoe rro je.unnm<J akQHja:
H yno3opasa !IX. Ha noje)!HHe aKryeJirre rrpo6JieMe qnje pje'
wei-be Tpa1KH sa. ]e,n:Hwm~ narrope. -
.Y
TOM·
CaBj~TY ·~qecTBl?~ahe H
Hama
opraHHaauHja .
ITprr]e)(Jior KOMHCHJe Je ycBOJeH a aaTHM je <jJOpM!IpaH CasjeT liPIJ<I(OM!lTeTy ,3a COU:Hj3JIHO CTapalbe rrpH BJJ3)(H <!>HPJ.
, Je.uHa ]C O,[(JI'{Ka CIIOMeHyTe KOMHCH'je 6H.na H XH'fHO
J\OHOIIJe>~e Ype)(6e o jacJIHMa 11 o6)(aHHIIITHMa. Y Hapal)nBarby Te ype.u6e 11 tjlopcHpar~>y aa lheHo mTo 6p>Ke .uorrolllethe
rqecTBOBaJia je Hama CCKI\Ilja ,MajKa H .UHjeTe". Ype)(6a
je OBHX .U3H3 TIOTIIHCaHa.
�8
Kao, H Jia}hcKe, TaKa H ose ro.l(HHe yqecTsosaJIH cMo
y opraHH3osaiby pjeqje HepeJbe, Koja je ose ro.l(HHe 6oJbe
ycrrjeJia H s6or_ Tara- rnTo je .l(aJJa jacHHjy JJHHHjy y rrornepy
sarnTHTe J\iel\e. UeHrpaJJHH OJ(6op je Kao csoj rrpHJior pjeqjoj He.l(eJbH H3.1(aO JIHCT ,.MajKa ll .l(HjeTe'' ca THpa:lKOM 0.1(
40.000 KOjH je Ha 'repeHy 6HO BJlJIO .l(06po IlpHMJbeH.
nponaraH.l(HH H KYJJTypHo-npocsjeTHH ,pa)J,
ITo pep rora rnro je Harna nponaraHpHa'- ceKl\Hja ~praHH
sosaJJa y J\HeBHoj rnTaMrrH peposHro npanelhe yqernna, >KeHa·
Y Herrocpe,l(HHM Sa.l(aUHMa KOjH cy CTajaJJH Ilpe.l( CBHM MaCOBHHM opraHHsal(HjaMa: sajaM, raKMH<Ielbe y qacr V KoHrpeca KITJ, yAernne Ha J(06posoJbHHM aKI(HjaMa, Ha Hsrpaw
fbH Sappy>KHHX I(OMOBa 'HT.l(., MH CMO Kp03 TO BpHjeMe y
-,nop6H" .1\0HOCHJIH HilS IlpRHI(HI!HjeJJHHX 'IJiaHaKa: QCBpT Ha
II KoHrpec A<P)K, sa opraHHsal(HOHo yqsprnnelhe A<P)K,
S3KJbY'IUH Ca cacraHKa !iYKOB'OI(HOl\3 ceK!JiHj€1 ,Ma~Ka H
SaKJhY'Il\H Ca cacTaHKa Jl'yKOBO.l(HOU8 ceKJJ;Hjej ,M<!jKa H
.l(Hjere'', 0 HS60pHMa H KOHrpeCHM3 y perry6JIHKaMa, 0 O!IliCMelhaBalhy, o yqernny >KeHa y rrpuspeJ\H, o sapaUHMa MajKe
rroqeTKOM IIlKOJICKe ro.IIHHe HTJ\. HaKoH cacraHKa Ml(<P)K
y PHMY .1\3Jill CMO TAHJYrY Hsjasy o cacTaHKY HsEipumor
op6opa MJJ.<P)K; saTHM ·cMo paJIH qJiaHKe o H3JIO>K6H MJJ.<P)K
y !IapHsy ll rroce6H'ci o >KHBOTy :>KeHa y KOJIOHHjaMa rrpe)(
KOH<j:>epeHUHjy :>KeHa 33HCKHX 3eM8Jb8. ,
fo'rOBO CBaKO.IIHeBHO llaBaJIH CMO p8.1(HO BHjecm 0 ropIhHM·-rrpo6JieMHMa, a IIOCe6HQ BHjeCTH 33 €MHCHje 3a HHO-
CTpaHCTBO.
'.
OpraH UeHrpaJJHof"bp6opa ,.)KeHa J(aHac" rnraMarraH je'
pe)(OB~To, csa~a, J(Ba Mjecel\a, ~ sa HHocrpaHqso cMo H3-
.QaJIH, TJlll 6po]a 6HJJreHa, !10K Je qeTBpTH y rnTaMnH. Ha
KymypHo·rrpocsjeTH~M ceKTopy CMO Hspann.im nncMena ynycTsa 0 cys6HJa!by HeiT!!CMeHOCTH. , ,
Be3a ca HHOCTpaHCTBOM H, MJJ. <1>)K
O.u "'KoHrpeca_ ,a;o ,[(aHac HMaJIH cMo HH3 f50HraKra ca
HHOCTpaHcrsoM. HaKOH sacje.l(alba Hssprnnor opopa MJJ.<l>)l{
'IHJH CMo M~ · 'IJiaHOBH, opra_HHsos'aJiu. CMO nonyJiapnsmmjy
0.1\JiyKa saCJe)(m<>a Kpo3 opraHHsaun]y, CnaJIH CMO Hawe
peJ!eraunje Ha KOHrpec >KeHa y Mal)apcKy, H na rrpocnasy
8 MapTa y A.116aimjy. Harna•peJierau!Jja Ha rrpocJJaBH 8 MapTa
y EHrJieCKoj HHje HCTyrrHJia, jep joj je rrpHpel)eaaqKu OJJ:6op.
rrocTaBHO rropep ppyrHx ycJiosa H Taj pa y rrosppasy He/
crrciMHihe MJJ. <P)K.
Haw pe;neraT rrpHC~/CTiiosao je y arrpHJiy ose rO.l(HHe
cacTaHKY fJiaBHOt o.1(6opa AJI6aHHje.
,.
Y HalliOj SeMJbH, KaO TOCTH Hallie opraHH3aQuje 6H.IIll
cy: rocrrol)a MHMH JlyH.QeH, peJieraT OpraHHsauHje nopseIIlKHX :>KeHa y MJJ.<P)K, rocrrol)a JJ.jeCH CTpHT, je)(aH 0.1\
pyKOBO.l(HJJau<~ Jia6ypHC'FHqKe napnije y AycTpaJJHjH H 'IJraa
COI\HjaJIHOr casjeTa -upH YjeJJ;n!h'eHHM HarrHjaMa, rocnol)a
<PHH.QJ!ej HS lhy 3e,Taupa Koja je y spHjeMe rnrraHcKor rpal)aHcKor para opraHHSOBaJia CJialbe eKHrra 6oJIHHqapKH y
IllnaHHjy !! II!ICaJia 0 Illq.aHHjH.
.
YTHCUH csl!x THX rocmjy Hallie opraHusauHje o Hallioi
. SCMJbl! H 0 :>KeHaMa y JyrOCJJ8BHjll 6HJJH cy BpJIO JJ;06pH.
HaKoH o6jasJbHBalba rro3HaTe pesoJiyii.Hje I1H<j:>opM6Hpoa
rrpoTHB ·Hame TiaptHje, YHHOHe JJ:OHe HTaJIHaHe,. opramna~
UHja peMoKpaTcr<Hx :>KeHa HT<JJIHJe .oJJ:ro.l(HJJa je .l(()Jia3aK ·
90 CBOjHX·8KTliBHCTK!lfh8 KOje cy 1:Jle6aJie ,!(a pol)y y Haiily
seMJby, Kao rocm Harne opraHasan:Hje.
. Hajsena Hallia aKl(llja y,mrocTpaHCTBY 6HJ!a je opraHH~
sosalhe nallier naBHJbOHa Ha H3JIO>K6u MJJ.<P)I\ y JiapHsy o
6op6H :>KeHa sa-'Nmp H )(eMoKparHjy. Haw rrasHJbOH je 6uo
spJJo JJ;o6ap H no ca!1p>KHH!I H no <j:>opM!!. '
, ·
ToKoM osora speMeHa MH CMO ce o.QasHBaJIH H nonp>KasaJIH cse aKunje Koje,- Je capoBOJJ:l!Jia MJJ.<P)K, Hs Hallie seMJbe nocJiaTo je <Pe.Qepaii.Hjn 251 rrpoTCCTHH TeJierpa-M apoTes Tepopa MoHapxo<j:>arnHcTa y fpqKoj H 175 rrpoms Tepopa
y <PpaHKosoj IllrraHHjH. He paqyHajynu npo\ecTHe TeJierpaMe ,
f!allia MeljyHapo.QHa ceKUHja je OJ\ Konrpeca . .1\0 paHac !IMaJia 174 IlHCMa ca HHOCTp3HCTBO.M.
. ·.
, '
Harne <j:>HHaHCHCKe o6asese npeMa <Pe.Qepauirjn CMO HcrryHHJI!! fiOTITYHO, a KaO IT0\110ll KOH<j:>epeHQHjH JKeHa aSH'
CKHX 3eMaJba 1(8JIH CMO 170.00() .1\HHapa.
Ha II l(oHrpecy MJJ.<P)K y. <PuHCiwj ceKperapHjaT je
36or npnrrpeMa oppepHo CJie.Qeny JJ;eJJerauHjy n rrpe.l(Jia:>KeITJieHyMy .Qa je HaKHap!!o o.Qo6pn:
· MHrpa MHTposHn
OJira MuJIOllieBHn
3m.ia Bplliqaj-XoJiy
�/
JJ:ecaHKa l\osaqeaHli
BaH,I\a HoaoceJI .
PaHKa CTe¢aHoBHli
· MnJI!m.a JJ:e,l\njep
MuJia)(a PajTep
Eoca 'Bypomrli
JleHqe MeJII<OBa, 7 IIYTa yi\apHHL\a u3 CKOIIJhtl (6yl\yTIH
.,1\a 1\pyrapuiJ,a Jieuqe MeJIKosa 36or o6nTelbcKHX pa3Jiora
He MO)!{e nyToaaTH, Oi\pe~eHa je Ha aeRo MjeCTo DO)!{Hi\apKa
11Jinjesa, neTocTpyKa yl\apHHL\a H3 MaKe,I\6HHje)
foja 'BypHJi, CCJhaHKa, 6pHra,I\HpKa pa,I\HC 3ai\pyre ,Ey'KOBHK'' H3 EocHe
EpaHKa Canuli u
~
EJialKeHKa M!!MHL\a
· AKIJ,Hje
Oaoro,I\Hlllrua npocJiaaa· 8 MapTa 6HJia je y 3HaKy nojatmr-mr pa.ua Ha HcrryH>ei-bY Haiire"r DeToro)JJ1Wlber rwaHa
H 6op611 rrpOT!IB panmx xylllKa'la. 0Ha je y 'IHTaaoj 3C'If.fhH
.)(o6po ycrrjeJia _rr 6uJia je 1\0IIpuHoc aKTHBHaauRjn )!{eHa. Y
1
$corpa,l\y je U:empaJIH!! O)l60p, y 3a je,I\HHL\ll ca fpa,I\Cl(l!M
O,D;60pOM,
opraHH30Ba·o B€JiliJCll
MHHIHf
./K€H8 Ha
KOjeM
je
npHcycTaoaa.rro OKo 60.000 ,'byi\H. ToM npnJIHKilM 'H3)(3JIH cMo
·npor.rrac 1KeHa.Ma JyrocJiaauje.
Y HallleM L\HpKyJiapy o opraHH3oaaay aKUHje 33 yrmc
'HapOI\HOr 3ajMa MH CMO yrro3opnJIII )(a Hallla opramnauuja
Tpe6a TClK!IIIITe !I 3fHTai(Hjy 6aUHTll Ha CCJIO, H3)(3JII! CMO
arre.n .IKeHaMa sa yrmc,· na HITaK ce MOJKe pella )l.a je Harna
·oprami3aiiHja Ha Tepe'tf\" apJio MaJio ypa,I\RJia Ha TOM nocJiy.
Be3a ca cnH,l1.HKaToM
Beli 1\yRCe speMeHa noc-rasJbaJio ce rrpel\ Hallly opra.HIT3aiinjy II Je)(IIHCTBeHe CHH,I\HK8Te IIIIT8I-bC pa)!a ca pa)lHHIIaMa. IJ:eHTpamiH O,l\6op Je,I\HHCTBCIIJ-IX CHH)(HKaTa )(0HITO je 01\JIYKY )(a je)!Ha ,1\pyrapHI\3, '!JiaH U:eaTpaJIHOf O,l\'6opa CHHI\HKaTa, Kao H rro je,l\aH 1\pyr l!JIH 1\pyrapniia y
caaKoM OI\€JbCfbY U:empaJIHOr O,l\6opa 6yi\e 3a)(ylKeHa sa
, npoyqasmue H rrpaBHJIHo pjernasaae csax IIHTaiba
y
,
U:eHTpaJIHH o_ll_6o,p CHHAHI)ilTa crrposeo Je aeli TY caojy ·
Jo,I\JIYKY IT Ha csoje rJiaBHe 0)(6ope, rra je notpe6H? )(a ce
HalllH f JiaBHII O,I\60p!i I!OB.elKy ca peny6JI!!KaH.CKHM 0)(60pHMa
-cHHJl.HKaTa, YI<O.JTH:ko TO se11 HHje yqrnueHo.
J-Ja Hallly HH!II\lljaTHBY IIOKpeHyO je U:eHTpaJIHH O,l\6op
CIIH)(HKaTa Jlf!CT .,Pa)!HIII\8" y KOjoj !! Mil Cy)(jeJiyjeMO• 3a:
ca)Ia 'cy H3alllJia )lBa 6poja .
JJ:oHCCCHQ, je TaKO~ep pjellle>Ue )!a 3aje)!HllqKII BO,I\I!MO
palfyHa 0
TOMe K8KO 6H
HalliH OJl.60pH 6HJIH noi3e3aHH Ca
<:YiHJl.HK8JIHHM TIO,UpJ)KHHU3Ma Ha J-hHXOBHM, TepeHHMa H no~
MaraJil! HM y KyJirypHo-npocsjeTHOM pai\y H pa,l\y no JIIIHHjH
,MajKa fi ,1\HjeTe", K30 ll Ha TO )(3 y HallliiM O,I\60pi!Ma
6yi\e Belin 6poj lKeHa pa,I\Hlll\a.
U:eHTpaJIHI!' 0)(60p Jf,I\!IHCTBeHHX CHH)rl!KaTa IIOCTaBHO
je npe)( csoje opraHII3aiiHje nonyJiaprr3Hpaae 3acje)(aaa
lVl.U<P/l\ y PnMy II nonyJiap!!3!!paae KoH¢epeHIIHje lKeHa a3HCKHx 3eM8Jb3.
Y pa)(y ceKperapnjaTa 61IJIO je T!po!Lycra H HecsplllaBama TibCTaB~'beHHX
3a1
,ll.8T3Ka.
fiJiaHOBH
noje)JJJHHX
C'eKII;Hja
imcy y nomyncicm !!3BpllleHI!.
Huje o)(plKaH cacTaHaK ceKpenpa. H PY!<OBOI\HOIIa opra.. HH3_3UHOHHX CeKII;Hja flO opraHH3HUHOHHM flHTafbHMa, WTO je
6!!JIO npe)(BH~eHo H noTpe6Ho. Y spoiin JielKe c je)(He crpaHe
y
-ToMe liiTO- HHCMO. 6HJIH.',ll.'OBO.JbHO peaJIHH KO)J; ilOCT8'BJbai-Da
nJiaHoaa u 3a,l\a'T3Ka, a e 1\pyre crpaHe, y jom Hecpe~eHo'M
nrnaruy Ka)(posa y caMoM arrapaTy IJ:enTpaJirror ·o_i:r6opa.
fiJieHyM je npHxaarHo H3Bjennaj ceKperapujaTa IT rJiacao 3a npe,I\JIO)!{eHy ,1\CJieraiiHjy A<P/l\ JyrocJiaaHje aa !I
J(orrrpec MJJ:<P/l\.
sesrr ca
RCeHaMa. JJ:pyrapHIIa Koja je Kao qnaH U:eHrpaJirror o,l\6opa
'CH.H,ll.HK3T3
33,UJ)f{eHa
33
Taj, pci,U,
HMa1ie CT8JIHH KOHT3'!<T
ca .IJ:eHTpa.rrHITM o)(6opoM A<P/l\ 11 npHcycrsoa.alie cjei\HW
'!J,aMa A<P/l\ ir raKo 3aje)(Hli'IKHM casjeToBarhHMa rroMaraTn
:Y pjelllaBa>Uy CBHX Ill!Tallia KOja TaHrHpajy 3aDOCJICHe )!{CHC.
.·_:-r
�IS
/
rpaMa onsapelba 6oJber H.'cpenHrrjer JKu!lora Hapoi\HIIX Ma-'
,03 , nporpaMa yqsprnnelba.n p,asHonpaBHOCTII, 6paTCTBa n Je- ,
.li;!!HCTBa Hapo)l,a JyrocJia•BHJe !'! o6es6e!)efba fhHXOBe CJIO- ·
6o,o;e H He3atBHCHOCTH, IbHXOBOf. H8!llpeTK8 H ·6JI~fOCTai:b8,
rrporpaMa recHe capa)l,fbe .c Me!)yHapo)I,HIH'M pa)I,HH'!KHM noKperoM, C )l,eMOKpaTOK!IM, aHTHIIMUep!!jaJI!!>CT!I'!K!IM cppoHTOM
B1111a ToMumq:
· Kor.tyH!!CTIIqKa na:pmja JyrC>cJiaB!Ije •rlo~nsa CBe MacoBHe Hapo)I,He opraH!!SaU.llje )\a np!!rpJie osaJ nporpa\l Ka~
V KOHfPEC KnJ 11 3A)l.All,l1 OPfAHI13Ali,HJE A<l>)l(-a;
·OHoj 11 Aa. saJia.Me csoje cHare sa I-heroBo rryHo ocrsapelbe.
Y Haruoj seMJbll, :y 'lwjoj ·pa)I,HH
Hapo)l, no)l, p:yKoso;r.
crBOM KoM:yHHCT!f'rKe naprnje Hsrpa~.yje cou.HjaJIHcruqKv
IIP,Ylll1'BO, .y Kojoj je ilap'j'Hja je)I,HHa pyKOBO)I,ena DOJIHHm<:a
Cll!Jla, fbesnHe O)I,JiyKe, a •lfapo<rHro. KoHrpec, HHC.Y sHa'laJHH·
CatMO sa qJ!aHOBe ilaprHje Ben sa Jl>l!IBOT GIITalle 3eMJbe.
36or rora je. nem KOHrpec KOM,YHIICTIIqKe naprHJe JyrocJia·
BHje DpHnpeMaH H O)l,p:>!WH ys :>KHBQ 'HHTepeCOBathe CBHX
rp.y.ll;6eHnKa Harne seMJbe, • thHXOB.Y CTBapaJiaqK.y capa.L\Ih)''
.ys
Kao )l,eo Hapom1or cjlpoHTa.
.
. .
.
Opra·uusau.nja A<l'>)l(, Kao )l,eo Hapo)I,Hor cppoHTa, Je)I,Ha
je OJ( OBHX MaCOOHIIX opraHHSa[\Hja npeKO KOjHX ilapTHja
pamn Me~.y uajrnnpHM cJiojeBIIMa Harner Hapo.L\a. Km<rpec
ilapmje je <160r TOra )I,Ora1)aj 0)1, B3Hpe)I,He BaJKHOCT\i 11 Y
JKHBOT.,Y Hallie opraHHSaU.Hje.
0Baj nJieH.yM HMa .sa)l,araK 11a y cserJiy pa.l(a napmc;wr
KoHrpeca· pasMorpll yi:nexe '!larue opra'l!nsaiU!je, Hapo'l!ITO·
KpHTHlfiKHX H.e:UocraraKa .Hame opram13aUHje, Kao H .ua ycso~·
j'll nocraBJbeHe 3a)l,a- H jorn .l(aJbe HX KOHKpern3yje. Ha
raj Ha•qHH MH neMO O)l,fOBapaTH Ha I10SHB, KOjer je ,Y CBO'M
npqrpaM:y na1
pmja ynyn!J!a .CBHM Tp,Y.l(6eHHI.\IHMa' Harne
3eMJbe:
,
,l13Jiasenn ·ca OBIIM nporpaMoM npe.Ll: Maee. pa;:umqKe·
KJiace, paJI.HOr -ceJballlTBa, uapo',lJ,He H'HTeJmr.enu,aje H CIB"HX
OCTaJIIIX rpyl\6eH!!Ka KOje ey, CJIC)\enll I103HBY H rrapoJiaMa
KnJ, OI\'HeJie rro6el\y y Hapo)I,HoocJio6o.l(HJiaqKoM pary ITP<trn.s CTp3HHX 3aBojesa,qa, ~o6opHJie HJI3CT Ka!TIHT3JIHCT8 HMO-
HapXHje ,sa•cHoBaJia BJiacr 'P3.l(Hor Hapol\a H 3ano~eJia seJIH·
Ko )l,eJio 1113'1'pa)l,fbe cou.rrjaJinc-rnq·I{or .Ll:PYIDTBa, KDJ sose .y
csoje pe)l,ose ·CBe rpyn6eHHKe Ko•ju cy cnpeMHH )l,a ce aKTHB-HHM pa)I,OM saJioJKe sa ocTBape!be osor nporj)aMa, nporpa,
Ma no6e)l,e 'II nsrpa)l,lbe cou.ujaJIH3'Ma y Harnoj seMJhll, npo-
Cacs!IM je HeMoryne •Y KparKoM ocspTy 11cu.pncrn orpo.
MaH MaTepHjaJI Kojll je aoHeo KoHrpec y TOK.Y sa·ce)l,afha. Pe·cpepam, )I,HCKycnje, nporpaM H Crar:yr sen cy npe)I,Mer cry)l,llpafha CBIIX qJiaHOBa naprnje, ~BHX aKTHBHCTa, CBHX TPY.I\-,
6eum<a Harne 'SeMJbe. Taj MatepHJaJI sanera !I rpa:>Kll .1\M'aJbHo npoyqasafhe n ycBajafbe.
.
Mu 6nCM·o ce OB)I,e .yxpaTKo OCI\PHYJIII ua onrnTH sHa~aJ
KnHrpeca, lytKpaTKo ·trofJie,rr.aJIH sanaTKe KOJe 0H no:craBJba,
a .l(CTaJbHHje 611 ce 'S3)1,p)!{aJIH Ha OHOM )l,eJIY M";Tepl!)aJia KO·
jn ce uenocpei\HO Tll'le ,Pa.Ll:a Harne opraHH'Sa[]IIJe. .
LneTH KoHnpec )l,ao je nperJiel\ reiiiKor, aJIH cJiaBHor
llCTOpHCKOr nyra KDJ. npeMa pe'l'HMa .L\pyra T•rrra, H3HOme'fhe HCTO'pHje Hallie ilapmje, fbeHe )l,yfOPO')I,H'Illfbe 6op6e, •:YCITC·
xa 2 CHeJJ.OCTaraKa, rpe6a ,IJ,a riocJTyJKH CB!II•M HamrrM_· Ka.UpoBHMa, a uapoGIITO MJia!)HM, a a ,cxsaTe cBe remKone. npen
KO'jl!Ma je ilap:mja 'CTajaJia, O•fpOM3H SHaqaJ KOJll je l!MaJia
y opraHrrsosat&y •6op6e sa ocJio6o!)efhe Harnnx Hapoaa ;D.Ll: O~<ynaropa H eKC'llJioaraTopa, Kao 11 sa H_3rpa.Ll:fh.Y ,cou.H]aJIHS·
Ma. KDJ, nsrpal)eua Ha ocHClBy reO'p-HJe MapJOCIISMa-Jie!hliHHS".Ma, Ha .ocHOBY HcKy,cTaBa 13oJbiiH~BYPI'Ke rrapTnje, · Kao: M
Ha ocHoBy HauniX BJiaCTHTHX HCKYCTaBa;:npeKaJIHJia ce
IIIKHM ycJIOISHMa HJief3JIHQIC'FH, HapO,II,HOOCJio6oiJ;HJI3"4Ke
•y.
Te-
6,op-
6e, y casJia1),l!Bafhy rernKuna: co"\njaJIHCTli'IKe nsrpa)l,fhe. EopenH ce nporHB KJiacHor uenpHJareJb~ sc;H !be Kao H npoTIHB lberosl!x· areuara yHyrap napmje, JaqaJia ce, 'lk!CTeCBOje pei\OBe 01\ cp'p3K[\HOHarua, O!lOpT,YHHCTa II Kapnjep!!d·a. '-!l!lCTO'Ta H je)I.HHCTBO Harne ilapTHje, CTBOpeHII !lO.l(
pyKoBOI\C1'BOM .L\pyra Tnra, 6HJIU cy HajsaJKHHjH rrpe.l(ycJioB
CBHX IheHHX ycrrexa, TO jecT npenycJIOB rro6ena HarnHx Hapol\a. 36or TO>ra HaC II-D3H31Bafbe CJI31BHe l!CTOpllje Harne napTHje jom B!lme yqn )l,a qyBaM•q jea'HI<CTBO Harne ilapT!!,je.
Y'lll Ha·c /(a MpSHMO 11 O)l,6ai.\HMO CB3KII HaiTa)l, Ha ila•p,THJ:Y,
rm
•
�lS.
·14
. o.np)l{aBa:o ce noc.ne i)'Crrexa Harne o6HaBe, noc.ne ro;:r.nHy H
ITO )\3Ha 0,1\ Ka,r<O je HaUJa.'aeMJba HOI\ pytKOBO)(CTBOM IlapTHje npHcrynu.na H3Bprneruy 'TuroBor neroro).ll!lllruer nJia-. ,
Ha Kao MofiHor cpe,l\C1'Ba 3a '1!3rpa,l\ruy .conHja.rrHaMa.
KoHrpec je Ol\pMaBaH ,y sp.eMe IBeJIHKe rro6e11e rpyl\-6emma CoajereK·Or Caae3a Ha ,l(aJboj'>!3rpal\!h!i caoje conHjaJIHCT·Ht-IJie seMJhe, 1y 'BpeMe .naJher ja:lla'Iba seMaJba Hap-oJJ.He-.
,1\eMOKparHje, y BpeMe •cae Ben·er orrropa Hapo,l\HI!X Maca y:
CBHIM K3HHT3JIHCTH-llKifM 3eMJb3Ma H nojal.JaHe ·6op6e 'IlOTJI3qeH>!X KOJIOHHjaJIHHx Hapo)(a. HcroapeMeHo, reK rrap ro,n;HHa.
Kao Hajsel'm 3JIO'IHH He caMo npeMa IlaprHjH, setr H npeMa
6y)(yfmocnr OBI!X pa)(HI!X -Ma~ca. ·
·
THrci je -o. roM-e Kasao: ,MH MopaMo t.IysarH je)l.HHCTBO
Harne IlaprHje Ol\ CBI!X Hacpraja, jep je oHo aaJiora no6je)(e
conHjaJIH3Ma ry Harnoj aeMJb!!."
'
fipaSIUIHa 'IIOJI'HTIPIKa JIHHHja, tiHCTOTa H '-IeJIHlJHO je,UHH-
C1'BO oMonyfiasaJie cy Harnoj 11ap11!!jH 11a ce noBeMe ca MHJIHO·HOKHM Maca>Ma paJJ.HMllKe EJiaee H CBHX pa)I.HMX CJIOjeBa
" 11a HX p)'1KOBO!.\l! Kpoa HajreMe 6op6e. !1cKyeTBa ose 6op6e
HMajy orpoMaH aHaqaj aa Haw ,1\aJbl! nyr.
IlerH KOHrpec 1\DITp!!Heo je )\aJbeM ja'laruy pesoJTVnno. HapHor je)(HHcrBa KoMymrcrH'IKe naprnje JyrocJiaswje·.
ll. Ilenr KoHrpec IlaprHje HapoqnTO je jacHo noKaaao
qmbeHHU;y 1\a Hawn ycrrecl! I! na6e)(e· 'HI!CY 1\0.rraai!JIH eJiyllajHo, CTHU3 jeM HeKHX 'CpefiHHX OKOJIHOCTH/ sefl ,o;a cy eH·~reMaTCKWTipH'npeMaHH. Csa:Ka napoJia, ,csaKn rro'3:ws pa,nHHM
MaCaMa 6uo je paaMorpeH Ol\ Harner py•KoBOI\CTBa y c'BerJioCTH TeOp!!je MapKCI!3Ma.Jiefhi!H1!3Ma !! CTaBJbCH Ha rrpo6y y
lKI!B-oj npaKcl!. Yrsp!)eHI! Hei\OCranH 6!!J!!I! cy KpHm'IK!l H
caMoKpHTH1fKM
onc·prmaHH n ncrrpaBJbaHM. Ha raj HaT.JHH,
PYKOBOI\CTBo Harne Ilaprnje, Ha qe,,y ca 1\pyroM THroM,
CTBapaJiaq·KH je rrp!!MCfhHBaJIO TCOpl!jy MapKCH3Ma-JICfhl1H!!3-.
Ma Ha iKOHK,perHe rycJIOBC •Y Harnoj 'J"MJbl!. 11oBe3aHocr Haill'I!X pa)(HHX Mae a c;a pyrwBOI\CTBOM. Harne Ilaprnje, ca 1\PYroM T!!TOM Ha qeJiy, t1!3pacJia je, paaBHjaJia ce H jaqaJ1a jeKpoa HajTeMe TO).IHHe I!JieraJIHOCTH H para, Ka,l(a je •!!!TaB
HapOI\ CBa'KI!. ,1\aH noHoao ·6Hpao ro pyKoBo,l\cmo I! c KOji!M
' je 33TO Be3aH .CBI!M CBOji!M MprBaMa !! YCITCCI!Ma. IloHOBHHM 6HpalbeM TOra HCB,pyKOBOI\CTBa l(oHrpe'C je CaMO ITOrBpl\!!0 o.a.y 'll!fbeHI!I.\Y. '
III. Ileru KoHrpec IlapTI!je 'liMa 'BeJIH~<H, 3Haqaj 3a opraHH33!\l!OHo tyqB'P'llifieH,e Hallli!X rrap11!!C!<I!X OpT3HH3ai.\Hja, 'f
HOB!!M •yCJIOBI!Ma '1!3rpa)(rue
COI.(I!jaJIHCr!!'!'KOf .l(p')'U!TBa y
3CMJh!V ):(oHeceHI! Craryr npoH3HJia'3'1! Ra'lm i!IG Hallie 1\·0Ca,l\amrbe npaKce, TaKa H H3 lflcKYCTBa · EciJh'UJeBHLI'Ke
rrapnrje. Ha ·
ocHoay ror Crary-ra Harna Ilapmja :he ce ,1\aJbe m3rpa1)Hsa- ,
rn Kao PYKO·BO)(efia KoMyHHCTI!'I'Ka rrapruja, a.saHrap)(a pai\I-!Kq~e K.naree H CBHX rpy,u,,6eHUKa, .H HCTompeMeHo nojaT.Jarn
CBoJe Bese ca .BaHrrapr,HC'KHM -MacaMa.
·
IV. BpeMe y KqMe ce o,l\pMaBao nero raKo HaM )(aje
f1eru KOHrpec KTIJ BeJIH•K·Y B3JKHocr. 0,1\pMaBao ce n6cJie
ITOifle)(e Halili!X 'HapO,l\3 ')' 1Haf10.~I<HOOCJI060)l;l!Jja'<iKoj 6op6H,
fTOCJie ·CBpllieTKa )lpyror CBeTCKOr paTa, UM'TiepHjaJIHCTH, Ha
qeJiy ca CAL(, rrpurrpeMajy HOBH par. Cy.nporHocrl! ,HaMe\w
1\eMoKpa-rcKor ra<6opa, Ha qeJiy ca GCCP-oM, H nMnepujaJIHcTa CB8-K-HM )}.a HOM •CBe ·ce BHllle- 3301liTpasajy Ha CBHM TIHTa-..
fhl!Ma Me!)yHapO,l\He noJII!THKe. Par rrpo'rHB rp<,Kor Hapo,l\a,
OHeMo•ry:ha'B3ifbe ·cnpoilo!)e>ba MHpooHHX ,yroBopa,
c ynporCTaBJha'Ine pellle.fhy HeM3l..:IKOf Ili1T3Ih8, BKOHOMCKO IIOp06Jha~
Balhe esporrCK'HX seMaJba :npeKo MaprnaJiosor rr.rraHa, apr a._
Hll30Bafhe paTH!!X 6asa, par. ITpOTI!B OCJI060)(l!Jia'fKOT ITOKpe-.
· ra y Ko.rroHHjaMa HTI\, paao6Jirrqa-Bajy .aJIO·qHHaqKe HaMepeHMIIepHj3JIHCTa.
Hosa JyrocJiaBHja, 6arn 36or rora ·rnro cy ·Y ruoj H3Bp ..
rneHe. ,l\y6oKe peBoJiynHoHapHe · npoMeHe, 6!1Jia fe sell Ol\
CBor HacrajaiDa na cse ,II.o ~aHannner .n.aHa H3JIOM"e:Ha Haj_,_.
MernfieM Hana)(y u xajnH HMITepnjaJmcra. Hefiy noHaBJbarn
Il03H3'Te M3'X'liHaUHje aanci.)J.HHX 'HMnepnjaJIHCTa IIpOTHB HaUI0
3eMJbe. iA Kao HajHOBHjH I\9K33 fh'I!XOBe 6eCOMY'IHe MpMrue
nporHs Harne aeMJbe HaBernfiy OTKjm:ha HeKHx nponeca Kojn ce y nocJie,l\rue BpeMe ·OI\pMasajy .y JyrocJiaBHjH. Ty MllCJIHM Ha nponec nporl!'B recranoBCK·I!X mnHjyHa y Jby6JbaHH 'II Ha rrpq!\ec npori!B .ycram!<I!X KoJba.qa .y 3arpe6y. KpBaBIH Xu-r.rrepoBH -KOJDati!H, ·opra~HH30BaiHH. n· no,n;ynpTH o.n: BaTHKaHa, CJiyMe ,D:aHaC 33H3,/J.HHM HMTiepnjaJIHCTHM3
..
y
1-bHXO·
B!IM reJKr-baMa ,1\a repopoM a c.a6oraMaMa ·oMerajy Hsrpa,l\' roy Harne 3eMJb.e I! pas6ujajy ycnexe 'l!arnux rpyll:6eHHKa.
Daa ITDI\M·YKJia 6op6a nporns tfioBe JyrocJiaiB!ije )(eo je on.,
rnre ·6op6e HMrrepHjamrcra nponm cppoHra ·WI.\I!jaJIHSMa H ·
HapDI\HHX 1\eMoroparHja •Ha qe.rry ca CcJBje11CK!iM CaseaoM.
CHara ,1\pMasHor H 1\pyrnrBeHor ype!)erua Harne JyrocJiaBHje pa36Hja .o,se s.rro<mHa'!Ke nJiaHoBe sana,l\H!lx HMnepHjaJII!-.
era, Haumx parHHX 3JIO<JHHaii,a H ·BaTHKaHCKHX Kpyro·Ba.
Ha
fhi!XO'Be noKyrnaj-e Ham Hapol\ O·)(roaapa jom BelluM pai\HHM
""'""
~,.
...
,.~.~~
~\
r:t,~J
'~L
�16
)
17
•eJiaHoM," jorn s'ettoM 6y)J,HDrnny Koja je )J,o ca)J,a, na lie H
!)'6y)lcylie, paa6HjaTH raKse H CJ>HqHe norxsare ..Y sesH c Tl!M
HapoqHTO MOpaMo :nonpaBI!TH npOTHBHapo)J,Hy yJiory KaTO.JmqKHX- Kpyr.osa. KaTOJHP-I'KH ·c:sernreHHUH KojH ·cy .nasaJIH
•O)J,perneHe pyKe ·H 6JI3fOCHJb3JlH, •01pfa:HH30BaJIR H CBOjHM
ripRMepOM npe)J,BC>)J,HJIH M3COBHO y6Hjalbe HeBHHe )J,e[(e, Ca)J,a
•Hs HHocrpaHCTBa :ys noMoli BaTHKaHa oner nCJKyrnasajy npH- ·
npeMHTH poncKy Cy)l6HHY HaJliHM HapO)J,HM3.
l\oHrpec je .A·OnpwHeo )J,aJbeM .yqsprnlie!by KTIJ jorn
jJ3efieM ITOJIIJITHIIKO:M
je,D,,HifiCTBy
HaUIHX
Hapo,rr,a H IhHXO'BOM
jorn q.sprnlieM 36Hjalby OKO TiaprHje, UeHTP'aJIHor KOMuTera
n il,pyra Trrra, )J,OnpriHeo je jaqalby )J,eMe>KparcKor ra6opa,
JliTO je HapO'IH'f'O BalKHO :y OBOM speMeH)' paCT,ylie p3THOXyrnK~qKe )J,eJI3THOCTII l{MnepnjaJIHCTa.
.
AJIH je j-orn je)J,Ha OK6JIHOCT )J,3J1a l\oHrpecy Harne Tiap:THje HapoqHTH sHaqaj. Tlem KOHrpec O!l;pJKasa-o ce y speMe
Ka)J,a ce Ha Harny TiaprHjy, Ha uarn UK. Ha csy Harny seM·JbY H Harne Hapo)J,e 6auajy Henpase)J,He onT,yJK6e H KJiel)eTe
Koje HMajy 33a [(HJb )J,a pas6Hjy je)J,HHC'I'B·O Hame I1aprHje, ·
.na yMalhe u oMaJioBa2Ke Harne rr-o-CTHrHyTe ,ycnexe, .rr.a pas·6Hjy Ham seJIHKH :yrJieA y ·cBery. KoHrpec Koju je TaKO ocseT.JIHo · Ham )J,OCa)J,arnlbu nyr, · name 6yAylie sa)J,aTKe Kao H
nepcrreKTH·Be Harner passHTKa, )J,ao je jacaH H He)J,•BOCMII·CJieH O.lJ,rOHOp Ha ese ·OBe KJieBeTe, "43K H BHIIle -
.
OKpHO ·'
je !hexos rrpasH cM!lcao. ,Upyr THTO ·O ToMe KalKe: ,Oso,
..il,pyrosH, Hllje caMo HaJia)J, Ha PY"<OBO)J,CTBO Harne I1aprHje,
'Os-o je Hana)J, Ha je)J,UHCTBD Hallie f1apTHje, OBO je H3·Tia)J, Ha
'KpB3BO CTeqeHO je,rr.:HHCTBO .HaUIHX Hapo,ll,a, D'BO je HG3HB
·CBIIM )J,enpyKTHBHH.-JJeMeHTHMa )J,a pyme Ose OHO JliTO
•CMO M.ll 11!3 ·Cpeliy H3Jli'HX H3pO)J,3 rpa)lHJIII )J,O )J,aHaC; TO je
IT03Hs· Ha rpaJ)aHCKH paT y Ha!lloj 3eMJbH, IT031lB H3 :yH!!JliTeihe Harne seMJbe."
f10IIITO C•M3TpaM )J,a Hllje !l0Tpe6HO Ha OBOM MeC1')' ]ja•6paja·m •CBe Harne jaKe apr.yMeHTe :mpo11liB K.nesera Koje
ce )J,aHac 6a1.1ajy Ha Harny I1apn<jy, ja 6Hx sac wrraK IJOT:ceTll.na Ha Ha}KpyiiHIIje KJieBeTe KO-je liCTO•BpeMeHo OTKpHBajy
He Hallie rpernKe, seli CTpa!llHy ·sa6.ny)J,y HamHx K.neseTHHKa.
'Y .nHue Hamoj seJIHKOj Jby6a.BII npeMa CosjeTCKOM Casesy,·
HarneM pyKoBO)J,CTBy, H<trnoj T1apn1jn ll qHras'oM HapoAy
npe6auyje ce aHrncosjeTcim ll aHTHpycKH eTas. l1crospeMeHo Ka)J, CMO npe)J, QqHMa· CBIIjy H3JIO(KeHH Ha•rra)J,HMa liMITe- ~Hj3JIH'~T~, K3,IJ. rpT.IKH MOHapxo!flaiill:ifCTH CB3KO)I.HeBHO Ha Ha-,
moj rpaHHII:II q11He HH3 npoiloKauuja, •Y6Hjajy. Hallie n-ojHIIKe, npe6auyje HaM ce )J,a CMo' rromJIH :y Ta6op IIMrrepHjaJIIICTa 'II ,n:a HaC je TaMO. o,n:seo T060·JK" YCKll Ha[(IIOHa.TIIICTIIqKH IIHTepec Hamer PYKOBOACTBa H lbiiXOB naHHqHII CTpax.
npe)J, paTHHM npeT!baMa IIMITepffijaJIIICTa. ,[(OK Mil .yJiaJKeMO
cse CHa•re y usrpa,n:lby COl\HjaJIH3Ma, ,1\0Kasyje ce ncrospeMeHo, ynpKOC Halli-IIM pa)\HHM no6e)J,aMa, KaKO Ce !<O)J, HaC rpa,
)J,II CO[(HjaJJHCTHqKo .Apy!llTBO, O)J,HOCHO )J,a xolieMO )J,a ra
rpa,n:HMo 6es CosjeTcKor Cas-esa H seMaJba Hapo)J,He peMoKpaTl!je, qaK H npOTIIB lbHX. YnpKoc TOMe !liTO, CMO JIHKBH-'
,DiHpaJTII· KallHTaJ!llC11WqKe eJieMeHTe :y 'f'!Ja)J,y II 'lliTO CMO '"f
"ornTpoj 6op6H c ,lbuMa Ha ce.n:y, TBPAH ce )J,a Ko,n: Hae jaqaj.y
KaiiHT3JI-HCTHtfKH eJieMeHTH .fl ,IT.a
Ce H3IIIa-. seMJba
pa3BMja
11e y HapOAHY perry6.nrrKy, seli •Y 6ypJKoacKy seMJby, jep T06oJKe HeMa o,n: Harne CTpaHe ·sao!llTpasalha KJIWCHe 6op6e,
HapoqHTO Ea CeJiy, )J,a 360r TOra pacry KyJ!aqKH eJieMeHTll
KOjll lie 6p~o JIIIKBII)J,IlpaTII Hamy OO[(HjaJIHCTllq:Ky H3rpa)J,Ih,Y Ha ce.ny. YnpKoc 'l'HlbeHH[(H )J,a KO)J, Jrac cBaKo 3Ha sa KoM,YHHCTH<rKy napnijy H )J,a je q!f!ras pa)J,HH HapoA cneAu, HarneM PYKOBO)J,CTB:y 11 I1aptujH npe6auyjy ·ce JIHK:BH)J,aTopcKe
TeH)J,eHuHje Koje, T06oJKe, Tpe6a ,n:a )J,·OBe)J,y )J,O .nHKBH)J,a[(HjeHarne I1a·pTHje, nornTo CMO, ro6oJKe, sel) .nHKBH)J,HpanH a"
BaHrap,DiHy ynory pa)J,HH'!Ke KJJa•ce 11 KI1J u npeAaJTII :pyKoBO)J,elie rrOSHII:Hje HapoAHOM <j:>poHTy. TuM KJJeBeTaMa, Hapo,
'l'IITO y noCITe)J,lbe speMe, npHAPYJKH.na ce 6eonpHHI.\HIIHje)IHa
KaM.ITalb~ rnpOTWB :Harne 3eMJbe 'f 3'eMJbaMa HapO)J,He )J,eMOKpaTIIje, KOJ,Y, J8eHo,. ca BeJIIIKHM O)J,y!lleBJbelbeM rrpaTe H joJII
'ilOTCTH'I!)' >IM'il<lpHjaJI!iiCTH. f1D!llTO Harna flapTIIja H 'Hallili
. HapO)J,II. 'HII•Cy MOf'.TIH IIpHMHTH KJieseTe Koje Ca)J,pJK'H D03HaTa
Pe3QJ1YU11Ja HH<j:>opM6Hpoa, HalllH mmpnHuunuje.nHH KpHmqapH,
y
II0!'13IbK:3'EhY 6HJIO KaiKBHX HCTriH·CKHX
apr-yMeHaTa,
Ca)J,a HaCTOJe )J,a Hac •DH.TIOM u npeT!baMa nprwciiJ!e )J,a rrpHMIIMo ·ga ce?e HenpaB'I!Jl'He onTylK6e. Haj•e)J,aHJIYT m!rna seMJba
nocJa.na· Je Ta•KO 6apeM H3rJJe)J,a ~ HenpHjaTeJb 6po I sa
CBe Te SeMJbe II· sa CBe KOMyHHCTHqe napTHje. C H3JliiiM
rpa~aHHMa, Kojn ocTajy sepHii C•BOM napTHCKOM pyKoso,iJ.. CTBy, ITOCTyllaJY" KaO Ca 'HajTeJKHM BJIO'l'HH[(HM8. flOCTyrraK
•Ca HalllHM yqeHH[(HMa :y 'IeX~CJJOBa'l'Kqj, ·C ll!a!llHM rpa~a~
HilMa 'Y ~aHHJ'II, ByrapcKOJ c HapO:l\HHM M8lbHSaMa y
Ma~_apC!WJ .II PyM)"HHJII, mqHM ee He MoJKe ·orrpaiB)J,aT'!I;
Oaa J. noeryrraK M•H M'OJKeMo ,l(OHeK.ne pa;syMeTn. Y no~ MaJbKa:EDy Ma Ka1KB'HX ,ll;OK333 33 'IhHXOBe KJieBeTe,. ·OB3KBHM,
�•
18
/
noctynUIIMa 11 Tep~poM _npmcyn,n,eHThM apryMeHTWMa..c ,eiHJit
Ca)(a OeC1'!1)\HO 'l!OIO:Y!IIaBaJY )(a yoe)(e Hallie HapO)(e, Heo6aBeiiiTeHe Jhy)(e ,y cseTy ~ a He sepyjeMo· 11 ce6e. BeJI:He
HsjaBe HeKDJlli!J:ThHe <lBHMa naMa noaHaTHX )(eoepTepa Kap!!-.
jepm:ra, aHToltnapT!!}CKHX •H \llHT!fHapo)(•HHX ·eJieMeHaT~. HJIK
ynJiarneHHX
naHHliC!:pa,
,lbHXQlBH
tfl0'3'li:B'H Jra ,iyCTaHaK ,
Ha
csprasafbe Ha!IIer na pTHCKOr li 1\pJKaBHor pyKOOO)(CTBa ~
MOJK)(a ll!Majy H<li<Y Bpe)(HOCT y Qql]!Ma !fa!IIliX KJieBeTHHKa
~ aJm KaKo )(a .y6e)(e Hac, Hmne Hapo)(e, 6opl.\e, rpaJl:HTeJhe
aKTHB)fcTe Hallie cTsapHocrn? A !lira )(a KaJKeM? o repop.y
Ha)( Ha!IIIIM ,yqeHHI\HMa y lJe!IIKOj. Ha!IIa seMJha Je raMo nocJiaJia XHJha)(e Haj60JhllX OMJla)(HHal(II ~ )(el(y HalllllX II3JlllX
6opal\a, aKTWBHCTe Ha!IIIIIX OMJia)(HHCK:llx opraHH3ai\Hj,a. Ose·
Hallie OIMJia)l;HHL\e ca)(·a. rrprl<lHJhaBaJY )(a rrJhYHY Ha npo- .
JIHBeHy KpB CBOjliX pOI\IITCJh3, )(a KJieBen:y ORO !liTO CMO 113·
sojesaJIH lKpTsaMa fbli'XOBHX oqesa n M~jKll. A OH!.\a :- aKonope)( XI!Jha)(e l!a!II!lX OMJia).\I!Hal(a KO je f!e MOJKe IIOKOJle6aTI! HI! re_pop HI! o6enafba I!IlaK HpHC!lJie fbHX HeKOJllii\IIHY
Ha HeKl'!IlOTirlliC, 113jaBy, !IITa TO 3Ha'lJ!I sa .y6eljHBafbe Ha!IIHX
Hapo)(a? HHmTa. AJIH TO he 6HTII HeHs6pncHBII ,n,oKas l!ajTe}KHX aHTHJ(eMOKpaTCKHX,
npOTHBlJOBetiaHOKHX M"'eTO,[I,a ,sa.:..
lli!IX KpHTH'13pa.
. Y BpeMe rr6jaqaHe aKT!IBHOCTII HMTieplljaJII!CTa OBI'!
KpaTKOB!I)(H!I KJlCBeTHlii(M KOp!!CTe Ce JiaJKuMa II cpaMH!IM
micHJheM njloilis Hallie IlapTnje, p•yKoso.n.crsa, npoTli'S Raine seMJhe H naumx Hapo)(a. YkTMHa, re!IIKO je pasyMeTH 'Ka-·
KaB l(l!Jh H KaKB;y KOp!!CT- MDJKe )(a liMa 003J<Ba 6op6a npoTHB je)(He seMJhe K~e )(aJia 'TOJIHKO np!!Mepa y 6op6H nporns <j}alllnaMa, Kao n y usrpanfhn OOI\lljaJI113Ma. AJiu seJIM-·
KY rnTeTy ,o.n. rora He caMo sa Ha!IIY seMJhY sen u sa 'lrrtaBH
Meljyl!apO)(HH pa)l;HiiqK!I TIOKpeT MOJKeMO sen )(aHaC 811)\eTH.
HaiiJn Haj:iOI\11 Macosno o)(6al(yjy KJieseTe ll KaMTiafhy ·npoTWB HaC, I! TIYT KOjll HM TIOKa·syje Ha!IIa Ilapruja Ilp!!Majy K30
tsoj nyT. Ta Henpase)(na ocy)(a, re KJiesere HMajy '1<01\ Hac·
sa noCJJel\lii\Y jom jaqe s6Hjafbe oKo IJ,K, oKo T'HTa, OKO nalller pyKOBO)(•CT,Ba. ,Ha KJI<"BeT'lii!'IKY KaMnafby He O)(rOBapaMO KJieseToM sen pal\ OM H ,ycnecnMa y usrpaJJ:fh•M coi(HjaJIH3-· '
Ma" -
TO je -6,[(tOBOp •Hii:IIIHX p3.UHIL:Ka ··'CBIHM: KJie'BeTHHUHMa· 1-r.
TO je HCTOBpeMe'HO ll je)(HHH llYT ,n,a liM ITOMOrHef,!O )(a !IIT0'
npe 'YBlll\e csojy rpem&y.
19
A !IITa )(a Ka}eM o ndjasaMa noje)(HHHX Ko.ire6JhHBal\a
.H naHH'Iapa KO)( HaC? 0CT3JI!(, cy ·OCaMJhell'H II !(a HaC cy OHII
Ben ocpaMoneHH 0)\ lla!IIHX pa)(HilX Mll!Ca.
. .
\
Iler11 Konrpec, nocJie )(eTaJhH9r pa·aMarpa!ba )(Oca)(a!IIther nyra Hallie 6op6e 11 nOJI!ITH'IKe cnryai\Hje y csery, •YTBP.1\liiO je )(aJhHH nporpaM IlapTrrje sa liOBY eTany Hallie 6op6e.
0 TOM ITporpaM KaJKe:
,,KllJ Ha qeJl)' paJJ:HH'IKe KJia.ce H 'IMTaBor pa,n,Hor napo,1\a rpa.n.a ll ceJia oKynJheHor ,y orpoMHOj seni'!H!I y Hapo)(c
HOM <j)pomy, 6op11 ce y ca)(a!IIfboj eTanH aa uarpa,n,fby coI\HjaJIH3Ma, Kao npse <j)aae KOMYHHSMa, TO jeCT, sa rrsrpanfhY ra,KBMX 1\PYlliTBeHHX 0)\HOCa y KOjHMa he cpe)(CTBa trp0H3BO,ll,fbe 6uT!!' no,n,py!IIrBJheHa, npoH'SBONha nJiaHCKH opraHHsosaHa, ryHHillTeHe MOryflHOCTH eKCITJI03T3UHje l!OBei\a DJI.
l!OBeKa, JIHK'BH)J.1HpaH.KJI3CH-H 3HT'arOHH33M H npHMefheH .npHHUHTI: CB3KO npeMa CBOjHM •C'HOC06I-{OCTHMB,, CB3K-OMe npeMa
fberOBOM pa,n,.y."
.
Taj nporpaM sen je TIOCT30 nporpaM Haj!IIHp!!X Maca Ha-'
llii!X HapoJJ:a. lJHfbeHHI\a JJ:a je lleTII KoHrpec 'ca CBHX crpaHa
ocsenmo nam ,n,aJhHII nyr, rroKaaao jacny nepcrreKTHBY Kao
H KOHKpeTHe ):(3H3IIIFhe 33)l3TKe; l!HfiH H3 KOHrpeC'HOr MaTe-
pnjaJia, a Hap·oqnro us 1\0HeceHar IlporpaMa, •cHaJKHO opylKJe Sa )(aJhy MOOHJ1!13al(lljy CBHX CHa;ca Koje cy IIOTpe6He
3a IIOCTH'r'HYDe TOr BeJII!KOr I(HJha.
.
IlporpaM IlapTHje y CBOM rpeheM )(eJiy rosop11 o JI!IHI!JH KITJ 11 o Herrocpei\HIIM sa)(al\l!Ma y ca,n,a!IIfbOj eTaiiH 6op6e aa ocrsape!be COI\I!jaJI!ICT!lqKor 1\pymrsa. 36or rora )(eTaJhHO nosllasathe rrporpaMa, fbero>so rrpoyqaBafhe y u.eJ!HHH, Kao' H rrpoyqa-salhe rroje,n;IIHHX rrHTaiha H3 I-beTa, JJ..a'Ba:he
~BJ;IM H3IJJHM_ a·KTHBHCTHMa MOryilHOCT ,lla ce~· •CHaJHpe
'J
CB3-
KOJ CHTyai(HJH, npe)( CBWKJIIM Sa)(aT!WM !I )(a TeopHCKll HaOpyJKaHI! u npaKTli'IKH ocnoco6JheH!I npHcr-yne fberoBOM pelllaBafby. Ilo!IITO je .y MOM pe<j)epary HeMor.yhe .n.eraJhHO ce
aaJJ:plKaTH Ha ca)(pJKajy IlporpaMa KITJ, ja hy a6or I(eJli!He
Ha:'eCT!! CaMO OIIneHHTO HajoCHOBHHje KOHKperHe 3anaTKe
KOJe OH IlOCT3BJha: yqsp!IInefbe 'II HSrpal(fba Hapo,n,He J?Jl3CT!I,
Y'IBp!IInHsafbe paBHonpaBHOCTH uapo)(a JyrocJiasHje H o6es?el)efhe npaBa Hai(HollaJIHilX Mafbi!Ha, noj<)'laH pa.n. sa COI\1!JaJIHCTHqay H3rpaJJ:fbY Hallie seMJhe, naBpwasafbe sa,n,aTaKa
Ile:r-oro)(n!IIfher nJiaHa I!HI\YCTpHjaJIH3ai(Hje H eJieKTpH<j)HKa1\HJe 'Y 1\MJhy npeTsapafha JyrocJiaBHje y pwssHjeHy HHI\YcrpHC'KY 11 TIO.JhOillp11Bpei\HY seMJhy, llapO'IHTa 6p!!ra aa COI\11;
�_20
21
'
./?
jaJiaCT!NKII npeo6paJKaj 11 •yHanpel)eEbe <i\'o;wrrp!lspe.ne, Hapo'lMTO Kpos aeMJbOpa.nHII'l'KO sa.npyrapcTBo, sa KYJITypHo
IIOJ1113alhe ceJia, iiiOJ1!1Salhe JK!!Boraor H!lsoa pammx JbYJ111,
no.nHsalhe npocseTe 11 KyJmype, !Y'l'Bplllnelhe 11 •y.casplllasa.lbe
JyroCJIOBeHDKe a:pM!!je, !Y'l'Bplllnelbe HeSaB!ICHOCT!I <!>HPJ II
lbeHe tiBpCTe IIOBe33HOCTH C 6JIOKOM ,[l,eMOKpaTCKHX 3eM3Jb3,
Ha qeJiy ea CCCP.oM. Y lh!IXOBOM nssplllaBalhy KDJ ce oCJia!ha Ha paJ1H•II'l'K!Y KJ!acy, opraHH30BaHy •Y Je)1!1HCTBeHIIM
CIIHJ1i!KaTHMa, Ha Hajlllnpe Mace oroyrrJbeHe y , Hapo.nHoM
<jlpoH'J·,y, .OMJiaJ1HHOKJIIM 11 JKeHCKHM .opraHnsaunjaMa. T·iiM·
Ma•CO'BHIIM opraHusaunjaMa PYKOBOJ111 napT!Ija. DpeKO lb!IX
OCTBapyje CBOj · nporpaM H M0611Jl!IIIJe 'MaoCe Ha CBaK0)1HeBHIIM sa.nani!Ma y ·OKBilP¥ csor rrporpaMa. TaKa je rrporpaM
KDJ !ICTospeMeHo u rrporpaM CB!!X MacoBHIIX opraHH3ai(Hja.
DporpaM KDJ ll lheroBe sa.naTKe ycsajajy pa.nHe Maee JyrocJialllije u 3aJiaJKy ce '!Ia lb!IXOBOM ocTBape!hy.
Pa.n Mel)y JKeHaMa H!lje HernTo O,!J;sojeao o.n neJioroyrrHor pa.na u 6op6e Harne DapTHje u s6or rora MM He MoJKeMo
Ha !hera rJie)latH O,IJ.BOjeHO HJl'H qaK MHCJIHTH ,IJ.a Ce M3 qli1'3-
BOr, KOHrpeCRO•r MaTep!!ja.~a, HS CB!IX pe<jlepara, )1HCKYCHja,
DporpaMa, Harne·opraHl!sanHje Tnq'e caMo oHaj .neo Koju )l;HpeKTHO roBOp!! o pa.ny Mel)y JKeHaMa, o A<P)K. Mu MopaMo
•yseTH y o6s11p 'l'HTas MaTepujaJI KoHrpeca, a npuMe)(6e !!
J(HpeKTHBe KOje fOBOpe J(!!peKTHO 0 HallieM pa.ny I!OMOnli tie
HaM ,!(a ta KOHKpeTHO np!!MeH!IMO.
neT!! KOHrpec
KnJ YKMao je Ha OCHOBHe MOMeHTe
!Y pa3B!ITK!Y a,HT!!op~CTll'l'KOr oppOHTa JKeHa JyrOCJiaB!Ije
I) KDJ OCH,OBaJia- je sen 0,1( CllOT rroqeTKa pa,l(a. M'el)y
1KeHaMa
Ha
HayqHHM
OCHOB3M3
Ma·pKCH3M3-JielbHHH3M3.
MapKcosa OTKpnna, )(a no)(pel)e(IIH rroJIO·JKaj JKeHe npousimasn us cyrnT!!He KJiacuor .npyrnTBa, ,!(a ra Hllje MOr,yne !13MeHHTH HeK!I':' pe<j:>opMaMa y OKBHpy KaiiHTa_JIIICT!l'l'KOr J(pyliiTBa,
sen )(a Je <jlaKTH'l'Ho ocrro6ol)e!he JKeHe Moryhe caMo •Y 6ec.
KJiacHoM J(pyrnrsy, Jecy reopHCKa ocHosa ql!TaBor pa.na KDJ
Mel)y JKeHaMa, .
.
,
.
2) .f5DJ, •Y J(yxy_ HOMeHyTor npHHU!IIIHjeJIHOr C'TaBi!, 'Ben
Y CTapOJ JyrocJiaBHJH rynopHo .je opraHnsosarra rroKper JKeHa. Kao )(eo onrnreHapOJ(Hor noKpeTa y 6op6u npoTHB eKcnJio~Taropa sa cs~rasalbe .KJiacHor .npyliiTBa. Mo6llJI!!SHpaJia Je JKeHe sa saJe,I(HGJqJ<y 6op6y no)( pyKoBOJ(CTBOM pa.n-
Hifl-IKe- KJiace, noBeauaaJia
~Hxoae
aaxTeBe ca saxreBHMa tJH-
. TaBOr pa,I(HOr HapO,I(a, K3•KO ~lll MeHe KaO aKT!IBH!I yqeCH!IUH
6op6e "'ornp>~!!eJie ocJio6ol)e!hy ·pa,l(uor Hapo.na a TI!Me 11 ClEOMe BJiacmroM. Ta·Ko je KDJ pas6Hrra yrnuaj peaKnuje Ha
fV):3Ce )KeHa H H3 lbHXOBHM BJI3CTHTfiiM HCI{j)fCTBHMa I)'K33HBa-
Jia HM peBoJiynnoHapaH rryr 6op6e.1aj .ynopaH pa,l( Daprnje
Mel)y JKeHaMa IIOKasyje HapO'l'llTH ycnex 1y ,1(3HHMa <jlaliiH)
CTHqKe OKynanHje JyroCJiaBHje, Ka)1a JKeHe, Ha II03H-B llapTHje, Ma·COB!IO CTynajy •Y pe,I(OBe ·aHTII<jlaliiHCTII'l'·KliX 6opau:a.
3) Y TOK.y HapOJ(HOocJio6o,I(HJia'fl<e 6op6e llJ\ KDJ rrpHCTyna 11 opraHusanlioHOM yqsplllne!hy aHT!IcpamHCTI!qKor noKpera JKeHa !I 1942 <jlOpMHpaH je Ha 3eMaJbCKOj KOH<jlepeHUHjH AHrn<jlarnHCTH'l'KII <jlpoH'r JKeHa JyrocJ!a!Bilje Kao rn11po~
Ka je)(llHCTBeHa opraHHsanHja H nsa6paH ll,eHrpaJIHH. o.n6op.
Ta·Ksa 3ace6Ha opraHns~·nHja JKeHa :OM·orynHJia je H>l!XOBY
Hajlllupy M0611JII!Saunjy. 3ace6Ha opraHnsauuja, .naKJie, H!lje HHKaKo sHaqnJia O,I(Bajalhe l!(eHa l!S saje)(HI!qKe 6op6e,
sen Haj60JbU H_aq!IH }bl!XOBOr nose3!1Balba c EbOM. Kao .neo
HaponHor <jlpOHTa, A<P)K liMa orpOMHe .y.cnexe !Y M061!JIHSa. UI!Jll JKeHa. sa sa.naTKe Hapo)1Hoocrro6o)(HJia4Ke 6op6e. OH
. paSBHJa HaJlliHpH IJOJII!Tl!'l'KII ·pa,l( 1 opraHI!Syje HOMOn HapOJ(HOOCJI060)111JiaqKoj BOjCUll, CTBapa MaCOBH!l OCJIOHa[\ HapO!l.- ·
HO J BJ!aCTH.
.
· 4). I1o6e.noM y Hapo)(HoocJio6o)(HJiaqKoj 6op611, perne.
~beM OC~·QBHOr IIHTalba peBOJIYUHje -
miTai-Da BJI3CT1I
KOjy
Je Y:CBOJuo pa.nHH Hapon liD)( pyKoBo,l(ersoM KDJ, -~ perneHO Je H nHTalhe noJioJKaja :rreHe. Y Hosrj JyrocnasHjH HHJe pCTao HHJe)(aH saKoH, HHJenHa ype,l(6a ns CTape "JyrocJiaBHJe _KOja 611 )10'llyrnTaJia HepaBHOrrpaBHOCT JKeHa. )KeHe 'Y
HOBO] J,yrocJiaB!lj'll paBHOonpaBHO yqeCTByjy ,y CBHM rpaHaMa
}l{'l1BOT3, UO-CT3JIH
cy
CBeCHH rpa,UHTeJbU COI~Hj3JIH3Ma.
5) DocJie ocJ<o6ol)efba, KDJ 11 ,l(aJbe pasBHja A<P)I( Kao
)(eo Hapo.nHor <jlpoHr~, Kao •OHY Hajnoro.nHHjy opramrsanl!oHy <jlopMy ·sa M061!JIHsaunjy MeHa ,s'a Hsrpa.nfhy couujaJIH'3Ma, sa fhHXOBO IYBJiaLJelbe y opraHe--Hapo;:r,He BJiacTH; sa 1-hHXOBo 'B3CITIHT3Ihe ·IY JJ.yx,y C·OI.I;Hj3JUI3M3, ca noce6HHM I:f Hlipo'l'IITO osaJKRHM sa,l(aTKOM .n_a pan•u Mel).jt·'Haj•sao~ra.JI1llj'HM, rraCHBHHM M3C3-M3 JKeHa K·Oje,
ynpKOC
TOMe lllTQ.
je y Hamoj
~"MJbl! •!YKHHyTa Hepa£HOnpaBHOCT TIOJIOBa, jOlll yseK He, SHa-
jy )(a Kopncre _cBoja npasa. Dope)( Tor a MacosHor pa,l(a Me-.
l)y JKeHaMa KOJH Je Hap<nHTo saJKaH Ha ceJiy, A<PJK: .no611ja
II .npyre 'C'BaK0)1HeBHe KOHKpeTHe 3a,l(aTKe y H3•rjla,l(lbf! CO'UH-
�23
22
jaJII!~Ma· ~ K~o cnenmjmqan 11 rpajan 3a,1\aTaK je capai\H>a
C3 HapOI\HOM BJ!atuny .Y nHTafbHM3 3arn'fl!TB MaTepa I! ,1\Bil,e.
. A<I>)K y nocJiepal'HOM nep!IOI\Y npercraBJba I! nose3vje "'eRe
JyroCJiaBI!je . Ca C'BBTOKIIM aH'!,'!Hpaill'!ICT!IqKI!M ,1\~MOKpar
CKHM <jlpOHTOM )!{BHa ·.Y 6op611 3a MHP I! ,1\BM6Kp3TI!jy.
, 3a H3HprneH>e OBI!X 3a,1\aTaKa Tiapr11ja rrponaJia31! I! pa3BHJa 0,1\fOBapaJYllB 'opraHH3all,IIOHB <jlopMe.
·
6) Dope!\ · nocrnrnymx ycnexa y pal\y Meljy "'eHaMa,
Tiem KOHrpec KTIJ yKa3aD je 1\3 rn ycqec11 jom yst>K ne Ol\r·osapajy MOTYllHOCTIIMa H ,1\3 liMa jom MHOfO HB,1\0CT3T3K3.
Hajo3611JbHI!jn HB!l:OCTaraK je npeMaJia aKTHBI!33l\llja "'ena,
Hapoqi!TO HaJ3aOCTaJII!jHX )!{ella .
. Y3pOK osor I! 1\pyrnx He,l\ocraraKa Jiexm n y Kpyrocm
H jB,I\HOJ!HqHOCTH opraftl!3al\HOH!IX <jl·opM•!!, Kao II V TOMB ,1\3
ce MHore ~arne opraHH33Il,llje H pyKoBOJ.<CTBa He- opujeHTI!my Ha CBOJB CIIBil,H<jJJiqHe 3a)\aTKe !I Ha Taj Haqf[H ry6e BBsy Ca .IKeHCKHM M3C3M3. ·
Koje 3aA3TK,e TIOCT3BJb3 nern KOHrpec KllJ npe,l\
anm!jJarnllcTnqKH <jJpoHT >Kena Jyrocnasuje
, 113 OTirnTHX 3a,1\aTaKa KOjl! CTOje npe,l\' TiapTHjOM !1 H3p01\I!Ma Jyro.CJiaBIIJB,. H3 Kp!irHq!KOf OCBpTa ·Ha HB,I\OCTaTKB
Harner pa,na, 'K30 H H3 .HapOLIHTO rrpe.[( HaC ITOCT3BJbel:IHX
sa-
,1\aTaKa y pe<jlepa nil\! a H qporpaMy ITaprnje, ,li!O)!{eMo .yrnp-"
.UHT11 cJie.u.eD.e Harne sanarKe:
·
I) Hajiunpn noJIHTI!'IKH ·pal\ Meljy "'eHaMa, a napoqwro
Me~y H~j3aocraJmjHM nacHBH~M )KeHCKHM 'MacaMa.
· K3KO HliJe HOBH 33,UaT3J;<:
Y
To HH~
CBHM HaiiiHM :YiflYTCTBHMa, Ha ca-
CTaHil,HM3, KOH<jJer-HJaMa H KOHrpeCI!Ma MH ra l!OCTaBJb3MO. Ha HameM llpyroM, Kon.rpecy 1\pyr Tnro ce l!apo'!I!TO •KPHTH'IKH ocspnyo Ha osaj aa)\aTaK. AJ!•H jom yseK je
~am pan raMo r,l\e Hac TiapprJ3 nenpeKHI\HO ynyliyje najcJraOHJH . !13 KOHKpeTHHX llO,UaTaKa KDje (re H3f!BTH 1\pyrapHil,e
o Ha6opnMa o,1\6opa A<I>)K, o npo6JieMy cKnl\aH>a qJepei,Ie,
~lfKBII,I\all,UJJ!. HemiCMBHOCT!J liT)\,, M!J neMO MOJiH jaCHO yoIHTH ,na .~BOJHM 'pa,ll;OM HH_ H3.l(aJieKa H'HCMO o6yXB3THJIH Haj3aOCTaJilljC *BHe .. CJia6 pa.u A<I>)K I! a ceJ!y, Meljy Hail,noHaJI_
· HUM -_M3_'lhHH3Ma.' JOlil y:BeK OCT3BJb3 MHore )Ke·He B3H CBaK0-
1\HCBHOf YTI!Il,aJa Hame flapTHje, a HeKe pannje aKTHBHe "'ene na~I!B1!3HpaJJe cy ce, 6poj )KeHa y napDI\HHM o.u6oonMa
onao Je.
·
Ca!l:p"'a j Harner noJIIIT~'IKOr 11 yonrnre q!frasor Harner
p31\a Meljy *eHaMa - jep imje Monylie Kpyro 6,1\sajaTII no,
JIIITIWKI! pal\ ITO pa3HIIM rrpaK'rl!'llli!M lii!TB!bHMa - Tpepa ,1\B
je no,n,Hsaae ·no.nHrHqKe esecru Hajrnap·:Hx Maca JKeHa, lbH ...
xoao saorri!Tal}>e y JJ;yxy col\lljaJIH3Ma.
.
Kpo3 raj pal\ Ml! Mopa'MO YHHrnTI!TH i)'TIR\aj rrportaraH. JIB C'BprHy'l'liX BKCIIJ!OaT3TOpCKIIX KJiaiC3 II CBa)<ojaKIIX HMllBpujaJII!Cru'IKIIX 3!fBH3Ta, pa3BHja'l'li 6y)l,HOCT y 6op6!! ·rrpQTfiB
napo,mHIIx'uerrp!!jareJba 11 rnTBTO'l!!Ha. Kpo3 raj pal\ Mil lieMO jorn ,1\aJbe BaCITHT(>BaTH Harne )!{BHB y 1\•YXY COil,lljaJIII.
CTII'!K.Of naTp110TII3Ma II IIHJepHail,IIOHaJII!3Ma, ·pa;3Bllja1'1! 6op6y npoms MHCTIIU,H3Ma, rrpoTIIB yr!!IJ,aja peaKnnonapHor C·BelllTBHCTsa HTI\. Kpo3 ·'raj noJIHTII'IK!I pa.!\ Mel)y "'ena>ra H').
OCHOBy pBBOJLYIJ,HOHapHe TeOp!!je MapKC!13'Ma-Jie!b11Hif3M3: IID,lll!tm lieMo )!{eRe Kao .· aKTfisHe qJiallo:ile HapOI\HOr <jlpoHTa,
oMoryli11lieMo liM ,1\a ce o,1\a3osy rro3HBY ITaprnje - Aa ·CTYne 'Y pel\olle KITJ.
2l K,yJITypno-rrpocseTJIH pal\ Meljy -HaMa rpe6a .ua
HaM IIOMO)!{B 1\3 l)''lBpCTHMO UOCTHrHYTY pas\IbrrpaB'HOCT )!{eHa, ,1\a oMorylil! "'eHaMa yno3Hasallie ~hlfXOBOr rroJio"'aja y
Hame'M 1\PYillTBy, ,1\a HX na,yql! ,1\a ce •cJiy"'e•caojiiM np-aB!IMa.
Ham ,1\0Ca)\alii!bll KY mwpno'npODBBTH!I pal\, I! nope!\ se.Jin'KIIX ,ycrrexa, 6onyje KaKD 0)\ rtpeMaJie mHpHHB TaKq !I HIICKe~
!11\ejuocnr. MHoro nyra Mil ·ae 3Ha-Mo ,1\a y pa3Hi! <jlopMe KYJI-.
Typ!jo-npocsernor pa,l\a y.neceMo BI:Illle 6op6e aa pa'3BIIjaH>e
noJIHTHqKe
CJie,u.Hu.a Ha
To mVra ·Hapot:IHTO niTeTHHX rroCeJiy, f,II,e K3TIHT3JIHCTHqi!{H KyJial!KR eJieMeHTH
cseeTH :iKeHe.
. y 6op611 rrpOTHB COil,lljaJI!ICTIIqKe peKDHCTP.YKl\Hje nOJbOllpliBpe,l\e, rrpOTHB. Mepa l!apO,I\l!B BJiaCT!I, CBaKO,I\HeBHO IIOKyrnaBaj.y ,1\3 CBOj.OM 11,1\BOJ!OrHjOM 'yrnqy Ha M3:CB ·pa)l;HHX CeJba~
Ka. YnomeH>e' Bllrne Hl\ejnocT!I y Halll royJITypno-rrpocserHH
ll O'llrnTe 'IIOJllll'llqKH pal\ HapoqHTO je BalKHO y ,1\00a Ka,l\
cy CB .II0'3HaTH.'KOJie6JbiiBl\!j, naHIIqapl! II C'BI! OHI! I<Ojll HeMa. JY sepe 'Y slfare HarnHX pa,I\.HII~ MaCa, Hame TI_apmje, KDj'll
HBMajy Bepe y H3rpal\rb.Y CO!l,lljaJIH3Ma •Y H3lllOJ 3BMJbl!, 110·
qeJI!I ,1\a ICB CJ>y)!{e <jJpa3aMa 0 fbHX·OBOj T06d)!{lbOj 6op611 3a
· q!fCTOT.y M3pKC!13Ma-Jielbl!HII3Ma, Kp!!jynll ce H3a <jl'pa3a 0
Jby6aBI! rrpeMa CosjeTCKOM CaHe3y, o sepnoCTII 1\BMOKparCKOM Taoopy HT)\., a Hamoj flapTHjll rrpe6a,u,yjy 1!3,1\ajy CBB-
. ra osora.
•
'
\
�25
24
nope)( ~ora uarn Kymypuo-npocaeTHH PM Tpe6a 11a !13·llPIDH MHOre rrpoMeHe y ·CB3KH)\3llilheM JKI!BO'cy Hallii!X pa)(-,
.Hllx Maca.
nocJie yKI!)\a!ha eJ<Cl[]JIOaTaUI!je qoaeKa ITO. qoaeKy, II~
'cJie 'CTaapa!ha MOryJi.HOCTI! )(a CBaJKI! pa)(HI! qoaeK· 1\00I!Je
'pal\ 'II npHCTOi'ffiY 3apal\y, Morylinocm )(a cTaJIHo noi\I!JKeMo
npol\yKTI:lljy MHOrHX npe)(MeTa )(Heane norpom!he, Ml! He Mo~
·JK.eMo BRine CMaTpaTR Oe)!:y, IIpJbaBlliTRHy, 3aOCTaJIOCT, KaO.
Reke HYJKHe IIOCJ!e)(RIJ:e COTI:I!jaJIHC>r nopeTKa,. Be,Ji Y lbl!Ma,
.MqpaMO BH)(eTI! ·OCTaTaK npdlliJIOCT!I, MpCKe OCTaTKe 'He3Halha !! He3a!!HTepecoBaHOCTH, Koje je Kaiii!TaJI!ICTHqKQ 1\py.lliTBO cmCTeMaTCKI! raji!JIO y pai\HHM MacaMa jep MY je TG
· oJiaKmasaJio !hi!Xoay exmJioaraTI:rrjy. TH ocral\H cy )(aHac
HajBeJi.H HenpllljaTeJb H~npeTKa. 3a fbHXOBY Jl!!KBI!)(aUHjy MH
CBaKO)(HeaHO CTBapaMO ,!::Be Billie MOryJi.HOCTH. MHCJII!M )(3
·Hefty rrorpemHTH axo TBPI\HM ):(a je JKeHa·I\O Koje Mli ~meMo
jorn y CBOM paAy CTI!r JIH Ha jqerulie HocnJiau saocTaJiocm H
He3Ha!ha --" rnTo je oner nocJie)(Hl\a !heHor noJioJKaja y crapoj JyrocJiaslljlj;,.~ H so or Tor a je Ham pal\. Me~y, THM JKeHaMa ol\ TOJIHKd'<ilehe aaJKHOCTH. MH MOpaMO JKeny HayqHrH
·1\a MpSH. CB6jy HepaanonpaBHOCT Koja ce )(aHac jom KOI\
MHoro XHJba)(a· rrpaKntqKH Kpnje HSa <j:>epel)e H 1\pymx, HaKo
· Maihe BHI\IIHx Hl!Bl!Ka; Ml! M·opaMo oc.JJOOOI\I!TH Mace JKeHa
· Ol\ cyjeBepja, pa3HHX rrpel\pacYI\a HTI\. To je 1\·yroTpajaH H
· :ynopaH pal\. Hero TaKo Mil MopaMo rrpeKo pal\a HamHx opraHH3aTI:I!ja· oql!CTHTH, OKpe·qHTH, on paTH Harne KyJie,. liSOall;Jf1
. Til HS lhl!X cpe)(!h·OBeKOOHa Of!bHWTa, yHeTH y KyJie Jqiesere,' .
. H Ha,)''lll!Tll Ce O)(pJKaBa!hy ql!CTOJie H OCHOBHHX XHrHjeHCKHX
i)'CJIOBa. Haaw joru nocrojn HecrarnHTI:a paSHirx CTBapn )(HeB·
He II0Tp0Ullbe, HIIaK4:"foJKeMO TBpi\HT!I ):(a llO)\USa!he lK)lliOT- ·
· :Hor craHI\ap)(a He !11\e y KopaK ca rro6oJnUla!beM·onmrnx Ha··mHx ·YCJIOl'la a ycnexa y npnBpe)(H. Mil' He MOJKf'Mo saMHCJIH··.
JIH H3rpaJ\!hy counjaJIH3Ma . 6e3 HCmBpeMeHOr ncii\I!Sa•lba
'cTaH)(ap)(a JKH'BOTa, a HapoqHTO 6e•S HCTOBpeMeHOr IIO)tll3a- H:i3 Te)I{f:be 3a rio60Jblli3JheM }KI{B·OT3 IH8IIHIX ~pa,IT.HHX Ma·C3,
· ' HapoqHTO Ha ceJiy. 0Bo lie ripHB)'liH cyBHUlHY pa)(ny CHar•)'
. ca CeoJia 1y rp31\, OBO Jie IIOTCTHI\aTH Ha B~Jiy IIPOI\YKI\lljy, .
Ka BOJbH )(3 ·Ce ITOJbOIIpHBpe)(HH >ITpOHSBO)\H pa3Meibyjy Sa
HHI\•YCTpHCKe HT)\.
•
'
3) HapoqHTH sa)(aTili{ KOjii je .Oem KOHrp.ec IIO)(ByKaO·
sa· pal\ Harne op•raHHS31\Hje jecTe paaBujalbe qHra!lor cacreMa ITOMOITH pai\HOj JKeHH H Majn;H. )lpyr Kap)(eJb y CBOM pe-
<j:>epary HarJiaUlaBa norpe6y HajTernlhe ~apa)(!he A <I> )I( c Ha- ·
pOI\HllM 'o)(OOpHMa, s)\paB•CTa~HHM opraHHMa, CHH)(HKaTHMa,
UpseHHM KpCTOM UTI\. n Ha6paja ycTaHoae Koje lie o6es6eJl.HTH TY
noM:o:h:
MaJKY
uopo)J,IHJ]HIIITa, caiBeToBaJlHIIITa ·3a
CT3HO'B'HUITa
Bell
ynocJieHHX pa)J,HHX M3jJKU, T3KO H IC3 CT3HO-
B'HlliTa sa)(ataKa MOOHJIHsan:Hje ROBe Mace JKeHa y npHape1\H. Ees THx ycraRoBa Harna napoi\Ha sJiacT Helie 6HTH y
. crarhy npimyliH Ha !!SBprnetbe HaUlHX ·rrpii'Bpe)(HHX sa:"aTaKa OHe Jill!Jba)(e H CTOTHHe XHJba)(a· JKeHa Ha KOJe qeKajy Ha-·
. .rne <j:>a6pHKe, Helie MOJi.H IIO)(HJil! lhHXOBY 'KBaJIH<jJHKaU:Hjy.
TaKse .ycranoae lie rrcroBpeMeno oMor,ylinrH JKeHaMa fflHXOBO ,yqernJie 'H 'Y QCTaJIHM rpaHa.Ma I\P)'Ill11BeHor JKHBOTa. 0MO. nynHJie HM KYJITYJlHO '!! ITOJIH'i1l'<IKO oOO)(·HSalhe, .yqernli.e y TIOJIIITHqKaM pal\y, yqelllli.e •Y pal\y oprawa uapoJ:QHe ·BJia•CTI! HTI\. Y
OKBH<py oBm: Ml\aTaKa tKOHKperHo •cenocraiBJna npel\ Hame op
. raHHSan;nje pa3Bllja.!he BeJIHKe aKTHB'HOCTH KO)( IIpOB•O!)e!ha
JKHBOT HOBe ype)(6e 0 )(eqjHM jacJia'Ma K30 H HilS OCTaJIHX,
BeJi paHHje )\OHeCeHHX .ype)(a6a !j SaKOHa KOjH Ce THqy •T!paBa )l{eHa H neue.
4) npeKo A<P)I( MH MopaMo noja>raTI! pal\ Ha .MCJOl!JIH. san:Hjn JKeHa ea Hs!l'prne!he sa)(araKa HeToro)(Hrnlher. rrJiaHa. To je aaje.uH;JPII<iH sfi,II,aTaK .csnx MaCOBJ!lHX opraR1ll'3a-:
' l(Hja. Y TOM CM!l>CJiy MOpaMO jorn rrojaqaTH capal\lhY ca OCTaJ!HM opraHUSaTI:IIjaMa )(a 0!1 M06H.n'I!CaJll! liTO BRIDe JKBHa y
pal\ Ha CBIIM ceKTOp!!Ma Hallie irpHBpe)(e, )(a OR HX M06HJIH- .
C3J!H Ha · ·s.aje)(HH4Ke pa)(OBe. nope)( iora Tpeoa HapO'II!TO·
•Y OHCB!!py MeCHIIX ITJ!aHOBa npoHaJill Sa)(aTKe KOje Jie l!SBpruaBaTH JKeHe: AJIII 3a)\21.\H neroro)(I!Ullher IIJiaHa sa KOje
rpe6a )(a ce •YXBare opraHHBaiJil!je A<P)I( HHcy caMo )(o6poBO.JbHH pa,nosrr, sell T'Y' yJia3H II IInTas HH3 sa)laT8.Ka, Kao Ha
· npHMep M06HJIHsan:Hja JKeHcKe pa)(He cHare sa Harne cj>a6pnKe a ycraHOBe, 3a pal\ Ha ceJiy, opraHusoBa!he Sal\pyrap'
CTBa If C .Tl!M' y BeSH ITO)(·I!Salhe 3al\pyJKHIIX 1\0MOBa, .. Ul!!pbKa
np"rraraHI\a u aKTHBHsauuja JKeHa y 6opl'i11 sa Benu npHHocKoju lie OMor:yliHTH'II no6oJn'llia!he JKliB•oTa pai\HHX Maca Ha
ceJJy Kao !I )(onp!!noc no6oJbUla!hy cHa6)(eBa!ha H !!CXpaHe
,y" rpa)(y.
·
.·
Y HaUloj npHBpel\11 •YIIQCJleHo je CaM·O 20% JKeHa, a. IWSBplliefbe Sa)\aTaKa Harner 0eTOrO)(liiU!her ITJiaHa HSIICK,yje
.Y
'
•
·H
)(en:y, aM'6:yJiaRTe, )(eqje jac!!e, o6)(aHHIDTa, aptrrlie, saraM
. MeHSB UlKOJ!OKe KYXH!he, 3aje)(HRq•Ke rrepHOHHU:e, qnCTI!OHe
HTI\. Ha M·peJi<,y THX ,ycranoBa MH MopaMO rne)(aTH KaKo ca
�26
27
jorn MHoro PilAHe caare 11 nope,Q TOra MHoro KBaJIHcpaKoBane ·
pa,QHe GHare. M11 cli!o )lio ca,Qa .aprni11JIH ueJ{y nponaraHI\y,
.aJIII a~ MOJKeMo penn ,Qa je osa npoiJa,raH,Qa .611Jia 1\0BOJbHa, ..
· n ,Qa Je pa,Q Ha M0611Jili33QIIjll JKeHc,Ke pa,QHe CHare 6no op- ·
raHII3oBaH, Pa,Q!IJIO ce 6ea •KOHKpeTaor nJiaaa I<OJiaKo JKeHa,
HaKBHX oco6HHa 11 r,Qe Mory ,Qa ce aar:rocJie. H11je ,QOBOJb!IO,
.1\pyrapHQe; ,L~a caMo o,QeMo y CeJio, 11a ros·opHM'O o·nm·pe6Ji
:r.w6HJI113all!H Je iKEl!KlKe <pa,QHe m~are u ,Qa nponaraH,QHCTIIqKH
npe,Q JKeHaMa Oll,pTaMO Jlei!I,Y 6YWffiHOCT sa· lh!IX y rpal\y II
"j cpa6p!aKaMa. /KeHe fie Hac UIITaTII TaqHo 'Y KOjy cpa6p11KJ
)Ia o,Qy, r11e ,Qa ce CMeCTe, r,Qe ,Qa CTaae csojy ,Qeny, a Mil
Ha Ta TII!Talha ,Q·O Ca,Qa 2KeHaMa HHCMO ,Q3Jie O,QrOBOpa, HIICMO
<:e qaH HH TIOTP.Y!l:IIJie 11a I\06HjeMo O,QroBop aa 'To mrralhe
KO,Q yn·paRe a a M06HJIHaanHjy. pa,Q.ae CHar e. HapoqnTo HHje .
6HJia ,QoBOJbHa 6pnra a·a·CMernTaj JKeHa, aa CMeunaj .lhliXOse
,Qene. Os·o 1'pe6a O,QMax ucnpasnr11, y capa,Qlhll ca CBHM MaOOBHHM opraH11aan11jaMa, 'Hapoqwro ca c·IiH,QIII.KaT!IMa·il ynpa"
BaM a aa M0611JIH3an!IJY pa,QHe caare. M11 MopaMo npHcry- ·
fl!ITII TOMe pa,Q.y casecao .. OpiiJIHKOM ynocJie!ha JKeHa Mopa~o rJie,QaTII ,Qa .oHe ,Q0611JY pai\Ha MeCTa Koja .HM ·o,Qrosapll.JY· Jorn yBeK liMa MHoro tenpaBIIJIHOCT!I y norJie,Qy 0:!\36!!pa!ha pa)l:H!IX Mecra aa JKe'He. Ja M!ICJI!IM ,Qa je jel\aH o,Q sa. ,QaraKa am71e ·opraH!13aQ•Hje )(a aa KOHcpepeHQ.njaMa ca JKeHaMa, ;:,: 3aJei\HHQH ca CHHI\l!Ka·TuMa, YTBPI\ll 11 npoaal)e Ok
rosapaJY:t'!a pa•)\Ha ·Mecra sa 2KeHe.
Ha M06HJIH33!1Hjrr ceocKMx JKeHa sa sal\pyrapcTso 11.,
ca11a CMo MaJio ·ypa,QnJie. Tpe6a ·Henpecra.ao 11 csaKOI\HesHo
JKeHaMa CllpoMarnHor 11 cpel\!her ceJbaUITBa
jam!haBaT!I
. IDTa 3Haq!l sa lhl!~MJbopall:H!Iqrro 'Sal\pyrapcTBO. Mu rrMa-.
M(l se:t'! BeJIHKH 6po'J 3al\p)"l'a 11 y !hli'Ma Tpe6a )l.a je jorn BHIIIe
<Jcem aKT!IBHo ,yqeru:t'!~ lKeHa. Tpe6a cpopcnpar!l pai\Ha 3a.l\PYlKHHM ,~OMOB!IMa, jep j~ TO Ham KOHKpenil! joru HeHCTI,YlheH nJJaHC•KH sa.11araK sa osy. ro)l:IIHy. Harne ,QpyrapHQe y
OHHM Cpe~oB,Il'Ma r !1e je H&rp81\lha 3a)1pC)'lKHliX )10MOBa sa>CTaJia Tpe6a )\a npyJKe H,YHY TIOMOfi y M06liJJHSaQ•I!jH JKeHa,
.!\a 6!1 poMorJie ,Qa H3rpa!1rba !10MOBa nol)e aanpe,Q. Jofu je)laJJ sa)1aTaK ee nocTaBJba npei\Ha!I!e JKeHe ca ceJia; a m je
_Aa TIOMOrHy ,YBO~elbe HOB!IX arpOTeXH~qKIIX Mepa ,y TIOJDOnp!IBpel\y. Mu 3HaMo 1\3 He:t'!eMo Kpeliyrn Hal)pe,Q aKo ae no-.
MOf'HeMo pal\. Halli!IX 381\pyra ·11 ysol)elhe KoiBnx arpoTex)lll'ri<>liX Mepa y TIOJbonpnspei\y. Hap·o·qHTo Tpe6a saHHrepecosarH lKeHe aa nose:t'!a!he npHHoc~ CToqapCTBa, nospTJiajl-
.oo
crBa, >KliBHHapcTsa, HTI\. Mil saaMo 11a He:t'!eMo KpeHyTH a~~ Tijle)\ aKO 'He 'ilOMOrHeMO pa!1 Jja •YBO~Clb,Y ar:poTeXH!IGK!IX Me-
pa ll TliMe iTIOBefiaMO TijJ'l!HOC, i(0611jeMO Bl!IIIe XJie6a, Ma'CT!I
11 Meca. 3eMJbopai\HH<rKo saAp.yrapcrno· je .oaa opraH!I3aQ!IOHa cpopMa KOja HajBHIIIe MOJKe >TIOMOfill KO'I\ rl0)1!13alha TIQ,
Jb~TipHBpel\e 11 yonrnTe rro60Jbillalha iKHBoTa pai\HliX ceJbaKa. A<l>/K •Mopa Kpos csoj .pal\ aa eeJiy np116JIHlKHTH JKeHaMa
aa11pyrapcrso n noMo:t'!n 1\H ce JKeue Koje cy Be:t'! y sa)1pyraMa jorn 6pJKe ,YSI\HJKy, Kao 11 11a .y3 TIOMo:t'! A<l>/K liTO Bl!rne no60Jbiiiajy •,YCJIOBe lKHBOTa Ma jKH II )1CQe.
5) lhrpal\!ha COQ!IjaJJ!ISMa TpalKH capal\lhY 11 KOHbpO\JIY
a a jmllpHx aap0)1Hl!X Maca, KaKo 611 ce Ham 1\plKaBH!I n npHspe,QHll. anapaT paSBil!ja,o CTBapHO y CM!ICJIY norpe6a Harner
· COQHjaJJ!ICTH'>KO·r 1\pymrsa.· KaKo n.pel\ cse MaCOBHe opraH!Isan:!lje, TaKo 11 npe,Q A<l>/K noCTaBJba ce s6or Tora aa.QaraK
paaBHjalha 'MaCOBHe KOHTpOJJe !I aapo,QHe iiaoneKQ!Ije OJlOS,QO. Ha Taj Haq!IH A<l>/K :he ,QonpMHeT!I npaBHJIHOM cpyHKQ!IOHllca!hy qnTa·sor anapaTa 1\plKaBHe .ynpaBe, Hapo'l!IITO oanx
,YCTallOBa KO je HEmOCpe)\HO ,YTHqy Ha lK!I-BOT rpyl\6eHHKa,
Ka.o ~~ OH'HX Koje cJly)Ke saiii~'IJI'fH MajKe H ,neTeTa. OBaKBUM
CBO jHM pal\ OM OH Tpe6a'
\'KT!IB!I~!!pa lKeHe Ha TIOMOfi Ha-
)\a
pOI\HO J BJiaCTll 1,Y C'B!IM H!IT3lbl!Ma. .
'
Ha raj miq!IH MH :t'!eMo' .y.cnenl tla jorn Bnme JKeHa .yqeCTEYJY ·Y opraHI!Ma Hapo}l,He BJiacnL M11 :t'!eMo Kpoa raj pa,o:
BOI\HTH 6op-6y npo-rns 6npoKpaT!ISMa y -ynpaBHOM anapary,
TIOBefiaTH 6pHPy Sa 2KHBOT pai\HOr HapOI\a I! TIIMC K.OH•KpeT-- .
HO 1\0TipHKeTH nO)l:!fSa!hy ~!'BOTHOr CTaH)\apl\a HaUIHX pai(HHX Jb,Yi1ll, a TO Je ,Y Kp3JlhOj m<HHjll H QHJb ll3rp31\lhe Hamer ,!lp.,YIIITBa cpei'IHlljii H 60JbH lK!I>BOT Haiii!fX rpyi(6ec
HHKa.
6) /KeHe Koje fie Ta!«< ~KTHBHO yqeCTBOB3Tll y HSrpal\lhH. coQMJaJill3Ma 6M1'Ie I! Haj6oJI>ll Basnnraqu HOBHX reHepall,HJa. 0 "DOM sa11arKy Ben 'BHrue nyTa r·OBOp>lo HaM je H AP•Yr
Twro. IToMoh MeHaMa Kao rrpBHM sacnHTalJHM8. IbHxose ;J;~~'
Qe nero TaKa je aa,QaTa:K Koj!l npe11 A<l>/K nocraBJba OeTH'
I_<O_Hrpec KOJ. HMa jo_m je~CHo !IIHTalbe, jorn jei\Ha crsap KOJ•OJ Harua op.raHHSaiJ:llja MOpa TIOCBCT!I'll!l orpoMHy TialK!ho/, a
TO Je YTI!QaJ peaKQHOHap»or ·CBernreacma aa jei(aH !l:eo AeQe 11 ·OMJiai\HHe. Eno 11 ,QaHac BHI\HMO 11s npoQ.eca ·H 3arpe6y
ill'Ta Cy CB,e ypa)l!IJI!I peaKQ!IOHapHH CBeiiiTeHI!Qll CBOjiiM O.l\TOJe,M. HeKa y oa6HJbHOM pa,Qy A<l>/K aa nMTa!h!IMa sacmrTaBa!ha .1\eQe pacre Harne HoBo hoKoJii%e sa11ojeao Jb)'6as-
�29
Jhy npeMa ·CBOJOJ c-onnjaJlHCTif'lKDj .Z!OMOBifHif, CBojoj I1apTHja 11 APYI'Y Tnry, cnpeMno .!(a ce 6opn 11 caBJJaljyje C'Be Tern-·
KOlle Harne COl\HjaJJHCTif'IKe HSrpa.l(!he.
7) Bepna csoj11M liHTElpHannoHaJJHCTH'fKHM 1lpa.l(Hl\lljaMa
KI1J noc'raBJ&a npe.l( A<'!>)I( Kao· je.l(aH o.l( HajBalKHHjHx sa.l(aTaKa - .passnja!he coJJH.l(apnocTH 11 capa.n:lhe ca .l(eMoKpaTcimM JKeHCKHM opraH.HsannjaMa cseTa •Y 6op6n sa MHP
l! .deMoKpaTnjy. Mu CMO csoje sa.l(aTKe 'Y Be341 •C THMe sen .1(0
CaJ!a HSBprnasaJll!, a Ha OBOMe I1.neHyMY j-orn neMO Hapo'IH1'0 rosopHTU 0 lhHMa y BeSII C npe'CCTO jElll"M ,llpyrHM KOHrpe,
COM M,ll<'!>):K.
neTH KOHrpec l(nJ.n opraHH3anHOHH sa.l(ann A<I>):K.a
,llpyr KaimeJ& y ~lOMe pe<jlepaTy o TOMe KalKe cne.l(ene:
' ,HMaj•ynn y B'll.l(•Y HeJ!OCTaTKe, npe.l( HaC, ry Be3l! ·C pa. .l!DM A<P/:K, !110CTaBJha 'ee y .rrplloM pe.lly Ga.!( aTaR .!(a· .yqHHHMo ~cp):K y opraHH3anHOHOM llO'fJJe.l(y jorn f!HijUijllM, pasHOo6paSHHjHM, 6JJHlKHM OBa•KO}J;HeBHOM lK'I!BOTY pa.l(H!!X >Ke. Ha. BalKHO je .lla A<P):K He 6y.l(e KpyTa ·opraHHsannja, CTB<DpeHa .tiD jeJ!HOj rna6JrOH•H, Hero rHHKa y CBHM DBOjHM <jJOpMaMa n DTioco6na .lla •nosesyje >KeHe Kpos Hajpa3JJHqnmje op-
raim3aU.Hje. ''
·
Harn I1JJeHoyM Tpe6a .lla o!lo ynyncmo .lleTaJhHO. npo.l(HCKyT,yje H yTBjY.llH y KOM npasny Tpe6a .l(aJhe paSB!JjaTif Harn:y opraml3annjy .!(a 611 D.llrosopnna. DBIHM sa.llannMa.
U:eHTpanam O.ll6op A<P/:K cMaTpa .lla je ,y TOM BH.l(y noTpe6H·D joru .llaJhe paSBHjaTH Ha TepeHy CcrC<BIDM 6JIH3Y lKeHaMa <jl·DPM'Y aKri!Ba..iW jeAHDM ThlfTa!hy: DnTa!ha na ocnosy
Kojrrx neMa npn.crynnTn >KeHaMa n M06HJmcaTI! · ux sa pan
Many 6nTJI Hajpa•31loBpcrmja. AJin OJ( namnx opraH·Hsa·nnja
3aBUCH ,n:a HHIHUJij3TUBY- 2KeHa ITipaBHJIHO
noue.IK'Y
Ca OiilllTHM
.sa.llail!l!Ma -npe.l( KOjHMa <CTO jHMO, l l Ha Taj HaqHH BelKy !!HTe/'pece >KeHa C-J'HTepecnMa ·Hsrpa):(!he c.onl!jaJJHSMa. To je yTOJU1KO JI3Kille lliTO je 'fiHTalhe H3'rp.a.)J.-Jhe eou.ifjaJU1'3Ma IIJIT3fhe HajmHpHX HapO)J.HHX. Maca, illTO ·CO'UHja.n~I3aM 3H3tJH HO:B,
6oJbn If HanpeJ!I!HjH lK~<HOT sa DBaKor noje)(iiHna. l(a.l(a cMo
Mil npHcrynnJII!. >KeHH I! aKTHBHS!!paJIJI je Kpoa lheH unrrepec
.Ha 6HJ10 _l!<jOjeM TIHTalhy, npnspe.l!HOM, Ba•C'II!!THOM, K'YJITypHOnpocse'CHQM, HJIH na f(HTa!hy sarnTHTe Maj,Ke a .l(eTeTa, Tpe6a
.lla Ha'CTO jHMO .lla aKTifB, KaO je.l!Ha 0.1( HajBalKHiljHX MOlKeMO .Ka•sa11n OCHOBHHX <jlopMn paJ!a name opraHnsannje, passn-
]€ CBOj')' aKTUBHOCT KI!KO y pemaBaH>y TOra TII!Talha, TcrKO ll
'j IJO<BeSHBa!h y KOHKpeTHOf pa.lla Ca Oi!Il!ITHM IIOJI!!Tl!qK'If!" If
KryJITypHO..[]pocseTHHM. Mn neMO Ha Taj naqnH sal!HTepeco-
BaTil JKeay sa ,cBa ocTaJia nHTa,lha. HaJsena ona•cHOCT sa npaBHJJHO paasnja!he aiKTHBa 6mm 611 y 'COMe Ka.l(a 6H·cMo c:xmaTI!Jll! ·.!(a aKTH'B MOpa eTaJIHO OCTaTH aHralKOBaH ·no jeJ!HOM
Te HCTOM <f!'llTaJh,y ll .lla je.llaH aKTHB He MOlKe <npO.llry6HTil HJIII
pa:>BHTH CBOj pa.ll jorn ll y· .l!PY!'H-M npaHl\HMa, llJ!Il ce qaK
npeTBOpHTil y aii<TilB <TIO .l!PY!'OM 'f!HTalhy, llJll! HC'I'OBpeMeHO
pernaBaTH 'Bilrne HHTa!ha. JlaKO MOJKeMO saMHCJII!1'1! .!(a aKTilB KOjll ce ·cacTao, Ha npHMep, sa Hery .llene YTBP.llll .lla •YqecHHnH •He anajy nncam, na .lla ,ce lKeHe y TOM aKrnsy <D.llJiyqe sa rrocenHsalhe anan<jla6eTDKor Teqaja, !!Jill .lla ce ;aK
opraHHSyjy HH.l(HBH.l(yaJIHO <0-ITilCMe!ha~alhe MJJa,!(i!X MaJKH.
naJbe, )1.3 Ce H:oHXO\Ba capa,U.fb3 pa31BHJ3 H ITO ITHT~I-hiHMa II0-
60Jbillallalha li'HrHjeHCKHX YCJIOIBa lhllXOilllX :r<yna KaO
npe.llycnosa 6oJ&er lKHBOTa lhllli'OBe .llene, .lla ce Taj ncTn .
aKTHB sarrHTepecyje ·H sa pa.ll_ rnKoJJa, nornTo o6yxsaTa >KeHe KOje HMajy erapnjy .l(€1\•Y HT.l\. 3Haqn Haillll aKTHBil MO.fJ!Il 6n .ycrsap!! O.llroBapam Ha saxroo KO)n je noCTaBJbeH
aKO HX CXBaTHMO, opraHHSyjeMO ll ITOMOrHeMO' y TaKO II!HpO..
KOM
orrceny.
, )laJhe Tpe6a HaCTOjaTH Ha illTO, Befioj aJKTJlBllSanHj!! lKeHa y .llpym'M oprannsannjaMa, .'Y 3a.llpyra<Ma, y K,yJITypHOnpocseTHHM op·raHnsannjaMa, ·C'IlH!I:Il'KaTnMa HT.l(. OcHDBHa
opraHusannja A<l>/1\, ys noMon epecocnx •11 rnaBHHx O.ll6opa,
Mapa 6nTH anoco6Ha .l(a .I!Ialje nyr JJ;O rux lKeHa. A <jlopMe
Mory 6HTH HajpasJJHqllTHje Hell npeMa ·IWHKp€THfiM ycJIOBJ!Ma, H .•y carJJacnocm ca pyKoBOJ!C1'B,Ma ,osnx opraHn·san:Hja. AKTRB lKeHa sa.llp.yrapKR, Ha rrpuMep, cnrypHo tie ce HHrepecoBaTH sa npo6JJeMe sarnTirTe paJJ.He MajKe, a cmap je
oJ!6opa A<'!>/:K Jla HM npn TOMe· rro·Morne.
,Ca.lla npenasnMo Ha .llpyr.y <jlopM.y rpa.lla ca lKeHaM'a Ha
Tepeny - Ha MaeosHe KoH<jlepeHnnje lKeHa. TnM' .KoH<jlepen' IJ;Hja1Ma y llOCJJepaTHHM •YCJJOBHMa qeCTO ITyTa HHCMO ycneJIIl .l(aTn aKTyenaH sHa<raj. One c'y qaK qec'ro rryTa MHoro
.l!OnpnHeJJe JIIijt'JJioHnsnpa!hiY Harner pa.lla. Kmr<jlepeH'nHja
csrrx lKeHa, Kao je.llHHif o6JIHK pa.l(a · A<P/:K ca JKeHaMa, r.lle
He MO>KeMO BOJ!'!!TH paqyHa 0 lbllXOB'HM pa,SJIIlqlfTf!M U0Tpe6aMa H HHr.epecHMa, ,cBa~aKo c,y 'rrpe2KHlBeJie, aJirH us Tora He
CMCMO J!OHeTH sa:KJhy'laK .lla He rpe6a Bnrne caSH'BaTu YOO'
lUTe KoH<jlepeHn:nje JKeHa na TepnropnjH oCHOBHe opraHH3a-
�31
30
!1Hje. Mil ne-Mo !IX ca:>BaT!I y Bell!IM BpeMe.HCK!l1M pasMaljHMa,
rrpeMa KOHKpeTHHM rrorpe6aMa, a ca.l(pMaj ·JIM MOMe 6HTII
HajpaeJP!Iqnmjll. To he 6uTII KOH<jlepe!IJ1!1Ja n-o npHspei\HllM
IIJ':lTaibMMa, Ha ITipHMep J(UC'KYTOBalhe lflJiaHa MeCHOr O,!J.6opa,
c rroce6HWM pocsproM Ha ,yqernhe MeHa. ,Ua.Jbe, o sa)(pyrapcrsy, o .rr!lraibHMa no6qllirna!ha noJbonpHBpe)(e, o rrpo6JieMH-'
Ma IIIOBena!ha tiipOI\IYKT!fBHOCT!I pa.l(a, 110 11!!Talhi!Ma IICXpaHe
II CHa.6)(eBa!ba C o63!1pOM Ha yqernne lKeHa Ha Ma•COBHOJ KOHTpOJUI,
no
TIHTalhHMa OTBapalba
Me:H,3-ll, IIIiK:OJ]C~HX KYXIUba,
!hllxosoj KoHrpoJIH UTI\. To he 6\rru rroJPIITJiq]{e KoH<jl~peH
!1Hje, Ha rrpHMep sa o6jarnfba.satbe· nojeAHH!IX noJIHTli'IKHX
)(·oral)aja, •yrrosHasa!he ca npo6JieMHMa •MeljyHapo)(Hor )(eMOKparcKor rroKpeTa lKe!_la, o M.U<P/1\, o pa•cKp!!H!Kasa!hy liMrrepHjaJI!ICTif'rKIIX rrJiallbsa rrpom.s Hose JyrocJiaBJIJe I!TI\. Hem Ta•Ko he 6HTI! rrorpe6Ho saje)(HH'IKa KoH<jlepeH!1Hja no
11p06JieMHMa capa)(!be CBHX lKeHa OCHOBHe opraHI!·SaiJ.rrje Sa
samnrry MajKe n )(ereTa, sa Me1)yco6Hy noMon liT!\. Mil HeneMo, jacHO, <jlopcHpaTI! O.l(pMa•Ba!be IIOCe6HliX oifOJI!ITHqK!IX
KOHrjlepeHIJ.Hja ca MeHaMa Ka)(a. rrocrojH Mor.ynHocr o6yxsaTa!ha H M06!!.flll3a!l;Hje MeHa !Kp03 <jlpOHTOoB:OlliJ KOH<jlepeH!1Hjy. !lira •BHme 'MH MopaMo rJie)(anr Ha Ham pal\ Kpos rrepc·
neKTliBY rnw Beller •}"K'JbyqHBa!ba MeHa y orrrnTI! TIOJ!Hl'l!qKfl
JI(HaoT •Y opralfl!Sa!1HjaMa Hapo•)(HO~ <jlpoHra, ·Cl!HI\HKa'ra
HT!\. AJIII jam yseK nocroja rrmpe6a, Her)(e seha,, Her.l(e Malha, rroce6Hor pa)(a ca JKeHaMa na ·c THM 11 noce6mrx KOH<jlepeHU;nja A<P/1\. OpraHnsoaa!hy n nplllllpeMaM!hY OB·l!X KoH<jlepeHIJ.IIja Tpe6a nOOBeTHT!I MHOPO B'llrne HaJK!be HePO)\OCa)(a
CsaKa KOH<jlepeHL\Mja, na 6HJIO no KojeM nnraay, a'Ko je npaiHJIHo np!!npeMJbe~opa .ua AOnpnHece M•061!.JIHsau.njll lKeaa •Y 6op6n sa c'onHjaJincTll'<Ky nsrpa.ulhy, Hii!XCl'BoM ascnn-.
TaBa!bJ 'Y TlcYX·Y U)(eja ·C0!1UjaJIII3Ma, !biiXOBQM pasyMeBa!hy
TIOJIKTMqKe Jrl!HIIje Harne l(oMyRII'CTH'I]{e napr11je. Ta•KBe KOH-·
<jlepeHIJ.IIje, nope.l(i aK'THBHOCTII JKeHa •Y MalhiiM rpynaMa aiKTIIBHMa - nOMOllll fie pal\y THX aKTHBa ,y TOMe rnTO fie Oc
HH )(06rrr,i •KpOS KOH<jlepeH!11!je 1\}"DJby •Ca)(pMIIHJ, 'lllTO he
J<.oHCpepeHU1
Hje il0TCTHI.J.3TH )KeHe 'H triiTaiBe 3KTHBe .11;3 Ce Me~
l)yco6HO TaKMnqe, lll'W fie pa3BIIjaTH KpiiTIIK,Y 'H CaMOKpiiTH-
K'J liT.!(. flope)(,! T!IX <jlopMII MOJK)\a Bell .l(aHaC, a 611ne Cll't'ypHO II y6yl\,yne, usparnhe Ha TepeHy jorn Apyre, Kao Ha npnMep eaBeToBa!ha pyKOBO)(HJiana aKTI!Ba (rro •11-cTOM nnTa!hy),
C<!!BeTOBa!be ·CBHX 'IJiaHOBa I!'CTHX a•K'DHBa Ha O.UpeljeHoj Te~
p11TOpl!jH.
Y·s TiJ pasHOJII!'KOCT <jlopMII CJHJYI[]Jba!ha JKeHa Ha repeHy
Mil cMarpaMO )(a Tpe6a jorn •)\aJbe pai\HTII Ha !bl!XOBOM yq.aprnne!hy 11 no6oJbrnalhy Mero.ua P)'KO·Boljelha · HarnHx eJtpeCKHx 11 rJiaBHIIX 0)(6opa A<P/1\ •Kao II UeHrpamror o.u pa_
MH He MO)KeMO 33M11iOJHfTil CHCTeM3'J1CK0-IIJ1aHCIKH KOHTHHyH-
paH pa.u Ha repe11y, pal\ Kojn rpalKn TOJIMKO paSJ:MeBa!ha, _. ,
.1\llp<lKTHe TIOMOlll! H y opraHIISaD;I!OHOM 'II Ca)(plKaJHOM •1_10-:
rJiel\y, 6es pyruoBOI\CTBa Koje h~ 6HTII crroco6Ho )(a npylKTh
o·.urosapajyny noMoh. AKa ·6McMo Mrr caMo rpalKIIJIH onheHIITO II nponaraH)(liCTH'fKII rOBOpllJJH 0 CBHM TIIM <jlopMaMa
pa.ua, caM-a MaJIO 6KCMO SHaJIII 0 CTBapHO J aKT~BHOCTII Ha
repeH•Y, H yMecro )(a 6neMO opraHHsau.nono paaaH]aJIII A<P~,
Harna opraH11sau:11ja 6n ce .y crsapH pacnJIIIIIYJia. JacHo l"
)(a yqsprnnelhe cpecKHX I! r;nasHnx o)(6opa HIIKaKo He cMe
)(a H)(e y CM!ICJIY .ysol)e!ha H·eKor Kpyror KaHIJ.eJiapncKor pa. Aa, 1
ysotjefha MHore npemioKe, o,ll.alliHJba.fha rr~ucaMa, oKpy-. .
lKH!Ina liT)\. Harnll PYKOBO)(ellll on6op1! MOpajy .U·06po op' raHJHsosaTH p~.l\ ceK~erapnjara •II ·c·eK·~HJa, nMaTII I\06pe,
peaJIHe IJ]JlaHGBe ·p~Aa, ·cnc1:el\.1a'DCK'lf ·pa,UHTH Ha lhHXo:&o:M·
_ UCIIYlbefby, CTaJIHO KOHTpOJfHIC3TH IhHXOSO H3Bpiiielbe. I-Jarna
pyKCJBO)\>CTBa rpe6a )(a sHajy OKYTIHTH OIKO ·ce6e aKTI!BI!CKH!he Koje he O)(JiaSHTH Ha TepeH H noMararn pa.u A<P/1\, H.aKaIIHa~e pa)(e Ha .upymM rroc.ITOBI!Ma .. Cpern<n 11 rJiaBHII o)(6oPH MOpajy. SHaTII )(a ITCYBeJKy ICBO•J pal\ ·Ca pai\OM 1\PYrHX
MaCOBH!IIX opra•msall!llja. H TO' ynos;ram ce nJiaHOM. CBIIX:
MaCOBHIIX •OpraHIISaiJ.Hja Ha repi!TOp!!JH Cpesa, 0)\HOCHO. perry6JII!Ke; •JCKJia)(HT!I CBOje TIJIBHOBe ca !bi!XOB'l!M; )\aTII II pa~BHjaT!I IIHIIL\IIja·raBy sa pa.r: )KeHa y OK.ll011J TllX TI.JiaHOBa,
, a nope)( rora n sa pa.u KOJH 1e one!1H<jlHqaH sa MeRe,. Ha npulliep: ys nJiaH HeJI!IKHx .ll:06poBOJhHHX .aKll!IIJ" HapOI\HOr <jlpo)f
ra yq11HUTII nope)( n.JiaHa sa anrrau.HJY Mel)y MeHaMa sa OI\JiasaKHa pa)(ose H nJiair 6pH·re sa )(e!1y MaJKH )(o6pOBoJbHHJC
pa.UHliKa; ys rrJiaH sa MOD!!Jl!HSanHjy lKeHcKe pa.uHe cHare y
IIp!!Bpel\y, npe)(JIO:»<l!TII HJiaH ll !KOIH'KpeTHy 110MOll Harne OpraHI!Saul!je sa orsapa!be .ycraHOBa sa sarnmry )(ene sanoCJieHHX M3jKH H CJIHtrHO:
.
.\
,
Tiope)( wra cpecKII 0)(60p11 1MopaJy 6!!TH oooco6HII )(a
IISHOCe np!!HijiiiiiijeJIHa nHTaiha Ha KO]a Hai!JiaSe .Y CBOM palJ.Y Ha 'repeny, a ne )(a llii!XOBa capal\!ha ca ooeraJIHM Ma•COB~
/HH~ o-praHH3?U.HjaMa· OCTaHe Ha HetK.HM BH'liJe TeX.HH"lJRIHM TIH-_
"ra!hHMa. Cxaarajyn11 •Cnoj pal\ Kao aalKaH eeKrop napTI!CKori.!acoaHor pa)(a, OHH Mopajy ca CBOM 03611JbHOlllllY aHa.ITI!SII-
,.
�33
32
paTU!beroB()"CIIexe !!He)\OCTaTKe II 3ai!HTepeCOBaTI!II OCTa·
Jie 'MocosHe oprannaauuje aa aaje)(HHqKo pernaBalbe III!Talba.
Hs garn11x 1\pyrapHua.aKTHBli'CKH!ba A<I>)K, HapoqHTO •Y, cpeOKuM' 0)\60pHMa, Tpe6a i<JoHaqHO )Ia HrnqesHe ocenaj 1\pyro.
paapei\HOCTH pai\a Meljj 2KeHaMa, a Ta~<o he oRe HajJiaKrne
0 paS6HTII TaKaB IICTH 0)\HOC KOjH qeCTO HyTa npeMa TOM pa1\Y ITOKasyjy O)l;60p11 HapOI\H•O·r <j>pOHTa, na qaK !I HeKH nap·
THdm KOMHTeTI!.
·cae oae npHMe)(6e ·sa2Ke TaKolje sa rJiaaHe 0)(6ope, Kao
11 sa UeHTjJaJIHH 0)(6op.
UeHTpaJ!lm o)(6op CMarpa )Ia je je)(aH o)(' rJiaBH!!X KOHKpeTHHX ilj)Ci\YCJIO'Ba Sa TaKaB pa)\ HaillHX fpyKOBO)\CTaBa OjJ·
. .
.
raHHSOBalbe eBH)\eH'UH:fe 0 •CTa!bY opraH!!SaUH]e, KOJB ]Ci\!IHO
M02Ke )\3 HaM )\3 MOTYflHOCT Ilj)BBOBjJCMeH!!X l!HTCjJBCHl\IHja.
Mil neMo 0 TOMe jolll noce6Ho ros.op!!TH. ',lla.n,e, rpe6a pasKHHYTH c uasecHHM ornopoM uamHx pyl<jOBOI\CTaBa npeMa
<jlopMH aKiHBa. HeKII cpecKH 11 rJJaBHH Oi\60pH cJia6o cxsaTajy, a jom ·MB!be ce aaJ!a2Ky sa OCTBape!be a!lrnsa Ha Tepe,
Hy. Hcnma je )Ia je paasHjalbe opraH!raanHje ca TOJI!!Ko pa3JI!!qHTl!M <j>opMBMa, 'KOje npseiiCTBeHO 3aBJrCe 0)\ KOHKpeTH!!X ·YCJiosa 2KeHa Koje x·oneMo o6yxsaTHTH, rernKo. O!laKsa
opraHHaanHja rpa2KH Oi\ Hall!er pyKOBOI\CTBa MHoro BHllle
aaJiaralba, Pi\1\a, pasMl!ll!JbB!ba 11 npoyqasarba Hero <j>opMa
HCKBKBC KjJy,Te 6HpOKp31'CKe OjJf3HH33l\IIje, f)\C .CBe 111\e CBO·
jHM q)3jJCTl!M YCTaJbeHHM j)B)\OM, f)\C Ce jJB)\ll Ca O'Kpy2KH!I·
l(aMa JIT)\.
Ja 611x ce noce6Ho 1\0Ta!KJia capa)(fbe uarue opraHH3aUHje ca Cl!H)\l!KaT!!MB.MH•CJI!!M, )\3 je ')\0 CB)\a 6!!JIO •Y TOMe·
nponycTa ca o6e cTP'if'He, a nocJiei\l!ne Tor a Ha TepeHy Blli\e·
Ce y CJie)\elll!M; oi!Jr3aK IIOJil!THql<j!l H K'JJ!TYjJHO-ilpOCBeTHH HH·
BO Ben 3anocJieH!!X jJi\)\H!![\3, noMalbKalbe capa)(lbe A<I>)K H'
Cl!H)\l!KBTa _!10 il'l!Ta!Dy DOMOllll pa)\HOj 2KeHH, MajuH !! lbel!Ol\!
)(eTeTy, a mTo je 1y BeJI!!KOj BCllllll'll je)(aH 0)\ B32KHI!X pa3JIO·
ra cJia-6or noJI!!TH'!Kor !! CTPY'<HOr Y31\H3alba pai\HIIU:e, y ·
0)(6opHMa A<I>)K pai\HHne HeMajy oHe yJiore Kojy
")Ia l!M3JY, H3jJO'IHTO 3a 0)\TOJ. 3aOCTBJI!!]HX 2KCHa. . 6!1 'MorJie
.
.
'
JaCHO )\3 ce HHrnTa He MC!ba y TOMe ll!TO· .Y <j]a6pHKaMa
H •ytTaHoBaMa noero jn opraHH3aU:H ja A <I>)K. Ami MH rpe6a
Ha_, Tepeay 1\B .Hacrojl!Mo )Ia y aall!eM pai\y yqecrsyje IllTO· BHllle )KeHa pai\H!IU:a, a e 1\pyre CTpaHe, Hall!a pyKC>BOI\CTBa
MOpajy )\3 'CTaJIHO capaljyjy Ca CUHJI:!!KaJTH!!M <jlopyMHMB y'
11l!Jby 3aje)\H!!'lli:HX M~pa sa HOMC>n pa)(HOj 2KeH!!, 3a IT0)\:11:
-~
'
sathe cseCT!I 2KeHa-pa)(I!!IL\~. Ta capa)(lba ca)(a HapoqHTO .
Tpe6a )Ia )\OJI33!! )\0 ll'3pa2Kaja,, y BeJIIIK•bM 33)\aTKy M06HJI!!3al(11Ije 2Kel!OKe pai\He,-cnare.
Dponpi\M KOjoH je ycsojno nem KC>Hrpec KDJ H Ha OC,HOBY KOjer Hallla napmja PYKOB0)\11 H3rpa)\lbOM 6oJber !! cpen-
HHjer
.tKHHOTa
3a c:se Hallie Hapo,ue, .sa. Haiii,y .ueu,y, n3rpa.u-
fbOM C011HjBJI!!CTI!qKor 1\PYlliTBB, Hall! Je npo·rpaM, ·nporpaM
csaKe pa)(He 2KeHe J.yrocJiaBHje. 06HMHe aa)\aTKe KOJe Je aa .
Hl!3 TO)\HHB Hall!a Dapmja ITOCITailHJia iflj)HXBaTaMO KaO CBO,je H 33JIO}I{'Hlle.Mo, ce CBHM CHa-raMa 33 I-bHXOBO IIITO
60'Jbe
!!3Bplllelbe. MH neMo pa)l;HTll ..Ha lbHXOBOM cnposoljelby II' CTIIM OHHM eJiaHOM H IIIOBepe!bCM 'Y Hallie p)"KOBO)\CTBO, Ca
)l;pyroM T,HTOM Ha 'le.Jly, Kojn ce •TIOKaayje y xepoj•cKHM no)('
BH3HMa H3illHX pa.LJ.HHK3 H •CBHX
_rp.y,rr;6eHJrKa
Hallie 3eMJbe._
To. he 6.HT!l Ham 0)\fOBOp Ha ]]03l!B Hame napTHje Koja ·~ac
je pyKOBOI\l!Jia Kpoa HajTe2Ke 6op6e 1\0 no6e)(e, ITOI\ ql!JHM
p.y!Co,somcT.soM cTsapa·Mo lJeiilliH 2KHBOT aa Hallly )(euy. To
fie 6HTU Haiii O,U,fOBO'p .CBIHM HMnepHJ3JI'HCTHMa M fbHXOBHM_
TIOKymajHMa pa36Hjalba Hall!HX TeJ<jO'BHHa, TO ne 6HTH Hall!
BeJTHKH )l,O!llp!!HOC 3aje)\f!HqKoj ·C'J1Bapll Ta6opa )(eMOKp3TH·
je H MHpa, Ha 'leJiy ca Cos jeTCKHM Case30'M, TO he 6HTH Hall!
omro•sop •CBI!Ma •KJieBeTHHl\liMa Hamer UK ca 1\pyroM T!!TOM
Ha qeJJy OBHM KJieBeTHilL(l!Ma Harne DapTHje !! 3eMJbC. ,
Hei;i\ )K!l>BII nem ICOHrpec KoMyHH'CT!lqKe napmje Jy.
rocJiaBH je!
.
HeKa 2K'H'Bil "pyKo•BOI\HJian narniix Hapoi\a ,y con!ljaJIHc
CTH4~<oj H3rpai\lbH, JJpyr T!lTO!
,napTuja je nonyJiapHcalbe CCCP ~xBaT~Jia Kao ca.
CTaBHH )luo 6op6e aa ocJio6oljelbe. Ona Je ytiHJCI\HJia Mace
,ll;i\ jecyA6HHa HapoAa Jyrocnasuje HeO)\Bojnsa OJ\ cy)(6HHe
H 6op6e CosjeTCKor Case3a. Oua je ytije)(nJia pai\HH uapo11.
uarne 3e.;.rue Aa je npyJKaHa 6optia npoTiiB OK}'naTopa HCTOspeMeuo u 1\Yr npeMa xepojcKoj 6op6u uapo)(a CCCP, Oua
je Y'IBJlCTHJia KOA Hapo)(a uerroKoJieoJbHBO sjepy y · <;CCP,
0Ha je paa6nJia KOJ\ Maca npe)(pacy)(e o CCCP u o6JaCHHJia 11111 cseTcKo-acTopncKy ocJio6o)(HJia'IKY MHcujy CCCP.
Bjepa napTuje y CCCP nocTaJJa je sjepoM uapo)(a. 0cuosy 'IHTaBe Te nponaraHAHe )(jeJJaTHOCTH )lao je 1\pyr TuTo
y CBOjHM
..
MHOro6pojHHM fOBOpHMa H lJ.IIaH.U.HMa.".
. (M. 'BHJIAC)
�35
/
,,
y WnpoKOM Ep11jery yqJiaffieHo y Hapo.!(HII cjlpoHr sa speMe
naMpa .4.000 l!{eHa.
. ,·
.
AJIH ns6opH cy I!M3JIII n csojux HeJJ:OCT3TaK3 11 npo. mycra, · KaKo y npHnpeMaMa, T3KO 11 y caM oM cnposol)elhyi
HSOOpa. 0 lhi!Ma . neMO T3Kol)e OS!\e TOBOj>HTJi ,!(3 Oil Ce
HCKYCTB'HlM3 Koje CMO
Mapa HaiJ,esa:
PE<I>EPAT 0 HEI(11M OPfAHI13AIJ,I10HI1M
DI1TAI-bi1MA
Je.n:aH o.n: seOM(! saJKHHX ycJiosa sa ooJbH pa.n: Harne
opraR!lSaiJ,Hje jecre ."IJipaB!lJIHO l!sspm3\Rafbe oprniDHSal\'1-0HilX s.n:araKa. L(pym KoHrpec Jl{eHa JyrocJiasnje yrspp,Ho
Je Has· opraH!lsaiJ,HOHilX rperna•K3 Koje cy HaM CMeTaJie y
p3.1\y . .[(3 6H ce ucnp3sHJie ose .yrsp~eHe rpernKe a rrpaBHJIHo nocrasHo opraH!lSaiJ,H·OHH pa.n: Ha Tepeny, HssprnHil o.n:oop A <I>)!\ Ha CBOM C8CT3HKY OJ( 6 . arrpHJia 19~8 TO!UlHe
H3p3JJ:HO
je
33KJbYtJ'Ke rna opraHH33UROHHM llHTaH..-...UM3, lWjH
ce !Ben ciiposo.n:e Ha repeHy.
.
. .
•·
, DeTI! KOH!'pec .l(OMY'ffillCTHqKe naprnje JyrOCJI3BHje, VKaSYJYnll Ha !BaJKHoer pa.n:a c3 JKeH3M3, ll!O.!\BYK30 je · no1·pe6y 33 jOJ? eJI3CTfl'qH,lljliM O•PT3HH3a!J,HOHHM cpopM3Ma · pal(a,
npeKo KOJHX 6RCMO ]Om Willpe o6yXB3THJie Mace JKeHa. Domro je .1\pyr3pHL1,3 Bn.n:3 y •C•soM pecjlepary sen · rosopHJia
0 OpT3HHS3Il,'llOHHM cpopMaMa, ja ny Ce 3a!(plK3TH C3MO Ha
J(B3 IIHT31h8: ITH"Ta!he HS6opa 'H KOllrpeca 0.!\pJKaHHX y HBKHM
peny6JHIK3Ma. .. . ·
0):( LlpywT ·KoHnpeca A<P)K O.l\pJKaHn cy Hs6opH sa
o.n:6ope A<P)K y Cp6njn, MaKe):(OHIIjH, EocHH " XepLI,erosHHII, Kao 11 KoHrpecH nocJie II&6o•pa y Cp6njn n MaKe):(OHHjn,
a sprue ce npnnpeMe· aa ns6ope 11 KOHrpec y CJioseHnjli.
1) lh6opM ·CY J(OIIp!!HeJIH )1:3 ce yqs'PCTe 0!\00pH H rrpollilf,p.n H3rna opraHIIS3!\IIja. HsaopaHII •cy HOB!! OJ160pH, senHHOM 0,!( MJl3QllX aKTllB!lCTKHfba, Hp!! qeMy Ce BO)l:HJIO paqyHa II 0 HaL(!lOHaJIHOM H COUIIjaJIHOM CaCTasy, HJTO npyJKa
r3paHTHJY s3 6ollil! pa11 Harne opraHH3aL(Hje y6yAyne.
. 2) H36opn. cy. c je](He CTpaHe JIOITp!!HeJin ·nMaco'sJbelhy
Harne ·opraHH3al.\l!]e, a c .n:pyre crpaHe 11 M3•COBHHjeM crv. nalhy lKeHa 'Y Hapo.n:HII cjlpoHT, jep •cy ce lKeHe' np!!JIHKOM'
11s6opa iY'fll!CIIil3Jie •Y HapOJ(H'li cjlpour. T3J<O je, na np!!Mep.
,J:L:OC3)J.a Ha
TOMe CTeKJlH MO-rJie IIO•
CJIYJKHTII peny6m,Ke Koje ce HaJia3e npe!\ usoojiiiMa.
1) Je):(aH o.n: npynHHX HeJIOCTaTaKa 6!!Jia je neJ(oso,hHa
MOOIIJIH33!\Hja JKeHa Ha. pas.>mM TIIIT31hHM3 y TOKY npe~\HS·
6opHe arHT3UHje. ArHT3I\llj3 Hllje spmeHa Ha o•cHosy pa.n:c
HHX TIJIHOS3 KOjH Oil OI!Jlll TaKO peaJIHO IIOCTaBJbCHH II 6.n!l·
- CKIH )KeHaMa, ,D.a 6H MOrJIH O'KYIIHTH IIIHpOLK.e Mace )KeHa, Ka· .
KO. y rpa)l:·OBHMa TallO H y CeJIHMa.
. Y
/
HeKHM MeCTHMa, 1yMeCTO .Qa Ce o,a;p2Ke I!Jie-HyM"H !-!a
6H ce pa3pa!\HJIO lli!Ta!he Cll'POBO~e!ha H300pa, ·0;\P•
KOJHMa
JKaH!! c.y caMo cacraHL(II 113sprnHHX o.n:6opa a Her11e qe11
Hll TO, KaO Ha rrpHMep •Y Cpeay cspJblllliKOM· r.n:e je CaM Ce·
Kperap cnposeo. H36ope. L(aJbe, y HeKHM Mecn>Ma Mecro
cpecKnx H36opmix KoHcjlepeHI\IIja o.n:pJKaHI! cy eaMo nJieHy·
Mll Ha KOji!Ma cy H3a6paHII HOS!l OJ(60pll.
Hecxsarafbe .nnJba H36op3 BH!\11 ce H y TOMe mro cy
HeKe opraHH33L\HJe nocTaBHJie .n:a npas-o yqemna Ha H36oJ?HMa IIM3jy C3MO JKeHe qJiaHHue Hapo](Hor cjlpoHra, a TO
Je H3p3!SHO •CY3HJIO ,yqemne JK"H3 H3 !!36op!!Ma.
Hapo'!Hro HHje ycneJio Harni!M opraHHSall,HjaM3 .n:a sa
.us6ope S311Herepecyjy -pa.n:H'IILI,e. 33TO je .yqemttc lKeHe p3.!\HHL(e Ha ns6opHMa 611JIO CJI36o, a !ICTO TaKo 11 6poj pa:\·
Hlll\3 y HOSOH3a6p3HllM OJ160p!!M3. je He,!(OBOJb3H."
Y
'HeKHM -MecTHMa BOjB{),UHHe HIIIJIO ce LiaK ,UOT.ne , JU'i
cy S3 ns6ope 6nJie nocJI3re nosHBHHLI,e caMo rroje11HHHM ><eHaMa. Doje!\HHH O!l:o6pu HHcy ce norpyJJ:IIJIH JJ:a J6ee6c "-e
Tip3BHJTHOM ·H36opHOM
3fliT3UHjnrvi- lll3JI333K
CBHX -_IKPH1
1!:"1
. 11s6ope, n3 cy npH6erJie rajHoM rJiaca!hy K3o cpe!\CT"BV '"
npHBJiaqefbe lliTO setter 6poja_ JKeHa 11a ·,yqecrsyjy Ha H36!).
pHM3.
CBe -ase rpeurKe .n:em3saJie cy ce 11 nope.n: rn.re ..... ,,
cy 6HJia .!\3Ta J(eTaJbHa yrry1'CTB3 ns UeHrpaJlnor c "" , ..
A <P )!\. S3THM qJI3Hl\H H ycMeHe J\HpeKTllBe.
2)JlpyrH. 0300Jb3H !Jj>OITYC"T 6no je raj lliTO
Y!IR"·PHH''
CeJIHMa,
y
ce
KOJHMa Je pa,[~. II HHaqe. CJI2.6, I-IHje TI0"""'-··y_, .... ,
BOJbHO Il3)KJ-be,
HlKO _na Cy H ca,n;a IIpHJU!KOM H360n"l .,.., '·
ceJia ocraJia ITIO eTpaHH 11 Heo6yxBaheHa. Her.y rrni~~,
·
P,..,
-
�36-
'37
JIH cM.o -H y -13etiHiiH ce.na n~;e )I{HBe HaunoHaJIHe MalhnHe. Ha
· npHMep y, Cpesy 6yjaHosaqKoM y 21 nmmapc.KoM ceJiy, r)(e
je 11 pal\ "'eHa cJia6, H!!cy yomme <aprneHH Hs6opn.
3) DOIUTO ey rJiaBH!! G)(OOpH ·O)(pe)(IIJPH BeOM'3 KparaK
poK sa •113Bprne!he an6op·a, ycJie)( re Kpa-rKone speMeHa HHcy
HI! MOrJie 6nrn nssprneHe ·CBe norpe6He amraiWOHo-rexHHqKe npnrrpeMe, HI!TH npy)K<'lHa IIOMOll cpeCKHM H CeOC;(T!M.
o)(60p!!Ma, a oso je yrHnaJio Ha npa•BHJIHocr cnposol)e•na
H36opa, ·Kao H Ha 6poj '"'eHa Koje cy i)'qecrBoBaJie Ha !136opHMa.
•
· J.136opHa amrannja 6HJia je He)(OIBOJbHo npnnpeMJbeHa
n cJia6a. Arllranl!ja Kpos wraMII·Y ol!Jia je He)(os-o.ILHa. YcJie)(
KpaTI<Olle BpeMe•Ha 3a_,l!360pHe IIp!!IIpeMe Ha MHOfHM MCCTHMa )KeHe Hli•CY npaBHJ!-HO ooasemraBaHe 0 1!300p!!Ma Ha n,reHYMI!Ma !l KOH<jlepeHnlljaMa, wm je yn!naJJo Ha 6poj yqe"3HHKa Ha H36opuMa. ArHTaUHja
1.::c ry 'HeJ.<;HM MeCTHMa CBC-
nHJia yrJiaBHOM Ha npocr-o nosi!Bacrne ua KOH<jlep·eHJIHjy. 3aro
je oHJio nojasa na ce ycJien cJia6or yqernna "'eHa Hs6opHa
KOH<jlepeHnHja MopaJia oruasHsarH. J.1s l!CTor pa3.nora lKCHe
cy_oJ16HjaJie na yl)y •Y o)J.·6ope. EHJm je qaK CJIY'JajeBa )Ia cy
HOBOH3a6paHe 0)(60pH1!!1e )l.OJ!a3HJIC eyrpa)l.aH y cpeCK!I Ok
6op H MOJ!l!Jie na HX ocJiooone. 0Bo je pe3yJJTar c.na611x npnrrpeMa, a HCTO TaKa je 'LIHI-beHHU.a ,Ua
y
MHOi'HM MeCTHMa CaB
reper pana nana na on6op, re je pasyMJbi!Bo wro ce lKeHe
Hepano rrp!!Majy y o)l.6op.
Jiwme arrrr3nrrje CKopo unje HH OI!JIO.
11s6opH cy rrpoBo~eHn y HeJmM MecmMa 6es capa;cH,e
HaponHor <jlpoHra H ·OMJiannHe, a r)l.e je ra capa)l.lha •rroc-rojaJI3 Ha H36op~ H3Jla31!JIO 90% I! BI!IUe)Ke;Ja (npi!Mep
Cpes napani!HCK!!). Ta~mr )l.e nl!je 6!!JJO re capanihe nern3E3JIO ce na cy o)l.oopn Haponnor <jlpoma HlliJII! Ha yunp6
H36opa. re cy >raK saKasnBane I! panHe aKnnje HaponHor
<jlpoHra rne je onJJa3rro jenaH neo JKeHa (ceJio 5eJiywn:h,
Cpe3 pilaaHf!qKrr) . .J1cro raKo newasano ce na HapoilHH
<~pDHT I!CTOra naHa II:P*ll IIJieHyM H jenaH neo aKTI!Bl!CT'<H·
lha ycJie)l. rora He nol)e na rrs6opny KOH<jlepeHnnjy.
Ho u nopen CBHX nporrycra H He)l.ocraraKa y Beni!HII epee
30Ba rrsnpweH!! cy ns6opa •I! ll3a6paHH HOBH O)l.6op!!. Mel)yTHM, He M62Ke ee y rrroTrryw/ICTH _JJefm )l.a . fe nocJle H36opa
HOBHX pyKoBoncrasa pan rrpaBHJJHO nocraBJbeH. HeKH noBOH3a·6paHn O)l.OOp!!, •YMeCTO )l.a Ill!!pOKO OKynJbajy lKene ll
Mot'inJmrny 11x .3a H3Bpmeae pasmrx JIOKaJIHI!X -sa)(araKa rrpe-
KO pa3HDBpCHI!X HOBIIX <jlop,Mll pana, JIOHOBO CaMH 1!3Bp!lla- Bajy cBe sanaTKe.
,·
.
MopaM uanoMeHyrn ·na CMo ce cJiy)f{HJII! HaJSH!lle aHaJI!I30M H36opa y Cp6!!jl!, jep HaM je Cp6!!ja ·O•MorynnJia na·
no61IjeMo nyH ysl!n y roK •cnpoBolje!ha nso6p3 n 1!36opHe
pesyJITare.
··
,Ua 6HCMo y enpoBoljelhy !!36opa ns6erJIH Harrpen HaBe)l.eHe HenocrarKe n rrporrycre rrorpe6Ho je ·Hapo<mro:
1) OnpenHTI! peaJiaH poK 33 crrposoljelbe !ls6opa •Y KOMe
ce MO·TY CDJIHnHO !13Bplli!!'Dl! CBe Il0Tpe6He IIp!J)]]peMe.
2) H3npa!BHTI! A06ap IIJ!aH HOMOhll HI!)Kl!M on6opHMa,
Kao n rrJiaH arrrranl!je KOjl! Tpe6a na )l.onpnuece yqewtty
"'eHa y H36op!!Ma.
J.1s6ope cnposo)(Hm y car JiacHocrl! n y3 rro,-ro:h ocraJJHX M3'COBH!IX opraH.nsannja Haponuor <jlponra I! 0MJlani!He.
l(ourpecn
nocJJe •c:npaBe)l.eHll!x !!36op-a ·Y Cp6Hjl! II MaKenoHHjll
onp"'aHu cy KOHrpecl! A<l>)!( mx perr.y6JIHKa.
3an3T3•K OBHX KOHrpeca OHO je na CYM!!pajy noCa},a!lllhe pesymare pa)l.a I! na ·ce nbcrase HOBH uenocpe)l.HII aananu open Harne opraHH3aiiHjc.
Ou;n KOHnpecn HMaJlH cy nmllrl!Bl!I!X pesymar3 ll •yrJJaBHOM 'O)J.TO'BOpHJIH UOCTaBJbeHOM 3a)la'TKY;-'" HIO OHH cy. H'M3J!H I! uenocra-ra-Ka 'H nponycra.
·
1) Hajsenl! He)l.ocraraK KoHrpec3 6no je ·Y TOMe wro pe<jlepaTu Hncy J10BO>JbHO nornpraJIH 6ynyne 3a)l.arKe, taKo n3
1ytreCHHUe 'KOHrpeca HH1CY tiTOIUJie ca jacHOM npeTc:TaBoM uJTa
Tpe6a Ben c.yrpa na pane.
·
·
2) Jorn yseK rrpeoBJI3ljyje MaH!I<j>ecTanrioHn KapaKrep ·
Kourpeca. J.-!3 p3na •KoHrpeca Bl!neJio ce na rJJ3BHH OJ160p!!
He nosH3jy na>BDJbHO :csoj repeu, jep je nara c.na6a aH3JIH3a.
1\oHrpecl! rpe6a )l.a HMajy panHI! KapaKrep !!' ni!OKycHj3
rpe6a na ce onBHja •Y roM npaBL\Y- Mel)ymM, JJ.HCKyraHTH
cy 1yrJiaBHOM ITOJI.HOCHJiif"H3Beunaje 1M oospTa~m ee Be:h!ffHOM
Ha- iycrrexe, AOK ey Ce Ha He,ZXOC'TaTKe BeOMa M3JIQ. HJIH HHMaJIO sanplKaBaJIH. YcJJe)l. rora KOHrpeCH cy .1106HJI!I U3rJJen
• Ool!qHe KOH<jlepe':nllje H3 KOjbj_ 'CBaKO I!M3 ITOHeillTO )13
KalKe.
,U!!CKycuja je raKol)e naJia BpJio MaJio o <jlopMaMa pa.11a
Ha CeJ!y, 0 sanpyr3pCTB,Y, 0 pany )KeHe-panHI!IIe lJ f)l..
�38
.
39
'
3) Y npnnpeMaMa aa Kolirpec 6nJio je raKol)e rrponyCTa H rpernaKa, pa11a Ha 6parmy, nnca!ba pe<jlepaTa .y noc
CJ!e)\!beM MOMeWcy,. TaKa 1\a ·CY pe<jlepaTH 6HJIH OllillTH a He
KOHKpernn n nwcy o6yxBaTHJIH CBY npo6JieMaTHKY repeHa.
· Mn c•Mo ·Ce Bnrne 331\plKaJin Ha He)\o·craQI!Ma, 11a 6n na
rora naByKJJH noyKe aa Ham 1\aJbH pal\. Ho He cMe ce OBHM
CTBOpHTH y6el)e!be )\a je 6HJIO 'llHille He)\OCTaTaKa Hero TIO~IITHBHHX .peayJITara o.n: ,llpyro~ !I<OHrpeca JKeHa JyrocnaBnJe .uo .uaHac, KaKo ·Ha y4BprrFmBa:rb:y, TaKa H Ha oMa·coBJbC!hV
Harne opraHnaaunje.
·
YKpaTKo hy ce jam ocBp~ynr Ha nnra!he eBHI\eHu.nje n
CTaTI!CU!Ke y Harnoj opraHH3aQHjll.
DpaBI!JI1J'H 11 rrJiaHCKH pa.n: Harne opra'Hnaau11je He MOJKece ·3aMIHICJIHTH ·6e3 BOt).f'lba eBHJJ.eHuuje H cranrerHKe na re~
peay.
•
·
DpeKo 'llol)e!ha eraTHCTHKe n eBH.QeHQ!!je npe cBera 11- ·
MaheMo 6oJbn YBHI\ y ,.·cratbe n pal\ opranl!aan!lje. Oao he
H3M OMOfyOHTH 1\3 MOJKeMO Ha Olpei\le HHTCpBeHI!C3Tll 11 npylKIITH noMoh 'HI!lKHM o.n:6op!!Ma. EsH,n:enu:nja ·I! crarncrrrKa
he U.OMOhH HHJK!ll'.i ·OI\60pHMa ,n:a· npaBilJJHI!je pyKOBO,Qe pa..D:OM n 6oJbe yrroanaj:y CBojy opraHH3anHjy.
3aro eBHI\.eHun~y He rpe6a cxBaTHTH Kao onrepehe!be
aa opraH!I!aanllJY KOJa Je npllKYTIJba, a Kao oJiaKrna!he pa.n:a
H J>YKO•Bol)elhe caMo Harnnx o,n:6opa. Han'Po11nB, eBHI\eHnnjoM
H CT3THCT!IKOM rpe6a y npBOM pe,n:y 1\3 ceeJiyJKe OHe opra"
H1!3aU¥je Koje je ·llpiiKYITJbajy, a aa 6oJbe pyKo.sol)etbe II npaB!IJIHHJ!! CBOJ pa,n:.
...
· YBIII)ajyh!! cBy BalKHOCT eBu,n:eHnuje n craTI!CTI!Ke aa
Ham pal\, U.enrpaJIH!I o.rr:6op je o.n:ny'lHO .n:a ce npnl)e npmcyn'
. Jba!hy TIOT'Pe6HHX ifo'iiaraKa sa ·yBolje!be E>BI!.QEJHnnje 111 ·cra'tHCTHKe Harne opraHrrsau:nje, Ka,n:p•o.sa u o yqe!I!ny JKel!a •Y pa3:HHM 8Kli,IHJaMa H n;o6poBCflliHHM pa,UOBHMa.
, · .He rpe6a cxBaTHTH oBaj rrocao KaMna!hc.KH I! CMarparH
.Qa je OH 331BplleH npHKynJba!beM TpaJKeHHX TIOI\aTaKa H yB·O•qe!heM <KaproreKe, <;rr!!oKosa 11 <jlnpMyJiapa.
.
EB!II\eHunja 11 ·CTa'PilCTIIKa MOpnjy 6HTI! lKllBH, caaKa
npOMeHa Mapa ce CTBJIHO YHOCI!TH :Y KBpTOTeKe, O'ITRCKOBNITI\.
· ll.enrpaJIHH 0116op je napai\HO <jlopMyJiape u ·KapTOHe aa
_Kapror~e, ~a KOJI!Ma oy .ynmHam rnaRHl! o.rr:6opu. To je
MHHHMYM KO J!! ce TpBlKII, a 'f Jia•BHH o,n:6opu. MOfy ,!IPHKYITJbaTl! l! .n:pyre no.n:arKe, sa KOje CMarpajy .n:a cy ·rrM norpe6HI!
sa 6oJbl! pa,n: H pyKoBol)e·!he; BOI\ehn npH TOMe paq:yHa 1\B He
npeorrrepenyjy opraunaau:11jy. 0 onoMe npeTxo.n:no
,n:a <i6BIBBCTe LJ.enrpaJII!H o.rr:6op;.
rpe6a
J1cTO TaKOMH O'leKyjeMO 0)1: fJIBBHilX o,n:6opa cyrecTI!je,
npe)(J!Ofe, KBO H rrpei\MeTe Ha Harne <jlopMyJiape, 'lli'IH> neMO
ycaBpill!!TII Boljetbe Harne eBI!)\eHU:Ilje H CTaTHCTI!Ke.
,MH HHCMO HCl.JynaJIH KopeHe KamtTaJIH3Ma, •.. HHCMO
<IOTKonanu TeMeJb, ocHosy yHyTpamlber uenpuja reJba. • • Aa
QI!CMO ra llOTKOllBJIII HMBMO je,QHO Cpe,QCTBO: 1\B I!peBe)!,eMO
npi!Bpe)!,y aeMJbe, Ha HOBY reXHII'IKY 6asy, Ha TeXHH'IKY 6asy MO)!,epue Kpynue nponaso,n:lhe •.• TeK ou,n:a Ka,n:a aeMJba
6y,n:e eJieKTp1I1f111U:HpaHa, KB)\B IIH)!,yCTpHja, '!IOJbOllpHBpe)!,a
H cao6pa1\aj 6y)!.y ITOCTBBJbeHH HB TeXHH'IKY 6aay MO,QepHe
KpynHe HHJl.YCTpHje, - TeK OH)l,a fi.eMO K0Haquo no6ujeli.RTH."
( Jle!bHH, Co'IHHeHIIa xxvn' CTp. 349)
,npasan uamer pa3BHTKB rpe6a, 1\BKJie, )!,a 6y,n:e, YCMepeH Ka nperBapa!by name aeMJbe y rexHH'IKH pasBnjemrjy
HHI\ycrpHCKO-arpapuy aeMJby. Ha raKsoj MarepnjaJmoj 6a311 rpe6a )\a ce uarpal)yje nama cou:njaJIHCTH'IKa eKOHOMHja."
(B. Klf,llP!i(ll)
,Je)!,HHO pyKoBo,n:ena ynora 11 rrpaBHJIHa JIHHHja Harne
flaprnje je, 11srpaljnoaua ua reMeJby uayKe 'l\lapKcHsMa-ne"'llHI!aMa MilrJia je y TaKo KpaTKOM speMeHy ue caMo o6opnTI! noJIHTII'IKY BJiacr 6yp>Koaauje nero u cpyrnnru lbeauue
'OCHOBHe eKOHOMCKe II03HIJ.U:je, OCHOBHe ll03HU,Hje KallHTaJIH3-.
Ma y uamoj aeMJbH. CaMo pyKoBo,n:ena ynora u npaonJiua Jill·
Hl!ja name flapn1je MOrJia je ycnOCTaBHTH TOJIHKO jali H KOli-COJIH)J.OBaH, 3a ,ll,aJLe o.PaH3HBe crroco6au cou.u:jaJIMCTHqKU
<:eKTOp llpiiBpe,n:e Kao liTO je TO Hall."
(B. i(H,llPlfq) ,Sea pyKoBO,n:ene yJiore
KoMyHiicrn'!Ke napr11je Jyro-
CJianuje, MH .n.auac ue 6HCMO HMaJIH Hone JyrocJianuje, HHTM
6n uapo)!,u JyrocJiasuje OI\HrpaJIII TaKo Kpynuy yJiory y ilenooo)!,!IJia'!KOM pary H 3a,QOOUJIII TaKO BeJIHKH yrJie)!, y
.CBHjeTy,"
,
(TlfTO)
'
�41'
/
He,11a CTeljJauosafi:
ITPE)l. )l.PYfH I(OHfPEC ME'BYHAPO)l.HE
)l.EMOI(PATCI(E <I>E)l.EPAIJ.MJE )I(EHA
n~orpaM name DapTHje Hac yqn ,!Ia je je)laH 0,11 Haj· ~
sa~<HHJHX 3a,llarana !'\.nTrrrjlarnncrrrqnof rjlponra JKena pas-
BI!Jaf!'e COJIH,aapHOCTH 'Ca ,lleMOKpaTCni!M JKeHCKI!M opraHI!·
.
sal\I!J"M CBHJeTa y 6op6n sa Mnp n ,aeMonparnjy.
.lla 6n. osaj !IHO rrporpaMa name Dapmje y ITOTITYHOCTH
OCTBapHJJII, MH fieMo ce II y6y,ay1:Je, nao H j\0 ca,11a, y Ham eM
pa11y pynoso,aHTH crroJbHOM ITOJIHTHnoM . name DapTnje n
BJJa)le. Ocnosn~ ITPFIHU:HITe Ha no jnMa ce ocJia!ha CITOJblia
ITOJJHTHna name Dap'rnje ,apyr I\ap_l(eJb je na V nourpecy ·
l<:DJ paspa,arro, a ro je:
·
, L . Csecrpana awr-nsHocr y 6op611 sa MHP n sa MrrpoJby6rrsy capa,a!hy Me~y ,aplKaBaMa Ha 6asu paBHOITpasnocrn
yoiTrnre, a y onsnpy Opranusal\nje Yje;J.mheHnx Ha[\rrja ITO·
Haoco6.
2. EIWH?MCKa capagfba ca CBHM 3eMJ:DaMa noje JKeJJe ga
· rrogpJKaBaJy ca · uall!,I?M seMJbOM Tansy capa,a!hy na 6asu
pasuorrpasnocrn n ITOllJTOBafba Me~yco6nnx o6asesa.
3. DoJJHTH<;na ITogprnHa cnaraMa noje ce 6ope sa MHp,
Sa .lleMonpaTHJY, sa Ha[\HOHaJJHy CJ1060)(y H He3aBHCHOCT; sa
CO[\IIj8JJH3aM.
.
4. Tnjecna capa)(!ha n csecrpana ITO)(prni<a MnpoJby·
6nso J )(eMonparcKo J aHTHHMrrepnjaJJI!CTH'lKOj rroJIHTHI\H CoBJeTCKOr Casesa n 3eMaJ:Da napo)(H~ ,aeMoKparnje.
5. ~asJ~Hjafbe csecrpau~ capa,a!he ca CosjercKHM Ca·
BesoM 11 3eMJbaMa ;rapo,ane .)(eMoKparuje y o6JJacTH rrpllspe)(e,
KYJirype Y 1\HJ:Dy Ja'lafba H l(_OOp:'\rrHal\Hje saje,annqnor rrprr·
Bpegnor pa3BI!Tna 3eMaJba COI\HjaJIHCTH'lHOr CBeTa H fbHXO·
sqr nyJITypuor s6JJHJKasalha."
. .
.llpJKehn ce yqe!ha Harue Daprnje, MH CMo go ca,aa nc·.
rrylhaBaJie name o6asese ITpell\a ,apyruM ,aei.!onparcnnM JKeH·
cnnM oprannsal\njaMa san rpaHHI\a name seMJ:De, n pynoso~
)(ehn ce OBHM rrpHI\HllHMa. Harna opraHnsau:nja je aKTHBHO
pa)(I!Jia y M.ll<P)I( ne caMo Kao !hena Hal\HOHaJIHa ceKI\Hja,
nero n Kao 'lJiaH Hss·prnnor o,a6opa. Hawa oprauusa·
I\Hja je ,aocro jno sacryiTaJJa JKene JyrocJJasnje na CBHM
cje)(HHI\aMa M.ll<P/K n ysnMaJJa ITyHo yqerntie y ,aonornefby
OAJJyKa ll rrpe,aJiora )(OHeCeHHX y U:HJbY jorn jaqe aKTHBHOCTil
M.ll<P)I( y 6op6n ITpoms ITOriTaJ:DIIsaqa paTa.
25 HOBeM6pa OBe rOAliHe OApJKalJe Ce Jlpyrn KOHrpeC
M.ll<P)I(. A<P)I( JyrotJJasnje he rrpeKo csoje )(eJJeral\Hje ITO)(·
unjern csoj nasjewnj o pa)(y us nora he ce BH)(jern Aa
JKeHe JyrocJiasnje cKyiTa ca csojnM napo,aoM neyMopflo pa,ae
Ha nsrpa,alhH csoje COI\HjaJIHCTH'lKe. seMJ:De, ,aa one crojehn .
qspcro ys Harny I(DJ, Ha qeJiy ca HarnHM UK ll ,apyroM Tu- TOM> HliKa,aa Hllcy sa6opaBHJJe )(a je ITHTa!he 6op6e ITpoms
HMrrepHjaJIH3Ma, nponm HaaanBaqa paTa - npsH Haw 3aJJ..a ...
TaiL I1 Ha OBOM JlpyroM KOHrpecy MH lJeMO H3HOCiiTH HaiTope
Harnnx JKeHa n IToMoh Kojy cy one ITpylKrrJie ,aeMoKpaTCJWM
rpqnoM Hapo,ay; IT0Ce6HO lhHXOBOj ,ajeU:H, ITOMOlJ KOjy cy
Hece6nqHo O)(BajaJie o,a csojux ycra n cJJaJJe AJJ6aHnjn ..
Mn heMo nannjer11 run cy name JKeHe ypa,anJie ITOBO)(OM
MOHapxorjlawncnrqKor repopa y UIITannjH H fp'll(oj, o naUieM yqeiUhy y KaMITafDH- sa cMarheae Haopymalha, aa a-a·.
6pany aTOMCKe eHeprnje y parHe cspxe, ITpoT'\fs para y fpq·
noj, I\nHn, BIIernaMy. HT:'\.
HsHocehn ITpe)( anrnrjlarnHCTKHihaMa u:njeJJor csnjera
rporoJiHWihll 61IJiaHC CBora pa,aa MH heMO jorn je.J(HOM AOKa33TH HaW HHTepHaUJi:OH3_JIH3aM
TpHOTH33M
y
KOjeM Hac
H H3III COIJ;HjaJIHCTH"LJKH rra·-
je TOJl.HHaMa
B3CIIHT3B3Jia
·Harna
Daprrrja.
11s sal!aTaKa, noje je V noHrpec I\DJ rrocTaBI!O, sa Harny
opraHnsal\Hjy ITpon3Jiasn aa)(aran )(a MopaMo n )(aJbe na·
CTaBHTH I! ITpo,ay6JbHBaTH )(OCa)(aW!hY Harny capa)(fby ca
CB jeTCKHM aHTHrjlalliHCTI!'lKIIM IIOKpeTOM JKeHa y 6op6H sa
MHp ll ,aeMoKpamjy, ,aa H )(aJ:De, Kao n ,aoca)(a, rrpyJKaMO
11YHY ITOMOlJ ,'l€MOnpaTCKHM ·JKeHCnHM · opraHH3aU:HjaMa.
Y sean c THM ITpe,a Hamor.! opraHH3al\njoM crojn: )(a
jorn HHTeH3liBHilje pa)(H Me~y JKeHaMa y CMHCJiy HerrpeKil:'lHOr, CBaKOJ.(!ieBHOr H CHCTeM3TCKOt
o6jaiiHhaBalha
.Uy60J~fr
�43
-42
l
nose3aHoerw Harne 6op6e Ha rroJby n3rpa)1Ibe conlljaJIH3Ma
C OIIU!TOM 6op60M 3a Mllp.
· . KoHKpeTHo, y · OBIIM )1aHnMa rrpe11 ll:pyrn .KoHrpec
MD:<!>)!( MH MopaMo:
1. 11 )1aJbe HeyMopHo pa)111TII Ha yrrosHaBalb y JKeHa ca
crroJ:bHOM ~OJIHTHKOM J'::{arne flapTHje· H BJiaJJ:e, IIITO 3HaqH,
)1a Hame JKeHe IIMajy eras Harne B,1a11e rro CBIIM Me~yHapo)1HHM rruTalbiiMa (Ha npHMep 11a rrpoy~asajy rosope rrperCTaBHIIKa Harne 3eMJhe Ha \ Me~yHapo)1HHM KOH<j:JepeH[jHjaMa, )1a
3Hajy KaKaB je craw Harne 3eMJhe no II!Ira!hy fbeMa~Ke, rro
KOJIOH!IjaJIHOM ITI!Talhy, no nl!ra!hy Tpcra, Harni!X rpaHHna
nr11:, 11a 6y)1y yrro3Hare ca HanopuMa 11 ycnjecHMa Koje je JyrocJiasl!ja IIOCTHfJia II IIOCT!IJKe y 6op6l! 3a Mllp ll )1eMOKpamjy.
""
Harn3 IlapT!Ija Ha·c 'B0)1!I nyreM Henomr,e)1He 6op6e npo_TIIB IIMnepnjaJiucra Ha '!lljeM ce qeJiy )1aHac HaJia3H HajII.p!ba peaKU:Hja AMepHKe 11 EHrJieCKe. Y· pasorKpllBa>hy parHax xyrnKa'!a 11 aMnepnjaJII!Cra Hama ITaprHja H Hama Hapo)1Ha BJiaCr- HMaJIH cy orpOMHHX ycrrjexa.
2. ITpou:ec y 3arpe6y Ha)1 ycrarnKHM 3JIHKOB!1HMa Mn~
.JIOill-KaBpaH H ocram-rMa, Kao a . cy~ei-be recrartoBcKo-aMe:pH'IKHM rnnnjynnMa, OcsaJIJ1y, Jypaunhy n · ocra.iiHMa y
Jby6JhaHH, orKpHJIH cy Mero)je 6op6e Kojy MMrrepnjaJincrn
BO)J.e IIpOT.HB Harne 3eMJbe 'KaO H OCTaJIIIX se:rvraJha HapOAHe
.)1eMOKparnje. CsaKa nama JKeHa rpe6a )1a 3Ha KOJII1KO cy
DB a cy~elba y Jby6Jbauu H 3arpe6y 3a)1aJia crraJKaH y 11a pan
_ .Me~yHapo)1tiOj peaKU:HjH, KaO II Ib!IXOBHM HaMjepaMa IIOT!IaJbi!Balba HOBor para. OBI! npou:ecli cy 3Ha~I!Jlll seJi"HKH )10rrpHHOC Hallie 3eMJb-BapH MeljyHap0)1HOf MHpa; OHH cy 3Ha'!HJ!H seJIHKY no6je11y qarasor )1eMoKparcKor ra6opa Ha)1
Mpa'!HIIM HaMjepaMa peaRU:Hje.
3. !1 )1aJbe Me~y Hajrrmp<iM MacaMa JKeHa nonyJiapH3HparH MD:<!>)!( 11 IbeH ocHoBHH nporpaM: 6op6a 3a Mllp H )1eMOKpaTHjy,. 3a npasa JKeHa H MajKII,·3a aarnmTy 11jeu:e. Mn
neMOyii03H3TH JKeHe ca 3Ha'lajeM ll:pyror KOHrpeca MD:<!>)!(.
4. Hawn r JiaBH!I o)16opn rpe6a )1a Hanpaae rrJiaH KaRo
:he yno3Harn >Kelfe ca 0)1jiYKaMa D:pyror KOHrp~ca rrpeRo Hajpa3HOBpCHHjnx <j:JopMH, Kp03 rrpe)1aBa>ba, KOH<j:JepeH[jHje, caCTaHRe, '!HTaJia'!Re rpyne, npeRo Kypcena ·Koje Harna opraHrr-·
3aUHja OJJ.p}l{aBa, npeKo unaMne HT,U.
-
'
y roR.y HOBeM6pa y CBI!M pemy6JiHKa!fc~HM JIIICTOBHMa
Tpe6a o-6jaBHTH qJ!aHKe 0 MD:<!?·/!(, y lbHMa neMO )1aTH O'CBpTe Ha y.onjexe K·oje je C!>e)1epanHJa nocTHrJia 011 lbeHor ocHHaatha, o ;lbeHOM 3Ha'!ajy 3a )1eMOKpaTCKH 'IIOKpeT JKeHa Y CBH. jery nr11.
·
_
5. ITpuje Kao n y roKy Di1p~asa!ha ·n11pyror RoHrpeca
MH heMO ca HarnHX KOH<j:JepeHU:Iija H ·Ca'CTaHaKa CJiaTII IT03)1paBHa iiiHCMa •Y KOjiiMa ne 611TH •Ca,llpJKaRe JKeJbe HalliiiX
JKeHa:
11 a MD:<!>)!( jorn HHreaHsHnje pa)1H Ha mupoKOM OK)OIT-
.Jbafhy 1KeHa,-, LIHT31BOr 'CBHjeTa, a Hapo'l!HTO OHHX·KO.Je ]Dill ~H
oy qJ!aHOBH C!>e11epau:nje, 11a .neyMopHo paAH Ha pqaH>y Je)1IlHCraa u yqaprnnelha Me~yHapD.rr.Ifor )1eMoKparcRor aHTH<)Jarn!I•CTH'lKOr <j:JpOHTa >KeHa; .
_.
)1a Jl:MC!>)I( jaw Bllrne 'llOJa'Ia C'BOJ:f a•KT,HBHOCT Y 6op6H np01'H'B
ITOTII3JMIIB3lf3 HOBOf ·paTa;
.
.
.rr.a -crrpoae11e aKnnjy ga noMoh JKeHaMa KoJIOHH]3JIHHX
"3eMaJb3- KOje C·KJ!lii3
-~ca
<CBOjHM
HapO-JJ.~fN!3,
IBO,Ue OCJI06n,II.H-
'Jl3'1K>!! par npoTHB HMIIepnjaJ!FLCTII'!KOT ]3"pMa ..
y THM runeMJ!Ma ynyrnneMo Ham saxrJeB aHTH~amH
·CTKHihaMa AMepwKe, EarJ!ecKe, C!>paHnycKe, XoJiaH,~I!Je )1a
- rro-se11y jorn ornrpnjy 6op6y 3a pa3ompusa!he CBOJHX HMnepnjaJiuCTH'!KHX aJia)1a, 11a ce JKHJiaao 6ope. 3a noaJia'!~Ibe
rpyrra 1! 3 3eMaJba 011 lbHX oKynnpaHHX, )1a JOrn yrrop:mJHM
pa)10M y6je~yjy c'Boje JKeHe ,a M3JRe 11a He waJBy c]30Je CHHoBe sa nopo6JbaBalbe 11pymx Hapo)1a, ga ryme!he tb!IXOBIIX
OCJ!060)1lhl!a '!KHX 6op611 ..
6. l(ao je)1aH AIIO Harner pa11a •Y ;ITJl"I'IIpeMaMa sa Jlpyrn
l(oHrpec MD:<!>)!(, nama opraHH_3aii;I!Ja lie pai1HTH Ha ynoJIUBalhy HarnHX JKeHa Ca KOH<j:JepeHU:HJOM JKeHa a3HCKHX 3eMaJha, .K'oja ce rpe6a 0)1pJKar'!! 15 ORT06pa y Kan_Kyrrr. Mel)yrHM, HH,ll!ICKa MapHOHeTCKa BJ!a)1a 3a6paHHJia je 0)1plKaBalbe ose RoH<j:JepeHu:nje n y3 <)JamHcrrr'!Ke •Mer-o)1e re~opa
Hall HH1I.HCKHM- 2Ke'H3M3
H ,II.jeU01
M iTIOKiYlllaBa ,Ua --cTipHJ~l!H
•6op6y JKeHa ga lbeHa )1eMoRpa11CKa II!paaa. H cJio6o)1y. 3aro
IJITO Ce 'COJ]H)1apH'llieMO •Ca QCJI06HJ!a"!KOM 6op60M ·H -~OKpe
THMa nop66JbeH!IX •Hapo)1a Harne JKeHe he •YIIYTHTH CBOje n.porecre rrpOTHB 3a6paHe KOH·<j:JepeH!11lje JKeHa, 0)1JIY~HO neMO
gaxT'I!jesarn 11a o)1o6pe o)1pJKaaalbe K-oH<j:JepeHIJHJe. )!ZeHe
Jyroc.rra•Bilje, Roje -cy npomJie crpaxore <)JamHCTH'!Ke oKyna'IHje, Ca rHyrnalbeM he OCY,IIiHTil repop KOJH C'Ilp0B0)1H IIH)11I-
�.-
,,
__
'
•...
44
CKa IIOJIHU;Hja Hal( HH)(H·CKHM Haj)O)(OM H eHeprHqHO Tpa:>!<HT!I
)(a rrpecraHe ca nporoHoM .
.lla 6n ce name JKeHe jom 6oJbe ryrrosHaJie ca JKHBOTOM
. H 6op6CJM KOJIOHHjaJIHHX Haj)O)(a H yqernneM JKeHa y !bDj,
L\eHTj)aJIHH 0,)(60p ne HS)(aTU 0 TOMe 6pO'liiypy, a MHOTO ne
HaM liQMOcnH .'!JiaHIUI K•OjH ne mmnn ry Harnoj liiTaMm<
Y BeliHM rpa)(OcBHMa H •Y Capa)(lbH ca Je)(UHCTBe!fHM CHH,
1\HKaTHMa rro cj>a6pRKa•Ma ·OI\pJKaneMo rrpe)(aBalba sa JKene.
·
,QucKycuja
To •cy sa)(aU;n Koje no OBOM nHTaibY Harna opraHH3a!1iija rpe6a )(a HCHYHH
Mn neMo H •)'6y)(ylie, KaO H )(O!Ca)(a, CBHM <9Bojmi lHaraMa nacrojam )(a pai\HMD Ha· jaqafby •Mel)yHapo)(He coJIH)J,ap.HocTn 8HTHciJaruu~)KHiba ·CBHjeTa, HaKO HaM· Ha TOM pa-
1\Y Beli 1\aHa•c rroqaBffiajy rrperrpeKe H HeKe JKeHcKe )(eMOKparcKe oprannsa11Hje .y 6parC'Kll'M seMJbaMa.
0He TO. )(8HaC IIO<IW'Syjy THMe, !p'TO OI\6Hjajy capa)(!bY HSMel)y A<!>)!( H WHxom!x JI{EIHCKHX opram;s·a!1Hja, Koja j~ 0se
pes.oJiy!1HJe HHI{lopM6Hpoa 6HJia rrpHiFHqHo paaBnjena, n KoJa Je sa lbHXoBy opraHI!Sa!1Hjy 6HJia npnMjep. AJIH Ma KOJIHKO (}Hll 6y)(y Ba,CTOjaJIH )(a HaC H )(albe OMerajy, OHH: Helie
'fOIIJeTH. )(a JKeHe JyroCJI8BHje HSOJiyjy 0)( CBjeTCKOT 1\CMOKpaTCKOr liOKpeTa JKeBa, jep Mil Ce BCnCj\!0 )(aTH CKpeHyT!I ca
rryTa no KojeM Hac BOI\H nama ITapTnja Ha qeJiy ca 1\py.roM
THTOM. Taj riyr je nyr mrpa)(lb·e cpelie, ·rryr HCMHJIOCp.l1He
6op6e nporw u·MnepnjaJIHCra, nyr capal\lbe ca CBI!M M!!poJhy61!'BHM HapO·I\HMa CrBHjera. A ml! OHI! rwjH Ha 6l!IJIO Ka'
KR'B Ha·qnH 'TIOKymasajy )(a pa.36Hjy je)(I!HCTBO )(eMcJKpaTCIWr
Ta6opa nalin lie ~1\HOM y He3arBI!I\HOM noJJOoJKajy )(a o.ur.asapajy Kao pa36njaqH Me~yHapa)(He coJI·H)(apHoCTH y 6op6n sa MHp n )(eMOKparnJy.
.
,HOB!! jyrOCJ!O~eHCK!! llaTpHOTlj3aM 3H3'1H ycal)UBalbC
H rrpo)(yoJDHBalbe' MplK!be npeMa HMnepHjaJIHCTHqKi!M nopo6JbHBa1.JHMa, npeMa H3aaHBal.JHMa paTa. OH ·aHa•-m o~raia·
!he Maca y 1\yxy BjepHOCTI! I! JJ.yoaBI! npeMa CCCP I! npeMa
:sn~ AeMOKpaTCKHM H peBO~fil!OH8pHI!M ITOKpeTHMa y CBll-
jeTy."
(M. 'BHJIAC)
Aut)a 'BypamKosuli., IJJJau nponarau)J.ue ceKU.n)e, U.O
A~)l(
O.n; nosuaTe pesoJiy:u.Hje HmpopM6Hpoa, Koja je uerrpase,u;uo u 6es
CTBapuor ocuosa uanaJia uarny seMJDy, Tiapn1jy H H>euo pyKO!iOJJ;CTBO
-
nojeJI.HHii pyKOBOJI.HOUH,
CBaKOJI.HeBHO
H
CHCTeMaTCKH
paAHo H niTaMna
llpoH3JiaGe
.n;eMoKpaTCKHX
CBe HOOe K
HOBe
seMaJba
MOryt'JHOCTH
:~;a csojuM uapo.n;HMa npHKa}l{y cTaroe y .,JyrocJianuju cyrrpo-r:HO crsap-~
HOC!" .n;a csojoM rrponaraHJJ;OM OM3JitOBauKe orpOMHe ycnjexe Koje uaum
ijapo,n.H ITOCTmKy _
6esnpHMjepHHM pa;:U-IHM ilOJieT_OM y H3rpa,IUbH COJJ,HjaJIH3Ma.
CsaKH rp'at)aHIIH name eMJBe, cse cJio6o)lOJDy6nso tmsje'-laHCTB03
·aHa sa xepojcKy 6op6y Hamnx H3.po.Lla Koja• je sot)~na IIO.Ll pyKOBO)\CTBOM I(O JyrOCJI3BHje, Ha- '-leJiy- ca .llpyroM THTOM. Ty .<QIJIDTeTI03HaTy
HCTHHY He Mor)r HerHpaTH i-IHK3KBH , Harta):lH, Ma ca KO je CTpaH:e OHH
)loJia3HJIH. HeMoryhe je rropetm orpoMHe sacJiyre osor Hcror UK; KOjH
je ycnno .ua y ·najTe)f{HM ,ll,aHHMa nosep;e Hapo,lle JyrocJiaBHje y 6op6y
s.a ocJio61{)j!)erne H H3Be)le px -Ha nyT CTBapalb1a ~r H cpellHHjer
)KHBOTa.
Hama··flapTHja 6nJia je y Morytni:ocTH .n;a rrosene Hapone y 6op6y,
jep nx je jam MHoro pannje, a HapoT.JHTo._ O.Ll ,n;OJiaCKJ. ,llpyra Twra, sac_
miTasaJia y JPy6aBH H o~aHOCTR npeMa CosjeTCKOM Casesy; yKasyjyt:m
Ha seJIHKy 3eMJhY COJJ,KjaJIH3_Ma K30 H3 llpHM_jep H IIYTOKa\3 'KojH TJ}e6a
CJIHje.rUfTH. Taj rryr., nyT Ha Kojn HaM. je. yKasaJio H yKasyje Hallie PY'"
KOBO,!I;CTB9, HapO,UH JyrOCJI3BHje cy 11pHXB31THJ1H K<iO je):lHHO llp<;tBHJlaH
sa· CBO je. KOHa'-IHO OCJioCiot)eH>e' H He3aBHCHOCT _CBOje 3eMJbe .. Ta. HCTHHa
je II03HaTa _'CB3K9M rpat)ariHHy Hallie 3eM.Ibe, H YTOJlHKO Mapa 6HTH qy)lHHje .U.-21 HaC OITTy)f{yjy sa aHT!fCOBjeTCKH CTaB H 33 aHTHOOBjeTCKy TIOJIIITHKY KOja ce H3BO.IT;HO rrpOBO.IT;H y Haiiiaj 3e.MJDH.
AKo ce caMa ocspHeMo na paJl Harne- oprammau_nje, Ha ,n.jeJia H
O'-IHrJie,n;He qmbeHHlle, HaMa csHMa rrooHa·Te, ysjepnheMo ce H jam je.rr;aHnyT carJie.llaTH HCTHHy Kbja je cyrrpOTHa K:moj TBp.U.IDH.
Y opy:tKaHoj 6op6n, no saTBOpHMa H JioropnMa, naiiie :tKeH~_ cy ce
ytJHJie Ha npHMj_epHM<JJ )KeHa CosjeTcKor Casesa. YmJGHaJie cy -ce ca
JIHKOBHMa xepoja .paTa. Kao IIITa ce ,n;anac yno3Hajy ·ca xepojnMa pa):J;a.
Ban csaKe je cyMH>e .ua 6H ce -TaKsa nponaraHJJ;a MOfJla npoBOJ-(HTH
y HaiUOj opraHH33U,HjH ,Ua T3KBY JIHHHjy iiHje O,ll,petjHBaJia H3ll13 f1apTH_ja
11 UeHTpa.TJHH KOMHTeT aa KO j11 anaKo CMjeJIO Tsp,n:e Aa BOAH aHTHCO-ajeTCKY. noJIHTHKy. Bea6pojm~ -cy ¢JopMe H I-Ia'-IHHH annaunje H nparra..:·
raHne na KojnMa cy )f{CHe rrpoyqaBaJie }l{HBOT llieHa CosjeTcKor Ca-
�46
sesa mTo ·ie HMaJio sa QHJb ·rrony.rmpnsaunjy seJIHKe seMJbe- cou.njaJinsMa H yllelbe Ha IbHXOBHM DpHMjepKMa. 3acJiyroM flapTH:j-e, ,ll3KJie.
Harne )Kefi:e cy jam ·snme sasoJhHJie CosjeTCKH Cases yrrpKoc peaKul-wHapaoj, -aanwosjeTcKoj nponaraHAH Kojy je HaUia TiapTnja H _IbeHo PYKOBO,llCTBo ycrrjeJia ,lla cys6nje n oneMorytm sHUie Hero IIITO Je TO yqn_
lbeHO y Ma Kojoj ,npyroj .seMJbH.
.
Passnjajytm HenpeKHAHO Jby6as namnx _Hapo,lla rrpeMa CosJeTCKOM
Cases·y, TiapTHja nx je o)lraja.rm H y ,llyx.y HCTHHCKor npoJieTep_cKor
HHTepH3UHOHaJJH3Ma. 3aTO je HeiipaBe)lHO Harra)laTH Bailly IJapTHJY 1-f
pyKOBO)lCTBO, H TO 6es- HKaKBOr llHib€HHliHOr MaTepHjaJJ.a )la· BO,lle HaUHOHaJIHCTHllKY liOJIHTHKY, H pet:JH ,ll3 je HaUia SeMJba CKpeHyJia ca nyTa
HHTe[maunoHaJIHSMa.
Cs.a cnoJDHa noJJHTHK<i Harne sJia)le, iliTO sHal!II pyKOBOJlCTBa Hame
TiapTHje, sa spnjeMe H no_cJIHje paTa, opnjeHTHCaJI·a ce rrpeMa CosjeTCKOM Casesy, saTo mTo Je TaKsa rroJIHTHKa o,n;rosapaJia HHTepecnMa
Hallie seMJbe H ,llOTipHH~HJia yqspurti.eiDy rrpaBe)lHOr MHpa y CBHjeTy.
Ilpse Mjepe Koje je ~Earn UI< llpe,llysHMao nocJIHje ocJio6o~elf>a
6nJI-e cy )la ce Hmua seMJna H Hapo.n; jam liBplllhe nose:~Ky ca CoajeTcKHM CasesoM H seMJbaMa Hapo.zwe )leMOKapTHje. IToJIHTHllKe, eKOHOM.cKe H KYJITypne sese. cTsapalbe naKTosa o nplfjaTeJbcTsy n ysajaMr-wj
noMo'hn, je)lHOM piijeqjy ceecTpaHa 6pllTcKa H ncKpeHa capa)llba ca
CCCP-Oh-f, n seMJbaMa Hapo,llHe i.lleMDIK!(laTnje, ncnyibaBillJra je JIHHnjy
CIIOJ:bHe TIOJIHTHKe Hallie BJI<;l:,D;e.
)J.pyr TlfTO je Ha V KOHrpecy KTIJ peKao:-· •• Tpe'6aJio 6H )la OH!i
KOjH HaC Hana.rr.ajy, a TO cy pyKaSO)lHOll,li KOMJI2pTHja '6aUI H3 SeMaJba
KOjHMa CMa MH 'HajBHUle ITOMaraJI'H, HMajy 6ap TOJIHKO ITOlllTelba, na .u;a
ce He 6ase T8KBHM •Jia:IKHHM, ym:aCHHM KJieBeTaMa, Kao Ha llpHMJep
.II.a ~Ma MH Ha.Il,HOHaJlliCTH 110 -jeCT, )J;a HHjeCMO BJUlle HHTepHall,HaHaJIHCTH' HT)(.".
.
BjepoBaTHO cy HaliiH KipHTHlJapH, TBpAetm osaKa ue~To sa6opaBHJIH OHe BeJIHKe H sa H3!JIY 3eMJhY OCjeTHe ycTynKe KOJe cy Haiiia
BJI-ClJ.II;a H HapOA npaBHJIH eiaiii OHHM 3eMJbiJ.Ma KOje cy O.U pe30JIYU.Hje
HHciJOpM6~poo ,llo .n;aH<liC neyMo·p_iHe y K'JieseT<liby Harn;r U.eHTpaJIHOI'
KOMHTeTa, rnTo 3H~_I<TI n_ Hapo.ua JyrocJiasn_je.
Ha cse Te HanaAe H HeHCTH~e H8JIIIH Hapo.u.n O'JJJ''O~apajy ocy.!I.OM
H IIOjallaHHM pa.li.OM H3 ITYTY CHrypHe narpa,llH>e COIJ;Hj3JIH3Ma· Hama
TiapTnja,. H31 _lieJiy ca UeHTp~L7IHHM KOM!iTeroM n .npyroM · TToM: oarasal?a csoJoM Je.llHOAYlliHOilllly H sjeP<JM y no6je)ly rrpaseJ(Hf! cTsapn aa
KOJY ce 6apn.
JoKa CTa,HHWidi, ceJbaH-Ka us MJtHI,Ie. liJiaH nJieHyMa UO _A'IJ)K
. .llpare .n;pyr.apnue, ja 6nx ce Kao ceJbaHKa ocspnyJia Ha KJieBeTe
KOJe ~y 6atJene Ha nam UeHTpaJiim KOMHTeT n Harny Ko;MyHnc'rn'lKY
rrapTHJY. na Harne Hapo.n;e, Ha cse Hac. Ja MHCJ1HM, .n;pyrapr-m;e, )la je
Ham UeHTpaJIHH KOMHTeT no.Kasa\o. Kpos ·6op6y KQJJHKH je npnjaTeJb
CBOra Hapo.ua, KaKsy ITOJIHTiiKY. BOJJ;H H ca K3KBHM TCIIIKOfiaMa ce 60p!i:O
H Ha~eo 6op6y p;o Kpaja. Ja MHCJIHM )la je Haura I<TI nan;H.rra HajTe)l(y
- 6op6y ·CaMo Y Hapo)lHOOCJI06o,ll'H:JI.a.qKOM pa-r-y, WKO :B TIOCJIHje OCJI06ol)elba _y_ o6HOBH seMJbe. YcnjecH KojH cy iro.cTHrHyTH y 6ap6n, y o6HOBH H Har-pa)lffiH SeMJ&e, Haj60JbH cy -O.[lfiOBOp CBHM KJieseTHHIJ;HMa.
47"
rosope H3~ Ha BOAHMa HeppHjaTeJbCKY IIOJIHTHKY npOTHB. Cos jeT-.
CKOr Case3a. MHCJIHM )la ce· BH CBJI CJimKeTe C .THM .n;a TO HHJe T3"!Ho.
Ja sHaM .ua cy HaiJm· pyKosa.nn:Ocin ysHjeK rosopnm-1 O~ CosjeTCKOM•
Casesy K30 0 SeMJbH COIJ,HjaJIHSM3, Ha llHjHM IIpHMjepHMa MH Tpet':la
.u;a ce ytiHMO. MH CMO yaHjeK ·6HJIH npnjaTeJbH CosjeTcKor Casesa a,
6nt1eMo H y6y)lyfie. Hamn .6opun cy rnHy_JIH Ha sjernaJIHMa H CTpemtIUTHMa KJIHllyhH CosjeTCKOM Caaesy, Be.rmKoM CTaJDHHy. 0HH cy yMHos.Mr ca HMCHOM TnTa n · CTaJDHH<i Ha ycHaMa. 11 )(aHac MH c.rrnje)(HMo.
CosjeTcKH Cases. Ka.u q'l:ITaM'o Harny lllTaMrry BH,lli-IM-0 KOJIHKO H mTa.
aHa murre o 6paTcKoj cosjeTcKoj seMJbH. TaKa ce- He 5H m-IcaJio Ka-.
na 6H Harna seMJba BOJJ:HJI3 HenpnjaTeJbCKY naJIHTHKY npeMa CosjeTCKOM Casesy.
VlCTO T3K-O HaM IIpi-IrOBapajy )(a Harne pyKOBO)lCTBO He CIIpOSO.JJ;HJ
rrpaBHJIHy TIOJIHTHKY y CBOM pa)ly. HH TO HHje Talli-10. Mu SH,UHMO,
KaK.o ce Hallla seMJba 6pso_ o6nasJDa. I(a,ll Hac y BoeHM, a TaKa -Je I-LH y ..!lpyrHM KpajesnMa, sHIIIe ce carpa.n;HJIO, Her-o HKa,lla paHHje . .fpa)le.
ce TBOpHin~e. IIO)J.H:IKY ce HOBe Kytie, y HaUIHM CeJIH~ ce. CIIpoSO..!lH:
eJieKTpHKa, rp3.IlHMO S<mpy)KHe ,UOMOBe, OTBapaMO ,UeliJe jacJie H 06~
D:aHHlliT3, .ll06HJIH CMO Tp3KTOpe sa JJaKllle 06pal)HBaibe .SeMJbC HTJl.
I(a:IKy HaM .n;a He H:srpa~yjeMO COUHjaJII-l.SaM, a CBH' SH)lJiMa KaKO,
Ce Haura HapO)lHa BJiaCT 6opH rrp_OTHS • OHHX 60rTaiiia KajHX joni: HM&.
Ha ceJiy n KaKo jooj MH y TOMe rroMa)KeMa. I<o.n Hac HeMa ·amue ·HHr.n;je·
ceJI>aKa KOjH MD-/Ke rr:a KYIIH KOJIHKO xofie SeMJbe H .n;a OH.Il.a CllpO-.
MaUIHH ceJbaK pa,!J;l-1 sa Fhera. Onaj .ceJbaK KOjH'npHje HHje HMao seMJbe_ JHmac je HM>a, jep ce yse.rm O,ll 6oraTama H OHHX Koju je Hncy·
caMH HHKa)l o6pal)ns·aJIH. YJ HHKO He MO:IKe SHllle ,Il3 Kynyje SeMJby•
6es 0Jlo6pea.a Hame Hapo.n;He BJiaCTH. Ypen6e Koje ce .ll•OHoce HAY·
TaKo'l)e y npHJIOr HaMa, pa,UHHM. JDy)lHMa. HaMa ".llp2Kasa noMa:rn:e y
OCHHB3H:oy CeJh3l.JKHX pa,!l;HUX Sa)lpyra H OCHHBalbeM ,!1;p2KaSHHX IIO.JbOIIpHspe.UHH:X ,ll06apa. 3aTo MH csaKHM )laHOM .IKHBHMO cse 6oJI>e .. Ma
rrpoJJ.ajeMo no sesaHnM lV-IjeHaMa Hallie rrpaHsso.n;e, a sa TO )l06HjaMo,
OCTaJiy p06y KOja H-8JM je IIOTpe6Ha: p23He IIOJbOTipHBpe,llHe 3JiaTJbHKe,
o.n;jehy, ·o6yhy HT.Il. Harne :~KeHe ca _pa,llolllhy npo.n;ajy cHoje npmisso.ne no sesaHHM IJ,HjeHaMa, jep cy csjecHe ..Ila THMe noMa:IKy rrpexpaHy·
pa.[HHJb JbY.IlH y fpap;y Q.JJ; KOjHX MU JJ;06HjaMO HaMa ll•O.Tpe6He ripOHSBO.n;e.
YfcTO. T3KO HHje TaiJHO HH , CBe OHO ,llpyro lllT3 HaM IIpHrosapajy.
Cne cy -TO caMo K.rreseTe 11 K-2na 611 ,n;omJIH OB)lje, y H<imy seMJDy._
OH.Ila 6n ce y T6 ysjepHJIH.
3aTo llMeo MH. ,llpyrapnue, Ea cse Te KJieseTe o.n;rosopnTH THMeIIITO fteMO jolli Slllll€ pa.D;HTH H Haiiiy .Ujeuy y_llHTH H BaCIIHTaB2TH y
.IlYXY M3pKCH3Ma-JielbHHH3Ma ~:lHaK,Q K.aKO HaC YllH Barna ITapTHja H Haru,
11,pyr TnTo.
3l!Ma Bpwqaj, liJJaH ceKpeupnjaya fJiaBuor 0.11.6opa A4l.)l(
CJI>OBenuje.
)1\eJIHJia 6HX .n;a Ha OBOM IIJieHyMy Ka:J;KeM Helll_TO 0 O)lHOCY. 2KeHa1
CJioseHHje npeMa namoj TiapTnjn. _
4HM ce y HaiiiOJ IIITaiiMH rroJaBHJI<i··
nosHaTa .p,esoJiyiJ,Hja I1H!popM6npoa, )KeHe CJioseHHje nsp<fsHJie cy ell_
JiaH OTliOp H OroplleH..e ripOTHS Ijeiip3E,!l;eHHX OITTy:iK6H, IIITO je H3p0-.
l.JHTO ll:OlllJIO }lO HSpa2Kaja y T3KMH'IeiDy y 'I3CT .J/ KOHrpeca l(flJ. Me-:,
~yco6no c'} ce TaKMH"!HJle :m:ene rroje.llHHHX -cpesoB3. y .rr_o6paBOJDHO~
�·pa,!l;y, Y M06H_.rmsau;n_jH )KeHcKe pa,Une cnare n y_ ocT~apnsaH>y ,Upyrnx
:ga)J;3T3K3 KOJH CTOJe IT'J)e)J; H<llliOM Opf3HH33Ll;HJOM. Y )J;06pOBOJbHOM
pal)I;y napOlfHTo cy ce HCTaKJie-· :m:ene Jby6Jbane; Koje cy cicsojnJie npeJiasny sacTasnu;y. One cy yo'-IH KoHrpeca_ H y TOKy o.upm:asmna caMor·
KoHrpeca_ .rr;aJie I 06.622 ;:J;o6p6BOJbHa pa.rr;na q.a.;::a, Te npeMalllHJie o6asesy OA 72.900 pa;:J;HHX tracosa. A KaKo cy m:eHe naiin:lx py.JiapcKHX
pesnpa nspa3HJie csojy O,.ll;aHOCT Ha~oj Oapmjn n MapiiiaJiy THTy?
Y ,JJ;aHHMa Konrp-eca oHe cy _o6asJbaJie nocJiose HanoJhy KaKo 6!-I My_uiKapu.H MOfJIH ca BIUlle ycn'jeXa )];3 C:e T-3·KMHqe y 0KHHM3. CaMO· y
XpaCTHHKy pa,!J;HJIO je 200 m:eHa, II TO OHHX Koje 06HqHO He pa,!l;e H3
·OB.OM_ TIOCJiy.
KpOs TaKMHqefbe y '-IaCT ITeTor KOHrpeca KDJ Hallie ->KeHe cy -y6p~
3aJie OCTBapnsaH>e je,n:nor sa.rr;aTKa _ Kojn je seoMa snaqajan HapoqHTo
S,a r:1IIIY Pen~y6JIHKy: sa!rr.a"I!aK Md,6HJIKaau.nje ->KencKe pa)J;ne cnare.
'CaMo cpes Tp6osJhe M06HJIHcao je -500 )KeHa.
-
Ha rro.n;pyqjy aarnnqe pa·JlHe-_ MajKe H ).:(jeTeTa y irpeTKOHrpecHoM
"Ta'KMHqeH>y Ti!Kot)e CMO- llOCTHfJie HOB€
ycnjexe.
CnoMeHyhy C3MO
CTIBrapa_rbe jaca,JI.a y Jb)116Uh.3~r-m, sa lf1Hj·y1, H3·rp.aJUby H· ype!jeH.e c·y ,it.a!Jle
HHHUHJ•atrHBY >KeHe Jb:y6JhaHe .. 0TBOpHJIH CMO H 4 HOBa rrp-aBHa casjeTOBaJII-l:illTa. 3a. BpHjeMe KJleB€THIHKe K<iMIIai-be IIpOT!-lB H8ll1HX H8pO.[t.3
·a Ha~er _napTH<:Kor pyKooo,nctsa, MH CMo o~p}l(aJIH s6opose H KompepeHI.tHJe aa KOJHMa CMO npeTpeca\Jm SH3l13J V sacje,nafua Hsspnmor
on6opa M)l<P)I\ y RnMy. Ha IhHMa cMo TaKot)e ynosHaJIJI MeHe ca
1IenpaBe)lHH~ OITTy)K63M~ H )KeHe cy Ha OBHM KOHcfJepeHUHjaMa H3pa~.o
·*aBaJr~ CBOJY o)I.aHocT HarneM pyKoso.n;cTsy, na qeJJy. c .llpyroM THTOM.
3a H.IT,eOJTOIDKO H noJrHT·H'-IKO 'y3,UH3aH>e m:eHa MH CMO Ce, y ,l.(OfOBOpy c HapOAHHW ¢-poHTOM, cpo6pHHyJIH .rr;a ce ->KeHe yKJhyqe y C-eMH-Hape, Kpy}I{OKe H caTaHKe. H3 KOjHM . Ce rrpopal)yje KOHrpeCHH MaTepHjaJL 3a OHe }Kei:Ie_ KOje HHCY 6HJI-fi o6yxsa!'reHe OBHM o6JIHU,HMa p3,1la
·opr3IiH30B8JIH CMO cneu;n.jaJIHe C8C1'8HKe y UHJbY H>HXOBOf )J;eT3JbHOr
:yrrosHaBalba ca MaTepHjaJioM V 1\oHrpeca. 0 33JI..aUHMa Koje V Konrpec .nocTBJba npeA.- uamy opr.arunaauajy rosopHJIH: cMo Ha. perry6JIHKaHcKoj KOHcflepeHil,HjH, a IIOCJIHje IIJieHyMa MH heMO, Ha OCHOBY pe.
'tPepaTa .n;pyrapnu.e BH.n;e To:r.-mmq, jolll HcupnHHje· _YrroaHaTH Hallie
.>KeHe ca OBHM aa.rr,an'fta'.
Dpe,n Hac ce nOCrasJba ,Ua n,n;eo.'IOIUKo sacnHTalhe nosesyjeMo ca
•_csaKH,U3liHb0.\1 npaKCOM, ,n;a npo,Uy6JbyjeMO 00llHjaJ1HCTH'-IKY. CBHjeCT
'HalllHX )KeHa y Be3H Ca TerUKotJaMa CB3KH:J13llllher ->KHBOTa, .rr:3 B3CIIHT8B3MO )KeHe y -C-OIJ;HjaJIHCTH'{KOM JJ.y.xy. 36or. TQf,a_, CMO y H<HIIeM
ro)J;HIIIlbeM llJiaHY TIOKJI-Gl'HHJIK B€JllfKY ITa-'Kr-hy ynpaso H,ll;COJTO!llKOM BacflHTalby 2KNICKHX M8C3 KaKO 6HCMO ITO,UHrJIH :iKCHe H3 330CTaJTOCTH
·n HCTprJIH I-IeKe ->KeHe
HeopHj3TCJbCKOr YTI1JJ;<aja, y npBOM pe,n;y npo~
TyHapOJJ;HOr CBeiiiTeHCTB3 y flpRMOjJCKOj H liJTajepCKOj. 3a .H,ll;€0JlO}llKO. Y3)l.H38fb€. H3WHX JKeH~ HCKOpHCTH-heMO ·H_ OBe fO}J;HHe npaKTUqHe
Te~-WJeBe y KOJe 11e11w yHHjeTil smne_ noJII-JTH•n<or pa~a Hero rrpolliJie
fOJ.UIHe. 3a ·ose Te'-Ia j~se· BJia;::r.a. Ha TepeHy O[pOMHo HHTepcoBaFDe H
)K€He ?Oje)l.HHHX cpe30B3 npeM:arnyjy IIJI3H ITO TOMH TIHTaiby. HapO·
'H-I_ro Je BeJIHKO HHTepecosalbe sa onrnTe06pasosHe reqa,jese, re ce
npe,ll;B~~a 6po j -*€Ha KO je he HX noxal)aTH. l1CTo TaKo cpesosn rrpe-<Mawyjy -nocTaBJbeHn nnaH pacTypaFDa Hallie aceHcKe mTaMne. Ha Haiii
oA
penyOJinKaHCKH
60.00 )KeHa.
·-qaconnc
,,/Kea~-
.n.aaac"
npetnJih-eHO
_je.
YKYITH-9
JJ.ywanKa Kosaqesnti, qJia-H fJia.BHor OJIJ5opa A«P)I(
J),ocHe n Xepu.eroBnHe
V KOHrpec- KITJ nocrasno je Harnoj ITaprnjH Kao je)laH O)l HajB8}I{HHjnx sa,rr;ataKa- UUfpOKH KyJITypHO-ilpocsjeTHH pa,n. H pa,n. H3 H)I;e'OJIOlliKOM ys.rr;nsaH>y Hamer a_apo.n.a. XTjeJia 6nx )la no.n;ByqeM__ KOJIHKO
je o.n; orpoMHOr aHaqaja Taj pa_n; sa Hallly Peny6JIHKy. KoJl Hac je noJIHTHqKH pa,n; -qeCTO nyTa ycK03fHT3IJ;HOHH, ynpaBJbeH GaMO Ha OHO HJIH 080
KOHKpeTH6 ITHTaH>e KOj Tpe6a MoeHT3HO pelUHTH. fi·OCHa II Xepu,eTOBH a
HMajy HajcTapHjy opraHH3all,Hjy A<P)K-a H MH CMO y T?M IIOfJie,.ll;y MOrJIH
,n;aJieKO BHIJle yqHHHTH y OHHM KpajeBHM3 r,rr;je opr<:J.HH33II;Hja TIOCTOjH
joru O)l 1941 DO,[l;HHe, jep cy Harne )!{€He y THM KpajeBHMa H3pacJie Kp03
·fLapO).:(HOCJI06oA.HJiaqKy 6op6y.
lfosopefiH 0 TIOJIHTH'-IKOj CBHjeCTH HalliHX ->KeHa, CTBopeHoj jOIII y
TOKY 6op6e, He Mary a. ,rr;a He rosopHM- 0 TOMe K8K38 O,Il;HOC npeMa pe~
soJiyunja Hu¢opM6Hpoa HMajy 2KeHe KpajnHe H Jlpyrnx ycTaHnqKux
MjecTa aarne Perry6JIHKe. )loK je KO)J; Hac y Capajesy 6HJIO qJiaaosa
TiapTHje KOjH cy ce _n;p)KaJIH KOJie6JbHBO, y lleMy je jaCHO KO.D; H>IIX
6HJI3 HCTaKHyTa Te}I{H>3 sa npaBJbelbeM KapHjepe y OBHM TeiiJKHM MOMeHTHMa . ,!J;OTJie cy XHJba,!J;e H XHJba)J.e H3IIIHX }KeHa HenoKoJie6JhHBO
cTajaJie 'ys aaur UeHTpaJIHH KOMHTeT. H-31Beiiihy saro- caMo je.n;<iH npHMep, npnMep MajKe ca l(osape, Koja je· Hsry6mia y 6op6H Tprr CHHa. 0Ha
y csoj-oj Kytm H3 SHAY ,n;p:am ys CJIHKe CBOjHX CHHOBa H CJIHKY CT<i.JbHH<l. H Tnra H nos·o.n.oM pesoJiyqnje KaMe: ,Ja HII j-eA.HY o_n; OBHX
CJIHKa. He ·Mory CKHHYTH, ca lbHMa je H3BOjesaHa H3Illa CJio60)J;a". Q_
83KBHX IIpHMepa HM3 Ha 'CTOTHHe; OHH fOBO.pe 0 BHCOKOj TIOJIHTHqKoj
CBHjeCTH H3IDHX :iK.eHa H Jly6oKoj BeSH H3[IIHX Hapop;a ca CosjeTCKIIM
Case'30M. Earn saTo lliTO MH HMaMo TaKa npeKaJbeH-e )KeHe Koje cy sesaHe sa Hallly napTnjy, Tpe6a HarJI.acnn-I .rr;a cy ce KO)I; nac y TIOJIHTHli~
KOM ·pa,ll;y C3 ~eHaMa MOfJIH TIOK333TH H 6Dil'hH pe3yJITaTH.
Pa)lH CHCT€!M3-TCKOr TIOJIHTHqKor pa.n;a ca )l{eHaMa MH C3,ll;3 OCHlfB3MO llKTHBe Sa '-IHT3Jl31£Ke rpyne, a HM3MO MOMeHT3HO H_ .ll;OCTa O,!J;fOBapajyfler MaTepnjaJia KtOjn ce paspa~-yje y HaiiinM opraHnsau;njaMa,
Ho nope)l rora oniiiTenOJIHTif"lKOr H HJleOJIOrnKor ya.llH3alba; Ko,n; Hac
ce y BocHH H XepqeroBHHH nojaBJbyje H .n;pyro -rrHTalh-e, Tj. TIHTaH>e
OnTer o6pa3083H>a m:eH.a, n6:H:H33lbe lbHXOBOr OIIIDTer KYJIT-YPHOr HH-:
soa. Kao je_n;Hy 9Jl ¢opMH sa onillre ysA.II3aH>e )l{eHa, MHCJIHM na 6H
6HJIO ,n:o6po o6paaosaTH cneii,njaJIHe rpyne Ha KojnMa 6n ce )KeHe yrrosH-asaJie C3 pa3HHM TIHT3fh-HM3: HOJIHTHtJKHM, HCTOpHCKHM, Ca IIpHpDtll.--:_
J;IHM HayKaMa, H CJIH'trHO. Y Be3H ca OBHM, y BOCHH H Xepu;erOBHHH .MO-.:
paMO HhH BpJIO 6p30 ca JIHKBII,!J;aUHjOM HeTIHCMeHOCTH, TIOlUTO Y TO~
ITOrJiep;y HH.CMO joru .[t.OB.OJbHO yqHHHJlH.
XrjeJia 6Hx jOlll .rr;a aanoMeHeM HeKoJIHKO CTBapH -Y sean ~a_ pa4m.~
Hallie opraHHsaunje y EocHH u XepiJ,erosHHH. Ka.o.a je pajelf .o ITeroro..:.
JIHlUH>eM IIJiaHy, a Hapo~IHTO H3Bpmefhy ITJI3BCKHX sa,n:aTaKa, je.rr;HO oJi
HajB3}I{HHjHX IIHT3lb3. jecTe ITHT3fb€ p31AHe CHare, l:i8pOqHTO y lliYMCKOj
H rpa1)eBHHCK:Oj HH.rr;ycTpHjH. MH HM3MO BeJIHK!-I 6poj ll3CHBHHX cpe3083 Kojn HMajy MJ-Iore pesepsHe pa,n;He cHare .. AJIH n;nTaH>y yrromJba~alba )l{eHa cynpoTcTaBJbajy ce pasHe CTape H_aBHKe H o6nqajJ1, :r;mpo..,.
�. 50
51
q.ATO y M.YCJIHMa-uckHM cpesosnMa. Jam ysnje'K HaM je TeiiiKO rrosytui
_MyCJIHMaHCKe 2KeHe Ha H3rpa,IUbY 33,11;pymHHX ,[l;OMOB3 y Jlpyro CeJIO. 3KaMOJIH y .upyrn cpea. Hpn Mo6nJmsauHjH pa)lue cnare uarrra opraua~
sau.nja Tpe6a ,rr;a o6patw 1IapottHTY ··rraJKibY cMjernt.arjy uososanO<:JJeuuic
JKeHa-paJJ;HHua· n o6es6e~elhy a.nxose ,rrjeii,e. I1cto TaKo Tpe6a rrocTaBHTH m!TaH>e ·.naJber pa,D;a Mei)y 2KeHaMa Koje _cy yKJbytieHe y npnnpe.l(y
1i y
TOM ITOf Jie.rr:y Dpy>KHTH nyuy llOMOfi CHH,!I;IIK3TY ._
Ko.n
Hac y Bocun K Xepii,eroB.HHH pa.n; ca t;:eOCKHM :>KeHaMa jam
YBHjeK je Upo6JieM. MH OCTBapyjeMO COII,HjaJIH33M irOJJ; TeiiiKHM YCJIOBHM3, Me1)y HemiCMeHHM H 330C'f3JIHM uapo)lOM, H ja;~HO je -,l{a llHTalby
·pa.n;a Me~y :>KeHaMa MOpaMO Jl3 ITOCBeTHMO 1\oiHOfO II3)l{Ibe H .n;a H3CTO:jHMO )la CTIOjHMO JbHXOBe CB8JKO)lHeBHe JIH'!He HHTepece ca OlliUTifM HH·
·repecHMa aeMJbe y narpa,mbH- cou,njaJinsMa. Tiprr oaoM 6nx XTjena ,lla
IIa~e.u,eM npHMjep Cpesa sapeiiiKor y KoMe H!ICMO HMaJIH opraHHSan;HJY
A<f>)K-a CBe ,llO Mjeceua Maja, HaKO je TO 'je.u,aH O.D; HajsaJKHJ:fjHX HH.llY":"·
cTpHcKHX ueHTapa Eoc~e n XepueroaHHe. Pa,n:HHUHMa KO JH pa.LE.e y
PYP:HHKY HeJ(ocTajaJio j~ MJIHjeKa H MJIHje1IHHX rrponsso.LE.a, Ma .ll& je
BapeiU no pep: HH.llYCTpHeK_,r H_ CTO'IfapCKH Kpaj. ;U_a. CMO M3JIO pa.rr;HJIH
ca :m:eHaMa Koje y csoM ,noMah-HHCTBY HMajy- setm 6poj osau.a H Kpa..: _,.
sa. OH€ 6H MOrJie 6HTli CHa6.rr;jes_aqn· Bapewa MJbel.!HHM IIpOH3BO.llHM3;
THMe 6H HMaJie H MaTepnjaJIHY KOpHCT, a yje.rr;HO 6H .ll.OllpHHHjeJie H3·
epiUefhy rieroro,n.IIIHiher rrJiaHa.
MH DeMo I HOBeM6pa nMaTH npsH OcHHsaqKn KOHrpec l(f1 5ocHe
H -XepueroBHHe.
Osaj l(oarpec 6nhe Hajseha MaHncjlecrau.nja Hawe
.Jby6asn npeMa I(IlJ. OH tie rtoKaaarn je.rr;nHcr-so I\oMyHnc"rnqKe rrapTHje y EocHH a XepuerosHHH n nyr KOjHM cMo HIIIJIH no.n; pyKoson;~
CTBOM UeHTpaJIHOr KOMHTeTa I(J1J K3KO llpHje, T3KO H sa BpHjeMe
paTa, -Kao H· Y. roKy o6Hose H nsrpar.Ufbe seMJbe. KoHrpec he nocrasHTR
sem:1Ke sa)laTKe rrpe,n; Hap-OJJ;HI-1. ¢poHT, a caMHM THM H npeJJ; aaruy op.
raHHsau.njy. HcnyJbeH>eM THX sa.uaraK-a· MH DeMo oMorytmTH .n;a HaiUa
· Perry6JI.HKa joru ycnjeunmje KpeHe Hanpnje.u.
MJI3}];HHaU, H je)J;aH ITHOHHp. Uopell. Hrpe .neir:a HMajy pe,n.OBHO Ir TpH
sacrrnrHa qaca: jeJ.(aH _Hs cjJHcKyJITYPe, ·je,n.aH- mioHnpcKn· H je,n.<i.H · H3
KOM€ ce ,n;eua ynosHa]y ca OCJI060~HJI3tiK0M 6op60M H3IIIHX Hap0,!1;3·
n naj6oJbHM JbY.li.HMa ns 6op6e H H3r·paafbe seMJhe. l(a,n;a pa.l(H XJia.UHol'Ie 'npecTaHe -pan Ha nrpaJIHlllTHMa;· o.u;pRmsaheMo H ,n;aJbe ca ,n.e~
•oM ose sacnHTHe qacose n TO y 3aJ.(py·:m:HoM ,n.oMy.
Hame JK~He cy TaKotje aKTHBHo yqecTBoaaJie y ynncy HapoJ.(HOr
sajMa~. TaKa je_ 1.118 )l{e_Ha, Koje Hncy CHH,[(HKaJIHO opraHn3osaHe YnncaJio cyMy o,n 1,700.000 AHHapa. Ca.n.ru, y ,n.aHHMa ·Ka)la ce· Haiiioj
DapTHjH H .n.pyry Tnry, Haiiioj seMJbH H HaJJIHM Hapo.LE.HMa rro,u;Mehy
Jia)I{He omy.>K6e H KJieBeTe, .>KeHe I1o.n.pHib3 H rpa,n.a IIIanu;a jow
M3COBHHje he Yti€CTB0BaTH Ha CBHM pa,n.OBHMa H. ITOKasafle_ )1;3 cy
CBeCHH rpa.llHT€JbH COUHjaJIHSMa KOjH C€ y Hamoj 3eMJbH OTCBapyje
no.n: pyKoso.n.cTsOM ,u;pyra Tnra.
AJIH IIOpe,u; ycrrexa Koje CMo HMaJIH, norpe6Ho je )la ce H KpHTHqKH ocspHeMo Ha pa,11; Marne opraHHsan.Hje, uapotrHTo aa pa,11; nponaraH.rr;Ho-npocs-eTHO-KYJITypHe ceKJJJije y IIIanu;y. 0Ha. HHje )laJia oHe
pe_syJITaTe KOjH ce o,n IDe oqeKyjy, 1-mje 'ycne;ra ,u;a Kpos pasHe ¢9P-·
Me KyJiry_pao-npocaerHor pa,o;a ycnocTaBH t.Isprnhy se3y ca ce;roM.
llho ce THqe . l.!HTaJia'lfKHX rpyrra, oHe pa,Qe n Ha lbHMa je o6yxsa~
heH sefm 6pOJ .>KeHa. Hp .n.emasa ce .n;a pyKOBO)lHOUH t(HT31J1al.!KHX
rpyna HeMajy yseK npnnpeMJbeH MaTepnjaJI HJIH je MaTep.njaJI TaKaB
)la He MO:tKe .n;a s.anHrepecyje :>KeHe .. Heorrxo)lno je nOTpe6ao Hsa6paTH TaKas MaTpnjaJI KojH he rroMohn 2KeHaMa .n.a ce ys,Qn:m:y. Ca .n.pyre
cTpaHe rrorpe6Ho 6H 6uJio o.np.>Kasarn cacraHKe ca pyKoBo.n;HOUHMa tiHTaJiat(KHX rpyiT31 Ha KOjHM3- 6H C€- OHH YIIOSHaBaJIH ca JIHTepaTypoM
KOja fle ce_ 'tfHT3TH, .1I.3 6H MOfJIH TIOMOhH )J;a ce pa3BHje ,lJ;HCKyCHja Ha
"!HTaJiatiKOM -qacy. liCTO TaKO, IIOTpe6HO je o6paTHTH Ua)Kfby ,ll.a- OHe
.npyrapnue Koje l.!HTajy H reqHo tiHTajy, jep o.zr. caMor 'IHTalba yMHoroMe
sasrrcH H yenex 'IHTaJiatiKor l.!aca.
Pa,!f,MHJJa MaHQjn-osuh, 11nau fJI<tJsuor oJJ;6opa Aq,)l( Gp:6nje
AHKa ByllaH,
,llpyraj;mu,e, ~neJia -6Hx HelliTO ,lla Ka)l{eM o pa.LE.y }Ke!ia ns Kpaja
r,ll.e je nyKJia rrpsa ~.rr;apcKa nyiiiKa_ Hero OimKo Kao IllTo cy }KeHe
flo.n;pnH>a H rp Aa lilanua aa speMe paTa noKaSHBaJie csoje pc>.n;Jby6Jbe~
ROMa)l{ytiH HapO.UH00CJI060,n;HJiatiKY 6op6y, HCTO TaKO OHe ,n.aHaC KpO~
opraunsau.ujy; -AQ:>)I(_a H Hapo,n;an ¢poHT, aKTHBHO H rrpe;iano yl.!eersyjy y nsrpa.UihH csoje seMJbe. J-DHxoa pa.ll Ha nsspiiielhy IleToro~
)J.HIUfb€r llJI3Ha, H3 OCTBapeiDy COUHjaJIH3Ma KOA HaC HapOtiHTO je .1I.O~
iuaQ .LE.O H3pa:maja y T3KMHqen.y npe,n V KOHrpeC l(OMYHHCTHqKe nap~
THje JyrocJiasnje. PesyJIT:tTH ca Koja:Ma cy · oae noqeKaJI V KOHrpec
H·arue Ilaprnje, jecy sancra seJIHKH. CaMo aa TeiiiKH!.-1 ¢H3HtiKHM pa.
,r:r;oBH!.-p: Ha nsrpaJUbH nyra. illa6.alu.-13orocasau, sn)laH>y cTaH6eHnx
arpa.n;a, Ha aarpnasafby Qapa, Ha ruJbyuKapn, oue cy -Kpos Hapon.HH
!flpOHT )laJie 18.700 pa.n;HHX qacoas. Y npeTKOHrp~HOM T3KMHqeiDy
OHe cy HCTO TarKO HCITYHHJie H CBO j~ rroce6He 06asese, OTBOpHJie cy
18 ,ZI.el.!jHx HrpamrniTa y lllanu.y.. fhHXQBHM .n;aJbHM saJiaralbeM .LE.anac
C.e Ha HrpaJIHiDTHMa npaBHJIHO O.UBHja OOCifHTHR pa.n; Ca ):{eU.OM, ys IIO·
MoO oMJia.llHHCKe H IIHOHHpc~e opraaHaau.aje. CsaKor )(aHa H y csa~
x:ow urpaJIHIIITY )f.e)l{ypa no je.naa .llpyra~mr.a us A<l>)l(·a, .je;n;aH o-
Ja 6Hx ce ocspHyJia nope,n Ky;rrypHo-npocsjeTHor pa.ua Ha jomc
HeKa nHTalba Koja Ce oAHoce· Ha jyqeparufbH pe¢epar.
Mn c·rvro y ,llaJJMau-njn 3 O; M. o,rr.p)K.aJie nJieeyM 06JiaoHor op:6opa.
Ha roM nneHyMy ce rroKasaJio .ua y )laJIMau.njH nocrojH HepasHoMjepHOCT y· paesHTKY noje.LE.HHHX opraHHsar:r.nja- AW)I(-a. To je Hapo'lfnTo
.nowno .no uspa:maja y TaKMHl.!eH>y sa V - KOHrpec IUI_J. MH· cMo y
npeTKOHrf)ecHOM TaKMHl.!eH>Y ·fltOCTHrne_ .nOOpe pe3J(JITare~ MeQyTHM,
Kap;a CMO norJie)laJIH 'K3l{BH cy pe3yJIT8TH y. IIOjeJJ.HHHM CpeSOBHMa H
rpa)lOBHMa, na Ir y yHyTap CaMO jeJI.HOr cpesa, BH).lj€JIH CMO ,ll.a 6aw y
OHHM cpesoBHMa Kojn cy sa spnjeMe HOB 6HJIH HapoqHTO aKTHBHH,
K:ao Ha- IIpHMjep Cnnnr; ·lllH6eHHK, MaKapcKa. Xsap, Bnc, KopqyJia
HT.Il. )J.a cy TaMO pesyJITaTH pa.na 6HJIH CJia6HjD, IIITO HHKaKO He 0/l.:.
rosapa CBHjeCTH )KeHa H H>HXOBOj npHBp)KeHOCTH TI-apTHjH H HapOJJ.HOj
BJiaCTH. C .npyre CTpaHe, rpa,rr. ,lly6pOBHHK, y KOMe je Kp03 paT upraHH33UHj<i 6IiJI3 CJia6a, flOCTHrao je y_ npeTKOHrpeCHOM' T3KMHqelby
Haj6oJbe pesyJITaTe, H Kao TaKas AOOno aarpa.ny o.n. 06Jiacnor oJt60- ·0 qeMy TO rosopn? 0 "ToMe .LE.a pyKoso,Ucrsa y H~KHM cpesosmm
ltu-cy IFpi31BitJIHO' KOJ)HCTHJI.a CII<peMHOCT 1KeHa ,Zta pa.ae, .IbHXOBY O.ll3JHOCT
lJJiaH fJiaBHOr
o,H.6opa A<ll)f( Xp-saTcKe
�53
52
onmToj CTsapn, HHcy pan opraHHsaunje ycMj_epHJIH y n:pasuy_ IbeHor
.n;aJbe!' jaqmna- H npoumpasaiDa. TaKa Ha npH:-:'Jep; y ycTaHH.t~KoJ. _ByKo:
BHUH HM3MO BeJIHKH 6poj sjoCaJIHX .ceJia r,rqe pa,u_ opraHH33UHJe. -HH€]
aKTHB3H.
Y3pou.H -raK;sor
ctralha H<1IJI.ase ce
npseHC'DB-eHo y 06JI.acHoM o,u.~
6opy A¢)1( _trHjH pa.ll HHje ysnjeK 6HOI CHCTeMaTCKH, sefi ce O)l.BHjao
6es
'.zlOBOJhHO
KOOP;'AHHa'!I,Hje
ca
O·CTaJIHM
M3COBHHM
qpraHH33IJ.HJ3M3.
AJIH naKO rpeiiiKe Tpe6a Tp3)KHTH y npnoM pe).l;y y HaMa caMHMa, y
H31JHHY npHJIOOKefba J,I€H3M3; ja !JII3K MOp3M
)l.a je ITHTaEbe UIHpe 3KTHBH331(H]e LKeHa
.u;pyrosa. To rro.nsJiaqnM pa.au Tara, jep
y
~Ma noja~a
)KeHa, .n;o6.pnx aKTHBHCKHlha, noll. yTnuaJeM
paJio.
OB)J;je :ro,u;syfm:- qmbeHHUY
,lJ.aJIMaUHJH· H TIHTaFbe HaiiiHX
)l;a ce seJIHKH 6poj
nacnsnsn~
csoJHX My:IKesa
.
.
)la: 6n OTKJioHHJIH ose He,u:ouaTKe Hama opraHH3an;HJa Je npmnJia
yqspll!hHBalby cpeCKHX O,!l6opa; liOCB€THJII1 CMO BHllle II8:HUbe FbHXOB?M
Y3JlH3alby K8KO 6H OHH 6HJIH CTBapHa pyKOBO\ll:CTBa Harne opraHH38ll;HJ€.
TaKot)ep cMo npe.z:wseJin Cse Mjepe ):la 6n ocnoco6nJIH_ a HajocHOBHHJe
6praHH3aunje A<P)K npeKo• npocsjeTHHX n noJIHTnqKHX _Kypcesa . .TaKo
cMo ce npe.u; I1 KQHrpec KJl XpsaTcKe o6ooeaaJie .na O.llP>KHMo Je]laH
TeiJ;ij ca ,npyr.apnuaMa H3 ceJia Ha KOjHM !i.e SOH€ Jl?6HTH OCHOBHO 3Ha~e
3a UITO ycnjemHHje -pyKOBO~elhe ,KYJITypHO • llpOCBJeTHHM pa,ll,OM y CBOM
ceJiy.
Y UHJby YKJbY"lHB8Iba IIITQ sefler 6poja lK€~3. y npHBpe.uy, IIITO ce
npe.n; Hac nocrasJba Kao sa:m:aH sa.n;araK Hama oprasnsaunja Hnje ysnjeK 6nJia noseaaHa .ca ynpasoM- H . cmiAHKaToM nojep;HHHX npe.llyse:ha,
HHTH HM noMaraJia ,rr;a ce Ton rrHTafbe rnro npasHJIHHje pnjeum. TaMo
HHTH aM- IIOMaraJia .n;a ce TO IUIT3fbe IIITO npaBHJJHHje pnjeruH. TaKO
cy ce Ha npHMjep y }e.z:woj rsopHHu;H CoJIHHCK6r 6aseHa :m:ese ocJio6o6nJie T€lllKHX ¢nsnqKnx pa,u;osa H ynocJIHJ_Ie ce Ha JI8Kllle cpnaaqKe nocJiose, a Ha lbHxosa MjecTa aanocJIHJIH cy ce Myumapu;n.
.
MH y Lf.aJIMau;HjH HM8MO CBe ycJIOBe .n;a O)J;fOBOpHMO 3a;:('aD;HM3 KOJ€
je V KOHrpec KTIJ nocrasHo npe,ri Haruy. opramraaU:Hjy. 0 TOMe Haj_
peqnTuje roB-opn H -qnfueHH:u;a .n;a ce ca)l..a, Kap;a ce npoTHB Harne seMJbe
BO,!lH 6jeCOMyqHa, KJieBeTHH'IKa KaMTiafba, llieHe )J,aJIM'au,Hje HHCy HII·
MaJio noKone6aJie·. Ht!!E,9THB, csaKo,u;nesHo seJIHKH 6poj :>KeHa sa.HnapTHjCKH ,lJ;OJI33H KO.[I; p K080,llCTB3 KaKO Hallie Oipf3HH33IJ..Hje TaKO H Ilapfnje H Hapo.ru1or ¢poHTa H H3paLKasajy csojy o.rr;asocT IlapTnj~. 0Ha
TO H Ha .rr;eJiy llOTBp~yjy CBe BehHM y-qeruheM y CBHM 3KIJ..HjaMa.
Pa.rr;a fanea.a, q;mH.TJiaB'HOr o.u.Oopa A<I>)K MaKe)l.OHHje.
·
Ja 6nx ~e_ · noso.n;oo .pe¢epara -.rr;pyrapn:ue Bn.n;e ToMIIIHti sap;p:>KaJia
· Ha OHOM:,!leJiy KOjH roso-tm 0 pe3yJiyUHjH 11H¢0pM6Hpoa. CBHMa je II03Ha'fl6 .na peaoJiyunja I1H¢opM6npoa, H3Me1)y ocTanor, KJiesetie nawy
I1apn1jy H 3aTo )la je OHa To6ollie Hau;HoHaJIHCTHqKa, .n;a OHa He cnpoeo.nn noJIHTHKY HHTepHau;HoHaJIH3Ma. Mn Kojn lliHBHMo y MaKe,llOHHjH
HapO"tJH'OO ocetl..a!MO H 3HaMO K'OJIHKO je Henpase,ll,Ha TaKBa OIITy>K6a. MH
MO>KeMO .n;a roBOpHMO 0 TOMe ,lla JIH je H3JJ;HH8JlHCTiiqKa HeKa ,ll;pyra
ITapTHja K'Oja Hac omy:m:y je, a He na:r.rra.
CsHMa je HaMat noaHaTo ,na je H'a XV~ rmeHyMy JiyrapcKe paJlHHqKe
napTHje (KoMyHHcTa) ,moHeceHa pe3oJiyu;nja o ToMe .n;a BPIT (K) Tpe6a
~a- ocHrypa MaKe.n;oHJJ;HMa y ByrapcKoj, HJIH .n;a ra-qH~ H;a)KeMo y Iln-
"pHHc:KOj MaKe,lloHHjn, KyJITypHn, n _HaU,HOHaJIHH paGBHTaK. TaKa je no
TOM TIHTalby -Ha XV~_ nJieHyMy BPTI (K) 6nJio perneHo ,u;a ce y TiupHHcKoj MaKe,lJ;OHHjH OTOOpH IIIKOJia 38 ,!leUy y KOjoj fie ce y~mTH Ha MaKe·
p;;QHCKOM je3HKy, )1.8 Ce OTBOpH M3Ke)J;OHCKQ II030pHIIIT€ H Kf-bH>Ka.pa.
KaKo 6H ce MaKe,ll,OHJJ;HMa y TinpHHCKOj MaKe~OHHjH OMory:hHJIO ,na
uno rrpe .n;o~y .n;o ceoje naunoHa.rme csecTH n csoje KyJIType.
)J,ocJie,lJ;HO TOMe y f1HpHHCKOj M.aKe)J.QHHj~ je. 6HJIO OTBOpeHO M8Kt::noHCKO II030pHIIITe, aJIH ce He MOllie peflH \ZJ.3 ]€ OHO y CBIOM paJ,n;y HM8JIO
MaTepHjaJIHY HJIH MOpaJIHY IIO,llplllKy O)l 6yrapCKHX HapO.llHHX. BJiaCTH.
ileJIO epeMe I-Iallie ITOOQpHIIITe je pa)J.HJIICli IIO)l BpJIIO T€IIIKHM ycJIOBHMa H
Ca BpJIO OCKy)J;HHM M8T€pHj8JIHHM Cpe)lCTBUMa.
O.n;JiyKy o yno~efby MaKe.n;oscKor jeaHKa Hapo.z:r. IJn,pHHCKe MaKe.n;oHHje je npHXBaTHO n o,n;ymenJheno noa,n;pasno. Lleu.a' cy yqnJia Ha MaKeJWHCKOM. je3HKY H 3KTHBHQ capa~HB3.Jia 6HJIO y H8IIJHM HOBHH8Ma HJIH y
opraanaau;HjaMa. AKo rrorJie.n;aMo Haiiiy TIHOHHpcKy IIITaMny MH :heMo
BH.Q€TH )J.a ce·y FbOj H8Jia3H B€JIHKH 6poj )l0IIHC3 0)1;. ,!l€J.I;€ H3 flnpHHCKe
MaKe,lJ;OHHje., 0CHM TOra, Haiiia je IUTaMna BpJIO MHOro paum:peHa H qHTa
je caB Hapo.n;. TinpHHCKe MaKe.noHnje. TaKOBOl cTafbe 6HJIO je ,llO pe3uJIYUHje Yhr¢opM6il:poa. Me~yTHM, o6jaBJhHBafbeM __ pe~OJiyu;aje I1n¢opM6npoa BHAHMO .n;a Cy CTeapH noqeJie nhn .n;pyrHM "J<OKOM H .n;a je pesoJiyunj.a. ·rroCJIY2KHJia "tJaK H MHOfHM HenpHjaTeJbHMa ··y ByrapCKOj )];a ce
nonoso 6auajy 6JraTOM Ha MaKe.n;onujy H ,!la MaKe,u;onuHMa y · TiupHH-:
CKOj MaKe.IJ;OHHjH OAy3HMajy H OHa OCHOBHa. npaBa KOja cy CT€KJIH o,n;JiyKaMa XV~ nJienyMa BPIT (K).
IlOOHaTO je CBHMa ,!J;3 H3IIJH yqHT€JbH KOjH Cy TipOlllJI€ f'O,lJ;HH€ 6HJUI
y- ByrapcKoj ose ro.n;HHe rmcy T-HMO, jep je O)l6njeH fbHXOB .n;oJiasaK.
.I\:ao pa3JI0f HaBO)J.H ce ·)la cy OHH 6HJIH p~aBH, ,[la cy T06ollie IIIHpHJUt
jyrOCJIOB€HCKH IIIOBHHH33M. MO:tK}la je HeKIO ·TO H qHHHO, 3JU-I Ce TO He
MO:tKe pe1in 3a CBe. A~'O je H€KO 33HCTa 6HO TaKaB, y TOM CJiy-qajy MH
CMO MOfJlH TIOCJI3TH I1 .llpyror, 60Jb€f- yqnTeJba, a HHje Tpe6:3!JIO je.n;HoCT8BHO o.z:r.6nTH n.pnMafbe naumx yqHTeJba. MaKe.n;oHCKO noacpHlllTe Je
ca.ua, nocJie XV~ IIJieHyMa BPTI (K) TIO'-!eJio .n:a pa.nu na 5yrapcKOM je3HKy, a He BHille Ha MiJ.Ke)J.HOHcK'oM. 0HO je IIJTaB:I-Illle 381 KpaTKO BpeMe
A06HJIO orpoMHa MaTepnja.llHa cpe.llCTBa, csy MaTepnjau:my H MOpaJIHY
rro.n;piiiKy OA 6yrapcKe BJra.n;e H TiapTnje.
C .n;pyre CTpaHe, Hailla KfbHlKapa y IlHpHHCK·Oj MaKeAOHHjH KOja. je
OTBopena YroeopoM o KyJirypHoj capa.llfbH H3Me~y Hac -H HapO,!lHe Pe·
ny6J)'HKe EyrapcKe 6nJia je aaTsopeHa y poKy OA 24 caTa, a HaruH JDYAH
npoTejmHH.
· -, ·
.
He 3H3Mb aauiTo, aJIH ose rO,!lHHe ce Halll Ha:u;nonaJIHH npa3HHK
l1mm.n;eH c~'laeHo y ByrapcKoj. MH ce ToMe pa:JlyjeMo, aJIH 'ce He pa.n;yjeMo TOMe mTo ce .npiiJIHKOl\11 npocJiase y CoqmjH H-OJJiaaHJIH spxosncnr
If HerrpHjaTeJhH MaKeJ(OHCKOr Hapo,n;a, KOjH cy C€ 6opHJIH npOTHB HHT€~
peca napo.n;a MaKe)loHnje. I1cTo Ta'-KO Hac He pc.Ayje mi TO lliTO ce y nocJie.llfbe speMe, .HapoqJiTo rrocJie XV~ TIJieHyMa -£PIT (K), y ByrapcKoj
4eeTo rosopH: ,MaKe.[I;OHJJ;H cy 6yrapcror nopeKJia, OHil TeK ca.n;a no·
'qiuny .n;a CTBapajy csojy H8UHjy". MH He MO~€MO HHKa.n; H HHKaKO ,n;a
Ce CJIO:tKHMO Ca T8KBHM HenpaBHJUII-IM CTaBOM H€KHX KOMYHHCTHqKHX
napTH ja ITO HaUHOHaJIHOM H tOCT3JIHM ll/-IT8fbHMa_.__
MH, 2K€He MaKe]lOHHje, Beh CMO ce naJaiCHHJie o- pe30JIYUHja I1H¢opM6npoa, Kao H tiHTaB M<lKe,ll,oHCKH ._!Iapo)J.. Mn CMO csecne .n;a tieMo
·__.;
�54
rrojal.faHHM pa.zw,.M Ha _usrpaAI-bH cou.ujaJIH3Ma y Hamoj seMJhH, nojalJ.aHKM
pa,z:r:oM Ha acnylbeH>y fleToro.unnnber nJiaHa· H cse setmM yqemheM y noJIHTHlJKOM H
eKOHOMCKOM :m:HBOTY Hallie 3eMJbe Haj60Jhe o.rr.rosopHTH Ha
_cse KJieeeTe KOje- cy. 6alJeHe Ha Barny flaTpHjy H Ha cse Harne Hapo.u:e.
)I(eHe MaKe.rt:oHnje seh ,n;ajy TaKas o.n;rosop. 0He ysHMajy H<lljaKTHBHHjer-
yqemlla y
nOJIHTiilrKOM, npHepe.UHOM- H KYJITypsoM JKHBOTY seMJhe lliTO
jacHo noKas}rje ,n,a fie oHe H .a;ame utm nyTeM KOjHM cy H .u;oca.l(a HIIIJie.
TO _jecT nyTeM KOjH HX sop;H KITJ H ,n;pyr THTO,
.
llapa_fKeBa CuMoeuli, npeTceAHHK fpa.n;cKor o,11.6opa A~)l( -
Hnw.
,Upyrci:puua IlapacKesa CuMosuh rosopnJia- je Hajnpe o yqecTeosaFby :>KeHa y H3Bplli~Ihy· sa.n;aTaKa TieToro)lHIIUber nJiaHa H o usrpa.u;If>If
co:u;HjaJIH3Ma y Haruoj 3eMJbH. 3aTHM je peKJia: ,flO.li. pyKOBO.li.CTBOM
I(oMyHHCTI.fliKe napnrje Jyl'oc_;raBHje :meHe JyrocJiasHje cy H3sojesaJie
TaKas pasHonpasaH no.rro:maj kaKaB He Y*lmajy )KeHe HH y je.a.Hoj seMJhR
Ha. cseTy, ceM '! CosjeTCK~M _Caseay. 3axs~Jbyjytm KoMyHHTHIJKoj napTHJH Jynoc.rraBHJe Harna )Keifa je .U.06HJI.a CBOJY paBHOIIpaBHOCT, Y1i{HBa CB3
npa_.s,a rpat}amma, YKJb'Yl!Ufta- "l~e y ·rip"HBpe,u:y ~r,u.e paM Hlli •H31B:prnea.y cma-c_
Ko,n;HeBHH:X aa.u.arraKa" ..
I1ocJie TOra, napacKe.s:a C_HMOBitli rosopn.rra. je 0 00Tpe6H OO,II.H3afba
H)lOOJIOlliKOr. IIOJIHTHIJKOJ:' H KYJlTYPHOJ:' HHBOO )KeHa, 0 6pH3H 3a ,lleUy
irT,o;. Ha Kpajv .rurcKycnje peKJia je: ,l(pos TPH ro,u:HHe cJio6o.lle, rro.u
My.upHM. PYKOBO)lCTBOM KoMyHHCTH 1IKe napTHje· JyrocJiasHje, . Ha qeJiy
ca .llpyroM THTOM, Ha pyrnesHHa!Ma ·cTape JyrocJiaBHje pO,ll;Ho ce
HOB )KllBOT, pa3BHO Ce .llOCa)la HeBH.U.fhHB pc3.,ll;HII eJiaH KOjH je 38XB3TH@
~Be Harne Hapo.a.~ y 6op6n sa HSrpa\UibY cou;HjamraMa. l·brpaJUhOM counJa~HsMa y HaUIOJ 3eMJbif ~H Ce y HCTO BpeMe 6opHMO H llpOTHB XYWKalJa,
KOJH CBaKOJJ;HeBHO xymKajy Ha HOBH paT.
U.snTa fHJmli, -
ceKpeTap 06nacaor o-.n..6opa A$)1( ,l],anMall,uje.
,llpy~H KOHrpec Act>)I( Jyroc.nasHje nocTasn~ je rrpe.a. cse- Harne opraunsau;n]e sa.n;aTaK: rnTo umpe aKTHBHsnpafbe 2KeHa y aa.upY*HOM 2KHsooy, YKJbyqnsarne :m._eHa y _pasue spcTe sa,ll;pyr~ n H>Hxoso CTPYliHo y3.li.H3afbe IIO 3a.Ilpy}KHOJ JIHHHJH K80 H HH3 ,llpyrHX Ba}KHHX 3a).l;aTaKa. fJI8BHH O)l60p A<P)K Xpsa~ paspa.IlHO je Te O.LlJiyKe Ha CBOM IIJieHapHOM
cacTaHKy, o.np*aHoM nenocpe)lao nsa E KOHrpeca, H yseo, nope.u ocTaJIHx, o6_anesy: nocseTHTH rriTo · Bmne 6pnre cTpyqHOM ys.unsafby )KeHa
B-:t SaJlpyEmOM ITOJby, YKJhylJHTH 100.000 2KeHa y pasHe BpCTe sa.n;pyra
· Kpos 1948 ro.rumy._ ,Hn?Ke opraHnsanHje A¢/K, ysesrun .onileimTo, -rrpaBHJIHo cy cxsaTHJie osa-J sa.uaTaK o qeMy rosope H nocmrHyTH ycrrjecH no
TOM TIHTaiDy. TaKo je.J-6poj o6yx13afleHHX :m.eua y pa3HHM spcTaMa sa.n;pyra
TOK<?M ose ro.li.HHe SHaTHo nopacTao. Y nomonpuspe.une. sa)lpyre yKJDylieuo,..Je Y TOKY 1948 r .. saKJbYIJHO .no KuHu;a asrycTa, .43.161 )Keua, a y
pa)lHHIJKO-Ha6asJbal!Ke aa,o;pyre yKJbyqeuo je 23.942- 2KeHe. Hs onora ce
BU.D..H Jla cy )J(eHe y 3H3THOj Mjepn npaBHJIHO CXBaTIIJie 3Haqaj H>HXOBOr
YKJbyliefba y s~.n;pyrapcTso Karo H nepcneKTnsy sa~pyrapcTsa, y AaJboj
HSrp~)I:IbU _C011,HJ8JIH3Ma y H<lllioj SeMJnH.. l-IMa. HH3 IIpHMjepa KOjH f'OBope
0 TO] CBHJ€CTH. Ja fly IIOJJ.By1'IH npHMjep )K€Ha CJiea EHJIHIJ,e KO)l IIJn6eHHKa, KOje cy 6HJie HHHUHjaTOpH opr3HH3HpaH>a MJbeKapcKOf _OTCjeKa
npn nOJbonpllpes.n;Hoj -sa.upysn y, cBOM ceJIY·; .llo ra.ua cy. *eH€' ·CBaKe
jyTpO HOCHJie MJIHjeKO Y' rpa,n;. _0He , cy y~H,!:r;]eJie lliTeTHOCT TaKBOf Ha':'
IHJHa P?.ll3, Te cy )l;OIIIJI€ )l;O _H.Ile]€ ,D;<I. OC~YJY MJbeKapcKy 33.1lpyry Y CBOM
~eJiy, F)J;je he npo.uasaTn MJIH]eKo H aa_ TaJ .HaqHH OJiaKIII~TH ce6H nocao 11
oMOryhHTH Hapo,o;y rpa.ua npaBHJIHHJH aaqnH caa6.n;njeBalha. Hapo)laa
BJI3CT H OCTaJie M3COBHe' opraHH3J.I.Hje ,llaJie cy. HM nyay TIO,ll;piiiKy. ,llaHac;:
cy 130 *eHa ceJia Bum1~e qJiaHOBH · MJbeKapcKe sa.u;pyre.
·
:
Pa.u; 2KeHa y ceJhaqKHM pa,o;nHM sa,11;pyratMa TaKo~e ce y oooj. or.n;HH~
~maTtfO nojaqao. Epoj *eH~, yKJbyqeHH~ y
ceJbalJKe. pa.nae sa.upyre y
l'OKy· 1948. f'O.JlHH€, H3HOCH 17.228 IIITO 3H3l!H .ll3J 6pOJ yqJiaiDeHHX )KeH~
"y _
TOKy . cise fO.UHHe; y OJJ;H()cy Ha' yKynaH 6poj _y_qJiaFbeHHX, H3HOCH 54•1•~
Y-qernD.e *eHa y nponsoo.n;ibH ceJbaqKHX, pa.n;aux sa.upyra Tako~e je
H,a- SHq.THOj BHCHHH. 3a pa3JIHKy O.li. llpOH3BO~aqKHX, CTOliapCKHX -~· OCTaJniX, y pa,n;HnM 6pnra,o;aMa ceJbalJKHX pa,ll;HHX s,n;pyra. yqecTByJe 3.386
1Keml. )I(eae y ceJbaqKni'pa.llHHM_sa\II;pyra~a say3HMajy H otn;rbsopae PY-:KOBO.llehe TIOJIO:>K3je~ Y ,YnpaBHHM "OJl60pHM3 CeJhaqKHX pa)lHHX sa,!lp)lyra,
·
aaJiaae ce 74·.:m.eH~ O.ll Kojnx 6 spme ¢YHKgHje rajauKa.
)Keile ce.na cse sHine ysH~ajy npe.n;HOCT ceJbaqKe pa,n;He sa.llpyre
nj)eMa HH.UHBH,!I;ya.TIHoM· rocrro,o;apelby. Kp~s :>KH~OT n pa.u y ceJba_qKH_M:
jJa.UHHM saJI.pyraMa )K€Ha-ce.lhaHKa ocTsapy]e cBOJY pasaonpasHQCT, Jep ]e
sa . jeJlH3K pa.n: aarpa~eHa. je,o;HaKo Kao H MyniKap?U:
· · ,Ua · 6H mro aKTimlmje cy.ujeJiosaJie y nponsso.n;IbH, JKeHe cy ys no..:
fi!Oh ynpBHHX o.u6opa coojHx sa.upyra u. opraHH3JJ,IJ,Hja. Act> )I( y osoj ro.JlHHH rrpnlllJie opraHnsau;HjH _J(je-qjnx Y:CTaHosa (o6,!1;aHHIDTa•, H jacana),
TaKa )la y 8 ceJbaliKHX pauanx sa.upyra y XpsaTcKoj nocroje H .lljeJiy jy
TaKse ycTam;me, ,o;oK je y 1947 r. nocrojaJia caMo je.rt.HaJ TaKsa ycTaaosa:
. Y OBOj fO,ll;HHif )KeHe y CeJbaqKHM pall.HHM aa.n;pyraMa IIpHCTYTIHJie
>ey, TaKo~e, opraHHsan;Hjn cesoHckmi.: ¥-eHsn. ,l.J.oca.n;a cy y 7 eeJbaqKifx
Pa.nHHx. sa,ll;pyra orsopeHe ceooHcKe MeJise~ Cse je TO y saaTHoj Mjepa
OJI3KIII3JIO 'Hanope 2KeHa y THM sa,o;pyraMa H rrpy2KHJIO HM setJ.y MoryllHOCT
.zr.a aKTHBHO cy,u;jeJiyjy y. rrponsBOJlH>H. fJiasHH o.n;6op A<:t>)K XpsaTcKe
je y TOM npasny .n;ao nyHy noMotr )KeHaMa y ce.llialJKHM pa.n:HHM sa,Upy:~
raMa THMe IIITo · je ca IDHMa. O.rt.p*ao je.n;'!H ceMHHaJP r)lje' ce TyMalJHJia opraHnsau;rrja pa.rt.a y ceJbaqKHM pa,u;HnM aa.upyraMa, Kao H HeKa npHspe.n;aa:
·H noJIHTHqKa nuTafha fJiaBHH o.u6!op A<P)I\ OAP*ao. je, taKol)e, reqaj
:sa o)lrajHTeJbHUe ,n;jeqjux o6)laJ-IHrriTa, IIITO je noMOrJio ·arsapaa.e '7 o5~amiiiiTa y osoj ro,u;HHH.
·
·
Cases ceJna.qKHX pa.uaax sa.npyra, y capa,nlbH ca fJiaBHHM -o;xOopoM
A<P )I(, noseo je y TOM npasuy aKU:Hjy npy)KaH>a noMohH )KeHaMa y ceJhal'l
K1IM pa..IlHHM sa.n;pyraMa TnMe nno y npeTcro}ehoj jeceiDoj cesoHH npu~
npeMa o.n;p2Kasmue 4 JlOMatJ.nqKa reqaja Koje :he yrJiaBHOM nOxal)aTH *eHe- qJiaHOBH. CeJbaqKHX pa.U.HHX 33.llpyra. TH h.e TeqajesH OMOrytJ.HTH LKeHaMa )la y n.n;yiloj ro.n;HHM rrpncryne opraHnsoBaH:oy jorn seller 6poja ce30HCKHX MeHsH H aa Taj HalJHH oMOryhe MacosHo yqernh.e 2KeHe y npoH3BO..D..IbH.
Pa,o;HJIO ce H Ha CTPY"IIHOM ysp;H33l:hy :IKeHa Ha. 33\llPY*HOM TIOJbY Te
'{;y opraHH30BaHH 38.ll.py)KHH KypceBH Ha KOjHMa Ce OCIIOC06HJIO 548 LKeHa
-Koje ,o;aHac pw.n;e y aa,n;pyrapcTsy. O.u Tora 6poja HMaMo 7 :m.eHa TpaKTOpHcTa KOje cy. SaBpiiiHJie· Tp<iKTOpCKH Kypc H KOje fie KaO T3KBe pap;HTH
y CBOjHM 3a,UpyraMa. Bpoj ·)K€Ha y H3rpa)lfbH 38mpy:mHHM ,ll;OMOBa TOKOf\1,
fO.UHHe H3HOCH 115.137.
.
�,,
:r
"
57
56
fiope.rr; 0BHX ITOCTHfHYTHX ycnjexa y- ITOrJiep;y 3KTHBH~Hje }f{e:.
-Hii ITO paaHllM aa.n;py)KHHM ITHT3fbHMa Tpe6a HarJiaCHTH H He)J;OCT3TKe",
nponycTe KOjH cY Y· TOM npasny -YtiHHHJie Harne opraaHsanHje. Doje.;.
AHHH O.ll6opu A<l>)K aucy ce .llO Kpaja aaJIO)KHJIH aa HSBpiiieH>y cso-.
jHX sa)laTaKa, ITa cy TY H TaMO· ITOCTHrHyTH HSBjecmi ycnjeCH saxsaJbyjyflH innrnHjaTHBH caMHX >KeHa. OpraanaanHja A<PJK anje nocseTHJia JJ;OBOJbHO naanoe O)lrojy JKeH31, IDHXOBOM npHBHKaBalby H3 pas.:..
HOnpasao y'leUihe y aa.1I.py2KHOM xmsoTy, TaKo )la jorn ysHjeK il:Ma no-jasa .na ce )l{eHe, HaKo y'lecTsyjy Ha sa;!lpy)I<HHM cKyiTOBHMa, ae ocje•
flafy pasHOOpasn"e 6HJI<;I y .l(HCKYCHjH, 6HJIO y ,llOHOllleH>y Ma KaKBHX
O)lJiyKa. CTpy'IHOM ys.n;naatoy *eHa Ha sa.n;ppy*HOM noJby nojeAHHe
Harne opraanaanHje HHcy ,n;osOJbHo no-cseTHJie na*IDYDeTH KOHrpec l(flJ, nope~ OCT3JIHX, IIOCT8BHI01 je Sa)laTaK:. ,,Jai.:.
qalbe tou,HjaJIHCTWIKHX noonnHJa aa ceJiy .,YTeM nponmpelba opra..:
HH3aU,HOHOf H li~3TepHj3JIHOr je1J"alb3 seMJbOpa,li;HHlJKOf Sa.llpyrap.CTBa
aa ceJiy''.
""!
. CnposecTH osy OJUIYK~ y :tKHBOT aaa'IH npntm jam jaqe H -oaOmn~
HHJe sa.n;aTKy yKJbYllHBaiDa unrpoKnx Maca *eaa· y sa.npy:ame opra.
HH3au;Hje, Y3.llH33TH 33JLPY*HY CBHjecT KO)l >KeHa, IIpHBHK383TH }l{eHe
Ra ·y-qemhe y eKoHOM<;KHM npo6JieMHl\1a csor ceJia H jam BHrne rroKJIO·
HHTH na>Ktoy CTpyqHQM YSJ(H3afby HalliHX }l{eHa ITO p33HHM CTpy"<IHHM
rpaaaMa sa.n;pyrapcTBa.
TieTH KOHrpec KTIJ jacuo je OJJ:peAHO JIHHHjy passoja narner ceJia
II HSrpa.rr;r"he cou,njaJIH3Ma Ha ceJiy, a Harua oprannaan.nja je TY JIHHnjy
apnxsaTHJI.a. Ha HaMa 'je, .ll<J.KJie, .sa.n;aTaK .n;a ce AO Kpaja aaJIO:iKHMO
H joru jalJe aHra}l{yjeMo opraunaall;Hjy A<P)K aa aKTHsHsHpatoy >keua
H IDHXOOOM YKJhYtiHBalby y H3rpa.n;·FbH COIJ;HjaJIH3M3 H3 CeJiy, tiHMe :li.eMojom j_aiJe, na- ~jeJiy, JJ;OKaSaTH H IIOTBp)lHTH mpaBHJIHOCT JIHHHje Halle
DapTnje H Haiiier UI(, aa tieJiy ca .rr;pyroM THTOM.
·H~a Bo.r.rr;aHOBH1i, CeKperap. r.n:aBHOf O)I.6"opa" A<l>)l( Cp6nje.
Ja ·oax ce ocspny.n:a Ha ,npyrn .ueo pe¢epaTa .upyrapuu;e Bn.n;e
ToMIIiHII.
·
,y aarnoj opraHHsaunjff, 9.ll TI I(oHrpeca A<P)K, ocefla ce npe.n:oM
Ka ITJI3HCKOM H oprmm"'SosaHOM pa.rr;y. Y CeKpetapujaTy rJiaBHOr 0)..(·
6opa nsspmeaa je ,nonyHa n no.rr;e.n:a pa.rr;a. r JiaBHH o.u6op, o.unocHO- ce.KperapnjaT, Harrpasno je csoj ITJiaH pa.rta Ha ocHosy_ Kojera cy H ceKII.Hje HanpasHJre csoje mraHose. Oao ce o.upasn.n:o n na pa.n;y aaiiie' op·
r<!HIISau;nje Ha repeHy.
Y speMeHy DA- Hamer I(oHrpeea ..no .n;3aac MH cMO y HaPo.rr;Hoj Pe...:
ny6JIHII.H Cp6ajn HMaJIH KpaTaK nepHOA cJia6Jbeffia aKTHBHOCTH name
opraaHsan.Hje s6or ITOJI>cKax pa.nosa. Ho, pa1.ll je 01KHBeo y npmrpeMaMa
aa TieTH KOHrpec aawe DaprHje Ra.na cy JKeHe H3 Jby6asn npeMa I(flJ
npuMaJie o6aseae H rrpnxsaTHJie T3KMHlfeFDe.
Y t~HTasoj aarmoj opraa!fsau,a]n. nocToje csy.n;a ceKperapHjaTH cpeCKHX O)l6op_a A¢)K. He MOJKeMo pehn. ;::t;a cy ceKpeTapnjarH csy,u.a
OH3KBH KaKBH 6H-Tpe6aJIO ;::t;a 6y.rr;y -- Her;::t;e cy fJIOM33Ha TeJia, a. HMa
.cpesosa r,a:e y ceKpeTapnjaTy pa)le csera .rr;se ·.rr;pyrapn:u.e.
OJJ;rooopaoq cpecKnx -o.rr.6op.a npeMa fJiaBHOM o,n:Oopy rrOsetiamt.
ae. ToMe je ,o;orrpRHe.n:a H" qspcTa sesa fJiasuor o--,n;Oopa ca cpecKHM OJJ:-
elopoM;'.nope.n; ,.Q6HJiacKa opraan~anuje Ha Tepeuy H nosasaiDeM .llp}rra.:
pHu;a y rJiaBHH .OJJ:6op no rroje)lHHHM npoOJieMHMa aarna opraHHsau;uoua
· ceKu;Hja npaTJ{ cs~ uaseniTaje, o.n;roBapa- aa csaKH noje,n:naa-qao, yKaayje
aa nponycTe H He)lOCTaTKe, H IIOMa~e Ha·T8Jj H3tiHH H3li1HM CpeCKHM OJl.6op~IMa K~wa .n;a -npasn.n:ao pemasajy n~oOJieMe.
.
Ha Tepeay, opraaHaan.noHal cpopMa aKnrna Hnje jom csy.lla ycnojeaa.
AKTHBH ce HajqewOe n Hajsmue CTapajy npn cnposol)eH>y HeKe KOHKpeTue aKu,nje Kao mro je 6HJia ,,,u.e-qja ue,ne.lba" OTKyrr syae, aajaM. HajBHme cy cy ycneJIH aKTHsH sa r8jetoe CBHJieHe 6y6e. AKTHBH ce jam
csyr.n;e npasHJIHo He nocTaBJbajy_ no nojeJJ;HHHM IIHTatoHMa, seh HMa
cTyllajesa )la ce cpopMHpajy Kao Konnj.ar ceKn;Hja: KYJITypao-rrpocseTHlf
3KTHB, aKTHB ,,MajKa if. )l€Te': H CJI.
LiecTo aawa pyKoso.n;cTsa He iJOKasy jy ,n:osOJhHOI pasyMesaH:.a y rrpoHaJiaJKeiby ¢opMH pa.na. ,Uernasa ce ,n:a aa caMoM Tepeny nunu;njaTHBOM
*eHa HHtiY HOBe ¢opMe. Y Cy6oTHIJ;H je, aa rrpuMep, nama opraanaau;uja
OK-Q )J.e-qje KOHcfJeKJJ;Hje OKYITHJia OKO 500 1KeHa. Ose ce )KeHe nape)]; pa·
.n;a y KOHC{leKu;njn KopncTe H sa noJIHTHtiKH pa.n;. BH)J.HMO ,lla je TY
CTBOpeH u;eHTap OKO KOfa- ce :iKeHe OKYIIJbajy, ca IbHMa ce O,ll;p)KaBa_jy
cacTaau;u n o.rtsnja _ce pa pa.n;.
Y IIOCJie)ltoe BpeMe MOfJIH CMO BHliie IT3:iKH:.€ o6paTHTH CeJiy y ITO~
rJie.n;y saJJ;pyrapcTsa. O.n; sarrpeJJ;He CKynwTHHe Caaseaa aeMJbopa,nHii'IKHx aa,u.pyra Cp6nje MH CMO. 036HJBHHje IIpHlliJIH ITHTafDy yqernfla }l{eHa
y sap;pyrapCTBy, )lOK ce )1;0 Ta;:J,a Y'IerntJ.e )KeHa CBO)J;HJIO C3MO H8 yrrn:c.
,Ua 6H ce rroMorJio *eaaMa Aa ce rnTci mnpe y1voy-qe y aanpyre, rJiaBHK
o,n;6op. je H3pa)lHO ynyTCTBa KO ja cy IIOCJiara Ha TepeR. Kao · je)laH OA
aaJJ;aTaK y THM yrrycTBHMa nocTasJba ce IIIHpOKo ynoaaasaiDe )KeHa ca
SHatiajeM peKOHCTpyK:U.Hje IIO.ioorrpHBpe.n;e H YJIOfQM 3eM.IbOpa.n;HHqKHX
_sa.npyra y uarpa.tlFbH cou;HjaJIH3Ma y ceJiy_. ,UpyrH sa)laTaK 6uo OH y-qern·
fie >KeHa y IIOJbiOnpHspe.llHOM caseTy, H TO OHHX 1KeHa KOje ce HCTHtiY
y HeKOj rpaHH ITOJbOIIpHspeJJ;e. ITpeKO~THX CaBeTa MH fleMO.MOtnr .l(a pasBHjeMo Met)y :tKeHaMa arHT3UHjy )l3i HX Ce .IllTO sefin 6poj llpHjaBij K30.
6opn.H sa BH.COKH IIpHHOC H THMe ll'OMOrHy pa3sojy IIOJhOIIpHspe,n;e. 3aTHM ce IIOCT3BJba yiJerrrtJ.e :meHa, y CBHM. sa,n:pylliHHM BJJ;6opHMa. 0He fie
y THM O)l60pHMa CT83tp3TH HOse <fJo.pMe pa,na ITO IIHT3fbHM3 KOja FblfX
· Kao llieHe l;(HTepecyjy, aa rrpn:Mep, y o,n:Oopy sa CTOllapcTso ¢opMHpahe
aKTHBe sa yaarrpet)er"he )KHBHHapcTBa, MJieKapcTBa HTA. Y op;6opy 3a
paTapCTBO CTBOpHfle aKrHB sa IIOBpTJiapcTBO, KOjH"6H HMaO 3a aa,u.aTaK
.n.a. TaMo P)J;e rrospT.n:apcTso HHje paasnjeao pa.n;n aa IDerosoM passnjalliy~
a_TaMo r.n,e oao sHfl rrocTojn: )lace yse.n;e_nose spcTe nospfia, HOB HatiHH
o6pa)J.e, npnMeHe arpoTexawme Mepe HT,ll. JeAaH o,n: sati.aTaKa 6Hoi Orr
.n,a Harne }l{eHe ,n;ajy HHHIJ;HjaTnsy ·)la sa.llpyre rroMorHy yaanpeljyjyj .n;oMa:tiHHCTsa -IIyTeM pa3HH:X pa,U.HOHHII.3: ne.KMeaapa, 33. KOH3epB·Hp3Ib3,.
MJieKapa, ITeKapa, KyiiaTHJia H CJ,I. Y OBHM pa)lHOHHIJ;aMa 1KeHe 6H Ce TaROt) sauolliJbasaJie. Kao pa,JJ;aa caara. Kao sa.n;<iTaK nocTasJI>a ce, TaKot)e~
OTBaparoe ycTaHosa ,rr;etije saiiiTHTe H no.n;nsalbe MeHa y_ CTpytiHOM norJie,ny npeKo paaanx Kypcesa Koje Oe opraaRaosaTH 3aApyre.
liJTo Ce THtie YKJbyqefba lKeHa y IIpHBpe.n;y, MH CMo -MaJID YllHHHJIIr
aJIH ja 6HX y ~OM nor JieJJ;y H<l,BCllgl IIpHMep Bo jBO)lHHe r,rr;e je IIOCT3BJbeHH:
n.n:aa y·roM CMHCJIY npeMarneH TaKO ~a je 33 7 Mecen.a y npnspe,lly yKJby'leHo 9.617 lliei:faJ.
�59
S8
.MuMa. )l(yna~~lHli, -
Y
ceKpenp rnaBHOr o.n:.Oopa Afll)K
csojoj ,n:ucKycHjH rosopnfly yrJiaBHOM
0
CnoseHHje~
snaqajy IIJiaHCKor p<i.n:..i
'Y
H311IOj BpraHH33U,Hjif H 0 3KTH8Htda KaO .n;o6pOM OpraHH331UfOHOM 06~
JHiKy 33 nmpy 3KTHBH3aU,Hjy )l{eHa.
I1aKo .nl!aH, KojH je fJJaBHH o.n:.60p Acfl)K ·CJioBeHHje· HSpahHo aa..n:.pyro noJiyrol)e ose ro,n:uHe, ca.np2KH HssjecHe He,nocrarKe, HnaK ce sefi
.noKasy jy nosHTHBHH pesyJITaTH ri.1aHckor pa.n:.a. TeK caJJ;a naM je O?.f<).
.ryfl.eHO p;a CB3KH Mjeceu; H. CBaKHX 14 ,U,3f:I3 KOHTpOJJHlli€MO CBOj pil.l(, ,!la
1BH,D;HMO H KOHTpOJIHIII€MO pa,[!; cpeCKHX opraHH33.U:Hja, Jl3 ce, Crrposopefm
mran, yqHMo y6y.n;y:he 6oJhe mraHHparn.
Y D;HJby crsapaiDa cpecKHX
nJiaHosa Harne opraHnsaunje, _OJlP>KaJIH CMO ca opecKHM ceKperapnjaTHMa
:KOHtf:lepeHU.Hje Ha KOjHMa CMO IIp0JlHCKYTQB3JIH HaqHH H rJiaBHe TaqKe
nJiaHa. HeKe cpecKe o.praHnsaunje nspa.unne cy spnD ,n;o6pe rrnaaose
~JIH sehHHa !HX IIJiaHosa jorn je cna6a H yKasyje Ha ro .n;a fJiaBHH o.u~
·60p HHje ITpy2KHO cpe30BHMa )l;OBOJhHY ITOMOh IIpH H3pMH IIJI8HOBa. flo~
. KasaJio ce .n;a je noTpe6HQ,; opraunsoeaTH ceMnHape sa nJiaHHpalhe y no~
je.unHHM ceKuHjaMa. TaKo:je ceKuHj<t- ,MajKa a .n;rrjere" oprannsosaJia
.J(BO.l(H€BHH ceMHH8p.
~
.
lliTO Ce TH<Ie ¢opMfipaa.a H pa,!!;a 3KTHB8, MH HCITO"II€TK3 Hl'fCMO ITO>CTHrJIH sa.n;os·oJbasajyhe 1pesyraTe, jep HHCMo cpecKHM opraHasa:unjaMa
npy)KHJIH .ll;OBOJbHY IT0M01i. y pa3Bifja!hy C8.Jl.pJKaja pa.ua noje)l;HHHX 8K-:o
1'HBa. TaKO CY ce OCHOB8JIH ~IHOrH aKTHBH, <i'JIH ce !hHXtOB pa.l( HHje IIO-:o
KpeT~O. TeK Ka.n;a je o,D;p)KaH ceMnHap ca pyKoeo:n;HoiVIMa ceKunja
,,MajKa H .l(HjeTe:• 9)l{HBH0 je pa,!l. a_KTHBa Il'OOBHM H .n;pyrHM ITHT8ff>HMa.
·Cap;a. HHqy aKTHBH ,ITO CBHMa ITHT8fbHM8: CHa6,n;aje~aH>e H OOMOfi M8JKII
:H ,ll;HJeTeTy, 3KTHBH sa cae. BpCTe KyJirypHO-DpOCBJeTHOr pa.u.a H pa3HII
npnspe,UHH aKTHBH. Op; npnspe.n.HHX aKrnsa HajpacrrpocTpa!heHnjn cy
nepa.Jl.apcKH H cjeMHHapcKH aKTHBH, a y Jby6Jba•HH se:!i nocTOje npBa
.aKTHBH 38 M3CO~Hy KOHTpOJiy H 60Jbe CHa6,n;HjeBa!he. Ma .na cy 8KTHBil
·'!'eK O}KHBjemi, taM r.nje n?cToje se:!i jacn-o noKasyjy KaKo cy .uo6pa
'¢opMa sa IIIHpy 3KTHBH38:UHJY :IKeHa.
. Mel)yrHM, .Harn je nponycr mTo aKTHse HMaMo .n:o Ca,li.a y npsoM
pe,lly T3MO f,llje IIOCTOje .u6opH O,ll6DpH OCHOBHHX opraHHSau;uja. a HeMarifo
•ux taMo r.uje je opraHnsau.nja cna6nja, a r.uje cy oHH napo-qn~ noTp'e6HH,
p;a 6u ce npeKo a.nx~e aKTHBHsHpaJie n y-qecrsoaallle y pjelllasalhy
,pasnux IIHTa!ha csor MJecra.
. Mn c-e ca.ua rrpnnpeMaMo sa ns6ope Hawnx ocnosnnx opran~Ba:unj.a
J<Oje he, nopeJ{ ~CTaJior, .uorrpHHnjeTn n opraHHsa:U!10HOM y-qspiiihelhy
·Harne opraHnsaunJe. Ha npe.[urs()opHHM c.acraH[{HMa :IKeHe ce ynosHajy_ ca
.aa.na:UHMa Hame opraHI-fsau.Hj_e n rtpnMajy o6asese sa H:.Hxoso OCTBapeH:.e.
;HBK<i. Ul~ro.~, -
ICeKpeTap rm!JBHOr ~o)l.Oopa: AcJ>)I( XpBaTCKe.
Ha casus I1eTor .KoHrpeca
KJIJ ceKperapnjaT
fJiaBHOr o,ZI.Oopa
je,ll;-HOMjeceqHo TaKMH"~IeH>e y
·qa~r V K:~H,rpeca: To raKMnqe!he je o6y·xsarnJio H nnraH:.e 6pnre •
"M3JUH H ,UJeTeTy Ha KO•Me Hallia oprm-rH'33IJ.Hja ,llO Ta,ll;a HHje-. fOTOBO HH~
·mra pa.unJia. )laHac MOJKeMo CJI06D.llHO pe:!iu: ,ZI.a j-e TaKMlnefbe. ycnje.rro
"lf )la cy llOCTHrHYTH B€JIHKH pesyJITaTH. PesyJITaTH, IIOKa3aHH Y, TaKMH~
"llelhy, Haj6oJhe noKasyjy BeJIHKy JhyQas H rrosjeperbe )Kena npeMaJ Harnoj
IlapTHjH, HarueM UeHTpaJTHOM.KOMHTeTy n Jlpyry. Tary. 0 ToMe fly Ha~
.AID)!( Xpsarcke .Uao je HHHUHjaTHBy sa
'f
.BeCTH CaMO HeKOJIHKO npHMjepa.
-Hamoj peny6-!1HUH K~03' TaKMH.qefbe
je ocpopMJbeHO 1794 pasHa aKTHBa TIO llHTaH>y MaJ_Ke H JI;jeTeT_a KOJH C,Y
.o6yxsaTHJIH 7646 )l{eHa, a Kpos 1363 omp:m.aHa npe,ll,aBaH>a nponwo Je
38.176 }l{eHa. YcnjernaH pa.o. <lKTHsa Koju_ ce 6pn~y o TPYAHHUaMa H .n;o~
jeHqa.un aKTHBa sa cys6njaH>e .n;jetijnx npoJTHBa, sa orsapaH>e nrpaJIH~
rnra, sa' qysaH>e .ujen;e Maj~H KOje O.ll.Jiase Ha pa,ZI._ H ~JI. Kao n cse oHo
nno je o6yxsaheHo sa spHJeMe TaKMHlleH>a, ipas6HJIO Je cxsaTaH>e .ua ce
y jeKy BeJIHKHX TIOJbCIUIX p<i,n;osa He MO}l{e pa.l(HTH Kp03 Haiiiy opraHH~
.sauujy. CTsap je 6mm c?Mo y ToM-e .Ufl ce npoHat)y TaKse cpopMe paM
· KOje cy 6JTHC.Ke )KeHaMa, a )l{eHe je 6HJIO JTaKo OKYriHTH. )f\eHe ceJia
KapJiosau., y KOrapy ITpenor, cpopMHpaJI-e cy aKTHB sa 6pnry o rpy.zum~
uaMa. ITpeKo fberw OHe cy nonncaJie cse TPY.llHHUe, nossaJie Hx Ha ca.craHaK HCIIHT3Jie ff>HXOBe IIOTpe6e H ):(BeMa CHpOMalliHHM )l{eHaMa Ha~
6asnJie' neJieHe II -KOinape sa .ll.Jeuy. )I(eHe· ycrarnKor cena ITaKJieHHU,e,
. KOTap HoBCKa, )laJie cy KaO ,!l.06pOB0JbHH rrpHJIOr 6oHOBe H KyTIHJl€ IIO·Tpe6He crsapH "Sa qeKa-oJHHUY ,,MajKa u .ll.HjeTe''.
)KeHe je.uHor ceJia o · Koarrapy. I)peJIOr n~~aJie cy seJIHKHX rernKoha
·OKO npal-ba py6Jba, jep y ceJiy HHJe 6nno sOtD;e. OH-e cy. npeKo opraHH3an;Hje K30 ,U06poJ!OJbHH npHJIOr c.aKyTIHJ~e ()OHOB.e -~a KOJ€ CY Ha6aBHJie
:ueMeHT. 3aje,UHHllKH CY KOIIaJie Je,llHy )aMy KOJ8 je HCil;eMeHTI-IpaHa H
caa.rr. y IbOj )KeHe qnraeor ceJTa qyaajy "~IHCTY so.uy sa npaa.e py6JDa.
)l;o6pe pe3YJIT3Te Y- TaKMHqefby IIOCTHrJie CMO .p81)I..H· rora lliTO np_e,l(
-caM hoqeTaK T8KM-J1qeH>a o,ap)l{aJin cacTaHaK ca ceKperapHMa H pyKQ~
BO.UHO:UHfi.Ia ceKn;nja ,Maji<a H .rr;ujere'·.' r.uje C¥ ce H3MHjeit.aJia HCKY~
·CTBa y nocrasJbarby nJiaHa sa TaKMHllefbe. flocJIHje sasprne~or TaKMJ;ilJelha
TIOHOBO CMO O.llpJKaJie TaKaS CaCT8JH8K H3 KOM€ CMO ll3HH]eJie C13i0J3 HC~
l{YCTB3 H YK838Jie Ha He,UOCTaTKe KOjHX je 'y pa,n;y 6HJIO.
AJIH nNiaMo HeKOJIHKO KOTapcKax· opra!HnsauHja Ha np. EpHH>e, Bp6o'B3JJ. H lfmma KOje HHCY no T8KMHtiefuy YtiHHHJle HHIIITa, HaKO cy ~HJTe- Ha
caCT3HKY DpHje T8KMH'IeH>a. 0cHM TOra HMaJIH CMOI llSBeCTaH ?poJ KOTa_pesa- r,n;je 360I' HeMapHOCTH KOTapCKHX O.l{6opa T3KMHll€Ib3 HHj€ llpO,llpJIO
y CBa ceJia.
OcHM ropfDHX o6asesa Ha repeHy cy :w:eHe nponm,pHB3JJie raKMnt.J:efbe
"li' Ha .Upyra UHTai'b8: y CeJIHM3 Ha H3rpa,n;H>l-I 33,il.pyp:W:HHX )J.OMOBa, a Y
rpa,B,y Ha jasHHM pap;oBHMa. Ha- Hs~pa,ll.H:.H. sa,rr.py)KHHX .l{OMosa -7469 JKe~
H3, y TOKY je.llHOMjeceqHOI'. TaKMHqeH>a, ,JJ.aJie cy 152_.91_5 pa,n;HHX_l.JaC-018~.
· TaKa cy )KeHe XpsaTCKe- O)lrosopHJie _Ha KJiesere KOJe ce Ha6auYJY
Ra Harny Tiapnrjy. Ha Haiif UeHTpaJJHH KOMHTeT H .l{pyra THra Ha
<:Be Hac. Ho Hame :1K€He HHCy .CaMO y je.l{HOMjeceqHOM T3KMHtiefby npe,D;
V J<oHrpec 'KTIJ HOKa3aJie KOJIHKO BOJie Harne napTHCKO. ll )lpJKaBHO
pyKOB0.1lCTBO. One cy H' cap;a npo.uy:IKHJie _ca nojaq-a.nHM yqernheM Ha
--cBHMa rroJbnMa pap;a, H ca.n;a K3.lla ce y HaiUDJ pe?y6JIHUH sprue ~pnrrpe
.Me sa n I<oHrpec K.D XpBarrcKe :IKene na nJTeHyMHMa ysnMaJy nose'
o6asese.
·
·
:o.ura'Ma-pa'COBHli,-- -ceKpeTap fJiaBnor 0')1,60pa A<J:l)l( s·ocHe H
Xepu.erosnHe.
y_ pecfJepaTy je .u·aHac :tfarJTaiiieHo .ua je ITporpaM Harne Dapruj~, ·
"KOjH je )lOHHjeT Ha V I\.oHrpecy, ycsojeH O,ll; CBHX HaJ?HX opraHH33II;H]3
:360r TOra IIITO OH SH84H H H3CT8BJb8lb€ OHOI'. nyTa KOJHM CMO MH lllliJIH
jorn rrpnje -paTa, y TOKY paTa H p;aHac y H3rpa,UIDH ·couH"jaJUJsMa. MH
�61
MOJKeMo petm ){.a. cy Haure opraHusau.nje H Ao ca){a paAHJie y ll.YXY Tor
TiporpaMa . .MacJIHM, ){a je sa){aTaK _osor Haruer TIJieHyMa .n;a npoAH'cKy.:.
TyjeMo o oHoMe rnTq je aarJiallleHo y pe¢epaTy, o opram-~:sa:unoHHM
<f>opMaMa pa.n;a Hame opraansa:unje, Koje De o6es6njeAHTH Aa ce AYX
TiporpaMa Haiiie TiapTHje a y ncTo spnjeMe H nporpaMa Hallie opraHnsa·
D;Hje OCTBapyje jam KOHKpeTHHje Ha OHHM Sa,l{aD;HMa KOjH ce npe){ Hac
llOCT3BJbajy,
Mn CMO' 0 THM opraHHSaUH:OHHM QlopMaMa MHOrO nyTa fOBOpHJIH, a_
HS ){0C3){3UUbe ){HCKTiyCHje ce BH)J;H .U.a HHCMO no-TOM TIH'J23'fhy ){aJieKO OJ{· .
MaKJIH. ,UaHac ce nocTaBJba npe.n Hac ){a ce ca onmTer amTaunoHo-npe~
naraH,QHOr pa.na BHille npeopnjeHTfliUeMO Ha KOHKpeTHO H3BpUiaBafue 33·
.naTaKa. ,llo ca.ua cMo MH, Ha· npnMjep, y BocHn. n Xepu.erosHHII nHTalbe
M06HJII.f33UHje- pa,o;He CHare pjemaBaJIH ~TiyTeM 0Kpy_HUIHU3, nyTeM KOHCYJITOB3lb3 ca CnH.nnKarrHMa, pasroB:opa ca .n;pyrapuu.aMa- ns cpecKHX
OA6opa, yMjeCTO ,ll3 CMO ITIOCT3i3JbaJIR TIJI3H pa,n;a H H3Bp_lliaB3Jie fa.,_ Pe3YJIT3TH KOjH cy IIOCJIHje TOra YCJJHje,llHJIH HHCY OHaKBH K3KBe, CMO OtJeKHBa.nH, 33TO IIITO CMO l'H-i:Talbe M06HJII.J3au;nje pan.He CHare BHIIIe orpaHHtJHJIH H.a arHT3LI;Hjy.
.
ilHTalbe CTBapafb3• HOBHX opraHHSaU,HOHl-IX <flopMH y Haruoj opraH~
S3UHjH aaxnrjesa BeJIHKY rHnKoc, s60r Tara IUTo Harna opraHH3aUHJa
HMa MHOrO CIIeUHc:PHtJH'O!CTH y O.ll.HOcy Ha .npyre Macomre opraHHSaU,Hje.
Harne 2Kefie CBe BHIIIe H BUllie y.rraae y .D;pylliTBeHH H llpHBp€.llHH 2KHBOT
SeMJb·e. Mn HM3MO ,llaHaC }K€Ha y IIIKOJ:(H, y pa,llHOj sa.z:r.pysH, y Qla6pHLI;lf'
HT,ll. 3a.naTaK je Harne opraHH3au;nje_ )J;a- Te llieHe, Koje H3 .,llaHa y ,QaH
cse snrne yqecTByjy y Hsr.pa.rr;IbH- cou;nja.llHSMa; y capa.ll.fhH _ca CHH,llH·
KaTHMa ca,ll& noMorHeMo y fhHXOBOM cTpyllHOM, KyJITypHo-npocsjeTI-IOM"
n n,n;ejHo-noJJHTH4KOM ysnu3a&y. Barn pa,lllf Te cneJJ;J-IcjJHqH·O~cTn Harne·
opraHusaunje nOTpe6H_o je rrpoHaJiaSHTH TaKBe opraHnsao;HoHe cj>opMe·
Koje 1i.e HM H (l~rosarpaT!I.
)laHac je y pe¢epaTi uar"TJarueHo nHTaH>e CTBapaH>a aKTHBa y ceJmMa _ OCHOBHHM opraim3a:UHjaMa y rpa.rr;y. 0 fleMO MOhJ-l MHoro JI3Klli€'
H
OCTBapHTH y rpa,n;y SaTO lUTO T8MO HM8M·O H KYJITypHHje H IIOJIHTHtJKH
ys,n;nmyTnje 2KeHe Kao H jaqi-f pyKoso.rr;etJH J{a.z:r.ap. AJm Ka.u:a ce nocTaB-·
Jb.il. TIHTaH>-e ycrrjernHor o¢opMJheHor pa.z:r.a -aKTHBa Ha ceJiy, MOpaMo ce
HajrrpHje .ocspnynr Ha cTafbe y Haliii!M cpecKHM opraHHsao:,njaMa, o,n; KDjnx Pill r.more Hncy ~wheHe, a rrocToja TaKo1)e, n cJia6a O,ll;rosopHOcT
pyKOBO,llHJiaua. lla 6n ce cTsapafhe n pa,n; aKnma, KojH cy nepcneKTRBa
sa ,n;aJby aKTHBOcT Harne opraHHSal..(nje Y-BocHH n Xepu;eroBHHH, aancTa
ycrrjeiiiHO ·o.nsnjaJIH, Heonxo..n:Ho je yqspcTHTH cpecKe o.n.6ope H cpe,!l;HTrr
llHT8fhe C€KpeTapHjaTa )l.a OHH 6y,ny -.pyKOBO.ll.CTBa CllOC06Ha ,lla .n;ajy JIH_
HHjy pa.n; •opraHHaau.ujaMa Ha TepeHy, Jia_ ocnoco6.JhaBajy pyKoso.z:r.e1ie
Ka,n;pose, JJ:a rroMa:tKy ceocK-HM o,n;6opnM.a Kao Henocpe.ll.HOM pyKoso.n:cTBy
paSHOBpCHHX 3KTliB8 y CeJiy.
OcspHyJia 6HX ce jom Ha llHTafbe CTaTHCTJ.iKe H €BH,ll€HU,Hje KOje·
~my Hawoj opraHasaurrjn jorn IiHCM·o pnjeumJm. Ma y Bocmr a Xepn:erosHHH He 6HCMO MOfJIH ,ll.aH3C )l;aTH IIO~aTKe 0 )f(eHaMa y sa.n;pyraMa, y
H_ap:o.n;Ho j sJiaCTH, o }KeHaMa pyKoBo,n;nou.nMa y HapoAHOM ¢poory HTJJ: ....
SaTO IUTO HHCMO ycnjeJJn ,n;.a 0,11; CBHX O,ll6opa JJ:<l6HjeMO Te ITO,llaTKe. AKo
ITOrJie,ll;aMO <jlopMyJiape sa cTaTHCTHIJKe no,n;iTKe BH)J;IIMIO Jla cy OHH ~mo,ro
KOMITJIHK'OBaHII lliTO sa HaC npeTCT3BJb3 jdiii je.n;Hy TIOTeillK01i.y. 'Ca IIHT3Ih€M ysol)efua CT8THCTHKe H eBH,lleHll,irje IIOCTaBJba ce H nHTafne cnp~-
MaiDa K8,llpOB8 KOjH he 3HaTH ){a_e~ .Y ITHTalby eBH.li.€Hl.(Hje H CTaTHCTHK€
cHaljy, ocnoco6HTH y TOM norJie,n;y c~o~Ke o)I.6ope JJ:a 6n MorJIH )J;a OArosope Ha OHO IUTO ce o.n; lbHX Tpa}I{H, Jep rrJiaHcKora pa)l y opraHnsa:u;HjH 6ea -esu,n;eaunje He MO}I{e .n;a 6y,n;e·.
.JloOpHJia Oj)l;a,Huti, - •CeKperap r.itaB-HOr OJ.t69pa Acf>)l( UJme fope.
Ja fly ce yKpaTKO OCBpHyTH H3 He,llO:CT3rTKe Haiii~X O)l60pa; . K8KO
.cpeCKHX T3KO H CeOCKHX. Y )lOC3Jl:llllh€M HaiiieM HCKYCTBY IIOKa3aJIO Ce
,n;a cy MjeCHH O,ll60pH K80 opraHH33I.J;I-IOHe t!JopMe IIOCTaJIH KOlJHHD;a Y
Haii.IeM pa.l{y H K.aO TaKBe MH CMO HX JIHKBH,llHpaJIH H CTBOpHJIH- ceocKe
()JJ:6ope. To je oMoryhnJio )J;·npeKTHY -sesy ceJia ca cpecKHM n;eHTPHMa,
a THMe Herrocpe,n;uo rrpeHoruelbe csn:x saJJ:aTaKa Harne opraHHsaunJe Ha
IIIHpOKe M3C€ )f(€H3.
'
ll:aJbe CMO npHCTyiiHJIH _QlopMHpalby CTaJIHHX H ITOBpeMeHHX aKTHB~
npH CeDCKHM O,ll60pHMa UITO he yqHHHTH ,ll;a ce. aK:HBHSHtpa seflH 6pOJ
}l{eHa. I1CTO TaKO aKTHBH he HaM ITOCJiyJKHTH K80 je)J;HO 0}1; cpe,!I.CTaBa
-sa ysJJ:HSalbe 6y.ny1i.er pyKoso)J;eh-er KaJJ:pa.
PeopraHI-fSaU.HjOM CeKT.J;Hja npH fJiaBHOM O,ll6opy. Tj. ¢-opMHpalbeM
>CeKUHje ,MajKa n
.n;Hjere'', opraHnsan;H~He ceK:UHJe H .rrponaraH,QHOxy.liTypHo-npocsjeTHe ceKu;nje, oMory1i.eHo Je .n;a -~e rrocseTH sell~ na:>Klba pjernaBaiDy nssJecHHX nnTarna. Kao.. Ha J]pHMJep: . IIHTalba SaiiiTHTe
MajKe ll ,n;jeTeTa, IIHTalbe B8CIIHTalba JJ;je:Ue, eBH,ll;eHU.HJ3 Ka,JJ;pOB3, IIOB€·
3MBai-be npaKTlltJHOr CBaiKO.D;HeBHOI' paJJ;{l Ca lbl-IXOBHM TIOJIHTHqKHM TyMalJefueM HT.ll.
AJIH nope.ll rrpaBHJIHO ITOCT3BJbeHHX opraHHSaU.HlOHHX cpopMH Ha KOje
BaM je yKasao UeHTpaJIHH o,n;6op AQ:l)i\ yotJHJIH CMO ,n;a MH?rHM OJJ:6opn-_
Ma He)l;oc1aje csecTpaHa HHHD;HJaTHBa H II.IHpHHa y pa,Qy, He 6ase ce
no8oJbHO noo6JieMaTHKOM Hallie opraHHSaUHje H HeMajy onepaTHBHOCTH.
Y sehHHH CJiy'lajesa TO je nocJbeJJ:Hua He,!l.OBOJhHe HJIH spJio MaJie ysAHrHyrocTH Harner pyKOBO,lleher Ka.n;pa, YrJI3BH~M y H3IIIHM OCHOBHHM
opraHHSaU,HjaMa. 0CHM TOra ):(pyr~pHn;e HS HS_BJec:H.HX cpeCKHX H rpa.n;CKHX on:6opa saaeMapy jy p.3t,ll -y opraHHsau;.H_JH, _Jep cy rrpeonTepeheHe
pasHHM ,n;pyrHM JJ:YiKHOCTHMa.
36or cJia6or pyKoso~efha .n;eruas~ ce ~ecro rryra KPYTO n·pHMei-bHBaiDe je,llHOM IIOCTaBl.beHHX <lJ'OipMH KOJe ce y npaKCll HI-ICY IIOKaSaJie K30
y-cnjeruHe.
f10lli'fO je KO,ll HaC TIHT3Ibe K3,llpa BeOMa Ba)KHO ITHT3lbe Harna OipraHHSaUHja je npnlliJia ys.uusalby )f(eHa aJI6aHcKrrx MalhHHa. MH C!'fO ):(0
CKOpa CBe OHe opraHHS3:UHOHe tlJopMe pa.na KOje Cy Ca CHT.HHM H_SMje~aMa
o.z:r.ronapaJie norpe6aMa Haii.Ier- -repeHw, 6es HKaKBHX H3M]eHa rrpeHH]eJia
ua pa.n; ca AJI6aHKaMa. Tipn _ToMe cMo HcnycniJie HS sn,n;a .u;a 6ea nper_x:<mHor ocrroco6JbaBa•lba pyKo&o.n;e1i.er KaJJ:pa Me!)y JDHM~ caMH!Io!a HetieMa
ycnjeTH Jla HX MaCOBHO 3aXB3Tl-IMO H3IIIOM opraHnsan;HJOM, ~- JOITI Mathe
UOJIHTHlJKH. H KYJITypHO .zra p;jeJiyjeMO H3 fbHX. 3aTO H3C je HCKYCTB!)
ynyTHJIO .n;pymM nyTeM. I(ao npnH· saJJ;.a.TaK nocTaB!IJie _C~Or ce_6H .n;a
npoHaJiaSHMO y CBaK,!l;HeBHOM pa.z:r.y ca Ibl-IM8 JKeHe KOJe HMa]y BHIIIe ycJIOB3 sa ys,n;H3aiDe~ .U8. HX OKYTIJb3MO-H KpOS ~HCTeMaTCKH pa•)J; OCITOC06·JbaBaMO sa pyKOBOJJ;e1i.H K3.ll3p, KOjH he KaCHHJe rrpeKO o.n;6opa H ,n;pyrH~
opra!IIHS<iD;HOHHX c!JOpMH 06yXB8THTH H OCTaJie M8C€ 3JI6~HCKRX :>KeHa,
�62
Besanr ux s<J,--Harny opraHHSHJ.I.Hjy u· sa omiiTY. cTB~p
Hsrpa.zune corvrja-
JIHSMa.
KaKo .ce npe,n Hamy
opraHusal(Hjy nocTasJba 036HJbaH sa,naTaK Ibe-
Hor yrmprnfle_IDa, a IIOfOTOBy CeOCKHX. O.ll6opa H OCHOBHHX opraHH38LT;Hja
y rpa,!ly. KOJH cy C8CT8BJheHH o.n;- He.D;OBOJbHO HCKYCHHX H Y3.U:HrHYTHX
.n;pyr.a.p.Hu;a, TO CMo- npucT.ynuJIH npunpeMaMa sa o,n;p.>Kasaa:.e Kypcesa y
ToKy OKT06pa. lbux :he rrocjetmsaTH cse ceocKe o,nOopuune H o.n;6opHnu,e
ocHOBHHX opraHusau;uja y r.pa.n;y, a ca,n:p)f{HHa pa.n;a Ha KypcesuMa 6H1i.e
H.D:eOJIOlliKO llOJIHTHtiKOf KapaKTepa.
B~,cKa Jl.yranosa, - npeTcettHHU.a fpucKor o)J.5opa.A4J)I( CKonJbe.
Ja fly ce JJ;OTaflu rrHTmna o pa,u;y oprauu3au;aje Ac!l)l( KO.n; uac y
MaKe.n;oHnju ,a HapotiHTo uamHx o.n;6pa y ceJIHMa. flocraBJba ·ce rruTaFDe
aKTHBHsauuje :m:eua Ha CeJiy. ,II,o ca.u:a je o6aqHo 6ao cJiyqaj ,rt:a ce y
o.n:?op Act>)K HHcy 6apa.rre oHe ,D;pyrapau.e Koje cy cnpeMHe .n.a pa;l(e~
WOJe HHCY HMaJie JOIII .llO~JbHO HCKIIyCTBa H 3Haa:.e HHTH HM ce IIOMOf.D:O
Jl.a ce ocrroco6Jbasajy H· qpoiiiHpyjy csoje sna"Ihe. MacJIHM ,lla je ro HenpaBHJIHO H ,n;a· y o,u;6ope A¢)f( rpe6a 6ap.arra oHe .n;pyrapau.e Koje aMajy
BOJbY 38 pa,n:, na H aKO MOMeHT3HO ImCy y IIOTIIyHOCTH cripeMHe ,[(a O)J;fOBOpe MHOrHM. sa.n.auaMa. TaKBHM .llpyrapn:UaMa Tpe6a ITOMotm y pyKonobelby ca opraHH38Il,HjOM Ha Taj HaqHH UITO he HM 'ce y IhHXOBOM pa.ay
npy11WTH CTaJIHa, KOHKpTHa .IIOMOti, a- 3-2.1'I'HM HX IIOJIHTfJ!IKif H KYJITypHo
ys.aasa:rn npeKo Kypcesa H ceMHHapa. Ta.aa he oHe 6HTH crroco6ae .aa
peurasajy cse -rrpo6JieMe Ha KOje HmrQy H IIOTITYHO, fle Ce OC3MOCT3JIHTHy csoM pa,D;y. ~oca.aamihH Henpasa.rraa pa.n. no. osoM mnaH:>y HMao je aa
ITOCJie)I.HUY .,ZJ;a ce ~Hare 2KeHe HHcy .llOBOJbHO HCKOpHCTHJie sa pa,ll y
opraHif33IJ;HJH, mro Je, paayMJbHBO, UITeTHO H Ha pa.u; opa-rHH38IJ;Hje PI
HLIIJIO Ha UJTeTy Y3,ZJ;H33fb3 HOBHX Ka,n:posa.
XTeJia 6ax jOUI: .aa Ka)l{eM HeKOJIHKo petiH y sesn J£3MeHe HCKycTasa
no~eJUIHHX 0Jl6opa A¢)!(: .llo ca):{a cMo ce ynosaasaJIH ca HCKy_crBHMa
ITO je.J(HHHX O)l6opa C3MO IIOeKo OB8KBHX cacTaHaKa UITO HHje, ,llOBOJbHO.
~HcJIHM .lla 6H 6nno ~o6po Ka,lla 6u_.n.pyrapa~e aa je~Hor cpesa o,ll~a·
anne y ~pyrH cpea, n~ qaK H Ha je.nae peny6JIHKe y .a;pyry H TaKo rrpe·
HOCHJie HCK6yCTBa TIOje.Ll,HHHX 0,[{6opa H ·npHMeihHBaJie FIX y·CBOM pa.ay.
TaKo, aa npHMep, Ha~pyrapHu;e aa MaKe.n.oanje Morne 6H .u;a noQy
y HP Cp6ajy HJIH HP XpsaTCKy H .a.a npeaecy HC.Kyctsa (o opraHHsoBaihy. pa,llHHX aa.rr:pyra H OCTaJJO). TaKO- 6H ce Ha tep€Hy MOrJIO MH010
B.Hllle aaTI~RTH H .Ha ,[{€JJY BH.LH'TH KaKO ce CIIp080.1lH Op;peQeH 33,1laTaK
lllTO 6H ]OIII BHIIIe OJI8KLII8JIO npHMefbHB3fb€ HCKy.CTBa H3 je.aEi:e peny6:·
JIHKe y .Llpyry, ca ·ruro Mafhe rpemaKa y pany.
KaTHI~a. Kyme~. ceKpeTap fJiaBHor o)l6opa A<P)I( 3arpe6.
ny
Ja
ce ocspayTH y CBOMe rosopy Ha _je.n.aH on; aajset!Hx aa.n;aTaKa
Ha · KOMe cy ·Harne )l{eHe ·nane BH.Ll,Hor ylJ"eiiifla, a TO je narpa.1Ub8 AyTo·
CTpalle. 3aT~M fly ce OCBpHyTH Ha KyJitypHQ·HpOCB jeTHe lf>opMe pa,lla
aawe opraHHaau;Hje y 3arpe6y.
_
C o6aapoM ,na je Harpa1nna AyTocTpa,[{e npeilsnl)eaa Iletoro.n.HUIH.HM
nnaHoM H a6or Tara. HMa aeJIHKH saaqaj, Haille m:eHe cY yJI01KJlJie H MHoro
Tpy.a.a aa JbeHoj u3rpa):{IbH. OpraHHaau;Hja :m:eae y 3arpe6" rroT_pyJ!HJia
Ce .na OMoryiiR ClSaKOj )KeHH yt!emfie y OBOMe pa.a.y, TaKO CMO, Ha rrpH-
Mjep, ¢opMHp8JTH 3KTHB€ KOjH C.y BO)lHJIH. 6pHry 0 ):{jeu;H .ll.OK Cy HM·
MajKe pa,n;Hne Ha. AyTOCTpa.zr.H. Opr?HH3osaJIH .cMo .zr.jetJja HrpanamTa nO·
6JIOKOBHMa K80- H Ha CaMOM rpa,[{HJIHlliTY y KOJHM3 cy- ce lJBY&IIa ,[{jen;a~
TaKa cMO ocaosaJIH 101 ,n;jet!jK aptHti. Hero niKo opraHHsoaaJIH cMo
npe6all.HBafhe !fa pa,n;HJIHlllTe soaoM. 3aTHM CMo" opraHHSOaaJie jyTapihe
pa):{IQBe H3 KOje cy HlllJie :>K€He. TaKO CMO IIOCTHrJili .Ll,a je, Ha IIpHMjep-: -..
16· ceiiTeM6pa caMo y TOKY je.n;Hor npHjerro,[{aesa Pa.n.HJw 1345 :>Keaa:
YKynao -j~ ,n;o ~a.n.a aa Ayrocrpa,n;H 6aJio 441.462 J:ISJiacKa .>KeHa Ha pa.n~
sa TO spHJeMe Je .n.aT 1,977.581 ,ZJ;o6posOJbHH pa):{HH lJac.- Tpe6a HCTaKHYTH ,ll3 3a OBO BpHjeMe, na H y TOKY JbeTHHX Mjecell,H Ka)I.a cy 6HJI€ Be.;_
JIHKe Bpy~IDie, HHCMO HanymTa.JUr KYJITypHO. npocajeTHH pa.D;. MH CMO
y T? spaJeMe o,n;p.>Kas.aJIH llHTaJiatJK<€ rpyrre; I(poa t!HTaJiaTIKe rpyne y
OBOJ ro.n.IIHH npomJid Je 71.439 .>KeHa. Ilho ce THqe .nJiaHa pa..u;a 'IHTa.tatJKHX rpyna MH _cMo npe.asnQeHH IIJiaH ,ZJ;aJieKo rrpeMaiDHJIH H cap; ce
H3JI33HMQ IIpe,D; 3a,ll;3TKOM ,[{a HanpaBHMO HOBH IIJiaH KO jH he 6HTH MH0f()
setJ.H
.
,
_
. Han.aa~MO ce npe.ll ·je,u;HHM npo6JieMoM Kora heMo, ja ce Ha,u;aM, ycrrJelllHO pHje~HTH. Y CIDI,ZJ;HKaJIHHM IIO):{py.>KHHil,aMa opraHHayjy ce KYPcesn sa H.n:eoJIOIIIKO-IIOJIHTHqKH pa):{. DolllTO HMaMo npe.Llyseha r,n;je pa.u;w
lo:'IHOI'O 2KeHa, ITOCT3BJba Ce TIQ_06JieM KaKo" p;a HX cse YKJbyqHMO y H,[{eOJIOIIIKO IIOJIHTHlJKH pa_n;. Y TOM IVfJbY MH CMO ,llO ca:l{a opraHHSOBaJIH 8K.;_
THBe P>:OjJ:I BO,[{e 6pHry 0 KypceBHMa H,[(eOJIOmKO·IIOJIHTHlJKOr pa.n;a, KOJe
opraHH3yJe Hapo.Ll.HH ¢poRT .n;a. 6H TaKa aanocnene 2Keae, Koje na6HJIO KojHx paaJiora He Mory ,n;a rrocjet'Jyjy Kypcese y npe,D;yseflHMa no-'
cjeflHsaJie Kypcese Koje opra~mayje Hapo.aaa cppoHT. )lo ca.n:a ce 3a Te
Kypcese rrpajaBHJio OKO 10.000 _.>KeHa. Me.yTHM, n~aHOM cMo·npe.n.sH.u;jena
p;a THM KypceBHMa o6yxsaTHMO 40.000 :>KeHa IIITO tieMQ CHrypHO H IIO.
cTHflH. TaKol)ep fleMo pa;:unH aa TOMe ,[{a 6poj reqajan.a ae orra,ll;a, ,[{a ce·
Tel!ajeBH 88Bpiiie ca HCTHM _6pojeM TIOJia3HHKa C~ KOjH"M Cy il: OTII0tJeJIIf
pa.o;_.
-- . Hallla opraHH3au;Hja je rroseJia paqyaa o toMe ,n;a s6pHHe ,n;jeu;y .sa.;
liOCJI€HHX MajKH. TaKo cy ,ll;pyrapH:u:e aa
pejOHy npHIIIJie ¢opMHpalb:Y
11pyrra .>K~Ha JIO 6JIOKOBHM8r -KOje cy npyJKaJie IIOMOfl .n;jenfl, O,Zl;HOCHO .>Ke~
naMa .KOJe cy YKJbyqeHe_ y rrponaao,n;Jby. Oso ce rroKaaaJio Kao apJIO ,[{O.
6po, HapoqHTO ca.n;a Ka.ll· jam HeMaMO TOJIHKO 06,ll;3HHIIITa ,ZJ;a 6HCMO MorJie
tsy .n:jen;y y IhHx· cMjecni:TH.
·
0c6f.>HyJia ce .a_aTHM Ha opraHH30Bafbe Jb€TOBaJIHlllTa sa ITHOHHpe H
eapa.n;Ihy ca nnoaHpCKOM oprit.HH3C!-UHjoM _na je aa Kpajy, HarnacHJia ,lla
os~Ko c~ecrpaHHM pa.u;oM H .ycnjecHMa opraHaaau;Hja 2KeHa y
3arpe6y
;::r;aJe HaJ6o.rbH o~orosop CBHM KJieaeTHHIJ;HMa KojH ce 6au;ajy KJieBeTaMa
Ra HaWy flapTHjy, Ha_ HaC, Ha 'IHT3B Hapo,u;.
.
n
CHHJba
JoBa.HOBHli, IJJiaH DOKpajJ.i:HCKOr 0)l6opa A4>)1( ·_3a s'ojao;:uuey.
nornTO y BojB0.11;HHH HMa HajBHllle Ha~HOH3JIHHX M3fbHHa ja fly roBOpHTH HelllTO 0 pa.n.y ca JKeH.aMa H?UHOH3JIHHX M3fbHHa. D.pe II360pa Sa
o.a6ope Act> )I( y Bojso.l(HHH, y DoKpajHHCKOM· o.n;6opy HHje 6a.rro HH jeJJ;He JKeHe H3 HaUHOHaJIH. M3IbHHa, a -HCTO T8KO HHje HX 6HJIO ,ZJ;OBOJbHO,.
y o,ll6opHMa Ha repeay. Tlocne. Ha6opa Ham~ opraaaaan.Hja je HacToja.rra
,n;a oBaj He.n.ocTaTaK OTKJIOHH. Y ceKperapnjaT DmcpajHHCKOr o~6opa ymna._
�je je.n;aa .n;pyr21pnua - no aaunoHaJIHocrn Mai)apnua
Koja ce nc~JbY-::
q;Hso t)aBH rrp'o6JieMaTHKOM »ceHa Mat)apCKHX MaH>H~a y J?OJBOJ{HH~. QH~
je y HCTO BpeMe H ype.n;HHK JUICT8 ,,l(OJif030-He
KOJH I10KP8JHHCK}\:
.o.n;6op ns.n;aje Ha Mai)apcKOM je3HKY y 11.000 npnMepaKa. Tioll!TO Je oso
·.uaJIO .n;o6pe pesyJITare y pa.n;y ca MaljapCKJ:IM »ceHaMa, floKpBJHHCKH ~,ll6op H8 ITO.cJie.n;H>eM CBOM caCT<iiHKY )lOHeO Je O,n;JiyKy .ll8 y CeKperapHJ8T
·yi)e u je.naa PyMyHKa Koja Oe ce 6aBHTH npo6JieMaTHKOM ?Keaa pyMyHCKHX M81DHH8.
Ha caMOM repea;y ae nocroje cneuHjaJIHe opraHJ:Iaa.uoae .¢opMe sa
paA ca }KeHaMa H8UHOH8JIHHX M8H>HHa. )l,'OK cy 'PaHHJe UOCTOJ8JIH IIO.llQ)l60pH Act>)K 323 mene aaunoHaJIHHX M~H>HHa, nocJie npo~IJioro.n~nrH>er
OOJUITHllKOr pa,n;a ca H>HM8 yciieJlO H<iM Je .n;a y CBHM .aKIJ;HJ8Ma 38Je,Z.l;HI£l[KH o6yxeaTHMO *ene Bojso.nHHe 6es o6snpa aa IbHxosy aau;noHall{HOCT.
To ce aapol.IHTO noKasaJio sa speMe raKMHlle:!ba npe.n; V 1\oarpe~ I(DJ
y KoMe je nope.n; CprrKHiha H Xpsarnua yqecrosao seJIHKH 6poJ )Keaa
Mal)apnua, CJioBaKnH>a, PyMyHKH HT)l.. Os.u:e M-Ory .n;a HCTaKHeM Kao
npnMep Cpes aJin6yaapcKn--i'r.n;e cy y cprrcK.a ceJia o.nJia3HJia Ha nsrpa.n;H:ty
3aAPY*HHX .llOMOBa PyMyHK~ H raMo ce sa,u:p:>KaeaJie no ueo .llaH aa pa)ly.
CJinqao cy yqnHHJie n CJiosaKHibe y Cpesy craporrasoeaHKOM.
HapbqHTO nosnrnsae pesyJITare y pa.n;y ca :meHaMa aaunoHaJIHHX
MaH:.HHa ,[(8JIO je TO IIITO ce cacraHUJ[ K80 H IIOJIHTii~KH H KYJITypHo-rrpoCBeTHH pa,n; O,n;pJKasajy Ha fbHXOBOM H8UHOH8JIHOM Je3IiKy. 3[ KYJITypHo•
npOcBeTHOM pa,n;y HMaJUI CMO H8p0l[HT0 ycnexa TIO IIHT8H:.HM3 OIUICMefbHB3lb8 y pa,n;y "lJHraJiallKHX rpyrra.
H nope,n rrosHTHBHHX pesyJITara y pa..ny c.w. )K-eHaMa aaun~aJIHHx
M3IbHH3, MH HMaMO je.z:t:aH ,neo THX )KeHa KOJe cy JOIII. TIO,Q YTHU3jeM pe•
3KUHOH3pHOf KaTOJIH4KOr CBelliTeHCTBa H TIO,!l; YTHUajeM p83HHX c._eKTH.
'Ee3 o63Hpa Ha TO HaMa je TIOIIIJIIO sa pyKoM .z:t:a HX YKJbY"<I:fiMO Y aarue
aKUHje )l;OK. HX IIOJIHl'HIIKHM p8.ll0M HHCMO o6yxaaTHJie, HHTH HX MOXNMO
.n;.osecrH aa Koa¢epeau;njy HJIH. KaKaB .upyrn c~craHaK. Dpe.n Hac ce oae
3HMe JIOCT8BJb3 sa,naraK ,n;a HHTeH3HBHO Ca fbHMa ~IlOJIHTH"lJKH pa,ll;HMO.
o,n;Oop.a A<ll)l( 6eorpa.n,.
opraansaunoaoM )_'llBpiiibeiDy Acl>)K
y
Maj,a JaaKes, ceKp·erap fpa)I.CK'Or
trosope1iH 0
Eeorpa.ny.
I<oarpe~a Hallie nap,n;pyrapnu.a Maja je p~-: ,TaKMHl[elbe y qaCT
THje jom aHIUe je .n;onpnaeJio aameM opraHHsauHoHOM yqspmh€!f>Y· Jl.a
6H lliTO ycneiUHHje H3BpiiiHJIH aa,n;aTaK CTBapaa.a 8KTHBa ITO TIOje)l.HHHM
IIHTafbHMa, Ham fpa.n;CKH O)l60p je,__ Y3. ~pMOfl f JJasHO_r O.D;6opa A¢1)!(
Cp6nje, opramrsosao ceMHHape. Kpos KOJe ', cy rrponiJie cse Harne o,n;6?pHHUe H3 OCHOBHHX opraHH33U,HJ3. 0CHM 110ra ITpHIIIJIH CMO BeflOJ H
Henocpe.z:t:HHjOj -TIOMOflH OCHOBHHM opraHH3aU.HjaMa II03HBafbeM "lJHT3BOr'
o.u.6opa je.n;ae TaKse opraanaauHje aa· cacraaaK y rpa,n;cKn o)l.6op. Ha T~IM
caCT8HU,HMa .D;HCKYTOB3JIH CMO 0 cneUHclJH'IHOCTH. H npo6JieMHMa ,II.OOHI-IHe
v
opram-~:sauHje.
Hama npaKca je noKa3aJI3. .rr.a je aaj.6oJbH aaiiHH rroMaraHJa ocaosHHM opraHHaau,HjaMa TIQ3HBmne noje.z:r;nax pyKoBO.llH~U.a_ aa paaroaop.
Kpos Taj pasrosop o npnJIHKaMa aa Tepeay rror.p,e6ao Je npy:mHTH rroMoll .
y pemasaa,y pa3HHX llHTarna. 3KBHM H811HH~M pa.a;a TIOCTHrJill CMO ~a Y
.Eeorap.a;y KO)l setmH:e OCOBHHX Opi'8HH38UHJ8 HM8MO ITpHJIHl[aH tJpOJ 8K1'HB.8' KOjn ce 6ase Hajpas.HospcHnjHM nnraHJHMa. TaKa aa npnMep XIII
65
ocHoBHa: opraHHs~unja V peoHa y Eeor,pa.n;:y HM:a 14, ·pasHHx aKTHBa caMo
no IIJ:ITa!f>HMa M3JKe H ,u;eTeTa. Me[)yTHM, J8 MCHJIHM .U.a je BpJIO B8>KHO
mro "je .u;pyrra1pH"Ua BH.Li:a TOMa.umq HarrOMeaym', a TO je: OJlipr}J{aBarfbe Me~'
ljyc_o6anx caaer<;maa.a aKTHBa, jep ce y pa.lly aKTHsa ooje.u;mmx ocHosHnx opraansauHJa oceha rrorpe6a .n;a Me~y co6oM HsMeHJajy csoja HCKYcrsa.
•
Je.n;aH o,u; BeJIHKHX rrpo6.11eMa opraHnsauHje >KeHa y Beorpa.z:r;y jecTe
YKJbyllHBaFhe >KeHa y rr~nspe.z:r;y .. To aapoqHro ,n:oJiasH no nspa:m:aja y
TIOC•JI€JI.Ibf! ~peMe, y OOOJ• .U;p}lirOJ fO)JJHH:l-f HI8IIIer ileTOI'Q,llHUI:fber ITJI.aiH<r.
Cse smue HaM ce o6pa1iajy pasa~ ycTanose n opraHH38UHje H rpaJKe
:>KeHCKy pa,n;ay CHary. HapoqHro Je B8)KHO IIHT8lhe Ka,llpOBa KOJ,l; Hac y
7prosHHH H caa6.z:r;esaiDy.
Y seaH c T~M xraJia 6nx· .u;a aanoMeHeM Jl.<! je opraHnaaunja >KeHa y
Eeor:paAy y OBOJI ro.n:mm· MHoro cnoMorJia .ILa.·oe yKJbytm 'BMHIKJR -6poj *eHa .
y Tpi"''OBaiiKy M~e)Ky Eeorpa,lla. 3a -cse rrpd.n;aBHHU-e MH CMO .n;aJie rrorpe6ne Ka.n:pose KOJe cMo M06HJIHca.rrn npeKo opr.aun§auHje *eHa.
·
AJIH Y M06HJIHC8H>Y }l{eHCKe pa.z:r;~e CHare MH ,ll;O C21,ll_a HHCMO HMaJII-r
CHCT-eM3TCKOr IIJiaHa. Dpe Kp8TKOr Bpe~eHa MH CMO npHIIIJIH, y saje,llHHU.H Ca OL(eJhefbeM TproBHHe H CH86,lleBaH>a fpa,llCKOr H0-81, CTBapBiny
IIJiaHa YKJbyqHMH>a ·2KeHa y rrpnspe.u.y.
Ilomro ce. Kao saJKaH 'npo6JieM -IIPHJIHKOM sanocJieH>.a. MajKH no.
CT8BJba CMenn:aJ JbHXOBe ,llen;e llOBe38,1IH ~MO ce ca. MecHHM CHH,li;HK3JIHHM B~heM ,lla 6H !IITO BHIIIe IIOMOfJIH MajuH pa.llHHD;H. TaKO je Hat Hamy
HHHUHJ3THBY opraHH30BaH- cacTaHaK MecHor CifHAHK3JIHor sefla, J'pa)lcKor o.u6opa AclJ)I(, _CBHX yrrpa.BHHKa rrpe.nyset1a y KOjHMa cy sauo.
CJieHe )KeHe, K80 I'J. CBHX CHH.IlHKa{IHHX IIO.IlPYJKHHII,a. TaKO, KOOp.UHHHpaHHM pa.llOM, MH CMO IIOCTHfJIH -H3BeCHe pe3yJITaTe. 3aje,l(HO ca MeCHHM Cff~,llHK3JIHHM BefleM H8IIp3BHJIH CMO IIJiaH OTBapaH>a jaca.rla H .0CT8JIHX .z:r;eqJHX ycTaaosa y 1948 ro.n,HHH o KOMe ca.z:r;a ,n;HcKyTyjeMO ca MecHnM· CHHAHKa~'lHHM sefleM n -rroje.z:r;HHHM ynpasaMa rrpe.D;yseha.
Ocm.-r
Tora · o.rr;p.t:J<aBaMo ca~TaHKe ca meHaMa H3 npe.z:r;ysetia_ KaKo 6n ·naM H one
,naJie CBOJe cyr-ecTHJe H f/PHMe.D;6e.
ll.a .6HCM6 IIOMOfJie 38ilOC:TICHHM >KeHaMa H fbHXOBOM Y3Jli-I38H:.Y MH
t1eMo: .saJe.D;Ho ca MecnnM cna.unKaJIHHM BeheM nanpaBHTH nJian paaHHx
npe.z:r;~BaH>a sa )Ke:ae aanocJieHe y npe.ny3etmMa; _¢a6pHKaMa H ocraJIHM·
ycra~ros_aMa. HaatJe Mn heMo ce y csoM 6y.u.yheM · pa.lly snwe rrosesarH
ca CHH}.(HKaJ.IHOM opraHH3aUHjOM jep je TO jep;aH O.ll fJI8BJ:IHX 38,11.a'Tal(a.. ·
aa Y<::nemaHJH pa.z:r; ca -*eHaMa pa,n;nnu;aM2l.
·
Sopa ·oaT03, -:- IIJian: fJI_asnor o.n;Oopa A<IJ)I( E·ocae H Xep~erQBHHe.
Mn CMO rrocJinje E I\oarpeca :meHa JyrocJiasnje o)!:Max: rroqeire ca
npnnpeM~Ma sa ns6ope, ami
CMO rrpnMnjeTHJie ,u:a je, y cnposol)eH.y
npe,D;J1360pH~ K8MIIaFh€,. 6HJIO MHOfO He)J;OCT3T8K8-. 3& H360pe OCHOBHHX
opraHH33UHJa, Ha IIpHMjep, o,u;pe.n:HJIH CMO pOK O,ll je.llHOr .llaHa. AJIH CMo
. D.l!Max sarHM ysa.n;jeJIH .lla ce y TOKy je.uaor .z:r;aaa ns6opH nelle Motm
-.ll8 H3Bpllie. 36o,r TOr a Cli_lO ,11.8TYM OBHX: H360pa ITOMjepHJIH yHaiipH je,n,
a CaMHM THM CMO H ,llaTyM cpecKHX H360pa MOp3JIH IIOMeOHTH. flpHJIHl(OM C8MHX H360p<li HaHlUJIH CMO Ha H3Bj€CHe JIOTCIIIKOhe~ TipBa llOTeIIIKOtla 6HJia je y TOMe IIITO cy ce H360pH BplllHJIH rrJ'TeM KOHciJepeHII,Hje
Ha Kojoj nncy. M'Or.lle .ua rrpncycTsyjy cse :>K~ae. AKa je y Je.Uaoj KYfiH
�6uJio 4-5 )l{e6a,. je~Ha J:I~H .rr:se · py MopaJie ocTaTI.f xo.a. Kyhe .na qysajy ,njeu.y n' cspruasajy pen;osHe' nocJIOB~. ITo o6HJiaCKY. TepeHa no-.·
CJIHje H36opa MH- CMO _,YCT3HOBHJIH CBe Te CTBapH H BH,Lt;jeJin CMO ,a;a;
H360pH nyTeM KOHQlepeHUHje HHCy ycnjelllHH.
.
llope,n; · osora HeKH op6opn npn crrposol)eEDy ns6opa cxsaTHJIH cy
.a.a cy qJiaHOBH A¢)1( caMo oRe >KeHe KOje cy n liJI8lHrOBH Hapo.a.aorcjJpoHTa, u TaKa HHcy o6yxsaTHJIIt- cse .>KeHe Ha HS6opnMa. Y cTsapn ..
TO je llOCTaBHO CaM f JI3BHH o.a.6op, aJIH C THMe )(3 ce y TOKY rrpe,llH3,..
6opHHX npmrpeMa Yl.£JI3HH IDTO. sefiH 6poj MeHa y ¢p0HT, K3KO 6H HX
WTO muue MOrJio nsntm Ha us6ope.- ,TaKa CMO Ha lllupoKoM BpujeryY<IJiaHHJIH 4000 :»eeHa a y OHHM .cpe30BHMa J;')l,e Ce 2KeHe HHCy yqJia·
lhHBaJie MaJio ux fe ·u~aumo ·Ha Hs6ope.
MH CMO
y
COHCaK }l{eHa yBO,ll;I-IJie ·H OMJL<WlHHKe IIpeKo
Jhy6oMHpKa ToMHfi:
18 rO,!J;HH8,..
ynpaso -~Be. oHe Koje nMajy npaso rJiaca,_aJIII ce .uecnJio ,~~;a cy Ha Hs_-H3aiiiJie C~MO y,n,aTe ;>KeHe, .31 O)J, OM!I~H_KH _-B'PJI~ ·Ma.Jl!H: 6p~J;_
0He He yqeCTBYJY y p_a.n;y Harne Gipr8HH38IJ,Hje, Jep CM8Tpajy.,n;a HeMajy
HHK8KBe sese ca Act>)K H 9'11-TO HHCy HH H3HUIJie Ha H36ope.
.. .
l(ana ce KOA naC rrpeiii.uo Ha peopraHnsaunjy ceKunja, H8HJia3HJIH'
CMO Ha noTeiiiKOfie II joru 1I.8H8C HeM.aMO y CBHM cpeCKHM O,U6opnMa
~BpCTO ocpopMJbeHe ceKIJ,Hje, HHTH 'j CTB?PH 3H3MO KaKO. OHe pa)le. TaKol)e HaM Imje YCf!jeJio jom ,~~;a yse)J;eMo KlhHre pa.n;a y ceocKHM op.6o;pBMa. I1a:Kro cy noJeli.:HHa ce.1m .noq~,na )J.,a IBO.ll.e :K1hHry pa-Jl.,a:, 'HnaK .JOill
ysajeK He lii8JbY HHKaKBe _IIO)l8TKe,. Ma ~a :>KeHe M8COOHO ytreCTBYJY y
8KII;HjaMa. Do_ IIHTalby CJ18lha U3BJ€UIT8'J8 ,ll;HCKYTOB8JIH CMO ,11;8 .ce
rnaJby ·sanncHHUH ca cacraHaKa ceocKnx op6Dpa H JI.a ce rnaJby MJe-ceqHH cTaTHCTH'IKH nssjelliTajH. Mn y~paso joiii He- sHaM-o- J.la JIH nasjeUITaje H sanHCHHKe Tpe6a Co18TH MjeCetrHO HJIH TpMjeceqHo.
PE<l>EPAT 0 KY.JITYPHO-flPOCBETHOM PA,U:Y
~pe
KepuMa
J-!3
Myli!H, -
ceKp-erap Cpe-cKor o-JJ..6opa )J.eOap.
ncKycrsa Koje cM'o MH. cTeKJie npnJIHKoM ns6opa y MaKeJ.lOHHjH· BH.ll.H ce ,n;a Heycrrexy rrs6opa HHje rJiamnr yapoK: TO lllTO KOHCpepeHunje HHCY ycrreJie, HJIH UITo ce rJiacaJio aKJiaM.atnHJOM, sell y noJe.n;HHHM cpes-OBHMa ancy ycne,rm s6or cna6e annaunje. CaM noqeTaK
"arnTaJ.J,Hje r JiaBHH OA60p je ,n;o6po opraHH30Bao. Hajnpe je casBaH DJieap.pHH C3CT3FI3K Ha KOM~ ,llpyrapHll,e H3 cpecKifX H qia,n;cK.~X OJl6opa
6HJie o6aBeWTeHe KaK~ ce cnpOB'O,llHTH H3_6opH H K8JK8B fie 6HTI-l'
H<J.1HIH rrs6opa. ITocJie -:rora je opraHnaosao aKTHB arHTaTopa Koja je Tpa
nyTa o6Hnwo cs-e cpeao,se. I1 caMo y OHHM cpesosHM<ll r].le caMn cpecKI-t
_o,u;6opH H:Hcy 6HJIII Ha BHCHHH Kao HH aKTHB arnTaropa H36Gpn HHCY _
.n.aJin ,~~;o6pe peayJITare. TaKa Ha rrpHMep y HeKHM cpesosHMa ,.n;pyrapm~e
arnTaropH saTo mTo cy 6Ime cJia6e HHcy Mor Jie _Ao6po ,u;a opraHnsy JY'
KoH¢epeHunje~ 3aTnM je 6nJio cJiyG-ajesa .lla H raMO rAe_ cy KOHCJ:lepeannje 6HJie ].lo6po noceheHe Hncy ycneJie saTo IliTO arHTaTopH HHcy no6po rrpnnpeMHJIH pecjJepaT, l(o,n; Hac ce IIOKasaJio )la cy cJI~6o nparrpeMJbeHe npe].lira6opHe KOHCIJepeHII;Hje yspoK Heycrrexa Ha ns6opnM.a..
Y nporpaMy KOJ, np!!MJbeHoM Ha IJeroM KDHrpecy, IIO.I\BJiaql! ce !(a je ,n3rpaA!ha connjaJIH3Ma Hepasi(BOjHo nose~
3aHa Ca CBecrpaHI!M K·YJJTYPHI!M ll0)11!3311bCM !!apG)1Hl!X Maca". A<!>)i\ HMa. '3a)1araK )1a Hajnmpe )KeHcKe uace, cnenHJ8JIHo oHe HajsaonaJmje, I)'BJiaqn y n3rpa!11bY connjaJII!3Ma,
.Ua
HM IIJOMa~e
_na UO,CTaHy Iheromf CBeCHH rpa,[J;I-:ITeJbH, a
TO Ce He •MO)Ke llOCTI!fii! 6e3 !tipOcsefieHOCTH )KeHe 1! U0/(1!38Iba lbeHor KYJIT)'pHor Hl!Boa, )1aKJI~, 6e3 IllllpO'lwr KI)'JIT·YPHOnpocserHor pa,11a.
nocraBJbajytm Y' TOMe npasny 3a)1aTKe npe)1 A<!>)i\,
!1pyr Kap,11eJb Ka)Ke: ,A<!>)i\, y capa)11bH ca ocTaJIHM opraHHsanuja.Ma, rpe6a HajnmpHM no.nHTll'iKIIM pa,l1oM !(a o6yXB3TH Hapoquro 330CTaJinje H nacHBHHje 1K€HCK~ ·Mace. OH
1pe6a .l(a rrocsem csecrpaH.y naJK!bY KyJJT.ypHo-rrpocserHoM
·pa11y Me~y )KeHaMa, Hapoql!TO y npasny no)1H3alba rromiTHqKe ·CBeCTH, _cou.rrjaJIHO-KyJirypHor ·HH'Boa, HTJl."
Y CBOM ·1\0Ca.l(aUJfheM K•YJITypH0-11pO•CBeTHOM pa!1•Y Me~y )KeHaMa, Harna oprmmsan!lja iiMaJia je BIIJ1HHX ycrrex.a,
aJI~ sa rnro ,ycnernHHjH )1aJbH pa,11 !l ncnylbelbe 3a)1a'fai<a,
KDJH npe.l( Hac nocraBJba Oera KoHrpec KOJ, riDTpeoHo je
ocspHyTH -ce Ha He,n:ocTaTKe Hamer )(oca,IJ,3.nnher paJI.a y TOM
npasny.
Kao npso, 'MIICJJHM Aa HHcMo KOpHcr!!JI!l uocrojene <j:>opMe KyJJTypHo-npocseTHOr pal(a <;_a )KeHaMa !!CTonpeMeHo I!
sa no.l(nsaiDe lbl!xosor IIOJJHT!!qKor HHBoa. Ham roynrypuonpocserHH pal( H!!je AD6Hjao np'asy ·Ca,l1p)K!!HY, qecro ce
CB'OI(HO Ha C}'BII npaKT!!ll,l!3aM, Ha npHMep: ,11p)KaJIH CMO KpO·
JaqKe I! ,1\0Manl!qKe eypcese Ha Koje "Y JKeHe seoMa pa!!o,
�68
69
'
.l(oJra~nJie, aJIH .Ha lbJtMa nncy .liOOHjaJie HHlliTa i\pyro, ceM
,l(a Hayqe KpojHTH, 0,1\HOCHO 60Jbe ,KyBaTH II 130,1\HTH ,1\0MafllfHCTBO. HJ<CMb HCKOpHCTHJII! OBe Kypcese l(H :>KeHaMa Q6jaC-·
HIIMO. rryrese passoja Hallie seMJDe 11. · rrepcneKTHBe lbe'Jor
6•YIIY1ier :>KJ:!BOTa. XTeJia 6nx OB.l\C ,1\a 110.1\BY'ICM ,1\a ce •Y
r<yJirypHoM-npocsemoM pa.l(y MopaMo 6opi!TI! aa 1!,1\ejaocT.
MopaMO illy 1\aTH rryay ll0JII!TI!'Il<Y ca)\p:>KI!Hy, Hllit'le neMO
rracrn •Y cyan npaKTHI\I!SaM.
0orpe6HO je;. TaKO~e, SHaTI! )\a Ce y CBOM pal\y Ha. BrtCf!HTalby :>KeHe y 1\YXY CO!(HjaJIHSMa He CMCMO sa.ycraB'fT'H
Ha je)\HOM 'IJIHHKY 0 TOM_IIHTalby. LfJiaHaK HaM MHOT'O ITOMa)Ke
y
paCBeTJbaBafhy TIHT3fba 0 H3IIIUM 33Jl3UHM3,
tY
J-b~ro
BOM KOHKpeTI!SOBalby, aJIH Mil -Mopa·MO HHKOH TOra )\06po
paSMHCJII!T'H KaKo TO )\a -11a Ol\pel)eHOM Tepen.y ca :>KeHaMa
Ol\pe~eHor nOJ!I!TH'IKor li •KYJinypnor HI!Boa cnpoBel\eMo y
)\jeJIO. 0orpe6aH je )\aKJie, HaKOH TOT'a; OHaj ~BaKO)\HeBHI!
pal\ ca :>KeHaMa, Ha csaKOM Mecry r11e cy one ·oKynJDene •Y
MalbeM HJIH seneM 6pojy - y I<ynn, aa TC'Iajy, Kypcy, ;ro6poBOJDHoM pal\y HTI\.
.
.
Ha OCHOBy Sal\aTaKa KOje je OeTH KOHrpec KnJ rrocraBHO npel\ Hac, noTpe6Ho je ,1\a CBI! r JiaBH-l! o116opl!, BOI\elin
paqyl{a 0
CBOjHM H3II;HOHaJIHHM, eKOHOMC~HM H I<yJITyprmM
Ollel(mjln'IHOcTl!Ma, paspa11e nJianos-e Ky.l!'rypao-npocseraor _
pa11a Me~y :>KeHaMa, pasnHjajynn Hajllinpy nH•I!I\Hja'rnsy l!
pa·aaoJIIIKoCT f paRy, yseK "nosesyjynH KOHKperaH pal\ ca
onlliTI!M npocseTH!fM n KYJITYPJJHM •Y31\H3afbeM :>KeHa.
Ha OBO<M UJieayMy, ja 6nx.-x"reJii!l\a ce no)\po6HHje ocspHeM aa )\Ba nnTalba Hallier Kymypao-rrpocseTHor pa11a: !Ia
CKHI\albe <jleper.re H -MelbasaH,e. AJIH ro· ae 3Ha'lll 11a
rJiaBHH Ol\6opn He Tpe6a 11a paapa11e !I csa ocTaJia rrnralba
OBOr T3KO lllHpOKOr-
pa,aa
·C8 lKeHaMa, Ha KOJe ce MOlKeMO
jorn y 1\IfCKi)'CHjH OCBpHyT!I.
AKI\Hja •a CKHI\albe <flepeJ,Ie
01\Max uo aasprnenKy paTa, Kalla !lasojesaHa cJio6o!(a
H!lje SHa'IT!Jia CaMO OCJI06o~elbe aeMJbe O)l oKynaropa sen
a peaJIHy MorynaocT ocJio6o~eiba 011 csera o}rora IUTo- ca.y -'
T3Ba CJI060JJ;3H H -npaBHJiaH p83BfiTaK Harner ·JKHBOTa, noqeJ!O je H CKH)\albe <jlepeJ,Ie Me~y Mi)'CJIHMaRCKl!M I! llllfiJTapcKHM
:>KeaaMa. CKI!I\albe <jleper.re yaeJio Je aa:Maxa ·Y noJei\HHHM
KpajesuMa, Kao aa npHME'p aa KocMery, r11e ce 1946 11 !947
T'O)lHHe OTKp-I!JIO OKO 30.000• :>Kel!a.
· CK!!I\albe <jleper.re 6HJIO je aajqellifie jasao, :-r seal!BaJio
ce aa sHatiajHe )l.aT.yMe: noBO.IJ.OM upoc..rraBe 8 ~apra, l 11,1~
ja, aa -.BpeMe ~ace)\alba Koarpeca, aa speMe K~H<jlepeHUJ!je
n 1\pyro. AKI\uja aa CKHI\albe <jleper.re aaHlliJia Je Ha omop
Mi)'lliKapaua, jep rrpeTXOI\HO HHcy 6HJie naspllieHe cse rqnupeMe sa CKl!l\albe <jleper.re. )J.a 611 CJIOMHJ!e THJ oTITop :>KeHe
KocMeTa nocJiaJie cy MOJI6y rrpetoe)(.HHKY BJia)\e J::!apo,Dae
Peny6JIHKe Cp6nje )\3 ce )\OHece 3aKOH ll CKH;l)llbi)' <jleper.re. HapO.I\Ha CK;_\'IIIlliT!lHa Hapomse Perri)'6JIUKe! Cp6nje JlOHeJia
je pe3oJiyu:njy yKojojHcmqe 11a HUKO HeMa rrpasa 11a orpa-HI!qasa CJI0601\'Y rpa~aHa Koja je 3arapaHTOila:Ila Yc:Ta·B_OM, na
rrpeMa TOMe HI! )\a crrpeqasa CKIII\I!Ibe <jlepe\'e. 0Bo JC 6nm1
BeJ!H>Ka MopaJ!Ha !101\pll!Ka MYCJIHMaHCKIIM .:>Kef!uMa. noc.ne
osora 1\0lliJia je•n KOH<jlepeH!(Hja xor.ra KOjH cy rnKolje pacrrpaBHJfH IJOKpeT CKH!Ia•ba <jlepel,IC H 1\0HCJIH -pe30J!i)'I\l!JY 'Y
Kojoj ce Ka:>Ke ,l(a <jlepeJ,Ia aeMa auKaKBe Be3e ca sepoM l! BepcKI!M nporrl!cnMa.
Me~yTHM, HI! je11aa an 11pyra peaoJiyU;nja HHCY ce n:oBOJLHO HCKDpHCTHJie K30 arHT3U,HOHO cpeii,CTBO
33 'Y.fl0':3H3-
Ba:fue CBHX. )J{eHa, a H Jh:YJJ.H, c I-bHMa. PesoJiyU11je ce Imcy.
KOpHCTHJle aa paa6Hja.lbe npel\pac,yl\a o 'HOllielby <jJepei,Ie.
36or KaM'ITH!bCKOr II MaHH<pCCTH!(HOHOr Kapai<Tepa OBH
aK!(Hja je rrocJie nssecaor BpeMeHa orra)\aJia.
AKI\Uja sa cKHI\albe <jleper.re rrponmp!IJia ce H lla ocraJJe
Kpaje!le Hallie aeMJDe y KOjHMa lKHBe MycJII!MaH~e u UlnnrapKe. Ha KocMeTy 11 y Upao; fop11 oBa aK!(HJa JC; H nope!\
HaBe.UeHHX He,UOCTaT3K3, HM3JI3 M BH.ll.HHX pesy,:TraT_a_. fV\eljyTHM, •Y EocHII n Xepl(erosllHH, MaKei\OHnjn l! nojei\HHl!M
cpesosuMa Cp6Hje, aK!(Hja .aa CKHI\albe <jlepel,Ie 6HJia Je BjlJIO CJia6a. TaKo aa n•pnMep, npeMa no)\al(HMa na MaKei\Ol!l!je 011 50.000 MycJil!MaHKH CBera _ OTKPHJIO 1_.592. Y Cpe:
ce
av (lyjaaoBa'IKOM, HapO.l\Ha Peny6JIHKa Cp611p, O.l\ 28.000
MycJJII-MaHKH oTKpi!JIO ce TeK 10. 3a EocHy I! Xepl(erosHHY
aeMaMo nol\aTaKa, aJIII H3 paH!IjHx wssennaja H paaroBopa
Ha rJiaBHI!X Ol\6opa A<!J)I( MO:>Ke ce aaKJbi)''IHTH .1\H aKI\T!ja
. sa cKn,l(albe <jleper.re CJia•6o cTojH, HaKO cy 6alli y Eocr-m "
Xepl(erosuHH 6HJII! aajnoBOJbHIIjll .ycJioBH 3~ OTKpaBalbe MyCJIHMaHKH, jep ce y TI!M KpajeBH•Ma Ha.jBI!Il!C Sa)!p:>Kasa.rra
Hapoi\HOOCJI060I\HJiaqKa sojcKa, Koja je lliHpHJia HOBa cxsa·'
�70
Taiba, Harrpe-il.He rrorJie,n:e K_O)J. MycmiMaHcKor JKHnJba, a no
ocJio6ol)e!H)' y Bocun n Xe~n:eroBHHH nocrojaJio ie Hajsgme
71
'·
MorynHOCT!! sa yKJh)"'IliBa!&e MycJIHMaHKil y npaspeJJ:y.,
HaKo cy •Y noje)(!IHHM KpajeBHMa 6uJJH pasJJll'll!Tl! yCJIOBH ll pesyJJTaTH y pa,p:y ca MycJJHMaHKaMa, 11naK ce MOJKe penu JJ:a je aKnllja sa CK!IJJ:alhe <jlepei,Ie y CBI!M Kpajenl!- .
Ma HMaJia :yrJiaBHOM HCTe He.li,OCT3TKe.
l.l(aMnalbCKH H •MaHu<jleCTaTI!BHH Ha'IHH paJJ:a. Hama
opralllisa-r(Hja, Koja · je .yrJiaBHOM pyKoBOI\IIJJa aKn:njoM CKH;l(a!ha <jlepei,Ie, HHje y noqeTKy cxsamJJa cynrruHy osor nnTalha, !heroB npoc:aennr :H eKOHOMCKH 3Haqaj. HHje cxBaTHJJa )(a je rrHTaine <jlepe1,1e 'lTina<he Haju:p!be saoCTaJioCTH, nHTa!he npeJJ:pacyJJ:a H TJlaJJ:HL\Hja. 3aTo ce u ·lberoBOM pemaBa!hy HIIje nplllliJJO Kao•npOCBeTHOM ll eKOHOMCKOM >npo6.rreM)', Ben M)' Ce npHJJa3UJJO KaMllalbCKl!, Ml!CJJefll! )13 Ce OHO
MOJKe pellil!Tll je)1Hl!M MHTHHrDM HJIH KOH<jlepeHU:l!jOM. OsaKaB Haqnu P3J\3 JJ:3B30 je qecTo, no pe'll!Ma JJ:pyr3puu:a II3
M3KeJJ:OHHje, ueraTJIBHe pesyJJT3Te. 3aTo je 6HJJO nojaB3
!13 cy ce JKeHe 'Koje cy ce DTKpnsaJJe Ha cKynoBHMa qecro
rrO•HD•BO nrn<pHBaJJe. !JpeMa noJJ:anHMa !13 11 cpeso'Ba KocMera OJ\ 40.000 IllwmapKH CK!IH'jJJO je <jleper,ry 5.473, a noHO'Bo Ce U:OlOp!!JIO 4.196. 0He Cy Ce UOKpHBaJie 3a TO ll!TO CKH)1a'lb)' <jlepe,ce HHje nperxOJIHJJa COJLHJJ:Ha npnnpeMa, :t6el}II!Balbe JKeHa )' BaJKHOCT H KOpl!ICT OKH)1a,lha <jlepei,Ie, Te KOI\
lhHX Hrrje 6HJJa pas6njeHa npeJJ:pacyAa o cjJepei,IH.
2.<1>opMe pa,l(a. Y npoHaJJaJKe!hy · <jlopM!! p~JJ:a ·6!fJio je
1\0Cra KpyTocm. Haj'!ellihe ·ce pa~nJio caMo npeKri KOHcjJepemmja Ha KOjllMa'"'ey ce JKeHe rr03!1BaJie 11a CKliHY <jlepei,Iy,
a HHje 6HJIO HeKor nperxo,n:Hor pa,n;a ca MYCJiiiMaHCKHM .Me~
naMa. Jacno je JJ:a KoH<jlepeHnHje Hl!cy .ycnene, a Hapoqrrro
cy OllJie Heycnemne OHJJ:a I(aJJ:a cy Ha IBHMa, ya noMon npeBOJJ:!!OU:a, rOBOpl!JJe JJ:pyrapm(e Koje HlfC)' 3HaJJe lilllTITapC'Kl!
jeSHK.
.
Hihna opraHII3a'l(Hja ·HHje ce yMeJia rrpu6JJllJKHT!I, JKeHaMa' npeKO lbHMa 6JJU'CKl!X ITHTaiha, npii6JJHJKHTH Ce Maji(ll
M)'CJJHMaHKH no nHra!hy H,eHe 1\ei(e. HHje ce KOpHcrnna <jlop1\ia KaO lliTO C'j Te<jlepH'lH, H3JieTH KOjH C)' pacnpOCTjl31bCHH
KOJI MycnHMaHKH, )(a ce oHe rrpeKo. THX <jlopM!l K)'JJTyp>to H
ITjlOCBeTHO I)'Si\lllK)' ll )(a ce Bpllill OllllJTll )'THU:aj WB lbllX. Ja_
CHO )(a TaKaB pal\ TjlaJK!I Bl!llle CllCTeMa H )'TIOjlHOCTH.
3. HeJJ:OCTaTaK capa)(lbe ca ocTaJiuM· MacosHHM opraHH3au:ujaMa. JeJJ:aH 011 KpynHHl< He)(ocraraKa ry 'HallieM paJJ:y
Ha ,CK!!Jialhy <jleper,re 6no je neJJ:OBOJbHa capaJJ:Iba ca HapoJJ:HifM <jlpOHTOM U 1\pyrHM opraH!f3aU:HjaMa, lliTO y;6)')1)'fle Tpe6a .oTKJIOH!fTU. Hallie 1\pyrapHne Koje ·CY ll qJiaHOBH Hallier
'O)(OOpa H 'lJJaHO'BH !JapTHje iH 'IJJaHOBH 0:r160pa <!JpOHTa Mary
)' TOM MHOro )\a )''Il!He, TlfMC lliTO ne llOCTaB!fTII OBa(rrpo6JieM npeJJ: Hapo;J;!flf <jlpoHT u HaCTojaTH 11a ra Hapo.JJ:HH cjlpom
pelliaBa Kao csoj npo6JieM. 3aro ce JJ:emasano )(a Hallia op'rauusauHja BplliH ITiponaraHAY KOJJ: JKeHa sa >CKH)(albe <jleper,re, a c JJ:pyre CTpaue nrrje Hl!lliTa .yql!lheHo Ha TOMe )(a M)'llixapu:H He mpeqasajy JKeHe )(a CKHAajy cjlepe1,1e. Y BacHa rr.
Xepl\erosl!HH, Ha npuMep HMa jolli MHoro 1106pux <jlpoHTOBan:a KOjH He )'\OSBOJbaBajy CBOjHM JKeHaMa ,lla Ce 01'Kpllj)'.
TaKBIIX nojasa I!Ma H y JJ:p:yrnM KpajeBHMa. Hapo)JHH <jlpoHT
HHje )(OBOJbHO pa~I!O Ha TOMe )(a y6e)(l! MYlliKapu:e "f TO 1\a
je HOllielbe <jlepel)e y cyrrpornocTH ca HanpeJJ:HHM cxsaTalbHMa H rrpaBl!Ma Koje HMajy Hallill JbYJl:H. Hollielhe <jlepel)e aua'IH, JJ:aKJie, 1\plKaihe .'Y uonH!heHocm seJJHKor 6poja MYCJJliMaHCKHX JKeHa, KOje ,l(aHaC HM;.ajy rrpaBO )(a JKHBe KaO paBHOITpaBHW '!JJaHOB!! 1\P)'lliTBa, Aa je Hajsa)(, Homelbe <jlepeI,Ie )' C)'TipOTHOCTH ca OTilliTHM COU:HjaJIHCTJlqKJlM paSBHTKOM
Hallie seMJbe, )' KOjeM CBaKH rp'a1jaHIIH Tpe6a )\a Aaje CBOj
)\onpHHOC l! )(a je rrpeMa TOMe 1\YlKHOCT CBaKor <jlpoHTOBU:a
.l\a 'llOMaJKe !!Kl(Hjy CK!I)\aJha <jleper,re, jep Ha raj Ha'll!H TID'··
MaJKe u niHpe )'KJb)''IH'BB!he JKena •Y H3rpal\lb)' seMJbe_
JJ:o6pe pesyJJTaTe no nHTa!hy CKHJJ:alba <jlepel)e rronnrna
je Hama opraHHSHI\Hj'a 1946/47 r. Ha KocMeTy jep je HMaJJa
rroMon HapoJJ:HOr cjJpoHra u napmcKux oprannsal\Hja., Mel)yTHM, HH CHH)\II£<3T HH HapOJJ:H8 OMJla)1HHa H!IC)' I!MaJI!I CBOjHX noce6Hrrx .nJiaHoBa sa pal\ •ca pai\Hl!l\aMa o.n:nocuo ca
aceHCKOM MYCJIHMaHC'KOM H umnTapcKoM oi'IJII8.JJJIHOM.
5.fioKpHBalbe MJia,ll.HX )l.esojaKa. BpJ!o. Marro l!JJ!I C·Kopo
HHlliTa HHje npeJJ:ysero )(a ce •MJJaJJ:e JJ:eso]Ke ne noKpnsaj.y,
Te HMaMo Mec'!1a, Ha npuMep, Cpes 6yjaHoBa'lKH, l'Ae ce cse
MJiaJJ:e 1\esoj.Ke no'Kpwaajy, a y BocH!I je rrpo•uenaT OHHX KcijH
Ce HOKpl!Bajy Beftl! Hero OHHX lliTO CKH)(ajy <jlepei,Iy.
5. YKJbyqusalbe MycJJHMaHKH H lJjHnra·pKu y npus~e
Jl)'. y aKUHjH sa CKHI\alhe <jlepei,Ie usryi'lJbeH i.e 1!3 BHI\a JC):(aH O)J.~BpJIO Ba)KHHX MOMeHaTa, ·a TO Je: COUJij3JIHO-eKOHOM£KH MOMe"HaT. MorJio .ce MHoro BHUJe MycJTHMaHKH aarro-
�73
72
CJJIITI! II TaKO eKOHOMCKI! OCaMOCTaJII!TII II I!SByrm IICIJO)( yT!!l~aja CTI}p!!ji!X. ¢epeJ,Ia HHje CMeJJa •6HTII CMeT!ua sa YB.ll'aqelbe )KeHa y npnBpe)(y H II.PYlliTBeHH )KIIBOT, a sanoc.rreHe
)KeHe Haj6p*e yanljajy cyBI!lliHocr <jlepel,le 11 JJaKme je Dll.6m~yjy, K•ao rnro HaM je npaKca sen ·rroKaaaJJa.
'.
6. fioHoBIJO rroKpnsalbe orKpHsenux )Kena. OrKpllBeHe
)KeHe Hajqemne ·cy rrperryrnTeHe c.aMe ce611. Hama opraHH3a!111ja je .IIOHe!')le, CXBaTIIJJa ](a je !'JJaBHO )(a JKeHa SDaljl!
<jlepel,ly, I! sa To ·J(aJbe H!!je BOJ(IIJ!a
o THM )KellaM a. I-lHje HX aKTIIBHsHpaJia 'YBJJa'le!heM y pasHe o)l6ope <PpoHra,
A<P)!(, r.l(e 611 I!M Ha raj Ha'!nH J(asaJJa cTaJIHY rro.rrpmK·Y haKO He Dl! TiaJie 110)( •YTH!1aj napujHX )(a ce IJOHOBO !IOKPHBaj,y. Y HCTO BpeMe OHe KOje cy ce IJOHOBO TIOKpHBaJie pJiaBO
cy ,lleJIOBaJie Ha CBOjy OKOJIIIHY II Ha lbi!X je caMe Ka·CT!Mje
MHoro TelKe 1yTHUa TIL
7. YTH!1aj nenpujheJbcKe nponaran/'.e· HerrpHjaTeJbcKa
nponaraH)(a je KOpi!CTI!Jia cJia6oer Harne opraHH3a!1Hje rnl!petm Jia)KHe BeCTI! )la lie oHe MycmtMaHKe Koje ll!\Y Ha l<OH- ··
<jlepeH!1Hje HJI!! Ha ·cacraHKe Harne opraH!!Sa!1Hje 6HTI! npHgyljeHe )la CKHHY <jlepeJ,Iy, HJIH ](a lie !IX cBe nosusaTI! y BOjcKy, mm Aa lie ce nocne C,KI!J(afha <jlepel)e jom Bllrne .pa.nHTH. Ha 1106poBoJbHHM pa)lO>BI!Ma HT.l\. PeaK!1Hjal je raKol)e
HaJBIIIUe YTIII1aJia Ha pDI1HTeJbe Kojn cy 1111aqe 6HJ!Il BemrKa
cMeT!ba Ha nyTy CKII.l\aH>a <jlepeJ,Ie.
fopR>H He)(OCTI!Ijll •cy yrJ:IaBHOM yoqeHII ·Y TOKY OBe 1'0J\HHe ll HIICTDjaJIO Ce )(a ce OHI! OTKJIOHe. OpeMa 113Bernraj.y
UpHe rope Blll111 ce )la ·cy !\pyrapn!1e y noje)liiHHM Mecrw~a.
orKJialbajyrm nanpe11 HaBe11eHe HeAoCTaTKe, ycneJ!e 11a 6a!1e re)KI!lliTe na KYJITYPHD-np·ocseTHH pa.l(, KDpHcrenn rrpH
TOMe one <jlopM,.._je cy •OJII!CKe MYCJJHMaHCKH.U )KeHaMa:
ce)l.eJbKe, re<jlepwie, nsJieT'e HTI1. TiojeJ(nHaqHn pa.11 liM. je
T8Ko1je orpOMHO KOp!!CTIIO.
.
.Y lbiiXOBOM pa11y MHoro liM je TIOMOTJia Tiapfl!ja H HapOJ(Hil <jlpOHT, rwju roy Bplli!!JII! yTn!1aj, Ha MYUJKapll;e. Ha
. cKyiTDBIIMa raKoljep cy acryna.JIII 11 MYCJJHMaHCK" csernreHII1111 ll I'OBOpllJII! HM 1111 <jlepeJ,Ia HeMa sese ca BepoM. Hs)l.aBaJlll cy qaK H rrpornace y KojrrMa cy no:maa.JIH MycJIHMaH·Ke
11.a ·s6a11e <jlepel,ly.
OpraH1131!U,Hja y fpnoj ropll IJOKJIOHilJia je na>tllhY II )Ke,HaMa Koje oy o11611!11!JJe <jlepeJ,Iy. 0He cy ysJiaqeHe y Hano.li.HY BJiaCT; HapD11HII <jlpoHr, 11 ynase y •cas .11pym-rseH11 11 rrpll-
oplll<y
spe.l\HI! )KIIBOT. Kpos pasHe ·crpyqHe K•ypceBe ocrroco6Jbanajy ce sa y.JiasaK y rrp11Bpe)(y.
0BaKaB HaqHH pa,11a iiiije rrpHMelheH •Y CBHM cpesoB~Ma
Upne rope 1'11e )!{!!Be MycJIHMaHKe, Te HMII Mecra, Kao !'lTD
cy Bap u-Yn!1Hih, r)l.e ce BpJio MaJJo pa)(H!JO ca MycJJIIM&HKaMa 11 pesyJJram na CKH)l.alhy <jlepeJ,Ie cy Bpno cna6n.
.
. Tiocne)llhiiX MeCe!111 y BocHII 11 Xep11eroBHHH, a raKolje .11 opranusa.1111je y MaKe110HHjll, npH·nase OB)M npo6JreM.y ca Mi-Ioro 'BHIIIe .nJiaHa.
YoqaBajyliH He)(OCTaTKe y 110Cal1arnlheM pa11.y, rrorpe6no je OBOM npo6JJeMy npHnll J:I.JiaHCKH, Ca nyHo CHCTeMa II yrropHDCTII, cxsaTa}yli11 ra Kao jeii.HY .l\YI'OTpajHy 11 ynopHy
6op6y nporaB MpaKa saocranocrn, npe!lpaey11a 11 "'Pal11111l!Ja.
,CxBarnTH 11.-a ce HapoqHro Ba2KHa y.~ora A<P)!<-a ca. CTOjH y TOMe IUTO Ce o6pana HajSIIOCTaJilijii'M, IJ3C!!BHI1M
MaCaMa )KeHa - KOje jorn )KI!Be y Mpa®y H Koje yrrpKDC
<jlOpMa.JIHIIM npaBHMa Ha- paBHOnpaBHOCT npaKTIIqKII He KOp!!CTe ra rrpaBa", Ka)Ke 11pyr Kap)l.eJb y cBOM pelpepaTy o,Ip)KI!HOM Ha TieroM KOHrpecy KTIJ.
A nocTojn JIH Beha 3aocTaJIOCT, rracHBHocT H MpaK o.zi
OHD!'a •Y KO jeM )KHBe MycmiMaHKe?
M01 rpe6a 11a sHaM·O )la ce nHralhe CKH.l1a·rf>a <jlepel,le He
pernaBa je,l(HHM, MHTIIHI'OM IIJIH KOH<jlepeHrrlljOM, Ben )(a je
sa TO rroTpe6Ha 11.yrorpajHa H ynopua 6op6a (npo1HB Mpa-.
Ka, saocraJJocrll 11 rpaii.H!11Ija). Tpe6a cxBaTHTil !(a ni!Talhe
<jlepel,le Hllje CI!MO DHTalhe npOCBeTe II KY.JI'I)'p€ BPll II Cvl\H-.
ja.JIHO-eKoHDMCKO rrHTalbe. 3aTo, .yrrope)l.o ea KY.rrrypHo-rrPOCBeTHHM pai\DM Mel)y Myc:JmMaHKaMa H lll!!nrapKaMa, rpe6a pa)l.IITH H Ha mro ·BefieM lbi!XOBOM •YKlhY~IlBa!by Y npnBpe)ly,
CKH11alhe <jlepeJ,Ie Hl!je caMo rrrrTalhe )!{eRa Ben H nnTalhe MyrnKapa!1a, Te je noTpe6Ho )(a y pernaBalhy onor npo6' JieMa aKri!BHD yqecTBryjy cBe MacoBHe opraH1r3a1111je. 3eMaJbCKil OII.6Dpll Hapoii.Hor <jlpoHra, CIIH!\fiKalTH, Hapo;J,Ha
6MJJai1HHa H A¢)!( y peny6.JIHKaMa r11e )KI!BII BeJIHKH 6poj
M•YCJIHMaHCK!!X )KeHa (Bocna 11 Xep11eroB!!Ha, Cp6nja, MaKe1\DHIIja, UpHa fopa) Tpe6a 1111 rrrrTalbe CKHII.alha <peper)e ysM·Y Kao je)l.HO 011. ITI!Talba KOje om; rpe6ajy 11.11 perne, ,11a nal)y saTo Ha}norD11HIIjl! Ha'tilH n )(a Meljy o)l.6opnMa CBHX opraHH3al111ja y·onocTaBe cTaJIHY Be3y 11 recHY caparrlhy rro roM
III!Talhy. HcTOBpeMeHo, Tpe6a crrpoBO.l\HTH aKrriiJY y CBIIM Ma
�75
COB!lHM- oprj!Hl!3aunjaMa.
TOM 6!10 6ll:
A
fbHXOB najBaJKBnjn 3a.D;araK rrpli.
. 1. Yrropao ce· 6opnrn npoTliB rroKpliBa>na MJJa.D;nx J'e.lloJaKa.
2. Hac-rojaTn .D;a ce !liTO seliil <ipoj JKeHa MJCJJHMaHKH
:sarrocnn. 3a.D;aTaK Cllll.l\liKaTa H A<P/1\-a 6no 6n 1ra ce 3arroenene )!{eHe' CTPJHHO ocrroco6Jhasajy 3a csoj rrocao, !liTO 611
yml(ano Ha fbHXoao oTKpHBafbe. O.D; pa.D;Hlll(a Koje cy ce OTKpnne Tpe6a CTaapaTll aKTHBHCKll!be aa pall. Mei)y MyrnnMaHKaMa.
.
3. ITojaHam rrpocseran pa.D; He caMo Mei)y )!{eHaMa aeli
l! ca MYlliKapl(HMa, a aa To je norpe6Ho !liTO Bllrne rrpe.D;aBafna,
'l'jlllJJMOBa,. npupe.D;6H, · HHjll 6H. Ca.D;pJKaj BaCUHTHO )1eJIOBaO
Ha paa6nJa!be Tpa.D;Hl(J'Ija n rrpe11pacy.D;a no nrrrafbv <jlepe\Ie.
!•Ko~e je norpe6Ho H3)l;aBafbe 6_powypH, CJIHKOBHiil(a 'V EOJHMa 611 ce 110HOC!l0 l!CTOpHjaT rjlepel)e; TIOKpeT CfU!)1afba <bepel)e y HeKliM peny6nrrKaMa CCCP-a n ll.aHarmBH n<llBOT >KeHa Koje cy HeKa!1a )!{HBeJJe nop <jlepl)OM.
3a]:laTaK opraHH3au,Hje A<P.IK-a 611 6w>:
1. Kynrypao-rrpocBeTHYI OTCe!( L(eHrpanaor o:,6opa rpe·6a /(a ce 6aBH IIHTa!beM )1a KOOp]:lHHllpa ·pa]:l OBI!X f.@BHHX
Ol(6opa, lllTO lie ,l\OIIpl!HeTH H3Me!bliBafhJ HCKJCTaBa, a MO-
)Ke OCHM rora n.a AaJe HHHUH'jaruny 3a H3JiaBaroe noieJUP-mx
6pomypa HT!J.. AnH 3a oBaj aal(aTaK HHje o]:lroaopaH caMo
KyJmypHo-~pocaerHH orceK nero l(eHrpanHa 011:6op, O!J.HO~Ho
'CeKperapH]aT y UeJJI!HII.
2. ll.a fJiaaH~ op6op 1\.<P/1\ 'Y MaKe]:loHHjH, BoeHl! H XepueroBHHH, L(pHOJ fopH ysMy o36l!JhHRje nero nocapa TO llll·Tafbe u Hai)y najrr""""'JhHHjrr HaHHH sa fberoao pemasa!he
3. ll.a "ynrypno:rrpocaerHH orceK, ys HOMoli ceKu,rJie
.. MaJKa n !(ere" •. Hanparru_ rmce6aH rrnaH Meljy MYCJJHMaHKaMa, o6yxBaTajyli1! H3jp33JII!HHTHja !IHTaina_ H3 fhHXOBOf
'€BaKOL(HeBHOr 2KHBOTa, a Haf}oiJ:H'rO ITHT3>I-ha MajKe- H ,nerera.
4. ll.a ce H3l(a rroce6H3 6poruypa 33 paJL na HaraJiaqKHM rpyrraMa, Rao u rroce6Ha 6poillypa Koja lie Tperl!paTH
Hapoqnro rrnrafba Koja t;HTepecyjy MYCJJHMaHKe. lJ.a ce 6oomype F<oje H3!1ajy .rnaBHH op6opn o.n:Max rrpesorre Ha lllli'IIT'ap-cKn je3HK.
'
·
TerjJepHqe, mnere H CJJHqHe rjJopMe OK)"l!Jha!ha MYCJlllMaHKll Tpe6a rrocTerreno nperaapam y quTanaqKe rpyrre,
KpylKOKe HT.l\.
5. IToiUTO MYCJIHMaHKe •BOJ!e sa6aay. Tpe6a ]:laaarn aoce6He npupeJL6e 3a fbHX Ha KojHMa 6n HrpanH rrlloHllp!l, rra
qaK H one caMe (L(pHa fopa naao)J:n oao Kao l(o6ap aaqrrH
sa ol(6al(HBafbe rjJepeJ,Ie). ll.aBaru noce6H~_oJLa6paHe 6nocKon.c"e npercraae 3a MYCJJliMaHKe ca npell.aBalLeM. OpraHHaoaaTH lliTo anwe npocaeTHHX npel(aBa!ba - 6al(HBUI" reJKHrnre
Ha 3JLpaacraeHo-rrpocaema rrpeJLaBafba, a HapOHHTO o 11errn.
OrrropHTH sa MYCJJHMaHKe noce6He Kypcerre: py•mor pa;:(a,
KpojaHKe, .1\0MaliliHKe, Rypceae sa OJLroj l(el(e, pasHe crpyqHe Kypcerre 3a MYOJIJ!MaHKe >Wje xolie JLa ce sanocJie HTJL.
IToTpe6Ho je HapOHHTY !la)!{fbJ .IIOKJJOHHTH OHHM )!{eHaMa
l<oje cy Ce OTKpl!JJe, JKJhyqHB!UH HX y JLPYWTBeHH H upHape]:lHH .IKHBOT H ,U3B3TH HM ·CT3.1lHO DO,UplliKY H3 Ibi1XOBOM ,l3-
JbeM •J3l(H33fhJ, ,yaJiaqeliH l!X y HapO!J.HY BJJ3CT (y KOMHCl!je,
CaBeTe), y -HopO]:lHll <j:>poHT, CliH!(IIK3JIHe yrrpaBe HT,l\.
KoprrcTeliH ll.OCa}:la!llfba Hcf{ycTaa y pany, yHoceliu y
pal( MHOro Bllme- nJJaHa H cucreMa, yrropHo ce 6opeli11 }:la ce
OH npOBe]:le, <YCrrelieMO .l\8 Ill!Tafbe· CKH]:la!f;3 rjJepei,Ie IIOT!JYHO JIHKBRUHpaMo.
0 HTalb-e
HeiiHCMeHOCTH
_Ha K'YJI'rypHo-npOcseTHO¥ IIO,Il,H3afu·y Hapo,ITHHX Maca
ITporpaM Harne ITaprHje rrocraa;Jba Kao npaH 3a]:laTa!( JJHKB!!JLHpa!be aenneMeHocTH y rrno KpalieM poKy. Ca Hermn<e_HHM U 33·0CTaJJHM JhJ!(liMa He MOlKe Ce H3rpaljHB3TH CO[(HjaJlll3aM. Herrr;cMeH panHHK 3aocTaje Ha nocJiy jep He MoJKe
na ce CTpyqHo yal(HJKe, He MOJKe JLa npenas11 na caBprueHHje Marnrme. 3aTo je noTpe6Ho ]:la HaM pa!J.Hlll(a 6.yl(e rrrrCMeHa, JI.a HMa DRy HeOnXOJI.HY OCHOB.Y
3a
)1.8~1b2-
crpyl:fHO,
KyJITypno-rrpocBeTHO H rroJJHTHHKO yapHaafbe .
ITHTafbe oriHcMernaBafba ll<eHa A<P/1\ je yaeK cxsamo
Kao· jel(aH O]:l CBOjHX 332(aTaK Ha J32(U3afby JKeHCKHX Maca .
f1peMa TIOTIHCJ CT3)!0BHHl!lTBa •Y 1931 rO]:ll!Hll 6HJJO je
.2.073.161 HenHcMennx· )!{eHa. '-lnfheHHl(a !(3 je !J.O ca]:la onHCMerneHo npeKo 900.00.0 :>KeHa rosopH pa cy 'Y cya6njart.•Y
HBHCMeHO>CTH 'IIO:CT!!THJTI! ]:l06p!! pe,sy:rrTaT!I.
ll.a BHJLHMo KaKo •CMO ]:lOCaJL npHJJ33liJIH peiUaBafuy
osor 3a,n;a1'Ka, KaKBe_ CMO HMa.n-a ycrrexe H
}(aK~.e
Henocrar-
Ke. ll illTa 6H 6HJJO II0Tpe6HO •JHHHHTH y6y JLylie ]:l3 6Hl(O!IpHl:leJie nornyHoM JIHKBHll:Hpalhy HenncMeHocru Me9y ~eHaMa.
�1/.,
77
76
Xpna1icKa'
' , .Y p81\Y Ha. OllllCMelh8B81bY y OBOj 1'01\HHH H8p0'1HTO
)(068p ycrrex rrocntruyr je y XpB8TCKoj. [JJaBH!l O)(OOp
A<P/1\, )(Orosopy C8 MnHHCT8pCTBOM npocsere, noqerKOM
w
OBoron'fHIJJbe KaMrralhe, o6aBe3ao ce na he
,y
TOKY ose ro-
1\HHe OIIHCMeBH11li 63.000 2KeH8 H )(a fie ,1\8•1'1! H3BeCTaH 6poj
APYF8pHI\8 uecrpy4HHX pyKoBOI\HJJO.I\8 reqaj8. Ben 1\0 jyn8 · ·
MeC<:.I\a 6HJJo je onHcl\le!heHo 58.131 MeHa Ha re>wjeBHMa,
a 3.395 noje)(HHa4HO. OcHM rora ocraJJo je o6yxsat1euo jour
15.888 Meua pal\ OM req8jesa. C rrpeTitocrasKOM )(a he 11 ose
lKeHe aasplliHTH · reqaj Kpajer,~ cenreM6pa Ka.Qa ce 3aspma~
Ba OBOFO)(HUI!ba KaMITalha Ha cya6Hjalhy HCitHCMeHOCTI1,
ITJIH on!lcMelhaBalha "! HP XpsarcKoj vllhe ne caMG Hciiyn.eH,
Be!i ll 3HaTHO rrpeMaru,eH.
1\aKo je opraHH3al(Hja •Y XpaaT.~Koj ycrreJia )(a HcrryHH
npeM aureHn IIJJaH?
r JI8BH!l 0)(6op XpaaTCKe []O'KJIOHHO je nyuy ll8)K!bY on.r-.
c·MelhaBa•!bY ll W3Bpurno )(eraJbHe rrpoopeMe K8·KO 38 rrpo!JaraH)(Hil pal\ T8KO H 3a opraH!l3an;Hjy p81\a reqajesa.Y TY
aapxy o,llip2Kairlt cy caocraHI(ll ca .ceKpempHMa cpecKHX n
rp81\CKHx 0)(60p8 rro mnalhy onncMelhaBalba. Ha Taj na•mH
ITpeKO KOMHCHje 3a, JIHKBH)(8U,Hjy HeitllCMeHOCTH, KaO ll npeKo cacr8HaKa H o6HJJacKa repeua, fJJ8BH!I OJ1:6op je ttMao
CTaJIHO ~Blll\ •Y CT81be OllHCMelbaBalba Te je M,Of8C> H·8 speMe
npy2KHTH TIOMOft ·TaMo !')(e je pal( 6HO CJJa6HjH.
'
o 0.l(p2KaBaH!i cy noce6H!t K~pcesH Ha nojnMa je ocrroco6_
Jbeno 740 !l:P~rapHu,a 3a necrpyque pyKoBOI\HOU.e. 11M a n;mMepa !l:a cy osaKBe 1\pyrapm.\e pyKDBO.l(ltJJe ca Tp!i re•Jaja
H O!lllCMeHHJJe 6l1"jkeHa.
·
flponaran).(a OK.yrrJbalb8 Mena Ha reqaj spum.rya ce nyTeM 'MaCOBHHX C3CTaHaKa, KOje c.y O,IJ.p>KaB3JIH aJ<T'HBH :3TH~
Taropa rrp!l Hapoi\HOM cj\pOHry. Hero T8I<a -cy -cpecKu 0).(6op!l
A<P/1\ <jlopMupaJJH aKTHBe amraropa Ol.\ Mena H3 rpa11a,
KOJe cy o6HJta3HJJe ceJJa y KOjHM8. cy ce reMe oKyliJbaJJe
lKeHe na· anaJJ<j>a6ercKe reqa;jese. ,UpyrapHn:e H3 aKrHB8
onp*aBaJie cy y ceJJMMa cacraHK"e ,ca HermoMeiiHMa LJ:aK
0,QJia3HJie K.O.U HeTIHCMeHHX }t{eHa 'H noje,IJ.HH8'tlHO HM o6jarn~aBaJJe BaMHOCT OIIHCMei:haBalba. 0He HeiTHCMeHe )KeHe J{Q.:.
je H3 6HJJO Kojnx -pa3nora mroy 6HJJe o6yxsaheHe reqa]eBnMa nop;yqaB8JJe cy ·ce noje)(HHa4HO 1<01\ Kyha. flopel\ rora,
38 OK•,YIIJbalhe HeiiHCMeHHX 2KeHa KOp!tCTHJIH CY CC Kpoja4KH,
1\0Maftll'IKH ll 1\PYfH reqajeB~.., H UOK83aJJH ce Kao BpJJO !10I'O)(Ha <jlopr,~a oKyrrJbalba MeHa. ,H3secraH 6poj onJtCMe!heHHX lKeHa y nporrlJJoj ro)(HHH
noxal)ao je u BHure npocneTHe re>Jajeae.
I1opel\ roplhHX yCI!texa y XpaarCKoj je 6HJJO H Hel(ocra:aKa,- Kao H y ocraJJHM. peu.y6JJHKaM8, na Ko je liy ce ua
KpaJy ocspuyru.
Cp6uja
· .Uo6pu pe3ymam onHC·Melbaa81ba noc.THrHYTH cy " na
1\0CMery, HaKO cy raMo 6HJIH HajrelKH yCJJOBil 38 pal(: Be.ITHKH ·6poJ HenHcMeH!tX, paunpKaHOCT ceJJa, 1!aJJo Kal\pOB:l 3a
. pal.\ ca IllmnapKaMa, HTI\. AJJH 3axaa!hyJyhH 3anara!hy Hapo~ne BJJacrH u noMoli!l Kojy je npylKHJJa Hallla opraHH3aUHJ8, TIJI8H OTIHCMelbaBa•lbB 3a OBY I'Olli\HY 6Bfte OCTB8peH.
!'18BeurlieMo 'CaMO je).(aH iUpHMEl)l KaKO C~ Ce KOpHCTHJJe
CBe MocynHOCT!l 3a OITHCMelhaBalhe illltiiTapKH. Y He)(OCFaTKy yqureJba, na · ~aK ll uecrpy~HHX P·YKOBO)(HO!(a, Koju cy
OBI\e. y nehunn, KopucmJJil cy ce .rrHoH!lpH 3a pyKoaol),lhe
reqaJeBa. To Je 'Y3 ocraJJe <j>opMe pa,l.\a noMorJJo ).(a ce om{cMelhaBalbe Ha_ 1\ocMery .ycneurno pa3BHja.
.Uo6pnx pe3yJJTara 6HJJo je jolll ,y cpe3(1llllMa.: KOJiy6apCKoM,. TaMH3B-CKOM,
ceqafhCKOM, MOpaBifqKOM, KOjM cy
JJO-
CTHI'HYTll rryHOM KOOp)(HHal(HjOM pa)(a napo)(HHX BJJaCTt! It
MaCOBHHX opraHH38l(Hja. Y OBHM cpe30BitM8 reqajeBH cy
noqeJJH Ca pa)(OM Ha BpeMe, <j>opM!tpaHH cy It &KTHB!t 01\
onHCMe!heHHx MeHa, opraHH3al(Hja A<P/1\ no6pnHyJJ8 ce sa
.ypel)aJ npocropH ]8, ocserJbe>be H orpea, o6e36e1te>he 6vKBapa H 1\p.
·
.
·
Mel)yruM, HapOI.\Ha Peny6JJHKa Cp6Hja HMaJJa je . y
OIIHCMetheBa.Jby H KpynHHX HenocTaTaKa. TaKo npe1Ja npna-
U.HMa, I\06HJeHHM ,yrmlBHoM Ol.\ MHHHCTapcrsa npocacre,
6poJ o6y~aalieHHX 2KeHa Ha reqajeBHMa je oKo 207.177. 011.
TOFa 1\0 JYHa Meceu.a OITHCMelbeHO je reK 166.099 UITO 3Haqa 1.\a je BeJtCKH 6poj Mena re48jau.a npecr8o ).(a rroxa1)8
l'e48JeBe. Ocnrralhe reqajeaa H8pO~HTO je KapaKrep!!CTH'lHO
sa noje).(ltHe cpe3oae Kao Ha rrp!tMep 3a npH6ojCKH rl\e ce oJI
L442 o6.yxBalieHHX lKeHa onHcMeHHJJO cnera 29. l1JJn y cpesy
M84BaHCKOM 0)( 2.158' o6yxBalieHHX MeHa OllHCMelheHO je
741. flopel\ rora urro cy ce ocHnaJtu reqajean H TaKO orpoM8H 6poj 2KeHa HHje OUHCMerteH, KaKO je TO 6HJIO npe,1Ril-
�78
l)eno, ,D.OIIIJI<Y Je ,D.O nspaJKaja jam je,D.Ha HerarnsHa rrojaaa
,•a Ta je: noHa'BJbalhe reqaja. MHore JKeHe cy no~roso rroxal)aJie reqaj nro je lia lhiiX caMe Jioirre· yrnnaJio. TipeMa no11anrrM<\, MrrnrrcrapCTsa rrpocsere, ;y ·cpesy Tl!MoqKoM rroHaBJbaJio je reqaj 230 JKeHa, ,y ja,D.apcKoM 259.
BpJio CJiaon pesyJITarrr Ha orrncMe!haBalf>Y OIIJIII cy y
cpe3oBHMa rJJ.e .IKHBe BJ.IaXliHhe. Y·spoK OBOMe je, ;yrJiaBHOM,
HHatie CJia6' noJI:rrrJiqKH pa.u Hallie opraHH38I.J)Ije .ca BJiaxHIhaMa, a H HenosHaBafhe jesHKa.
EocHa u Xepl(eroBIIHa
\
Y BoeHl! rr X~pnerosnHn npeMallleH je npe,D.sl!l)eHir nmiH
ooyxsaTa!ha nerrHcMemox Ha reqajese: AJIH pesyJITaT!I Harue
noMotm na. omrcMe!haJBa<oY 6HJIH cy pasJIH"llfTII. 3oor pasJlli'Il!Tor saJiararua Harne o•praHrrsau:Hje y <twje,D.l!Hl!M cpeso.
Bl!Ma nocrojn :pasJIHKa y l\p'ojy ooyxsanenrrx JKeuia, re rrMa
cpesosa r,D.e je onn•cMelheHo i:aMo 20% O,D. ooy]()BaneHnx JKeHa.
To '""aql! ,D.a ,ce ca:Mo ooyJ<BaTalhe npe,D.BIIl)enor 6poja JKeHa y
reqajeBHM8
He MO./Ke ·CMaTpaTH ~y.crreXOM, , K8}L8
je OJJ. THX
ooyxsaneHHX JKeHa •Y HeKHM cpesoBHMa reK HesHaran 6poj
onHCMeJheH.
.[(pyrapnu:e Haso,D.e _,D.a cy HapoqHTo cJia6n pesyJITaT!f
fialll y OHHM CpesoBHMa II rpa,li.OBHMa KOjH HMajy )!OOpe ycJlOBe sa pa)!. TaKa, Ha npnMep ry 3eHHl\H o)( 537 ljerrrrcMeHRX
ooyxsaneHo je 387, a OIT!!CMe!heHo TeK I97 JKeHa. Ocnrralhe
reqajesa najsena je cJiaoocr ose penyoJinKe.
BpJio CJia6 O,li.31!B 0110 je !!'Ha K•ypcesnMa sa necrpyqlle
pyl<'oso)(Hone aHaJicPJ.\l,ercKIIX reqajesa.
ll.Pna fopa
Ilona fopa rpe6a ,D.a y osoj ro)(HHII .nnKBII,D.Hpa aenn- ,
CMeHocT. Me1jyTHM, KaKo crojH IIHTaine orrucMeiDaBai-ba !.;:Oll
fhHX?
TipeMa JTJiaHy onwcMelhasalha y. osoj ro)(I!HH rpe6a.no
je ,D.a ce ormcMeHI! 19.646 J!<eHa. L{o jlyua Me.ceua onw1 ie
o6yxsaneuo I 7.308, a onncMe!heHo 14.029 JKeHa.
y,g 'l'o 1y L(pHoj fe>pi!, 'f)(e 1<pajeM ose ro,lli!He rpe6a 11.1
Ce JlllKB!!,li.Hpa HeiT!!CMeHOCT, npeMa ITO)(aU:IIMa lJOjCl(l!lll!X
cpesosa, 11 rpal(osa, ·BU)(I! <:e Ha nprrMep, ,D.a cy y cpesy 6e, ,
pa'HCKOM O',l( 540 HerrHCMeHHX :lKCHa TeqajeM o6yxsa'f1eHe
CaMO 2 JKeHe, IIJII! 'Y HI!KIIII!llKOM 0)( 303 o6yxsaneHe cy raMO 3. Y rpaAy L(ernlhy s6or aepe)(osnor l>a)(a aaampa6erCKHX 'Teqajesa HI!! je)(aa JKeaa ,D.o }ya'a nnje OIIJia saspiiinJia
,Te'Iaj. OcnM rora HSrJie)(a )(a L(pna fopa ne pacnoJiaJKe, 6oJbe penn nnje pacnoJiaraJia, TaqHHM rro)(al\hMa o 6pojy nermcMeHHx JKeHa. To CMO 3aKJbyqHJIH npeMa HssemTajy fJiaBHor o.rr;oapa. Bpoj HerrncMeHHX JKeHa y janyapy I946
CO)(HHe 6no je 56.848. Mel)yrnM, •Y 1946 ro)(IIH!f orrneMe 7
fheHo je 18.285, a y 1947/48 TO,li.!!HII, Ka.!( OH Ce CBe APJTap!!ne npe,D.BH~eHe I1JiaHOM )(O Kpaja OllHCMeHHJie, CBIIX
I9.646 He!!HCeMHHX, OH)!a OM yKynaH opoj OTIHCMCrpCHIIX OHa
37,9I3, IIIro anaqn ,D.a ocTaje jow 18.9I7 HenncMeHHX :lKeHa.
He MOJKeMo ,D.a sepyjeMo ,D.a cy cse ose Jl{eHe nsaa)( 45rO.n:HHa CTapO~CTH, Befl je C3CBHM BepOB3THO .ll;a HO,l1.3UH Ca
KojnMa pacnoJiaJKy ,D.pyrapnu:e HHCY raqnn 11 )(a jolll ""a
BeJli!K!! 6poj JKeHa ,li.O 45 fO)!IIHa, KOje HHCY npe,D.BH!jCHE>
ITJiaHOM ·o6yxBaT3I-b3 HefUfCMeHHX.
-
MaKe)(onnja
Pesymarn onncMe!halla!ha, y MaKe,D.oHnjrr TaKol)e cy
CJiaOH. IJpeMa !IO)(aU:HMa y I946 fO)(HHII 6HJIO je 17L972
nerri!CMeHe JKeHe. 0)( Tor a je ,onncMelheHo caMo 45. I 98, Y
I947/48 rO)(!fHH.npe)(sllljeno je ,D.a ce orrncMeHn 45.000, 0)(
rora je o6yx,saneno Kypces;nMa ,D.O jyna 36.390, a 3aspiiinJio
je reqajese 23.737. HcrHHa je )(a os)(e noercije H o6jexrnBHe TeiiiKOne Sa OTIIICMelha!lafbe, a TO Cy BeJIHKH 6poj MycmiMaHK!! II llJnrrrapKH, aJIH ·611JIO je H He)(OCTaTaKa 'y' pa)('y' 6alll
CaMOI' fJiaBHOI' 0)(60pa KOjll HHje npy2K110 )!OBOJhHO !!OMOlllf
CpeCKIIM urpa,llCKli'M O,D.60pHMa ITO OBOM II!!Talhy.
, .[(a 6mCMQ :W3BYKJIII UC'K)OCTB,a Sa Halll ,6y,D.ynll pa)! Ha
ClrriiCMe!haBalhy, []OTpeOHO je ,D.a ce OCBpHeMO 113 HC110CTaTKe •Y HaiiieM )(OCa)l,aW!heM pa-)('y' KaK(J 611 IIX MOI'Jle H OTKJIOHHTH.
I. He,D.ocraraK euu.u.eur1uje. Je,D.aH o)( HajsenHx ne.u.ocraraKa •Y pa,D.y na orrllcMefhaBa!hy 6no je noMalbKa!he eBII)(eHu:nje o 6pojy HenncMeH'IIX, Kao H oHHX Kojn cy ce Oi!HCMeHIIJIII. TaRo, Ha npHMep, MaKe,D.oHnja HaBO)(ll ,~a qecro
HeKII cpe30BH JliiC'y' 3HaJIH IKOJ!l!KH je 6poj JKeHa o6yxBa1'JeH
r-eqajeM. 3aTo IIITO ce HHje snao
6poj HerrHCMeHnx
JKeHa~
3aTHM 'opoj onncMe!heHnx, Kao 1111 rrJiaH MHHHCTapcTBa rrpocsere, Kojn npe)(snl)a KOJIHKo je TpeoaJio y osoj ro)(HH,! ,D.a
�81
80
Ce Ot!HCMCHH, i MOfJJO je ..1\3 ce JJ;eCH ,1\3 y HCKHM perry6JJHKaMa •Y rroje)1HHHM il!eCTHMa OJ\ 303 JKeHe 6y11y o6yxBaliene
CaMO 3, HJIH OJ\ 2.000 JKeHa S3BplllH Te'laj C3MO 700 H TOMe
CJJH'IHO. 36orTora rnTo ce HHje HMa.JJo nperJJe.ua pa.ua Te'tajeBa. Ha.
repeHy,
M3COBHO cy ce OCHIIaJIH Tl?!1JajeBH, a ):(3 Ha-
rua opraHrrsanrrja Hrrje To rrpnMeTHJJa, Te HHje Y4HHHJJa HHlllTa JJ;a ce ocurra!he crrpe'!H.
2. nJlaH. TIJJaHa,. a HapO'!I!TO rrpasoBpeMeHO CTBopenor
riJJaHa .aa pa,l( ca HerrHcMeiUIMa, 1-mje 6HJIO. 3aTO .ce H ,n;emaBaJJo JJ;a paJJ; IIO'!Hibe yMeCTo y OKTo6py naj4erulie ·Y janyapy rra '!aR n y cj:>e6pyapy.
3. i(aMrralbCKH pa)J,. CKopo csyJJ;a orrncMelbaBalbe ce
CX'BaTaJio K30 K3MU3fuCIK!H 33,l(aT3K H
:K30
TaKIBOM
MY
ce
·rrpnJJasnJJo. PaJJ; je o6n<JHb •Tpajao 2-.3 Mecena npeKo SliMe,
a y npoJJelie cy ce Te'lajesn pacrraJJ;aJJH, a JJeTH MaJJo rJJ;e
paJJ;HJlH.
.
.
~BH
Te1fajeBH
4. Ocunalhe reqajesa. YcJie;:J; He,nocraraKa n.naHa,
.n.eHuHje, K3M'TI3IhCKOr CXB3T3Ih3
6ITHCMei-h3Ba,f-ba,
cy rro'!Hib3JJH BpJJo Kacno, rra ce nncy MorJJH saEprnHTH y
M3PTY Mecel(y, KaRo je TO rrpeJJ;BHJ)eno. Ca noqerKoM noJhCKHX p3JJ;OBa, TeqajeBH CJ ce HafJJO OCHII3J1H. 0CH!1afue TCqajeBa 6no je jeJJ;aH OJ\ najBetmx pasJJora sa Heycrrex y pai1Y Ha orrncMelhaBa!bY. AJJH noJbcRH paJJ;oBH Hncy jeJJ;HHH
pasJJor sa ocurralbe Te4ajesa, jep y TOM cJJyqajy ne 6H ce
ocnrraJJn .y rpa!I.OBHMa. Me1)yTHM, y rpaJJ;OBHMa, nopeJJ; spJJo.
rroBOJbHHX .ycJJoBa sa pa11 anaJJcjla6eTOJOIX Te4ajeBa rrpeKc ueJJe roJJ;HHe, TaKo1)e HMa JKeHa Koje Hncy o6yxBaraHe re··m-
jeBHMa, Tr:! una
mnne -A oHe
QQyxa~l'JeHe ~ucy .ce onHc:Me~.
HHJJe. CRe ro roBopn JJ;a Harna oprannsai(HJa Hf!Je JJ;OBOJ&Ho
Y41lHHJJa .I\ a crrpe'lH · ocnrralhe reqajeBa, npy>Kajyll!l no~10h
JKCH8Ma KOje cy Ha Te'lajy (rroyqaBalbeM, qysmneM ;J'CI(e
HT.I\.) I1MaMo rrojaBa, Ha rrpnMep .y Cp6l!j-n, JJ;a · je BeJJHKH
6poJ
)KPH3 ITOH3!llb30,
a
MH CBH _3HaMO IIIT3 3H3'-1H II.OHaB-
Jh3I·be reqajesa 3a >KeHy, Kojy CMO jeJJ;Ba ycneJJH ;u yeieJJ;HMO
y 3Hauaj DITHCMelbaBarna, JJ;a pa36f!jeMo KO;J' !be Heaepnl\y )13
OHa MO}I{e )13 Y'lH, )1a TO 3H3'lll 33 Ihy IIOTIIJHO o6ecxpa6peIne a H Ha !\pyre l!errrrcMeiie JKeHe pJ)aBo JJ;eJiyje.
cHa. Y MeCTO rrporraraHJJ;Hor paJJ;a ca JKeHaMa rroner )1e cy naille OpraHHSali:Hje, ,1\3 Oil rrpHByKJJe JKCHC Ha Teqaj, !IpH6eraBaJJe pa:sHi!M o6elialbHMa, na rrpnMep JJ;a lie oHe KDJe peJlOBHo JJ;OJJaSe Ha TC'laj JJ;06HTH TeKCTHJl.
6. <l>opMe paJl.a. y· Orm~MefhaBalhy MeHa
KOpMCTH1la·
ce
yrli3BHOM C3MO jeJJ;Ha cpopMa - aHaJJcpa6eTCKH reqaj. ll TOy
lliKOJJH. TaMo rJJ;e cy ce Ha Tepeny KDpHCTHJJe n .rrpyre cj:>opMe rroyqaBalba JKeHa npn mypcy Kpojelba, JJ;OMaliHRCTBa, OJ\roja .JJ.eue HT,[(., a- HapoqHro noje,D.HHatJaH pan. ca }KeHaMa,
T3MO je H 6poj O:ITHCMelbCHHX JKCRa 61!0 llCDil!.
7. noMoli MajKaMa ca MaJIOM )J,el(OM. Hnje ce ,1\0BOJbHO
BOJJ;HJJO 6pHre 0 TOMe )13 MajKe ca MaJJOM ,1\CI(OM noxaal]jy
TC'Iaj. J1CTHH3 y HSBCCHHM MeCTHMa lbH·x CJ ITOjHJJ;IlH341IO
011HCMelbaB3JIH, aJJH J BeDHHll OHe HHCJ IIOXa1)aJJe Te'lajeBe,
Te cy raKo ·ocraJie HerrHCMeHe~
8. Pa.11 KOMHcuja 3a JJHKBHJJ;al(Hjy uenHCMeuocTu. KoMHcnje sa JJHKBII,I\3!\IIjy HeTIHCMeHOCTH ,Y !IOjeJJ;HHH>I perry6JJHK3Ma, HapoqHTO IIO cpe301BHM3 H MeCHHM OJJ;6opHM3, llOCTOje
caMo cj:>opMaJIHo. Hama opramr3al(nja Jmje HlllllTa yqnHJIJia
J\3 OJKl!BH paJJ; OBHX J<OM'H•CHja.
9. TexHH'IKe npHnpeMe. HecMeraH paJJ; Te'lajeB~ oMeTaJJH
CJ 1i He,I\OCT3[\II 4HCTO TeXHll'lKC npnpoJJ;e KaO: HeMalbe ITpOCTopuja, ocBeTJJelba, .1\PBa HTI\. HeJJ;OBOJbHa 6pHra JJ;a ce.fiyKsapn n csec'Ke Ha :speMe o6es6eJJ;e rrocemou:nMa Te4aJeBa.
y nsBecHHM cpesoBHI\!a T3Ko1)e je OMeJJo paJJ; ... Ha rrpHMCpCpes 6eorpaJJ;CKH y TDKY ose roJJ;RHe Hnje JJ;o6Ho Hlf je.rrau
uyKnap. CacBHM je pasyMJbl!BO JJ;a je oBaj Hexar JTHI(aO ·Ha
{)TIHCM€I-b3B3Ibe, KOje HHKaK~ HHj'€ MOrJIO 6HTH ,YCIT~IUHO.
10. Pa11.
ca
onHCM_elbeHHM
}l{eHaMa.-'
Ca:
ornieMefbeHHM
JKeHaMa TaKo1)e ce cJJa6o paJJ;HJJO. CKopo Bp.rio ·MaJJo JIJJH
HHIIITa HHjC<J'IHibffi!O )13 JKeHe t!OJOa1)ajy BHIIJC iipOC'Be"l'He Te'lajeBe. HernTo BH!Ile je no osoMe yqminJJa XpBaTcKa H UpHa fopa. AJJn cBe cy TO CJJa6n pesymaTH TaKo JJ;a HH ~(]%
·Oft
oriHCM.€I-b€HHX
M€Ha HHje 6HJIQ
o6yxBaf:teHO
mm:aKpi:IM.
opra•HifSQB·3JIHM paJJ;OM, 6HJJO, fe·4ajeM HJJH qHT3J134KOM rpy-..
36or
ITOM.
TOfa IIOCTOjH .onaCHOCT )J.a OTIHCM€Ib€W~ J:I<€H€ flO-
-HOBO ITD-CT3HY H€IIHCM€H€.
,
.
33 orniCMeJ-baEarue no'4H-
11. CTsapa!be HOBHX .. auamjJaoeTa. Y 6op6u sa JIHKBH-
Iba~l!a je BpJio K3CHO, 6e3 .LJ:OBOJbHO TIJiaHa H ,YITDpHOCTH, !f_l1je
JJ:aUHjy J-IennCM€HOCTH B€JIHKY OII3CBOCT M02K€. H:METH crna-
.
fl.
nPO:nara.H,ll.a. n porraraH,[(a
onJia rroBeSaHa ca orrrnrrrM KymypHo-rrpocBerHHM paJJ;OM, Te
je T3KO H30JIOBaHa H K8MIT3lhCK8 6HJJa He)J.OBOJbiiO eclJHKa-
P. a !he uoBnx •uenncMennx. He BO!I.H ce yseK JJ;OBOihHo 6pnro
.
.
'
'
�I,
83
;na ,l(eqa, HapoqHro JKeHCKa pe;ndBHO noxal)ajy !IIKO"!)', raKO> :Aa ,[(&Hac jeAa'H npoqeHaT Hen'HCMeH!IX ·C84!1IhallaJY HOB<>
cTaopeH!! HermcMe<HH }!a .pe,n:osa Aeqe._ Ha npHMep y cpeay Ea])'
(U:pHa [opa) ,y roKy oae rOA!IHe HliJ,e rroxal)ano mKony 202'·
Aeren!, a y cpesy 6epaRCKOM 350. Cn!lqH!IX -IIp!!Mepa liM~ R
y ocraJI!IM, peiiy6JI!!KaMa. Y EeorpaACKOM cpeay .II~xal)a .
UIKoJiy 97•/o ,l(eqe, a y Cpeay aeMyHCKOM y ceny EaraJHHqa .
250fo ,l(eqe He IJOxal)a pe!].OBHO ruKony, HepeAOBHO IIJIH yun-.
wre HEmoxa1jar:be ruKOJie noKyipaBa ce qecro TyMa"ll:HTH H:J.J.o--:.
CT8TKOM y ooyrm !I TOMe CJI!14HO. Mel)yTHM y Cpe3y 6eorpaA-.
CKOM, a MOJKAa !I ·Y APYrHM .yracno ce oyQeT C:per,;wr Ha~
poAHor OA6opa aa noMotr C!!poMaiiiHoj ruKoJicKoJ JJ:eqH,
JbeHo. f1GCTOjH. 6naCHOCT, IIaKO je IJ.eHp.naHH OJJ.6cip Ha apeMe 1yrroaopHo Ha oao mnalhe, .n;a pa.IJ. H o:Be ro,IJ.HIIe aaKaCHH-.. Haura praHHaatiHja, Koj a, HMa aeJIHKY •yJiory y Harp a;nIh!! oCOIJ.MjaJIH3Ma, y OBOM CJiyqajy Hllje !ICII'jH!IJia OCHOBHH
aa;naraK KOjH ce nocrasJba npe;n fhy a THMe ce ;noao;nu v
ITHTaiDe' .ycrrex y pa;ny Ha JI!IKB!I)18IJ,IIjH H.eti!ICMeHHX •Y oao}
-rOJJ.HHH.
I, 06parHTII napoqnry rraJKIDY O'IIHCMeH;>al3a•IDy JKeHe
pa;nHHUe H 6y;nyhilx pa;nHHua. Y capa;niD!I ca CHH!1HKarnMa
II3~8!1HT!I l!JiaH KalKa treMo o6yxsaTiirH aHaJI!jla6erCKHM TeqaJeBHMa pa;nHHue, a •nero fa~ro 6a·UUTH reJKnrure y HarueM
pa;ny Ha repeHy Hit OHe JKeHe Koje tre cyrpa nocram pa;nmrne ..
2. O;npJKa'BaTH 4Bpcry Beay ea Hapo;nHoM sJiacm 11 ocra.JIHM M3·COBHHM opraHH3ai..J.HjaMa, IIITO fle Ce ITOCTitfm HallJaM
aKTHBHl!M. pa)10M H 3aJiararuCM y KOMHCHjH 3a J!HKBH,i(aq!lj'j
I2: l'ad y npe;ny3e~y. C~l! Haiipe,q: HaBeAeHH np11•;epM!
o.i\Hoce ce yr naBHOM H& ~pecKe H rpaA·CKe opraHH3aqHJe y .
yHyrparuiDOCTIL Eso HeKOJIHKO npHMep~ o onacMeiDaBaiDy •Y.
npeAy3efiHMa: y ,0KT06apCKOj CJIOOO,l\H", 30p!!h Jbyol!qa,
OCMOCrpyKa. •YAapH!!qa HeiT!ICMeHa je; •Y IIpeAy3ehy ,Cra~,
JbHHrpaA" 6!1Jio je y >4eceqy ·anprwy I 20 Heii!ICMeHHx. 0)1,: .
ra,l(a je OIIHCMeiDeHo oKo 30 JKeHa, DponaraH;na sa IIoxal)a- ,
IDe reqajeaa apul!I ce Ha raj HaqliH mro, ce rrpeKo M!!Kpo,poHa II03HBajy JKeHe ;na ce npHjaae·Ha noxal)aiDe reqaJeBa. PesyJITar raKBOr pa)(a jecre .caMo 500fo onHcMeiDeHHX :>KeHa,
)la 0!1 y H)1'jhoj f0)1HH!I IJOMOrao OTKJ!a,IDaiDy_ Hai!pe;n:,
Haae;nen~x He,n:oCTaraKa, U:eH"P]laJIH!I o,116op Je ·Y Majy Mece-·
UY OBe r0)1!1He yiryTHO IIHCMO CBHM rJiaBHHM, 0,1160pHMa 'j
KOMe, je •YKaaao Ira HeKe 011 He;noqarta. y ;noca;nat'liDeM pa;ny
, 11 ipaJK!Io o;n rJiaBH!IX o;noopa ;na nocJie yqH!beHor 9CBpra.
Ha paJ( .y OBOj rqJ1HH!I 'HanpaBH, y cnopaayMy Ca KOMHCI!JaMa ,
sa JlliKB'H!1aiJ.Hjy HerrJit\:reHOCT!I, rr,roailoae •II ITOMOrHecpeca<;!IM,
o;nHoc!Jo rpa;ncKHM, o):(oop!lMa Ji:a 11 OH!I Hapa;ne Ha speMe ·
csoje nJiaHose, a' y eerrreMopy Me<:eiJ.y' ;na O!l:pJKe caaercaaa;e ca ;npytap!!IJ.aMa aa;nyll<eHHM aa orrHcMeiDasaiLe 'Y cpecKHM II eeOCKHM o;n6opriMa.
Ocapr Kao !I nJiaHOBH pa;na rpe6aJili cy OHT!I fOTOBlt
u nociiarH U:eHrpaJIHOM 0.116upy ;no 15 aarycra I 948. Mcl)yTHM, Mll CMO y TOK'j aarycra }106HJIH CaMQ Kpa'ri<e ll HeTIQTOyHe Haaeurtaje. MaKeAOHHja H Cp6IIja' nocnane cy 11 ncraHOBe.J1a OBaK'O OCKYJJ.HHX H3~ennaja MO~JIO 6H ce 3aK.JhytiHTii'
)1a rJiaBHII 0)100pH TIO OBII:< ll!IT~Ih!II.Hi' HeMajy ,yBH~ Y ~3)1:
opraHH3aiJ.rtje Ha 'repeHy,. a ruro Je JOru_rope ;na rnaBHH 0!1- ,
6opH f!HC'j !13Bp!II!!J!H qaK H!I OliO IIITO je npe;n Ih!IX TIOCTdB-
.
' Jla OHCMO OTKJ!l)H!IJIH J10Ca)13II1Iue .rrporrycre H rpelllK'e
II IIOCTHrJie ooJbe .ycrrexe Ha orrHcMelbaBaH,y y osoj ro;nHH!I
norpeoHo je:
HeiiMCM€HOC"I:H. ' .
-
'
.
3. Ha'lipaBHT!I IIJiaH H yqRH!ITe cae ;na reqajea!I rroqHy'
OKTOopa.
~ ,
llJiaH Harue opraH!13aU!Ije Mapa OHTH ;neo orrrurer nJiaHa, a !Ic"ioapeMeHo, 11 paspa;na oHora ruro MciJKe ll rpeoa ;na:
crrpose;ne Harua opraHHsau_llja, .
·
, a) O!jlopMliT!I y caaKoM ,ceJiy ,!I ocHoBH!IM opraHH3a(IIHjaMa y rpa;ny r;ne joru HMa HefiJICMeHHX aKTIIBe sa JIHKB!I)1aiJ,Hjy Heii!ICMeHocrH. 3aJI:araK osHx aKTIIBa orro 6;r: ;na
HMa TiperJie.z:t
CBMX HenHCMeHHX 2K€Ha Ha .CBOMe-· T€,P€RY !I
OH!IX Koje rroJiase re~ajeae. ;na rrparH paA reqajesa, vpe.i\Ho
noxa~alhe
?J1.
eTpaHe Te"llajKH. rr )J..a nOMame }KeEaMa Koje .
cy Ha reqaJy ;na OTKJioHe rrpeiipeKe Koje Hx OMer~jy ;na ra
pe;noBHO noxa1)ajy. (IIysaiDe JI:eiJ.e, rroMoli y KyhHHM rroc,loBHMa IIT)1,).
_
6) Ha apeMe 113BpmHrH nponaraH;ny yi<aayjyhrl JKeHaMa
Ha BaJKHO'CT 'IIHCMeHOCTll. pasonjaTH K()/1 fhHX npeApac·y;ny
,.Qa llHCM€HOCT HHje" 33 JKeHe", IIP.UH33TH Bepy .U:l Ca MaJID
11Jl'j)1a H OHe MOry IlOCTaT!I IlliCMeHe !ITJI: l(op!!CT!IT!I CBe !jlopMe npoiiaraH;nHor pa)l:a ITO'Iea o;n KOH!jlepeHuHja ;no JIH4il!IX
· paaroaopa, r;ne Mary Hapo4Hro· noMolill >Kel!e Koje cy ileli
orrHcMeiDeHe, DocnyJKHT!I ce H HCKyc'iBCiM XpaarcKe 11 crBa-
-'·
�84
85
paTH 3'KTHB€/)!{€H3 H3 .rpa,Qa KOjH ne 06HJia3HTH CCJTa r)1C cy
reqajesn CJTa6n !! !IOMODH HM y pa,Qy,
·
u) DpoH~JTasn'fn Hajrroro,Qllnje llaqHHe sa pa,11 ca HeiJnCMeliHM )!{ellaMa, He ,llp)!{aTH ce Kpyro ,Qa ce reqaj Mopa
o~p)!{asahi y IliKOJIH I!JlJI caMo Ha je,QHOM Mecry, AKo. je
eeJJo ipalliTpKaHo, norpe6Ho je (j>opMHpam smne rpyrra no
3aceol\l!Ma ,Qa 6n )!{elle MOrJTe JJaKIIIe n ypeJ(Hnje ,QOJTa3HTH.
,Q) Do6pnllyrn ce ,Qa ce Ha speMe o6e36e,Qe rrrocropnje,
orpeB H ocserJiei-he. YcJie,ll.· eBeHryaJIHe Hecranmue nerpoJieJa MO)!{€ Ce ·YCIICIIIliO KOpHCTI!l'l! Kap6!!,Q KOr3 I!M3 y )l;OBOJhHHM KOJJnqnli3Ma. 06e36e,QI!TI! Ha speMe rr!lcann rrpn6o~ H
6yKsape. C!!pDMaiiiHHM 11<eHaMa osaj rrp!!6op )(asarl! 6ecrtJI8.THO, a TOM"e MOMe...t-MH0fO ,UOITpHlH~TH rrpey3HM3I·be rrarpo-
HaTa
crpalle ocllos.imx opraliH3aiJ,nja l! rpyna.
e) 0,Q6op!! ey 1\Y~H>I 1\3 HMajy rrperJJei\ HenncMeHHX
)Kejla Ha repeHy; oHI!X Koje rroxa~ajy req3jese, KOJII!KH ce
•6poj ormclliefbeHnx )!{CHa YKJhyqno Ha smne rrpocseTHe H
!\pyre Kypcese, Kao II nperJre,Q KaKo noxal)ajy !lli<DJJe )(eiJ,a.
o,Q
fopfbe TIO,QaTKe rrpiiKYliJhaDeCjl'eCKl! O,Q6Dp Ha CBOMe TepeHy H ,1\0CTaBJh3Tl! CB3Ka Tpll MeCel\a fJJaBHOM O,Q6opy.
<jl) .[(arn III TO sehu6poj )!{eRa 3a llecrpyqHe pyr<OBOI\HO!\e.
II raKo o6es6e)(HTH orsapallie IIITO seller 6poja reqajesa.
Do)(al\1! H3. npolliJJe ro,Qnlle rroKa3yjy KOJJHKY Cf noMon Hecrpyqlllf pyKOB'OI\HDIJ,H rrp!y)!{HJJa Hapo)(Hoj BJ!a·cm y 6op6H
3a .JinKBHI\a!1Hjy ller!HCMetrocrn. H>HXDBHM 3aJiawa!heM ae
C3MO )(a je OITHCMelb€H BCJIHKH 6poj HeiTHCM€lll!X, sen je l!
wsaJJHTeT pa.,Qa 6Ho spJJo ,zio6ap. D6Tpe6a ocrroco6Jhasa!ha
lleCl'py'IHHX pyKoR<I!!jll;OI1a llapoqnTo je aeJJaKa y KpajeBI-rMa
r)(e )!{I!Be liiHrrTapKe, MycJJIIM3liKe II BJJaXIIfhe.
r) Y l\HJby IIITQ 6p)!{er n ycnell!HHjer JJHKBil,Q!lpa!;ba HenncMellocm r JJaBHH 0)(6opn rpe6a ,Qa ce rr03a6ase ITHT3llieM
ysol)efha raKMHqefba H3M'CQY aKTHBa, ceJ!a H cpe30Ba Kqo H
nrnaiDeM
,IJ.aBafu~
Harpa,IJ.e rr. rroxsaJbHBafheM aa . nocrHn!iy-
,
·
Te -ycnexe.
i
I
4, Doce6aH IIJlaH pa)(a llanpaBHT!i 33 OllllCI\efbaBafbe'
MycJJH'MalllKH, illHrrnpKH !I BJiaxalha, BO)(enn paqyHa o IhllxosHM rpa,QHIJ,HjaMa, npe)(pacy)(aMa H ycJJoBnMa )KUBOTa.
B!IIIIe Hero nr ,Qe, OB)(e Tp·e6a 6nTII eJiaCT!I'Iall y <jlopMaMa
pa)(a, <jlo,pMupaTH reqajeae rro KrynaMa, 3a pynoaOI\UO!\e Y311MaTH 1\pyrapi!II;e Koje cy OII'l!CMefbeHe ll TI.POIIIJ!e KpaTKH J<iypc
33 HeCrpy'lll€ ]).YKOBO)(HO!\e,' a HDMaraTH ce H ITIIOHHpHMa.
Jla 61! 'HM T€'laj '6Ho npHJBJJaqHI!JH qnTaTI! l!M npe UJIH IIOCJI€
'!aca llell!ro .o He3n l\€!1e, ",ypeljnaa!hy Kyne n !\pyre crsapn"
6JJHCKe fui!XOBOM )!{HBOT,Y.
'
5. Bo,QHTH Hapoqnro ynopay 6op6y nponm crsapallia
HOBHX H€IIIICMeH~X Tj. )\a CBa 3a Il!KOJJy· I\Opac,"3 )(eii,a pe1\0~liO Je rroxaljaJY. Y ry cspxy opralll!3DBaTl! aKrnse )!{ella
KOJH ne qspcro capal)nsarn ·ca MajKaMa, ll!KOJJCKI!M BJJacTJ;Ma H ITHOHHpCKHM opraHH331..{HjaMa, p33HHM MepaMa OTKJia-
fbaTH pa3JJore Heype)(Hor rroxal)afsa IIIKOJJe (IIIKOJ!CKe Kyxnfhe, pO,QHTeJhCKH CaCTaHII,l! HT,I\.).
6. He ,Q03BOJ!l!Tll 11a II je)(Ha onncMefheHa )!{eHa noHoso
rrocraae allaJJ<jla6era. Os,Qe np!!MeHHTH cse Moryne r,mKe
<jJOpMe pa)(a ·ca )!{€llaMa, I1pHXBaTHTH fhllXOB llliTepec 3a 6HJIO KO.Je IIHTalbe, )J.3Jh€ ra pa3BHjaTH KO,lJ. H::HX H UOB€3HiLlTI1
ca ,D.3JhHM npocse:li.rrsmneM }KeHa, ~Y: tieM.y HaM MHcjrd Mor,y
ITOMotm lJ:HT3JI3'l!_Ke rpyne 33. T€K 0IIHCM€fb€H€ }K€1-I€.
-
7. Jlo Kpaja Mecel\a, a HajKacanje rroqerKoM oKro6pa
D)(p)!{aTH C~'B€TOBa!he Ca pyKOBO)\l!Ol\HMa cpeCKHX H Tpa)(CKHX ·CeK!\HJa, 11ponaral111e n KYJJT.YPHD-!lpocserHor pa,Qa u
1\pyrapnii,aMa · sa,Qy)!{ellllM 3a onncMefbasa!he y ruM ceKI<llJaMa, a no cpe30BHMa caseroBafbe ca pyKoBQ_l1!IOI1HMa ceoCKHx aKTHBa- sa orrH~ro.:elliaBaiue ..
Ha
caBerosa:fby1 ocBpHyrrt
Ce Ha pal\ 'Y rrporeKJJOj rD)\llllll H liPO,Ql!CKyTOB3Tl! IIJlaHuBe
3a H,Qyny fOI\l!Hy.
.
.
,CasJraljnBalbe ca11x rax · reiirKolia onJJo je y npoiiinocm,. a OHne II y 6y)(ynHOCTH MOryne C3MO flO je)(Hl!M YCJIOBOM: ~Ko H )J.aJhe_ 6y)J.eJWo 3HaJIH ,ll,a Mo6umnueMo IIJHpciKe ua·~
POI\He Mace y l'iopou 3a couujaJJH33M; aKo Mace OYI\Y cxBan~Jie npamfJIHocr name noJIHTHKe; ;:tKo ra nOJIHTHKa ,He 6y:l:J.e
_HCTpqasaJia uanpeJJ;, HH 3aocrajaJia H3a ~BHjecnr Maca; aKo.
uapO)(HllM MaCaMa oy)(eMo CTPIIJbMBO oojawH>'asaJIM CB3KY
Mepy Hapo)(He BJJacm na nyry y CO!!HjaJiusaM u aKo ce Mace
- oy)(y ysepaB3Jle Ha CB3KOM KOpaKy, Ha CBOjMM COIICTBCH!!M
HcKycTBHMa :ll.a ce peqH 11 )J.eJia KO,ll, uac ue pa31wa 3e."
(E. I(AP,ll,EJb)
�87
/
'
Mn: CMO ·liP6.ll;Y'.SeJID[ ,n;a oe Hfl. CBIIM axa.Jicfl~6eTcKffM reqa,jeB:m:Ma
.M:OP6'.ll ;pe:n;-oR\Hor TPaJJ;'HBa )Wme -n<pep:aBaiDa o ,lJataHHM Te:Ma.Ma .H .)I;a .ce
.np€®0 Rylmn:x: rrpe.n;aBaH:,.fl. HCTOB:PeMeHO [IOJUDIW H .IIOJIHTH'J.:Kfl. CBe.cT
./
:mena.
Jby6uu,a JleBKOS~, •waH ceKpetapujaTa fJiitsoor O)I,6opa A¢1)1(
Ma-Ke)lOHHje
Ca ,peayJiTi'rti1Ia KY..JITY:Pf1ro-np.ocseruor pa;:J:a v osoj .ro.n;niJfl, :Ha-
mi orm·CM:e.H>aBal:hy JI\;eJia y ua:rnoj Perry6J1H:U:H.
:He· :r.roJKe_Mo .ce moxsaJI-HTH. ~llP.OLUJie romnre •D<CTBa.peuo je ·cBera so%
mra:Ha Jia O<mrC'J4e.lbaBaH,y ~eua.. lloKaaam> ce .n;a je. ualll IIJI,:an 6i:Io
.Hepea.rra1r- n 11a j!e noJJ;6a-li)IO ml:p-o"f.IIITO Melw. M~H>li~crmu .memt.Ma.
llope)l "TBlJaje:Ba '3fl. OIIHCM6IbaBaJUe -a.LH .CMO- Q}o-pMiHij)aJill .1[ rrpo-fl-BeTJJe Te'Iaj;eBe ~oje ICMO llo)leJIHJI:II rra "f.PH rpyrre:. ·Jra· Te"lajeBe aa
Rp()CBeTHO vamraa.H>e merra. aaTIIM 'Ie'IajeBe ·ca.· IIPe,ll;ami.a;HMi na .a.u;'J)aB-.
-eTB6He 06JiaCTl{ Ill· '06Jifl.CTII ITOJbOIIPll-Bpe,lJ;e. 3a OBe Te"'ajeBe RaiiPaBllJill_
-mt:o .rrJiaHOBe· -:H !liOCJiaJlil:[ nx xa Tepen. IiMaMTo naMe'J)y :n:a OTBO:p'lliMo
jom iHeRe TelJaiem;; iRa npnMep, T6'Iaj OIImTer- o6.pa.3oBaiDa. 3a yCIIIem.unjJI 'J)a.n; "'nTa.rralffillx r.pyrra na..rrp_aBJIJII-1" ·C:MO TJ)O:Mece'Irn:e· p:Jiauci-Be;
Y D:'PBOM 'I:Pouec·e-qjy rrpepahnBaJI·o >e:Mo "'JiaR:Ke 1I nec:!.re HB HOB. 'l'-o
je 6HJIO JIOTPefuiO ,n;a -•ce ·Hfl.IIIe· -~erre III'IIO -Burne. Y·II03Ha_fy -1-I: !llpaBIIJIHO
4m;ene -.ana"<~a~ HOB. Y )J;py.ro.M "f.POMe·ce~jy Jl'pepa.l)nBfl.heMo -Hamy IialJillOHaJIRy .HCTOPH iY. Ha Tora -ce · BR.ll;H .na he Hame 'I:rrraJia-t:rie npy:ire
·y()y;n:ylie p-a):{JITJr no .rr._rrany.
po'llrrto ca. iPe3j.'rr3.'l'H.J.fa
fJI&BHa 1CJia60CT 61!.'Ia je y
T01Ie ·mrO CllO 'KtliC.!HO •c)ril'O'ieJUr ca OTBU.-
'j.BIMM Te'lli_iena -aa uemrcMeue. ,Upyrn ;pa'aJWr sa ReYc:rrex Te'!aja 6no
je y TOM•e lliTO .Mnore .meue 36orr necxBararoa Ba.i-RHOCTH OIIHcMeiDaBmna,
;pa.a:rr.Pe D;:J;JI:13e q-ra. ·6nJio KaitaB .u·p'yru ·nocao nero fra. ytreiDe. · 3a'T'Q> je
liOTP'e6HO ,l:{a 1IaiUa RYJITYP'HO·:TIP·OITafali)J;Ha ceKuuja q::IOCBeTH mrme
Jia:J.Itfue OBOM nn'raThY. 0Be· ro;vnre U. 0. 'YEa3il:o naru j,e ··Jra B,pe¥e .noMOh H M:H CMO IIa OCll'OBY' TQra Be:h I;fpli'liiJie IIOCJIY.
.
Mn ·C:M:o aa {)yJJ;ylur· pa,n na:paJJ;\fiJie ,.uentJharr '':tr:ra.H H -Mll'CJIHM .n;a
heMo l].fl-Ioro 6oJbe ycmeTH. Ha oonOBY . ro.zvrnri&er mra.ua CEaRa opra~
JIH3al\Hia fie·· 'IIPH-CTYUIITH lf3'PU..UII _ Me<ce"'l-HI:X .IIJiaUOBa.
. HeKn 11Pa):J;e<RH 0,11;60p,Jf,
II lle'_K.H •CPecrotr xao JIU. upillren .IJ;e6apCKB} r:opraHH3•0BUJIJI 'C.Y •O;J:PJRaBaibe -c3!CTU.HaRa II·O 'il_tyha.Ya H 113. Ib.HJda
.Ce Y'IHJie JIWHe ':UITaU,Y :H -mrcaroy._. _s·a--.:lnf cy opraHJ-IBOBaJIH ai~nme 3a
'IYBaJbe ~eue "Ii: ..r:~·nvre. It-aRo ·6ll :trrm-ie uo-rJie nec.ire·Tauo .n;oJiaallrn ·ira
a
T€'lJaie.
~
Rao na jTe;.ItH rrpo5,uc\r IW.in ·Ce rrpe21;. uaruy ·O.oranJr3aUiFr.iY rroiiTaBJba .i-ecre orrH·c:MerbaB.iibe MaibltHOJt.1lX ~ena: CaM-& ·HeriH•CMemrx TypEHiha MH EYaMo- QKO 50.0.00 ..TeiiLEJohy 1Ia.M rrpe-r-m·amoa II n-cll.wa!hf.albe
PYROBO.Ueher. Kfl.,I{:pa, To eYO .IItHTaJDe ..uo ca,n;a ycmenJI peiiBI'Tli na. Ta.i
Jia"!HII IliTO 'CMI? 1t01JH-C"J'RJIH Tilf;01Urpe J[- OMJia.J;JIHbK:V- ·cmramraituHj,y 3a
IDY:R.O.'BD,ZJ;Hou;e a-na.mfm6eTcr~nx Te"'a.ieB:i. Y Be.JJJeiii!RoM II IlpiiJrerrcxoM
cp'eay mt"fl.Jie. •C:1.f0 '20 T6'Iil jeBa_ RQ;j!H·Mfl. CY P'YIWBO.L(UJIH JIUOl{ITP'II ir -TW.iJI
C.Y KBaJJHTa'IUIB1IO liORa..JaJIII, .,;J;o6pe .peaYJITU.Te.
·
Mnc.;m)~o ;a;~
'3a OK}"'I.rba-I-ne. Ma.IbiUICRoHX
xohe ,caCTam"e lfail:>r-tx
TUTH ;}{ ITHCaTH.
ppyrra m:e.Ra, Qla K•O.tn'.Ma ·6H ce ·orre y'Jn.;Je -qu-
Y oBoro.::unmr,e:.r pa.:r.v ::~,nroro ·cY
raUH3rtilll.i~, IIa}JO'lU:'O, .V'IH_TeJI;Ff .r..oJm,
:m:em~.
,tPW·na op·ramrnielro ~Ta
Ha-M TIOMOrJie Clfll.JJ;li:Ita,JTI£(3 Q}J-
·CY
oJJ:mRaBaJrH.-
TIPe,;J;aBaiDa ·aa. ..
rEMHJUtja lllenapoBHli, lfJiaH ceKpeTapHjata
r'JI.
o.n;6opa XpBaTCKe.
y· 1947 ro.n;urnn· ·O.lJ;~p,ma.rre je,n;au .TelJaj aa:·PYEOBO)l;H•on;e·
cdtyJitirlJ)JJlO-IIPOOBjernor ,pa)la, ROj·n :HaM je MHOrO .ll;OIIp.nueo ):{a HC-IIYMn
<:M-O
HHMO 06aBOOY ::U
,n;a ·yR;.lby<llliMO MHO'!'O BHTII6 "fte.Ha y aHaifdJaQe' :':cme· re~
-IaieBe ue.ro IIITO •CMO -6HJIII ·. rrpe.IJ;Blf.1IJIIJIIL HrraK •He MOJRe1-fO n-elm .n;a
<CY TBlia_je:inr Y CBOlf :pa,n;y IIOCTIHJ1IT llylli Y•orrjeX. Je,':(MI ipfl.3JIOJ' I.IITD
Te"lajeBH JIJI.by CU.CB1L\f ycrrjeJLJI je II Ta.l, 'lli'l'O ·CY )I;O.C'I'a KaCHO IIOi'lBJQ-I,
·C:a pa,noM Tai~O. ,ll;a ,UO ·Ma:pTa lflffiCY MOrJIH ,n;-a 3aRp·IUe. MH CMO Jia Te'!a_je-BltMa omr-cMexerrJIII 62.000 .merra:, a.JIII RRll je ocTa·._rro jam 6.000 K'Oje
·T.Pe6a ..ua ou:r.rr·m,re.HrrMO y TORY 1948 ·ro.n;nue.
.
. :Y iD~.n:y u~ cy·36.ajalby rren.;rr•cMexoCTH Hallie .1lteHe cy noitaaa.rre
...Kp.a.m:.e noJKP'rBO~aiDe M aa.rrai'aThe. O.He ;cy· O)J;Jia3MJie y lJ~a.Ha ee._rr_a y.n;aJDeHa. 6-7 E·Y. O,:ri; ·M.iecTa IDJixoBa ·cTaHOBaJba JI Tallo .o6mraaHJie ~erre
.,Koje -ey rrorqe._rre .D;a. noc_iehyj:y Te'Ia.iteBe. 'ro· .i1e· II·OlJermruaMa ,ri&rro jom
rorme cHa.re ,ll;a •caBJia,n;aN ·IJl_o~rerue -reiiiRohe y Y"'€ThY. !11iiHn,craJ)c'rB-o
.JtPOCBjere O)J;aJIO _je_ 'ltPir3IIaiDe PMY TiamRX lliKTJlBiRCT:K.ll'Jba H 3·a IhHXQ-B
nc.»xrpTBoBa.H .pa.n;_ na orruCJJeiDaBaiDy .n;o,n;rrjeJIHo JI.M jte .uarpa.n;e. Hai1pa.ije_no je 12 -aJtTJif!ili·C"IlRHIDH 'Harpa...uoM . .Cit,IJ; no 2.000 )limr. aa o.n;Jilf'll-10 JI.J-_
~p~el!e opraiUr3annoire IIPIIIJ:·Pe-Me, a B'JrdJla· JIP XpBa'l'CRe RaTPa.n:.HJia ·
.J~ .Ha 160JhY aitTJIBHCT.K.liH>:Y llful!pa.I{iQ•M ·0,11; 2~.000 ,llmi,
IIIro ·ce TII'Ie pa;l'a ~rRTaJia'lK.HX .rpyna
Cm
je oBe
ro,IJ:ame .r~oCTa
·~orrye:rno. Y 1947 1110.lJ;JI-Rn CM-o H-M-a.JlJI 1·2.000 ·•mTaJia'IIGLX I'PYTia xa xoJHMa J~ 6HJ10 ·o-6yXBafieRO 150.000 ~Ke.Ra, JlO:K. U:fX. Y, ·OBOjl .fO,.'J;II·HII 1-IM:a.M•O·
·-~aMO 3.600.
'
3amTo? Yr.rraBHOM :aaTo mTo ICMO· Behe 'IHTaJI1ane rp.;Yrre paa6iH.JIH 'Ha iMa.IDe .ll illTO CY OCR.OIBHJI a[tTJIBII MOijiaJIH -,ll;a YB'M:Y :aeeJIH1tH ·,;:pro
iUO.CJia Ha ce6e, a -ClliJI , aa TO RHCY E:UaJin ,lJ;·OBOJio-110 '.c·uitre. 'OC:HM TOra
·{'Yll:WBO.llCTilra Harne opraim:3an::rrJ.e. XH·CY ce y nyHo.t ,~I_jep:rr aaJIOJKi:IJra
'lJ1!TaJia'I.K.JIX npy111a. To je orpoMaH He.n;oCTaTaK xo.lJI. c:aaxD..Eo
MM-a ·CBO,T Dfl.3JIO·r. JI Y opraH!ll3aD;HOHIO!M IIO·UyH>aBa!Dy O,ll;60pa II yonhe
W 01JraiiH'3fJ..lUIOHoM -crarny A<PJK y XPBai'CIWj, L(a. 6n {',e -cmaj He,!l;·OCTa-
_.aa. -:pBJ(
�.88
Ha)l;a ·MaHojJJoimti, qJiaH ce~"petapuj-at~, rnaBHor o)J.6opa AfJ))I( BocHe u/
Xepu,eroBuue.
Ja 6rr~ ce OCBpH,Y.'Ia Jia TIH'Ta~e a:I\.Ilifi:_i~. CI~U.I{alba cbe·peue JW)l;
xac y Bo-cmr H Xepl{eronm-ni. Mu HH-C)-10 rrp:HmJLn TOMe rr·o-CJIY:_ opra.HH-
' Ta:K lY.rKJIOHII'o-....Mir" -cuo- aaKJbY'fHJIX ~a .ce. y ·a:aje,n;urr:u,u ca.· ·npocBjeT-'
-HI{}{ B-JiaCTJUfli, ·CTB<O;pe- TIP.0CBjie'J1lfJJ: aK:THBJI y IKOJe he.- :-ce YKJbY'illTH
.a;K':f.IIBll'CTRIIID6; Ko.fe he .. II.MaTH Sa aa.l{aTaE )J;a .pa,Ile TIJia.HCRH rrc) lie.QUH·CTBt)<HOM UJiaHY Hil lfPIOCBje'rHOM ll'OJby: ·MH 'GMO Y Ta'K.Be aKTHBe YI'\JJ:,Y·"!!llo16 ~eue Il:oje liiMajy Haj6o.Ji,e lfCl\YCTBO y -'llPOCBjeTirOM ,pa,)l;y, a OCli-:0.1
BOBaHo H OHC'J'8.MaTOKli ll 3a"i'o alUJ;IIja 3a ·CKJI,IJ;a:fbe · cfle,peue Htli.]e 1-D.J:aJia,
Tora. HaCTo.Tinw _.n;a ~crB<lPH.MO noce6He_ mencKe a:KTHBe ;no n·p-oe:n::2-'mlHL
ycrr_j;exa. HanponiB, 6n.:1o }e qaK H TaJ.umx Im_iana ,J;a j_e, a6or He.n:~~
.BOJbHOJ:' _
·o6jaunoanaiUa, aKilU.ia cKJI,IJ;aiba cj)epeue iliea~Ba,ua -IIOKPJIBaThe·
BeJIIrKOr 6poja .n:jeBrojaxa, ·Koje 1toa\.,Zia ne 6n 'cntBILJJe cPe-peu:,:- ,':(a C?-f_o
OBOM 3U,:J;aTKY _lrpiiflliJie opra.HH30BaHH.J:e. 860r 'fOra illl1 -HaM _1e yrJif1:B0'
HOM je;:J;mrd QJOp:ita pa.I{a ·aa cKn.n;aine <P·e·P~r.re 6H.rra Kombe.peHI(JIJa.
HliCMO MOrJie JIO·CTJfhii 3HaTHli j.e_ yonjexe. 0CU)J Tara 'HHCMO C-TBOPHJIH
nJiaH no KO'l.-re· Ou TP·e6amr npnhu pjemanaH>Y onor ·nHTalba. 1ra Tep-eHy,.
Te ·Jra.-Ko je 6n.rro JlHjermx ·Il1PJr.Mjepa Ha!PO'MITO y rpa;:~:onieua rr y noj:e.HumrM ·c.e.im'l.-ra; Kilo mro .le ceJio Ropa.Jb RO;J; Bp'!Kor, }LJI mrc.M_o ycroH!laiDy cbepeue rrocTnrJTII .n:,o6p-e, 1wryhe :pe_ay~T,ure. Je,:~;aH o.n: nemrsnx He.IJ;oc-raraRa y p ieiiielby ·ono.r ·nuTalba .1e H lHe,~~;oBOJbHa samr:re-·
pecoBaHOC'I' 'naunrx ·C.HH,l{II:Ka-Ta. rraK.O na mnnriep y Ca:paj.eBY n:ua 'II-0;
jenrrHHX ;pa.IJ;IIlfi(a 1~oj.e y' -dla.6p.:u:Ka)m pa.n;e 6e3 cbePei,Ie, a JW.){ O;rJ;JI-azeca- IIOCJia TIOHOBO je CTaBJbajy,
ill-To -ce Tn~re o-rrn-c)feiDwBa-Ib<-1. JIWHa y naiiito•_i Peny-6,illllUI :.-.nr cMO·
y onoi ro;r:~;nHII •omrcMeHn.riJI OK-o 100.000 ~CJI_ra. MehYTlhl.i TO mr..ie
'{Crrjex liOK,ibY'IIIBO Hallie Opraumaai(II]:e Be<h BHme ·II<tP6;:J;He lW!l.CTIL
·:acene ·CY }fdeOBIIO rtpunm.e 'l·e-<mjenrnra, aJhl:f .ire .[(OitHM.ie !lOIIIJIO AO··
ociiiHl.Ib<l.. reqa.·jena 36or c.r1a6or 'Pa.n:a name opramr;3aun.i1~ no -cpeaoBnMa, a naPo•nno rro ~c·emo.m. Harrra opramraannja nnj.e· ce sa,rnnepe*
COBaJia TIO,':{ I<aJ.~BJI•M illP•JlJIHKib,r-a J:l{KBH rroje;:J:lllfa JI~eHa, '.n;a_ JIH OHa,
MOJr~e ocTaB•IITH rwhY sa. n-pnjthre pa;ra Te'raja, r::~;}e .ua oe:rasn ,njeny
H11.J. Y,c:rnr_ieBaJIO Ha)I j1e- OITHC)felb"aBUH>e ~R·en.a •IW. IIQ je,.lllHlnf- P:1,J;IIHM
a.R.Unia)ra. Ta1w j;e ua uar-pa;:J;IboH inY:.\I-CRe Irpyre CTp~--ra-K.rraJJ;aJD
orrucMerbeU neJIIIKH 6poj :llyc.rr:nMaH·CKIIX JI-\ena.. Heru je c.rry'ltL.i n Ha.
narparnon rrpyre BjeJJ~mra-o-Bocyr, r~j1e je ,Il;·Ocra JI~eua CeM6epJij.e uay*
'-IH.rro "'IITa-1 n n mrca'llil.: IIoPe.,I:l Tom 6nJI-o je n ·C.iiY'Ia.iena ,11;a c.Y rro.;e~.
..::1HHe !J.Rl'HBHCTKIIlbe Oi(JlQ3Ii,TJe IIO Ryha)ra· li rioj-e;:uma:'IHO IIOytJaBU..JIE!'
~Rene: KacHnje ·cy ce '0=\ omrc:-.reH,euux :n~ena ·crBapao'le 'IMTaJia"IIi:e rpy~
rre .na KOjHMa ce .rrpoy-qasao .l.IaTepnja.rr ~ojlir je· ua;pO"fnTo nHTepe{',oEao-·
Hame .;rwue. 1-'Inc.TIH1f ..'{a 6H ·GHo'I•O .IJ;·o6po )(a ce ,·aa meH'e PYKOBO;a:uoue
'IIITaJiatJKIIX rpyna ·O,':(PJiw.naj:y .rron.peMe.ffiH .ce·}LHJiapH -no na-3HIIM · mrraIDIIMa. l{OITKL1eTno MJrcmr:u
O.u- ce 1-ra -ce.mma.pirMa MOrJrO u-vepal-)rr~,
BaTH rrnTaThe peJWI-Ic·FPYIU~-nje rroJDollpJ-mpe;::(e, y.;:rora· nwme·r aeMJDopa.a-RIItJKor aa.zrpyrapcTBa ua cezry JITZC Ca;:t -oe .'uerroc'p-e_.'l;HO rrocraBJ.na aa.J:aTaK !npoytJaimHJa MaTep.n,la.-m -ca V KOHnPeca ffiTIJ.
0pramr3DBaJHI ·CMO ,I(OMahn'fRe u Kpoj:atJKe KYPcene sa ;rteHe n
IWPHCTJI,lJII IIX aa 'rroJIHTIItJI\0 II ·RY,JITY·PHO ya_::l}maibe- <neHa., HHC'lofO £0.
o.rpanH'nrmr -ca,_),fO ua TO ,:~;a .;tteHe y~m1w J<a.Eo ;:t;a cnpe::J.re an:-.mnu.v H
ToMe ·CJIHtJHo, nero ·C·)fO yje;:uto o,:~;pn.mBaJiu H rrpei(aBaTha H-3 TIOJI;JIT;lf'l,KOr.mnBam IWKO Haiue a-e:Mo'be TaKa H lfHTaBor eBnieTa. 3a:riiM, npe.n;a~
BaH,e JI3 HCTOl::nde HOB ·o napol(noi Birac11rr, o HW· HTJ;•. Bn.;ro _i.e TaKimx::
ITPinriepa n;a. ·CY Jia ose TetJa:eBe ii:oJiaaiiv1e Jr-errnc:l.reue mene n _v_ TOKY
KYPca -ce omrcMeHnJre ,IJ;a 6u Moue caB.nU.;:nnH .}rarepuj.aJ> xypca 1~0~•I-l'
nx ie 3aJIHTep-ecoR,lo
..rrnTaH>RMa Ko:iLir he JWMaranr- aKTJIB1L\Ia npocnjeTHil:x BJiaC'I!ll
liPYro Ba..JRUIO naTri.I&e .fe Pi1.Il ·PWHIIX . Te:rra ieBa. Mrr CMO O))l'<LUHi30B<l,Jill Te'lajene sa -cnpe:~:ralbe 31IMHHU.e JI TO IHajanme no De4.IIJMa_
Ycrd~Jlll[ C}IO -ocHryrpaTir -cna no-vpe6rra MaTePif.iamra. cpe.n;CTBa aa ThH--
xo:e _Jiecuemu P&.Il. 3·a PYKOBol)e.fbe TelJa.jemnm auraawnaJIH cuo .n;o6pe~IWH~ ~o:Ma;hHu:e napo-qrrro na rpa.I(a. Ha Tl!iM Te-<ra_jeaHMa ·CMO ogp:Ra:
J3aJili n rriOJilfTlHRa ·IIP8.I(aB&Iba. ·Be,nrRJ-I .I(IW OBHX Te"faie:sa Je Y•CJTJf(}
,'lJIJI je 6n.rro JI ne~ocTaTaRa y TOMe -nrro IUO.i~.ll)fHe oprrammaurrje -rurc_y
M3~-6paJie sa PY.KOBO,IJ;Iror:r;e rcme :tRel[e RO je uor.v u ·atliajy Y·crrocTa.surn
Jra.J6mrmn lWHTaKT ca ""KeHaMa ·ceJia.
·
Mu_ CMO i~Hrjenrrr.rr.u "ja Hanr '1IJiali 11a l:I):{eoJIOillROM ys,.rJ;-tr-3albY
.1r~ena YKJbY'lHMO ca nJiaJrQ'.M.·dmoaH'ra .n:a. 6:rr -naiiimr -.Ha_i6o.JJ:>-e .o6.u:Ime
~i uajJ6o.lbe- HatJuHe pa.n:a ritaKO 6a. ce .nomiTntm.o Y:3.I(Jf3aThe ceocitHIX
~t;eHa B'DI!DfJI'O IT.rlaHCKU lf ClfCT8·}Ia1'Cl\H..
1
E_oca Hej0 1 B~fi:, 'JJlaH H3spliJuor O).J.6opa A¢1)1( 3a LJ.puy ropy.
Ro.l( ua-c .ie ·naj.nehu -npo6~lf-eM a.Kr:r;H.J.a 'CKJ!Jla:Fba: cbe-peue. Hot. osdM:
aa,.J;aTKY nama -opra.mraal(rria _ie P!1.IUIJia -Y -carmicnoc,:n Lii ya no:Moh.
ocraJUIX MacoBnnx opromrsar(u.ia. AJTIH ·a6or LI-Ie,~~;onoJDiH'O·r, tueCJrCTeMa.T~
?K'D! pa.n;a ca JIWHaMa ·6n.l!o ie rrojaBa Rao Jia II'PH1tkp y. YJUJ;:IIIbY, ,IJ;a.
·Je Je.I(arr .n:Ho Jr~eHa 'CKHHYO _cbe.TJei,Iy M nocmde Ire.rw,'LJUW JiaJia oJIOliOBoie· ·CTaB-11'0. Mn ·cMo 'I\.U.Cimj:e oa6mnnnje UIP,'JflliJIH 'PitemanaibY onor .npO~
6;re-.Ma rJie.:t:a. ]yhn Y cbepeiJM ·c.MeT:!ny: oa 'ITOJIJfl'lf<.mo II Jr~eoJioillK:O ya,n;Haaine JIWHU.. ffliiJaihe -c~au.a <bel)eJ.Ie cxBaTRJiu .cuo .u xao Ba-mno rm~
'l'aiD~. ~.I( .R-Ojera. Y -@iaTIIpj MjepH 13U.BllrCII y,RJbY'HIBa.Jbe· :tR8-Ha-MYCJIH-MaH-_
lUI y·-rrpHBPea.v. Beh ·caJJ; anra. j:e~aH ;n:Ho lrycJimra.HRH rwje .cy ·CIWHY.Tie d:Jepeu.v :_a '3arroc.JHIJie -ce.
Uooe.a •OKH,~~;ai-na ·dJepe:ue Ka.o BamuOir RYJT'I".YPHO-IWO-cB.ferH·&r mrnti-na aaiUa opramraa.rn~je. 'P.iem-a.BaJia -H npo6JieM .uenH('MenocTu. Ja
fiy- pa;:r;rr 6oJDe JrJIYCTPai~H-je pa.l(a .lia TO-M JIOJbY IIaBe''CTJI <HeE-O.liJ-IltO-•
~wcba-Pa. Roil: Ha'c je ·6riJIO 19)46 HBII·IDCMeHirx ~ena, a y Te':Ia.jeB-lllra
,;e 6rrJio o6yxBaheno 17.307. Te"'aj je .ca .vcrrjex-o:M ·oaBp'IIIn,wo 14.029
-'I~:-ena. To·ana-•nr .I{a I-IaY oOrafte- jom o1to _5.000 .meua 1-wje fe :rwnpe6-noOIIHCMeHJ-ITH. To je Miroro tn: saXTJr.ieBa. o,n lllarrre .o,praHH3al(nje .aa.JMl
YITopaH •Da,'l Ha Jl'Ol1JIYHOi\! JIIrJCBI{.I{il'])•a.JbY lliemrc,:Yeno.cTJL
Ka3ah:v He'Ko.Jlli-Ko pnj1e-.m o "HrTaJia'I1\:HM rpyrraMa.. Y ·rro'tfe:r.r;y
-lhHXoBa ·womnrpaTh-a aHe ·cy 6:uJie ·IliP-Jio _neJIJI:Ke lliTo je OTeJimBa,Jo J)<4[(.
l!orwaie C:Y:o ·-nx ;pa3.pe..n;HJ.tH Jia Mmoe .rpyrre TaRo ,~~;a j,e y je,JJ;'Itoj 6u.rro
OKYIIJbeHo 10~12 meua. Tro je ·c je,JJ;Jie C'Ilpane 6rrJio .l(o6po, amr c ,JJ;pyre ·crpalJe .taBno _.ce .-rrp06JieM. 'PY:rooso.l(rron;a "'HTa.Jia"'KJIX rp:vrra.. Taj rrp-o~
li.-rreM IIOKJ'lll~Ljur c:l.IO_ pu,tennrmr na Ta.j na-qw ·IIITO •OM-o -cBaKor ):[kcon;a.
De.Ilon:uo ·o!FPJICaBa,TI:n ,cacTairKe ·ca. PY1WBOJJ:li'OU:rrMa. "'HTaJia-'IKHX :rpy.rra..,.
.vrryhuna.;ru ux y na.n; n .Z(a.Ba.._i]H Jnr uaTepK_iarr I\0 in TPe6a .nipopa}jnBanr ua 'lrrra.TTa"IKIIM rpyrraMa.
.i
.n:a
.J
,I
�91
. '" eseHKa .. By j!:dli "I~·aH · ce.KpeTapHja.Ta.,r JJaJil'~or o)l,6.opa A~ )I( Cp_6nje.
·
Y
Be3H·
ca rpedJeparo:Y: ~~y-rapnue Jhy6o::.:mp'K.e· Tm.rllih· ocBp-Hyh;r
.ce :Ha He>Ea n.IIraiba JtOja •ce O,IliHJOce- na axn;Hjy OIIHCMeffiaBaiDa y H-aJlO-UHoj Perry6J:ufJ.~H 0p6I:dH. ·.Ha.Ko je IT\O,n; Ha'c, rrpeua neJioTrryJUIM JIOJJ;a~Ma, Y O~OJ ·rO)l;MH!I. OIHfCMelD-BHO 150.000 JIWHa, ·nrraE .flHCMO :IIOCTHl'Jll! aa.n;oio.TbaBajylie -peayJITaTe, Ma·· p;a je :f{aiiia -oprau:u.aan;.n.i'a .r:r;py:mnJI.a
..IIplLJIH'{Hy· IIOMOh' 'IIj}OC:(leTHJIM· Q;p.raJIIDia narpo,n;He BJiaCTli. L{a --6H ,p.a,J;
aame opraR:uaan;uj1e Y 6op6trr npoTJIB nemrcM-eHOCTn ,n;ao -6'oJ.be ,peayJI·TaTe Y Ji;J;jr}ioj iri,'J;IIHH,:!.·.rrponaraH,iJ;HO-XYJlTYPHO-IIj)OCBeTRa ceKn;nja ll'pll
J'JiaBHOM' O,n;6opy::pa.ap.3.,I{IIJIH je :rro OBOM IIHTan.y· CBoj 'IIJiaH M J:lj)YJ.IlliJia
tie IIOMO~ -cp·ecR.Ifil:' £i.,n;66puiMa II-PJI CTBWpa:a,y IDllXOBliX .I!IJia.JIOBa. flpO·
·.mJioro;:orimoa· rrpaKca-EaM j,e- no~a3iLJia .n:a.. k y- cpeaoBHL.\fa -r.L(e -ce x.arua
<l:Pl'a.JrJiaaurrjra· .:3ri.JI·oiron:rra- rroc-Bri'JIYT .x :y,c_rrex. T-arrvo cy, ·na :rrpn:M:e·p
_J.mora aaoCTaJia- ·exouo1rcxa ,c_e.l:i:a- _. jyroXCTO'lHe Cp-6lrje, Ca:m,ra.xa, Jlo.6PH'11Wr :II' RoCallili'1K6r cpeaa 'Kao II noje,n:una ceJia.··.sarra.D:-He Cp6Hje,
yrrpxoc Te-lll1wha.Ma Ko.ie xa.Mo .rrocTo.k OCTBapu.rra "H n-pelralUUIJia llJia.II
.()IIHCMelbanalba, .aa·ro III'l'ci · Je Ra.Uia ·OPrm;aan:Hira Ty o36HJKHO rrpy.
~Jia IIO.Moh, ,n:ox ·CY .1nrorrrs rPa.D:oom ·'1! opeaoBn 'y Ma'lmr -'H -liiYMa;:J;H.)H
.a6o,r Maine .a.K.THBH·O<CTH JR6Ha D;O.IJ:6a.I(.HJIII ·y ITJiaHy.
Ha.p·O"lHTo -•CMO 110 .·OBOM rrHTa:a.y nua.JIII _ycrrexa y ·D-HI]IM -Meo mMa
r,ll;e ·CMO KO.pnc_TIIJIH JK-eHe R-Oje CiMO •'J)aHJrie HaY'lliJlli . _n:a· ':IHTajy ·H
..numy_ Rao aa liJHU.r~o y Cpeay Tfu'M:HaBClWM, ·r,I~;e -cy y. aKTill:Be aa orr.nclrelbanan.e ·YIIIJie :6a.m Te x._eHe.
·
Uoiiuo ce Me.IJ:OCTan;ll HaBe.,n:emr y ped>~pary o;:~;uOce II na Ha.III.r
.Peny.6JII-lliy;· ja 6nx -ce ocnYJiyJia Ra. H·eJ:-te m>:vre cf>opMe oHamer :I\YJITYP--HO~-mpocnenro.r ;pa,IJ;a. Ha.1P!.LUIB;peu.rrj-a n Hajllp.rrcTyJIIa'llJilfja cf>oPM·a ;ztyJITYPRo-rrpoc~erli:or -.pa.IJ:a uefjy ·.m:e-rrw.m jecy ~nrra.Jra:'!Ke rpyne. II aKo
.JfX Y OpOa)H .nocTojn BeJil{K.ll_ ~poJ, m:rraR. He M6~e.Mo -,peoh:JI )Ia · c-xo
ID.RM:a o6yx1Bam.TI1r li~rrporte Mace x-wHa, 'il<i.TO ·nrro. rrncuo yMe;rre- .rrp3..Bn~o _'.n;a: RQ'PHCTlllMO 'IUTaJHll'lR.e- rpyrre, .a Jur ·J.raTepnj-a.Jr aa rrpropa;J;y
amJe -6Jio HHTEjpecarr·.raH ·JI~eHalfa. 36or _Tora n·MaMo 1I!o-JaBY .ztEt-~.t:e- pa.zr
'<JiiiTaJia'll·mx -'l1Pyua, RaPO'liiTO aa :spe-Me :noffiCK.rix pa.,t:tona·, orra,i{ao, a He·
:rJie TiaR._ ·rr tiiOTII~YirO JIJ)ecTa.iao. ·Tft.Ro ]e, Ra Itpli:uep, y Roj.Bo.D:lmn mpe
:JI(YlJeTRa: rro~cKHX· 'Pa..D:ona na 6.446 r·PY.na ·6HJro ··o6yXJJahe.rro 1oo'.ooo
~eRa, )];OK.. Je aa :npe~erihJfx -paJJ;cma Ta:j 6poJ 61i:o c.ne.n;err rr:ra rro·
-~liOE:EilH:Y.
'
Mel)yTILM, nrp.n,MemrJio_ ce ,i!;a· _i.e iPa.~ 'lJil:rioa.ira'EtrrX rpjJJa y Mece:r~:r
JYJIY n _a.nry·cTY .n;o6p1o orr;Imeo' 6anr aGior Tor:_a mro je MaTelJH.1a.JI aa I:IjpO··
1JaJJ;Y 6no Jr3a6p·aR >ra.xo .n;a j-e np.nmra.-qrro mene. OBo_ rroRa.'3}rje_ .n:a .~ro-
.meMO H rrpeiW JI·fJTa. Ca .~eHa.Ma pa,I(<IITifl Ha. IbJIXOBOM: IIOJIRTH'IIWM Jl
-:KYJITYIPHO·.mpOaneTJ-ITOfM Y3..IJ:Hq:aibY.
.
liOtpe.If; .D;ar-Ba.Iba ,60Jr.e -GMNKHIIe 'lliTa..rra.qRHM rpyna.M·a Rame ~eRe
cbo;p-::i\m 'lll-ra.Tia'l!.RJiiX:
,11JJYJia._ Oue cv liL'C ;D;DJRaJie Ilia JIOJOY, ua Da.D:JIJWIUTY rr ·CJIH'lJio. 1mo, Ha·
)JIPHMea>. Y llomapem-ty, l':vT.JiH. Jby6a-:mdH- n'll,u;. Y MaTa-pyruiwj Bll.lbH
na.ma Qipran.rr-aanJr ja .j!e D.IJ:.p-~Ea:sa.rra 'IHTa.Jia"tn-te ~pyne -ca .'J:Ren-a:Ma Koje
-cy ;n;oru.rre Jia "1e'IeiDe..
__
.
Ha:-.ra ie vcrreJio .ua- .oxyrriDJo BeJIHK-n -6p·oj JIWHa ·-(}EO . name. op.raunsa.uRi'e nrp~KO npe.n;-ana.Ina no !06JiaC""IH sacnnT-a.IDa,, X;Irrrrjene, rrpaB-'lf:HX -HaYKa · .n I]Pe.Ko ·UOJI-RTH'llOI:X rrrpe.:r:~-aBa.!ha.. Ta:Jw· je y CTJeay MOlla·
-ey ce aa -npe:~rr-e, JreTa cRarra.am:re H .rra- IIIHT·aJbY
•
:reH"U{Qld:
.rr:pe,.n; V KOH'rpec RIIJ. 'IIPOII:[Jio Kll03 rrpe.IJ:aBa.lba. · 8.320 .me!lla ..
·Y Iq)a}J;OBHMa
CMO IIPe.KO llOC8Jia. Y· BefiiiHR _MeCTa YCJieJIH .,JJ;a. D6YXfBa-TJIMO ·One meure xoj.e -ce Pf\-RH.te HH-CY 'JIHI'€1)}ecuxsa.Jie aa lpa.n; Acl>.ilt_.
Y o:R.RIHPY -H-arne op-rmiJI.aau;a.ie· o,n:p·.m:aH je' HHoa -cel!nmapa aa I:Ijpe1'·c~nur~e, eeKperaJ)Je ,H D.KTHBJI-c·muune · ceJia· no opraRH3aiUIOHHM IIHTa-lhHMa. 3a-r1GJ cy qp'rarHUI30BaHn ceMrrnaon. ua KcdrrMa cy ~pepalj:ima.He
lla'3He :y.pe.IJ:·6e; ~Max'eDH.iaJI ,ca II'iKOlillPeCa A<P.ilt Jymc.rr-aBHje oH ·Cp6rrje_ ·
}tao H -ce.MHHa.pH 110 mtraJf>y peaoJI}''1Hrie RoMJHJici>roip:M6Hpoa.
l{a rro..rr;.rraruny ItaJitYJpe -cnaKo,n;HeB:fiOr mHBora meue y :a.eHo:M
.,n;oMahtrruC"".r-f!.Y, ceJ.i. opraull)30Bafua iliiPO.ia"1iKnX Te'la..~ena. YII HHCM(} -;rwroo
.pelm JIRmra· V'lllHHJie ,n;a ce(}CR.a JReHa 60Jbe y.pefjyje cBojy Kyhy, ,u;a
·-60JDe rrpnrrpeMa: jeJIO, .miaH· Ha 'l.Jic-rohY .'liM: r.ll3!B:liii, O.z:t;-tlo.o _1-e :rrpe):I'IBH,ll;eO JIH.-1 ce~rmrapa ·no OBJI)f 'IIHTafu·JiMa y TORY feceRH II aJLMe.
PJiaBil'II O,!J;6~o- he -o_rm)y,Itwmr JIOMoh- op-eCltEir x rp'a.,IJ;-cxuM o~-6o
i.Pl-IMa- -,n:a ItYIDYPHO·!JiPIOCB6T.H'lt -pa,Q BHIIIe II- llpaBtliJ1HH]Ie- :paannj,Y; ~a Olf
rrocTarre CW-aKOJJ:-HBIBaii tKao .u: o-cTa~a ·Rarna 11Pa..Rca 'Jr .n:a- y Ir.era ynecy
rurrne Jr,n:e.i-HO·TIOJTII'1'1I':II-tor ca,l{lpmil.ja. IImaTHhe rH J]poyqa:sahe :a.eroBe
_·<bOlnre. Itaie ce !HI1 TEipeny :rro.iaBJbY.iY. A nornTo je aa rrpa"Br-warr iPa,;J; .
,xaroo oaa opramman;nci.Hu Tawo. n .RY.JITYP.HO:-IIPocBeTRii, nonpe6rro IIOJIMTII"l'KII Y'3.IfH·l'.HYT0 •p_vu\OBO.IJ:CWO, HaCTO_ja.he VJ;a. ,c_e Jr ·.n;a.Jbe 11a Tepeuy O,P·
.l'aJIJ-rayj!y 1'311 ,ceoc<Ke cexperaoe, npeTce,n.Hnu;e ill aKTHBHCTRIIIbe · cel-HIRa~
-;pH ·riO Op}I1I~H311I~UOHHM 'If. TIO,lJ:HTli'll\.H:M ir.HTaThrHMa. -
·OJJra fJION>Barr,-•IJlaH _06Jiac-Hor· o,IJ.Oopa A4>)1(' aa· l(ocMeT.
O;:J;Max no-CoTe •ocJio6ol}eH>a .aie.ne lliHrrTa;p.Ke 1ra Ro6:M:ery: YKJbY:
·qJfJI_e ·C.V- .ce y ·C·BO.~e o.pram:Ial1nnj~e. ·H C.&Oj:JL"-1 ;pa,n;o1r ,cy 'II·O,)LOrJre )(a ce
ua:s.-p'me aa.J;m~n IKD.hr cy :rroCTan.lbemr JtaKo- rrpe4 ua.po)J;HY BJiacrr H Ha·
,p-O.l(UIDI dmoH-r, TaRo 1r rrpe,.::( narny o-nraurraan;Hjy.
fio-qe-rKOM npolli·Jie ·m.D;mre JReJie llhnrra;rnte Ha RocMe-ry- JIO'le·
-~116 cy .ua cK:.n:,n:a jy QJepeJ,Iy ua MaooBrurM ItO·Kd>-epemJ:rr.iaM:a ca. :K:ohrx -cy
.c,,raJie Te.rrerpaMe n mrm:ra n.rra~l( HP Cp6:n:.i,e c . MOJI:6oM .n;a ce _..n:o-Hece
Y'Pe.16a no _onO~-r_ JIHTa:a.y. Ha ocu?BV' ·IbJIXOBHX M_O.rr6u Hapo,n;na cKynnf.n;rua. HP 't·TJ6H-\Ie · je .n;Ou-CJia lJeaoonyn:u.io.Y -y xbfo i -ce -II031i;PaBJDa a:K-UH.itt ,.:rcen11. ·aa CE1f.r:t:albe cf>e;.peJ,Ie. Ta 1W3DJIY1(H.i.a. ;:~;aJia .~e illnnTapitaM:-a.
semmv Mo.pa,~itv no):{PmKY.- M-el)YTJIM HeupnjaTeJb je iH.acToj-ao .n;a mTo
· .Si!I'llie · o:ueTe ·OBY a:KI(Jijly, Te je ro:sppno ItaKo lie, To6o%e, .meue, xoje
-Cili-H,n:aiy d:lep.er.ry on.m3mn y nojcKY; 1ra upyry Irr,n:. -3-6or Jianre 1l:e.l(oBOJb1Ie U:JtTIIBHo-Cnr, a IIO;:l; V"f:HT{aJe1f qnaE.Be -nerrpKja-reJhCRe IIP011aTaH·
,JJ;e,· •3-t:nore liiimrapKe cy IIOHOBO ·DT-it-BJI•'Ie cbepeJ,IY. Ty 'llpe6a 'Har.rra·OJ-ITJr
.i(a cy- ·nprrJIIII-.0-M OK-H.IJ:a:a.a ·d>e.peJ,re jReHe H:auJIMrrJI·e 'Ra OTIIOP · RO.IJ:
MYIIIJtapaun.. Hama je .rp-enrn.a uri'O cMo -a.Rl(-Ir.i•Y aa -crur,n:albe -d)ept}J,ra.
.Bll11JJUJIH RD.MrraiD•CKH, .n_eo3H'Ba.Jm te '311 :rrpamrmw Rao uno c.v 1 Ma i,
8 Ma.p'l' i£r.n;. u mro nncM·O Y ·ca:rJiacJmcru .ca. Ha:poLJ:mnr. cbpowroM yrH.
I(<lJIH na :..rymeBe n P·O.IJ:ll'TeJDe.
.Ila 6IHniO 'HCIT-PaBJIJrui Y'-minene Tiponycre, .MJI CMO one rop;nne
.ll'J).HCTYITHJie, JIIYPel{ OC'TaJIOr, H- JIOje.l(HIHVIIIOl-f pa.,uy C&- Jl'<elfaMa, TfuKO
- ..:.1-a ie -cBaKit a.RTHBH·CTKmha- rrpeyae.rr-a o6aBe-a:v na pa)(M -ca: -.n;Be JIJJ:rr TlJH
n::hmTal)"Ke . .n:a HX, v CTa..:mo:,'!I '])aa.ronony -ca ·H>JLMai y.6e:l)yje_. y rr-o--rpe.6y
-CRH,n;au.a. QJepeJ,re. Hew TaRO CM·O opraHH30BaJie O.J;JI.it3a:rt eruma meua
JI!lrn:T.a.-pinr xa rPaB:a, xo.te va oc-ra.rr•o .rroKa;ayJ-y jReHa.Ma. I~§UW ce crrpe.
i
�i
Ma '3-H-MHH:n;a, .IWJeO Tpe6a RYhY OA-P-'~"aBaTH y ':iRCTOfur liT..'l. liTO ce 'Ilii'H~
n-O:Kp.H:Saiba, cfJeP.f:JlO'M MJia):{IIX ,D;eBOjMta, MH MHCJTIIIMO' ,!{a fie~W TO illiTalb6 MOThJI :pemiiTn Je.!J;ImO rrpe:rto [K.OndH;pexn:ui'.a .-ca IDHXO:&HM ;-,mj;ItRMa u y:a ,JIQo).f,Oh Hapo,zuror ¢PORTa, a6iannnaBajyh:u r:onxomn.l po~n
't-eJJ:JrMa slra"Ia.i <CKM!{arua cfJepeue.
.,PeBOJiy~HOHllpHH, )J,eMOKpaTCKH H CO~HjaJIHCTH'IKH npeoopaJKaj Kojn je y TOKY HapO)(HOOCJIOOO)J,HJia'IKOf para " y
nocJiepaTHOM nepuo)J,y H3Bpllieu y JyrocJiaBnjn cacrasuu je
)!,eO OHOf peBOJIY~IIOH3pHOf COBjeTCI<O-HCTOpHCKOf 30MBaiba·
Koje je noKpeuyro BeJIHKOM OKTooapcKoM co~ujaJIHCTH'IKOM
pesOJiyU,HjOM."
-!
.
(113 IlporpaMa I(IIJ)
.,KOMYHHCTH'IKa naprnja JyrOCJI3BHje, Hep03)J,BOjHO Be •.
33Ha C peBOJIY~HOHapHHM MeryyuapO,l\HHM pa)J,HH'IKHM UOKpe~
TOM, fiOpHJia ce, OOpH Ce H oop.Hfie Ce 33 ja'lalbe ljlpoura Mlfpa, )J.el!,IOKpaTHje H COI.\HjaJIH3Ma."
,
(113 II porpaMa I<nJ)
.
,Y ,yCJIOBHMa oop6e 3a H3rpa)J,Iby CO~HjaJIH3Ma y H3lUOj
· aeMJhH KJiacHa 6op6a ·aaouJ.TpaBa Ce H. rpajafie _Cse JJ..O Kouatt-·
He JIUKB~Jl.a.~nje eKcnJioararopcKHx eJieMeHaTa." -""
·
(113 IlporpaMa KIIJ)
. ,Hapo)J,HH. ljlponr JyrocJiaBnje jecre je)J,nncrseua oniUTe"·
napO)J,Ha noJIHTH'II(a oprauu3a~uja, y Kojoj pyKolio)leliy y)m •.
~y I!Ma KoMyHHCTH'IKa napruja."
.
·
·
(lh II porpa Ma I( IIJ)
;,OcuoBu~
y Hapo)IHOM ljlponry JyrocJiaanje 011 yaeK je·
MuJia Ilpo)lanosuli:
PEct>EPAT 0 PA)l,Y CEKU,I1JE .,MAJKA 11 )l,ETE"
I
ITuralbHMa MajKe J:1 11erera nama opraHH3a~uja ce 6aB!lJia. MO)Ke ce peliu,.o)I.CaMor rwqerKa csora pa)(a. "Mu CMo
Ha OBO ITHTalbe rJie)laJie K30 Ha ITOMOD JKeHU pa)IHH~ll y OJI·
rojy !bene )le~e,Kao rroMon csaKoj Maj~u pa rrocrane JJ,o6pa
HeroaareJbHU.a .H Bacmrral.IHUa cBoje ,neue, H Kao nyr aa
rrpi!JialKelhe csaKoj u naj3aocraJiujoj u najrracusnujoj )KeHu,
lheno rrpus,mqerioe na pa.r\ y .i!amoj opranusanuju.
· 3a
L(pyru cacraHaK l13BpiUHOr oJJ,6opa A<P)K JyrocJiasuje
O,llp)KaH 6. arrpliJia T. r. CTaBHO je y JIY)KHOCT IJ:eHrpaJIHOM
0)(60py, fJiaBHIIM, cpeCKIIM H rpa)ICKHM OJJ,60p!IM3 )18 HaMeCTO..BeD rrpe)KIJBeJIHX CO~HjaJIH0-3,llp3BCTBeHHX CeK~l!ja O·ljJopMe ceK~IIje ,Ma jcKa u 11ere" KO je nMajy sa 3a)laTaK )(a
cxsaTe y ~eJIHHII ITI!Tatbe MajKe II JJ,erera )Ia ux rrpoAy6Jhyjy
H rrpy)Kajy ITOMOD y pa,lly CBOjHM OJJ,60p!IM3 Ha OBHM IJI!Ta·
lbHMa; CeJIHMa H OCHOBHIIM opraHH3a~ujaMa CT3BJb€HO je ,y
AY)KHOCT )(a craapajy aKrHBe no rroje)IHHHM rruratbHMa MajK"'
H
V ROHrpec u nparpa1M !Hallie ITa.pTIIje !IOHer na
J(onrpecy, rro.usyKJIH cy, Kao Ba)KaH 3a)laraK KOjl! KIT no. ·CraaJha A<P)K-y, pal\ na DBHM ITHTalbHMa .
, Y CBOM cpe<jlepary Ha V KoHrpecy KITJ crosopetm nAil:> )I(
,llpyr l(ap,lleJh Ka)Ke: ,Ail:>)I( MO)Ke H )13Jhe )Ia yq!IHH MHOfO
Ha Mo6HJIH33UHjH )KeHa 33 H3rpa)J)by COUHjaJIH3Ma", a
sa~
THM )laJhe KalKe 11a je A<P)K Ay)KaH )Ia ce napoqJ:Iro o6pana
Ha jsaocra.na)HM H nacHBHHM )KeHaMa, LJ:a · HMa Hapoiii1TO
B3)KHe 3a)laTKe na ceJiy.
6HJfO H OCTa-JJo: je)J,HHCTBO MaCa.''
(Hs IlporpaMa KfiJ)
)J;erera·.
V
L(aKJie. y Be3H ca 3a.ua~l!Ma Koje je rrpe11 nac rrocrasrw
KOHrpec KITJ rrura!he MajKe u 11erera Mopa.Mo 11aHac
�95~
94
CXB3THTH ITPB_~HCTBeHo K30 TIHT3Ibe tiHje pe~elbe ycJIOBJb3Ba>
yJiaaaK :>KeHe y rrpHspel\y, y'<eiiine :>KeHa y ocrsapelhy DeTO- ,
ronHIIIFDer nJiaaa, ,u_aK.rre Kao rmTaHse yBJia"llefba :>KeHa v H3-·
-. rpal\lhy coQHjaJIHaMa y Haiiioj aeMJDH. PeiiiasajynH oso rrHra!he MH HCTOBpeMeHO ITOMa:>KeMO :>KeHH )(a KOp!!CTH y ITYHOj .
Mep!! CBOJY paBHoripaBHOCT KOjy joj )(aHac rapaHTyjy YCTaB.
H 33KOHH Hallie HOBe OT3IJ6HHe.
AKo peiii<iMo :>KeHH ITHTalba cMeiiiraja H o)(roja !heRe-.
)(eQe, OHa ne 1100!1 y <jla6pHKy, crynHne y pe)(OBe pa)(HH'Ii<eKJiace. OHa ne ce TY H3rpaljHBaTH, H31\H3aTH ITOJIHTII~KH, KyJITypHo-rrpOCBeTHO 11 crpy'!HO, aayaHMane paBHorrpaBHo csa
pa)(Ha Mecra Kao H lheH )(pyr, rrpeMa csojoj crpy~HOCTII rr
CHOC06!!0CTH y pa)(y, a 6Hne HCTOBpeMeHO 1! MajKa II )(aBarn:
aeMJhH HoBe -rpal\l!TeJD~ COI\HjaJIH3Ma. · He peiii!IMD JIH ro
llHTalbe,_ je)(aH BOJIHK!l 6poj :>KeHa OCTane I! )(aJhe y KYDII,
)(a O)(faja )(eQy II 6aill! CeJ 1\0MilniiM HOCJIOBHMH, HJIH fie ITOnll y·
npHBpe)(y 11 ycJiel\ 6p11re o )(eQH II KynH aaoCTajarH Ha nocJiy,
a )(eL(a fie liM aaocrajaTH 'J <jli13H'lKOM II 11CHXII'JKOM paaBojy, IIITO TaKOlje He CMeMO I\03BORHTII.
DHTafua MajKe H )(eTera MopaMo TaKolje cxsarHTH H Ka<:>
rryr npHJia:>Ke!ha :>KeHn H Ha ceJiy. To cy nHTaiua Ha KOjHMa
lleMO noqeTH .)(a rrpocsellyjeMo :>KeHy ceJia, )(a je ocJio6a1)aMO pa3HIIX IIITeTHI!X npel\pacy)(a 11 cyjesepja. To cy rrH'
Taiba. npeKO KojHx lleMo noqeTH )(a H3rpa1)yjeMo Ol\ >be.csecHor rpai\I!TeJDa coQHjaJIH3Ma.
PeiiiaBalhy nHra!ha aaiiiTHTe MajKe H )\eTera KOI\ HaC"
ce Hllje noKaaaJia 1\0BOJDHa rra:>Klba. 0Baj Ba:>KaH ceKTOP'
1\P:>KIJBHOT ITOCJia H!Ije I!Wao y KOpaK ca OITIIITHM pa3BO je;J
Haiiie aeMJDe, HHTH e!I"<MorynHOCTI!Ma · Koje Ben ca)(a nocroje y Hallloj 3eMJhH. 3a OBaKBO CTalhe 38IIITI!Te MajKe. ll
)(eTeTa BeJIHKa 0)\TOBOpHOCT na)(a Ha H3IIIY opraHH3aQHjy.
Mil HHCMO yMeJie )(a yKa:>KeMo Hapoi\HOj !3JiacrH Ha ropyna.
TIHTafb_a_ H3 Te 06JI3CTH, KaO lliTO cy CMpT'HO.CT Hallie )J.eUe,.
Iwja je I\06pnM- )(eJIOM rrocJie)(f!I\a HenpocBeneHOCTH MajK!I,HesoJDe pa)(H~x MajKH ycJie)( He)(ocraraKa ycraHosa aa cMelliTaJ H
O)lrOJ
fhHXOBe .zxeue,
HT,ll,.,
HRTH
CMO
Ce .l(OBOJbHO.
yrropHOCTll 6opHlle 38 ;peiiiaBa!he OBHX HIITa!ha, IIITO je 6HJia
1\Y:>KHOCT Hallie opraHH3aiJJije. Hero TaKO MH HHCMO HaiiiJienpasH nyr aa peiiiaBa!he OBIIX nuralha I<poa pal( Hame opraHH3aQHje. OpHjeHT!IcaJie cMo ce Ha 6rsapa!he· jacaJia,
o6,naHHlllT<l,. nopo.n.HJIHiliTa., q~KaJIHIUTa, qeKaomrua 3a MajKe!-
H )(eQy '·!IT)(. II ce6H CTaBJhaJie ·Ha Teper BeJIHKY 6pHry OKO·
Ha.l(p:>KaBalha osnx ycraH6sa, yMecro )(a CMO, nope!\ rorallirO 6i! HacTojaJie ·1\a BJiacTII orsope ose ycraHose, paaBHJie
mnpoKy caMOrroMon Meljy :>KeHail!a 3a peiiialialbe osnx rrH-:
Talha,' O)(rajajynH HCTOBpeMeHO KO,l( TiiX :>KeHa: OHY COQHja-'
JIIICT!Iqi<y JDy6as · aa qoseKa, oHy 6pnry cBaKor 'lOBeKa 33:
CBaKO )(eTe y Hamoj 3eMJhii, KOje jam HeMa 1\0BOJh!'IO KO~
Hall!HX Jhy)(II.
,llpym cacTaHaK Hamer H. 0. )(aje y TOM rrorJie,l(y rrpa.
.
BIIJIHy Op!IjeHTaQHjy Hall!Oj opraHH3aQllj!I.
_
U:eHrpaJIHH o)(6op je TaKo!je rrocJie ,llpyrm: KoHrpeca
A<P)K oa6HJDHHje rtpHmao yJia:>Ke!hy y rrpo6JieMe· )(eqje aaIliTIITe y Halllbj 3eMJhH H nomTo je )(06!IO yBH)( y CTalhe
,JJ;eqje 3all!THTe y QeJI!IHH, Il0Tpe6e KOje HaM sen )(aHaC Hac
Melle :>Kl!BOT n rrepcrreKTHBa Hamer paasoja, Hajo36IIJDHnje
Je ro rrHTalhe nocra_B!Io rrpe)( o)(rosapajyne pecope.
.
Kao rrps!I 3HaqajaH peayJITar osor Hamer pa)(a II Haiiier·.·
yqemna y pewasalhy OB!IX nHra!ha, rroTrri!CaHa je rrpe nap·
)(aHa Ype)(6a 0 jacJiaMa' H o6)(aH!IlliTI!Ma, Koja ne HaM
3HaTHO OJ13KlllaTH pal( Ha llOMOnH )KeJlll pa)(HIIIJ:!I.
· OsoM' Ype)(OOM pemeHo je ITHTalhe KO je )(y:>KaH )(a orsa··
pa aBe ycraHose, KO je _)(y:>KaH )(a !IX H3.l\p:>KaBa II KO )(aje
Ka)(pose 3a !h!IX. HapO)(HIIM 0)(6opHMa c'rasJDeHa je y aa,1\araK KO!ITpOJia Hal( rrpe)(y3eni1Ma, KOja cy 1\Y:>KHa ,1\a OTBO-•
pe ose ycraHose.
·
Ho rrorpemHo 6n _6HJio MHCJIHT!I .l(a je ca. OBHM ra
CTBap tBpll!eHa H )(a ne OTC3)( jaCJie H 'o6)(aHHiliT8 HHI\aTH
y KopaK ca rroTpe6aMa pa)(HIIX MeHa. Ca)(a · TeK HacTaje
6op6a Hac :>KeHa )(a ce Ta Ype)(6a O:>KHBorsopn, jep cMo MH
:>KeHe Ha jsHrne aaHHTepecosaHe aa, lheHo O:>KIIBOTBOpelhe. Y
csoM rosopy :>KeHaMa pa)(HIII\aMa 1919 r. JJelhHH je pei<ao:
,MH rosopHMO )(a ocJio6o1)e!he pa)(HHKa rpe6a )(a H3Bpme
caMH pai\HHI\H a _.Hero raKo oclw6o!)el:be :>KeHa -pa.l\HHQa MOpajy naBpiiiHTII caMe )KeHe_-pa)(HHI\e. )KeHe pa)(HIII\e Mopajy
CaMe )(a ce_ 6pHHy OKO TaKBIIX ycraHOsa II T3 ,1\eJiaTHOCT
:>KeHa )(OBemne .l\O norrryHe npoMeHe lheHor cTapor noJIO)!{aJa y Kal!IITaJIIICTII'!KOM 1\PYiliTBy".
,llaKJie rrHra!he jacaJia 11 o6)(aHnm-Ta sa cMemraj )(eQe
pai\HHX :>KeHa y rrpsoi1 ·pel\y crsap je · pall:HHI\a, aJI!I IICTOspeMel:IO II Haiiie opraHH3aQ!lje,inpraHn3aQHje JKeHa H MajKn,
opraHJJ3aQHje pa)(HHI\a II 6y)(ynHx pa.n;HHI\a. ,llpyr Kap)(e.ll>
lj'
I,
I-
I
I'
j,
'
I
�G7
/
KaJKe y CBOM pe<jJepary na V I<:cinrpecy I<:ITJ: ,3a)J.araK je
A<I>)K-a paslmjm~>e umpoKe !!Hlll\!ljaTime JKeHa Ha rmra!bll·
Ma aallimre Marepe 11 ·,n:ei::(e. A<I>)I( rpe6a )!.a opraimayje 11
nOMOrHe pa3Bllja!be 'IHTaBOr C!ICT.eMa ITOMOflll pa)J.HOj JKeH!I
11 Majl\!1 a ro y Hajrelli!boj capa!J.'bll ca HO 3)J.pascraeH!IM o~
raH!IMa, C!!Hil.l!Karl!Ma, UpseHHM KpcroM, npeKo nopo)J.!IJ!HmTa, caaeToBaJIYilliTA, aM6yJiaHTH, neLijHx jac.i:m, HrjJa.mnriTa,
OO)J.aHllUJTa, Ce30HCK!IX jaCJ!!I, )J.e~j!IX Bprn/ia, ITO)J.!I3a!beM
JJ:OM3fiB;HCTB3, o.JraKIUa:fheM .EQIBOTHHX ycJIOBa MeHa, OTB3M
:paibeM M€H3H, IIIKOJICKHX KyXHfb3, aaje,ll;HMqKHX rrepHOHHII.3,
1JHCTHOH3 HTJJ;.
HyJKHd je Aa Hallia opraH!I3al(llja JK!IBO yqecrsyje ua
pelliaBa!by osor nina!ba, 1\8 yqecrsyje y nJ!aH!!p8IbY MpeJKe
-oB!IX ycnHoBa, )(a noMaJKe pai\Hlll\e y nocrasJba!by Ib!IXOB!IX aaxresa npeA ynpase npel\yaelia, )(a npe)(J!aMe H. 0.
TAe rpe6a X!ITHO orsapar11 ose ycraHose 11 )(a liM noM8Me ..
·npn orsapa!by ncrl!X.
MopaM jorn OB!J.e cnoMeHyTI! )(a ynope)J.o ca HallioM
·6op6oM )(a OCJrOOO)J.!IMO pai\HY M~jKy 6p11re 0 IbCHOM )(C·
rery Mop8.jy !!!ill 11 H8rna nacro jmt.a )I. a je ocJ!o6o)J.!IMO Oil.
.!J.OMali!!X noCJ!OBa. H8 llaMa je )(a yrnqeMo np11 TIJI8H!!pa!by·
napoi\HHX o)J.6op8, )(a ce npei\BHI\e n rnro. npe oraope nepnoHlll\e py6Jba, KpnaoH!I.I\e py6Jba n O)(eJ!a HT,l\., ,11a ce noKJIOHH -~Hill€ IT3JKlbe .ll.PYiliTB€HOj HCXpaHH, M€H3aMa, MJieRapaMa HT,l\. _ '
·
·
0,11 )J,pyror KoHrpeca JKeH8 JyrocJ!aBnje Hallie .oprimnl(llje cy HMaJ!e npHJ!I!qHo ycnex8 Ha pernasarny TI!!Ta!ba
MajKe n ,11erera.
Ja liy ce OB,l\C WOII,PHYTil Ha pa,11 HarnHX opr8Hll38I\HJ8 Ha
OBHM nHTa!bnMa y npocJ!aBI! ,11eqje He)(eJbe I! npnnpeMaMa
aa JICTOBaJ!IlrnTa y OBO j TOI\l!Hll.
OsorO,l1IIrn!b8 )(eqja He)(eJba l!MaJia je 1\0CTa He,l\ocrarar<a, Ha Koje ce MopaMo KpllrllqK!f ocapnyrn pal\li CTIII\a!b8
ncKycralla 38 -nocraBJb8Ibe )(eqje He)(eJbe y li!JYiioj ro,l\HHII.
I) Y caMo MnoqeTKy HanpaaJbeHa je rpellil\8 THMe rnro
je )(eqja He,l\eJba paa611jeHa. Y Mai<ei\OHlijii 11 EocHII n Xepl(eroB!IH!I OI\PJK8Ha je )(eqja ne,11eJba 0,11 6 ,110 I3 jyHa, a y
Cp6IIj!l, XpaarcKoj II CJ!OBeHlljll o.)J. 20 1\0 27 jyHa, )(OK je
y UpHoj ropa O,l\pJKaHa Ol\ 24 j:jo 30 jyHa. Oao paa6nja&e
oMeTaJ!O je nponaraHAY )J.eqje He)J.eJbe y ri,eHrpaJIH!IM .J!licroBHMa li Ha pa)J.Hjy: l(aKO cy !ICTOBpBMBHO BO~eHe H /\pyre
KpynHe aKI\Hje, Kao Ha npHMep ynnc aajMa, y JIHCTOBHMa ce
HHJe MorJ!o A06Hrll norpe6Hor MeCTa 11 )J.eqja HC)J.eJba ocraJia je rrpHJ!f!qHo Heaana}KeHa, a Harn "eHrpaJ!Hli nJ!aH nponaraHAe ocrao je HeocraapeH.
·
2) HH UeHrpaJ!HH, HH rJiaBHll o)J.6opii Hucy IIMaJ!a )1.0BOJbHO yaH~ a y TO, KaKo TeKy rrpHnpeMe Ha ~repeHy, HHTH Je
yKaaaHa Ha speMe norpe6Ha noMoli repeHy.
fJ!aBH!I 0)1.60pli yKa3HBaJIH cy TIOMO!i repeHy npei<O TIHC3M3
li 1\HpCKTHBHHX' qJiaHaKa y J!HCTOBHM3 H TO npHJIH4HO )\Ol(K3H, a KOHKperHO TIOMOll Ha repeHy yi<a3aJ!e Cy CaMO XpBaTCKa 11 CJ!oBeHaja.
3) Hajaetm He)J.ocraraK opraH!13al\!lje )(eqje HeAeJbe je
y TOMe, rnTO ce 1\0TIYCTHJ!O ,n:a ce ITOHOB!I npOlliJ!OrO)(Hlli!ba
rp·ernKa, !l~ Aa ce np11npeMa noqHe !J.Ol(KaH. 36or rora HHje )1.0BOJhHO IITijlOI\HCKYJ'OBaHa TIOCTaiBKa )J.eqje HCI\CJbC. }J,eqja
HeAeJba y aeliHHli peny6J!HI<a Hllje nocTaBJbe.Ha Ha 6aan npo6JieMa )J.eqje aallirnre peny6JIIIKe. IIIa6J!oH Ol\ npOlliJ!C ro,lll!He yaeo je Maxa KOA selinHe o,116opa y rip)lnpeMaMa )J.eqje
He)J.eJbe. Tai<o ce )(ecnJ!o, Ha np11Mep, )1.8 ce ai<I\IIja i<oja je
J TO )1.063 BO~eHa 01\ HapOI\HHX BJiaCTH, 6op6a npOT!IB )J.Cqjf!X npOJ!IIBa, npHXB3TH Oil. aeliHile o)(6opa aa npocJ!asy I<ao
DCHOBHn 381\araK )J.eqje He)(eJbe. Oso HaBOJJ.HM I<ao npnMep,
)!.a ce 0)(6opu aa npocJI8BY Aeqje He)(eJbe Hiley rwaa6aBHJ!II
CBIIM npOOJICMHMa )\eqje 3arnTHTC Ha CBOM repeHy, Hai<O
THMe He JKeJ!HM )(a yMa&HM aHaqaj 6op6e nporns )J.e4jax npo.nHaa, Koja nMa 33 H~rny aeMJbY orpoMaH 3H848j, jep je TO
HCTOBpeMCHO 6op6a npOTliB. CMpTHOCTH Hallie )\Cl(C, I<Oja je
y Harnoj 3CMJbH BeOMa BeJIHKa II qHHll je)(all 01\· HajaKTyeJ!HHjHJ> rrpo6J!eMa 3ApaacTBeHe aarnrHTe Harne 1\Bl\C. YcJIC!J.
cs~ra osora )leLija He,IJ.e.lha HHje ,IJ.aJia HH ose to,l.(HHe oHy
O'-IeKHBtLHy III3p0JIHKOCT, HHje 33XB3THJia OCHOBHe npo6JieMe
)l.e•rje aallirHTe caaKe perry6JIHKe, n Hnje I!MaJia yrnl\aja HH
H3 -pa,U Harne opraHH33UHje, H3 OBHM IUIT3IbHM3,. K30 HH Ha
pa,n: HapOJtHe BJI3CTH H OCT3JIHX M3COBfH1X OpfaHH3UHja, KO-·
JIIIKO je MorJ!a HMaTH )!.a je Ha speMe 11 COJili)J.HHje rrocraB.JDeHa.
Ho II nope~ Hase)(eHnx He)J.ocrara!(a )(eqja He)(eJba
HM3J!a je OBC rOI\HHC II I103!1TllBHIIX peayJ!TaTa y pa)J.y Hallie
opraHH33UHje Ha IIHT3I-bHMa MajKe H )l€T€T3.
I) Cya6nja&eM cMprnoccra Harne !J.Cl\e noaa6aBHJ!H cy
Ce CBH Haiiili 0)(60pH H y TOKY )(eqje He)\CJbC, y pa3HHM <jJop-
�98
MaMa IIOBeJU! cy 6op'6y IIpOTHB OB6r HajKpyn·HHjer rrpo6JieMa
11eqje 3a111THTe.
.
. ·TaKo je OL\pl!WH.O HH3 rrpe,!1aBa>ha 0 6op6~ ~pOTHB L(eqJHX:
rrpoJIHBa, o He3H OL(ojqaL\H HTL\. Y XpsaTCKOJ )e Ha rrp. o,!1p:>KaHo 3.450. osaKBHX rrpeL(aBa!ha, y CJioBeHHJI! 486, Y M~
KepoHHjH .''310. · Oi1p>KasaHH cy ceMHHap!i ll KpaTKI! KYP~
ceBH 3a MJiaL(e L(eBojKe. 11 rrpe,!1aBa!ha H ceMI!llapH H KypceB!1
ca HHTepeCOM cy rrpafieHH 0,!1 :>KeHa. c)JopMHjiaHH CY 3KTHBH
3a 6op6y rrpoms ,!1eqj11x rrpoJIHBa, <jlopMHpaHe cy eKI-me 3:
onJiasaK Ha ceJia H H3BpiiieHu MacoBHH
rrperJI~}!H
58
ca
JeBHMa H rpa,n:OBHMa IIOKyiiiaJie cy opraHHSOB3TH )l3 1KeHe
KOje jolll Hiley YKJDyqeHe y npOH3BOJ11hY qysajy 11eu:y pa)(HHX MajKH. Hapo~uro )(o6ap pe3y.nrar IIOCTHrJJe cy y OBoMe
. L\pyrapuu:e 113 XpnarcKe. 0He cy y TOKY )(eqje He)(eJDe
ycrreJJe )(a y rpa)(OBIIMa o<jlopMe 208 raKBHX aJ<THsa ca 739
)I{OHa, a y cpe30BIIMa 84 aKTHsa ca 347 )!{eHa. Ma)(a 1\pyrapuu:e 113 IJ:eTHI·ba Ka)l{y )(a :JKeHe KO)( lhHX He IIpHXBaTajy
pa.~o osaj o6JIHK IIOMOnll pa)(HHM MajKaMa, rrpHMep Xpsar-
crrposeL(eHo
cy 6pcilllype n <waHI.(H,'Kojrr cy rrpopal)HBaH!! 11a qf!TaJiaqKHM
rpyrraMa :>KeHa. Oso Hll.je cacBHM rrpasHJIHO. 4HTaJI~qKe
rpyrre He Tpe6a 11 a CJJY*f' 3a rrpopa11y osaKsor MaTep>rJaJia_
Osaj MaTepHjaJJ Tpe6a qHTaTI! Ha aKTHB,HMa >KeHa KOJe ce
6a 8 e
THM nurarrviUvia, Kao 11 Ha _cacraH~HMa
ca
MJI3AHM
MT:r
K~Ma). DpHpel)eHe cy cTaJJHe H rryTyjyhH, 3,!1paBCTBeHe "~=
.no:>K6e (13.y CJJoBeHHjH, I IIYTYJyha y CpoHJH, I! I Y MaKe
J(C>hHjH), seoMa )(o6po rroceheae OJ\ JKeHa. ,[LeJDeHe cy Ha-.
rpa)(e MajKaMa 3a )(o6po O)(HerosaHy )(el(y H ":aJ~aMa ca
MHOro )(ei(e. Ha• IIHIII(fljaTI!BY )l{eHa OTBOpeHO ·. ]0 Y TOKY
JI,eLije He,n;eibe HH3 ~aBeronaJIHlliTa sa .rr.euy", TaKo ey Ha npH-_••cp y C;~oseHnJ·II OTBopeHa y TOKY )(eqje He)(eJDe 32 osaKBa
"· ,
caBerosaJiiurna. OrsopeHe cy qeKaoHHUe sa Ma ]Ky··. II )(01'0'
_
( y CJJoseHIIjH 6, y BoeHl! 11 XeprreronHHH 2), Beorpal\ )e o6p~
THO rra>KFhY H Ka)(pOBHMa KOjl! pa)(e y yqaHOBaMa L(eqje·
3all1Tf!Te. y TDKY 1\e~je He)(eJDe Ha _J3BHHM KOH<jlepeHI\I!JaMa.
IIOXBBJbeHO je !! Hari!i!,.l)eHO H~3 H3j60JDIIX HeroBaTeJb!1l(a I!·
sacrrl!ra•mua Koje pa)(e y )(eqJIIM ycTaHOBaMa y Beqrpal\y.
2) y roKy )(e'Ije He)(eJDe o8611JDHO ce rrpHlliJJO pelllaBalh:.
rrpo6JieMa 36pHinaBa!ha )(eue pa)(Hl!X MBJKH. 0TBOpeHe cy Y
rroMoh .)KeHa o6.aamnrna :H 3arroLJeJio ce ca rrpHrrpeMa~a 3~
oTBapatLe jacaJia n o6)(aHIIlllTa y Bl!llle rpa)(osa II HHI\Y-·
CTPIICKHX 'l.(OHTapa. IJ:pHa fopa je CITpOBeJia 3HKOTY rrpeKO
lKeHa H )(06HJia rrperJie)( r)(e cy rrDTpe6He ose ycraHose. UTTO
tie
:RoM T.PH )I{CHe. cy ce pa)(o, npHxsamJJe ocnoco6JDaBa!ha
Hrpa,lHlliTa 3a )(OUY KaKO y rpa)(OBHMa TaKo II Ha CCJIHMa.
Y TOKy )(e~je HeL(eJDe OTBopeH je HH3 OBaK&II]( HrpaJIHliJTa.
.y XpsaTcKoj je · Ha rrpiiMep OTBopeHo 135, y CJioBeHHjH 39. ,I:Lpyrap1111e H3 ceJia 1\ymHe ca rroHocoM Ka)l{y. 1\o)( Hac
BIIllle MajKe He rpa)l{e )(eQy no YJIIIU:aMa, jep 3Hajy r)(e cy.
Csa cy l!a )(e4jl!M nrpaJIHlliTHMa.
Dope)( rroMC)fiii MajKaMa rrpeKo yCTaHosa rr nrpaJiumra,
Hallie l\pyrap11u:e, Hapo•mTo y HH)(ycrpnjll _pa3snjeHIIM Kpa-
oBaKB.HX M3coBHHx nperJie)l.a JJ.eue. lllraMnaHe
CJioseHHjH je ,Ha rrpHMep opraHH3osaHo 11
ycnexo~vl
,IJ.eue.
99
joj cana noMotm :Ua yTHlJe Ha rrocraBJb3lhf: rrJiaHa rr~a~.
BHJIHe MOOH{e OBHX ycTaHoBa. Pa)(HHM 331\pyraMa rrpy)!{aHa
je ITOMOh rrpll OTBapa!hy C030HCKHX 06)(aHHlliTa. Ta~ocy Ha_
rrp!!Mep, y Bojso)(I!Hll oTBopeHa 44 ce3oHcKa o6)(aHHli!Ta Y
pa)(HI!M 3al\pyraMa, a Ha ]\ocMery caMo y Cpe3y rpa~aH!I~~
CKe noKa3yje na
Ce
Ha oBoMe· Mf!oro YlJHHHJIO, ,na ce MO:tKe
OKYIIHT!l )(06ap )(CO >KeHa Ha OBoM 3a)(3TKy, a THMe rrpy)KilTH n .036HJbHa noMoh MajKaMa Koje pa11e a HeMajy r)(e )(a
CCTaBe 1\CU:y )(OK cy Ha JIOCJry.
3) Y T\JKY )(eqje He)(eJDe 01\PH,aHo je Hfl3 POI\HTCJDCKIIX
CaCTaHaKa Jf3Me~y H3lliHX 1\pyrapiii(a H IIHOH!lpCKHX opraHI133IIHJa; rrpHpel)usarre cy 3aje)(HH4Ke rrp11pe)(6e,. rrocete 6nocKorraMa, saje,n:HHqKH HSJieTH; Y3HM3HH cy
naTpoHarn
I
HaJJ;
ceoCKIIM lliKOJiaMa. ]\po3 cse ose <jlopMe rrpo)(y6JDHBaHe ·cy
Be3e 1!3Mel)y Hallie opraHH3a!(IIje, lliK,OJie, H IIIIOHHpCKe Op-
I
raHH33UH je.
I
4) Y TOKY L(eqje He)(eJDe )(OlliJia je OIICT )(O 113pa)l{aja
6pura )l{eHa 3a )(eu:y. 6e3 po)(rrTeJDa. DocennsaHn cy 1\0Mosn
H Y31!MaHII rraTpoHarn Ha)( lhHMa. DoKJJO!heHo je rryHo rra:>Kihe II 1\0I\H no)( cTapaTeJDcrno!\!· BaH )(DMOBa. TaKo cy
1\pyrapHu:e H3 BacHe n Xep!(erosnHe rrpoHali!JJe 90 6oJDnx
CTapaoQa 3a osy 1\ei\y, a capa)(lhOM Hapo)(He BJJaCTn n )l{eHa,
rrpeKo 600 ose 1\0pacJJe )(el.(e yrrynerro je y IIIKoJie n rra
ii
il
f
'
i
I
I~
3aHaTe.
5) Jl.e'fja~ He)(eJDa n ose ro)(HHe 6IIJia je pa)(ocr Harne
)(el(e. Ha oBoMe cy Hallie 1\pyrapHu:e n ose rOI\IIHe rroKa3aJJe
MHOrO HHHI(HjaTIIBe.. ,[LaT je HI13 HOBilX <jJopMI! pa)(OCTH Kp03
KOje je y MHOro CJiy'fajesa )(3TO MOCTa H BaCITIITHoj Ca)(p)l{llHlL Tafo cy Ha IIpHMep opraHH30BaHH•y MHOrHM MCCTHMa
1i
i
!I
i
·-
�100
!OJ
H3JleTI! Ha"HCTOpi!CKa MeCTa Ca 6op~11M3 KOjH cy ITp1143Jll!
11cropujy rora Kpaja, JioropcKe uarpe ys Koje cy MajKe rraJIHX 6opaua H .Popii,H rrpnqaJIH o 6op611 Hanmx Hapo,Qa, o xepojcKI!M ITO,QBH3HM3 ITOje,QHHHX H3UIHX JbY,QH ll ){(eHa.
Ba:HI:Ho je no,Qsyfm ,Qa je ,Qeqja He,Qe.Jba ,QaJia rr HOBHX
<jJopMI! pa,Qa na OKYITJbalhY nacuunux H saoCTaJII!X MeHa.
HanoMeHylieMo je,QaH Jierr rrpnMep. Y ceJio KpniKo, aKTHBHCTKH!he A<P)K ca MeAHl\HHCKOMceCTpOM nocernJie cy ,Qo ca,Qa
rracusHe MeHe-MajKe, rrpyMHJie HM caBer 'KaKo ,Qa neryjy
csojy ,Qeuy, u 3aHHTepecosaJie ux sa pa,Q Ha miTafuHMa MajKe
H ,Qerera.
OcspHyliy ce ca,Qa raKolje Ha pa,Q Hanmx opraHusaurrja
Ha ITOMOn HapO,QHOj BJI3CTI! Ha JieTOBaJIHUITHMa y OBOj ro.LlHHH.
OBe ro1mHe .liMaMo Bp.no Jierrnx npHMepa capaJUhe Ha-
ll!HX ,Qpyrapnl(a Ca OpraHIIMa HapO,QHe BJ13CTH Ha OBOM ITII731-hy. HMaMo npHMepa BeirHKor 3aJiarai-ha Harnp,:x JJ.pyrz.PHUa Hapowno y JioKaJIHHM' JierosaJIHUIT!lMa. TaKo cy Ha
npllMeP MeHe 3eHnrre norrryHo onpeMnJie Jie'rosaJIHUITe y
HeMHJmj, ITn:ijMHJie ce naTpoHaTa HaJJ. fhHM H craJIHO o,n:Jia31lJie ua ,Qo6posoJbaH pa,Q y JierosaJI!lll!Te. Y ceJII!Ma Cp6uje
y KyhaMa ,Q06pux 3KTIIB!lCTKJlfua JieTOBaJIO ·je 4.000 ,Qerre 113
)lOMOBa.
··~
Ho 6!lJIO je 11 os6HJbH!lX rpeuraKa ca Haure crpaHe KU,Q
ynyfmBafba MeHa Ha ,Qo6posoJbaH. pa,Q y JierosaJI!lUITa. JierosaJirrurra cy y MHOrHM cJiyqajeBHMa nperprrasaua ndMoliHHM ,Q06pOBOJbHHM OC06JbeM, TaKO ,Qa je Haura ITOMOn ITOCT3.13
CKYITJba Herb ,Qa je nJialiarro oco6Jbe. HMaMo rrpHMep ,Qa je
V je)(HOM JieTOBaJIHillTY Ha 600-,QC[\e, IIOCJiaTO 200 )(06poBOJbHOr oco6Jba. Ose ,Q"pyrapurre cy ycJie,Q onopryHI<CTH4Kor
CT3Ba HalliHX O,o;6opa KO_iH cy HX CJI3JUI Ha pa,n;
JIHlliT3 CXB3THJie CBOj' O)J,Jl333K
y
y
JieTOBa-
JTeTOB3JUU11T3 K30 CBOj JIHlJ-
Hil 0,1:\MOp, a He K30 CBOj 1\0DpllHOC Hacrojarhy H3UIHX BJ13CTH
na
_IIITO
surne .rr,eue
li,HjaJIHo CT3Paihe O)J,p)K3HOM
5.
0. M. J.(OHeT je 33KJbVti3K .Ua
v
ce y HAyfioj ro,Q!lHil- 3·aae,Qe no Morylicrsv
CBHM ·JierosaJIHU!TI!Ma casesH_or H peny6JIHqKor 3uaqafa -nJialieHa pa,Qua
cHar2
'
Osu Kpan<H ocspru Ha ,Qeqjy ue,Qe.Jby ll Hall!y noMon JieTOBaJII!IllTilMa y OBOj fO,QHHH ITOKasyjy ,Qa je H3Ill pa,Q Ha
ITilTaH>nMa Ma]Ke H ,Qerera y pas.zio6Jby OA ,Upyror KOH. roeca )l(eHa JyrocJiaBI-Ije JJ.O JJ.aHac nMao nosHTHBHHX pe-·
3YJIT3Ta, 3JIH HCTOBpeMeHO H 036HJbHHX He)l;OCT3T3K3 H npo-
nycra KO je MOpaMO OTKJIOHHTH y HaUieM. ,Q3JbeM pa,Qy .
:
nomro HaM ,QO ,[("HaC .HHje,QaH fJiaBHH 0)(6op Hl!je ITOCJiao nsseurra j no OBOM ITI!Tai-by, orpaHnqnny ee rca 1!3Be:
illTaje KOMI!CIIja KOje cy 061!Jia31!Jle JieTOjlaJIHUITa ll Ha HCKa3e npercraBHl!UITasa peny6JI!l'lKHX MllHHCrapcrasa cou:ujammr CTapalha Ha cacraHKY y KoMHrery 3a corrHjaJIHo .crapa!be O,Qp){(aHOM 5 0. M.
I1
caMo 3a csojy ,Qerry 3a6opail:n;aJie ,Qa rpeGa ,Qa 6y,Qy MajKe
H cuoj ocraJioj ,Qerru Ka,Qa cy ce npuxsaTuJie TDra nocJia.
l·i3 csux ouax pasJiora. Ra cacTaliKy y K OMHrery sa co-
nornalbeMo Ha Jierosa!h~.
Ha
pa)l
cy yrryhrrsaHe n MajKe ca ,QerroM Koje cy y ce6HqHoj 6pu3a
3aro j~ norpe6ao CJienelie:
I) y'\BPCTHTH Hallie CeKrrHje H ,[(3TH HM nyHy Ca,Qp)KHHY
pa_na.
2) Hallie ceKD.Hje Tpe6a )\a Hanpa!le KOHKperaH nJiaH
csora pa,Qa H ,Qa ra pa~uujy Ha Meceue, ue,Qe.Jbe, ,Qime. Hu!e,QHOJ 3K.UHjH He rrpHJia3HTH npe Hero IUTO je npO,QilCKYTY·
JeMo H nocraBrrMo IIJiaH.- TaKa :tieMo ·H36et:ni: 1ta saKaCHHMO
ca npHnpeMaMa H ,Qa joj ycJie,Q rora npul)eMO nospll!HO.
3) illHpOKO p33BHTH CT3JIHe ll UOBpeMeHe 3KTI!Be )KeHa
no pa3HHM rrurarnHMa MajK~- n )J;erera,- Kao mro cy 6oara _o
TPYAHHl\H, o npaBHJIHOj Hesn ,QeD.e, aKTHBH sa 6o.Jbu pa,Q
ycraHOEa sa s·arnnnv MajKH rr ,llei.I,e, aKTHBH sa ocrsaperhe
HOBHX YCT8HOBa HT,!J.. Bd)J.efn:I rrpH TOMe DRLIYH3 )la 8KTHBH
·Hacrajy Ha ocHoBy norpe6a repeHa, Ha ocrrosy
Koje HYMHo rpe6a pell!uru.
npo6JieMa
4) norpe6HO je OCTB3pHTH jour 'IBpruny Cap31lfbJ Ca HapO,!J.HHM BJI8CTHMa H M8COBHHM opr8HiiB8UHjaMa Koje ce 6.aBe
OBHM ITHTa>bHMa. Harne opraHH3aiJ,Hje AYMHe cy nocrasJbaru o6pasJioMeHe npo6JieMe MajKH If ,Qerre Koje rpe6a pell!HTI! ll ynopuo Hacrojarn ,Qa ce u YAPYMeHHM cHaraMa pell!asajy cua osa nl!Ta!ha, rnro lie ,QaTH MHoro 6o.Jbe pesyJITare y pam:·
,Upyrapuu:a BaH,Qa HosoceJI je jyqe o6aseCTHJia nJieHyM
lie ce Ha HHHrrHjamsy U:eHrpaJIHor o,Q6opa A<P)K ycKopo <jJopMnparH npu KoMHrery sa corr!ljaJIHo crapaFbe caseT
3a salllrHry Marepe H Aerre, Koja nMa sa sa,QaTaK ,Qa ce 6asn
}\a
I
�!02
. io3
33ll!THTOM MllTepa H .nel1e y l1e.JIHHH H ,l(a KOOp,l(HHHpa· pa,l(
CBHX
pecopa
H C,BHX M3C6BHHX opraHM33'tJ,Hja H3 TiliT3I-bHM3
MajKe H J(erera. ·
fJiaBHH o.n6opH 6H rpe6aJio .na .na.ny rrpe.nJior .na ce osaKBII CaBe'ril <jJOpMIIpajy H ITpH peny6JIH>IKIIM MHHHCTapCTBHMa. cmurjaJIHor era p3Cbj3, a Hallie ceKuHje rpe6a .na rrprrKyDJbajy MarepHj3JI IlO oBHM IIHT3Ih!IM3 H JJ.ar ITOMOfHY H3rneM
rrper.craBHHKy y casery ,na Hf:l speMe nocra~JOa H3BecHa rrHTaEba !! y~eCTByje y EbllXOBOM peiiiaBaEby.
Kao Herrocne)J,He 3a,n;arKe KojH ·croj'e rrpeJJ. Hawml'f ceKUHjaMa ,MajKa H ,!(ere" ja 6HX rrocraBHJia:
1) JJ:a CITpeMe MarepHjaJI CBOjHM O,l(6opHM3 Ha OCHOBY
I<OjHX Jle. ce rrp3B!IJIHQ.i H Ha BpeMe YTHII;aTH KO,l( O,l(fOBapajynHX pecopa y · Hapo.nHrm o.n6op1IMa H MHHHcrapcrBHMa Ha
rr.naHHpaEbe. qeKaJIIIIIITa sa rpy,l(He lKCHC, ITOpO,l(HJIHIIITa, Ca-.
serosaJIHWTa, nelijHx jacaJia, spn-dla, MJiellHHX KyXmba,
,n:etijHX 3M6yJiaHara, "LieKaOHHU3 33 M3jKy li ,LleTe, IIIKOJICKHX
KyXHEba, rrepHOH!!l13, KpnaoHa, MeH3H HT,l(. Ha I!JiaHHpaEbe
crpyqHIIX Ka.nposa sa one ycraHoae Kao n paaHHX norpe6a
sa .neuy H rpy.nHIIl1e.
•
11croapeMeHo paaanjarl! 'I!!Tasy MpelKy OHe 1\HpeKrHe
rroMofm MeHal\H\ Ha peruasai-hy OBHx· rrurama a 3aro rrPeHoCHTH lfCKYCTBa ITOjC,l(HHHX KpajeBa !I 3KTHB3.
2) HanpaBHTH ocspre Ha J.lOca.naiiiEbH pa.n Ha s.npaacrneHoM npocnelinBatby II noMofiH Majr<aMa- .lla npaBHJIHO
BaCTillTBBajy CBOjy .i[Cl1Y, a Ha OCHOBY T.Ora Haj.i[aJbe Y poKy
o.n: TPH He,UeJbe, y capa.)J.I-hH. ca aapo,rr.miM .BJJaCTHMa H Ma_-..,
·co.BHHM bpraHH3ci.U"11jaMa~ HanpaBHriJ: IIJiaHOB€ 33 H3,U3Bafhe
6polllypa sa Kypcese, rrpe.nasacba n ceMHHape no OBIIM rrllraEbHMa n rrocJia rn nx U:eHrpaJIHOM o.n6opy Haj.llaJbe .llO 15
OKT06pa TeKyhe TO.i[I!He, saje,l(HO ca OCBpTHII]a Ha .i[OCa.llaIllfbll pa.n, ·pa.l(M rrpeHoiiiefba llCKycrsa irsMel)y rJiaBHHX O.ll6opa.
·
3) Hanoasam rr.ITaH KaKo lieMo rroMofiH napo.nHHM s!raCTHMa .ll3 ~o6njy Ka.npose 33 )(eqje ycraHOBe. EasHTll ce
'!}3T€JbMllP, B3CIIHTaqa -H yqHT~Jba .H IIp~TCJf3BHHK.3 H.awe OP·
;raH!I3al!Hje, a IIPH oqa.JIHM ycraHoBaMa sa aaiiir!Iry MajKe
H .nel1e aKTHB!I 3a TION]Ofi y pa.ny OBll.X VCTaHOBa.
5) C o6anp~M Ha ae.JIHKY BaJKHocr saKUHHe EC)I( y
15op6H npOTHB Ty6epKyJI03e Meljy. HaiiiOM ,l(CI(OM II OMJ!a.i[HHOM,, ITOMoJi:fi ~ectpaHO OBY aKUBjy HapO.i[He BJiaCT!!, KBKO
rrponaraH)!O. M}!el)y JKeHaMa nyreM KOH<jJepeHl1Hja, IIITaMne
!I JillqHor y6el}lraafba, raK& H rrpyJKaEbeM opraHH3al1!IOHe rroMOfiH CTpyqHJIM eK!ITiaMa Ha repeHy KOje fie BplllllTH BaKUM·t~HCaJ-be
Harne neue H OMJianHHe.
MopaM pefill Ha Kpajy ,l(a je je.i[aH CCKTOp pa.na CCKU!Ije
MajKa H .i[ere ocrao aaHeMaoeH. Dnrafbe rrpasHe rroMol)u HIIJe
Ltocana saxsaraHo y HarneM pa,z:r,y n HeMaMo HHK3KB~X rronaraKa ca repeHa o TOMe, .ua cy
11 .upyrHx ycraHoBa
~ouajaJIHo rrpasHa
y
CK.Jl:OIIY caserosaJimura .
y Koje pe.noaHo .noJia3e JKelie <jJopM!!PaHa
caseroBaJIH!llTa.
KaKo cMo MH 3aMHcJJHJIH osa rrpasaa caseTosaJIHiriTa? Y
·flapel)eHe .naHe .neJKypaJia 6!! y >biiMa je.nHa .ll'pyrapHl1a KOja
MolKe .na .llaje caaere lKeHaMa (Ha rrp. o. rrpasy pa,l(H!!Ue, ocy·CtBo rrpe H rrocJie nopol)aja, rrpeJiaaaK Ha JiaKIIIe rrocJIOBe, .no. jefbe .nerara HT,l(. -'-- o npasy BaH6paqHe MajKe .na tpalKH
ns.nplKaBarbe .,l(eTera o.n oua, o rrpasy JKeHe y o.naocy rrpeMa
c6pa'IHOM .l(pyry liTP.).
,
.
OsaKsa caserosaJmillra orpoM.HO 6Ii --rroMor'Jm *eBaMa
)(a Kopncre caoja rrparra Koja cy HM sarapairroaa!Ja .saKoH}IM3 ··Haiiie 3·eMJbe:· a Koja HM_ TY ·n ra~o HeKH." 6H"poKpara
'HJIH Hec.asecraH liOBeK ocnooasa.
'
- '
· Ho, · oaa casnosaJIIIIIIra rpe6a .na Kop!!cre Hcroape·
MeHO II HaM a' y HaiiiCM pa.ny . .Kpo3 EbllX 611CMO Mil (aKa ype,l(,'
.1!0 BOAHMO IIOCT3BJheHa IJHT8llia) 3H3JIH KOje H€BD'Jb€ HajBHlli€
Tlllllre Hallie JKeue. Mowe 6HCMO oTKp!ITH IIITa KO'IH .na ce
-crrposeny y )KHBor ~au::m saKOHe, He,nocraraK rrsseCHHX rrpo·
II!!Cq KO,l( HaiiiHX ype.i[a6a ll 3aKOHa, KaO II rrpeJKHBeJIOCTll
li3B€CHHX rrpOIHICa. THM€- 6HCM0 IIOMOfJI€ H )K€HaMa, H Ha·
C3TH·J-bHXOB IT03IIB:· ·
po.llHOj BJiacm, a !I caMe ,l(OIIIJie .no rrpo6JieMaTHKe JKeHa, IIITO
6n HaM IIOMOfJIO ,l(a rrpaBllJIHHje ITOCTaBJbaMo Haiii pa.n Ha
ITOMOD JKeHaMa.
.
4) llOMOfill ,!(8 CBH Haiii!l ,l(OMOB!I H l)aqKe KYXHEbC .llO-·
6Hjy narpoHare JKeHa, .lla ce np!I CB!IM jacJiaMa, o6.llaHH'iliTHMa H IIIKOJI3Ma <jJOpMIIpajy CaBCTll 0,!( po,l(HTeJba, Hero-
E11Jio 6H rroTpe6Ho .na ce .npyrapl!l1e Kpo3 ,l(HCKYCHjy
'OCBpHyo Ha TO ,l(a Jill cy Ha OBOMe IIITO ypa,l(BJ!e !I Ha KaKBe
<:Merfbe l!aHJiase rrpM roMe pa.ny.
)KHBOTHHM yCJIOBHMa OBHX }KeHa, TIOM3f3TH HM H ITOIIyJiapH-
I
I
�·'
104
/
· Y Hall!eM pap,y Ha miTalhHMa Maj~s:e n ,QeTeTa He cMeOM
sa6opasnTn ):(a cy ni sa):(au:n ~s:oje je rrpet\ Hac rrocnsno It
rrporpai.r H~ll!e ITapTnje, Kojn KaJKe:
.
, ,I(OMjHHCTHqKa rrapTHja lie ce HapoqHTO 6opHTH SB
csecTpano jaqa!he aKTHBIIOCTH
HTH<jlall!HC'u\;;,wr <jlpoHTa
'\.
}1
•
JKena y pat\y Ha sacrrnTaBalhy JKeHa y t\YXY (~u:.:nJaJIHSMa, y
pa):(y Ha selioj Mo6HJIHsau:njn JKeHa sa usrpaJ,;:'by cou:njaJinSMa, sa yqspllllie!he rroCTHrHyTe pasHorrpaBHOCTH )KeHa u sa
o6es6e1)e!he Te pasnorrpasnocTn nyTeM CTaJIHe 6pnre sa !hHxoso.KymypHo ri rroJinTnqKo ys):(nsa!he, sa MajKy 11 ):(eTe·, KaC>
n ll!To MacosHnje YKJhY4HBalhe JKeHa y cse o6JiaCTil J:\PYA.
.
IIITBeHOr H eKOHOMCK_Gf }f{HBOTa".
O,ll.6o-pa CnoBeHHje-.
llje':I]ty ne.,n;je-Jby y CJioBem~jll
R:DJ).KCTHJia je Hanra opramiaarQr·j~
ea ·opraHBJ3GBaHY Ma-GOBHY H CTaJlliY ):(eJiaT-IIO'CT meHa :IIO IIIHTaJME\i;::. ~a
WTHTe ·Ma jxe n ,ojere-ra_ To Ha)f je .n;o6plfM ,n;,Irje.rro)[ ycTiemo,
,licTo TaKo BeJIHKY 6p11ry KUJ je rrocneTIIJia paJI.y M~
ljy )l{eHaMa. HacyrrpoT 6yp)l{oacKHM cxBaTalbHMa rroJioJKaja.
JKeHe y KarrnTaJincTnqKoM APYliiTBY, uacyrrpoT JKencKOM lj!eMHHHCTHqKO}\f llO~peTy' i<OjH TpaJKH peiuefbe )l{eHCKOf mna ....
lba y OKBnpy 6yp)l{oacKor cncTeMa KP03 caMocTaJJny 6op6y·
)l{eHa 3a CBOja rrpaBa rrpOTliB MJWKapau;a, - I(OMJHHCTHqKa.
rrapTnja npncTyna JKeHCKOM DIITalhy ua ocHosy lfayKe MapK.
ca n EureJica npeTCTaBJbajylin Aa je nyT pelllelba )l{eHcKor
mnalha, - nyT pesoJiyu;nouapue 6op6e npOTHB KJiacuor eHCTeMa, y Kojoj )l{eHe Mopajy 3ay3eTH csoje MecTo y pesoJiy•
U:HOHapuoj oopon npoJieTapujaTa,"
-
r .ii~BHOr
l.J.HTa lioJJe, lfJiaH ceKpcTapujaro
(A.
PAHKOBH'fi)
i1erp CY'
. opramraarurie ·3na.rre aJramra.JFp.ani :mpo6Jie.M:aTli!KY cBor -IIO.'TIJY'Ija, Te cy
crrpeMI-IDC'T meHa \aa pa,n: ycMje:J)IlrJie y ,n:je'IjoJ ue,n;je;'bH I-Ia. pj,emaBai&e
I-I3.jrBa.JB'..HJI fiix aa,JJ;a-mKa.
·
,
R.o.u: nac ·ce Kao na}aE.TYeJI.nnje u:roCTaBJDa nnTaihe noMolm aa.nocJiemnr J.rajrrwMa. A"Ko Y-3i).£6iMO y n63lrp ~a ·ce ·o'Ile ro,lJ;rrRe .uo ~r.te
cen;a jyna JR.JbY'IHJio y oJrP•O.I:t;YICIJ)rjly CirPBiw 18.000 .w:ena, a oBa i _ie 6po_t
Beh noma:cTao Jia 20.000, TIHTaipe opra.lltH'a-Ol}a.:a.a .u:.i·e-r,i'Hx jacaJra onn·.po.
ce IUOCTaBJDa.
Hame n~:eHe ·CY -ce -HapO'IXTo 3a.Ji:()1[mJie 1sa ·OTBapalDe JIIHBaoHa!1! IVP:II~wua. S.a Ir:mrMjep ie rrocJIYmH'Jia opramman:rri\a AWJK' Bn'I-Pa:koBHfllK, r,nje je a1t'1UIIE 10.TI; 5 .me.Jia ITP•OUamao .H YJP6,li;HO TIPOCTOJHtj,y, uaQaBHO 10 ·mnl!ahrrx IMa:rrmna Jl! a.tmt..HIII3:0Ba-o rroTierny -p~HY ·¢Irary. IIpHjaBir.rro ce ·n:ec·er meua' K6Fe··.ne ,n:-o6poBOJbliO mll"tH, Oae· -cy CBOiJI1\! 'J).a,z(oy {)IMOryhnJie_ ,n:a .Ce, y.s OO'JI rpeonc%or 'O,IJ;~opit A<PJK, -6e-CJiJiaTII•O m.n_ie
cinpoMaiiTH.IDjiiM JReH-aMa H ',II;j6101. TOKOM ,Dje-qje :Jie,z:Jjleme-·OTBOpeHa .f&
IImBaoua. ·y Mapw6opy, Y ITI-PHll!PeHM _ie -o'I1Ba'J)rune lb· mima.o·Ha o,rpr·Oc-H{)
Kl}TI.ao-Ha. OClllM 'Ilora Y .u:.le'<I~oj Hen;j.eJDH cy OTB01Je-He DIIemrJamre T·P . l'Dmrne' aa •CHati,L(Jr.tenalbe :Ma_ixm x .n;jeu:e. Ca.n;a Ta.IW})e ·n:pnnpe:r.ra.Mo OTBafJaiDe 10 ona:&BHX r.rrj)romrna xJiH o,QiemeiDa y O.R.BUPY [{<YrpomalJKU:X:
BaJl!PYJ'-Il-,
-
I
' i
,
. '
(
IlpJIJIID:WM -oprarrlll30Ba.H,a :rrpaBHe noM·oh.H ..w:eHaM:a, oco6liTo ..npanHRX .. ca-BieToBaJUmHa, •HaiTIDJie 'CMIO Ha ·B6J1IDIW O,n:ymeBJbe-IDe ROll; Hallill-I!X ::tRTJIBJII()'I'RJIIha. Y H"a.'IID1Il:t: w:eH·CRIEM Jill·CTOBJfMa OTBO.pHJie {;.MO
J>IIJPaBHH KVTI-fh«, ii II01)ell; TOT'a (I(OHOCRlMO 'CJJiaHKe ill'3 OtJJiaCTH 'IIPaBJre
Ba1IIT1I'Te ·Mai)Ke ·;ff. ,lljeTera. Beh ){oca.n;a nOnToie "CJ8-TIIfPH -courrJa.JIHOnp-amra •Ca.:BjBTOBa..JIJJI!JIITa. a __o-pra.IIJt3yje •Ce jom 21. UOO.IITHB-Ra ·CTJ)a.Ha
Hamera pan:a rra p.:lemaBaTh:V rriha-H.a Ma'jtRe rr uie-Tera focTe iflnBe:'!rma.H:.e Ca li8iDOUH-OM BJiamhv, .,-e ie". Kao liM'O ·Ra:M ie rr.peT!ODY'IHO lieRTJJft.TIHH O,zrCiOD A1>JR, JI Ham 1maH {~'rBOIPerr nocmrje YilO'S.HaBalba rwauoBa
napo.znre B,TTac·m.
MehYTIDI. 'He!:{ocTa.TaK y uan;y Jianre r.e-R.uHie »Ma iRa II JJ;Jf.ie-r-e«
IJ()'K;003.'0 Ce ITIO IIHTaJbY OCHHBalba 3.KTHBa. UpBO, ,3.KTHBli CY -Ce ;s-p.rro
li!laJrO .OOlJIDmJm; a Jl:PJn'O, OHruMo r.~:de cy ·ce ocmrna.mH' JUICy o-.IJ:r6no.-
~
I
�107
106
•
Ha:po.n:a.. 'Ha TOM- JIOJby P~HMO CEil, IloTP06HO
j~ y6yl{yhe Ha OBOM !IIOJbY, rn:·ao !I na ·OCT.a.JliiM '3aje~·HH'fll{H_M :IIOJbH:ira
-pa~a, IWQpi[(.HHmparii wune mramme, ,n;oBec-rB: _.u.o 'leCHe -ca,pa,IJ;lbe arpn
.~r3BPIII01-hY rra.umx mrauoBa, cna.KaKo y Tecnoj ca-pap;IDH ·ca. u.apo.n:JIOM
<BJJamhy, Il'O..'J: ·'-m.rJnr DY1WBO;:J;-GTBOM Tpe•6a ,u;a ·Ce .O.LlBn.ia rpa,n; Jia .s.n;paB-cn:enm.r npocBehnBalhY IIWpo;J;a. Ha Taj na'f!Jf.H n·a6all)Ihew> 'TO ,IJ;a ce
.:rr-cre ·CTBapu plli!(e y .n;na IIJIH JlHllie .KO,nocena H ,L(a .ce .aa IDHX YTPO'llln
:mroro nmrr.:: .cuare ue-ro .mro 6n ro 6no cJJy-qaj ,11;a je ,!];o6pa capa;!];H:.a
·OC'I·BapeHa.
. JIIPYTH _ie ·H0l(-'OCTaTUK. lll'TO, 'IIOpe;.( Jie;::t;oBD-J'bHe capa,Jih0 :ueby IIOMeJf.YTH:M OpfUHJI'JaUll jia,):£a, H0-Ma -llli ;::(O.B-Q-Jbf!C IWO·P;J;IIJia.JUi.].e :Mel)y TI·Oj.el(JHilDI t:Pe.z:~epcwuurM }e.n;nmrl(a].ra. Oc.Tahy K-OJl TIPHMe.Da Sl{·PaBCTBBJror
rr-p-ocBehirnama. CBa.Ka OJJ; M-t~JCOBHHX ODNLHirJar(Hja na ToM .ce~ropy paaBJrja. Be.m-my JI3.IJ:a.Ba~my .o;eJVlTJIOcr. 36or HeJ\-'OOIJJ,ll;If.HILpaJ&a. Hnje :pemo
.,D;a ·0 JICTOj .CTBapH JIHIHY CllJI ll ,.CB.Y.J;U, JiaRO 6rr H3Becne IIOIIYJJaPHe
6p.orny.pe, ,I(06Do a5-paQeue, O.J: Jl06pnx c~·PY<IJL-a-I{a, ~nnyji&PJIO JramrcaHe, MOrJie RDJ10 JJ;u6po .n;a ce :roo,pacTe u y ll:·PYrJnr d)e,J;e;pa,'IHH::U je;:(nHIII(a:-ra. ·CTOra '61! .BPJ10 1\JOPH·CHO -6IJJIO H'3:!.10H>TIBa-nr II·pmraraH;!l;UJI Ma.-•re·pll]I3.JI Meby 'J)a3-HIH1 Q}e,JepaJI,l-IH'M Je.JJ!HHUa)fa H ij)f13JfH·M J-IaCOBIIH1f
.CTBeHO JIPOCBehiiBl:LThe
-pa.r.m OpraHJf3afi~oHIDI ;riHTaJbn:Ma, I\.a.J\.0 6H 3"aH·CTa MOMJI O,!I;TOBO,PHTII
-iff3,;MjBJb.B1iO_i YJI'D-3-H, jep ·CY '110 y ClBa:p'rr 6rr.Jie ·CBKIJ)Hj'e, a II€ .aJ\:TliBH.·
Tpehn HB.I(OCTaT:lK. Y pa~y aKTHBa 6H:O je y TQ:;ue IIITO CY Oifli OKIIJ'JbaJDI ca:_~.w Beh ·x mra'Ie aKTIIBHe mene, yYje.cTo ;.':{a -Ge aKT:HBHL\ra o6y-
xBa.ru naitJIDipH 'KPYr meita. _II .n:a ce n one .aamrrepe-cyjy :no 'IIO.ie;:pr·Illf).{ IIlfTa1blD,£a.·
MIIJIHI.(a CTaJuli, npeH:e,rr..HnLta
fpa,11;c~or
o.a,fiopa HoBo Ca.!J,.
J-mra.JtJla je .n;a ie y HoEro::_~.r Ca,n;y
Ha.POJJ:-H€ B.Ira:c·nr OTBOpBJIO HII3 YCTaHOBa
JLpyrarprriJ;a Mmmu;a G:ajrrh
TCCIIOM
-aa
Ca-pa;pb·O·M
LITO'M•01t
A<f.l-.i_K
li
SJte·uu .n t:J.mjl(rr. TaKo HoBJ:r Ca.IJ;
-~a.nac JFMa
8
o6JJ;amrmTa,
1 nopO;'J;ITJIHIIITe <:a 18 K-peBem, n 2- jac.rre, 1 riPe.':(yaemo o6;uaHJIIII1'C,
:~;oinJrHmre, ;D:B'Iil::t xo:rrrl)eKunja., ,D;e-qja :J..f.TieKapa.. n [l.lJei\D JieT.a- o6.i'(a·
HlflllTC
Jia
»Y
llY.naBy.
TUKMIPJel&Y 3a
\::,_ K-OHr:pec ff[[J YCIICJIII CMO
iel(IIO -06;J;aJIHIIITe y d:>a·6prrrhi. Tv }rajke ~Kan:a .n:olw -na
cBo.fi.v ;:~;eny, _IwJa ce .x·pam~: :r{pa.6piPIRoi 1teuan.
.l(a
OJ.BOPH-MO
rroca·? ,IJ;OHoce
HMa:Mo _Ta.EJobe .I('06.po ypel)euy Aeq ~Y K·OJ-rclJeKu;Ir.iv r.IJ;e :}ra.jKe ~o
-Oli'Bajy noTPe6no o.n;e;~ro H ·py6,'be 3a. ~cnoiY ..n;elt.Y.
Haiiia ·o,pralli:l'aar~rrja mnra.JI~e cBa'Ke. ro;:(mre -Rapo:~no.i .BJiacTII na
·-Q1PraJUI30BaiD}' JieToB-amrnrTa. Ho HrraK cBa nama .lleua He :}r·orv .n;a O;:t;Y
Jia JICT'O·BUJne. 8a110 CMO OCHOBIWIC ·Ce30HC'1W 06;::t:aH-IIUITe 'HU }J:yHaBy,
opranrr·sauwja):ra. TaRo 6HCMo npamvmo liOTJirr j:{a 1WPHCJ-Info--Jiaiire ua.j·60Jbe eua.re ·aa,_l(CJIY :30.),ULY, liB 6HC.).f0 TPOIIIllJIII .a-a HC:TY .CTBtl.D BlliUe
·{'lf<ll'e 1rero illTO ie noTpe6no, a n. ·IIo6oJDIIIaJIIr 6mnrd K.na:::rwreT namHX
liOTIY"'la-pmrx ·He,J;aEJa.
Ha .oBaj rra-qun, ..:\-mc.rrllM, ,na 6i:-rc:Mo, ycrrocTaRlbaJbeM JWOP.IIJIHH;onn:. a IIJia.HoBa ~racoBHIIX oprmrwaanrria, Mel)yco6xn}r MaMeiDHBaibeJ~[
u-al(aJDa nojezumnx QJe):(epamrux _le_.J;IIHHIJ.a H -Beh-oM -6-pJl:rO)f .ga;. KBaJIH- ,
'ler Ha.mux IIWII.YJia.pmr:x 1:fa,.'J;a.H:.a:~ uormr )(a LIIOCTJUHC"M·o ~.onr 1mo-ro
_v
ROMe -3a npeJrre· JI8T1hHX 11ana 6opaBe ,!ie:o;a -qn_je cy 1rajli.-e .sanocJiene.
-l!·eua TY ,[{OJia;ae .Y](YTPO, 6oDUBe l(BO .D;Ulf, 1\.yTiajy ce H CV·H'lajy Y,3 IWHr;poJIY ..IJ:CJIDD'Hltx .n;warrp.ua, .n;o6.njajy K xpa;::t:y, a yBe~Ie ·ce' n:paha,}y ItYhH.
.
·Oc-~oBaJI_H c:w:o 1r .n;ojnmnme .rnpn rba6Pl-fl{H cnrme. Majne TY ,n;oMoce CBOJY JJ;O·i~H'fla.,::J; a.a Bp_e-Jw .pa.ua. TJnre ce ur·OCTirrJro :r~a ,ce pa,ruro
tB.neM:e :6oJDe HCROPifCTJf, .i:e-'D· Ma_hw 11 ry6e :Muom nDeMena ua.- .IIO.imh_e
JJ:eue. Oc1ru TOra ue ·6:omrv T.l(e ·he ocTaBHTH. JJ;eTe .l(OK.--CV -1ra ru:ocJiy.
· Mu CMO OCJ-ronaJie .Jle:qjy :1fJIC:K.a.py, rwia ire -cHfu61(eBe·:Ha .:~.meRoM
l-1: ):{.pyrnM 1>-IJIC'f!HHM ;rr.pO.H·3BO.
.'lJI)-fa. :nc}']:·ve6JtJDI )(eiJ;I-I, Yne~Ie MaiRe, B:pa·iha.i-yhn ce· rra "IIICTEJe c-a Jl~UO:M, cnpa.haJy- y 'MJiexap._v rr .J:raxp·aHe ,I~ertv
<MJieKo.:M, rDlf30.M. J-I.)(.Jl., ~~VTDO Mana o~paonda .n;e-ua lfrrie llra.itKe JPa.l(e
~oJiaae na ;:J:OPJ'f!art. Ma_ -)wrv MMIPHO .a:·a rr-ohy .ua· rrrocao ;pano M ,.u:a
'!He 6DTIHY 13a ,a:O·Dy"<:Ia'K. .n;e:o;rr, jell ra- .IIe:o:a ,1J;·o6u.iajy y :MJieitaiPH.' HeRH
d:(aH ·caM cToia.rra: y Jiamoir .):i.rre'!taPH. lloru.rra je jCJJ:Ha 1le:nohHir:a-- ·;Ha· .!W.,py:aR. Y· xaJDifHIIIJ)I ,>rapa.heRoj. y .ua.mo-j ltOIII'be'R.IVrhr 1-r ea. ·:rr;rpauoM
lWJY -CY l-f3Dal(HJie .Hallie mene. rJie:IJ:a..:rra 0a"M j·e H ·IW:M:HCJni..r1a:
-)>Jie.rro jre mrrBe·rn y _ie,~:m·ou :rpa..IIY JI Gcehn,rr KaEo -cy y. r-beMY
·Baopane 6pa·aZJ;e, K-aRo err HC.IIITO .l(orrrpnueo )(a :pa.J:I'Hff ·HaTJO,!J; To.ra rpa,I(a
6oJLe -.JR'.JfBlf.«
Jl. -p
OJira MuJioruesuli, ceKpeTap
11.. 0. IJ,psenor
Kp-cTa
Ja ~Y c-e Y -cnoM 1-I3JTara.IDy 'o-cBPRYTII :ffa _.Hi313e·cne . .aa_ie;om"T.Ke
paJJ;y :naiUJIX ua.COBHHX onr:aurraamria..
Je,11;au :O.:J:: He.n:ocraTa'Ka je·c-Tfl ne..'l;OHO,;bna_ Jwo;p.n:rrHau:rr.i-a -MacoB1-nrx ooranrraarnqa nprr ·m~pamr 1-nnxo·sux rmanoBn.. l{e.cTo ncTe 3alla'TK_e
noc'11aBJhajy ce6rr 11 A<,D:iK :u HaP·OJ:HJ-i: ib-pou-T u U,pneHrr <RPCT _H. Hapo-i~
-1-ra oM.ria..'InHa. Riw ru-pffife.p. Tai{Bor aaJe.J;JLlf%-Dr aal(aTK.a vaeh6.~o ·aiPan~
Re~'I·OCTane Y
:j
-s
-;;
' •
J
'
~4
'1
~
Bmrre ua
TIO.~y
npocBelnmaEJa
napo~a.
JipaHKa Ca·B.Uli, ·ceKpeTap. l(o-M~nera 3·1 cou;HjilJIHo CTap:albe· q,HPJ.
.IlOTWKJia :6nx ·ce m-ITaH:.a ·KOO:p,J;.rnia.rurje pa;:{a .uaco11mrx opra.unII !pC·COpa l\.0.}1! 'J)a,rr:e .no 'liRTU.IbHMa 3alllTliT0 MQ.T0·D8 II ..'J:CIJ;e,
lOP JB ono ·CJIO.irteuu npo6"1e:M JT aa..·c-reBa .l(a }[y -ce ·,cBe-c·rpa.n.o IT,Pluraarr.
..1\·fa ,n:a ce RO..J: nac .llOC-ra ypa.,.T(JIJIO no ~ur.aiDY· Jle'I.ie .aamTHTe, MH ne
J.WJJW:lriO DehH .rra CBH- ·oprann )(-P*aBRe ynpa-Be y 'nrjn ,ne.rrmwyr Pa.lla
~tti~H_ia
I
·orraJJ;a )(C'Iia .aalliTJITa ,iJ;OCJ'a pa.;r~;e .JI .Ila rrrpf.iBIIJmo· ;pa.ue. Sa aarnTHTY
.J:leue y.rraJRy -ce u orpO·.MHa -MaTePH.iaJina. ·G'JJC.J;·C'TBa (4 urrmrjap.n:e ·caMo
·•3a 1947 r.),, a ·ana
liTiaJ{
,IJ;aJiei-;;o '3aoc-raje ua<t" yc;rrexa
rrocTHrHY'IHX
na
· .ZJ:PYrHl[ :·CeK'J10plma. Op.ramramnrje A(M·K--a, 'KOje HMa.i.Y neae ·ca. TepeJIOY ,KO]·e JJ;OJia3e Y .CBUIWl(H0BHH ,l{O~r-rp ca. Majna:~-m II )leUO)-f II naj·:60.!M MOry .l(a yo-qe tiiPo6.'1eMe I<o.iJr .ce nooT-aBJbajy Kao n cBe nponY-cTe
IW.iii ce Y pa..n:y ,n;eiiia.Ba.iv. rpe·6a ,n;a 6Y..!l:Y HHIII(rr.iaT·OPH aa pem~Bmr,e
·•CBJIX TID06JieMa Ir-3. 06JJaCTlf aanrriiTe .IJ;el(C. rf.O .ie If ·aa):(aTaK JW jrr HaM
i·e .l(ao V ROlir'J)ec KIIJ.
Y IUifPOKHM MRCa}fa
napo..'(a
I-IHje jo-m JlOBPJDHO :pa3BJI·
jeua Jby6a.B ea .ll0IJ;Y II llOlll'TOBUH>e •IIpe)!la ,.ya_il(ll. n.vamoCT je naure
i:mraHJI3anrrie ;:r:a OBY Jny6aB H rr-oiii-roBalbe ·Da:omrj·e. Ha .maoTr)CT, ·1-m HaJvra.a.r-uw JI KO.ll -TIO.te.D:HH-IIX JU)0TCTa.BHl-Irut IIaiiJe Ha'J)O,i(H0 BJI&CTK Ha He ..
;paayY.eBaThe ITpo6JieMa JJ;C'Ije 3a.IIITIITe H IIe.!J;OBO-JI>HY 6--p.lll'y 3a Jr_,HXOBO
Hamer
I
I
�109
rpema:sa.H.e .. OTY.ua:':rr.po:uCTH"le ,l(.a Jiama o,prammaiJ;Jr.ia Yo;pa ylllopHo )(at
YEa3yje ·Ha ::O:·Oj~IIHe rrp06JieM:e ill HeTipaDJrJIHO·CTH, ,ll.a IIOCTaBJba HSBe~
icne sax-reBe; a.rrH cne TO ·'I!Pe6a .u;·a. 6y)I.e o6pa.sJioJReuo n ca KOUK.per-JIHM rro.u:auuMa.
]lanac .Ie· j,e.I{&H ·O~ HajB&il~HH}HX 3a.!(aTa.Ka ;pa;~; lla CIIPOB0hen,y
y :;r~HBOT Y,pe)J;6e o .l(e'ljm,r o6.LJ;a.HHIUT.H:1-ra :H jac.m)[a. lloHomelhe Ype;:~;~
•6e je Te:rt !ILPBH 'KOPaK li TO HajMaJI,H Iwpfwt. Ha ·1epeny IIOCtaB:ahe·
•Ha.M ce IIIITalbe lta)J;•P·OB.a, cran6en{)r tboHJJ;a -H j101rr. IDIOra ·',n:pyra JUITa:Ina. Iwfa he ce -rennw Mollir !pelliaBa·nr. MH Mopa.Mo nMaTII raqne·
·rro.n:arKe o 6po.i[y .mena n .n;el(e y ;rrpe,r~;yah:Fi.Ma WL -Hame11 'l'epeny, y
Eo:Me .npe,!];yaehy je no-rpe6Ho ,D;a -ce ·OtBope one .Y·Cla:none. Mn Mo.pa::.ro.
<3HaTir .D;a Jill fie_ '06 YC.({.OpO Y H8KOM ):[8CTY 'Pa:3-BHTII He-Ra lfH~1.YCTpUja,.
.IJ;a JIH lie 6IITH II01lpe6na meiiOKa pa):(na ·cnara m:.Q. Ha -repeHy MOIRe
~Ua HaM ·ce ;I(ecn .21:a ·ue .MO~RC-3-!0 o.:r~rax OTBOPHTH o6I(amrmre, neh ORO·
<Mo.pa .n;a Ce 3H,!la., "ie ·C.Y JHUI SaTO CBII ·OBH TIO;:(.aiUI -·IIOTpe6Hir. a :!ICTO
TaJW II ,Ua 6UCMO IW..J HaPO,l(ifHX O,I{6opa Y ·CBOj OIII'l"·PHHH IIOCTaBII~1R
oBa.i rrpo6.n:eJ.r.
Ha~a ce .iolll YBBI~ '-ICCTo • llernana .ua H;::(e:Mo na perry 'ifn.po.:unrx
-BJiaCi.fli. Tl·. illa .paJl)IDJo .mro IUTO npe.a: Hac -rroc-raBJ:b-a ua,po.una BJiacr.
M-H -GaMe .H:Fllta_l)a H8 [l-lJ0HaJiaJ3-IE\fO IIP06JieMe H Jie .pemaB&\fO HX, HIITU
HX-IIOC'l'a.BJ.ba:MO upe.n; .Hap•O)J;H€ ·0;:(60pe. 0BO je RYHtliO, liM-IT 6HC:MO TO>
iJia.i:6o.lbe Mo.rJie .n;,a· YJPa,IJ;ID:Io jep CMO y .n'aiTemH>o.i Be·aii ca Ma.iRa~ra.
Mop_aM ~a JIO)l;By-..IeM .a:a ce. ;p~.n; :rro ceJ;.:o;njrr _Ma.iiKa n ,n:ere o-5JPI'HO CBWJ;e ~a ]8,l(HY 'APYTfl:P-lillY !IWja .pa.a:n· .y .MliliiiC;_apcTBY II _n;a. ce.
•C-Ma'TIJ)a ,n:a ]8 TO ,ll;OBOJbHU 'B83a ca peCOlJOM ITO TOM .CB.KTO]}:V. To .:uopaMO>
or.KJ.IoHn:rlLGrupa,r:J;IDa ca ;pe·copinra Mo.pa 6nTn cTaJI-Ha II uh.u Ea npo,l(y·6..nuna~ny. Ha rrpu~ep, ·Ornapalbe JJ;e'l_inx :III'lJamrmTa jb BeoJ.m ycrreJia aitll;Ii]a. _.:\.Jill . Hll_jle ;:(OBO.lLHO •Ca~m -OTBOP.H'Tli HI~paJI.H·IIf.l'B, C'K_ymr;.rr
.ue~y H O.l(PB.UJITH .n;e:acypny_ IIo-rpe6a.Ir je JI 'lY Ba.OTIHTHH pa;:~;. Jacno je·
~D;a He MOJR€MO 'DPaiRHTJI rrpO(/JB-CIIOHa.JIHB~ Bl1CIIIITa"'e, aJIH MH MOllteMU
·name ,n;pyrawru:e -ocno-co6rr-TJI,· ya "CUPa.)J;Iny ca rrrpocneTHJ-rn pa,rommr:Ma,.
):(a, uame .n:~mY-P-He .Il'PYI'aPHIJ;e ,J-ra mpaJIHll!TI-:!:~Ia rr .nacmrmo ;a;e.rryjy·
na .n:e.u;y l\JO.la ·ce --raMo JiaJiase.
Ha 'It'Pa ~·.v 6ux - XTBJI~ ac-raKHe}f IIHTa.IPe uo;::t;eJie xnaue 1\Ielw·HaDOllHor. :n:e'!]e-r. (boH.n:a. 0B()){· ,I{eo·6oM j1e oOyxnaheHo 600.000 .D;eu:e,
o6pOKO·M O,ll; 300 'KaJIOPJI.ia. lio Rpaja jy:mi 'llH 1IHCMO :VCIIB.ITH ,I{a o6yX'BaTJIMO 600.000 ..uen:e TOM XP:aHOM, a XpaRa JIBJIOI .. "}( Marai(HRIIMa. H
'M:H nocTa.BJb&.\IO. mrra!-n.e · .CHa6.a:enaJba tMJieKOM. H He. -caM.o .ua HMaMG>
600.000 l(e:qe EO]Hl[a ].e IIO'T-P66Ha Ta X'J)aHa., nero HX liMa},[() ··II )fHOrO
•mrme. AW/E ce OBbJ:e mrje JlOBOJ.DJIO '3a..rro,RHO. 0Ba ..!reo6a · Ra ]16oJ.be ce·'lt(ome lf3B'J)JIOITH ~eiW YCTaHOBa, rrpeKO IIIROJia. .ciBapaH,eM J{e'l_iHX
KYXHiha :II •cneuH 1ammx n:e1rrao~ aa .n:eo6y ome xpane. Bmi-O ie . Hepa-3:VMeBalba ua repeHY li ,r~;o-6u_}a.JIJr CMO '!ecro o.[(roBOP: l(a cy TernKohe--oxo OTBapalba omrx KYXHH>a JI ueu-ra.pa orpo·:u:rre H .a:a ce He. lwr:v npe6p.oJJ;HTli. MehYTHU TO -HHje Ta"'UO. Y -GTBUPK mrje -6:n;ro JJ;OBO.J)lro aaJI8JI'aJDa.
MncHilli <bon.a:a ,n:aTa .ie o6a.Be3a .n:a lieMo -roRoM .-eerrreM6pa o6yX-Ba.TliTH 600.000 ..uen:e TOM: x.parro1.r. A1>JK ·MO.il~e v -oBoMe MHoro rro1whm
O'JI~apaiDe xyxmna -Jt XORTJ)OJIOM nparuume .n:eo6e.
Po.D.Ha reopr-ooo, P,YKOBO.D,HJiaU: c,eKU:Hje ,MajKa H ,!J.BTe"
o,rJ;6opy MaKe,rJ;ouaje.
'DPH
r ,llaBHOM
lfcrroqeTKa .KO,IJ; Hac C8K-II;Jije·'·>J:MajKa 'II ,IJ;8T8« HHC.V~ 6IIJI8 O·praHJI·
sau.uono ycmpmheHe HH -opebene. CBaitH "flab cy ce Meii>aJIH · IbHXOBH
"tJJiaiiOBlf, YC.Jie,'J; ~Iera RH- rpesy;rrraTH pa;:J;a HH·CY MOrJIII 6HT1I IIOTIIYHO
"3a,'J;OB·O.lbaBajylm. 1\.acnH,i-e -c~w opramr.aaunoRo Y"IBPCTHJIH ceKl(Hj,e, ;pa.a:
JI0;:{8JIIIJ1JI Ha ·C8Klope, a ':lJIUHOBe ceKUHje 3a;:(ym.IIJUI Sa pa.n; IIO •no_ie.;lHHH3.I COKTO.PHMa.
lla 6H C8IU(Hje ))MajKa H ,I{eTe« IIITO y-cmennruje :pa.;;!:I:IJie, r.n:aB~
Jill O,J;60.p j,e ·O:J:P.iltaO ,Il;BO,':(H€BHll . -ce.:.IHHU.P ga ipj'KOBO.l:UIOIJ;e -ceKIUija
.,cpecrmx o;:J;6opa, na 'EOje:My ce roBOPHJIO o 'o-prammaunorroj CTP.YKTY.PH
· ca:.re -certun.ie. Ha ce~muapy j-e o.z:~pmano JI ie.u:uo ne.a:aroiiTKo n.pe.\ltlBarno
Bemum He;~;ocTaTait .namera -pa.n;a je v -r.oMe lliTO HHCMO ,n:o'BO.'biiO Y'IllHIIJie ,IJ;a -cTa.II>e nanmx .YCTaJIOBa ,n;e'-I.i-e sam'I'Hre 6.v.ue aa..u:o-.noJnaBa)yhe. L(oca.J; ce nucy rmpoua..rr3.3n.rre QJ-opMe pa.a:a Koie 6n o6es·6e;a;n.'Ie ntnwh mena y -pa,IJ;y yc1anona. Ca..Ll ce IIPH1IIJIO CboPMHPaH>y
runnBa KO.i-II he 61ITH ,I(Irpe:KTHO IIOBB3aHH -Ga ynpaB.a:\fa rroje,':(HHIIX
yc-rauona H rro~-raraTrr ILM -cBecypcpro Y :pinY.
RaO ENID BW~RaH rrpo6Jie.M y namoJ ·Perry6JIIIUR Jio-cTaBJba ce
rpe..JOBHO rroxal)albe IDKOJie on neue ,I(OpacJie -sa IIB\OJIY. 36or -HenoBOJI>uor .paay:~.~eBa}ba -po,J;IITeJI,a ;il;eu:a ocTajy ,n;a lJyna_iy vBue· 'li ne ·O,I(Jiaae
y IllltoJI:/. 3aro- joe ITO'I\pe6HO JJ;a CBC GBRI(irje UOMOI'H.Y "Mai!K-aYa -ca. CeJia
-opramE3Vi.Ylm ·3n.ie;;:mr'IKO, n.arra:Memrnro "'YBaiOe cToKe.
Hame ·CBioJ;nje -cy nocTa pa;J:nJie na 3;J;PaBcTBenoM n.pocBeh.rrBalby
Jizeua, Te je y ono.i ro.J;HH-II no !K.paj1a J.mcen;a ivna caM:o y 15 o;:~;6opa
·OJ;pJIWJIO 488 ·TI·pe;{U.Balba ca OKO 30.504 CJIYIIIa.Jial(a.
Jl.para·Hmdi:, l(JIUH' CBKU:Hje ,MajKa -H JJ;eTe11 npH fpa·)J.CKOM O,!J;6opy•
Y cnoio.i JJ:HCX:V•CHbr .ocBpuy.n:a ce na11If.Pe ua -'PeoprauE3a:o;njy
CCKJ_J;Irje, cbop-MILpalb~ a.E.-r-HBa, a- "3aTlliM Je 'f.OBO:PKJia 0 pesyJITaTHMa JIO·
CTHr1IYTHM y )),lle-q_i•oj JreneJDH<\ li ·O ·I-r3Bpmanmny iJ:;pyrnx: aa;:~;a--raKa ceK~
IUde »Maj,Ka II .a:eTe«,_ Te je :Peua:
))Hama cxunia .ie, nope)]; ocTa..n:or. ~a ·6JI -ce II·PY.ii-ama m~o Beha
TIOJ.IOh JRerra:lrra T·P.Y..a:Fmua.Ma, o-p.ra.nu.aoBaJia -Hspa,n:y _iennoo6pasmrx na~
Jteru. aa -r.py;:unm;e. Omr mme-rH -ce npo,najy y. rroce·Gmnr 3a::I·PYmHH-M
npo;{-nBI-IHU,aMa, a -cOIUI.i•ao'lHO yrp.o•.~:r~emni meua.:1ra ;a;o.JeJDy.ie ce 6ec-mmT1I-O Mn cMo TaKohe IID-IIliiJre .pema.BaH>Y l[[lfTaiha :rro60Jb1UaJI>a. ncxparre
Jiarrwr cTafroBHHlll'f.Ba IIIOY'laBaH>eM mena o ua':l.HHY rrrpnrr.PanJI,-aJba x;pa.~
rr-re .. MH Jiil:a.l\!0 ,lJ;OBOJT,He IWJ:np-nnre -·IIOB-Dha JI .TO j'ja'3HORPCHUX, a~1IH HX
nauro meue ue 3ua jy ITPIL'Pe:hrrBa'llii sa xp:any, a Reiw -ce '-ia:E\. :n ·He
1WP1f·C'TC Y IICXl)aHH. ,36ot• TOra CMO OJJ;JI:V'HfJie ,IJ;a opram-my_i!8.MO JI8KO~
.IUIKO ,lJ;Oc.mhrfliKJL.)f R:Y:PCBJ3a IT ,n;a ITa. Taj JiaqrrH IIOMOrHBMO jlteHaMa y
ITPJHIPe~IaThY XlJU.He.
IlpJI ].faTe'P}rn-c:K.JIM ,l{OMOBILM·a, Y .K.OjHMa ·6o.paBe· Ma_irte IIIlJe,l( iiiO.po}ja.i, O'PrammoBa.Tie ·CillO RYPceBe -sa nery o..uo.Ma,:pr .n: Ta.Iw oue BPeMe
-c;w-r 6o,paB:Ka Y ,!:IOMY ltoPIICT8 3a CTIIIJ;afue OCH•GBHOr 31I-a-Iba 0 ·R8!3H:
.n:eTeTa.
I
,i
I
�1!0
OJira MHBKOBJ.di, ·-PYKOBOAlfJJal( ":-eKUHje ,_MajKa." ).l8Te11 npu
~ o,n;Oopy Cp6nje.
J:enoj•uru.e 1
-pytnwu .pa,1Y ,l:I'r.::t:: Y •ne!Krr:l>f
rJiaBHOMl
Ce.KIUI.ia »Majim tH· ,u;eTe« II·PH J'JiaBHOM oJJ;6opy Atll.i:K CpGuje
o,n; II xonrpeca .n;o .rHtRac 6aBHJia ce yrJiaBiroM 3JJ:paBCT'B8IOIJ~.r npocBe·frnBalbBM H Yita3HBiHbeM un:Molm tMajxaMa ILPH BaCtiiHTai:oy .n:ene.
CBRilH.illi [IOCTdje aKT-JLBII f.lf.HBROJLOra If ,[{e'Ij1IX J18Kapa.
fiaCaJra
Upn
Ro,n: Hao JRBHB csy,n;,a ·IT·Oxpehy mrralhe -ocrrun.m:oa rrdpoJUL'IIIIIITa ..
H o6,u;ammura. Ha jsehn rrpo6.rre}f rrpu OTBapaH~Y OBIIX :vna.noBu,-
6no je Taj IliTO Jilll.i:e 6uJio
U3,rrm£3JM OB8 Y.CTaROBe.
Ype):{·6e Jto.i'a 6rr o,:~;.pe,n;mra
JVO
orBalj<"L n
3aiiiTHTJI ,u;eqjer au.pa&lba 1rama oprUJirraar~uj.a :rroimaiDa -cBe Belly
rraJI~lby, 1I 13a B.P8).fe »Lle<Jje 1Ie.;J:8Jh8<<, ItaO lr ITOCJie JUe, O.J:PJitaH j.e liH>J
,npe,u;asa:H:.a o uean ):(eue. Y CeJ:ocKO)r 6aaeuy .meue cy opraun3VBa,ile
'IIP8l','I8.IJ: )l8Ue M, rTIOillro je R.D'IIC1a1'0BaTIO ;:~;a mm 'Be1u Upoj Gv]e-t.Jfe
.IJ:e.u:e, CeR.u:rrja ·»MajKa rH ,ll;8Te« :ie -liaCTOja,Jra ,Zl;a ce .2(81UI noselia CJre.n_oBaJDe x.pane. Ca po.IJ:HT8JDII1f~ i"e Tmwhe O:ZlJ).nam ca.cTEUia'R. H Yimaano
JEM lWKo 'DPe6a ,u;aHeryjy ;J;env_ 3a ony .r~en::y j.e oprmnrsoBauo·H ,:reroBaJIHIIITC.
...
lloMoh n ·6pocra sa ;a;e•lja JI8TOBaJiuurra ·6HJie cy cnecT.paHe. Bemum 6p0j n~:eua ·mrrao je .-ca .n:euo:M Rao rro.Mohno oco6.1ne. Behmm c.pecrm·x o-pranHaarur.ia A<D/.K, y ·mro-paay~ry ca uapo,:~;no:M Biracnr, opraurrsoBa.n:a je -cnoja JIORaJrua .rreroBamnm·a. Tmwhe jie 4.000 ,n:en:e ll3 ,n;ec1:rnx
l!O.MOBa y HP Cpfu(iu JieTOBaJI·O ITO IIP,HEa·"iHRM p:m..raliHliCTBH}Ia. nena.
cy Bp)IO :pa,u: o npnwne.ua Jr ,n:o6po ]feroBaRa. Up_e~Ko .pa,tia y i)tv:mn~r KY.xnu,WMa o6yxBaTHJIH ·ClfO B8JI1l'I\H 6poj :.>R.eira. lJrpH 'KYXHlha:Ma JIOCTOje
a:KTlHBH meum IW.iilr 'BOJH' pa:;~y.Ha· o ,D;eiRyp.cTBy, eaTnM o ro6p.a~n 6amre
1
-c.peaOBJ::I:M:a. 1r0cro.ie a.KTHBK aa.
c-Tapa.reJJ>'CBTO, a.JI.H OBO:\! IIIliTaH>Y C.WPW.ll-0 HOCBern:.dl BG:fiy IIIaJRIDY, no~.
liiTO. ra Ji'3BecHe Harne oprarmsar~nie jorn HHCY os6ll.ll>IIO cx.BaTnJie.
I
llD·H I'JI:a.B.HOM O.J:6opy cRopo.·:~e' ij}o;p::\mpaH upamur: .arnJJ:B. Y Eeo-.
ca·
J'PW.J:Y H Jie.K-IIM 'C1P8;.30BinFl. n-o·ci'i)je no.pe.J: 3.L.(PaBCTBeanrx n· npamm
Bt.'TOBaJIHurra, IW.fll iJIHCY _j;Qilll :pa.a.eurJI-a 'Y IIOTII.\'1!0C.lf··CBOj-:pa,u;.
!'
,Ila 6n ·ce 1ILP·Ol(€1Har . C.Mpnvoc.r:.rr ,n,eo;e nud npe 'c:MalhH·C?, .Mopa.Mo.
Pa.J: -no 13;-J;paBc-:memnr . u.poGBelHrBamy lll!POill.HPHTII ;J::o n-oc.Tie~JDe a-<eiRe .
y ,C6Jiy_ Y TO:M l(liJb.Y ·C.:MO ·IIPHHpe:Mli.JlU ornapalbe ·6a6JFII{e .IILKOJie Sa..
illtllii1.'a.JH\.e y llptra.peny,. nonrro ia:1ro ·uo&roj,rr rJnreK.O'.rro·m:wo o;::):e.JDeme
lrPH -Go""IJUIIJ)I, r;I;e he y•Iem>rJ(e 1r-ohu .mpaKurquo ·.u;a. ·P·a,u:e.
I:bmMo Y
liJiaHy JJ;U. rO)JII'.U'HH:JyjeMO ;:J:e'Oe'TO)JIHeBRe .ffi.Vif)CeBe 0 OCHOffiiOM 3Hainy JIS...
x'rrrrrjone Ji ·o·;:~;ro::;a_JJ:el(e, 'IWj1e he TIOCehnna·nr UTil cna\ltOr CeJia .rro je,:::t:LH:a.
, -'Rena.· !I ope,!{ TCJ>rft ov~ra.miJouahe:.\w Jma ·ce:\mua.pa u :pac-rypaJne 6po.
ury.pa Ira ucre o6Jia.cTII.
·
Harna oorra.nmaau:nja -raiwbo ·nooJrryk cnaRoJI:nenHe 1JOTpe-6e .a..:eura.
ll IbiiXOlW ,:::J;el.(e II lbf'Tepne:!f:IUIIe IH[l. lb}[X·OBQ).[ ROJIKT,l8iHOM .perna.Ba.H:>y.
Ha -rrprr:\rep 'y ·Boorp·a,J;Y n ,n,:pjrrnx Behl:!:M rpa;wmrMa 6rm •ce rwja.n.nroil1iP06a:e:J ona6~emuna ;:tOI(e
,:\orJieRO:.\I. Ha lllH!IIl(II.iaTHBy A<DJK cPopMlf:pa.na
j6 JWMlllmija i:KO}j, je .H'CTIHTaJ(a.
J:a
CEe
MoryhHO·C:J';li •Clia6,u:eBaH:oa ·li TIOMOrJia.
nd ;u.po·6.rreru: :pemu. J:I.oro Ta.KO y n.rra.ny iHH.iQ 6u.Jr.n ,u:et1jnx Ipirrerra ir qa,:pa.:i:ra. CeRinria >>Maj1ta 'II ,Il;8<1'e«. 'llP·li rJiaB:ii0::\1: D:U6opy YRa3aJia.
jo .n.'!ac1Ii),:fa ·1ra Taj H0.J;OCTfimK 1r: {ba6PJI'Ka.)m .ie .n;a:r mw.rr··Jt.apa;:(e H
ce
OBlfX aJ) -1HWJia. ¥mUITCT<l.Jl}CTB0 'Tpli'OBlnHe H iC1Ia6,.::J;eBalha· ·ITI.pH:YllLJIO jeTaKOhe Jraiii .rl.pe,::wor ~J. ce T:p:y~mrn:inra noneftu.' •CJre.J;OBaBJe, TffiteTHJla.
raa 15 :l.ferava. ·
,
li08.J: Jf3.:\Hi CT0.:,1f npo6:Ie:.\i:. ·6e<-3.1Ipli!30)JiHe ;a;e:u;_e, 'Ii:OI)Ie MO.pa:l.!O ·Ca.'\
rrocneruTn: Imrne ·naauhe.
3a l)a'lKe .JtyXlllDfl, TirPlliTrDeMH 311I:lliJfJIUe JfT.IJ:, 'Ba.'lKe ·KJXHfhe CY }.lHOrO
.uorrpHue.Jie ,ll;a l(en;a. y:pBlJ)IH.ie
noxabaJv
IIillO"JIY Kao u .n:a O"'.YB::tjy ·
31lDaBJbe.
Ha IIIIOJbY BfucniiTaH:>a TaKohe .ce npM.'I.lPiuo 'P&!l;HJio. Ilpn ·ceKI(H.iaMa 'liOCToje aKTJfRH ne;:t:amra. IIo"<IeB o;~; >>]Ie-.:Ijc -ne;t:eJI,e« Ol.pmasajy ce
BacrriiTira. IIPe.LJ:aBarna {HtO'D·O Y CBlf.M ·ope.Jomn£a. "Y ·JoKy >>Ile-q_'e Hea;eJI>e«0TBapaue ·CY J]:e'l}e vcraJJoBe, .n:e"I]Ie j1acmrne, n.rpa,'IH'Irrra · (y EeoTDa:u ..
Ba:!'f.esy, Illa,un;y, HoBoM Cw;~:y, u 3aje"l:ap:Y). xao u ·ceaoaHma o6:ramrY ·ITIXK-I:IJY MP..r,TIHJYa .n:~Y o·6aB"eoe 3.a· .a;a.Jbe oTBapa!he o6.::~aHHmTa,
u ·Oira ·ce Beh OCTBapy,j,y_ S.a Bpe:-.re .>>Jle··qje are.;J:e,fbe~< on_raHir3o.~air.n cy·
::Jaie..'lHJI'!kH II's.rrerR m:.trouwoa H .lfa.iiKrr. Hr1te murre opranH"lann.ie ·:."il.p.ahv~v ca mmmmm.m. Ha TIPrrMep Y· 3peiDauuuv ~~teue -c.v Y'liL'Ie neny y
cTillJIIUlR npwom&nm.a ·Ita.Ro .oe raje R.VHHhn. ·y Hono:l.r CaJJ;:V Jr IIaH'IBBY
rroy"Ja"Bajy D:eBoi'l:rme ;pa3JIIHll fP"Y'1:HlljM: :o-a~DBIDia. Y Ilo:JRenmmr -cpe..3y,
lWlO JI Y ReR.li'J\r .D;IJ}YTHM •C!J)e30BHMa, cflO'j)'}UfPU!HH cy aJtT"llRH iK!OjJI :BO,IJ;e'
6pur:v rQ 'TOMe .n;.a D:er~a P8.IJ:OBHO noxa.ha.i[Y, ·lllliOJIY. Oun O•;:(pJRaBajv -ca~
cTruHRe 1Ga 'P·OVJ:HTe.Jbilll}W. "<I:aja ;re11a nsocTai1Y Ira illKO.i'Ie. u ·aaxBa.Jhy jylni
IDuxoBoM :Y~rrruajy rro.oJ~eua·r ..ueu:e. y !lliRomr ce Tione:hO,nao.
Gra.H>e Y ;:;~;e'Iilf.:M .a;ro-:l.w»IIMa·'.KruRo TIO ·rnrrai.DY ucxrp-ane Taiw u rF)·
muaHoy B&CJIJ:Ua.Jba HP. sa;~;onoJbaBa H =nope,.:~; "J1ora mro .liP11\aBa :J;a..:e Re·
IIITa.
JIIDW C~MP. HO.BI.(a. 3a -rJ.Be He,l(Oc:rai'IW rC.HOCit O,[lJrO'BOPIIOCI' H ili:.tlUil. ·Op.raliH3aiJ:li}a. Y TORY »l{e--.:rje :rre,n:e.:r:.e<c 6-pura ·0 ,[(e'liH.\£
~0:\:WB'ID.Ia ce
n·o-ia"'a.. rm. .IKerHe .no.=t:e PH"I.V'lfa ·O 1101.\r:e ,;:~;.a ce y· ;:J:O)f.Y O.>:J;pJI\:aBa pe.I( ,If 'iH·
c~'oha, .u;a ..U8JJ{a yge, BOJ."If\ pa'Iyna o )J;O:~.r-CKJLll noaprnr,aun:\fa, ·a-6Y"1<Llla.Lv
TarJaHa Mapumdi,
~
Xp·BaTcKe.
Ja 6rrx.
caBetHHK
XTjejia · D:a
MMHJu.crapcTBa ·CGo;HjaJJHor cTapaH::ta_ HP.
'fOBO·PIL\I 0
TO:Me
Rtl.Ii.O CM:O MH JI(n!Ol'JI8 opra-
Hir30Ba.ID·e ·ce.Ku:Jda >>1fajKa If ;J;.nj.eTe«. Harne .cexl(Hj;e cy y ·CBOU lpa,;:J;y·.
mm.Jie ycnjexa, jep ,cMO, rrpnj·e He1'0 ·lliTo 'cMo 1rx ovramraoBa,r:re, npa.BIIJIHO H Ha ·BDH.ieMe li3BP'llfll.Jle :cBe II·DifiiTipe:Me. 3a TO G;lrfO ltO:PHC'l'ill·JieU IIITa)f·llY KOj-y j·e lf3.J;aO r.rraBUH ·O.LJ:60p. UO [lHT'd.IDY 3aiiiTII're: Mahte·
.JI ,njereTa n TI·O ·rr.urti.my o.J:roila ;~:,ieue. 3aTnM ·CJJ:O ·ce. noBeSa...'Ie c~ :rra.po.n;no:-.r- B.:ramfiy II ·ca CBU:M }fiLCOBHH.M: '0Pra.R.Iraau.a.iaM:a rHa Tepe,rry. 0.praHH30BUJJO ·CliO ·;e-.:Iaj •3a "PYl~oH0):{ll'OIJ;e •CeKl(lfje J>Majlka K ,n;.njeTe«.
Ha KYPCC.iHIMa xoje CMD .Q<pram:rr:aoBaJie y ·r~paJI:ClKoiDf H cpecKM·M::
r~eurprrua J.fH
·o:..ro ·irope.J:
:s:~:waBCTBeiiliX
,rrpe,n;a.Bama .u;pm.amr
ne;:~;arornKa
H no.'nTTIPnm rrpe;:J;aBaiDa. Y -roMe ·cy .na-:lrf -1nmro m:mwrmr Lrpy:roBH Hl3-.
Il[ljPl'H}CKOr PY1Wll0:::t:C~Ba... 'To j ~la.JIO Jour BHITI€ .o36IUb:.IIOCTlf l?MY KYPcen.a, KbiH cy 6HJIH Y.C·IIj-e IIIHif JI IIO TO·Me llfTO ee 1ia ~lllia BO,i:{HJia.
'"'RHBa ;r:J;HC.KYCH.['a. 3:r:~;paB-CTBeHa ·l1'j)e,J;aBaibU O.'J;:P,J\:aBa.Jur 'CY ,:a:py.rOBII JheKaPJf II 1fC;I;Hl(H'HCKe ·CeCTPC. ffiO)JHO}J10 _ie '6HJIO IT TO UITO< 'CY Ce TC"Ia~
jeBU O;J;PmaBa..'IH Y 3.-"0I:PaBCTBOH:li.ll -cT'aiUUJ;aMa, "o6,J:a.JIHillTH:\fa, O;::t:HOCHQ.
v TaKBHM :vc·raHOBa:\Ia y K:O.in:\ra ·.CY ;IJ;~pyraprr:u;e ca ce.rra Mor.rre JJ:a ce
aamrrepecy_jy aa !DHXOB pa.J: • .2(3. nrpaK·TJI'll\Jr cTrrqy ncr>.ycTBa .11 .n:a n
Jip8IIOCC Y CBO:>e ceJIO.
1
'
·:·.
1
.I
�I!prr op•raHH3ai(IIjn: :Hr:panru:rr:ra <'ia ,n;je~y, IWfiix RO;!l liaC HMa.
..n:ocm, nnxra.ra:rri .cy HaM .H y'MP!'eJbHTI;e! a -H.ap•o•urry no.u:p·IllLI.\..Y -,ua.Jia
HaM je Ha-pO:I(Ha BJI~CT.
.
.
.
Ja 6HX XT.ieJia ,ua· oiiO,llBY"t!eM- ,te;r.t;am: BeJIHlUi Y,CUI]e-X ltO)IH -c.MO rri-0CTlirJie .-pa;J;o:~r y aitTIIBIIMa~ :p:a,I(elur y aR.TII-B~Ma, :paa;p-alw.JiYllli- _;pa::m:e
-t)ponry·pe li ,"<lJiaHKe, rr-o·CT.H'rJie c.Mo .n;a RaM .ce _nmrpx K.PYI!' ate,:a:a 3aUJI.TeJ)ecoBao ·3a IIITae.my, -c-aMe .mecrre :uo"'eJie oey JJ;a CKJIIJDaJY JICJ.e'lite .H3
-JIRIIIe lliTaJ..me.
Mel)y.TliM, CJia:60CT Jiaiii.RX a.KTHBR _f,e Y TOMe III-1'0 ,He ~HaJIH.3H
.pajy Tepe1i: n :ue ·IIoCTaBJDaiv pa.z:t ru:a ·OOROBY ~po6JreM"a R!O]e. -rpe6a
.{)HjeUIHTH IIa 'J.10Me Te:PeHY.
·
Mn heMQ -ca,n;a opramrnoBaTII Te:tJ:a,leBe 3a pyKoBo~-oue 1ramHX
'ceKURi'a. YqBpiiihe:a,e a.K.THBa JIRP·O'!JI.10 HR1[ ce TIOCTaBJba Y •.06,[J;aRH;nrrrora. 3aca):{-a ReMaiMO jam .iaKe II "1BPCT1e aKTIIBe .i!~en~ Eo.Je he ce
0 IMDlR 6PHHVTII.
..
,;Ja caM uaueo npe.a.. sac oC.uosae upre noJI,HTHKe Hallle
flapTnje y 6op6n aa aJiaCT n y 6op6n aa COI(IIjaJIH3aM. Ta ce
-DOJII-iTHKa TeMeJbH Ha OlllliTHM TeopeTCKHI'rl llOCTaBKaMa MapK•CH.3Ma .. JielbHHH3Ma_ H- Ha HCKYC1iBHMa H3 CosjeTcKor Case3a.
_flpi!MelbHBalbeM U <!JopMaMa KOjH OJJ:J'OBapajy .HaiiiiiM KO~
KpeTHIIM ycJioBI!Ma. KonupeTHH pesyJITaru te noJJIITHKe KOJH
'Cy CBHMa Hf!Ma ll03HaTH J;I.OKa3 cy )l,a _je Ta llOJIHTHKa Hallie
UapTujen · uarner U.K. Ha qeey ca .D:pyroM TuroM, 6nJia Y
{)CHOBH npasiiJIHa II JJ:a OHa Tpe6a JJ:a 6y JJ:e II OCHOB~ HallleJ'
.fiy.D:ylier paJJ:a."
(E. KAP )J,EJb)
-
3AKJbY'IHA PEII )J,PYfAPHll.E BH)J,E TOMWH'l
OcspHyJia 6ux ce Ha pa.D: Harner TJJieHyMa. T1pso rpc6a
lWHCTaTOB31'11 .D:a je TJJieHyM je)l,HO.l\YlilHO np!!XBaTI!O 3a)l,aTKe KOje je oiiOCTa'BHO T1erl! KOHrpec KT1J, a aaTHM •YTBP!(HO
u paspa.D:HO sa)l,aTKe Koju croje npeA oprai!HSanHjoM A<l>)I(,
nao noce6HoM ·opraHusannjoM HapoAHOr <jJpoHra npeno noje
KTJJ PYKOBOI(H MacoBHHM pal(oM Meljy :>KeHaMa:
,' '''·)'CHja ITO CBIIM pe4JepBTHMa )l,OHeJia je HOBa HCKYCTBa, a HCKyCTBa jei(HHX MOO!! Ji.e .)(a TIOCJiy:>Ke KHO IIHl!i(Hjaropn sa pal( Apyrnx. Ona je 611.Jia .yrJiaBHOM p:o6pa, jep. cy
.D:pyrapu•l(e I(HCKyrosaJie 11a ocaoay pa.l\HHX IICKycrasa, re
ce Kp!!rucrKn n caMoKpllmqK!I ocspraJie aa CBoj pal\. HeKe
.l\pyrapul\e, HCTHHa MaJio6pojHe, MHoro. cy rosopHJie o 6y!J.yheM pal(y csojnx opniH1!33'1\I!ja, ·O roMe rnra 6n rpe6aJio •Ypa)l,IITII a Ma.lhe HJIH H!lrnra •o roMe rnra cy ypa)l,IIJIH. HmxoBH
,Hcryn!l noKasyjy .11a rrpas!IJIHo cxsarajy sa.11arKe H yKasyjy
Ha ro rnra ·6H rpe6aJio ypa.D:HTH. AJIH HeKe 0.11 THX 6y.11yiinx
ITJI3'HOB3 Be:h 'CMO' tiYJIH He.KOJIH'KO IlYT3, H ITO TOMe K3KO HeKe
.l\pyrapul(e !!OHOBO HSHOCe HCTe. Sa)l,aTKe H3J'Jie)l,a jorn yneK
)l,a Cy OBH 'l!JI3HOBH HepeaJIHH, He S3TO lilTO Ce OH!! .He 6n MOrJIH H3BpiiiHTH, Hero 33TO .III_'TO H'i-i_je O,IJ.JIYL~H:O IIpHCTyiTaHO J-DHXOBOM H3BpllieiD,y. CBH }f{eJI-H'MO- il.a •HaM Ha H,n:yfieM -cacTa.H-
Ky .D:pyrapnl\e pe<jJepurny o H3BprnenoM pa.11y llJl'I! 6ap o cnojoj .ynopnoj 6op6n sa ocTBapelhe csojnx nJiaHoBa. J_(o6po je
.113 •C3MI! pa)l,HMO CBe 'OHO lilTO Ka:>KeMO )l,a Tpeoa pa)l,HT!L
MHoro .l\HCK')'Tanara ncraKJIO je norpe6y Hil,eOJIOIIliOI' 4
pa)l,a. MHoru •O)l,6opu npncrynHJIH cy se1i. KOHKpeTHOM npylKalhy ITOMOflH 3KTHBHCTKHfu3Ma sa npo)l,y6Jbl!B3fue H,HJCOBOr SHafua. 0pH TOM 1liTaK rpe6a HMaTH npe)l, O'lHMa jel!H.y
'!l!!heHnl(y: ·Mn 'MOpaMo pa.l\IITH na cBoM BJiaCTHTOl\1 Y3.11H3afuy H ITOMOJi.H ,Y3.l\HSa•!hy CllHX Hallil!X 0KT'f!BHC.TIKH!h3 J(O re
Mepe, )\a 6n O'He 6HJie ·C'IT'OC06He pa)l,HT!I Ha ITOJI!ITHqKOM l!
<yonrnre l!)l,eOJIOIIII<OM
no)l,!lsa!hy
aajiimpllx Maca lKeCia.-
�114
liS
.
/
. TaKas pal\ seoMa 'e*aK. MHoro jeCTsap Je y TOMe, 1\a Je
llS TeopeTCK!!X rmralha oHHMa
JiaKrne !lP*aTH npe)la~a!h~·arnt&asaTl! Teopujy M2pKCH3MaKOJ!! cy llSAilrJI)'THJil.
o. J T Harne ITapTHje OHifM )!{e>raJie!hHHHSMa, 06Jarn!haSaTH Il)'
HllrnTa - TernKa J·e CTBap.
·
SHaj'y 0 TOMe JOrn
Ma KOJe He
•
,
J
'e o6'aCHHTH CaCBHM Ga-
Tpe6a !lOSHasaTH TeOpHJY H 3HarH J
He HCKpllBJbaBaTH.
S)'MJb1!BO, a H'ilaK Je He syJirap!!3HpaTH
.
IIHTalha OBOY
'e):\HO 0):\ HaJBa)!{H!!JHX
MHCJIHM
n.a,
Kao
n
J
ITHTalbe
opraHH3aU'l10H11X
Harner I1JieHyMa, Tpe6a ITOASYa=Hsai.v(e IT!!Ta>he - KaKo
0
cpopMH, cpopMH paAa Ham~H J]e OA Hals~)!{HHjHx. CaApl<aj
~~~::r;,~Ha ~~;;;aalieH iee Y nporp~":JeK~~J~~~;Jj~~:o~y c~1:!
- BaH THX rrporpaMa ~H He:~~ApasyMesa KOH1<peT!rsaur1ja
nporpaMa, aKo ce IIOA THM H
ITa TH·e H <l>piOHTa. AJIH OA
3a):\aTaKa y OKB!!p)' nporpaMa M~ slBHCll npaBI!Jif!O H3BpnpaBHJIHIIX opraHHSaUI!OHHX atOZ OpraHHsauHoHe q>opMe KolllaBafue ITOCTaBJbeHHX 3a.II.aT
,
eKe TO J. e OHO qe.
no"eMO ):\0 CBaKe )!{
,
Je 6H Hac OMeTaJI~ Aa M '!
cMe 6!!Tl! rnr6JioHa, Yra ce MopaMo 60J3Til. 36or To~a6~e OJ<: aTHSMa y Harnoj opKO'IeHOCTll, Kpyrocrn, aKaMo ~Bopu~u LAaTKY caMO Ha raj·
raHIIS3UIIJH.
H!!Uatbe paSHl!X <jJopN'l:' ··,
trr:f~10 MoO:C~~hll~:r
-" ro
e3I-maTH npeKo I-bHX Mace :>KeH<.:t
y
pas ani, PYKOBOAIITII, nos J'aJI"3Ma A Aa 6HCMO 1 o noc t'!r' !! pan 113rpa):(!he COl\II
"
·
, n- "TT
seJI..,rK
r.
H cpecKHM on6opnMa l-\ Y-' )l_,
46a "a 6yAy •CBHM r JiasHIIM
.
B li "
JIH
rp..__
Tafba
,u.
JhHXOB 3H3liaJ HTJJ..
e
L.liM
jacHa opram13aUHOH)~a~~ Ha ~amiHOCTH cacraaa, MeTO,U:l pyce y pe¢epaTy saAp
0):(6opa Kao !! yonrnre cBHX I,Y"o· OQC>ba H P~!la 'f~)Kx KOj!! TA~Ga Aa HMajy rrmpoKy nepcKOBOAcnnx 0):\ opa
'
Ji pojqaHO jaKH jaCHO ):(a
6
neKTHBV, .rr.a cy .UIOBOJbHO LJ'BpCTH
HKe -v
A<P/K)
KCH\G
6rr
ry He r,incJIHM ,Ha np'OcpecHoHa,lHC paAH·ma "je A<l>)l\ Hmmr
MOrJlfi p)'KOBO):(fi'fll opr~~ll~~r;,~J0~'\~':6a )la paAC K;O jeAalf
rJiaBHH, cpeci:H H
~pa;~tiKH )l,liC~yTyje
y
JCHIOB!.P1M
CTB2llH-
KOJle~T!!B :aoJ;a::Je:ocrojalbe cern\Hja IITA. He CMe .~a
~~.a: O~~p sen Tpe6a ):\a OMoryfin 60Jbll, KOJICKTl!BHHJll
pa3paA,
Ile OA
'
aqHo 3na lliTa Tpe6a Aa pal\ll, ami r):(e Je
up>: 'ICMY CBaKI! ~
ne J, e OH nJia'HOKH, Cl!CTeM8TllqaH.
"ITITa'B ·pan
-
ycKJia~JeH,
"'
-
r,_,
.--
. n
c.taTnc~HKF!
.
y ne.naT--.
0 rwrpeon .yso~e!ha eBHI\CHI\ll~~ sa TaKa'B nJiaHCKH pa,ll.,
H3lll~ opraHH33UfljC,_ KHO ~CHO
i.1H CMO sen roBOp!IJIII. J acHO JC, A a
liOCT
fieMO
~fla1Ur ·orrc-reM_
. ·.
CBH--
)l.eHrtHje c'taJ!Ho ycaBpnmsatll 11 )J.orrylh'aBarll. YKOJIIIKO HaI!Ill O·A6op11 6y)J.y·os6l!JbHBje npllcryrr11.rru opraHnsosa!hy .eBHJ~;eHUllje n AaBaJLH caMH ll!.ose npeAnore, rrpuMeA6e, yrrosopelhe Ha eseH'nyaJIHe HeAocraTKe HTA., •YTOJII!Ko rrpe fieMo rroCrHhl! Ao6ap nperJie):( n o CTa!hy opraHH33J\Hje, H o KaApoBl!Ma, Kao 11 o ,pa):(y na repeH.y. EBHAeHrtniY 11 crarucrrmy
Tpe6a oph1HH30BiiTH 6es IIKaKsor 6npoKpaTH3Ma, He rrpernapam rrpHKyliJba>be OOAaTaKa y TexrrwH<M rrocao KojH je caM
se6n UI!Jb, seli NOjH rpe6a Aa rrplii\OHece ,yeaspwaBa!hy Hallie nosesaHoem ca TepeHOM. 3a):(aTaK Hawnx pyKoBO)lehnx
0):(6opa HHje CaMO ,y 11pH!CYliJba!hy ll0):(3TaKa H lhHXOBOM
CJiaJb)' SHllil!M 0):(60pl1Ma Hero H y T·OMC.):(a ce !I OHH C8Mll
CJI)')!{e !IpHK)'liJbCHHM 110):\a]\HMa ):(a HX CaMl! aHaJIH3Hp3jy
l1 1)'110Tpe6JbaBajy 'Y CBOM CBaKO):\IJCBHOM pa):(y.
L(oraKJia 6ux ce joHi IIHTat&a aKTI!Ba. 11s AllCKYCHje RllAHMO ):(a cy 3KTHBH !IOCTaJIH JKHBa <jlopMa pa):(a Harne opraHH33JtHje cs.yrAe, rAe cy ApyrapHue saucra pa3yMeJie sac
)laTaK aKTIIBa II T):(e cy Ce ):(llpeKTHO Ha TepeHy 38JIO)!{IIJie Sa
!bl!xoso· ocpopMJber·he. CaA 11 oHe J(pyrapuue, Koje c,y y no. qeTKy jorn tyMihaJie y MOryliHOCT opraHH30Ba!ha aKTHBa BllAe ):\a cy OHH TaKBa <jJ'OpMa Koja HaM OMOr,ynaBa )Ia 3aHCTa
o6yxpaTHMo rnupoKe Mace )!{eHa. Anu cy ce rrp11 <jJOpMupmby
aKTHB·a nojasu,le HeKe rpernKe. J(pyrapHue us MaKe)loHHje
Cy C3MOKp:Wr:HqKH H3HeJie IhHXOB I1pB06HTHO ceKHliUKH CTaB,
KOjl! ce CaCTOjao y 'rOMe W'TO cy y aKTHBe ·06yXBdTH.iJe CHMO
,aKTIIBHe", Befi ll3):\IIJ"H)'Te )!{CHe, OHe Koje Befi 3Hajy ):\a pa)(e, a HIICy CXBaTI!Jie aKTHB KaO <jJOpMy o6yxBaTa!ha C'BUX )!{e_
Ha, :Ha!pO'IHTO OIIHX: Koje ,IT,O <:a,n;a HHCy
Koje lie aKTIIB
fiHT3IbHM3.
1/I
qnJie
HHI<3KO -UKTifi3I-IC:\
3aHHTepeoosam jep ce 6aal! lhl!Ma 6JIHCKHM
T3KO,
UO,U
p)'IKOBO)J;CTBOM. OCHOBHOr 10,11;60pa
A<l>)l\, one fie ce rro~eTl! Y31\H3aT)'l 'Y 3KTHBy. TaKso ceKTarnTso - Koje cy 1\pyrapHQe •Y MaKeAOHHjH sen noqeJie caMe
OTK_Jiafharu --:- nosesaHo je ca jorn reMoM rpeiiiKOM, a ro je
HesepoBa!he y Harne HapoAHe Mace, y Mace JKeHa. CacnnM
je HenpaBHJIHO Tpa)!{l!T!! CBe Mory!ie Y,CJIOBe, na TC~ OH):\a ll)'OTIITH )!{CHy ):(a npe):(y3Me je):(Ky ll.J>H Apyr.y ):\)')!{HOC.J' y OKBHpy aKTHsa, HJIH pyKoBOACTBa a,KTHBa, UJIH- ,.ua nocraHe 1I.lJaH
AcD)I(
HTJJ..
Tpe6a
carCBHM npeKHHYTH
ca
raKBHM MHWJbe!-bCM,
jep je OHO )' C)'UI'Tl!Hll 11p0Tl!BHO Hllrni!M OCHOBHHM Sa):\al('HMa:
J3)lH3alby HOBHX KaAposa 113 AOCa):(a HesaliHTepecupanux,
saocTaJIHX Maca Jl<eHa. A Karoo ce <)'31\I!IJKY ·KaAPOBH? CaMo
�115
/
TaKO lllTO !!X, Bep.yjytm •Y fbHXOBe CHare, y MOryfllrGCTI! IhHXOBOr. pa3BHTK8,
CT3"B.Jh81MO IH8
K•OHKpeme
3'3)I.aTKe, .CT8B-
JbaMO !Ia AYlKHOCTH, rra Ma )(a ce OH!! caMH H _He ocenaJY J\OpacJIH THM sa)(al\HMa I! .1\YlKHocmMa. OcenaJ o.~rosopnocrH
B3lKaH je TIOTCTpeK K3!\pOBI!M3 ,Y H>HXOBOM ys)(H3Bfhy, I! TaKO ne ce·lKeHe rwje CMO 3a)(.ylKHJ1H, MaKap y IIO'IeTKY M3llil!M
cTBapnMa, K:poa pa.l\ •Y3!\H3BTH. Tpe6a )(a I)OMII!cmrMo na TO
KBKO cy ce .CBH HBlllH KB)(pOB!I ·Y3)l.H33JJH, K3KO ce Je CBBK!I
OJJ..· Hac ·ocnoco6JbaBao. CaMo _Rpoa ·pa,a, Kpoa 3a-,UaTKe, Kpos
C3BJIB!jHBafbe TClllKOna y CBBKH)(BIIHbCM pa)l.y. Y H3llli!M HBpcJ)(HHM O)l,60pHMa cpasMepHo HeMa )l.OBOJbHO >KeH.a. 3a>UITO?
l1sMel)y ocraJior I! s6or Tora jep HX MH; rj. Hallla o~raHH3B
lll!ja HHje )l.OB·OJbHO •Y3;II!33JI3. J-lal!la opraHH3al(Hj3 MOpa
6Hra HeKe spcTe lllKDJia ·a8 Kanpose :>KeHa, rrpso Mecro rp,e
lie >KeHa MOnH C3BJI3)1.3TI! oce!iaj MBfbe ape)l.HO•CTH, OCJIU60)l.!ITI! ce pa3HHX npe!\pacy,l\a, yry>reaonn, crpaxa OJ\ upylllTBeHor pa)(a HT!\. Y noje)(HHO·M aF:rnay HaJia·s!l ce MafhH
6poj >KeHa (5 )1,0 15), H y 0Ba1<0 M3Jl0M Kpyry Mory!i JC II~'
1\HB)(yaJIHH pa)(, JiaKlllC MO>KCMO OCITOC06JbaBaTH >Ke!He. 10
je )(3KJie I! cj>opMa npeKo Koje neMO Y3!\1!33T!I ROBe Ka,lpOBe. Y:ecTo. rcyra >KeHe Koje cy ce Kpos paA ,y A<P)K ocrroco6rrJJe OI\Jiase rra Hallie opraHHsao.Hje Ha !\pyre AY>KHOCTH, a
Hallie !\pyrapnue ce Ty>Ke. MopaMo onm Ha4ncro c Tl!M
.I\a Hal!la opraHH3BOJija 6al!l !I I!M.a raj sa)\araK )(a CTBapa
Hose Ka)l.pose >Kemi;'·.l\a !IX oc•n•oco6Jbasa )(a Mor.y ysem
yqelllna u y 4HrasoM ocraJioM APYlllTseHoM >Knnory.
Op!!l\le)(6e H nnriuba· Koje cy !\pyrap!!o.e ·I!CTI!l\BJJe i1o
nmmny iraoopa y o~e A<PJK 6nJJe· ·cy MH•o-rD6pojHe, m-ro
je)l.oKas I!HTesusHnjer pa)(a yopraHHsao.HjaMa A<P/K. ,llpyrapm~e cy H3HOCHJie ·CBoja pasJIH4HTa rrc:rcycTBa. Hapo4HTO
i'J norJiel\y HB41!Ha rra6opa: ,lloK )l.pyrapm.(e na Cp6nje ll Eo_
c'He !I XepuerosnHe CMa-rpajy )l.a \ia66pHe Koncj>epeHilllje Iiliey Haj6oJba <j}opMa Ha6opa, )l.pyrapm~e 'liS M.aKe.~oHHje KalKY
.I\a cy HMaJJe )l,oope pesymare, a HCTO TaKo y CnoseHujn
npnnpeMe 1!!\Y )l.o6po Ha ocHosy ,w.ca)l.all!JLHX yrryrcraBa o
li360pHMa. CBaKaKO )l.a neM•O Ha •OCHOBY CTC4eHHX HCKycraBa p33M0TpHT!! )(OCa)l.al!lfuH HB'IHH H36o-pa, fl >I'Olli)(~ ne ce yKa33TH IT0Tpe6a ,Ua He'LIITO .li.OTIYHHMO, HJIH tl3 K d-3MeHHMO
1
'Y
Ha4nHy orrpatba. M.ncJJIIM !\a ca)(a, n-o-cJie 1!3BpmeHHX _rn6opa y TPH perry6JIHKe, nocJie '''1i6ra )l.a cy npHnpeMe y Cmmerrnjrr .y rryHciM jeKr, lie orr rpe6aJio >Kyprr'l'n c i(oHOI!J.~fbeM He-
Kl!X H3MCHa, Ben CBH -rpe6a, )1,3 IIOMOrHeTe CeKper;pHjaTj Y•
A06Hjafhy lllTO 6oJber .ysnl!.a Y. TD'K na6opa, Kai!Oo oM o!! MOrao eseHryaJIHO A3TH HOB np'e)lJior H :ynyrcrna ·I1aBpii1HOM
0)(6opy, O)(HOCHO ITOMOnl! CB!IM r JIBBHHM 0/!.00pllM3 Y IIpe~O
lllelby HcKycraBa u 011KJiarhalhy rpema~a H HenpaBHJTHo ...:m
rrpH cnposol)efhy us6opa. Ja 6nx OB)(e XTeJia )(a YTBpi\HM HnaK l.JHlbeHHUY )la ey 3a KOHK,perHrJ ~crafhe Hmiie_ opraan~auu
je na6opH cnpoBe)(eHH Ha ns6opHoj ·KoHcj>epeHUil!JH 6HJIH Je.
.lliHo npaBHJJHH H uenu·cxo)(Hlf. TaKaB HB'lii!H H36opa rpallCHO
je 0)1, HB!IIllX 0)(60pa )l,a-)(ol)y •Y JIHqH!I )(O)(OI!p Ca C3·~KOM )KOHOM, )1.3 OHa )(Ol)e Ha KOHcj>epeHO:Hjy, r)l.e Mopa qyo·n H 0 p3!\Y
n npo6JIEJM1H.ia A<P)K H !\pyrrr.M nnrafhl!Ma. L(pyrapao:e y lVlaKe)loHnjH Ka>K,y )(a sen nap romrrHa HliCY HMaJie TaKBHX ycneJinx KOHcj>epeHo.nja ·Kao y TaKy Hs6opa. Doje)(HIIll HeycneCH, Hap04HTO y Cponjrr, npon3•HJia3e H3 cJia6e npHnpeMc H36opae .KoHc}:lepeHu-Hje, KparKor BpeMeHa, Mexa~H 1 mor rrpnMeJbHBalha ynyTCTRBa. HcTo TaKa CMarpaM .na Je HenpaBnJIHa
oueHa ,II.pyrapHUa Koje MHCJie na jep;aH OJJ. :y3po.Ka cJia6or
pa)(a ITOCJle H36opa Jie>Kl! y ca,MOM Haqf!'Hy H36opa. AKo HBlllH 0!!.6opH H nocJie na6opa Hnty ,npoxo)(aJirr", on)(a ,yspox
Tpeoa rpa>KrrTH y caMoj npunpeMH caMHX rra6opa, Kao !I .y
MBJioj noMonu PYKO'B.O)(enHx o)(6opa, Hapo"<HTO cpec'KHX H
rpa)(CKHX, H<YB-OHsa6paHnM ooHOBHHM >DI!.6op;H·Ma. DpaBHJJHO
je rrpHMeTHJia je)(Ha !\pyrapm.\a /!.a c.y ":'eHe Ha TepeHy ;[(o6pe
HJIH )l.a cpeCICH 0)(6opH qecro He BaJba].y, na 36pr "Dora pa)(
He H)(e. Ja 6Hx uso npOlllHpHJia H KasaJia: raMO r)(e pa)l. He
H)l.e •MopaMO npBeHCTBeHO Tpa>KHTH yapOKe y HaMa CaMHM3,
rra neMo TeK OH)\3 -npaBHJIHO rrpocy)l.H11H 3al!lTD CTBBPH He
ir!\y.
·
Y ses11 ca Hs6opHMa, ja 6rrx ce jolll ocapeyJia IJa nmafhe 6upa'!KOr rrpasa. ,llpyrapm\e y BocHH cy -nonynnJie Hacynpor nspl!''llfmM yny-rcTlBY )(a Kao ycnos npasa 6Hpafba .y
o)(6ope A<PJK He cMej.y nocrasJbaTH qJiaHcmo y Hapo)(HOM
cj>poHTy, jep 61! TrrMe cy>KaBaJIH A<P/K. ,llpyrapHue na fi0cHe
o6jal!lfbasajy osaj csoj rrocryna<lC TlHMe .!\a ICOI\ 'hHX q""aHCTBo y J-I<J:> OOYXBBTB )1,0 95°/o ql!TaBOr CT3HOBHI!lllTB3 If )(aCe
KOJL fbHX TaKaB nocr,yrraK HHje .Morao npeTBOpHrH y cei<ralllTBO. Tpe6a unaK 6HTH no·myHo Ha'1HCTo c mMe ,l(a crasJhBfbe raKsor npe)l.ycJiosa aHa 41! cy>KaBafhe Hal!ler paAa Ha
·CBeCHHje >KeHe, I<aje cy Ben 4JiaHOBI! J-1<1>. Jae>HD Je )13 THl,!e
He llCITyfbaBaMO 331\BTBK KOjll Tpe6a )l.a pel!l31BB HHWB opra-
�118
1!9
HH33l(Hja. 36or/'I'Ora je ;y yrryTCTBi!fM3 33 •H360pe 6HJIO H3pHqHTO ITO.l\BY'!eHo: npaso rJiaca HM3JY ese )KCHe Koje HMajy
•YCJIOM ,l\3 6y.l(y ~JI3HOBH <!>pORTa, ,l(aKJie Koje HHCY Hapo.l(HH
Hen.pHJareJhH, KOJe Hncy 'ca6orepi-I, ll.ITe11otmHe H:T.U. Je.u;HoM
pe'IJY, OHe Koje Racy '!JiaHOBH <I>poH:ra, rra T.!lMe H A<!>/!\, y
fJI8BHOM H8IliOM, a He CB·OJoM RpHBHIJ,OM, jep HIM: .MH HHCM0
rrpHliiJIH: ITornyHo nerrpaB!IJIHO 6H 6HJIO HCKJhY'!HTH :re MeRe
O,l( :yqernna Ha H36opHMa 3a o:<6o;pe A <I>/!\, jep TO yqewfJe ne
qec:ro 3Ha'!HTH fhHXOB yJia3aK Y. aKTHBaH pal\, JacHo je .l(a
npaBHJII;~a npe.l\H36opHa ar•I!'Tal\H]a ·Mopa HMa'PH sa rwcJie:(H1\.Y 6poJHHJe cryrrafhe MeHa y H<!>, Ha rnm cy y oc:raJW¥. Ha-·
lila yrry:rc:rsa H yKa3]:!BaJia.
.
HocraBHJio ce o~ne· H rrHralhe oMJia.u.ntH:K.rr v Be3n ca
H36opHMa, ·Kao H y se3Jr ·c,lrrrn:re aKrHrB•wc:rl! .Harne· opraHnsaUHJe. ITpso: He :rpe6a 6pKaTH ,OM·Jia.l(HHKe" n.o rO.l\HHaMa c
0MJI3.l(HHK~Ma Koje cy T.fJJ8HOBH OM,7I8,[(HHCKJfX ·opraHH38Wija.
ljlro c~
Tl!'le MeHcKe <>MJia.l(I!He Koja HHje o6yxsaneHa, •Ko-
Ja _CTOJH ITO CTp8HH, CBe Ma·C.CJ.BHe opr'B.HH33IJ,Hje H8CTOjP, H-
Ma]y 3a)(aTaK H 'Ppe6a .1\a HX o6yxsa:re. Ty ·He<Ma Hima><'lor
CM!lCJia Ka6HHeTCKO .1\HCK.YTOBa!be 0 TOMe KO fie je o6yxna''H. a KO Helie, sen Tpe~a p3.1\HTH. A rnTo ce Tll'le opra·H!J30BaHI!X OMJia,l(HHKH, ry Je crsap pa!IeKO .1aKrna, jep rleMo
Ce llpGCTO j\·Df·OBOp1!1'll •Ca ·<YMJ!a,l(HHCK'HM O.l(60pOM 0 CB!I·M
cjlopMaMa •Caipa.l(fbe. ilp!l TOMe Hapo'!HTO He cMeMo sa6opaBHTH .l(a HaM rrpHC'cyiT )\0 HajsaocTaJIHjHX )KeHa MO)!(e 6UTI!
'!OCTO nyTa OJiaKrnaH 6arn nperoo OMJ!a,l(HHCKe ·OpT8HI!3a!(Hje.
MHorD caM ce 33)lp)KaJia Ha- opraHH3a~HOIHHM mnar-hHMa. ITa. II '!HTaB Harn ITJieHyM paaMo:rpuo je rruro•·
·
HH3al(HOHHX <jlop:MH K - je.l\HY C>)\ HajB8X<HHjHX · J\HpeKTJIBa
ITeror KoHrpeca. Crsap je y ToMe lll'l'o •Hama opraHHaauHja
liMa 3a•HCTa lrOC,e6H!! 3a.l(aTaK, KOjJI •Ce rrpBeHCTBEli!O 01\paMaBa •Y fheHHM cnervr<jlHqiiHM opraHHaanHOHHM <jlopMaMa y naquay pa.l(a ca )KeHaMa. AJLH A <I>/!\ no ca.l\pM!!H'I! n <jlopMaMa
~a)(a He CMe ,l(a6y.l(e KOITUja .1\P.YflfX MaCOBHHX opraH1!3aT~H
Ja 'I!JIH fbHMa napa.lleJIHa opra·HHaanHja ca je.l(.HOM pa3JIJIKOM
rnm o6yxsa:ra MeHe. Harna opraHnsannja, naKo .1\CO Hapo/lHor <jlpoHTa, He Tpe6a )(a ce Kpyro .1\P)Klf ·opraHH3al(H'OHHX
npnHunna, TepnropHja.(JHor orrcera, ·Ca.l\p"mja pa.'\a m:ro !!X
ii:!Ma Ha;pD.l\HH <jlpo.Hr. Barn a6or :rora l!JTO y oKBHpy H<I>
A<!>/!\ nMa Jroce6He aa,l(aTKe; Hapoq:HTo y rr·orJie)(y nparmJIHor :ITpl!C'D.)'Jiafba MeHaMa, ·MH MOpaMO 6!!Tl1 CJI060ii<HHjll y
npoHaJia)Kefby cjlopMH, ocJ>o\)o)(un; ce rna6JioHa II rrpoc:ror
IDO!!Hpa!ha opraHH3a•l(HOHl!X <Jl,OPMH •OCTaJIHX opraHH3aJ!H]a
·'I! pai\HTH rawo )J.a .l(OljeMo J<O ·CBaKe )KeHe. 3a Hac HHJe Ba.)!{HO ,l(a ce Hame Haj'HH)Ke je.l(HHHI\e repwroprrjaJIHO noKMrrajy ca je.l(HHnuaMa H<I>, aJIH sa)KHO je ,l(a .mo!)eMo .1\0 ceaKe
MeHe, ,rr.a je no;::tur.HeMo, ,D,a CBaKa rnocTarie 1JJiaH H<P. MrH
1\eMO no:rpa)Kl!TH )KeHy :y :fbe3HHOj IcyllH, f,l(e rO')\ je TO MO'!'yne, y 6HJIO Koje jl;06a ,l(ana, .)'KJhyqnsarn je ny:reM ryMaqefha IbeHHX -Ma.mtx, -qeCTO nyTa JIH4HHX ntnar-ba, H ~aKa Je y3Jl,H38TH ,D,o aKrHBHOr tJJiana
H<P.
HeKe 1\J"YrapHI\e cy O:B.l\e ros.opHJie o TOM Ha'l!!HY paAa;
·0 HH)(HBH,l(yaJIHOM, Cl!THOM pal\y, 3J!H ja CaM HMaJ!a ocena]
.K30 )1.3 Ce 11'3'BHfbaJBajy 36or THX ,CHTH-HX IT&rtalha" Ha KOj.HM3
rrpHJiase MeHaMa.
TaKo-pa,UHTM, H
y
J a MHCJIH•M, ~pyrapnl\e, ,l(a je npamwHo
HarneM ·pa,n,y HeMa ,CHTHHX TiiHTafba", aKO
·'6yJJ.eMo 3H3J1H Ea I-bHX rJie,naTH H3 rrmpoKe
aepcneKTJ.fBe.
lJCCTO ny:ra BH.l\HMO KitKO peaKU:Hja _eHa KOpHC'l'HTH CBaKy
•Cl!THH!\y, ,l(a 6H IJOCejaJia .JiepaCTIIOJ!O)Kefbe MeJiy HapO/{HC
:Mace oHa qaK .CBecHo TP3)]IH oBaKBe .CHTHHII.e. CacBuM He-
rrpaBHJIHo pa,l(e OHI! Ham!! 1\P'Yl'OBH II )l!pyrapHUe KOj!H, :10.1\
1!3fOBOpOM .1\3 He :rpe6a ry6HTH BpeMe Ha ,CllTHI!M" llHTa!hllMa, ycTBapH He BO)(e 6pHre 0 )Kl!&OTHH'M HHTepecHMa pa)(HHX
JbY,D,H. A -·una ,ll.a Ka:>KeMo o ,,'CHTHHM rrHTalhUMa" ~ Ham eM
1Ja.l\y, ,y pa.l\y opraHH3al(Hje A<!>/!\? )1\iHB-OT )KeHa JlOMalim1a~
CeJba_HKH, )KHHOT Maj,KIH H ,IJ.eii,e TIYH
1
rmralha.
A
33MHCJIHre
je_· HeKHX T06!"))Ke
CHTHtlX
rrpH TO'Me MHBOT Haumx saocra.nHx
MeHa, OHHX HenHCMe.HHX, na_ MI)"CJIH.M3HKe 'IIO.ll. c}Jepei,IOM HT).J..
'lJHTaB ce fbl!XOB )]{!!BOT 0.1\BI!ja .Y qeTff]'l! 3lf,l(3 fbHXOBe Kyne.,
H -HCfiylheH je IbHXOB'HM JIHliH!HM ilHTalhHIM3, fiHTal-bHMa .u.eu,e,
xyne HT.l\. Hc:runa, Ha npBH norJie)( osa rrl!ra.Jha He H3rJie)(ajy He 3HaM KaKO BaMHa y CJKJIOny, Ha npHMep, BaM!>l!X
·Me!)yHa:pO.l\HJHX .1\0ra!)aja. AJ!H ofla ·HCmHa y :re)Kfbll aa pewelheM 0\BHX ,CHTHHX IITHTa'Iba", HaJia3'H H3J1a3 KOjH je IIpOT}I-
BaH HHTepocy :COl(HjaJIROTI!qKor 1\PYWTBa, a:KO 3arra,ZJ:He y
'MHCTHUH33M H Tp3)1{H nyT 'OH3MO r):r,e ra He1Ma, DH.ll.a je HEJHe'Ta BeJIHKa IIITeTa 1I-HT3BOj saje.U.HHUH He CaMO y TO,Me ITJTO
TaKsa MeHa He MO)Ke .l(a joj .l(aje OHO !I!TO aajep:HH!\a O.l\ >be
Tpa)Kn, Hero l!JTO ce oHa qecTo rry:ra rrpeTBapa y Henpnja:reJba. 3Ha'!H, MH MopaMo, rJie.l(ajyliH !!3 rnHpoKe nepcneKTP.Be,
<6arn Ha Tl!M C!!THllM ITHTafbH.Ma )!(eH:y np!!aynu Ha 1!3fP'l..'\ftY
.COUHjajJH3Ma, jep fie TaMe H .OHa 'TIOCT3TH 3KTHBHH y-qeCHJ-IK
I
�y. seJil!KOM paJ\y sa 6y}(yrm<i'CT Cllora Hapc}(a, ·sa <Y'IBPillhe-·
!he }(eMoKpaTllje u MHpa y osery, sHa'll! }(a TaKa, Kpos ,cf!THa" l!l!Ta!ha, Mll crsapaMo HS JKeHa 6op11e sa npeo6paJKaj
tfHT8BOr CBe'ra. 3H8tJJ1, )1.8 HeM a
CJJlTHHX -iJ:YITalha ·C8i'viO
81(0
HM npaBHJrHf-? :rrpHJia3HMO. HapaBHO npa
TH, a qeCT·O ce qaK H )J.eruaBa, ,Q8 -
TOM ce n.-IOJKe .uccrrY,M€'CTO )1,8 'rhM :cHTHHM
ITI!Ta!hHMa npmnasllMO ca rrepDrreKTJl'BOM ll pe!llaBaMo HX ys
yrropHO IIOJIHTMliK'O J3,1l,H38fhe MeHa 'MH C8MU r.V6HMO rrepCOeKrn,By, IIOCTajeMO 'OHTHH npaKTHUHCTH- H MHC.!l~HMO JI.a Ce
sanaraK sarrpaBo ,cBprnasa ca peiiielheM ror C:HTHOI' nHrai·ba.
f·OBOp!lJIH CMO BellO II0Tpe6H CTaJIHOr IIOB€SHBa!ha rrpaK-.
rw-mor pemasafha 'CBa.KlO)l;HeBH'H:X npo6JieMa MeHa ca rroJJHTHLIKHM pa,UOM. ~0
rpe6a Hap!?Y:HTO HM8TH Ha ·yM:y -KO,U !£a- .
I~HX 8KTHB8, KOJH Tpe6a .,'1.8 lflOJI.rMrHy RHTepe.c
3d
'C8CBMM
ITp8KTHqHa_;~-MaJia JHIT8Ih8 'HiHXOBOI' ,D,HeBHOr )K'HBOT8.
Tpe6a KaSaTU nap peqa o raKMnqe!hy. Bll,~eJJ!l CMo ll3
1\iHC!OYCHje ll HS <llSBe!llTaja, }(a CMO <Y TaKMH'!C!b')' Halli'HX upraHHSa[1HJa rrpe}( ITerl! KoHnpec napruje, Kao !I IIp!!JIIlKOH
.a:pyrHx Ta'KMI1l-Ierua nocrnr JIH )J,oera ,n:o6pe -peayJITare, a r rc...,.
KJIH cM:o 'MHoro l!CKycrasa Roja MOJKeMo y6yJ\ytie yn01·pe6arH. h3 ·JJ;OCa)J,aWI-he npaKce BH)J,HMIQ ,D.a je T3KMlP!ei-b(~ 6HJIO
.•YO!leiUHO raMo f}(e je 6HJIO CB!I}(CH[1Hje, r}(e je 6!!JIO CTi'lJIHDr KOHTpOJJllCa!ba KaKO Ce .f!OIIy!haiBajy }(aTe o6aBe3e. Y
TOK,Y TaKBOT TaKI.THqe!ha Hll[jaJie cy Ha TepeHy. HOBe <jlopMe
pa}(a. A.rm r}(e mra Hllje 6HJJo, o6a<Be3e ce HllCY acrryibaBaJie a Jb:VJ\1!1 cy. ce 'laK ll }(eMopaJJaca.~H. 36or rori'l ·Hallie
opraH!lSa[1!lje Mopajy Hajos6l!JBHHje npllJJaS!lTH Ta'KM!fqefby.
TaKMHqe!he rpe6a }(a •y1)e y Ha!ll pa}( Kao craJIHa <j:>DpMa. y.
COf1HJJJHCTW!R!O'M AP'Yill_Dil,¥, r}(e Hapo:n: pa}(!l sa ce6e 6on·6a
Sa 60ibll, 6pJK!l H ycnell!HlljH pal( H .ll;OOpOBOJb·HO CBp!~JaB~Ibe·
IIOCJIOBa KOp!!CHHX Sa 3aje}(Hll[1y, H!VKa}( ne npecraje. 36or·
rora He rpe6a KaMrraWCKH IIIpH.nasnTH raKMHlfeFhV, raKMarnr- ·
T1i ce CRMO ITpH~H'KOM OJJ;pe~eHifX B3}1{HlfX ,nary~a, Hel"o Till
AaryMn rpe6a snme }(a •HilM <nocJJyJKe Kao norcrpeK. To ;roc
ry 6HTH }(3TYMH npHJn!!KOM KOji!X llCMO Ce Mil OCBpTaTH Ha
Hallie ycnexe H '0UelhHIB~TH ·HX, a He JJ:3'DYMH KOjH '3H3Lie \10IIeT3K HJ!H C~pllieTa.K T81KMUtzefba, jep je TaK'MH<Ielhe ·CTiwaif:t
cncTeM COf1HJaJIHCTH'IKor pa}(a. BpJio srO}(Ha <j:IopMa sa raKMHqmne
c.y IJlli)J,J1iBHJJ:Y3JIHH ITQI3HBtll,
o6aBe3e,
3JIH
H
ry
je
norpe6na CTaJIHa eBIH}(eHnuja, o6jaBJbMBalhe UTI(. CBH ce,
Ha !]jlH<Mep jo!ll ceha<ll!o I!OSHBa Illl\0 ra je npnrO}(OM ;Upyror
KOHrpeca A<l>)!(-a y.nyrl!Jla ·Y,}(apHH[1a llS MaKe}(Olmje J1e;J<Je
MeJIKosa c,BHM pa}(Hlli1HMa H,. paJ\Hll[1aMa J\YBaHcKe · HH,W·
crpllje. Hero raKo }(o6po •Ce <ITOKasaJio H Harpa1jHBalhe y TO·
KY n ila KOH11Y raKMH4e!ha. AJJH He ·cMeMo np!! ToM rra~Tl! y
rperuKy }(a Harpa}(e }(ajeMo npoero O'\ OKa .. To ce }(CI!lasa
K3)1, HeM3MO eBH,lJ.0HII.<Hje, 3JIH THMe MH T!OCTH.IKE'MO lJ€-c'fO
nyra 1BpJIO JIOille iiTOeJieAHUe ](',~M·Op3.11HWeMO OHI';! KOjH c-y
60JbH aKO CMO TCK ,OHaKO 0}( OKa Harpa/ly }(aJJH e,,a6l!jirMa.
3naqrr - aKo xoheMo }(a 'raKJ\-iuqe!he ycrre, MopaMO ra op- '
raHH30B3TH U- nparHTH. ilho Ce 1H1Je ·M6H.n:H33L!JljE' )K6HCKe
pa!lne cnare, /lHCKYCHja je rroKasaJia, }(a HHCMO jolll HH U3,
,o;aJieKa ytrHHHJIH cse uno .ce MorJfO, H TY '.HMaMo. c..rra6e pesyJir~re. YnosopHJia 6nx Bac joUI Ha HeKe Mor.:renre ~ sesa
c THM ITHTalheM, jep ra Tpe6a os6HJbHO yseT!l. Ko).( Hac He'l!a
BHIIIe 6eerroCJIHU.e, I<oja HHal!e CTaJIHO nparH KamnaJIHC~Hti
KO J\PYillTBO. AKa nocrojl! Her)le jolll eysulllHa 6ecrro~.,ena
paAHa .cHara, ro je peJia'THBHa 6eonoCJ]H'u;a - snatin raMo
Ha J!Hl\Y MeCTa !lMa CYB!lllle pa}(He •CHafe; jep 18MO HeMa
<j:Ia6pnKe ll'T}(., - aJill, y [1eJJHHH ysero, pa}(He cnare neMa !!
Ha MHoraM pa}(llHM MeCTH'Ma jolllje norpe6na. Dope}( pe.rrdTHBHO H€33TIOCJieHe pa,UHe ·CHare, MH Tpe6aMO ,Ua M06HJlH3Hp3MO 14 'OJie I<O}H HHcy 6ecnocJieHn, ami Kojn cy cJia6o 3anncJieHH Ha Ma,fbe 83./KHHM, ·Cnope,n;HHM 'IIOCJIOBHM3; rAe ce
M:O)I<e ynorpe<6.H"rH Malhe p.a,n;He ~cuare, HJIH IITocao ·o6aBHTH
H3 npy~H 'H34HH 6oJbHM T€XHH~K'HM cp€JJ:1CTBJIMa HT,ll,. Ta~
KBe pa}(He •cHare liMa HapOqHTO Ha IC€JIY !! Me1jy lKCHaMa y
rpaJ1y ll Ha ceJiy. Ko}( M06HJil!sanHje JKeHCKe pa}(He CHare
rpe6a !!Mara 'Y BHJ1Y Hallie Hacrojalhe }(a ro 6y}(e cra.rrna,
IID MOr.yiTHOCT!! KIBaJJH<jJ!fK.OBaHa pa}(Ha CHara. 06l!qHo jom.
AHac yJia3e y npo}(yK[1lljy MJia)1e AeBojKe, Koje MHCJie raMo ·
oc'.aTH Jia<p ro}(HHa, caMo }(O y}(aje. 36o·r -fora oHe H ·ne Hacroje }(a noC11l!WHY HeKy KBaJJll<j:Iaxannjy. Mn ll!opaMo Hac rojar!l }(a o6e36e}(HMO MoryhHocr pa11a y}(aroj JKeH!l u Maj[1H.,
JJ:3 THMe ry4HIHHMO 'II .llieHC!K:Y pa,UHY CHary CT3JIHOM H naMO
joj rrorcrpeK 3a 6oJby KBaJJll<j:IllKan·Hjy. Henpa'!mJIJJC. je )laKJJe
BplllllTH 'CaMO OillllTY nponaraH}(y sa O}(JiaSaK y ilp!!Bpe,1')',
· a 6e3 opraHI!SOBmha npe}(yCJIC>Ba sa CMe!llraj H MorynHOCT
KBaJIH<j:IHKoBafba. Ha npaMep. KaKo }(a <spmllMO. os6aJbHnjy
M'OOI!JIHSa;[1l!jy, Kiif( HHCMO o6es6e}(l!JIH CTaHOBe IIpH tpa6p!i[jll. A Ha Kpajy Kpajesa Mory ce sa ca}(a opraH!l:ioaaTH
lf 33jetii.HH4KH
rCT3·HOBr.M, ·Hap04rJITO
33
HeyJI.aJTe
,n;eBOjiCE';
y
I
'
I
I
II
�BHI\y ~HTepH8Ta H •CJmqHo. CrsapHO'M, .liHpeKTHOM c8pai\lhOM
•MHX M8•COBHHX 'opraHHCl81.\'Hja, rrpe)(y3ena H HapO)(HHX BJia'CTH MH neMO 'H3BplllHTH raj 38)(8T8K. DpaBHJIHO je Jn)(e
npHMerHJia je)(H8. i\pyrapHIC\8 )(a je Ba)!{8H rrpo6JieM p8i\8
:c8 oH!l'M p8i\HHI\8M8 •KOje ·cy reK 'YlllJie y npHllpei\y. AJIH
:HHje rrpaBHJIHO
ITOCTaBJh3TH TO 'TIHTalhe
KaO III-IT3I-he
KOM-_
neHTeHI.\HJe; 'I<o rpe6a H KO ne :.~a p8)(H; p83yi.fe ce - H
A<P)!\ ·H CHH)(HKar. Tpe6a ce caMo 1\0I'OBopurH I! 3aje)('HI<-.,I<HM CH8r8Ma H3C'I'Oj3TI! )(8 •yH)(HrHeMD p8)(HHI.\Y trpeKO
-cHH)(!!K8T8 y <jl86pHI.IH, a H8 repeHY r)(e ·Cr8nyje, npeJ{o
.A¢)!\ HT)(:
,
,UpyrapHll,e, Mll CMO •H8 OBOM DJieHyMy 030HJbHO •IpO.)II!CKYTOBaJIH H8llle 33)(8TKe, 'KO_HKpeTI!30B3JIH 0)\Jl)'Ke J1eror KOHrpec8 KDJ aa Ha!)l p81\, a ca.ua je aa HaMa, .ua
·o36HJbHo nopa,UHMO. Cse sili,JHCH Oi\ )(a6por pai\3 H 3aJiara!b3. Huje 1\0BOJbHO caMO npHaHaia1111 rpemKe 11 caMaKpHrnq_
•KI! Ce Ha lbl!X OC'BpTaTH - rnoTpeOHO je 036HJbHO HaC'!'O jaTH
M •ynapHO ce '~'PYI\HT.H )(8 HX OTKJIOHHMO.
3a)(3ll,H cy HaM jaCHH CBHM8 H3Ma · )KeJJHM MB~ra
:ycnexa y pa.uy ..
PE30JJYaHJA
0 HAPE'J.HY!M 3AQAUY!MA A<!>)!{-a
•
fiJieHyM ll,eurpaJIHOr o)J,6opa A<l>)!{ JyrocJiaBI!je )J,OHeo
Je cJie)J,eny Peaonyu.ujy:
Jorn jaqOM aKTlfBH3ai(HjOM H jOlll H-HTe3HBHHjHM pa)J,OM
~arne opraHH3al(lfje, npOBO)J,HMO y )!{HBOT CBe aa)J,aTKe KOje
je fieTH KOHr~ec UOCTaBHO npe)J, HapOJ1e JyroCJiaB!fje y l(lfJbY
UITO ycneillHHJe H3rpa)l_}b~ COl(HjaJIH3M3 1 a HapOlJHTO OHe KO-
je je 03HHMo Kao cnel(ujaJIHe aa)J,aTKe A<I> )I( ro jeer: y capa)(lbH Ca OCTaJIHM OpraHH3ai(HjaMa· llOMOllH uajumplfM MaCaMa JKeHa y lbHXOBOM KyJirypHO·llOJIHTHqKOM Y3i\H&alhy H
•csecTpanoM YKJbY'IUBalby y col(ujaJilfCTlfqky uarpa)J.Iby aeM·
Jbe, oopanajyliu npu roMe lfapoquTy naJK!bY !fa aaocTaJiuje
H naCHBHe IKCHe, TO
jeCT
Ha OHe KOje HHCy flOJII:ITHl:IKH aKTHB-
'He lfJilf Koje ue npuna)J,ajy HlfKaKBlfM oprauuaal(ujaMa, )J,aBa·tu llOMOll lfapO)J,HOj BJiaCTM y opraHH30Balby quraBOr CH- .
CTCMa
-
flOMOfiH p3,l1.HOj. >KeHH II M3jl(H; ·noMm:aTH MajKaMa
xao npBHM BacnnTalfHMa,H-O,LI,rajaH>eM uajnmpux Maca ::a<ena
Y i\YXY COI(HjaJIH3Ma H COll,lfjaJI!fCT!fqKor narpHOTH3Ma; )1,0npHHeTlf )J,a !farna )J,el(a )J,o6lfjy npaB!fJia!f o)J,roj y p;yxy Jby6asu npeMa CBOjoj COI(HjaJIHCTHqKoj )(OMOBHHH; y aaje)J,lfHI(!l
~a OCT3JIHM. M3COBHHM
opramt33U,IijaMa npHBJialfHTH )KCHe
1\laCOBHOj KOHTpOJIH H uapo)J,lfOj HHClleKI(lfjH. 3a lfCDylbelbe
THX aa)J,aTaKa y oprauuaal(lfOHOM norJie)J.y rpeoa nj>oHaJia3HTH 11 .paannjar11 jorn none, mnKHje, pa3Hoo6paauuje <jlopMe, oJIHCKe cnaK.O)(lfeBHOM JKHuory pa)J.lfe )!{eue. H yoy AY!ie
·CBe BHllle pa3BHJaTM COJIH)J,apHOCT H capa)J,H>Y Ca )J.eMOKpaT·CKHM JKelfSKU:M opraulf3al(!ljaMa y cnery, y oopolf 3a MHP
u )(eMoKparujy. _ ·
.
• Pa)( Ha TUM aa)J,ai(HMa 6nne Ham o)J.rosop ua noaun IlapTHJe Tpy)(6e!fHI(M~a JyroCJiaBHje )J,a CBe CBOje CHare yJIOlKe
Y M3rpa)J.Iby COI(HjaJIM3Ma, a THMe fie )J,OnpHlfeTH ja qalby CO"
•
�124
125
~ujaJIHCTllqKor
<j:lpOHTa II )\CMOKpaTCKHX cuara y CBeTy y H>liXOBOj 6op611 DpOTHB ·HMnepujaJIIICTHqKHX paTHHX xyrnKaqa.
Taj pa)( Koju uac jorn qsprn:lie nose3yje y3 uarn U,euTpaJIHif
KOMHTeT, y3 uarne APJ!<asuo pyKoBO)(CTBo, Y3 1\pyra TuTa,,
Haj60JbH
je
O)l.fOBOp
C_BHM
KJieB_eTHHU,HMa
Harne
3CMJhe
U:
uarnux uapo)(a.
·
Y IJ,HJby Hcnyfhelba- osHx 3aJI.araKa Koja craJIHO cr.oje
npe)l, HallloM opraHimau.HjoM, H
y se3H c Henocpe,li.HHM 3a,!l.a-
~l1Ma
Koju ce ca)( npe,ll, naMa uaJia3e, OJieHyM je pa3pai\l!O·
uajsalKHuja m!TaH>a u 1\0Heo je CJie)(efie saKJhyqKe'
Jla on rnTo ycnernuMje u npaliHJIHHje McnyH>aBa,,u CBP,"
saaarKe Harne opraHH3aiJ,Hje y couJijaJmcTHI.JKOj H3rpa,LJJbf,f
Halle 3e.MJbe,
y
lJMTaB HaW pa,li. Tpe6a YHOCHTH BH!lle H)J.ejHO-
CTH, npaKTHliaH pa,ll, nose3Hsarn c HenpecraHHM ycsajaH:JeM
Teopuje MapKCH3Ma.JieH>MHii!lMa, Ha OCHOBy KOje Harna HapTIIja DOCTaBJha CBOjy JIIIH!Ijy II Ha OCHOBY KOje pa,li,H.
Jla 611 uarne JKeue cxnaTMJie JIHuujy napTuje y ca,ll,arnH>oj eTanu Harne 6op6e, )(a 6u ce uajMacosuuje aKTHBH3Hpa.JJe y H>eHOM cnposoljeH>y y JKMBOT, ,ll,a 6u Kao Macosua opraun3a~uja Hapo)luor <j:lpouTa Kp03 csoj pail. jaqaJia nOJli<TnqKo je,li,UHCTBO uapO,li,HHX MaCa U CBHX Hapo,ll,a JyrocJia·
suje, OCTBapeuo y Hapo,li,HOM ljlpouTy no,ll, pyKoBO,li,CTBOM
!(OJ, A<l>)l( Tpe6a ,ll,a )l.onpuuece nonyJlapHsanRju Oii.JIYKa
0eTOr Kourpeca, a napo4HTO fi porpaMa I( OJ, )\3 HX npn·
oJlHlKH CBHM uarnnM JKeHaMa. A<l>)l( liMa npn TOMe napoqHTlf
sa)l.aTaK ,ll,a o6yxsaTu H nalje najnoro,ll,nnje ljlopMe 6arn sa one JKene, Koje HHCY jorn o6yxnaneue npopaljnBaH>eM, KO!!fpe- '
cuor MaTepHjaJia y 1\PYfliM oprann3a~lljaMa.
DHTAJ-bE .71l1KBI1MU:HJE HED11GMEHOCTI1 H
CK]1)lAJ-bE <!>EPEI,IE
J<ao seoMa, B3JKHO nuTaH>e y pa)(y Meljy naj3aocTaJIHjur. JKeHaMa, OJienyM je pa3MOTpno nHTaH>e JIHKBII)(anl!je
HeUHCMCHOCT!I II CKII,ll,aH>e ljlepel)e,
11c«ycTBO je noKa3aJio, ·A a je_ Ta"Mo,_ r .n.e ce
HH3aQHja 3aJIO>KHJia
y
ua~a apr a··"'
ria JHI.KBU-
IIOMaralby HapOAHe BJiaCTH
,ll,~l(UjH HeJUtCMeHOCTH, n· f,ll,e je npH TOMe 6HJI3 OCTBapeHa
capa)IH>a ca ocTaJIHM opraHH3anujaMa, ycnex KO)l. onucMe.
H>asaH>a JKeHa 6uo ne:liu.
AJiu y pa!l.y uarne opraHI13a~nje ua onncMelbanalhy, fiJieHYM je YTBPI\UO n nus HC)(OCTaTaKa Koju ce canoje y: ue,ll,o-
EOJht!OM pa,ll,y u y'm~ajy na MajKe ,ll,a H>nxosa Ae~a noxaljajy rnKOJly, ·u TaKO cnpeqe CTBapaH>e HOBHX aHaJIIjla6eTa, Jl:'
611 ce oso OTKJIOHHJio norpe6uo je npeKo cacraHaKa ca MaJK!iMa, a u na !l.pyre uaquue (omapaH>e lja4KIIX KyxnH>a) yKJIOHHTH CBaKy CMeTlbY 33 pe)I.OBHO noxaijaH-»e liiKOJie.
<CTH,
Y capa)I.H>II ca KOMIICUjOM 3a JIHKBU,ll,a~l!jy HeDHCMeHO.
a Ha OCHOBY OlllliTer IIJiaHa OIIMCMelb3B3lb3 .y KOjeMy Ha ..
.POlJHTO MeCTO Tpe6a )1.3 33Y3Me Harna llOMOli
y
OllHCM€tb3B3""
lbY JKeua.pa)IHH~a, noce6ua naJKH>a Tpe6a )(a 6y,ll,e nocneneua lKeHaMa OYi\YflHM pa,li,HI!~aMa. 0TKJiaH>ajy:liu ,li,OC3,ll,a·
Jlllbe OCHOBHe He)J.O'CT3TKe- Hamer pa)J.a Ha JIHKBH)l.aiJ.HjH HeTIHCMeHOCTM Meljy · JKeHaMa: cJiaoy eBH,ll,eH~Mjy, DOMalbKaH>e
llJiaua u ynopuocTH y pa!l.y, Mil MopaMo HMaTu nperJie,ll, ueUHCMeHHX
H
H3spmelby
Ha TelfajeBHM3
CBMX
npunpeMa
ODMCMefbeHMX
3a
JKeHa,
npaBospeMeHo
fiOMOfi )'
aam)~Hlba&e
'TeqajeM, opraHM3oBaTu nponarau)l.y Meljy JKeuaMa y KopucT
'HemicMCHOCTH, cnjJeqasaTU OCHllaH>e Teqajesa. 0oce6uy na·
JKfby llOCBeTHTH ODHCMetbaBalhy lliHnTapKH, MYCJIM:M3HKH "
J\Pyrux, a napoqi!TO Meljy H>IIMa .passnTM noje)l.uuaqau pa,ll,.
TIOMOliH MajKaMa Ca M3JIOM ,ll,ell.OM, K3KO 6H Ce H OHe MOfJie
<OIIHCMeHHTH.
JlaTu niTo senu 6poj JKeua 3a neCTpyqne pyKoso;i:~wne
•e~ajeBa.
Harn ,li,OCa)(arnH>u ue)\OBOJhau pa)( ca onncMeH>eHHM JKe.
]laMa Tpe6a OTKJIOHHTM H>HXOBHM ·yKJhyqunaH>eM y npocseT·
]lC II ,ll,pyre pa3He Kypcese H CeMHHape, H TaKO HM DOMOflH JJ,a
•Ce I! )l.aJhe Y3i\HlKy. fioje)(Hnaqau pa,ll, ca JKeHaMa, a napo.
'I.JHTo ca }l{eHaMa· Hau,HoHaJIHHX MalbHHa orpOMHo fie KOPH-
<CTHTH 3a 6pJKy JlHKBH,ll,a~ujy .HellHCMeHOCTH:
'
.
OJienyM yTBpljyje ,ll,a Tpe6a nosecm 6op~y npoTun 3ao. ,
<:T3JIOCTH
y
HalJMHy >KHBOTa, 3alliTO ce CB3KO)J,HeBHO CTBapa
<:se BHrne ycJiosa, a 3aornTpHTM TaKolje 6op6y npoTHB pasnnx npe)lpacy!l.a u cyjenepja Kao npenpeKy ua TOM nyTy. Yl.fHHHTH ~a
ce
1KeHe HenpeCT3HO 3aJia)l{}r 33 CEe Belie ll0.1J.H3a-
·!he K)'JITypHOf HHB03, 33 D060Jblli31be Olllli-THX YCJIOB3 paJJ.HHX
'""YAH u npeKo H>nx yuocuni noTpe6y se:lier cTan)(ap,ll,a JKHBO··Ta KaO CH3}1{H0f DOTCTpeKa 33
·CO~ujaJJUCTHql{y M3rp3i\H>y.
y JI3f3lbe
IIITO BHllle CHare
'
y
nnTalbe tfJeJ}ei)e, Kao OC'f3TKa Hajrope 330C:f3JIOCTH H
iiOTlfi.!fbeHOCTJf JKeHa, He MOJKe. Ce .pernMTH KaMfl3lh~KH C3MO
�nyTeM MHTHHra H;KOH<jlepeHI(IIja, HIITII pai\OM CaMO Harne OpraHH3al(Hje, nero je sa TO norpe6ua npeTXOI\Ha ynopua 11 1\YroTpajua 6op6a ua KYJITYPHOM, npocseTHOM 11 nOJIHtHqKOM
Y3Jl.H3alby MYCJIHMaHCKHx >Keua O)l, cTpaue CBHX Macosunx
opraHII3al(llja, a yDopel\o ca THM yKJbY4liBalhe Tllx JKeua y
Dpl!Bpel\y ll lb!IXOBO eKOHOMCKO OCaMOCT3Jbe!he. 36or Tpa1\lll(l!ja ll yc.JJpBa DOl\ KOjl!Ma lKI!Be MYCJiliMiii!Ke II illi!DTap-.
Ke npM6JIH:>K3B3TII HM Ce Ha lbHMa fiJIHCKiiM llHT31bHMa, Ha:
npHMep Ha nHTa&y )J.elle, Kyfie, HTJI.,, a orsapant sa lbHX noce6ue Kypcese xHrHjeue, 3)1.paBCTBa, uere )J,eu:e, Jl.OMa:ti.uucma, pyq~or pa11a 11 1\p. HacTaBHTH pai\ 11a Y3i\H3a!hy ou11x
lKel!a, KOJe cy CKIIHyJie <jJepeJ,Iy, aKTHBH3Hp3TH !IX y i\PY·
lllTBCHOM
npMBpe)I,HOM liHIB~)Ty, )1.3 6H ce Ha lhHXOBHM npH-
MepHMa yqMJie 11 CJie)(HJie ll:f oue Koje cy jorn noKpuseue. Oil.
T"x )Keua CTBapaTl! arHTaTopKe 3a pa)( ca JKeHaMa Koje cy
lorn DO)( ljJepeJ)OM. ,ll.ocal\arnlbll .pa)( Ha CKH)(31hY ljJepef)e Hll.
je HM30 OHaKBHX ycneX"a · K3KBHX
je
·Morao HM3Tif H 360r TO-
r a Hl-:je 6HJIO capa,U,Ibe Ca MaCOBHHM
opraHH33JJ.~jaMa,
liTO
ce o,l1.paaasaJio ua lJitTasoM pap,y, a uapollHTO Ha c~JJaMa
lhY ·omopa >tyrnKapal(a. 36or TOra y 3aje)(HHI(H ca CBIIM
ocTaJIHM
MacosHHM oprauuaau.njaM~ TpeOa nojal!ant Taj .
pa~ "~ HapOtiHTO Ce 6opUTH
BOJaKa.
npOHIB
flOKpHBalba -MJia,lJJ:iX
)J.e-
OpraH113aL\Hje A<t>)!( Ha ceJiy tmcy 1\0BOJhHO KOp!ICTil,1e
CBe MOryfiHOCTII )(a Meljy MaCaMa )KeHa CllpOMarnHI!X II Cpe,ll.
lhl!X ceJbaKa DonyJiapn3yjy aeMJbopai\HH4Ko aa)(pJ'rapcTBO,
npHOJil!)Ke liM ra II yKalKy liM MOryfiHOCTH KOje OHO CTBapa
.3a CTBapHo. no6oJhUialhe :>I01BOra 3a pa)!.Hcir ceJbaKa. Hawa
oprauH3al(l!Ja Tpeoa )(a ~apai\lhll ca ynpasaMa 3all.pyra 11
cpeCKIIX II 3al\pylKHIIX <j>opyMa, jorn BHrne pa3BIIje fiOMOn
. lKeHaMa aaJ\pyrapKaMa y lhHXOBOM rnTo ooJbeM 11 mro 6n)KeM no~HnllJKOM -H npocseTHoM Y3)J;H3afby H no6oJDma~y
a~paBCTBeHHx a BacmnHnx ycJIOBa MajKe 11 ,LJ,eTeTa.
Y Te~uoj caplti\lbli ca uapOi\HHM. OI\OOPH>Ja, name opraHH33l(H]e rpel"ia )(a noMa""y yuanpel)elbe DoJbonp!!spe!le
ll ysolje!he 3aTo noTpeoHHX Mepa, jep fie ro noMoliu )(a ce
KOI\ JKeHa npo6yi\H HHTepec aa no)(H3a!he noJboDpunpe!le, 3a
yHanpel)elhe crottapcTBa, >KHBHHapcroa, nosprJiapcrsa Iffft..
MH Tpe6a 11a noMomeMo pagsnjalhy TaKMIIqelha 3a senH
DpHHOC y CBHM rpaHaMa UOJbOllpHBpe)(e, y CTBapalhy oopana 3a sefiH npHuoc. AKTMBH ceocKHX }KeHa no OBOM nuralhy
Tpeoa 1\3 DOCTaHy BalKaH OCtliOHal( HapO)(HOj BJ13CTH y TOM.
pa)(y.
)!(eue Tpeoa yqnTH )(a Ce CBe TO MOJKe llOCTHflll Kp03
3al\pyrapcTBO, Kp03 Koje ce rpai\H 6oJbu lKHBOT pai\HHX :rr,y-.
1\11 ua ceJiy.
TIOMOn HA MOJ311JJI13AU:l1Jl1 )!(EHOI\E
PA,llHE CHAfE
Y OOJiaCTll 331\aTaKa y se31! ca liH)(yCTp11j3JIII33l(lljOM'
H eJJCKTpHijJHKal(HjOM Harne 3CMJhe, opel\ H3IIIY opraHII3al(Mjy, Kao uenocpe,ll.aH, nocTaBJba ce aa,ll.aTaK noMofiM> ua Mo6u-JIH3al(Hjn )KeHcKe pa)(He cuare. Y uarneM 6y )(ylieM pa)(y no.
TOM mfTalby, IUTO )1.0 )J.aHaC HHCMO ,1I,OBOJhHO pa)J,HJIH, Tpe6a
0CTB3pllTH DYHY C3P3i\lbY ca HapO)(HOM BJiarnliy, Ca OCTaJIHM,
MaCOBHHM OpraJiJI33U,HjaMa, uapOLJHTO ca CHHli,HKaTMMa M Ca
opraHHMa sa MOOIIJIH3al\njy pa)(He cuare. HacynpoT )(oca~
.U,al!IlheM HeTIJiaHCKOM H HeKOHKpeTHOM npMCTynafhy TOM 3!1~
~aTKy, _Ha ocuosy · omnrer nJiaHa ysJiaLJelha :meua Y._ npoi\YKI(njy, Tpe6a H3DpaBIITH KOHK!)eTaH fiJiaH HarnliX 3al\aTa·
Ka, ·a nponarau)(y Meljy l!<euaMa 3a O)(Jia3aK y IIHI\YCTpujy
nosecrH ca KOHKperHOM noMotm y oprauugosaruy lhHxosoro,u.JiacKa.
Y 3aje)l,HHU.M Ca -cl:lHJI..HK3TOM H opraHH33U.HjaMa 3a MO·
611JIH3al\lljy pa)(ue cuare, cy )(eJiosaTII 11 noM olin OI\Jlelji!Ba•.
lhY pai\HHx MecTa 3il JKeue, opujeHTIIpajyliH ce ua oue rpaHe npOH3BO)(Ihe Koje cy lKeHaMa 11JlliCTYD3'lHe. npel\y3eTH H
CBe OCT3Jie KOHI{peTHe Mepe 3a H3Bplllelbe nJiaHa: llOMOli pa)l.-·
uoj Majl(H 11 lbeHoM )(eTeTy, noMoli KOi\ cas.•aljuna!ha npo6-·
JieMa cT.auoBa nyreM· HHTepnaTa 3a paAHHU.~, uc:X.paHe H cHaO
)J.eBalba:. Y Cap,aJI.lblf ,_Ca .-CHHJI.HKaTHMa IIOCBeTiiTH nyHy na-lK!hy KBaJiuojJuKal(HjH Ben yDocJieuux )Keua. npeKo uarne opraHII3al(uje rnupoKo nonyJJapu3upaT11 ycnex uarne pa)(HIIqKe
KJiace, a HapolfHTO yCnex *eua: pa,li.HHU.a, yJI.apunu.a H Hosa ..
Topa. To Tpe6a )(a je je)(Ha Ol\ ljJopMu 3a yoJia'le!he HOBIIX
JKeua y npuspeAy, Kao 11 yqBprnnelhe caoe3a pa)(HIIX JKe!ia.
rps)(a 11 i:eJia.
�ITPI1BJIA4EI-bE >K:EHA HA MACOBHY
KOHTPOJIY I1 I1HCITEKU:l1JY
·CJJeJJ.eliu D03uB flapruje,. oprann3al\nje A<!> :II< rpe6a na1poquro )I. a pa3Bujajy KOHrpoJJy u uucneKI\Mjy y nor JJe)l.y •p'a·
,!Ia opraua uapoJJ.He ynpase ua· · OHHM 'cei<TopnMa Koju uenocpeJJ.Ho cJJylKe nO)l.Mnpusau,y csaKOJJ.Hesuux norpe6a pa,~
H!!X Maca, Kao lf pa)l.y CBIIX yCTaHOBa KOje CJJylKe TIIM DOTpe6aMa, HJIH norpeOaMa 33lliTHTe M~jKe M J(eTeTa, Ha npnMep: TprosaqKH Mara3HHH, MeH3e, pa,ll,l4omm,e, yrocnneJbCKe
pa)l.u,e, 6oJJHHI\e, JJ.e•je ycrauoBe liTJJ..
Kao oprauusa[\uja Hapo)l.Hor ljlpoura A<I>>K: rpe6a ,!J.a
yqecrByje y o6pa3osau,y pa,!J.HHX KOMHCnja, )l:a 3anurepecyje uapo•nro uaj3aocraJJnje-JKeHe 3a nurau,a Koja lie pellia.
sarw ua 36oposuMa 6upaqa,.JJ.a yqecrByje y opranu3oBa&y
TUX 36opoBa Kao lf cacraHaKa O,!J.OOpHHqKHX rpyna, ,!J.a oprauu3yje u uouljlepeHI\lfje lKeHa no noje)l.UHHMa, ,!J.a cy11e·
·JJYje y pa3Bujau,y JJoKaJJuux nJJauoBa, ,!J.a yno3uaje JKeue 11.
)l.IICKyTyje C lbi!Ma 0 TeKyliiiM 3a)l.ai(HMa H pa)ly Hapo)l.HHX
QJJ.6opa, u ua raj """"" JJ.i>npHuece onlliroj 6op6u nporua .OupoKparuje y HallieM !IPlKaBHOM u npHBpeJJ.HOM anapary u
nocrurue )l.a lKeue_ BHllie yqecrByjy y opraunMa uapoJJ.ne'
lheM JKHBOTHHX ycJioBa }I{CHa ofBapalbeM MeH3H, WKOJICK~fX·
IcyXHiba, ,ll,elljHX MJieKapa, 3aje}l.HH1JKHX nepHOHHIJ,a, lfHCTHO'"
HHI\a, Kpnaonu,lla, 3a py6Jbe n o)leJJa, HT)I., )lasau,eM HHH•
1\HjarnBe u npyJKa&eM KOHKperue noMoliu. Pa3aujaru un.
)IHBH)IyaJJHy UOMOO lKeHaMa.
Y Be3u !IOHere ype)loe o jacJJaMa u o6.;aHHlliTHMa no·
rpe6uo je capaljusaru ca uapo!IHHM O)l6opuMa H CHH)IUKa•
THMa ua ocrsapeu,y OBe Ype)l6e. YqeqBosaru y nJiaunpa•
"'Y MpelKa osux ycraHoBa u ua11posa aa ucre, npe)IBHljaru
)Ia ce o6e36e11e 6yl,lercKe Moryliuocra 3a u,nxoso ocrsap.e.
u,e u H3)1plKaBau,e, a npu OTBapau,y npylKum u KOHKperuy
noMoli. 0)1Max npnliH u .aaJJOlKHTH ce 3a orsapau,e lliTO lliH·
pux Mpe>Ka lliKOJJCKHX KYXHiba,. )le<ijnx nrpaJJUlliTa, 3aje,~·
HHqKHX nepliOHIII(a U KpnapHHUa, KaO U OCHHBitlby CO[\HjaJJ•
HO·npaB,HliX CaBeTOBaJJHlliTa npH flOCTOjeJiUM 3)1paBCTBeHHM
caseroBa.(IHIIITHMa H nopo)I.HJUIIIITHMa, jep ce ooe ycrauoee
MOfy 6p30 OCTBapHTH, a 0)1 OrpOMHC cy DOMOOH pa)J.HOj )I(C•
HH H Maj[\11.
•
flyTeM npe)laBalb~, pacrypau,eM 6pmqypa 11 opranulO"
BalbeM 3aje)lunqKor npoyqasau,a, nyreM KparKuX Kypcesa e
aJiaCTH H )l,a )J,Onpnuece, raKolje, noneflalby OpHre 3a )KHROT
He3u )l,eu,e, Kao u npomiraH,li,OM 3a noceliuoalhe caserdBa ..
pa)IHOf Ha)liO)l.a H ll0)l.H3alby lKHBOTHOf CTaH)l.a'p)la HalliliX
pa)IHUX JbY!IIf.
ue~~:osoJLuo
HEf10CPE.UHI1 3A.UAU:l1 ITO miT AI-bY 3AUITI1TE
MAJKE l1 .UETETA
flJJenyM je noua3aO"'lia cy CBH Hallin O)l6opu; Koju cy
:Ynopuo uacrojaJJu 11a y capa)lu,n ca uapoi\uoM BJJalliliy u Ma.
·COBHHM opraHn3al\HjaMa, pelliaBajy npo6JJeMe 3alliTHTe Maj~e u 11erera 3a6eJJelKHJJH BH)Ine ycnexe. Hero raKo 011 .ll,pyror Kourpeca lKeua JyrocJJaBI!je 11:0 11auac unuao je HH3 noBHX ljlopMH DOMOOH Majl\H II )lerery,
AJJu Halliif o)l6opn cy IIYlKHH 11a nojaqajy capalllbY ca
>Hapo)IHHM O)l6opnMa, a)lpascmeHHM oprauuMa, UpaennM Kp.
<:TOM u 1\pyrnMa aa opraHH3osau,y u pa3aujau,y qnTaBor cn<:TeMa HOMOJiU pa)IHOj lKeHH H Maj[\H nyrel\1 nopO)IHJJHlliTa,
aM6yJiaHru,. caseroB~JIHIIITa,
)J.C\jHJIHlliTa, .n.el.fjHx jacaJia,
Kyxtnha, nrpaJJHIIIra, o6,ll.aHHlliTa, ,!l.elfjHx jacana,
.!{a, )J.elfjHx Bpndla, TIO)l.H3albeM 'n.oMafiHHcraaa, oJia«ma~aMJI~Hux
JJHlliTa, npylKaru craJJuy noMoli caaKoj Majl\H, a uapoquro
npocselieuoj 11 aaocraJJoj )Ia npaBHJJI!O ueryje
esojy JJ.el\y.
J
0 OPfAHJri3AU:l10Hl1Jvl Dl1T AI-bl1MA
flJJenyM je Koncrarosao )Ia cy uallie opranu3ai(Hje ua
ocuosy O!IJIYKe .ll,pyror KOHrpeca A <I> :II< u )lpyror cacrauKa
lii3BplliHOr 0116opa UeurpaiiHor O)l6opa A <I> /I\: no oprauuaa.
I.J.HOHI-lM
nuralbuMa nOcrufJJe
M3s·ecue ycnexe
y .opr.aHH3au.no ..
HOM .pa3sujau,y A<I>>K: y CBHM peny6JJHKaMa. Cnpose)leHH
cy H36opu A<l>)l( y Cp6uju, MaKe)l;OHIIju, Eocuu n Xepl\ero·
sum• u Kourpecu y Cp6nj11 u MaKe)loimju. <l>opMa aKruaa .
raMo r 11e cy je Hallie opraH!t3al(nje uenpasuJJHo npnMeHHJJe, 1
flOKa3aJJa ce CUOCOOHOM )Ia KaKO Ha CeJ)y r.aKO U y rpa!ly
oOyxsaTH jOlii HOBe Mace_ }l{eHa H pa3BHja lhHXOBY aKTHB"'
uocr. AJIH THM ycnecnMa joru yBeK uucy OrKJIOlbeHH HeJI.ocra;-
1(11 KOucrarosaHl! ua .UpyroM KOHrpecy A<P)l(.a. Kourpec
KnJ yKa3yje nouoso ua jolli o3oHJLHHje 3aocr.aja,u,e A<l>)l(
y
OprauHaau.HonoM norJie.u.y u 3aro nocraBJha Kao Je,ll,aH O)l,
uajsa>Kuujux 3a11araKa
oprauu3al\I!OHo pa3Bnja&e A<I>>K:.
r
,!
�.,
O~aj nJieuyili nocsh11o je ,~oor rota lliiJIHKy nalKibY ailaJiil- ·
3li )J,OCa)J,allllbiiX .OpraHII3al(HOHIIX ojJOpMII H KaO OCH08HH npa·
sau sa ,oprauusauuouo passlljalbe A <I> )ICrpa)KH ?A csux Ol\·
· 6opa JJ,a jolll snllle pass11jajy ljlopMy aKTHBa, _KOJH Tpe6a JJ,a
ce Ha DHTalbUMa 6JIHC~M pa)J,HHM •)KeHaMa, J9lll Bllllle npu6JIII)Ke lbHXOBOM CBaKOJJ,HeBHOM )KHBOTY y CnopasyMy C 01\rosapajyfiuM pyKoBO.l\CTBHMa . 1\pyrux Macosuux oprauusaI(IIja (saApyre, CHH.l\HKaru, KYJITypuo·npocseTHa APYlliTBa,
U.pseuu ·KpcT, UTI\.), paAHTH ua nOJIIfTH'IKOM u KYJITypuo-.
npocsernoM no)\usalby )KeHa y THM opraunsaunjaMa u pa3nujaru lbHXOBy aKTHBHOCT
DOBpeMeHUM saje)\HH'IKHM MaCOBHHM KOHijlepeHI(HjaMa:')KeHa, DOBe311BaTH pal\ )KeHa Ha )\0
TH'IHOj Tepuropuju, AaBaTn MY AY6JLy ca)\p)KuHy, nsMelbiiBa.
Til IICKyCTBa II Kp03 TaKMII'Ielbe, Kp03 saje)J,HII'!Ke 1\0fOBO·
pe, passujaTII jolll AaJLe lbi!XOB pal\.
)l.a 611 A<l>)l( o6yxsar11o cse )KeHe ua Tepeuy, npeKo oBIIx pa3JIH'IIITIIX ljlopMH, rpeoa C .!\pyre CTpaue, yqspCTHTII II
00)\llfoll cpeCKe, rpa)\CKe II rJiaBHe 0)\00pe, KaKO OH OHH OH·
Jill CDOCOOHII )\3BaTI! lliTO csecTpaHHjy H CTaJIHHjy DOMOh 11HIII(IIjaTHBH HaTepeuy, jolll AaJbe je pa3BHjaTH " PYKOBO)\HTH
yuocnTH y npaKTII'Iau pal\ Bllllle HAejuocTH, ocnoco6JLaBaTII
u passujaTu Ka)\pose )KeHa, Koje fie ce Kpos osaKaB pal\ ua Tepeuy ys;(usaTII, Kao 11 OTKJialharu csaKy ma6Jiouy y pa.l\y.
PyKOBO.l\CTBa A<l>)l( Mopajy noMofiu iialliiiM aKTHBH·
CTKIIIbaMa y lblfXOBOM Y31\H3alby nyTeM pasuux ljlopMII uapo'IIITO CeMHHapa, KaKo Oil OHe MOrJie 01\rDBOpHTII CBIIM THM
•aA31(11Ma u DO.l\113a'I'TI")KeHe y 1\YXY cou,ujaJIII3Ma.
' Hapo'IIITII je 33)\aTaK pyKOBOAeftux O)\oopa A<l>)l( )\a
npoAy6e nosesauocT Hallie opraHH3al(nje ca CBHM ocTaJIHM
Macosunlli opromusau,ajaMa, sajeAHII'IKHM pasMaTpalbeM npo6JieMaTHKe M3COBH0f pa)\a, YCKJialjHBalbeM DJI3HOBa liT)\.
I<oA neKI!x pyKmioAeliux o)\oopa Aljl)l( rpe6a cysonrn
MHlliJbelbe o neMoryliuocTn ljlopMnpalba 11 pa3BIIjalba aKTII·
Ha
nPHnPEME 3A )l.PYrH KOHfPEC: M)l<P)I(
Y sesw ca npeTcTojeliuM )l.pyrnM' KOHrpecoM M)l.<l>)l(
flJienyM uaJia)Ke CBIIM oprauu3auujaMa A<l>)l( uajlllnpy no.
ny Jlll'flH3al(Hjy J\\)1. <!> ~ Kao H HapO'IIITO yn~3HaBalbe CBIIX
)KeHa· Ca )KIIBOTOM H 6op6oM )KeHa y KOJIOHIIJaJIHHM 3eMJba·
Ma. Osaj pal\ cnpoBO.l\IITH y 1\'yxy onlliTe 6op6e Kojy uarua
3eMJba BO.U,H npOTHB HMnepHjaJIMCTa. H paCKpHHKaBaJba
JbH-
XOBIIX paTHOXYlliKa'IKHX HaMepa. nJieHyM UenTpaJJHOr o;(·'
6opa A<l> )I( JyrocJiasuje uaJia)({e CeKperapujary U.eurpa.1uor OA6opa )\a opranusyje Hallie 1\0CTojuo yqellllie y pa)l.y
)l.pyror Konrpeca M)l. <I> )1(.
Ba, a HCTO. TaKO CKJIOHOCT Ka cy>KaBalhy aKTI1Ba Ha )I,eO CBe ..
CHI!x )KeHa, jep TaKBH CTasosu oueMoryliasajy )J,a Hallla op.
raHH3al(nja o6yxsar11 uajlllnpe Mace )KeHa.
Y I(HJbY noooJLlllalba Me'roAa pyKosoljelba nalllnx o~~:iio·
pa nJieHyM je )\OHIIO SaKJby'laK )\a 30llO'IeTU pal\ Ha ysoljelhy
eBliAeHI(IIje u era TIICTIIKe, rpeoa cnposecru c nynoM O)\ro•
BOpHolllliy.
•
�PE30J1Yll.HJA
ITOBO,El,OM KJ1EBETHl11-IKE KAMITAfuE ITPOTHB
.
UK KITJ HA '-!EJlY CA .JlPYfOM THTOM
je TaMo cJiaJia csoje AeTe, 'To uuKaAa' uucy MOrJie uu noMH·
CJIHTH MajKe paTue cupoqa)J,u KOje cy naJie He CaMo 33 nooe·
AY COLIHjaJiii3Ma y csojoj 3eMJhll nero 3a lberosy no6eAy y
LleJIOM CBeTy.
Ha uamoj jy>i<noj ~paHHLIH rp'!KH MouapxoljJamncTH'!Kll
paTHH D~OBOKaTOpll CBaKO)I,HeBHO HaC H333HBajy H y6ujajy
name BOJH!!Ke. llh~Mna 3eMaJha COJ1HjaJIHCTH'IKOr ljJpOHTa,
~a '!aK II OHH Ha '!HJHM Ce rpaHIIJ1aMa Bpme HCTe npOBOK3LIH·
Je, ~e nHme HH pequ o ToMe, OlJMrJie,[I,HO 3aTo .n.a 6n 3aBeJia
CBOJe uapoA~ TBp)J,IbaMa o TOMe KaKo ce JyrocJiaBnja uaJia·
~H Y HMnepHjaJIHCTH'lKOM Ta6opy H KaKO Cy HaM CBH HMnepu.
]aJI~CTH, Meljy lbl!Ma u rpqKu MouapxoljJamncTu, nocTaJin
.npujaTeJhu.
·
• JlaJKu H KJieBeTe HHCY II HHKa)l,a Helie.· ·MOiiH )!,a OOKOJie.
6aJy namy Jhyoas npeMa seJiuKoM CoBjeTcKoM Case3y, nf.e·
Ma 6paTCK!IM napo)J,nMa uapo)I,He )J,eMoKpaTnje, uamy ne·
ll0KOJie6JhHBO~T y OOpoH npOTHB HMnepujaJIH3Ma, :pa THHX
XYIIIKaqa, 3aJC,li,HO Ca CBMM )J.eMoKpaTCKHM CHaraMa CBeTa
Y Ta6opy )l,eMOKpaTHje H Mllpa. · .
,
Ha pe30JIYLIHiY HuljJ~JlM6npoa JKeue JyrocJiaBllje )J,aJie
cy seli csoj o)J,rosop, KaKo y pe30JIYL1Hjll UeuTpaJiudr o)J,6opa A<!>)!( u MHoro6pojuHM TeJierpaMIIMa UeuTpaJIHOM KOMIITeTy KOJ H APyry TnTy, TaKo, y nps~M peAy, csojHM noja•
•
•
I
'!aHIIM pa)J,OM ua H3fpa)J,IbH COL1Hj3JIII3Ma y CBOJOJ 3eMJhH,
csojHM jom qspmliuM nose3MBalbeM ys pyKOBO)J,CTBO !(OJ,
Y3 uame APJKasuo pyKoBO)J,CTso. ·
·
·
KJieseTHH'!KY KaMnalby npoTIIB name 3eMJhe n namnx
mipo)J,a Koja ce, HaKon' pe3oJiyn_!lje HuljJopM6upoa, pagsuja
y 3eMJhaM'a uapO)J,He )J,eMOKpaTIIje II 0)1, CTpa)le HeKHX KOMy·
KOpH~Te CaMO HenpujaTeJbCKOM H HIIKaKo 3HTHHM'nepH·
JaJIHCTH'IKOM ljJpnTy, 3oor TOra, y HHTepecy 6opoe CBHX AeMO·
HifCTH'IKHX napTHja, H KOja Ce 3aCHI1Ba HCKJDY'IHBO Ha 3JIO~
HaM~pHHM K.iJ.eBeTaMa M. H3MifillJbOTifHaMa, MJ;I C fHYlllalbeM
3aXTeBaMo ,lf.a ce Ta KJieseTHH~Ka KaMnalha rrpeKHHe_.
o)J,oujaMo.
JlaJK11 n KJieseTe, na. MaKap one )J_OJI33HJie ca CTpaue py·
KOBO)J,CTBa KOMYHIICTII~II"; napT!ija noje;{HHHX 3CM~Jha, He
Mory o6MauyTll uapo)J, KOJH rJie)J,a KaKo y lberoBOJ 3eMJhll
pacTe COJ1HjaJI!'3aM, KOjM ra, y.3 ueneposaTHo o)J,ymesJhe.
lbe, ~:~eH3MepaH Hanop, caM rpa.nu; He Mory o6Mauyru JK.ene
,_ Koje cy ce no)!, pyKoso)I,CTBOM osor UK KnJ, ca 11-PYTOM Tu,
·TOM ua '!eJiy, 6opHJie sa ocJio6o1jelbe csoje seMJhe 11 csoje
sJiaCTl!To u Koje no6e)J,ouocua ll3rpa)J,Iba co1111jamuMa, csa·
KO)J,Hesuo, y cse selieM 6pojy ysJia'!u y !1eJioKynau, npnspe11-·
HH, APYIIITBeHH 11 noJIHTH'IKH musor ·3eMJbe.
.
~-'
Mu ce noTnyuo cJiaJKeMo c uoiaMa name BJia)J,e, yny.
lieH!IM BJia)J,aMa Hapo)J,ne Peny6JIHKe PyMynnje 11 Hapo)J_He
Peny6JIIIKe MaljapcKe: C orOp'!elbeM ocyljyjeMo nocTynKe
' c uamoM )J,eLIOM, y'leHIIJ1HMa y np•mpe!l-H y 4exocJIOBa'!Koj,
jep uac TH nocTYOLIH IIOTceliajy ua xanmelbe )J,eLie sa speMe
oeynaLIHje. To n11je o'!eKnBaJia uujeAHa nama MajKa KaAa
OsaK~a
'Y Aa
KJieseTHHtJKa KaMmllha, osaKBH nocTYnu.H MO-
KpaTCKHX Hapo)l.a,_ CBHx ·,ll,eMoKpaTCKHX CHara, _MH
O.n.JiylJHO
HcTIIHa je ua namoj CTpauu, -Mu CMo y TO Ay6oKo yse·
penn, a HcTuna Mopa no6eilum.
·
6eorpaA, 20.IX-1948 r .
.
OJienyM II.en.TpaJinor o)J,6opa A<J>)I(
JyrocJiasuje ·
�Ca,IJ,p)l{aj: ·
C'rpaHa
BaH,u;.a HosoceJI: v
113sem·m•j o !pa'JJ,Y CeKperapa•jaTa UeHr:_paJIIHOO' oJJ..6opa; ·A tl> )K J!ylrocJiaBu je o.n
,llpyror ·KOHr-peoa
Bnn.a TOI!IHlnl:{tJ: -
•
3-4
cJia:BMje
neT'ffi KOH:I'p_ec· A<l>)K
Mapa Ha:u.erB.a: - Pe¢epaT o .HeKH'M opraHH318'l~IHOH'H.M ITH'Tia:H:>HMa
He.u,.a CTecpa\HO&Hh: _- DpeA llpylr'u KOHirpec MeljyHapotJJJH_e
.UetM<JiKip8'fiOK€
¢e,D,eJP8IQHje
){{e·Hia:
5-11
12-33
34-39
r
40-44
45~66
,[(I-Dc·~t'Y'~H'j•a
lby6oMl!!l"a ToMHn:
.il.tH<::K yen ja
Pe¢epaT o KY.JITyp•HO~~poc·s•eT:HOM rpaJly 67-85
86.-92
'
MHJm ITpo.IJJ(l!HIO•BMt'I: · -· Pe¢epaT o P3.·JIIJ'1
•H
c·eKu,:n:.je ,MajoK·a·
)le-re"
93-104
105-112
3a•KJb yqHa _peq Bu~e ToMIJl•Ht.I
113-122
Pe3o.rryu.ra}a: o Hape)I.HH-M s.a!llau:H·Ma: A<P)I(
123-131
Pe310JIYJJ.ifl•j•a nono,u;oM KJr>e•Be-r:H'HqKe KaJMnatfue · <UJ!O'THB UeH·
· Tp8JJIHOr •K()MHTe'"ffi --,KOMyHtUCTH~·e IIT13!p'I1Hij e. JyroCJias·nje
H~ treJiy oa .n.pyroM\ TH1'0M
132-13&
)
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
II Plenum Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Antifašistički front žena
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Izdanje Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948
Rights
Information about rights held in and over the resource
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
02-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
134 str.
1948
AFŽ Jugoslavije
plenum
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/637692e7cf8402f6653ada727161e4c6.pdf
19d1cdac9651adc3d6e42d6ac99ee0e9
PDF Text
Text
'
Dr. VLADIMIR BAKARUJ
�Ze~ _u Jugoslaviji •danas
(POVODOM 8. MART A 1948.)
•
,·->.
AnijaSisticka fronta zena J:ugoslavije danas je veUka realna snaga u ilivotu na8e zemlje, snaga prekaljena oil dana svog
postanka kroz "oslobodilaCku borbu i u etapi izgradnje. N ema
vise podrucja izgradnje u kome ilene, jos pred nelwliko godhm
potlacene i nepriznate, ne bi davale svoju volju, stvaralacki prinos- kake u politwkim akcijama Narodnog fronta taka ina
prosvjet?"om polju, u radovirna na obnovi, .u kulturnom i strue· .
nim uzdizanjirna !judi. Oslobodenje ilene i njeno pravo na rav·
nopravnost, i sloboda da ucestvuje u svim manifestacijama
drilavne, privredne i kulturne djelatnosti, od najljepsih je tekovina nase narodne revolucije, tekovina po kojoj je nova
Jugoslavija jedna od-prvili drilava u kojoj je odbacen historij·
ski teret nepravde prema i§eni i ul<lonjena njezina pravna nejednakost prema mu8karcima. Predrasudama o manjoj vrijed-'
nosti zena nema mjesta u na8oj stvarnosti i takve »teorije«
sada slobodno caruju samo jos u kapitalisti67cdm svijetu. Telco·
vinom oslobodenja !lena mi se panosimo tim vise, !ito 'je sticanje
njihove ravnopravnosti doslo kao rezultat brbe samih zena u
narodno-oslobodilaclcom ratu.
.
U tome sto je zena ravnopra1J11i alan naseg druStva, sastoji ·
se i bitna razlika izmedu antijasistii5kog pokreta zena naiie domovine ; zenskih organizacija v.elike ve6ine drugih zemalja. Dok ·
je pravni i drustveni. polozaj !lena u Jugoslaviji ozalconjen u
.samom Ustavu, a njezina ravnopravnost s muskarcem dobiva
danomioe sve novu i novu potrebu i primjenu, dotle demokratsk; polcreti antijaiiistlcinja u kolonijalnim i zavisnim zemljama
pa u samim kapitalistickim metropolama, moraju da vade na.izeiicu borbu za priznanje svojih Jjudskih prava, borbu protiv
reakcionarnih i faiHstickilv shvaeanja o mjestu, ulozi i vrijednosti zene u drustvu.
·
Upravo m-ih dana vade iraclce ilene zestoke borbe da
bi za jednaki md dobivale jednaku placu kao i muiikarci, a ta
parola vodi. i zene drugih zemalja u kapitalistickom svijetu. U
lndiji je jedan od glavnih zad.litaka zen~kog polcreta borba protiv ropstva !lena, a taka je i u Alliiru, u JuiZnoj Afric; i drugim
kolonijama. Ornai57ca zena u >.!llobodnim« Sjedinjenim Ame-
'
.-.,. ,..
~
\
..
&..
�rycloim. ~rzava1>J-a, nmna nikakve zct8tite od divljaqkog linea da
s_~ p d'rugi1>!-.'k'{aje~irria. i f113'gp1;ori, , . > · •-• ·... ·. ·.· . ·.·
.
'\
, ·.· :. Ako je fakvo sto,nje u koloniJatnim ,zem!}a:rna~i. TWd
Jem_li gr~anq _u USA! ne mogu ni zene 4r;gentine, Fr;aricu8ke,
l(el~ke Br.tan:~e, ItaliJ.e.!'druf!ilt veli7cih ZfMalja, da. biulu,
'C·olJne ~a. svoJ~m _polo_zaJerr~;,_ 1_er u svakoj hd: _tih. drzava PDstoji
, cztav mz zako_na, koJi fPT'Je<;avaju zeni biJo pravo glasa,(rpristu_p u neke .Javne sluzbe, sjobodu raspolaganja. imovinom,: iji
koJe drugo pravo.
.
·• .
. Sl!e ~e ~.eP_ravde p~·otiv kojih je prislzjena da se bori zena
11; kf!?'tal•st~ck~m _zemZJama,. nepdvratna su .. proslost za Juyos,av:Ju i _zato An_t•fa8ist~cka fronta zena mooe da upravi sve
.SVOJe ~nage na •zgradnJu. zemlje, na. podizanje njenog .kulturnog ~•voa u borbi za ostvarenje boljeg zivota u uvjetima
kakmh ne moze biti u kapitalistickim drwvama.
.
·
. . Otu_da J?r0._sticu ti sjajni rezuitati koje su postigle organizaC1Je Ant•faswtwke. fronte zena, bore6i se za podizanje bogatstva i _kultu_re, za likvidiranje nepismG·nosti, u provodenju ekonO'lYI,~Ioih m1~ra ~arodne ·vlasti, u organiziran'ju tecajeva za
str"!cno u~d~zan)~ zena i konaeno, u uvlaCenju novih zena u
pro:zvodnJU. UspJesj kac posljedica tih napora govore rjeCitije
od icega o u~zi i polozaj~ zene u novoj Jugoslaviji,· o naglom
procesu razmtka· kroz koJi prolaze mase zena do nedavno za- •
robljenih u ku6ama, zastrtih jeredZama . iscrpljenih neizvjesn?s6u i brig_om za .~udbinu sv?je djece - 'i}o i&ene akfoivnog ucesmka u pr01zvodnp, rukovod10ca i orgamzatora narodne vlasti
il~ Fronte; slobodne, smjele i sigurne u budu6nost. svoju i svoje
djece.
B~rbe?~.i an:tifa8istii5_ki. pokret zena u Jugoslaviji rastao je
u svo)~m ·szrokim .razm)enma zajedno · s narodnim ustankom i
krenuo u njegovom krilu od pocetka putem borbe protiv neprijatelja naroda - fa8istickog okupatora; 8 razvitkom te borbe
mijenjao se i razvijao polozaj zene u na8oj zemljoi i stvarala .se
nova slika o njenoj ulozi. N arod je u ratu upoznao legije zeria her?i~. predanih mdnika i pozrtvovnih boraca. N erazdvojno
ukljucene u Narodnom frontu antifa8istkinje su saCinjavale od
pocetka ustanka njegov bitni faktor, sudjeluju6i. u organiziraniu ustanka, u T"!tSeniu 1·eakcionarne i stvaranju nove narodne
'!last~, vode6i sa cijelim. nc:rodom i oru:iianu borbu prC:tiv nepriJatel;'!'. T~umf oslobodllackog narodnog pokreta saddavao je
zato ' pobJedu - oslobodenu i ravnopra'!5nu zenu Jugoslnvije.
.Osnovna pretpostavka slobod( i ravnopravnosti iiena ·u na~o/!' g'!'Estvu - to je narodnaovlast. Samo u narodnoj drzaiii
._..,
ob;.
zaao-
,.
,..,~
d'~·
. : :~
~oze :s~ fena slobiJdno rii~vij~tt-X ~t9 ~~-iid iJivili'@7U< ::;;~~
stvovaze ogromne mase zena u borbi za obnovu zfirnl}e'ili[w"ia:ir.. ciju ra'tne pusto8i; Na Kordunu, Lici i Dalmad]i'in:utcm!n()gose!a
u. kojirruL su.zene. bile g){wrlft i i':(JSf() jedina radna .snafla u. izgrarJnji novih ku6a. Na .slwan naCin sudjelovale su i it _4ragim
krlijevima u pOdizanju nove drzav~·tdko,rta 8U prvi pos1!Ji3ratni
mjeseci bili ·ispunjeni primjerima· nesebicne pomo6i, · koju su
antifa8istkinje pruzale narodnoJ vlasti u opskrbljivanju najteze
postradalih krajeva, brigom za ratnu sirocad,_ospos!>b·Zjavaniem
pruga i mostova, u sjetvi i mnogim drugim problemima koji s?,t
bili osobito tesloi u prvoj poslijeratnoj godini.
,
Taka se u periodu mirnodopske izgradnje prekaljivala nii:. sa iiena i poprimala nove Odlike, a organizacija antifa8istkinja
postala je jedan od najjabih oslonaca narodne vlasti i naj&vrs6ih st·upova Fronte privlnceci i aktiiiizirajlt6i .staZno' nove mase'
Zena.
·
·
Koliko je zalaganje seljanki u uvodenju novih kultura
industrijskih biljaka, u borbi za povecanje pri->iosa na poljima,
u uspjesima opskrbe, govore sami> rezultati tih akcija u ko·
jima su i!esto zene g7.avni 6inilac. Rad na suzbijanju nepismenosti po s!>lima mnogo puta. pripao je· zenam,a, a tako i. njegovi
uspjesi. Antifasistkinje u tvornicamt:t smjelo se takmice sa svojim· drugovima radnicima i daju• veli.k broj udarnica, koje su
zorni prim jeri Tadnog .herrYizma. Inicijatori rada na vise ?'azboja takoder su zene, a one zauzimqju i vidno mjesto u o8posobl}l1Jo
vanju -svojih drugarica radnica i njihovom izdizanju u .struene
.radnice. U masovnim dobTovoljnim radovima ilene daju ve6inu
ucesnika, a najve6i · dio poslova frontovskih organizacija ·u gradovima takoil6'1" m·se ilene. ' ·
·
.
T>·eba naroCito ista6i, da borba. z.a izvrsenje Petoy 0disnjeg
plana ima najve6u. ulogu u preformiranju masa iiena, taka
da je. samo u. NR Hrvatskoj u8lo. u industrijsku pr()izvodnju oko 22.000 zena u posljedn}e dvije qodine. Taj
proces· razvija se u svim nasim republikama, a zajednicka mu
je crta sve masovnije pristupanje zena u proizvodnju _i dru·stvene funkcije, pretvaranje nestruene zenske radne snage u
strucne namjelitenike u poduzecima, u .rukovodioce u zadrugama, kvalificirane radnike u. tvornicama. Ovo nije samo. od
vdikog znacenja Z£1 nasu privredu i odnose u njoj, vee i za
fcrmiranje nove zene, potpuno slobodne i ravnopravne gradanke nove Jugoslavije. Jedan od rezultata tog razvoja i sve
ve6e politicke aktivizacije zena jest i pove6an broj zena iza. branih na 'posljedniim izborima za na_rodne odbore u NR Hr·.
vatskoj, koji je preko dva puta veci od onog na izborima 191J5. ·
(
. :. ill
�· Zene Jugoslavije su alctivni graditelji saaijalizma u na8aj,
zemlji, jer znaju da 6e im samo takvo. dru8tveiw uiedenje, u .·
kame sredstva za proizvadnju priptidaju naradu, a dobra anima ·
kaji rade, asigurati ne samo njihov slobodni razvitak, vee i
sigurart, balji i kulturniji Zilvat za narod i nasa. nova pokolje, .
nja. Zato je ·takav i njihov odnos primla radu i zato je program .
njihovog rada~· Petogodisnji plan. S tom perspektivom Antifasisticka fronta zena razvija sve inten:i:ivnije politiCki rad medu
zenama i obuhva6a sve ve6e mase privode6i ih na stvara7a-.
cki rad.
,
Borba za stvamnje novih drustvenih odnosa i novih baljih
oblika drustvenog zivota i svijest 0 njihovim .duznostima prema
zajednici, to su razlozi zbog kojih Antifasisticka fronta zena ·
mobilizira zene i upueuje ih na rad u poljaprivrerlu i inrlustriju;
zatim, padizanje seoske zene i kZ£lturna-prosvjetni rad, te strucnt
i gospodarski tecajevi zapremaju vazna r.njesta u radu AFz-a
i veliku pomo6 narodnih vlasti u njenim kulturnim nastoja•
njima..
Vrse6i svaju najadgovcxpniju i najeasniju duznast, jugaslavenska zena nosilac je odgaja novug pokoljenja, raz'vijanja u
nasaj djeci vrlina novag i5ovjeka, _covjeka prozetag ljubavlju za
svoj narod i domovinu, svijesnog i smjelag graditelja sacijaUzina. 'f!aj rad antifa.sistkinja JZ£gosla'Vije neprocjenjiv je ·prilog domovini i bitna crta njihopag stava i odnbsa prema narodu.
Sve ave karakteristike Cine lik nove zene u Jugoslaviji i
tvore od Anti{asistii5ke fronte zent:t jedan od najevrsi5ih asloc
naca Narodnag frbnta. Time sto su mili}uni zena postali doist!'
punopravnim gradanima, stvoreni ·su i danasnji: rlru8tveno-pah-· ·
ticki odnosi u nasoj rliYmovini i u tome je jerlan dio mo6i nove
Jugosla"'ii? i veli~.og ugleda k_oii_ ·~ uziv~ ~ der;:o_rcratsrcirr:
masama s1rom sm)eta. U tome )e 1 vel1k znacaJ kaJ!. 1ma An~'::
ja!Jisticka fronta {Zena u M edunarodnoj demokratskoj federaciJI
Zena.
··
Antifa:S.stkinje Jugoslavije m i sv!Jestll:n i bes,ko_fY!prom_isan borac za oi5Z£vanje mira, borac protlv smh po.~usa)a ratmh
huskaca rla izazovu nove suTcobe i nbva krvoprobca. Kao mal_o
gdje u svijetu zena je u Jugoslaviji osjetila sve styahote fa81:
stickog dfvljanja i iatnih pustose'!ja. _ona s.~ ·s pus~~ u. rum
borila proi'iv neprijateljske ag,rem)e ~ podmjela naJvece.. zrtve ·
gube6i cesto i dom i svoje nc:jdraze. Rat ~e ko~
vod10 go-.
tovo u svakom selu, i na8a zena zna da <mper'!Jallzam ne p~znaje nikakvih moralnih, pravnih i ljZ£rlskih obzira. . .
. .
Kao i cijeli nas narod, antifrtSistkinja JugoslavtJe ~s,1ettla
je terete i ponizenja nacionalnog •,opstva i zato ona mrz1 1mpe-
.m:s
i
'i
•
I
I
rtjalizam koj~ otima slobodu i. uniStava n~lnu nezaV:isn?si:
N as· narod se ponosi svojom slobodom, kaJu Je stekao kr'!_lJu •
borbama: Zato s prezirom odbacu~e _»Marshallov plan« kaJ'I po~
krinkom pomo6i .(ilvropi unosi plJacku narodnog bo_gq,tstva t
ropstvo americkmn imperijalizmu. Takav stav Z<WZima prema
»Marshallovom planu«, »T'l"'{manovoj doktrini« .i svim. drugim
porobljivackim makinacijama novih fuh_rer_'! ·~ .gaule.ter.a '"' ·
anglo-americkog tabo:a i ~~a. z~na .anhfasltklnja Vjerna
slobodi svog ?ta'roda, wkren1 1 IBtlnski borac za demokratska
prava drugih naroda.
·
zene nove Jugoslavije . veze danas uz demokratske
sooge drugih zemalja borba z:; post:-z.anj~ 'P}'nOJ!:avnog polozaja zene j borba protiV Uzrocn1ka 1 •zaziVaCa bljede_, neB<.fJ.U'r_•
· nosti i parobljavanja koje priprema . medunarodni •m'J!er•Jal': '
zam. Ona svijesno i odlucno stupa ,. front demokratsk1h antlimperijalistickih snaga da sprijeCi pokusaje reakcije koja spr~
ma nov'i rat. Ta borba ima naroi5iti smisao u nase dane kad JB
svijet, nepune tri godine iza svrsetka najkrvavij~g rata u histo_•
riji, ispunj~ novo~ galam'?"':. o ratu; obuhyac~'/l '!ovom pll:
mom reakatje i drsk•m pokusaJ_tm'! tin se ~or~et~ t~sko ste_c~"!'
mir. zena, a ,. prvom redu nasa z.ena ant•fa!flst.kln)a,..s ~al?'~6
prava dize sv?j gla? pro~iv d~sk•h tStup.anJa. 1mper_•Ja!tSt•c7~•h
gangstera, koJi su •zvukli nemdene pr_of•t~. tz ~atn•.h spe.ku.acija, a sada se ponovno spremaju da IZ bzJede 1 ne.m?st1ne u
zapadno-evropsltim' zemljama prave ~nosn.,<;< 1!oslo1:.e I _stv,o.r~
nove izvore profita. Ozlogla8eni ratnt zloat~?' . ~OJ' su ~anh '
paUli po naSim selima i ubijali narod .'Ro alJeloJ )!Ivrozn, ~ada.
nalaze utoi5ista pod skutom anglo-amencke reakatJe, a svecano
proklamirane obaveze o postqvanJu. prav.1': naro<3a na samoodre-.
denje i odrzanje nacionalne nezaV1snost1 bezocno se gaze Tcad '
jos ne postoje ni glavni mirovni ugovori. Ta ~rska .rabota po- ·
pracena je buzicorr:, klooeta, laz~ i .uvr~da prot•v SO'I!J~skoq Sa- .
veza i svega sto ]e napredno, ISt•nskt demokratsko ' slobodoljubivo.
·
Takva sitZ£acija trazi od na8e antifa!Jistkinje energicnu i
upornu borbu protiv aZivljavanja ant~fasi~tiCkih :me! _ada. u. medu'naradnom Zivotu i jos i5vrst5e povez•van)e s anhfaststk•nJama .
drugih zemalja. ,80,000.000 zena, koliko ih okuplja Medunarodna demokratska federacija zena - to je .ogr<YI!'na med:'nc:: .
rodna snaga. S njom moraju rai5unati reakc10nan, potpaljiVaal
rata, imperijalisti i prijatelji fasizm!l', a oni s njom. i rai5un:'ju,
' kako tq svjedoce mnoge m]ere poduzete u Zavadno,1 Evrop1, da
bi se otezao ili onemogut5io rad njenih sekcija. U mo6nom
frontu demokratsldh snaga .u kojem se zbijaju stot;ine' milijunia
.
6
j
'l
f
�I
miroljubivih i slobodarskih lju,rli svih zemalja, a Ciji je dio i
Mf!dunarodna demokratska federacija i!iena,. stupa i antija§istkinja nove Jugoslavije. Pod pritiskom te sile _bit ce slomljen
. svaki poku8aj imperijalizma da povede novi rat za svoje interese. "$a8a antifaSistkinja svijesna je te .snage i ona ocekuje
8. inarta- Medunarodni dan zena s odluenoseu, da jail
energi!Jnije nastavi ovu veliku borbu.
Situacija na medunarodnom polju zahtijeva od naiie antifa8istkinje i doJjnje jacanje medunarodne soliilarnosti demo7.;ratskih- i!iena, jedinstvo svih radnica, §eljanki i gradanki !l
borbi za euvanje mira. Kao lito nasa i!iena svojim sudjelovanjem
u izvrsenju, zadataka Petogodiiinjeg plana jaca nasu domovinu
i. prema tome i. snage demokracije, taka se i u drugim; pa i u
najudaljenijim zemljama miliju,ni i!iena bore pod najraznovrsnijim okOlnostima
jacanje tih snaga
svojim zemljama, za.
razbijanje moci imperijalizma koji ih drzi u ropstvu. "R ova i!iena
u Jugoslaviji zna iz iskustva sto znaci ropski poloi!iaj ona je
svijesna da se taj polozaj moi!ie izmijeniti samo borbom i!iene u
okviru demokratske borbe naroda za istinsku slobodu i nezavisnost. To znaoi, da bez borbe protiv imperijalizma - porobljivac'ia i eksploatatora naroda - ·ne moi!ie biti ni dosljedne borbe
za oslobodenje i!iena. Zbog toga je jedna od vodecih deviza naiie
antifaSistkinje: jedinstvo demokratskih iiena svijeta, jedinstvo
l"Vrsce nego ikada u obrani mira, jedinstvo u borbi za os1obodenje iiene i slobodu i nezavisnost naroda, jedinstvo u suzbi.ianju svih p·Zanova, manevara reakcije i imperijalizma. To jedin- '
stvo jedan je od vaiinih uvjeta za pobjedu demoki'atskog pokreta iiena i zato je antifaiiistkinja Jugoslavije dosljedan borac
za okupljanje svih demokratskih iiena: svijeta u jedinstvenu
· frontu.
.
·
·
,
Ovakav je lik naiie nove.iiene. Herojska borba na§ihnaroda
u .ratu -; napori naroda da iz svoje opustosene zemlje izgradi
sretnu i stobodnu domOvinu, izgradili 8U i nasu novu i!ienu, prekaljenu i vjernu kcer svoga naroda, neumornu trudben~cu. izgradnje i upornu graditeljku socijalizma, i!ienu borca,zq, mir '
demokraciju u svijetu, za razbijanje imperijalizma i reakcije.
Te svoje crte razvija naiia nova zena u aktivnoj borbi i radu
zajedno sa cijelim narodom stieuci tf!ko lik novog, socijalisti-.
ckog covjeka.
BRANKO sKRINJAR
za
u
I. D I 0
v
8
BORBA ZA SVJETSKI MIR
I DEMOKRACIJU
�Likovi zena u borbi za inir
demokraciju. u 1 svijetu
JELENA STASOVA:
KLARA CETKIN ·
-
Srpanj 1932. godiri.e.
U Njemackoj su fasi-"
sticke organizacije podigle glavu. Podrzavani
od krupnih financijskih
magnata, rnladiCi u mrldm kosuljama, ubijaju radnike, unistavaju
sindikalne organizacije,
rasciscavaju teren za
dolaza.Jc
fasizma
na
vlast. Predsrtoji otvaranje
· novoil!abranog
• Reichstaga i njega po
pravu najstarijeg poslanika, treba da otvori 75
godisnja Klara Cetkin.
· Ona je bila gotovo sasvim slijepa, fizicki vrlo slaba. K1ara se u to
vrijeme nalazila u Sovjetskom Sa.vezu. Njezina volja
revolucionarnog borca uvijek je ostala cvrsta i nepobjediva. Ona
dolazi u Berlin da bi ispunila svoj dug. Fasisticka stampa, grdiia je Cetkinu, njoj su otvoreno prijetili procesbm. Radt toga,
iz predostroznosti bilo je odluceno, da prije Berlina prekine voznju i da automobilom, ude u grad,
·
Navest cemo malu ali karakteristienu epizodu· za K!aru
Cetkin. Po silasku iz vagona sin nosi Klaru na rukama, jer ona.
nem:i. snage da hoda. N a stepenicama zeljezniCke stanice on se
splete i pad!!.. Svi saputnici ukoCil; su se od straha. A Klara je
.
..
I
11
�~·-
•d
• .
.
.
..
.
J~t•
d ya, ~u~5' •Rdgc;>~orila '· »Ni¥a se nije dogodilo u · · ·,t
e,'!ill'JltdrugoV)c«.,.
..
.. . . . . , ... , llllr'.~se.,Bl!-.
Pode
~tvaranJa ~ajih&taga. S~h8. ; ' r~ ; ... ·.
:
·~·
po podne Klara Cetkin u pratn .. d . . • . J8 .P puna. U tl'l sat,t
~nje na trihinn ·.i l'anciJna m ·e~o VI'},u "':na-!JQSlarti~a, polako se .
.1Zgovori strasno optu2uJ·ucigJov~· P ed.ti~Jednif ~a Ra.Jhsta.ga; Ona
.•
. _
_
· .""'r pro v-__ asizrna.'
. ,
. »Potreba. vremena --. govmi Cetk ·, '
. . > . .. ....·.
svih trudben]ka za borbu protiv · f •. ma.- to Je .Jed an front
trebno namje radi toga d . b' asi~a. ,;;:>vladati fai\izam poi eksploatisanih, smagn ~ji~ov~~~ 8 "?Uv"!;i moe podjarmljenih
fizlcko postojanje ... Svi ·ko ... ·
g.a:uzaciJe, · napokon njihova
fasizam treba da stvore 'jed~:: PriJet, 0J?asm~;~t, svi. koje tlaci·
agentura.«
·
rant protiv fas1zma ., UJegovih
I
dm
<
... Nekoliko dana poslije tog ·KI
. .. . . ·
.
me je strai\rio iscrplo N
a . _ara mr Je piSala: »Putovanje
8 1
gla is;?uniti svoju zadacuap_:~:~ili!'-~
uzbu~e~je za to, da bih mo'
·
' >:itH..!·s su me_ fiZic:ki«.
je o!::I,"
C~~~
je hila nepolnirljiv bo;ac protiv fasizma Ona
a opasnost, koju nosi fasizam ~dhenicima
· go~': u m:~lll€ntu uspostavljanja fai\isticke diktatur~
u
u ·e . ~': ona Je. Istup[ta sa plamenim pozivom radniCkoj klasi·r} dini~ se -~ Jedan front za hespostednu borbu sa fasizmom
Zivota
tao pobsiJ~dnJili dana svo~ rata koona je pisala .cianke, ·poiivei ci~
ve rasure o opasnosti
··
'b!i.
·
.
borbe 8 fa.Sizffi
k .. . ·
' Jr.~e P":' .• zuJe, o• neoJ)hodnosti
•
.
~~· ·OJl Je uveo reznn f>Zickog i duhovno . uni'
~~en.c~~ -.
:~~J·~~zJ.illle· e uzase. i zvjerstva, c!ji su raZ!lljeJ. prekovvnarva:stva
.
Klara Ce~i.':', djevoja~k? ime Ajsner, rodila se 5. jula 18S7.
~~~.:u ~~O~Jl, u porodw, seoskog ucitelja. Socijalizmu ·je
, PI'l•S. a . oz pozn~tvo :< rusk]m elnigrantskim student!·
ma. Easm.1e Je~an od .~Jlh Jos1p Cetkin, pqstao je njen muz.
·
. dnZakon protiv SOCIJalista 1878. god. natjerao je Klaru . za]e, ~,s mu~m d!' elni:?rlra u ino2emstvo: Ovdje je ona okusila
sva~ li~avan,Ja e.rmgraCIJe. Ona je s mukom izdrzavala bolesn<) ·
~y:a' dvoJe d.Jece. Taj zivot prekalio ju je.. Socijalizam je shva~
..
~ po govoru N. K: Kru\:ske -,-- ne usko, vee kako su a
shva!Jli ~arks, Engels 1 LenJm i ana ga je 'i<hvatila kao
. obraza.J cita':'og. uredenja, kao preradivanje svih uzajamnihpodnosa m:du l.].ndima, kao preobrai\aj cijele covjecje psiho1ogije.
U zensk1 pokret Klara Cetkin je ulozila mnogo truda Jos ·
~a P~m k?~~esu II: Internacionale (1889. g.) istupajuci.pro• IV on,
S?CIJ~sta ko.]i su tvrdili, da je mjesto llene s.amo kra.
domaceg .ogn.JISta,_ Kl":ra .ie. izjavila: »Mine priznajemo nikakvg
posebno ~ensko pitanJe, rm ne poznajemo nikakvo posebno pi'
Jos 1 ·. 2
nJ2.
OCI~e
fe_
12
.
J
1
J.
tanje radruce . ; . ! ()s!:oboderije"'z(\ria, kao 'i'oslcil:iP'dEnije citavog
covjecanstva doCi ce iskljucivo samo kao posljedicii'i)sloboderij~
riida. od kapitala: Sarno il oocij1aListickom .· drustYu, llene ·· kso 1
iadilici:. i.wpCe/ steCi-·ce sV:Ojia:: prav&.«.·
Na iriicijakiVll Klare Cet1dh na ·Med\lnarodnoj llenskoj kon•
ferenciji u Kopenhagenu .1910. godine bila je prihvaeena odluka
o prJiznovanju svake gorune Medunarodnog dana :lena<-· 8.
marta. Pod teSkim uvjetima carizma, ruske zene su prve organizirale praZIIoVJilnje toga dana. 1914. godine Klara im je pO•
slala Silijedeci pozdrav: »Pozdravljam vasu hrabru odluku' o pro·
slavi Medunarodnog dana :lena. Pozdravljam vas jos i mdi toga,
Sto vi ne gubite hrabrosti i ne sjedite skrstenih ruku. Dusom
i tijelom sam s varna«.
·
Ktara Cetkin je vrsRa veliki politicki u{jecaj medu llenama.
Posta je bila veoma obrazavana 1 kultruran covjek, ona je vla·
da1a osi1p. svog· materinjeg njemaCkog jezika, francuskim, engleskim i italij.an.ski.m, sto joj je omo•gncivalo d.a; se dobro sporazumijeva .sa zenama tih naci.onalnostic Cetldna je imakt Z!latnog ucesca u stvaranju Medunarodnog sekretarij>ata rona i iz·
davala njegov list. U razgovoru sa J enjinom 1920. godine ona
je ramijala :nrisao o potrebi saziva l\irokog Illl8dunarodnog kon•
gresa z¢na sa uce8cem zena, ' bez razlike na nji.hoVll partijsku
. pripadnost. N a kongresru je. trebalo pretresti pitanje zenskog
zaposlenja i nezapoelenosti, jednake place sa radom muSkarca,
·socijalne zastite, interesa majke i. djeteta, organizacije Z<ln!L ·u
sindiJkatima i sl. Tada taj plan nije bio ostvaren. AJi ideja Klare
Cetkin tiije pmpala. U Parizn 1934. godine sastao se J14edunarodni kongres ,:lena, koji je poloZio temelj Medunarodne · organi2lacije zena; protivratnog i antilfasistickog Eolniteta, koji je
posto.iao sve do poiletka drugog svjetskog rata.
.
Revolucionarni pokret ruskog. proletarijruta uvijek · je bio ·
Klari izvorom njenih dusevnih snaga. Sa zanosom je pri.Inila
ona znacajni Lenjinov proglas, koji je dao citavom svijetu
7 .. novembra 1917. godine o zavrsetku socij:alistiCke revolucije i
uspostavljanju vlade Sovjeta u Rus"ji. »Odlucno sam posla za
bi>ljsevicima - pisala je Oetkina 1919. godine.. ·~ Po mojem
miSijenju, historija je razrijesila teoretsiki spor o pravednosti
ruskih radnili:a i selj:aka koji su uzeU vlast u svoje ruke. Gigantski lik Oktobarske revolucije stoj" pred nama i svojim va.trenim disanjem govori medunarodnom proletari.jatu: >>Postoj.im,
postojat cu! Sli.jedi.te me!«
·
27. juna 1918. godine Cetkina je posLala pismo Lenjinu, .u
\:ojem je pisala, da su ona, Franc Meri.ng, Roza Luxemburg i
~at! Li.ebknecht i dusom i. srcem s boljesivicima, sa sovjetskcm
I.
13
�-'
vlliscu. !{~ Odgwor. Lertjin joj je pisao, da se boljsevicl .·:Po-.
nose podrSkom takvih baraca praletarijaba..
. Klara Cetkin hila je . cvrsta uvjerena u nepabjedivost SoV.Jetskog Sav~za. Ziveci u Maskvi 1923. gadiue olia je govorila ·
~ U~ravo ?VdJt; u. sasvim naraCitim uvje<tima, j;..,na uvidam pot:
T'llll:'. obu]tam .1 ¥I~antske razmjere ruske revolucije, smjelost i
ge;nJa.l;:tost nJeztnih voda . . . Kako bilo tezak slazen cak tragl<:an __tzgledao J.;alozaj, ciui mi se, da se u Savjetskoj Rusiji
vee m_sta ne moze ~esiti,_ ovdje
cvrsta ukarijenio novi svijet.«
. S o~amn~m IJ1,lba~ odnosala se Klara Cetkiu prema tvorCim~. nase sovJe~e. drzave - .~i~nu Sbaljmu. Poslije smrti
LenJma, ~l~r!' Je P';"ala: »Len.Jm .]e b1o ne samo rukavodilae
um?"m, v_ec 1 plamenrm srcem revolucionarne Rusije, koji je zap~o SVJetsku revoluciju. Lenjin - plamen, Lenjiu - mac
· svJetskog praletarijata<<.
Klara ,1e sjajno .shvacala velicanstvenu historijsku ulogu
druga .~taJJmll; u ~kav?dstvu bo!jseviilke partije, savjetskoj izgradnJl, shvacaJa Je UJegov znacaj za sovjetski radnicki po·
kret. Nekaliko mjeseci prije smrti ona je odr~aJa svoj posljedllji
govar:
:;e
!
»S iskr~ poStOv~.iem.-:- govarila je ona- pororavljam.
druga Stal]ma, slavnog, gemJalnag rukavadioca Kamunisticke
par~je, . kaji e,;tergicnascu i predanascu, koje zaslufu]u zanos i
l!shicen.]e, ula_ze sve svoje snage u astvarenju izgradnje soeijaliLzm~, drag?cJenog zavjeta triju velikih voda, Marksa, Engelsa,
en]ma.«
.
Klara Cetkiu je ~;la. jedan od n11;~boljili prijatelja Sovjet- · · ·
sk~.!f ~aveza. u_~antcaTa. SV,?Je ~0~1 pon;a!fala je izgradnju
sas1].aJ1zma U ~a.saj zeml~ 1 UCVrscenje ffiOCj 1 Slave SO_Vjetske
?rzave.
svaJlJ?. nastUJprma. u vatrenim 1clancima upucenim
t;'ozemn;m ~adrucrma; ona je J.?OPularizirala uspjehe Savjetskog
Saveza 1 br1gu proleterske drzave o materijalnim potrebama i
kultul'l!;?m uz~za~ju ~vih n~o.da SSSR·a. Posljednjili godina
.sv?!l"a ZJVo~~ C:etkma Je san.1ar1la o putovanju u nase srednjo·
~JJske s~vJetske republike. U njaj je sazria plan da napi.Se o
zenama tih republika veliki rad, analogua radu koji je ona napi&ala o renama Zakavkaza, pod naslovom >>Oslobodeni Kavkaz«.
. Re':'oluclonarna djelatnast Klare .Cetkin nasla je visoka
. pnznan.Je u pozdravu Centalnog Komiteta VKP(b) na dan
njene 75-godisnjice .1932. g:odine.
·
'"
Centralni Komitet VKP(b) saJje na dan 75 • godisnjice
plameni powav su borcu i ratnom dr1.lgu ·Engelsa. Ti si se · ~
y
j
'ti
I
14
.
·~
·~
umorno borila , P'l'otiv oporttinizma ~ IT. Internadona!i i sa
· svoni snagom velikog uma i revolucionarnom strascu ustala si
· protiv bern,stajnstva, prativ revi:z;ioni;;;ta. ~ danima, k3;da je
·· plamtio svjetski rat, kada su se stupoVl IT. Internac~onale
srarimo upregli u J:ola imperijalizma, ti si zajedno s LenJm0m,
zajedno s Rozom Luksenburg A Karlam Liebknechte>m visoko
,
.
podigla zastavu proleterske internacionale.
Ti si hila s nama i u danima Oktobarske revalucije i u. danima gradanskili barbi, kada je svjetska kontrarevalucija pa'\. kusavaJa ugusiti Prvu .drzavu proletarijata u svijetu. PoZrt. vowi prijatelju SSSR-a, ti si uvijek na bajnoj strazi, kada
neprijatelj prijeti zemlji Savjeta. .
'
Za samoprijegorni revalucibnarni rad .Kiara Cetkin je d~
puta hila odlikovana 'ordenima Sovjetskog Saveza: ordenom
Lenjina i ardenom Crvene zastai'"e.
.
Klara Cetkiri je umrla 20. juna 1933. godine. Sahranjena
je u Moskvi na Crvenam trgu. Klare nell\a, aJi ana zivi medu
nama, jer njena djelatnost, njena svijest;" njena volja se pre-.
.tvorila u svijest, volju i akciju sirakih masa, .koje se bore sa
reakcijom i fasizmom u citavom svijetu.
LUJ ARAGON:
Izvaci iz romana »Baselska zvona»
Kad je Klara Cetkin dosla u Basel, vee je hila prosla pedesetu. Dug Zivot, dugit ·i.istorija koju ima za sobam,· nije nista
prema onome Sta se atvara njezinaj buducnosti.
Ona nije lijepa, ali u njaj ima nesto jako sto nadmasuje
zenu. Prije bi se reklo .da je mala, iznenaduje sirinom poteza.
Njezine su kose jos plave i taka teske da ih ni cesalj ni igle ne
mogu nikada zadrzati. Licne su kosti izrazite, sn,azne. Covjek ne
· maze da ie u mnastvu ne primijet!. Dosta je nemarna adjevena,
ali ni njezine prugaste bluze, ni krzna kaje joj slabo sjedi na
ledima, ne zadrzavaju paznju koju privlaci na se. Njezine su
oci ano sto je na njoj neabicno.
Pisac ove knjige vi(iio je Klaru Cetkin dvadeset gadin!!
kasnije kad je gotovo umiraJa. Jos tada, u Moskvi, iscrpena ba.leseu i 'godiuama, · mrsava i ne mogavsi .smoci · daha na kraju
15
�r~~§rc~. ~-_k~4i~ .ie~~'i.ka, ~h1i se;,·lrari•~trlj~l~ d~Ia.iif~·fz Zive •
pros _<;_sh KOJU J~ '?_':'a ~~Jel~vl]ava]a, _.ios i tada je imafa oghi.iilhe
1 velicanstvene om, oc1 CIJe!7· radmcke Njemacke; ptave·i po~
kr~tne kao duboke v_ode kOJ!ma prohi.ze struje. Bilo. je u·tome
_ nes12 od ~o-rskog svJetlucanja i od pretka iz .legende stare nJ·ema""e Ra]ne. ·
· ·· · ·
· .g ~oci. pred
~~m~~esoin_ u B~selu,
»Tri
u _hotelu
kral'a«
ne~. ;'PIJun, s gorlJ.IV?scu. p~cetnika, razVija u svojoj sobi f~to~
gr. _I.JU Kla.~e Cetkm, KOJU J8 uspio snimiti poslije. podne na
uhci. N adVIJa. se nad _kil~u. Grozn? je radoznao, jer je to njec/
g?va Prv~. ~n~ka ~OJU ·.Je napravw s malim aparatom skrive· .·
u rucici s~ap:' sto mu ga .ie predao gospodin Sauvebon ·iz ·
en?ve. Negatiy. Je vrlo malen, ali jasan, te ga je.lako uvecati.
COVJ<;k se _na?vi]a nad: kadu i vidi kako se pomalja slika Klare
~~t~m ko]a ce se poj:<viti u policijskoj kartoteci drugog odjela
Jrustarstva r~ta, gd]e se potajno priprema <Ydgovor ovom iav• nom kongresu koji <)e se sutradan odrZa.ti.
·•
;']!"
•.. !lpij'lm )e. <;illik:. a~i ga nov.ost njegova zanata bez sumnje
':'ru nestrplJIVllli. TaJ tip, navil;rao na najljep8e zene Pariza poceo .Je o_dJe~nom ,za~JOr::vijati da ima pred soborn sliku star~ zene, san]a!'Iti pred tim cudnim pogledom koji je kao tat ukrao.
On ne PaZI na uska germanska ust~ ~ objesenim uglovima, na
us~~ Goe!hea 1 Hegela, no: on Vldi samo pogled; Klarine
SV!]etle OCJ. .
·
•. _ !lto cita u nj~ma? T3:mnice za ratnih godina iii onaj sjajni .
c~-~ kad se stara zena po]avljuje unatoc cijeloj francuskofpoli·
c:~' ~~ed IFongresa u Toursu 1921. godine i donosi mu plamenu .. i
ri]ec IZ ko]e se rada Komuuisticka strauka Francuske? MaZda
gleda u neprijateljicu samo onako ~ao u koju drugu; s naka. nom da ~u ~ nJeZine crte usijeku u pamet. To je covjek za
~oga s,u z;me st9 se have politikom uvijek ponesto smijesne, ali
l€ to na cas bas zaboravio.
*.
* *
. Ima jedan govor kojem~ ni jednu recenicu nije prenio o~aj
broJ »!Jumanitea« koji je donio izvjestaj o kongresu u Base1u.
Propus~en je cak i spomen o cinjenici da je taj govor odrfun.
Govormkova pazocnost na kongresu nije spomenuta u ovom listu; ~ema _broju »Hum_a';'itea~< koji .ie iz.a8ao sutradan, nije moguce cak m pretpostaviti da .Je u Baselu bio nazocan njemacki
. bbrac Klara Cetkin, koi-a je tu progovorila u ime svih socijaliS'iickih zena.
.
. '
..
16
»Aka_
~i majke_.-u®h~~je~
.~:~_dtl?hierri;;c,~--- ~ji~OV'o :~-iJ.he
/JiOcevS_i_
J r_ai, _a~-~a·d. . n~-jr~n1i~- .-?ll-'z_ddo~t.i~- $~f6~-t::·_~-
:s_vpjoj ___djeci __ mr_z;n~ __
so~~)auSti·c~<!m- b:ralstvu,-·tada · Ce, doC( dobd ktid. u· -~_u_-niijtf!-ze. l?.'Jla.sno-sti·ne· Ce Postojati na Zemlji vlast -koj!t 6e._biti ·ka'd:fa_.-da.irit iSC.upll
. il~Srca taj uteaL-·_·raaa·.ce dna: u vrijeme· opasnosti_ i- nitjgi'Oznijik su·
,.'
I
~islit~ na svoju CovjeCi:nu;ku i pr~leterskU ditZnOst.
~ko _'J?li -~en~ ·i maike ustajema- proiiV p_okoljf!, to nij'e _
zato, -Sto
koba, najprij_e
sniO u s'l!Om egOizmu ·i slabosti nesposobne ·w veUke Zrtve, Zfl ve1i_ke
dljeve-; za -veliki ideal,· proSle smo kroz tvrdu- Skolu .U~ota U kapita~
UsiiCkom druStvu,. a u toj Sk<Jli .postale smo borci ...
Tako mi moZemo suprptstaviti s~oju yla.stitu borbu i pa.sti, ako
je potrebno; zct stVar slobode . .. «
Ona govori. Ona ne govori kao usam.ljena rena, kao zena
koja je sama za sebe postala svijesna velike istine, kao rena ko· ·
joj su iznimne okolnosti dale spoznaje i s.posobnosti muskarca,
kao · genijalna zena rodena u nekoj ljudskoj radionici.
Naprotiv, on~ govori kao zena za sve druge zene, da.bi iz.
razila ono Sto misle sve zene jedne klase. Ona govori kao zena
kojoj .ie duh izgraden .u uslovima ugnjetavanja, usred svoje
ugnjetavane klase,_ Ona nije iznimka. !lto ana kal\e. vrijedi, jer
to govore snjom tisuce i milijuui zena. Ona se nije izgradila,
a·tako _ni one, u .tisini uciQnice i .bogatstva, nego u borbama
s .bijedom i izrabljivanjem· Ona je jednostavno na visem sbup•
nju savrsenstva, nov tip zene k 0 ja nema nista zajednicko s lut·
kom kojoj je ropstvo, prostitucija i qokonost bila temelj. pjesama i epoha kroz sva l,ludska drustva do dana dana8njeg.
·Ona je zena sutrasnjice, iii jo,i§ bolje, usudimo se. reci: on a.
je ze!la dana8njice. Zena koja je ravna ID)lskarcu. Zena prema
kojoj stremi sva ova knjiga, zena u kojoj je drustveni problem
rijei<en i proma8en. Zena s kojom taj problem jednostavno iscezava. Drustveni problem zene s njom se vise ne postavlja
drukcije od drustveno_g problema muskarca .
»Upravo zato 8to se budu6a pobjeda sodjaUzma priptema u
borbi" protiv rata, - viknu.la je, - upravo zato mi Zene poja6avam0
tU. borb'u. N acionalne · drZave mogu za nas biti · istinska domovina
jO~-- nia"n~e nego za radnike·. Mj moramo same· stvoriti · ·u socijalistw ..
kom druStvu tu domovi-hu koja jed·ina obezbjeduje twjete
ljudske emancipac-ije«.
8. marl 2
r~
' I
�, I
·-- Borci za _srecu J?okoljenfa
- 'MERI RLOD VAJAN
KUTIH.JE ·-
'
Li£: Meri Klod Vajan Kutirje
urezan je u mojoj pameti kao
Ilk -plamenoga , govornika, sa
neobicno Zivim i izrazajnim pokretima, -U toj mrsavoJ· slaboJ·
v
'
'
'
k. ao ziva pokretnoj zeni,' Cije je
lice ozareno plamenom svijet_lih, plavjh oeiju, otkriva se vehki temperament i neohicnaduiievna · snaga.
Na njepoj desnoj ruci utisnut
- je (ispaljen) broj »30185<< pod tim brojem ona je bila unesena u srpisak gestapovih zarobljenika, Ona je prosla strasan put u koncentracionim logorima, Osviencima, Ravens'·" -: briku i drugim njemackim tvor/J!18
\
·~-::
, nicama smrti, gdje su pred nje.:
nim ocima pomagaci bijesuogaj
firera ostvarivali svoj pakleni•
·plan
>> proredivanja
svijeta«.i
Oko cetiri godine provela je(
Meri Klod Vajan Kutirje ui
konc-logorima' i Crvena armijai
~u je oslobodila, pocetkoin ma-:
Ja 1944 godine zajedno sa 49 J
Francuskinja, , koje su . ostaJei
zive medu mnogim stotinama'
hiljada tamo po·ginulih.
,
Pred njenim, su oeima, pogi.j
ba:li mnogi njeni drugovi naj- /
bi>lji predstavnici francuske in- j
teligencije, na primjer: lijeenik i
Meri Policer, zena filozofa Zor- :
za Policera, Elen Solomon kci '
najveceg fizicara . sada5~jdce,
Loncevena Danijel Karanova - !
veliki radnik zenskog - demo- ]
kratskog pokreta i pokreta ot- '
pora u Francuskoj - i mnoge, 1
~noge druge. U stra5nim go- i
dmama· .zatvora Meri K!od je J
upozl)ala stra5nu bijedu ljud-_!
skih stradanja.
'
. 0 svemu sto je vidjela i osje '
tJ!a ona je ispricala u tisini, u.
mrtvoj tisini, u dvorani gdje se ,
odrliavao NirnberSkj proc:3 n" {
kojj 'je bila pozvana kao s'vje- i
dok. I pred duhovnom snagom '
Roja je gorjela u plavim ocim&.
te fizicki slabe zene. najpTije je
spustio glavu. veliki krvnik ljudskog roda - Herman Gering.
U liku Meri-Klod mi vidimo
izvor te snage koja preodolijeva ::
sve zap.reke. Danas je Meri- 1
Klod Vajan Kutirje poslanil! j
!rancuske narodne skuJ:>Stin.~, duhovljenO!lll, ozarenome lieu
rcsi orden Pocasne legijei Cl~m bOTca - ~tifaSiste.
je biroa Saveza francuskih ze- _ · I taj se b1iski, bookrajno drara i generalni sekretao- Med1!- gi 1ik joS jl!<Ce ocrtaV'a, ako vas
narodne demOikraUlke fedei:acl- dopadne · sre6a da slt!Sate stra•
sne r\jeci, pune . dubokog sa.dt::
jc ~ena.
zaja, njen pTekrasni glas, .k~Jl
u du5u prodire. Talent DJ<:ZlD
govornicki svima je poznat.
DOLORES IDARURI
Ovdje hoou · da iznesem svoJe .
utiske o. njenom nastu.pu na.
jednoj prijateljskoj veCeri,
Zamoljena od ·gostiju Dolo-:
res je ustaJa da bi kazala nelro'
liko rijeei. Pocela je s time d&
osjeca duboko U2ibudenje sto Se
naJazi u SovjeUlkom Savezu
medu predstavnicima tog velikog i junackog naroda. Uzbu. denje ju je. na cas prekinul(l.
Sta:jaJa je blijeda, sklorpljenih
ociju. Zatim je, !'ll.VladavSi UZ·
budenje, nastavill<. Ona je, rekla: »Za mnoge i mnoge_ zene
cijeloga svijeta Sovjetski Savez .·
predstavlja san, ma5tu, a~
za ZC!le spanije .....,. Sovjetski
Savez ·.predstavlja nesto .besko·r.acno vise. Kad S'am •;ia odlazila
za- Moskvu na aerodrO!lll sa me
Blijedo, produhoyljeno lice k\prane spanjolske radnice .. ~a . '
Dolores Ibaruri vode i§.panskog mnogo !jubavi milovale su krlila
radnog naroda: U njenim je ocir a<Jna, koji je kretao da odve·
rna duboka tuga: njena jadna de Dolores u Moskvu i govodomovina jos se uvijek naJazi rile: »Ka:ko si sretna Dolores.•
pod teskom fa5istickom ciz- sto ceil skoro biti u Moskvi, Stq
mom: Njen jedini sin po.ginuo ces disati slobodni zrak zemlje
je u boTbi pod zidinama StaJjin- kcja je uniStila fa8izam, zemlje
grada. DolOTes · )e uvijek u 1 koja je tako mnogo uradila za
crnOm. Ime Dolore~ znaCi »bol«. sreeu cijeloga eovjeeanstva«.
:: 'ores je govorila o stradaN jeno drugo ime Pasiqnaria,
koje joj je dao herojski narod nju svoje zemlje, o sovjetsko~
spanije, znaCi ~-,atrena«. Ono zemlj" koja je za spanske deneobdcno odgovara njenom pro- mOikrate postala drugom domo- ·
c
·-)
'1
:~
,,a
19
�~a· ..njeiJ.im·:or.ganizwtprom•
vJnom;.· o velikom:.:Stl!ljinn.-cij1:
je glas · odjeknuo cijelinr svije-'
torn,. :pozi-.;om, . na J>omoii: spanskoi:ii ,nar:odit.: Qna je govqrila o
n~raskidiv±tp. vezania proliyene
~ koji zajlvijek spaja dva
ve!ika naroda ~ Sovjetski Savez i demokratsku ·Spaniju. ·
~· Meni j<;> teiliko i bolno ·mi. sHti ,danas -ovdje, medn. vama, <>
f:omk ~ govorila je Dolores --!
da se herojski narod. moje zeJllj[je joo nvijek muci pod fa8i"
stickim jarmom M'i
jos ne
mozemo vratiti ll naim .domovi- .
nu i ispricati na8im sestr~a i
djeci kako Zive sovjetske zene, ·
. kako su se, one borile za slqbodu i nezavisnost svoje zemlje,
kako one danas u miru grade'
sreeu svojoj djeci i djeci cijeloga svijeta.
Ipa,1< ne &= mi biti uvijek
ll progoootvn, i nama: ce doei
svijetli O;ani, kad cemo se moci
vratiti svojim kucama, blti . u
kTUgU svoj~h drngova, ispricati ·
im sve o vama. Taj dan nije dalek.« Odusevljene, u2lbudljive
rijeei Pasionarije na sve su ostav:ile duboki utisak. Da bi ublazila uzbudenje, iz~ano njenim
.. govorom, Dolor""' predlozi da
za.pjeva najmHiju pje.smu span- ·
. skog naroda, s kojom su se l:occi revo1ucionarne Spanije borili
na barikadama i po.Jazlli u smrt
za s!obodl! i cast svoje domovine _.: i jakim niskim kontraaltom . zapjeva: »Siroka moja
rodena domovina ...«
.
Jedne veee.r\, pool.ije siedn!iee Izvrsnog komiteta, prisli su
· k Dolores dva mlada e;panska
.radnika i . zaprica.li se. Lica
se
20
mla.dic~. su
sja1a,. a oQi Dolores
gledale su, ria. njih "'" . majcinsk()m njeznoscu. Pok>ziysi ruke
na -njihoy~--- ramena, Ona:-je _go ..
vorila: >>Ucite, uCite, u(\ite,- Ko-.
rlsrtite svaku slobodnu rninutu. ·
Zapamtite da se borba u spaniji produzuje, ona se rrusplam-.
sava sa ·novoiri. _-snagoni ·i -nije '!
daleko dan kad ce domovini !
ustrebati vaSa snaga:, vase zna: 1
nje i vje8tina.« - 'J.edan oct·:
mlamca za,pitao je Doloies. ne I
zna It moi\da pna, gdje je rije'
gova majlka: i Sto je s njom. Do!OTes je odgovorila da je njegova :inajlka · zdrava,. da ntnogo,
radi, a dru.gog je · mladica za- :
molila da je posjeti u hotelu,
ona mu mora rtmogo' "toga ispricalti. . I bila je tako njezna u
razgovoru s njima, taka je dubolt bJo njen pogled! A
mladiCima kao da je ·govoriJa njihova sama majka - . d?movina.
.
i rukovodiocem. : : . . . . . . . : :
S __Velik.im---Zll~j~·--r "~elik-~
taktom ona ruikovodi radom
Sa:veza ·frahcuskih Ze.na li · Medimarodnom · deniokratskom ~<;:
deracij<lm zena. Ona zna podict
do visokog principije!no¥ _znacenja sva pitanja ko Ja JZULknu
u procesu go'::o":a i u t~ku r::da:
'Prema nasa J ze.mlJl Ezent
Katon se odnosi s velikim inte.
resom i velikom ljubavlju: Ona ,
pozorno prati sve dogadaJe .kod
nas. Ona govori o tome. da. Sov'jetski Savez predstavlJO Jedinu radost i velilm nadu franc~- ·
skih · zena; da ce j_edino po'?-o':'l
na8e zemlje buduca pokolJ;n~a .
upozna-ti sre6u.
·, ,
Ona vjeruje da to vnJetne
pred porob!jivaeima prekrasne.
Francuske nije poni:nla · seb~ nije daleko.
Sovietske zene odgovaraju
poniznosc~ __ pred izdajnicima _:EO:eni · Koton dub<»<om i iskreIakejima v 1 s~ke vlade. Ona sa
rna njen muz i sin bill su ak- nom simpatijom.
ti~i ucesniei pokreta ?~para,
radi cega su ih progo~li kroz . ANA PAUKER
citavO vrijen;>e okupaCIJC. ·
E2EN1 KOTON
'
ucenica velikoga . fiz!car~
Sijed<i glave. · Plem~n_i:ti 1""?.Uporedo sa Dol&es, u sredi.Marlje Kiri . sama talentiram fil; mlade, ostre i pa.Zl~ve om.
ni,. sjedi ·mrSava, skromno obu~
fizicar · doktor · fizickih nauka,
Jo8 u staroi. poliufasistiCk~j
cena sijeda zena sa ogromnim
J!rofesdr na Sorboni, tride.se~
R.umunjskoj, Ana Pauker . Jt!.
oe'ma, koje . ka-o . da . iznutra
godlna je bila predava~ na vt:' uZivala ogromnu popul~rnos~
svjetlucaju. To je E.Zeni Koton.
soj Sko.Ji _ to SU kratkt podaCl medu radnlciina i seljacrma 1
, Za vrijeme zasjedanja u Mo·
llivotnog puta Ezeni Koton .. ~e
skvi ona je navrsila 6(5 godina.
na i: majka ucenjaka, gla.va :;e- medu svim malim ljudima u ~:
~l.ii. 'Nisu uzalud predstavmc;
N ju su s"'dacno i Zivo pozdralike i slozne obitelj-i, baka .se- »llistocrijskih« partlJa pr?zva\1
vile toga dana sve clanice Izstero unuCadi, nezado:"olJU." mladu uciteljicu rumunJskon.
vr8nog komiteta.
sto ih je taka ma!o J"r J_e I.ujrrom MiSe!. Ona je "!;'ala za- ·
U osobi EZeni Katon vidim<>.
njeiino s.-ce sposoono da zagripredstavnika · frahcuske inteli.
je svojom top"nom jos mno·ge grijati narodne. ~ase 1i · :~bu
gendje k<>joa se ocilikuje veli- : i mnoge _ takov~ je Elfeni Ka- diti u njiima mrznJIU na.fastzam,.
kim hurmanizmom i gostoljubi- : ton _ pred"jedntca Medu~ar~ na rat i s:imPatijU narodno-de·
vosti. Ona predstavlja jectnu od ·I dne federacije zena, koJa J8 . mokratS'I<om frontu.
onih, koje nisu S;tgnule glavu ~
s
21
·'
i,~
1
•
�:partija 'oko prijesto\ja J<mljal
. Karola. Mlada i . vrlo aktivnai
siroko popularna u masama,i
komunistii'.ka partija prognanai
•U podzemJje VCC U prvim godi-'
n:una njenog postanka, bewh';
zlJ!'Ilo se istrebljuje. Socijalde-'
mokrac~ja je . 'ma!ohrojiia
i
slaha.
1935. godin'e odrza.o se tako-:
zvani »proces Ane Pauker« na
kojemu je sudio rumunjski ~oj-'
ni sud, '
.
·
. Na tom je procesu Ana Pauker govoriia vise od pet sati sa'
ta.ko potresnom snag'om uvje-·
ravanja da je · djelova.la 'i na.'
»SUO€« i na Stra:Ze koji SU. za·'
boraviii na svoj prethodhi do-·
govor da joj ne daju moguiinoTo joj nlsii. mogli oprostilti u sti da progovori niti rijeei.
faiiistiCkoj Rumuniji. D';a put
Kada je kraljevski komesar '.
j.e Ana Pauker hila hapsena pod koji je prisustvovao procesu'·
optuzhom opasne agitacije pro- · dosao k sebi, dao. je prijed:log)
tiv drzave i podstrekavanja ko- . da se javno kazni voda rumunj-'
munistickom prevratu. Za vri- . kog proletarij.ata, »da je se
jeme drugoga hapsenja jedan ohjesi · na javnome mjestu 'za:
od krvniJ<a pucao je na nju i otrovni govor«.
:
ona je h1la tesko ranjen"a. Ali
· I n samom zatvoru je Anai
to je pridoniielo jos vecem oku- Pauker hila 'Opasnj neprijatelji
pljanj.u narodnih masa oko te vlasti. Pocetkom 1939 godine
herojske zime.
premjestili su je u celiju, koja'
Ana je ma.ti troje djece, ali je hila strogo odijeljena od ci-·
ona sama nije iinala moguCno~. tavog svijeta. U ce1iji nije bilo;
.sti da ih. odgaj:a: predstavnici ni prozora. Sedam je mjeseci)
reakcionarno!f rezima ha.cili su Ana Pauker provela u toj ka.-:
je u tanmicu na mnogo godina. 'menoj rnpi. Bila je oslobodena,.
Tfu. je goilina Rumunija pred- nastojanjem na.Se Sovjetske i
stavljala straiinu sliliu. Guilena vlade.
Ni~!ft Sulje
nevj~roj,atnim. progonima i te- .
rorom,
razdvojena radnioka
klasa, · n"'Pismeno i siromaiino
PO'Iiodom sjednice 'brorfmog ko•i
seljailtv9, svade i· nemiri i me- miteta M. D. F. Z. u Moskvi, kojo)
dusohne intrige 53 politioklh je zasijedala od 10.-15. X. 1946..J
.
22
Sa ·IV. zasjedanja lzvrsnog odbora
MDFZ u Stockholmu
Pod uslovom jedinstva n:zeaunar.odnog
zenskog pokreta svih demokratskih
snaga mbci cemo da se suprotstavimo
olanzivi reakcije
Prolllo je sest mjeseci od
zasjedanja Plenu!na Medunarodrie demokratske federacije
zena. Za ovo vrijeme snage
demokracije i reakcije ·au ·se
jos jasnije izdvojile.
Svjetska reakcija posta·
je sve drskija. Ona pojacava
svoju aktivnost na medunarodnoj areni, kao i untJ.tar
.pojedinib z.emalja, pokusavajuci svim svojim snagama da .
unese razdor medu snage demokracije i posije ne.slogu
medu narode. demokrats.kih
zemalja. Ona pokusava da
stvori blokove zemalja, oslahi
Organizaciju ujedinjel' 'h na- ·.
cija, izolira Sovjetski Savez.
Trtunanova >>doktrina« je
NINA POPOVA
ustupila mjesto Marsalovom
potpredsjednica MDFil
»planu«, koji nije niSta drugo
· nego plan .upravljen protiv
ne.zavisnosti i nacionalne slo· bode evropskih zemalja.
Vlade pojedinih velikih sila otvoreno iguoriraju Postdamski sporazum. One zele da poveiiaju njemacku prolzvodnju, ne
s toga sto. bi zeljele da olakSaju Njemackoj isplatu reparacija
Sovjetskom Sa:vezu i drugim evropskim. drzavama iii doprinesu
normalnom razvoju njemacke mirnodopske industrije i demo-
..
·~
l
23
�•
~ra!sko;i obnovi Njel)lll:~ke. Qva. poli~!ka ide za obnovom nj~
d~~~og r@-tnog potencJJala, .• ona. kriJ~ u sebi prijetnjrc novog
Ijo!?adaji .u Indon~ziji, s.itu":cij~ u Gr~koj, u IDni, u Juznoj
KoreJJ J dru~ Z<;lliJama IZ@-ZJVaJu ozbJ!JnU zabrinutost .. Hoc
!ap<is~:. ~olomzato:;J,. oh.rabreni .od strane· engleskih i amenckih
Jmp.enJahstll:, prohJeVaJu krv indonezanskog· naroda koji se
bor1.. za svo~u ne~:"':lSn?St. Americ~i imperijalisti nastavljaju
SVOJlm drsk1m miJesanJem u unutrasnje poslove Kine i Grcke.
Potstaknuta podrskom Anglo-Amerikauaca kineska. reakcion:<rna klika i grcki fasisti sprovode · uzasad teror nad napredmm demokratskim elementima. · .
·
· s.V.: ove "!pienice svjedoce, · da u sadasnjem moment\! u
ofar:z1v1 reakCIJe, glavnu ulogu igraju krugovi monopolistickog
kap1ta!a S~e<linjenih Americkih Drtava, koji pokusavaju da
SVJe~sku pnvredu podrede svojim interesima, da uguse demokraciJU, o.duzmu nezavinost zemJjama Evrope i Azije i uspostave. SVOJe gospodstvo nad Cit>J.Vim svijetom. ··
. .~erick.a reakcija svirepo proganja demokratske organizaciJe 1 radnike svoje zemlje: ofanziva protiv sindikata Taft-H~rtlijev !l,~tiradni~ki zakon, diskriminacija Crnaca, p~Iicijske
~Jere u Cl!Ju provJ7ra yanja »lojaJnosti dva milijuna drz8:v;;.nh
cmovmka«, p,roganJanJe svega demokratskog i progresivnog
pod parol om borbe protiv komunisticke opasnosti. Sve ·ove cinjenice potvri!uju da se u Sjedinjenim Americkim Ddavama'
demokratske -slob0de bacaju pod noge i ukidaju. ·
Oslanjajnci se na americke i engleske reakcionarne krngove, profasisticki elementi pojacavaju svoju aktivnost"i u zemJjam": nove ~emokraci~e. Su~enje Nikoli. Petkovu u Bugarskoj,
ObJelodanJenJe lZdaJe N aclonal'caranisticke stranke u Rumuniji i spijuna Mikolajcikove stranke n Poljskoj kazuje cime se
sve sluzi reakcija u borbi protiv demokratskih snag~ Jugo'
istocne Evrope..
,
Demokratske snage svih zemalja, a u prvom redu Sovjet~
ski Savez - tvt·i!ava mira, demokracije i napretka, .suprotstavljaju se .ofanzivi reakcije.
. ·
Svaki posten covjek mora da prizna, da je · Sovjetski Savez u ovom trenutku, is to kao sto je. to bio prije rata, cvrsti i
dosljedni brani!ac mira, demokracije, slobode i nezavisnosti naroda svih zemalja, i bas zbog toga ·su najdrskiji napa<li svjetske 'reakcije upravljeni na Sovjetski Savez.
Svaki demokrata, kome su na srcu demokratske. slobode,
!nir mei!u narodima i zivotna pitanja njegovog riaroda, njegove ,
zemlje, bez obzira na svoj socijaJni polozaj, partijsku pripad<
J
24
nost, ,.asu LnacionaJriost; .. treba da. se najeriergi~Jti}e;nijostdie
b.ori protiv -oniJ;l-koji lrlevetaju SSSR, koji siji.t iazdor i neprija'
teljstvo mei!u narodima, koji vode propagall.du za 'novi pokolj, .
protiv onih koji vrse groznicave pripreme da bi izlozili stotine
milijuna lju<li strahotama:novog'rata; jer cejedino tako svrud
d~m<J<krata doprinjeti jacanjti -snaga: demokracije . kojc nezadrzivo rastu;
·.
·
·"
. · 0 porastu i snazi demokratskih. snaga govori cvrsto, ile'
razrUsivo jedinstvo naroda okodemokratskih vlada ·Jugoslavije,
Bugarske, Poljske, Rumunije, pobjeda demokratskih snaga na
izborima u Maoorskoj i t. d.
·
Mocni sin<likalni pokret u Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, jacanje uticaja i autoriteta Svjetske sin<likaJne federacije, Medunarodne demokratske federacije zena, Svjetske '
omladinske federacije·, govore takoi!er (} jacanju .j ucvrscivanju
demokratskih snaga, sto potvrduju rezultati rada Plenuma
Svjetske sindlkalne federacije koji se sastao nedavrio u Pragu
i Savjeta Svjetske federacije demokrats)<e omladi,ne .
U borbi koju vodi protiv demokracije, reakcija svim mo- ·
guci.tn sredstvima nastoji da omete aktivnost i suprotstavi se
sir~onju uticaja Svjetske sindikaln:e federacije, Mei!unarodne demokratske. federacije zena, Svjetske .federacije omladine, tih
masovnih i demokratskih mei!unarodnih organizacija. Ona po- ·
kusava · da unisti je<linstvo demokratskih snaga, da ih rasparca
i os!abi.
,
U tom cilju ona nastoji da sprijeci okupljanje demokratski
raspolozenih iena na platfor~ni Mei!unarodne demokratske federacije zena. i zato obnavlja stare prezivjele zenske organizacije i osniva noVe.
U proljece ove ·godine odrzan je u Parizu Kongres ·Grai!anske i socij"alne unije· rena, koji je iskrsnuo staru parolu njemackih, fasista o ogranicenju Zivota zene na kuhinju, crkvu i
djecu, i koji je svoju tribinu namijenio antisovjetski.tn klevetama. 2\alosno je i cudno. da su ovim Kongresom rukovodile zene
- d~zavnika koji danas vode unutarnju i vanjsku poHtiku Francuske, cime. reakcija dobiva ·mogucnost da se · pokriva .imenima
sluzbenih licnosti. Kako nisu bile zadovoljne rezultatima ovog
Kongresa, istelicnosti su rijesile da uzmti patronat nad drugim
Kongresom, koji ce skoro sazvati u Parizu druga organizacija
koja nosi impozantno ime »Svjetska antanta za mir«. Ci!j ove
organizacije je potpuno ocigledan. Mi sve pamtimo da su 1945.,
inicijatori osnivanja Antante cinili ocajnicke napore da sprije'
ce funkcioniranje Mei!unarodnog kongresa zena. Oni su, mei!u
izvjesnim delegacijama vo<lili akciju za podrivanje Federacije,
�J,
nastoje~i da te delegacije ptidobiju za sebe, jer · su oni t~da
spr~ali da sazovu svoj Kongrru,, ali taj pokt!Saj nije imao
USpJeha.
·
·
· ·
. ~eleci da sazovu ~a~ tek sada svoj Kongres, organizat?~> An~ante D:e prezaJu ru od kakvih sredstava. Oni su 'obja" ·
· ~ ~a Je ¥an Klo~. Va.jan-Kutirije clan njihove organizacije;
ocey.u'l~o zato, da br unJeli zabunu u nacionalne sekcije Fede- ·
raCIJe 1 .st.;kle z~ sebe viSe. povjerenja. · Takvim metodama nisu
potr~bru nikakVl .kom..-mta~! one sasvim jasno govore o tome,
sta Je ova organrzaCIJa. NrJe onda nikakvo cudo sto u manife-.
. st~. Antante :r;e~~ n:. jedne jedine rijeei o b6rbi protiv ostataka
fasiZma, o ucvrscenJu demokratskih sloboda, 0 povisenju zivotnog standarda raduog naroda. ·
.
·
·Gore spomenute organizacije, koje sebe gromko nazivaju
»medut;~rodne« ne ?2ivaju simpatije ·· simkih ienskih masa.
II(~ DJI~o':o postoJanje pre.~tavlja izvjesnu opasuost, jer iza
nJih stoJe ~ake snage reakctJe · koJe mrze demokratski renski
. pokret.•P:wlaceci sebi jedan dio rena pomocu feministickih i
dema?"oskih par~l.a, ove organizacije slabe budnost zena pred
o~~1vo~ reakcrJe, pokusavajuci da ih odVllku od borbe za
nJihove zrvotne interese, od borbe za mir, za demokraciju:
. _Plenum. ~ed~arodne demokratske feder,.cije zena postaVlO ;~e na Z~JedanJU ~ ~ragu p,;ed sve nacionalne sekcije FederaCIJe: borrtl se za Jedinstvo zenskih demokratskih snaga za
s~.v~ d~m?kratski raspolozenih zena svih zemalja, protiv r~ak- .. , ·
CIJe '1 nJeruh manevara.
.
· Izv~<;Staji naci?nalnih organizacija i izvjestaj. Sekretarijata .
FederaCIJe dokazuJU da se na ovom polju sprovodi sistematski
r?:_d .. Ovdj~ smo cu1e da nase orgauizacije u Sjedinjenim Anrenckw. Drzavar;ua, u r.rancu~koj, Poljskoj, Ma.darskoj, Finskoj
1 dpigrm zemlJama, erne vellke napore da bi ostvarile odiuke
Federacije.
. Ali (pored oy.ih _pozitivuih rezu1tata, u trenutku poostren~a nap~.da reakciJe, · u trenutku otvorene propagande za podJelu SVlJeta u dva supr:otna tabora i u vezi s tim u jeku propagande za novi rat - ne moremo u "potpunosti da se zadovoljimo radom Federacije i njenih nacionalnih sekcija.
Uzmimo kao primjer Anreriku.
Svima je poznato da americki narod nije pristalica· politike
raz~ora medu nacijama, politik~ koja l)OSi u sebi prijetnju za
n_~vt rat. z:,t~. s~ '!.adamo, da ce Kongres americkih zena jos
:VIse, energ~cmJe • s>re nastojati da objasni americkim zenama
opasnost dJelatno~~i reakcije i da ce ujediniti sve napredne de- .,
mokratske sna~e zena za borbu protiv izazivaca rata, protjv ~
~
.
1
I
'
naoada 'na demokratske tekovine , naro.da Sjedinjenih Anreric~
ki!i Drzavai naroda drugih z~~a(ja.
T Federacij.a i njen Izvrsni odbor i njen Sekretarijat moraju da pr.ulle pomoc Kongresu americkih zena. i to ne samo
razmjenom infonnacija i prepiske, vee licnim kontall:tom. U
vezi s tim, bilo bi korisno uputiti predstavnioe Ji'ederacije u
SAD u ·ci!ju objasnjavanja zadataka Medunarodne demokratske federacije zena. To' ce 8Vakako doprinjeti daljeJU pros'renju ·uticaja Federacije i Kongresa americkih zena na americke
iilene i omogucif ce da se u Federaciju 'privuku i druge napr.edne
zenske orgariizacije iz Sjedinjenih Anrerickih Ddava.
· Ovdje smo cule u kakvoj kompliciranoj situaciji u uslovima .zestoke .ofanzive reakcije r.adi >>Savez francuskih rena«.
Ali nadamo se d<J. organizacija koj.a je stek/a veliko iskustvo u periodu njemacke oku'pacije, organizacija koja se· rodila
i ucvrstila u pokretu otpora, koja je cinila velike napore da bi
izvrsila poslijeratne zadatke· u svojoj zemlji, koja je uzela
aktivnog ucesca u sazivanju Medunarodnog Kongresa zena i
obraZovanju naSe Feder.acije, moZe, u ovakvim uslovima, _
mno..
go da ucini.
.
I mi s pravoni ocekujemo od Saveza 'frap.cuskih zena da ·U
sadasnjem casu razvije ajrtivniju, energicnijil borbu.
·
I stvarno, l:>a.S u Parizu - i pod zastitom sluzbenih licnoeti - sazvani
takozvani >>medunarodni« kongresi koji se izja~njavaju protiv naprednih · i demokratSkih tekovina za zene,
koji pokusavaju da oslab,e demqkratski front Francuske; da
odvoje od njega iiene 'i koji sv 0je tribine UP,otrebljavaju za kle,
vete protiv Sovjetskog Saveza i zemalja. nove demokracije.
Mi smo prattle. stampu >>Saveza francuskih zena<< i Fede- .·
racije ali nismo u njoj nasle dostojan odgovor na ave re:l.kcionarne ideje i klevetnicke istupe. Mi s pravom ocekujemo od na·
sih francuskih drugarica da ce ,»Savez francuskih zena«, koristeci se bogatim iskustvom svog masovnog !;'ada, i u sadasnj'm
· teskim uslovima, sire razviti borbu protiv neprijatelja demo·
kracije.
'
Pred »Savezom francuskih zen.a« kao i pred Kongresom
americkih zena, pred svim nacionalnim organizacijama Federacije stoji zadatak sirenja njihovih redova, ucvrscenje jedin·
stva zena njihovih zemalja i jacanje njihove. aktivnosti.
Izvjestaj predstaVllice finskih zena · dokazuje da se u Fin·
skoj proces demokratizacije jos uvijek sporo razvija. Ujedinjenje demokratskih snaga ide cesto iza jacanja snaga reakcije i
zato ie borba za unistenie ostataka fa.Sizma u Finskoj vodena
su
27
�·.d.osad• ···.na , ... ·.
nakin· , koJ'i··., n.iJ'e'. • . . . . . 'o··1· .· · •. ·•.•.· .· N avo mo. .. ··'pr.l·
za.d···o·.;•. J3:Y3:J4Cl. . .. ···.eli'·. · :kao . ·
< ••
.
.•
, .·
~~er zavi~ru koJa Je ned.avno •otkrivena. u Fim>koj, tajna skla·
dlsta orUZJa; sudske pro9ese, neka.Znjavanje ratnih zlocmaca.
»De~o~ra~s~i savez zena Finske« treba da.poduzme veliki
ra~ da b1 !!Je~l_llO napore svojih org'anizacija i. svih demokratS~lh organizaCIJa u Finskoj, u prvom redu u ·borbi za uni~tenJe ostataka fa.Sizma. ·
·
·
.
Ma da s,u formalno finske zene .dobile . ista prava kao i,
muskarci, one fakticno nemaju tih prava.
. »Demokratski savez zena Finske« treba da se energicnije,
borl za ekonomska prava zene. .
.
Borb~ za prav:- i interese zena pomoiii iie uj~injenju de··
:nokrat;skih snaga 1 ucnstit iie pozicije »Demokratskog saveza
zena Fmske«.
·
·
s.ad je takoder vrijeme . da se postavi p!tarije jedinstva
,
zenskih de~ok,;,atskih snaga u svim zemljama. Neophodna je
p~treba dalJ.e. Siren]e r.edova demokratskih zenskih 'organiza·
'ClJa u po]edilllm zemljama i obezbjedenje aktivizacije njegovog
rada pod demokrats.kim parolama.
·
c~i bu~,e .front demokracije, reakcija iie ·itnati ma~je
mogucnosti da umsti demokratske tekovine i izazove novi rat.
Zadatak ujeqmjayanja snaga traZi da we postojeci koordi·
nacioni komiteti pojacaju svoju aktivnost, kao i da se stvore'
novi komiteti tamo gdje ih nema. U ovom cilju, bilo bi korisno
~ se. medu d~Jt><>kratsk~ Z8nskim organizaoijama, koje nis11 ,
uclaftJ~~e ,!! nasu Federaci,ju, vodi ·kampauja za raskrinkavanje
P?tpaiJ~vac:a rata, za zastitu demokratskih sloboda,, protiv
p~·o~JaDJa demokrata u raznim zemljama, kampauja za pomoc
c!m
dJOOI
1
t. d.
.
. Mi imamo , ?dlicno iskustvo zenskih organizacija zemalja
n?.ve demokra~lJ~· Ta1_11o gdje su ujedinjerie, zenske organiza·
C!Je, predstaviJaJn vehku snagu. Ovo molino jedinstvo pomaze
im da. uspjesno prebrode sve teskoiie podizanja narodne privre· ,
de koju je unistila njemaCka okupacija i da stvore nove i stvat'· '
no demokra~~ke _forme uprave u zemlji. Jed;nstvo je 11 prv'om
redu omogucilo ze1fama. ovih zem'alj.a da u tako kratkom roku
izvojuju ozbiljna politiCka, socijalna i ekonomska ostvarenja
ono im poniaze da unutar svojih zemalja potpuno osujecuj~
manevre svjetske i domace reakcije.
.
Vazan zadata•k Je Federacije da organizira intenzivni,iu
borbu i dade vecu podrSku traZenju demokratskih zemalja da ·
se zabrani atomsko oruzje.
Ali to nije sve. Svaku propagandu za rat,. bez ·obzira u kom
obliku se ona voili, treba smatrati opasnom po eovjehtnstvo. ,:
Treba ka:Znja,vati .i l!ciniti,p~s'k;odljivim, one. kqjL stavljajl! u
opasiwst. Zivoti':proii~i:it~t cita.vih !laroda,... i:deolo)i'k;a: ~re~~va
koja propagira,ju rat, tr¢pa.:. isto tak9. .zaora.riiti kap·; tehni.cka
sre'dstva za lljegovc, vo.del)je; na. prim]er atomsko. O,rui.ie. .. . .
·
:M~dunaroClria ,ae~okratska .fedei:~cija ·. zena ne Iwristi •do·
yolJ!lo sve. svoje .moguii11osti i utica.f syojih c!an.ov!l, ci.ii , broj
veE prelazi 80 milijuna, za borl)u protiv potpll)jivaca rata, protiv ofan.z.ive reakcije na . [iert\okr<ttske slobode, protiv podri·
vacke djelatriosti reakcionarnih zenskih organiza,cija. ·
. . .. I~vjesne clanice. Izvrsnog odbora podcjenjuju nazalost opa7
sriost ·»kongresa« koje su sazvale reakcionarne zene. Poznato je
da su predstavnice Federacije, koje su prisustvovale Kongresu
»Lige za borbu za mir i slobodu« odrzanom u Luksemburgu,
umjele dostojno da odgovore reakcionarnim elementima i da '
zigosu reakcionarni i antidemokratski karakter ovog. kongresa.
Isto se tako sjecamo da su clanice Izvrilnog odbora znale da
osujete pokusaj cijepanja koji su cinili organizatori »meduna·
rodne<< skupstine zena u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Ali
riwzemo da navedemo i suprotJ+e primjere, kada clanice · Izvrsnog _odbora , cutke slusaju najreakcionarnije izmisljotine i
klevete, na sastancima nekih, organizacija, duboko neprijateljski'hdemokraciji inapretku, ada ne kafu ni rijeci kao odgOvor
' ria propagandu najreakcionarnijih ideja,. na nakaznu k}evetu
upuiienu demokratskim zemljama. Takvo · »ucestvovanje« ·skod·
ljivo je i ne moze se tolerirati.
Federacija u cjelini kao i svaki clan IzvrsnGg odbora, mo·
raju da dobro shvate odgovornost koja leZi na njima i da budu
budniji, jer nase sekcije 'upiru oci ·u nas, gleda.iu na nail stay.
N" treba da. primamo sve pozive sa istim pcivjerenjem. Po·
n.ekad demagoske parole slabe budnost izvjesnih clanica organizacije, i one prave greSke. Da su se Clanovi naSe .organizacije
, i rukovodioci nacionalnih sekcija ce·sce konzultirali sa Sekreta·
rijatom, izbjegle bi ~ mnoge oct, ovih gresaka.
Sekretarijat i njegova Komisija za informacije · duzne su
da nas na vrijeme i.urednije obavjestavaju o svim dogadajima
u vezi s medunarodniri:J zenskim pokretoni, pomazuiii nam na taj
nacin, da se bolje orijentiramo i donosimo pravilne odluke.
Po nasem misljenju neophodno je postaviti pitanje o poja·
canju rukovodstva i pomoci F1ederacije nacionalnim organizacijama, narocito u zemljama gdje su one jos slabe iii ih uopce
nema.
·
U Al:'!;!"entini je post(Jjala jedna dosta aktivna zenska orga·
nizacija, ona je radila, pod tel§kim uslovima, i bila jo j je potreI
29
�·. bna pomoe Federacije. Ova pomoc nije pl'UZena · na Vl'ijeme i
a.rgentinska organizacija se sada nalazi. u teSkoj situaciji. ' .
. Pomoe Federacije ocekuju 2enske organizacije Istoka,
gdJe su zene potpuno obespravljene ,gdje se .Zestoko progoni
Zenski demokratski pokret. Federacija je malo ucinila u tom .
smislu, a s vremena na Vl'ijeme reakcionanie .Zenske organiza·
c!j~ P?ku.Sale su. da stay~ ~ve zemlje pod svoj utica;, i u toll).
cilJU Je Hana Rid,. ZamlJenila Korbet Embi na polozaju predl!jednice »Alijanse za mir«, proputovala ove godine kroz zemlje
Srednjeg i Bliskog Istoka.
·
M;islimo da je neobicno potrebno i vallno, da se predstavni·
ce Medunarodne demokratske federacije zena upute u koloni·
jalne zemlje.
·
.Na zasjedanju u Pragu ispitan je polozaj 2ena u koli:>nijalnim zemljama, .ali nije ostvarena donesena odluka o upuci-"
vanju komisije u ,kolonijalne zemlje.
Vodeei :-acuna o specificnim zadacima koji .padaju na zene
kolbnijalnih i zavisnih zemalja, sovjetska deJe,gacija smatra
potrebnim da se uskoro sazove jedna konferencija zena kolonijalnih i zavisnih zemalja. Ova ee konferencija odigrati va2nu
ulogu u aktivizaciji, organiziranju i povezivanju zenskog po, kreta kolonijalnih i zavisriih zemalja. .
.
Posebni zadaci se pos!f.vljaju pred na.Su Federaciju u vezi
sa razvojem demo!<ratskog zenskog pokreta u Njemackoj.
U trenutku kada svjetska reakcija cini velike napore da '
u,skrsne u Nje!lllackoj ;reakcionarne snage, mi smo dullni da jacamo zenske demokratske organizacije Njemacke kao jedan od
.uslova. demokratizacije.
.
NjemaCke 'demokratsk((2enske organizacije treba da znadu, da ce u svom r.adu imati svestranu pomoe nase medunarod·
ne Federacije.
Neor>hodnost korisolidacije jedinstva zenskog demokratskog. pokreta tra2i od Sekretarijata da energicnije ukazuje na
cjepacke pokusaje reakcije, koristeei' za to medunarodnu stampu i stampu nacionalnih organizacija, saradujuci s drugim medunarodnim organizacijama koje se bore za mir i demokraciju,
.
,
· a protiv reakcije;
Sarno pod uslovom jedinstva medunarodnog zenskog pokreta, jedinstva svih demokratskih snaga, moci cemo da se su- .
prostavimo ofanzivi reakcije. Samo aktivna borba ujedinjenih
snaga demokracije mo2e ne samo da ucvrsti, nego i povecademokratske pobjede naroda i da ocuva tako skupo izvojevani .
mir.
\
·Antifa8isticki komitet sovjetskih zena siroko. popularizira
medu zeliama Sovjetskog Saveza· aktivnost' i. zadatke Federa,..
Clje, putem novina, casopisa, radia. i kinematografa..
' .
· Komitet je sproveo kampanju protiv Franca, kampanju
zastite ,grckog naruda, grckih zena; uputio je pismo Sovjetu
· bezbjednosti Orga.nizl(cije Ujedinjenih nacija ·za zastitu Indonezanske Republike, i t. d. ·
·
·
Bor~i se za ucvrscen.Je demokra.tskog fronts, osujecujuci ·
manevre reakcije, pru2ajuci podrsku miroljubivoj politici svoje.
vlade, sovjetske. zene '\" energicno bore za novi procvat svoje
dom.ovine, za· ostvarenje prije roka poslijeratnog Petogodisnjeg
plana, za ucvrscenje moci svoje socijalisticke drzave - tvrdave ·
mira i demo'kracije u citavom svijetu. .
Sovjetske zene shvacaju da ucvrscujuci svoju zemlju; one · ,
ucvrscuju mir. i prakticno sprovode preporuku Federacije.
Sovjetske zene su ·nain nalozile da ka2emo Izvr8nom odboru da ce one~ kao organizacija MDF:i:-a, i u buduce .ciniti sve
napore kako bi zbile jedinstvo demokratskih snaga, imajuci u
vidu plemenite zadatke Federacije u borbi protiv manevara
reakcije, protiv potpaljivaca i propagatora novog krvavog 'rata,.
za demokraciju. za trajan i pravedan mir medu narodima.
0 vezama MDFZ sa zenama i ienski'tft ·
d,emokratskim organizacijama zemalja
Istoka
IzvjeMaj Gurine, clana Izvrsnog, odbora
· Medunarodne de)Uokratske federacije
·zena.
Gospoda Koton je potpurio pro:ivilno postavila pitanje o po·
Iozaju 2ena u zelilljama Bliskog i Srednjeg · Iztoka, a takoder
i u Japauu..
$..
Svjetska stampa kao i dokumenti kojima raspola2e Sekretarijat MDF!!i, potyrduju da reakcija uzima maha u mnogim
zemljama Istoka.
· · Progone se demokratske organizacije i napretlui elementi, .
ugusuju se demokratske slobode. Polozaj zena u ovim zemijama ·
je krajnje tezak. Ne samo sto one ne uzivaju jednaka prava.
/
�o
vee u innogim .zeniljama ne mogu ni da se organizuju u borbi
zacsveija j);ava.
.
.
..
. >
.
Pod izgovorom anti:komunlsticke kampanje, kiko pisu sekretarijatu egipatske Z.,ne, njihova zenilja nldazi se ;na pragu
fa8izma. Vlada je izdala. naredenje da . se uapse riinogi reido- ,
ljubi, da se zatvore demokrntski klubovi i. zabrane listovi kb'' ,1
su k;itikovali 'politiku terora i izjasnjavali se pri>tiv ugovor'a 1
·»o Sa:vezu« s Velikom Britanijom. »Liga studentki!lja d univerzitetski obo:-azovanih zena Egipta«, clan Medunarodne demokratske federacije zena, raspustena je. Sindikalne s!obode su
ukinute. Miroljubive manifestacije studenata · ·i studentkin.ia
rasturaju se bajunetima i mitraljeskim rafalima.
·
U Iraku, reakcionarni elem<mti, koji se oslanjaju na strane
· imperij,aJiste, pokusavaju da sacuvaju svoju vlast izazivajuci
sukobe medu raznim grupama stanovnistva. Stalno se upucuju
.kaznene ekspedicije cas protiv kurdskih plemena Ubila, Sulejmana i Tura, cas protiv arapskih plemena Muntafeka i Diviuanij.a. Sindlkati · su takoder raspusteni.
.·
· · Vlada je svirepo kaznila grupu sttidenala samo zato Sto
su neki medu njima predlagali sazivanje studentskog kongresa
· u Iraku. Ovi mladi !judi, zatvoreni bez sudenja bili su primorani da objave strajk g!adu, u zn"k protesta protiv··neilovjecnog postupanja.
.
,
Neki od ·njih su poslije batinjanja bill prenijeti · u boinicu.
Zene Iraka ne uzivaju nikakva pvava.
Situacija u ?emljama Levanta · nije bolja: preduzeca, naroilito tekstilne fabrike, "<aposljavaju 0groman broj Zena i djece.
Vlade republika nisu izdale nikakve zakone o za8titi nji·
hovog rada, i zena nema pravo lla jednaku nadnicu za jednak
rad. Zastita materinstva i djece ne postoji, isto t>Lko ni besplatna lijeilnicka pomoc.
U Libanu. vlada prijeei rad »Socijal-demokratskom zeuskom savezu« koji jejuna 1946. primljen u Medunarodnuu demokratsku federaciju zena. '
U isto vrijeme podstrekava se aktivno'st profaslstiilkih organizacija. Vee prije rata nacisticki agenti su u Siriji, a isto
taka i Libanu organizovali »Sirisku narodnu stranku<<, po ugledu
na njemacku Nacional-socija1isticku stranku.
U poiSetku r!Lta, ova stranka je bila raspustena i njeni vodi
internimni. Pocetkom 1944, g., zahvaljujuc;i zauzimanju En· '
gleza, oni su pusteni na slobodu, a libansko Ministarstvo unu'trasnjih posfova dozvo1i1o im je da »reorganizuju« stranku pod
nazivom >>narodna«. Ova stranka je postala slliga Britanaca i
orude njihovog utjecaja u zemljama Levanta. ·
U Irlinu rena je potpuno ·._<gnjetena ioJ:>espravljeria. On!\
Zivi ·u po.tj)unoj. moraln?j i materijalnoj. za.:--~os~. <?d ~':!lg· oca,
kasnije niuza. Ne .moze da seuda po sy<>J~JVOl~_,,n~ma pravo
· na razvod~ MuSkarac ima. prav? da, pod naJIIlanJ>m ~Zll"ovorom,
izbaci Z.,nu iz .kuce, da joj ,oduzme djecu. Zene. nemaJ,n pravo
glasa, isto ~ao i m~odusnici :i -~inilnv~lcii nema~u uopce prava
da. ucestVUJU U drustveno-poJibCkom ZIVOtU zem]Je.
..
··
. Iraiiska. zenska organizacija pis,e: .»Uslovi po_ koJ~a z\v~
ira;nske zene nisu bolji od ropskih uslova. srednJ.eg VIJeka,« ·1
dalje: ·,rranska Z.,nska organizacija iznosi jos j~om pr~d
svjetsl<o javno mnijenje protest ·. nillijuna .porobljemh ra_dn1h
zeria Irana protiv ove zalosne sttuacije.« Uspri:os te':oru, .Iran•
ske zerie .se organizuju u borbi. za pravo da ucestvuJ~ :~ drustveno-politiCkom Zivotu svoje zemlje i zahtijevaju: za Jednak
rad ·~ jednaku ·nadnicu.
· .
.
.. .
a
N.a .sjeveru <!f'Zave,. u.- Vrijem.e· naci<malne ,autonor:uJe :t:Va~~
skog AzerbejdZana zene su imale"jednaka prava s ~uskarcrma.
A sada. kao rezliltat ozivljav!Lnja aktivnosti reakciJe u Iranu,
Zene sJ. poilo~o 'liSene prava, Zenske organi~ac~je ~ .. ras~~
sterie, Razuzdani reakcionarrii elemenl;i grubo se podsmJ~~avaJU.
i samoj pamisli .na aeki .demokratski pokret,. a naromto. n!\
Z.,D;jki .pokret.
· .
.
. .
. .·.
U Abadanu, na primjer, postoJalo Je 17. s1nd1kalnih ~lu
bova koje su Britanci raspustili' poslije straJka od 14 .. JU!a
1946. godine i u. vecinu ovih klubova smjeSitili javne kuce. _Cinizam ovog pastupkit maze se usporediti samo s postupcnna
fasista za vrijeme njihovih krvavih orgija u. Evrop1: v • • .
· Moglo bi se navesti jos niz primjera ugnJ_etav>~;~JR zena 1 u
drugim zemljama Bliskog i Srednjeg.Istoka,-ali to mJe potrebno,.
jer je polozaj
svim tim zemljama isto tako tel'iak;.
..
.Nasa Federacija, ·koja izrazava. tefuje i nade ~ena CIJelog
svijeta, ne moZe a da ne digne svo.j glas u obranu .zena Istoka,
jer one cekaju nasu pomoe.
. .
.
.·
. . . . •..
·
Zene Irana nisu u mogucnosti da aktivno rade u nasOJ
Federaciji; ali one sus nama i·one·polaZu. unas svoje nade . .
Usvojoj poruci, upucenoj iranskim zenama 8. marta 1947.,
iranska Z.,nska organizacija je pisala:
...
»lranska zenska organizacija, koju podupire 81 miliJ:ur'
zena, - organizovanih u MedunarodJ;tu dem~krats~~~ f_ed~raCIJ~
-zena, nastavit Ce SVOjU borbU za pnznavanJe pol!tJck1h I SOC!•
jalnih prava .zenama Irana.«
.
,
.
..
. .
Ako im nil ne priteknemo u pomoc, predstavnJCe razmh
»medunarodnih« organizacija, kojima reakcionarne vlade dajiJ
vize, uspjet ce pomocu svojih demago8kih parola da zav.edu
zene Istoka.
.
u
8... !ll~rt
s
33
�. ' Vee ima pokusa.Ja ove VI'ste. Hana ~id, predSjednica »AliJ2l1Se« ;Proputoval!l: J~ proslo~ p;oljeca zem!je Bl:iskog Istoka:
.Ja.sno JC da orta lll.JC rm(l!a teskoca oko vi!ze.
· ,
' ·
.
iivajc:u"Siki »~acional 'Zajtung«, Bazel, ohjavio je ci:lj put(l
·
·
preds,tavruce »AliJanse« u zemlje Istoka.
· •Hana Rid - ..Pi;sll;o _je ovaj ~srt - pricaJa nam je 0 svom ·
putu po Ist:oku kOJl JOJ Je omogucio da se upozna s polozajem
~en~ na. ,Blisko:n Istoku, i da poradi na njihovom ujedi:njenju
~ J?r!~Oh!Je za clanstvo u Medunarodnoj alijansi rena »posto,
Jece zel!Sike organizacije koje vee funkcionisu<<.
'
...• T~~ je reci o_k~jim j~ ''postojecim organizacijama. ovdje
~Jec. . <;, a _stvar JC 1pak Jasna, naim~ to, da u svojim govor~~- 1 clancJIDa predstavnica ,;AJijanse« nije kazala ni jedne
rlJCCJ. o progrtJ:ffiu demok;atsikih. ~nskih organizacija i horaca
~a .. demo~a';;lJU. Ona . J~ P?_SJetila Egipat, ali nije primi"
J~tila ~a JC zeooka orgaruzaC!Ja »Lige studentltinja i univer~tel".sik! o_hrru::ovanih. re~a« · izlozena napadima i progonima:: Ona
JC PDSJetila Iran, ali m tamo nije ucinila. ni najmanju aluziju
.na zahranu demokratskih slohoda.
· ·.
•Alijansa« ne moze da izrazava teznje Istoka, jer je suviSe
da~eko od zadataka obrane demokratskih sJoboda' ohrane. zen-•
skih prava.
·
' ·
•.. . »()' i:nle 800.000 ~lanova Organizacije korejskih zena sma-
b~amo 'svojom duZ!).oscu da vJ<al<emo na teror. koji se vrsi nad
~;
· Zbog toga Federacija treha da pritekne u pomoc zenama
Istoka.
. . Medunar~dna demokrats~a federacija rena i sve njene na':o:_>ai:ne s,;:kclJe trel:>a energ;cno. da . protestuju protiv terora
· kOJl se yrs1. nad demokratskim zensk1m organizacijarnJa. i svim
naprednim zenama. ·
• . Mi tre~a ~a se oh_rammo viadu Egipta i Iran.a., americJuzuo,i Koreji i da traZimo da se
zen:-~ ?r~amzacr,)ama ovi!J zemal,)a dazvoli da nastave· svojom
aktivno""!lr da aktiv'.stki:n,ie renskog pokreta i svi zatvoreni
demokroti bndu pusteni ua s~Dbodu.
·
!dnt ~lmpooro~ ..:Iasti!Joo.. u
. 2e;n~ is~ocni.~ zemalja tre~a J:a bude omogueeno da· se
UJedinJu~~ 1 _zaJ<;?mcki rad<; za ucvrscenje mira i hezhjednosti,
z~ pobol.JsanJe llJihove sudbme. Federacija mora da posveti paZn.]u · prob!ei?u polozaja zena na Dalekom lsltoku.
Isvrsm odhor proucit ee molhu za prijem u Medunarodnu
demok;atsku federaciju zena, zena Juline Koreje koju je sad
zahvatw ta!as p:z:ogo~a ~emokrata, medu ostalim { protiv Demokrat;;ke .orgamzaczJe zena Koreje.
·
Jos 1946: godin:. <?z'g>:nizacij<a korej~kih rena hila je pri:nlorana da, uputi amenckim zenania sJijedecu poruku:
M
\
koreJ·Skim zenama u americkoj okup<J,cionoj zoni i da •traZi:nlO
pomoC :zmsili drugarica, .americkih zena.«
''. ·
.
· . Ova wruka' je proizisl'! iz cinje!lice da su vojne vlasti zabranile rad korejskoj zenskoj organizaciji, oduzeli joj mogu_cno'st slobodnih sastanaka i izrazavanja svog miS!jenja. Ruko-·
vodioci ove organizacije hili su iz!ozeni grubim ·progonima.
Situacija u Juznoj Koreji je poslije toga postala jos teza.
Koreanska policfja uz direktnu pomoc americkih vlasti vr8i
pritisak protiv demokratskih organizacija i protiv njihovih rukovodilaca. U Juznoj .Koreji vrse se hrojna hapsenja. rnkovodilaca masov!lih organizacija. lief policije grada Seu1a izdao. je
naredenje d!a se uapsi rukovodstvo. Demokratskog narodnog
fronta, vode Nacionalne seljacke unije Koreje, koja hroji tri,
milijuna c!anova; rukovodioci N acionalne . konfederacije rada
koja hroji 600.000 clanova, predstavnici stranke radnog naroda
i Demqkratskog saveza omladizie. l3roj uapsenih boraca za demokraciju dostize nekoliko hiljada ,a jedan rnkovodilac stranke
radnog naroda svirepo je uhijen.
.
Na miti:ngu koji je orga!lizovao Demokratski narodni front,
n cast sovjetsko-americke komisije, poliGija je, na ocigled svih
prisi.Jtnih, uapsi!a dva govornika. - predstavnika sindikata i ·
predstavnicu renske organizacije. Medu rukovodiocima i aktivistjma demokratskih orga!lizacija uapsena je· i Jo Jong cung,
predsjednica Orga!lizacije korejskih zena..
Americke vlasti zatv.orile su sjediste Centralnog odhora
Demokratskog. narodnog fronta, Federacije udruzenja korejskih zena, Stranke .rada Juzne Koreje. Teroristi nasrcu na
stamparije i redakcije demokratskih llistova. Korejske zene pisn
Sekretarijatu nase Federacije slijedece:
»Organizacija korejskih zena je jedna zenska organizacija
Juline Koreje.koja se horila i koja sebori za likvidaciju zloglasriih ostataka japaMke dominacije i ostataka medunarodnog fasizma. i k9ja naprere sve svoje sile da sprijeci ponovno uspostavljanje njihove vlasti. Ona je hrabro hranila svoja prava u
uslovima divljih represalija protiv napada terorista koji su rusili njene ustanove, protiv uvreda na!lijetih .njenim clanicama,
ka'o sto je sisanje do glave samo zato, sto je neko postao c1an
Federacije, protiv napada, hapsenja, zatvaranja i uhijanj;l.
hjenih rnkovodi1aca, zahrane njenih listova i tako dalje .. ·.«
Trella energicno protestovati protiv masovnih 1tap8enja,
protiv uhistava koja vrse terorislli i policija uz pomoe ameriCkih
okupacionili vlastj.
·
'-
�,· •M:ejl!J.hal'<)(in;t.. ~emolrmts)ta :federa&ija, •. ZeiJJa treba<d;t 2:a,
htijeva iia se pusti n:a slob6du ;ro Johg, ()!pig, z:UkoyqdiliJ.!i de).
mokr'l.tskog ienskog . pokreta ;Juzne K<>rej~ ; osfa)e napredrie
aktivij;tkinje.. Treba ueirtiti' 'sve ·. sto je. J.wtreblio . da ·americke
oknpa:eione ylastj dozvole posto.Janje i slob6d!i.n' rad, deniokrat~...
skim zenskim organizacijama ·; njihovim hikovbdiocima. · · '
lJ Japanu, rat i njegove poS!jedice jossl1 viie pOgorS:it!LI
onako teilak poloza j japanskih zen:a .. Deniokratske: l'eforme
~je, Pt;edvidene .u klan!11Ulama l<apibilacije, ostvaruju se sn~
vise sporo i nepotpuno. . • . · ·
. ·· · . .
·. ·
. List »Nipon Tajms«, koji izlazi u Tokiu, objavljnje dolnimenta o ponovuom uspostavljanjn prinnduograda za zene. Ove
je dokumente saknpio inspektor S!nzbe rada ,nancne i ekononi~
ske sekcije Gfavuog staoo oknpacionih trupa.
. ...
. ·. Sada . ka? i ·ranije veclna mladih raduica, zaposlene .s'll p{.
tlgovoru s r.jlhoviliN'oditeljima, . i one i dalje stanuju, po bat"akania koje su ogradama podijeljene u male odaje od 10-12
met;ira. U svakojod ovih odaja Zivi 6 do 7 mladihdjevoj;Ura.,
· One mogu da se ndalje iz baraka samo dozvolom nprave, i to
za vrlokratko vrijeme. Mpr:ajn da se hrane po pravilima utvrdenim bd strane direkcije. Cak se i knpaju u odredene vrijeme,
kad zyo'n,ce objavi. To ~e ropski rezim.
·.
·
·
. • ..
. . . BBinicarka Zoze Otome piSe da nije nigdje inogla naci zii;
poslel?'je ida je najzad hila primorarua da se prodana uliCi.za.
dvije male sa.lice riZe. To je S'Udbina·hiljada i hiljada iepa i mla·
dih ,djevojaka u Japanu. Tlaeenje i nezaposlenost tjeraju ih na
· nlicu; bacaju u bijedn i prosUtnciju.
·
.·
'Javne kuee u Japanu formalno su likvidir.ane.. Ali. ne
na,vlja se taka brzo, ni. jedan kvart. Tokija, unisten od ameriCkih
aviona, kao kvartovi u kojim su smjeStene javne .knee..
Na. taj naCin. i najmanje mjere za poboljsanje poloi<aja
zena u Japanu: zabrana prisilnog uposlavanja Zella u produk·
ciji I ukidanje javuih knca, praikticno su svedene · na nul).!··
· . Ipak se budi svijest japanske zene, ja.C>a. njena teZrtja za
ucestvovanjeni u organizacionoj drustvenoj ·djelat11osti. J apanke
poCinju da se njedinjuju. u Ze.nske organizacije. One su osnovale
»Savel: iena novog Japana«, koji brpji vise hiljada c!anpva,
predstavuica raznih druStvenih slojeva i raznih profesija.
·Ova napredna organizacija, dodnie jos malobrojna, iinJa
:~:a ci!jda sprovede knlturno-prosvjetni rad u masa,ma: Zen.a i
da se upozna s njihovim problemima.
,.
Nedavuo je stvoren i >>Demokra.tski zenski klnb<< - orgartizaeija koja okuplja ug1avuom zene intelektnalke. Osim toga
postoje krsca.nska ienska druStva i druga vjerska drustva koja
ob-
36
p1}J<usavi.i\l, uz.. p{.)J.lgc' s~r~m~:~i8li:«.r,a:····(~j'neri§~il'J·ehii~skih);
da nastave ·sv').i humamtarru r~td. , . . .. . .· . , . ·, .•. : • · ,,
• • 2ellske sekcije ·.·. koje posto.]tl pn ... SoqiJal-de.~O~'\t~()J
S.trari~i, Komupisti(!kq~ p8;rtiji, Libe~a!noj .stranci i Smd]k~t1m~,
rade pod demokratsk.>m Par".lama . 1 bore _se .£I"Btiv .. otpustanJa,
s posla, za jednak rad -- J!ldnaku ~a<lr::cu, Je¥a~ost .gradanskih pr>j,Va zena, Jikvidaciju prost1tUC1Je, donose11Je zakona
0 zastiti materinstro i djece.
. .
.· . .
.
'.
· Vecina ovih organizacija nema ;iasnog. programa, orgam·
zaeiono sn. slabe, ne ucestvuju u Ciscenju ~Hitaristickih elemenata 1z drzavnogi dn).stvenog aparata. · . .
.. •.
: ..
· ·. · Zadatak o!ISe Federaci,je sasto,ji se u tome da prun porn<>~
demokratskom Ze.nsko!ll pokre!Ju Ja:~. U tu svr~u po!rebn()
je ·da sekretatijat Federacije uspost>tvi kontakt sa zenskim. ()•·.
ganizacijama japana .i da ih sii-oko, Obavjei<tava .·. o zadacnna.
t'ederaCije, l<ako bi zene J;tpana koristile iskustvo bor~e ~emo
ki-atSkih ·Ze.na .svijeta zit . u111isten.ie ostataka f.asizm~ 1 n.Jego~~
ideologije, za miri demokraciju, ida pomogne zene Ja~a, u nJI·
·
hovo,jborbi za OSI\Ovr>a prava i demokratske_siOb.~e. .
· · Borba koju vade potlaceni narodi Istoka 1 AZiJe, dob1va s':e
veci i veci ztiacaj. u toj bOrbi zeire igraju istakuutu nlogu koJa .
je jednako va.Zna i "a l?'.iih same i sa 1!-:'-s'!. open stvar;: 1!_adatak
je Medunitrodne · deniokratske federam]e .,ena: pomom zenama
istocnih zemalja koje su podvrgnute ta-ilstrllkom jarmu feu~!:
nih ostalt3.ka stranih imperi.ialista i domaeeg ropstva - u nJ•·
Iiovo.i borlii ~a osnovna prava, pomoCi im da se njedine za ovu
·..
:
.
· .
.·
.•. • · ·
borbn.
Zbog toga Mednnarodna demokratska federac1J.a zena mora
aktivuo da uzme. u. obranJI politick a, .ekonomsika 1 gradanska
prava zena zem,alja Istookaj nji~~ve. den:okratske slohode. .
. .Federacija mota" da nspostav11 ucvrstr veze sa,~e~okratsk1m
Ze.nskim pokretom · Irana, ·Afganistana, IraJ;a, SmJe, . L1bana,
Egiplla, JuZrte Koreje, Japana i drugih z~malJa IstGka. Potrebno
je da se u ove ze~lje upnte. pr,edstav~lCe .~:<J.unarodne demokratske federacije zena da b1 uspostav1le hem kontakt s demokratsklm zenskiin organizacijama i raznim uticajnim na.prednim aktivistkinjama i da. bi objasnile ci,ljeve i zadatke Federacije.
.
.. • ·
. ..
'ih
Federacija treba da pomaze gve orgamz~C1Je; u nJ ovom
radu da im redOVllO salje dokumentarne publ!kaC1J€, da dopn·
nasi 'jedinstvu zena " onim zemljama gdje demokratske zenske
organizaciie jos ne postoje. •
.
, .
• .·
•
..
..
l1iene Istoka ocekujn nasu pomoc, 1 nasa Je duznost pomoc;,
im da se njedine s nama u zajednickoj .?orbi za gr~danskn l
ekonomsliu ravuopravnost, ·za demokraCIJU 1 m1r.
37
�)
'
Narodni .·front kao opcenarodna :
politicka organizacija
.
.
Tl<ierat Marsala Tita na
n
K<mgresu Narodnog Jr<mta Jugoslavije.
'
. . S pojavom fasizma kao udarne pesnice medunarodne reak,
ClJe - .ne samo protiv Sovjetskog Saveza i radnicke klase vee
i pro~iV Svih ?Stalih naprednih sllag.a U SVijetu, poceli sU 'se U
mno~m WmlJama pod vodstvom komunistickih partija, ad .uapredn11. elemenata, stvarati antifaiiisticki narodni frontovi za
borbu protiv reakcije i fasizma. Oni su stvarani radi odbrane
slo?o~e, demo.krac~j.e i svih !:aprednlh dostignuca covjecanstva
koJa Je ugrozw fas1zam. Fas1zam se radio pod okriljem medu,
· narodne reakcije, ona ga je. odnjihala i podigla na noge,. da joj,
u J?rvom re~u, bude udarna snaga protiv zemlje socijalizma,
vehk?_g SovJets~og. Saveza, da joj bude udarna snaga protiv
ra?nJCke klase 1 DJene avangarde - komunisticke partije j
sv1~ ost;ahh naprednih snaga u pojedinim zemljama u svijetu.
To J~. b1la zam1sao medunarodne reakcije, zamisao kruprtih fi. nans1JSkih magnata, ciji su 1 interesi postali sve. viSe ugrozeni
posljedicama velikih ekonomskih kiiza to jest - rastucom
snagom izrabljivanih masa grada i sela, 'iii, drugim rijecima opasnoscu ad knpnijih socijalnih pokieta. .
. Fasizam je bio potreban medunarodnoj reakciji protiv Sovjetskog Saveza kao agresor koji ce izvrsiti ono sto nisu mogle
- kada se. rad>ila ova drzava r.adnika i seljaka - razne intet'vencije kapitalistickih zemalja u proslosti, koje su isle za tim
da sruse sovjetsku vlast i ponovno uspostave .carizam. Meduna.r~dna realtcija imala je. panican strah od zemlje socijalizma,
SavJetskog Saveza, koji Je stajao kao kula svjetilja i pokazi;
v:ao - nacionalno ugnjetenim f socijalno izrabljivanim masama svijeta - put kojim treba da idu ka svojoj boljoj buducno-·
stL Pravilno rjesem.je. socijalnog i nacionalnog pitanja, zb.acivanje s vlasti klase iz~abljivaca -. kapitalista i velikoposjednika i stvaranje drzave radnika i seljaka, to· je bilo ono sto je
odnilevljavalo lie. samo radnicku klasu, i veci dio seljastva.
nego i sve napr·edne snage svijeta. To je bilo u isto vrijeme
ono sto je najvise razbijesnila· i preplasilo medunarodnu reakciju, koj.a se i onaka nalazila u rdavom polozaju zbog sve veeih
ekonomskih kriza. Prema tome, fa.Sizam je bio _potreban zbog
toga sto su radnici, seljac~ i ostale n~pre?n~ snag.e.svij!lta bi~;e
sv:~ opll.snije za razne nacwnalne _ugnJetace 1 bezdusne !ZI'ablJ1·
vace radnog naroda, zbog toga sto su radne mase sve upor·
nije. trazile svoja prava - poboljsanje nepodnosljivog socijal· .
nog, nacionalnog i ekonomskog polozaja.
·
Medunarodna reakcija, iii, bolje reel~ ani koji su omogucili da fasizam dade na vlast, nisu se ni malo prevarili u ·tome
da je fasizam zaista mijogorceniji protivnik ne saino ra~c~e
klase vee · i svakog naprednog pokreta, svake slobode . 1 sVlh
kulturnih i demokratskih tekovina. Medunarodna reakcionarna
.gospod.a nisu se prevarila u to~e . da ce fasizam. naj~lucnije
pokusati da nniSti ne samo ra9mc}<i pokret, .nego _1 ~':':~1. demokratski .pokret tamo gdje se· docepa '(l~stJ. NaJrJemt~Je na~ ·
to pokazuje primjer Njemacke, gdje je·ffitre_r zaveo.~aJsUrOV1.)''
· totalitarni, teroristicki drZavni sistem, zatnn, ItaliJa Musoli·
nija, Spanija Franka i taka da!Je.
·
·
. A!i, medunarodna reakcija, na celu .s cemberlenom, Daladjeom, Huverom i drugima, prevarila se 'U ~?me da ce. se OS?'"
vinske sile zadovoljiti samo .progonom radn1eke klase 1 ostai:~
"' demokratskih elemenata u sopstvenim . zemljama,. da. ce b1ti
samo poslnilno orude za borbu protiv ':'apredni_~ eleme':'at.a:
Kasnije kad je · svima postalo jasno da Je agresl)a glavru cilJ
fasistickih drzava, medunaro_dna reakcija je mi_slila_ da lie_ s.e
fasisticke osovinske sile zadovoljiti samo ':'.ahm . np.per1_Jalistickim plijenom, kao, na primje~ - .A~str~.JOm. ·1 Sud~t:rr::"·
-·:Ali su se ta gospoda ljuto ,prevarila. ":": Jer .Je ~1o . ~eza~aZI;11V
imperijalisticki apetit Hit!era, Mn~olrmJa •. Hll'?h1ta .1 ~ako d_alje. Dakle, posljedice: medunaro~ r;a~C!O';'eri po~!Jah su VJetar a ujedinjene nacije morale su ZUJetl naJstrasm~u burn. sto.
je fasizam dosao na vlast u Italiji, ~je~ackoj 1_ Jai?a;m•. ~
kasnije u spaniji, bila je logicna . pos!Jedica prot!vur~e~nost:
koje postoje u kapitalistickom _sv!je~u. ~o. su _Protivu~~ecnostl
koje su latentne me!lu imperijahstwk1m ,s!lama 1 r<;~nmw;._se moralo je doei do takvog apsur~a daje. ?edo rea]<c1Je (f~s1zam_J
diglo ruku i na vlastite roditelJe, da Il;lJe \)Oslusalo svoJe rodltelje i udarilo o'tlmah na Istok, ':'a SovJetsk1 s::_vez, a ~e na Zapad. Agresivne fasisticke si!e ,msu se ~ad.o~olJ1l: ~ah_n; ustupcima medunarodne reakcije. Imperijal1st1Ck1 ra_cum b11i s~ suviSe zamrseni posljedicama mirovnih. ugov~ra. JZa prvo!7 nn~e
rijalistickog svjetskog rata - ~a b1 s~. zelJ~ revansa, OJemacki imperiializam samo na r_acun nek1h mahh n.aro~a - ~a
dovoljio malim poklonima cemberlena, DaladJea 1 9rugth.
Uz pomoc medunarodne reakcije, fasizam. je taka n:"bu,1ao da,
su mu granice vlastitih' zem.aJja postale tiJesne, te 1h 1e pr~
;-:;
39
�v_~lio;'sctefu~om da cisvo~i. sv~jet. C~k je i Evropa: postahi pretiJe~na za ~1tlera. No SVIJet Je ovaJ put, uz ogro!ntJ.e zrtve, bio
spasen,_ -<Lto.u prvox:' :redu z~~ugom Sovjetskog Saveza:
. -~ st.!!. dana~. opet VJdimo? VIdimo .da medunarodna reakCija
pokusava ~ noVllll-eksperunentom. Opet s fasizmom< : . • : ·;
--- · _Agresiv~~:U· n~a.':it~om iii_Ive;ijalizmu; za ocuv.ahje njegpvih,.postoJecih P?.ZJCIJa ~-o~';'aJaJ_IJe novih;.udgovara nazadna,
agresi~aj_ ~~ron~hcka fasJstJcka Jdeologija, pomoeu koje hoce
?a spnJecJS_I~e?J;. na~rednih ljudskih misli o savremenom drust~, ~a _spri~ecJ sirenJe m_arksizma-lenjinizma, da sprijeei stva:l"aJ_IJe 1stJ~~k: d;;mokra;skih·drzava, ako vee ne maze da unisti
velilru .SOCIJahs-tJcku dciavu, Sovjetski- Savez. . ·.
· . .
· . • DaJl"-'l·nie~unarodtia reakcija, na: celu sa americkitll 'finanCIJ~ki.ii_I ';'!a~~~ma:, izhovll; pocinje svo:j sbiri eksperimenat. Opet
nestedilllic~, svl!'l sredstVlllla, u razmm zemljania; ukljucivsi i
zapa~_u_NJ::macku, o~a nastoji obnoviti failizam;nastoji ponovo
st';'?riti -zarJSte agreSJJe. Ona nastoji, po drugi put; stvoriti od
f:_ts,Izma· uda:rn?- ~sni~u za ostvarenje svojih imperijalistickih
c~IJ.eVa~;No, lnl· yJeruJem?; - uprkos tome sto u ·samoj Amel"ICI fas!Zam dob1va ~ye v~e terena, da ee ipak i ovoga puta
medunarodna reakCIJa dozivjeti krah.
_ . . 1''!<trodni ~rontprije ;ata bio je potreban tadi borbe protiv
naJvece ra~tuce op~~nosti - failizma. On je bio potreban radi
borbe ProtJv reakmJe u svakoj zemlji posebice. Prema tollle
J';larod';ll front je bio potreban, prije rata, radi pobjede demb:
kl"at~k~h sn>;ga nad. :eakCi~om, radi .ucvrsce:'-ja demokracije
pr_ohy rll:stuc~:reakciJe, .~ruh_ borbe prohv rastuce ratne opasnosh, _Je~ Je f:'sizaii_I znamo rat. Narodni front je bio potreban
tadi ?cuvan;~a ;tacwnalne 11{'Zavisnosti, - jerje fasizam predstavlJao naJvecu opasnost- po nezavisnost malih naroda. Taka
-~'!- ?1_1~; ~o j~st - prije rata, komunisticke partije u_ svimkapitalrstwkirn zemljama tumacile ulogu faSizma. Sve . se to potv;dilo_ kao pot;puno i~tinit?! u velikoj tragediji za. vrijeme poSl]e~Je~ rat~, kada _le fas1zam porobio ne samo male, vee je
ugro_z•?.. 1 vehke_ zenil~·~ i podvrg>~o narode tih zemalja najstt:aSUIJim patnJama I lStrebljenju: Ali i danas, - u vezi s tim.
sto medunarodna reakcija postaje sve agresivnija, sto ponovno hoee zavesti failisticke metode, sto ponovno razni fasisticki huskaci postaju sve glasniji, - napredne snage u shk<>t'zemlji, a i u citavoin svijetu, ·moraju svim silama da se
J:>.ore protiv__reak?!.ie, koj'!- ho~e da ponovno prouzrokuje u svi~
~etu tragediJ~, ~hcnu _onoJ koJU smo nedavno dozivjeli. Ponovno
Je potrebna zestoka 1 uporna borba protiv reakcije i faili=
to jest -'- protiv ratnih huskaca. ,
'
40
_., .;\ll ovoga puta.' mora:•se. strogo voditi racuna ·o·· svtm·propustil)la u proslosti~, __ , ;. · · , . . , _- -.-· c·
.
.- _· · · · , __ .. _-_ _
_.
. _Da. !i_ su _
narodni frontovi odgovoriiLsvojim zadaeama uoci
ra_ta i .za vrijeme velikog .-o~lobodilackag rata? Ne; nisu odgovorili svojim zadaeama u. nekim · zemljama., A- zailto. nisu:? -Zato
sto su se. sporazumi stvarMi samo odozgo, s -vodstvim;t , partija, sto su u narodnim frontovima: bile razne partije, na. ci~
jem. su se ce!u· nalazila ne samo kolebljiv.a, nego -i reakcionarna, izdajnicka rilkovodstva, koja su u najsudbonosnijem casu
iii kukavicki ustuknula, ili pres)a na stranu failistickih osva•
jaca, takvi narodni frontovi imali su - zbog svoje heterogenosti i pomanjkanja odreden~ · plana. akcije _ nepokolebljiye
i
~rijesenosti _ vise deklaratiyni karakter; nego •sto su bili borbeno objedinjenje, cvrst i nepokolebljiv front, koji J>i bio. ka-,
da:r suprotstaviti se, pod sva:~u cijenu, domacoj reakciji irastucoj fasistickoj ratnoj op<tsnosti. Prema tome, maze se razmnjeti, alj ne i opravdati - _sto komunisticke partije u nekim zemljama nisu _izvrsile svoje zadatke organizatora borbe
protiv okupatora i stvaranja vlasti istinske demokracije, Dru·
gim rijeCima, orie .nisu bile u _stanju _pokrenl)ti .Siro.ke- ~~ase,,
odmah ispocetka, i staviti se na celo tih ma<~a. UkolikO se, ka•
snije, u nekim zemljama i pru:Zao izvjestan otpor okupatol"u,
to - zbog gore navedenih razloga ~- ta borba nij-e imala niti
jedinstven karakter, niti su postignuti rez\llta~r kakvi _su trebali biti postignuti, koji bi odgovarali zeljama naroda. To je,
razumije se ,imalo J?;a posljedicu da je u tim zeniljama. pono:o.-no
uzela reakcija: vla;;t u ruke.
·
·
·
Prema tome, po mome dubokom uvjerenju, glavni razlog
takvim .propustima. bio je u ovome:
·
·
1. sto nije bllo dovoljno odlucnosti niti smjelosti; cim se
stvarao antifasisticki front, .rrioralo. se. voditi r_acuna 0 tome
da u slucaju fasisticke agresije nije. moguea borb;t demonstracijama, vee da je potrebna oruzana borba i da se treba -za nj\1
i spremiti. .
.
·
. . .
2 .. sto se nije imalo vjere u snage naroda. a postoJale su
iluzije u vodstva raznih partija;
3. sto narodni frontovi nisu hili· boroeno objedinjenje,
s jedinstvenim i odlucnim rukovodstvom. s odredenim borbenim programom, s jasnom i odredenom linijom.
· .:. .U tome je izuzetak Grcka, u kojoj je, uprkos junackoj
borbi .grckih demokratskih snaga protiv okupatora, odmah. po·
slije rata ipak dosla na vlast reakcija. dosE su na. vlast. oni
koji su iii saradivali s okupator?m ili sjedjeli u inos~:anstv!l:'
Ali, ani su dosli na vlast pomocu otvorene mtervenc!Je nek1h
41
�velesila na Zapadu, nekih imperijalista koji sada , prcko pon_oynp porobljene Grcke, hoce. da ostvare svoje imPerija!i~ticke
Ci!Jeve na BalkanJI.
·
·
,,
Mnogi danas misle da su narodni frontovi nesto zastarje16, nesto sto je u ovoj fazi razvitka suvisno i , tako dalje. ,Ali
to je pogresno. Iako. se narodni frontOvi nisu u vrijeme rata
·u svim zemljama pokazali efikasni, zbog ·gore navedenih razloga, danas su oni - n,arodni frontovi - jos vise aktuelni,
samo im treba ·dati novu sadrZinu. I danas je reakcija sve
agresivnija, i danas fasizarri pomocu nje ponovno dize 'g!avu,
i do.nas ratni huskaci postaju sve glasniji. Dakle, moze nastati
nova opasnost rata - ako ne budemo budni, ako ne izvucemo
pouke iz nedavne proslosti i poduzmemo najenergicnije mjere
protiv svih ratnih huskaca, ako se ne ujedine sve napredne
snage - ne samo u svakoj 21emlji posebice, nego u citavom
svijetu, u najodlucnijoj borbi protiv ratnih huskaca, a za mir.
Dakle, narodni frontovi ujedinjuju se u front mira u svi,
jetu. To ujedinjenje znaci organiziraiw. jedinstveno istupanje
za ocuvanje mira i medunarodne saradnje.
·
.
S druge strane, narodni frontovi mqgu, u raznim zeml.iama, biU na raznini stepenima organizacionog i politickog razvitka, ali oni mogu samo u tom slucaju biti od .pune vaZ!losti
za unutra8nji razvitak u svakoj zemlji,ako se postepeno pretvaraju u jednu jedinstvenu opcenarodnu organizaciju, u cilju
efikasnijeg rjesavanja svih problema u zemlji ~ po!itickih,
ekonomskih. socijalnih, kulturnih i tako dalje. To, jest. oni se
razvijaju do tog stepena dok ne postignu jedan jedinstveni
program· po · svim pitanjima unutrasnjeg Zivota.
. Dakle, na taj nacin demokracija novoga tipa je moguca
I ostvariva. Na taj nacln, na sadasnjoj etapi, ona se maze odrzati i razvijati dalje. U tom slucaju, narodni frontovi se postepeno pretvaraju u jednu jedinstvenu, . opcenarodnu po!iticku organizaciju, u kojoj je okupljena ogromna veeina naroda, s jedinstvenim ciljevima. · Razumije se, mozemo biti ·sigurni da ce medunarodna reakcija dreknuti - pa to je jednopartijski sistem, to protivurjeci takozvanom americkom principu cetiri slobode i tako dalje, I tako dalje. Ali, neka oni vicu
koliko ih je volj.a, njima drugo i ne ostaje. Mi im mozemo odmah postaviti konkretno pitanje. Koliko vi, gospodo, imate
partija? Imate samo dvije. A kakve su vam te partije? U su~
.Stini - potpuno jednake, one se oddavaju i podrzavaju svemocnom dolarskom diktaturom. Dakle, to su partije krupnih
finansijskih tnagnata, bez obzira sto u njima ima i dobronamjenih pristalica, ~li koje pristalice ne mogu niSta uciniti, ma-
42
ka.r nesto i htjeli. Dakle, to su partije demokracije zapadnoga
tipa, demokracije u vrlo los em smislu, preko. kojih ~rupni ka"
pitalisti provode s_vuju dikta~uru. Ma ~ako blle _te nJI~ove pa~
tije ·V'elike po broJU, one su 1pak partiJe s:uno Jedne sake naJ•
veeih kapitalista Amerike. Za sada je to takq, a vjerovatno ce
i tamo doei vrijeme da se situacij.a promijeni na bo!je, da Jiri>ke radne mase Amerike zaista tiZivaju slpbode ·o kojima se
toliko prica, a o kojima, kao i mase drugih kapitalistickih ze- .
malja, danas jos samo· sanjaju.
KARAKTER NARODNOG FRONTA PRIJE RATA
U JUGOSLAVIJI
'
.
i I
"'
Narodni front u Jugoslaviji, prije rata, razlikovao se utoJiko od narodnih frontova u nekim drugim. zemljama, sto nije'
predstavljao neko privl'emeno objedinjenje s 'gradanskim partijama. On nije bio stvaran sporazumima odozgo izmedu rukovodstava, vee je bio, stvaran odozdo - pod ruk?vodstvom Komunisticke partije Jcgoslavije. On ~ii.e bi.o broJc.an~ tako J::k
kao u nekim drugim zemljama, ali Je b10 kvalitatlvno boiJI.
Razumije se, to ne znaci da 'smo mi propustili P9:zvati i vodstva.
da u cjelini pristupe u Narodni fro:'~·· To :'e ~aCI_da s~? otklanjali ·sporazume s vodstvima partlJa, koJe .hi htJele uc1 11 Narodni front. Ne, takav stav bio bi nepravilan i stetan, jer u
tome slucaju takva vodstva bi bilo. nemoguc': rask_rin~ati pr:;d
masaroa kao reakcionarna, bi!O' b1 nemoguce skmuh s. UJch
masku demokratizma, iza koje su se zaklanjali da zavaraju
· mase. Postojala bi opasliost - da ~mo dopusti!i ~u gr;sku.da ostanemo izolirani od roasa - 1 u tom sluca]u dosla b1 u
pitanje ne sarrio brojcana snaga Fronta, v-;c _i sam _ishoa. bor~e
protiv okupator'!:. U Narodni front, ~ nasoJ__zeml]I, vee PJIJe
rata, stupali su najnapredniji element!; ra~n!Ck~.kl~sa naeelu
s Komunistickom partijom, narodna mtehgenc!Ja 1 napredno
seljastvo i gradanstvo, bez obzira na partijsku . prip~dnost.
Program Narodnog fronta bio je_iasno ~dre~~n. ~]ega )e dala
Kompartija Jugoslavije, a sastoJao se IZ sliJedemh tocaka:
1. borba protiv . socijalnog izrabljivanja i naciona!nog
ugnjetavanja;
.
·
2. borba za demokratizaciju zemlje, a protiv fasizma;
3. preduzimanje svili mjera za .?b::'n.u zeml~e .pred rastu6om opasnoscu napada od strane fas1stick1h osvaJaca;
·
4. borba protiv pete kolone;
43
�_5. s~varanje diplomatskih odnosa a kasniJ'e i sav=a
S OVJetsknn Savezom.
.
'
c~ .;::a
. · Vodstva . ·gr~danskih partija hila s~ · i protiv Nar;dno~
fronta 1 protiV nJegovog programa. V<idstva · · ·· d · · ki .· · . "
zvanrh demokratskih. (Ja_rtija o_iia su sklona grazana8 . ~_; ta~o
bora · · izvJ· n · ·. . · •
.'
.
VTIJ~me IZ·
. . :. es Im ~r;:nz~anrma s predstavnicirna radnicke klase,. ali s~w ~~ :P?Iitrcko-spekulantskih po buda _:. da se docePaJ';I vlastr. _Ali crm su ta gospoda dosla na vlast pok aJ
~::i~aj~~~~"::c~e~~~~~;~.ij~r~~r
protiv
int~resa a~ar~d~~
. . !"renra .~oi'1e, zreo. politicki. instinkt sirokih radnih · masa
prav1I~a IImJa Konmnisticke P:';rlije injena· uporna borba z~
mase
I
rad U masama, OffiOguCIJi SU stvaranje jednog cvrsto
~a.':~dnog fronta jos. do napada lla Jugoslaviju. Taj se Fron~
~~hew u .. svakodn~vnaj · Zihivoj borbi protiv protunarodnih reZirna:koJI..su nennJosrdno proganjaJi SVe Sto Je bilo napredno U
2
':~IJ1 kOJ1 su sve. vise vodili zemlju u krilo Hitlera i Musoll~
fi!Ja, _dok _na koncu · nije rezim Cvetkovic-Macek stvorio famoznr .a::rtrkomunisticki pakt sa fa8isti~kim . osvaji~irna.
t'. D_akle, ~e s~o da u staroj JugoslaViji vodstva r>~Znil\ par1Ja msu. htJ.<:Ia ucestvovat! u Narodnom frontu, nego su, redom, 0';'1 koJ1 su se naJaz11i na vlasti, proganjali napredne .elemente 1Z Naro~nog fJionta
·•
au Hrvatsk . s b ... h .. ,Za vrijeme Maceka .i Cvetk OVIca,
. . .
.
.
.
·, . · . OJ••. u as1ca, _apse':'o je i baca,no uzatvore i logore
stotme. au,~ifas1_sta, _da ]:n~ zatim, za vrijeme kapitulacij•e hili
preda~:.NIJerncnna 1 ustasama, koji ~u ih zvjerski poubijaJi.
·"· NJCn;n-ta gospoda ne mog~. danas opravdati taj .svoj zlocm, )er Je trebalo samo naredit: da se otvore vrata zatvora i
da .mn~gi naj!:olj! sinovi nasih naroda budu · spaseni. od HitleroVJh ' Pa~eli~ev1h ?Jielata. ?"rema tome, za smrt poubijanih
drugova ·kr1v J.e Macek, . on Je glavni krivac i mora za to da
od~~v'.'-"a. ~~kle, tak_ozvane _de~okr_ate: Macek, CvetkoVic, subasJc I dru,1. predah SU ll&JbO!Je smov•e · nasih naroda u ruke
okupa_tora. Kerest inac -,.- to. je ueoboriva optuzba protiv ,tJh
nazoy1 dem~krata.1 ~rv Au~sta Cesarca, Bozidara . AdZije,
OgnJena ~rrce 1 stotu':~ ?rngJh, antifasista .optu2uje i dokazuje
da. su ~acek, _Cvet~ovJC 1 ~pog1 ..drugi njima slicni, hili. i ()staJi
na3gor1. reakcwnerr 1 neprrJatelJI slobode i napretka. Ta krv
?okaz'!J': .da. su ta gospo\la hila saradnici fa8istickih osvajaca
I ustask1h zhkovaca.
· ·.
. ·
. . Takva i. slicna _nedjel~ te. gospode, pokolel>ala su u njih
VJ~ru n~Ihovih vla~tJtJh pnstaJ1ca, koje su sve vise dolazile do
UVJerenJa da JC Jedino Narodni front na celu sa Koniunistickom
44
ln'arii.
orgaD_izacija' koja <:Wslje~o,
ill:tel'ese ~adnih,
narodnih masa 1 ko)a ce znatJ bramb 1 nezaVIsnost zeml:re .
. •· Svaki covjek, koji je jmao.osjecajpacionalne odgovornosti,
!Il~rao j~ vee ,11oci oknpacije i prvih dana okup<;cije d.a se sa
zgraz3Jljero uvjeri. --,_ koliko je, vladajuca Jilika i s.va reakcija ·
.Jngoslavije anacionalna i izdajnicka,' a povrh toga i nevj~ra
jatno nesposobna u vodenju drzavnih poslova.
.. ,Razuroije, se, nasa zemlja bi dozivjela J;llllOgq str,a.Sniju tragediju da njje hila organizacije. koja je u najteZim casovima.
znala okupiti narod i povesti ga u · borbti ....,.. na .ZJvot · i smrt ...:._
za oslobodenje zemlje. To je bila .Komunisticka partija. Jugoslavije, koja je orga.nizirala Narodni front i stavila,cse ·u borbi
na njegovo i\elo, ne stedeci svoje kadrove;
. . .
,
. Dakle, .. dok se narod, okupljen u Narodnoro frontu poceo
lacatLoruzja da brani ne samo svoju slobodu vee L sVoj .opstanak, svoje zivote, skoro sva vodstva raznih nazovi .partija .prepustila su .narod njegovoj sudbini.
.
.. Ali, narod je .uzeq svoju sudbinu u svoje vlastite ruke i ne
samo oslobodio zemlju, nego stvorio na no Vim temeljima,. novu
i bolju Jugoslaviju, a najurio sve one koji sti to i .zasluzili. ·
Dakle, koje su. osnovne karakteristike . politickog stanja
uoci rata i prvih dana okupacije?
1. Definitivno su se izredaJe na vlasti sve burzoaske par-.
tije, ukljucivsi i takozvanu seljacku partiju Maceka; sve . te
partije,_ neke roanje neke viSe, bile su, na vlasti, stub monaro
hije, odnosno ...,- stub reakcije; sv~ su one, od reda, radile protiv interesa citavog radnog naroda;
2; Jugoslavija bez. starih saveznika; likvidirana je ~ala
antanta; saradnja s osovinskim silama (Stojadinovic, Jevtic,
princ Pavle i drugi) ;
.
,
3. •sve veei otpor protiv fa8izacije zemlje; koncentracioni
logori i sve jaci teror re2;ima protiv. naprednih antifa8istickih
, elemenata;
~
_
4.. definitivna rijei!lenost rezirna Cvetkovic_::Macek da se,
po nalogu p~inca Pavia, Jugoslavija upregne u osovinska- kola;
pristupanje takozvanom Antlkomunlstickom paktu;
5. potpuna nesposobnost vladajucih krugova - .civilnih i
vojnih - da organiziraju obr.anu zemlje;
•
.
.
6. favoriziranje teroristicke fasisticke organizacije, . takozvanih ustasa, ne samo od strane reakcionarne klike HSS.a na
celu s Macek om, vee i od beogradskih vlastodrzaca ;·
.
.
7. potpun. kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju; veecna
vodstava partija napustaju mase u najtezim da.nima - bjeze
inostranstvo, · stupaju u otvorenu sluzbu okupatorima, ili se
partiJo':"•
u
45
~/7.,<''""'"" "4/&
�·e
.prikrlvaju, St<?•. u. isto yrijeme, zriaei . _:__ odvajan
maaa ....
vodatava partiJa 1 stupanje u Narodni front.
J ···
·ad
b' 8. u takv~j sit':'a~i.ji, ~omunisti.cka partiJa Jugoslavije do~
lvab puno P.~vJer.enJ.e. s;rokih narodnih masa, koje se u procesu
b or e sve VIse ucvrscuJe.
· -·
~rema tome, vodstva · raznih gradanskih partlja biJa su .
r~skrmkana, uglavn?~· vee d? napada na Jugoslaviju, a drza~
D]e; ~ _gosp~de Z": _vr1:eme prv1h dana okupacije ucini!o je te SU
defm1t1vno 1Z!p1blli sv aka povjerenje narodnih masa. Prema
to~e, Narodm front u Jugoslaviji predstavljao je objedinjenje
svih P~gresivnih !Judi, svih antifasista, svih onih koji su bili • ·
sprenmt da ~rane, nezavisnost zemlje, koji su bili spremni da
se bore protiv ~kupatora i ,njegovih domacih pomagaca. Zbog
toga se N arodn~ front ':' Jugoslaviji i razlikovao od narodnih,
frontoya u drugrm zem!Jama. On je predstavljao jedno snaZt1o
mono~~-o o_bjedinjenje bas zbog toga sto · u njemu liije bi!.i
kolebiJIV!h 11! . r~akcionarliih rukovodstava. U njemu su bile
n":predne t;t:ase . lZ _ra~i~ partija pod rukovodstvom KomunistJcke p~rt'J?· ~J!o Je 1zmmaka. U Sloveniji se, na primjer, naslo
!'-apredn;h _IJudt u n.kovodstvima gradanskih partija koji su
1Z r~d?IJUbtvih pobuda is!i zajedno s narodom i dije!iii s njim,
u _tesk1m d:m!ma· borbe, svako zlo. Takvih slucajeva, ali u rna"
. nJrm razmJerama, bi!o je i u drugim pokrajinama.
. Po ?kup.aciji ~emlje, Komunisticka partija Jugoslavije ii-.
da;J8 P?ZIV na ~;uzan~. borbu protiv okupatora, Taj poziv su
pn~vacale sve s1re 1 s1re mase naroda. Prihvaeali su ga i oni
ko.JI do t~d": nisu ni bili u Narodnoni frontu. Prihvaeali su ga
svl__ rodo!JU)JI.. U ~arodnom frontu su se sada okupljali svi oni
k_oJI su vo!Jeh s_voJu ze~j':, 1\oji _su bili spre~i da se bore. pr.Jti~ ok~pato;a I .~o~amh l;'da]mka Prihvaca!i SU ga narocito
om kOJima Je pnJetio ustaski uoz, a kasnije _ cetnicka kama.
R~zunJ!je ~e, za masovno jacanje Narodnog fronta i njeg?~ c">:stmu _1 upornost bil? je od velikog znacaja pravilno
r~"sa':anJe ';'acwn~lnag pltanJa, pravilno rjesavanje socijalnog
pltanJa: da!Je - . Jasne per~_l?ekti~'e temeljitog drustvenog preured~nJa u novoJ J':'goslaVIJI. VISe Je nego sigurno da bez tak':_e Jasne perspekhve nasi narodi ne bi niogli izdriati tako
~eske napo;e u oslobodilackom ratu. Prema tome, uspjeh nase
~orbe pro!:v okup~tora i do~acih izdajnika zavisio · je ad toga
S~O SU naSI narodi cvrsto VJerovaJi U bolju buduenost i u pobJedu.
,
• N arodni front je sada dobio novi karakter, mnogo siri, i
vec1:1 odg.?vornost, a prog;am N arodnog fronta se prosiruje
noVJm tockama, kao na pnmjer: borba protiv okupatora, borba
46
protiv. domacih izdajnika; bratstvo i jedinstvo narod.!!. Juga.slavije, organizacija narodnooslobodilapkih odbora i drugo. Taj
se program dopunj.avao i prosirivao, uko!iko je borba dalje trajala i ukoliko je veea bi!a oslobodena teritorija. N arodni front
sada, na celu sa Komunistickom partijom, postaje postepeno
odgovoran za organizaciju nove vlasti, nove drzave, _jer je on,
kao politicks organizacija sa odredenim programom, · postao
g!avno uporiste nove vlasti, koja je stvorena umjest 0 stare. Sa
i;;vojim borbenim i demokratskim programom, Narodni front
Jugoslavije, na celu s Komunistickom partijom, daje i novi .
istinski demokratski karakter novoj vlasti. 'raj se demokratski
karakter postepeno dopunjuje i usavrsava preko predstavnika
Narodnog fronta u Saveznoj narodnoj skupstini i u federalnlln
narodnim skupstinama.
· '
Zasto se mor:.lo j 0s u toku prvih dana borbe pristupiti ·
organizaciji nove vlasti?
·
1. Zbog toga sto su, kako smo ranije vidjeli, narodne mase
izgubile povjerenje u vodstva svojih partij.a; razumije se, to
nepovjerenje raslo je i' ucvrscivalo se u toku oslobodilacko.g
rata cim je ·postalo jasnije da veeina tih vodstava otvoreno saraduje s okupatorom iii sapee iz rupa iii inostranstva da se ne
treba boriti, nego cekatL.
.
2. Zbog toga sto je okupator, pomoeu domaeih kvislinga,
u punoj mjeri poceo iskoriscavati stari drllavni aparat da bi · ·
h!kse porobio narod; seoski starjesine, sreski nacelnici i tako
dalje, poitali su sada orgmi. okupatora za pljackanje_·,zemlie,
za odvodenje naroda na prisilni rad, za !aksu borbu okupatora .
protiv naroda, .koji se digao na ustanak, za istrebljenje rodoljuba koji se nisu pomirili i r'op"ki. pogmJ!i siju pred okupatorom. Prema tome, takav izdajnicki aparat nije · se smio ostavcti
da postoji, morao je biti uniSten. Taj aparat bio je u toku oslobodilacke borbe unistavan od strane partizanskih odreda i
kasnije definitivno unisten od Narodno-oslobodilacke vojske Ju•
go.shlvije.
·
3. Zato sto su se narodi Jugoslavije uvjerili da stara vlast
nije valjala ni po sustini ni po formi i dosli do uvjerenja da je
potrebno stvoriti vh!st novu i po sadrzini i po fonni, to jest narodnu · vlast. Prema tqme, iako je N arodni front, na celu
s Komunistickom partijom Jugoslavije, jos od prvih dana
oslobodilacke borbe odabrao oblik narodne vlasti takav kakav
danas inlamo, to nije bio oblik nove. vlasti kao neceg sto je
izmisljeno, nametnuto, nepoznato. Ne, to je. bio oblik n'::rodri;o
vlasti poznat narodima, poznat zbog toga 1er su ga cekah,
cewuli za njim vee odavno i nosili ga u srcu. To je bio ba8 onaj
\7
�je .narodi_·ma nase ,·z_em··lJ'-e naJ'b0·1J€ · 0·d·govarao '·,
·
·
·· · •· · ·
. .
:'zeJel .~u ta~ obhk. vlasti na8i narodi zbog toga, jer imai ii) .•
VJesne shcnostl s obhkom vlasti u Sovjetskom Savezu. .• ·
·. . Prema tol)le, posto ie sta~a .vias~ b_ila unistena; styoren~
n_o.va, narodna vlast, na ·prmc1p1ma 1stinske narodne demokra:
C1Je. · T.a n':'va nar?~a vlast. pi'oizasla je iz naroda, a Narodrtl'
front Je· nJena pohticka: 0 snova.
·
·· ·
.. Kada se ~o':ori o Na:?dnom frontu u Jugoslaviji,. onda ;e
ru u kom slucaJu ne .""':'J~. zaboraviti izvjesne specificnostf
Nar~dnog fr~nta u poJe~Im~ obl:'8tima, njegov neravnomjerni •_·
r~zVItak, k~o 1 neraVllOmJern'. raZVItak samog ustanka u pojedi~
mm. obl~stim_a. Ta n.e:i'v.nomJernostbila je uslovljena tragovima
proslosti, ?P~1~ politick1m stanjem koje je ostavilo duboke tragove .u poJedmrm pokrajinama.
·
.•. Ne mogu · ·a d~ povadom toga ne kazem nekoliko ri·
Jeer o ~ome .kako nna nekih !judi izvan nase 2emije . i to·
napredmh ljudi, koji jos uv!jek tvrde da je u Jug~slavijf
ustar_;~k zauze? . takve . :.a':ffiJere i taka dobra uspio zbog .
·
naroCito . povo!Jmh· . po!itiCkih prilika u zemlJ.. I· Zb og gea·
a · f k'h
· dn.
·
1
.,ra s. ' p~go ash za vode?-je b~rbe. Te tvrdnje su tako
besmrslene ! .glupe. da skoro IZgledaJU zlonamjerne, s ciljem da
se o~a~ovazr heroJska borba, i ne bi trebalo da ih se oirdje m
spomi~J~. kada. ~e one. ne bi ponavljale. Bas u Jugoslaviji bile
su pohtJCke prrhke naJmanje povoljne za 'vodenje )lorbe protiv
Ok;'pat~ra. P:v~ Z~?g toga s.t.o je. Jugos!avija mnogonacionahia
drzava; u kOJOJ pr1.1e r.ata ';'1Je b!lo n:acwnalne ravnopraVllosti,
n:go obratno - postoJalo J•e naJgrublje nacionalno ugnjetava·
nJe od. stran.e vehkosrp_sk.e hegemonije. Postojala je jaka me.
duso.bl;la ~acw;>.>llna mrzn)~ medu pojediuim narodima: koju su
rasp1r1va!1. b1vs1. vlasto~rsc1, koj':' sn raspirivale bivse gradanske. p~r~IJe, k_oJu su s1stematsk1 raspirivali neki reakcionarni
_svecemc1 razmh. re!i~ja, t? j~st na vjerskoj osnovi. Prerim tom.e, nll;_C1?nai~~ mrz.n~a koJ~ J€ postojala prije rata, a koju su
OJemacki, tal!Jansk1 1 drugi okupatori raspirivali do maksimu·
ma,, rlo medusobnog istrebljenja, nije bila stimul za jedinstvo
naroda Jugoslavije, :-:a j-ednu tesku i upornu borbu protiv okupato:a, n~go naprotlv ;- tp Je mnogo smetalo jos uspjesnijoj
borb1, to Je samo povec~v~lo zrtve naroda. Bas zbog takve medusobne nacwnalne mrzn]e, okupatori su· mogli u Jugoslaviji
n~ci. neko.liko kvisli;>ga-:-' ~ao.~to su bi!! ~avelic, Nedic, Rupmk 1 na k~ncu Draza M1ha]IOV1C 1 pomoc1 1h jakim snagama u
borb1 protri> N arodno-oslobodilacke vojske.
. .f:'rema tome, utoliko je znacajnija uloga Koniunisticke
parti]'€ i Narodnog fronta u cjeliU:i- i boraca na frontu, koji su
ob_lik. r
z . 1.vlasti .ko_ji
.
je ·
48
up rpo pr()poyij<;~%i i . . sirili parolu br;atstva i jedinstva svih
0
nar.Od8..-Jtigoslavlje.~.
.. ·- . - ·· ---_· ----- ·. --·----·
· Nlje bila prosta stvar: pokrenuti hrv~tske. mase u borbJ1
protiv kupatora, kqji je bio poniagac stvaranja takozvane Nezavisile0 :Orzave f[rvatske, na i\elu s Pavelicem.. Trebalo je
mn'ogo napora da. se razgoliti ta lama ne,avisnost. Samo blagodareei radu Komunisticke partije u Hrvatskoj, politickoj zrelosti velikog dijela .hrvatskog naroda, zatim · politickoj zrelosti
Srba Hrvatskoj, blagodareci N arodnom · frontu Hrvatske, ·
uspj~lo je pobrkatl racune okupatora i . ustaskih zlikovaca i
okupiti veeinu hrvatskog naroda u borbu protiv okupatora i
Pavelicevih ustasa.
Nije bilo lako pokrenuti u borbu makedonski narod, koji
je pod· vladavinom velikosrpske hegemonije bio svirepo prog.a·
njan i nacionalno ugnjetavan, odnosno - nije mu se priznavala makedonska nacionalnost .. Trebalo je makedonskom na·
rodu uporno objailnjavati i dati mu perspektivu da ce u oslo·
bodilackoj borbi i on moci zaista ostvariti, uz pomoc ostalih na·
roda Jugoslavije, svoju nacionainu slobodu. To je uspjela Ko·
munisticka partija, njenim upornim radom i zrtvama, to je bio
i uspjeh Narodnog fronta Makedonije.
U Sloveniji je bila, na inicijativu Kompartije, stvorena
Osvobodilna fronta odmah poslije okupacije zemlje, radi borbe
protiv ok\)patora, koji nije ugrozavao samo slobodu Sloveni:je,
nego i opstanak slovenskog naroda uopce. Prema tome, u Sl<i·
veniji je Osvobodilna fronta dobila odmah najizrazitiji opeenarodni karakter i po tome se Narodni front u Sloveniji razJikovao, od poeetka, od narodnih frontova u' drugim pokraji·
u
na1r,~.a.
·' U Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, razvitak Narodnog fronta pod okupacijom imao je skoro iste karaktel'isticne crte. Njegova masoVllost bila · je odmah ispocetka vrlo
velika i to je omogiicilo da je u tim oblastima ustanak buknuo .
nesto ranije i dao .svoj peeat ustancima u ostalim pokrajinama
Jugoslavije jos u 1941. godini.
ULOGA NARODNOG FRONTA U OSLOBODILAcKOM
RATU
Vee smo naprijed govorili o tome da je Narodni front, jo~
od svog forrniranja, dobio izrazito demokratski karakter. Kazali smo da se forrnirao od najnaprednijih elemenata - rad- '
nickeklase i svih ostaiih naprednih slojeva, bez obzira na do·
S. mart 4.
�tadasnju partijsku pripadnost iii d£-ustveni polozaj. · Prenia ;
tome, imajuci jedinstveni program i jedinstvene ciljeve, N:a- ·
rodni front je postao trajna opcenarodna or'ganizacija, cija je '
uloga u Oslobodilackom ratu btla od ogromnog znacaja -"- jer •
bez Narodnog fronta, ovakav kakav je bio nas, ne bi se nilmo- ·
gla zamisliti tako uspjesna borba protiv okupatora, a samim
tim ni postignuce svega onoga sto danas ,imamo.
Istinski demokratski karakter Narodllog fronta omogucio
je i stvaranje nove ·narodne vlasti - istinski demokratskog ka•
raktera. To su bili nar:odno-oslobodilacki odbori. Oni su, dlilde;
organi Narodnog fronta radi izvrsavanja svakodnevnih zadataka: za mobilizaciju boraca u N arodno-oslobodilacku vojsku, za
snabdijevanje fronta, za sred(vanje pozadine na ·oslobod~noj
teritoriji, za vrsenje svih poslova koji su spadali u duZfiost
nove narodne vlasti na oslobodenoj teritori:ii.
Na okupiranoj teritoriji Narodni front je imao oteZan rad,
ali i tu je stvarao nelegalne narodno- 0slobodilacke odbore. I
tamo je Narodni front, pod rukovodstvom Kompartije, vrsio
mobilizaciju boraca, -prikupljao raznu pomoc frontu, vrsio agitaciju i propaganda u korist oslobodilacke borbe. Na okupiranoj teritoriji Narodni front je imao ogromne zasluge za sirenje i jacanje vjere kod naroda da ce u Jugoslaviji · pobijediti
Narodno-oslobodilacka vojska, da ce pobijediti Sovjetski Savez i ostali .saveznici. Prema 'tome, dezorganizacija i_ demoralizacija, koju je unosio Narodni front na okupiranoj teritoriji u ·
redove okupatora i domacih kvislingovaca, bila je od Velike
koristi ne samo za narodno-osl9bodilacku borbu u Jugoslaviji,
nego i za na.Se saveznike.
Narodne Republike Jugoslavi]e, drZave s novim pr~vednijim.
drilstvenim uredenjem. Ali je '; tu ogromnu ulogu q~rgrao N arodni -front, Narpdni front je bio ona .snaga na koJ~. =~. se
upirali .kadgod su neke zapadne sile ht]ele, pod razmm prr]etnjama, da nam natl';:e stare up:avljace, reZim,~taroga tipa, ~e
zinl beskrajno omrazen kod nasrh naroda, rezrm Gr'?la, Maceka subasica i njima slicnih, koji bi bill vjerne sluge tudih f!:.P"
sp~dara i sluzili tudinl iliteresima na st~tu naroda J?-go~laVIJe.
Narodni front je bio ono uporiste n.a koJe sm;o se. uprrah da ne
popustimo ni pred kakvom prijetnJom stramh srla.
Izbori za Saveznu skupstinu pokazali s~ ?,gromnu Zivo~u
snagu Narodnog fronta kao opcen~r_odne pohtrck~ ~rg~mzacrJe.
Rezultati izbora za narodne skupstm~ predstavlJ~Ju J:'<J:nu ?d
najvecih pobjeda Narodnog fronta, Jer se na nJrma rzJasmlo
95% onih koji po novim zakonima imaj)l pravo glasa .- za
novu Jugoslaviju, za Narodni front. Pre'!"a ,to'!"e, ~arodn.~ front
inla neocjenjive zasluge za oZivotvore!'Je z:~Ja om~ ~_GJI su . u
herojskoj narodno-oslobodilaCkoj. borbr ~~loZill svo~e zrvote, za
ostvarenje nove, bolje Jugoslavic]e, z:r; o~votvoren~e .~ada ~VI~
boraca oslobodilackog rata, za ispunJenJe davnasnJ~?- tez~.Jl
svih radnih !judi u nasoj zemiji, to jest ogromne vecme nasih1
naroda.
·
·
Sarno blagodareci postojanju takv~~ Narodnog fronta, bilo
je moguce, u taka ·brzom tempu,_ stv.orrtr no':u vlast odozdo do
go1,e. Saroo blagodareei tome brio J•e moguce .za taka kra~ko
Vrijeme stvoriti novi drzavni ap";_rat ,?a prav~~ fukcwmra
pod novim uslovima u novim drustvenrm odnosrma. Sarno blagodareei Narodnom frontu moglo_je u nail?~ ze~Iji, uprkos svih
smetnji; doei do tako brze politrcke stabrhzam]e.
NARODNI FRONT POSLIJE RATA, U PERIODU MIRA
Ocelicen -i, u oslobodilackom 'ratu, jail jace politicki objedinjen, s vee stee·enim bogatim iskustvom, Narodni front je
-odmah pos!ije rata pristupio savladivanju novih teskih zadataka. Definitivna organizacija nove drfuve na rusevinama stare, nesposobne. za zivot Jugoslavije, izgradnja u ratu tesko postradale zemlje i taka dalje, to su hili zad!lci koji su staja:li pred
Narodnim frontom, odmah poslije pobjede nad okupatorim!J. i
'
domacim izdajnicima.
Kad se ima u vidu da je i domaca i medunarodna reakcija
cinila sve moguce da se u Jugoslaviji uspostavi stari poredak
_ po tipu dotrajale zapadne demokracije, tek onda se vidi koliko
je bilo teskoca pri stvaranjU nove Jugoslavije - Federati';Ile
50
lJU)GA NARODNOG FRONTA U OBNOVl ZEMLJE
Nasa je zemlja iza~Ia iz ov~~a r~:ta sti'aho_vito porusena ~
opustdsena. Rane koje su zadalr ~asrm .~:;r~rn:a okupat?ri
bile su taka teske da bi pod starrm politlck1m 1 ekonomskm~
· uslovima bilo pottebno viSe dec:;nija za. njih_ovo lijece~je. A~
Narodni front je i, u obnovu no:se ze~Je unw. ogrmrun radni,
stvaralacki polet nasih naroda, zar nase omladme, se!Jaka, narodne inteligencije. Sarno blagodareci N arodt.wm fr_?ntu roo9a?
je biti, u nevideno kratkom roku, ~pos.~a~lJ.e~ nas sao~racaJ,
izgradeni potuseni m.ostovi, reljezmce, l'IJe~m ~ po~?rs:t<r tr~- ·
sport. Velika je zasluga Narodnog fronta sto ·Je veer dio. nasrh
poruilenih sela i gradova ponovno obnovljen. Zasluga J8 Na51
�.~odrtogfr~nta, i t~ ne mala, au prvo;mredu raqh.il{a'u Front:u,
- ~~~r~':u~~se tvormce taka brzo oh?ovljene i sto su ta,ko )n'zo
Vel_ika j-ezasl.~¢a Na~odno~: fro_nta za u~hesno rjesava,nje
u noVOJ JugoslaVIJl .razmh sOCIJalmh, ku1turnih i prosvjetri'h
~roblema. Vl_ada, Jrako. savezna taka i repuhlikanske; ile hi Jt\Oc
,Ia savladati sve te probleme bez pomoci jedne taka snaZile,
taka masovne narodne organizacije kao sto je na8 N arbdni
front.
·
· ··
· · ··
.,
PETOGODisNJI PLAN I NARODNI FRONT
.
Kada __je vla_da pravila projekat PetogodiSnjeg plana, ona
J€, raZUffiiJ€ se, Imaja U Vidn cinjenicu da ce taj veJiki pian za
ekonomsk~. napredak . nase zemlje biti moguce ostvariti samo
blag?dareci P<:~toJanJu N arodnog · fronta, oslanjajuci se na
radni polet nasi_h _narodnih masa. Izvrsenje Petogodisnjeg plana.-. to Je veh,ki, ah teski zadatak, cije ostvarenje zahtijeva
':'a~vec~. z·a.laganJe. Naro.~nog fronta. Izgradnja zemlje, industri·
~ah;"aCIJa I elektrifikaCIJa zemlje, bit ce ostvareni hlagodareci
Jedi_nstvu · naroda okupljenog u N arodnom frontu, blagodareci
~evi~enol':'. r':'dn~m elanu omladine, radnika, seljaka, narodne
mtehgenciJe I svih ostalih radnih gradana nase zemlje.
.Prema svemu sto smo naprijed govorili o Narodnom frontn pokazuje se da N arodni front kod nas nije odigrao samo
yehku n!.ogu u ~atu, neg? da. jos vecu ulogu ima danas, u mirnoj
IzgradnJI zem!Je. Prema tome, on je jedna neophoqna potreba
za n~rod nase zemlje i u buducnosti. Posta on najbolje predstav!Ja ne samo politicko jedinstvo nasih naroda vee i bratstvo i jedinstvo u nacionalnom smislu - to Nar;dni front ne
mogu zamijeniti nikakve gradanske politicke partije. Zbog toga
I'!' ':'rodni fron_t J?Ostaje tra.ina OpCeWtrodna politiCka organizaC!Ja,_ zbog toga Je on nezamjenjiv i razlikuje se od svih do sada
politickih partija i objedinjenja partija. Narodni front nema
po. svome kar~~teru nista zajednickog bilo s kakvom opce·
drzavnom partiJOffi, kOJU SU razni rezimi stvaraJi prije rata U
Jugoslaviji, iii koju su stvarali totalitarni rezimi u fasistiilkim.
zemljama. Sve takve partije i organizacije, koje su stvarali
razni reakcionarni i totalitarni rezimi, bile su stvarane radi
toga da se oddi, pod novom firmom, stari, dotrajali kapitalisticki poredak. One su bile stvarane zbog toga da se sprijeci
demokratizacija zemlje, demokatizacija novoga tipa. Drugim
rijecima, takve su organizacije bile stvarane protiv naroda
radi ugusivanja demokratskih sloboda li doticnim zemljama:
52
U totalitarnim. zemljarAa. takve fasisticke organizaetJe bile su
stvarane, razuniije oo, odozgo - raw pdpremanja osvajaCkog
rata. Preko titkvih organimcija gajio se, do maksimuma, negativni, osvajacki nacionalizam, s ciljem osvajanja i pbrobljavahja drugih naroda.
·
·· Naprotiv; Narodni front u Jugoslaviji je organizacija .svih
naprednih !judi-- ne samo. radi borbe protiv reakcije ' fa8izma, radi "borbe l'Ja ocuvanje iz"Vojevanih i postignuea novih. te- ·
kovina, nego je to organizacija s ogromnim zadaeama koje je
kod nas vee ostvario iii ee ih ostvariti. Nas Narodni front to je demokracija novoga tipa, istinska narodna demokracija.
Takvo je politicko obiljezje Narodnog fronta u Jugoslaviji, takvo je politicko obiljezje narodnih vlasti u Jugoslaviji, koje se
upiru na N arodni :front i proizJaze iz njega.
sta pokazuje dosada8nje iskustvo u pogledu unutra8njeg
polit1ckog razv:itka?
U staroj versajskoj Jugoslaviji postojalo je mnogo raznih
partija, s raznim programima. Sve te partije nzele su sebi z,a
uzor takozvanu zapadnu demokraciju,. koja je u stvari hila a danas je jos vise - diktatura manjine nad veeinom ·to jest
cliktatnra 8ake kapitalista nad vecinom naroda. Vladajuea kli·
ka. na celu s monarhijom, uvijek je sebi, prerna potrebi, birala
jednu iii viiie partija na koje se upirala pri sprovodenju raznih
protunarodnih mjera. Druge partije ostajale su u opoziciji. taka
dugo dok se i njima nije pruzila prilika da dodti na drzavne
jasle, - jer sn titkve usluge vladajucoj kliki bile dobro plaeene
n'a stetu naroda. Na taj nacin, izredale su se na vlasti sve partije, osim, razuntije se, Komunlsticke, ali se nista nije promi. jenilo na bolje, u korist naroda, nego, obicno, uvijek na gore.
sta to dokazuje? To dokazuje da su se sve. predratne gra- '
danske partije diskreditirale. i izgubile pravo da danas govore
u ime naroda. One su pokazale da nisn sposobne rukovoditi
zeiDljom, da u danasnjem novom drustvenom uredenju njiho,, vo postojanje nema opravdanja i da je postalo suvisno.
_
Novo drustwno uredenje u n..Soj zemlji .ahtijeva i novi
oblik politiCkog Zivota. Mnogobrojne i heterogene po svojim
shvaeanjima, politicke partije predstavljale bi u na8oj zemlji
najveeu smetnju za brzi i trajni razvitak nase zemlje.
. Ne samo politicka nego i ekonomska. struktura na.Se zemlje
iskljucuje mogucnost postojanja brojnih politickih partija, sa
starim programima i starim shvaeanjima.
Jedinstwni ekonomski progra.m zahtijeva i politicko .ie·
dinstvo ..
53
�,~
.
..
.
•.. l
Za_m:islimo sebi ovakvu sliku: svr8ili smo rat, heba·prec1 :i
na izgradnju zemlje, treba sav narod mobilizirati za. izvr&im]e l
mnogobrojnih 1 · va.Znih zadataka, a imamo razne parti.ie. na 1
Celu s raznim Grolovima, MaCecima,
Suba'SiCima,
Lazic3.:irii~ -~
Gavrilovicima i tako dalje: Jedan kaze: ne treba graditi.naj- ·
prije ovaj ,most, vee onaj drugi. Drug! ce kazati: za.Sto se· daje ·
viSe pom.oCi ,recimo, Bosni, Lici, Crnoj Gori, -nego- nekoj di'U.;.
goj republic!? A svi zajedno bi vjerojatno kazali: zasto da ba• ·
camo milijarde na obnovu porusenih sela, treba radije cekati
dok se mal<;> oporavimo iii dobijemo reparacije ..i tako dalje?
Kazali bi: iita ee nama Petogodiiinji plan, sta ce nama ·industrijalizacija i elektrifik!'-cija; Zivjeli su nasi djedovi i pradje, dovi na ovoj zemlji bez elektrifikacije i industrijalizacije, pa ·
· moremo i .mi; sta ce nama planska poljoprivreda, neka svaiti
seljak radf kako zna i more. Da bi takve ·partije sirile medu narodom takve i mnogobrojne slicne stvari, .1 to mozemo biti duboko uvjereni. To bi na.Se snage paraliziralo, to bi onemogucilo
sve ono lito priblizava naiiu zemlju blagostanju i procvatu.
Netko ce, mazda, primjetiti: pa, u naAem Narodnom frontu
ima, takoder; nekoliko gradanskih p<trtija. To je tocno, ali su
mase, odnosno pristalice tih partija, s nekim svojim rukovodecim ljudima, usle u Narodni front prije svojih glavnih rukovodilaca, jos u vrijeme oslobodilackog rata, a poslije rata rukovodstva tih partija dosla su do uvjerenja, da je Narodni
·front najbo!je rjeiienje za nase narode, sama su usla u Narodni front i nalaze se danas na odgovornim polozajima u
npravi zemlje. Prisustvo tih rukovodstava u Narodnom frontu
ne slabi jedinstvo N arodnog fronta sve dotle dok vodstva tih
partija sprovode program Franta dok su saglasna sa postojecom politickom i, ekonomskoril koncepcijom. ·A zatim, ukoliko
se u Narodnom frontu i nalaze rukovodstva nekih partija, to
su mahom napredni !judi, J<oji zele da cim vise Ctoprinesu izgradnji i ugledu nase zemlje. Prema tome, njihova prisustvo
ne s1abi, nego, obratno, - jaca Narodni fron~.
NARODNI FRONT I KOMUNISTicKA PARTIJA
Komunisticka partija Jugoslavije hila je inicijator i organizator Narodnog .fronta Jugoslavij~ jos prije rata. Ona je u
njega donijela .s\'e svoje veliko iskustvo organizatora i rukovodioca u borbi. Ona je Frontu dala svoje prekaljene u borbi
kadrove, koji su sluzili, i danas sluie, kao prtmjer - svojim
prednjacenjem u borbi u vrijeme oslobodilackog rata, svojim
54
prednjacenjem. u izgradnji · zemlje. Prema tome Komunisticka
parti.ia i danas ima, ba.S potim svojim osobinama, rukovodecu
ulog\1 u Narodnom frontu. Njoj im i dalje tu ulogu povjerile
~il:·oke narodne mase.
·. Ima li Komunisticka partija Jugoslavije neki drugi program van Narodnog fronta? Ne! Komunisticka partija nema
drugog programa. Program Narodnog fronta je i njezin program.
i Po cemu se onda razlikuje Kompartija od drugih Pl!rtija
i od Narodnog fronta?
Kao avangarda radnicke klase; Komunisticka partija Ju- ·
gQ!!lavije dobila je ulogu predvodnika svih naprednih demokratskih snaga - kako· u vrijeme oslobodilackog rata, tako i
sada u mirnoj izgradnji zenilje. Tu siroku ulogu Kompartija
dobija pod novim uslovima, koji su nastali n oslobodilackom
ratu. Pod okupacijom ona ima ulogu organizatora i predvodnilta u oslobodilackoj borbi za slobodu i nezavisnost naroda
Jugoslavije.
Ulogu predvodnika svih napredniiL narodnih snaga, okupljenih u Narodn6m frontu, Kompartija stice, uslijed specificnag karaktera revolucionarnog razvitka na datoj etapi, uslijed
novih puteva - koji su, osobito, karakteristicni u Jugoslaviji
-. ka odredenom drustvenom preobrazaju.
Do stvaranja nove drzave, pod napred uavedl)im uslovima, Kompartija je ne samo avangarda radnicke klase, nego i
predvodnik svih r.aprednih snaga koje su .se zajednicki borile
za jedan odredeni cilj, to jest za istjerivanje okupatora, za
unistenje domacih izdajnika i za stvaranje nove drzavne zgrade
- Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Poslije stvaranja nove driave Kompartija · postaje predvodnik u cjelokupnom drustvenom razvitku: u izgradnji narodne vla.sti, to jest organizaciji drzave, u izgradnji zemlje, u
ekonomskom i kulturnom zivotu i tako dalje. Tu ulogu ona vrsi
\ 'kao sastavni dio N arodnog fronta, jer je ona njegov predvodnlcki dio.
U svakoj epohi drustvenog razvitka, odnosno drustvenih
promjena, postoje odredene etape koje karakteriziraju doticnu
epohu i koje su uslovljene osnovnim elementima zbivanja date
epohe.
Koje su osnovne karakteristike u sadasnjoj epohi?
1. Po java fa.Sizma. Zbog, nepremostivih pr9turjecnosti medu
imperijalistima radio se fa.Sizam, s potenciranom imperijali1
55
�'I
~
stickom tendencijom , za osvajarije 'svijeta ·~ ne samo eko- l
nomsko nego i politicko, s tendencijom !ilrvidacije maEh ze- l
malja i stvaranja zivotnog prostora za takozvimu viSu rasu i
s tendencijom unisteilja svih kulturnih tekovina u svijetu.
' .:
.Prema tome, staje kod nas Narodni front? ..
:· ':t. Narodnjfrol1£ kod nas .je trajna ·opcenarodna politic)!:a
oi-gaJiizacija, s jasno odredenim trajnim programom.
·2. Narodni front je politicko jedinstvo radnih, lju!li. nai3e
zemlje: radnika, seljaka, narodne inteEgencije, omladine, zena
2, yeliki oslo_bodilac~i :at i potpuni vojniCki poraz fasizma,
;: svih radilih gradana, to jest svih onih koji' rade u duhu nov;e
rat koJI su vodl11 ujedmJeni narodi na celu sa Sovjetskiin
Jugoslavije.
·
Savezom.
,,
Prema tome, to dokazuje da · narodi Jugoslavije iinaju u
.. 3. ~ro.past starih ru:za vnih sistema u istocnim zemljama,
· Narodnom frontu svoju zajednicku politicku organizaciju, isprokoJl sn ZlVJeh na prmCiplma takozvane zapadne demokracije i
banu i prekaljenu u najtezim casovinla njihove historije. To
st':'ar~j·e novih :lrustvenih sistema u doticnim zenlljama, ;,a
dokazuje da ce ~ ujedinjeni u toj organizaciji, u kojoj se nalazi .
prmc1prma rstmske, narodne demokracije.
·
i Komunisticka partija Jugoslavije - nasi narodi moci ostvariti
svoju bolju i sretnjju buduenost. Ova zajednicka :organizacija
. 4. , Revolucionarni drustveni preobrazaji odvijaju se u
- N arodni front - jeste garancija da ce nasi· narodi ocuvati
znaku borbe protiv fasistickih osvajaca, a za slobodu. i nacio-'
tekovine velike oslobodilacke borbe, da ce ocuvati bratstvo i
nalnu , nezavisnost, za ostvarenje pravednijeg drustvenog · si·' jedinstvo koje je zalog svih nasih usrjeha u sadasnjosti i bust~m~,. umjesto starog kapitalistickog sistema, zasnovanog na
ducnosti; to znaci, da ce nasi narodi, taka ujedinjeni, ocuvati
prmc1pmna takozvane zapa<IDe demokracije.
sve ono za Sto .su gh;_uii najbolji' sinovi i kCeri naSe zemlje, da
5. Pokusaj obnavljanja fa8izma od strane iinperijalistickih
ce ocuvati zajednicu bratskih naroda - Federativnu Narodnu
sila, kao protuteze rastu&oj snazi demokracije novoga tipa i kao
Republiku Jugoslaviju. (Jednodusno odobravanje. Svi delegati
udarne pesnice za ostvarenje imperijalistickih ciljeva.
·
ustaju i pozdravljaju druga Tita. Dugotrajni aplauz i poklici).
·
6. Ratno huskanje i klevetanje novih demokracija. Zbog
nemogucnosti da u potpunosti zadovolji svoje imperijalisticke
apetite, medup.arodna re11kcija, na celu s americkim iinperijalistiina, . preduzima najogorceniju .klevetnicku kampanju protiv
demokratskih zemalja, osobito protiv Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Ratni huskaci cine krajnje napore da ubace svijet u
novi rat, u novu katastrofu.
7. Nasuprot frontu reakcije - front· mira. Nasuprot je-·
dinstvu medunarodnc reakcije i ratnih huilkaca, sve vise se
uvida potreba i vee stvara· jedinstvo svih naprednih !judi, svih
onih koji zele mir i medunarodnu saradnju, stvara se front
mka, front demokracije.
8. Jedinstvo interesa radaiicke. klase i svih ostalih istinski
demokratskih snaga, osobito u zemljam;t istocne Evrope, a
napose u na.'loj zemlji - glavni faktor za stvaranje politickog
jedinstva, za. stvaranje istinske narodne demokracije novog
tipa.
S likvidacijom staroga dru~tvenog sistema kod nas, s uacionalizacijom i prelaskom s'redstava za proizvodnju u ruke
radnog naroda, jednom rijeci - sa stvaranjem nove Jugoslavije, s novom politickom i ekonomskom strukturo:rri; ·interesi
svih onih koji ucestvuju u tome r,adu postaju identicni, zajed·
nicki.
56
57
�Radovan Zogovic:
;
'···."o_
..• ······.
Prkosne strafe
'
/
sto manji,..
, •
smetaju vecem?
mj~ri,
Nama je po
po stasu nai\em
domovina naila
PosveCemo strancu koji je ljutito·-- :rekaO:
·:.Vi zabo.ravljate da ste ·mala zemljac.
M.ala?Pitajte njemacke. motorizirane zvijeri:
Kad su je,:
gdje
do kraja uspjele ·da prebrode? ;Ne!
Mjerom za prostor jednospratni
·
ne izmjeri
zemlju~orosta.shi spomenik juna.Stva i s!obode!
Vjekove pitaj!
oluje gradobitne:
(}dje
.
kopita tucna razbiju,
gdje krila pustosna po1ome?
Na ravninama heskrajnim,
ru• 0 vrhove granitne _:_.
mrke,
prkosne,
nebolomne!
skrojena·-
,·
·
ni tijesna,
ni kratka,
ni golema.
I ijto se ti,
iz goleme·,
za dvojicu nema!
Mala?Srce je domovini mjera.
. .
.
Srce ·ad srece bali.
.
Moje je puna Republike moje.
U tvom JCkraljevstvo tvoje.
Stanimo.
I,i<'em k lieu ..
Rekrutski,
.
komisis!ti goli.
- Je r srce tvoje
veCekao zemlja tvoja sto je?!
~eli
Malen?·' Desifruj rijec.
ZnaCi i i maloljetan?
Triglav maloljetan?
AI Triglav .
nainjesn:ika nece?
- sto ponos,
sto zanos malene zemlje
tebi smeta?
58
· na zemlju negolemu m~S&S? -
tu mjesta
sitnije
':'
Svoj ponos,
..
.
' ·
.. · .
.
.
srce u zemlji od manJe hvatl.?
u zemlji svojoj,
po cijem da mjerim dekretu ?
Ne!
Zivi ne trpe mjeru.
i .
da srce na.Se,
. .
I nikom necemo dati
i pravo srca,
'
mjeri na metar i monetu!
• oil
�lena i. Savez
Mlaz krvi
domovini mojoj je
· metar.
Metar za prostor,
za puteve njene
i mede.
Mjeri
po. tragu krvi
i nailih i dusmanskih ceta -
i kraja
biti n.eee!
. Ne!
Mjerom za prostor jednospratni,
na metre, na ·arSine,
ne. mjeri zemlju gorostasni prijesto slobodara
Zemlju
ilto oluje lomi,
sto oblake odbija i para,
zemljuvqiiku u visine!
60·
boraca narodriooslobodilackog . rata
, Ovo je treca godina otkako su nasi narodi u krvi i ognju
domoV'inskog rata, pod rukovodstvom slavne Komunisticke
Partije i Marsala Tita izvojevali pobjedu nad fasistickim zavojevacima i domacim izdajnicinia. Nakon te. velike historijske
pobjede nasi su narodi dalje pregli na novu borbu, na nove zadatke, na izgradnju ratom opustoilene zemlje.
Dosadasnji ogromni rezultati postignuti na privrednoj
obnovi zemlj·e odraz su visoke svijesti i rodoljublja naseg na- '
roda. To jail jedamput potvrduje da je naila drzava zaista prava narodna ddava u kojoj su izvrilene duboke drustveno-eko"
nomske i politiCke promjene. Takav preobraiiaj zemlje mogli su
da izvrse samo novi !judi,. koji su u ratu vjerno slijedili Komunisticku Partiju i Marsala Tita. Zato nasi narodi cijene svoje
prvoborce, koji nisu cekali, V>ac se latili oruzja da brane slobodu i nezavisnost svoje zemlje. Kako u ratu, tako i u miru oni
se nalaze na ~elu borbe za ispunjenje i premasenje Petogodisnjeg plana.
Od boraca cvrsto povezanih u' narodno-oslobodilackom ratu
na frontu i pozadini, u logorima i tamrticama traili se danas u
izgradnji zemlje da budlf jos cvrsce povezani. Osjecala se p 0treba jedne takove organizacije kao sto · je Savez boraca narodno-oslobodilackog rata u kojem ce svi ucesnici NOB-a djelovati unutar Nar0dnog fronta kao njezin sastavni dio. Svi su
borci oslobodilackog. rata. oduilevljeno pozdravili inicijativu·
Marsala Tita za osnivanje takove organizacije.
Savez boraca ,ucesnika oslobodilackog rata novi je. tip
organizacije, taj je savez u duhu novih druStveno-politiCkih i
ekonomskih odnosa nase narodne drzave i sasvim ie suprotan
''raznim ratnickim udruzenjima: u kapitalistickim drzavama. ';I'akova udruzenja nisu vodila brigu 0. pravima svojih clanova j'
· o njihovom zivotu. To je i razumljivo, kada se zna da u tim
drzavama svu vlast i sva sredstva za proizvodnju drzi u svojim
rukama saka" kapitalista. To dokazuje masa invalida-prosjaka
koji, gonjeni besposlicom skapevaju ad gladi skupa ·sa svojom
porodicom. Te su organizacije s.imo sredstvo u rukama imperijalista za huSkanje na nove ratove i porobljivanje drugih riaroda.
61
�.
·•
I
J
· Nai'ii su narodi vjerovali u cvrsto i sigurno rukovodstvol
· svoje Komunisticke Partije i· Marsala Tita. Tokom .borbe zba4
cili su sa vlasti izrabljivace, fasistici<e okupatore i njihove sluge'
i svu vlast uzeli u svoje ruke. Narodna vlast donijela je niz za~·
kana kojima se osiguravaju pra.va borcima. i svim trtidbenici'·
rna nase zemlje. Tako Zakon o agrarnoj reformi kojim se vele•
posjedniCka zemlja daje anima koji je obraduju; Zalwn o inva,
lidima, koji ih zasticuje i omogucuje njihova ula.Zenje u pri•
vredni zivot zemlje; Zakon o pomoci porodicama. palih boraca;
Zakon o isplacivanju novcane otpremnine demobiliziranim borcima Jugoslavenske Armije i drugi zakoni koji stite futeres~
boraca iz narodno-oslobodilackog rata. Iz svega toga vidi se
ko!ike su korjenite promjene nastale u novoj Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vidi se sva briga narodne vlasti
za borce na.Se narodno'oslobodilacke borbe.
Zato je zadatak Saveza boraca da cuva. i:Wojevane teko<
· ville narodno-oslobodilacke borbe. J edna od osnovnl.)J. tekovilla
te borbe je bratstvo i jedinstvo nasih naroda, koju treba cuvati
i njegovati, jer je ona kamen temeljac Titove Jugoslavije, brat·
ske zajednice ravnopravnih naroda. Bratstvo i jedinstvo nasih
· naroda je najveci zalog ljepseg i sretnijeg Zivota naSih naroda
i buducih pokoljenja.
U nasoj zemlji nema vise fasisticb:ih ~orobijivaca, nema
imperijalista kdji su ranije n,asu zemlju pretvarali u koloniju,
a za svoje sebicue kapitalisticke futerese. Njih ima u svim, kapitalistickian drzavama.' Oni jos uV'ijek prolijevaju krv drugih
naroda, 'kao naroda Kine, Indonezije, spanije. i naseg najblizeg
,susjeda na Balkanu, grckog naroda. Sveti je zadatak ucesnika
oslobodilackog rata da bas o11i, koji su na svojim ledima osje•
tili sve strahote rata i fasizma, ostanu i dalje odosljedrii borci
l saveznici svih naroda koji se bore za svoju slobodu i neza·
V'isnost, rame uz rame sa bratskim Sovjetslrim Savezom, prvoborcem protiv fasizma, za demokraciju, za trajan mlr u
sV'ijeto..
Sav>eZ boraca dobiva na svom znacaju time, sto ce u nje·
mu djelovati hiljade i hiljade zena koje su se sa toliko samo·
·prijegora i junacki borile u Oslobodilackom ratti, pokazale svo·
ju visoku patriots<ku svijest \ ginule za slobodu i nezavisnost'
svoje zemlje. Ve6 tada, tokom borbe mnoge su zene preuzele
odgovorne durnosti i nije bilo zadatka kojeg nisu izws'le, pa
bio i najtezi.. Teska je i krva'va bila borba za prehranu boraca
na frontu. N eprijatelj je vrsio bjesomucne ofenzive na nasa zasijana polja. Parolu »ni zrna zita okupatoru« nase su zene i
omladfua najsavjesnije sprovodilc i pomogle narodnoj vlasti
62
prelto sjetvenih
i
zetvenih komisija da osigura prehranu boraca
i. civilnog pucanstva. Pod ·neprijateljskom vatrom na.Se su zene
h>ntladina sijale i zele, nosile hranu borcima na'polozaje,'prenosile ranjene na sigurnija mjesta. Za vrijeme najzes,cih haranja tifusa svestranim zalaganjem zena, narodna je vlast mogla
sprijeciti njegovo dalje sirenje.
. .
·Mnoge su.Zene bolnicarke zrtvovale svoje zivote vrseci
tesku i odgovornu durnost izvlaceci ranjene borce, a mnoge su
od njih poginule kao mitraljesci i bombasi. Veliki je heroizam ·
i poZrtvovnost na.Sih rena koje su iz neoslobodenih krajeva,
provlaceci se pokraj bunkera i bodljikavih zica, na svojim ledima prenosile hranu, oruzje i municiju. Zatvarane i zvjerski
mucene po fasistickim zlikovcima, sla.ne na vjesala i u koncJogore, junacki su prkosile neprijatelju koji ih nije mogao slontiti. Na njihova su mjesta dolazile hiljade novih zena koje su
nastavljale borbu.
U teskoj borbi domovinskog rata, na frontu i pozadini prekalila se i ocelicila nova zena. Njen doprinos u narodno-oslobodilackoj borbi i konacnoj pobjedi je ogroman.
I danas kao i u ratu zene se nesebicno zalazu na izgradnji
svoje zemlje. Slobodne i ravnopravne, ·one se nalaze na mnogim odgovornim mjestin1a u organima narodne vlasti i u · njenom administrativnom aparatu. T:lko 6emo naci zene pocevsi od
J.\redsjednika, tajnika i procelnika mjesnih narodnih odbora pa
do ministara, a naci cenoo ih i na svim duznostima u. industriji,
radnim zadrngama·, Skolama, zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Iz njihovih redova svakodnevno nice sve veci broj
udarnic.a i novatora, Sve one ulazu ogromne napore na izvrsenju Petogodisnjeg plana, Otuda i njihov veliki znacaj i zadatak u Savezu boraca. Njihov je bas zadatak, da ukljuce u privredni zivot zemlje i sve one zene, koje stoje po strani, da se
bore za svaku :Zenu i ucille je korisnim clanom nase zajednice.
Svaka zena treba da shvati da je rad castan i .da od zajednice
moze traZiti samo onaj, tko zajedriici i daje:·· ·
Ali zene ce se joi'i kao Clanovi Saveza boraca narocito ·zalagati na pomaganju i pomoci narodnoj vlasti u pravilnom
odgoju nasih mladih ·nara.Staja. Na.Sa omladina treba da bude
odgojena u ljubavi prema svojoj novoj domovilli - Titovbj Jugoslaviji, kao cuvar njene slobode i nezavisnosti, postujuci isto•
vremeno slobodu i nezavisnost drugih naroda.
Nai'ie majke treba da svojoj djeci usaduju l.iubav prema
nai'iem vodi Marsalu Titu, prema nasoj oslobdditzljici Jugoslavenskoj Armiji, oue treba da kod njih razvijaju osjecaj bratstva i jedinstva svih naS:ih naroda.
·
�Osobito .treba njegovati syete uspomene na poginule
borce, na svaku kap prolivene kl-vi. sinova i kceri nasih m•rod:
koji su naaim najmladima ostavili bogatu bastinu svih.
i bcrbom steeenih tekovina.
·
Svaka majka treba da kod djece njeguje ljubav za
i ljubav za rad.
·
Ako svaka zena i sv,aka majka bude isla tim f:'~;t:i'izi::~l
nas uci naa drug Tito, onda naai narodi ne ce vise i
i' zlocince kao sto su hili ustaae, cetnici i drugi :ilocinci,
ce se stidjeti i prezreti njihova rodena djeca.
Zene su u ovome ratu dale najvece Zrtve, zato treba
budu i najvjerniji cuvari svih stecenih tekovina. Naae ce ·
borci preko Saveza ucesnika oslobodilackog rata jos
prinjeti u zajednici sa Medunarodnom federacijom zena u
protiv fasizma, za demokraciju i trajan mir u svijetu.
j
.
II. D I 0
''
Maca Grietic,
predsjednica Glavnog odbora
AFz-a Hrvatske.
RAD II. KONGRESA AF.Z-a
JUGOS LAVUE
*
-Mi ni.Sta tude ne ·tra.Zimo_. mi niCije zemlje
nismo dobili ni sv9je sto nam pripaik. 0110 8to imamo. ·
ne
traZinw_,
ali cemo znati da l>ran;inu•E
ZnaCi_, mnogo .zaviSi od nas samik_, mnogo za·vis-i od toga
naSa odluCnost buae postojana i joS bu"1'8Ca Mgo Sto- je bila. dO
lrlnogo zavisi od toga rkt se ne dame pOkolebati.. da se- ne bojimo ni·
kakoog zastraSivanja atomskCnn bmnbom i kojeCim drU.gim, da gra.dimo svoj mimi Ziv-ot i izgradujemo 'liaSu zemlju, da podiZemo
na8e .tvornice i druge objekte, da omogu6imo na8im seljacirria-~_dJJ
joii bolje obraduju svoju polja.
sP. -
Radimo kao da 6e sto ili pet sto godina biti mir-~ a spremixjmo
i spremimo se - kao da Ce sutra otpoCeti rat.
· TITO
64
8. m.aort 5
�MARSAL TITO
p<>Wa'lil}4 II. KongreB AFZ·a lugoslawJ-
�•_'(
j
Govor Marsala Tita na II. kongresu
antifasistkinja Jugoslavije
»Drage drugarice!
Dozvolite i meni da pozdravim ovaj va.S kongres i da vam
u ime vlade FNRJ i u ime Narodnog fronta. Jugoslavije za.Ze- ·
lim plodotvoran rad na daljem uspjesnom izvrilavanju vasih
teskih zadaca.
Va.S Drugi kongres odrzava se u punom jeku stvaralackog
. rada na izgradnji nase :remlje, rada na stvaranju ljepi\e bu- '
ducnosti na.Sim narodima, na ostvarenju socijalizma u nasoj
zemlji. Na ovom kongresu vi cete moei sa ponosom utvrditi
ogromne ,uspjehe koje su na.Si narodi postigli za vrijeme od
proslog va.Seg kongresa i da pri tome· vedra cela ka.Zete da su
tim ogromnim naporima i velikim rezultatima .zene Jugoslavije
dale svoj dragocjeni pri!og, da je to i veliki dio napora nasih
svijesnih zena.
Drugarice! Vi imate zaista s cim da izidetepred ovaj vas
kongres. Mi to znamo, ali neka vam ti veliki uspjesi ne budu ·
razlog za s.amozadovoljstvo, za samouvjerenje da ste postigle
kulminaciju, iako se imate cime ponositi. · N e, neka> \'am taj
kongres bude podstrek za uklanjanje mnogih nedostataka koji
jos postoje urvasoj organizaciji, u vasem radu. Ovdjetreba da
se iznesu svi uspjesi, ali i svi nedostaci. To ce vam pomoci d ..
ih IakSe uklonite.
Ja sam vee vise puta imao priliku d.a podvucem ogromnu
ulogu na.Sih naprednih zena za Vl'ijeme velike oslobodilack.borbe ha.Sih naroda, da podvucem u historiji riasih J;J.aroda ne'
iluveni heroizam na.Sih zena, a sada j.a koristim ovu priliku da
podvucem ogromnu ulogu nasih zena u izgradnji na.Se zemlj.e,
da podvucem dragocjeni prilog koji daju zene Jugoslavije za
ostvarenje naseg Petogodisnjeg plana. Hocu time da kalOem da.
su u dosadasnjim uspjesima u obnovi razorene Jugoslavije zene
imale svoj veliki udio; one su se i u izgradnji na.Se 21emlje pokazale na. primjernoj visini.
Na koga ja mislim kad govorim o naprednim zenama Jugoslavije?. J a mislim na ZeThe borce, koje su se puskom u ruci
borile za slobodu nasih naroda u oslobodilackom ratu iii radile
u pozadini i koje sad.a isto tako poZrtvovno rade u fabrikama,
69
�1!-a P?ljima ili ~ll: biJo kojem drrigom va.Znom poslu za nasu zaJednicu.. Ja nuslim · na one poZI"tvovne zene koje rade marljivo
u raznim fabrikama i predurecima, svijesne da rade ne samo
za sebe, vee za citavu narodnu zajednicu ne stedeci svoj trud
da ·njihov. doprinos toj zajednici bude c~ veci. J a mislim prl
tom na one zene sa sela koje marljivo rade na polju da bi cim
bolje i savjesnije, obraf!ile svoje njive i dobile cim 'vise ploda
n~ samo u svoju korist, vee· i u korist citave zajednice. Ja mis~rm. na one mnogobrojrte majke, zene i sestre koje su u oslobodil!l;_cko~ ratu dale svoje najmilije, svoje sinove i keeri, svoje
muzeve 1 braeu, i koje ne zale te velik·e Zrtve, vee se ponose
s njima. Ja mislim na sve one zene koje dopr·inose svoj dio za
dobro citave nase zajednice, a ne samo za sebe. bilo da rade u
kancelarijama, u skolama iii na kojem drugom poslu. Ja mislim na sve one !Zene koje vole novu Jugoslaviju i tu svoju Ijubav ispoljavaju na bilo kakvom korisriom radu, na dobro nasih naroda. To su napredne zene, antifa8istkinje na dje!u, a ne
na rijecima. To je ogromna veeina nasih naprednih zena, koje
su svijesne svoje velike uloge u nasem novom drustvu, koje su
svijesne svoje du!Znosti i odgovornosti prema nri.rodnoj z'ajednici.
Evo, svim tim zenama ja smatram za svoju dumost da iz• rM;im zahvalnost i priznanje, sa zeljom da jo~ upornije nastave sa svojim radom za dobro nase Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Ali, dozvolite mi da se i kriticki osvrnem na izVjesne nedoS1;atke i slabosti, kako na rad rukovodstva ove ve!ike zenske
organizacije, talro i na drzanje jednog uijela, razumije se rnaJog dijela rena koje nisu svijesne svojih dulinosti n: se nemarno odnose prema zajednici. Ovdje ja ne mislim na onaj mali
broj. razt!ih gospoda i gospodica po gradovima koje ne vole
novu Jugoslaviju, koje su pod uticajem neprijatelja nove Jugoslavije, kojima je nerazmnljiv i tud taj bujan, stvaralacki
Z:ivot u nasoj 21emlji; ja mislim na onaj drugi mali dio !Zena
koje misle da su .za vrijeme rata dovoljno dale od sebe za novu
Jugoslaviju, bilo u borbi bilo na radu u pozadini - ;- sada ne
ucestvuju ni na r.aznim radovima u !wrist narod.a ni u drustvenom zivotu, vee se posvetise samima sebi. Na ta.i nacin, takve
zene postepeno p.adaju u red onih zena koje ne shvaeaj'U novo
drustvo, vee ceznu za Jakim zivotom, zivotom bez naroeitih
briga i bez rada. cesto takve zeJJ.e poprimaju uavike zena neradnica iz starog drustva. Nikad ne moze nitko smatrati da je
dao dovoljno od sebe za zajednicu, ako je sposoban fizicki i
umno za daljnji rad..Ja isklju<lujem 6vdje zene optereeene bri-
70
gc;~m za djecu, jer i to je drustveni rad. Mislim pri tome da podvucem cinjenicu da ima drugarica koje su se u ratu dobro pokazale; ali koje sada u miru ne ucestvuju u javnom Z:ivotu to
jest u politick om i stvaralackom radu za zajednicu. To je 'ne.
pravilno i stetno ne samo za zajednicu, vee i za njih same, jer
se one n3: taj nacin otuduju od ogromne ve6ine na8ih Zena koie
su shvatJie . dub nove J ugoslavije i svoje du!Znosti. Isto• tako
inla ne mali broj zena koje stoje po strani od toga novog zivota, ne zbog toga sto one ne bi voljele no1(11 Jugoslaviju, vee
zbog toga sto jos nisu svijesne svojih novih duZl1osti i prava u
novoj JugoslavijL Ali. moram pritom naglasiti da one nisu
tome same krive. Ve!iki dio krivnje za to pada na slabost rada
nekih rukovodstava zenskih organizacija, koje ne posveeuju
dovoljno brige za rad tnedu tim zenama, z.a njihovu politicku .
aktivizaciju na ucescu u .op6im naporima za izgradnju na8e '
zemlje.
'
·
Netko ee, mozda, pomisliti da je ova kritika suvise astra i
nezasluzena. Ali, nije tako. Ova je kritika potpnno na mjestu
i drugarice moraju o njoj voditi racnna. Da, tocno je, zene
ucestvuju u radu Narodnog fronta u mnogim slucajevima, cak
vise brojcano nego muSkarci. Mi vidimo cesto na raznim radovima mnogo viSe zena, i to je za pohvalu. Ali, moramo priznati
da ostaje po. strani od toga rada ne mali broj (Zena, i to je· za
osudu, jer to nije svojstveno novoj zeni nove Jugoslavije.
Drage drugadce!
.
. · Anmasist'·cka fronta zena Jugos!avije predstavlja ne samo jednu jaku zensku organizaciju samo po sebi, vee ta organizacija predstavlja snaZan faktor, u svakom pogledu, u Narodnom frontu Jugos!avije, jedan od njegovih najjacih stubova;
Prema tome je tim veea i vasa odgovornost za daljnje jacanje
i razvijanje te vase organizacije, odgovo·rnost za politicki, kul·
turni i svestrani drugi rad medu zenama.
Pred nama sto je vrlo velike i teske zad.aee, a kad kaZem
pred nama, onda se to narocito tice i nasih zena, vase organizacije koja treba da, obuhvacan]em svih rodoljubivih zena i
njihovom svestranom aktivizacijom ,doprinese ,sto najvise moze
u' nasim opeim naporima na ostv1frenju ei!jeva koji ee, kad
budu ostvareni, znaciti sreeu i blagostanje za na8e narode, za
na8u djecu, za nasa buduea pokoljenja. Vi ne smijete !Zaliti
truda u va8em radu na budenju svijesti kod onih zena koje danas jos stoje po strani, umjesto da lmdu aktivne ucesnice u
ovom historijskom dmstvenom preobrazaju kod nas, u ovim
ogromnim naporima za ostvarenje naseg Petogodisnjeg plana,
.za itZgradnju na8e zemlje - da iz zaostale postane jedna od
najnaprednijih zemalj.a u svijetu u svakom pogledu.
71
�_____ DI'uga:rjce, _n~a ljepsa huducnost maze hlti samo d.iillO lla·
Sih ruku; nasih )lapi>ra umnih ifiZiCkih, kao sto jei nasa slo. hOda dosla kao rezultat nadcovjecanske JioTbe i Z..tava nasih
naroda. A sta mogu ·nasi narodi ui\illliti na tome da ostvare tu
bolju buducnost, ani Sl) pokazali do sada u jednom vrlo kratkom peTiodu po svrsetku rata, postigavSi takve rezultate u politick6ji el!:onom.Skoj lzgradnji zem!je, kojiina se divi svijet.
Drugarice, ja ne cu govoriti danas ovdje o vanjskoj politici, iako bib imao mnogo sto da ka.zem, ali_ cu spomenuti ·samo
uzgred nekoliko stvari koje nam jasno govore o tome koliko
je tocna n~a konstatacija da se u ostvarenju nailih zadataka
orijentiramo u prvom redu na nase vlastite snage, na samopoZrtvovan rad nase omladine, nasill radnika i radn:ca u fabrikama i raznim podtizecima, na pozrtvovan rad nailih seljaka
na poljima, na rad nase narodne inteligencije po raznim ustanovama, skolama i. poduzecima. Ogledajte se oko sebe i sta
cete vidjeti? Na jednoj strani vidjet cete demokratske zemlje
ovdje na · istoku i jugoistoku, na celu sa Sovjetskim Savezom,
od _kojih je vecina strahovito postradala u ratu od njemackih
i talijanskih ·fasistickih osvajaca. I dan as narodi tih zemalja
sa nadcovjecanskim naporima izgraduju svoje ratom porusene zemlje, bore se uporno za mir, jer on im je neophodan za
lijecenje ratOm zadanih rana. Sa druge strane vidjet cete reakcionarne financijske ]dike nekih velesila, tamo na Zapadu, cije
su zemlje mnogo manje, maze se reci · nesravnjivo manj•e postradale u ratu; no ipak te kiike nisu zadovoljne ishOdom rata,
jer nisu zadovoljile svoj imperijalisticki apetit. Te klike sada
ponovno ugrozavaju mir. One huskaju i pripremaju se za rat,
pomazuci _svim sredstvima dojucerasnje neprijatelje ujedinjenih n!lroda u ratti, njemaeke, talijanske, francuske i druge fasiste. Te ratno-hu8kacke klike nas 'mrze do dna duse. One inrze
nas stvaralacki rad, nase uspjehe, nas mirni razvitak, nasu
snagu koja postoji u nasem jedinstvu i od!ucnosti. Te klike
se ne zacaju- da nam otmu iii uskrate ono sto je nase i 9d zivotne potreb<> za naile narode. Te klike hoce da nam u§krate
ono minimalno sto je vee odredeno po medunarodnim fonunima za naknadu nailoj u ratu strahovito razorenoj zemlji, to
jest reparacije i restitucije.
Pitat cete: sa kojim pra¥om? Ne postoji za tu gospodu
nikakav moral- u tom pogledu, a ni pravo. Oni su kadri naci
stotinu raznih izgoyora, razumije se cinickih, sam·o da postignu
svoje pohlepne imperijalisticke ciljeve. Sa te strane, drage drugarice, nemojte ocekivati nikakve pomoci, vee samo ugrozavanje i stetu. Sarno u sehe, u svoje vlastite snage u prvom redu,
J
onda u bratsku ekonomskJ.t sura~ju sa Sovjetskim S~v!'l~ll1
ostalim prijateljskim- zeml]ama m1 se _
moratno uzdatl koq IZ.•
vrsenja nailih zadataka: Za nas mirni razvit~ mise mozemo
uzdati u nerazrusivo prijateljstvo i zastitu velikog saveznika .--,.
Sovjetski Sav~z, u nerazru~_ivo prijateljstvo. sa ."!~~ zeml_ja~
rna ovdje na JStoku, sa koJ.una nas v-ezu zaJedniCki mteres1 u pogledu _. svestrane suradnje i mirnog razvitka .. Mi se ll1o~mo
uzdati takoder i u sve demokratske snage sVIjeta koJe Isto
0 vako mrze huskace rata, koje isto taka mrze rat kao sto ga.
mrze nasi narodi ovdje.
Drugarice, o vasim zadacama ja ne eu ovdje podrohno go·
voriti. Vi ih, uglavnom, znate i to j•e predmet. "l(aseg kongresa.
Ali dozvolite mi da vam staviw na Sl'Ce, kao vrlo VaZnU zadaciu: brigu o djeci, o mladom narailtaju. Nije dosta to da '
djeca budu odjevena, nahranjena i taka daJje. Vazno je za nas
i to da ta djeca budu i pravilno odgojena u duhu nove _Jugoslavije. Ne dajte da nam neprijatelji nove Jugoslavije truju i
otuduju nasu djecu. cuvajte nasu djecu i- bdite nad njom; . ~a.
bi mogla zaista postati dostojni ~adani nase nove JugoslaVIJe,
gradani nove l'lemlje socijalizma. To je jedan Od vaillh nll;ivaznijih zadataka. Kako · cete vi to raditi, to je stvar o kojoJ cete
vi rjesavati ovdje na vasem koogr_esu.
Drugi vafui vaili zadaci jesu: vase puna uceilce i svestrano zalaganje za ostvarenje naseg P~togodisnjeg plan.a,. vase Z':-_·
Iaganje. za potpunu likvidaciju nep1Smenosti ~ naso] zemlJI,
vase ucesce -u radu narodnih vlasti i tako dal.Je.
·
. Va.Zan zadatak valle organizacije jeste i uporna borba za.
ucvrscenje mira. U izvrsenju toga zadatka vi se poveZite sa.
svim naprednim zenskim organ'zacijania van n3;se gran~ce. V:i·
se no ltko imaju praVO bas zene ·da stanu odJucno protiV SVlh
ratnih huskaca, neprijatelja mira. zene, majke, ko}e razumii_u
sta znaci izgubiti svoje najm:Iije u ratu, sta znaCI. r_azaran.]e
zemlje, one su te koje najvlse tr~ba. da mrze uz_;ocmk~ rata.
Neka ta mrfuja protiv ratni!J huskaca bude snazan pr1Iog za
ucvrseenje mira u svijetu .• Mrznja I?~~tiv ra~ih. hus~aca treba
da bude ana snaga. koja ce omo~Citi okupl_JanJe _svi_h pro:!?":·
sivnih !judi svijeta u borbi za mrr, u borb1 protiv rmperiJ~l·
stickih ratnih huskaca. Dignite -.voj glas vi, zene JugoslaVIJe,
antifasistkinje, zajedno sa zenaJ"U.a citavog svi)eta __Protiy t'h
mrskih ratnih huskaca koji nisu osjetili sta Je biJeda 1 zlo,
koji nisu prosli krvava 'polja na ko_j;ma su ginuli sinovi i kceri
·
•
.
. •
.
.
nailih naroda..
Neka vail kongres bude snazan podstreJ: za J?S v~ce uspJe1
he u vasem stvaralaCkom radu za dobra nase zaJedniCe .«
73
�c
. dono8enjem rerurcionarnih na.zadnih zakona, kojti radnicku
klasu vode pravom ropstvu<.
Kongres su pozdravile delegatkinje zenskih ~
J
organizacija stranih zefl!alja
u
U ime, Meduna:rodne demokratske federacije zena govorila je clanica delegacije francuskih zena Ivan Pertvi, kojca
je izmedu ootalog rekla:
gdje se demokratslti pokreti :iO\
bore protiv snaga reakcije, k~
ja u svojim rukania joo drZi k~
mandne pozicije. Ja ho&u d\
podvucem wdje napore zena
demokrata jedne zemlje kao sl<}
je Amerika, koje ustaju protii
imperijafuma i ratnih huskac;i
Ovdje treba da se osvrnemo,l
na napore i odgovornost dem<l;
kratsk'h zena Njemacke, ,~ija je
dufuost da rade na osvj<lsciv"'
nju njemackog narooa i da ga
povedu njemu dnsad nepozna. Jugoslaviji i DvogodiSnjii plan
tim putem, putem demokracije u novoj Bugarskoj, izgradujuCi
sooijalizam i lLkvidirajuCi eksi mira.
ploataciju covjeka nad eov:Jekom u obim zemljama«.
Burna . ~zdravljena uzela je
zatim I'lJeC predsctsvnica Bu.
garsltog narosmog Zenskog sa~
Predstavnica francuskih zena
veza Cola Dragojceva, koja jl Ani!iel Petren' pozdrav,iJa je konizmedu ostalog rekla:
c
gres u ime Koorilinacionog ocr»Va.S kongres odrzava se ~ bora Francuske, u kome je
jednom va.Znom momentu c "' 'okurpljeno oko 30 demokratskil1
c bugar&ki i jugoslavens•ke naro i patriotskih organizacija a p<ide, odrZava se u vremenu izVr. sebno u ime francuskih zena
sivanja ~o·razuma, zakljucenill radnica koje su okupljene u op·
ne Bledu i Evksinogradu. Bu· coj Konfederaciji rada. Ona J&
garski narod za svoje oslobode- na kraju govora istakla: »Danje i danitSnje U!l'edenje nove nas u Francuskoj zene su z,.demokracije duguje veliku z~· okupljene zivotnim problem..
hvo lnost legendarnom voffi ju· rna, koje nikada nije bilo te::e
goslavenskili naroda mao-salu rijesiti. Place ru neobicno male
fivot je skup i postaje skupl~
Josipu Broru Titu.
svakog dana uz pomoo vlade
Z'lldjucenjem ovih s.porazu·
rna u prijateljoskoj 'Sllradnji iz. koja na opravdime zahtjev~
grad:ivat cemo nalie zemlje i !z. radnicke kJase odgovara mobivrsit cemo Petogodisnji plan t lizacijom vo;jske protiv naroda,
*
ime cehoslova.Ckih Zena
kongres je pozdravila Alojzija
Martin jakova, ko ja je i:zmeau
ostalog rekla:
»u ime cehoBilovackih Zena
pozdravJj.am vas, nalie mile sestre, po<idravljam sve jugoslavenske zene, sav herojski jugoc slavens:ki nM'Od«.
*
*
>l'-ene koje Sill se borile za
pobjedu, znaju cijenu izvojevane slobode Ldanas se istom
snagom bore za pobjede i
uspjehe u izgradnji zemlje i
ucvrscenju demokracije i mira.
Ulazak jugoslavenskih zena u
polit'Cki Zivot, njihovi uspjesi
na i:zboz'ima za N arodnu skup~
i.tinu, pnkazuju da jugoslavenski narodi imaju povjerenja u
snage zena i silage demokracije i govore o svim. moguCnostima koje Sill varna scada date.
lma ovdje delegata zemalja
74
»Vlada N arodne fronte na
celu s predsjednikom Klemert•
tom Gottwaldom sprem.ila je
ovogod:isnj:i plan ciji je prvi dto
ispunjen za 106% (aplauz). U
ispunjenju plana zene imaJ'U .
svoj veliki udio, jer je od svin
zapOBlenih vise od 40% zena.
&etne smo sto u ovom velikom
nastojanju slavenskih zemalja,, ·
gdje je put k socijalizmu dobio
konkretne forme, stojdmo u cre-
75
�du . s . varoac Sretne: smo J!to za- ·
Jedno s vama . stojhno u rieptimirljivttj borbi protiv fa.Sizma,
Sto zajedno sa svhn slavenskirn
narodima pripadamo. slavnom
taboru mira i deniokracije ko:p
cemo uvijek odlucno braniti.
Vjerujemo da ce se borba
protiv fasizma, a za svjetsk1
mir uspjesno zavrsiti. Tome
treba da pridonesemo i mi zene,
sve demokratske zene cije se
jed'ristvo tako divno man'fe··
stiralo«.
*
Butno pozdravljena delegatkinja Trsta Marija GabroveoPahor, istakla je izmedu osta.log:
je cilj .da putem br•~tstvlt sli!J
venakih i talijamkog
izvoJUJemo postovanje
nog ugovora. Mli ne cemo,
na.S feritorij postane baza
tiv demokratsklh
. za razbijanje narodnih
*
pljen: i=edu .naSih
malja«. .
·
dviju
ze.
*
Predstavnica· talijanslrih zer1a
Viviani Luditino rekla je izroedu
ostalog: , U borbi,. koju vo:ie
talijanaki radnici, sudjeluju Ze·
ne. Savez ta.lijanskih zena istakao je zadatak da okupe sve Zene u borbi protiv oskudice, protiv nepismenooti i protiv svega,
zbog cega pati talijanska porGdica. Fronta ta!ijanskih zena
zeli da ·ozivi u. talijanskim zenama onaj partlzanski duh koj[ ih
je vodio u borbi protiv nacifasizma za sada.Snju borbu protiv
domacih · sLugll · amer:ckog imperijalizma«.
hjecStrpano ,u: zatvore·Llogore,
na celu sa nenstraSivim i mno-.
go. voljenim boll"cem Anom Pauker. Kada je rumunjski narod
os!obod1a Crvena armija, zene
Rumunjske aktivno
su . sa
ukljucile u boirbu za izvojevanje
pravog demokra:tskog reZimM.
*·
U ime a"!banslcih zena KongreJJ
je pozilravila Neui!·ira Hoili!a:
*
U ime rumunjskih l<ena kongres je pozdravila Stela Magiaros. Ona je istakla napoii"e ru-
»N aBe Zene kao- i
radni narod, poznaju he.ro.isk
oslol>od'lacku bo-rbu
. sevljeni rad
·. naroda naa_e:.:i:~~~~~~~
njihovu d
prema nacionalnim
.
Postovanje i prijateljstvo
»i':ene Trsta. SV!Jesne sti, da zbog toga osjecaju prema
ce svojom borbom post.ici ona slavenskim narodima
prava, koja vee uZivaju zene u se poveealo posjetom BurliinJl'•·l
Jugoola.viji, gdje je narodn" · sti marsala Tita, veliko·g
munj,.kih zena za izvojevanje
vla.st dala zeni ·ano mjesto u jugoslavens·k'h naroda i
boljeg Zivota. »Stotine l<ena bldrustvn, koje joj pripada. Na.S teljSkim save=, koji je
Drage drugarice i sestre!
Pala mi je u dio ve1ika east 1
radost da uputim II. Kongresu
heroj.skoh zena Jugo•slavfje naj~
plamenije pozdrave od strane
atbanskih zena.
PoSI.i smo s ubjedenjem da
cemo ria ovom Kongresu, kop
predstavlja manifestaciju bratstva i jedinstva zena Jugosla·
vije u izgradnji zemlje, kao i u
ucvrscenju demokracije, mo~t .
nauciti mnogo toga, sto ce ll'l.!Il
pooluZiti u izgradnj,i na.Se z....
/
76
77
�naee
mlje i
narodne demok:ra.cije.
Jugoslavenske i alba.nske Zene, koje su upoznale ~ ba>ba.rskog i fa.Sistickog okupatora, znaju vrlo dobro, da su sve
ove tekovine koje danas uZiva"
mo izvojevane nebrojenim zrtvama i one su za nas vrlo skupe
a takoder i dragocjene, jcr su
polcvene krvlju na}!boljih ~r
nova.
Bratstvo. i jedinstvo koje .je
niklo u tini teskim mometinia
na.Si narodi euvaju kao zjenioo
oka i oni ce to. ucvrscivati svakog dana sve vise, da bi postale jaka odbrana na~ih zajednickih tekovina i da bi time ra- '
. zbili sv~ki pokusaj . be~tidnih
imperijalista i provokate>ra kao
i ratnih huSkaca Amerike i En.gleske koji nastoj<:> da om<'taju
razvitak demokracije u naS[m
zemljama i ko:li nastoje da miniraju na.Su narodnu vlast. Akbanski narod odlucno ide m ..pred svojim putem cvrsto .ujedinjen u Narodnom frontu, a
uvijek nadahnut herojskom KomunisW\kom partijom A1banije
rukovoden svojim sinom general-pukovn'kom
Enver HodZom. Albanski narod ide n ...
pred sa stigurnoscu jer ima neprocjenjivu pomoe od strane
bratskih jugoslavenskih naroda
i velikog i dragog prijatelja
marsala Tita. Ide napred sa sigm·noscu, jer se na celu Anti.
fasist;Cko.g demokratskog bloka
nalazi veldki Sovjetski Savez
rukovoden najmilijim eovjekom
radnih mas•a i genijem na.Seg
doba velikim Staljinom, koj'i
78
brani demokraciju i miT i
va svih naroda. ·
Na.S narod je tijesno povez.
sa Buga.rskom druga D:m.itrov
i svaki dab. ucvrscuje veze s .
rodima ·nove demokracije.
Sa radoocu pozdravlj
svaki . napredak Jugoslavi·
svaku fabriku ill prugu koja
podize, jer mi znamo da o
ucvrscuju Federativnu Narc
Republiku Jugoslaviju l;oja '
stub mira i demokracije
Balkanu kao i cvrst oslon
opstanka demoki-acije u n •
zemiji, jer je ona garancija nj
ne slobode, nezavisnosti, teri
rijalnog integriteta i ekonom
skog napretka.
Svaka odluka ovog kongr
)toja ima za cilj mobilizaci ·
svlli zena u ostvarenjil Petog
disnjeg plana, predstavlja za
datke za ·albanske zene, jer j
nasa zemlja ekonomsikim,
turirlm ugovorotn tijesno pov
zana s Jugoslavijom i rad:i
nas je plan vezan i ·koord:inir
s planom Federativne Narodn
Republike Jugoslavije:
Zahvaljrujuci ovoj saradojt
pomoci, koje prijateljska Ju
slavija prul!ia naooj zemlji,
Albaniji se rad:i danas po p1J!!l
i uzdize se jedan novi sreta
Zivot koji obilhvata sve nar~
ne mase.
Takoder jedan novi Zlivot d
sad nepoznat poeinje za n
zene. Svi putevi Zivota nase
mlje otvoreni su i za nj'll. ~
banske zene danas su organw
rane za izbornu kampanju
gana mjesnih narodnih vl
One ce danrus ponovno, kao i
drUgog decembra za tr:i.jnog mira, za izgradnjru noNarodnu skupiltinu, na kojima vog i sreenog zivota za sve na.su ucestvovale sa viSe od 94% rodne · mase, za sigurnu buduCpokazati, da su dosljedne gra- nost novih pokoljenja.
danke Narodne Repubjike AlZivio veliki voda jugoslavenbanije sa jednakim pravima na skih naroda, vrlo dragi prijatelj
svima zivotnim sektorima, one albanskog naroda, marsal Tito.
ce pokazati svo ju duboku svi~
zivio ll. Kongres Antifa.Sijest 0 potrebi ucvrscenja naro- tickih zena Jugolavije.
dne vlasti, da ne bi domaci i
*
inostrani neprijatelji na.SN nijeU ime zena Poljske kongrea
dno utociste gdje bi se zavukll,
dli. bi narodni odbori postali je- pozdravlja Osupka Moravska
dan jaki i zdravi oslo., ostvare- . Vujisa.
nju drzavnog plana i da bi se
postavili cvrsti temelji N arodne ·
Republlke - nase zemlje.
Mi zene demokratskih zemalja koje uZivamo sva prava i
demokratske slobode, dubo-ko
osjecamo borbu i patnje naSih
drugarica koje su jos pod kandZama kapitalistickih i imperijalistickih rezima. Sjeeajuci se
ovih nasih drugarica kao i naile
erne proslosti mi mobi1iziramo
s jos vecom snagom na.Se narode da bi pojacali na.Se jedinstvo .
s medunarodnom demokrat- ,
skom federacijom zena i s antiimperijalistickim blokotn protiv
imperijalistickog i antidemokratskog bloka do potpune poDrage drugarice, pala nu Je
bjede narodoe demokraCije I
trajnog mira u svijetu, da se ne u dio cast. da u ime poljske debi nikad viSe ponovio uzas pro- legacije pozdravim va.S Konslog rata.
gres. (Pljeskanje)
Srdacno vas pozdravljam ne
Neka odjekne. glas ovog Kongresa i neka cuje cio svi jet ka- samo u ime LigP rena - orgako se uzdizu i kako rade zene nizacije, koja u svoje redove
nove demokracije.
okuplja preko 720 hiljada chNeka ovo bude primjer za nova, vee u ime svih poljsk'h
sve demokratske i miroljubive zena, cije ste simpatije zadobih '
zene, kako se treba boriti i ra- svojim nesaloinlJ!vim i herojditi za izgradnju demokracije 1 skim stavom u ?orbi sa okupa-
79
�Pod "<Jdstvom
torOn!.
v~eg )e- ra.dOm: i energijom' stoje u~
gendamog .Tita.. (Burno plje' do komunistkinje, socijalistki;
skanje). A i va.Se kasnije po- nje, clanice- demokratske ·i na;
bjede na frontu obnove domo· rodne. stranke, koje reprezent\.
vine i ucvz:scenja demokratskog raju Poljsku demokratsku mi:
uredenja, nisu tude poljskim sao. No, u nasoj organizac!Jt
zenama. N a.Se interesovanje za nalaze se jos hHjade besparti}
va.Su djelatnost u ve!ikom dijelu skih zena, koje ne pr;padJ1ju nt
proizlazi iz punog razumijeva- jednoj partiji, koje proniatra;
nja tih teskih ratnih preZiv!Ja- juci arenu medunarodne poH,
vanja koja nisu nepoznata n....- tike, sve viZe shvacaju da samo
sim narodima, a zatim iz silne' organizirane sn'age demokracije
volje, koja velle oba .na.Sa narO" mogu US(>je8no · da · se odUipru
da da sto brze izbrisemo kako ucestalim napadima reakc,je.
materijalne, tako i dusevne ra- ·
Poljske zene se raduju gleda.
ne koje nam je naneo fa.Sizam. juci snagu va.Se organizacije,
U ostvarenju tog zadatka zene one se raduju i dive poletu 1
obih nasih zemalja WJimaju uspjesima va.Se organizacije,
aktivnog uce8ca.
.
kao i uspjesima svih demokrat·
Cinilo hi se, da vee treba skih organizaci ja zen a na ce!U
da nastupi cas zavrsetka tog sa zenama SSSR .koje su uclakrvavog 'razdoblja sa njegovim njene u svjetsiku demokratsku
strahotama i ' cas izgra4J1 je ze. federaciju zena, raduju se, je~
malja na.Sih naroda ita novim smatraju, da je to i nas odg,.
temeljjma. No, mracni politiCki vor .na po!m8aje raspirivanja
horizont i s:vijest, da jos postoji novo·g ratnog pozara za inter..
fasizam, koji poku.Sava da po- se kapitalizma.
Zene Poljsk" salju danas va.
digne glaVil, primorava nas da
Ii<> zaboravimo na na.Se ratno ma zenama Jugoslavije, &rdac·
iskustvo. Demokracija citavog ne pozdrave. Neka na.Se zelje no
svijeta sada treba da brani mir budu pr'mljene kao zelje ·il
uctivosti, vee kao zelje iza ko·
i napredak. _
Mi, zene Poljske, ugledajuci jdh se kri:ie duboka vjera i 8'1·
se u vas, svijesne S!D-O, da naro-', gurnoot da cemo zajednickhn
pravedan
cito sada, nije slobodno 'da gle- snagama ul!vrstiti (Burno i du·
mir i demokraci ju.
damo mimo na nastojanja koja
idu za obnovom fasizma. Po- gotrajno odobravanje).
znato nam je, da daljim jaea*'
njem nase organ'zacije mo~e
Kongres je pozaramla dele·
mo postati ozbiljan faktor kojl gatkinja GrCke, koja je rekla:
jaca snage tabora mira.
Drage drugarice, OS]eeamo
Danas u Poljskoj sve s:vijesne veliku radost sto mozemo •
demokratkinje hrle u Lign Ze· ovog mjesta prenijeti drugoro
na. Sa jednakim odu.Sevljenjem, Kongresu AFZ borbeni dub
grcke llene, (OJJplauz). koja .se .Jl.
trenutku . bori s ptfSMm
na ramenu po planinama, polj!ma, gradovima i selima nase
domovine (aplauz) Uzvik: »Zi-
0 v0tffi
vjela borbena zena Grcke.'«
»Zivjela Grcka demokratska
armija«!) bori se za slobodu, z,.
nezavisnost, za demokracijU, za
d~ ..tUtpi
'll 13<>rbu za ~bnoV!l i
izgr:illnjtl svoje zenilje kao sto
ste stupile vi, (aplauz.
•u
skliclf
»Ziv jela demokratska grcka
vlada«, »Zivjele zene Grcke! «).
U ovoj. borbi koja se danas
vodi u na.Soj zeml;ji nicu ogro'
mni redovi zena poznatih i
nepoznatih heroja, koje padaju
mJr. (aplauz) Osjecamo tu ra- od metaka domacih . izdajruka
dost, jer mozemo u ime gz:Ckih potpomognuti od americkih imzena da pozdravimo II..Kon- perijalista. Osim ovih, danae
ures AFZ Jugoslavije na.jtop:U- . ima na hiljade Zena koje trunu
b
.
jim •.b ratsk"
· nn · . pozdrav1ma ' po zatvorima i podrumima, po,,
(aplauz).
ostrvima, bolesne, trudne, sa
Za vrijeme· kada susjedne de- malom djecom, llene koje pdj.e
mokratske zemlje obnavljaJIU vremena railaju, a njihova djesvoje ruSevine i grade· srecnl> ca nose tragove mu.Cenja svoJih
buducnost svojdm
narodima, majiki. Karakteristican je prinail narod, koj[ je toliko Zrtvo- mjer da se prilikom posljelvao u borbi protiv zajednickog njeg transporta >lena, koje su
nerrij,a.telja, protiv njemacklh otiS!e u progonstvo na ostrvo
fasis:tii)kih zavojevaca, nije roo- Samotrakiju od 80 njih,koje su
gao jo8 do danas da dobije ·svo- bile trudne, 27 je poro;l'!o u
ju toHko voljenu slobodu i na- · prvom mjesec:u bora111ka u 10'
··
stavlja bo·rbu protiv novog oku- goru.
Monarhofa.Sisti ne po8tuju
patora, protiv anglo-americkog
imperijalizma, borbu za mitt' i ~tarost, a progone mladost i
za nezavisnost svoje zemlj.e. mnogo je staraca i starica koji
(aplauz i usklici: »Zivio gene- odlaze u · progonstvo. Taiko na
primjer staricu Lambrenu ill:
ral Markos!) • .
' Q, toj na8oj borbi, kao i u Epira, Ciji je sin partizan u repro.sloj oiku.pa;:ij'i, · grcka zena dovima Demokratske armije
odigrala je i odigrava VaZnU kad su uj)itali za8to se nalazi u
ulogu, ne misleCi na orpasnosti, logoru odgovorila je ponosno:
Zrtvujuci i svoj Zivot u borbi »lako sam tollko stara, dopr!protiv okUipatora i s puskom na njela sam i ja bar neSto za naramenu ratuje u prvim redovi- &-u slobodn<<. Dugotrajan aplauz
ma Demokratske armije, pored Glasovi iz dvorane: Zivjele ·
svog druga, svog oca, pored slavne zene Grcke - borci za
brata, jer zna da oslobodenje mir i demokraciju! « - aplauz
njene domovine znaCi njenu i poklici: zivjele!).
Medu Zrtvama nhlazi se i 5oO
drustvenu, . ekonomsku i njenu
politiCku slobooo i spremna .Je hiljada llena i djeee, koji se na8. maat 6
81
�laz:e na .u~icam_a bez kruha, gla. i. so. svojom slobodnom
dm, goli 1 boSI, kao posljeilica svakim .danom 'sve. vise. VUW.<)Iill
monarhofa.Sistickog terora koji nanosi udarce. · svojim
~ vr8i n.B;d _nji~a _zbc;g toga, te!j:ima koji unistavaju
sb su. fasist1 ~!Jesm, .Jer nisa
na.S narod. SV<)joni\bo1
r.&
u stanJU da umste nasu nepo- rod. Iunistava
born
bjedivu herojsku Demokratsku planove.
armiju ( dugotrajni aplauz).
(RhlFERAT CANE BABOVlc)
I __danas, svjetska reakcija
Naiia je zernlja dovedena do stOJ! da ~azbije
Drage drugar.l')l',
ovog . trag:i~nog . stanja zbog
pomognuta n:;)~~~~~~~~~~
anglo-amer1Cke mtervencije 1 sluzeci se svim
II Kongres AntifailistiCke fronte zena. Jugoslavije odrZavruno
takozvane americke pomoei Gr. ne bi dosla do izra~aja
u momentu kada je nasa zemlja usla u drugu godinu PetogodiSnjeg
· Ckoj, koja se tumi'!Ci pui\kama kratska solidaruoot na.Sih
plana; sto zn~ci da nas ad prvog Kongresa. koji je oddan 1945. god.
tenkovima, avionima i drugm: da, a narocito
dijele ogromni uspjesi, koje je na.Sa dr:lava u poslij eratnom periodu,
vrstama ratnog materijala da roda, jer na.Sa je borba
per!odu obnove i izgradnje zemlje postigla na politickom, privred!
bi ·se poveCa!o klanje naseg nanoon i kultunu>m polju. Nail II Kongres provesti ce Svoj rad u duhu
vremeno i borba' . za sv;~~~~~~~~
roda. U syome cinizmu i sadiodluka i zadataka II Kongresa Narbdnog fronta Jugoslavije. Drugi
zm.u koj•im Amerikauci ubijaJa
Kongres N arodnog fronta Jugoslavije ima ogromni b1storijski znacaj .
nas narod sa raznim rafinira. snaga, za jaeanje cvrstog
za dalji razvoj naSe zemlje, za organizaciono uCvrSCenje lnoralno
nim .na~inim~, ani su prema.Siil za slo·bodu, za nezavisnost i
politickog jedinstva nasih narods .:... Kongres je dao analizn na8e ,
demokraciju.
U ':;SeUJU ~Jerstava cak j nje·
unutrailnje i spoljno-politicke situacije i jasne perspektive za dalji
m~cke faswte.
Protiv ovog
1'-pelujemo na vas, drugarice,
druStveno-ekonomski i kulturni 1-azvitak. naSe zeralje, pos-tavto odre~Jersko~ terora u Grckoj, pro' koJe predstavljate demokrat.
dene zadatke pred 'Citav na.S ·nar6d, Pred sve frontovske organizacije.
tiy ~tnog i zvjerskog proga- ske zene Jugoslavije i na demoDrugi Kongres je pokazao politicko jediootvo naSih naro<lnih snaga
DJaUJa naroda, protiv svestrane krate citavog svijeta da potpo.
i snaga na.Se demokratske drl:ave, koja se zajedno sa Sovjetskim
intervenci~e.A':lerikanaca i nJ!l- mc;g~ete. n~ naro·~ koji se he·
Savezom nalazi na ·celu o:riih demokratskih drZava, k10je vode odluCnu
hovog ':llJeSanJa U nase poslo- :oJski .bon (Odusevljeno odopolitiku mira i med:unarodne sio.radnje. 'I'akva nepokolebljiva politika
ve,_ protiv svega toga bori se oravanJe: »Zivjele herojske ze·
naile vlade i druga 'rita izvrsava interoo najsirih narodnih masa i
nas narod sa svojom Demo- ne Grcke! J. jer samo na taj na.
zbog toga ona predstavlja znaeajan d<>pr!nos jacanju bloka demokraiskom armijom na celu sa 5in ce se ubrzati pobjeda naseg
kratskih antiimper!ja!istickih snaga citavog svijeta.
generalom Markosom i sa de- naroda.
Danasnja Evropa drukiiiia je nego je' hila n ocLdrugog vjetmokratskom vladom (buran ;
zivio Drugi Kongres AFz Ju.
' skog rata. Izmijenili su se odnosi snaga med:;t v~~im. ~zav:a;na:
du!foprajan aplauz. · Glasovi: goslavije!
Zem!je Istoone Evrope do:bile su nov ekonornski,, SOCIJ&lru .' politic~
»Z~:pJela KomunistiCTro partija
Zivjelo bratstvo i jedinstvo
oblik i blagodareci tome one, su oslobod:ene od kontrole mostranih
Grc~e~ J(oklici: »Zivjela!« , zena citavog svijeta i Medunamonopola i svog polozaja polu!wlonijalnih zemalja.
- ZIVto herOJSki narod Grcket" rodna federacija zena!
- >>Zivio! « »Zivjela D&nr,.
Narodi Evrope, koji su osjetili sto znaei fail>sticko goopodarZi~o Tito! (Delegatkinje
krf!t~ka armija Gri57>el<<) stvo izvukli su iz rata dragocjena iskustva~ Prij e svega uvjerili su
>Z~vJe_la! « - »Dajmo svestranu ustaJU i skandiraju Tito-Marse da je moguCe braniti i od.braniti svoju slobodnu i nacionalnu nepomoo . za oslobodenje grckog kos! i Heroj Tito! «).
zavlsnost ako se stvori jedinstvo demokratskih i patr!otskih snaga,
naroda!« - Aplauz). .
. (Zivjela Komunisticka partiNarodi E~rope uvjerili su se, dalje, u to, da se u borbi protiv reakcij~
Ja Grcke! Delegatkinje burna
i agresora mogu cvrsto osloniti na Sovjetski Savez, ciji su narodi
Na.S narod na celu sa Demonesebicnom borbom dokazali da su najdostoj·niii pobornici slobode 1
kratskom armijom i sa gener,.. pozdrav!j.aju borbu slobodoljunezavisnosti naroda. TreCe, u godinama. rata, viSe nego i:k.ada dotad-,lam Markosom (Odobravanje) b!vog grckog naroda za neza.
VJSno.st, mir i demokraciju).
uvjerili su se na:rodi u to, da su za Komunist.iCke partije, da su ko·
Antifasisticka fronta zena ·
u izgradnji zemlje
82
83
�lll:~.l.li3St01:~ ,int_er.esi. _naroda_ :iz~~ ,-s.y:ega. ~~ajza4, -._:tlax_odi _-~ u ,~~atu
Q.p_o_Zila~f ·syQje ._. snage__ deiD_6k.racije.- i shva thli _- da -onda, Iiada se _
_.sye
qemokr_atske snage" Zbiju 'Oko _SOvjetskog"- Saveza,. nema te
_-na
svij~tu, "koja bi _mogla _dobiti 11s:Pj~Snu _borbu · protiv gemqkra:Oje_.
sne
-Ovo ogrom.no politi'Cko iskustvo steCeriO u teSkOm sridbonosnom periodu r3.ta ima danas velikl znaCaj u -boi-bi deinokratsk.ih · i
lW,roljubivih snaga '1:1 svijetU Z9- ostvarenje demokratskog mira, za
borbu protiv ratnih. huskaea.
Demokratske snage u svi)etu porasie su u ogro~ razillje.:
rima. Osfvarila se nova demokrat.ska vlast u nizu z.emalja ,centralne
1 j:ugoistoCne Evro.pe. Niz zemalja raskinuo je konaCno s ·imperijaHz.
room i Cvrsto je poSao p~tem demokratsko-g razvitka. GrCki narod
vodi heroj.sku oruZanu borbu -z.a svoju. nacionalnu nezavi-snorst. RadniCka klasa i- radni narod F·rancuske i Italije p,oSli su putem 'borbe
protiv imperijalizma_ i potpaljivacb. novog rata, podi-gle su se stotine
miliona stanovnika niza kolonijalnih i polukolonija!nih zemalja (Ki·
ne, Indokine, Ind·onezije, Indije, itd.). lJ medunarodnim razmjerima
ucvrscuje se jedinstvo radnicke klase preko Svjetske siudika!ne federacij,e. Ova . federacija je jedan od znaCajnih faktora medunarodne politike. T"ime se objaSnjava njen sve veCi" ugled m~du radniCkom klasom i svi:rh naprednim- elementi:ina cijelo-g svijeta. Svjetstka
federacija omladine danas je miHons'ka organizacija. Medunarodna
demokratska federacija Zena okuplja danas oko 80 miliona ClanO'va
i zna.Cajan je faktor u_ boorbi za otStvarenje demokratskcig rlli.ra u svijetu.
·
·
U toku II. svjetslrog rata ogromno Je p<>rastao ugled Komunistickih partija; to je rezultat odlucujuce uloge Jooje su KomuuisHi\ke
p_artijg imale- u borbi protiv- faSiz.rua. ·zauvij ek su razbije~e laZi. o
tome da su ~omunistiCke partije anacionalue, "lepatriotske partije,
radne mase .shvatile su da je u rukama ~-mmunista za.st.ava nacionalne
nezavisnosti najsigu~ja. KomunistiCke partije su i danas glavna
snaga u borbi--za ostvarenj"e miJ:'a i demokracije u svijetu. One su se
danas stavile na Celo svih demokratskih svih sl<Obodoljubivih -snag·a.
Savjetovanje devet Komunistickih partija koje je odrzano u toku
proSie godine u Poljsk_oj ima ogrmr.an znaCaj -za jaCanje demokratskog bloka, za ootvarenje mira i dem-okracije. Cinjenica, da su se
KomunistiCke partije stavile na Celo svi...h demokratskih i slobodoijubivih snaga u svojim zeinljama, garancija je -da Ce snage dem-okracije
i mira neprestano rasti, da Ce one biti ·CVTste i nepokolebljive. Snage
koje brane mir- kaze se u deklaraciji Komunlstillkih partija - toliko
su znaCajne i velike, da Ce planovi agreoo.ra, ako te snage budu nepokolebljive i- Cvrste u o(lbrani mira, ako pok~u Cvrst~u, tstrajnost,
pretrpjeti potpund krah<.
84
•.. •.• . •U svijetti danas hema hiiroda koji. bih& rat: Rat bi htjeii.iJll;idetnakrafski elelhenti na celu · s imperijalistlma ·Sjedinjenih AmenCkih DrZaVa,- kOje au ·na ·sebe ll!teie uloiu z~Stitnika i s-pa;sioca ka,Pitaliztna, te.ze· za-oStvarenjem ·svoga: gospodstva u 'Svijetu, poSt.o su s6
poraz_om NjemaCke i Japana oslobodi~e svoj~ gl~~ ·k~nkure~ta.
MonopolitstiCki i reakcionarni krugov1 Ameriike 1 ·nJilhOVl satelilti. u
Zapadnoj Evropi sluze se u medunarodnoj pclitici imperijalistiCkim
i fasi:stickim metodama. Oni bi pod vidom pruianja pomoCi htjeli da
ekonomski potCine izvjesne- zemlje u Evropi. Oni klevetaju, zastra·
Suju i prijete atomskom borobom. · Oni hoCe da uskvsnu faSizam, UVO:"
deCi ga prije svega u svojoj zemlji. i da CovjeCanstvu nanesu nova
stradanja i patnje. Njih dovodi do bijesa jaeanje demokratskog po-kreta. Njih dovodi do bijesa ljubav i povjerenje naroda prema ~
vjetskom Savezu. U Sovjetskom Savezu i zemljama nove demokra:.
cije oni vide glavnu smetnju za ostvarenje svojih imperijalisti&.ih
apetita, jer one vade politiku nezavisnosti i suvereniteta ze-malj~ na
bazi demokratskih principa za trajnu i (hr--rstu saradnju, za kolektlvnu
bezbjednost, za sp:rijeCavanje agresije, za :is.korijerij·ivanje ostataka
faSizma, za uCvrSCenje i os.igui'anje demokratskih naCela.
Sovjetski Savez_ 1 zemlje no-ve demokracije predstavljaju v'eliku i:nedunarodnu silu koja djeluje·na medunarodnu situaciju u interesu trudbenika cijelog svijeta. Pobjeda socijalizma u Sovjetskom
Savezu i uloga Sovjetskog Saveza u drugcm svjetskom ratu i danas
nadahnjuju radniCku klasu i narodne snage cijel.og svijeta u OOrbi
protiv ameriCkog imperijali.zma. Pastojnnje progresivnog demokratskog bloka u svijetu na Celu sa Sovjetskim Savezom, koj:i. ujedinjuje
napredne demokr.atske snage· sv1jeta j~ste sigurna garanci.ja za
pobjedu demo1tracije i .mira u svijetu.
·
· N a8a zernlja u ovom demokratskom bloku preilstavlja znaCajan faktor u borbi pre>tiv -ne>vih patpaljivaea rata, protiv arilerickog
imperijali.zma. IzgradujuCi · -svoju zemlju pod rukovodstv~ druga
Tita'; najH narodi znaju da je svaki naS novi ekonomski uspjeh, svaki
dalji lrorak u ostvarivanju Petogodisnjeg plana jak udarac neprijatelj:inla naSe nezavisnosti, neprijateljima demokracije i mira u ·Svijetn;
Danas Jugoolavija nije, kao Sto je to bilo prije rata, okruZena
zemljama lwje vode politiku su1wba i ra.zrnlrica. U g~vori k?je _ie
Mar8al Tito u ime na8e vlade sk1opio nedavno s bratsJum SUSJedrum
drZavama: Bugarskom, Rumunijom i Madarsk!om k.ao i ra~iji ugovori s Albanijom, CehoslovaCkom i Poljskom, uCinili su prekretnicu
u medusobnim odnosima BaJkansk.G-Podunavskih zemalja i zemalj-a
Istocne Evrope. Ovi ugovori predstavljaju cvrst temelj ~~· brat- ,
ske suradnje i medusobnog potpomaganja ovih naroda n CI!Ju ucvr- ·
scenja naTodne denwkracije u svojim zemljama. Ovi ugovori pred-
85
�stavljaju lzraz rij~senosti Balkansko-Podunavskih Ilal'O®, da mjesto
. agrarnih prlvjesaka stvore od svojih zemalja napredne i priyredno
jake, okonomski i politiClri nezavisne zemlje. Ovi ugovori izraz su
i!vrste rijesenosti naroda ovih zemalja da ne dozvole lmperijallistima
nikakav napad na svoju nezavisnos,· da se suprotstave svakom_ uvlaCenju svojih zemalja u imperijalistiCku igru, koja b.i iSla za tim, da
im nanese teSku sudQinu koju ameriCki imperijalisti uz pamoC mon-3.rhofaSista u GrCkoj nanose herojskom grCkom narodu.
Znacaj ovih ugovora velik je i po tome, sto o'PJ predstavljaju
veliki doprinos opCem frontu mira, jak oslonac . snagama demQkracije i mira u svijetu. Tako snage demokracije i mira svakim danom
rastu i jaCaju a naSi narodi u njiihovn sigurnu pobjedu unose svoj
veliki doprinos. Mi smo. u ratu protiv fasizma stekli dragocjena isku~
stvi, upoznali mo6 jedinstva demokratskih snaga naroda i- znamo;
Pa je jedinstvo najjaCe i najubojtitije oruZje u rukama naroda, koji
se bore ~ pravednu stvar. H1storijsko :irskustvo je pokazalo da su
narodi, koji su u borbi jedinstveni - nepobjedlvi. I zbog toga ce i
svi-'planovi ameriCkog imperijatiZma propasti, jer je moe progresivnih
demokratskih snaga svijeta, koje se cvrsto ujedinjuju u borbi za
tra.jah mir i demokraciju, nepobjediva. UCvrSCujmo i d9.1je nepokolebljivo jedinstvo naSih sn.aga u borbi za konaCnu i veliCanstvenu
pobjedu nad imperijalisticklm potpaljivacima rata. Neka u tom fron'
tu mira zene Jugoslavije oeel'.cene u borbi protiv faslzma i lzgradnji
nove demokraclje, budu jedna od sigurnih i aktivnih .snaga.
Drugarice, prije nego !\to cu prijeci na ulogu koju je Antifasisticka fronta l!ena Jugoslavije od os!obodenja do' dana,s imala u politiCk-om, druStveitoon i priyrednom ra;zvitku naSe zemlje, a naroCito
u vezi s ispunjenjem zadataka Petogodisnjeg plana, ja bih htje.Ja da
se oSvrnem na razvoj antifaSistiCkog po·h.reta Zena u J-ugoslaviji,
koji ce pokazati, da je danasnja uloga zena u zlvotu nase demokratske Jugoslavije logicni nastavak njiho·le bo•':le za demokraciju u
staroj :Jugoslaviji i njihovog masovnog uceMa u narodno oslooodi·
laCl!Joj borbi..
Joli prije rata u vrijeme pojave faSlzma, kada se u naooj zemJji stvarao antifas;sticki narodni front za borbu protiv nastupajuce
opa.snosti fa.Sizma i rata, za borbu protiv reakcije, a za jaCanje demokratskih- snaga u borbi za oCuvauje ne~avisnosti zemlje, za njenu
demokraciju, stvarao se i a.nt:ifa.SistiCki pokret Zena., On je ponikao
na bazi oplienarodn<>g antifaslstiekog pokreta, koji je organlzirala i
rukovodila nasa Komunilsrticka partija Jugoslavije, zene su se tada
borile za svoju ravnopravnost, za pravo gl3.Sa, Sto je znaCiio Siroku
mobiliizaeiju Zena za uCestvovanje u rijeSavanju nastupajuCih doga~
daja. One su se borile protiv reakcionarne i nenarodne vladavine,
koja je vodila zemlju u rat. On~ su se borile za izjedna.Cenje nadnica.
86
"()().lie borbu pfutiv skupoce i · gladi, vodile · masovne akcije protiv
odvodenja u logore i zatvore bo.raca, protiv fa.Si.zma, borile Se protivu
uvodenja 1faSizma -u zemlji i njenog uptezanja u kola. fa.SistiCke coo-
vine. Na programu antifasistickog fronta Jngoslavlje i u borbi za
njegovo sprovodenje odgajale su se hil;ade i hi!jade zena Jugoslavije. Stotine i stotine stavljale su se u prv.e red!e>ve be>raca protiv
fa5;zma.
U toku narodno-oslobodilacke boroe, kada je na8 narod organiziraO i digao ll·stanak protiv okupatora, dogodio se krupan histo..
rijski preokret ·za naSe Zene . One su raVllJopravno, zajedno sa svojim
narodom, sa najboljim njegovim. sinovima stupale _ u borbu protiv
okupatora .. S~tine i stotine hiljada Zerui Jugoslavije borile su se
najaktivnije kroz najrazovr.snije f·orme kako na frontu, talm i u pozadini. To ,le bila teSka, ali slavna bOrba naSih naroda, u l{ojoj su se ;:;
Zene nauCile kako se t:reba boriti za nezavisnost. svoje domovine. One
su se ooelicile u zajedniCkoj borbi. pokazale su nevi<'!ene prhnjere
heroizma, koji Ce slu.Ziti pokoljenjima kao primjer samopoZrtvovanja
i Jjubavi za svoj narod.
'
Sa puno svijesti i saznanja stupile su na.Se Zene u redove bomca
za slQ.bodu. One su znale da Stite svoju domovinu, svoju slobodu,
svOju.djecti, svoje ognjiSte i bu'duCnost svoga naroda. Bor}>a za rav- --nopraVI'IDst Zene postala je sastavni dio borbe za slobodu i nezavts..
nost naroda, za stva:ranje nove Jugoslav:ije bez ugnjetaea i reakcije.
»Nije u historiji covjeeanstva bilo nijednog velikog oslobodiIaCkog pokreta, a da u njemu nisu ucestvovale zene trudbenice. :Zene
trudbenice, najpotlacenije medu potlac'!enima, nikad nisu ostajale
i nisu mogle da ostanu van toka velikih osloba<lilaCkih poltreta.
Oslobodilacki pokret robova istakilo je, ka,o sto je poznato, stotine
hiljada, velikih mucenica i junakjnja. u redC>vima boraca za oslobodenje kmetova stajale su desetine hiljada zena trudbenica. I nije
nli.kakvo Cudo Sto je revolucionarni pokret radniCke· klase, najsn.aZ-
niji od svih oslobodilackih pokreta ugnjetenih masa, privukao pod
svoju zastavu mi!ijune radnih zena«. (Staljin)
_
To, sto se zena. od prvog momenta osjetila kao ravnoprav'ni
cinilac u odbrani svoje zemlje, mogl<> se dogoditi samo u taltvom
oolobodilackom pokretu kao sto_ je blo na8, pokretu na Cijem se celu
nalazila Komuni:stiCka partija, koja je organizirala sve patriotske,
rodoljubive i, progresivne snage u borbi za nezavisnost i slobodu
svoje zemlje. Takva polltilia, koju je vodi!a naSa Partija,, omoguliila
je da se pod zastavu oslobodi!acke borbe okup·e hiljade zena na frontu i p<>zadini. Ujedinjene u Narodnom frontu sa svim napred'Pim demokratsldm snagama zene su stvorlle snaznu o~ga'Pizaclju AntifaSistickog fronta ~ena JugoslaV'ije >koja je odigrala znaeajnu ulogu
u toku rata, ll8.I'Oi!ito u borbi za sredivanje pooadine i za pomoe
�voj.Sci, a-takoder i p6slije ·rata ri -bOrbi--za- obnovti. raz.Oreile ·zemlje«.
(llilas). U toku rata Antifasisticka fronta zena Jtigoolavije dobila je
za svoju ·organizaciju forinu, a prva Zemaljsk_3.-koilferericijii decembra
1942. godine organizacibno je ujedinila AntifaSistiCku frontu Zerii · u
Cttavoj" Jugoslavij!i. Cilj naSe ·a.rg_a.nizacije bio-_ je da orgariizaci-ono
poveZe najSire mase Zena, da -joB viS~. uCvi'sti jediristvo med:u ·njhna,
da organizira jos vecu i siste=tsku pomoc N arodno-oslobodilaCkoj
vojsci, da ih joB viSe aktivizira u izgradnji narodne vlasti i da razvije
poli~Cku svijest, Zena -s ciljevima nai'Iodno~oslobodilaCke borbe.
Iz- ovoga se, drugarice, jaeno vidi kakav je znaCaj .i kakva je
uloga AntifaS1stiCke fronte Zena. hila .i u oslobodil8.Ckom ratu.· Anti~
faSilstiCka fronta Zena uvijek se rukovodila i bila krvno zainterOOova~
na na rijeSavanju goruCih pitanja zemlje i naSih naroda.
Poslije oslobodenja zemlje AntifaSistiCka- fronta - zena· kao _·dio
Narodnog fronta usmjerila je svu svoju aktivnost na rijeSavanju
najaktuelnijih politiekih i · privrednih problema zemlje, na zadatke
uCvrSCenja narodne .vlasti, produbljivanje i jaCanje bratstva i jedinstva naSih naro4a, izgradnju zemlj.e; koje je · kao osnovno; na Prv9m
Kongr'esu AntifaSistiCke fronte Zena Jugoslavije, pred Zene postavio
drug -Tito·. Ti zadaci postali su program rada na.Se organizacije.
program na kojem smo niasovno okupljale Zene u cijeloj zemlji. Hiljade i hiljade zena prlstupi1o je preko svoje organizacije po prvi
put u ;oov za rijih druStveno-politiCki Zi\1-Dt; Sto je PraktiCno zna.Cilo_
ja.Canje- jedinstv{l. naSih- snaga u Narodnom frontu, jaCanje snaga
· naSe demokratske drZave.
Kao ·sto se vidi, samopoZrtvovna uloga na§e !ene tijesno je
povezana ·sa .svim etapama razvitka stvaranja· F'ederativne Narodne
Republike Jugoslavije u kona.Cnoj bitci, u osfobodilaCkom ratu pi'otiv
faSistiCkih z.avojeva.Ca, u -obnovi i privrednom razvitku zeml}e ukljuCivSi i prvi PetogodiSnj1 plan. UkljuCivanje najSirih masa Zena
u svestrani Zi.vot zemlje, ~Ian i poZrtvovnost koju. one pokazuju u
radu- na 1zgradnji zemlje vidno odra.Zava njihoVll svijest, njihova.
saznanje da je-nova· istinska demokratsk.a vlast, nJihova rodena vl&st
i!Z Cije -ruke su one dobile slobodu i ravnopravnost, da je Komuni~
stiCka partija na Celu sa drugo·in Titom njihova rodena Partija, lroja
j-e :i:zvela Zenu i·z mraka i bes.pravnosti,. privukla · je druStvenom radu
i vodi je svijetlijim putem buducnosti,
Ravn-opravnost Zena i njihova najSira aktivizaciJa na uCestyovanju u druStvenom, privrednom i politiCkom Zivotu zemlje jeste
jedna od naj<ZnaCajnijih osobina na.Se nove deinokratske drZave.-
U Ustavu Federativne N arodne Republike Jugoslavije medu
svim- tekovinama koje je_ narod za sebe izvojevao u slavnoj oslobo- .
dilaCkoj borbi, ozak.onjena je ravnopr_avn~st Zena.
88
.. _._»~elle,,s1-!._-r.avnoprayrie s,-muSkarcima :u ·svim: obla£tima dr~v-:..
nOg-, p~iyrednoi i--dru~tveTio:p~litiCkog 'ziVotB.~- · - .- .. - ___ ·· ·. · · .- ·.-- -··.
. -·
Za jednak rad Zene imaju·pravo-_na jednaku_platu kao-i_mu$:karci i qZivaju p(}Sebnu zaStitu -u ·radno_m .odnosu«. DrZava ~~ro_C_ito
S1:i~- interese:_-majke i- djeteta,_ osnivanjBm porodiliSta, obd~ta J
placenim 0<1sustvom prije i poslije porodaja«.
NaB. Ustav-_nije. pusta. deklai-acija;. :kao _·Sto je to sluCaj. u svim·
zemljama ·gdje narod nema vlast u svoiim rukama' i gdje- nema realne
baze za ostvarenje demokratskih prava naroda.
_U _cjelokupnom Zivotu zerolje- Zene potpuno kor~ste svoja politiCka prava, _·prava ravnopravnog gradanina. N a izboriroa biraju i
narod- njih bira u sva predstavniStva. One se. nala.ze u odborima
Narodnog fronta, uzimaju veoma_ va.Zne funkcije u drZavnoni ·aparatu, u priyrednim preduzeCima, prvi put u svojoj historijt Zene s-u
postale_ sudije i presuditelji.
Clan Ustava o ekonomskoj ravnopravnDsti Zene ima realne
uslove orstvarenja.- Tim Sto se vJast nalazi u rukama naroda, Stc se
u njegovim rukama ~alaze ekonomske pozicije, Sto planska privreda
u_ zemljd. znaCi osnov za .ostvarenje cijelog, bogatije.g i kulturnijeg
Zivota naroda,_ stvaraju- se svakim danom sve viSe i ekonomsk.i uslovi
koji Zeni omoguCavaju jo·S Sii·e i svestranije koriStenje njenih -prava.
Razvoj industrije .u PetogodiSnjem. planu otvara Siroke mo~
guCnosti za oslobodenje Zene od kuCnog rada, za njeno ula.Zenje -u
privredni .Zivot. Za ve1iko poveCanje broja industrij.skih radnika, kako _to. zahtijeva PetogodiSnji plan, Zene predstavljaju naroCito za neke
grane ,industrije va.Znu rezervu. VeC na kraju prve planske godine,
mi mo.Zemo kon.Statirati pojaCan PI'iliV Zena u industriju. U Narodn~j R_epublici Hrvatskoj na primjer broj -zena u industriji poveCao se
za_40% U odnosu na 194"U. godinu. ~en~ su postigle znatne u·spjehe u
pogledu ,njihove struCnosti. U srednjim i struCnim Skola.ma n8..laZi
se na 'primjer 33,% Z.'?na, u rii.Zim 5_90/ 0, a nesumljivo je da Ce medu
400.000 novih kvalifikovanih radnika, koj'i ce 'U toko PetogodiSnjeg
plana uCi u razne grane indus-trije biti i veliki procenat Zena.
Pitanju materinstva naSa drZava posveCuje velik_u paZnju. ~ene
_
koje. su zaposlene veC od C!Sloboctenja naSe zeinlje uZivaju ·pored godiSnjeg odmora p1aCeni dopust od Sest :nedjelja prije porodaja i Sest
nedjelja po1slije porodaja. Kod _
nas je do sada za nepune tri. godine
poslije oslobodenja u uslovima ogromne razruSeno•sti k·oju nam je
okupatpr ostavio, podignuto 173 obdaniSta sa 6.771 djetetom, domo·
va, interuata za preds!mlsku djecu 183 sa 16.399 djece, 366 dackih
· domova sa 31. 195 daka i 100 dam-ova za ,uCenike u · privredu sa 6.371'
djetetom: 200 oporavilista i 100 pjestovaliSta za 36.177 djece. p,odignuto je u ovih tri godine 19 jaaala i sedam materinskih domova. Kad _:. .
znamo, da je n starc>j Jugoolaviji bilo svega 29 d<>mova sa 1.455 djece
89
�i 1!). Clom,wa Z<l. defektnu
je ucinjeno na tom polju.
djecu, oo.da. moie11>0 d<l ocijen.imo )r.oliko
Kulturno-prosvjetn.Qm podi-zanju Zene, kao predu·slovu za njepuno uCerStvovanje u svim granam~ druStvenog rada, postavljeni
su kod nas cvrsti temelji. P~osvjetne i kulturne ustanove dostupne
su ·najSirim masruna naroda, osnov:rw .Sl~olo'Vanje je obavez.no i be<Splatno. Petogodiiinji plan postevlja likvidaciju nepismenosti u naiioj
zemlji, Sto je- za Zene~ lwje su ranije viSe nego muBkarci bile zapostavljene u pogledu p~osvjecivanja, od velikog znacenja. 0 reali«irapjli pro~Svjetne politi.ke naSih narodnih vlas1i gov'O·ri medu ostalim
i cifra koja kai:e, da je od 1946. godine do juna 1917. godine opismenjeno 402.730 zena.
llQ
RijeSenost i QdluCnost u Odbrani tekovina narodno-oslobodilaCke borbe, za izgradnju zemlje, Zene su narcCito snaZno, manifestirale
u predizbornoj k3.mpanji 1945. g()dine i izborima za Ustavotro~u
skupStfuu, koja znaCi krupSn korak u politiCkoj aktivizaciji Zena,
naroCi1Jo na selu, gdje .su. propali svi 'pokuSaji reakcije koja je ra~
Cunala na njihova zaostalo-st. Procenat uCeSC.a Zena na izborima nije
1
zaostajao iza opCeg procenti uCeSCa naroda, a u mnogim krajevima
Zene su l000/0 izlazile na izbore. lsto t8.ko bilo je njihova uCeSCe na
izbOit'ima za skupstine Narodnih Republika. Zene su pokazale zivi
interes na tzborima. za N:a:rodne· odbore. Ti izbori bili su ujedno
f izraz porasta Z.rel•osti i Sp()sobnosti Zena. da uzimaju sVe veCeg
uCeSCa u upravljanju drZavom. KarakteristiCn() je da je na i.zborima
za nijesne, gradske i kotarske narodne odbore i~abrano u svim re~
publikama Federativne Narodne Republike Jugo,.lavije 50•;0 viSe
zena,, nego sto je to bi1o 1945, godine.
U ostvarenju .zadataka .narodne vlasti Z.ene su davale punli
podrilku, kalm u borbi protiv ~peltulacije, erne burze, otkupu polj.oprivrednih proizvoda, sabi.ran.ju poreza i u svim d.rugim mjerama na~ne vl,.sti.
Obnovi i-izgradnji zemlje, i«Vl'Senju Pe1»godiSnjeg plana, stotine i stotine hiljada Zena u akeijam.a' N arodnog fronta dale su mi~
lione radnili sati, materijalnih &redstava od o.g.iomne vrijedn.ooti.
Snainu potvrdu takmiCarskog duha i radnog elana pok;azuje m.asovno
udarniStvo zena u fabrikama, tr prvom polugodiStu 1947. godine procenat udarnica bio je 25,83%. U odnosu prema muSkarcima,- udarnicima, Zena .ima sve viSe i njihov procenat stalno rwste. •
Dobrovoljno _maSovno uCeS6e na javnim radovima dobija na-.
roOito u prvoj go<lini Pe1»godisnjeg plana sve organizovaniji karakter, Taka na primjer u b<>ku 1947. godine na do)>rovoljnim radovima u N~odnoj Republici Srbiji radilo je 735.559 ~ena i dalo je
6;74S,f51 radnih sati; u Zagrel>it na iz:gradnji Autostrade brabrtov.> i
jedinstva 404.337 ze~ dale su 1,204.597 radnlli sati; U Makedonij;:·
su u i~toj godini zene dale na javnim radovima 750.272 radna sata,
a na ispunjenju lokalnih radova Nwodnog fronta radilo je 70.779.
zena. Zene Crne Gore dale su na kolektivnim poljoprivredninf rado~
vima 1,022.014 radnih sati, a n raznim akcijama N~odnog fronta
ucestvovalo j e oko 100 hiljada zena,
.
U vezi s PetogodiSnjim planom Antifa8isticka fronte zena
razvija Siroku aktivnost za uvla.Cenje Zena u· razne gran~ industrije;
dje_IujuCi na njih u pravcu stvaranja ljubavi za nove poolove, nova
zvanja i podizanje njihove struCnosti.
Mobilizacija zena se,la za ispunjenje sjetvenog plana, plana
otkupa itd. dopunjuje se dan.a,s pojacanom mobilizacijom za njihova
uvlaCenje u zadruge, za njihovo plansko i organimvano uCeS.Ce u .:.
velikoj akciji Narodnog fronta - izgradnji zadrn•nili domova.
PonwC m.aj·ci i djetetu, blisko na.Si.m Zenama zbrinj3.vanje ratne
siroCadi, naroCito odmah poslije osjobodenja, bHa je glavna briga
i zadatak naSe Qrganizacije. Zene su pokazale in.icijativu i r_a;zvijale
najrazHCitije forme u pomoCi djepjim ustanovama. Od pomoCi ratne
sirocadi to pitanje se prosirilo i na brigu o majci i djetetu uopce,
Veliki su se uspjesi postigH u proovjetnom radu s Musliman'
kama, jer je on bio prvi korak njihovog stupanja lz mracnog zivota
resetaka I feredi:e u nov s1obodni zivot koji ih sve viSe i vise I>rivlaci, Samo od 8. marta do danas na Kosmetu je na primjer skinulo
feredZu preko 30 hiljada zena, u Crnoj Gori 6.400 itil. To je najjaci
dokaz k~o ist.inrska narodna vlast podiZe i uvlaCi u opCi Zivot zemlje
i najzaostelije mase.
Ucesce u privredn<>m i'ivotu zemlje, ispunjenju Petogodisnjeg
plana u iz.gradnji socijalizm.a, pod.iZe s.vakim danom sve viSe Zena.
U tom radu sve jaCe se izra.Zava novi lik Zene Jugoslavije,. 1ik dosljednog borca za slobodu zemlje, za ilzgradnju socijalizma u njoj.
PoZrtVovnim uCeSCem u izgradnji i jaCanju svoje demokratske
zemlje Federativne Narodne Republike Jugoslavije i aktivnim zalaganjem na -pitanjima mira i demokracije u svijetu, .A.ntifaSisti~ka
fronta Zena, Cvrst je .stup Medunarodne demokratske federacije Zena
i daje svoj pun prilog u jacanju demokratskog antfunperijalistickog fronta u svijetu. Objedinjeni u narodno.,oslobodilackom frontu
na Celu sa drugom Tit-om, naSi narod.i proSli su teSko 1skuSenje oslo~
bodilaCkog rata, i i•z njega izi.Sli ·S izvojevanom historiJskom pobje~
dom. Narodni front okupljao je u toku narodno-oslobodilacke borbe
sve patriotske i !'lodoljubive snage u borbi za Cast i nezavisnoat zemlje. Nako-n· oslobodenja Narodni front pnstao je CuvaT i:zvojevanih
91
�tek<>vln~
narod:no-oslohodiJa?l<:!> oorbe, organizator privredlie. ohllo'Ve'
i · ]igi-adi!je.· zeiDije, :industriializacije i · elektriflkac;Je; .. mobil\Zati>f
iuijSU-ih_ ~~ ~irod3:_na ja.yrS~nju z_adataka Petogodi~nje·g- piana~ DiU-:
gLKon~es_ .Narodnog. fr9uta_.:poka.'Mi10 jed-a nema'i .ne-·moZe--bitf-u'na.Soj ~mlji itikakve droge po.JijJCke organizacije koja bi mogU1 ti.·
talilo sirokom obimu .da oJ>jedini sve pozitivne stvaralacke snage
llaSih llal'\lda. na djeh1lzgradnje. na8e zenilje, na djelu stvaranja
·sre&te b1lduenosti naSim narodima. N a II .Kongresu jos jednom je
potVrdena volja nasih naroda da ostanu CVDSto ujedinjeni u Narodnom frontu
celu s drogom Titom i KoMunistickom partijom.
na
Danas je- naS narod usmjerio sve syoje snage za uCvrSCenje
izvojevanih pobjeda.. Nesalomljivu volju,_ energiju i inicijativu koju,
ispoljavaju ·naSi !judi u radu moZe ispoljiti ..santo onaj narod, koji je
osjetio Slobodu i postao gospodar u svojoj zemiji. Danas se_ jasno .vidi,
da samo ona -zemlja koja ide putem istinske demokracije, putem
mzvitka socijaliizln.a moZe i u stanju je, da osigura brzi napredak
zemlj.e;_ da je -s:amo takva uprava zerillje koja u ·.Sebi sjedinjuje -inte~
_rese -najSirih narodnih m.asa grada i sela, koja je neraZd.Vlojna i
krvno vezana sa svojim narodom, S'posobna da Otrgani!Zira ·i ·i'ukovodii
takvim -~and1oZnim- radom k-oji se sprovodi u ri.aSoj zemlji.
>>Kada je vlada pravila projekt Petogodisnjeg plana ona je,
razumije se, imala u vidu Cinjenicu da Ce taj veliki plan za ekonomski napredak naSe zemlje ·biti moguCe -o:stvariti blagodareCi pO~
stojanju N3.rodno.g fronta, oslanjajuCi .se na rad i polet naSih -na
rodnih masa. Izvrsenje PetogodiSnjeg plana - to je velild aLi teZak
zadatak, Cije ostvarenje zahtijeva najve-Ce zalaganje Narodnog fronta« - kaZe drug Tito
Nema sumnj'f da su naSi narodi s prvim P.etogod.if-njim. planom
stupili na .no'Vi p\{t razvLtka naSe zemlje,. na put lwnaCne bitke za
savladivanje i likvidaciju _Zaostalosti stare i nenarodne Jugo.&lavije,
na uC:vr,SCenju na.Se slobdde, politiCke i ekonomske nezavisnosti.
N aSe narod.ne _ma,se veC dan as vide Sta z.a njih znaCi planska privreda. Plan svakodnevno uvlaOi nove i nove .stotine ljudi. U .naSoj
zemlji, gdje tru.dbenici rade za sebe, za Svoju domovinu1 za P,ogat·
stvo -0itavog naroda, a ne za eksrplo'atato-re i kapitaliste, r-sui je postao
djelo easti, ponooa i heroizma.
.
4
Drug Tito u ..svom govoru o Petogodi~njem planu na zasjedanju
skup8tine FNRJ dao je program privrednog i kulturnog ra.>vitka
naSe zemlje. »Ostvarenje ovog PetogodiSnjeg plana potpuno Ce pre·
obrBIZiti na.Su zemlju. To znaCi da- Ce naSa zemlja postati ne samo
moogo bogatija materijalnini dobrima, nego Ce ta materijalna dobra
omoguCiti br:zi razvitak. Im.at Cemo ne -sam-o mnogo viSe raznih fa~
brika,_ rudnika, Zeljeznica, r~nih maSina, dobrih k<omunikacija, ra.zne
92
. stO~e iZi'IJ1otni-h_namirnica, .vee _Cemo-jmati -f_niliOgo' vi.Se·+~ll_fii· ~k~l~:
sr8!4tiih Lvisokih,.raznih naucnih ustanova; ohnovljenih seli>i gT;..
do~.itd. Stvoritce se ujedno uslovi za laksi dalji svestranijfrllizc
vitak.: Silno ce porasti bogatstvo naroda. Vee pri kraju pete g(){iine
0 vog Plana opci narodni dohotak sihlo .ce se poveeati. U odnosu
na 1939. godinu igledat ce po prilici ovako: Opci narodni dohodak
1939, godine 13 milijardi, 1951. - 345 milijardi iii 139%. Dalje
vri;iednost skupne materijalne proizvodnje bila je 1939. godlne 203
milijarde, 1951. godine 366,6 milijardi iii 180%.
Savezna vlada s drogom Titom na celu dala je s prvim PetogodiSnjim planom jasne perspektive - pretv3.-ranje stare, ·privredno
zaostale; polulmlouijalne Jugoslavije - u naprednu hldustrijsku nezavisnu zemljru, s kojom se postavljaju Cvrsti temeljf razvitka soci-jalizma u · na.Soj zemlji.
U osnovi- naSeg plana najva.Znije je. to -Sto se bogatstvo zemlje
rudnici, fabrike, banke, S-unie, _saobraCaj i drugo, nalaze u rukama
na-rodne d.rZave, slu.Ze Citavom narodu za poveCanje bla.gosta.nja i
m.aterijalnog podiZanja, Sto ~e maZe desiti samo u zemlji k.oju viSe
ne sapinje kapitalistiCki jaram, u kojoj vladaju . nov·i druStve:rri
odnosi.
Vee prva godina PetogodiSnjeg plima pokazuje kakve je uspjehe p<>stigla nasa planska privreda. Vee prva godina plana poceta je
uspjesno da rije8ava i rijesila je dio velikog zadatka Petogodisnjeg
plana.
0 uspjesima prve godine plana najrjeCitije govore cifre na svim
poljima naSe- dr.Zavne izgradnje, na svirn poljima naSeg druStvenog
Zivota; U rudarstvu je na primje'r, kako to naVDdi dritg ·Tito u svom
novo~odiSnjem govoru, plan ostvaren :r.a 104%, u 'industriji za -11
mjeseci- 99%, sliCni su rezultati u ·elektro~privredi, saobraCaju
gradevina.mtvu i Pomorstvu. Plan sjetve ostVaren je .za 99,2%_ a bi-oj
zadruga, poveeao se na 146,30/0 • Znatui uspjesi postignuti su u po·
gledu prosvjete i ospooobljavanja struCnih kadrova u radio_ s1luZbi i
ldnematograf~ji. Podignute su 6.63 djeeje ustanove i 127 raznihustanova z.a odrasle, a drZava je dala 4 milijarde_ 26 miliona 96 hiljada r
498 dinara za. podizanje socijalnih ustanova :i pomoC porodicama palih boraca i Zrta va faSistiCkog terora. 0 poboljSanju Zivotni.h uslova
r"adnih ljudi govore: poveCanje prosjeCne nadnice za ·aka 20.,660j0 'i
1,508.087 radnika, namjestenika i cl"'!ova njihovih porodica koji su
koristili plaCehi odmor, na Sto je drZava t.tZ razne druge povlastice
dala 883 miliona 639 hiljada 990 dinara. Financijski rezultatd govore
o tome da je naSa zemlja privredno ja.ka i da ona ima mogucnost ""
ispunjenje svih planskih zadataka.
93
�'l
Prva planBik.a godina, .rezultatima koji su u njoj ~gnuti
dalaje odlucan odgovor svim neprijateljima u in~transtvu 1 kOO. ~
koji su klevetali na.S _plan, klevetali nasu zemlju 1 na.S· ~rod. NJuna
smeta privredni ra-zvitak, politiCka i ekonomska nezav:snost ~ve
Jugoslavije. Qui bi vise voljeH da mogu i dalje da vrse bestiduu ·
ekspioataciju na8eg nar-31da. Oui zale sto su po~)edom narodne v~":"ti
:izgubili bog3.tstvo, rudnike, Sume, sirovine koJrma su ~podarili u
staroj Jugoslaviji. Oni bi htjeli da ponovo zavedu sVOJ mon~pol ~
nasoj zemlji, radi pljacke narodnog bogatatva. Zbog toga om zas1- ·
paju na.Su demokratsku driavu )devetama, zb<>g to·ga om prave razne
provokacije na na8im granicama.
Uspjesi prve godine plana razbili au ave nade naSih nep~jatelja.
U prvoj pJan,skoj godiui ojaealo je jos vise jedinstvo ~uih snags
u Naroduom fr<>ntu i ispoljila se najevrsca rije8enost na81h ~~uih
nu:sa da izvrse prvi Petogodilinji plan. U na8oj dem<>kratskOJ drza'?.
nal"'d je pos.tao gospodar, vl~st se -nalazi u rukama naroda. Nas1 ,
narodd imaju Tita, iskusnog i provjerenog borca, koj.i naSe narOO.e
vodi pravllnim, lenjinsko-staljinskim putem.
NaSi !judi odulievljeni Titovim planom cine oove herojske podvige na fl'lontu rada u i.ndustriji_.. na se1u u ~ogim. akcija~ u po..
disanju zadruznog zivota i drugo. Svuda se vodi nepok.ol~?lJlVa borba
za ispunjenje Petog<>dilinjeg plana. Kotl nas ne postOJl UlJed~nsekt~r
rada iz oblasti narodi:te privrede koji se ne bod za puno Irz.vrsenJe
prvog Petogodisnjeg plana.
Silna stvaralacka inicijativa' i radna aktivnost radnwke _klase,
herojske i>mladine, zena i inte~gencij~, s~ naSih ]judi -~~a 1 sela,
nasli su svoj j,zraz u zalaganJu na IZvrsenJ~ P~togod1s~Jeg pla~.
Takmicenje koje je obuhvatilo sve sektore nase dJelatnosti pretvorilo.
se u stvarui svenarodni pokret.
Uspjesi i iskUJStva prve godine pla~ garancij"; ~u 'aa ce naSi
narodi U tekuce cetiri godine plana USpJOSllO !Spumti SVe zadatke
izgradnje socijalizma i ostvarenja uslova za bolji zivot.
ogroman doprinoo koji je naSa. OTganizacija do~ad~ a ~roCi~
u toku prve godine Petogodisnjeg plana, dala na 12gradnj1 ~ase
zemlje, govoo o tome, da je organizacija Antifasisticke fronte ze~
spre.mha., . da primi na sebe i da · ispuni sve ~ne n~ve ~tke ko~e
pred nju postavlja dalji eloonomski i kulturm razVItsk nase zemlJe.
Odlnke II Kc>ngresa Naroduog fronta Ju,goolavije obavoo~ju
naSu o.rgani'Zaciju da sa joS veCom enei-gij-om, aktivizirajuCi najSue
mase zena. pristupi daljin! zadacima. Ispunjavanje:'?' till ~~~
na8a organitzacija, kao dio Naroonog f.ronta JngoslaVlJ•; dopnm~ ce
uevrscenju N arodnog ironta i jedinstvu naSih narodnili snaga.
fl
Y • Pred nas':' or~a~ciju postavlja se kao jedali oo vaZuijih za,.
dataka masovm politick! raa. medu zenama. On treba da nam sluzi .
kao sredstro mobilizacije stvaralaCke. aktlvnosti Zena _
STed.stvo za. ·'
podizanje njihovog po.JitiCkog saznanja o odgovornost/ prema zatlacima kaji su postavljeui pred Citav nas naroo.
Zadatak na8.e orgauizacije jeste da svakoduevno kroz stampu ·
preko sastan.~~- i konferenc_ija objasnjava veliki zadatak, koji j~
. pl'Vl PetogodiSnJl plan postaVIo pred narode na8e zemlje. Svaku nailu ·
zen';:. tre?a do':e:'ti do ~nanj": da ispunjavanje PetogodiSnjeg plana ·
znam pnvr~m r -~ulturru razVltak naSe zemlj~, poveCanje na.Seg
'(>o.;
gatstva, "~SI~r~nJe b?ljeg i imuCnijeg .iivota naSill ljudi grada i sela, ·
da u~vrsce':'Je 1 ~azVItak na8e privrede predstavlja garanc!ju na§e
~ezaV1;~n~st~, d_oprmos snagama demokracije u svijetu u borbi protiv
nnpenJallstiilklh potpaljivaca novog rata. Organisacija Antifasisticke fronte Zena treba da. uCini. da svaka naSa Zena bude obavje.Stena
o medunar"?"oi situacij~ o snazi i borbi demokratskog bloka u svi1
jetu, o. dopr:no::m na.Se zemlje u jaCai1ju demokJ;atskih snaga u borbt
za traJan m>r 1 tako dalje.
. . Rezultate. i uspjehe prve godine Plana treba sto Sire populariza-ati I. pokaza.ti Sta je ':'aSB zemlja dobiJa samo U toku prve godine
Plana 1 kako ce sve to lZgledati na kraju Petoljetke.
_Mi n;t·oramo._znati, da se naS prvl Petogodi,Snji plan ostvaruje
napo-rnna 1 upornom borbom svih naSih ·Ijudi za izvrSenje velikih
zadataka Plana. NaSe Zene mo·raju znati, da se na.S Plan ostvaruje
u procesu barb€ ~a svim t_eSkoCama i da se sve teSkoCe i- prepreke
ne mogu(savladati bez aktivnog uCeSCa najSirih narodnih inasa bez
punog iskoriSCa:anja, svih narodnih snaga. Ispunjenje Petogodi~njeg
P~ pred~~VlJ.a krupan korak u borbi za izgradnju socijalizma u
nas?J zem~JI 1 zbog toga se od · svih naSih ljudi u prvom redu traZi ,~
savJestan 1 Castan odnos prema svim sv!)jim obavezama i zadacim.a.
Cio_ r;arod, a prem_a tome· i Zelle, rrioraju se jOS upornije truditi
na ub~zanJ?-. tempa podizanju narodne privrede. U vlsokom tempu i
savladivanJu svih prepreka i teSkoCa na svim sektorima rada u
industriji, u poljoprivredi kapitalnoj · izgradnj!i u lokalnim front'ovsk·
k ··
d •
'
un, a _mJama, u ~a ~nom pokretu, u sve veCem i svestranijem
poveca~~u pro?uktivnosti rada utvrden je i kljuc nasih uspjeha ll
lZ?rad?JI zem_IJe, ..~bog toga m.i moramo uporno i sistem·atski objaSnJavati znaCaJ nas1h dneynih zadataka u svim oblastima rada. Osim ·
:oga, sva~u mjeru na.Se narodne vlasti moramo i politiCki objasniti,
Jer ..nam Je .t~ -~redstvo za jo.S Sire i masovnije· okupljanje Zena na ·
drustveno-pohtiCkom radu. Bila bi nepravedno ako bismo dozvoHll
da Zene, koje- sa pu~? PC:Stovanja uCestvuju u izgradnji naSe zemlje
SVakodnevrum angazm:-anJ.em u sprovodenju mjera .na§e drZave, ne
95
�,,/
shvate u potpunosti njihov poliiicki znacaj. Stalnim politickim radom
postiCi cemo da se kod zena· jos viserazvije i pojaea Qna Jjubav i elan
kOje one -Uitose. u svaki pasao..
·
Drugi zadatak nai§e arganizacije .jeste mobJliZacija raspolo~ive
radne snage za no.Su indu~triju. ~ene predstavljaju znacajnu rezervu
radne snage i zbog toga je ~edau od prvih zadatakP.. n..Se organizacije
ll!ktivna i organizirana pomoc na rijeS..vanju <>Vog pitanja. Nesto viSe
od 200j0 Zena zaposleno je u · industriji, od toga procenta najviSe
otpada na tekstilnu industriju, Sto znaCi da vrlo mali broj, skoro
neznatan, d<>lazi na druge industrijske grane. Ovo nam gov<>ri o
tome, koliko je ranije Zena bila zapo1stavljena u odnosu na njeno
struCno podizanje. I baS zbog toga, xrd moramo nastojati i biti uporni
u rije5avanju ovog problema. U t<>ku naseg Piana treba da se strucno
ospose>bi 400.000 novih radnika. Od ovoga broja, sasvim je jasno,
veliki procenat predvida Zene. One Ce moCi da zaUJZmu mnoga mjesta
u raznim granama industrije u koje u sta~oj Jugoslaviji nisu imale
pristupa..
/ Usko povezano sa pitanjem· uvlaCenja Zena u privredu jeste
dakle i njihovo dalje strucno uidizanje. Kao nail da.lji korak u tom
pogledu treba da bude briga da uposlena zena ne ostane zauvijek
obiCan radnik, 'veC di ona preko s truCnih kurseva, koji se u svim
preduze·C.ima od.rZavaju, stekne onaj struCni minimum, koji joj je potreban na putu do kvalifikovano,g radnika.
Treba, pri svem ovom shvatiti, da izvrSujuCi ovaj z-adatak,
popun~aVajuCi radna mjesta noVlom syjeZom radnom· shagom :hz re·
dova Zena, mi izvrSavamo obaveze i duZnosti prema naSoj drZavi, a
s druge strane, ukljuCujuCi Zene u prodzvodnju nii ih Cinimo ekonom·
ski samostalnim i time u prav.om smislu ravnopravruiro uCesniC.ima u
-.lzgradnji zemlje.
Ulazak zeua u privredu postavlja pred na.Su organizaciju problem organiwvanja joS Sire mreZe djeCjih ustanova,_ jasala i obdaniSta. NaSa -~rZava preduzima mjere u rijeSavanju ovog pitanja, ali
no.Sa organisacija treba da daje inicijativu da bude prvi pomoCnik
drZave po oV1om problemu. Mi nioramo pomo6i Zeni majci, da nesme.
tano radi i stiCe nova znanja. Zbog toga na~e socijalno-zdravstvene
sekcije ovo pitanje treba da postave kao teZiilte svoga rada. Pitanje
djeCjih ustanova nije tako pr:osta stvar, osobito kad se uz.me u obzir
Cinjeniea da su one novina u naSoj zemlji, jer se u staroj Jugoslaviji
uopCe niko nije bavio ovim pitanjima. Zbog toga naSe ocganizacije
treba ovo pitanje da proucavaju, osobito kad se radi o davanju kon·
kretue pomoei od strane nase organizacije.
·
TreCi krupa.n zadatak naSe organ,izacije predstavlja rad sa ze.
nama na selu u ovoj f<>Zi razvitka nase zemlje, kada postav!jamo pa-
96
.¥,
faJelrio '·:sa incluS·hijaliZS.cijom i _relOOnst.nikciju _miSe_ ·-_P<>lj.o.J?rLVr~de. ·
Treba ~Ciniti sve da Zene .sehh lwje_·su_ u t.oku rata.izvi'Sav,ale mno:ge
i l(rn.p)l~ zMa.tke ·na frontu i ti po~Zadini, postaD.u dana.s syijesru-. nosi..
lac zivdta na selu koji predvida Plan razvitka nase zemlje. ·
Za.druge kao najpogodnija organizacio~a for1Ila no.Se poljopriv;e~~-,. ~i: Ce_ n,:ijb? !je ·~jesto i naj?olja Skala pteko koje C'e Zene joS
s1ln1Je ucestvovatl u CJelokupnom ·privrednom Zivotu preko koje Ce
on~ r~jeSava:_i svoja goruCa pitanja i najliolje osjetiti sve· predrtosti, ·
koJe 1m pruza nova demokriltska drZava.
Masovno upisivanje Zena u zadruge, n:fihOvo organiz:ovanj-e ua
konk:etnim .zadacima, koje preu.zimaju zadtUge i Narodni front,
kao sto _ su lzgra!fnja zadruZnih domova, izvrSenje obave.za primm
zadrugama, njihova angaZovanje u-·privrednim mjerama, kao ·sto su
razne vrste otkupa i taka dalje - .sve je to zadatak naSe ·orgaTiizacij.e
na· selu.
. Neposredno ve~ano ·za izvrSenje sVih ovih zadataka jeste. pitanJe kulturno-prosvJetnog po~izanJa Zena uopCe, a pogotovo Zena
na sel;t. ~?red analfabetskih teCajeva, CitalaCkih ·grupa- koje smo do
sa~ ~au- kao osnovnu fOrmu, pitanju prosvjeCivanja -Zelia m~ u
dalJem radu, moramo priCi mnogo Sire 1 sa mnogo i mnogo · razno;.
vrSnih fermi. N~ka nam iskustva i uspjcsi koje su- naSe organizacije
postig~e ?reko raznih ~urseva za Zene·· (pCelarskih, mljekarkih, povr..
tlarsk1h 1 t. d.) posluze kao putokaz u tome kakve su forme rada
najbliZe ZenLi kakve koristi donosi ovakaV rad u una.pl-eUiVanju
njenog domaCinstva i nje same.
·
S~ .spomen~ti zadaci nisu zadaci samo naSe organi.zacije. Oni
su sadrzaJ Plana Narodnog fronta, ali na nama je, da mobiliziramo
do maksimuma na.Se Zene, da postanu ak.tivni borci za njihova izvrSenje. NaSa organi·zacija _ima joS niz pitanja _koja i nadalje ostaju
v~oma .vaZna. l~vrSenje zadataka kapitalne izgradnje, rad n8, ispunJavanJu lokalmh planova Narodnog fronta ostaje i dalje posao na
kome ~i moramo uCin.~ti mnogo, p_qCev od najsitnijih ushiga do najkrupmJih poslova, kOJl budu postavljeni: u toku izgradnje. Narodni
front se sa puno vjere oslanja na naSu organizaciju, jer je Ona u
ovoj godini na mnogim mjestima bila nosilac aktivnosti frontovSikih
organizacija.
·
·Na ovom mjestu moramo se dotaCi i nekih pitanja po kojima
~u naSe .ze~e najodgovornije. Drug Tito viSe puta, obraCajuCi se
ze~am.a, lStlc~o je kao naS najyaZniji zadatak odgajanje djece, od ..
gaJanJe novih pokoljenja u duhu tekovina narodno-oslobodilaCke ,
borbe. Be:isumnje, nema Casnijeg ni plemenitijeg zad-atka koji treba
da izvrSi naSa organizacija od ovoga. OdgajajuCi naSe Zene- u duhu ,
naSe dem~kratske drZave, mi Cemo im pomoCi u odgoju njihove djece, ·
8. mart 7
97
�u duib.u novog- patriotizma, Ijub~vLprema svo_me narOOu, u dlfhu nove; ·.
Tito:ve Jugos)~yiji:i Us)to pi}vez.aP:6 .M.oviii'j \j~ste ,; brig,l'za! AAril<>v~ ~
i djeeje kuhinje. Ova briga ne J;re)>a da se ogleda samo u pribavljanju
materijallrih sredstat"'L,, <>~ .w<mi. .biti .s',lestrana: pd.n11jsitnii~.brige
za nj-ihove prostorije,
QO>'Zivota: U. 'nJimafMi' m,OramO. 'hasu· ~moe· ·
viSe skrenuti na novu stranu Zivota u dOmovima. Treba !"aiZnim pa~
tr<>natoma' Sl\abdijeY,ti d9<Il!9Ve· biranim kujigama za edg<>varajuci
twrast d~,?Ce, djeCjom Stampom, igraCkama, da bi djeca u domovima
imaia-:1"ados4ul_.Zivot. Ukloniti:_ka~nSiki izgled naSih domova, pomoCi
odgojlte!jima·U Qdgojn.om zadatkU _,-, t<> je ·du.Znost nase organ>zacije
u ovoon peripdu, Ovo su, u najgrubljlm crtama izneseni, neki ed za-.
dataka naSe ·organi-za·cije. No o~i Sill svakako mnogo raznovrsnij1 na _
tereriu. Svi oni zahtijevaju okupljanje jos veceg br<>iil Z,nai njihpvu ·
jo5 vee,., sjstematslt:u J plans]<u aktivlzaclju.
NaS8'' zene·.:mf: ·£e u ~-- reciovim.a'· boraca za i&P,ttllJ.avanje
TdtoYog Plaria, one Ce dati sV:U: svoju snagu, energiju, za :djeliO pro:. ·
cviita 'sv'oje· rodene zemlje.
pa
. ~II Kongres AFZ-a Jugosl~vije!
Dajmo sve ·na5e snage za. ostvarenje ·Prvog PetogodlSnjeg
plana!
Zi"iio ·N"-rodni f-ront :roda .)"u.goslayije!
opeenarodna politicka o·rganizacij'a .na·
Zivio :ruko,;<>di:lac i O<"ganicza.tor nasih pobjeda marS!>! Jugosla'l'ije JO!Silp Broz TitO!
I
t!
·Rez.ultati · rada .· A FZ-a ..r ·. neki .. ·~
organizadoni problemi
(REb'ERAT VANDE N.OVO$EL)
Od I. ·Kongresa AntifaiiistiCke fronte Sella do dallas, AF2 je :
dao 'ogrC>man udio u ~ri!enju zadataka, koje je Narodili front
postavljao pred sve narode Jugoolavije, koje je nametala potreba .
brze obnwe onog lito je p6ru.Seno i dalja izgradnja zemlje, podizanje privrede i stvaranje blagostanja za radne !jude.
Rad AFz-a u poslijeratnoon periodu i ka.Snije, u vriieme izvrsavanja Petogodiiinjeg piana, odvijao se na bazi programa i zadataka Narodnog fronta Jugoslavije; Nasa prgani:oacija uskladivala .
je :woju aktivnost s potrebama zemlje, bila je mobilizator masa
zena za akcije Narodnog fronta u naporima za .izgradnju .zemlje,
pomagala je narodne vlasti u rjeliavanju najrazlii!itijih probleliiA
i fadila na ku1turno-pr<>SVjetnom i politicllkom izdizanju zena.
Kao sto smo u toku narodno-oslobodilacke borbe tralili i pro.
nalwzili najb<>lje forme rada i pokretali hiljade zena na ispunjavanje glavnih zadataka za oslobodenje zemlje, tako. smo i sada, u
poslijeratnom periodu .izgradnje i privredn<>g razvitka naAe zemlje,
nastojali da uv.ijek pronademo najbolje forme rada, kako bi se
Zene do kraja ukljuCile u op4i, Samoprijegorni rad na obnovi zem•
lje i sto vise doprinjele izvrsenju svih zadataka, koji stoje J?red
Citav.im naS-im narodom.
u poslijeratnom periedu, kad :;·e pred citav narod kao najvaZniji zadatak postavljalo konacno organiziranje drZave i uevr..
scenje narodne vlasti, zene Jugoslavije bile su znacajan politiilki
faktor u Narodnom frontu i znaeajna pedri!ka narodnoj vlasti u izvriienju tog zadatka.
.
lzborl za US>tavotvornu slkup5tinu, ed:rZani novembra 1945.
godine, bili su prva poslijeratna manifestacija na5eg naroda, kada
je do punog izrazaja dosla politicka svijest zena. Masovnim uce·
seem na izborima, koje je u nekim krajevima bilo 100 procentno,
Zene su jasno i nedvosmisleno dale svoj glas za Narodni front, z~
uevrscenje i dalje razvijanje tekovina narodno-oslobodilacke borbe,
Na prvim izborima za US>tavotvornu slkup5tinu postotak zena
n.ije zaostajao za opCim postotkom uCeSCa na izborima, a u nared ..
nim izbGrima broj Zena gla·saCa stalno je rastao. Na izborima za
Hrvatski sabor glasalo je 92,5% zena - glasaiia, na izborima za
Narodne odbore 99, a po negdje i 100%.
�.Broj .. zeJl!' izabranih u Navodne.odbore tal<<><ier.se. poyee~o.
j~-- odliaz. pojJti;an_~, ~-C-~a. -?~na·_-M-_..-dr.Z?:xno.ni- i --Rrivr~nom. z1y~tu.
rre,mlje."' ... : . . . .: . '•·· •. ·'• ·• . ·. .
.
. ,u Sleyenijj., ,u J:<arqcine <;>dlx>re ,izabrap.o .je,.. 1;61~. joe.Ji;>, u
S!'biji 1,738, u Hrva,tsa;oj ,2.62Q,. u .Cmoj · O<>ri 18ll ,<ena. To P!IID
iOvori, da se .zene sve viSe ospOsobljavaju __.zq. -razne drZayne-_- po~
.~love, .:da su-&_POS:Oblie ila: u d:rZavnom- a,para-tu- J _-4rugim ·.raznim
mjesuiDB. zauz.mu- .rukovodeCi polo:Zaj. ·Ma-sovnim uCestvova:p.jem __ u
sv.im podruCjtima privredhog"''.druStvenog ·i poUtiClkog Zivota izbijaju
na·povrSinu-sve novi i novi·kadrovi Zena._Ali na-.ovom- putu nam
~toje joS .velilki D.ap~i_~_ .:N"aSa .o-rgani-zaeija mora pomoCi_ d;:L Zene _joS
v.il'!e .u.cestVUJ.·u u naro.dno.j :;la:tt· da nj:h.ovo. uzd.izanie ide .up<Jredo
.
.....
.·.•.
-sa_ razvit;kom. d~aye i --teZnjam -samih ~e-n~...
-
.• -
. --
'
.
''::::o ••
'
•
,,'
.
UCESTVOVANJE ~ENA U ARCIJA:VIA NARODNOG FRONTA
Dalji rllzvitak naSe zemlje na ekonmnskom i privrednom polju,
na.S prvi Petog'odiilnji pl~postavio je pr~ sve na.Se narode. nove
zadatke, zada'bke naj¥eCeg zalaganja u naponma za ostvarenJe plana
avih- narodnih sn·aga. _
Nasa organizacija uispjela je-da preko akc.ije Nal'!odnog fronta
mobilizira Siroke slojeve Zena po pitanjima p'rivredDe. izgradnje i
·izvrSenja· PetogqdiSnjeg plana,_ i Zene su .se kon:kretnim_ radoon
Cvrsto -vooale za front, one su postale &V'ijeslle duZnosti i Casti
clana Narodnog fronta.
U svom refe~atu na Drugo.m kongresu Narodnog fronta Jugoslavije drug BakariC· je rekao: »Za Zene se opCenito mo.Ze kaz_ati
da dobrO sudjeluju u radu lokaln.ih organi~Zacija Franta. _Ima i t_a·
kvih cTgan:zacija gdje su one glavni nosioci njilhove aik.tivnoslt-1«.
U- Srbiji su ~ene u. akcijama; N3.rodnog fi-o-nta od 1. januara
1~4 7.. godihe, prema nepotpunim_ podadma dale ~a re~ula~i·j·i Jta:
nala i rijeka,- podizanju Skala, domova kulture 1 mehorac.lJI .s:st
miliona 748.151 radnih sati. U ogro,mnoj aktivno~ti, mnogobroJnim
dobro.voljnim. radnim &atima, koje-su podizanju ne.Seg glavnog gra~a
dale Beogradanke, naroCito s~ is.ti.Ce njihova uCeS-ce_ na gradevm~
skim radovima u·ljeto 1947. godlne, jer su tim rad<>vima sa 799.794
radnih satf·one pomogle na· podizanj,u stanova, Sto- je jedan od najvaZnijih problema grada. Na i.zgradnji fabrike ,maSina a.latljika. u
Zelezniku n~roCito pri zavrS:ndm radovima, svakodnevno Je odlazilo
na- stot.iri~ Zena Beograda .._Medu 15 hiljada frontovaca, koliko ih je
samo jednog dana radilo na Zelezni.ku, bilo je oko 60% Zena.
Visoka svijest ZagrepCankli pokazala &:e i u masovnom uCeSCu
na 17.gradnji autostrade »Bratstva i jedinstva«, najveCoj a'kciji Na-
100
B
r<ldnog' Ironta Zagreba; ·gdje su·'zene daie'·'1',204.5fJT 'radrilh sat! ..
;(}Jre- ·su··_ t~mo · radile "tf-:bi;igi~_a:ama ;i---.-radnim·;·,·kO!ekthi-ilri·a;:~:i i'Skoristavale svaki slobodni trenutak, kako bi svaka ·pojedina Zen~.-''·m:'O-'gfa.
da. a~· ··&vOj .Udio .na:-- -tom .vel_ kOhf· dj_elU.·· . ~8.·_ 'taj · neiun~ran·:·:;i poZrtvo·
van rad ·migi:adeno je· -z1atnom ZnackOm ·5oO-· Zeiia; srebtriom :.1.350,
a<me'falnoin 3.340 zena.
.
'
Pre~- podacim~_- iZ- s.vega-:_20" -kotareva;- iene-"BO~ne i· HercegO~ .
vine- dale su do sada u raznim akcijama Narodnog fro;n-ta 25,706.140
radnih dana.
Na Sumskim radov.ima one su dale ·36.27·3 radiia dfl.na;_ na cl. ..
SCeilju-·i pop'ravki bunara 632.000 ·radnih dana. ·Na radoVilna c"gla ..
na:. kopanju zemljil" i. pravljenju eigli - 74.800 radnih; dana. Na
p<>pravci i ciscenju puteva, na pravljenju novih .puteva '15;670.0J'O
radnih Qana. Na poSumljavanju -156.800 radnih dana. gaScnju Sum-(
skih pozara 24.000 radn 'h dana. N a Omladinskoj pruzi zene su
dale 72.855 radnih dana. U brigadama Narodno.g fr<>nta Sarajeva,
koje su radile na izgradnji ZE'ljezniCke stanice Sarajevo1 bilO' je
prekO 90% Zeila.
··
'
·
·u- _8loveniji "u Posljed.nje vr.ljeme zene se sV:e ViSe uklju~uju.
u racine akcije N arodnog f_rop.ta. U Ljubljani su .Zelle dale _ · .z..
za
gradnju grada 188.700 dobrovoljnih radnih sati, a u radoVima je
uCestvovalo 47.246 Zena. Na regulaciji rjeCice. Lijaka, stvaranju.
plodne pozadine novo-o-sloobodenom kraju Gorice, ·Zene Vipavske doline su ~nnogo ui-adile. One su pomagale omladinskim radnim bri·
gadama, 8. i same su uze1e uCeSCe u radovima na melioraciji. Na..
roCito su. se i-stakle na <lobrovoljnom radu lokalnog znaC~ja· Zene.
~Iaribora. Na terenu je radilo 41.000 zena i dale su 151:400 dobrovoljnih radnih ·-dana·. Zene ·-su za svoj rad bile odlikovane i dobile
su prelaznu zastavicu.
:l;ene ~akedonije su radile i na. te.Skim poslovima, kao Sto Je
zidanje elektriCne centrale u V3.revom Selu,~·na raSCiEi!avanju rjet!·
nag kor.ita u Bitolju, zatrpavanju moCvariSta u Skoplju. One oh·
navljaju poruSena · i popaljena sela kumancivskog, debarskog i bi ..
toljskog kotara. U nedjelji za izgradnju puteva organizacija Anti...
fasisticke fronte zena Skoplja dala je 8.000 radnih dana.
Medutim joS iina po5lova kojih treba da se prihv:1te naSe organizacije. Treba poboljSati seoska· gazdins.tva, raditi ria podiza~
nju higijenskog nivoa, uvodenju Stednjaka na mjesto ognjiSta,
unoSenju kreveta u kuCe, kreCenju kuCa i tako dalje.
U selu Smiljevu kotar De1llirbisar Zene su org'anizirale radne
jedinice AntifaSistiCke fronte Zena i zasadile 1.500 strukova duhana. U Kavadaru Zene su sadile rnak porodicama Ciji su sinovi poa
ginuli u ratu i onima, koj{ su na, odsluZ·enj-u _vOjnog_ roka. Gndski .
od·bor AF.:2~a u Skoplju mobiliz;rao je Zene na iz.gradnji rezervoara
101
�zal .. gradskt-~vodovod ..
,z.ene su na_ -tQm- '.p9shi iskop~~e .IOJ)O? ku~nih
metaraczenlije'.:L ustedje!e na>'Odridj ·Vlasti pol a llllliona · dina~a.
Qrganizacija AF2•a ()me G<>re dala• je tokom ·1947. go~1~e na.
kolektivnim po!jopr;vredni:m radovima. l,Q22,000 .•radmh sat.>, ·a na
a.stalim dq])~:o¥olillin;> r<>dovb:n,a . iste. g(}dine • 97!'\.2&0 r.admh satJi.
i~ne_,_·gu-·&Jtr£c{i~---u ~ok~ -~-~~t;_. _godine_ 9.~7£?_ .k')J.Ca, veC_i-n_~m.,-.na selu
i wprayjl~ 1i&.2~0 metam ·. puteva. ·.
."
•: "e;
*
._ . tJ _$Vim ~kC~jain:a Ne.-l'Odqog Jfronta. u kojima- su sudjeloya}_e
Z.ene,. naSa _·-organizacija_ je i~nalazila raznorazne .forme za .-~~J~C1..
vanj6 _Zena- u. rad. ,Neke od t.ih fo-rmLsu._ se _p_ok~a~e __v.r~o dobrnna
i uspjele su da- najSire obuhvate ~ene. ~arocitu ~mc~Ja~vu u pr~
nala.Zenju novUh fol"'!'ii rada poka:zJil_e. su. zene n_~ :~zvrse~JU lokaln. h
plano:va Narodnog fronta.
.
.. . · .
.. .
, . .
V sprovodenju sjetveno'g plana, siJaUJU mdustr~JIS-klh _bilJikl
fene su pokaza:le veliku_ a.ktivnost. ~ne s~ _st~arale ~~ve~e fondove~_ukraj'evi-ma _gdje sil ·oni pili nec_lovOlJm, 1· org@-nwll:aie me?u~
sobn.u pomoC. u obradi ·zemlje. Zene su stvarale sjetvene akt1y~,
lUI,ko _ pomogle narod:n-oj vlasti da se zasije svaka sto-pa zemlJe
bi
i do.bije taCna evidericija o ~asijanim, povrSinam~<
. . .U Srbij.i su zene u 1946. godini prihvatile? a _kasnije u 1947.
razviie, aikciju za ·gajenje svilene bube gd~e god J~ b1lo za to uslova,
pa i tamo gdje se ona do tada nije_ gaj1la. NevJe.rovatrl;~ upornos!
i .snaiaZij~vost su Zene _p<?kazale u vremenu, kad J__e, usll~ed. ka-s.:~w~
razvijanja dudovog lis:ta postoj~~~ _o=pasn~?st _d_a c~ .fUSJen:~,:,. ug.nuti. One su preko aktiva, SpeCI]alno organlZ;tra~hwza vtaJ. ¥osao,
pronaSle naCin za_ odrZanje gusjeni-ca listom mle-C1:e, ru~e~ 111 dr1~
gim. Na taj naCin sdmo u srezu tamnav~kom Sipaseno Je- 2000....~;:,
Cahura. Zene Crvene ,Reke i Vran_d-ola., kod Bele. P~lanke, t_aknuclle
-su ae kro·z specijalno organiz.irane aktive u gaJeUJ<U perad,l.
'vei.iki. sm~.sao za Stednju. p-okazale su Zene S~~plja ~~d ~11
prona-Sle llaCin. kako da upotdjebe v~~je~e~e ad b~Cemoh _k~stica .~z
fabrike voenih konzervi. One su qm~tile 35.000 SJemenkl, lZ _koph
je presOvanjem. dobijeno ulje. _Na t~j na·Cin prdvredile ~u i pr1loz.1le
Fondu za obnovu zemlje 176.000 dmara.
,
.
U: sv.im tim, na o¥-o sitnim rad·ov-ima, Zene _ ~u . p~o.nc:~az~l~
nove, raznolik~ obli:ke rada ~-~ji . ~ovore o .s~val'~l~&.o.~ l'lllClJ atlv:
Zena, kao re.zultatu njihove svl]esh, da svak1 1 naJ&I_tniJJ. ra~, ~valu
novi naCih koji slu:Zi da se posao bolje ~proyede, 1ma _znacaJ.~ za
cjelokupni razvoj zemlje. Sve ov-? po·kazuJ_e nam_ da ~khvnost z~-na
u Narodno-m frontu raste 1z godme u godmu, pokazuJe_ nam veh~~
poZrtvovnost Zen~ koja proizlazi iz ljubavi prema novOJ Jugo-slaVlJ1.
102
Nes:umnjivo je da ovi US!pjesi -govore i o Sirini- baSe organia;acije~
cvrstini i o tome da se Narodni front -'"- rukovodilac :dru··
stvenog . zivota naAe zemlje, moze . sa. sig\J.rnooou osloniti. na ~ena
Jugoslavije, ha radne, napredhe zene Jugoslavije. · I
Bogatstvo raznih fonni koje nicu u nasoj organizadji ne ·ko•
risti se dovoljnq za daljnje sirenje' organizacije. ·Nasa. rukovodstva
pocevsi od ·Centralnog odbora, pa do kotarskih, rie prihvacaju plodono&nu samoinicijativu Zene i ne insistiraju dOvol:}no da se naj...
bolje forme obrade i prenose.
Kad se govori o radu i naporima koje ,je Narod.ni front ulozio u obnovi i i2gradnji zemlje, u ostvarenje zadataka prve godine
Petogod.Uinjeg plana, onda tu u
redu d<>lazi ono ogromne>
zalaganje, elan i duh takmicenja koji je u svom radu po fabri.kama pokazala neiia radnicka klasa.
U svim takm!icenjima radniCike klase, koje je u neiiim preduzeCima pokretao sind-ikat, Zene radnice ni-su izostaj~le i2.a svo.jitl
drugtiva. Najbo!ja potvrda tome jeste veliki broj udarnica, znatall
broj radnica, koje, kao na primjer tekstilke, poSI\aju in cijatod
rada na v·ise razboja, inicijatorj povecanja proizvodnje u preduze-
0 njenoj
prvom
Ci:rita.
·
·
Radnicama koje veC rade U:, fabrikama, pridruZ.uje se sve veCi
broj zena koje sad ulaze u fabrike \Ia bi u njima stvarale ma.teri•
jaina sredstva za ' ostvarenje PetogodiSnjeg plana. .Petogodisnji
plan, eije ostvarenje zahtijeva na stotine hiljada novih fabriCkih
radnik:a, otvara Zenama Siroke puteve za ulazak u industriju i ilema
sumnje da Ce one sve ma:s.ovn'je ulaz.iti u fabrike i tako Jspunitf
jedan od svojih najvaznijih zadataka u Petogod.imjem planu.
RAD NA SOCIJALNO-ZDRAVSTVENIM PITANJIMA
Posebno mjesto u radu na.Se organizacije zauzirma pomoC na·
rodno:j vlasti u rje&avanju socijaLno-zdravstvenih problema. Vee
prvih dana po oslobodenju otpocelo ..- sa pod'zanjein u&tanova;
koje poma.Zu Zenama-majikama. NaSa organizacija je shvatilS: da
rjei!avanje ovog ozbiljn<>g pitanja nije samo" stvar drfuve, nego da su
bas zene du.Zne da d.rZavi pomognu n rjeiiavanju tog .pltanja.
U Srbiji je na inicijativu zena, otv<>reno 38 porodiliSta. Ta
porodUiSta ne rjeSavajt! dodu.Se potpuno pitanje poradanja Zena 1.1
bOijim uslovima, ali i taj rad je znaCajan, jer on pokaz·llje pr_avilan put, kOjim treba iCi u tom p_oslu.
Ra.s.prost-ranjena forma pomoCi maj-kama hila Su savjetovaliSta, k-Qja su nicala svagdje na inicija_tivu naSih odbora.
�__ N~~-~-,-~,rgapi.~,~~:i~,~- :j,e S j~-~~-e-_---.~~_ra~-~"-Y.~-4-ila.. _ a~j,\ac_jju d}i_ }~-~~
ko·rist~ ~p_a·s!oieCa·_·.·_·s~Vj~tdv_aliS_hr, _ a:_~~f-_ drti~ge ;Strail._e _~· jlS:~tqjala ;~da
. , ·-
Zhi~iere·S-uj~·.:HjeC.ni:¥,_~, -~- Pn()<m_ -r~du. --~en.;lije~p._i.k~;. s~str~_ po#l.~G
nice i druge za --o5nivartje oVakoVih- savjetovB.HSta- olidje,- ·gdje· Je
za to bilo' uslova. AFZ Vll. rejona u Beogradu organizirao je do.~fi\··_
pisivanje lije<1p.ik~ .-iz.: ~yj_~to-va~ta s~-, Zenama, koje. su .ga veC p~'~' ,
sjetile, take{ da su ·an·e Ortda ·dobijale r PisW.ene saVjefe. Medu posjetio-cima toga s~vjetovaiiSta_ bilo __ je -i m,nogo_· seljar);ki_ iz okoline
Beograda.
·
U _Crnoj Oo·ri, gdje za _vrijeme -stare Jugo&~l:avide -lijeCnik nii3
zalalolo u .~ela, u 1947. godini proslo je kroz savjetovalista 2;243
Z.ene, veCinom_Zene seljanke..Tamo .je naSa organ.izacij:a, uz-pomoC
Crvenog krsta i naro4ne vl:asti, pri sv-im· djeCjim dis:i_)·anzerimn
. redovno odr.Zav-ala teCajeve o njezi_1 ishra~i -a~jenCeta., OdrZ~a su
22 takva teeaja za 600 zena.
Glavni odbo-r -AFZ -Slovenije, uz pomoC C.rve-nog krsta i narod-ne 'rla-sti, organizirao je. a·avanje paketa z-a -Sto h-i.g.ijensJtije
u&lQve_ pri porodaju.
Lijep3 i -raSirena forma pomoCi i paznJa prema maj-ci · su Cc·
kaonice za ·majke s malom djecom, koje su naSe Organizacije otVarale na ·Zeljezni-Okim stanicama.
.
·
Brigu o pomOCi rad-noj Zeni pokaiuje inicijativa GIJvnog adbora AFZ S'rbije koji je, u sa.radnji s Crveilim krstom, organdzirao
kUrseve za. ruko.vodioce jasala. u radllim ·zadrugama. Iz svak~ radne
zadruge u SrbiJi 'poz.v'anS: j.e n,a kut·s.,.po jedmi. Zena taka da Ce se u
proljeCe, kad otpo.Cnu polj-ski radovi, moCi u zadrugama otvor.iti
~·eionske ja-Sle za djeCu."_ ·
NajveCu pomoC narodnoj vlasti dala je ·naSa organizacija u
svojoj brizi- za dj~cu.
Zene Bosne i Hercego:yine su _ raZil!OV11'SJ'llim radovima u pona
maganju djeejih domova: dale 1,500.000 radnih dana. Organizacij~
AFZ Bosne i ·aercegovLne vodi p·otpunu brigu nad 1.101 daCkom
kubinjom.. Dalje, putem patronata, kao najrazvijenije forme pomoCi
djeCj·im ustanavama, Zene Srbije su; samo U 1946. godini daJe prilog
u vrijednosti od 22,000.000 c1inara. 5.000 djece ratne 's!"oiladi iz
Bo·sne i HercegOvine-, prihvatile su Zene S,lo,venije, a 3.000 od -njih
smjestile su u svoje vlastite obitelj-i.
Akcij'a )>DjeCje nedjelje«, _organizi.rana p:roSle godine u C.itavoj
zerrlji od Svih masovnih organizacija, a pod rulmvodstvOil'D. Komiteta
s-ocijalnog .staranja, privukla je ogromne mase Zena po selima i gra~
dovima. Pril~kO.m te akcije doSle su do izraZaja na}razliCitije ·forme
rada, preko kojih su zene pomagale djecl. :Zene su preuzimale pa-
tZ.oriate n~d nov,l~- dj_eCj~ -. :d~moVUna i. doinQ\i.i~ria:._\lGeriilka 1:1. pri:Vfedi,_ ·-011?:.-_su saJrllplj~l~ _
:'igrae}t_e. i k,lliig-~ Za <Uecu_;_ :_-O.dr,Zaie ~~9J~a
pteda~a~j:i majkama :o nj_~i i, OdgdjR dj~ce__ ~- ~fug'o; -· '
·· KULTURNO:PROSVJETNl I pOLITicKI )tAD
JoS u vxijeme narodn-o-o-slob-od-ilaCke borbe Zene su: -p()kazi.:. ·
vale . veliku Zelju za pismenoSCu i · znanjem. Dan as, u o~lobodertoj
zemlji one imaju sve m.o.guCnosti da tu s-voju teZnju ostvare.
U 1946. godini u Bosni i Hercegovini opismenjeno je 39;762
zene, .a u 1947. godi.ni 65.401. U Srbiji je 1946. godine Opismenjeno
106.000: liena, a u 1947. godmi 170.000. U Makedonijije 1945-46.
godine opismenjeno 17.900,zena, a u 1947. g9dini '-' 15.200.
Cifre iz 1947. godine pokazuju rezultate· .p•lanskog· rada na su. ~bijanju nepi.smen06ti i dobr.oj -pomoCi koju je· AntifaSisti<:ka fronta
Zena dala .drZavi u organizaciji oikupljanja i ubjedivanja Zena u,potrebu pohadanja analfabetskiih tecajeva.
Popula.rnu i najrasprostranjeniju formu kulturno-pTosvjetnOg
i politiCko.g -.rada pre?stavljaju Ci-talaCke grupe, koje se foflmiraju
po ulicama u gradov-ima, i zaseocima: po selima. U CitalaCkim · gi-n..
pama Zene sei p-rivikavaju da uCe i Citaju, taino one naj·CeS-Ce pro-ra..
duju naSu s.tanipu i sliCno.
,
U Bosni i Hercegovini raCii 10.355 citalaCkih grupa. U Srbiji je bilo 1947. godine 14.900 citalaokih grupa, koj'ma je obuhvacena 178.900 l'lena; U Hrvat•koj tokom 1946. godine radilo je 12.000
citalaCkih grupa u kojima je bilo obuhvaceno 150 hiljada zena. u
Zagrebu ima ~vega 1~3 CitalaCke grupe ,ali su one vrlo dobra «n~ga..
nizi-rane. _Kulturno-prOsvjetna sekcija Gradskog odbora AFZ redo ..
vito odrZava sastanke s rukovodiocima- CitalaCkih grupa. Na tim. Sa..
stan-cima se oni upoznavaju s temama i naCinom prorad::vanja pojedinih tema.
U posljednje vrijeme za kulturno-pro6vjetni i politiCki rail
sve viSe koriste razni narodni obiCaji: posijela, prela, zajedniCko
komu.Sanje kukuruza i sUCno.
Interesiranje Zena za doma.Cinske i krojaCke kurseve i uoopCe
za sve kur~eve gdje ·one m-ogu nauCiti neSto korisno za njihov
sva~o:dnevni Zivot, vrlo je veliko. Mi joS d.osad ov-om radu nism-:l
pr:i5h- dovoljno sistematski i u njemu nemamo velikih rezultata.
NaSa- organizacija se nije dovoljno o·slonih na Siroki krug
uCiteljica: -koji je razasut po Citavoj naSoj temlji i koji treba da
odigra znaCajnu ulogu o opCekulturnom podizanju sela. UCitelj:ice su
mnogo uCinile na- razvijanju pismenosti medu nas1m Zenama, ali'
Ce one U!Z naSu pomoC moCi uCiniti mnogo na zdTavstvenom i na
drugim poljima.
105
�' .~' :Naj;in'~aovnije se. zene grada i seJa.mogu obuhvatiti preilavanjima, ·naroeito predavanjima iz oblasti higijene, njege i odgoj.a
djece._ Timo gdje je ranije bilo ·najteZe okupiti ·Zene, na primjer -:~~~(
neltim predjeJi,ma gdje zive Musllmanke,. nama je to preko takovih
p~edavanja uspjelo:
Za kulturno-prosvjetni i politieki rad sa zenama znacajnu ulogu
·inJ.a--Stampa naSe organizaeije. Listovi i razne druge publik.acije su
veli:ka pomoC naSim ·odbo.rima i naSim aktivist!kinjama u -nji~vom
svakadnevnom radu sa zenama.· sta:mpa je adigrala veliku ulogu u
organiziranju zena u narodno-oslobodilaCikoj borbi, a kasnije. u rljihOvom masovnom ukljucivanju u sve .obla&ti drustvenog .zivo.ta.
>illena danas«, organ Centralnog adbora Antifasistiilke fronte
l!ena Jugoslavije, ima preclratnu tradiciju. »:tena dam>s« je izlazih
jo5 prije oi<upa. cije, tretirala sve aktuelne politicke probleme., preko
njenih stranica vriila se mobilizacija Zena za obranu zemJje,ua pro·
t~v faSizm.a,. za dem(!kraclju, za prava Zena, · Protiv gladi i ·.skupcxSe.
Prve istmske vijesti o Sovjetolkom Savezu, o !!Ocijalizmu, o fadcovjecanskoj borbi rodoljuba spanjolske, - zene su saznavale• preko
-~zene danaS«, Sve Sto je u to vrijeme bilo u ~ogramu Narodnog
-f:ronta na· Cijem Sb Celu- nalazila KomunistiC!ka partija, tretirala je
»:tena danas«.
U vrijeme narodno-oslobodi!acke borbe »Zena danas« je iz!azila na oslobodenom teritoriju. Sada »illena danoo« razraduje ostiovna politiCka i eimnom.Ska pitanja na.Se zemlje, piSe o ulo-zi naS~
organi.zacije_ U l"ijeSavanju tih pitanja, pokazuje · puteve i naCine ko~
·jim treba da idu nase aktivistkinje u okupljanju i radu sa !enama.
L:st, na vrlo neposredan naCi-n upoznaje Zen.e s med:unar6dnom si~
tuacijom i s poi<retima zena 'u drugim zemljama. I d&nas Je »ZeM
danas« direktivni list naSe organizacije.
1
U svim n..Sim republikama r&zvijen je rad na stampi i on je
ra,zno Jik. Dobro razvijenu propagandu putem stampe fun a. nasa organi~acija u Hrvatskoj .. »liena~u borbi«, lil>t AFil<-a Hrvatske u posljedltje V!'ijeme obraOO se uglavnom seljankama. TiraZ mu je vi·
zok. Glavni odbor Hrvatske otpoi!eo je i sa izdavanjem »Male knjiznice AFZ-a« koja tretira kulturno-prosvjetna, privredna pitanja i
pitanja odgoja i njege djece. Ove br<>Surice takode su u p!"Vom redu
namijenjene· selu.
U Srbiji se brzo uvidi!a potreba jednog lista, koji bi pret.zno
bio namijenjen seo<>kim zenama i koji bi tretirao pr<>blematiku se!a.
KoUko 'je taJkav list posluiiio svojoj namjeni najbolje p'okazuje t.Lra.Z
»Zore«, koji je rastao pri svakom noVQ!li'!. broju, i list danas izlazi
'
·
u 48.000 primjeraka.
U Sloveniji je izdava&a djelatnost vrlo liiva; Glavni odbor
AF2-a Slovenije pored >Nai!e zene<, ciji je tira.Z 47.000, imaje po-
106
.sebno Jist· zw ~eljanke •>>Kmeeka zena«, ~jjt je tiri!ih 16.000, primje1·aka. U >>KmeCikom glasu< slovenaCikom, tci.edniilm;• •Glavm. •'1!lb!>r
·st-~ln_o ured.uj.e Z~sku ,stram~···_
. . __ _ __ · - .. -:·,· .... :·:~ ....
· -»NoYa::Zena«,; list ·Bosn_e;if,:S:e.rcegov:ilie j¥J.~n.je:,:·o4:.::PajCitaniji_h
listo-va na selu. on· veoma Ziv6 i kon'kretno tre£ior~: --pr:oble_m_e'::~ela:.i
rada.-- Z_en:a--ua sel:u, -koje ga vrlO_. rad?' _~itaj!~; · .
~ .
. .. · U, Makedoniji se, tiraz lista »Ma>kedollQ<.a«· popeo .od ··3•Q(XLl1a i
15:000 priroje,rSJka, Sto, u_ ovom sluCaju, d-00t:a211.lje -uCvn:BCenje tam.oS·
nje _organizacije. Gla.Vni Od!bor AFZ;.a ·Makedqnije vodi .ra.Cuna·o :rna..
n_jinama i. izdaje_ &voju .Stam!PU · i na turskom i. alib~om j_e~~u.
»NaSa Zena« list Anti.faSisti&e :fu:oonte Zenll:· Crn-e GoT""e je u
posljednje vrijeme znatno poboljsao svoj kvalite.t.
· Pored veliikih teStkoea koje imaju naSi od!pori u vezi .sa .ieda·
vanj-em Stampe, sa financiranjem, potrerbnim .kad·rom_--itd., treba- is·•
1 ta-Ci da naSa Stampa u .pos.Jjednje yrijeme p-ostaje sve- bo.lja -i. razn() ..
Jiki.ja, uspijeva sve viSe da tretira -ulogu i --zadatke· .naSe organiza~
cije u .opCeprivrednom I_"azvoju zemlje, pomaZe·· pqdilzanju _politi&esvije&ti Zena ,j· njiho'-:,om kult,urno_...prosvjetnom \].OO.irzanju.
I'ngradn•ja zemlje i izv·rSavanje P-etogodlSnjeg p'la.na. tra.Zi ')d_ ·
svih ljudi, naSe zemlje, najveee zalanje. Zene~mwslimanke shvatile
se da OOe pokrivene feredZom, ne mo.gu korishti svoj_ ravnopravni
poloZaj, ne mogu u prunoj mjei'li uCestvovati .u m,a.sovniiD. akeijama.
Narodnog f·ronta, u izgradnji zemlje, u. Citavom druStvenom Zivot.u,
--i one su otpoCele ISa skid•anjem feredZe. Na.Ko,soV:U i Metohij-i je ..-taj
pokret uzeo veliikog maha. On je otpoceo pojedinaCnim :;kidanjem
· feredZe na masovnim konferencijama. P,rJliikoitb proslave 8. marta
1946. godine, kada ie pred 5.000 !judi na mitin.gu u Pri5tini 40 siptarki skinulo feredru, Antifasticka fronta zena uz punu podr5ku
Narodnog fronta organizii·ala je i v-(]dila- tu akcij_u tako, .da j·e- od
8. marta 1946. godine do danas sikinulo feredZu 30.000 siptarki. Isti
poikret zahvat1io _je Bosnu i Hercegovinu. i Crnu Goru. Na U. -K~ ..
gresu A.FZ~a Bosne i Hercego·vine, u jupu pro~He godine donese11a Je
rezolucija o skidanju' ,.,.m. U Crnoj Gori do S·ada je sk:inulo fe- ·
redzu preko 5.400 mus!imanki i to je omogucilo n~ihovu mabiUzaciju na svim poslovima hg-radnje zemlje.
Jednu od najuspjelijdh nasih · polit:i<n<ih akcija predstavljaju
pripreme za proslavu i sama proslava 8. marta. S!Ve na.Se organdza ..
ciJe raziVile su Si,roku politiCku: ·djelatnost da bi 5Ve Zene, p~l" i one
u ·najlz3lbaCend.jim selima, hile upouate sa. znaCajem 8. ma.rta, .situacijom i -v1remenom. u kome se proslava · odrlava. Po s'Vim repu·
blikama odr.Zavani su seminari za aktirvWtkin:je na kojdma se de·
taljno ·-pro.radivao sav materijal o 8. martu i aktuelndm poli-tiCkim
i privr~ prc!:>Iemima, tako da su nalie aktivistlkinje potpuno _pri'
prem]jene od.Ja><ile na. selo.
107
�· ·. '---~-Kaa-·::oejCnju~emo'~-::p·oliti-Cku'i s:vijest··-..Zen~l~ i sumitamo'· -~-Ogromne
koje-: orie. ula.Zu" ii:-svaki.:z8.daj:ak·:--ko_ji.-'Narodri:i-::front .ot_naSa>;
dr.Z~V'St':poc;Iuz-hha,_: -onda ·.moZefuo re·CL da, .::_je-. _sVijest .naSe:· :.Zene zaista
napo:re
vilioka;
S druge strane .nl:oramo·:k0n5tatirat-i da:-je· naSa ·:o.rganizac:ija
u.:svom '·radu.----sa .Zenama- :zanemardla: ·poUtiCki .rad. OVa Se na.:roCito
mOZe r..e·G:i~ za~- krajeve·· ·Jr_oji .su_:.u.-toku---rata. imali · Zivu politiC~u dje·
latnost, gdje su Zene- ·navikle_ da -o svem.u na vrijeme·:sazllaju~-- Tek
u posljednje vrijeme, a narocito poslije TL Kongre,sa Narodnog fronta
koji, je 'pred &ve organizacije postavio pitanje politickog rada kao
. jedan· od- veo•ma va~th .i- stalnih.ZS.datak.a:, riaSa organizaciJa·.je. pr_i_.
SHt "ovom poslu per odredenom plana. U Svirri na~tm republikama-- u
-toku je detaljna prorada Petogodisnjeg plana, referata druga: Tita
na II. Kongresu Narodnog fronta i ostaH.h referata Kongresa. Semin~ri,_ konferencij·e i razne druge forme preko kojih je ovaj materijal Citan i objaSrijav.a~-svagdje Su. hili dohrO- organi.zovani i Ze)le
su ih p:1asovno ·posjeC:vale, i' disku&ija na ovim sastancima p-okazala
je .ogrom~n interes Zena za sva pitanja rheduna:rod,ne i ·na~e unu~
tarnje po!itike.
*
AutifaSisticka fronta zena Jugoslavije clan je Medunarodne
demokratske federacije zena. Bogats iskustva koja nasa organiza•
cija -posjeduje, njena Cvr&tina i maso;nost doprd.nijela sU da ona u
Medunarodnoj federaciji poslije Z.na Sovjetskog Saveza po,staje
svakodneVno- popularnija ,i svojim uCes tvovanj-em i radom U- ]'lDFZ
d:opriilosi uCvrSCe;Ju niira u svijetu i bOrbi za istinsku demokra·
ciju. Zene i_ Zenske organizacije drugih zemalja, a naroCito zemalja
jugo-i&toCne Evrope pokazuju veliko interesavanje za Zivot i rad
Zena Jugoslavije. za_ iskustva -u radu naSe Organizacije. Preko naSih
listova naSe Zene _se _upoznaju s poloZajem Zene u drqgim zemljama
i njihovom po\itiCkom borbom.
· s druge strane, MDFZ vrlo je popularna me<Iu na5om zenama
I akcije koj~ federacija provodi preko svojth nacionalnih sekcija,
ll8ilaze kod na.s na veoma Ziv odziv~
Akciju za Spaniju, GrCku, Indoneziju svesrdno o:u prihvatile~
naiie zooe. Na strijeljanje spanjolskih rodol:iuba od atrane fasista
i Franca one su odgovarile stotinama protestnih pisam.a Federaciji ·
i Ujedinjenin;1 nacijama. S ogromnim intereso"vanjem i odu!evljenjem
prati citav nas narod uspjehe borbe &lobodoljubivog grckog naroda
za svoju nezavisnost a osuduje ameriCke intervente, koji podrZavaju
na vlasti monarhofaSiste u GrCkoj. Zene s ogromnim oduSevljenjem
prate herojsku borbu i uspjehe, koj-e svakodnevno pos-LZe junaCka
Narodna armija GrC.ke .
. 108
, .:o• .q. nai\<!.tz.<llll!ii <><lJjaJ1a, je. n<t 1\ilj;L~e,;;asta.ll~!f,; !t<mf~te'!Cija i
mitinga 'SaYsvrhom upoznavanja una, ,s cil.ieMinna (,borbom li!DF'Z.
Sarno u Sloveniji, po$Jije ~asjedanja. Federaeiie.u .MOSikvi,. odrliaiW
je 492 sastanka. Centl'alni oi!bor iidao je dvije bro8ure po&yeJlene
zasjedanju',Federacije .u MoSkvi·c; S.tockhoJmu .
. . Da bi Z..ne Lpojedine;~eD$ke organizacije u.i4"ugim ~emljam~
bile UpOZIIla.te s- radom- naSe __ Organizacij~, iis.pjesin)l.a j_ mno,gJm is~ a~
stvima, Centralni odlbor iz\laje d'lomi~>Sei!ni bilten za inostranstv<>
na_- ru"$kom;- _f:rancuskom: i engleskoom, jezliku.
Na~e_ Zene _su svijesrie da srv-ojim neum.oll1llhn _zalaganjem.. u
izgradnji zemlje, u Slpl'OVOdenju Petogodilinjeg plana 1lCvrZCuju nezavi&OOSt nai\e zemlje i na taj naein istwretileno· jacaju dl)lllloikratski. front u svijetu, sto je i u programu MPFZ.
ORGANIZACIONI PROBLEMI
N arodnooslobodilacka borba n.Sih naroda priwukla je ogromne
mase Zena, a AntifaSi5tiCtka fro:ruta. Zena pQ;mogla im. -je da· se ukljrriCe
u opCenarodni p-o-kret, u opCi ekonomski i driavni Zivot zemlje.
Mase Zena su preko svoje o:rganizacije sticale prva .-znanja, prv·a
iskustva za svoj kasnlij; sve odgovorniji ·rad i duinosbi, koje je od
njih trazila iOJgradnja zemlje.
· Plansaci razvi~ak privrede obavezao je' naSu organizacijai da
radi sa viSe sistem-a i vtse plana, da bude mobiL'Lzator ·i- organizatQtl"
najSi.rih masa Zena u i'7N:rSenju _zadataka Narodliog fronta, i -da
tarko pomogn,e Zenama - da u priVrednoj i!zg,ra.dnji Zem.lj.e zauzmu
svoje mjesto~
!{~ se OSV'memo na rezultate rada Zena i: naSe O•rganizac:ije <l
periodu izgradnje- zemlje, moZemo ko.nstatirati da su oni veliki, "da
.w .Zene masovno sudjelovale u svim sektorima drU:StVene djelatnosti. One su uCestvovale u svim akcijama N arodiliog frOinta - u
kap1talnoj ,izgradnji i u izvr8enju lokalnih planova Narodnog fronta,
- sam'e ,pu -pronala2lile najii'aznovrsnije f.orm.e l'lida, kojima su opet
mnogo doprinosile irzvrSavanj'l,l lolkalnih front-ovskih planova.
Rezu1tati k9'je smo u izvjeStaju naveli, ne izraZavaju u cije...
losti ono Sto su ·zene dale, ne &z-l.'l3Zavaju njihov elan, njihova poZrtvovno.st na izgradnji z.emlje .. Mi smatramo da je bilo nepravedn.o
prema naSim Zenama Sto nj.ihove napore i rezu1tate nism·o pratili,
b]j-eZHi, obj.avljiva1i svakodnevno i Sto d11nas ne mo-~emo· i.znij-eti u
cielini rezultate rada AntifaSistiCke fronte Zena. Dakle, mf imamo
rezultate 1 oni su dob-ri_ i veld,ki, ali mi imamo n-edostatke, a naS je
najlkrupniji n-edostatak na koji nas je juCe upozorio drug Tito, Sto'
nisrrio o-buhvatili sve Z.e'ne, Sto joS uvijek ima Zena koje kriv-icom-
109
.•\
�)
·•. ~aii~fo. stoje po 'strati! cJru5tvenog zivota,
nezamteresirane za yeliko
:, aj~!o izgradnje zemlje, koje trazi napore na8eg cjelokupnog riaroda.
, , . · ·· Uoeilti tu greilku, prihvatit; p~t koj.i nam ja&lo pokazuje drug
Tito, ·o!nthvatiti sve iene. Jugoslavije, opJodlti neizmjemu inlcijativu
naiiih zena iz svlih krajeva zemlje - jeste najveea pouka i najve6i
.zadatak koji nosit!'o sa ovog Kongresa.
., . . ..Drugarice, u prvom referatu vee su izneseni najkrupniji zadaci Antifa.Sisticke fronte zena u sada.Snjem periodu razvitk.a na.Se
zemlje, u periodu izvr8enja Petogodisnjcg plana. Ja ovdje ne eu go.
.. voriti o ulozi Antif..Sisticke fronte zena, koju ona ima u mo]jitzaciji
zena ,na sel)l, llR radU za rekonstrukciju nase poJjoprivrette, jer je
taj nas. zadatak danas toliko va.Zan, da snio mu mi dati i posebno
mjesto u zasebnom referatu, - ali cu ponovno p0dvu6i OOke od
. na.Sih zadataka i govoriti 0 tome, sto treba da ucinli na.Sa orgrunizacija, kako treba da a.-ganizira svoj rad da bi u potpunasti mogla
Uzvr5iti sve ono sto pred njom stoji.
PetogodiSnji plan industrijali<:acije i elektrifiikacije zemlje,
koji·donosi bM.gostanje C~tavom narodu i uCvrS&uje nezavisnost naSe
zemlje, traM od svih nasih. !judi velike napore i jos :liru mobi!izaciju · ..Vih snag a.
Zato se pred nasu organizaciju kao prVJi zadatak po&tavlja:
okupljanje svih zena na izvria>anju planokih zadataka zemlje preko
akcija Narodqog frodta. Antifasisticka. fronta zeaa mora ueestvovati
u izrailivauju planova Narodnog fronta, upoznavati Z.ne s tim pia. novima, ~imati 'oimveze za ojihovo izvriavanje, mobiliZirajuCi n.aj_Sire maSe Zena. U tom l'\adu mi moramo yoditi raCuna o tome, da
nam obave~, koje u planov.ima, Narodnog fronta uzimamo,_ omoguCe
mobilizaciju doi&ta &'iiih Zena. To Ce nam biti mogu<Ce, aJto naSa
organizacij.a razra<H svoje zadatke i pronade takve forme rada koje
.ce mo6i <'!kupit( i Z.ne vezane za kucu, djecu i obite!j. Tako cemo
omoguciti svakoj pojedinoj zeni da bude ucOOJJJlk izgradnJe nove
Jugoslavije. Mi ne smi.iemo pustlti da ijedna zena ,ostane po shani,
da ostane van ueestvovanja n ekonomskom i driiStvellODl zivotu
naSe zemlje.
·
i
Pored rada u akcijama N arbdnog fronta, vrlo je va.Zno da!je
ra>.vijanje s~l'!bstalnih akcija Antifasisticke fron~e iena kao sto su:
pomoC Ustanovam.a djeCje zaAtite, patronata nad domoViima ratne
siroCadi, p:tanja zdravStvene za.Stite Zena, za koju su
Zen~
vrlo za·
interesir_ane, i razna pitanja na kojima je naSa organizaeija vOO f
do sada mnogo rad!i.la, a na kojima se Zene olkupljaju masovn().
Tako smo mi na pomoCi d.rZavi u brizi za djOOje d-omove i ratnu
sirocad, naroeito nepol>redno poSI\je OS!obodenja, ucini!e mnogo, dol<
smo u poslj.ednje vrljeme zapustile taj rad. Na5i od'l>ori nillu u pot·
punosti shvatili da je to stalan, sv~akodnevni 'zadatak liena, da nije
110
:,·,:1\?Yolj~o. ~~j~.ti\i dj<><JU}l d<>lll.OV:eJ.obi~lji, nego.~ po~bilQ
_·::'Stalno _-~~- _inter~SJiiaU ._ z;~ .riJi~Oy -~~lVQt)'" -~··,'·'< '·'lt_·tf': -_-~·hliJ'_:_.,_ ,.:.. :f'·
;fiei>e. Pa~ona?, koJ! su ka'<>
:forffia <~ci~ i¥i~~··:;a~\~i;;i]~ ~H:
ll1?" .drzavi ':'. hri~ o~o, ~j~ce hW, na~.• g?tgyo J:aNi>.pjesp.i'j'" forma
.. , za "!as~vno okup!JanJe zena I>O..,t<>I!\ ptlianju, u,l).~l<Wt fep\ibliikalna
stfpotpuno zamr1i
d·rasp,al(s~-·- __
__··_":.:_ ·---.·-:_,_., ·:-·· . ·.....
··· .. ·. ' !'a5i ~j treba
priduucvriicehj':' pattonaut i 4~ otga-nJZUJtl-: svoJ rad ta~o, dla_ pomoC drZaV:i- o-d ·strarl'e- AnHfaSisti&e·
· ftonte_ Zena .~ 'pp. svini ~itanjima 'zaStite ·djeCe- ·--.o.··bude.. St3.lhii i
~fdkas~a.
·
-·
·
·
da
·_ ----'
·. ·-
. _. Da ~~o Sto Sil:~ pop~Htrizir~U -uc~6~ Zetia .-u a·~cijama-- Nia...
. tOOnog fro~ta,· kao. i onih_ akCija ·koje Zene s3::111e prg_a,nj-~Uju -:i _.p:;'O•
._.vode, da_ 'Pl!Slllo na_ t_aj_ naCin _ j·oS vi:S~\ ra_zvij·~Ii f.~dili,. polet' liaSih
.~ena~ potre~no-__je od -:-- osnQvni4 org&.nizacija AFZ_~--~ _ pa ·do. C~n..
.triliiiJog. od'bora - .organi_zirati' VQdenje. e·videneije.=· _Ka:ta,r·skd _·_.odbori
treba da .S'asvim konkretno· po-mognu s~osJd~ 9Cf!J:>o!I]ria>u;· to¢ jl~:Siru.
UVLAcENJE ZENA U PROIZVODNJU .
ZADATAK·
NAill NAJVAZNIJI
Drugi vaZan i rulct:uelni zadata:k jeste pi-tanje najSireg u.vlaCenj.a Zena u proizvod,nju.
Brzi. tempo industrijalfrzacije. i el<i<l<trifikacije. Ill!lse zemlje zahtijeva svaJkodnevno uklJuCiv-anje ·srve viSe noviih. kadrOva u · indu·
&triju. Jedan ad i·zvora radn·e ooage· pred:Stavljaju,i"ene. BroJ Zena
u ind'UJstriji dan-as daleko zao:staje za naSim PO>:trebama, a iSto
taiko wlo je malen broj kvalif,icirawih iena. To nam poka,.uje da .ie
pitanje zenske radae snage ozbiljno i da mu treba posvetiti najve6o
. painju. Antiflasisti.i'.ka fronta Z.na treba da postane jedan od glav·
nih mohili·zatora Zenske radne snage i _da preuzme ria s_ebe ·zadatak
objaSnjavati ~nama potrebu njihO¥()g li.CeSC.a u industriji da kc.<d
nj1h ra:zvij~ 51Illisao prema onim granai.na. ·prodzvodlije, u kojima Ce
Zenska radna snaga rtJ.oCi najbo1j.e koristiti i da zajedno s-a sindika..
tom vodi r~Cuna o tome, da Zene Sto prije stekwu kvaliflkacije~' Na5a.
. ckzava je od prvog dana oslobodenja otpoeela :md na tome da rad·
nwi sto pdje stelmu kva!ifli.kacije i kod toga je posebna paZnja bila
. posveCena ~Zenama. SiJlldikat je vodi-o raCuna o tOme· ·da kurseVima
za radn1ke budu obuhvaCene i Zene, i da Po-stotak kv~lificiran~h ·rad· ·
. nika ra-s-te.. Rezultati, koji su do sada veC postignuti, ne ·mogu n~s
zadovoljiti. Nasa suradaja sa sindikatima treba da bude jos tjesnja,
svakodnevna, mi mo1"'3Dlo ukazivati sindikatima na razne konkretnc
nepravilnosti na terenu i pomoCi im u odstranjivanjU tilt nepraviJ. ·
nos-ti. Odbori Antifa~is~i~ke ~ronte Zena moraju se svakodnevno
111
�b~vWna¥~~eni~ pit~njwa· i'di.vati p,mu i konkretitu p<>nioc orga•
n:Iiria. ~i}aro~e __ Vlasti. i _
.s.l~d1k8.tU · u' nj:fibvOin- rljCSavanjU~,
Mas:o.vni. ulaz:ik
zena· ·u pi'oizVOditjU -n8.meCe "'istoVreinenO'- -v,rlo
vaZno· pitanje smjeStaja · djece·· za-}joslellih- Zeiia. Pored dr.Za:ve koja
rjeSava ova pitanje, AntifaSistiCka fronta 2ena kao organizacija. Zena,
duZna je i ,morn da se jo5_ viS_e zaU:zm.{:: na proSirenju ~reZe djeCjih
jasala i obdanista. u toni radl.l treba se povezivati sa sindikalnom
org~·izacijom, _s od!bo~Tima Crvenog 'krsrt:a i u taj pooao privlaCiti
Zene--pedagog~, lijeCnike i druge, ta··· je jed~n 00 najvaZttijih za.da..
taka naSih socijalno~zdravstveni.h sekcljla l one su mu du.Zne- p·o~
Sv:etiti najveCu paZnju.
POLITICKI RAD SA ZENAMA
Mo.Zemo opCenito r~Ci, da naS ·rad na politi~kom podizanju
Zena niie bio sistematski, veC je uglavD.om bio vezan Zia odredene
datume~ ·izbore, donoSenje plana, proslava 8. marta itd. Ozbiljni ne~
dostatak u naSem politiC.kom- radu jeste i-to, Sto za -_pojedine akcije
ne pripremimo Zene na vrijeme, n:e objaSnjavamo im politiCki znaCaj ~wake kori,kretne akcij-e pOvez.ujuCi tu akciju sa opCim podiza-njeim zemlj e.
Imi -i takv1h primjera, da su neke V'do dohrC fo.nne poJ.iUCkog
i · kultuxno-prosvjetnog rada lia · terenu izgubile svoj prvobitni karakter. RijeC j.e o CitalaCk£ro gtupama koje su u nekim krajevima
preuzirilale funkciju seoskih odbora i na taj :UaCin su~avale organizaCiju. Umjesto da seoski odbori, preko Sirokih konferenci_ja Zena,
orga.'hie:.ir3ju pojed~ne akcije, one su- se postavljale· sa~o ria CitB.laCkiih grrupama, i -na taj naCi•ti se o·kuplJao daleko ·ma.nji broj _Zena,
nego Sto je tO trebalo i moglo. Tako su"iitalaC.ke grupe, Ciji .je zadatak po!iticki .i kulturno-prosvjetni · rad, preuzimale ·duinosti odbora. Zatim, zapustili smo politiCki rad sa Z.enama ptreko politiCkih
konferencija, --iako je ta forma rad~a Zenama vr1o bliska. I ma da
su Z-ene b!le navikle na takve sastanke i na. njih rado d·o1az-ile,. mi
smo konfe~eneije sazivali gotovo s-amo vadi organiziranja rada Zern~.
U vez:i s odluka]Ua Drugo.g Kongresa N arodnog fronta, pred
AFZ postavlja ·se vrlo odlUCno pitanje inteuzivnog masQvnog po.Jit:Ckog rada sa· Zenama grada i selra. Sve dosadaSnje forme po1iti<ikog rada, koje &u se pokaz-ale dobrima, mo-ramo obnoviti. NaS po...
litiCki rad mora bHi' Ziv i svakodnevan, .povezan s konkretnim Z'adacima U Cijem rjeSavanju Zene uCestvuju. I ne samo to, treba ~Ci
dcllje. Treba objaSnjavati Zenama naS Peto.godiSnH plan, i ~ta on
predstavlja za naSt. · zemlju, -za :p.aro.d; upoznavati Zene s dosada~
njim ·u&pjesima naSih naroda:, u izgradnji zemlje. I p'osljednju- Zenu
112
-h:~P-~ -~.4,~-~~-~ti __ 4o,:.~-~B~~ja,_c: _da ~~9p?n;~~~--) :~}H~u~~~-- ~~~~~~~~~-- ;n~~
zemlue s Je4~e. strane. px.eds~avlJ.a. ucy.rscenJe;-te~g_y_~n~ .ll:~:s~--~o~?"
o-slobod_Ha()ke "borbe~_, n_e~ivifmostf .nase ~;~·rn:ue~ a--~--~-· 4rtrge· -~t~~ute: da
~j~_Gt3. ~()p6e. deiDOkratsk~ sn:~g(e- --~ svij'e~.u_,, ·
., ,· ~' ~--_
Pos~bno .mf~to u raOO- nase ·,o-rgariiiaCij¢. V·reds-taVlja~-:~adB:titk
odgojR_ djeC~. Dru-g TitO, govoreCi viSe_ Puta_ ·a ·zadacima na:Se Org·a~ilzaciie-· podvlaCio je ulogu Zenit u_ Odgdju. d!jece }{aO _j:eda!t Od ·naSih
va.Zn-ih i stalnih zadataka. N a tom pitanj!ll se -dosad ll.Chiiio- ne&to,
ali ne dovoljno, i zato Cem:o u na.Sem daljnjem radu tome pitanj:t
morati posvetiti viSe pa.Znje. · _.
_
Odgajati djecu -u duhu tekovina -- :rlai~odriooslo-bo.dila0ke borbe/
u· duhu nove J1,1goslavij_e, o.dgajati ih u predane i svijesn~- graditelje_·
samo majke 'oslo-bodene ·. nl.Zinih-- jhl-"e-drasuda.
naSeg· -druStva, mogu _
maj1ke p_olitiCki Mi"ijesne. Zato Ce n·a ov.om po5•lu prva ria.Sa: · dtiZndst
biti: dobro upoznati Zene s. njihovom odgovo.rnom ulo~;om_ u _Citavom_ procesu odgoja i upu.titi ih na puteve i na.ci.ne __ kfij~ma Ce Sto _
bolje odgojiti svoju djeeu u Svijesne graditeije . IWVe Jugoslavije.
Raznovrsne su forme preko k-ojih. naSa organiza:cija moZe pomoCi
,u rijeSavanju ovog pitanja. Bolja i stalnija veza sa skoloin; naSe
aktivno uCeSCe. u Skolf>!k:im savjetima. na· roditelj-skim sas.tanc'ima,
veCa briga za pionirsk.u organizaciju, sve su to putevi i mje_sta gdje
se moZe rimogo uCiniti da odgoj dje'ce u n8.Soj zemlji- ide ·zaista pi"~vilnim tokom.
·
, JuCer !lam j e MarStal stavio na srce kao vrlo VaZnu ZadaCu
brigu o djeci i mladom nar.aStaju. On je rekao: »Nije d-osta io da
djeca budu odjevena, nahranjena i tako dalj~. VaZno _je za Has i · to
da djeca budu i pravilno odgojena u duhu nove JugosJ,!tvije. Nedajmo dla. nam ne!)rijatelji nove Jugos1avije truju i o-tuduju naSu djecu.
. iiuvajte nasu djecu i bdijte nad J>jom, da bii mogli ..Usta postati dostojni gradani naSe nove JugoslavijeJ gradan!i nove zeinlje socijaliz..
ma. T_o je jedan od vaSih, najvaZnJijih zadatal«l.«
ORGANIZACIONO UCVRsCENJE
Veliki je .uspjeh na~e organiiZacije Sto se u PDlsljednje vrijem~
pre.Slo planskom i sistematsko•m r.adu, Sto smo ·prekinuli s praksom
kampanje koje su do nedavno bile karakteristiCne za rad naSe organizacije. Jedan ad najvaZnijih Zadata:-ka, koji pred nama stoji i Cijeg
~jeSa'."·anja Cerna morati da se ozbiljno prihV!atimo, jeste srediv~nje
8. mart 8
113
�o•Tada "'..Sih Qdiborao. Tl'eba- uciniti S'ie;. da n __ ;:pdbQrL;ra<k . ~,ql),tt'll,l>l·
ranu, da viSe ~dulbljuju zadRtke naSe organi.zaeije :-'U.-·';v_ezi: s. _,<,).p6im
zaQ.acima. · Na,rod!nog fronta; .narodne__ vlasti, · da ._ ·budu,. -~ pre:dvodnici
masa Zena u I'~JeSaVlanju tih, -zadataka, _ po·srvete viSe- .pafhnje pi~
da
··trunjima usko vecz;anim za ·zivo-t- Zene:.
. __ ._
,NaSi- odib<a"i- su p'O .svom sastavu,_ .na~o.C..ito na :§le:lima ~lav:~om
dobri. To dokaa;uje i spremnost s kojom zene na selu· pl"ihvacaju
raz.ne_ mjere narodne vlru;ti, ali za naSe gradske.· odbore _tr.eb~ pri~
-mijetitiJ da. je p()trebn(), da u uJ-ima uCestvuje veCi -broj Zena - rad~
nica.
Ima i ilakvih slruCajeva u naSoj o-rg,anizaciji, da in~·cijatilva od~
bora zao&taje iza :irucijatirve masa Zena, da odbor.i. postaju ko.C.ndca
ra~vitka rada ThaSe organiiZacije. J aSI!lo je da takv.i · odbori ne mogu
hiM rwkovod:ioei masa, dit ih treba mijenj ati i da u o.dbod:rna moraju
biti one Zene, · koje su no.sioci rada i radne inicijative.
Pored toga Sto Su odbori organi;zatori. rriasovnog rada Zena,
OIIl.li morajfU objaSnj.a:vatii Zenama mj<&e narodnih vllasti, metode
rada, sve Zadatke koje pred naSu organizacieju postavlja Narodni
f!'Qnt i ,narodna vlarSt, treba da iz.diZu radne i politiCke .sporobnosti
m'flsa Zena. PitanJe politiCkog prOsvjeC,ivanja Zena jeste jedan od
naj:vazndjih mdataka nJasih odbora.
'
Moramo biti svijesne, da -po-red polirtiCkog i kutturno-prosvjetnog rada sa .svim ·se.Jjankama, moramo naroCitU paZnju posvetiti
Zenama--ru!kovo-diociana- naSe organizacije na selu, onhn Zenama, koje
su najiJolje u
selu i koje ee moci da budu na.jbolje agitatorke
i ~~ropaga_ndisti svega novog i n!apredlno.g na selu. Raz·liC;i,te su forme
kaiko to d.a postigaiemo, ali jedno je sigurno - da se to moZe posti.Ci jedino intenz~vriim politiC!kim i p·ro-S'Vjetb:~m r~dom sa zenama,
'!J!relko kiur,seva, semdnara i o~sta.Jlih najraznov-rBliijirh fo rmi prosvjeCivanj·a.
GlaVni odbori treba, da ·u Skladu s uSlovima u pojedinim kra~
-jeviilma, izrade plarllove tlakvih kurseva, a kotarski odlbori, kad ih
organi,ziraju, ---treba -da se po pftanju predava.Ca -oslone na pomoC
N arodnog fronta. DuZnos.t je na.Sih kotarskih odlbOO'Ia da -yod:e raCuna
i o tome, kakye sve ku~rseve orglinle;iraju ostale organizacije: Narodrni f,ront, Crveni "Ju-..st,· s•indilkat, zadruge i dtrug"'e i da se pobrinu
da i u njima uCestvuju Zene. Dalkle, treba izabirati Zene, podizati ihJ
pratiti njihov 1·azv.oj, vodeC.i raCuna o njiboVim naklonostima.
Seminari koji se Cfu'Ze pri kotarskiro odborima za rukovodioce
seoskih odbora, a traju srvega jedJan do dva dana, doib-ra su nado~
"'""!IIl
1
I
'·.kota.r&kog odbora dode aiktivisuki•nja, da bi' opel po\puJW. zamro d<t
•' njenog slijedeeeg dolaSka,
' ·l .
Da bisano sve w pwtig!i, neophod!w je d<>bro. organilziralti kotarske odbore, ucvrstiti njiliove sekretarijate, koji Ce kolektivno
rukovoditi radotm naSe organi~cije, osnovati kancel8..rije gdje .fh
.--joS -nem-a, uves-ti evi4eilciju rada i osigur:ati kontinrtllitet ·rada ko-·ta<"8kog odbora.
·Radi uCvxSCenja kotarske organi!Zac.ije mi smo ve.C priSH stvaranju sel<retarijata u kotarskim oilborima. kao i fcmnirnnju- sekeija
po osn<YVni-m pitanjima rada i Zivota na selu :. d. to kultu·rnO'i>fqe ..
vjetna i propagandna aekcija, pl"ivredna i socijal01o-zilravstvooa. Tamo gdje to do sa<;~a 11ije izw6eno, treba tome poslu odmah pristupiti.
Ni-canje aktiva na selima i u gradovima po naj:razlliCitijim pi ..
tanj;inta, koji imaju stalni ili povremeni karakter kao: akti.V za &~
renje Srtampe, za Cital~e ~e, za aooJ.fahetske teeajeve, za higi ..
jenu, za njegu djeteta, za sjetV1ll, -Zetvu;· per3.dal.'lsltvo, g~jenje svl ..
lene bube, za ra.dne &~i·je, 0Siiguravl3. najS·1ru mabilirzaciju Zena na
sVim pitanj-ima drZaVn.og Zi~Vota, to jest na- izvrSenju zadataka Petogodiiinjeg plana. Zato t"-kve oblikj> rada treba razvijati kao vrlo
uspjeSne u okupljanju najSi.rih masa Zena. Svlm tim poslovima 11
selu rukovodi i~vrSni .odbo·r koji- se sastoji od 10 ·do 15 druga!-ica,
i koji se redovito sas.taje.
·
Od dobrog mda nal!ih odbom, njihove spos<>bnosti dia ~
·
najpogodnije forme i da koriste pwtoj~ee dobre forme aa mobiliza,
ciju Zena pc svim pitanjima. na.Se driavne -izgmd!njle, uveliko mtvisi
uspjeh rada Antifasisticke frornte zena na svesltranom aktiviziranju
zene za velike zadatke tw.Seg Perogodisnjeg plana. :
Mi:s.Linn, drng'arice,_ da 6u izraziti vaSe zajednieko miS]jenje,
ako kaZem, da Cemo se mi sve za1oZi-ti i da Cemo i~ti zadatke
koji su u vezi sa izgradnjom zemlje postavljenj pred n..Se n&rode ;
oDJe koje nam je dao nal! uCltelf i yoda rru!rsal Tito. (Burno i dugotraj.no odobr;avamje u Clijeloj kongroonoj divol'ani.) ·
puna kursevima.
Ako budemo podi~ali kadar ~ena za rad u naSoj organizaciji
u samo,m selu, onda &e · naSe seoske org.anilzacije boi.ti ZiVa tijela i
ne. Ce se dogadati sluCajevi, da rad na selu Zivne u vrijeme kad iz
114
115
�tJce~e~···· zena .na
selu
i__ .,.
urek¢nsi~uktHi nase•····poljoprivrede
(REFERAT MARE 'NACEV:El)
-U nd~u historijskih dogadaja bprbe· naSih n&roda .za ~il_obodu
i sretan Zivqt, PetogodiSnji plan sVakako je jedan od naj;z.naCaj.
nijih._ On zna.Ci· temeljne oon:ove naSe zemlje, blagoSrtrunje· raC.n-ih
masa ..:,....; ostvarenj_e onoga, zaSto su se naSi uaro,di- borili u narodno·
oslcbodHackoj borbi.
tJ sv~tm Sudbonosnim Za narod dogad&jima, naSa Zena je na.Sla
sVOje mjesli;o· kao'_a;ktivni bo,rac u na:rod11:oj revOluciji pod rukovodstvom i na yoziv Komunisti&e ·partije. ADJtifaSistiOka fro_nta Zena,
p<Jmagala joj je da lahlle nade taj put, da se organizovanije uklj11Ci
u opCenarodn-i pokret. za_ osl,Qbodenje _zemlje, slobodu i · nezavi~no.s-t,
deinokraciju i prava radnog Corvjeka. Ta pomoC bila je naroCito znaCajna za Zenu seljanku, koja je vjeko¥ima Zivjeia·daleko od druStvenD,g Zivota, u krajnjoj bijedi d nepros.vijeCe:nosti. _
U boi"bi protiv faSi51tiCkog oku,pato!l"a, za na-cionalnu nezavis·
nost i demokratJstk11 re2'1>blik11, treba pooovno pod<vu6i znacajn11
ulogu koju s11 imale upra¥o seljanke. Ilrlto do tada, pod protivnarodni.m r~ima u stMoj Jugoslaviji, zaQstale, nepism-ime, van dru.S~
tvenog i poHtiCkog Zivota, Zene su u StohiJjaditim masama , Cinile
aktivni dio narodno-OS[obodi!ai!kog pokreta i pi,kazale do tada nevi•
de-ni samoprijegor, heroizam, &vestranu .aktivnas-t u borbi naroda.
U ov<lm mom-entu, kad je u na.Soj zemljli poCe:la izgradnja so_cij.aHzma, kad Petogodisnji plan lndllStrijalizaCije i elektrifikacije
otvara persp.ektive za podd.zanje s~la, za raz:V'oj po-lje~pri:vrede, t~eba
jasno o<kediti mj.,.to i ulogu_ seljanke u rekonstrukciji p<Jljopriv-rede, kako bi ona po-stala svijestan Cinilac i n-osilae stvaranja novog ~ivota na selu. V1idHk seljan!ke' s malog komadiCa vlastite zemlje
sa kuCe i okuCnice valja proSlriti na S·ira pirtanja privred.tnog ra;zvitka zemlje, razvoja poljoprivrede, na izgradnju SoOcijalizma, u
kome Ce se Zivot na selu ko•rjendrt:o i.zmijeniti. To zahtijeva ostvarenje . naSeg plana o- podizanju poljoprivrede, to je Zivotni interes
seljak.a uopCe, interes Zena na selu. Napredna poljoprivr-eda, potrebna tehniCka baza ka.o uslo·v imuCntJ<g i lrnlturno.g Zivota na selu,
obe2bijedit Ce mri·1ion:skim maiSama Zena j{)S puniji. i sreCniji Zivot
od ovoga k-oj1i danas imaju u· svojoj demokrat3koj zemlji kao njeni
slobodni i ravnopravni gradani.
116
_Po.loZaj Ze"ne, njeno ucesce U 6p.CedruStv'enom, politiCkom i pr~i
vrednom Zivotu zemlje ·nera_~·ct.vojno .. Su p()_vezani<:sa s?_e:Iialno :..:ekono:m.skom strukturQm zemlje·; -s p610ZajenC naZ.Odnih rria'~a:-- U -iljOJ~
z_~tg_ -~ _Z~~e"d-qbqJ;ro ·z;dn_tere~irane ~za ·priyr~n~ _na;p_red~k, ____z_a plans-j{u-p-fivredu, za_ stvaranje Cvrste----i solidne· ekoilom.Ske- osnove naSe
d:rZave u kojoj vlast i sva narodna .bogatstva: pripadaju narodu:
zivot seljanke 11 staroj Jugoslaviji bio je vjeran odraz poloZaja najSJrih masa uopCe, odraz polo-Zaja naSeg sela i Zivota ljud·i
u-njemu. -Na slici- tog· polo·Zaja, tog.Zivorta, uzaludno--bi bilo traZi.ti
neki.f svjetlijti boju. Sve :;u one tamne, veo,ma- Cesto najcmje.
Jugoslavij~_: n_ije -_bila niSta drugo nego agrafni privjesak, polu~
kolon1ija -.stranih .impedjali:sta, ·na kojem su i?P.i jeftino izvJ.aCili'-.si..
ravine i p·reko svojih eksponenata bivSih vhiS.todrZaca Jugoslavije,
koji s11 se takoder bogatili iscrpljivanjem radnika ; radnog seljastvB.,- -ne sam{) .sP•reCavali razvoj iridustxije, nego i raZvoj _zemlje
U~pce:
·
· 0 poveCanju poljoprivredne proizvodnj-e, kao jednog od materijalnih uslova za '.imuCan i kulrturan Zivot· selj-wka- u staroj Jugo.slaviji nije bilo -ni govora i ona je po prinoou Zitarica i mnogih
drugih. poljo.prinednih produkata bila uglavnom na posljednjem iii
predp<Jsljednjem mjestu 11 Evropi. Sve to se i te kako sn.Zno odra·
:?jilo na poloZaj i _
Zivot seljaka. I ako .· je ·rad-1o od »zyijezde do zvi..
jezde« seljak nije sa svoje zern.'lje dobivao ni najnuZnije za Zi~Vot,
a u.z to j-e na svojim ledim3. nosio sav teret izdrZavanja birokratskog :.parata stare J11gos,Javije, teret velikih poreza i raznih drug·ih
daZbina, teret ogromnih seljaCkih dugova.
zivotni llSlovi i k11lturni nivo naaeg seljaka l>ili su odraz teilk<>g stanja polj~rivrede i ekonomskog polozaja na selu.
·
Svu teZinu tog teSkog poloZaja najviSe je osj-eCala Zena. Kad.
citamo rijeei dT11ga Staljoina <> polozaju ruSike seljanke 11 doba carizma, Oini nam se ka.o da je rekao i za poloZaj seoske Zene U staroj J11goslaviji. »Doik ie ona bila djevojtka smatrana je za p<JsljednJ~ medu trudbenicima. Radila- je za oca, radila bez predaha, a
otac bi je joS prekoravao »Ja te hra.nim«. Kad bi se udala, ona j~
radila za muZa, radila je toliko ko-Iiko ju je on tjerao, a ipak ju
je prekor~vao: »Ja te hranim«. Zena na· se1u hila je posljednja
medu trudbenicima.«
I seosku Zenu u staroj Jugos.Iaviji, tak-oder »p-osljednju medu
trudbenicima«, uz nepriznavanje njeno-g rada, teS"ko/je pritiskivao
teret sujevjerja i predrasuda, za~talost sela u zdravstvenom po-gledu. Ona je Cesto plaCala ~ivotom praznovjer.icu da je za vrijenie
porod::ja neCastiva i s toga treha da rada na najpirljavijem mje-stu,
u staJI;- a rez-ultat shvatanja da za Zensko d1jete nije S.kola, S.to je
117
�-··:·
bilo naJJRCe ukorijenjeno. na selu, _bio je: 2,850;44_0 nepismen\h~
Cega je· svakako 90% otpadakr ria Zene. ·
,
ZiveCi vjekovhna u bdjedi · i n'eznanju naSa seo-ska Zena ~ije
mo.gla· ni da bud:e sv-ijesna sve teZine Z.i.vOta_-neproswjeCenosti i pTa~
zriOVjerica, ·vjet·ujuCi d~ je on jednom za -svagda dat.- _
Kad su se naSi narodi digl1i na ustanak protiv fa.Sis.tiCkih ?'kupat-ora, za svoju naciona,lnu ne2av~s-nost, borili s-u se i protiv teSk·og
ZiVota kojim su Zivjeli prije rata~
U oslobodlila.Ckom ra:tu narod je uzeo vla,st u svo.je ruke, i pod
rukovo.df,tvom,. KomunistiOke pa·rlije i dru,ga Tit a, bo,rbom stvorio
s;ve preduslove za .izgradnju norvog· druStvenog poretka, za,'--izgradnju
so.cijalizma, za novi Zivof na-roda Jugoslavije.
U borbi .Za taj no;v1i Z.ivot naSa seljan:ka naSla je-svof·put, :ona
je ma:sovno njdm stwpala, -o-n ju je iz kuCe, iz Vjekovnog· m;raka vo-dio
u bo1lji Zivot .i sretniju buduCnost. Taj put ,sretnije buduC-nosti za:
koju su -date besrorajne Z·rtve, postaje -&Jakim dano.m sve S.iri; gtana
se i doseZe do posljednjeg sela.
VeC u prvim danima na-kon os~.obodenja seljaStvo je osjetilo
brigu srv-oj:e narrodne vlasti. Agratna reforma dala je seljacima
zemlju za kojom su oni vje~ov·i•ma Zedali. U na5oj zemlji pobijed•io
je pr.i:rucip: zemlja pr:ipada. mtome tk{) je 'obraduje. .
Narodna vlast je wojom :polirtilkom sta.bilizacije cijena s-iste·
·mom snabdijevanja, borbom pro_tiv S:p-ekulacije omoguCUa da narod,
u dvjema suhim g-odinama pos·lije rata, dobije hlj.eb.
Radi obezbjedenja ~jemena i pod-izanja stoCarstva u •onim krajevi-ma gdje je ono u toiku rata stradalo, drZaVa je stvarala sjemen.l
i ·s.toCni fond. Date su,, -osim toga, z:Datne s.ume novca i gradevinski
matedj al za podizanje ·Oiput=A:oSenih seoskih n&selja:-.
Ali teSke -posljedice Z!O!ostalosti polJop:rivrede· u staroj Jug~
slavij{ i pu.stoSenje okq.patora -za yrijeme rata j,oS uvijek se jako
odr.aZava · na stanju naSe poljo~;:r.ivrede, pOiloZaju sela, na Zivotu
seljaka.
_
Petogo-d-i.Snji plan,, koji znaCi prQcvat naSe zemJ.je uop:Ce, znaCi
i za po·ljoprivredu, za selo nov put razvitika i nwpretka. Kad se ve3
vlast i osno·vne privredne po~Zici}e nalaze u rukama naroda, onda
je podizanje polj,opr.ivredne vrodukcije, poveCanje plodnosti zemlje
jedan o.d osnovnih uslova im-uCnijeg, kulturnijeg Zivota na selu.
Petogod·iSnj1i plan pred'Vida da se prino,s po h-ektaru· bijelih
Zitar:ca u odno:su na 1939. g-odinu po'VeCa za 15%, kukuru·za 20%
i industTijskog bilja od 8-30%. Ali to se ne moZe pD·stiCi stai'im
naCinom abrade, zato ·su potrebne poljo:p-rivredne maSdne, umjetna
gnojiva. PetogocLi.Snj1i plan pos~avlja rijeSenje toga pitanj.a. U 1951..
godini mi moxamo imati preko dva puta viSe tra:Mo-rskih plugmra
no Sto ima-mo danas·, viSe olko 240.000 zapreZnih plugova, preko
118
60.000 sijacica, preko 2.500 Z.,tetica, vJse .. oko. 8.000. veza.Cica, vise
o~o 220 kombaj na, viSe -oko .700 kos·Hica, _is to -toliko vrSalica, viSe
oko 14.000 trijera i oko 70.000 Bjeekalica. Da bi se sve to proizvelo, potrebne su nam fabnike · polj-a:prirvrednih maS-ina fabrike
umjetilih gnojiva. Industrijali2acija zemlje je dailde ,; b~ re!ron. strukcije po!joprivrede. A da bi se industrijalizacija uspjei!no Za·
vrSila, potrebno je unapredenje poljopnivrede, cijela rekons-trwkcija.,
li!kvidacija zaosta.ph metoda obr.ade. Te dvije stvar:i nerazdvojuo
su povezane.
·
Socija~-isbiCtki · razvoj naSe zemlje uk1oni.t Ce vjekovne suprot..·
nosti .izmedu gu-ada i sela. Grad ne Ce bi-ti viSe centar iz lrojeg ka·
pita!isW\k~ gulikoZ., vrlle e'k"!Ploataciju i osiroma.Senje seljai(tva,
prou~rokuJu nazadovanje poljopriv·rede. Naii grad danas, gdje rad·
nici u fabr.ikama pod-iZu industrJju i _stvaraju ta!ko osnov za pre..
p<rrod cijele zemlje, za padlizanje poljopriV1rede pa:moCi Ce sel}aku
da izide iz zaostal-osti i bijede. Indus-trijalizadija i elektrifilkacij_a
poddCi Ce tehniOki nivo obrade zemlje.
,
Tra®tori i poljoprivredne ma.Sine uopC.e, koje Ce p01kretatd elek·
triCna energija, iazne radionice, fabri•ke Za preractivanje poljop-r·i ..
vr-ednih proizvoda, promijenit Ce i2Jg.led sela. No.v 11ik .dobit Ce naSa
sela, nov Ce postati Co:vjek u njdma. Sa. vremena drvene ralice -i
muC~o? tavorenja na CestQ gladnom,.:l~omadiCu zernlje, naS seljak
prelazi 1,1 novo doba poljopri<vredne maSine, umjetnog gnojdva, u
doba imuCnijeg, ljepSeg Zivota.' Taj put vOOi i seljank.u u .&vijestan
Zivo-t pun p:rdznanja njenog rada, u Z.ivot Sk.q.la, prosvjeCi-vanja,
Zli¥ot poro<1iJiSta, lijeCniOkih savjeta i pom.oCi - Zivot, Ciji su os..
nov.i veC Cvrs~to pos-tavljeni u naSoj zemJH odmah po oslobodenju,
aJi koji Ce po.stati joS ~i-ri i d,ost111pniji mi1Lionima kad pregnu svim
svojim snagama na izgrad!llju roaterija.Jmih uslova nove pvivxede,
nove poljop!livrede.
Materijalni uslovi za razVoj no:vog Zi.vD'ta na selu znaCe: ma~
Sine na polju, elektriika, rekon&'bruatcija poljopriVrede. Treba, znaCi
postati bo-rac za _:taj svijetao Zivo.t u naprednom ktdturnom selu,
svdjestan .i aktivni horae za ostvarenje Peto-godiS-njeg plana u po·
!jo:privredi.
Kako d,a se pa.vedu milionske mase seljaStva u toj 01·ganizi ..
rauoj i akti-vnoj borbd za rekonstrukciju poljaprivrede, borbi koja
je neopllodni u.slov da se Petogod'snji plan na po!ju poljO:privrede
izv.rSi, da se Sto b:tie i organizo~ariije uvedu sve mjere nuZne za
njenu rekonstrukciju?
Zadruge su te moCne ekonomske -organizacije, p.reko kojih Ce
najuspjei!nije moci da se provede reikonstrokcija po!jopl,;vrede.
1
Bitna gazdinstva na selu nisu u stanju da pojedinacno upotreblj av~ju maSine, da uvode no:ve agrotehniCke mjere. Ud.ruZeni u za-
119
�d~.Ug~nia ~~ijaci 6~ .mo6i uspJesno
·a.a
se koriste_ maSinama,mij_en~ -na~Cne metod~. obr~de_ zemtje, lakSe-__ dobijajp.
priv-red~P.- struCnjakc:t, _kori'<e~ se _
iSkustvima sa naS1h. ruoza.vn.m
!joprivrednih imanja i t, d. .. .
·
·
· ·.• ~ ·
. _,Jedino -preko zadruga poljoJlr-iyreda mo~e. da se . '·PO::Veze sa_ !3>.P'"
cijalistiCkom industr,ijom time sto ce seljak preko njih prodavatl
svoje pro~izvode i dob~vati razne alatke za obradivanje ~olj~.i o~tale
(poljoprivredne) potrebne fudustrU&ke pro.dukte, N a taJ ll":em ce se
ljudi i na selu, i u gradu osloboditi raznih eks.p~oa~ato~1h el~e 4
na~ta, kojj u razmjeni industr.ijskih i poljoprivredmh prm_z:voda_ :-Is~
koriscavaju i se!jaka i radnog covjeka u gradu. Eto taka s.e p~tem
zaWuga · 1,1aJibolje uskta·duje individualni interes _
seljaStva. sa --I~te 4
r-esom so"cijaListi-Cke izgra-dnje naSe zemlje
Ra:zvroj zemlj.o-rad-niCkog zadrugarbtva imat Ce veoma. vaZne
poUtiCke posljedice. On Ce, kako -smo vLdjeli •. povez.ivati pr1;r~e
sn.age naSeg sela i seljaStva sa· _
opCe narodn11m d~~ro~, ~rzavn.nn
sektor-oon prdvred-e, ono Ce uklanjati po-stepeno ran·IJU VJek~vnu. su~
protnost izmedu gra-da i sela, stalno ·uCvrS6ivati savez ,rad:nilka 1 s~~
ljaka, radnih gradana i narodne intelige:_nc~je u _ N arodru fr~nt ;.
jacati ekonomsku bazu tug jedlinmva. RazvoJem zadrugarstva Jai\a"
Ce dalje op-Ca ·ruoga seljaStva u naSoj_ privred.i, jer preko za_druga,
_/~oje na ovaj iii onaj naCin pove.zuju poje{linaC.na s~osk~ gazdms~v~,
stvara se veCa moguCnost za planiranje u pQilj-o'pr-Ivredi, za uspJe~~
nije· SIProvodenje sjetvenog plana, p-lana o pove·Ca-nju 1prinosa. zemlJe.
po hektaru, planru. razvitika st-oCars.tva,-provadanja otkupa ~- t ..d.
Za razlilku od stare Jugoolavije u · k.aj-oj selj,aStvo lliJe 1malo
~ikakve moguCnos.ti da utiCe na pr.ivrednu pollitiku, ono s~-da-; _preko
zadru~a·, na osnovu plana maZe da rtJ.kovo·di razvojem polJoprivrede
na svom podruCju, da bu-de: nosila-c njenog raz-vitka.
VeC og.rorona a:k.tivnost S·irom zemlje u izvrS.enj'u plan-ova· N~
rodnoo- fronta i 1-okalnim akoijama na unapred.enju sela, pokazuJe
spre~ost seljaStva, prekaljenog u NOB-i. da pri~vati s.v_e mje~~·
sve ono no;vo, nuZno za obnavu i izgradnJu zemlJe. ~tollko pr~~e
on-o Ce prihvatiti i ove joB Sire II'!-jere za stvaranje. s,ohdne eko-nom.ffite osnove u rek:onstruikoij.i poljo-privrede, za Sto Je ono krvno za~
·il1J1:ere:si.rallo.
·
!deja zadJruZnog o1"'ganirzo;vanja bliska je naSem narodu. Zadru~
o-arstvo na ovaj ili onaj naCin obuhvaCa tri Cetvrtine naSeg stan-ov·
~i·Stva. Ono j-e do danas bilo ozbiljna podrSka narod-noj vlasti, kako
u borbi : protiv raznih Spekulantskih elemenata, naroCito u oblasti
trgovine, taka i u savladivanju raznih priv:rednih t~~o-Ca, koje su
se pojavile kao p<>sljedica rata. Uzmimo Jedan grl~J~r: .
•
Malo planinsko selo Lazal"opo-lje u Makedol11Jl z,Iv~-e-lo Je ~uc~
nim zi'lotom peca]bara. Dok su rome'"- daleko od lmca zarad1vall
4
120
svoj gorki ~ljeb, Zene 5u predenjem _vune, za dv.a, tri seoska boga·
ta-sa, '.f.eSk-o:- z-rvotar~re,~-jedVa- -.jshranjiVa.Ie·;_·djecti_/.DanaS je' tt)· -di-Ugac:ij~~·-~selfoci. :· su·::·se -:orgariiiiralf --u - radnu··_ Z8.drugU_;-··:njih6V_--ZiVdt~_ se
izrllijeriiq. -·z:a-druga posjedtuje -kolektivn6 -radion-ice za izradu'- cv<m.a
i doma.Seg sukna, ima svoju elektri.Cnu centtalu,-- koja-- poikrece · p.iranu'-1 sfO-lirSku radionlcu za Izrad-u i'azboja i na:ffijeStaja. Zadruga
ima'-SVofu ·CitaonicU;. biblioteku, svoju·· fol:kloiriri ·grupu, zida -vec--za~
a-rUZni- doro,- S:· ove -godine· Ce poCeti- s·a· podizanjenl roOderne-·radionice za -tk~mj:e Ci-lima i- p'odiz3.njeiil djeCjeg -obdaniSta. 'SeljaCi. u toin
sehi.'-rifetkp 5-u :imali -po koje grlo sitoke; a- zad.ruga danas i-rria oko
· 1.800·=-krava i ·Ovaca. Umjesto uske lrozje staze, u Selo danas -ViOdi
~ii'oka ·cesta kojom zadlru!ni ka'mioni odvo.Ze u gi"ad zadi-uZne pro•
iZVode, a do:Voze iz grada _sVe Sto je zadruga-rima potrebno. Selj'aCi
iz Lazaro-polja- ne odlaze viSe. u peCalbu, Zene- ne ·j_)redu za osk.udan
k.omadiC. .kruha. J edne, u poljoprivrednim~ a druge u · Cilimarskim
br-igadarha4 dobijaju- nadnice prema :svom radu~ a nijedna od njih
nije v,:se nepisrilen~. Dvije su u upravi zadruge.
Zivo-t i rad. u i'adruzd priv-laCi i selj ake· iz okolnih sela, zad-ruga -je· · pO.&tala centar, koji na zadruZnoj osnovi unapreduje Cilimaistvo i tk8.nje domaCeg slikna i u o~kolni-m selima.
Nov· Zivot· kojim- danas Zive Lazaro-poljke osjetile su' i di'uge
Zene u sliCnim,_ a ·naroCi to u radnim zadrugama.
Lepa~ Man-0-vSika zad,rugarka iz fadne zadruge »Crveni prole·
ter<~ lmala je u proSloj g.odini 270 nadnica. Pred njom je po broju
nadnica bio samo jedan zadrugar. Ona je postavljenu normu pravazilazila_za 30Q% i osim ono-ga Sto je dobila u·svojoj baSti,_p:r-ihodi.
njeno·g rada na zadruZnim p-olj:Ina don.ijeli su joj -35.000 Din.
I ako ovak.ve radne zadruge kao Lazaropoljska kod nas·
joS n:Lsu mnogobrojne, i aka primjer Le.pe lVIanevske nije -veoma
masovanl ipak sve to dokazuje svim naSim seljacima da su zadruge
najrazliCitijih · tipova, one moCne ekonomske organizacije,_ koje Ce
jedino moCi uzeti na sebe i uspjeSno rijeSiti sve probleme podizanja ,._,
polj·oprivred.e i stvaranja novog sela.
»Ali zadrugarstv-o Ce moCi sai:no oilda da vrSi ulogu, koja mu
je u naSem siotemu odredena, ako ono zaista i u p.runoj mje-ri postane stvar samih seljaCk-ih-masa, i aka se bude razvijalo u skladu
s podizanjem svijesti tih masa<<" (Kardelj). Bez aktivnog i svijesnog
uCeSCa seljaka nema U51pjeSnog razv:oja zadruga;rstva. Svijesnom i
aktivnom djelatnoSCu seljaka, njegovim rukama, izvrS~t Ce se i pJ~
dizanje i' unapredenje poljopr:ivrede.
Zato Narodni front vrS.i danas, mobiliza-ciju ·najSir:h masa na
unapredenju poljoprivrede, jaCanju i razvijanju zadrugarstva, po-stavlja ,kao osnovno pitanje svoje djelatnosti na selu.
121
�Ilo toga osnovnog zadatka Naro<lnog f.ronta izlazi i
zadatak- naSe- organizacije na selu:· mobilizirati Zene seljaD.ke ·da ·po-·· _.
strum aktivna snaga , u unapredenju poljoprivrllde i razvoja zadru•. '
glllrstva.
Nije potrebno ni na.gla.Savati· da je ·tu neophodan uporan rad,
mnogo smiSljeniji, mnogo organi,zo.vaillj1i, nego do sada. AF2-a treba··
taCno- da S31gleda u1ogu Zene na selu i njeno mjesto u stvara.nju .novog sela, podizanj.u napredne ,i mod-erne poljop:dvrede i pomogne
seos.koj Zeni da i o.na postane bora:c .za novo selo i nov Zlivot u. nje ..
mu. Da bi- zato naSLi najpraYilnije puteve i najbolje naCine treba
joS jednom nil.glasiti ono Cime smo se mi i do sada -rukovodili u
naSem _radu sa :Zenama, naime da na podizanje svijesti Zena ne
mOZe n:Sta taka uticati kao uCeSCe u o•pCe privrednom Zivotu zemlje,
Sta za Z.enu na selu znaCii, u~eSCe u ostvarenju PetogodiSnjeg plana
u poljoprivredi, u- stvaranju i ra~oj11 zadruZnih organizacija. I zato
je ·naS -prvi zadatak da Si,roko, mnOgo dublje nego do sada postavimo p.itanje fliktiviziranja seoske Zene u opCem ra:z.VIitku poljopri*
vrede i zadruga:r.S.tva.
Veliki broj Zena se veC na1azi· u zadrugama, Sto je ve1iki us..
pjeh kad se zna da prije rata one nisu mo,gle da budu njdhovi clanovi, ali se ponegdje joS uvijek zad.rZalo shvatanje, da u-. zadrugu
moZe iCi samo glava porodice, da drugima, naroCito Z.enama to nije
Potrebno, da one _to ne mo-gu. I zato je prvi ko~rak uvlaCenje se~
ljanki u zadruZni Zivot - njiho:vo masovno ulaZenje u zadruge,
upisi.vanje u zadruZne -organizacije,
· I za,to naSi 'Od!bori kotarski i seo.ski, moraju voditi raCuna o
upis.ivanju za ZS:drugu svake Zane, S'\fakoj priCi, s¥akoj o•bjasniti i
!icnu ko-rist koju ce imati aiko postane clan zadruge. Us;pjehe rada
naSe organizacije na selu u: o'voj drugOj planskoj godJni mjerlt
Cemo i po tome ko1iko je Zena uSlo u zadruge; koliko od njih su
pootale akt.ivne zad:rogarke.
:Mi smo veC imaili sluC3.jeva, --kao na primjer, u Hrvatskoj i
· '~>Ma1kedonij1i da _su se Zene. i &ia.me, u.z ·pom.Q·C na.Sih Glavnih odJbora.
udruZivale, da~ bi Sto uspjeSnije ra2.<Vlij,ale kuCnu rad·inost, kori.IS>tile
se raZJbojem s brzim Cunikom, noZn_om preslioom koju su zajedni6ki
·na:bavile. Takovu in1icijativu treba Prenositi i u druge na,Se krajeve,
podstrekavati je i razVijati, po:vezivati je uz zadruge.
U ovom radu na privlaCenju Z-ena u zadruge mi m:oram.o imati
u vid:u Cinjenicu da _su selj aCke mase naj'Podio~nije padanju pod
uticaj _raznim klevetama o tome ka:ko zadru.ge znaCe oduzimanje
njihove zem1je, ruSenje porodice -itd. A ako .za seljaka uopCe va~i
da se veoma teSko ·navikava na novo, o-nda se to drvostruko moZC
kaza:ti za seos-ku Zenu, a kad se joS zna koHko je ranije ropski 1
neprosvjeCen Z-ivot opteretio Zene zaostalim shvatanjima, predra··
122
suda:ma; vradbbinama-, · onda· se .ne mogli .ni · sa.gledati znaCajne po~
sljedice ~-koje -Ce o.vako organizir.ani_ p-tivrednL-i -zadruZll-i Zivot na
seht -imatt, u.· po.gledu daljeg pD(}svje6ivanja seo~te Zene. ·vee sada,
zahvaljujuCi aktivnom uCeSCu Z-ene se1janke u drUStvenom i poHtiC:Iwm: Zivo.tu u ustanku, u obno.vi zemlje i privrede, mase selja0kih
Zeria p-osfale su ·.svjesne Cinjenice da Covjek. moZe ne samo utic~ti
na to hoCe li mu buduCnost biti ·ovakva ili onakva; veC da je on
gr.4di sv.ojim--rukama. Materijalni u5lovi -~te bolje ·buduCnosti. na s_elu
__:;. obrada Zemlje __,.. -ne zavisi Od elementarnih -sua prirod-e. MaSine
i .agrotehniCike mjere Cine Cudes.a u poveCanju plodnoSiti zemlje.
vidik.' se1janke, kroz aktivno uCeSCe u zadrugarStvu, kak..o sm.O veC
rekli proSirit Ce se na c.io razvo.j naSe zem1je i joS je viSe uvjerit~
da taj razvoj Cini iljen Zivot ljepSim i kulturnijim, da ·na tom ra.t;·voj-J treba kao rezulta t njihove sve vece aktivnosti u zadru.Znorp
Zivotu i .radu, uCriniti · da one postanu ona napredna snaga, koj a se
bovi p-rotiv zaoS:talo~ti, a za no:ve naCine ra.da; savremene metode
obrade zemlje, da Zene, veC prema svojim spos,obnostima, staju i
na Celo. raznih za:druZnih. org~fnizacij.a.
Kroz a,ktiviz.iranje Zena u zadrugarstv11 mi Cemo- postizavatl
krupne uspjehe u vezi s joS svestranij.im_ uCeSCem seoske Zene 11
o·pCe:.drnSrtveno~poi:itiCkom Zivotu zemlje, jer zadJrugarstvo n.ema
5.anio \re{)[lla vaZan: ekonorns:ki nego .i p.olitiCki znaCaj, ono j-e oruZje narodne demok-tacije i sredstvo j8.Canja ekonomsike baze za joS
CvrSCi savez radnih masa grada i sels. u Narodnom frontu. Kroz
akti.viziranje seo-sikih Zen a u zad.rugama naSa ·organiz.acija moCi.. 6-a_
tako da dade najb6Iju pomoC Narodnom frontu u joS jaCe.m okuplja~
nju u njene r_edove ~ena na selu, da hi one postale joB /odaniji borci
za stvaranje< programa .Narodnog fronta. I nikakve klevete Spekulailata na ~lu, nikakvi pokuSajli S.tetoCinskog rada kojj Ce .se m·oZda
pojaviti tu i tamo, ne 5miju naCi podrMru kod Zena u Ciju je svijest
dubokO prodrlo uvjerenje da je ova v1ast njih-ova, jer hiljadite mase
seljallki uCestv.uju u i~radnji vlastite drZave.
Aktiviziranje u zadrugama joS viSe Ce privla.Ci.ti Zene na rje- ·
Savanje &vih · proiblema koje · postav:lja narodna v1ast, z.a sprovodenje
svih njenih mjera, jer razvo.j zadrugarstva zahtijeva velik.u podrSku
i PomoC narodne Vla&ti. »Zad11-uge Ce biti ustvari Skola, koja Ce uC'iti
selja.ka upravljanju drZavom. Zadl-uge Ce postati centar u kojima
te se srti-cati sav pr.ivredni Zivot sela, sav-~rad na njihovom podizanju. Razvoj zadruga kod. nas Ce iCi u pravcu ujedinjavanja razn.ih
tipova zadru.ga u jed,inslven tip·· osnovne zemljo:radn.iCike zadruge
koja bi ujedinjavala u sebi .sve grane privredne djelatnosti na se:lu.«
(Kardelj).
Zadatak je naSe organizacije da pomogne Narodnom frontu,
narodn9j vla-sti i zadruZnim· organi•ma, da nijedna Zena ne ostane
123
�·van··toga· ·c·entra-:·---"--za&uge. -.T· ·sa.mo :kada- ne-. bf-'uCestVo_v_ale u·. ·
gam a, Z8ne··bi -_-p.ue- ·koCnica:.tog r.azv'itka;- jer je ·an-- usroV-ljeri ·uceSCenf
najSirih- ma-sa _zad-rugata, naj.SiTih maSa'- selja'ka --u 'UprS.Vljanju i
sv.akodnevnom -radU· zadruga.. Z·adruge- Ce za ._Zerie- biti;· velika. Skola,
·cunkom··u tim radionicama··i--dn.igo, _Zei1e treba- da pOsVete riajveCU
tOrske · sj)osobnoSti, pronalaze& noVe: .oblike li:ri.apredehja· :petjO.pti~
vrede, ·nov·e oblike Zivota i. rada na selu. Ti~obliei postajat .ce· sve
raznov1·snijli, jer Ce u razvitku zadrug,a vrlo brzo doCi' ·do krU:pnih
zadataka kao Sto je maSinizacija, stvaranje raznbvrsnih zadru.Znih 1
radio:nica·, organizovanje bo!-be protiv zaosta1ih- metoda :_obra~~
zemlje v-rlo brzo Ce doCi do uvodenja novih- agrotehniOkih rojera
itd. o'snivanju zadruZnih radio-nica, pekara, radionica i lokalnih
preduzeCa za P'reradivanje i konzerviranje vo-Ca, zadruZnih mljeka{a, peradarnica, s.usn:ca, najrazno:vrsnijih_ radionica: tkaCk~h,
Cilimarskih i drug.ih vrsta kuCne radinosti, uvodenja razboja s bJ7-llll
Cunkom u tim radionicama i drugo; Ze:rle tre-ba di posvete najveCu
· bdgu, jer Ce to baS za njih blti od nato<'.ite· vaZ:nosti u podiz·anju
'"nj1ihovog Zivotnog s.tandarda,· a to znaCi stvaQ'anje novih uslova z~
njihov Zivot i moguCnost da koriste sva prava -koja -im je obez.
bijedila demokratska drZava. ImuC:n.iji .z:vOt, maSini-zacija poljoprl·
vrede kao i mnog"~ih poslova koje seljanka obnavlja oko kUCe naj.
~;astarjelijim metodama, ~stvorit Ce us-love i dati viSe vremena .za
brigu o uredenju kuCe, 1iCnoj higijeni, boljem pr-Lpremanju hrane,
zdravij-oj ishrani dj&ce, nj-iho.voj veCoj njezi. Napredn.e j imuCne
zadruge imat Ce viSe moguCnosti da svoj1im Clanovima o·siguraju
veCu lijeCniCku pomoC, da urede svoje imbulante itd. ·Sirom per·
e.:pektivom o razvitku novog Zivota_ na selu, sa znanj-em da njena
sudbiria ovisi o razvoju C~tavog naSe.g, a uz to i lokalnog pr-ivrednoi Zivota, selj.anka Ce p-ostati ana na-predna s.naga koja Ce uticati
na razvoj zadruga i pomoCi da one posta-nu mo.Cn-e ekonomske orga·
nizacije, sposobile da selo iz z.aostalosti vode u nov napredan Z.iv~t,
ona Ce postati borac prot:v svih Stetnih elemenata u selu, razmh
Spekulanata i-eksploatatora, koji bi htjeli da zadruge uvuku u razne·
Spekulaittske organizacije .i na njih utroSe dobit zadruge umjesto
da ana utroSi u produktivne svrl;te same zadruge u kovist r-adnog
seljaStva, za podizanje zadruZnih do-mova. gradnju kuCa, do-mova
kulture, ambulanti, djeCjih ustanova itd. Zadata.k je naSe organir..a~
cij'~- da s.istematski tumaCi Zenama J)a selu da su ti S.tetni elementi
na ~elu ia u za.drugama - i oni .koji govore prot!v zadruga i oni
kojri terL.e da uvuku zadruge u nizne Spekulacije - nosioci ka.pita·
listiCke t-endencije u razvoju zadrugarstva i ~ato protiv -njih i 2ene
zadrugarke treba da vod.e stalnu borbu; Rlzumije se, uspjeh te
- borbe zavisi od omasovljenja zadruga, 00 demokratskog upravljanja
u nj.oj, jer Ce samo tako .moCi zadrugari- dn na vrijeme uklone· i!z
124
:romuge sve n,.;prlijatelje njenog l'azv<itlro j w. se dosljedno bore .. za
napredne· oblike·· naC-ina :up,ra:vljanja ·i.·l'!ada· .-u ..-zadrugama • .-.: ·: ,_-,_, _.
· -~ne:-na selu_- kao aktivni zadrugari :tre]:>a.-·da svo.je_- proiZyQde
prodaju pr.eko zadruga, i pomognru talfo pravilnom organiz.iranju
prom eta iooustrij~loih. i poljoprivrednih produkata ne samo . kao
uslovu za oh?l!>bjedenje in~ustrije sirovinama i radnih !judi u gradu
Z.ivo.tnim :namii'nicama, nego i kao ·uslovu ·za -pod,strek raz.vqja .poljoi)rivredne p_roizvodnje. T.i-ine Ce ana doprin.i.jeti Hkvi-ciiranju raz~
nih- Sp_e!kulanata na selu i u gradu koji tu i tamo nastoj.e da oroetu
pravilnu ra1zmjenu industrij!skih i poljoprivrednih produkata i koji
S-pekuliraju ·na raCun r~dn1ih -masa grada i sela.·
·Y.·
U ve:z.i sa :s:vim ov.im e;adaCima naS~g rada: na selu znaCaj- kul~
t-u.i'no prosvetnog rada medu seookim Zena.ma po.staje joS veC.i,_. jer
neprosvijeCena -seljanka ne- moZe postati aktivni borac protiv za·
o·stal!Qsti na -selu, ne moZe i.mati pel-spektivu i biti uvjerella. u ko~
r-isilost i nuZnos-t nov.ih metoda obrade zemlje, ne maZe prihvatiti
no.ve oblike cjelokupnog privfednog Zivota na selu.
.
NaSa oxganizacija je u svom radu na prosvjeCiiVanju seljank·i
postigJa.do sad vidne rezultate. Svakako da je rezultat njen<>g rada
naroCito posebnog rada -medu Zenam.a, to, S1o je kako 2namo veliki
broj seljan.ki nauC.ilo -citati i pisati.
Osim ana:lfabetski.h teCajeva· kao osnovne ,forme ·prosvjeCiva~
nj a naSe organizacije ou -i do sad sasyim pravi1TI.o uoCavale i po·
stav1jale piitanje prosvjeCivanja mnogo Sire, .naroCito· u vezt s uce . .
SCetrn 'seljanke u i·zvrSenju PetogodiSnjeg plana. Zato su ekono-m ..
sk·01 n prosvjeCivanJu zena putem. raznih kurseva i.z poljoprivred-e,
I
stoCarstva, povrtljarSJtva, pCel.arstva ·i' drugih naSe organizacije po..
sveCiVale veliku paZnju i imale u tome znatuih uspj-eha. Mi smo
&tvarali .i aktive Z~na za unapredenje s-vih tih pri<Vrednih- grana na
selu, i ta:ko uopCe nastojaJ:i da na.S kalturno·pfOsvjetni· rad pove7'
Zem~ s·, pitanjem struCnog i ekonomkog odgoja seoske Z.ene, znajuCi
kolilw mno-go stvari · za i.zvrSenje plana u polj!()privredi ovisi o Zeni
na selu, ko1iko j-e ona vaZan faktor za unapredenje poljo:privrede
i :pojaCanje prin-osa s naSih polja. Time Ce naS kulturrio pi-osvje:tni
rad na selu dObiti o:dredenu i konk.retnu sadrZinU, imajuCi jasan
somjer Sto brZe.g tehniCkog i kil1turnog podizanja sela, time Ce on
is:puniti svoj zadata¥: uCiniti naime, da seo'Skoj' Zeni postane jasnija nj·ena uloga i zadaci u unapredenju poljoprivrede.
Kulturno prd.svjetni r~d ne treba prema tome, da teCe mimo
za-druZnog Zivota, nego da s.e razvija u zadrugarila, jer kako kaZe
drug Kardelj »bas zadruge treba da budu jedna od najvaznijih pro-
125
�'
''·
(
S¥jet;alih· ognjJi>ta na se1u, ·Kulwrno pmsvjetni rad -na ~ selu, ,.
(ki).ji je ·v·rlo .Cesto:-neaisferilat&k.i:,· sluC_ajan i bez plana, dobit ce-kroz
zadrngu kon.kretnu sadriinu i· praiktiean cilj: pomooi llaSem se!Jaku
kalko bi postajao sve svjesniji gxaditelj.
PI"UZanju ;;nanja iz oblasti poijOij)rivrede, Narodni front i ove
njegove organizacije us:mjerit Ce svoju prosvjetnu djelatnost na·~ ·
se1u. Or:ganizacije Narodnog ·fron:ta vee- preuzimaju Sistematsk;ije
forme- rada- .u tom pra.vcu. Narodni front Srbije, na pri!lnjer; u c,i... -lju Upoznavanja seljaka proievodaCa s najvaZnij:im nljerama: koje ·
tre~Y,!. da provedu za sto uspjei!nije sprovodenje zadataika PetogodHJnjeg plana u oblasti poljopr-ivrede, u saradnji &a Mdnistar.stvom
poljoprivrede i vezom zemljoraduiCkih . zadruga, organizovao je
sellliru>re po najnovijim pitanjima polj<iprivredne proizvodnje. U
kotarske aktive predavaca za ove seminare ulazi i odbornica AF!ii-a
i naSi od!bori treba da povedu ra.Cuna, o. torile da u tim aktivima
budu najadttivnije Zene sa sela, koje Ce znati da prenesu na selo
ooo Sto su nauCile i da mobiliSu seoslke Zene na s.provodenju po-stawjenih mdera. Sigurno j~, da ·ee ·ove i ovaaoo sldene forme orga·
nizi:rati Narodni front i 'U d.rugrlm :nafodnim republ:ikama, pri Cem:u
i.reba da .ima najvebu. ,podrSiku naSa organizacija.
Mjera. za uruwfedenje .po1joprivrede, Cijem Ce &provodenju Na~
rodnd front UBI!lljeriti forme svog prosvjetnog rada izlaze iz .zada·
taika Petogodisnj eg plana u poljopriNredi. Oaim prooir~nja sjetve·
nih povr!ina i poveCanja prinosa Zitarica i indl.l&trijskog· bi~ja, pl~,~
medu ootalim !Predv-ida na pri.mjer »Povisiti proizv<>ilnj111 lllllijeka po
kiraVi na 200 Jitara, poveCati !pllinQs vun_e po ovei na 80%, a· teZinu
za ~0% uvodenjem n<>vih rasa - b<>ijom ishranom i boljom njegom.
J;loveCati :;.a 5 godina pro·izVodnju glavnih stoCnih proizv·oda i pre~
maSiti predratnu proizvodnju masti, mlijeka, vune i ,ko!e. Organizovati Sto veCu primjenu- veterinarskO~sanitet.Bkih mjera. (Zakon o
Petogod;snjem planu). U vo<larstvu na pr. treba boljom njegom,
obradom, masovnim suzbij.anjem bolesti i S-tetoCina drugim mje~
r~ poveeatLprinos voeaka po stablu. (1z zakona o Petogodis·
njem planu).
Jasno je da je za sprovod:enje tih planskih zadataika u po·
lj<iprivredi nuZ!lo i ekonomS>ko -prosvjeeivanje seljaka, ekonomsko
prosvjeCivanje Zena na selu, jer u sprovodenj.u ti.h. i sliCnih zada·
taka one mogn j S'lakaaro ce odigra,l;:i znaeajnu UlOgU, posto -stl to
sve grane ko-j-ima se Zene uglavn-om i bave. No zato je potrebno da
seljanka prekine .sa ondm »pleti 'kotac kako ti i otac«, zato je poa
treban u.p-0-r-ni, sistemrutski prosvjetni rad u pra·vcu njenog. prD<svjea
Civanja uopS-te, o:slobod-enje od sujeverja, od uvjerenja koja se
iSti•1a veC gase - da veCi urod -na polju ovis·,i o naS.im s.il.aiil.a i
sliCno, potreban je posebno, rad na njenom eik_onolllJSlk-om odgoju.
126
Da. . Ce:oo.o .mi _uspjeti. u· tom .
.!tvem _radu medu Zena-ma a.Qk~z
je ogromno u~ei!ceseoskih zena cu' Narodn<M>Slobodia,.i\koj \orb;·
izgradl1:ii ~aye, njiho.va odanost · narodnoj y:(asti, .dokaz je medu
ostalim i. to sto su mnoge seljanke posle vee putem. uvodenja na:
prednih metoda .. u poljoprivredi, st<> su na brojnim tecajevima po·
kazale· _za to mno,go interesa, Sto su pronalaz.ile najraznovl'lsnije
naCine-_u _p_oQ.izanj~ sitnih -grana pxivrede na se1u S.to _ su. vOO kao
Mar.a DiLberoviC u Bosni _koja je uzgojila sjeme S~toredne pSenice
iii Saveta PribiC ill> sela Stepariov.iCeva u Baekoj,, koja je nagradena zato sto je' po jutru dobila prekt> 20 tovara pSenice, a <>bicno
se · dobije 10~12, postale novatori u poljoprivredi. NaS. zena na
selJJ. bee: ~umnje _Ce po-Ci putem. svojih predhodnica jz Sovjetsatog
Save2a_, _pute:rp., _
syima nama joS iz te&kih .za na.rs, predrat.nih vremena
pozn&tim .Pai'ieAngeline, sestara Vi,nogradovih, Maml;ja'kat i drnglh..
*
Pokrebno je da poilvucemo joil neke od vainijih zada taka naSrih na &e1u.
D~adaSnji rad na iz.vrSenju lo\kaJnih plano.va· Na.todnog fron~
ta mo!'am.o oa,ganizirati- joB Sire i bolje, jer u.pravo ti planovi Su
dio veliikog posla na una-predenju se1a~ _koje Ce se_ kroz zadruge i uz
S-iru savremena tehniCku ba;zu sve ja-<Se podizati.
Razv;oj pojedlim;ih gJl'ana seosike pr.ivrede kao Sto su na p-r. pera~
dar-stvo, ·mljekal'Stv<>, pcelaDstvo u okviru pojedinacn.ih seoskih
gazdirustava, pomoC seosk.oj Zeni da ih una.preduje, vOOllla je vaZan
zadatak llaSe organizacije.
K8.Q o _veoma vaZno-m zadatku ml moramo i dalje voditi brigu
za ispunjenje plana sjet-ve i pove~anje Sjetvenih povrSina. Obra·
diti. sVB.iku stopu zemlje - bit Ce jedan od neposrednijih, veoma
va.Zn-ih zadataka lroji nas oCekuju, a ~sto- taikvi su naSi zadac~i u
otlkupu · Zi~arica i predaji drZav.i Sto v~e koliCine slobodnih viS~
lrova.
'\
Mi. moramO jo.S Mre razv1jati sve dosadaSnje forme rada kao
Sto su predavanja, kunsevi, seminari sa polja savremene abrade
z-em.lje, ·podizanja raznih gra~a seoske privrede: peradar.stva, pCeIa:ratva, s-vilarstva, povrtla-rstva itd. Razvijat Cemo sve dosad:anje
forme sa polja zdxaw;rtyenog i hi.gijenskog pros-VjeCivanja Zena na
selu. U ovom._ pos1u treba_ k-ori<&ti.ti veoma uspj.e:Snu farniu slanja
e~pa i£ grada u selo sa . konkretnlm zadacima domaCinskog i hig-IJenskog prosvjeCtvanja seo&kih Zena. VeCa i si,stematS!kija nego
d? sada treba_ pr.i tom da bude saradnja naSe organ:izacije s Crvemm lwst-om.
127
�Pofrebno je joS i posebno tiaglasiti ulogu AntifaSistiCke_· fran~
te Zena,_ da veCu paZnju posve_Cuje baS onim pitanjima koja su ve
zana za tj00.avanj6 prOblema Zerte - majke kao radnice i- u fabriti
i na polju. · ·
Na -Ov<Jm poslu svuda je neophodn8,. joS Sira ~nicijativa i 3k~
t~vnoM Zena u tom pravcu. I4icijativa Glavnog odbOra- -AFZ-a Srbije da, · u zajednici S Crvenim krstom do p.roljeCa pripremi- kadar
za sezonska obdaniSta u raznim zadrugama, "moZe da bude· primjer
. kako Ce seoska Zena organizovanije p·ristupiti rjeSavanju pitanja
materinstva, koriSrtenju svih moguCnosti koje pruZa drZava, kako bi
bez vjeCite _brige za dijete mogla posvef.iti veCu paZnju svom radu
na obradivanju polja.
ZadruZni domovi koji 6e se' joS ove godine podizati po selini.a
imaj.u qgromnu vaZoost za razvoj z::;..drugar&tva. Zato je Narodni·
front na inicijativu druga Tita, kao jedan od svojih najvaZnijih
.zadataka na se·1u uzeo i.zgradnju tih doniova, zato i nasa organi~
zadja treba da je shvruti kao jedan od svojih najpreoih poslova.
U kotarske od'bore za- izgradnju d'Omova ulazit Ce i pred:stavnit::e naSe organizacije, i velika Ce biti uloga naSih kotarskih. adbora u aktiv.iziranju Zena iz pojedinih sela na· izgradnji domova.
ZadruZni dam ne Ce _f,j:e zida.ti u svakom s-elu; a kotarski odbori
mogU,- kao· na mnogTffi radovima do s3.da, vovezati rad- na podizanju doma u jednom selu sa onini seHma u kojima se joS ave go-·
ine ne Ce zidati dom..
Rad Zena u radnim biigadama ko.je Ce formirati !'f arodni
front bit Ce od neobi-Cne vaZno-sti i zato, Sto Ce na mnogim mjesti·
rna Zene uo,pC-e zamjenjivati onu radnu snagu koja Ce nam biti potrebna za velike radove i gradiliSta u drugoj g-odini naSeg PetogodiSnjeg plana. Do sada pokazanu sp·retnoSt Zena za sve rado.ve,
.nj-ihov elan i inicijativu m.oramo sada sistematski r s viSe plana
poVezivati uz .~gra<:lnju zadruZnih domova.
U obavezama koJe je dO .sada .veC -uzimao Narodni f-ront u 'Po·
jedinim selima na podizanju ·doma i naSa organizacija je pr].mila
na- sebe da Ce mobilizirati odredeni broj Zena. Tako treba raditi u
svaikom -selu, nastojati da- Zene uz.mu konkretne obave~;e i u brojlt
u kojem Ce raditi i poslu koji Ce obavljati. Svaka Zena m·o.Ze da
ima i lillnu obavezu. Potrebno je razvijati takmiCenje kako medu
selima i 'k:otarevima taka i medu pojedinim Zenama, grupama Zena
na radjliStu u 5vakom se1u.
Raz_lli aktiv,i koje Cerna organizirati na prLmjei: za pri~rema·,
nje_ grade, za pomoC -upravi gradiliSta, pri r~sporedivanju raspo·
loZive Zenske radne snage; za kultui'no-prosvjetni i politiCki r~d
med:U Zenama na 'gradiliSrtu, eventualno prlprenianje hra.ne itd., bit
6e od yeHlke ko~Lsti za Sto bolje i or.ganlizovaD!ij.e uCeS.Ce Z~a.
4
\
.12&
.'Na, ,samom_ 'radu· _· okoJ-~,izanja_·-:dortlO~a ~.o~~ni~t.h~at' -_·Cemo _si·stemal<llti kulturnu'p•osvjetJii rad\u oi10m smi.slti kalko'smo.to ·na:Prfd. go~oriH.:--.veza ·:grada·--~--,selom ._m9ze ~i :ovdJe- nl.1iog~· -·4a 'kO.r.isti.
,P.t;:i:redbe, .. predavanja- itd., ~kOje -"Ce naS_a orgalliz_acija -~u gTadtl
jednO sa Olllladinom i sindikstimi .pripremati za pojedino sel<J ~gdje
se ,gradi dom, j<)S jai!e ce 'povezivati zene grada i sela. ·
.
Kad d<Jm<>Vi . budu · izgradeni, njihovo ured:ivanje, baata s cvi'
jOOem oko;doma, zavj~e· 11:a -pr~riina, :vezeni· ukrasi i drugo treba
b.; .prvom redu da bude bdga seookih .Zena pri Cemu one Ope£ mogu
jmati veliku pomoe nas:h gradskih organizacija.
.
Radovi na i,;gradnji domova ce tako odmah u po<letku vezi·
vati Zene uz zadruge_, uz zadru.Zne. domove kao i njihove centre.
NilS rad· na · selu, treba da bude Th<likladen pers.pektivama opeeg razvuja sela. Zadatalt je Antifai!isrticke fronte zena da seoske
zene aktivizira na specifieno selja<i'ltim pitanjima, da otkrije pred
njima perspektive novog Zivota u naprednooi i kultlll'Jl<)m selu,
asvjetljavajuci im Ucne interese koje ce imati .a.ko budu sto aittivniji gradltelji nal!e poljoprivrede onako, kako. to postavlja PetogodiSnji plan. To je jedini put p<>boljsanja svakodnevnog zivota zene
na seju .i kau radnika na polju Hi u kuci i kao majke. Uporeda
daltle sa rjai!enjem opcih p'tan'ja razvoja sela, dolazit ce se do sve
kor.ijenitijih promjena u Zivotu · Z~~e; na- selu, zato ona ·.treba da
bude aktivan 151'aditelj moderne poljoprivrede, , novog sela, aktivan
graditelj socijalizllla·
za-
B. m;>rl9
129
�.
.
Rezolucije II.· kongresa AFZ-a o glavnim
zadacima zena . Jugoslavije .
. 0 SUDJELOVANJU ZENA U BORBI PROTIV RATNIH
JlUsKAcA, ZA PRAVEDAN I CVBST M1R
ll. kongres .A.nltifa.Sistiilke fronte zena J:u:goslavije, saslu§avi\i iserpne refer!lll:e i poslije svesb1~e ~usije, pokaz~? je
jo6 jednom jednoduanost i nepokoleblJivost zena JugoslaVIJe u
borbi protiv ra;tnih huSkaca, za ucvr86ivanje mira i demokracije
u svijetu.
.
. . Zelle Jugoslavije, koj~ su ne~avno ~vjele sye &ra.J;o~
rata kao zene i majke dizu odlucno svoJ 'glas protiv pokusaJa
reakciona.rriih snaga u svijetu, koje, na eelu s americkdm imjperijalistima, nastoje da jzazoVTU oovi rat.
U borbi protiv potpaljivaea rata. one su povezan~ sa svim
naprednim zenskim organizacijama u svijetu, sa SV!Dl de~o
kratskim. snagama covjeeanstva, koje, zdruZene u front! lllll'a,
sa Sovjetskim. Savezom na eelu, predst.avljaju veliku snagu koj~
je u sta.nju da osujeti i razbije imperijalistiCke planove za nov1
rat i. SIJlasi oovjeeanstvo od ratnih stral'lotao .
,
Ujedinjene s Ci.tavim narodom u Narodnom frontu, pod rukovodstvom Komuillstiilke partije i marsala Tita, rene Jugos:lavije, slobodni i ravnopravni !:judi u slobodnoj domovini, o~
Licene u borbi protiv fallizma i. u izgradnji narodne demokraclJe,
postale su jedna od sigurnih i aktivnih snaga u fronti mira.
Nalle zene su svijesne, da svoju bolju buduenost grade same srojim radom na socijalistiCkoj izgradnji. zemlje, da taj rad
zn~ci obranu zemlje i o!iuvanje plodova naSe borbe, znaci borbu
protiv imperijalistiilkih potpaljivaca rata i njihovih planova.
u ime milijuna zena. Jugos:lavije koje predstavlj~, kongres
se obavezuje: .
·
.
.
da zene Jugoslavije ujedinjooe sa citavim narodom u Narodriom frontu i preko svoje organizacije Antifallistiilke fronte
zena treba i dalje da Ulafu sve svoje sn~ge u d?elo ek~om:-Jtoog
podizanja i socijalisti~e izgradn~e svo~eo zemlJe, za !SpunJenJe
Petogodisnjeg plana, Jer to, uz prnvr_;dni 1 kulturm P:?Cvat nalle
zemlje, imucruiji i kultJUrni Ziv~t ~":leg naroda, ~a~1. ogromnu
podrSku demokratskim i mirolJUb!VIffi snagama COVJCCa!WtVa u
borbi protiv rr.tnih huSkacao
·
·
0
0
AntifasistiCka fronta zena treba da pojaea svoj rad medu
zenania U smis:lti neprekidnog objallnjavanja zenama duboke po"
vezanosti nase borbe na polju izgradnje socij!i.lizma. s op6om
borbom za mir. Nase organizacije treba da obavjeStavaju zene ·
0 dogadajima u svijetu, da im objasne uldgu nove Jugoslavije;
sn1isao jacanja demokratskih snaga u borbi pr<)'tiv ratnih
huSkaca.
Antifasisticara fronta Z€na jos viSe i aktivnije trel>a da razvija borbu za ucvr8cenje mira na meduriarodnom polju, jacajm\i i .sireci i l}alje naSe veze s demokratskim zenskim organiz;tcijama i zenama cijelog svijeta, pomaZuci na taj nacin okupv
lianje svih riaprednih !judi u borbi za miro
" .. Dim6i odiucno svoj glas protiv ratnih huSkaca, kongres
poziva zene cije~og' svijeta da jo·s joace zbiju svoj~ redov:, .i?~
tjellnje se povezu u MedunarodnoJ demokratskoJ orgamzaclJl
zena, za' obranu prava za zivot, obranu suvereniteta i nezavisnostih svih narodao za pravedan i cvrst mir.
0 SUDJEWVANJU zENA U PRIVREDI
,•
llo kongres Antifasistii'lke froJ+te. zena J'!goslavije na pocetim druge godine ootvarenja Petogodiilnjeg plana konstatira:
da su zerie Jugoslavije dale dragocjen doprinos u stvaralackom radu na podizanju nase zemlje i izgradivanju socijalizma
·
u njoj;
da pred Antifasistickom frontom zena Jugos!avije,' jednim
od mocnih stupova N arodnog fronta stoje i dalje veliki zadaciobuhvacanje svih rodoljubivih zena i njihova aktivizacija n opv
cern radu na izgradnji zemlje, na ostvareriju Petogodisnjeg
plana, za srecu i. blagostanje nallih naroda, nalle djece, nasih
buducih pokoljenjao
llo kongres Antif asistiilke fronte Z€na J ugoslavije smatra
da je, potrebno:
lo pojacati sudjelovanje zena u privrednom i drustvenom
Zivotu, poduzeti potrebne mjere za strucno osposobljavanje
i usavrsavanje Z€rta u industriji, siroko ih mobilizirati za pohadanje tecajeva koje organizira narodna vlast, poduzeca, sidikati
i organizirati strucne tecajeve od strane Antifasisticke fronte
Zena; raditi na otvaranju djecjih ustanova da bi se pomoglo
zeni radnicio
·
2. objasnjavati renama velike zadatke koje Petogodisnji
plan posta\'l,ia pred nasu industrijuo raditi na uvlacenju sto veceg broja zena grada i sela u privredu i industri:ju;
131
�· . 3. up~avlJiti *1\~e l!ela,sc~:ttjer~ '<:\ll;lll\l~eJf~je.~!PPri·
vrede aktivizir!i.ti ih na. prpviJ®!lJU ti,jl.llJ.Jera 1 prov'OO!lJ:!cJll :.;:adataka · Petogodisnjeg P1inli u PRl)ppi:iW;(idi: raditi"!la.. wa,s<>v:·
nom uclarijivanju Z<Olna
Zeft>l;iOradniCke za~%~ i za!qiiti .se
z~ njihova sudjelovanje. :U radu. ~1!-; pl'UZlti pCl(.llOC .u 1z:
gradriji zadruZnih domova, ~acaJnOllJ. Zada.tku ko:p. ~az:odriJ
front ostvaritje na selu; · · ··
· ·
··
4: sto sire obuhvatiti Zelle u 'radu na izvl'Senjti lokaJ:U~ ptanova Narodnog fronta:; AntifaSistiCka fronta zena okup1t sve
napredrie i radne zene Jugoslavije i dat ce i ubuduce .svoJ .doprinos da. bi od na.Se ·zaostale zemlje izgradili jedriu ·ad· naJnaprednijih zemalja na svijetu.
.
·
.
u
c:
0 BRIZI ZA DJECU I MLADE
NARA~TAJE
.
Mi delegatkinje II. kongresa zena Jugoslavije, sllV'acaju?i
znacaj zadataka - brige o djeci - koje je pred nas postav10
drug Tito, obavezujeriw se da c~mo cu~a~i nasu djeou i bditi nad
njima da b1 mogli zaista posta.t1 dostOJlli gradaru nove Jugoslavije, gradani nove zemlje socijalizma.
Obavezujemo se, da cemo na.Su djecu odgajati u duhu nov~
J1lgoslavije, u odanost; i ljtibavi prema. domovini i med~bnoJ
!jubavi. Ucit cemo ih da svoje interese nikada ne odvaJaJu od
interesa" zajednice. Koristit cemo sroomva koja nam prl1Za nasa
drzava da odgojimo zdrave, radrie disciplinirane ljtide. Pomo~i ·
cemo im, dado kraja izv:rSavaju svoj osnovni zadatak,.da·uce.
i savjesno izvrsavaju svoje Skolake· obaveze. Razvijat cemo kod
njih zeljru za sticanjem znanja, ., samoinicijative · i stvaralailke
snage.
Taka cemo ih pripremiti da preuzmu i dalje razvijaj!l djelo
izgradrije socijalizma u nasoj zemlji.
Da bi to ostvarile a uzimajuci u obzir konkretne prijed·
loge iznesene u referafuna i iliskusiji, II. kongres postavlja p,-ed
sve organizacije ave zadatke:
1. pojacati lm1turno-prosvjetni i politiCki rad medu zenama
putem konferencija, citalaCkih. grupa, seminara,', preda':ru;Ja, ~
cajeva, sirenjem knjige i Stampe i tako pom.c:cl _PrOSVJ~C~':anJU
zene, jer odgojiti djecu u duhu nove Jug~aVlJe, 1 odgOJlti ih da
budu njesinisvijesni gradani, mogu samo zene oslobodene pred·
rasuda, uzdignute i politiCki svijel!lle.
·
132
; ()dgajah,ie djece na .nov na~in trazi znan)a J uritjesncisti i
duznost je nase orga,nizacije da 1lpoznajeczene'majke s . p,jih{l':
vc:im· '6dgo-vornom ·ulogom ·u odgajanju djece i da ih··.u. ··- ·
ovome
poucava.· .. ·
·· .··
· ·. ·· ··
:·.·
UcitclJice i nastavnice,. ~Janice organizacije AF~-a, treba da
pori10jpiu ria.Su org;i,nizaciju u ispunjenju ovog zadatka; ·
·
2; ostvariti punu suradriju 'izmeda. doma, Skole i pionirske
organizacije. U tu svrhu povezati se sa skolom i pionirskoin organizacijom i preko roditeljskih sastanaka, sudjelovanjem u
skolskim vijecima i na savjetovanjima vrosvjetnih radnika, pro'
dubljivati pitanje odgoja djece. Upoznati se sa poteSkocama
u radu skole i pionirske organizacije i pomoci im da ih prebrode;
3, na.Se organizacije treba da budu glavni oslonac nase narodrie vlasti pri osnivanju savjetovalista za majke i djecu, djecjih dispanzera, oporavilista i ·t. d. Uciniti sve, da se tim usta·
novama sluze sve majke kako bi odgojile zdravu i naprednu
djecu;
4. na.Se organizacije treba da budu prvi pomocnici narodrioj
vlasti u organiziranju siroke mreze djecj;h jasala i obdanista
i tako pomognu radnoj zeni da njeno dijete bude zbrinuto, pra·
vilno razvijeno i odgajano,
/
Organizacije AFZ-a su dufue da daju inicijativu za otviu'a·
nje ustanova djecje za.Stite, da svojim iskustvom pomogou pri
njihovom. ostvarenju, da procavaju · ovaj problem i pridonesu
da te u.stanove budu na dostojrioj ·visini. U tu svrhu ostvari,ti
· cvrstu vezu sa. narodriom vlascu i sindikatima. Otvaranje ovih
ustanova u prvom redu je zadatak saroih radnica i namjestenica, Nase· organizacije dufue su takoder da pomogou radrioj
zeni da .zbrine svoje dijete za vrijeme poljskih radova u sezon·
skim obdanistima i jaslama.
5. specijalnu pailnju treba posvetiti djeci bez roditelja lisenoj materinske ljubavi i brige. Djecji domovi ostaju stalna
briga nasih organizacija. Putem patronata UkJoniti kasarnski iZ·
gled djecjih domova, opskrbiti ih biranim knjigama. stampom;
igrackama, prl1Zitisvestranu pomoc odgojiteljima u odgoju dje·
ce; suradivati pri osnivanju radionica i gospodarstava djecjih
domova i uciniti sve da nasi roditeljski domovi postanu drs gi
i top1i roditeljski domovi i zivi radni kolei<tivi.
Briga zene mora se prenijeti i na ujecu pod starateljstvom,
smjestenom kod staratelja, Aktivno sudjelovanje zena u starateljskim savjetima. provodenje strog-e evidencije nad zivotom,
133
�ta.().qrni o9gQ.iem ove dj~ce, up~a.va».ie siro!Ah rna..;!!. s1·:~~iF
n.orn o llit<J.r!l.teljstvu, brig!!. o njihovoj bo)joj \:ludui;n.o!!ti
cit ce, dll- i ta. djec!l. i!Jl,:;tjU S.Ve l!Vjete da po:;tll-!l.U dobri i
grad!l.ni svoje ze!ll.lje, dostojni P.aSe sretne Z!l.jednice;
6, isto t11,1\';o putem pa\4ona.tll- :;~v~ttau{) pomoiii intel')late,
domoye u~a. u priV!'edi i dacke kulliuje;
7, Qlligur:oti na~9j d.ieci radQ!"uo d.i<ltmj:;~tvq osuivanjem
igraliSta, p<J.rkova, Jjetova.li~ta i t, d.
·
Dll- bi isPWlile :;lYe qve z:odatke oba.ve:ouje!Ilo :;e, ·<!a cemo
prodl.!bljiva.ti pita11.ie odgo.ill- djece, izucav!l.ti org!l.nizaciju. i ra<'l
· llVih ustanova djecje za~tite, upoznati :>e sa svi!Il zakon~i!Il
propisi!Ila ·iz ove oblasti i izdi6i ~~ja.Jni ka<'lar ieJla, koje ce
se pQ:;~vetiti ovim pitanjima.
StEitut antifasistick~ fronte zena Jugoslavlje
.AK'{'IV~O R..,4,Dl NA POLITI01).01'4.
1 PJ;lQZVJE'l'NOM rJUlJMNJU tENlil ·.
.
ZAIJAT.AK.JE .Ali',Z D.A
.
.
Drugi kongres Antija8istiiSke fronte zena, oilr'Zan
oil 25. do 27. sijecnja ove goiline, wsvojio je slije(let!j
statut Antija8isticke jronte iiena Jugoslavijs:
•
AntifasistH'ika fronta rena Jugoslavije je demokratska anti·
fasisticka ?r~a':iz_ac~ja, koja, kao .,a~tavui dio ~arodn-og fronta,
okupl:la, U.JedmJll.Je ze11e Jugoslavije, razvijajuci :najraznovrsnije
forme rada mequ ze11ama, kako bi naj!lire lllJil.Se ~ena sto aktiv•
nije !lcestvovale u, drustvenom i privrednom zivotu u narodnoj
vlas.ti,
u izgradnji zemlje, stvaranjti i. organiziioar{ju ustanova
ma.iku i d).iete i odgoju d.ieoe i ~vi!Il drugim l'a®ci!Ila koji
se pred zene po~tavljaju u illgril.dnji Federativne N arodne Re·
pul!bke Jugoslavije.
U tmn cilju organizacija AFZ aktivnq radi n.a polltiiilrom i
prosvjetnom podizanju n.ajsirih )Ilasa iena,
.
1, • (jjan Antifasisticke fronte zena Jugoslav\je rnoze biti
sva._lw zena koja u:hlva sv~ grada!lllk<l i biraoh prava u Fede•
rahvnoj Narodnoj Republici Jugos!aviji, usvaja program i sta•
tut Narodnog fro!l'ta i statut AFZ·a i radi na ostvarepju progra!Ila Narodnog fronta.
Clanovi AntifasistiCke fronte l\ena · su Clanovi N<J.rodnog
fronta.
·
.
2. Prava i duznosti c!anova jesu: da bira i bude biran l!
Z1l
odbor~,. 'delegate Za _kongres i ~onferencije, da, pri$l.istvuje konfer~nC!Ja~a;
sasta!lclma, s.iedmcama i Kongresu, i da ucest·
ak? je izabran~ za illana iii delegata, da
pn.]edloge o sv1m pitanjhna organizacije
1 rada, da ucestvu]e u radu svoje organizacije i donosenju odlu!oa, da izvrsuje sva p11novazna rjese11ja odbora.
3. Clanovi A11tifasistii\ke fronte .zena Jugoslavije koji rade
suprotno programu i statutu Narodnog fronta i statutu Anti·
fasi~tis~e _fronte zena. mogu biti o\lstr>;~,njeni i'l qrganizacije
An_t~as!~hilke fi'onte ~ena od str!lne odbora one organil)acije
kO]OJ p!'!padaju. P,otiv ofu;tran.ienia mo~e ~e za!iti lzyrsnom
odboru viSe organi~acije AntifasiJ>ticke fro·nte ~ena.
4. Antifasisticka fro»ta zena ima svoje saveZ!le organe i
svoje organe u narodnim republikama.
nJlhov~:n. ra?u,_
~znost{svoJe ~!lslJe~Je 1
:'llle .u
135
�5. Najviili organ .Antifa.Sisticke fr<im<l. Zena Jugoslavijjl j<l-Ste .
Kongres .Antifa.Sisticke fronte zena Jugoslavije, koji se saziva
najlmanjjl jedaroput u dvijjl godine. Kongres saeinjavaju birani
delegati sviK kotarsltih i njlima odgovarajucih· organizacija. Njihov .broj odreduje Centralni odbor ·.Antifa.Sistiilke fronte· Zena
Jugoslavije, koji raspisuje izbore za delegalte. Kongres bira
centra;Lni odbor Awtifa.Sisticke fronte · zena . koj .liroji do 200 ,
'clanova, · iz cije sredine Kongres bira Izvclni odbor do najviae
40. clanova.
6- NajViSi organ .Antifa.Sisticke fronrt:e iena nal'Qdnih rec
publiloo.; jeste Kongres, koji saziva Zemaljski odbor Antifa.Sistioke fronte Zena odgov'!l"ajuee narodne republike, a sacinjav.aju ga delegati mjesnih, kotarskih i njima odgovarajucih organizacija. Njiliov broj odreduje Zemaljski odbor koji broji do
150 clanow., iz cije sredine Kongres bira Izvi'Sni odbOT do 30
clailova.
7. NajviSi organi pokrajinskih, oblasnih, kotarskih i mjesnih organiza.cija jesu konferencija Antifasisticke fronte zena
po:k;rajine, oblasti, lrotara, graila i mjesta. Konferenciju saci·
njavaju birani delegalti orgovarajucih or~anizacija, Konferen·
. cije biraju plenume i izvrSne odbore.
8. Sva rukovodstva Antifasisticke fronte Zena su izborna.
Rukovodstva se biraju slobodnom v<iljom clanstva, a prostom
veeinom glasova.
9. lzbore za organe AntifaSistiCke fronte zena ras:r>isuje
Centralni odbor AntifaSisticke fronte Zena Jugoslavije kad se
ovi vr8e jednovremeno u svim organizacijama AFZ Jugoslavije,
a. Zemaljski odhori !<ad se i~bori vr8e u okviru jedne narodne
republike.
10. Radi ucestvovanja u borbi za program Narodnog
fronta, za mir, za izgradnju zem!je, na politi&om i kulturnom
polju i u svim .akcijama Narodnog fronta, Antifasisticka fronta
zena Jugoslavije najtjesnje suraduje i uskladuje svoj rad sa
organizacijama Narodne omladine Jug<Jslavijjl, Jedinstvenih
sindilmta, Crvenog krifu i drugih drustvenih, kulturnih i ostalih
organizacija.
11. clanice Antifa.Sisticke fronrt:e zena Jugoslavije razvijaju
rad orgami~acije Antifa.Sisticke fronte Zena, uskladuju ga sa
planskim 1'adom organizacija Narodnog fronta i ucestvuju u
radu osnovnih organizacija N arodnog fronta.
ltvrs~;~i odbor
Ai:F-a .Jugo~lavije
· U ·IzvrSni odbor prelozene su :• A!agic Judita, 'Clan ~og.
narodnog odbora Beograda; Vera Aceva, sekretar Glavnog od•
bora AFz Makedonije, Nada Bogdanovic, sekretar Glavnog.odbora AFZ Srbije, Spasenija Cana Babovic, ministar rada NR
Srbije, :Gadmikt Begoviii, predsjednlca AFZ Bosne i · Hercegovine, Bosa Cvetic, narodni poslanik, Dusanka Cnmura, clan
Glavnog odbora AFZ Boone i Hercegovine, Bosa Daniloviii,. c1an
sekretarijata Glavnog odbora AFZ Crne Gol"e, Vaska Duganova, sekretar Gradskog odbora AFz Skoplja, Cvita Gilic, s8ljanka iz Dalmacije, Justi Golicnik, seljanka iz Primorske, Maca
Grzetic, radnica iz Zagreba, Nadida HiadZic, sudac Okrufuog '
suda Sarajev.o, Maca Jagoilic iz Srbije, loVIllnovic Lidija, predsjednica AFZ Crne Gore,Dusanka KovaCevic, clan sekretarijata
Glavnog odbora AFz Bosne i Hercegovine, Soka KrajaCic, clan
Glavnog odbora AFZ Hrvatske, Eta Kuzur, clan sekretarijata
Glavnog odbora AFZ Vojvndine, Ljubica Levkova, clan sekretarijata AFz Makedonije, Milka Minic, predsjednik Komiteta
za visoke skole pri vladi N arodne Repu blike Srbije, Mitra Mitro•
vic, ministar prosvjete Narodne Republike Srbije, Olga Mara.
Sovic, sekretar Glavnog odbora AF2 Bosne i Hercegovine,
Blazenka Mimica, urednik »Zene danas<<, Mara Naceva, Novosel
Yanda, Dobrila Ojdanic, sekretar Glavnog odbora AFZ Crne
Gore, Vera Orevcanec, clan sekretarijata Glavnog odbora AFZ
Makedonije, Angelca. Ocepek, radnica, predsjednica AFz Slovenije, Mila Prodanovic iz Beograda, Persa Prodanovic, domacica
iz Beograda, Kata Pejnovic, potpredsjednik AFZ Hrvatske,
Mika Radakovic, seljanka lz Like, Mara Radic, uciteljica iz
Bosne, Neda Stefanic, iz Splita, Milica Stajic, domacica iZ Novog
Sada, Nada Sremec, iz Vinkovaca, Marija Soljan, urednik
»Zene u borbi«, Ivka segovic, sekretar Glavnog odbora AFz
Hrvatske, Ljubomirka Tomic, clan sekretarijata Glavnog ad·
bora AFZ Srbije, Vida Tomsic, Mima Zupanillc, clan Glavnog
odbora AFZ ,Siovenije.
137
�.
.
Poziv MDFZ-a za organiziranje pomoci
grckom narodu u cijelom svijetu
Centralni odbor AFt-a Jugoslavije uputio .je Metlunarodnoj demolu-atskoj federaciji zena u Parlzu sli,jedeoo pismo:
»Drngi kongres Antifa.Sisticke fronte i iena Jugoslavi,je,
odrZan 25., 26. i 27. januara 1948. godine, kome .ie prisustvovalo 826 delegata iz svih krajeva Jugoslavije, traZi u ime svih
zena Jugoslavije da Medunarodna demokratska federacija iena
uputi svim naeronalnim sekcijama, iensk:im organizacijama u
svijetu poziv za organiziranje akcije za. pO:moii grekom narodu
i njegovoj oslobodila.c"koj borbi.
Predstavnica zena slobOOne Grcke govorila nam .ie na kongresu o necuvenom teroru koji americki imperi.ialisti sa monarhofaliistima provode nad grckim narodom. »GrCki narod, rekla je predstavnica grckih rena, - nalazi se danas pod .iednom novom okupacijom, - angloameriCkom, koja po strahotama ne za.Ostaje ni u cemu od talijanske i njemacke okupaci,je.
Zooll.jn slobodarskog grCkog naroda oni su pretvorili u jedan
strasan logor smrti, gdje se gqsi svaki glas progresivnog eovjeka. Ovi Iogori smrti razasuti po pustim otocima puni su iena
s malom djecom. Danas u njima leZi preko 20.000 Zena«.
Karakteristicno je da se prilikom J!osl.iedn,jeg transporta
iena, koje su otiSie u progonstvo na otok SamotraJD,ju, od 80
njih koje su bile trudne 27 porodilo u prvom mjesecu boravka
>1logoru.
.
.
Polazeci od na5eg osnovnog zadatka, - borbe protiv potpaljivaila rata,. borbe protiv agresora, a za slobodu i mirnu saradnjn medu narodima, - mi iene Jugoslavije .obraeamo se M:edunarodnaj demokratskoj federaciji iena da digne svo,j gla!i protiv ameriCkih imperijalista lroji odrZavajn omrznuti monarhofaliizam u GrCkoj.
Mi molimo Federacijn da, preko svih nacionalnih sekci.ia .I
drugih veza sa ienama i ienskim organizaeijama, pokrene akei·
jn za svestranu pomoii grckom narodu, koji danas vodi borbu
za svo,ju nacionalnu nezavisnost.
Grcki na1·od, a posebno zenc koje su masovno ukljueene u
oslobodilaCki polu-et svoga naroila, s pravom oeeku.iu od nas
pomoii, jer boreiii se u svojo.i zemlji protiv ameriCkog imperi·
jalizma one se bore protiv svih onih koji bi htjeli novi rat«.
138
Ill. DIO
ZNANJEM POST I ZAVAMO
VECU PRODUKTIVN OST RADA,
A TIME BOLJI ZIVOT NARODA
.
.
�(-
..
Petogodisnji plan po ljoprivrede ·
seljacke . radne zadruge
Uspjeilno je proS!a prva godina Pl'togodisnjeg plima. Dizu
se nove i nove tvornice, novi rudnici, radnicka naselja, pToglasuju se i pojavljuju danomice noV'i udrurnici i novatori - radni
elan proZima sav narod.
•
Sve se veei zahtjevi postavljaju na poljoprivredu, sve veee
kolicine hrane treba pvoizvesti za radni narod u tvornicama· i
gradovima, sve je vise potrebno sirovina za naSe tvornice, koje ,
za uzvrat, pored obuee, odjece i drngih proizvoda siroke potroilnje, proizvode za selo plugove, lmsilice, Zet~lice, tra~tore i
drugo veoma potrebno orude i ma8ine.
U novoj Jugoslaviji iz temelja se pTomijenio odnos mdustrij!'l i poljopTivrede. Nema vise kapitalistiCke industrij'e, koja
je izrabljivala seljaka prodavajuCi mu uz' skup novae indtistrijske proizvode, a kupujuci posto bilo poljoprivredne proizvode.
Zadaca je na8e socijalisticke industrije, da pomare razvitak poljoprivrede, da O·p\Sk!'bi selji:tka-poljoprivrednika alatom,
masinama, vjeStackim gnojivima i sredstvima za za8titu bilja
i predmetima siToke potrosnje.
Prema Petogodisnjem planu industrija ce do 1951. godine
proizvesti za potrebe poljopTivrede ma8ina i oruda u vrijednosti
od tri milijarde 600 rrillijuna dinara, za jedmi milijardu 600 milijuna dinara sredstava za zastitu bilja i za dvije mil:ijarde i 100
milijuna dinara. umjetnih gnojiva.
Poljoprivreda uz ta ogromna sredstva, uz svestranu pri·
mjenu najnovij[h tekovina kod obrade zemljista i njege kultura
(agrotehnike), te uz primjenu pravilne i obiine ishrane stoke
i drugih mjera pravilne njege stoke (zootehnike) .treba da poveca vrijednost svoje proizvodnje u 1951. godini na 96,7 mili·
jardi prema 63,8 milijardi dinara u 1939. godini, t. j. za 152°/o.
Prinos bijelih zitarica ima . da se do 1951. godine poveca za
15'/o, kukuruza za 20% i industrijskog bilja od 8-30% iznad
predratnog nivoa. Broj goveda da poras.te prema 1939. godini
na 116'/o, svinja na 171%, ovaca na 146%, peradi na 139%.
Te vel:ike zadatke preuzeo je na sebe nas seljacki radni narod. Pri rje8avanju tih zadataka ogromnu ulogu igra i jos ce
vise igrati nase zadrngarstvo. U FNR Jugoslaviji ima vee
preko 10.296 raznih zadruga. Od toga potrosackih i nabavno-
141
�prodajnih 7.204, prera4iva0kih poljbp~vredoog k,~!f]<tera ?!Ill,
a seljaokih, radnih zadruga, 783. N:aroCLto se zapaza. porazt. seljaCkih radnih zadruga, lrojih je 1946. godine bilo 49Q, a 1947. •
povecao se je broj na 78,3.
. .
, · , . •
U N:arodnoj Republim HrvatskoJ 1945. godine bllo Je sest
seljaCkih radnih zadruga, u 1946. - 40, a u 1947. ~ 156 seljackih radnih zadruga.
Evo, sto. ka.Ze drug Kardelj o ulozi zemljoradnii\kih zadruga
u vezi s unapredivanjem na8e po1joprivrede:
»Zemljoradlllcka zadruga - pocev od na,tpr()Stijih do naj:
razvi,ienih oblika - . j~be ()S!'o~a. organizaeiona _fo~a u ~or~•
za rekoustrukciju na.se polJoprivrede, za pov~an.Je po~JOP';'
vredne prodnkcije i za obezb,'jeden.ie blagostan,Ja i podizanJe
knltumog nivoa naseg radnog sel,jaStva;«
N:ema sumnje da ce pojedinacni seljai\ki posjed udrulien u
i:azne seljaCke zadruge rijesaya.ti u pxy~m P~to~odiS~je~ ~lanu
veliki dio zadataka. Pojedinacni sel]a0kl pos]ed tskortstiti ce za
povecanje svoje proizvodnje plugove, sijaeice, kosilic<: i ~go
razno ·orude, koje ce nase tvornice proizvesti na desetine .r st?tine tisuca komada, ono ce primijeniti naj!:>olje sje~e, .~OJ~ <;e
proizvesti nasa drzavna poljoprivr~a ~ob:a•. pnnn]emt _ce
umjetni dubar duboko zimsko oran]e, prasen]e 1 druge tekovme
nauke. Uza~zen u razne zadruge, sve ce vise pos!ova zajednicki vrsiti. preko zadruga ce se prosvje~ivati, dok kona~o
ne prede u najsavrseniji tip zadruga, koJe potpuno uskladuJU
njegove Jiene i opce interese, u seljacke radne zadruge.
Danasnjoj seljaCkoj radnoj zadruzi pripada ca,;sna uloga,
da svojim primjerom pokaze. sve pr~osti za~~e obra?e
zemljista, zadrufuog rada i zivota uopce. jJ seiJa.ckim rad_llll;l
zadrugama zemlja je u velikim blokovim~. Do_k !e na po]edi·
nacnom posjedu zemlja rastepena na des~~me s1tn.1h parcela, pa
je primjena masinskog rada v_rlo. o!!arucena,. pTimJen~ plodoreda 'nemoguca, dok se na poJedmacnom pos]edu gub1 nu;o~o
vremena na prelaze i druge nep!'oduktivne poslove, na veliktm
!>:adrtilirim blokovima primjena masina, i najkrnpnijih, n:oguc!l
· je u najveeoj mjeri. N:a tako velikom posj~d~ mogulia Je pn·
mjena najsa"vrk\endje organiz~cije proizv.odJ?-Je 1 ra~a. potpun~
primjena planskog rada. Time se stvaraJ'; us~oVJ za po~pu;u
pt·elaz nase poljoprivrede na naprednu po!Jopnvredu, koJa ce
smanjiti proizvodne troSkove poljoprivrednih proizvoda, a ~
vecati prinose. Takva poljoprivredna proizvodnja najsavr8em·
jeg ti'pa prcizvodit ce nasoj industriji i gradovima sve ono, sto
im po Planu treba, oslobodit . ce mnogo radne snage za nove
tvornice, radne snage, koja. je Uslijed pojedinacne, neorganizi·
142
rlilie
i neptanske Pz'oizVodnJe. dft.n!WS jos veza.na: TvOrniiie ee
seilu sve vise robe· llircike potro8nje, sve ville stro-
proizv~iti
jeva i time olakSati rad u poljoprivredi. Mehandzirana poljo•
privredna proizvodnja sve Ce ville ooti industrijsikoj proizvodnj!. Podizanjem materijalnog blagostanja na selu, podizat cie se
i prosvjetni Zivot, i sve viSe Ce nestajati razlike u Zivotu grada
. ·.
i sela.
.·
U pogledu ogrolillile mogu6nosti primjene mehanizacije na
velikim zadrufuim dobrima i time u pogledu smanjene pC)trebe
radne snage te u pogledu poveeanja proizvodnje mogu nam
lijepo posluZiti prim,ieri iz V elikog SSSR-a, koji je i u tom pogledu zadivio cijeli svijet.
Utro/Oak rada po 1m poljsldh radom n :mdnim
·VRST RADA
U kolbozima. 1937: godine
GusjeniCni
rre.ktori na . ZapreZni i
traktori
tollkovima.
ruCni rad
OTZ troSe ,
tro1ie
troSi
Oranje
0,28
Branje i kultiviranje 0,05.
0,10
Sjetva
2etva
0,32
0,41
0,10
0,20
0,48
2,04
0,26
O,f:h
9,49
d3ni:ma
Na pojedin&Cnim
.seijallkil!l go-_
spodarstvima
1922.-1925. god.
2,55
1,15
1,81
14,16
Godine 1940. proizveo je SSSR 38.300 tisuca tona Zita za
prodaju gradovima i industrijskim sredistima, a to jel za sedam. naest milijuna tona viSe nego godine 1913.
I na8e seljacke radne zadruge, iako su na pocetku svog
razvoja, pokazuju prednosti zadrufuog rada na uzadrulienom
zemljiStu sa zadruZnim sredstvima.
SeljaCke radne zadruge u N:R Hrvatskoj u ~senskoj sjetvi
- zahv'aljnjulii pomoci ma8insikih stanica i velikim uzadrulienim
blokovima te planskom radu, ootvarile su plan ozimih Zitarica
za 105 post(}, i to prije roka. Time su stvoreni uslovi, da zitarice
prije zime dobra ukorijene i lll(kse prezime i u slucaju jakih zim·
skih mrazeva.
Plan dubokog zimskog oranja izvriii'On je stopostotno. Sarno
.ie traktorima UZ!Jrano preko 5.500 k. j. zemljista.
U 1947. godini, iako su prircdni uslovi uslijed suse bili
veoma slabi, pravovremenom obradom i njegom, seljacke radne
zadruge postigle su za 2-3 mtc veci prinos po jedinici povrsine, nego 1i okolni pojedinaeni selja.cki posjedi. Na primjer,
seljaCka radna zadruga u Drvaru8i dobila je po k. j. 33 mtc
kukurum naprama 15-22 mrt<; kod ostaJih seoskih domacin-
143
�stava, SeljaCka radn!t zadruga •IP,attizanskq bra,tstvo« u lira~.
stovcu predala je ti ki:ump1ni. aq Vagqiia. Vis~qva za P~~~~ll'
gradanstva u Zagrebu. Ista .2:adriiga predala .Je ~~ustriJl lana
i · konO:plje u Vladisavcyna preko 15.000 kg. kon?:PIJmog yla)<na,
a sjemenskom poduzecu »LiVada« oko 1.600 kg kon?p!Jm?g
sjemena. Seljacka. radna zadrii~a ~ J agodnj:-~u predala JC u S.Jemenski fond dva 1 po vagona pseruce, a se!Jacka radna zadruga
u Vodicama predala je . podriimarstvu u Susaku pet .vagona
dobrog vina., Prinos po .trudodanu, .raeunavsi. vrije{ln()"t u na- ·
ravi i ~Iovcu krece se u pi:ijedinim seljackim zadrugama.od 250
do 400 dinar~.
.
Seljacke radne. zadruge izgradile .su pre_ko 1~ .~elikih staj~, ,
20 kulruruzana, 30 sup a za alat, a u ovoJ g<Jdim odobren. Je
kredit od 79 milijuna dinara za .izgradnju 50 stanova ·za za&:>gare, 70 staja, 90 velikih svinjaca, 60 .kukuruzana i ·niz. druglh
objekata. Narocito u podizanjti .zadru~ domQva vrl;le se u
seljaekim radnim zadrugama ,velike pnpreme. Gotovo sve seljaCke radne zad.""Uge imaju knjiZnice, citao~ice, drze predavanja,· salju svoje Clanove na razne l<ucrseve 1 sL
.
UspjeSan rad c;eljackih zadriiga pored vee ·spomen11tog
brojcanog pDl'asta vidi se Lpo tome, Sto su poveeale u 19~7.
godini prema 1946. broj domaeinstava za 1,5 P~.t3:, obradivu
povrsinu za 1,6 puta, broj goveda za 1,6 puta, svmJa 1,3 p)lta,
kopitara za 1,8 puta. .
.
· ..
Kao sto vidimo, seljaCke radne zadriige vee danas s pravom
ukazuju nasem radnom se1u, ?a je put osniva~~a seljackih radnih zadruga pravilan put, koJim treba da kroc1 n~e radnp s~1iastvo da unapredi prujoprivrednu proizvodnju; da naJbO!Je
primij~ni sva sredstva, koja ~ Pet~godis?ji pl~ ?ati ~~
privredi za njezino unapredenJe. Nase vee pO£tOJece se!Jac~e
radne zadruge i one, koje. ce .se jos osnovati u. tokn Petogo~s
njeg plana svijet:w su primjer nesebicne borbe najnaptedruJeg
naseg radnog-seljastva za lijepu ·i bogatu buducnost naseg
sela.
Ing. Regan l)uro
144
o.5n0v,fia. organlzacro:nc:f'; nacela·>~
plan-ir9nje
z!3dtugarna
I
U
·seljackim radrlim'
·. . . ·.. ·.·
. . . (nmp:vno na,celo slob(>dnog . udruzivanja bez ]kakovog priti.ska dolazf narocito do izral<aja kod. osnivanja ·seljackih radnih
zadruga. . ,
.
·
. Pr<le ri~e seljaCke radne zadruge nastale su ponajvi8e
udrl1Zivanjem kolonisfa i agrarnih interesenata, koji su; dobivSi zen;ilju, -~ "oSklldici na inventaru i radnoj sn~Zit a sluZeCi se "
iskustyom iz NOB-a; dosli do zakljuCka, da im je najlakse prebroditi sve teskoce u obradi zemljista .ako se udruZe. Ovako
udru.Zeninajbolje ce koristiti svoj vrlo manjkavi inventar, ~aj
bolje ce im moci pruZiti . poi:noc masinsko-traktorsk_a st":llic~,
najboJje ce moei koristiti kredit i SVU drugu pomoc, kOJU Ce
im narodna vlallt pruziti. Tako su nasthle brojne seljacke radne
zadruge u Vojvodini i kod nas u Narodnoj Republici Hrvatsk;>i·
Njihoy primjer su doskora slijedila i dru!l'a sela ..sa s~~rosJe
diocima, koja su postradala od okupatora 1 domao>h fas1sta, :'
koja su veoma aktivno ucestvovala u NOB, te time postigla vlsoku svije8t o snazi sloznog i zadTul<nog rada i borbi ne samo
puskom u ruci, nego i na izgradnji na1\e narodne privrede.
I zaista se nisu prevarili. V s6 prve godine seljacke radne
zadruge iako su im Clanovi bill posve siromasni, bez radne i
uZivne ;toke i bez zaliha, svu su svoju zemlju obradili. Vee nakonprve goiline nije bilo domacinstva, koje niie klalo, koje nije
imalo kruha, mlijeka i dr. Manji dio kolonista, koji nisu usli u
zadrugu, brzo su se uvjerili, da je njihov polomj mnog~ tezi,
jer se ndsu i1druZili, te su mnoge kolonisticke zadruge iduce godine znabco porasle pristupanjem novih Clanova u zadrugu. I
ostale zadrue.>e ' ·koie nisu kolonisticke, vecinom se, zahvaljujuci
.
b
. '
~
svom uspjeilnom radu, neprestano povecavaju.
·
U zadrugu se uclanjuju cijela domacinstva, koja unose u
zadrugu svoju zemlju, radnu stoku i potrebni inventar.
Svako zadruZilo domacinstvo duZilo je unijeti u zadrugu
svu svoju zemlju, osim okucnice sa kucom za stanovanje i privrednim zgradama potrebnim za njegovo osobno gospodarstvo.
Zemljiste uneseno u zadrugu ostaje privatno vlasnistvo ·
•zadrugara, koje iz zadruge ne moZe izdvojiti, d()k traje clan. i
S, mart 10
146
�za- ·
stvo, a .to j~ najn;anje tri godi:tie.. Nakon toga ;roka, atko
?z,;uga;r '.stup1, dob1va on .nattag ill svoju zemlju, koj1l je UlJJio,
ill, .~ko Je zadruga arondirala odnosno komasirala zadruZno zem}JlS~e, D:a n~,koii! d:-ngom mjestu, koje ne. krnji zadruZni blok,
ali _u IstoJ VTIJednosb prema klasi zemljista, kojeg. je .u zadrugu
nnw.
·
.• Un~senje zemljista i cinjenica, da ono ostaje ,privatno vlas~~t~o clano~a zadruge, daje osnovnu karakteristiku nai\im selJac~ radn1m zadrugama. Ne samo da ono ostaje privatno
vlasms~vo za~ga;ra, neg<:_ i nacin unosenja odreduje i nacin
rasp~dJele prihoda na svrsetku godine. Evo, sto se kai\e u
»Opcm1 up~t~ma za osnivanje i poslovanje seljackih radnih zadruga«, tock1 13: »Kad se zemlja unosi u zadrugu u. obliku zak':'PR• za?r11Zna .doma6!_n-stva dobivaju kod podjele prihoda, po~liJe ?d;~I~ka open: trosko':a, ut~rdenu godiSnju zakupb.inu, ra:unaJUCI 1 zo;Jrur;mnu U Opce troskove, a preostali se prihodi diJele ..P:en;a IZvrSenom radu zadrugara, posto se prethodno izdvoJI IZVJestan procenat za potrebne zadruZ:ne fondove.
. Kad se zemlja unosi u zadrugu kao osnovica za podjelu
pnhoda, tada se nakon odbitka opiiih troskova i izvjesnog proce?ta za fondove ostatak prihoda dijeli jednim .dijelom raz?>Je:no vrijednosti unesene zemlje, a druglm · dijelom. prema
1zvrsenom radu.
Kad se zemlja unosi u zadrugu kao urno, prihod se poslije
odbitka. op~ih troskova i izvje,mog procerita za fondove dijeu
prema IZvrsenom radu zadrugara. Jedan dio toga prihoda moze
se prema rjesenju skupstine isplatiti zadruznim doma6instvima
kao kaniata na un•esenu zemlju, ali ana ne smije preci visinu
sluzbene godisnje kamatne stope.
. Ovako se i~o postupa u .zadr~, kojoj je zemlja dodijelJena kao, zadruz1 pod toe. 2) cl. 23. saveznog Zakona o agrarnoj reform! i kolonizacijk
Svako je ·domaeinstvo d11Zno prema pravilima zadruge da
u zadrugu unese svoju radnu stoku, poljoprivredno orude i rnasine. Uneseni inventar i radna stoka procjenjuju se i njihova
se vrijednost isplacuje domacinstvima u gotovu ·iii se 'otplaeuje
prema zakljuccima skupstine.
·
• Dok se inventa;r ne i.splati, zadruga moze zakljuciti, da pla·
ca kamate na neisplaceni dlo vrijednosti inventa;ra.
Na sv;om licnam gospodarstvu sva.ko domacinstvo maze da
drzi uzivnu stoku: govedo, svoju perad, pcele i sl. a na patkucnici svojoj da uzgaja kulture koje !~eli.
'
. Da bi se gospodarstvo osiguralo za slucaj uginuca, nerodice 1 drugih elementarnih nepogoda, svaka zadruga osniva »re-
146
~~rvni
fond« u koji ulazi najmanje 60% od onog dijela priho4.'h koji je. odreden za fondove.
.
: Pored rezervnog fonda zadruga moile, prema pravillirui. i.
. od!Ukanla skup8tine, da ima i druge foodove, kao fond 'za podizanje zgrada i nabavku inventara, socijalno•kultumi fond i
drugi.
Zadruga moze da osig11ra svoj.u imovinu i kod drZavhih
osiguravajucih ustanova.
Seljacke radne zadruge ujedinjuju vee i na stotine domacinstava sa stotinama i tisucama ha obradive zemlje. Osim toga
su u proizvodnji obuhvacena i brojna druga sredstva: radna
stoka,, goveda, svinje i druga sto·ka, sttojevi i inventar. Racine
zadrilge predstav!jaju zadruZnu poljoprivrednu proizvodnju sa 1
razn.im poljoprivrednim granama: ratal"stvo, vrtlastvo, vinogadurstvo, stocarstvo i razna nuzgredna poduzeea. Za izvodenje rad<>Va potrebna su velika novcana sredstva, koja se u nekim zadrugama penju i na milijune dinara.
Seljacke racliile 'zadruge predstavljaju prema tome .velika
i organizaciono slozena poljoprivredna poduzeca. Kod uspje8nog
upra,vljanja i rukovodenja tako velikim podmeeem ne smije
. biti neplanskog rada i upravljanja prema naslijedenim naceli~
ma, koja su karakteristicna za pojedinacni sitni posjed. - SeljaCke radne zadruge traile planski rad. Stoga svaka takova
zadruga .treba ,da ima maka;r i nesavrsen perspektivni plotn, tj.
plan u kom pravcu ce se zadruga za nekoliko godin'l unaprijed
razvijati, koje grane gospodarstva tre1>a razvijati u biljnoj, a
koje u stocnoj proizvodnji. U. vinogradarsko-vooarskom kraju
forsirat ce se pored stoearstva vocarstvo i vinogradarstvo, u
blizini gradova vrtlarstvo, u drugini rajonima Zttarice i industrijsko bilje i sl. Zadruga treba da predvidi potrebu podizanja
nuzgrednih poduzeea, zgrada i drugih investicija, izobrazbu
kadrova i sl. Kad se ba;reni u grubim crtama ima pravac u razvi~ku zadruznog gospodarstva, onda se na toj osnovi sasta•
vlja godisnji proizvodno-financijski plan. U njemu se predvida
godiroja proizvodnja svih grana gospodarstva, potrebna sredstva za tekucu proizvodnju i potrebna radna snaga, potrebna
sredstva za investicije te napokon, koliko ce se predvidivo postici u naravi i novcu po trudodanu. (Trudodan je ocjena rada
prema njegovoj kolicini i kvaliteti, a konacno se obracunava na
kraju godine).
Proizvodni plan se dal;le razraduje u operativni plan, t. j. ,
detaljan plan po sezonama, koji u sitnice razraduje nacin izvr9enja proizvodno,financijskog plana.
147
�Radna snaga, koja izvrsava proizvodni plan u Zivot, jesu
sa,mi. zadrugari. Najam tude radne.' snage dozvoljava. se ·sanio
u iznhriilim slucajevima, kada se po!j6pHvredni ill drugi radoVi
ne mogu pravovremeno izvrsiti i pored punog iskoriscenja radne, snage zadrugara. Sva .radna snaga organizira se u·..brigade .
(2~50 zadrugara), a brigada se dijeli na grupe. Na celu brigade je brig~J,dir kao rukovodioc i organizator izvrsenja svih
zadataka, koje brigada dobiva na oSI!lovu godisnjeg proizvod•
nag plana. ·
•. Brigada se zaduzuje zemljiStem na nekotilro godina i· po•
trebnim: inventarom za izvrsenje tih zadataka.
Poljski radovi vroo se gotovo iskljucivo na osnovu radnih
normi; .Radne norme odreduju se za sve poljoprivredne radove.
Svaka radna norma u seljackoj radnoj zadruz! odreduje koli"
cinu rada, koju zadrugar iii neka radna jedinica mora da izvrsi
u lO·satnom radnom vremenu. Kod odredivanja radne norrne
uzima se u obzir radna mogucnost srednjih i najboljih radnika.
Svaka radna norma prema teZini posla i kvalifikaciji i vafuosti,
koja je za to potrebna grupira se u jednu'· od 7 kategorija. Za
svaku kategoriju odredena je ocjena u trudodanfula (od 0,5-·2
trudodana). Svakom se, bez obzira na spol, prehzima njegov
rad i na osnovu radne norme zapisuje zarada u trudodanima.
I u stocarstvu imamo brigadni sistem i naplatu prema uspjehu·
(za namuzeno mlijeko, prirast, odbituprasad i sl.).
Kad se na svrsetku godine zakljuci knjigovodstvo, koje se
mora voditi u svim zadrugama i kad se UJStanovi koliko ce se
dijeliti zadrugarima po trudodanu, onda svaki zadrugar prima
onoliko u naravi i novcu, koliko je ·zaradio trudodana. Pri tom
jos dobiva i za. zemlju ako je unesena u zadrugu na prva dva
spomenuta nacina.
Jednom rijeci, osnovno je nacelo u organizaciji rada u se·
ljackoj radnoj zadruzi, da je svaki zadrugar odgovoran za iz·
vrsenje proizvodnih zadataka i da je njegova zarada skoro
lskljucivo ovisna o kolicini i kakvoci ucinjenog rada.. Dobrom
organizacijom rada iskljucuje se' mogucnost prikrivanja lijen·
cine iza leda marljivog radnika.
Seljackom radnom zadrugom upravlja odbor biran n!l: godi8njoj skupStini. Proizvodno-financijski plan, radne norme,
organizacija rada i svi drugi krupni zakljucci dolaze pred skup·
stinu, koja ih rjesava, a upravni je odbar d11Zan te zakljucke
,· sprovesti u Zivot. Dakle, u seljai\koj radnoj zadruzi vlada pot·
puni demokratski princip upravljanja.
'
Ing. R. ll.
148
~~ria c u selia~koj •· . radnof zadruzi
.... Poloz~j iell.a u pojedioo~nom selja~~m po;!jedu nije za"
•vidan. Ona mora da obavlja sve kuene poslove, da njeguje
djecu ci da u sezonama rada radi u polju kao i svi mriskarcL
Maze. se reci, da je rena u naseiil selu najmanje za 20 posto
jace opterecena radom ad mu8karca, a kraj svega toga rad
muskarca se smatra vrijednijim. Ta · nejednakost u pogledu
rada i place za rad jps vid1jivije je prije dolazila do izrazaja,
kad je seoska rena siroma.Snog seljaJ<a isla na rad bogatom
seljaku ill na veleposjede. Na jednom te istom poslu, za jed·
naku kolicinu rada zeni se nije priznavala ista placa. Dak&ko ·
da je avo posljednje u nasoj narodnoj drzavi odstranjena, te se
zeni poljoprivrednoj radnici prema Uredbi o placama poljoprivrednih radnika za isti rad pla.Ca isto kao i muSkarcu.
Medutim, govoreci o selj,ai\kim radnim zadrugama · i Zenama iz·Uglednih pravila, koji se u uacelu moraju drlati sve
radne · zadruge, vidljivo je, da su postavljanjem radnih normi
i placom z>: normu prema tezini i vaznosti posla, bez obzira na •
spol i starost,, u radu siri clanovi .zadruge izjednaceni i nema
vise potcjenjivanja rada, koji obavlja zena. zena, kao i svi zadrugari organizira se u brigade i grupe, ona dobiva svoje pro- • ·
izv<>dne zadatke kao i svi drugi zadrugari.
Osim toga: se vodi .u Uglednim pravifuna narocita briga o ·
zenama koje su trudne i koje doje dj,cu. Njima se daje olak·
sica kod ra.da, a mj-esec dana prije i mjesec dana poslije poroda
one se oslobadaju od svih poslova ,a da im je pri tome zajam·
cena njihova prosjeena zarada.
.
Medutim, polozaj zene u radu u se1jaC!rnn radnim zadrugama maze se olakSati na osnovu mnogo drugih raznih nacina~
Ona prije svega nije prisiljena, da po raznom nevremenu ide
s teSkim teretom na trZiste da nesto proda. SeljaCka radua
zadruga more problem prodaje da rije8i na zadruznoj osnovi.
U seljackoj raduoj zadruzi Zabno na: primjer, zadruga da.je,
na dan kad se u Sisku odrlava sajam kola, te svako tko hoce .
moze da poveze na trg, da proda i kupi Slto hoee. Dakako da
prodaju na veliko vrsi zadruga kao takva. Ako se ide u mlin,
Zito voze zajedniCka kola, a ne mo·ra svaka zena da nosi u :milin
vrecu na glavi, kao .sto se to cesto vidi pred mlinovima. Zeni
siromasnih seljaka drugo i ne preostaje. Zena iz seljai\ke radne ,
zadruge na pr. u Sesvetskom Kraljevou ne nasi u Zagreb hrpu
kanti s mlijekom, ustajuCi svaki dan u 3 sata ujutro, kao Sto
149
�se cest() vidi u Zagrebu da to cirieZene pojedina<'lnih seljaka iz
okolice Zagreba. :Mlijeko iz seljacke 'radne zadruge n Sesvet'skom Kraljevcu odvaza: svaki' dan. kamion. '
·
,
. Narocito se olakSava rad zene u seljackoj radnoj zadruzi
u l.]€tu kad dade najnapo:rnija sezona rada. Pripremanje jela
u tim napotnim danlma zadaje domacicama narocito mnogo'
brige i oduzlma 1m mnogo vremena. Treba is·peCi kruh, treba
za rana ustati i spremiti jelo za cijeli dan. I bas u tim danima
kad treba uajbolja hrana, top1a hrana, seljak j~e danima i da:
·
·
·
nima hlad'l>a jela.
U nekim na8im selj·aekim zadrugama rjesavaju taj zadatak
tako, da se u tim napornim danima vada zajednicki kuha rucak
i zajednicki pece kruh. Mnoge seljacke radne zadrnge debljaju
za te ljetue mjesece svinje, samo da im u najtezim danima rada
hrana b11de sto bolja. Zeni je na taj nacin mnogo olaksano i
omogucuje joj da u panoj mjeri sudjeluje u radu.
A za djecu moiie seljacka radna l'Jadruga narocito nmogo
uciniti. ra jadna djeca, koja 1l pojedinacnim seljackim gospo•
darstvima eesto po cijele dane placu sama kod kuce dok _lm
majka radi, u selj,a.ckoj radnoj zadruzi smjestena su .u to vri·
jeme u djecje jasle i. vrtove, koje vee mnoge seljacke radne
zadruge osnivaju i predvidaju. Obicno se takve jas!ice i vrtovi
osnivaju od sVibnja do kolovoza. Djeca do 2-3 godine smjestaju se u djecje jasle, a starija u djecje vrtove. zene, koje
doje djecu rade na sa-mom gospodalitvu ill u blizini, da hi
mogle djecu dojiti. Time se neobicn<> nmogo cini za djecu i
majke, a opet seljacka radna zadruga mo~e maksimairio mo·
bilizirati radnu snagu, te se poslovi u najosjetljivijem i na}
vaZnijem vremenu mogu obaviti u sto kracem vremimu.
Ravnopravnost zena dolazi do potpunog izrazaja ne samo
kod fiziCkog rada. Zena je u seljackoj radnoj zadruzi potpuno
ravnopravn·i Gran, koji moiie da na skupstini bira i bude bi·
rana. Na prlmjer, u seljaCkoj radnoj >~adruzi u Budasev\:t ~ena
je tajp.ik zadruge. U seljackoj radnoj zadruzi Jedinstvo i u
nmbgim seljaCklm radnim oodrugama zene, prosavSi kurs za
knjigovode, preuzimaju knjigovodstvo. U seljackoj radnoj za·
druzi Jedinstvo drugarica Mara vrlo uspjeilno vodi knjigovodstvo, taj tako va'fui ·sektor rada na svakom krupnom polj'Opri·
vrednom dobru.
~~ne u seljackoj 11adnoj zadruzi preuzimaju rukovodstvo
naroc1to nad granama sitnog stocarstva. PDlaze kurseve i
osposobljavaju se za rukovodenje tim granama. U govedarstvu
zene su mnzacice, odgajimci teladi i t. d.
150
:o. ;; ~o je dosadasnje ucesce u selja~m radnlm zadrugama
· :v~Jiko, sve veCom mehan]zacijoin rada bit 6e _joS veCe, i ne Ce
biti grane i posla, koji Zena ne ce moci svlado:t.ti. Lijep primjer
.pr:uza nam bratski SSSR, gdje su zene za vrijeme Ilata preuzele sve funkcije u kolhozlma,od najvisih do najniZih, i s toJikimih uspdehom vr1iile, da se proizvodnja u kolhozlma ne samo
nije sniZila, nego se i povis!la. Tltne snabdijevanje Ctvene .arJnije i tvornica nikad nije doslo u pitanje.
..
· · Naroeito na prosvjetuom polju zena u seljaCki:m radmm
zadrugama nmogo dobiva. Nigdje se IakSe ne organizi.raju kursevi .za nepismene, citaHtcke grupe, diletantske grupe i razne
druge kultnrne akcije kao u s·eljacklm radnim zadrugama. I
vee ilanas je vrlo vidno ucesce rena na. tom polju rada u seljaOO:im radnim zadrugama. Naroeito zenska omladina mahom:
sva sudjeluje na polju ku:tturnog prosvjeeivanja.
Jednom rijeei, ravnopravnost zena i,njihovo proovjeeivanje
ciji su temelji udareni kod nas kad je narod preuzeo vbst, ni·
gdje na selu ne dolazi do izrazaja tako, kao u seljaekoj radnoj
zadruzi.
.
•
.
Ing. R. 9.
151
�V. SMIRNOV:
.,.~· ..
Odlomci iz; .· djela »Sinovi«
\
. U proljeee vrati se dvanaest gopodarstava u k9lhoi Primali
su ih na glarvnoj s[kuipStini, koja se zavukfa iza p·onoCi. Mnogci je
biio smijeha, s·ale, <nutogo je bHo izreCeno Iijepih I·ijeCi. Ana Mihajlovna promatr81a je Nikolu Semjonoya i po tome;· kako je:··on -Zivahan al1 pa~ljiv, tres'w plamen= kapom vlasi, gkl.sno· I veselo
g.orVorio na &lrupStinama, kako su- mu rad'O odgovarali selj,aci i Zene,
a Mo je glavno, po tome kako su dolazili k sto•lu bjegunci uznojeni
i crveni kao iz banje, pljaS!jivo mucali i molili, da ih opet primi u
kolhoz - ona je shvatila: kolhoz je cvrst. Ta suglasnost, koja je
vJadala "" skupl>tini, te rad<>st !judi. bila joj je mila.
Ana M·ihajlovna sjedila je s Darj= Semjonovom i Olgom Jeljisjejevom na pocas:ooj prv<>J klupi, na kraju, i kad je trebalo glasovati; dizala je ruku zajed~o s drugima. Ona je osjecala da je ravnppravna u toj novoj veUkoj poroddci. U staro wijeme niJe· njezin
glas nwta zna.Cio na ova.kvim skupstinama. Ana Mihajovna je uvijek stajala DdoGtrag ; nitko nije na nju obraeao p..Znju. Sve poslove rijeSa.vaJi su dobrti, imuCni gazde, ne pitajuCi, da,Ji je ona'·sporaznmna iH ne. Sada. je Semjonov poceo l>rojiti gl:>sove od Ane Miha:jiovne. Qd nje je kao j Od sviju drugih c]anova ko]ho•a zavisiJO:
hoce li ill ne priuniti u kolhoz Avdo.tju Kuprijanovu, jednookog Antona -KovaCa, hoCe 1i sijati iii D.e lan, hoCe li ku·piti i1i ne bika z:s
trasplod za ·ko.HHY'LIDO &tado. Ona skine bundu i maramu i otkrivena
ikao i kod km.Ce, sjedli1a je na sikuiJStini, misliia,-sluSala druge, sama
bi kadgod rekla po kojn rijee i koo glasovanja radila je onaka,
ka;ko je mimila da je i~pravno.
Kad je nastalo pita:nje da se povecaju p<>lja lana, i w;me u
zakup braginsUta, ona ifl.ta, na kojima je rastao Ian skoro do pa"'uha, srel>r.nast kao sjedine - u "kupi\tini nastane spor ! Aala MihajiOV!lla je prva pristala uz upravu.
- Pa sta se bojite, zem.e, doista? ona odlueno. - Ne
r<>di zemlj a vee ru'ke.
- lsroina - potvrdi Petar, te s plamenom i Ddobravanjem
p<>gleda woju l>rigadu. - Zak:up nam daje isto zito..
Nikodin pokuca nolkt= po brijestovoj kutijici za ·duhan i na·
smdje se.
- Semjonov, 2api8; Strukovn kao udarnicu. · V1di!i ka.ko je
zeljna rada. Divota!
reee
152
- Pa, sto? - razljuti se Ana,.MuhajiO'I'na i Cadc·l1St@e. sa
klupe. Seljaci po~staju udamd.ci, zaSto ne bi i Zene .
- 2;ene ni malo ne cijene. A bez njili ni povje.sno lana ne
aveZeS. BaS, tl~bro! Udrj"-,~: nJima,;--)t:Iihajlovna! - ~btui®o pjrietane uz nju Darja Semjonova i 'Olga Jeljdsjejeva. ·
· ·
Ani Mihajlovnoj bilo je lako na dul>i. U kutu su se smijal!
sinovi; .Tamo je u kntn encio djed Pankra.t'i zadavao ,je ,d(ieci zagone!lke.. :.
·
.
.·
. . .. ·
.
~' l]dar.E,J.li su- _me, tukli- Effii_- da.va/Id- mi_ sv~ Cirnove a- ~lije . .-.
s~cf!lrem-~·-pvijest~lje. A?
_
'
Z:ak:asnio si .djede,· nem,a _sada cara.
_ --.K~ n~a, __nemS:_:--_ m-~roljubtvo-·se:saglasi starac. - SluSajte,---VJ.apCiCi, drugu zagorn.etku
·
· Jedna stvar je ffinela Anu .Mal>ij:lovnu - Uip<'ava je nazna.Cila'
preran rok- sijanja. U okrugu n'ije joS ni jedan ·-kolhoz 1za§ao u
polje veC sir Cekali. topHje dane. ·Pravi1n0 _veli narod, da- od prevelike
brzine nema dobra. Zl.o je ako udMe mrazovi, propa.st Ce sav la·n.
A p!redsJednik iz~leda, ne marl. -za to: Jasno, njemu
samo do
.
toga, da se pohva-Li u rajonu, kako &mo mi, eva, prvi posijali.
Prije skupstine razgovarala je
Mihajlovna s uprav1teljem
i iZJrazila svoju bojazan. ·
--:- Moj je po5ao samo: prianiti . ~ iadabi, sto treba. Jel;jisjejev
je nagovorio na.Seg predajedniilka. On je poo;nati !jubitelj .•. da pra·Ji
pokuse !la tudi ra.Cnn. A :Sto moZ~ s- Nikolajem IV'a_novi~em ? Sam
nema ruSta., pa Ce i nas u jesen ostaviti bez iCega.
.
1
Dois.ta, Sto je mogao znati Semjono-v, koj-i nije nikad::i s·ija()
Ian. Drago je Savelj Fjodoro.v.iC, on- je prije u svom gospoda.Tstvu
uvijE>k imao 'najbolji lan.
- A Sto ti-SutiS?- usklikne Ana MihaHovna protrn•uvSi.
ZaSkHjivSi, GuSCin Ce ·uvrij edeno:
- UlSta su mi zatvorili.
•
D~~?' na skupS~in~ llije rekao ni rijeCi ·protiv. Zene t seljaci
oo ~vadi11 1 pravdah s predsjednirkom _i hrigad·i-rom, a GuSCin je na
k:oo.Ju stola kuokao po raCunalu.
- Mi se· ne boji.mo za se, Kolja . reCe Ana Mihajl-ovna \!na- ·.
po~o~ ~rdito. -- Mi Cemo uradiU ... Ali sa.mo, rano je to. PoslusaJ ljude. Kalw- se ono veli, ·svako- s~eme z.na svoj,e vrijeme.
- Stara je to po5:lo;vica, Mihajlovna. Dan as imSmo novu:
rand usjev ne ~eCe se s· kasnim na jednu hrpu - veseJ:o i uvJereno
reCe Semjonov.
Ujutro su joS za svitanja izaSl:i da siju Ian.
. Polja, uva~: i CiSJtine, j-oS su drijemale u magli kao pod poJu:Ivalom, Iza riJeke, medu · tamnin1 jelama 6urlikali su tetrijebt·.
V11Sok:o. u zeleniltastom nehu plivali su bijeli obhici kao san·te.
-
Je
An,;.
153
�' ~d lJ,Ogu ke Miha.;i!0¥!1<1 is!f.o<lll\~va. 01la !!\! llBJillW u zavojima kao po nevi\l~j~v·im ii¥1:e<plllli~ama, PQ<1igue ~e u vi>siAu I :.apj~va.
&nd Mil:tailo~l>j se uilim da ie seva dolll'tjel.!l do saAt\\ oblaika i
kupa &e u uebeGikom pJAvetuilu.
- Li-je-po .. , po :>logovia:na .Jzrelie Ana M:ih.ajl0Vl1!1 i d·ubol\o.
uzdabne p~lm grudima miris otkrav!jene zemlje.
'
S nestr,pdjenjem i tuZ11im cudenjem, ogledavala se ·oiko sehe
kao da je sad wogled%la, ugleda ovaj plamenl rub sunea nad sumom, ovo vJsoiko, mirno Jutarnje nebo, Orn!u maglu nad, nepregled~
nom Sirinom polj3. ,i Suma. Veo:r:p.a tegobno osjeti ana mladost p.ri·
rode i svoju staa:•ost. E,:ad 1i je do&pjela proZivjeti ~ivot? ZaSto nij.;
prije opa.Zala takvo p,roljetno jutro? U;;;plahirena je i ~ali za i:H~Cim,
kao da bi htjela. iznova za-poceti zivot. 'i:o je nem"<o"'llce, i ts n<>l&puuiena zelja nagoni je na Siltl!ijeh,
»Sigwno svi stan tako mJ•sle , . . smj~ala se ona, - Za·
pravo, kakva sam ja stad~a, Ne ~a)je se sta!'ica. sija·ti )an. .A, kad
bi i bUo tal<O, ll:akvo' ie to ~o? Ea.ikq tko, a ja :mam za lto•ga sam
ubr&tila ~ivot. PrQ·~ · se ua le~aj:u moH dll'agl mJJcitelji,<
Nll posli<>duJQj me<!\ od uv&le r>toii lli~na lws·.,ra dxvene kore
sa crvenim pojas,om. Uz nju torba sa i~aPr~n.Un br:;l.3il).~ lane•
nUn. sjem~jem Nii<ad<> jo~ nije .Mta Mihaj:lovn.a ~ijals to)ika mnog>
IM!a. P!\Sljivo oll,s.\pa. i~ torl>e u l<oiiaru prvu p\U'o:iju ~tiJ!k)enOi!to sme<leg lll<\i$~g sje,menja. Oula vee opipom po<maje tQ l'l'&gln~o sjeme,
malo, uSko, n'a okQ ~ Cudalava·to sYilllUti:tn vrSctm.a. ~>:Ka·o maleni
vrOlGi« pomisli ana si,paju6i sjeme s dlruna na dlau, Ne ~ilrti vee
~a•.g;rije siewe te gutajnci u!jevitu mirisavu s•linu pode s l>o$arom
na brazdu.
Zemlja je bila taiko mcl<ana da &U no.ge Ane M:ihajlovne propadale. A neki nenl!ir ujedaiie ie ~a 1'1'90, Za Anu M:i!tajlovlw prestade postoj.ati jutro~ kojemu se rad,ovala. Qrna ~aQ.a njSta. ne vidl
Oliim. 'l'laZ,e ~ero!je.
>>To sam -znala , , . reikJ!a sam da treba ilelkati, U!li"opastit ees
Ian, boZe!«
Obuze j e guj ow i strah.
»Nije vlall'titQ.,. nella..;. a pos<ije mwl>ar ; trava rasla.~
Ana M:ihajlQVn'l sicte s "bra ;ode i 1J ollai\1 oQII;>aci ll:o~aru. Sjedne
na wee11 llall:~ena ll:!lo no<ln~> pt\ca.
Prid~
Nikola Seanjo:nov, ruidvije se i br:iZno 11\Pita:
- J e sd li b<>lesna: Mihajlovna ~
"-- N e-e-e ••.
~
zaaw 11" ;;~ij~ r
, . :;c:' :Ne 911:' · -.-,' <;>na ll"4i~· C!'!Je 9'1 s~. biW\ave Qi!i, \1 !kqjima
~fl)g!'~J\1 zJoJmj pl&meool. ~ Ja. .6u ti, K:oija., reej ,iijv;u is~..
.
-..::...;._No, reci.
· _, ., · .,
-. ll<.emlill · : · '_le pvima ~ hrfl<pavo pro~ije<A An!! MiJ'l~~ej1o.vna
a usn~ JOJ se gi'C:';'ltO .na-cere. ~ Ostavlt cete J:laS g)adl).e s vljjim
poku~J!na. Tg J• I!!VI' Ist!na!
·
· ··
• :'il<oda. Semjougv illllrovo nam~ti ride obrve. N1J'e ~rvi .puta da
\II CUJe,
·
~·.
·
Kn!al!ke lazi, Mihajlovna. Zailto ih slusas?
-
..
. - .Eakve, do Vit'aga; . knlaoke Ja.Zi? - v·iiknu Ana Mli:tajl<>vna
posk~()l, - J":"j , !J bar JednOI!ll sijao Jan? U prijasnja wamena
. ~to?. S1j na ~IJomn dao, jer. se veli: Ali<>na, dugaoka lana.,,
sta Je to sad· Rugrute se nad zemljom, Ma~eha je! Ne-Zalite.
,,
.
Zar tl ie Ali\!lla davala vl>!O!k lan? ~ ue su~,.Zi SIVoj smijeh
SewJouoy. - Nemoj da. grijeiiis {!,use, Mihajlovna.
·
~ Ne Cu ?a, laZeln, nije bio baS· osol>ito dug.
I
A
...,.._ Po4 koJqm v,rstoon si ga prodavala?
-:- Sto da kaZem. Ve6in{\lffi sam van vrste prodavala ·
- Dakle sa grijeMmn;
·
Semjonov •asuti.
-
p~,..
:Oobr() ie, <la se i t"'k" brines za !au. Hvala ti ... A sad
. ..
On uzm~ si1J<;u zemJje, :;¢isne je, <'!iglle ruiku do . grud~,
{'rate. Jedva Je pala na zemlJu, gruda se ra,.,s,ip_a.
•
•
1
?...,...
r<~ili!ri
To~o ?nako ka;Iro sa-vjet1:1ju agrononli. Prosu.Sila ~e zemlja,
VldJs · Ra-m USJev dat ce nam sedamnae&tu vrst. Sij, Miha-Jl<>vna!
-
Ne
cu,
Nakol~>j.
.
·
~ Dobra, onda daj meni ko!!'pu, Ja cu mjesto t~be sijati.
. S_em.~j9n.Qv se 04d1J·Cno Pa~ne -H~d to.Saru. Ali crv~u POJ&s na-
la,zio se u -r~kam_a Ane Mlhajl~vn~. Pso·V~@; joj z~·ne ·u ·gr11J, Qua
na,~lo pre~a.c1 poJa~ preko rarnena ; zamahne- rUJkom k;ao -d se
i!!lrstl ba-ca;~uci saku sjemenja.
'
a
Ako ne urodi, I>OtuZit Cu se na te. Zapamti to, Semjo-no-ve!
redu. S!:reman ~am, da QdJovaram ~ veselo se odazove
predsJedmk odlazem. ~ Sudi mi Mihaji' ovna ali tek
·· s
-
-:--' '£!
s~a.
' "
•
u Je en, a .o.e .
SWlee kao d
•·
··
u . .Bhstavo ;
...... a .raS!~1e.t a c1.pk e neumorrto raz.g-oli1,maglu
l·D.IlZI~u. Sve J_~SniJe .1 s~e 1s:kacu tann1o ljubiCasti, vlaini paSnjaci.
P :.tg0Vl, na koJtma bhstaJu lemeSi, taljige, kc-nji, q!)regnU~ti u brane.
�M~i S!)_u"'r~u poo:niilu .po p<>lju- Ana Mvhajloma ubinr korak,_
a .ruikao jgj 8: P)l>lJ>!U 5akom sjernel!tla u. t.vktu _
poloreta "1:'1~e _polu:
si<jaci;
krug U<;~uci postJrance u koii: >iiok •• :&>k«. · _
.
_. _. :
.
Laneno ·sjeme sipa se. ispdd pr!.tiju i u kosoj. blistavoj struj\
pada na zemJJu .
_ ·· - ·. __ · __ ·
H'O.Ce 1i priniiiti? -_;_ S nemi.Wni pom-isli -Ana Mih9.jlavna.
Pot~jice od djece [ ..,..jeda ona je trcala svak<>jutro ria pol~o
i dugo stajala su;tlke, uznemirenai smetena. Pusto, mrtvo polJe
lezal<>. je pred njom.. Ni :ie<]na travcica nije se probila kroz smedu
JOO.ou
zeanllije.
Petog -iiii. 5estog dana Ana _Mihajlov"?: ne_.iwh'Z_i ~w eu<lne te
bez daha oprerm<> ra&ctl\PI'ka zem!JU· Dugo mJe n1sta VidJela od uZbu· ·
ilooJa. Mrtva je, ikao pijesaik, zam<tvila .se zemlja na dlanu.
,&opao je Ian ... Nema .nl&ta ... Zemlja je pra..na.c
Ana Mlhs;jlovna i ne bi se toJ.iiko trapila, ~ad bi to. bi~a, ·kao
prije, njena vlastita, kao put medaS usika. o~a~-u~a: ~d- _lliJe 1. n~ma
veli!ke Stete i ne OOekuj:eS nmogo; pokvar1la &I 1 sut1, a susJedi~a
je &vejedno: Ssda ona odgo:vara pred svima za pokvS<enll zemiJu.
Ali ro.i to je nije :rnJUCilo. Nide btlo _ ~traSI;t? S~o je _na or~ci
propao; 1an, koji je ona posijala, na koraJu, ntJe m or.:.1~1~a bas v~:
liika, a ona je upOO.oriila Semjonova, pa se ne mora st.rd·b _po.gledab
l]udima u oCi; stmilno je bli•lo to, da se mrtvo poJde prot_eglo ~o
same sume. Iolgleda da ce uniMi.ti ta PllStoii k<>lh?z, razbJeZ~t ce
se na;rod, i opet Ce m'O.rati Ana Mihajlovna k01partl sam-o SVOJ komadiC -u prddetoj s3Jlllo6i.
Jo8 jedinom mscep<ika zemlju _i odjednom_ sm~, blistav, sklizav
grume!D.CiC nalik na @CuSan k<J'lrul.0.i6 starkla _khzne J O-J na d,Jan r pna
ugQeda Zu.Oka:&t Cll"V·ie- }{!lice.
_ A-a! ruskllikne Ana Mii!haj1lovna glasno, odahne opaziv~i kako
joj pada na dlan d-rugo i"kHjalo sjeme, P'a treee,..
..
_
1
·
Ona paZlj·ivo posad,i mladice u zemlju, briZno -i0rav,na rnplCu
ustade taruCi OOi k.ra;jem marame.
Naskoro je Ana M-ihajlo,ma iiZivala 11 polj.u posijanom zelenim
jedNa vidlljivd:m ':latima. Ona je govo1r.ila o lanu kao o malom dJe-
tetu,
- RaiSte ... iabte rodeni! Ah, ti: moj ljepolt:ane! .Jedva je
n·iik:ao, a !kaik:o vee ra~srte.
Vee 1ma eetVII'ti JiatiC - prillm.ijeti zadovoljno Darja Semjon.ovna. ~ Imat Cemo lan.a, ako ga uS ne poZdere.
- DoniJjela sam we6u Cade.
- '11u trel>a sto v<reea.
100
.-:Da J;aZelllo-:Ko!ji:~ naS!o bi se:+sto. Zene·,l<lZe i[ie6i? ·', ,,,,.
~ -J:leci ima nmogo, a Kolja. je jedan --,c.. pir-Ogru_nda Dar-ja::'bt-1'se pa'egacoon. - Svuda Kolja .. -', l;ao .da.-je ,on naJp<>trebnij-i!
I taiko, go·to~o tjednima nije. .kod kuce.
'
,- -"
-_
-.
'
'
_
U n,jenom glasu je bilo i njefuog ponosa i uw:'ijede. Ana
ba.Jloyna. reee. ono, iito je bi1o :prijatno cuti DarjL ·
-:-· sto ., se moze, . pa'Ooojedniik
Mi~
k
· · One su l<i:ajale na pOlju oblivene toplinoin pa'oljetnog &unca.
Visoiko nad glavom l.astavlce s11 rezale blijedo plavetnilo svojim
kao S:kare ostrim, klr·illma. Suh i vruc zrak strnjao je pro,tore>m.
- Ah, trebalo bi kiiie ... pljllSika! -. proS.pee Ana Mihaj,
1-ovna klonula· od vruCine i n~rii!'nO pogleda usjeve.·
·
Podigne glav-u i s nad-om po.gleda·, u n-ebo, aii o·no je bilo beskrajcn.o i pusto, samo &u g~ IastaVice neumorno- presfjecale svojim
olitrim krllima.
- ~OCeS - ne CeS, aH treba i'Ci kravu pomusti ~ uzdah:q.e
Da!rja., a: Ana MihajJ,ovna o:sjetiv.Si u suhim. uSitima gorCinu i sOl pode J;)olako za_ njom na paSnjak. I·cijeli dan neffii.rno Je osJeCa1~
netzrecivu Zedu.
Nocu se Ana Mibajiovna dva p-ula builila i slusaJa ne ilu.mi li
k~iSa na krovu_. _U izbi je bilo tiho, sparno i vrlo svijeUo. Ona se
d-igne -i onako pospana stane piti iz same kablice grabeCi vodu Sakama,_ zatim pro'viri u trijem.
VeCernji swnrak pre·lazio je u j.utarnje s-vitanje. Na pla.vo,m
nebu obasjano•m rumenil-om svijetlile $U se rijetke .zvij-ezde kao p~o~
zirne kapi vode .. CeznutlJivo· su ponikle · nepom1Cne topolo_rve gran e.
Culo se, kako- se u staji prevrCe i teSko d-i.Se krava.
SiSavSi s trijenia· Ana Mihajlovna sade na txatinu. Nije bilo
rose. Suha proslogod:ilnja trava sustala je, bola i tek mal<> hladila
bo;e noge.
>>SuSa. . . kao u Ijetu, gospode! ~ pomi,sJ:i Ana M-ihajl•ovna
te se potiSteno vrati u izbu, legne Tia pod·· nepokrivel18. 1 sanjaS~
dva puta .jedno te isto, da ona, djevojC.ica, gaca blatnim. ka:lju.Zama1
zatim CuCnuvSi spuSta treSCice u vodu i oCarana gleda kako se one
vrte i ljuljaju te plove u nabujali potok.
Kisa padne krupna i to,pla, kad ju je Ana Millajlovna prestala
oCekivati. PredveCe nenadano i nekako OO.jednom p&ta-mni neno, suho
i snaZno udari grom i slije se kiSa. Ona istJ:'Ci iz i2Jbe prije djece,
pruZ:i rulre, zam.re i u jedan_ tren nakisne,
•
157
/
'
�',\';
0 Podne io:a gumna <i"i{>U!l-i nil/: k.oila. nwtovarooih vO:e&iJna. Naprijed ~ iSaO.. otfi<i1vene glave: Niikola Semj<)nov s !larm~~.ti;·
za njim. udarnicj i·Pievaci. S bulrom i pjesmom produ kola po cestl
Joraj lJiPl"llNe kolhoza i okr-enu u pokrajnu u>iciou.
Zaeu\'Si pjesmu, koja se sve jace orila., .Ana Mihaj1ovri~, kojil
je u dvoristli popra¥l;ial1i. ogra(lu za ·prascice vog!eda l<ro~ vrata':
»Kuda ?< p&gadase . oina •gledajuei .kola, koja. su se priblizavala.
. »Oin.i". se, v<>ze za fond osig.uranja i f.o:Wd za sjeme. Bit ce, _u mHn.
Zasto idu ka.o na svaCLbu? « PiOOm.a, a joo vise kolhozuici, koji su
bi.li na. prvim kolim.a, uzbude je. Mah•aH su rukama i upravo njoj,
Ani MihajJoVI!lOj. Bujsna su tjea-ali bas Il(ieni sinovi, koji su se
bogzna kaiko nasli tamo. Drndava k<>la s pjesmom krenu ravno na
Anu MihajloWlu. Ona se naslonl!a na vrata i stajala ne zna•juci za
se. Nije povjerova:la ooo, sto j<)j je ~valo srce.
- Hid - "ta . . • dovezlii OO,o dai<>ve- - MiSka zategnu uzde,
luJtavo i veiSelo ~ledase ·mater.
·
DaMuci v~inom Bujau se zaU.ti. u c'WoriMe ne ~luiiajuCi Miskinu za;povijed. Komadi b!ata letjeli su mu iepod kopita. l.jonka
uhvati ume od ba"·ata, namota tl1 seljacki na obje ru'ke i s blazenbn
ioorazom Jiea zau..!:avj ~dre<pca. Zaustavila se i druga kola.
- Pr.jmi na~radu gazda-rice! - vikne djed Panikrat I m!adenai!lki Skoci s kola. Tu ti je Zito i · jos svasta, za la!n. • . Kooa da
svaH:mo?
nici
j
sta sutiS? Zar •i pregria;!a je~~:iik? - Pitwhu u sali kolho,_
Dikru:Ze je. - Da te nije mooda opet kotae po glavi lupio?
-
' ,; - ~av>i,,_v.e!lrn ti!Dvi_~e takve mogu vu,!i .- .srdi-to odg<>vori
LJO'l(jk.a .odla.zec' polako u triJem. Ma·ti je sitlw korac.W. ,.,. · ·
p<><iUPlLt"aliL wecu.
· .·
. . · · ·. · . . . . l'J I
.
.
'
'
.
'taiko. su zajedno o~.n'...:1i v.reeu u pr·,·-~'·J'e An "'~. ·r· .. · ..•
aZe
' ·
"""""'
· """""" • · a """'a) ovna
Jl"k . s~I;Jaem:a · ku~a da, meeu ostaJe vrece i vrati se na ulieu. Tu
se !HLdalrl 5a Ndko.JaJem Semjc>novim. Odmah joj Ileikaik
met, pro!jetno ;iultro, ana vide odbaeenu koslllt"U s crv~~~ .u pai zaeuje 'svoj !)'nje<vni P"'igu.Sem glas· >Ne 6u
Zelul' .
P?Jai!Om
o:.tat C'emo gladnil« Zwr je i:o doo,;ta ona go ~orila;•;.'::f.,rl~~a ...
.•
crveni N
• b ·ti
· vv~~ ·1 1 po-. : ?' e t;J~e >•••· Ali u strogom predsjedni:kovom pogledu
kako JOJ ·Be l.WtiJll, proruta da je bHo U[!la"avo taiko - te duboko ·
·
'
gl~vu ceikaj_u_Ci prijeik?re. ~ala je, da ih je za-Bilu:Zila, ma k.::~~=
om Slramotlh. Sada ce sv1 kolhoznici mati kaikva ;.
""-
&tara budala.
AI: ~~bi Sem(jono.vJjeV;. prs4;i
ona zacru.Je posve neart.o dirugo.
1
.
./""
ona
o_,Jin;.u.a.
oo.du nden dian cvmto ga stiS!lll!
'
.
.
- Cestitam td, MihajlloVn.a, kao prvoj udavnici ... hvala ti u.
1me kolhoza na tvom po,Stenom radu.
• On~. dize glruvu, liarl<o i zaeudeno pogleda Semjonova. Htj ede
nesto rem, ab ne mogase. Nel!to je stisne 11 gr!u. Ana Mm '! .
mahne ruikom i zaplaee.
aJ ovna
•
Bilo ju ie malo stid, da ana, sta'ra zena, plaee kao dljete Ali
zene trulwder stanu l!mrc.ati u l"U{PCe, a Sto je najva.Znije -,. bMe su
to suze S!atke, kailoove ooa davno nije 0\SijetiJa, i zato. m nije Sikrivala.
Orn:a racuna hoee. li joj izba bit; dosta veiika za toHku •aU· ~J:!k. Joi C.e ma.rai;i
lli:uu - reCe Petar Jel-jisjejerv. i nasmije se
sa.ma .na uli.cu iooliti.
~ Ha·h~! Bas tako!
Ana Miihajlovna je znala da je u kolhozu prilieno za.radila .. Ne
jedlnom po noCi izra.CunavaJ.a je. Ali to, Sto je sada ugrledala pre-m.a511o je sve njene ra.Cune.
Netremice, zaustav·i Ana Mihajlovna svo·j neikaU<o ukocenj pogled na najbli?im kolima. Gornja ·vre-Ca je bita mrSavija i ne pltlla,
kroz. rupe su vdri!la zlatn.a pSeniOOa zrna. UCirui joj se, da Ce se sad.a
rasipati u blato. Ona koTakne. kolima. i htjede Sikii>uti tu mrl!avu
vreeu. Ali je prije nje ~ailao u kola Ljonjka, uihvahlo vrecu na leda
i z3,lj!U!ltj,a;o s·e pod- tim terretom.
- Pretegnut ceil se ... pUSJti ... sama cu ... prosa<¢e mati i
htjede u<eti -weCu.
159
�Borci za bolju berbu
zetvu
TIMIR.JAZEV, MIOURlN, LISENKO, CICIN
Imena naucnika o kojima je ovdje rijec, nijesu sasvim' ne:
poznata naSim zenama. Zata imena vezana su zuacajna i smjela
otlrnica koja su na na}boljem putu da preobraze privredu. Otkriee novih sorti gajenih bilJ'aka, u prvom redu vocaka sposob·
nih da uspijevaju pod surovim uvjetima sovjetskog sjevera:;
otkrice visego.disnjeg zita prema mrazu i susi, otkrica postupka
jarovizacije kojim se omogueuje proljetna sjetva ozimih usjeva
- i niz drugih teorijskih i prakticnih tekovina nauke koje se
nizu u brzom tempu jedne za drugom i otvaraju nove i· nes!u.
cene horizonte.
KLEMENT ARKADIJEVIO TIMIR.JAZEV
IVAN, VLADIMIROVIC MIOURIN
Proolo je vise o.d cetvrt vijeka od smrti ovog sjajnog naueenjaka. Mnoge usrt:anove u Sovjetskom Savezu i kolhozi, dombv~
prosvjete i kulture, bioloSki zavodi najstarija Poljoprivredna
akademija u Moskvi nose njegovo ime.
Rodio se 2. j,una 1843. godine u Petrogradu, kako se tada
zvao Lenjingrad. Otac i mati su mu bili napredni !judi tako da
SU i sina odgojiJ.i U tome, da mrzi SIVe sto je nazadno.'
.
Poslije svrilenih studija bavi se Timirjazev pitanjima poljoprivrede, promatrajuci pokuse s vjestackim dubrenjem. Bio je u
inozemstvu da se specijalil'lira. On se uvijek interesuje vezom
koju ima nauka o zivotu bilj•ke i blljne fiziologije i naucne po·
ljoprivrede.
U inozeffistvu .upoznao se sa Darwinom, cuvenim prirodnja·
kom koji .ie poznat u cijelom svijetu po ucenju 0 postanku
vrsta Zivih bica. Darwlpovo ucenje, kako se mijenjaju vrste
biljaka i Zivotinja prodrlo je u to vrijeme mnogo i medu
prosvjeeene i neprosvjeeene u nauci. Darwiu i njegove pri·
sta:lice dokazivali su i dokazali, da su se vrste biljaka i zivotinja
razvijale jedne iz drugih. N a najveci otpor nailazilo je ucenje,
da je i oovjek postao na taj nacin. u rstoriji borbe za to ucenje
K. A. Timirjazevu pripada najistaknutija uloga, kao njegovom
pootojanom i nepoko!ebljivom ·zastitniku u Rusiji.
.
Timirjazev se ba vio naucnim r&dom vise od pedeset godina. Za to vrijeme napisao je deset radova: nekoliko desetina
160
S!"' ~oze postici eovjek, kada uporno i znalacki tezi da.
pokori pnrodu, .pokazuj,u nam radovi. cuvenog ruskog vocara,
Iv~~a Vladimirovica Micurina, koji. je sada pilznat u citavom
svr.]etu. Roden 28, X. 1~55. umro je 7. VI. 1935. g.
.
· .· · Cijeli sv?J. dugi zivot. posvetio je Micurin jednom ljublje·
nqm posl~. Vrse ':d 60 godma radw je na stvaranj)l novih boljih
v;s:ta ':oc~ka. Pri_ to~. je n~~t<;jao pril":goditi svojstva juznog
bilJa {)~trom podneblJu pomrcuc1 ga dal]e prenia sjeve!'u gdje
ono nl,]e moglo uspijevati.
·
.
· ' · ·
. u_ vocnjaku Micurina raste ·; dozrijeva nekoliko. vrsta prave
~move Ioze. (l! Ko~o"';l u Voronjeskoj oblasti) A grozde. uspi·
Je.va samo _na JUgu SoVJfltskog Saveza. On je to postigao ·kriza~
nJem arr:en~e Loze s. dlvljom .lozom dalekog istoka .u Aziji.
UkrStan]em raznih vrsta dobio je jabuke kajsije breskve
'
orahe. Isto tako i naroCitu vrstu jagoda - aktinldija.'
.•. Za vrijeme svog zivota izvrsio je oko 10.000 pokusa st~ 0 c
f!vsr pr~~~ ~00 novi~ sorti vecinom _vocaka cije se gajenje·mo~
glo .P':'smt.' po veljlrom prostranstvu Sovjetskog Saveza: na
kraJnJem SJeveru, Ura.lu, .Sibiru i da!ekom Istoku.
Pored ostalih nagrada, odlikovanja i pros,Java gTad KozIov. se s::da zov£ Micurinsk. kao nagrada .za sva ~jegova US"
Plesna d.]ela.
i. mart 11
1!)1
•
�TROFIN DljlNISOVIC I.JSENKO .
.
Lisenko nastavlja rad Timirj'azeva, on teoriju
.
.pr~vodi
u
prak~jega narocito zanima d~a vremena ~oje je ne~oj liiljcl
potrebno od sijanja do sazrijevanja novog SJernena. Lisenko sa
svoj[m saradnicima se trudi da tu··duljinu skrati. Postupa!' .k'!jim se postize ova izmjena biljke u pogledu vrem;;na ko~OJ Je ·
· potrebno. od sijanja do sazrijevanja - .nazvala Je sovJetska
javnost ~jar o viz a c ija<<.
.
.
Obrada sjemenja u ·cilju jarovizacije sastoji .,se u g:lavnom
u odgovaraj.ucem kva.Senju i iz!aganju sjemenja odredenun temperaturama kroz odredeno vrijeme. UspjeS!lo ispitivanje uvjeta
za jarovizaciju mogu da vrse samo naucni llavodi.
Jarovizacijom se, sto je najznacajnije, ne mijenj~.sru:ru: rok
od sijanja do sazrijevanja. Ubrzavanjem razvitka ·nnJe~JaJ:' s~
i mnoge druge osebine koje su do sada smatrane nas!Je~. 1
najstaJnijim. Lisenko saopcava illmedu ostalog kako se nnJenJa
i otpornost prema bolestima.
.
. .
Ovo Lisenkovo otkrice - da se jarovi?li~ajom mogu izmijeniti nasljedne osebine, inla ogromno znacenje za naucnu
misao uopce.
•
. NIKOLAJ VASILJEVIC QICJN
Cicin nastavlja djelo Mieurinova ukrstavarija, ali ne na
vocu vee· na biljkama. On je dosao na misao da nkrsti psenicu
s korovom pirevinom i da dobije novu vrst koja ce u sebi sjedinjavati povoljrie ooobine jednog .i drugog roditelja, kvalitet
. . .
gajene i otpornost divlje biljke.
Ukrl\tavajuci pl\enicne sorte s divljim vrstam;t . p1revme!
Cicin je uspio sa svojinl saradnicima da stvori niz nov1h sorti 1
vrsta koje po kvaliteti nadmasuju najbolje sruvremene sorte
pl\eni~e. Te nove sorte ne podlijeru ni u najvlaS!lijim godi~ama;
a otporne su prema bolestima koje prouzrokuju ral'llle stetne
.
'
.
g!jivice.
Uspjesi ukrstanja dati su povoda Cicin.u da ~o.de na nns.ao
blisku fantaziji, da stvori sasvim novu gaJenu bllJku - VlSe~snju psenicu.
. ·
· .
.
. .
Micurin je bio jos Ziv, kad je Cicin poceo s eksper=entima,
ali nije doZivio dan, kad je voda naroda Staljin )1 razgovoru sa
Cicinom rekao: »V rsite smjelo eksperimente, mi cemo vas potpomoCi.~
162
·Naucno;-istrazivacki ·r ad
u ·poljoprivredi
Omasoviti pr!mJenu telcovi.W. naulfe •
Pol}oprivrednoj pralcsi.
(lz Petogodilmjeg plana)
I
.
U svim gra11ama ljudske .djelatnosti nauka daje praksi
nove mogucnosti razvitka i napretka. Hi! jade i hiljade ·strucnjaka rade na tome da pronadu no'Ve metode lijecenja, nove
metode za dobivanje kemijskih proizvoda, da novim izumima
omoguce s.to bolju industrijalizaciju, a u poljoprivredi da se
omoguci sto veca produkcija kulturnoga bilja.
.
Svaki novi lijek, svaki novi stroj, sva:ka novo uzgojena
sorta biljke rezultat je dugotraj.nih istraZivanja i nebrojenih
. ·
pokusa koji pooekad traju i dulji niz godina..
Na::Icnom radu. u poljoprivredi pridaje se danas u svim naprednim zemljama svijeta vrlo veliki llnacaj. Primjenom teka.
vina nanke u poljoprivrednoj prak~ prosirila se obradiva povrsina zemlje, prinosi se pove·cava:ju po jedinici povri§ine, olaksa•
vaju se po)joprivredni. rado·vi, a time se stvaraju sve bolji
uslovi Zivota i rada covjeka.
IstraZivanja u poljoprivredi vrlo su raznolika, jer su raznolike i grane poljoprivrede. Razvojem naucnog rada nastaju
sve vise specijah1e grane poljoprivl'ede, svaka vrst gospodarskog bilja i svaka vrst domacili zivotinja moi<e postati predmet
specijalnog ispltivarija. U citavom svijetu osnivaju se danas
naucno-istraZivacki zavodi u kojima se. ispituju sve mogucnosti napretka poljoprivrede, kao obrada i dubrenje zemlje,. uzgoj novih sorata gospodarskog bilj~, obrana bilja od bolesti,
stetnika i t. d. N ajvece uspjehe dala je poljoprivredna nauka
uzgojem novih sor~J,ta bilja. Krizanjem zitarica s divljim travama dobivene su nov.e vrlo otporne sorte, koje se . mogu ·uzgajati i ·u onim krajevima, gdje se je uzgoj kulturnog .bilja
smatrao nemogucinl. Za sjeverne krajeve uspjelo je uzgojiti
takve sorte voca, kojinla opora sjeverna klima ne sprijecava ni
razvoj ili dozrijevanje. Krizanjem raznih sorata dobivaju se
nove.sorte koje daju daleko vece prinose nego do sada uzgajane,
taka na prinljer t. zv. heterotii'ini kukuru'z, kri.Zanac dviju :;;o•
rata kukuruza daje za 2~0% vece prirode.
163
�smioi1a ]e izreka onaga koji je .kazao da .su prosli rat.
hili ruski. poljoprivrec4U istra.Zivaci. Kada je Ukrajiila, Zitnic.a
Rusije, hila popriSte horhi, ruski uzgajivaci dokazali su
nekada puste stepe mogu davati vrijedno zito; ·
I[ I
Naueno,istraZivack01!1 radu u poljopn:~vr~~e~dii:~~~~~~rs~;j~
u nasoj zemlji sve veca pa.Znja. Mogucnosti
bilja u. nasoj zenilji .velike su, dok na sjev<:ru
bolje sorte krumpira, na jugu se mogu· gajiti
krajeva: pamuk i riza. Dalmacija ima mogucnost
najboljih juznjackih vina, a Zitnica nase domovine,
daje naJ'i<Valitetnije zito. Prvi zadatak naucno - 1Stra,av:tru<C02:
rada u nasoj hiljnoj proizvodnji je odredivanje predjela gdje ce.
se uzgajati pojedine sorte i pojedine vrste gospodarskog hilja.
Kada svaka sorta hude uzgajana u anom podrucju koje joj po ·
klimi i zemljistu najbolje odgovara, moci ce dati najveci prinos. Taka se u ratarstvu provode pokusi s uzgojem raznih sorata poonice i kukuruza, u vaearstvu raznih sorata voca,- u vino.'
gradarstvu raznih sorata vinove laze.
Kod nas postoje instituti za naucno-istraZivaCki rad u raznim granama poljorprivrede. Instituti ia ispitivanje tla proucavaju sastav ·pojedinih tla, pa se prema ·tome· odreduje ka.ko
i. kada ee· se zemlja naj,bolje gnojiti za razne vrste gospodarskog hilja. Instituti za zastitu hilj:a: proucavaju mogucnosti
ohrane sveg gospodarskog bilja od holesti i stetnika, ispituju
se mogucnosti primjene takvih sredstava za obranu gospodarskog hilja, koja se proizvode u nasoj zemlji.'
Instituti za biljnu proizvodnju danas svojim istrazivackim
radovima posvecuju veliku paznju uzgoju novih vrsta industrijskog hilja. Kod nas se ispituje mogucnost uzgoja bil,jke
k. o k- s a g i z iz koje se dobiva sirova gum a. U na8em Primorju ·uspijeva samonikla brnistra koja more posluZiti,za fabrikaciju tekstila,pa se vrie istraZivanja za njeno iskoristavanje.
Velika vaznost ,mor.tt ce se posvetiti istrazivanjima na
podrucjn vocarstva i vinogradarstva. U nekim nasim krajevimasu specijalno povoljne prilike za uzgoj voca, pa _treba provest; istraZivanja koje sorte treha uzgajati, kako vocke njegovati a i ka.ko voce euvati. Uzgoj vinove laze inla narocituvazn.ost, jer je to za Citave predjele nase domovine glavna kultuTa.
l&pituje se nacin uzgoja vinove laze kao i prerada _grpZda i
njega vina. ,
U naucnom radu po!joprivrede primjenjuju se llli10go i
neke pomoene grane, k.ao na primjer kemija i mikrohiologija.
Kemijskim analizama istrazuju se umjetna gnojiva, razna sred-
stva .za. zastitu hil']'a ,. sast av . zemlJ.
.
· .,_ . .
. .
. ·
lJUJ<; · ·... , , ·.
se,kennjakom analiiom
. e, a~ :":V:~htet vma ustanovnaucno-1~ll;~vack6m radu ~:vaka hiiJka I ~':'aki. dio biljke u
. se ~tvrdi VTIJednost bi!o za ~~ vrga':'~ se ~enn.]skoj a.I\alazi-, da
~~mJs~u preradu. Mikrobiolo~YJ~ku 1h stocnu manu ili za induClma, lffia ve!iku p·nm']enu u. pol]·opnvred . o sitnim .z;,.,~ b·-.
.. , .
. - . nauka
, t .
. .
, ~., 1
uces VUJU kako u ·proces.·.
.
noJ nauci, -jer mikroh'
om
• ·
· 1m a rastvorhe
!' ·
.· 1
O~CUJe hranjenje hiJjke tak 0 ·
z:ru Je I gnojiva sto
1 u pr01zvodnji sira, ;ina i
n:mogi!'J drugih produkata. '
-C1tav naucno-istraiivacki r
.. : .
.
ratcnosti grana koje obraduje ad r~ P? svojoj opseznosti i po
ra _du dat ce velike mogucnosti ;: 1
~ova sazilanja u tom
vre e. .
ZVI a I napretka poljopri. ' . J)anas nema ni' jedne
.
.. . . .
. . .
~ naueno-istraZivackom rad~n\P<;'IJ_P£nvrede ni u praksi nL
I. d~val~ s.voj prilog napretku u K~oJ zena. ne ,?i ucestvovala,
pol.]opnvreda IIInogo oslan · ·
· 0 se ':'. IStrazivackoin radu
ce na tom podrucju zena mJ";. na lahor~to:nJska istraZivan ·a .
u polj9privredi uopce . novft da!! ~VOJ veliki udio. UcesceJ :l~na
.n~:ucno·i.stra.ZivaCko~ ra:d:g Je. a~uma, tako i uCeSCe ·.Zen a
ze';a student poljoprivrede hi! po~rf;rvrede. Nije davno sto je
nasem,fak_ultetu ]~edna z'ena . a nte . o~t. Medut_im, danas J·e _ ,na
R
· ,
.
1 nas avmk.
·. ,
.
ra ·u ~vo~em naucno·Istrazivackog rada
. .. .
.
.
. J_,se_zemnovemogucnostiradak ·-. 'u PO!Jopnvredi oWa-.
po!Joprivrede, a. time i opcem hl
OJI~ ce doprinijeti napretku
agostan.]u. ,
.. · . . _
'tk-
to
r
,Ing. 0, Suilevic
164
•
J65
�Uzgajajmo. industrijsk o _bilje
Evropa se upoz:nala sa
pamukom mnogo_ kasni~e
nego sa lanom 1 ako Je
kultura pamuka u Aziji .
veoma stara. Kod nas, u
Narodiloj · Republici Hr·
vatskoj, knltura pamuka
je. ranije bila skoro pe~o- ·
znata. Da bi se zadovolJlle
potreoo nase tekstiln~ in·
dustrije na pam':cnom
vlakriu ·a koje nam Je neopho.U:o potrebno, to je u
Petogodisnjem planu predvideno da se do 1951. godine zasije povrsina od
600 ha pamukomKako je vee receno, kultura pamuka je . kod n,as
vrlo slabo poznata, pa cemo uikratko opisati bilj·
ku Pamuk je bHjka, koja se razvija u oblik:U grn:a,. a ima fa
vis~godi.Snjeg, sto zavisi od vrsti i pod ka,!<v1m uyJe~Jma r~ ~
v·.. di5nji pamuk raste samo u tropslcim kraJeV!IDa, a o
n~e~~la:zli samo kao jednogodisnja bilj:~a. Grn:. naraste od 70
em do 2 metra v1soko, listovi su. mu obJCno s:;oJ':fi ~J;~kom pout lista vinove lo-ze, ali ima sorata _k??- k<:jil; ~e Lisee ov~ln~
.pbez urez- a. cVlJe:t lffia 5 !atica a zasticen Je caskom od. tn Ia
ak
.. ·
i
.
d . I
tim pre
ti
Plod je tobolac u kome je nekohko pregra a, ~ n
c:dama su sjemenke, koje Sill prekr!v;r:e pam~cmm vl~nom.
~od nekih vrsta je sjeme prekriveno JOS 1 kratkim J?ahUIJ!Cama,
' ·
d .. liti zaJ· edno sa vlaknom od S)'emenke. Je
koJe se ne mogu 0 'b:i.ke more da jma j nekobko StO t'ma tob O·
lJe
.
·
'
dan grm pamucne 1 J
. d ··
·e
iaca Pamuk ue cvate odjednom, pa prema to~e _1 O"';IJeV"":J
to~laca nije u isto vrijeme~ ne,go se prodnlJUJe pa Jma VJSe
oorbi u jlednoj godini (podbnanJe).
. . .. .
.
Glavui. produkt pamuka je vlakno, ko]e :"' . CJ]e~ pren:a
to
da H je dulje i tanje (sto je vlakno ~ulJ~ I tanJ~, to
bolj!• a vlakno koje je k;ace i•debl~e manje_Je ;,mJednostJ). Vn·
'edn,;,.t vladma ovisi o tome kada Je berba !ZVI'sena (a n prvom
J
Pamuk
J:
166
redn o samoj vrs~i pamuka), Zre\9 V'lakno ima debele stijene sa
unutra5njom suplj>nom, koja se jasi:J.<l vidi, i ono je najcvrsce.
Nedozrelo vlakno ima tanke stijene, nije o·krnglo nego je splo·
steno, pa je slabe cvrstoce i slabo se moze bojadisati. Kvalitet.
'VIakna ovisi jos i o broju zavijutaka (kovrca), pa vlakno- koje
ima ViSe tih kovrca daje cvrst konac.
Sjeme pamuka dobiveno sa stanovitog broja grmova je 2
do 3 puta teze od ·vlakna, koje se doblje sa istog broja grmova.
. Iz sjemena pamuka dobiva se ulje, koje se u nekimkrajevima
upotreblj-ava jednim dijelom za ljusku hraoo, a dijeJom se preraduj£ kao tehnicko ulje. Ked dobivanja ulja ostaju uljane pogace, koje su naroCito vrijedna stocna hrana sa mnogo bjelan·
Cevine.
Pamuku je potrebna u prvom redu takva klima u k 0 joj je '
harem 7 mjeseci bez mraza, u kojoj. je nadalje temperatura zra·
ka visoka odnosno tako da temperatura odgovara pamuku i u ·
rapo proljece i u kasnu jesen, i napokon 'da imade u vrijeme
njegovog razvitka mnvgo suncanih dana- U koliko je vrijeme sa
ovim klimatskim i vremenskim uslovima duZe (bez mraza, vi ..
soka temperatura i suncani dani) u toliko se mogu uzgajati
sorte sa duzo-m vegetacionom periodom, jer ove sorte daju uvijek bolje vlakno.
Kod · uzgoja pamuka V'laga ne igra odiucujucu ulogu, jer se
njegov korijen razvija duboko u zemlju ' (triput je du.Zi od nje·
gove "tabljike) i tako nalazi dovoljno vlage za svoj razvoj.
Obilne kise skode pamuku radi toga, sto je_ onda manjl broj
suneanih dana pa radi toga pamuk ne moze da se razvija, jer
nema dovoljno svjetlcsti.' Umjetno natapanje koristi pamuku,
ako se to natapanje ne obavlja kasno i ako nije pretjerano. Iz
ovoga se vidi da je pamuk kultura koja treba naroCito mnogo
s\ijetla t. j.sun"auih dana.
·
Pamuk moi\e kod redovitog gnojenja stajskim gnojem do·.
laziti i vise godina uzastopce na istoj njiv{ sve dotle, dok se ne
pojave stetnici (pamukova jaja). Kao predusjev dolazi lucerna,
ozima pilenica iii koja druga ozima zitarica, mah=j,ace; dakle
ll pogled)l ~redusjeva pamuk nema narooitih zahtjeva, ali zato
ttazi dobro gnojenu zemlju. Pored staj·skog gnoja, dolazi u ob·
zir za pamuk zeleno gnojenje. kombinirano sa umjetnim gnoji·
vim a. Od umj-etuih gnojiva 1l tom slucaju · dolaze u obzir fos·
for, kalij i vapno
Za p~uk je· potr<:bno dubo-ko orano i dobro pripremljenc
tlo. Priprema tla za natapanje je ovisna o polozaju zem:Ijista.
i u razndm krajevima se primjenjuju razliCiti nacini. More oo
167
I
'
�r.e~i> da se sk.qro '! svakom kraju pripremi zemljiste
· .
; ·
za n.atapanje; pa bi nas da'eko dovelo, da prikaznjemo ·· ... · ·
nacine, ali je gla\1!10 kod svih 'vrsta priprema za natap anje, da
voda ne dolazi neposredno biljci pamuka, nego izmedu pojedinih
redova pamuka. .
.
Sjeme pamuka. ne smije potjecati od k.asl)e berbe;
mora
da bude dobro razvijeno i zdravo; dakle, neJ<a se sjemeuzima
iz ·tobolaca .koji su prvi dozorili. Sjeme pamuka, sa koga su skin.ute pahuljice keniijskim putem, nice mnogo brze i jednolicnije, a i prirod pamuka se mnogo povisuje. U toplijim krajevima se sjeine moei u vodi 1-2 dana, jer j~ ljuska sjemena
tvrda, a tim se pospjesuje brzo klijanja. Sjetva se obavlja onda,
kada je prosla opasnost kasnih proljetnih mrazeva. Sije se u
redove. ili u kucice, a negdje se sije i oma8ke. Prema plodn.osti
tla i.rpravlja se i razmak sijanja izniedu redova, odnosno kueica.
Taj je razmak izmedu redova od45 ~m pa do 1,22 m, a razmak
u .redovima izmedu pojedinih grmova 40-c55 em. I .plodn.ost
zenJ1jiSta utice na ove razmake, pa je pravilo da se na siromasnijim tlima sije gusce a na plodnijima rjede. Kolicina potrebnog
sjemena .za 1 ha je razlicita i iznosi 45,60 pa cak i do 120 'kg..
Sjeme se sije plitk.o, a nikada dublje od 4 em.
··
· Kod povoljne temperature (oko 20° C) zrno posijanog pamuka klija vee sedmi dan, a a.ko je niza temperatura, onda tek
za .3 tjedna. Ako se napra'"i kora, onda treba prije nicanja ze·
ml:fu pobranati lakom branom. Kad se pamuk vee razvio, treoo
ga nekoliko puta okopati. N'arocito kod sjetve u kucice, treba
pamucne biljke prorje:divali, ootavljajuei po jednu ili dvije najbolje razvijene. biljke. Kad se redovi sastave i kada se priblizi
vrljeme cvatnje pamuka, onda se prestaje sa radovima oko
njega:
·
·
Sa natapanjem se obicno pocimlje prije cvatnje i ono se
P'?navlja prema potrebi.
Vrijeme "dozrijeyanja pamuka traje i nekoliko mjese<;i. Kod
dozrijeyanja tobolci gube svoju zelenu boju, susenjem pozute ili
posmede, pucaju i otvaraju se caure, a vlakno iz caura se ,pokazuje i malo visi iz caure. Prema. dozrijevanju je da.kle i sama
berba. Prirod pamucnog v1akna je ovis'¥1 o obradi, gnojenju,
njezi, a narocito o vremenskim prilikama te iznosi od 300--1500
kg po 1 hektaru.
· Od stetnika pamuka. najrasirenija je pa.mukova pipa, pamukov molJac i crveni pauk, a od bolesti je najopa.s:niji »rak
korijenO\'Og vrata<<, koja izaziva uvennlost pamuka.·
a
Milan OrllC
16&
lan
Jedna od najvrijedni•
jih industrijskih bilj,ka
je sva.kako lan. Sa l"nenim platnom se ne moze
ni usporediti .n. pr, pamucno ili konopljino
platno, pa ni ono od
drugih predivnih·biljaka.
Kod nas u Jugoslaviji
sije se lan u Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Bosni i Srbiji, ali
za. sada samo na sitnim
pov!'Sinama. Obzirom na.
vi'ijednost lanEmog plat-·
na .. i na potrebe nasih
tekstilnih tvornica bez' ;l
uslovna je potreb" da
'fP 4
se povrsine pod lanom
4
mn.ogo povecaJ·u_ Tako
""'~u"'""-:-}
Petgodisnji plan Narod·~
ne Republike HrvatSke
~f.P;_
predvida zasijavanje veJl
">likih ·povrsina lanom., U
\ j
godini 1929. bilo je pod
');'
lanom 5.000 ha, a 1951.
:l
godine bit ee pod ovo.m ·
~ '· ··..,.
kulturom 22.000 ha, dakle zasijana povrsina ce
.
se povecati za 440%. N a
·
·
zasijanoj povrsini 'od
22.000 ha, ..treba da se dobdje prirod od 8 mtc sjemena i oko 35
mtc. ':tabl]i~': ':"' 1 hektar, odnosno citava proizvodnja sjemena
na .toJ povrsm1 treba da dosegne koliCinu od 178 200 mtc a
stabljika za vlakno 770.000 mtc.
·
'
· Obzirom na v~~ost ove tekstilne biljke, treba da se upo.znamo sa ovom -~1Jednom kulturom, ciji proizvodi su potrebni
u svakom domacmstvu.
. . ]>re~a dob~ sjetve uzgaja se ozimni i proljetni Ian. Ozimni
lan s!" SlJe ,u ruJnu, a proljetni u travnju mjesecu. Izmedu ozim;-og 1yr~lJ<:tnol? lana pos!o,ie ne~e r!'zlike, ali ,ie obr-ada zemlje
1:gno]enJe ~sto 1 za OZimn1 1 prol]etm, Tako, ozimni lan ima duIJU veget:'-c1onu pe~odu, pa su mu i vla.kanca ne8to grublja nego
kod pro!Jetnog.;. oznnni !an ranije ojaca, pa mu buhac ne more
mnogo naskoditJ, a osim toga tere polijere.
"""':''=.
~
169
�•
Za hin Q-eba da j,e zenilja plodna, da je ~ista 6d korova
dosta vlafua, narocito onda aka se ian uzgaja za vlakno. Lan se
ne rn.oze kultivirati na teskim glinenim tlima, posto u takva tla
'lle moze da prodire zrak, pa ga onda napadaju gljjvice, koje
kvare kva.!Iitet v1akua. Osim toga se na takvoin tlu stvara kora,
pa !an ne molie dobra i _;ednolicno nicati. J os su gora ona tla,
koja se zam<:>cvare. Kao sto za !an nisu pogodna teska tla, taka
·nisu ni !aka pjeskovita, jer su siromasna na hrani, a i adville su S'llha. Pjeskovita tla se mogu upotrebiti za odgoj lana_
samo onda, aka su ranije dobra gnojena i ako su u vlaznoj
klimi. Tla sa vecom sadrzinom va]}na su neprikladna za lan, jer
je onda vJakno krhko. Najprikladnija tJa za Jan su ana ss osred·
njom strukturom i koja se ne mogu zamocvariti, te koja imadu
u sehi dosta dusika, kalija, lako topive fosforue kiseline i nesto
vapna.
Radi toga sto je Ian slab, pa teSko rastvara biljnu hranu
u zemlji, Ian trazi stanovitu zalihu _hraniva u tJu i da ta hraniva
budu u zemlji podjednako razdijeljena. Lan. se ne smije izravno
gnojdti stajskim gnojem, a pogotovo ne ako gnoj nije. potpuno
dozorio. A ako se gnoj·i stajskim ~nojem, onda on mora da bude
pot]Yllllo zrio, a i onda ga se daje samo u malim kolicinama.
Sjzme mora biti potpuno cisto, jer ce se u protivnom lan
zakoroviti, a korovi su "Veliki neprijatelji lana jer -se Jan u po- ·
eetku polako razvija pa ga Jako korovi zaguse._ Zato treba ko·
rove plijeV:ti. Dubljina sjetve neka ne bude veca od 3 em jer
dublje posijan Ian tesko i nejednolicno nice. Sjetva neka se
obavlja onda, kad_ se zemlia na povrsini prosusila. ~!ito se gusce
sije to' ce vlakno biti bolje, a bplje sjeme 'i.e se dobiti aka se
sije rjede.
'
Lan je mnogo holje sijati sijamcom nego omaske, jer je
.onda sjetva jednoliCnija, a i na _iedinicu povrsine upotrebi se
manje sjemE!na. Kod sjetve sijacicom neka bude red od reda kao
kDd sjetve pl\enice (10-12 em), a na 1 hektar je potrebno od
100-180 kg. Mnozina sjemena 6dmjerava se prema tome, da
li se Ian sije za uzgoj sjemena ~ za vlakno; nadalje da ll je ze·
mljliste vise iii manje plodno, a kolicina sjemena ovisi i o vrsti
l>~na tj. da )i se Ian ra~granava iii je bez grana.
Lan ne t:reba nikad sijati iza lana, J'er onda doJazi do t. zv.
umornosti tla, pa lan ne moze uspijevati,
·
Lan se bere prema tome u koju svrhu smo ga goji!i. Aka
je !an uzgajan samo za vlakno i kad se lieU dobiti fino i cvrsto
vlakno, .onda ga j;reba brati (ldmah nakon cvatnje: Ako se l!eli
dobiti u prvom red11 sjeme, onda ga treba brati kad su tobolci
:1,70
potpuno suhi, ali i onda vlakno grublje, laklre se kida i tamne
je bc;>je.
.·
. ·
Vlakno lana _upotrebljava se za najfinije tkanine, koje su
mnogo jace i dugotrajnije od svih drugih tekstilnih biljaka (pamuk, konoplja). Od lanenog vlakna, koje je dobiveno kad je Ian
enpan odmah poslije cvatnje, dobiva se najfiniji konac, a od
takvog konca prave se poznate- briselske cipke. Laneno sjeme
ima mnogo bjelancevine, pa su lanene pogaee dobivene poslije
fabrikacije ulja, vrlo dobra hrana za mladu stoku (samo se kod
hranidbe ne smije davati veca koliCina, dok se sto-ka ne privikne
na njih, jer bi u protivn:om rda-.:o djelovale ria prohavne organe).
Kod prerade stabljika lana u vla.kno, ostaje pozder koji se upotrebljava osim za gorivo jos i za dobivanje celuloze, za pravljenje ploca kod gradnja i sl. Lanimo u!je upotrebljava se u teh•
nicke svrhe, ono se .na zraku zgusne, pa se raqi ovog svojstva
upotreblj,ava kod fabrjkacije,firnisa,·boja,laka i t-·d.
·
Prema tome se vidi velika vrijednost lana, zato ga treba
sto vise uzgajati ondje, ~d.i~ to klimatske prilike dozvoljavajru.
M. 0. ·
Konoplja
Od kultura za dobivanje vlakna za
predu, za sada .ie najrasirenija kultura
kOI\oplje. Kazemo za. sada, jer Petogod!Snji plan predvida, da ee se lanom na
podrucju Naxodne Republike Hrvatske
zasijs.vati vece povrsine nego li konopljom. O)>zirom na povrnine, koje ce se
zasijavati konopljom (20.000 ha) u od·
nosu prema povrsinama n:a kojima ce se
uzgajati Ian (22.000 ha) vidi se, kolika
se valinost pridaje lt.od lias kulturi ko·
noplje. Iako ce se konopljom zasijavati
manje povrsine, ipak ce ukupni prirod
konoplje biti veci, jer konop!ja dade veci
prirod po jedinici povrsine nego li lan.
Na. navedenim povrsitJ.ama, predvida se ·
uk\'pni prirod konopljanih stabljika sa
.
15,000 vagona (prosjeeno 75 mtc po
hektaru). a prino$ lanenih stabljika sa
·
7.700 vagona. Iz ovih --brojki vidimo ko!iko se va~nosti pridaje
uzgaju konoplje, i kolika j~ potreba na konopljenim stabljika:
ma odnosno na konopljenom. ·rlaknu. Ta valinost oeituje se u
171
�'
•
mnogos~ranoj upotrebi prirodakonoplje . ··(stabljika •i>sjerriMa');.
Iz stab!Jlka dob1va se preradom vlakno; kucine. i kao . citpadak
pozder. Iz vla,kna i kucina prave tkanine za odijela, -kucnc> rii'
. blje, grubo platno, a i tkanine za ukra:s, kao. i vrece i tlninja :ia
pakovanje. Osim naveqenog, vlakno konoplje se radi svoje cvrstoce uglavnom · upotrebljava za debele konopce, uzeta, razne
cirade, u ribarstvu i u razri.e tehnicke svrhe (izblacija kablova,
za vatrogasne i druge razne cijevi, konopce za sam 0vezacice,
za pravljimje papira,kai> dodatak umjetnoj svili it. d.). Pozder. ·
se upotrebljava za proizvodnju celulozne vune, ploca kod gra;
denja zgrada, za ljepenku, za gorivo i stelju (nastor pod stoku) ~
· Od konopljanog sjemena dobiva se ulje, uljne pogace, raz.na behnicka ulja, pravi se sapun, margarin, a i ulje za jelo.
Osim toga je konopljano sjeme dobra hrana za perad i ptice
(ali u manjim kolicinama).
·
Obzirom na ovako mnogostranu upotrebu konoplje bez
obzira na navedena svojstva proizlazi i njezina velika vrijed-.
J\OSt, a da Se ta vrijednost sto bolje iskoristi, potrebno je sve
poduzeti da se dobije sto bolji i veei prirod. Za dobivanje do- •
brog i velikog priroda mora se u prvom redu zemlja .dobro pripremiti t. j. duboko uzorati. Duboko preorana i dobra pripremljena zemlja za sjetvu konoplje je prvi i glavni uslov d0brom prirodu. · Ovdje moramo n;tglasitii podvuci, da dobra gnojenje- pod konoplju ne ce ni pribliZno. uticati na prirod, ako zemlja nije . u jesen duboko · preorana i dobro pripremljena. Za
konpplju treba ovako prirediti zemlju:. zemlju. opmsiti . (plitk:o
preorati) odmah cim je skinut usjev sa one njive na koju smo
odlucili sijati kon 0plju, zatim u jesen tu njivu. nagnojiti i gnoj
zaorati, u jesen zemlju duboko preorati plugom · na kog je
metnut podrivac, i napokon· zemlju u proljece usitnjavati sve
do same sjetve.
Posto konoplja ima veliku masu nadzemnih dijelova (stabljika i Iisee), a korjen joj je srazmjerno mnogo slabije razvijen nego stabljika, to ona zahtijeva velike kolicine hraniva. u
zemlji i to hraniva, koja se lako rastapaju u vodi. Osim ·stajskog gnoja potrebno je gnojiti kalijevim i fosfornim. gnojivirria,
jer se onda dobiva vlakno cvrsto i tesko, ·dok dusicna gnojiva
daju lagano i ne bas cvrsto vlakno. Kod uo;goja konoplje. za
sjeme dodavati vi<le fosfornog gnojiva. Na prosjecno plodnim
zemljistima gnoji 8e sa 200 mtc. stajskog gnoja, a od umjetnih
gnojiva treba dodavati ona u · k 0jima su hraniva lako topiva u
· yodi. Od umjetnih gnojiva· dolazi u obztr fosforno gnojivo superfosfat, posto je u njemu veci. dio" fosforne kiseline lako topiv
u vodi; po hek.taru ga treba sipati 2()().-250 kg .. N ajbolje je
172
~~ti ,sp.pe,rfosfat · k?d prolje~~eg.,!lsitnjavanja ·. zemlje ·• (~i:anje
i\l.<:l!:lJanJe), a moze se. ciatr; 1 priJe same sjetve. Od kalijevog
gn~JIV:a ~ol:'Zi ~ o~zir ~0% k:ll~jeva sol (150-200 kg na 1 ha),
"'1\>J!l• Jena)]JolJe S1pat1 ponuJesanu zajedno sa superfosfatom..
.· Ko~ izbora s?.m'ena mora st; oso~ito paziti, da je sj~eme
zdravo 1 dobro khJavo. Zdravo SJeme Je suho glatko sivo-zelene boje s crnim sarama, tesko je pa u vodi t~ne . kad se baca
na usijanozeljezo _onda puca, a pokvareno zrno p'ougljeni. Sje. me odredeno za SJetvu, mora "e bez •obzira na navedena svojstva ispita,ti na klijavost:
·
Da konoplja moze proklijati potrebna je najmanje tempeo
_ratura 1-2' C, a najbr.Ze klija kod 25' C. Za sjelne treba upotrebiti samo ono sjeme za koje se zna da je od visoke sorte i:
da nije staro viile go<iina. Uslijed sadrzaja ulja u zrnu vrlo 'se
lako sjeme pokvari (uzeze), pa se radi toga treba uzimati sjerrie od najnoVije zetve. Pokusima je ustanovljeno da sjeme poslije 1 godine irria klijavost 92,--960/o, poslije druge godine postotak klijavosti. pada do 80%, a trece godine do 59%, Kod
ispitivanja klijavosti treba paziti i na to ,da Ji zrnje klije podjednako, jer ce se prema tome i pojedine biljke razvijati,
jedne ce biti vece, druge manje, .a ta razlika se ocituje onda i
· kod duljine vlakna sto mu sniza va vrijednost.
·
.
• Konoplja se sije okq polovice travnj& .dakle onda kad je
prosla mogucnost kasnih proljetliih mrazova. Ako vrijeme dozvoljava treba je sijati i ranije, jer sto je ranija sjetva, to ce
ipriz:od ~it!, veci. U sjetvi za uzgoj za vlakno potrebno je kod
SlJanJa SlJaCicom do 100 kg na 1: ha, a dubin.a sjetye je najbolja
o?. 2-'4 em. Raste. vrlo brzo, pa sama ugusi korcive i · zato joj
mJe potrebna nikakva daljnja 11.iega. U slucaju da se prije
1;icanja napravila kora na zemlji, treba je razbiti lakom.drljacom, da se sjeme moze dalje pravilno razvijati.
'·
Ako &e zeli .proizvesti sjeme, moramo konoplju sijati na
razmak od 1 metra i cesto je okopavati. Sjeci se smije tek onda,
kada je sjeme potpuno zrelo t. j. kad je Iisee zuto, a zrno sivozelene boje. Od sjemensk~ konoplje je vlakno grubo i daje losu
predu. Kad se zeli proizvesti toliko sjemena konoplje .koliko. _je
potrebno za buducu sjetvu, onda je najbolje sijati medu okopavine.
.Zetva konoplje se ravna prema muilkim biljkama; t .. j.
kada je oprasivanje zavrseuo, i kada muske biljke Izgledaju kao
metla, ali opet da nisu suhe. U tom stadiju konoplja daje na}
. bolje vlakno. Poslije zetve (sjecenja ili cupanja) ostavlja &e
. kon?plja 2-3 dana da: se osusi raza~trta po zemlji, pa se po173
�sllje veie u s!lopove. :M:ocenJe korioplje u vodi traje 8'-12 da-.
na, a na, rosi 3-5 tjedana. Konoplja ·se lomi .i trlja na. trlicama.. Cir;;tog vlakna se dobije oko, 9 mtc. sa 1 hektara.
I
·M. o.
~
(
2uka je kao samonikla, dugogodisnja, ctiviJa bnjka raSirena uz obalu naseg mora
. od Istre pa preko atoka sasvim na jug Dalmacije. Dosada je bi1a koriscena u kuc·
noj preradi u malom opseg\1
s razloga, j er prerada zuke
nije jednostavna kao prera·
da konoplje i lana, nego ·dugotrajna i teska. Nova Jugoslavija krenula je u toj grani
privrede silno naprijed. Osnovane su dvije, tvornice za izradu vlakna iz fuke, i to
jedna u Fazanima u Istri, a
. drnga u Omisu u DalmacijL
Do. tada nije u. nasim krajevima bilo takovih tvornica.
Istovremeno s osnutkom ovih
tvornica otpocelo je u· najveCim razmjerima uredivanje
samomklih nasada fuke kao
i zasijavanje novih povrsina.
Iz zuke se prave uzeta vre·
Ce, cerade, ribarske . mreZe.
U novije doba zuka ima po·
sebno privredno zna.cenje, jer
nadomjestava pamuk i Ian,
dapace ima ~vrsce, lakse i mnogo mekse vlakno od lana. Osim
t 0 ga od fuke izradujemo platno trajnije od Ianenoga, pa je
. osobito prikladno za odijela.
OsoJ:>ito znacenje dobiva fuka time, sto uspijeva na nasem
krsu, na slabim tlima, gdje ne trazi niti posebnu pripremu tla,
a gnojidbu uopee ne, jer kao lepdrnjaca sama pribavlja dusik iz
zraka.
Uredivanje dosadasnjih povrsina pod fukom. obavlja se tako, da se Zuka razrijedi na razmak 80 do 100 em, okopa, sreZ€
Zuka Brnistra
174
)
'
/•'na·et·· zemljnm, a manJ'k>tjuca mjesta zasije u jesen s 4,.-5 sjem<IDI<OI, koje se stavlja 1!l nagrd\ltu zemlju. . · ·
·
Novi nasadi fuke osnivaju se. na mjestima, koja nisu spo. sobna,.za obradu .poljskih usjeva.. ·
.
·
~ svrhu dobiv:rnja vlakua iskoriStavaju se jednogodi8oje
mladice. Berba traJe od drnge polovine .;;rpnja dalje. Porezane
m~ adice veZu se u snopove i osuSe, a nakon toga se posuSeni
. snopoyi Zicom povefu u velike i otpremaju.
· ·.
·
· Dok je ranije u kucnoj preradi trebalo i nekoliko sedmica'
mladi·ce zuke nam.akati u morn, a zatim trti da
se odijeli vlakno od ostalog drvenastog dijela stabljike, danas
postizavaju tvo.rniCki uredajli isti uCinak mnogo jeftinijim nacioom. Kuhanjem stabljike u kotloVima ispusta fuka smolast talog, koji drzi vlaikno, a zatim se. pomocu pritisika vode s·kida'
vlakno, i'Jsti .u centrifugama i susi.
.
.
Otpatke. li'r! .!zradi fu·ke i~korioouju tvornice papira za pro·
lZVodnJu naJflruJih vrsta pap1ra.
Stjepan Ravnikar ··
Danasnja industrijska , cikorija uzgojena
je iz biljke vodopije,
1939.
1951
koja se nalazi na naZASUANE POV:R6ENE=
sim poljima kao s-amo~a 1:100
l!JOO
PROiZVopNJA:
,
. nikli •korov. Izborom,
1Jl[C. 1ZO.ZSO
21°· 0' 0
oplemenjivanjem i po"'~;~~~q,i~k:;~;~,;;
trebnom njegom iz vor'
dopije uzgojena ple!l1e•
nita cikorija ' razlikuje
se. ·od prvo bitne velikim
i mesnatim korijenom.
Ovaj korijen preraduju
tvornice i:t surogat ka·
ve. Iz 3 do 3 i po kg .
korijena dobije se .ie. .
.
.
..
dan kg. surogata, koji
se :'- trgovma n~z1va cJ~orJJ?m, a sluzi ·kao primjesa kavi, kojoj
daJe tan:lllu .J:<>Ju, gorcmu 1 posebni ukus i miris. Ukus i miris
pr':'lne cikonJe n~staJ:e iiglavoom iz iuulina, koji przenjem prelaZJ u !:";ran;el, ~.1sto 1 od aromaticnog ulja, koga zadrZi· korijen, ·
. !'!see mkor!Je dobra je hrana za stoku, osobito goveda i
SVJI1Ja.
,
Ciko;t:Jja se u ~ancuskoj uzgaja i kao krmna biljka te jednom zam}ana kost se kroz tri godine, do tri put'a godisnje i
CIU.ORIJA
175
�daje' svihjama i govedima. Kako' je list gorak, treba :da-'·':e:i:tol<R
na njega najprije navikne.
•
·.
·. ·. '
.. ·, Uzgofeikorije ··slii\an je uzgojv repe.
~u lakSe ilovace, dok te8ke gline, podvodha ·
.mi.e'~"'l' :
ne odgovara za nju. Sije se od pocetka travnja u redove il r'az;
niaku 30 ·em. Sjeme je sitno i ne smije dospjeti dublje od pola
do 1 em u zemlju; Stoga se sjetva provodi na taj naCin, da: se
polje pred sjetvu povalja, a zatim sije · sijacieom, a zatim. po,
novno prede valjkom. Iza kak9 nikne treba ju motikama aka·
pati, pa:zeci da se na miade biljke pri toni ne nabaei zenilju.
Okapanje, treba obavljati prema potrebi. Kad je us)ev razvio
cetvrti list, proreduje se na. razmak 20~25 em. Da bi eikorija
hila bolja i da se ne bi zakorovila treba je zatiin jos prema no·
trebi okapati i pri tom one biljike. koje tjeraju u evijet unistiti.
U rujnu i listopadu ·kosi se list 8 em nad glavom korijeha,
a zatim se cikorij.u vadi. pomocu posebnih plugova. Od remlje
. ociscenom korijenu eikorije otsijeea se nozem glava s preootali!llliscem, a sam korijen otp;ema za tvoruicu. Daje•po ha 150
do .200 mte koriJena. Cikoi'ija se kod· nas kontrahira za sada
na povrsini 1200 ha. Ta povrsina P.Ovecat ce se na 1500 ha do
1951. godine.
· Suncokr~t ~o uliprica
Nema domacinstva u ko·
jem · se pored
masti · ne
upotrebljava za priredbu jela
ulje i to ad maslina, buca ili ·
suneokreta.
Masiinovo ulje . upotre·
blja va se u p;eteZn.oj mjeri
u domacinstvima. Dalmacije i
ostalih nasih primorskih. kra·
·;eva. dok ostala podrucja
upotrebljavaju u najveeoj
mjeri ulje ad suneokreta.
To ulje po svojoj bra·
nidbenoj vrijedposti, ukusu
i boji potpuno zadovoljava
zahtjeve riasih potrosaca, a
kako je suncokret biljka koja
.. ·. uspijeva u nasim krajevima
·
.
.
gdje se uzgaja i kukuruz to
'
je potrd:mo cia se poblize upozna:mo sa tom biljkom.
•· : Sun,eol<ret je d:one~en. u Evropu· iz JuZil~ Amerike . gdje
uspijeva kao divlja biljka.
·.
. . .. . . ... ·..· . . ..
••
9Y "\ \1 ;nasim podf~cjima brzo udomacio. buduci su ovdje
1
· ~e~lJll>ne ; ~hm;1tske pTlhke takove, da stvaraju veoma. poyoljne
UVJete Za: uJegov, uzgoj.
.
•· ,. , Danas ~a';"'~ma . s~:'cokret ;velik dio oraniea plodnog podrUeJa srednJe 1 JUgD.lsbene Evrope gdje u opskrbi stanovhiStva
masnocama igra veoma veliku u)ogu.
• Uspjeiini uzgoj suneokreta i korist koju on dono.si u
g~a":'~m o~se ~ izboru sjemena, pravovremenoj sjetvi, dobroj
nJezi 1 praVIlnoJ. berbi.
·
. • Suneokret dolazi na svim tlima na kojima dobra uspijeva
1 kukuruz.
·
.
.
·
·
. . 0~ pocfuosi .dobra susu te su mu prirodi prilicno izjednaceni
!Z godine u godinu.
·
. ·
·. Sjetva suneokreta treba da se obavi u nasiin krajeviina
izmedu 15. IV. i 1. V. Najbolje je ono vrijeme izmedu 15. IV.
i 20. IV. Veoma ranasjr;tva. pogoduie, prema po.daci'llla dobi·
venun na Zavadil za poljoprivrecfua istrazivanja u N. Sadu
·· stvaranju postranih glava.
· · .
'
Za sjetvu je najbolje uzeti suneokret kojega stavljaju u
p;omet. po?uzeca koja provode kontrahazu, buduci je takovo
SJeme od Jedne sorte i to one koja iinade bolja svojstva o.d
sorata. koje su uzgajane u domacinstvu. To osobito vrijedi za
svojstvo suncokreta da stvara vise glava, buduci je eilj stvoriti
.sorte samo sa jednom glavom, sto je osobina ta;ko dobivenog
.
sjeniena .izvan dorriaciustva.
Vlastito sjeme makar je nabavljen 0 od ustanove lwja pro·
·
vodi . kontrahazu brzo se pokvari jer se suneokret iskriZa sa
biljkarna kojerastu u blizini, a koje moguce nemaju .sva dobra
svojstva.
·
·
Sjetva se obavlja sijaeieama za kukuruz na razmak redova
od 40 do 60 em vee prema plodnosti tla. Za sjetvu se upotrebljava 8-12 kg ejemena po 1,•. k. j.
Kako sunco'kret pomalo nice dobra ga je 8-10 dana. nakon
sjetve u koliko se na tlu stvodla pokorica uslijed kiile, prodrljati
laganom branom.
Kada su biljciee dosegle 8-10 em provo.dimo prv<;> oka·
panje sa prorjedivanjem suvisni1 biljaka. Prorjedivanje provo·
diino na rastojanje od 40-50 em biljke od biljke u redu.
Kada su biljke dosegle 30-;-50 em provodi se drugo, a po
moguenos!i nesto kasnije i trece okapanje iii prorahljivanje tla.
Zrioba suncokreta na·stupa potkraj sF]lnja ili pocetkom
S• mart 12
177
�. kolovoza. Ovdje treba paziti da sumokret ne prezii jer time
nastupaju gubici kod berbe, a s time i smanjenje priroda..
Suncokret se dobra odnosi prema gnojivima, ali g.a nij~
potvebno izravno gnojiti stajskim gnojem. Bolje ga)~ u plodo:
redu staviti iza psenice i gnojiti sa umjetnim gnOJ!Vlma. neposredno pred sjetvu.
.
·
· .
Suncokret, kod kojega su. provedene sve potrebne mJere. u
. uzgoju donosi dobar prirod i pokazuje se kao jedna od veoma
rentabilnih kultura.
Ing. Bralli<:o Sellen
Secerna repa
secerna .rep a je sirovina za
tvornicu ilecera. Iz secerne repe
tvornica izraduje secer, a kao
otpatke pri fabrikaciji secera
proizvodi melasu i repne rezance. secer je potrebna ljud- .
ska hrana. sto je blagostanje
u d:f.Zavi VeCe, to se i SeCera
vise trosi. Otpadak pri fabrikaci.ii secera koji se zove melasa,
sluzi kao sirovina iz koje tvornica kvasca proizvodi kvasac
iii germu, koja sluZi .za podizanje peciva i hljeba. Zatim se
iz melase moze proizvesti alkohol za pripravljanje zestokih alkoholnih pic~ (likera, ruma).
l sama t·epa sluzi kao direktna 'sirovina za proizvodnjn alkohola,
te je tvornica spiritusa iii zeste prer'!-duje u alkohol. Otpaci
secerane metase i repni rezanci izvrsna su hrana za krave
muzare u zimsko doba.
Zanimljh'o je ,znati, d» danailnja secerna repa nije prije
150 go dina uopce ·jos postojala. On a je uigojena iz bijele vrsti
stocne repe, te je uzgojena na· taj nacin, da je 1800. godi~e
poilelo ispitivanj,em secera u pojedinim repama. One repe koJe
su pokazale. najve&i postotak secera, daJje su uzgajane za
sjeme. Iz ploda toga sjemena opet su izbirane one s najve&im
sadrzajem se6era od pocetne, t. j. stocne repe. Do tada se se6er
dobivao s:amo iz se6erne trske, koja raste u vrucim predjelima
i daje po ha velike prinose do 15 vagona trske, iz koje se dobija 1 do 1 i pol vagona ile6era. Nase .repe dadu po ha oko 200
do 300 mtc korijen'\ repe iz kojlh se dobije pribliznot/12 ilecera
t. j. do 3.600 kg po ha.
·
·
178
.· •· .
rwa je dvrogodiSilja biljka. Prve godJineproizvedu se
sjetvom korijeni secerne repe, a druge godine sadnjom k6rijena
dobije se sjeme.
· . •
.
.
Da hi se proizvelo; korijenje recerne repe i postigao sto veei
. ••
prinos, treba polje na kojemu ce se Slijati repa vee u jesen du-'
boko preoraki i pognojiti sa stajskim iii umjetnim gnojivima. U
proljece· koncem marta i pooetkom aprila sije se repa masinom .
u redove. Kada nikne, pazi se da ne zaraste u korov, te je treba
okopati. U mjesecu majn iii junn proriJ'ede se porasle biljike na
· jednaki razmak, 18 do 25 em. Kopanja se obavljaju po potrebi,
da hi uvijek polje bilo razrahljeno i cisto od koTova. U ruj!nu
· Hi listopadu vadi se repa iz zemJje, Iisee. s vrhom glave joj se
odsijeca, a sam korijen, koji ima u ·sebi ile6er, otprema se u
8eceranu.
·
·s.
R.
j
· U1·
.
Porijeklom je vjerojatno iz Nizozemsike,
gdje je poznato da je uzgajana jos u 16.
stoljecu kao kulturna biljka. ' Iz 100 kg
sjemena repice dobiva se 38-4(5 kg tilja.
u industriji se to ulje cisti, nakon cega je
jednake vrijednosti kao i druga jestiva
ulja. Obpaci ulja upotrebljavaju se za
rasvjetu zeljeznickih svjetiljaka i signaJa.
U nasim k,rajevrma· se uzgajaju ozime adlike repice i to uglavnom dvije sorte, koje
se nazivaju kupusna repica i repicina repica. Obje. su sorte na prvi pogled s1iene,
aJi su razlicite i po"vanjskom izgledu i po
svojstvima.
Kupusna repica (Brassica Napus olei·
fera) . ima tamno z~leno Iisee s prelazom
na modrikastu boju, a bez. dlacica. Imaza 2'0 dana duZu. vegetaciju od repicine
repice. Trazi i bolju zemlju, nesto je manje
otporna protiv dugih zima, ali daje veee
i bo!je prinose i sjem!'nike sadrZe ·z.a 5
do 8'/o vise ulja nego kod repicine repice.
Repicina repica: (Brassica Rapa oleifera) vise je u narodu
rasirena.' Ima manje zahtj•eva na tlo, gnojidbu i klimu, te . je
otpomdja protiv zime i duzeg sm;r.zavanja, a i manje trpi od
kukca repicnog sjajnika. Sazrijeva n nasim prilikama koncem
svibnja. Razlikuje se od kurpusne repice sto sn joj prvi listovi
koji obuhvacajn stabljiku dlakavi i svijetlo zelene boje.
Jana replca
179
�/"
Prema tome ·.treba prema pnlikama gospodarstya
sortu koja ce se'odg)l.jati. ·: •
.··:. ··· .: · . ·· ·.· · ·
·
Repiee vole lakSe ilov·ace s propusn1in zemljistem: Poifvo<liin
tlo ne odgovara. Korijen repiee prodire 70 em duboko u zemlju.
Premda repica voli jaka zemljista, osobito iza .djeteline i lepir:
njaca, obieno se sije iza zitariea. Tada je vr1o zahvalna za guo.
jidbu s dusicnim gnojivima i s vapnom. Sije se najr'}nije od
svih ozimina, pocam od diuge polovine ko1ovoza dalje do polo·
vine rujna. Kasnija sj~tva se ne preporuca. Priprema tla.sastojr
se u prasenju strnista nakon skidanja usjeva i zatim u provedbl
dubokog oranja i usitnjenja zemlje za sjetvu. Sije se na razmak
redovir:-30-40 em, dubirta 2-3" em. Po hektaru treba do 12 kg
sjemooa: Pred zimu se okapa okapa,Jom. U proljece brzo raste
i ne treba posebnu njegu. !tanje se kaaa zma pocnu dobivati
tamnu· boju. Poslovi. oko. zetve obavljaju se ujutro za trajanja
rose, jer su tada gubici na ispadanju sjemena najmanji. Naj·
bolje ju je mlatiti na njivi na kojoj je uzgajana, osobito ako
nema ponjava za njezin prevoz kolima. Ako to .nije zgodno,
treba je odmah ·iza kosnje svesti u blizini gumna. Tu se maze
staviti u plastove u kojima ce nadoci potpuna zrioba repicnvg
zrna, t. j. sve sjemenke dobit 6e smedu boju. Po mlatnji treba
repicu tanka razastrti na tavan\l da se dosusi, inace bi, ako se
ostavt u hrpama, mogla popljesniviti. Prinos repice je razlicit.
Prosjecno daje oko 10 mtc zma po ha.
·
Uzgoj repice za krmu
Obje vrste repica prikladne su i za uzgoj zelene kl'1lle.
Obicno se.u tu svthu vise upotrebljava repicna repica. Za.kl'IUu
se sije repica i r.anije nego za sjeme. Repicu za kl'IUU treba.Si·
jati gusce t. j. na razmak 15-20 em. Sjemena se pri tom upo·
trebi na hektar do 20 kg. Prvi otkos daje repiea kasno u jesen,
sve do zime;-a drugi u rano prol.iece. Kra ve je rado jedu i daju
mnogo mlijeka od te hrane. U istocnoj Slavoniji siju · repicu i
kao podusjev u kukuruz, koji ne zagrcu, nego iza zadnje
kopn]e u njega omB.ske zasiju repicu.
· · Uzgoj repice kako za sjeme,. taka i za zelenu krmu ~ade
se i spojiti, pa se na dobrom tlu za kl'lllu u ]esen pokoseno
polje repice more u proljece ostaviti da proizvede sjeme.
· Mnogi se tesko o<'ll1?-euju na uzgoj repiee, jer prirod sjemena more i podbaciti radi napadaja repicnog sjajnika, opas·
nog stetnika koj; izjeda evjetne pupove. No protiv napa~a se
mozemo i braniti raznim sredstvima (Pantakanom), . mozemo
repiou potrositi-za krmu, a isto i zaorati kao zelenu .gnojidbu,
nakon· cega •ce se· jos moci' zasijati kukuruz.
s.
180
R.
$'yal<oi d0111aeici. potrebanje'' .
U4
kucu · vrt ·
Raspored stetve i sadnje u vrtu
Svaka domacica .treba da prije najranije sjetve u vrtu naraspored gdje ce sto sijati i saditi tokom cijele godine..
Ra,spored sjetve i sadnje treba da je takav, da ona ima kroz
cijelo ljeto. i u jesen dovoljno svjereg povrca za potrol'mju i za
spreman je i konzerviranje za zimu.
.. <?na. t;eba uzg~ja sve vrsste povrca, a ono koje je hranjiVIJ€ ..' ko]€ ..vrse tz:osr kao na pr.: paradaj.:, kupus, luk, da
uzgaJ8. na vroo gredrca.
·
.
cini
.?"
PODJELA POVRCA NA SKUPINE
Prema tome, koje dijelove povrtnih biljki uzimamo za
trol'mju dijelimo povrce u vise skupina:
·
·
a) plodovito mesnato (paradajz, paprika tikve krastavci,
dinje, lubenice);
_·
'
'
b) mahunasto (gra!lak, .grah, mahuna.S) ;
. c) zeljnato (kupus, kelj, karfiol, korabiea) •
d) Jisna.to (s!!Jlata glavatica, endivija, spinab;
e) korjenasto (mrkva, perilin, cikla, rotkva);
f) luk<;>vnjaee (crveni luk, bijeli lui<, J?Oriluk).
GNOJENJE VRTA
Za sve povrce ne treba jednako gnojiti stajskim gnojem.
Obilno griojenje stajskim gnojem voli plodovito, zeljnato
i lisnato povr6e.
. Korjenasto povr6e i lukovnjaee vole tlo gnojeno prije go·
dinu dana.
.
Mahuna~~o poyrce ne ~~tijeV:a gnojenje stajSJkim gnojem,
te dobra usprJeva 1 na slabrJe gno]enom,zemljiStu.
. ~tajski l?noj. G':ojiti tlo stajskim gnojem · treba jo8 u
JeS<3m, a ukohko to nrsmo, treba rano u proljece. Cim gnoj donesemo u vrt treba ga odmah r""""ti po gredicama i ukopati.
181
�Nije dobro da niti jedan dan lezi rasut po gredicama, vee
· pozeljno, da se cim prije rasipa i da. se odmah i ukopa.
smije se rasipati za vjetrovita vremena.
·
. Gnoj od . peradi je vrlo dobro gnojivo za gnqjenje plodo.
vitog povrca. J os je bolje ako ga razmocimo u vodi i s njom
zalijevamo.
kompostiste. Kom.
Kompost. Svaki maJfji vrt treba da
post pravi se od razlicitih otpadaka iz vrta, kuhinje i smeca iz
dvoriSta. Za dvije do tri godine sazori i sagnjije u finn rahh1
gnojnu zemljn - kompostnicu.
Upotreba komposta u vrtu je .vrlo veHka. Kompost je po·
treban za gnojenje gredica, za uigoj sjemena poslije sjetve, za
uzgoj rasada (zeljnatog povrca, paprike, paradajza) i za pokri•
vanje ostalog sitnog povrtnog sjemena kod sjetve na gredice u
redove, za gnojenje u kucice: 'krastavaca, paradajza i opcenito
za gnojenje sveg povrca. U svako godisnje doba s njim se moZe
gnojiti. I
Umjetni gnoj. U pomanjkanju stajskog gno:)iva treba ku. piti u trgovini dusicnog gnojiva (kalijev cijanamid, amonijski
.
sulfat, ci!Sika salitra).
Kalijev cijariamid trj>ba dodavati prije sjetve harem jedau
mjecec, a joi'i je bolje u jesen.
Cilska salitra i amonijski sulfat daje se prije i poslije
sjetve, kad biljke porastu i okapaju s~. Daj~ se na jednu pe;
dicu od 10 m2 30-40 dkg, t. j. ~3 sake ih na 100 m' tr1 do
cetiri kilograma.
Dusieno um)etno gnojivo trebaju sve biljke za rast. korijima, lista i .stabljike - t o j e t em e I j no g no j i v o.·
Fosforno .umjetno .. gnojivo (superfosfat i Thomasovu
drozgn) treba viSe plodovito povriie za kru.pnocu I'~oda ..
Fosforn_o gnojivo trebaju biljke za porast CVlJeta 1 ploda.
.
Zeljasto bilje .treba fosfornog gnojiva za cvrs~ocu glayice.
Kalijsko umjetno gnojivq ( 40•/o kaliJeve soli_) trebaJU
biljke za pora-st odebljalog korijena, za socnost 'i razv1tak ploda.
S¥e korijenasto i zeljasto povrce treba kalijevo ·gn?jivo. .
Umjetni gnoj sipa se omaske po gredici, a zatim se pl!tko
ukopa..
.
.
.
bil''·
Cilska Salitra je vrlo dobra da se S .uJOffi Slpa oko]O
~,.,e.
Vrlo je dobra za rasa d. Pola titre cilske salitre rastopi se u Jed:
noj kanti vode (10 litaral i ta rastopina sipa se po rasadu 1ll
ako smo rasad posadili, poslije sadnje za 10-12 dana ok~~o
njega. Poslije polijevanja sa Cilskom salitrom rasad se zaliJe
ios vodorn (}a se salitra bolje ispere u zemlju..
ima
182
Kalijskog .i fosfo~og umjetnog gnajiva: s1pa se 3-.--5 kg
100 m 2 , t. J. 2-3 sake na gredicu od 10' m'. Dusicnog' gno•
j!va. sipa se. vise, 3-4 sake na gredicu.
• Treba paziti da kod »ipanja. gnoj ne dode na list. jer ga
opece.
. ST() JE TO PLODOREQ?
·
Plodored je redoslijed sjetve i sadnje railicitih biljki .na
istom zell]ljistu bilo u j,ednoj ili vise godina.
Ako vi.se gcdjn!' uzastopce gajimo na istom zemljistu jednu
v:rstu yovrca •.. '?no ce radati sve slahije i slabije, makar zemJju
~edov1to gnOJlli. l'!'.eka v;sta. povrca jednostrano iskoriscuje zahhu_ hra~~ u_ ~e;nlJI. _R;adi vece rodnosti potrebno je biljke·svake
godine S!Jati 1li sad1h na drugoj gredici.
~obrim redoslijedom sjetve i sadnje povrtnih hilJ1ki, t. j.
dobrnn plodoredcm postizavamo slijedece:
1. ne d~lazi do t. zv. umo~osti ze~jista i biljike vi8e rode;
2. razhe1tom obradom bolJe se uniste stetocihe i bolesti
· koje dolaze na jednoj te istoj :vrsti povrca;
3.. bolje se unistava i sprecava razvoj korova.
PRAVILNO JSE:ORisTAVANJE ZEMLJISTA U VRtU
.Ako ~e!ii;t<> da ~to bolje iskoristimo svaku gredicl! u vrtu,
. \reba sjetvu 1 sadnJu rasp<;>rediti tako, da nam u Vl'tu ne leZi ·
ni jedna gredica prazna. . Do brim· rasporedom mozemo dobiti
2-3 retve s iste gredice.
·
.
U VT~U Taziikujemo: predusjev,. g]avni usjev, postrmi usjeV
.
1 medUUSJCV.
·
. Za, pre<:! us j e v uzlma s~ povrce koje
mo~esijati J
k,?Je b:;zo rast\', tako .da se po~liJ<" '!-.i':_gove.berbe moze jos sijati
1,1 sad1t1 <lrugo povrce, a to Je:. grasa,k, spinat salata luk za
>~elenu trosnju i korabica.
·
'
' .
Ze, g l a v n i us j e v 11ziruamo povrce koje treba da ra&te
kro~ ?ijelo. ljeto, a to .ie. ~ve. ~l~dovito. po~c~ k.ao par~daj~, lmista.vci, zatim luk crvem 1 b!Jeh, kasm kelJ, k1.tpus i t, d.
Za. p o s t r UI i ·us j e v uzimamo povrce koje more da
lwci~ti osta~ak lj~ta i _jese~ ~'~. svoj ra:>t i da dos.pije za. troSliju.
To Je povrce ko]e mJe osJetlJlVO na Jesenske mr:>zove kao jes~n~ke sorte rj>pe, rotkve, :r9tkvice, spinat, porilru!t i. matoVllac.
· ~
~a m e. d u us j e v uzlma se povrce koje brzo rMte i, !'\I"
zauzrma vehki prostor kilo sto j.e salata, cikla, &plnat .i rotkviQa.
se
..
�Meduusjev se ohicno sije na rubove gredica krastavaca; luka,'
zatim u paradajz, kupus i slicnd.
·· · ·
Sjetvom predusjeva, medum;jeva i postrmih usjeva mo•
zemo dobiti i do cetiri retve s 1edne gredice. u ovim slucajevinia
nije dovoljno gno}iti jedamput, vee po potrebi i dva puta i uz
stajski gnoj sipati i umjetno gnojivo. Po potrebi treba gnojiti
u jesen i proljece, a ljeti ovrsno, t. ·j. okolo biljke za vrijeme
rasta.
.
sTO SE U VRTU NAJRANIJE SIJE I SADI?
Najranije se u. vrtu. maze sijati cim vrijeme dozvoli da s.e
zemlja priredi, t. j. usitni - salata, spinat, mrkva i persin, rotkvica i grasak s okruglim zrnom.
Nikad ne prireduj zemlju dok je jos prevlazno, jer vise
stetii\ nego koristi~.
.
Najranije se maze saditi u ·vrtu: crveni i bijeli luk, salata,
korabica, zatim rani kelj i kupus.
KAKO cEMO UZGOJITI DOBAR RASAD NA GREDICI?
Rani rasadi salate, zeljastog povriia (korabice, kelja i ku·
pusa}, zatim paradajza i paprike za sto raniju sadnju u aprilu,
a paradajza i paprike u maju, na:jbolje iiemo uzgojiti u klija·
Jistu. Ako k!ijaliste nemamo, s malo paZilje i briZ!jivosti . mo·
zemo nzgojiti rasad u drvenom plitkom sanduciiiu, staroj serpi,
loneu kraj prozora u toploj sobi.
UspjeZilo .moremo · uzgojiti rasad i vani na gredici za ra·
niju i kasnu sadnju,
·
Za raniju sadnju priredujemo grediee na slijedeci nacm:
na mjestu .gdje kanimo osnovati gredicu iskopamo 10-15 em
dtiboku jamu, u koju naslazemo svjezi konjski gnoj, u pomanj·
kanju njega »govedi«. Gnoj dobra nagazimo, tako da bude
uga:Zena naslaga 10 em debela., Na gnoj stavimo 10 em debeo
sloj Siitne zemlje pomijesane s kompostom, jos je bolji ~am
kompost. Zemlju poravnamo i taka dobijemo t. zv. g red 1 e u
n a t crp 1 o j n o g i. Gredica treba da je sa sjeverne strane
zasticena od vjetra. Cim vidimo da se gnoj zagrijao, sto usta·
novimo opipom ruke, sijemo salatu, zeljasto povrce, paradajz,
papriku i t. d. Sjeme nakon sjetve potapkamo ~asc!~om, obilno
za!ijemo, a potom pokrijemo koml?osto~, ze'_lllJOm 1h po_s~e s~·
zrelim stajskim gnojem. Taka ova] tanki slOJ komposta 1h staJ:
, kog·gnoja (1-2 em duboko) cuva gredicu da se ne zapari
8
poslije zalijevanja.
184
Rasad treba redovno zalijevati i to obilnije a rjede, a nt
d.an. ~k~ _SmO gilStO SijaJi, treba rasad Cim razvije ~
pronJedJtJ. Gust rasad lako oboli od holesti t. zv. erne
. t.j. dola~i do crnog utanjenja stabljike pri zemlji. Ovoj
. ·
·
.
bnlesti pogodu}e vlaga.
· Rasad .ie veoma cesto riapadnut od neprijatelja i to. crvene
stjeniee (ciganke) t buvaca.
·
.
.
Cr v e Ii a s t .i en i c a - c i g an k a unistava se taka,
da se svako jutro kukei pokupe i unis.te.
·
B u hac i, sitni mali tamni kukci, koji skacu od jedne biljke
na drugn, unistavaju se redovnim posipavanjem s pra:Skom
DTT koji ~~ dobije u ljekarnama, zatim praskom Pepeinom.
Pepeo, prasma sa ceste, takoder se posipava. Prasak DTT i
Pepe~l) je djelot":oran, samo se mora s njim posipavati ujutro
poshJe rose. svakih 5-8 dana, aka kisa pada i cesce; treba; obru b grediCe naprasi va ti.
Za kasniju sadnju kelja i kupusa nacm1 se gredice bez
konjskog iii govedeg svjereg gnoja. Svakako da je potrebno
gnojiti kompostom iii dobra zrelim stajskim gnojem. Gredica
se n~ci~i taka, da je malo udubljena, t. j. da su rubovi gredice
poviseru. Taka udubljeno nacinjena gredica ·bolje se polijeva i
bolje cuva vlagn.
Gredice na topioj n.ogi treba osnivati u martu i
pecetkom aprila. U dubljene gredice koncem aprila i u maju za
uzgoj rasada za kasniju sadnju.
·
·
< >;V"·"'
NA sTO TREBA PAZITI KOD SADNJE?
Kod. sadnje povrca treba paziti na slijedece:
1. Gredieu prije sadenja. s a d n i e a t r e b a do b r o
z ali t i, taka da vadimo svjere sadnice. Kod vadenja probrati
za sadnju samo ono, sto je dobra i zdravo. Sa slabim i tankim ,.
. sadnicama bolje je ne saditi. · Paziti da je srce sadnic'e zdravo
Iisee tamno zeleno, stabljika cvrsta.
'
Cupati treba onoliko sadniea koHko cemo taj dan. moci
posaditi.
. .
2. V r i j e m e s a d n j e. Saditi treba u vlaznu zeinlju poslije kise. N e sadi u previse vla:Zno zemljiste, jer zemlju previSe pogazi.S i CiniS viSe Stete. Ne sadi za sunCana dana,- veC
ujutro, a jos bolje pred vece. Ne sadi za vjetrovitog vremena,
jer vjetar ne isusuje samo zemljiste vee i bi!Jku.
3. R a z m a k s a d n .i e. Za svaku vrstu povr<ia odreden
je razmak sadnje. Ne sadi gusto. Rane vrste zeljastog povrca
1so
�sadimo .gusee od kasarih sorta. Soite ·. bujnoga rasta
rjede.
'1
· 4, N a cin· s ad n j e. Povrce treba saditi s~:~~~~~~~;
Sadnja rukom ne samo da nas zamara, vee je sporija i ·
nija za rast biljike. Sadilicom sadimo lakse, brze i bolje.. . . .
Paradajz m<>Zemo saditi i motikom. Is~opamo . Jamrcu,
stavimo sadnicu u koso polegnutom stavu i motikom prrgrnemo
sitnu zemlju, a zatim potapkamo.
·
5. D u b in a s ad j e. Kupus, kelj i karfiol sadi do
zadnjih listica koji obavijaju srce biljke. Ako je srce u zemlji
ili u dodiru sa zemljom, biljke se teze prime i sporije rastu.
Celer. i salatu sadi na istu dubinu na kojoj su i prije bile
·
u zemlji.
Paradajz, papriku, patlidzan i poriluk sadi dublje nego je
prije bilo u zemlji.
6. p rip rem e sad n i ca. .Rasadu (sa~cama) . pori\ Juka, crvenog !uka, cikle, celera i salate trepa p~rJe sadnJ~ ·pr;·
kratiti korjenje i vise listova. Ovim prikraClvanJem pospJCSUJe
se rast korjencica i smanjuje isparivanje lisca pa se biljka
bolje prima i zaLorjeriju.ie. Rasadu zeljnatog kupusa za kasnu
sadnju takoder prikrati korjencice i Iisee.
7. Zalijevanje. Poslije sadnje biljku odmah ~zalij i
pazi da Pt,:i. tom ne zab!at~~ Iisee _i, srce .. ~ad ~unce_ za~ece, zablaceno Iisee i srce se susr. PosliJe poliJevanJa prrgrnr rukom
iii moticicom malo suhe zemlje oko sadnice da sprijecis ispa·
rivanje i stvaranje kore oko zalivene sadnice.
·
8. N ados ail ivan j e. Posadeni rasad kontroliraj; na·kon dva do tri dana i kasnije i prazna mjesta odmah nadosad1.
Prazna mjesta smanjuju prirod.
n
ZASTo POVRCE TREBA cESTO OKAPATI?
Poslije sjetve, cim bi!jke niknu i malo porastu trebamo _i!'
okapati. Posadene biljke treba okapati 12.,.-~5 da~a P?ShJ~
sadnje. Oikapanje mora biti plitko da se razrahh povrsmski sloJ
zemlje.
·
. .
d·
·Prvo okapanje mora biti plice, dok ctr:ugo i trece treba a
· je malo dublje, jer se biljka b~lje ukorijenila.
Okapanjem: .
·
1. rahlimo zemlju .da bi bio sto bolji pristup zraka svakom
korijenu za disanje;
2. u prorahijenom zemljistu . bolje se preraduje hrana i
je mogu bolje koristiti sebi za ra.st;
·
.
3. umanjujemo isparivanje vlage, jer raskidamo i porermetimo supljine zemljista gornjeg sloja pa vJaaa ne moze izJaziti. Ako poslije kise odmah okapamo, zeml:Ia nam ostaje ·
dure vla.Znijom i ne dolazi do stvaranja ke>re na povriiini; ·
4. unistavamo korove i stetochre.
~obro ,ok>;~ati · nauci se vjellbom. Iza okapimja povrsina
zem!Je mora brti skoro tako ravna kao da je grabljicama po·
ravnana.
ZALIJEVANJE VRTA
. V ?da je neop_?odno pot_rebna za rast biljaka, jer biljke
pr1maJu sve hranJIVe sasto]!ne tek kad su otopljene u vodi.
Mnogo pirta je mala rodnost povrca uvjetovana pomanjkanjem
vade u zemlji, a ne pomanjkanjem gnoja.
. Mnogo. vode treba za rast kupusa, l<:elja, korabice, para·
daJza, papnke, krastav'lca, dakle svega onog povrca ciji plodovi sadrze puno vode.
·
··
V l"i j em e poI i .i evan .i a. U proljece i jesen 'kad su
noCi _hladne,- polijevamo ujutro, jer polijevanjem ohladujemo
·
zeml]u.
u ljetu polijevamo pod vece da kroz noc bilj>ka upije sto
viSe vlage i osvjeZi se.
Za vjetrovita vremena i po vrucini nije dobro polijevati,
jer se voda gubi i<;parivanjem i dolazi do stvrdnjavanja zem·
ljista.
,
.. Polijevati treba obill_lO. iii nikako. Aka se ~!abo zalije,
. bii.Tka od toga nema korrsti; drugi dan ono malo sto: smo zalili od suncane zege ishlapi. Treba zaliti toliko da se povrSinska
i podzemna vlaga spoje. Bolje je nedjeljno dva puta obilno zaliti, nego svaki dan po malo.
'
Poslije oloilnog polijevanja treba okolo biljke zemlju raz-,
rahiiti. Mlade, tek pos.adene biljke treba dok se ne -zakorijehe
cesto i po manje zaliti, a dobra zakorijenjene bil~ke otilno.
Sve biljke pred cvatnju i za vrijeme cvatnje trebaju puno
vade, pa ako je u to doba susa, treba ih polijevati. Kupus treba
puno vode kad se pocima glaviciti.
·
Salata voli da se pred glavicenje rosi, t j. da se strca
s vodom; jednom da se obilno zalije i 2--3 puta da se rosi.
Ing. V. M.
187
'
�\,Jzgof p6VttnOg .. bilja na ·. braniCaiT!a •. · •
Vaznost povrtl,ja.rske proizvodnje
U3poredo sa industrij"li~acijom nase zemlje, P?~anje'P
novili tvornica, novih poduzeca i ustanova, potrebno Je mteJlZJ.
virati nasu poljoprivrednu proizvoonju, prosirivanjem povrtllih
ku1tura.
u prilog podizanja povrtljarstva u nasoj zemlji, ide i cinjenica, Sto takav nacin poljoprivredne p"'oizvodnje daje vise
zdrave i punovrijedllle hrane poljoprivredniku·proizvadacu, daje
dobar novc><ni prihod i na taj naCin osigurava prehranu sela i
gradova. ·
U nasoj Narodno.i Republici postoje i klimatski_ uvjeti za
uspjeSan razvoj povrtljarstva, i nasa _ie du~os;t da s:-:e poduzmemo u tome cilju. Uglavnom postoJe u nasoJ zemrJl dva podrucja za uzgoj povrtnog bilja. Sjeverna Hrvatska sa Slavoni·;om i Istra sa Primorjem i Dalmacijom. Sve napredne zemlje
sve viSe prosiruju uzgoje povrtnih kulJtura i prod':ciraju. ~ve
vise povrca najzdravije vitaminske. hrane. Tako tsto, ctlJ Je
nase poljop;ivredne proizvodnje uvadanje sve vi~ inte~_vllih
kultura sa velikim prirodima. Svaki od nas znade sto znaCI po- ·
vrce za ljudsku i zivotinjsku hranu, i da naprednog goSipodarstva nema bez intenzivnog povrtljarstva. Uzgojem povrtnih kul·
tura omogucuje se prehrana stoke a specijalno svinja i povecanje proizvodnje mesa i masti. Kod nas se jos uvijek premalo
trosi povrce, kako na selu, ta.ko i u gradovima. Bas radi po·
nianjkanja vitamiooke hrane kao sto je p<ivrce dolazi do raznih
oboljenja koja se cesto svode na sasvim druge uzroke. To po·
manjkanje vitaminske hrane os<Jbito se jasno opaza ko~ djece
radllickih obitelj[ u gradovima, koja u dobi svoga raZV'Itka ne
primaju dovoljno te punovrijedne hrane. Takove pojave ne
smiju se dogadati kod nas, u iemlji koja ima narocito dobre
uvjete za .razvoj povrtljarstva. •Nadalje, i po selima se ne pri·
daje dovoljno paznje .povrtnim kulturama, te jeclno seljacko
gospodarstvo od cca 4-5 k. j. zernlje ima tek dva do tri hvata
kucnoga vrtica, a gotovo isti slucaj je i kod vecih gospodarstava. Premalo pal!nje posvecuje se vrtu. C:esto se dogada da i sam
proizvadac oskudijeva iia povrcu, osobito zimi. U poljoprivrednom proizvodnom p!anu predvidene su mnogo vece povr8ine pod
povrtnim kulturama Sto ce donijeti veliki uspjeh i seljaku-pro·
izvadacu i radniku u gradu. Potrebno je mnogo propagande u
188
pogl<,du ,ier rias seljak jos uvijek ne nvid;>. kolika je val!nost
putem pi:>vrca intenzivira nasa 'paljoprivredna .
U gradovima postoje ,vrtovi koji uglavnom rade na trgovaCkoj bazi, proizvadaju povrce za prodaju i tako obskrbljuju
gradove povrcem. No sve te. povrsine pod povrcem nisu ni
izdaleka dostatne da podmire potrebe gradova. ·Treba iskorista·
vati postojese vrtove do krajnosti najintenzivllijim povrtljarskim kulturama, i poveeati povrsine pod tim povrtnjacima da
bi se potpuno namirilo potrebe grado,va na, povrcu. Gdjegod je
moguce, potrebno je osnovati gradske vrtov~ da se opskrbi stanovnistvo grada na povrcu. Osim toga potrebno je agrikultnrnim mjerama kao sto je obrada, zalijevanje it. d. povecati .prirode do maksimuma. Imamo na primjer danas jos mnogo sluca·
jeva gdje po kot.arskim mjestima koja imadu prilicno stanovnil\tva bez svog zemljista , nema nikakovih povrtnjaka koji bi
te sluzbenike prehranjivali. 0 tome vode vlasti brigu i postepeno se osnivaju povrtnjaci po gotovo svim kotarevima, malo
vecim mjestima i gradovima. Jedinq na taj nacin opskrbit cemo
'sto sire narodne slojeve tom punovrijednom hranom.· N adalje
se osnivaju velika povrtljarstva koja ce moci proizvadati velike
kolicine povrca i tako ispuniti svoj zadatak. Kako je vee receno, ·
l!asa seljacka gospodarstva trebaju· takoder mnogo viS. uzga•
jati povrtne kulture, ·; mjesto ollih malih kucnih vrtica od ne· ·
koliko .cetvornih hvati, treba uzgajati povree na mnogo vecim
povrsinaJ"la. ne samo u vrtu, nego je potrebno barem· neke vrste ·
]lOvrca uzgajati kao oranicne kulture.
'
'
Kod oranicnih ku1tura povrca doslo bi uglavnom u· obzir
slijedece · povrce: mrkva, kupus, grab ·(niski i visoki) graSak
(niski i visoki), repa luk, tikva i rotkva.
. · .·
.
Kod toga uzgoja povrca na orallicama treba imati u vidu
i njihovu rentabilnost. Potrebno 'je u prvome redu ·mehanizirati
radove.oko uzgoja tog povrca, danam taj uzgoj bude rentabilan.
Mjesto rukom, sijati sijacicom,. okapati okapacem i t. d. Meha- .
nizacijom u po!Joprivredi uopce smanjujemo troskove proizvodnje, a postizavamo bolje uspjehe. Nadalje takovim uzgojem povrca na oranicama, moci cemo opskrbiti i osigurati prehranu
mnogo vise blaga, osigurati vise gnoja i sprezne radne snage,
osigurati. dobre i stalne prirode ostaJih. oranicnih kultura, pove·
cati s1tno stoca~stvo, uzgoj peradi, zeceva i t. d. osigurati prehranu svoje obitelji zdravom i vitarninskom hranom, osigurati
prehranu tadllika i uopce napredak vlastitog gospooarstva i
cjeloknJl'lle nase privrede.
..
.
\ lll9
�Dokaz!IIDO je da je oogoj !p<lvrca na taj nacin dao vrlo~lobre.'
rezuitate. ·
·
··
·
Umetanje
povrtnfu
kultura
u poljski plodored:
. Takav plodored u ko]~ ~ecemo povrtljaJ:'ske kulture i(nade
rieke vrlo velike prednosti.
.
p r v 0 , sto umetanjem povrca u pl?dored pol~skih kllitura
obil:no gnojimo naile .oranice i tako poveca:oamo pnr?de J:altu;r,a
koje dolaze iza povrca. To nam je moguce, kako Je vee .Pn1e
navedeno, jer· uzgojem povrca stvara?'~ mogucnost ~zanJa
mnogo viSe stoke, a s tim u vezi o~n:ogncuJemo mnogo vecu pro·
izvodnju gnoja.
·
Dr-~ go, sta takavim uzgojem povrca d~b!Vari;? Inn,?g~
vece prirode po jedinici pavriline. a s tim u :veZl 1 vec1 novcaru
prihad gospadarntva.
,
. . .
T r e c e sto na taj nacin wkoriscujema nase ora~ce 1 u
meduvreme~u, izmedu pajedinih poljs<kih knltura, kad br. ana u
protivnom slucaju ostala prazna.
·. c e tv r t o, sto baljam izmjenam r~.avrsr;!h. k~tura n~
jednaj Wtaj aranici sprecavama ·napadaJe stetacm]'a 1 boles.ti.
· Iza raznih mtarica, kaa ·Sta je jecam, uputn~ .je umetati k~o
povrtnu kultnru mrkvii; kupus i bijelu repu. B~Jela repa moze
takod:er doCi i iza poljske kulture Juka (narav~~~ uz. dobra gno:
jenje). Kupns takad:er uz gnojenje dobra usptJe;'a JZa gra~a, I
iza gra8ka. Iza djeteline uspijeva do~ro sve ~e]Jasto povrce, a
osobito tikve i krastavci. Sp1nat dolaz1 kao oZima kllitura.
!made jos mnogo ostaUh vrsti pavr?a kaje se u ~ekim
zemljama sade kao oranic~e ku1ture, i ~~JU vr!o dabre prmose,
no potrebne :su vrlo lntenz1vne rugrotehniCke mJere.
Napretkom na;se poljaprivredne. praizvodnje stv_?rit c~ se
mogucnost nvadanja mnogih pov:tmh ~u1tura u nase po!J~ke
plodorede mehllllllizacijam poljopnvrednih radova, stvaranJem
uredaja ;a natapR!nje i dr. Takvim ~acino~ intenzivne obrade
nasih orfl!nica postici cemo blagostanJe sela 1 grada.
Ing.
!
l
c. B.
izvodllja povrtnog sjemena u seoskom
vrtu
· Razvoj• i uspjeh naseg povr'larstva zavisi o tom, kakvog
. i kaliko .cemo povrtnag sjemena proizvesti. Da je povrtiarstvo
tolika zapustena grana na~e poljoprivrede, uzrok je uprava u·
tome, sto nti askudijevamo na dobrom, kvalitetnom povrtnom
sjemenu iako imamo sve uslove da ga uzgojima u dovoljnoj ka.:
licini. Mi Slllla prije rata a i sada paslij,e rata uva~ali velike ko·
licine povrtnog sjeinena iz inozemstva i za skupe novce dobivali
katkad i .lose s,ieme, ko,fe ne odgovafa na.Sim klim.atskim prili·
kama. A cesto se na trZistu kupilo na pr. sjeme kupusa, a i,zad:e ·
podzemna koraba, i1i cikla, iii iznikne repa! Zato je najbolje, da
svaka na.Sa Zella na selu, kaja zeli imati dobro i Jijepo povrce,
koja .Z.!i imati koristi iz, svoga vrta, uzgoji sama sjeme, i to ad
onog povrca, koje najbolje uspije-va u njenom vrtu i koje naj·
bolje adgovara za tamosnje prilike. Ali ne samo, da uzgaja sjeme za svaje potrebe, nego i za potrebe drugih, povrtlarstva, za
potrebe seljackih radnih zadruga, koje se maZda nalaze u tom
selu i1i u blizini sela. Time bi mnogo pomogla i sebi i svom na·
rodu. A koliko bi tek koristi bilo za na8u drZavu, kad ne bi avi·
sila u uvazu iz vana.
·
Ne moze se reci, da je uzgo,i povrtnog sjemena ba8 sasviru
jednostavna stvar. Tu treba posvetiti dovoljno pa2nje, a glavno
je tocnost i sam posao ne prepustati drugom, nego ga obavljati
sanr.
.
Kod uzgoja dobrag sjemena u ·seoskom vrtu, g!avnu pa.Z·
nju treba posvetiti tome, da se sJeme istih i raznih vrsta povrca
sadi tako, da se med:usobno ne mogu ukrStavati. Mnoge vrste
naseg povrtno.g bilja guhe vremenom sVoja prvobitna svojstva,
qavaju iz godine u gadinu sve manje prirode, gube svaj dobar
i zdrav izgled i oblik, postaje krzljavo. Mi kazemo: biljka se iz•
rodila. Ima nekih vrsta povrca, koje se lakse i br.Z. izrodi, vee
u prvoj godini, dok kod nekih drugih vrsta traje nekolika go·
dina. Uzrok je u tome, sto je kod mnogi.h biljaka cvijet udesen
tako, da se vrlo lako opra.Si sa peludom druge susjedne biljke.
Najmanji vjetar, pcela iii koji drugi kuk~ic prena8a futi cvjetni
prah sa jednog cvijeta na drugi i na taj. nacin i nehotice ntijenj,a svojBtva sJemena, koji iz tog cvijeta nastane. Uprava radi
toga potrebna je mnoge vrste povrca, koje imaju taka udesene
avjetove saditi sto je moguce dalje jedne od drugih. Ta udaljenost treba da je tristo, petsto, a kod mnogih vrS'ta i vise od
�hiljadu m,jer se I).a t11..i naCin mogu ocuvati od nepozel:in?g', tu::
deg pelu:da. seoSiki vrt je obicno malen pa ne ·ce biti inoglice
saditi na potrebnu udaljenost, zato je 'potrebno ograniciti. se
na sto manji broj vrsta iU saditi pojedine vrste i sorte koje se
hiko ukrstavaju, na prireO.enu gredicu na polju "iii .na oranicL
Takovom oplodivanju (stranooplodnji) naginju ove vrste
povrca: kupus, kelj, korabica, mrkva, persin, celer, salata, luk.'
paprika, krastavci, tikve, lubenice, dinje i mnoge druge vrste
povrca. U znanstvenim zavodima, gdje se vrse ispitivanja po.
jedinih vrsta i odlika, moze se zaprijeeiti »stranooplodnja« i na
taj nacin, da se oko cvjetne stapke stavi vrecica od prozirnog
· papira iii od tanke bije!e prozirile tkanine, koja propuSta do.
voljno svijetla, a ne dopusta raznini lmkoicima, pcelama, vjetru, da oplode cvijet stranim peludom. Ali taj nacin · ne ·moie
imati .siru primjenu u praksi i zato je tu jedini nacin odijeliti
pojecline vrste i odlike (na pr. rani kupus od kasnog) vecim
prostorom i na taj nacin im onemoguCiti stranoo•plodllJju.
Gore spomenute vrste povrca vrlo cesto se ukr8tavaju sa
divlj,im biljkama iste porodice, sto ima narocito los utjecaj na
oblik i velicinu bi!jke, koja se vee citav niz godina uzgaja u na.
sem vrtu. N arocito treba paziti, da za VI~.ieme kad cvate na pr.
kupus, uklanjamo sve clivlje repice, koje u isto vrijeme cvatu
isto tako tTeba kidati u blizini sve cvjetove divlje mrkve, kad
nam cvate mrkva u na5em vrtu. Takovih primjera ukrstavanjit
sa clivljim i pitomim biljem ima mnogo. Signrno ste opazili da
paprika, koja .il" prosle gocline dala vrlo lijepe i velike plodove,
u <irugoj iii trecoj godini daje tako krZijave plodove, koji ni. po
svom obl'iku ni po s.vojoj kakvo&i ne slice na onu iz prve godine.
Isto je kod paradajza, krastavaca. mrkve, luka, salate i drugog
povrtnog bilja. Uzrok more biti i losija zemlja, sJabija njega,
ali najceS6i je uzrok lose ukrS!tavanje. Kod dvogodiSnjeg povr·
ca., koje daje sjeme u drugoj godini, treba paziti tek u drugoj
godini, kada-razvija cvijetnu stapku, rla ne dode do nepoielj·
nog UlkrStavanja. Zato se te bil:jke tek a drugoj gvdini sade na
v~cu udaljenost.
·
Izmedu razn!h vrsta povrea vrlo rijetko dolazi do ukrsta·
· vanja, tako se na pr. radi stednje na prostoru mogn saditi blizu
knpus, luk, paprika, salata, paradajz, krastavci i t. d. Izmedu
tih bilj'aka nikada ne moze doei do krii'.anja, jer su to hiljke sa·
svim rizliCitih porodica, pelud jedne t~ove biljke ne ce moci
da oplodi cvijet druge. Obratno je ali kod razlicitih sorata ra·
nogi ·kasnog kupU\Sa, kelja, razliCitlb salata, sorata paprike na
pr. babm·a i paradajz-paprike, koje se medusobno vrlo lako
.ukrs1la,•aju i zato ih bezuvj.etno treba saditi. pojedinacno na
na.Jm"n;.Je 300-500 m udaljenosti.
.
. uzgoja po-:rtnog. sjemena moramo luCiti one biljtke,
ko.Je vee u prvo.1 gcdm1 da.Ju S.Jem; ~d onih. ~oje donasaju sjeme
tek .'! ~rugo.1. godm1. 11.at? 1h 1 d;Jehmo na .Jednogodisnje i dvog_odlSll.Je. U .Jednogodi~UJe povrce ubrajamo: salate, krastavce,
tlkve, papl'!ke, parada,z, dinje, lubenice, grasak, grah. ·rotkvice
i t. d., a :: dvogodi~nje: kupus, kelj, karfiol, korabicu, luk,.
mrk';', _persir:~ pastrnJak, celer, ciklu, crni korijen, korabu i t. d.
Ak~. spma~ SIJemo u .P;oljece, daje nam sjeme u istoj godini, a
p_osiJan u Jesen da.Je s~eme tek u drugoj godini. Slicno je i kod
z1msk•h salata, matovilca i dr.
. Uzgoj povrc~. z.a sjeme ne _razlikuje se od onog kojega uz·
ga~amo_ za P;>tr~~nJu, ali za S]eme uvijek izabiremo najbolje,"
najlJ;>P~e, paJra,niJe, _na.Jplodnije i najzdravije biljke. Kod jedno·
~OdlSllJeg povrca ta.] lZbor obavljamo vee u prvoj godini. Tako
?emo na P~· sala.t~ _koje sm_o od~brali, oznaciti sa stapicem da
1h ne odrezemo priJe nego sto SJeme do•zori. Kod izbora salate
~oramo pazi_ti n:" to, da izabiremo one koje savijaju lij~pe,
cvrs>te gla:ve ·~ ~o_Je ne t]er_aJU br~o u sjeme. Ali pri tome op~t
tr<;~a paZiti JOS 1 na ono sto smo gore rekli, naime, da u isto
vr~Je~e odstrani.mo sve . . one s8late, koje cvatu u isto vrijeme,
a_Ima~~ mak~~ Jed_no lose svojstvo, jer se lose svojstvo uvijek,
SlgnrniJe ll3JShJedu]e Od dobrog. Treba paziti narocito na to da
se izabiru one, koje najbolje oznacuju pojedinu vrstu iii odiiku,
a da se kod toga nastoje ukloniti losa i nepoZeljna SIVojstva. To
vrijedi za sv~ vrste povrea.
·
.
Kod ~vogodi~':'jeg povrca mo·zemo;sva dobra i losa svojstva
);)r~matratl kroz c~tavu !l"'VU godinu i. tek druge godine u pro·
lJece, kada. g'!- s~un? ':'a stalno mjesto, odabiremo ono, koje je
dob!.o preZimilo l ko.]e lma sve druge dobre osebine znacajne.za
doticnu vrstu. Tu treba paziti na oblik velicinu boju koliCinu
priroda i t. d'.
'
''
Kod kupusa na pr. treba paziti na to, da se. izaberu one
na_jv~e najtvrde glave, Ciji listovi se na tjemenu daleko pre·
knvaJu Jedan preko drugoga tako, da je tjeme glatko. Takve
odabrane .glave kU:pusa daju mnogo bolje i mnogo vise sjemena.
Jedna dobra uzgojena i odabrana glava kupusa moze da dade
80-100 grama sjemena. Ako.znamo da jedan gram. sadrzi oko
2Ei0-;-:300 zrna, znac) da mozemo od jedne dobro lzabrane biljike
dob1ti oko 20.000 zrna kupusovog sjemena iii ad jedne glavice
kupusa more se ·proizvesti oko 10.000 novih glavica!
Uzgoj dvogo.diS!Ijeg povrca u prvoj godini ni u cemu se ·
ne razlikuj2 od uzgoja za potrosnju. U jesen treba biljke Izva·
!
8. rnaort 18
193
�diti. iz zem;Jj,e (u .krajevima gdje uema jakih zima mogu
oetaviti na istoin mjes1Ju u zemlji, dobro nagrnuti zemljom
ih PDkriti slammn), a spremiti u zimska S~I>remista: u podrum
u pijes·ak iii trapove na suhom m5estu. U proljece ponovno izabiremo najzdi'avije i zatim ih sadimo na .stalno rojesto ml veci ·
razmak nego sto su bile posadene \li posijane u prvoj godini.
· Biljtka kad razvija sjeme treba dobro obradenu zemlju, ·
mnogo hraniva, svijetla, zraka i topline, ukratko sve naj,bolje
uslove za rast i razvoj. Zato se kupus, kelj, kar:f'iol sadi na
razmak 60-70 em, korabiea, mrkva, per8in, cikla, eeler i t. d.
na 40-50 .em Ink na 50-60 em (kod luka se srtavljaju po ce,
llii glave u r~zmaku od 15-2'0 em u .ieC!no guijezdo a gnijezdo
od gnijezda 60 em), por;Iuk 50-60 em razmaka izmedu re;
dova,a izmedu pojedinih biljaka u redu 15-20 em i t. d. Treba
podvuci da se ovaj razmak uzima samo kod biljaka, koje uz.
gajamo za sjeme.
·
.Ako bilj,ka razvije za vrijeme cvatnje visoku evjetnu stabljiku, bezuvjetuo je potrebno uz svaki korijen stavititanji kolac iii cvrscu granu da se evijetua stapka moze privezati, kako
se za vrijeme jacih vjetrova i nevremena ne bi slomila.
Berba i sprmnan.ie s,iemena
Sjeme svih vrsta povrca ne dozrijeva u isrto vrijeme, pa niti
sjeme istih vrsta biljaka, koje su posadene u isto vrijeme ne
dozrijeva u isti cas. Zato je potrebno biljke kako dozrijevaju
postepeno obirati. Kod berbe sjemena ne valja cekati potpunu
zriobu, je,r u tom stanju sjeme vrlo lako i brzo ispada iz svojih
komusaka iii tobolaea. Sjeme treba obirati zajedno s dijelom
evjetne stapke i to u casu, kad pocima sjeme dobivati svoju
boju zriobe i kad poCimaju da se raspucavaju ovoji, koji se na·
laze oko same sjmpeuke. Sjeme treba najprije u komuskama
dobra prosusiti na zracnom mjestu. Najbolje je svezati nekoliko stapki zajedno i ovjesiti ih negdje na propuhu u supi iii
rra tavanu. cim se malo prosusi, treba ga omlatiti, ocistiti od
pljeve i ponovno prosusiti, rasprostrti u tankom sloju na kartonu, plahti iii na papiru. Tek na ovaj nacin posuseno sjeme
rrioze se spremiti u. plrutnene iii papirnate vrecice, na koje ne
smije da se zaboravi napisati vrsta, odlika i godina kada je dozrelo.
Klijavost sjemena
Klijavost kod raznih vrsta povrca je razlicita. Neke vrste
guhe klijavost vee nakon jedne godine, kao sto je na pr. pastrnjak, crni korijen .. Zato jre potrebno sjeme tih vrsta povrca si-
odmah nakon zriobe; Neke opet vrste zad:de klijavost po
godina. To su krastavei, dinje, lubenice, tikve, eikla, · ko· ·
rabica, rotkva, dok vecina povrca zadrZi sposobnost klijanja
2--3 go dine. To su: luk, poriluk, mrkva, persin, salata, paprika,
parad~jz, patlidzan i t. d. Kupusnjace i mahunasto .povrce zadrzi klijavost 3--4 godine. Kada avo znamo, onda nam je· jasno
zasto je potrebno voditi tocno raclina 0 tome koje je godine
sjeme brano.
· Kod svih radova oko uzgoja povrca za sjeme, oko branja
i spremanja sjemena treba biti narocito paZijiv i tocan, jer
uajmanji propust i greska more da pokvari sav trud i muku
koju smo imali kod uzgoja tog sjemena. A taj trud, ako uzmemo u obzir sve radove i okolnosti koje smo gore spomenuli, .
nije malen. Najbolje je sve poslove oko toga da obavi jedna ruka, jedna osoba. Svaka domacica zna'sto.hoce i sto treba u svom
kucanstVli. I kao sto smo na pocetku rekli, ne samo da uzgaja
sjeme za svoje licne potrebe, nego i za okolna sela, za zadrllge
- za narod. Ako nase drugarice budu spremno svladavale sve
poteskoce koje se javljaju kod uzgoja dobrog i zdrilvog sjemena, za kratko vrijeme, kad sbeknu izvjesno iskustvo, koje je
uz svu paznju takoder potrebno, mi cemo imati povrtnog sjemena dovoljno, ne samo za naSe potrebe, nego i za izvoz, te
cemo i na taj skromni nacin potpomooi privredi l)ase drzave.
lng. Elm Polak
Spremanje i frapljenje povrca
Vee od davnine je poznato da je povrce neophodno . potrebno za pravilnu ishranu covjeka. Napose je vazno da se upo·
. trebljava svjeze pdvrce. To je u cijelosti dokazala Jos i nauka o
vitaminima koja je utvrdila da se. bas u svj.erem povr6u nalaze
cesto ponajvaZniji _vitamini. A bez dovoljnih koliCina vitamina
nema zdravlja. Od proljeca do jeseni mozemo se nauziti povrca,
ali od jeseni do prvog svjezeg povrca imadeino dugo razdoblje
bez povrca. To je vrlo dugo razdoblje. To je sest mjeseci bez
povrca. Ta okolno~t navela je sve nase preteee da poku8avaju
osigurati svjeze povree sto je dulje moguee.
Da vidimo kako se mogu spremiti pojedine vrste povrca
bilo u svjerem stanju, u suhome iii u trapu.
195
�1, Kl]PUSNJACE ·
Kupus se more na vise u>icina sprematic
.• . • ·t ~
· t · da se glave kupusa odr.ezu; ociste od suvisnog !lsca !. -a o
1
· ·
r .1
·edoa do drnge. Ovako sE> .gave
Je a)•
poloze u podrum na po IC.~ ~ ' . . ·c ·.
· t d su iz ··vrta
mogu drliati do mies eca(ss~!~~~a)·ve~~~~eu~~;~:a ~~premljene
.
dosle ravno na po1
1cu
.
·
· ·
··
·
hap 'Uupu1a upolj u-
l<upu/ L~(Zli
.t?a p_oltcL
.
.. .
·
dr•
go krace jer su natucene, te
vagomma .'ll kohma
~e. se~!~orija gdj~ su glave kupusa ili
~:ljt~(z:~~iut;a~~o~J~i) ne snrlje biti prevlazna, j~~ k~P':'~
.. .
Ye ako je natucen,. ill na prerezu kocena pus a .
1 1 ~rzo. gn] J
· 1· Dakle trazi se zraena, suha proston~a
JenJe, sto opettinek r~ Ja .. J.edi isto. Drngi je slucaj s lisnatim
Za gjava . e J Vl'1 • . . .• •
k .,. • i.zdrzati svaku
zimskim kel(!em sa kovrcav1m llilcem, 0 l' ce
!
196
zimu i led. Taj kelj ostavlja· seu vrtu i kad ga se upotrebljava,
tada se rere, makar i pod snijegom.
Korabica se moz~ spremati u podrum isto kao ·kupus, ali,
je trajnija ako se utrapi vani u zemlji s liscem i korijenjem. U
dvoredu s lopatom se naslaze korabica ta:ko, da Iisee samo malo
viri iz zemlje (stih), pa opet red kGrabice i t, d. Dakle isto kao
kad se spremaju korabice.
Ovdje je potrebno spomenuti jos i rastiku Dalmatinku
koja predstavlja izvorni oblik kupusnjaea. Ona je vrk> otporna,
trajna, te stoji cijele zime na polju. Po potrebi se here Iisee
za varivo. U Dalmaciji se cesto obicava ·nakon rezanja kupusovih i keljevih glava ostaviti korijen u zemlji. Iz tog korijena
?:'
·tjeraju u kasnu jesen pupovi slicni pupovima kelja pupcara
sto se naziva cimavicama, cimulicama i. t. d. Ti mladi pupovi
beru se i vrlo su tecna svjeza hrana kad se nista drugo nema
na polju.
Aka je nekome potrebno spremiti veee kolicine svjezeg
kupusa, tada se moze prema prilozenoj slici naopako zatrapiti
glave kupusa., tako da su glave u zemlji. Kod toga se .mora jako
paziti na kretanje vode. Voda nikako nB smije preplaviti niti
se zadrzati nad kupusom ni 24 sata, jer su inaee kupus, kelj ill
korabica propali.
2. KORJENASTO POVRCE
. Od toga mozemo spremati ciklu, mrkvu, persin, pastrnjak,
rotkvu i drugo. Obicno ostaje u j:lolju zimska rotkva, persin,
197
�piJ,i;triljak, dok se cikla, mrkvq., celer 'uvijek sprema. Zi1tnSkU:
rotkvu crnu i bijelu ostavlja se u polju, jer ana ce ·dobro
zati zimu. Ukoliko se zeli imati pri ruci za tro.Snju, tada se
vadi i spremi pod susu i1i hladni podr).un.
· Za kucnu potrosnju je najbolje spremati u svjezi podrum.
· ciklu, celer, mrkvu, persin, pasti-njak u cisti, vlaZni pijesak. U
\
podrum s tempera.turom od '+ 2 do + 8° C i zdrav vlazan
. . . . Pose~nu. paZnju ~reba posvetiti korijenju kod. ~aderija
. .ga se ne ostetl. '"'": J;r ]e svaka rana prvi izvor kvarenja.
Mogu se korJenJace spremati i u sanducice s pijeskom na
gor~ spo~enuti _l)ac~n. U tom slucaju postaje na.s trap lako pre- .
noSlv. Ali to Vr!Jedi samo za manje koliCine.
3. LJSNATO POVRi:E
.·
1\)odr u-w->fk~ lra.p z a-
•
per:r\.r?
W?rkvu
c.czl~r
.. U lis~a~o -povrce rac'::!'aju se locike, endivie, spinat, matovilac, rad1c 1 blitva. Od loCika moze prezimiti i to samo na polju
bsl)ata zimska locika (salata) kao posebna sorta, koja je od~o~ena na to da _podnosi i najostriju zimu. Isto tako je i sa
spmatom. 'kod koJega mor~mo paziti na to, da dobijemo bas
sort':' k~Ja PC:dnosa zunu, ]er ima i ljetnih sorti pa i jesenskih,
prol]etn:ih koJe ne podnose ni zimu ni ljeto .
. Za matovilac je poznato, da je to zimski usjev koji nam
daJ; prvu saJatu u proljece uz nail domaei radic ( u stvari maslacak).
·
.
Endivia l)_e podnosi zi~u .. Nju se mora do zime u~ojiti
1 t~da s.e !"ap1 u hladno klilo Jedno do drnge. Endiviu je tesko
sacuvah, Je~ ~': lako kvari, a i na rilraz je osjetljiva, zato ·treba
stakla pokr:tJ 1. ~ has~rama i s daska~a, a za topla vremena
odma.h otknv::t, 1 zrac1ti, te straga paz1t1 da se odrzi umjerena
vlaga u zemlJI, a suh zrak izmedu endivie i stakla.
·
Na blitvu se maze racunati s,amo za blage zime i to ne u
podrnmu nego na polju.
·
4. MAHUNJAcE
Tu ubrajamo grasak, grah, bob i slicno povrce. To sve ne
me l'emo. spr~mati ni~i trap~ti za zimu: pa nam preostaje jedino
konzervJranJe pomocu toplme i drng1h sredstava.
jednom kutu iii uza zid naslare se red korjenjaca - · pa red
pijeska - opet red korjenjaca pa opet pijeska i t. d. do najvece visine od 60...:..._80 em. Srce iii t. m. glava korjenjaea je
uvijek vani. Pijesak mora biti u tu svrhu nerabljen i vlalOan.
Suh pijesak ne valja, jer se )wrjenje brzo kvari.
Ne pomaze ni to ako se suhi trap za!ijeva vodom. Mrkva
· ce ·'se· u. tom slucaju poceti kvariti. Zato se traZi i srednje
19&
5. LUKOVNJAcE
. To su crveni luk, ce~nja.k iii bijeli luk, te kozja.k. Pletu se
u_ VI]en~e 1 taka se obJesenj na tavanu najia.kse sacuvaju za
Cl]€lU ZlffiU.
Njin:a treba mnogo zraka (propuha). ali bez suncevih
zra.ka ko]e luk la.ko zagriju i upale ako se radl o vecim koliCi-
199
�!}a,ID;a-.lu:lut.~
LukovnjaCa"P:la_ ne. smeta jnr~z i -studen, vaZ_no
samo to,.da se sinrznute lukovnj.ace ne donesu' naglo ira'
mjesto... Ako se vijenac smrznutog 1uka danese s tavana u
kuhinju, tada ga se ·mora potrositi, jer ee propasti. Ali ako on
stoji n.a. tavanu i temperatura se polagano mijenja, tada nerria
opasnosti da ce propasti bilo koja lukovnjaca.
.
Lukovnjace se ne moraju uvijek plesti, iaj<:o je to najp!i.
kladniji naCin, vee se mogu spremati i na police (stelaze) iii po.
dove u tankim s!ojevima. Nikako ne valja spremati lukovnjace
na s.Jainu ili pod slamu, pljevu i slicno, to je propast za lukov.
njace..
U lukovnjace ulazi i poriluk, naravno zimski, a on bez da!jnjega podnosi zimu.
,
· 6. PLODNJA(JE
Rajcica i paprika mogu se spremati sa,mo tako, da se cijeli
struk objesi na tavan iii pod strehu (susu). Od rajcica se to
odnosi s;~mo na sitno plodoe vrste s plodovima poput tresanja,
sl.iiva iii paprika u kojima je procenat vode malen. Od rajcica
su za taj rad najprikladnije v;rste t. zv. sljivarice, koje se jos
zow i visalice, jer se cijeli struk rajCice objesi s plodovima koji
se drze na struku do Bozica, a : dulje ako ih ne' zahvati mraz.
Za paprike je to opee poznati nacin .spremanja ---,- napose za
pfeferone.
7. TIKVENASTO POVRcE
· Od tikvenastog ·povrca mogu se sprem.iti vee opee poznate
buee pecenice. Ali ima jos jedna vrst koju se cesto naziva i
zimska buca•, koj.a se drzi kroz cijelu zimu sve do proljeca. Irna
plodove velicine djecje glave, zeleno·pepeljasto prosarane kore
a mesom srostavijenim iz dugih vlakanaca te crnim plosnatim
sjemenkama. To je . Sijamska ili Malabarska misiraca. To je
odlicna buca za varivo tim vise, sto se vrlo lako uzgaja, dobro
rodi, lako i dobro se cuva u podrumu.
Jedna i druga buca trazi slihi podrum gdje se ne s.mrzava.
Ova posljednja tikva bi se trebala vise saditi i koristiti, jer
je. vrlo prikladoa za uzgoj i cuvanje .
'' Kada.je rijec o trapljenju, ta<iabi trebalo spomeimti i nesto o' tr~p!Jenju sadnic.:'-. (sjemenjaka) dvogodisnjeg bilja .. ' .
:ro ]e 1sto tako vazan rad svakog vrtlara - ili Vrtla'.rice .c..
kao 1 spremanje za P?trosnju, jer je · dobro sjeme najvazniji
usl~v za ~vakl povrtnJ!'k, a to cemo. naj<b9l.i'e pas.tiei vlastitom
prmzvodnJom ·- sjemena.
·
To .ie jeftinije, sig10rnlje i bolje.
·
8. SJEMENJACI
Kod sjemenjaca mozemo to postici na razne nacine. Taka
nam crtezi. prikazu.i':. da se glave kupusa mogu koristiti, a
kocen; tr~p1t~. A m~ze se. 1 glavom trapiti naopako, kako nam ,
to vee PT!Je 1znesem crtez prikazuje.
. ,
,
.
Is·to tako se mogu i keljevi trapiti ukoliko se ne radi o
lis~oni kelju koji ostaje vani: Korabica se trapi kako je to 'vee
op1sano, t. ). u brazdu pod lopatu.
, Korjenasto pov:ce je najtere trapiti. Persin, pastrnjak i
z1mska rotkva osta]e na pol]u. C1klu mrkvu i celer mozemo
trapiti .!sto kao sto je ~pomenuto. Sa~o uvijek u pijesak, ·. jer
on sluz1 UJedno i kao s1gurna bran a ·od miseva.
·
· Pamtite! Nikada trap neka ne bude visi od 60-80 em.
Kod veeih kolicina neka se postupi prema crte:i:ima. Ce!er se
ne smije sl~gati vise od dva reda .kako se to vidi iz crteza. U
svakom SluCa]U treba trapove neprestanO preg]edavati zraciti
i regulira? _ventilaciju da se odrzi zdrav, ne prevlaian 'zrak, te
odgovar:'Juca temperatura od +2 do + 8° C: To su najvazniji
momenti.
.
I konacno korjenasto povrce se ne smije prati kad se ui~Ze
u trap.
·
.
Ing. Z:vonimir Kani
•
Na taj nacin smo obradili sve povrtne vrste koje dolaze u
. obzir za zimsko. spremanje ili trapljenje.
200
201
�·Bogatstvo seljackog 'doma
naiVISe OVISI 0 zem
'v
v
•
Mljekarstvo kao grana proizvodnje
VaZn.ost · mljeka.rstya
Jed.na od najvaZn.ijih grana nase stocarske prolzvodnje je
mljekarstvo. Najveci doo nase N. R. H.,e je srtocarski, a osobito
neki planinski predjeli gdje se narod gotovo iskljucivo bavi
stocarstvom, i -glavna mu je hrana mlijeko i mlijeeni proizvodi.
Nije potrebno naglasiti da je mlij·eko neophodna hrana za prehran:u djece, jer. ono sadrzi sve sastojine potrebne za razvitak
i zdravlje djeejeg organizma. Ono je iza majcinog mlijeka prva
i najva.Znija hrruta djetetu.
Mlijeko . kao hrana. - Kravlje mlijeko prasjecno sadrZi
87,75% vade i 12,25% suhe tvari, koja se sastoji iz: 4,60•/o
. mlij<lcnog sladora, 3,50'/o bjelancevine 3,40% masrti te 0,75%
anocganskih tvari (pepela).
· :Mlijecni slador je lako probavljiv. On je u mlijeku potjliUllo
otopljen i podjednako razdije!jen. Od njega potjece slatki okus
mlijeka. Njegovo najv.aZnije svojstvo je, da utjecajem baktedja
i fermenata mlijeeno-kiselim vrijenjem provrije u mlijecnu kiselinu. Bjelancevina. mlijeka sastoji se iz kazeina, albumina i globnlina. Kazein ill simina, uvijek dolazi ·vezan sa vapnom. Prilikom mlijecno-kiselog vrijenja odjeljuje se od njega vapno i
on se grusa u sir. Osim toga u praksi nikada ne dolazi mlijeeno
kiselo vrenje samo za sebe, nego se uvijek nalaze u mlijeku
razne·nec:isrt:oee i ostale baktedje, kao na pr. koli-bakterije, koje
stvaraju octenu kiselinu i neke plinove, kao vodik, ugljiCni
dioksid i druge .koji su opasni jer uzrokuju napuhavanje i kvarenje slra, a kod prehrane djece jake proljeve. Nadalje bakterije m:tslacne kiseline uzrokuju neugodan miris mlijeka. Te
bakterije maslacne kiseline zaddavaju se obicno po posudama
od mlijeka koje. nisu dobra isprane. S toga je vrlo vaZn.o da se
upotrebljav·a za mlijeko pocincano iii aluminijsko posude, koje
se dade dobro opratL Nije upntno mlijeko drzati u drvenim
posudama, jer se takove. posude tesk.o ciste i uvijek u reskama
202
zaostaje Mcistoca. Lsto t!lko kao bakterije, kvare ·mlijeko i sir·
razne gljivice, kvasci i plijesni, a ·na.Jbolji nacin da sacuvamo
zdravo mlijeko je cistoea. cistooa kod muZi:lje, cistoca posuda
i cistoca kod svakog posla .s mlijekom i mlijeenim proizvodima.
Mast je najvrednija sastojina mlijeka, a jer je najlakSa
sastojina mlijeka, diZe se na pwrsinu, i na .mlijeku se s,tvara
vrhnje (skorup). Ba.S u pogledu sadrZaja masti u mlijeku vafuo
je dobra izmuzivanje, jer je pokusima dokazano, d:l, se najvise
masti nalazi u mlijeku pri kraju muZn.je. Mlijeko osim toga
sadrzi i tvari, koje su neophodno potrebne za izgradnj:u covjecjeg i Zivotinjskog tijela. Tu je u prvom redu vapno i fosfoma kiselina, koja slilZi za izgradnju ki>stiju. Nadalje ima
dosta alkalijevih soli, najviSe natrijevih soli. Osim toga mlijeko
je bogata na vitaminima koji su vrlo v.a.Zni za prehranu organizma. Premda su te anorgan.,ke tvari u maloj kolicini u mlijeku, ipak su te tvari u takvom omjeru da se nicim ne mogu
zamijeniti kod prehrane mladog organizma.
·
Kolostrnm iii mljezivo; je mlijeko nekoliko dana iza porodaj.a. Ono sadrzi mnogo vise suhih tvari, i to poglavito vapna,
fosfome kiseline i magnezija, koji ima glavnu funkdju da praviino cisti probavni trakt mladunceta. K tomu sadrfuva i fermente koji poticu na probavu.
Proizvoonja mB.ieka
Za podizanje proizyodnje mlijeka potrebno je da se ispune
preduvjeti, k~o sto je, izbor valjanih muzara, pravilna prehrana
stoke, pravilno timarenje, te CiS>toca napose kod muznje i uopce,
kod svih radova oko mlijeka i mlijecnih proizvoda. Nadalje je
vazna organizacija nakupa i transporta mlijeka u centre !>0·
trosuje, Kod te proizvodnje mlijeka imaju, specijalno u nasim
seljackim gospodarstvima velikog udjela u radu nase domaCice,
ooobito sto se tice muZn.je. Zato treba da se i zenama skrene
pamja na va.Znost mljekarstva u opcoj proizvodnj.i, a osobito
na vaZn.ost mlijeka i mlijeenih produkata, kao svakidasnje
hrane naseg. naroda sela i grada.
Pasmina i mlijecnost.- Kod muznog·bJaga treba paziti na
tip zivotinje i njeno porijeklo. Da li su njezini roditelji posjedovali dobre muzne sposobnosti, da li ta vasmlna odgovara za
doticni kraj, za nacin drZ=ja, hranu i stelju koju joj mozemo
pruZiti te osim toga, da li posjeduje znakove dobre muznosti,
da mozemo izabrati dobru muzaru.
203
�· Prebrana muzara
·· .· Za prehranu muznog blaga najva.Znija je zdiava i dobra
pasa ·i 'zelena ktnia. Stoga je potrebno u· nasim gospodarstvima
povecati povrsine pod krmnim biljem, kako bi na. manjini po.
vrsinama mogli proizvesti dovoljno zdiave i punovrijedne krme.
Pasu ima stoka samo za vrijeme nekoLiko mjeseci, dok, ako mi
na oranicama proizvodinl.o krmno bilje, pa ga onda za zimu
siliramo·, dobivamo kroz sve zimske mjesece, svje.Zu krmu
punu vita)Jlina. Muzarama je potrebno jos dadayati i krepka
krJJJ.iva uz siJeno i zelenu krmu. Ta krepka krmiva su: posije,
razni otpaci tvornice ulja, secera. uljane pogaee, krmno. brasno,
replni rezanci, zrnate zitarice i dr. Cinl nam muzara daje vise
mlijeka, potrebno je dadavati joj vise krepke hrane, da se uz.
drzi ravnoteza, t. j. da .Zivotinja ne slabi. Kad hranjenja muzara
va.Zna je dadavati atprilike po jednu zlicu soli na dan.
pa je nentirna, udara.,,.rwga1lla J.nedw··se do kraja pomusti a
cesto puta pro;vrne m_uz_acicu i razlije pomu.Zeno mlijeko.
'
; . : ,Drug! 11€\C!U, muzuJa pa)cem, takoder prikazan u slici kod
11as.J£. dpsta uobic_ajen, ali je takoder vrlo pogresall. Kod t~kove
m.u'!'llJe,se_.~ prvtm .. P';~can'm zgloboll1 i kaiiprstom )Ii sred11J.'\kom sttsce s1sa 1 ml!Jeko.koje .se odvojilo u sisi izmuzava se.
Mufuja
Ima niz momenata kaji su vrlo vaZni kod mufuje i kajinla
treba pasvciiti punu pafuju.
.
1. cistoea; Kod same muinje kao i kad svih radova ako
m1ijeka, od presudnog je znacenja cistaca.
.
. '.
MuZIIji treba pl1Iaziti u cistam odijelu, sa cistim pasudem
(muzJic()i!ll) i cistim rukama. Prije nego pacnemo sa mufujom,
treba oprati vime. Ruke je dobra Iagana namazati mascu, jer
taka lakse muzema nega sa suhim rukarr.a, i nije talika opasnost
azljede vimena.
2. Mir u litali: za vrijeme muwje ne smije se uznemirivati
blago, nije doliro bacati stelju, niti ga hraniti, ni cistiti ispod
njega. Ne samo sto time uznentirujemo zivoti~ju koja se !'Ill~':·
nego i di.Zemo prasinu, koja pada u· mliJeko 1 zagad~ ga n~1·
stoeama, koj•e sadrii:e u sebi milijune i ntilijune razmh stetmh
.
·
.
klica.
3. Na<lin muzn,je: Kod muZnje je vrlo vaZn.o d~ se .~na pra·
vilno vrsi t. j. Citavom sakom, a ne samo palcem 1 kaz1prstom,
kako je to kod rnnogih uobicaj~o.
•.
• .
.. .
Slika nam prikazuje pogresan nacm muzn]e, koJ1 Je _':la·
zalost uobicajen. To je istezanje vimena. Kod -~~~ovog naCJ~a
muZn.je sise se jako istezu, u njima oslabe m1s1c1 pa posta]u
tanke i dugacke.
.
.
Kod toga naclna mu.Znje, nadalje. jaktm pavlacenJem, os?·
bito aka imamo hrapave ruke od posla, gotovo redovito nastaJU
ozljede na sisama, te zivotinja prilikom muZn.je osjeca bolove
204
Ispravan nacin muznJe
Pogresna muznja
Najgore i<:kod to~a ;aclna mufuje, sta se kod dugai\kih
palac 1 kaztprst vuce uz stiskanje niz sisu te se tako mliJek~!'l ~avla.Zi ruka i sis a, · i :'rlo lqko dode d~ ozljeda sis.a, a
pos.Jed~ce toga s? ran':. na s1sama, osobito ako .Zivotinja lnla
tvrde s1se;. Takovrm nacm~m lako mo.Ze doci do upale vimena,
. Buduc1 da o_~.<dv_a nacma mu.Znje, koje smo sada opisali,
'!'laJu. gotov~ UV1Jek stetne posljedice, treba odmah i bez okli•
J8V~nJa- pr.~cl na 1spravan naCin muZnje, pomOCu Citave rulre
(SVJh prstiJU) kako to prikazuje donja slika.
.
~tsa
205
�\
Prednost ovakovog naciiia muZn.je je u tome, sto ~·e.JCUJ<:~
s!sa ne navla.Zuju, sisa se ne navlaCi i ne isteZe;·mnogo Ia.H:se
se. izmnze do kraja, jer takav nacin. inuZn.je Zivotinju ne smeta,
nego joj naprotiv, godi, pa je mirna za citavo vrijeme muZn.je,
Taj se nacin muZn.je sastoji u tome, da se palcem i kaZi.
prstom obuhvati sisa, cvrsto, tik do cisterne, kako je. pr~kazano
na slici. Time se sprijeei povracanje mlijeka natrag u Cisternu.
Kod toga treba paiiti, da palac sa kaZiprstom kod obuhv.ata
sise, sacinjava pravilan krug, t: y. da sisu cvrsto obuhvatuno
sa svih strana. Naravno da se pri tome ne smije okretati ni
zavijati sisa, pa s toga razloga treba muzar da se primakne chn
blize. Kad smo take cvrsto obuhvatili sisu, sada polaganim
st'skoin prstiju (postepeno, srednjakom, prstenjakom i malim
prstom), istiscemo mlijeko iz sise. Ni kod ovoga nacina ne smijemo trzati rukal:X).a, ni navlaciti sisu.
.
Takav nacin muznje ne umara toliko ruku. Nek1 muzari,
prije i za vrijeme muZn.je masiriju vime, sto _je >:::Io dobr~ i
preporucl jivo, jer to Zivotinji godi, i mi ju na taJ ;>acm podrazu.
jemo da daje vise mlijeka, a ujedno masaza vrmena konsno
djeluje r·a zdravlje krave.
4. Izmuzivanje do kraja: To je vrlo vafuo i potrebno s :nae
razlo«a, Prvo sto tako dobivamo vise mlijeka, drugo, sto ie.
zadnj';, mlijek~ kod mu:Znje mnogo vrednije jer sadrZi mn.og<;> vi~e
masti trece sto na taj nacin Sprecavamo mnoga ObOI]enJa Vi·
mena' (razn~ upale) koje redo vito nastaju kad se ne izm':ze do
kraja, a time opadaju mlijecne sposobnosti. Potpu_no izmuzJVan]e
osobito je vazno u pocetku laktacije (iza telenja) Jer aka ga onda
propustimo, za citavog perioda steonosti ne cemo do~iti one kolicine mlijeka koje bi dobili pravilnim muzenJem. Osrm toga. ako
se to ponavlja, da se potpuno ne izmuzava, mlijecne sposobnosti
muzare zahire, i ta muzara kroz citav Zlvot ne ce vise dati one
kolicine mlijeka koje bi trebala.
Kod miiZnje treba zatim paziti i na slijedece: MuZn.ja treba
da se obavlja uvijek u stanovito vrijeme, isto kao i hranjenje
i ostali radovi u stali.
,
,
Prije muznje dobra je takoder isproMti mlijeko da li je
zdravo. To se \.tcini tako, da se io: svake sise izmuze jedan mlaz,
te se mlijeko Iagana prelije preko <Ilana. Ako je bolesno, poznajemo ga po boji (zu6kasto vodene boje cesto puta i krvavo). i
po mirisu jer bolesno mlijeko irna poseban neugodru mms. Takovo mlij~ko ne smijemo nikako mijei\ati sa zdravim, jer cemo
tnko sve mlijeko pokvariti.
MuZn.ja se vrsi dva do tri puta vee prema st":.rosti zivotin~:·
kolicini mlijeka i vremenu. Ako je muzara u pocetku laktacrJe
206
',' .i ·&Koje mlada, potrebno ju je tri puta ,{nustima:kar i rie daje
.,rnn<Jgo mlijeka.
.
.
'
.
, ·. ·..' ·.~ad~ ~i nmo~e domacice primile ove savjete u pogledu
.. muznJe, lZbJegla br se mnoga oboljenja muzara i povisila proiz; vodnja mlijeka.
ITeradoo mli,jeka
Kad je mlijeko procijedeno i cisto, moze se preradivati u
vrhnje, maslac, razne sireve i druge proizvode.
.
Kiselo mlijeko nastaje djelovanjem mlijeeno-kiselih bakte·
rija na slatko mlijeko. Bjelancevlne se zgrusavaju i mlijeko
dobiva ukusan kiselkasti okus. N ajbolji nacin kiseljenja mlijeka, je pomocu kvasa, koji sami ucinimo. Mlijeko se nakon
obiranja vrhnja ukiseli na toplam mjestu i to je kvas. Kiseljenje'.
mlijeka pomocu kvasa vrsi ·se taka, da se puno, neobrano mlijeko ;.skuha na laganoj vatri i itza toga ohladi. Sada se dodaje'
malo kvasa i cim se mlijeko poene grusati, stavi se na hladno
mjesto.
Skornp ill kajmak
Skorup se pravi u Gorskom Kotaru ovako: Na laga,noj
vatri iskuha se mlijeko u plitkoj. i sirokoj posudi. To se sada
stayi na hladno mjesto. Povrsinu mlijeka prekrije tanka koz:ca.
Sada se trosi vrhnje zajedno sa koZlcom za jelo. Vrlo dobar
skorup prave Srbi uz zapadnu Moravu. Mlijeko se isto taka
prokuha, zatim u plitkim drvenim posudicama hladi na pro·
maji. To se sada vrhn.ie· mece u skafice od. jelova drveta gdje
stoji do upotrebe.
Seljac"ki kiseli sir
Mlijeko se stayi ·u zemljani lonac i na to.plo mjesto. Za
24-36 sati ono je kiselo, i sada se stavi u cistu krpu, da se
iscijedi sirutka, i onda u rupic";ste posudice, gdj~ se do kraja
iscijedi i formira oblik sirn. Da se ubrza pravljenje s.ira, maze
se kiselo mlijeko. s loncem staviti u vrucu vodu, jer ce se na
taj naCin prije odijeliti sirutka. Isto til:ko neki ubrzavaju cije·
denje stavljanjem krpice sa sirom pod tijesak.
S!atki Sirevi: Oni se prave pomocu sirila, koje je sastojina
zelucanog so.ka teleta. Njegovo je svojstvo da zgrusava kazein.
Priprava sirila: Telece, iii janjece siriste dobra ·se ispere i jako
posoli. .Tada se stavi susiti 2 do 4 tjedna, i kada je suho, onda
je za upotrebu. Prije upotrebe sta:n se to sirilo u posebnu posudu sa vodom. Sada se kod sirenja uzima uvijek malo vade'
iz te posude i opet nadolije sa dobra posoljenom sirntkom. Ta- ·
207
�kovo .sirilo moze nam .sluziti za sirenje kroz ··3 injeseca. Pan~s'
sve VISe. zamJenjuju~ domaCe· sirilo, tvOrniCka- -Siriia, koj·a- dO laze~
u trgovmu kao prasak, tekucina ili tablete. Slatke sirove dijehmo.u tvrd~ (em.e~taler, parmezan i dr.) i meke (imperijal,
.somborskr srr, vlasrckr • dr.) Trapist spada u polutvrde sireve..
. . ~a,slac: Maslac se. pravi iz, vrhnja, koje se u malim se,·
IJa?k;rrt_ gospodarstvima · obira iz mlijeka, a u mljekarstV:ima
od]el]uJe pomocu S€paratora. U nekim gospodarstvima pravi se
maslac od prekuhanoga mlijeka, koje se ulijeva u step, zajedno
sa skor':l'~m. Nekr pak prave maslac iz kis•elog m!ijeka, sto m.{e
preporuc!JIVO Jer predugo traje stepnja, i kakvoca tako dobivenog maslaca je slaba.
M~slac ~ slatkog vrhnja. je vrlo 'ukusan, no nije trajan,
pa ~e rzraduJ~ sa~o za domacu upotrebu. Za prodaju dolazi · u
obzrr maslac rz krselog vrhnja. Vrhnje se k'seli kvasom a kod
ml~ekarJ>tVa cist?m kulturom mlijeeno kiselih bakterij~: Ko!'l
,buckanJa (stepnJe) vrhnja treba paziti na slijedece: Najbolja
/ toplina vrhnja za buckanje je Ijeti 12 stupnj~va c. a zimi is
do ~5 s~upnjeva C. Najbolja prosjecna brz'na stepanja (buc·
k~Ja) .Je 50 .okretaja u ~inuti. Najbolji maslac dobijemo, ako
buckanJe traJe oko ·40 mmuta. Nadalje, u stapu (maslenki) ne
smije biti vise vrhnja od jedne trec'ne sadrzaja stepa. S buc·
ka~jem (stepnjom) trebamo prestati kada su grudice maslaca
velike poput prosena zrna. Onda se pomocu •ita odstrani stepka,
te se u stap nalije voda kojom se ispire maslac, tako dugo, dok
voda ne postane sasvim prozirna.
Kod gnjecenja maslaca treba paziti na cistocu, i ne gnje·
citi ga rukama, jer su nam ruke uvijek znojne, a maslac vrlo
lako upija sve i male neeistoce. N akon toga stavlja se maslac
u posebne kalupe. gdje dobiva konacnu formv. Maslac moremo
takoder dobivati i iz sirutke,. nakon sirenja. Od 100 lltara. si·
rutke mozemo dobiti 1 do 1% kg maslaca, no on je po kvaliteti
nesto slabiji od ostaloga..
IskoriStavanje sirutke: Sirutka se da<J.e vrlo dobra i korisno upotrijebiti u gospodarstvu. Ona sadrzi do. 5% mlijecnog
seeera, i skoro 1% masti. Najbolja je za prehranu svinja koje
ju pohlepno i sa velikim tekom piju.
Uzevsi u obzir nase mogucnosti naprednog i uzornog mljekarstva. najbolji i najbrzi put napretka u toj grani stocarske
pro;zvodnjt je put zadrugarstva. J edina na taj nacin cemo moci
primijeniti tekovine moderne znanosti i kvalitativno i kvantitativno povisiti nasu mljekarsku pro'zvodnju.
lng. 0. B.
208
· Za steone krave osobito je vamo: da one na. vrijeme pre·
suile: Razdoblje .presusenja ne Sllllije biti krace od 8-10 nedjeJja, a kodslabijih krava jos i du!je. U vrijeme dok je steona
k~ava ~~suse11a, i~koris6uje ana svu hranu za razvoj' .ploda, koji
uzadn.]rm m.]esecrma brzo raste. Razumljivo je sto.ga da od pra·
vovremen~ presusenja krave ovisi uspjeh teljenja i kaikvoca
podmlatka. No kod. toga se cesto gl'ijesi narocito kod dobrih
muzara, koje se muzu skoro do zadnjih dana pred teljenje. Ti·
me se, previse iscrpljuje krava i sprecava normalni razvoj plo·.
da. Prividna koristod dobivenag mlijeka u stvari je · gotova
steta, koja se pokazuje kasnije, nakon teljenj,\1. Krava, koja
nije pravovremeno presusila, ne maZe davati nak<'n teljenja onoliko mlijeka, koliko bi se od nje dobilo, kad bi ona presu.Sila
kako treba. Osim toga, ona ce za vrijeme steonosti vise os1abiti, teze 6e se teliti, a samo tele ce uvijek biti znatno slabije.
Sve to upucuje nas da se na vrijeme prestane s muznjom ste·
onih krava, te da one pravilno presuse. Kod dobrih muzara da
bi one presusile, cesto se mora sniziti obrok jakih i socnih' kr·
miva, a umjesto trokratne muznje uvesti dvakratu zatim
jednokratnu i, ~onacno, iZITiuzivati kravu svaki .' drugi
dan, dok ana sasvim ne presusi. Kada je krava presusila, 1po- .
stepeno se pove6ava obrok hrane, tako da ana u hrani dobije
dosta vaznih hranjivih tvari. u obrocima steone krave vaZila
&U jaka koncentrirana krmiva, 11 kojirna ]'e sadrzana veca kolicina vrijednih hranjivih sastojina. Steonim se kravama ad ja·
kih krmiva daje jecmena i kukuruzna prekrupa, te psenicne
posije, a dnevni obrok iznosi 1-2 kg ..
.u drugoj polovici steonosti treba izbjegavati davanje vecih
koJ.icina silaze i zelene hrane, te sasvim ukinuti davanje tvornic·
kih otpadaka, kao na pr. djibre, tropa, melase i sl.
Steone krave ·se redovito hrane tri puta dnevno: ujutro, o
podne i navecer. Najprije im se daju jaka k:miva, a nakon toga
Sijeno. Poslije svakog hranjenja krava ·se napaja svjezom, ci·
stom vodom, koja ne smije biti studenija od 12-15° C.
Steone krave treba svakodnevno cistiti, a po potrebi mlac·
nom vodom prati zamazana mj.esi;a po butinama i oko vimena.
Kravama je potrebna redovita dnevna setnja, koja zimi kod povoljnog vremena mora trajati 2-3 sata. Ljeti je korisno drzati
steone krave na pasnjacima i iSIPvstima gdje za njih treba urediti zaklon od vrucine i nevremena, te osigurati pitku vodu.
S. maTt 14
209
�,,
Za. dva do tri .dana· prije teljen:ja kravi se snizuje
.hrane, a korisno je dati joj napoj od lanenog sjemena
1 l.vode), cime se olaksava probava.
•· . Prvi obrok hrane daje se kravi 2-3 satacnakon teljenja
i to se pripravlja mlacnj napoj od.lanenog sjemena iii posija:
N"'kon toga krava postepeno prelazi na normalnu ishranu, te
joj se hrana daje u tri obroka. Kao hrana za oteltenu kravu
sll1Zi do bra sijeno iii otava, te jaka i so en a krmiva. Hrana mora
biti zdrava i obilna, kako bi se tiroe nadoknadio gubiJ:ak na te·
zini. u vrijeme steonosti i teljenja, te osigurala dobra proizvod.
nja mlijeka.
·
·
Dr. G. Kodiooc
0 konzerviranju krmiva
U proizvodnji srtocne hrane nastoji se sve vise napustati
ekstenzivno pasnjastvo,l i sve vise uvoditi sjetvu krmnog bilja
na oranicama. To je osobi.to· vazno za ana gospodarstva, koja
prema svojoj maloj povrsini nisu u moguc,nost da proizvedu
dovoljno sijena na syojim prirodnim livadama, a osim toga,
potrebno je u interesu cijele zajednice proizvesti sto vise hrane,
pa treba prici intenzivnijem gospodarenju.
Zelena krma sadrzi u sebi mnogo vitamina, koji SlU noophodni u prehrani. · Te vitaroine ne mozemo nadoknaditi nicim
drllgiro, i mnoga i ronoga oboljenja ,;toke uzrokuje bas to. pomanjilmnje vitamina u brani. Svako bi dakle gospodarstvo trebalo da spremi - konzervira zelenu hranu stoki za zimu. No,
nazalost ima vrlo mnogo seljaka, koji pustaju stoku da im ne- ·
potrebno oskudijeva na ze!enoj krmi, osobito zimi. Od tako
oskudno hranjene stoke ne smije se niti zahtijevati, da nam ona
bude sposobna za rad, a niti za mlijeenost. U proljece kada
dodu na polju najtezi radovi, slabo hranj.ena stoka tesko izdrzi
taj na,por i time se unistava njezino zdravlje. N as mnogi seljak radije napasuje. i po smrznutom, tako da cesrto dolazi do
oboljenja stoke, nego da konzervira zelen]l hranu za zimu,
KonzerV'iMnje krmiva vazno je i s tog razloga, sto spre·
inanjem zelene s.tocne hrane za zimu· mozemo sacuvati velik dio
/priroda od prop'1!1anja radi zime. Glavni preduvjet svakome
stooarstvu je J)ovecanf~ »ovw$3-a. pod krmnim biljem i konzer·
viranje krme za zim!l!i
210
PRIMITIVAN NAciN KONZERVIRANiJA U JAMAMA
Konzervira.ti se mogu svi nadzerorii dijelo·vi kao Iisee, stab. !jike, zatilll korjenja,Ce i gomolji, repini rezanci, krUmpirova
dibra, svi otpa.ci povrcarstva, krumpir, koraba, blitva, mrkva,
repa, zeleni kukuruz i dr.
.
Svaki gospodai moze bez mnogo troska nacintti j·a,mu, u
kojoj ce moci konzervirati krmiv•a; Ne mora to biti cementni
silos, vee obicna jama, iskopana na nepropusnoj podlozi,
gdje je podzemna voda dosta duboka, tako da nam ne prijeti
opasnost da bi mogla zaliti jamu i upropastiti nasu krmu.
J ama se iskopa u sirini. od 2.5 do 5 m, a. u dubini od 2-4 m.
Velicina jame ovisi o kolicini krme, koju cemo ukiseliti. Uko·
liko je tlo rahlo, potrebno je zidove kopati s malim nagibom ,
da se ne. zaruse i, obloZiti ih iznutra s nepropusnom glinom iii
ilovacom, Dobra je takoder jamu ograditi pleterom i njega na·
mazati nepropusnom zemljom. lsto tako i dno treba da je nepropusno, ·To je vallno radi toga, da nam bilje ne gubi vege·
tacijsku vlagu, a takoder i da nam jama bude jace zasticena
od navale vode. Dno je potrebno pokriti slojem sjecke ili pljeve,
debelim do 30 em, Taj sloj ce. upijati onu vodu, koja bi even·
tualno prodirala na .dno jame, a kasnije stoka pojede i tu
sjeC:ku.
Uglovi jame treba da budu zaobljeni, da se jama moze
bolje napuniti krmom i tako bolje istisnuti zrak iz jame, koji
stetno djeluje na kiseljenje krme.
Stabljike treba sjeckalicom nasjeckati, i kad SlllO na;punili jedan sloj, dobro ugaziti. Pa taka dalje, dok bude jama
puna. Aka ukiseljavamo (si\il'amo) citave goroo~je iii ko'l"je-'
njace, dobra ih je izmije8ati s repinim rezanciroa, jer se .tako
dadu lakse ugaziti.
Kad ~mo napnnili jamu i dobra ugazili, treba je pokriti
slojem pljeve iii sjeC:ke. heko toga niozemo stavitl smolno
platno, i na to 50-60 em debeo sloj nepropusne zemlje. Mjesto
zemlje mogu sluZiti za pokrov i' daske, na koje treba staviti
veliko kamenje da ih pritii!te.
·
Glavna nam je svrha ugazivanja .; po'krivanja, da sprije·
cimo pristup zr~a u jamu.
Sada nastaje u zemlji zivahno djelova,nje raznih bakterija, a osobito bakterij;a mlijecnog vrenja. Krma se znatno
ugrijava, stvara se mlijecna kiselina,Jkoja daje fini ukus kon·
.zerviranoj krmi, a uz to i djelovanjem osrtalih bakterija na"
staje uz druge proizvode raspadanja, i masJacna, octena i·
druge kiseHne, koje treba izbjegavati. NajviSe pomognemo
211
�~tvaranju · mlijecne. kiseline, koja je pozel]'na; akrn ·~.,,. 'J''uu'"
svaki pristup ·zraka u jamu. Aka je dobra silirana ·
bici nisu veci od 20 posto. Kod ansiliranja u velikim silosima
od cementa vrsi SP isti proce5. Kod naprednih nacina konzerc
· Viranja krme dodaje se cista · kultura bakterija mlijecnog
vrenja, koja se onda brze razmnozi i ne nastaju drugi n.opozeljni produkti kod ukisel.tavanja krme.
Ansiliranjem smo postigli pobolj.sanje prehrane stoke,
zdravlja stoke, podizanje rn:lijecnosti, iskoris'Jli smo sve zelene
i gomoljaste otpatke koji bi inace propali. Tim poSltupkom smo
osigurali napredak naseg gospodarstva.
Niti jedan seljak ne bi smio biti bez, harem ovakve, prin1itivne jame za siliranje krmiva.
Ing. c. B ..
Jshrana i n1ega sprasnih krmaca
Poznato je, da se svinja brzo plodi, a krmaca nasi svega o·ko
4 mjeseca. Prema tome, mogu se od jedne krmace u toku jedne
godine dobiti dva legla, a maze sa cak urediti prasenje i taka,
da se dobiva u dvije godine pet legla. Medutim, ako bi se opce·
nita uvelo barem tri prasenja u dvije godine, opazio bi se znatan napredak, jer, kako je poznato, kod nas se krmace prase
vecim dijelom samo jednom na godinu. Glavni razlog tome je
taj, da krmaca zbog slabije ishrane nije u stanju, da se nakon
prasenja brzo oporavi, te, da se ponovno oprasi. Prema tome,
prvi korak za povecanje plodnosti krmaca je bolja njega i ishrana krmace. nakon odbijanja prasadi.
N a zalost, kod toga se cesto cini propust, te se krmaca, od
koje se odbije prasad, smjesta u losu nastambu i hrani slabom
i nedovoljl1om hranom. Ova pogreska se osvecuje, dakako ne
· samo u sldbijem iskoriscav2.nju rasplodne )<rmace, vee i u manjem broju prasadi, te njihovoj slabijoj kvaliteti- Sisanjem iscrpljena, a nakon toga jos i slabo hranjena krmaca zaista nije u
stanju davati brojnije leglo dobra razvijene rrasadi.
Rezultat. prasenja, bro.i prasadi u leglu i njeno zdravlje u
mnogome ovisi o ispravnoj njezi i ishrani rasplodne krmace u
doba supmsnosti. Dok starije rasplodne krmace moraju dobivati hranu za stvaranje i razvoj plod~, mladim se krmacama
mora jos k tome dodavati hrana za njihov vlastiti razvitak.
212
·. ,.,, c:·D· pocetku suprasnosti· krniace· se fu'ane kaoi.drlig.e svinje,
-a_u dnevnilii/ obrocima mogu b;ti manje" kolicine grubih krmiva;
uctrecem i eetvrtom mjesecu suprasnosti mora se jos vise smanjiti.koliCina grubih krmiva, te ih ne smije biti vise od 10---c-1o'/o
djelog obroka. Socna krmiva se daiu krma:cama u ko!icini, od
30~400/o ci.ielog obmka u prvoj polovici suprasnosti, a 20 do
30'/o u drugoj polovici suprasnosti. Jaka iii koncentriran'8. krrniva, -kao S:to su zrna Zitarica, vrlo su vaZna kod ishrane. Za
Suprasne krmaCe vaZna su i mineralna hraniva, pa im se daju
posebne mfneralne smjese u kolicini od 15 do 25 g dnevno.
Vrlo je korisno obrok suprasne krmace popuni.ti dodatkom
ob.ranog mlijeka, koje sadrzi vece kolicine vaznih hranjivih
·tvari, uprvom redu bjelancevina. Obranog mlijeka supranim krmacama daje se do 8 I dnevno.
.
.
Suprasne krmace se hrane u tri ol>roka, a vafuo je da hrana'
za svaki ol>rok bude svjeza i zdrava. Suprasnim krmacama je
potrebna redovita setnia. +,e se one i zimi, kada je povoljno vrijeme, pustaju na 1-2 sata na zrak. Ljeti ih se pusta u jutro i
navecer na pasu, gdje one slobodnp secu i nalaze obilje zelene
hrane. Desetak dana prije prasenja prekida se pustanje suprasnih krmaca na pasu, a iz svinjca ih se tjera samo na kratku
setnju od 20 do 30 minuta da se razgibaju i isprazne ..
Suprasne krmace se drze u rrianjim grupama, po 3-'-4 grla
u svakom predjelu. !(ada se priblizi vrijeme prasenja, t. j.
10-14 dana prije toga, suprasna kri,Uaca se odvaja, te se smjesta, kako smo to vee naveli u poseban predjel, gdje se dalje drzi
i hrimi do prasenja. Uz takav predjel se pregrad'uje, po mo,gucnosti, jos jedan manji predjel s posebnim otvorom, kroz koji
6e prasad moci nesmetano prolaziti radi prihranjivanja. L:esto
se uz kocanju krmace pravi i poseban ispust !1la prasad, kamo .
ona izlazi na setnju.
.
Nekoliko zadnjih dana prije prasenja krmaci se smanjuje
obrok hrane. te ona dobiva samo poloviim redovite dnevne koliCine.
,
.
Prvilli 8-10 sati nakon prasenja krmaca se ne hrani, vee
joj se daje samo voda za pice, da ugasi zed. Prvi obrok hrane
za krmacu je rjjetki napoj od posija ili k'ukuruznog brasna.
Drugi dan nitkon prasen:ia krmaca dobiva vise tog napoja, a
tokom daljnjih dana se obrok napoja sve vise povecava, i sam
napoj se pripravlja sve gusci, taka da za 8-10 dana krmaca
dobiva hranu u obliku guste kase.
Krmaci se hrana daje tri puta dnevno, ali se preporuca,
da se u prv<l vrijeme nakon prasenja krmaca hrani u cetiri obro-.
ka. U hrani dojne krmace mora biti dovo!jno jakih krmiva,
213
�ug\avnom prekrupe zitarica, a korisno je U obroku davati i .Ob'
rano mlijel<o u kolicini od 5-10 litara dnevno. ·
..
. Vec'·od 3-5 dana nakon prasenja, ako je vrijeme povo!Jllo,
krmaca se pusta na 8etnju, u pocetku ·na I<:atko - po 2~-'-:30
:mimtta, a zatim na sve dulje vrijeme .. U l]e~n_o doba. moz.e se
krmaeu nakon 14~20 dana po prasenJU pusbh na pasu UJutro
i pred veeer, svaki put po jedan sat.
'
Dr. G. K.
lshrana i n1ega prasadi
Kada se krmaca oprasi, a predjel gdje se ana na1azi uredi,
pusta se k njoj prasad da si8e.
.
.
.
Kod toga se slabija prasad smjeSta na prednJe dopte, Jer
su u prednjem dijelu vimena jace razvijene mlijecne zl!Jezde,
pa se izlucuje vise mlijeka.
.
..
.
.
Prasad sisancad. ima cetiri para zub!, kaJ!ma pi'lhvaca
dajku.
.
·
.
·1
Cesto se dogada, da jedan ili dva ad ovih zub1 :;eprav1 no
izrastu, pa su ostri i smetaju krma.Ci · kad. pras'.'-d.s~se. Tahe
zube treba aprezno skratiti j)OSebmm mahm klJ]eSbrna, .a nl·
posto ih se ne smije lorniti ili vaditi.
•
.
..
Za krmacu s· odoj'Cirna je vazno da svinjac, u koJem se drz1,
bude dovoljno topao, a. temperatura zraka avdJe mora b!tl 12
do 15° C, jer sou odojci jako osjetljivi na ~tuden..
.
.
Prva i najvaznija hra.1.a p':asad1 kao 1 dru_g~ &lsavaca: Je
majcino mlijeko, paje stoga vazno, d": ga krmaca 1rn,:t dovolJno.
Da krmaca ima dosta mlijeka, poznaJe se. ~o tome sto. ]lrasad,
koja sise redovito svaki sat, nakon sisanja sp~va, a v1di se t.o
i po razvoju prasadi,. koja pod dobrom krmacom podvo~~rucl
teZinu za ~7 dana. Kod krmace, koja ~ema dovalJno.mliJeka,
prasad je nemirna, stalno se gur"; na s1su, t~. z~ostaJe u raz·
· voju. Treba pokusati takvim krmacama_robol]sati hra~u ,da. s~
time poveca njihova mlijecnost, a odoJcad treba ram]e pocetl
priucavati na drugu hranu i prihranjivati je. Buduci da prasad
brzo raste to vee i kod normalnog legla nakon 8-10 dan~
prasadi ne'dostaje mlijeko krmace, pa joj treba poceti davah
drugu hranu. Hrana za prasad sisansad daje · s.e u P?~e~nom
pregradenom predjelu, kama ona moze po volJI .dolaz~t'. 1 pn·
mati hranu. Prihranjivanje prasad1 moze se. proyest1 1 ta~o,
· da joj se hrana daje u vrijeme dok se krmaca Pl!sta na pas.u.
za ·hranjenje prasadi-sisancadi sluze posebne phtke kopanJe,
214
a'hra.na im se daje 1>-6 puta dnevno u·rrianjim obtocima, svaki
put samo toliko, koliko_, pojedu za pola sata. Nakon toga Se
p6suda s hranom ukJanja, te se pere i priprema za slijedecl
·
obrok.
Dobra i izdasna ishrana prasadi je temeljni uslov za njen
napreda.k.
Odoj.cima, narocito kulturnih pasmina, korisno je, gdje je
to moguce, aavatl za prihranjivanje vee od osmog do dtisetog
dana starosti cijelo kravlje miijeko, koje sadrzi mnogo hranjivih tvari. Mlijeko mora biti od zdravih krava, ili se ono pa·
sterizira. U pocetku se daje neznatna koUcina. od 30--;50 grama
dnevno, 31 kasnije se obrok mlijeka · postepeno povecava na
0,50-1 l dnevno. Posude, u kojima se daje mlijeko, moraju ,
biti uvijek. ciste, jer se u protivnom mlijeko kvari i skodi pra"
sadi. Prasadi staroj 30---40 dana umjesto ciBelog mlij<:ka daje
se obrano, koje se takoder ·moze ukiseliti. Ishrana mlijekom je
korisna za svu prasad, a: osoDito je potrebna prasadi onih krmaca, koje nemaju dovoljno mlijeka, i prasadi krmaca s mnogobro jnim leglom.
Za prasad u dobi od 30---40 dana uputno je pripravljati
kase od prekrupe jecma ili kukuruza na vodi ili obranom mli·
jeku, te to davati u tri jednaka obroka.
Obroci za prihranjivanje prasadi sastavljaju se prema raspolozivoj hrani i drugim okolnostima, ali je vazno da hrana
bude uvijek svjeza i zdrava, te dai sadrzi sve potrebne hranjive
tvari.
U naprednim svinjogojstvima· Sovjetskog Savere uvedeni
su slijedeci obroci za prasad od 10 do 70 dana starosti:
10-20
Vrst hrane
Jaka krmiva
a) u sulwm stanju
20
b) u obliku kase
Krumpir
Bra8no od djeteline
blrkva, repa
il4 silaZ
15
Starost pra.sadi u danima
20-30 30-40 40-50 50-60
KoliCina hrane u gramima
90
50
200
100
50
250
150
200
50
50
300
200
300
100
100
60~70
.
wo
250
500
100
100
Sa ·7.-10 nedjelja · starosti prasad. se obicno odbija oq
krmace. Prasad se odbija Jako, bez narocitih poteskoca, jer je .
prije odbijanja naucena na redovitu hmnu, . te ne osjeca veee
potrebe za sisanjem. Prije odbijanja se kastrira sva muska
215
�p~asad, koja se ne ceostaviti za rasplod,
ow
jer
:o~eraciil!
prasad na sisi lakse prebolL
. .
·
•
.
Odbijanje prasadi se. provodi tako, da .se krmacu ostavl?a.
dulje na pasi, a rjede se pusta prasadi za sisanJe. ~ko k!'Tilaca
ne iz!azi na pasu; on a se odvaja od ~rasadi !e se .yusta prVI dl:Ln
pet puta, drugi .eetiri, treci pet, a cetvrb 1 peb dan sa.?'a Jj·
damput na dan da je prasad ~ise. N akon toga .se krmaca VI~e
ne pusta prasadi, dok prasad 1 dalJe kroz nekohko dana ostaJe
.
u istoj pregradi; gdje je bila s krmacom.
Odbijenoj prasadi se daje u prvo vrijemt; ista hrana, koju
je ana dobiva1a dok je bila s krmacom, a zatl.ffi se prasad :razvrsta po velicini i razvoju u grupe od 10-12 grla u svakoJ, te
se drzi u posebniill zajednickim predjelima i hrani se u prostoru
za hranjenje tri 'i'uta na dan.
•
.
Prasad se nakon odbijanja pusta y grupama na. set.nJu,
da sto vise ojaca i otvrdne, a ljeti se pusta na dobru pasu.
Kada se na taj naCin, uz dobru njegu i pravilnu ishranu,
prasad uzgoji do starosti od 5-6 mjeseci, .ana )e. vee sposobna
za daljnje iskoriscavanje, pa se u toj dob: vrs1 1zbor rasplodnih zivotinja za daljnji uzgoj, i razvrstanJe ostale prasad1 za
tov i:Ii prodaju.
·
Dr. G. K.
Nasadivanje i valenje
Kod ptica u prirodi pomladak se proizvodi .tako,. da z~nka
snese odredeni bro.i jaja, nakon cega na njih ,;;Jeda 1 toplmom
svog tijela vali mJade. Kod domace per'!-di ,a u P.rvon: r~u ko~
kokosi nosivost se razvila u jacoj mjeri, te kokos ;nos; vec1 broJ
jaja. To svojstvo je covjek proizveo sistemats~Im IZh?rDI_U I
uzgojem. Medutim, i.kod .domace perad1 zadrza.o se ':'stmk:
sjedenja, Sto se iskori;;.tava u peradarstv~ ~a prmzvo.dnJU ~od
mJatka na prirodni nacm, kod cega se na J•aJ,a nasaduJe. kvock~.
No u savremenom peradarstvu veceg opsega, za prmzvodnJ~
podmJatka sluzi posebni stroj, t. zv. ink u b at
Danas vee
. ima raznih sistema savrseilih inkubatora, U kOJl.ffia se nasa·
duje nekoliko hiljada jaja i proimo~i ve~i. broj podmlatka· U
inkubatorU se maze podmladak prOIZVOdltl U srvako doba ne·
ovisno od kvocke, te se na taj nacin postilOe yelika: prednost
umjetnog naCina proizvodnje, podmlatka peradi.
o.:·
. I):,od uzgoja peradi u manjem opsegu zadrzalo se prirodno
hasadivanje, kod kojeg se perad nasaduje redovito. u proljece,
kad se kod nje ispoljuje prirodni instinkt za sjedenje na jajiU)a.
Za prirodno nasadivanje peradi prave se posebna gnijezda,
iii se ova· ureduju jednostavno pregradivanjem odredenog prostora daskama iii opekom. N a dna gnijezda polaze se okrenuti .
lil!s s ledine, na njega se stavlj,a sijeno iii shtma. Pod kvocku
se zatim polaze odredeni broj jaja, tako da ih ona dohro pokrije svojim tijelom. Pod srednje veliku kokos moze' se metnuti
15 komada )<okosnjih j,aja. Kokos-kvocka cesto se nasaduje na
jaj,a druge peradi, a narocito na pacja jaja, jer patke ohicno
slabije sjede. Is.to taka se mogu pod kokos nasaditi i jaja guske,
a i pure·. Pod kvoi\ku se maze staviti 8~10 pacjih, 8-9 purinih
it: 4-6 guscjih jaja. Osim kokosi, za nasadivanje se cesto iskoristava pura, koja je dobra kv.ocka, te rado sjedi na gnij,ezdu,
._ maze se prisiliti ua sj,edenje kada je to potrebno. Pod puru
se nasaduje 20-30 kokosjih, 15.-18 pacjih, 16-18 purinih iii
10-,-12 g-uscjih jaja.
Gnijezda za nasadivanje postavljaju se u pnlumracnoj mirnoj, prostoriji ..Kad se nasadena kvocka primiri na gnijezdu i
mirno sjedi, treba paziti da ana redovito silazi s gnijezda da
se nahrani. Aka to kvocka ne cini sama, treba je svaki dan
skinuti i pustiti da se najede, a jaja u gnijezdu se kroz to vrijeme prozrace, sto je potrebno za normalni razvoj zametkac
Kvocka na jajima hrani se suhom hranom, u prvom redu
zrnom, pa joj l:reba osigurati cistu vodu za pice . Dok kvocka
sjedi na jajjma treba je cesce pregledati, pa aka se opazi da
ima parazita (tekuta) treba je zaprasivati sredstvom protiv
nametnika. Za vrijeme dok se kvocka pusta s gnijezda na
h1;anu, mora se izvrsiti pregLed jaja, sto se provodi dva puta
za ··vrijeme nasada.
a
Vrst jaja
Drugi put se jaja
se vrSi
Koko8j.a
PaCja
Purina
Gu8Cja
Prvi pregled jaja
pregledavaju
6--7 dand po nasadu
8 .dana- po nasadu
8 dana po nasadu
9 dana po nasadu
14 dana po nasadu
18 dana po nasadu
18 dana po nasadu
18 dana po
nasad~~
,
Kod 'prvog se pregleda ods.tranjuju sva neoplodena jaja,
koja se poznaju po tome, sto su potpuno svijetla i cista. Ova se
jaja mogu iskoristiti za kuhinju i za ishranu pilica.
Kod drugog pregleda izlucuju se sva jaja, u kojima je
uginuo zametak, jer su ana neuporabiva, pa ih treba baciti.
217
216
�Kad se podmladak proizvodi pomocu inkubatora, isto m•n '
8e vrlli' pregled )aja, a s jajiin:a u str_9iu postupa !~ prema upu.
tama koje sluze za rukovanJe stro)em. NaJVaZmJe kod _toga
je odrzavanje · propisane topline i potrebne v1age u stroJu, te
regularno zracenje jaja. • . .
. . .
.
. . . ...
Valenje"zavrsava razlicno kod po]edmlh vrsh peradt. ~ilt_<:t
iz kokosjih jaja pocinjU' se valiti 20-21 dan po na~adu .. PI!ic~,
koji se izvale znatno prije i1i poslije tog roka, redoVIto su slabt,
i od njih nema veee koristi. Valenje purica pocinje 28. do 31.
dan po nasadu. Guske se vale 21. do 31. dan, a pa1ke od 26 do
29 dana po nasadu.
Dr. G. K.
Pcelarenje · i proizvodnja meda
N asim sirim narodnim slojevima slabo je poznata izvanredno hranljiva vrijednost meda. Ova nije nista n~obicno, jer je
to otkriveno naucnim ispitivanjima tek pred ko]i desetak godina. Zbog toga je i koiH\ina njegove godisnje potrosnje po
osobi kod nas maJena. Dok je prije rata na primjer u Engleskoj
godisnja potro8nja po osobi iznosila oko 40 dkg, kod nas je iznosila tek 314 kg.
STO JE U STVARI MED?
Kao Zivezna namirnica on je produkat ·biljne proizvodnje,
sakupljen i prireden djelovanjem 'pcela, te prema tome stoji na
granici biljne i zivotinjske produkci.ie· U medu se nalazi oko
750/o invertnog secera. Dok se kod uzivanja obicnog bijelog
secera. (saharoza) moraju probavni organi opteretiti procesom
invertiranja, dctle u medu imamo po pCelama veC svrSe;nu invertaciju secera, zbe>g cega ga nas organizam maze direktno
iskorisi.iti. U njemu se nalaze male kolicine bjelancevina, razne
neorganske soli, organske i neorganske kiseline, etericka ulja
i t. d. Od narocite su vrijednosti mravlja kiselina, hormoni, te
taka zvani encemi (sastojci sto pomazu varenju), za.tim kalcij,
fosfor, bakar, zeljezo j mangan, koji se nalaze, u malim, ali
idealnim razmjerima za potrebe naseg organizma. Konacno
prema nekojim istrazivanjima pojedini medovi su i radioaktivni.
Sve ovo ·zajedno ne nalazimo niti kod jedne druge Zivefue naroirnice. _
218
Zbog navedenih svojih sastojina, za bo1esnike,. rekonvalesi djecu, te starije osobe sa osjetljivom probavom, med je .
, ,,O\'i<m>t hrana.
·
. Kod zaostale i slabunjave djece hranjene medom ustanovJjeno je povecanje hemoglobina (crvenih krvnih tjele6aca) ·do
250/o, porast teZine, t. j. djeca postaju jedra i rU'ffiena.
Za vrijeme rata u Crvenoj armiji peelinji med je u sirem
· opsegu uspjesno primjenjivan kod bolesnih i ranjenih. Rane
su znatuo brze zacjeljivale, dok su razna zelucana oboljenja
brzo popustala. I u nasoj narodnoj medicini med se upotrebJjava kod raznih oboljenja, opeklina, rana i t. d. Ukratko, postoji cijeli niz dokaza o hraruljivoj, dijeticnoj i antisepticnoj
vrijednosti meda.
Medutim, sve ovo odnosi se samo na CisH peelinji med, koji '
se nalazi poklopljen u mladom sacu, i na tekuci med koji je
dobiven vrcanjem.
Med koji se uZiva u starom crnom sacu, u kojem su se
peele legle i u cijim stanicama vokraj meda imade i cvjetuog
praska, daleko zaostaje u kva1iteti, jer je neukusan za uzitak.
U prodaji kod nas cesto dolazi tekucb med dobiven bilo
putem gnjecenja mednih ·satina rukama, bilo putem presanja.,
koji medovi takoder po svojoj kvaliteti i vrijednosti zaostaju
od medova dobivenih vrcanjem.
N adaJje u proda.ii se vidaju. nezreli medovi koji se poe
znaju po tome sto su suvise rije<ti t. j. vodenasti, jer u sebi sadrze preveliki postotak vade. Ovakav nezreli med prerano je
izvaden iz kosnice, t. j. prije nego sto su pce1e sabrani nektar
preradile u med. Ako se uziva ovakav pezreli med, nastaju iz. vjesna crijevna oboljenja s wvracanjem, nakon ooga se ta,kvoj
osobi obicno gadi i pravi med. ,
Specificna teZina pravoga meda iznosi 1.45, t. j. jedna litra
meda treba da teZi 1.450 grama.
1
Po samoj kvaliteti ·medova dobivenih vrcanjem postoje
stanovite razlike. Na primjer, oslm meda koji police iz cvjetova
imade raznog meda t. zv. medlikO'Vca, kojega pcele, salmpljaju .
po raznom drvecu i koji znatno zaostaje iza cvjetnog meda.
No i najho1ji med J!IO·Ze postati stetan po ljudsko zdravlje
ako se drZi u nezdravom sudu kao Sto su kante od cina iii prec
svucenog lima. U takvom sudu stvaraju se razni otro~ kemijski spo:Jevi. Sye avo o medu treba da dobra znadu nase kuca~
nice, jer o njima b.a8 ov:isi opskrba obitelji s pravim peelinjian
medom.
Cisti pcelinji med moze se namjesto secera trolliti u kucanstvu u svim potrebama. kao u pecivu, u zasladivanju mli-
�j€k~,kave,-·ca:)a, u prireJbi sp~cija1l1ih. mednih na.p11:all:a,· t~:·n:•)";•
zad kod ukuhavanja voca.
.
Sama p~odukcija meda vrlo je zanimljiva; Nem~a~-~~:~;~~primjera da je co\'jek uspio iskorisUti ma kakve
zivotin,_j,s.kog carstva · da mu sakuplj·aju i sarru:i&t:alnlO
najbolju ljudsku hranu .kao sto je to slucaj s ~:":~''!';~,~f\~,;;,;
demo med mi i ne po!l]isljamo na to da su pcele u
jednog kilograma slatke materije izvrsile putovanja u
.
.koja bi ukupno uzev premasila dva putovanja aka ekvatora, ili
na pr. da hiljadu pcela o·bleti za jedan dan 2,000.000 cvjetova.
A1i osim ovog cisto produ.ktivnog rada, pcele vr8e jos jednu
vrlo vaznu fun.kciju, koja je malo poznata. One oploduju voce
i razno kulturno bilje. 77'/o oplodnje voila izvr8e pcele. Korist
ad pcela u ovom obliku za narodnu privredu nekoliko puta
nadmasuje korist od vrijednosti pcelinjih produkata. Ukratko,
. vidimo da je zivot covjeka usko vezan sa zivotom ovih insekata.
·
·
Po mo.gucndsti proizvodnje · meda stojimo · medu prvim
drzavama, pa ce se njegova proizvodnja u buducnosti kod nas
stalno povecavati.. Sadanja nasa proizvodnja iznosi · godisnje
cca 10.000 q, dok bi sa 500.55~ pcelaca mogli samo u nasim
t. zv. »pasivnim« krajevima proizvesti preko 100.000 q.
U okviru stocarstva ne postoji ni jedna grana koja bi se
po svojim minimalnim rezijekim troskovima mogla mjeriti sa
pcelarstv·om. Kod sva.ke druge stocars.ke grane zahtijeva se
doovno hranjenje i ciscenje sto kod pcelarstva skoro sasvim
otpada, jer se pcele za< svoju hranu i ciscenje same brinu. U
pcelarstvo ulozen novae, uz potrebno znanje i pravi1ni postupak
. s pcelama, obicno se vecim dijelom vraca vee u narednoj godini.
Vee danas mnoge se zene u selu bave pcelarstvom, a u
buducnosti mnoga ce danasnja zena postati rnkovodilac pcelinjaka kod se.ljackih radnih zadruga. Za ova lagano, .zanimljivo
i korisno zanimanje svaka zena ,maze da pronade dovoljno potrebnog vremena.
Za uspjesno pcelarenje potrebno je prije svega s.tanovito
znanje. Mora se dobra poznavati zivot pcela. Treba prouCiti
dobrn pcelars,ku knjigu i pratiti pcelarske listove, pa ni uspjeh
ne Ce izostati.
'
Vidi Bliznjuk j Scerbin: »Pcelarstvo«, cirilicom, izdanje
1947. god.; mjesecnik >>Pcelarstvo« izdaje latinicom Po·ljoprivredna naklada, ·zagreb,Tomislavov trg 21. Godisnja pretplata
Din 80.-.
s. Peradin
220
Zene Hrvatske predstavljaJ:u veliku snagu za izvrSenje
Petogoili§njeg plana
Organizacija AFZ-a treba da bude
cvrst oslonac Narodnog fronta
UcESTVUJUcl U ISPUNJENJU JEDNOGODisNJEG
PLANA, ~ENE ZAGREBA SU OPRAVDALE POVJERENJE
NARODNOG FRONTA
Prosle godin~ na III. konferenciji Narodnog fronta za grad
Zagreb usvoJen Je ~edn~godiSnji plan, koji je bio predlozen na
temelJU -obaveza poJedm!h ulicnih tajnistva i rajonskih odbora
Narodt;og ~ronta. U ?kviru ovog plana, kao najveca radna obaveza _b,~a 1e !Zgradn.]a zagrebacke dionice autostrade >>Bratstva. ~ _Jed~n~!Va«. Za izvr8enje ave obaveze bilo je potrebno
m~b.ihz!ratJ. ~1roke m_ase. g~adana i gradanki, jer je 0 tome i
OV!silo usl?~esno IZVr&enJe Jednog ovako zamasnog zadatka.
~a ':TIJeme nep~~re~nih P_riprema za rad bilo je kod p6jedina<;a ';':VJesno sumnJ!CenJe obz1rom na objektivne potesko6e. :Kao
naJvec, problem koji se postavio pred organizaciju Narodnog
221
�fronta bilo je pomanjckanje najhuZnijeg alata, a da i ne goyo,. ·.
rima o ostalim tehnicldm. sredsvima ckoja su bila nuzno po-.
trebna za gradnju jedne savremene autostrade. Medutim, 'rllckovodstvo Narodnog fronta imalo je ogromni uspjeh.
.
. Kad .su prve lopate i ckrampovi udarili u. 'tvrdu ledinu, kad
,su se pocele zatrpavati ogromne barustine i rusiti razni objekti,
ckoji su se isprijecili uzduz autostrade, graditelji su pokazali
upornu yolju da autostradu grade i izgrade, da ispune obavezu
ckoj\1 su dali mar8alu Titu. Zdravo, socijalistiCko takmicenje obuhvatilo je sirocke mase. Tackmicio se ne samo rajon sa rajonom,
ulica sa tilicom, brigada sa brigadom, vee i pojedinac sa pojedincem. Udovica Manu! a Danica tackmicila .se sa svojom djecom.
Prebrodile su se ogromne poteskoce, a elan i inicijativa masa
· s dana u dan je rasla tacko, da su l!>emljani radovi hili zavrseni
i prije roka.
pon\)S. Zagreba. Nju su pioniri · .
.. .
.
· ·
rasla, rasla · · '
• · 1! PJ€Sffi1 OPJeVali, kako je ona
rada i vesed: ~~J::Jen~~~~~t~au;oamra uR >>Perufn.11k'cil<< . Zivot pun.·..
lazb h
.k
. •
· azne o · orne grupe
~odu ~ra~ft~\j:,a~' J~~:~~~ zb~:ovi, poslije rada pru~al_i ~u razO:
sali rezultate takmicenja Lju~J:'~ samtog,tradd11; zvucruc1 prenagodisnji ,odmor.
·
a au os ra 1 provadali svoj
INICIJATIVA ~IROKlH RADNIH MASA RIJEsiLA JE I
ONO STO JE IZGLEDAW NEMOGUCE
Naila obaveza data marsalu T't bil ·
1
voza 1947. godine izvrse svi ze 1 . ':" a J~ da se od 31. koloba.lo prebaciti 110.000 m' zemlJ:. J~~~~~:v1 , za koji·rad je _trem]eseca prebaceno je 131.946 m' zeml'e •
~- p~a ?va 1 ~
·nama SU jasno pokazaJi da U s' k.
J ' , VI IZvrsem radOV1
Ol?9~na st~aralacka snaga, d;r~~~a~~~o:r~'f:i::an:a P<;stoji
f!J8S1 1 ~no sto izgleda nemoguce. 6 do 7 000 gr dit tsad moze _da
JC dolaz1lo na autostradu &vi su on· . . li .:'- e Ja anomiCe.
'6
AiJ'l'osTRADA JE UcVRSCAVALA I OMASOVLJAVALA
NASU ORGANIZACIJU, UciNILA OD NJE cVRST I JAI{
OSWNAC NARODNOG FRONTA
Neposredno poslije gradske ·konferencije Narodnog fronta ·
•azvana je gradska konferencija AFZ-.a koja je, podvukavsi uspjehe i iskustva rada organizaci,je, od prosle godine, postavila
kao glavni zadatak mobilizirati sirOke mase rena na izvrsen.iu
Jednogodisnjeg plana Na.rodnog fronta. Rajonski odbori AFz-a
uzeli su ob.avere po svim tockama Jednogodiilnjeg plana, sazvali
masovne konferencije zena po ulicama i poduzecima, razradili
oba veze, siroko razvili takmicenje i pravilnim svakodnevnim
objasnjavanjem uspjeli da mobiliziraju na rad i one zene koje
niBu bile obuhvacene u nasoj organizaciji. Autostrada, kao najveci.i. najmasovniji radni objekt, privukla je i one zene koje mi
nickada prije nismo vidjeli na nasim masovnim sastancima bilo
to AFZ-a ili N arodnog fronta.
BAD JE POSTAO STVAR cASTI SVAKOG GRADANINA I
GRADANKE NASEG GRADA
Autostrada je preodgajala novog covjeka, covjeka danas·.
njice. Na njoj se radao novi zivDt. Tu se zapravo preporadao novi
Zagreb. Ni1;lm nikome nije bio nepoznat. Covjek se cijenio po
tome koliko je dao na njenoj izgradnji. Rad je postao stvar casti
svakog gradanina i gradanke naseg grada. Autostrada je postala
222
~~:~~fas:k~!~r~~~~irii ~~~~rlr~m~~ ~;~~i~{~~iv~J~~
radni kolektivi dobrovoljno dijelo,;np1ops ~-!eva, kloJe su razn~ .
konstruirali. U z drvene tacke k . ·
ra • '• a ug aynom samr
je zeljezniclta prug.a. normalnogoJ; slu J?ekrevazale ze~lju, prol~ila
rel'
·
··
O dit a,
Jezm' val'ak Je nab!]ao zemiJ'u G OSJ 1" uz ana] drveni ma)J' •
J
·
..
.
>tehnikom«.
· ra e J1 su se ponos1h svoJom
FORMIRAJUCI RADNE BRIGADE NASA ORGANIZACIJA
BORILA SE ZA SVAKU ZENU I OJAiiALA SVOJU
ORGANIZACIJU SA NIZ NOVIH CLANOVA
Dva i po mjese?a rada Pokazali su da je N arO<lni f
t
soban ne samo da 1Zvrsi obavezu .
'· .
.
ron. spozato
je
110 000 3
1~ge, bJ!a Je povisena ·obaveza mar8a!u Titu od
·
m zem Je na 195.000, nadalje Nar d . f
da ce osim zemijanih radova izv.rsit' . to _m ront se obavezao
kolnika i jos je nadopunio svoju ~~,:V;~~ned ra~ove do ispod
vodstvom strucnjaka izve"ti i bet . · .
• a ce pod rukoproslave 30-godisnjice velikog Ok~~~anJe ceste. Rok je bio dan
Da bi se ova obaveza casno n r~..
·
·
org.anizirati jutarnje radove jer SPadvrta1Jedme 1S!Punlla, trebalo je
.
.
' .
. o
a ug avnom radilo ·Po-
~iJ~~i~~~~~~u~~as
s~o
N,:a~o~:;U:,~~~fe~~~~od~aPJ:~:~
223
�slije podne. Za izvrsenje tog zadati<a N arodni front ract)nao je
uglavnom na organizaciju ze.na. Antifasistkinje IV: r~.)O?a for.
mirale su zenske radne brigade, za njima su sh]ed1h 1 ostali
rajoni. Ukrcavanje sljunka _na Savi bilo .i~ osigur~o i n:e samo
to, veC i _njegovo iskrcavanJe 1 u~avn.~va. .nJe. Radov1 se -~l.su p~e·
kidali tokorr\ cijelog dana. Orgamzac1J": ze:u~opravdala Je .P.OVJerenje N arodnog fronta. U .i<:dno,. fo_rt~nraJUC1 ave radne b~;ga~e
AF!i:-a se bor:Ja za svaku zenu, OJacala svo]u orgamzac1JU •a
1
nizom novih Clan ova.
"
.
· ,. •
Jedini problem u jutarnjim radovima hila su nej":ka djeca.
.I to je nasa organizacija rijesila. One d~ugarw~ ko~~ msu mo!fle
da rade preuzele su brigu nad dJecom 1 n_a ta1 na<:_m. os~9bod1le
veliki dio zena. Ova inicijatiya nase orgamzaC1Je ]OS Je v_1se ~bh
Zila rene, povezala ih U radu sto je imalo ogroman Ut]e~a.] na
mase zena. zenske brigade r.iSu se odvaJ_ale
rada os~ah~ _br1gada .naprotiv, Narodni front pomogao Je naso] orgamzac1.11 da
se na8 r\ld izdigne i ojaca.
.
..
.
.
Autostrada je privukla stflro 1 mlado. N1.1e b1~ mkak~v
slucaj vidjeti baku i unuka kako rade. N a autostr~d~ .1e ?ol~z1!~
. mnogo djece, pa se pokazala potreba da se form1ra1.u P_10n_1rsk;
odredi. Ovi pionirski odredi, PD? rukov~dstv_o~ odgoJ;tel]a, :mall
su svoju pionirsku dionic~, l?dJe su s·~ 1~r~h1 z~bavlJah, a cesto
su davali i priredbe po diomcama poJedtmh ra]ona,
·
·~adno isku;tvo. Ol)i sujzvrsili i dio onih radova za koje sti. ni.rZno
trebali strucnjaci. Taracarske brigade, u kojima su masovno ucestvovale.zene,. c"sno su izvrsile svoj zadatak. Nasa obaveza hila
' je ~sena 10 dana prije roka. Na izgradnji autostrade ueestVo"·
valo je 404.227 zena koje su dale 1,261.000 dobrovoljnih I'adnih
sati, dok je 416.151 muskarac dao 1,193. 7~3 dobrovoljnili radnih
sati. ··
·
·
. Kad su na dan 30-godii§njice Velikog oktobra, povodom puSt:anja u promet zagrebacke dionice autostrade, prodefilirale
·brigade graditelja pred .svecanom tribinom, onda je Zagreb pokazao svoju spremnostda pod rukovodstvom Narodnog fronta·
.prede u nove pobjede, u nove ·bitke za ostvarenje Petogodisnjeg
,plana.
"-?
ZLATNOM ZNAcKOM.KITII,E SU SE ZENE.KAO SA
NAJDRAGOCJENIJIM NAKITOM
Narodni front podjeljivao je znacke gradi,teljima .. k_ao. pri·
znanje za 'njihov rad. Zlatnu znacku. dobio je. on":J• _ko]~ JC :mao
200 radnih sati. S njom se. ponosio svaki br1!fad1r 1 bnl?~d1rka.
Zlatnom znackom zene su se kitile, kao sa naJc!ragoCJC;:'l]lm na·
kitom. Nastalo je .Zivo taknticenje tko ce J~. pn]e Z"S~UZ!tl. Isp~·
cetka, pojedine zene nocu su djecu ostavl]ale 1 .d?laz!le na rad1:
liste da bi je sto prije zasluzile, dok se posl_;Je preslo na J?asovm
nocni rad. Nekoliko mjeseci skoro do svrsetk_a JzgradnJe .~uto·
strade radovi nisu prestali nocu. Smjena je sm]enu zamjenJ1Vala.
ZASLUGOM ZENA NA LJETNJl ODMOR POSLANO JE ·
7.200 PIONIRA
Kap. na.izgradnji autostrade,)ako ina ostalim . ob'avezall1a
. Jednogodisnjegplana, Narodnifront je imao punu pomoc i podrsku AFz-a: Jedna od. tih obaveza hila :ie da se na ljetni odmor
posalje 4.000 pionira. Na tom veoma vafuom .zadatku Gradski
odbor AFZ-a preko rajonskih odbora aktivfuirao je zene i bas
njiliovom zaslugom na ljetl)i odmor je poslano 7.200 ·pionira. Sa
syakom grupom pionira. odlazile su zene · bilo ka:o odgojiteljice i
. uciteljice iii kao domacice, koje su kuhale i prale, Prema tome,
obaveza koju je Narodni front preuzeo ne samo da je ispunjena
vee .lEi i premasena.
..
.
KAK.VE JE ORGANIZACIONE FORME PRONAsLA NAsA
· ORGANIZACIJA DA BI SE I DALJE UcVRsciVALA
PLANSIH RAZVIJALA
Radeci sedam mjeseci na autostradi, ~dje mas':'v':,ost od
prvog do zadnjeg dana nije opadala, gradJtelJ! su-stekh o.,romno
Poslije :~;avrsetka javnih radova organizacija AFZ nasla se
pred problemom kako zaddati elan i zivost nase organ'zacije,
kakvi sadrmj rada joj dati, sto joj pru.Ziti za daljnje ucvrscivanje medusobnog zbliZe.nja, kako odrzati ~u snagu da hi ju
planski i dalje razvijali. Trebalo je civu probudenu politicku
svijest uzgajati i dalje razvijati da bi ona zaista postala snaga,
koja mijenja !jude, odnos medu njima, pa i svijet. Radi toga
priSlo se planskom kulturno-prosvjetnom i politickom radu.
Formirana je 171 citalaCka grupa, koje imaju zadatak da si-
224
8. mart 15
NA IZGRADNJI AUTOSTRADE UcESTVOVAW JE 404.221
. zENA, KOJE SU DALE 1,261.000 DOBROVOLJNIH
RADNffi SATI
225
�ro.ke slojeve :zena .pribliZe naprednoj Jitera,turi, da med~ zena.
ma razviju Ijubav prema domovi?i, oslobodilaekoj b?rb1 na8jh
naroda, socijalistickom. radu. Os1m toga do ~.000 zen:'- uklo·
.pljeno je u politicke krui!ioke kojima ~ovodi N~r?dm front.
Tu se i!iene upoznaju sa naprednom teorlJOID, od,gaJ.aJu se u no:
vom drui!itvenom i napredn?m duhu. _Dob~ ?io zena poh_ad~
niZe r srednje obrazovne tecajeve, zatim tecaJeVe stramh Je~~·
ka i ostale teeajeve koje organizira narodna vlast. Razne knJI·
i!ievne i kulturne ve!'eri, masovni posjeti kinemato.grafi~ .i
kulturninl ustanovama, razvijaju kod naslh z~na sm1sao. 1 IJU·
bav za svim onim sto je lijepo i korisno. Osun toga Gradski
odbor AFZ-a dao je inicijativu da se organizir~ju .razni s~rucni
teeajevi. kao krojacki, kitnicarski, keramicki 1 mz drug1h, na
kojima se daju kulturno-politiCki casovi. Ove razne ~orme rada
omogucuju nasoj organizaciji svestran rad !JledU zenama.
•IMAJUCI VELIIiO RADNO ISKUSTVO, PROSAVsl RADNU
sKOLU NA IZGRADNJI AUTOSTRADE, Ml SMO SPREMNI
DA POD RUKOVODSTVOM NARODN'* FRONTA ISPU·
NIMO SVE OBAVEZE NASEG PLANA ZA 1948. GODINU
.
.·
.
· .. Dne 15. velja.Ce odrzala se IV. gradska konfere~cija Na:
rcdnog fronta na kojojje prihvacen pl~_z~ 194~ .. ~odm_u. ~vaJ
plan sastavljen je na temelju obaveza ulicmh t~JUL~tva 1 raJon·
skih fronta. Imajuci veliko radno iskustvo, prosavs1 radnu sko·
lu na izgradnji autostrade, mi Sll).O spremni da. pod rukovod·
stvom Narodnogfronta isp11nimo sve o~ave~e nas.e!l' plana. Kao
najveci radni objekat mi cemo ave ~o~n:' Izgra~JtJ _Moskovsku
ulicu u duljini od 3.300 metara za ciJU tz¥a~JU. Je pot:ebno
dati 1 686.867 radnih sati. Osim toga nas ceka 1 mz. druglh :a·
dova, 'kao izgradnja djecjih ~~ f~skul~~rnih. p~rkova, stad!(}n
Maksimir, pionirski grad, djecJa 1gralista, prorurska pruga, kao
i niz ostalih lokalnih rado:•a.
Na kulturno-prosvjetnom . polju, osim o~talih to~aka, u
·planu je predvideno da se u organizaciji AFZ-a form1ra 250
citalacklh grl!pa.
Ove godine Narodni front obavezao se da ~e ;ra ljetnji od·
mor poslati 8.000 pionira, a svaka grupa borav1t ce na odm~ru
mjesec dana, dok je prosle godine odmor sv.a~:' ~upe ~raJao
14 dana. Gradski odbor Narodnog fronta daJUCI prtznanJe na·
soj organizaciji povjerio nam je pot!)unu brigu za o:ganizira·
nje ovog ljetovanja. N!).Si ispunjeni zadaci, na.S rad, cvr.sta su
';hirrulciia · N arodnom frontu da cemo mi tu obavezu c8.$Ilo ispu•
Plan Narodnog fronta predvida da se preuzmu p1tronati
cetiri djecja doma, na cetiri doma za srednjoskolsku djecu ·
· na 4 doma ucen!ka u privredi. Zaaatak ovlh patronata jest ·
se vodi briga o odgoju i kulturno-politickom izdizanju nasih
ucenika i naucn!ka u privredl. Ujedno je u planu predvideno
da se otvori jedno daCko obdaniste u kojem ce boraviti daci
koji stanuju van Zagreba. Na taj nacin ~vim dacima ce se pruZiti, dok cekaju na vlak, topla hrana i ugodan odmor.
Ove godine 1. ozujka zapocelo je takm!cenje glavnih gra"
dova naslh narodnih republika. Takmicimo se:
1. U dobrovoljnom fizickom radu na ostvarenju plana iZgradnje i uredenja grada.
·
2. U akciji na likvidiranju nepismenosti i. usavrsavanju
kulturno-umjetnickih drustava.
·
3. U razvijanju ekonomske i k;ulturne saradnje sa selom.
4. U razvijanju fiskulture - fizickog obrazovanja naroda.
Ove cetiri tocke takmicenja sastavni su dio Jednogodisnjeg
plana Narodnog fronta.
.
.
I.majuci iza sebe ne samo veliko radno iskustvo; ·vee cvrsti
.i jaki N;!!,rodni front, ciju polovinu clanova sacinjava nasa orga. mzacija; mi t\emo plan zajedno sa cijelim gradom ispuniti. a
ujedno mi &emo ispuniti zadatke, koje je pred zene Jugosla·
vije postavio II. Kongres AFz-a Jugoslavije. ·
Vjeka
MaruSic.
227
�. IV. D I 0
,,
PRAVILNO ODGOJE NA DJECA
SRETNA" BUDUCNOST
NARODA
�· Odgoj dicce ie prvi zadatak zena
Odgoj nase djece
u duhu nove Jugoslavije
!
»Cuvati djecu i bditi nad njima, da bi
'zaista mogli postati dostojni gradani nove
Jugoslavije, nove zemlje soci~alizma.«
'
J os nisu prosle tri godine od potpunbg oslobodenja nase
zemlje, a mi smo vee stupili u drugu godinu borbe za ostvarenje Petogorusnjeg plana, u drugu godinu radnih pobjeda na
izgradnji socija!izma.
Prva godina ujedinjenih napora nasih naroda, godina naseg
prvog zajednickog organizovanog planskog rada, dala je vee
velike rezultate .. Mi ih vidimo u n.ovim kucama, tvornicama, rud•
nicijna, skolama, putevima i zeljeznickim prugama, traktorima
i plugovima na nasim poljima. Mi ih vidimo u svom svakodnevnom Zivotu. Mi ih vidimo u broju teeajeva za nepismene,
koji iz dana u dari rastu, iii brojnim strncnim tecajevima i Sko·
lama, koje daju nasim ljudima znanje, da mogu raditi jos bolje.
Pred nailim ocima iz dana u dan mijenja se lice na!ie zemlje.
U poztrvovnom i styaralackom radu preobrailavaju trndbenici
nasu privredno i kulturno zaostalu zemlju u l!:emlju napretka,
kulture i sve veceg blagostanja. »To je moguce, rekao je drug
Tito, jedino pod novim uslovima naileg unutrasnjeg razvitka
ltako ekonomskog tako i po!itickog i kulturnog, to jes.~. !l novoj
druStvenoj strnkturi nase zemlje. Samo zato sto su oslob 0dene
eksploatatorskih okova, te stvaralaCke snage na:lih naroda mogle
su dati u jednom tako kratkom periodu poslije rata u nalioj
od okupatora razorenoj zemlji - ·dosad nevidene rezultate na
izgradnji.«
Radosnq je biti sndioriik velikog djela izgradnje socijalizma,
izgradnje novoga drnStva u kojemu zauvijek prestaje izrablji·
vanje covjeka po covjeku, u kojemu sva prirodna i stvorena
dobra, sve ljepote pripadaju anima koji ih stvaraju, trndbeni·
cima na!ie zemlje, a ne sacici kapitalistickih izrabljivaca.
231
�Radosno je Zivjeti u nal<ojzemlji u kojojje rad sviju 'trud.
benika · usmjeren jednom cilju, . u kojoj s tobcrm rame uz r~e
rade milijuni !judi samcr u jednom cilju, da nasa domovina bude
moena i bogata, da svako od nas, i ti; i ja, zivimo bolje- u ze.
mlji u kojoj rukovode najbolji i najodaniji !judi narodu, gdje. je
vol:ia naroda i njezinih rukovodioca isto, gdje je narod idejnopolitiCki jedinstven, cvrsto organiziran u N aradnom frontu, kojemu na celu stoji Kcrmunisticka partija, rukovodilac i predvod·
nih nasih naroda u borbi za sretniji i bolji Zivot, u zemlji u
kojoj je voda i ucitelj naroda drug Tito.
Nova Jugoslavija, nove crte karalrtera nasih !judi tekovina su herojske borbene proslosti i stv'U'alackog rada !judi
nase Z8mlje na isgradnji. Nasa domovina svakim danom je
jaca, svijest nasih !judi svakim danom viSa, jer svaki trudbenik ·
nase zemlje znade unaprijed zasto radL »Mi znamo sto ce nai3em narodu ,a to znaci i vama i meni, dati mo j i vai3 rad, rad
milijuna !judi nai3e zemlje, koji su krenuli da izgrade i stvore
bolji zivot. To nam znanje daje hai3 Petogodisnji plan. Zato Sd
s ·nevidenim odui3evljenjein, socijalistickim odnosom. prema radu
takmi~e trudbenici .nase zemlje u tvornicaina, na poljima, nauc·
nim ustanovama, . uredima i Skolama za · ostvarenje PetogodisIijeg plana,· da nasa zemlja, kao sto je rekao drug Tito, postane
napredna zemlja s visokom tehJiikom, sa socijalistickim urede·
'njem, koju nikakva sila ne inoze ra:zbiti'«
Mijenjajuci lice na.Se zemlje mi mijenjaino i sebe. Ogromna
vecina nasih trudbenika na temelju novih morainih shvacanja
postaje. svijesni graditelj socijalizma. Ta shvacanja izrazavaju
. Se u drugarskoj solidarnosti, svestranom uzajamnom pomaga·
nju !judi oslobodenih bd svakog izrabljivanja, za koje je rad
ponos, c~t i h!JrO~aJI1, koji znadu raditi i stvarati zajednicki,
koji syoje interese nt! odvajaju od interesa ko!ektiva, koji se ·
. ne .b()je poteSkoca, negoih zajednicki svladavaju. Ta shvacanja
izrazavaju se u te4ji nasih !judi za ucenjem, za savladavanjem
pot,rebJ:rih znanja i umijeca, a u,cilju, da njihov rad bude bolji
.i njihov doprinos ostvai-enju zajednickog cilja sto veci i koris·
· niji. Odatle proistice radno odusevljenje nasih naroda, nove
crte kara:ktera ljndi nove Jugoslavije, duboki istinski patrio·
tizain,
Razumljivo je, da u nasoj drustvenoj sredini, prozetoj vi·
sokom politickom svijesti, gdje kreloaJlje naprijed sviju trudbe·
nika ide. jasno postavljenom cilju ..,.... ostvarenju socijalizma mora biti osignran idejoo·lJ()litiCk:i odgoj mladih narastaja, od·
goj u duhu nove Jngos:lavije.
232
· Na 'II. Kongresu zena Jugoslavije drug nto , je rekao:
': :•~v:"ti djecu_ i bditi nad rijima, da bi zaista mogli postati dO'o
stOJitll gradan1 _nove .Jugoslavije, nove zemlje socijalizina, Nije
dosta to, da dJeca hudu odjevena, nahranjena ... , "azno je .ia
nas i to, da -djeca budu pravilno odgajana u duhu nove Jugoslavi]"e.«
. .
-.
.
Odgoj eovjeka dugotrajan je i slozen proces, koji · se ·sastojf od nekoliiko razdob!ja. Cil.i je odgoja jedinstven u svakom
tom razdoblju, ali svako od njih ima P"sebne zadatke. Zakoni
tjelesnog i dlli!evnog razvoja djeteta odreduju do kojeg ste~ ·"
pen3:. se, n;t_?Ze .l?ostici. cilj odgoja, u kojem pravcu je va.Zno
ra.ZVlJatl hcnosti U OV1m ill onim godinaliJ.a. Jedno Cemo razvi•
jati kod trogodisnjeg djeteta, a drugo kod djeteta od desetili
cetrn~est godina, ali u svakoj dobi rukovodimo se opcim ciljem '
od~oJa: d': od na.Se djece odgojimo svijesne i aktivne gradane
nase zem.IJe· sves~rano razvijene, .obrazovane, odarie domovini,
~po.sobne za ':ad 1 ~branu svoje-.domovine, .zdrave, · istrajne. i
·
1de]no uprav!Jene, vrsoko moraine !jude. . .
. . Mi obicno mislimo, .da morali:w • politicki. odgoj djeteta Pol!~nJ~ tek kad _quo stup! u ~kolu! kad ima mogucnosti da postane
pwmr. Medubm odgo_] nase d]ece u duhu nove Jugoslavije a
to ~aci odgoj na. n<Jv nacin,. kako ga t,raZi nai§a , drustv~na
stvarn.ost; nov nacjn zivota, rada. i shvacanja nasi]l!judi .treba
da _!locne od dana rodenja djeteta. Ne radimo'lii samo fla. nov
.
namn,, mi, i ~vimo ~a nov .naCin,_ odn~si _medu f?._ania drugaCiji
su nego ramJe, pa 1 odnos1 prema naso_j djeci treba da tome
odgovar.?'ju. _Nas novi Zivot, kao .i. svi~et~e tr~d!ci,ie nase herojsk~. proslo~1 treb~ d~ se u pun?J mJen OSJeCaJu . na odgoju
na~~ ~ladih. narastaJa, da se. om u tom odgajaju, da to novo
()SJBCaJu od casa kad su ·se rodi!i.
·· ·
Razumljivo je da novi duh, novi ;,_acin zi~ota nai3ih !iudi
utJ_ece na djecu i_ be~ _naseg aktivnog sudjelovanja, ali stva~ je
ba~ u tome da m1 SVI]esno, organizovano i sisteniatski uvodimo
nasu djecu u te nove odnose u na.Sem drustvu d!!. ih cuvamo
~ branim? o~. utje~aja s~arih zaostalih shvacanj~ i odnosa, da
1h. ~a taJ nacm \'npra;:I.Jamo za novi zivot u na.Soj zemlji, da
SV1]esno rtikovod1mo n]Jhovim odgojem..
.
Sv~ko o? n~ gleda u.. syom djetetu dostojnu zamjenu sebi
1 na;;t':J' sy:o.1e <:J1Jete odgo.1:ti taka, da voli svoje rodite!je, svoju
bracu 1 p~1Jatel~':· da bude sto pametnije i sposobnije za Zivotnu
borbu; Ali. to ruJe dosta. Pored toga mi moramo nauciti ·gledati
na nasu dJecu ne san;to k_~o na nesto svoje, na nesto sto: pripada
s~o nama. Na SVOJe di]ete moramo gledati kao novoga gradaruna na.Se zem.lje, za cije zdravlje i odgoj mi odgovaramo
233
�ne samo pred svojom s,av.iesti, nego pred cijellm nasim llB.l"O"
. dom, kojemu on pripada kao i nama; za Cije ce dobro on. ratllti
i Zivjeti kad odraste. Bas mi majke u prvom redu smo pozvane,
da taj put izgradnje naile djece u svijesne i aktlvne gradane
nase domovine pripravljamo od prvog dana, kad su ugledall
svijet. Mi to jos <lismo dosta svijesni, i mi jos premalo posve.
cujemo paZnje izgradnji naile djece.
.
Nalle zene, nase majke, cinile su herojSka djela za vrljeme
borbe. One su doprinijele najvece zrtve za srecu nasih naroda.
Danas u danima obnove i izgradnje njih odllkuju crte karaktera
naJboljlh trudbenika naile zemlje, one su aktlvni i svijesni borci
na svlm podrucjima izgradnje novoga Zivota u nailoj zemlji. U
tome ih rukovodi duboki patriotizam, a u prvom redu sreca
njihove ·. djece koju za njih stvaraju izgradujuci novu Jugo.
slaviju.
· ·
.
Dijete je ljudsko bice, ·drustveno bice i kao takvo se rada.
Ono se jo!i sasvim ma!eno; dok jos ne zna ru govoriti, ukljucuje u Ijudsko drustvo. Guce · nam, trazi i raduje se kad se
s njim razgovaramo, pjevamo mu, s njim se igramo. Njegove
rucice, ~i, ci:ielo njegovo t ice traZi djelovanje. Otlo se prevr-1~.
dize, igra se svojim n\]zicLma i rucic&.ma i tako razvija svoJe
fmage· Svaki momenat u toj borbi b.'eba iskor!stiti, da odgojimo zd· ~-,o. ~ktivno, ~c':l_~;<tal.no i r&:dosno diiete. OmO",'Ucitl
mu da J:ooravi sto vise na zraku i suncu, da bude otporno. cu.
· vati ga Od lupe i vike, da mirno spava. Iiraniti ga ]io propisima
·i odrzavati tocan red u njegovom Zivotu potrebno je njegovim
njeznim snagam <J., koje u to vrijeme naglo bujaju. . . ·
Povijati dojeilce po starom nacinu i sputavati UJegovu aktivnost, drnati ga u zatvorenim prostor!jama, mjesto na zraku
i suhcu, vikati, svadati se kraj djeteta, pustitl ga bez ,igracaka,
bez razgovora i potpune cistoce, znaci odgajati ga nepravilno. ,
Vee u prvoj godini, zahvaljujuci ,tome, razvija se u drust':ll
ljudi i pod njihovim utjecajem i rukovodstvom, ono usva]a
prve obllke saobracanja s ljudima, pocinje govoriti - spora.
zumijevati se s ljudima. Privikava se potcinjavati volji i za.
htjevima, koje pred njega postavlja iu odrasli. Poslusa sto mu
se kaze, razumije pohvalu iii prijekor.
U drugoj godini vee hoda, znade se sluzit! predmeti~a- k~j~
j~- upol!alalo, govarl i svijes·~o se .rukoyo~~ onim sto ?u~e 1_ vuli
od odraolih opon'l~a ih. Vee u toJ dob1 d11ete pokazu]e lZVJesnu
inicijativu i sa.IJ1ostalnost. Do trece godine nauci samostalno
jesti, igrati se, samo se ·opredi~ljuje 11rema stvB.l"ima i zna sto
hoce, a sto ne ee. Prema svojun mahm snagama ono vee nastoji da bude korisno, da se uklopi u rad odraslih ( donijeti ko-
234
ma.dic drveta, podignuti nesto, »pomooi« mami kad. mljesi kruh
per: rublj~ i t. d.) i to s najvecim veseljem. IDto, vee ga tu treb~
navikavat1 na samcstalnost da se samo pere, oblaei cipele it. d.,
urednost, poslusnost na pravila zivota u zajednici. Davati mu
igracke, citati male price i pjesmice, koje oplemenjuju njegova
cuvstva, razgovarati s njim, pravilno ga upucivati u igre da se ·
razvijaju njegove umne i tjelesne sliage i da stice prva p~avilna
shvacanja o odnosima u ljudskoj zajeduici.
P!ailiti i tuci dijete, kao sto neki cine cak u toj dobi,
stvarno je divljastvo ,jer osim ljubavi .za !jude i ljepote prirode,
dijete hema ·niSta u svom srcu. Dijete se nicega ne boji i moze
prema svojoj .snazi vee i u toj dobi mnogo nauciti, a. od nas
ovisi kollko, sto i kako ce nauciti ..• Vee tu na prvim koracima
!r~ba odg~.i. djeteta biti idejno . upravljen, pun idejnog sadr· '
zaJa. Paziti da se nailom krivnjom, nerazumnom ljubavi ne
razvijaju u djetetu stetni moralni osjecaji kao na pr. sebicnost,
tvrdoglavost, hirovitost, djeeja raspustenost uslijed koje dijete
( osobito ako je jedinac) postaje mali tiranin. Takvi. osjecaji
.ako se u prlim pocecima ne suzbiju i ako se ne pomaze djetetu
da ih savlada, ani u daljnjem\ razvoju ostaju, ucvrscuju se i
p:eobrazavaju u negativne crte karaktera. Kasnije, skola, pici·
mrska organizacija, pa i samo dijete mora ulagati rnnogo snage
da to ispravi u svom karakteru.
'
~sto je taka stet~~· ako se "djetetu ne posvecuje dosta
pa.ZnJe,. ako ga se p!as1,, pa se dijete boji !judi, ,stvari i raz)'lih
prtrodllih pojava. To koci njegov razvoj i njegovu aktivnost
JCT dijete postaje p!asljivo, povuceno, pa cak i s!a bib zivacS:
nesamostalno, a kasnije nesamostalan, bezinicijativan covjek.
I zato su potrebni veliki napori i samog djeteta i zajednice da
to savlada.
.
.
. . . Nauc~ti dijet~ go':oriti, upoznati ga s ·. predmetima ·iz najbllze ?ko~ne, na':Iknuti ~a. ~~ samo radi sto moze, ocuvati ga
zdraVlm ~ otporrum, pumm z1votne radosti, zadatak je odgoja
nase djece u toj dobi.
l! pr~dskolskoi dobi dolazi do znacajnih promj(ma u tjeles- •
nom t.•duseynom razvoju djeteta. Pocinje oblikovanje osnovnih
crta bcnos~I, kar~ktera, .volje, b':?e se i razvijaju umne spo-sobnosti, l!'t~res1, polazu temel.Ji moralnog vladanja, odnosa
prema okohm, negativna i pozitlvna cuvstva. Predskolsko doba
. temelj j~ na kojem se ]iodiZe slozena zgrada licnosti covjeka.
~Zatsta, karakter buduceg covjeka najvise se oblikuje u
prvim godi)'lama zivota. Ono sto se sabere u karakteru u. tim ·
Prvim gOdin~ma te~eljito je, i cini drugu narav covjeka ..•
Sve sto OOVJek popr.una kasnije u mnogim slucajevima nema
235
�onti cvrstinu, koju ima oilo sto je prirn:lj~no u godinama dje•
tinjstva,<< rekao je veliki ruski pedagog l.Jsinski.
.
·
Svi mi .znamo iz · iskustva, da su nam u neizbrisivoj usJ?omeni ostali razni dozivljaji iz- ranog djetinjstva. Mi se sjecamo
kako smo se igrajuci uz majku iii oca nauci!i raditi razne po;
slave. Kako sma· naucili razumijevati njihov rad i rad ostalih
odras!ih !judi. Sjecamo se kako bi se u ljetnim vecerima stisnuli
uz stariju djecu iii odrasle i slusali price o ljepotama koje _su
djeca dozivjela preko dana na poljima, sumama, vodi i livadama, iii sto su stariji u toku dana dozivjeli u svom radu. Sje·
camo se prekrasnih jutara kad bi drhturili od jutarnje hladnoce
i trckarali uz stariju bracu, a ani nam tumaci!i za.Sto je trava
mokra, premda- nije bilo kise, za.St? se jutrom seva dize prva
u visine, da ostale ptice i zivotinje jos spavaju, a mi bi sretni i si·
gurni mislili kako -ih se ne · bojimo. Tko bi zaboravio zimske
veceri kada su se pricale narodne price i pjesme i kako smo
saosjecali. s junacima, volili prave;dne pobjednike i mrzili ugnjetavace puni osjecaj:;t, da cemo se i mi taka boriti kada _budemo
veliki. Jos nam je- dan as zao-, kad se sjetimo kako nam Je netko
od starije ·djece. nemilosrdi1o urtistio- nas mlin sto smo ga izgradili na potocicu iza kise, m unistio nasu gradevinu od blata
ili pijeska. Isto. taka· nezaboravan nam je strah kojega su nam
tjenili u ko-sti od strahota mraka, vila, vjestica i vragova.
. Zar nasa ·djeca mogu·- ikada zaboravitl strahote koja su
vidjela i dozivjela za vrijeme bnrbe, i zar iz njihovih srca maze
ikada nestati llU'znja prema neprijateljima. nase domovine ?_ Zar
u njlma ne ce do smrti zivjeti svijetla uspomena na borce 1 ~e
i-oje, i zar u rijihovim ocima ne ce uvijek osta~i slika d~ga 'l)_ta
povezana S OSjecajem najveceg ponosa i.~rec:?. U ?JITI_la Z~Vl
duboka ljubav prema -domov1ni, prema nas1m !Judima 1 nj1hDVlffi
hetoi,kim djelima.
· · Ti utiscl iz djetinjstva, koji ootaju neizbrisivi za Citav zivot,
vrinijer odraslib s kojima dijete dolazi u dodir, stecene navike i
nazori steceni u 11.jetinjstvu, utjecu na razvoj covjeka.
..
- - Sve to l'Okazuje kako je vazno u tim godinama rukovoditi
odgojem na.Se djece i njihov zi':ot i~puniti_ bo!?atim __idejnim ~a
drzajima kbji ce djelovati na n]ih 1 1zgradn:_at1 u n11ma osebme
novlh !judi svijesnih i aktivnih gradana nase zern!Je.
Nalla dru~tvena stvarnost, bogata izvanrednim primjerima
herojskog i-ada na izgradnji, istinske ljubavi prema domovini,
medusobne !jubavi nasih naroda, borbe nasih ljudi za napredak dubokog osjecaia odgovornosti i duznosti prema zajedniC·
koj 'stvari, najplemenitijih osjecaja prema covjeku, najljudsk!ii~
odilosa. medu ljudima,- daje sve mogucnosti za upoznavanJe 1
236
p_qveziv~t;je
•
na.Se djece . s radom !judi, s na.Som drnStvenoll1
s~varnoscu. To t!'eba da Cini temelj odgoja i razvoja nase
<lJece.
..
.
. ·
· ~o djeca u toj ~obi ne steknu kulturno-higljenske n~vike
t~n;:I]e pcorala, ~o 1m se ne razvija misljenje, znatiZelja, n~
potwe nJihova aktivnost i nj~ovo_ styai-ala.Stvo, ako u toj dobi
ne st~!rnu os~ovne radne naVIke 1 IJubav prema radii ako se
k~~ nJih u to~ d?bi ne razvijajuplemenita cuvstva prenia domoVJm,. ruk?vodioCJma i he;o.iima mise._zemlje, aka se ne odgaja
pag:;ot~ki ponos.. sv_e ce. se to u z1votu mnogo teze postim:
Isti?a.~e ••da sve_ sto )e pnmilo i nauci!o dijete u predskolskoj
d~~~ J:?.)e c~to 1 TI_'Dze_ ~e "?nogo .toga u kasnijim godinama iz.
ffil]emt1 u .nJegov~J SVlJestl- Maze se promijeniti njegov stav
P!'~m~ drustvu,. U]egove navike i nazori. NaSe druMvo. preod~ ,
¥aJ~ '· od_rasle !JUde. S uspjehom brise staro i preZivjelo u svi]esti !Judi.
·
·.
· ·
·
stetno ~e za n~a riova p(>}roljenjaraVriodusno se odncisiti
Pr~m~ _odgoJ~. p;-edSkolske djece i mis!iti, da se .cina mogu ,odgn]atli raZVIJatl sa"?a od sebe,. bez. naseg punog rukovodstva.
'.I'a_;<:ay sta_Y. t:'-kod;r Je ostatak proslosti koga treba odbacitikao
nesto P:-eZlvJelo 1 s~aro. _Nasa drustvena stvarnost, struktura
nase _drz~17e, omggucava ~ stvara svaki dan sve bolje uslove .za
odg_o.! ?ase predi\kol~ke dJ~ce. I:'a odg0 j predskolske djece treba
paZ1t11. zb~~- toga, J_er .nasu dJecu treba pripremiti za ozbiljne
Zadatke _kOJl I~ ~ekaJU kad predu U skoJu.. .. .
.
·
_ Ide~no:politlcki o?goj nase skolske djece vodi nasa CHnl~,
dina koJa Je rukovodilac ·saveza pionita.
-·
· · ·
ljeca_ ~u po svo~oj prirodi sklona organizaciji. Ona vol~ j
zna u. radit1 u ko!e_ktivu~ organizirano, podcinjavati svoju ·volju
koJ~kti~, prov?di~ SV~]U inicijativu. kroz kolektiv, Sto im pO•
m";Ze pn ~g:'-J3:nJu UJlhove drustvene svijesti. Da je tako
SVJ~doce dJec.Je ~~\. koj': djeca. uvijek izvode, zajedno i koj~
~aze, dac se svak1 clat; 1gre tocno pokora.va odredenim _ ravihm~: Nas.a ?Jeca vole 1gru i treba da se igraju, da u d!stvu
S~_?Jlh. vrsnJaka provo_de radosno djetinjstvo, ali. samo zajedmcka ~gra ne Zadovol]ava nasu djecu.
.
.
.
d ~Jeca na~e ;'em]~~- i naSe historijske epohe nisli kao djeca
ru~1h zema!Ja 1 ramJih epoha. Ona Zive u drustvu
k ·
bukti stv~r~3:cki r3:d, ~. koje;n se ostvaruje socijalizam.uOn~J~~
sa~emeruc1 . 1 sudiomc1. nase n.u:odilo • oslobodilaCke borbe.
Om ~~ se _zaJed?o s os~alim gradamma nase zemlje borili protiv
~e~rlJ:'te!Ja; om su zaJedno s njima podnosili teskoce i stralwte
OJe J~ okupator nanosio nasoj zernlji i naSim narodima 0
su svasta dozivjela ,vidjela i cula i njima je bliz i razumljiv c~l'j
:?37
�za koji se borlmo. Oni z.ele i teze da SE) aktivno bore za njego,rp
ostvarenje. 0 nama odraslima ovisi, da oni zaista budu .
tako aktivni borci za ostvarenje socijalizma, borci protiv
ostataka prcslosti, predrasuda, praznovjerja i neznanja kao .
~.u •bili aktivni borci protiv okupatora. P izgradnji
'
jasni su njihovi zadaci. Potrebno je da ih pred njih p~=l~~~J~~~~·
da. im pomognemo .da ih do kraja shvate, da im
s.redstva da ih ostvaruju.
Pionirska organizacija. po svojoj strukturi, oblicima, sadrzaju i metodama rada ima sve mogucnosti da aktivizira na5u
djecu na te zadatke i mi treba da joj u pt>noj mjeri pomazemo.
. . Medutim, mi cesto pokazujemo nerazum.ijevanje cak i za
osnovni drustveni zadatak nase skolske djece, a to je polazak
sko!e i savjesno izvrsavanje sko's!qh obaveza. Nisu kriva samo
md!ia djeca ako ne polaze skolu ili' dobro ne uce. Ne znaci da
samo oni nisu shvatili svoj osnovni zadatak, nego nismo ga
shvatili ni mi. ier ih dovoljno ne pomazemo. Mi odrasli nismo
do kraja shvatili, da je cilj odgoja nase d~ece jednak cilju izgradnje nove Jugoslavije i da on iz toga proistice. Izgradivati
socijalizam mog-u samo napredni i borbeni ]judi kako su vecina
trudbenika nase zemlie· I nasa djeca postat ce takva ako im
omoguclmo, ako ib uk'jucimo u te zadatke. ·
.
Mi cesto zaboravljamo na one oblike rada koji su nasu
d;ecu stvorili aktivnim borcima u narodno-oslobodilackoj borbi.
To je bio svakodnevni i neprekidni dodir s borcima. to je bilo
svakodnevno i neprekidno saznanje o toku borbe, o putu pobjedi.
To su bili svakodnevni i neprekidni zadaci koje su izvrsavala
upravo nevjeroiatnom odlucnoscu i hrabroscu nasa djeca kao
kuriri, pomagacj na6ih bolnica, ot:ganizatori skola i zivog kulturno-prosvjetnog rada u nasim selima.
. »Puten:i korisnih poslova odgaja se kod djece· drustveni
nacin njihovog prilazenja svakom pitanju. U drustvenom radu
odgaja se drugarska solidarnost. tu- se izgraduje sposobnost da
se udruzeno.-zajednicki, kolektivnp '"adi. Na ovom kao i na
svakom poslu potrebno je znanje. Vuiiti knjigu; znati se njome
sluzitl, upijati znanje,« ucila je pionire i ucenike E. K. Krupskaja.
,
N e smijemo nikada zaboraviti, da je uloga odra.slih u zivotu
djece najznacajnija i da svaki odrasli covjek mora pomagati
djeci, da nauce ono Sto on zna, da na taj nacin svi !judi nase
zemlje zajednicki .rade na tom da nasa djeca budu zaista od·
gajana u duhu nove zemlje socijalizma.
Tatjana Marinic
238
roditelja
U odgoju m!adih nar.Staja veoma je vallan njibov odnos
prema roditeljima, koji treba da se izrallava u po8tovanju ugleda
· i dostojaillStva roditelja. Utjecaj roditelja i, njihova rukovodstvo
za uspjesan odgoj djece moguc je ako znadu odrzati syoj ugled
..
·
·
i dostojanstvo. . .
Pravilan odnos prema roditeljima odgaja se kod djece na
dva nacina: putem neposrednog utj~caja (nalog, podstrek ili.
kazna) i putem posrednog i to primjerom svog Zivota, vlada'
njem, orgaU:ziranjem sredine u kojoj dijete Zivi. Ovaj put, t. j. .
drugi, teZi je, ali no.nogo zahva!J\iji
·
·
·
Jedan od najvecih pedagoga svijeta A. S. Makarenko, koj(
se bavio mnogo pitanjem autoriteta odgajate!ja pa i autoriteta
roditelja, cesto je govorio roditeljima: . »Vase licno vladanje
je najodlucnija stvar... Nemojte misliti da vi odgajate dijete
jedino onda, kada ;razgovarate s njim, iii kad. ga po,ucavate,. iii .\
mu nala5ete. Vi ga odgajate u svakom trenutku va!leg Zivota;
i'ak i onda, kad vas nema kod kuce. Kako se vi odijevate, kako
razgovarate s drugim Jjud4na i o drugim ljudima, kako se ra·
dujete i zaJostite, kako se obracate prema prijateljima i' kako
po.Stupate s. neprljateljima, sve .to im.a za dijete veliko zna•
cenje:«
..
.
Njegov autoritet kao odgajatelja bio je vanredno. visok.
On je bio za djecu koju je odgajao onaj uzor, onaj ideal covjeka cijim se nalozima nije moglo ne pokoravati, .kojega su
svagdje "premno slusali, kojemu su neo"'"'"aniceno vjerovali, a
sto je glavno, kojeg su duboko poi&tivali i odano voljeli. Ta.i
neograniceni autoritet pomogao je Makarenku da s. usiJjehom
izvr6i svoj veliki pedagoski rad. .
·
Iz ovog primjera vidimo, da utjecaj na dijete prije svega
zavisi o licnosti samih roditelja. sto je njihova licnost izrazitija; ·
pozitivnija, savrsenija, to je i njen utjecaj na dijete .dublji, svestraniji i bogatiji. Stoga je neobicno v.Zno da se svaki roditelj
. brine da mu dijete ima stalno pred ocima pozitivne primjere
.
· .
vladanja.
A~o l??gledamo sa.svim malo dijete koje tek pocinje spoz?av~ti SVJ]et oko sebe, vrlo brzo mozemo primijetiti da je znati~elJno i sdrlono za promatranje i oponasanje. Njegova je ose·
bma ~to. zeli prodriieti u samu bit pojava koje promatra oko
sebe 1 zadrzava ib u svojoj svijesti, a kasnije ponavlja ib u svo- '
jim igrama i malim radovima.
239
�Ako omogucimo djetetu u .njegqvoj najranijoj
nesto dobro, tada ce njegovo vladailje prema sviije1tu.. s1;o ,,g~;
spoznaje biti pravilno, pozitivno, ali ako je .ono ~:!~~~~-m~,k~
dJetinjstva okruzeno nezdravom i nesredenom s·
ono mora gledati lose primjere i grubost, slusati sva<te
roditeljima, to· ce dijete kad · odraste tu grubost· uzvracati
telj!ma u svojim postupcima.
.
..
..
Ogromna odgovornost lezi na svakom roditelju, jer. se sva,_ki
korak i svaka rijec nalazi pod ostrim pogledom malaga bic_a.
Sarno dobar primjer i pravilan postupak pomaze l'azvoju i j~
ca-nju moralnih snaga djeteta, a obrnuto kida i koci njegov napredak, navikava ga :ha grubost, na la.Z i na ostale lose osebine ..
U odgoju djeteta, u tom najvecem procesu obHkovanja ·lie. nosti, nema niceg sto bi roditelji mogli nazV-ati sitnicom. Sve je
ovdje va.Zno, cak i ono, ·Site na prvi pogled izgleda da ne -zavreduje paznju. Upravo roditeljima naglasio je A. S. Makarenko: >>Ako ste vi roditelji, tada znajte da ste vasem (ljetetu
dali mnogo godina unaprijed svu vasu paznju, svu vasu volju.<
sto dijete postaje starije, to se u vec\oj mjeri pojacava odgovornoot roditelja za njegov odgoj, a takoder i za ·svoje via·
danje. Odraslo c!ijete sposobno je ocijeniti ·vladanje svojih ro·
ditelja i postavlja sve vece zabtjeve·prema sebi i okoliili·
Da bi autoritet roditelja ostao na visfni, u ,Prvom redu p(i'
treban je sklad medu oba roditelja. U porodici treba da vlada
iskreno. drugarstvo, uzajamna pomoc\, ljubav prema radu i pra·
vilan odnos prema drustvenom zivotu. · Djeca su ponosna na
svo]e roditelje koji sn posteni i ·drustveno vrijedili I judi, oili
rado slusajukadim roditelji pricaju o uspjesima u svome radu,
o zivotu svog kolektiva, o do-gadajima i svakodnevnim uspj~
siina na izgradnji nase zemlje. To je. najvaziliji izvor roditeiJskog autoriteta, koji prirodno budi u djetetu osjecanje •licnog
postovanja, ·osjecaj ponosa za roditelje, koji se isticu na svome
radu i uzivaju poMovanje u drustvu.
Roditeljski odnos prema djetetu treba da bude ozbiljan i
pun zabtjeva, a ujedno i pun postovanja djeteta. N e znaci to,
popustati djetetu, nego ne prilaziti mu kao odraslom, vee ~u:
boko prodirati u svijet djecjih interesa, postupaka, ra~ostl ~
tuga. Nije dobra pl'evelika njeznost. nego treba ]Jokazivatl praVI
interes za voljene igre, za zivot u skoli, uspjeh u ucenju, i dru-.
gove d.ie~eta.
Zasto treba da smo takvi ]lrema djetetu?
Evo zato, jer dijete osjeca pravi, iskreni i dobro11amjerili interes ]lrema sebi i razlikuje ga od namjestenog i povrsnog.
Velika je pogreska roditelja ostaviti dijete u obitelji bez pa.Znje,
240
b~z' 'savjeta :i pomocj. Pomanjkanje nadzora u obitelji, dovodi
d~'teSkib.. posljedica u razvoju djeteta, ono postaje nediscipli·
rorano·; grubO,. neobuzdano, a u njemu je pritajena uvreda. i ne"
zadovoljstvo. .
·
·
· . Roditelji treba da si postave cilj,. da svakodnevno provode
1-2 sata,s djecbm. Tovrijeme trebakoristiti p.e za nvjeravanja
djece o ovom iii onom, ne radi obracunavanja, . vee za bliz i
· drugarskLrazgovor, .u kojem mogu doznati sto zanima njihovu
djecu, u· ,cemu im, treba pomoc\i savjetom ili djelom. U dane,
kad su.roditelji slobodili neka sa svojom djecom odu na zajedilicku set:hju ill zanimljiv i radostan izlet. U ,azgovoru s djecoin
roditelji ne ispoljavaju samo svoju ljubav, nego takoder
iskreno postovanje. prema licnosti svoje djece, dubOki interes
za njihova doZivljavanja i za ono,. sto ih uznemiruje ili zanima.
Jedino, na osnovu takvog cvrstng kontakta 'u kame nema ne- '
prirodne njeznosti, dakle na temelju medusobnog odnosa, koji
je prozet dubokim osjecajem uzajamnog · povjerenja · i posto;
vanja, moze se razviti pravo prijateljstvo izmedu roditelja i
djece, sto je vazan nvjet, a ujedno mocno orude za pravila,n od'
goj djeteta .n obitelji.
·
·
.
·
Vrl.o cesto roditeljigrijeile kada smatraju da je djecL po:
trebno uvijek i sv:;tgdje stalno. tutorstvo. Ima oceva i majki,'
koji _ili casa P.e. pustaju dijete izvan svoga oka, na svaku rece·
ilicu. koju dijete k_aze daju svoju primjedbu, .pohvalu iii ukorZa takve slucajeve moze se rec\i: »Odvise nadzira.ti dijete · i
stalnotutorstvo :ilad njim znaci lose odgajati.«
· Potr~~no ·~e. <;>~iasiliti i osjecaj djeteta pod .stalnim tutor~
stvo~. D1~ete Je ~seno rad?sno~. osjecaja slob¥~ u. svojim po~
s~UJ?Clma 1 ra~o':ffia, ono )e UV!Jek u napeto<>ti 1 oce~uje upli'·
tan.)~ u sve s1!mce svog z1vota.. Ono se navikava vee od naj"
ramJe ml~dostl,. da_ sebe t5_leda u centru stalne paznje, briga i
strabovan]a rod1teiJa. Usi!Jed ovakvih postu:paka dijete postaje
nesigurno, tra.Zi stalnu pomoc, cak i u .takvim prilika.ma, kad
mu nije potrebna. Jednom rijeci; tako izgraduju potpuno nesamostalna covjeka.
Zato, bit obiteljskog odgoja ilije samo upravljanje i razumno
rukovodenje djetetom, nego i navikavanje da ono od. malih
nogu bude samostalno. Odgoj u obitelji treba da se 'temelji .na
poticanju i ucvrilcavanju tefuje djeteta za nezavisnoscu i po·
drzavanje njegove Zive iilicijative.
Ozbiljna, i dosta cesta pogreska obihlljskog odgoja. je prevelika njeznost roditelja ]lrema svojoj djeci. Neki roditelji vide
svoje duznosti u tome, sto nastoje djeci pruziti najrazlicitija
zadovoljstva. Svoju ljubav iskazuju u stalnim milovanjima, '
8. mart 16
241
�njeZilostima, obasipavanju hvalom, te stalnom dariv•andli.
ces1:o
i bez povoda. Oni s velikom strepnjom pa.ze na zdravlje dj<Jte·~a;
cuvaju ga od svjezeg zraka, zimi oblace u pet odijela, a. u ,
kada je lose vrijeme ne daju mu uopce izaci, da se ne bi ·
hladilo. Kod rucka s napetom paznjom gledaju na. svaki komad;
koji dijete jede, na svaku zlicu juhe, koju dijete proguta. U
slucaju, da dijete ne jede, mole ga, obeeavaju razne . igracke;
zabavljaju ga pricanjem prica ill bajki. Veoma je tesko predo•
. clti onu ogromnu stetu, koju nanosi ovakva prevelika ·njeZilost
na razvoj citave licnosti djeteta. Sigurno je, da takav.. odgoj
slabi njegove snage, da takvim odgojem dijete vidi sebe u sredistu okci kojeg se vrti citav Zivot oblteiji. Takvim odgojem
dijete pocinje postavljati pretjerane zahtjeve na. svoju sredinu;
a u njemu se 'odrazuju prvi znaci sebicnosti: Takva djeca najcesce zele biti gospoqan u obitelji, a kad odrastu iznenaduju
roditelje swjom okrutnom nezahvalnoscu.
·
Nasuprot takvog odgoja, koji odise prevelikom njeznosti u
nekim obiteljima vlada u jednakoj mjeri preostri postupak u
kome ima .previse zahtjeva. Koliko velika njeznost smanjuje
samostalhost djeteta, toliko krutost i ostrina potiskuju volju
dieteta i poniznje njegovu licnost. Takva djeca, kpju se stalno
opominje, grdi, na njih vice i kalinjava, postaju doista pokorni
u obitelji, a katkada potpuno neocekivano odgovaraju grubim
rijecqna u kojima se ispoljuje drskost i nepolltovanje. Izvan
kuee; na ulici ili u skoli zadovoljavaju svoju zelju za nezavisnoscu, te postaju hlroviti, tvrdoglaiTi, grubi i nedisciplinirani.
Vee ovo nekoliko primjera pokazuje nam, kako nepravilan
odgoj prema djeci ima teske posljedice, koje se odrazuju ne
samo u izgradnji nje.gove licnooti, vee i u odnosu prema roditeljima, a kasnije i prema citavoj zajednici. Mogli ]>i navesti
jos citav niz slucajeva, gdje se u odgoju djece prave pogreske
u.slijed kojih dolazi do nepravilnog odnosa i nepostovanja roditelja. Tako na pr..ima rodil;elja, koji u odgoju svoje djece ne
poznaju nikakav sistem. Oni ostavljaju dijete cas bez svakog
nadzora, potpuno na vol:i\1 slucaja, i)as ga strogo nadziru, zatim
postaju njezni i pretjerano miluju i hvale, a katkada ga opet
grde, predbacuju mu i kaznjavaju ga. U ovakvom odnosu roditelja prema djetetu nema nromisljenosti i odmjerenosti, sve
zavisi od raspolozenja i slucaja, sve se odvija bez sistema. Rad,
odmor, sa.n, jelo, igra nemaju odredeno vrijeme. Pod takvim
uslovima dijete ne maze zavoliti red i ne moze steci volju za nj.
Ono ne moze nauciti da gospodari svojim vremenom i svojim
snagama, i z;a.zvija se u covjeka nestalnog karaktera bez via·
stite volje, koji se teSko prilagoduje i snalazi u Zivotu.
242
'Katkad opet moliemo naci potpunu neuskladenost u odgojnim metodama oca i majke, i to u njihovim zahtjevima, koje
postavljaju pred djecu, u savjetima, pohvalama, pa i citavom
rultovodstvu vladanjem djeteta. Ono, zbog cega otac izrice po·
hvalu izaziva predbacivanje sa strane majke, iii obrnuto. Umjesto jedinstva vlada neskladan postupak od kojeg svakako u
najveeoj mjeri stradava razvoj djeteta. Zato, u obitelji mora
postojati cvrsto i' nerazrusivo praviJo. Nitko od clanova obitelji ne moze. i ne smije mijenjat1 zahtjeve prema djetetu, ako
je drugi· clan te zahtjeve postavio. Na pr. ako otac zna, da je
majka nesto zabranila, on tu zabranu ne smije mijenjati i ako ...
smatra da je nepravilno, a da se prije toga ne dogovori s majkom i to uvijek u odsutnosti djeteta, o tome, kako bi .trebalo
u danom slucaju postupati. Nikada roditelji ne smiju u prisutnosti djeteta raspravljati o zahtjevima i ocjen; postupaka djece,
jer to pokazuje da kod samih roditelja nema zajednicl<ih pogleda, a dijete koje bi .prisustvovalo takvom razgovoru moze
zakljuciti: »Ja en onda raditi onaka- kako budem sam htio.<<
U tom slucaju dijete nauci koristiti s'labosti odraslih, sluZi se
lukavstvom i laskanjem. Sigurno je, da roditelji ne zele odgojiti
takvu djecu, jer· ria.Sem drustvu i nasoj zemlji potrebni su !judi
sa .i«kom voljom, pra~edni; odvaZni i posteni.
Stetan utjecaj na razvoj djece; a ujedno i na njihov odnos
prema roditeljima imaju i nezdravi uzajaml)i odnosi u obitelji
izmedu oca i majke. Uzrokom mnogih zivcanih obolenja djece
je nesklad u obitelji, svade i razmirice, ciji su svjedoci vrlo cesto djeca. Vee malo dijete (od 7 god.), koje prema miS!jenju
roditelja nista ne ra.zumije sto se oko njega dogada,. u stvari
bolezljivo reagira na viku, pretnje i psovku. Njeznom Zivcanom
sistemu djeteta nanosi se povreda, koja katkada ostaje za citav
Zivot.
.
·
Ljubav roditelja prema djeci traZi od njih mnogo samosa·
v!adavanja, strpljivosti i nastojanja, da se njihovo malo nezadovoljstvo ne pretvori u plamen gnjeva, jer cesti medusobl)i sukobi ,mogu ostaviti tezak trag na djetetu.
·
Iz sviju navedenih primjera vidimo, da je cilj odgoja u. obitelji odgojiti svestrano razvijene !jude, aktivne i. istrajne, koji
6e bit; sposobni da sva stecena znanja dadu svome narodu i domovini, dok cemo postovanje i autoritet zadobiti kod svoje djece, ako licnim primjerom i pravilnim postupkom jacamo mo·
;alne snage djeteta, ako nastojimo dobra upoznati svoje dijete
1 svaku osebinu njegova razvitka. To znaci, pornavati njegove
sklonooti i zelje, njegov odnos prema radu, njegovo poi:ta.Sanje
u porodici, skoli i van nje. Upornati ono, sto dijete voli raditi i
c
243
�citati, kako izvrsava zadace, da li je nemarno iii marljivo u
du, koje predmete_ slabije uci, kako dijete provodi svoj
s kime se druZi i t. d.
· ··
U svojim odnosima prema djeci, moramo biti pravedni, riikako ne Iagati djetetu, biti tocni u svojim .obecanjima'; -ako ze.
limo steel njihova povjerenje.
\ ·
Moramo znati postivati njegovu licnost, stb znaCi, izbjega,;
vati samovolju u postupcima i rijecima. Ne bdgovarati hiram
na hir djeteta, ne odgovarati gruboscu na njegovu grubost, rie
odgovarati nemarnoscu i ravnodusnoscu na nemar djeteta. VIa~
dati sobom - svojim osjecajima i vladanjem, izgraditi u sebi
cvrstu volju i nauciti dijete razumjeti razloge roditeljskih po.
stupaka.
'
Mi moramo biti dosljedni u svojim rijecima i postupcima,
i brinuti se, da dijete ispuni svaki razuman zahtjev i izvrsi sva.ko
zadano obecanje.
Duzni smo pokazati osjecaj i brigu, ali istodobno i potrebnu
strogo-st. Prava briga o djetetu nemoguca je, bez izvjesne stro·
gosti, bez odredenih granica njegovih zelja. Tamo, gdje toga
nema, ne ·maze biti pravoga ·a.utoriteta roditelja u oeima djece,
tamo se ne moze postlci pozitivan rezultat- u oqgoju potrebnih
' .
osobina novoga covjeka nase zemlje.
Autoritet roditelja proizlazi iz razumrie ljubavi' i postova·
nja svoje• djece, iz moralne prednosti roditelja, iz uvjerenja
djece da ce kod njih uvijek- naci savjet i pom()c kada im je ona
pDtrebna.
·
·
Zdenka Krznar
244
_Kazne i nagrade · u odgoju
_
1
!
Kazne nagrade __ su ~gojna sredstva koja postoje otkad
~a~ o~goJ. Razum~JIVO JC, da su se kazne i nagrade raziicito
prlmJenJIVale u razrum etapama :<azvitka Ijudskog drustva. One
su u kl~':'nom dru8tvu imale izrazito klasni, ugnjetacki kara.kter.
znaCI da S(l S _Promjenom drvJltva mijenja Upotreba kazna
1 nagrada u odgoJu.
~as. dauasnji odnos prema kaznama i nagradama ne maze
.
1 ne ce b:~! ~~ak!l;~· ka.kav je !;>io na pr. na8ih roditelja u staroj
JugoslaVIJ1 ih prrJe. !og_a. Nase danasnje drnstveHC prili.ke iz
osnova su se promiJemle. Nestali su nepravedni i nepoiiceni _
kl":,sn_i o?n?si m~~u Iju~a, pa i stari odnosi prema omJadini, '
nasa] dJ7?1 1 nacmu nJihova odg 0ja. Mi, majke, nove Titove
~u~os!av1]e .~ora~o s7 upozna!i s tim novim odgojem, a.ko
zehmo odgOJiti SVOJU d]CCU prav1Jno i prema potrebama nasega
naroda.
Svakako da .pitanje kazna i nagrada predstavlja jedno
vallno pitanje dana8njeg odgoja i zato moramo znati kako se ova
odgojna sredstva pravilno, peda.l(oSki primjenjuju.
- Na prvi pogled to izgleda vrlo jednostavri.o. Ako je dijete
nevaljalo, treba -ga kazniti, a ako je .dobra i _posluilno, treba
~~- pohvaliti ill nagraditi. Kako cemo ga kazniti, zavisi od ve·
heme prest~<pa ill pogre8ke, koju je ucinilo, a isto ta.ko i kod
nag_rada iii pohvala - prema tome koliko je bilo dobra, marlji·
vo 1 poslu8no. To ee roditelji i odgajatelji obieno izvesti onaka,
kako im se cini da je najbolje.
· Kad bismo se slozlli s ovakvim misljenjem, znacllo bi da
kaznjavanje i nagradivanje djece prepustamo svakom rodite·
Iju i- odgajatelju,- da radi kako zna - od aka. A to je bas ne·
pravllno.
.
Dovoljno je da se sjetimo, ka.ko smo mi bill kallnjavani ili
djeca u nasoj okolini, pa da to odmah uvidimo. Takve kazne
bile su u najviSe slucajeva nedovoljno pravedne, djeci nera·
zumljive i f>edagoski potpuno nepravilno primijenjene. To ,,su
velike pogreske. Mi i ne slutimo ka.ko se duboko zasijeca u dje·
cje pamcenje sva.ki na8 nepravil!'n i nedovoljno objektivan _po·
stupak pri kallnjavanju a i pohvaljivanju. Kako se dugo pamte
takvi slucajevi!! Kako to ostavlja duboke tragove negodova·
nja pa cak i prema roditeljima! N a taj nacin mogu se djeci na·
nijeti trajne posljedice u njihovom razvitku i stetno djelovati
na opci razvitak djeteta. Molle ga dov<;>sti do nepovjerenja u
v!astite sposobnosti ,do povucenosti, pla8ljivosti, podmuklosti.
ro
245
�' la~ljivosti, zlobe i slicno. Razumljiyo ]e, da se na]v1se stete
moze djeci nanijeti tjelesnim kaznama. To su najteze i najopasnije kazne, koje se na zalost i sramotu jos i danas vrlo
cesto primjenjuju u mnogim kucama.
·
Nije dovoljno znati, da su tjelesne kazne veliko zlo, da
stetno djeJUjU i ponizUjU djeCU, da SU U sko!ama I zakonom Za•
branjene, jer to je manjevise danas poznato svima majkama.
Ja bib ovdje htjela da. istaknem cinjenicu, da unatoc svega
toga, sto smo mi danas protiv tjelesnih kazna; jos u~ij~k ima
mnogo djece, koja se tjelesno kaznjavaju. To sam ,Vld]ela ~a
selu i u gradu, pa cak i kod roditelja, koji su protiv tjelesmh
kazna. To dolazi otuda, sto se sam pojam tjel~!lih kazna ne- ,
pravilno shvaca. Nairne, oni misle ovako: ja sam protiv tie'
Jesnih kazna i ne bih nikada mogao tuci svoju djecu, ali jedan
mali udarac po prstima iii zadnjici - to ni~u nik~kve tjelesne
kazne jer to jos ne nanosi nikakvih tjelesmh boh. To nam se
na pr~i pogled cini da je tocno, tim vise, sto j·ed_ni~ takvim
malim udarcem brze postiZemo kod male djece ze!Jenl rezultat
t. j. da neke predmete ne diraju i sli?D:o, nego J?rip?vijedanjem
i samo govorom. Ali to je samo pr1y1dan usPJeh 1 postepeno
vodi do tjelesnog kaZnjavanja. Nai~e, .danas eemo C!iiete uda:
riti njezno i malo, da se jedva razlLkuJe od mJlovanJa, sutra .1
prekosutra, kad budemo u nekoj z~rbi iii ljutnji, ~aj ce udarac
biti jaci, pa ce se postepeno .pojacavati? ~ok ~e _Jednoga da~~
nasi udarci zaista. zadavati t]elesne bo!J I m1 cemo 00 nacl
»usred tjelesnih kazna«, a da ni sami ne cem.o. znati. kako se to
· protiv nase volje desilo. Zato bih ja ovom pnlikom 1stakla:
Drugarice, ne upustajte se ni .u »Ii.~jnjemije~ u_~rce, _]er
6e vas oni neminovno dovesti do t.Je1esmh kazna 1 VI cete .Jednoga dana tumo recli: uVidjela sam,. bez batina se· zaista ne
more nista postici. Vi niste nistli uVidje!i, nego ste u p,rvom
pocetku nepotrebno poceli pr~jen_iivati _ud~rce, zadovol]ili ste
se trenutninl uspjehom, niste rmah strplJenJ&: da J?O~t~peno ~':
jete rijecima upucujete na vladanje prema okohm 1. odgo]1li
ste ga tako, da reagira samo na udarce, t. j. da ~a tuc~te: ~a
znmljivo da je kasnije teZe ·postiiii kod takve, dJece d1sc1plinu
i poslus~ost samo tumacenjem, objasnjava;tiem, :ro zna~!· ~a
vi svojim nepravllnim odgojem u domu otezava}e 1 .rad umtelJa
U skoli · i. da je pitahje tjeJesnih kazna vrJo V~~O. I O~gOVOrll!'
pitanje u', odgojU i da o tome treba ~~ogo m1sh!i· ~ ~e. sm1·
jemo radi svoje »komotnosti~ ~an?.s1ti zlo vlastito] . dJeCl. Iz
ovoga slijedi, da. dobro odgaJatl ll!Je bas laka. ~tvar. Ja sa~
sama majka i vldinl, koliko puta moram ponoVJtJ, da se oV? ili
ono ne smije, dok baka jedninl »njeznim« udarcem po .ruCl za
1\as. odvrati dljete od tog eredmeta. Ali to nije Iiikakav uspjeh,
to Je samo trenutno napustanje nekog zahtjeva 1 to iskljutivo
iz straha, ali na taj se nacin ne odgaja covjek.'
.Jedino strpl~ivi~ navik.av~njem, uvjeravanjem i obja8njavanJe:O, pa. ~~It 1 na]~adoJ d]eci - razumljivo, na njima pristupacan nacm - mozemo pravilno odgojiti dijete.
. . Ka.o sto ~~e, koje ~t. nepravihlo i nepravedno primjeDJUJU, st~~o dJel?J_U? taka Je. 1st? sa pohvalama i nagradama.
Prev1se hvaliti 1 nagrad1vati i kad j-est i kad nije potrebno
ne~a ni~akve vrijednostl. Ima roditelja koji upravo obasipaj~
SVOJ~ dJe_cu pohvalama, a to je u krajnjoj liniji isto tako neprav!lno 1 stetno kao i. ona druga krajnost t. j. tjelesne kazne.
T~va dje_c~ tak~.der sticu nepr~vihlu i netocnu sliku o svojoj .
vri.J.edno~ti 1. ~V~Jlffi sposobnost1ma. Ona se precjenjuju, i ·ka- · ·
sm]e u skoll 1 lll!votu mogu imati vrlo velikih teskoca i nesnalazenja, kad dodu pod objektivnije i realnije mjerilo nego sto
je bilo u roditeljskom domu.
·'
· Nagradivanje. takoder mora biti objektivno i opravdano.
Ima roditelja, koji za svaku sitnicu nagraduju svoju djecu. cak
1 za one postupke, koje dijete mora da cini na. pr. da se activo
pona~a u gostima, da pazi na svoje odijelo i igracke da pije
lijek ·koji mu je potreban, da pristane ici zubaru, da hbce samo'
poiii na spavanje i. t. d. lli kasnije, kad pode u skolu - da odlazi na vrijeme, da se samo oblaci i obuva, da samo cisti i sprema svoje stvari, da cita knjige, da samo pise zadace. i slicno. ·
Na taj nachl naucimo djecu, da. ona zapravo nemaju nikakVih
di!Znosti i obavez,a, da za njih uVijek drugi rade, pa i ono sto
urade za sebe da bude nagradeno. A kako ce kasnije talrva
djeca radlti za druge, za zajednicu? Razumljivo da ne. ee! Ali
ne samo to, oni ee u Zivotu biti nezadovoljni, jer ce im sve biti
teSko...
Iz svega ovoga slijedi, da mi ne smijemo kamjavati i nagradivati kako se nama cini, slucajno, kako stignemo, jer je
takvo ka2;njavanje i nagradivanje u najviSe slueajeva pogre8no
i stetno. Rezultat takvog odgoja su djeca, koja su nezadovoljna i nesretna radi svoje >>prirode<, a zajednici i drustvu nekorisna i nepotrebna.
· ·
Pa kako zapravo treba prlmjenjivatl kazne ·i nagrade, odnos~
pohvale, da pozitivno i dobra d.ieluju na razvitak na8eg
djeteta?
.
Prije svega treba odgovoriti· na pitanje, da li je uopce po- .
trebno kallnjavati djecu? Svakako! Kad su postupci i vladanje
djeteta takVi ,da stete prije svega njemu samome, pa okolini i
••
246
'
I
247
�citavoj zajednici, ili bi mogli kasnije izazvati negativne posljedice, moraju biti otklonjeni i zabranjeni. .Mi ni u kojem sl11~ajt1
ne smijemo takve prestupe ostaviti nekaZ!ljene, prijeci preko
njih kao da ih nismo opazili. !Jlace djeca n; ce ~aucit_i, _da s:vako zlo donosi sobom i poslj•edice. Dakle, nas pi'Vl zaklJUcak ]est
taj, da objektivno loSi postupci i .P?na.Sa~je ?-ieee .. - . mora!u
biti kaZ!ljeni. Zatim, mi mora]UO b1ti dos!Jedm 1 uv1.1ek 1ste _los~
postupke kaznjavati, a ne samo onda, kad smo neraspolozem,
zaposleni i slicno. Osim toga svi clanovi u kuci .'?oraju jednako
postupati. Dijete ce inace op.aziti, da s~. ova s~l]e pred l!'am~m
govoriti iii r.aditi, a pred tatom ne smiJe. To JB vrlo vazno,_ :rer
na taj nacin ne bi mogla dj3ca nikad n.auciti, sto se u drustvu
ne smije raditi, d.akle lito nije dobra. .
·
·
Kad dijete pode u skolu, onda se roditelji moraj~ upozn~ti
i Sa Qdgojnim ciljevima sko!e i dovesti U. ~ad. SV?Je O~go]ne
postupke sa oninla koji se provode. u. Skoli 1 u Pl?mr.~ko] org~
nizaciji. Roditeljski dam, skola i piomrska organl"f_aCI]a mora1~
nastupati prema djetetu jednako. Na pr. .::'-k~ skola zabr~'?
djeci pohadanje nekih priredbi, onda roditelJI mkako ne SllllJU
voditl djecu na te priredbe i .s!icno.
..
J?aljnji zahtjev sastoji se u tom, ~a s~aka. k~a ;mora. b)t1
.
djetetu obrazlozena. Dijete mora znati, zastu ]e kaznJeno 1 ~
sto bas tom kaznom. All to jos nije dovoljno, nego tom prib-.
kom treba djeci reci i kako ona mogu popraviti sv~.ie _vladanje
i ubuduee otkloniti kaznu. Treba inl_ s~hlo pokaz1vati p~t ka
popravljanju i razvi,jati kod djece tez~.Jll· da £0St~u -~ol.JI. Z~
tim kazne ne smiju biti grube, ne SmiJU pomzavat; ,~l]ete, v~
jed~ti ga i izazivati ogor~;,':je i .mrZD;iu prema sta~_'.Jlma, Ulll;Je·
J>to osjecaja odgovornosb 1 du~osh. T?rema sta~]Im_a. _Zahm,
kazne treba. djeci izricati ·mirno 1 ozbil]no, bez. VJkanJII:, 1. uzb~
div.anja. U uzbudenom stanju ne smije se d]ecu kazn]avab,
jer su takvekazne obicno grube i nepravedne.
A kakve kazne moZemo upotrebl_javati?
.
.
To zavisi prije · svega o velil\ini prestupa, Za.tinl o sa~?m·
djetetu (njegovom uzrastu i zdravlju) i napokon_ o okohm u
kojoj dijete Zivi. Kazne se danas uglavnom sastoJe ~ to~. d~
uskracujemo djeci ugodn~st~ i zabav~~ ~oje ~m p_ruza z1vot :
okolina. Na pr. uskracivanJe Jedne uobiCaJ<me setn_Je s_ ocem 1h
majkom, igranje sa djecacima iz susjedstva, p_osJ:t Jedne vesele priredbe, pricanje iii citanje_ od s_trane rOd1telJ:'• razgloeda:
vanje knjiga ili slika koje tata 1ma, 1granje neke tgre sa sta
rijima i sJ.
248
.
c
_l)akle,tu ne moremo dati jedan odredeni propis iii pravilo.
9. te_m tre~a d~ sva.ki r~i~elj !. odgaj~t<;]j sam razmisli i prema
.zivu •.u SVOJe d]ece odredi 1 nacme kaznJavanja.
. Samo ovako opr~zno izvedPno kaZ!ljavanje djece maze od- .
gojno djelovati.
·
·
Kak:o treba pobvaJjivati i nagradivati?
· Da li je pohvaljivanje i nagradivanje uopce potrebno? Bas
nase d"';;'a"D;ie. drustvo. odli~no pokazuje, kollka je vrijednost
pohvalJ1VanJa 1 nagradtvanJa. Pohvale i nagrade vrlo pozitivno
~jelu~u n::'- razvijanje i o~raslih, a djece jos vise. To ih podstice ,
1 od'-!~ev!Ja':a za t,:ad_. Ali poh':ale i nagrade ne smiju taka djelovatt,. d~ dJ_ec~ uc_<; 1 rade_ radi pohvala i nagrada, umjesto radi
samog ucenJa 1 VnJednosti toga rada. Pohvale i ·nagrade ne dol~e u o_dgoju kao uadoknada iii placa za ulozen rad, noego kao
pr1znanJe, da se nesto dobro naucilo iii uradilo. Djeca takade~ .~oraj~ znati, za.Sto su pohvaJjena i 'nagradena, moraju
~sJet~?: da ~e I??hvaJa _zaista »zaslui<ena<<, a to znaci, da odgaJatelJ1 1 roditelJ1 moraJu dobro odmjeriti vellcinu pohvale i nagrade, da. ana stvarno__odgovara. naporima i zalaganju, koji je
u. rad ulozen. No to mJ•e uvijek Iako i tu odo-ajatelji cesto gri·
jese. N arocito je to vazno · za sko!ski rad. gdje.vec djeca sama
mogu dobra prosuditi,. da Ii je jedna pohvala iii nagrada potpuno
pravedna i tocna. Kad se dijete pohvaJjuje,. onda ga treba dobra. up.~zn::ti -~ ~jelini. Nije dovoljn0, da na pr. jedan ucenik ·
dobro Cita I ptse 1 da bude pred •svima pohvaJjen kao do bar Ucenik, nego tek onda, kad je on zaista i po vladanju i ucenju dobar ucenik. Ako to nije moguce, onda tr-eba pohvaJu obrazloZiti ·~ rec! za.Sto je podijeljena - radi ucenja, vladanj.a, uredivanJa zb1rke, rada u pionirskoj organizaciji i t. de ·
· ·svakako treba djecu pohvaljivati i nagradivati kad god se
z~. to pl'nZi doy;>Ii~o ~pra':'danja. To djecu veseli i razvija kod
llJ1h duh takrrucenJa, sto Je svakako vrlo pozitivno.
Prema tome, djecu treba 'pohvaljivati i nagradivati aJi i
kaZ!ljavati, jer sv~ to moze vrlo dobro odgojno djelovah, no,
ova odgojna sredstv.a treba pedagoski prinljenjivati.
N. Frankovic, prof.
24!1
�Borba protiv djecje svojeglavosti
»Znati odgajati, to je v>e!i.ki drzavni posao«, veli Gorki. I
zaista nije dosta samo voljeti djecu, nego ih treba i odgajati,
a odgoj je slozen i dugotrajan posao, to je odgovornost prema
pojeclinom djetetu i prema narodu. Upravo ta odgovornost mora biti uvijek pred ocima roclitelja, a napose· u rjesavanju raznih odgojnih poteskoca koje se manje iii vise javljaju kod
svakoga djeteta. Takvu jednu potei3kocu, koja je gotovo najneugodnija za sve roclitelje. predstavlja pojava djecje svojeglavosti. :
·.
0 svojeglavosti djeteta cuje se na sve strane: Ne ce me
slu5ati ... U svemu mi prkosi ... Moja u skoli slusa, doma ni
zaboga ... Onaj moj manji place za sv~ku malenkost ... Nikad
ne slusa na lijepo, uvijek moram vikati ... , govore roditelji. Na
ovakve i slicne optilZbe ne moze se dati isti odgov(ir, jer svojeglayost svakog djeteta maze imati ctruge uzroke. Potrebno je,
da se j:lojava svojeglavosti malo opcenito razmotri, pretresu
njeni. glavni uzroci i upoznaju sredstva, kojima se ona maze
ukloniti. N a taj nacin mogu. roclitelji i sami pronaci uzroke
svojeglavosti vlastitoga , djeteta i izabrati sredstva koja ce
najviSe koristiti.
·
Svojeglavost ima vise imena, jer ima i vi~ <:>blika: tvrdoglavost, prkos, Jrirovitost, musicavost, jogunavost i ostalo. Zajednicko u svim tim. slucajevima je to,. da dijete pokazuje otpor
prema tudoj volji i da zeli provesti svoju vlastitu. Tim su doslovce pogodeni obicno roditelji. LakSe slucajeve u toj stvari
predstavlja: hirovitost, muiiicavost i jogunavost, jer se s malo
dobre volje lako rjesavaju. ·Medutim, teze je s onim djetetom,
koje svaki majcin zahtjev otkianja rijecima: >?ne ce« (ani najmanji), »ne Cu«;. »ne Cu, pa ne Cu«· (malo veCi), »ne Cu da me
ubije« iii »ne·cu, pa ._sto mi mazes (ilkolska doba i veei). Ovakvo uporno otklanjanje tude volje i tudih zahtjeva obicno se
naziva tvrdoglavost. U protivnorn slucaju clijete ide za tim, da
svoju volju provede pod· svaku cijenu i cini upravo ono pro·
tivno Zelji roditelja. N a pr. unatoe majcine zabrane igra se
s nekim predmetom dok ga ne -razbije (malo clijete), druZi se
s osobom koja lose utjece (vece dijete}. Ovaj slucaj svojegla·
vosti naziva se prkos. Vanjski oblik prkosa je obicno »bas budem«, »bas idem«, »baS. bai3, bas«, »to je moje, s thn raclim
sto hocu« i sl.
U pojavi svojeglavosti ima raznih elemenata: ~ao s:bi?·
nost, srdzba, strah, ·nezadovoljstvo, sklonost plaltanJu, teznJa
za is.tic::njem vlastite vrijednosti, t8Znja !i!a vlascu i nasiljem i
~· SvoJeglav<:st )e. u~edno nedrustvena po;java. Kod maienog
d~ete~a- ona ostec.uJe mterese vrlo uskog kruga ( obicno je u
p~tanJn samo maJka, oba roditelja ill obitelj), no kod ilkolske
~Jec~,. ~ napose k~d odraslih !judi svojeglavoscu mo~e biti oste~el). 1 sJro.k krug l~ucli, jez: iza nje viri uvijek vlastita. korist. PoJava, .s~oJeglavostl namece rocliteljima va.Zan _zadatak, da je
su~}JIJaJu na samom. pocetku, t. j. u ranom djetinjstvu, da M
pn,]ed~ u stalnu naV!ku, a s tim u sastavni dio karaktera kod
·
odrashh. '
Svojeglavost je u svojim najtezim oblicima (tvrdoglavosti
.
1 prkosaJ vrlo neul?odna pojava i za tnajku i za dijete te vodi
~o. stal~uh ~ukoba 1zmedu dj~teta i okoline. Majka se, ~zrujava
1 time .skod1 svome zdravlju, vice i kafujava, cirn jos poveeava ,.
tu SVOJU ~~kll:•. napokon ~>na se i zalosti, jer je mnogoput uvjerena, ~ JOJ cliJete prkos1 samo zato, sto je ne voli i ne stuje,
medutlm kod malene djece to sigurno otpada.
Ni za clijete nije svojeglavost ugodan dozivljaj, Umjesto
da se zad?voljno .i~a .i u vesetgj igri lijepo razvija, u nastupu
prkos~ d!Jete 0SJ8Ca Jako nezadovoljstvo, najvece zivcano uz•
budenJe, place, vice, gdjeka~a t~ce oko sebe rukama i nogarna,
l:)~ca se na tl~, uk~atko, b:Jesm. Sve to jako iscrp_!juje snage
dJe~eta, pa yec rad1 zdravlJa treba izbjegavati ave teze oblike
SVOJ<:gi.a;rosti. To mozemo postici, ako znamo, 0
"'dje su njeni
uzrocn1C1.
• cesti .:rzrok svoj~gla~osti je u razmarenosti djeteta. Razmazeno diJete stvaraJu lJu~! p:eblagim i nedosljednim' postupkom .• TaJ<:av postupak se ocitUJe u nerazumnom i neprestanom
pop~stanJu sa strane roditelja. U takvim prilikama dijete vlada
sv~Jrm ro~lite!iill!a, a ?ni s~ visepu~ c~ i natjecu daudovoljavaJu razn1m zelJICama. Nuzna pos!Jeclica takvog rezima je, naravno, u domu tvrdoglavost i . prkos, u Zivotu van doma ne. sretn.o bice, koje nitko ne podnasa racli stalnog trarenja· povlastica.
Protiyno od ra~azenosti maze biti uzrok svojeglavosti u
zapostavi.J4l:l">m _P?lozaju .djetet~: To je dijete koje uglavnom
r~te b~z lJubaV:' 1 ra~ost~, s koJim se postupa s visine, despotski Ta~ .d~sp,otizam. .'zr.azava se u surovm:n nagovaranju djet~!a:. VJecmm_ zapovi.JedJma, zabranama, prijetnjama, ru.fu'm
l'!Jec.'n;a, batmam": pon_izi;ranj!ma, P?n;anjkanju svake strpljivostl 1 pravednost1, te IstlcanJu kraJUJe samovolje sa strane
roclitelja.
·
Maze biti uzrok svojeglavosti u bolesti ili onoj urnornosti
koja se javlja prije bolesti, u stanju UJ110r&, a i u pospanosti.
251
'*
�· 'Mnoge pogreSke djeteta, pa i svojeglavost najbolje se listanju .bolesti, umornosti i pospa~osti•.<J!jete je raz~raZI.iiyo
jece u dritstvu. Dobra je za'to ukljuciti djecu vee u predskolsko
i onda ne treba od njega mnogo m tr~tl. st~ .se dlJete tJedoba u neki djecji kolektiv: lllabaviste, obdaniste, igraliste. U
Iesno bolje osjeiia, manje je sklono SVOJeglavosh.
drustvu djeca vide, da nema pov)astica ni za koga, da svi imaju
cesto se na djecu stavljaju prete~ z~i. To je n. pr.
jsta prava i iste dnlinosti, a u pravilno uredenim zabavistima
onda kad od manje djece tra.Zimo da ;Iuze ':rlJe:ne budu sa~v1m
. vlada reZim dana koji odgovara djecjim potrebama. sto viSe,
mirna i tiha, da se duze vrijeme .b~ye .'stom '?'.ackom. ~-od skolu dobrouredenom djecjem kolektivu, pojedino dijete se i ne
skog djeteta kad se zadaje prev1se .1 pret~Ih :Io~a:~:h zadasjeti da. traZi neke. pqvlastice, koje hi ga dovele u priliku da .
taka uopiie kad se davaju zadaci nesrazm)e~~ d.JecJrm. snaprkosi ill na- neki drugi nacin pokaze otpor. U kolektivu jedno
gam~. Sve to vodi do be~oljnost!, nervoznost1 1 sklonosti predijete potice · drugo na razne djelatnosti, kod cega se razvija
ma raznim oblicima svoJeglavostJ.
utakmica, tko ce . vise, tko ljepse, a sve, u vedroj i radosnoj
atlnosferi u kojoj sala i humor moraju imati valinu uJogu., Osim
:Daljnji uzrok moze biti u tomu, ako. se ne z~~ovoljava djetoga, ajeeja zabavista i obdaniSta rjesavaju problem prostora,
cja potreba za djelatno8Cu. Kod djece: _to ~nac1 prvenstveno
iShrane i nadzora, dok pitanje najtezih zivomih uslova rjesac
igru, a onda i rad. Zdravo i normalno diJet..<: I~a Rotrebu da se
vajll djecji domovi.
·
·
· .
.
.
ci'eli dan igra i krece, izuzetak od toga cm1 vrlJeme ~broka,
s~avanja i tjelesne njege. Kod malo veee djece, od 6 g?~na daKakogod je potrebno, da se ·protiv svojeglavosti u · njenim
lje prikljucuje se i potreba rada koji, naravno, mor~ b1tl P~:ma
raznim oblicima borimo i to za vremena; dok je · dijete maJeno,
njihovim snagama i sposobnostima. Za svu _tu >;khvn?st Jeca
takoje potrebno, da ta borba bude uvijek razumna.' Krivo misle
moraju imati dovoljan prost?_r,_ d?voljno _1g_racaka; dr~:vo
oni koji drze, da je dobar odgoj ako od djeteta zahtijevamo
vr6njaka. Pomanjkanje, kretllJI 1 dJelamosti Je vrlo cest 1 Jak
slijepu poslusnost, t. j .. bezuslovno pokoravanje djeteta · svim
zapovijedima i zabr•mama i kad dijete ne smije pokazati via·
· uzrok svojeglavosti.
.
.
stitu voljuni ucemu. ·
·
V&Zan ~mrok svojeglavosti je u teSkim Zivo~ ~sl?_vrma
kao sto je oskudica na hrani, zima, taman, vlazan 1 tiJesan
Ako zelimo odgojiti samostalne.. i odincne !jude, onda ne
stan tezak bolesrtik u kuci i ostaJ~.
smijemo djecu naprosto dresirati ,vee moramo postovati i njihova volju, aka· je ona na mjestu i davati joj poticaja · da se'
'svojeglavost kod manje djece ima sv?~ ~rok i u nal!inti
raZvije. Kadgod se tokom daria pruZi prilika, neka ·se niajka
djeCjega miSijenja. Ono jos ne ZI_la pr?S~di~1 sto se o~. nJe_g~
obrati na dijete kakvim pitanjem iii primjedbom, .da cuje djeeje
trazi nego svaki zahtjev roditelJa oc}enJu.Je. s_a ;tanoVI_sta ca.
misljenje. Na pr. Kako ti se to svida? Za8toti se ne svida ?Ti
sovite ugode iii neugode. Na pr. ne ce prl~!1 i~fe~~~~:r n~~a
to lijepo znas, mogla bi mi malo pomoci: Tko .ce bolje paziti?
mentano ne osjeea jaku glad, a onamo ga VIse
(kod ciScenja graha iii drugih stvari). s djetetom treba tako
igracka iii sto drp.go.
razgovarati da ono osjeti, da i njegoyo misljenje nesto .vrijedi.
·
. · ..
teiiko
Kad su nam poznati uzroci SVOJeglavosti, ~Je ~amT
a takoder, da i .njegova pomoc nesto vrijedi. PomanjJr.anje po·
"
d- t
k .. a se mozemo .boriti protiv nJe. u povj~ranj.a budi kod djece sklonost otporu, n. pr. kad mu se stalno
pronam sre s va, OJI.Dl
. d d. t ta iii kako neki vele
govori: suti, ti nista ne znas, Ne diraj, jer ces- polupati i sL .
• prije svega do bar dneVIU re . Je e
.
.
:
dana. Dobar rezim dana hajbolje_ ~e odgoJn~ ~rtdst~~:
Zar stariji uvijek moraju popustati ?, mogao bi upitati tkoman ·e i vece dijete. Po njemu mora bJh dan raz Je Jen
'
god. Naprotiv, ne smiju popuiltati u zahtj•evilma; ako nisu oprav·
da 8~ svim potrebama djete~a za~ovolj~,. naravno, kd~. kod d~j~~
dani, ali· otpor ·djeteta moraju svladavati mil'no, odlucno, ra·
treba voditi racuna i o drustvemm pr~ikam~ u o~rma
ezumno, bez samovolje, raznih scena i drazenja. A za sve to
~ivi. ReZimom dana ~ora s~ d~et~u..o:~j: ~~v~~ij~":;e~to treba prije svega mnogo, mnogo strpljivosti . ; ;
nai mira za spava~Je, za oro. e o~ an'a u zatvorenom pro·
vrijeme, tjelesnu n)egu, mogucnost 1gr !
t' .boravak i kreLjubiea Godler, profesor
u
::~ ~~ ~~{~J;,:;;, i~~?s\~~: K~~~~o~;:fo':adJeteta
treba re·
Zim dana uskladiti sa skolsknn duznost!ilna.
252
253
�\
Nasa upravn1ca
»Teta upravnica, teta upravnica, Sl~vica vise ne plac~ i igra
se s ostalom djecom· Ivica je danas prv1 puta ~am ?ov~no noyu
·
·eli dodite ·dodlte da vidite, kako se d]eca 1gra]u noVlii!
~~= kockama:«, ili »Janko izgleda da i:t'na vrucinu! dodite, t~ta
u ravnica da sene bi sto dogodilo«- t~ko ~~u sv.m;.radosmm·
/ zabrinutlm casovima obracaju odga]atelJICe ?JecJeg doma
»Anke Butorac« .na Paunovcu u Zagrebu, na. syoJU, ~e~u .up;av.
nicu drugaricu Matildu Papo. I tet~ u~r:-::mca ~VIJ.e zun :u'
sve svoje velike poslove, da se r:;d~Je d~ec~m.' uspJeslm~ sud]e·
Juje u djeciim radostima i posvecu]e paznJU 1 br1gu sva om PO·
· jedinom djetetu.
· d · . ··
t
»Ka:ko nam je Drago· napredovao u pos!Je nJe ."!'Je;ne, o
se dijete sasvi:t'n promijenilo od kada je kod :n~s >>ill« .st? su
djeca. pojela s tekom kobasice, kod novog kol~nJa, prav1t ce':no
; vise .kobasica, kad ih toliko vole<<, go~on ~e:ta upraVlllca
i 00
brine se, da njena djeca imadu sve kao sto b1 1lllala u svom
roditeljskom domu.
.
d· b · ·
oil jutra, pa moglo bi se reci do .SJntr>;, on~ vo 1 .rlf'l o
ak
adu u djecjem domu. U zorn, ona Je vee u k;ubinJI, tu
~~ d::.:rice Greta, Anica i. Milka, ku~a,iu i priredUJl~r~r~~e
za tu veliku porodicu. Nije sala nahramti .70 male p_re s o · ~
d·
da hrana bude pravilna,, ukusno 1 dobra pr1redena, .li
j~;~e~e~irana, kako bi djeci sto vise ~Ia u te~ .. Teta .upravn1~a
· oma.Ze savjetima domacici i kolektiv~ k_ubinJe, brm; ~e a
Xjeca dobivaju svjeze povtce i sve s~?. 1m Je ~treb~o, I m~d~
ne zaboravlj.a razveseliti djecu naroc1tim k?lacm~a 1 P?S as ~a
rna. Tu se peku u praznicke dane pokladmce, d1d.a _SJevernJak
donosi na noyu godinu krasno umotane. bonbone 1 cokolad~, u
vrtu se obire najljepse voce za praznicke dane, sve. to ~o!aZJ. ~a
stol u !ijepim kosaricama, okiceni:t'n liscem iii cvij~cem lZ basce.
Stolnjaci se bijele, .a ma!iilani s P?n?som pokazu.1u ~vakom P?"
sjetiocu Jmko na njihovi:t'n stoln]aCima nema mrl]a. A~o Je
· · k ·· fu.ug malen pa jos nije dovoljno samostalan, pomaze ':nu
~t~je dijete, sVi 'se kupe oko najmanjega, koji tetu upraVlllCU
zove: »Moja baka«. .
•.
1 d kako
Stolniaci se bijele, a teta do~~Cl;a s J??n?som g e ~
a·
djeca iz!aze na setnju u savrileno e1strm odiJelima, uredmm k.
uticirria, Jijepi:t'n kapicama. A tek d~~-cja gard~roba! ';fu ~to]~
~oredani na vjesalicama djecji.kap~bc1. ~ada VISe ~:oittm, ~":
u krasni:t'n njeZnim bojama i ceka]U da 1h. ~e zanuJe."' sa zun
ski:t'na, koje treba urediti, a tek onda spremLti preko !]eta u garderobu.
1
254
»Ljetos, ljetos« priea teta domacica >>da ste vidjeli ljetos
kad su·nasa djeca odlazija na more, kako je na8a teta upravnica
.nabavila djeci krasna ljetna odijela za more. A kako su bila sa·
sita, ma u roditeljskoj kuci ne bi djecu bolje opremili«. I zbilja,
svako dijete imalo je za more bijelo i plavo ljetno odijelo, svaki
je irriao malu vrecicu s cesljem, sapunom, cetkicom za zube, ka·
!odontom, rupcicima, rucnjkom i sve sto je djetetu potrebno. A
kad su dolazila pisma odgajateljica s mora, koja su zabrinutoj
teti upravnici javljala da. su djeca zdrava, }!ista i:t'n ne manjka
i da neki vee i plivaju, teta upravnica jos uvijek nije bila mirna
i slala pomoc da se djeci kupuje groZda da ga se nauZiju.
A kad su se djeca vratila s mora cekalo ih je veliko iznenadenje. N ovi krevetici, za .svako dijete poseban krevet, za svako
dijete po jastuk, a na dekama presvlake.
Niko to ne moze pojmiti, tko nije pratio razvitak tog doma. Veliki kreveti, u koji:t'na je spavalo dvoje djece bez jastuka,
trosni madraci, .vis old stolovi, nezgrapni ormari oliceni tamnom
·bojom, malo igracaka, trosna odijela za djecu, zapusten vrt i tko
bi sve nabrojio kako je bilo kad se dom poceo osnivati u srpnju
1945. Proilecimo sada domom: u djecjirri spavaonicama mali
svijetlo-plavi i 'svijetlo-ruzicasti krevetic\, novi madraci, jastuci,
zastotcici na prozorirha. Sve mirise na cistocu. U kubinji po. trebno sude, djecje salice, tanjurici i sav pribor. U sobama djec·
jeg vrtica gdje djeca borave preko dana mali stolici u lijepim_
bojama, police pune dobrih i izabranih igracaka, u akvariju ri·
bice, u krletci pticica cvrkuce i pjeva preko cijeloga dana. Svuda
staklenke sa cvijecem, lonci sa zelenilom, krasno izglacani rucni
radovi i sve puno djecjih radova, koje s postovanjem cuvaju.
A tek bolesnicka saba. U njoj su slikovnice, kocke, igracke, mali
stolic za djecu koja ustaju, ali bolesnic]>a soba skoro uvijek je
prazna, jer u domu se preduzirria sve, da se zaprijeci ulaz bolesti:t'na.
Djeeja garderoba puna odjecice koja je lijepa i ukusno sa'
il'ivena, u djecjim svlacionicama ormarici, u svakom lijepo slo·
zena nocnica, objesen rucnik, ceilalj, casa i ilto djetetu treba kod
umivanja. U magazinu uredno rasporedena hrana, tu su konzerve in!ijeka, mas!aca, sira, kante s masti, objesene sunke,
i tko bi sve nabrojio. Za zirriu spremljeno 1000 lrg kupusa, ukuhano 200 kg rajcica, 100 velikih boca kompota, susene mrkve,
kolerabe, raznog voca, 4000 kg krumpira itd. U smocnici kraj
kubinje pore dane su boce sa pekmezom, kiseli:t'n krastavcirila i
rajcicama, svako jaje utaknuto u staJak za jaja. A kad 1ode
jesen .svijaju se grane od zrelog plemenitog voca; sve je puna
povrca, u svinjcu zadovoljno rokce neko!iko. svinja, u dvoristu,
hrane djeca kokoSi, zeCice, patke i pilice.
255
�I
•
Na igraliiltima ogradeni pjescanici, njihaljke, hazen, bt'vna
i sve sto je djeci potrebno. u vrtu posebne gredice gdje djeca
sade i vode brigu za svoje cvijeee i povrce.
· ·
Teta upravnica je na svakom mjestu. Dogovara s domaqi'
.com jelovnik, savjetuje ekonoma, budno pazi na svaki ,dinar n>lrodnog novca da bude utrosen na pravo mjesto, savjetuje se lijeCnikom, strepi nad zdravljem svakoga djeteta, ukazuje. sestt:~•
ma, paz:i da izdana hrana bude dobro priredena, rublje krl!i5no
opra.no i oglacano; sve ca.rape pokrparie, kaputici iscetkani, cipele
ola.Stene, da nema nigdje ni truna pra.Sine i d.a se podovi sjaju
kao sunce. Budno pazi na na.rodnu imovinu, tu se nista· ne unistava, ne gon nepotrebno elektrika, ako se. sto pokvari pa· hila
to i nijma.nja igraCka djece, sve se odmah popravlja i stavlja
u red.
Kao da netko carabnim stapicem upravlja tim djecjim domom. A taj carobni staple, to su budne oci tete upravnice, ljubav
za djecu i osjecaj odgovornosti. Ona nosi u sebi sve crte covjeka nove Jugoslavije. I to je ono, sto osigurava njen uspjeh
na svakome koraku. Nema zapreke pred kojom· bi ona stala.
Njena stvaralacka snaga omogucila je da sve stvari preradi u
nove, bolje f ljepi!e~ Visoki nezgrapni stolovi pretva.raju se u
male ukusne stolice, stari trosni jastuci u nove mekane, iz nista
ona stvara cudesa i nikada se ne obmanjuje uspjesima, vee h 0ee
jos bolje i jos ljepse za nasu djecu. .
··
·
J]z Minista.rstvo Socijalnog Sta.ranja nju · pomase Crveni
Kri.Z, Jron:tovske orgapizacije, AFz ulicnog bloka, ona se znala
povezati s .nasim· tvornicama od kojih dobiva otpatke od materijaJa, da.Seice, papira i mnogo toga sto je potrebno u odgojnom
i'adu s djeoom. KoJiko puta se tamo zateknu nase drugarice iz
AFz·a kako krpe djecje ca.rapice, siju papuce; pomazu kod uku·
hava.nja zimnice itd. Povezana je sa svima susjedima, koji ce
. prije voditi-brigu o strcanju njenog voca, nego li o svojim vlastitim vocnjacima. >>Ma nije meni nista teSko nabaviti »ka.Se teta
upravnica, »imade drugova pa ce mi pomoci«. To je njena jaka
strana.. Povezivati se s ljudima i u svojoj ustanovi i van nje.
Tko ne poznaje djecu djec. doma >>Anke Butorac«? Stanete
li na. ulici kad prola.ze djeca ili se voze u tramvaju, cuti eete od
nasih grada.na: >>A poznamo mi tu djecu, to u djeca iz djecjeg
doma na ·Paunovcu«.
A tek da zadu u dom i da vide kako se Zivot djece odvija
od jutra domraka, joll bi bolje upoznali sto je dom »Anke Bu·
torac« na Paunovcu.
. U jutro, kad se djeca bude, prilaze im s nasmijanim licem
odgajateljice, sve mlade drugarice s tecajem za odgajatelje i za·
256
dobro jutro. Djeca se vee spremaju za jutarnju tjelovjezbu
dok se svi .o~~ku u ~aj~ce i_ g~c~ce, <?ni koji u vee gotovi od~
u sobe dJe~Jel? vrtica 1 ~ tgr; ;ekaJu svoje drugove dok se
o?uku: Y
esela ]e JUtarnJa t]elOVJezba. Djeca odlaze s jutarnje
9elov]ezbe _u :ados~om raspolozenju i time je njena svrha poluce!la. PranJe I obl~cenje prolazi bez guzve i stajanja u stroju.
DJeca u. ~na:na silaze u praonicu i svlacionicu, dok drugi dotle
spremaJu _Igracke _s koji~a s~ se i?"rali prije tjelovjezbe. Svaki
puta. drugt. ~ram, p_oces!Jam, obuceni do laze na dorucak. Male
reduse pomazu, stol Je prostrt okicen svijecem Pojeli su i od
la~e ~ ~_?be _djecje~ ~rtica, da 'sto nova nauce, prepricaju' juce:
:asn.Ju setn.]u, slusa.11;1 _za':i~ih;u pripovijetku, pjevaju, a· ima
1.P?Sla. Treb~ ?ahrarub ptictcu 1 octstiti njenu krletku, promijemti vodu cv~1ecu. u staklenkama, zaliti cvijece u Joncima, oprati
lutk~ma ha!Jme .td. Kad je sve gotovo, haljinice se Iutaka suse
1gr~cke spreme, treba poci na setnju. To je radost na setnji im~
toliko toga d~ se vidi. i o toliko toga da se pr~ca i zapitkuje. Jedamput o~lazt se na setnju ulicama grada koji se kiti pred velike praz:'U:e, druJ?i ~uta u sumicu, pa cnda do pekara, u zadru~u, zooloskt vrt, pwmrsku zeljeznicu itd. A na setnji provode se
1. vesele pokr.etne igre, zat<? nose djeca sa sobom kantice, lopa·
?ce, lopte, uzeta, vuku kollca, a nose i lutke, da i one vide sto
~a n_ova. u gradu i prir?di. Djeca se povezuju sa zivotom. drustva 1 pr1rode, upoznavaju svoju .okolinu i prirodu.
. »_Kakva je ~o krasota,<< uskliknula je jedna mala djevojcica
ka~ . .1~ b1Ia prvt ~uta na setnji prema sestinama i ugleda!a ~
d.al.11pt _medu zel~rulom razasute kucice nasih sela oko Zagreba.
~ d1ec1 se ra~viJ_a J?Onos za ljepote nase domovine i rad nasih
]Judi.• O~a postuJU 1 vole. rad, poma.Su koliko to njihove snage
~opustaJu , ona znad~ to~no tko u kuci za njih pere rub!je, tko
~';'- kuha,. kako_ se to ra~i! odatle proizlaz:i njihova cuvanje odjec,ce, ne bacanJe hrane 1 cuva.nje igracaka.
·
·
. N~ma tog narodnog praznika ill dogadaja u kom ne sud ·eluJu dJeca. Ona se odtJsevljavaju s ulicama okieenima zastaJa'
rna,_ povorkama na.Sih trudbenika.
·
·- ~ pozn~ju ~u~u gdje stanuje drug Nazor, oni z~aju da on
p1se hJepe pnce 1 _pJesme za djecu, oni ga znaju i bili su kod
nJel?~· Znadu da Je drug Staljin nas prijatelj, poznaju ga po
s c1 1 n~ma tog narodnog praznika kad sama djeca ne kite slike
rwkovodioca u svojim sobama djecjih vrtiea.
. 'd Svakog~ dana pro~odi..".e setnja, a iza setnje djeca rucaju
1 ": spavab. U ~om~ Je tis1pa. sv; znadu da je djeci potreban
I
san 1 n~ma t~ga covJeka, kOJi bi glasne tada govorie> zapJ'evao
I uznellllrlo d]ecu.
'
8, mart 17
�Iza sna djeca se zabave crtanjem, slikanjem, modeliranjell!
opetuju sto su ranije naucila, sve to traje tek pola sata, pa ond~
nZinaju i opet odlaze na zrak. I,graju se veselih igara, ljeti se
kupaju, zimi sanjkaju, grudaju, ali u svako godisnje doba pa
i zimi borave dnevno 3-'----4 sata na zraku. Zato i nema bolest
pristupa u kucu. Iza vecere starija djeca igraju se jos oko pola
sata mirnih igara, razgledavaju slikovnice, cita im se koja lijepa
prica, slusaju radio, grade od kocaka, a te gradevine ne ruse
se, vee ponekad stoje i po nekolik6 dana, da se djeca mogu sto
vise igrati i radovati svome· djelu .. Prije svavanja sva se djeca
okupaju i iza 8 sati u domu je tiS!na. Budna je samo defurna,
a i to je mnogo puta teta upravnica, jer odgajatelji su mladi, pa
ih ona drugarski zamijeni da mogu otici u kino, kazaliste, ill
kakvu priredbu.
A tek u prazniCke dane i nedjelje, Zivot u domu odise po.
sebnom radosti. Djeca provode dan u najmilijim igraina, igra
se kazaliste .lutaka, odlazi na izabrane setnje, · a na vecer svira
radio ili glasovir, idjeca plei\u, pjevaju a medu njima naci cete
uvijek tetu upravnicu, koja se ukljucuje u djecje igre, te sad
je putnik na parobrodu od kocaka, sad prica po slikama iz sli·
kovnice, plese s djecom i ptivlaci u igti one povucenije ill opet
·
vodi btigu da se sve sprerni za izlet, priredbu ill posjetu.
Sav dom odise slogom i ljubavi kolektiva odraslih, medusobnim pomaganjem i razurnijevanjem. Mladi odgajatelji potaknuti primjerom svoje tete upravnice, a pod rukovodstvom svog
pedagoskog instruktora, postizavaju zamjerne rezultate u svome radu, 'tako da je dom vjezbaonica mlaclih kadrova · koji se
spremaju za zvanje odgajatelja.
Sloga kolektiva prelazi na djecu. N ema tu vike, nedrugarsltih odnosa. medu djecom ne moze ni biti, jer drugarstvo i lju·
bav, prelazi na one male. Za sve sluzbenike djecjeg doma, pocevsi od tete upravnice pa do cistacice, mali gospodarj te velike
kuce nisu samo »pitomci« nego u prvome redu djeca, rodena
djeca, i. odatle te osebine i svi uspjesi. ,Sav poredak djecjeg
doma pcsvecen je tom zadatku..
Jos bi se mnogo moglo pii;ati o teti upravnici. Njen rad za
vrijeme narodno - oslobodilac!>e borbe bio je taltoder posvecen
djeci. U djecjim domovima, u Italiji, pod tanetima neprijatelja,
po snijegu, mecavi i zez; po prohodnim i neprohodnim stazama,
ona je bdila i' stvarala, stvarala kao sto stvara i danas, kao sto
stvara svaki covjek 1wji nosi u sebi novog eovjeka, covjeka
· nove Titove Jugoslavijt>.
StaSa lelW
258
I
PetiJIJ' Simaga: Majka i dijet.
�V. LIDIN:
Tajanstveno ostrvo
U predsoblju j-e odjeknuJo zvonce i starac -je neTJ.do -n.apustivSi
toph1 sobu poSao da otvori v~ata. 0~ je bio viso·k. i InrSav:- s .o~g
lom crnom kapicom na glavi ko.ja je Jl.Vijek zebla i u val]amm Ch-zmama, koje su mu pomaga.~e d:a oCuva toplinu u svom koS~atom dugom tijelu.
Vjerojatno je- opert raCuit za elektriku ili opomena _od ;-tP!-'ave
ZJgrade .. On je otSkrinuo vrata -i p,o.dozrivo se z.agl~ao u posJetJOca,
koj.i je .. dosao tako u nevr jeme: to je bio djecak u kapi ·~ ':'au5nicama i sa ve1ikim sveZn.jem knjlga zbo.g kojih se sav nakrlV!O.
Sta Zelite? - upita starac, nezadovoljan Sto ga ponovno bes_km":isno uznemiravaju.
- Ja sam 1z rajoo:s&og odbora - rece djeeak odvaZ!lo. -. Mi
slmplja,mo lrnjige za Crvenu armiju.
.
On je stajao zabacivSi glavu i gledajuCi u ;StarCevo lice koje se
ne}asno naziralo 'u· ~umraku. - Jeste li yi profes-or'? RekoSe mi d.a
6e se kod vas vjerojatno naCi neke suv:-Sne · k.njige.
- Da, a. tko vam je reka-o da Ce se kod mene naCi suvi.Sne
lmljige? ~ up ita ·starac ironiCno, a;li ga ipak pusti u veliko i hladno
predsoblje.
- To su mi rekli u -stanu broj Cetiri, - spremno 'odgovori djeCak-. On se zad~vao penjuCi se u peti S·I)-rat sa svojim teBkim. sveZ·
,;jem lrnjiga i sadd je trliao prste koje je &paga do bola prignjeCila.
- Ipak ...• - reCe starac stxo·go, i sam.o 'je m.eko ud.ubljenje
n-a iz.du.Zenim obraiZirr.a jedva p.rirojetno odavalo njegov osmjeh vi treba da imate neiko .ovlaS-tenje, mladiCu.
- Pa naravno . . . - Zurno reCe· djeCaJr. Odmah Cu doneti.
Ono je kod djevojcice, mi slrupljamo zajedno.
On jurne glavaOke nekud po stepe~>iea,ma i z>cas se vrati, t.Sko
diSuCi, s nekim paph"lDm.
--: Ever" ovlaStenja, izvolite.
StarB.c skide nSJoCari i pTinese pap:ir kratkO.vidnim oCima. Na
pap;iru j~ bile napisano da je pionir-timurovac Vasj.a Saveljev zaista
ovlasten da skuplja lrnj·ige za Crvenu armiju.
- V.. P:ite, - reCe zatim dj-ee!aik, meni samome je t€Sk.O, - knji-
ge su ipak teret ••• Poveo ·sam sestru, Ona mi. pomaZe.
26Q
A tako? -
z-aCu4i se st-arac uCtivo. -
A gdje Je .vasa- 5e-
stra?
'
Ona stoji pred vratima na stepen1cama,.- odgovori dje~
Cak. - Sarno ona :ma viSe sreCe ... Njoj, ne znS:m zaSto, daju viSe
knjiga, - dodade on sa. zaviSCu.
Starac otvori vrata i vidje gdje se na stepeniStu, SjedeCi na
sveZnju· knjiga,. odmara djevojC.ica, takoder u kapi s. nauSnicama.;
bilo je upravo smij eSno ko1iko je liCila na brata svojim prCa&tim
nosorn i Svjetlim 1Jlav~m oCima.
.
- A Sto vi tu sjedite . . . kad ste veC doSli svratite, - reCe
starac i ·pomoZe j-oj da unese sve.Zanj. - Sta ste vi tu sve nakupiU?
- Znate. - reCe dje'C::i.-k, - ona je irnala sreCu. J a s1m dobi?
5tare Casopise, a p-og]_edajte samo kakve su njoj knf ge dali •. -'
medu ostalima >>Tajanstveno ostrvo« - Zila Verna. PokaZi »Tajan·stveno os~o« - naredi joj on.
Ona je brzo naBla knjigu u plavim koricama- izvukla je iZ
sveZnja.
- Evo, »Tajanstvenog ostrva«, - reCe djeCak, sta su joj dali. ZamisLte kakvu je srecu imala!
pogl~ajte
DjevojCica je prelistavala ,knjigu,_, a on je ljubomorno gledao
ispod oka na sUke u njoj.
'
- A da li s,te vi Citali »Tajanstveno ostrvo«, se starac.
-
Ne, nisam ·imao p-rilike, -
zainteresova
odgovori djeCak usteZuCi se . ...:_
Ova·- knjiga je bila za Crvenu armiju i nije bilo umjesno govoriti
·o tome da li ju je on Citao Hi Zel o da Cita - k.njigu je trebaiO
doveCe predati. Ali on ipak nije inogao da zadri.i uzdah gurajuC~ J_e
natrag u -sveZanj.
- Ja s-am uostal~m Citao druge stvari Zila Verna, - ·reCe an·.
da se ne bi pomislilo kako &e on i suvi.Se zainteresovao Za tu ·knj.igu
i d~ se 'p-oslu koji mu je po_vjeren ne bi p-ridao nekj liCni interes..
- »0Samdeset hiljada milja Pod morem« i' »Djecu kapetana Grari-
ta«.
- Da, ali ipak ne bi
ostrvo«, - reCe starac. poslije da predate?
b~lo
--na odmet proC.itati i ·>>Tajanstven::>
Kako bi bilo da ·naj,prije proCitate, pa
- Ne, nikako, - odgovori -djeCak odluCno. - Mi Stkupljamo
. knj;ige za Crvenu armiju . . . I njih treba Sto prije. poslati nil
front ~ .. Sta bismo mi &ve Zeljeli da Citamo! Eta. djevoj-Ctcama,
ne znam za.Sto, uvijek viSe daju, - reCe on sa zaviSCu kao i mal.o
2!!1
�pr>Je, -'- a p<>·gledajte Ma ja imam, samo .stare brojeve casopi.sa;
,
MoZda bi se kod vas nasla neka Lijepa knjiga?
Starac je oklijevao. Njegove dugacke noge bile su savijene u
koljeninla, ruke sa velikim plaViCastim Zilicama zeble su, a on ih
je povremeno zavlacio u rukave svog po&tavljenog sobnog kaputa
koj;i je ~:Cio na Zfm£ku haljinu.
' ·
- A ~ad bih vam ja predlo·Zio da se zamijEmimo? - reCe on
zatian. - Da na primjer u.zmem o·d vas »Tajanstveno ostrv·o.4, a da
vam dam u zamjenu nekoliko dobrib knjiga.
- Ne, - reCe djeCak, - to se ne moZe. Otkud mi .smijemo
mij.enjati kad je knj'iga dana za Crvenu armiju.
On je pogledao na djevoji!icu koja je takod:er odrecno klimnula
glavom- vidi tina Sta on cilja, taj lukavi starac!- i ona odluCno
stade dublje ~urati u sveZanj knjigu sa plavim koricama.
- AH dop~the, mladi ljudi, - reCe starac ponovo.'l- Ja Valli
U zamjenu za jednU knjigu nudim odjeduom nekoUko knjiga ••• na
primjer Ljermontovljeva djela u SeE>t svezaka
slikama. P·om.islite
aamo ._ ..•
Djecak i djevoji!iea zagleda!\e se pon~vn()..
- Ne, __:: reCe djeCak odJ.uCno, ....- to mi .ne smijemo uraditi. M1
imamo_ pravo samo da skupljamo a ne i da mijenj.am.o .••. Znate
- kad bi se to saznalo u rajonskom o-d:boTu •• ,•
sa
Starac skid-e na-oCari, dunu na nj ih i pon·ovnQ ih stavi.
- Gle, kako ste vi, ffiladi ·lju_di, tvrdo-glavi, - reCe on kao ·gundajuCi.- Kad bih vam ja uze·o dobru·knjigu ·au zamjenu vam daO
:fdavu, tad biste .tiaravno mogli posunmjati ..• - On sjede najza:l
na·. veliki 5anduk koj.i j.e stajao tu u predsoblju, onak-o mrsav, sa
dugim crvenim no-som i jcS uvijek mladim_ i s•vje-Zim· oCim~Cispod
stakala naoCa.ra. - Ja vam dajem u zamjenu Ses:t svezaka _Ljer~
monto:vljevih---dje·la ••• dobro, do-dat Cu j,oS i ·puSldna u jednoj sVesci.
Tu je i Puiikinova biografija, mnogo raznih "tka, ima lita da se
vidi.
·
Djecak se p~ikoleba.
- A ·sta Ce vama »Tajanstv·eno ostrvo.i? - upita on s nepo·
vjerenjem, ---. d-a ga Citate '?
-
Pa jest, da citam.
Odrasli ne citaju zila Verna, - rece djecak nes'gurno. - Vi
nam namjei'n<> tak.o govorite.
- K,ako ste vi neobiCna djeea! .•. - reCe staTac. - Nj·egovi
mriiavi obrazi ponovoo su se sikupili, skrivajuci osmieh• - Vallla
262
nude :~ogo d:obr'h knjiga .za jednu, a vise kolebate. •Hajde, tko
vam Je JOS dao cjelokupna djela Ljermontova i Pulilkina?
_DjeCak __z~un~eno po-gleda_ na svoj -sve.Zanj klij-iga, veCinom sa
star1m broJevima Ca&opisa. Zatim pogleda na sestru i ani su ;za•
Jl1Lslili kako ce don JOt! u rajoMki odbor djlila Ljormontova i PuSkina.
~ Dobro, ~ pristade on najzad, poikaiite nam ips.k knjige.
Starac u svbjim velik1m valjanim Cizmama ode u neku druga
sobu 1 uskoro se vrat1 noseCi ,gomilu knjiga. To je bio Ljermontov
11 novom\ Zutom povezu 1 Pus-kin. DjeCak i djevojCica zinu.ie za tre·
nutak.
·
- Dobro, - rece zatim djecak, - . dat cemo vam za to >Ta·
jrinstveno ostrvo«.·
Djev?.jCica je ipak uz~ahnula izvlaCeCi iz zavezanog paketa
plavu knJigu i rasta.JuC. se s njom. ·
- Evo, uzmite, - reCe an·a. jo§ uvijek nedovoljno uVjerena da
::.u uCi.nili neSto Sto je dop-uSteno.
Oni su Cutke poCe1li da vezuju knj·ige, dobijene u z:1mjenu. Raw
zumije se bilo je pr_jatp.o donesti Ljermontova, ali je ipak bilo
nekako nelagodno Sto su zamije~ili- k.njigu nam-ijenjenu. -Crvenoj
arm.iji.
- Sad -smo gotovi, - reCe djeCak- sestri. - McZemo iCi.
Starac ih je ipak svajom zamj,en.om rlekako neosjetna uvrijedio. Oni podigolle svoje teske pakete i pod:oiie k izlazu. Starac je
staja9 visok, k~>scat, sa plavom knjigom u ruci i iz~:Iedao je zadovoljan ~1om.
·
·
- A sada, mlacti !judi, knjigu o·d mene za uspomenu.
voUo Zil Verna.
- Kako? - up ita djecak.
- Pa da, sada kada ana
kloniti. (J:tajte je sa veseljem.
rei!e on· ·i zaustavi ih, - uzmite·· ova
Znate ja- &am takoder u dje.tinjstvil
.,
- Da uzmemo od vas tu knjigu?
pripada meni, j.a vam je mOi!u pow
·
Dj~ak i djevojCica p<JgledaSe se zbunjen·o. PruZ.Hi su im plavu
knj:gu, ani su je ~ogli uzeti sabom i smatrati je kao .&voju.
- Ne, r~Ce dje-Cak, razmisLivSi - vi je moZete, razumije se,
ponovo pcklomtJ, ali mi je ne m-o.Zemo uz-eti za sebe. Ta nama su
je dali- za Crvenu armiju,
- Pa, dobro, procitajte je, pa je zat;m dajte za Crvenu arm>ju.
Ja je poklanj~, a takva je moja Z.lja.
..
I on im dade knjigu.
263
�- Pa kad je baS takva vaSa Zelja, nu cemo je proeita.ti i pre·
.dati. Brzo. Cemo je proCitati, nemojte sumnjati.
Veoma sreCni, oni_ se zaglav:Se u vratima sa svojim p9.ketima
ZureCi se k izlaZu, i zami.SljajuCi unap,red sa u~ivanjem kako Ce po.
slags:ti pred rajonsiln odbo·r Se.st novih Ljermontovih knjiga u zu.
toni uvezu i kako Ce uveCe Citati p1lavu knj_igu sa Caro.bnim naslo.
vom »Tajanrstveno os•trvo«, kOju svakako freba predati; ·cim pro.
C1taju.
'
Starac je jos malo stajao u hladnom PTedsoblju, slu8ajuCi zivahne djeCje glasQve i uZurbane korake na stepenic.ama, a zatim·
osmjeh koga viSe nije trebalo uzdrZavati razvuCe nj-eg-o.ve obraze
i on bez ~urbe na c:,voj im dug: m slabim nogama ode u toplu sobu,
gdje je na po!ici za knjige nedostajao Ljermollltov, ali se soba zbog
toga cinila nekalro bogatija i prostranija.
V. D I 0
PRILOZI IZ KNJIZEVNOSTI
I · UMJETNOSTI
264
�Spomenploca ·sa Omladinske
pruge
Ses;naestog ;novembra 1947. godine - trinaest
dana prije dane obaveze - na ovo mjesto stigao je
prvi voz Omladinskom prugom Samac-.Sarajevo. ·
Pruga Samac-Sarajevo, duga 242 kilometra, na
kojoj je iskopano 5,520.000 kubnih' metara zemlje i
kamena, podignuto 17 velikih mostova u du.Zini 2.086
metara, probijeno 9 tunela u duzini od 2.400 metara,
podignuta je u vremenu od 1. aprila do 15. novembra 1947. god. ·
Prugu samac-Sarajevo izgradili su dobrovoljno na dar Otadzbini i Titu u prvoj godini Titove Petoljetke 211.000 clanova Narodne omladine, sinova
i kceri svih naroda Jugoslavije, u saradnji i pod
strucnim rukovodstvom 4.735 inzinjera, tehnicara
i strucnih radnika, .uz pomoc mjesnih frontovskih
organizacija i 5.735 demokratskih omladinaca iz 42
inostrane zemlje.
Omladinska pruga samac-Sarajevo je dokaz
spremnosti mlade generacije Jugoslavije, nadahnute
idejama svoga velikog ucitelja marsala Tita, cta daje
sve smtge za izgradnju socijalizma u Federativnoj
Narodnoj Republici Jugoslaviji koja ce, rukovodena
slavnom Komunistickom partijom Jugoslavije, po·
stai:i srecna, bogata i vjecno slobodna.
(Natpis na spomen-plooi, podignutoj 16. n<>vembra 1947. go-
dine u proslavu otvaxanja Omladinske pruge Samac-Sarajevo.)
267
�Marija, seljanka iz Lukova
oprasta se prije odlaska na prugu
Zoro lijepa, mila seko,
.
Spremam ti se na daleko.
Umij moje noge brze.
Zalij mi ih tankom smrekom
i mirisom Zute- smole,
da mi mladost poskakuje
niz planinu i kroz ceste,
kad krecemo da kitimo
pojuc grlom i pijukom
domovinu, golubicu.
Ne cu sama: u druzini
davno znanoj, njegovanoj:
Kad sam lje'"a cetrsdruge
cula prvu teilku nogu
da. se sulja kraj prozora
doznala sam. to je Ivan
kurir staba bataljona.
A kada smq mi djevojke
poslije kapu iskrasile
sa natpisom »najboljemu«,
to .ie isla mitral.iesca
Ivan a, iz prve · Cete,
sto je tri put. kraj Dreznice,
u ]urisu, ranjen bio,
i sto smo ga. tifusara,
prenosili preko gore
na rukama, na srcima
da ga f asist ne zakolje.
Kasnije su dosle cete
sa zelieznim krizem. mrki.
Tesko su se peli na brijeg
i umo,-ui kao psine
zagadili svu su goru
!jesinom i paljevinom.
268
Dugo tako stajale su
rodne kuce, udovice
i zivice bez mlikanja.
Cijelo selo jedan sprovod.
N ase cete? N ase cete?
Kud su? nismo znale;
Saptalo se. Drhtalo se.
AI' u petak. protrnusmo.
Bjelolasici na vrhu
culo se zamorenje,
zatim mukli pucan.i dolom
pa .ios jedan i jos jedan.
Tada
ko da su se usopile
tresle su se gore, doci,
Zene, jele, psi i. kuCe
i naSa se razruSila
ko da je od pijeska bila.
Juris. jauk i pjesme su
p!ele zastor pred ocima
: nista se nije znalo
dok kroz cestu, sa ordenom
ne zasija tvrdo lice
komandanta bataliona
i!ruga Ivana iz Huma.
. Komandanta bataljona?
Njega? Ivana? Dietesce?
N atisle se kuce. Zure.
K~oz nrasinu prostor traZ€
Ukopane.
U rue; mu je masinka, ,
a grlo se raspjevalo
ko na slavi o blagdane.
- JuriS, viCe, a za· lljim se
strcali junaci. Grme.
Paljbu su sa pjesmom skupa
nastavili i za drugim brijegom
nestali su, milovani ...
269
�Zoro Ujepa, mrla seko,
cula sam, da danas
junak IvM, omladinac
vodi udarnu brigadu
i da majci zemlji kopa
ugalj, sto ce da zasine
sa nt:lijardom sijalica
i traktora i tenkova
i sa puno zutih, plavih
salova i papucica.
Proleterka ·
Isprati me planinarko,
zoro moja i mog doma,
danas kad ti se daleko
spremam, preko devet brda
pojuc grlom i. niiukom
domovinu, goiubicu..
Ne cu sama. U druZini
davno znanoj. Njegovanoj.
ANTE ZEMLJAR
~Cako! - zakolji dvlzicu. Do~lo dljete lru~i, ta red je. Povall
Cako! - kmn.S·ije -Ce navratiti. Do' Ce; priupitati je za SlVoje,· iz..
mjeniti rijee dvije,« - zaokup'Ia je Jela svekra, prek!inje ga od
sreee placljivim glasom. Ustumarala se po zgradici, trazi uZurbano
J].eSto Cas u polici Cas u kovCegu, traZ·i, a ni sama ne zna Sto. Opila
je sreCa, prom.ijenila izgled lica, dala novi Car i o:p.im ranim s:jedi·
nama Sto joj izvirivaju ispod ~arame. '
-»DoSia moja cura! DoSia s-reca'!«- razgovara Jela sama st:>bom., razvlaCi uMJ.e na osmjeh i · poglediya ·s vremena na vrijeme na.
onu Sto je danas razveseli - na sv·oju Milieu. Ponesena sreCom,
rekao bi, i ne dotiCe se zemljanog poda. PromlCe na prstima -pored
jedinog joj kreveta stisnuta s desne o.gnjiStu tik uz kwCeg za Zito;-~~
a ·na njemu, baS pod ikonom sv-etcga Arhandela - krsne slave
Marka Mi!ivojevica- pri!jubili se jedno uz drugo, smjese so za sna
sinovi joj Duro i VasJran, ko5-e im se ispremijeSE!Se, pTeba.clli ohoje
ruCi.ce preko svoje seje, stisU se u botu po·red rije.
»Prom·ijen'lo se dijete - zacurilo. VojniCiC - n-ema Ita; i to
lijep· vo-jniCiC« - Sa.puCe Jela nadnesena nad kxevetom, a ·osmjeh
ne jenj,ava ,bogato nagradiva ·is,Pacenu joj d~u. Uz ognjiSte skupia se svekar - 5-tari Marko - stisnuo grCevito r18eJjkin -kami'S,
st:ska ga ljuhomorn:o i Suti.' Nan--;rgodio se_ pa· i ne romori. Zamu•
kao Cudno kao i selo obmotano gunjem predveCerja a. dim iz lule
mu pomij~ao ·se sa onim Sto klizi iz· jedv.a otSkrinute bad.Ze, hv!,1ta
· se u kolo s- promrzlom burom - rekao bi zakunjao od godina, uta..
nuo u tihi slatki drijemeZ.
Jela' nastavi bakru, podjari. U kuCerku se raz.d·ani p-lamenom..
GutajtiCl halapljiVo SuSanj 1 smrekrr otkri napasnik svu Markovu
sirotinju. Otkri s-tidnim slojem praS·ine i luga prekriven poklo.pac
kovcega sto 1>0 ga Marlro jos davno od neicih starih vrata skrpi,
Kako prilj;ubljen uz ·kovCeg bjdi, skriva se od plamena - od o-Ciju - mali bukov tronozac, na kojeg Jela o podn~ pomavlja z:ljelu.
Otkri staru uz sam krevet, s gornje strane 1ognjiSta .Su-tljivu taru
na kojoj j,e nekada Jela uz vesele uzvike mladarije oloo sebe provlaC]a niti, tkala oprave. Cetiri. blizanca -- CeUri drvena stoliCa,
a na ono.m Sto ga Marko priti~nu teretom godina, on-om- uz ognjiSte, novu, bije1u, Cad·om joS ne obajenu, tre-Cu ntOZicu, Zicom olrrp·
. ljenu zdjelu ·i drvene Zlice poredane na polic.L Otlcri i magare kl~mpavogg Culu kako ga djeca Prozvala - PT'vezana kraj
vrata, na kojeg Jela stalno poglediva. da ga preduhitri, Iupi metlicom - ugu.Si preuranjenu pjesmu, Na suva<ll k<>ju Marko na Culi
271
270
�iz ograde de>tjera bun<>yue looke preplaSene plamen<>m, sanj.ivo 'pre- ·
mje8tanje pjevcika. Mtsni ovcji dubar, masne brabonjike sto ih .Jelina metlica uzurbano sklanj a u prikraj ak. Pokaza kao na 'dlanu
cij8Iu utrobu malog kamenog Cemera pre.krita ploCom., u kojem je
kako bi to i sam Marko ponek.ad· zlovoljno rekao: »carovala nje·
gova starost i s.irotinja«.
Poigravajuci vretenom, kojeg uze da ne sjedi dokona pored
vatre. J ela se stidnO n.adne5e put svekra i Zv.akajuCi p•ljuvaCku jedva
smognu pOilO'Vll<> izustiti: >Pa, sta ve!is, Cako? - oces !i povaliti
dv~zicu ?«
M!l!rku poigra jabuCiea. Ljutito turnu kamis, stegnu prste
k dlanu, liapnu ne8to nerazgo.vjetno kroz zube i opu8teni brk. Je!i
se smrCe. Povi se jaCe nad vretenoln jedva suzdrZ1vajuCi suze... Ta
kako i ne bi? »Nakinjilo se dijete, pr~bilo za ove tri godine hoda.
juCi pg vrleti, napatila se jadn-ic8.. Mo~da je b1Ia i ranjavan1? Ko
__ ,zna ?c - pomisli; a stari i dalje sj.edi nepom:C~o, ni da proslovi.
c•~ Tek odjednom, poteiu& iz njedara praseci mjehur sa duvanom, zagrizavsi pal< sada nakostrje8en;. brk, rnuklo probubnja: »Slabo ·da
ti nisi cer poslala u rat. Ne bi SvrSi{). Obukla joj ma_ter gacetine,
mjesto pres!ice dala puSku. Pa da! - opremila mater vojnika prosto ••• < i prihvacajuci se <>pet !ule !jutito pljunu u lug na o·gnji-
Stu, zam.uCe nanovo.
U JeHnoj ruei pre&ta poskakivatl vreteno, Isp!junu smrkucuru
dla.Cice vune Sto no jgj se raz:mrsivajuCi. slijepile za usne. RastuZI
se. »Zar ovakav docek? Zar sam je ~ato pr.i <>dlasdru bhgoslovila 1
- Opet me boeka. Eto! - ni danas mi ne ce naciniti po volji Bra·
Jila dane ·kao CtU'a cvjetke, a: raCun1la na prste kad Ce doC.i; Cekal!l
dana.Snji dan ka.o ozebla sunca· - pa eta ... ? - Zajunio te zaj.unio,
- uvijek govori swje« - a suze poCele kapati, ner,.taj.ati u proZdrlJl
voffi_ htgu Sto se nakupio oko ognjiSta. Pr ·sjeti- se minulih d 'lna,
pOOe oZivljavati proSlo.st svoje siroCadi ,djetinjstVo, naroC.ito nje .Mi!ice - i da stari ne g)eda pq-ed S<>bom tako mrgodn<J, prestala bi
smrkutati; zabtig.arila bi na glas.
' »l;ta &am joj dila? Sta 1 - kori Jela u misli.ma_ sebe, razgle·
dava ka:o opravu, zavirila u svaku posebno i, u- svih tih nenapu~jen.i.'l1
osamna.est godma svoje mezimice. Kad mi je· b:la dokona? Ko.llko se
nnmucila - jos za nejaka - gledajuCi stalno put Dinare kad ce
)RCe pripeCi, ili tame put mora oCe li zaCi pa da sjavlja blago.
Da &e prihvati orie pure sto joj u kovcegu ostavim, da je stlsne sa
kalupom.«'
Ponovno za4;ra vreteno. Jela i Q..,!je ispljuvava dl,eice, a u
utrobi pod sme.Zuranim sisama p'OdboCilo, davi. »Nije druge, veC -,
est, oCiju mi - ko s mukom Jela sama sebi pr;zriade u mislima. mrzi je jail uvijek. Sjeti se kako je ponekad zagrijan kraj ploske
272
. Marka ljutito pripovijedao: »Pa da! - rOO:il<> se zensko. Rodi!o se.
.:prvo, . pa Zensko - eto ti E.reCa - zbogo.m, b~i'iCete, iz M~ovJ
· kuCe.« I odj~dnom po·Ce p.red njo-m da uskrsava Citav Zivot prp·vede~ pod oVim krovom,_pod tim ad Cada premaz3.nim ro:Znicama; pcCe~
a 4a ~a to maloCas n-ije ni pomislila, da Sall.la sebi p-onavlja dobro
p9znate inorr.ente iz z·vata: ono Sto su kom:Sije kao priCU: poilekad
jedan ·drugom pripovijedali dotaknuvSi se u razgovoru Marka IVi:ilivojeviCa:
»Negdje po ratu, bit ee vam t<> bi!o o Petl<i, do8ao Marko iz
Francuske. I zaborav.Ui na njeg-a . u selu. Ni rodena ga Zen a nije
prepoznala. Slave mi, nije. E-to, priupitaj·te mu vrSnj.ake __ priup!tajte! - Do,Sao ti _on takO, Stao na pqtg, nazvao bo.ga - a ukuCani
se eude. Bila mu tad u kuci osim Mil'ce i •estra Marta sto no vam
je u GolubiCu za Markanom pokojn'Og PlavSe,
Ka8ljuca ti moj Marko, kalHjucka i zamuckiva; ali da? - nEi
poma.Ze, Vidi, zaborav-ili. I kaza im se _prvi. E, pustog li Cuda i veselja u kuCi! Petnaest je dana selo z3.dirkivalo pokojnu mu Milieu
kak<> je mladozenji siljei pek!a.
Ho-Cemo li, Marko? HoCemo li na tavan, a? - zapitkivale komSije, videCi ga u braniku k~o sijeCe boriCe.
Slabi su, riejako, nejaCki, a i puni smole kao krastavci - _
va}
kao se ~darajuCi ~emilice sjekirom. Ali nije &krivao mi·sli o tome
da p~><rgnu kuCu na tavan, ograd.i 3.vliju,. p-regradi blagu. OteSao ti
moj Marko roZnike, est, brate ,Cisto obrijao bradvom. IzbrojLo, p-roraCun·ao i pris:lonio uz kuCu da se suSe. N ikad do'kon. A i Milic'l se
nekakQ promiJeni, Cisto po~u:d. N;kako se svojim Markanom nahva~
liti. Tara joj ·s( razigrala, u ruci stcilno poigrava vreteno. Nije htjela
kazivati ,ali proCu fle - naumila Zeniti Jovana.((
I o Pokrovu, t~k Sto minu godina kako no Mat"lk.o- dode, zapjeva kubura. Doveli malu Slmi.m.J:. E, pust-o-g 1i Cuda - duSo sf
nioja - pusto-g Ii veselja u kuC; mu. Ta kako i ne bi? Ostavio ga
u koljevc.i, ni nagledao ga se sit, a na, evri sad - Zeni ga! Doveo
snaju .. Podjetinio od rado.sti. Gdje god ga u ·polju sretneS, radi 1
ojka .rst~rio pramen erne na oCi, kupio novu crvenu ka.pu, on11 sa
dugaCkim re:sama i izvija brate, kao klapac kod ovaca. A kad mu
fle sna.Sa - njegova Jela - paCe Siriti, kad se osjeti kuljavom,
Marko ti samo smiSlja, prevrCe roZnike, opipav.a, premjerava. u
avliji i grokti 1i grokti. - kao o sve·tom Stevanu. U kuCi mu se razigra!a tara kao k!epka kad stada.
No ne hi mu sudeno· saCuv~ti sreCu pod strejom. Dobi un•1Ce
- malu Milieu; ali pro:inijeni se. Ko po1ud·o- bo.Ze in.i prosti.. C:;.m
ga ko upita Sto mu snaja danese,. pljucka _mrzovoljno kroz brk pro,.
bubnjavao ·rn Jedva razumljivo - »:da p-rostiS Zenske« - i psovao.
, pri tOm kao ubo~en.
8. mart 18
273
�Milipa nije pravo ni prohodala, kad sto lie!! ti viditi - ra2lholl
mu se stara. Babe zinule, 'Marko doveo doktora. AI umal te ga no
ubi, jer .Milica ulnrije. Otad ga V.arnicom Pro~vasmo.
Ali, du.So si moja, Sto no vam vele: »Est li poCera Covjeka po6era ..LeZe i Jovan. Jela kumi starog- »Cako, zoVi doktora, zovi,
Cako! _..,ali da?!:- ni pro:sloviti. Jela 1uhvatila babe -vraCa. Kuva
rastov lug i trave. Na:Paja mu.Za rano na mladu ned:eljicu, ali jok! Kaslje li, kaslje. Ripa- boze mi prosti - kao nietiljava ovca.
Obojio •se nekom i!udnom bojollll, ne b!ijedozutom, ve/i i!isto poze·
lenio. - I. stara se j-oS pravo nije ni ohladila, a- Jel!l ponovo zabu..
gari. ZamuCe tara. Sipilo s·e nevoljko objes]o, umirilo se i brdtlo;·
ne udara odmjereU<J kao nekad 'dok su svekrva i snaja provlacile
niti. RoZnici se sti,dno priljubili uz kuCu, kao da se i ne Cude Sto ih
starina zanemari.
Marka ubi Zalost. Presavio se uz stelae, Jmo kosjerina §:f:o no
s njom dra:.eu kidamo, plastimo u naviljke da okitimo· o-gradu, udarf.mo mede. Pogrbio &e preko stoC.iCa, zgrCio, lice se sm.reZgalo, a brk
pozutio kao kukuruz pod jesen pred srpom. Ne osyjesti ga n; !>lac
djece, nova prinov·a; bl:1z-nad Sto no mu ih Jela clarofa 5etiri mjeseca
po Jovinoj smrti. Ubila ga zalost, pukj starac - a ped€Seta tek
minula. - Jela kao osudenik. Nadnjela se nad djei!icom - predala
im miado&f; skupila se od muke i sirotL1je sa sta:rim i nji!ia, rekao
bi zaboravila i divanit, hodat kao i!eljade. A Marko uvijek isti. Za·
mrzio sve, boZe sa.Cuvaj nasmijati.se: ni tepanje unUCadl ne· izniami
osmjeh na posivjeloun mu lieu.
•
:.Podjari vatru, Jelo! - proviriv§i samQ. nabus~to iz;2'(.r\•o:-oemm
rijeCima u zgradicu, naredi &uvo sna.Si .stari Marko. Bukova glavnja
je do·gorjevala, tinjala badaiuci pokatkad slabasni. plamilik, osvjetlia·
voju/ii i!eljad oko ognj"sta. Pokorna, sutljiva kao i u S70!llll do sad,
u cijelom tom zLvljenju pod ovom Marko¥om strejom. Jela hitr~
priskoci u prikrajak gdje su lezala drva ; komtme, natrpa za ~as
punu pregaCti suvadi; podjari Zestoko. Za.grljetii kao i2:a Sna .u kre..
vetu, zaajeli pored ognj:sta Dukan i Milica. Prate oboje &a pogled<>m pul1im ljubavi majku, a Duka, cim se Jela pos!uju/ii po kuCj
bar na Cas ookrene, stiska jaCe desno·m rukom ~to je Milici prebacio
preko ramena sejina plelia, i ljube/ii je §ap/ie umiljato: >Ja se i u
i\koli,, i kod. blaga· .•. ja se !Wllda, sejo s tobom hvalim. Zna§ •..
s"pce Dukari isprekidano, 6ikupi se nas dosta klapaca, sve vrenjaci,
igramo· se kape kod blaga iii citamo, a kad je vjekna iii kisa iii
kad se izmorimo, sjednemo na medu pa svasta pripovijedamo. Milos
kuma Jovetine ide sa mnom - on ti je neko vrijeme nosio poiltu,
274 ..
lL zna I sa puikom baratat!, nau<'!io·ga strle; i on ti obii!no povede
tazgovor. Da vidia kako ti se tek on hvali sto su mu obadva brata
kroo: Petu bili ,komandiri. A onda i ja - i nasmijavsi se veselo,
j<>S toplije nadodade Dukan - i j a &e bogme ne stid'm, i ja pricam
o tebi, o mojoj seji __. proleterki - ; poljubi je zane•en pritom,
kao da se s tim poljupeem zahvaljiva svojoj saki za to sto je b<>rac,
sto se on s Jijom jos kao dijete \noze ponosoti.
Unose/ii na raZilju nadjevena brava, tlllpkajum na vjetru promrzlim nogalna, ude stari Marko, postavi na o-gnjiSte peCenic!l,
Tiho, valjda maji!inim ponasanjem poucen, Dukan priskoei djedu,
pr'hvati S€ raznja, &tade pomalo okrecati. Tek !ito ga dva tri puta
okrenu, <>tvorise •• uz Skri.pu vrata proptmtajuci gosta i hladni
pipak nemirne bure. »Zdravo ktime !« - veselo uzviknu MiUca, po--skoci 'sa stolca, pride i poljubi gunjem zaklonjena starca. >A ia - ,
ko mislim svratit Ce MiUca kumu« - poprjeCivajuCi srednjim prstom
u Sali, pro~bori Jovefna pokazivajutf purom izmivene zdrave zube,
koje mu ni patnle ni godine nisu iekvarile. Tek Sto kum prihvati
prt!Zeni &tolac, Jela odnekud izvui!e pljosku, postavi na kovceg po.
red, njega. Ne ometajuc; ga zanijeta oko lule, prihvati grabovu
metlu, p<>~e sklanjatj b!llegu ispred njih. Za trenutak u izbi zavlada
neka svei!ana tisina, jedino sto na malom zazdanom pendzeri!'cu tik
pod ikonom, igra veselo se ·poigravajuci Skiljavi plamiliak kandila
kao o slavi.
>A moj sreanji pogibe?« - jedva Miwgavm snage, pro•bori
•uvo J 0vetina Milici, st'snu gri!evitije rubima dugaeki kami!i lule,
stade brisati izbrazdanim dlanoni fitidne suze. »Pa, s-arani§e li ga,
dijete?« - razbi J'Jvetina ponovo tiii'nu koj.a se nekako bolno na•
metnu. >Jesmo, kume - odvrati ozb ljno Milica i pomilo.va ga
oi!ima. »Vjeruj, kume, bataljon je' plako ~a njim; plakao .kao malo
dijete.« - »OkreCi, davole! okre6i., pripe.Ce se!« - uplete se u ra2..
gov<>r Markova psovka kojom unuka p<>casti, i malo· zatim kroz.
kasalj izgovoreno: »zeneko, cura, a o rafu pri~a .... o bataljonu, •. «
a zavrti pritom nekaiko Cudn:o glavo.m. Milica n-astavi kaz.~vati kumu
Q.·djeci. Jovefna se podbo·Cio o Sljaku, l'H.:t netremice u Milieu, r,1u~a
paZljivo, guta rijei!i, kazivanje mlade djevojke. Kad kad baci po·
glrJ na Marka' i Dukana, osmjehne <e u' uzduh tepanju unuceta -:malog Jovana - ~to no mu ga najotarija snaha donese. Plelia mu
se neSto pogrbila,· potisla od dugog pre"'.t)Senja vreCa izlizana ra•
mena. Pogled mu odjednom stade prodornije kruzit< - poce Jove·
t!na- upijati onim jedinim od suza ispranim okom, Sto ron osta o_t...
kad lijevo izgnb' kod gazda Drage - izgled i kretnje Mil'c'ne. Kao
da je S njim zove, pokre/ie U daljnje prii!anje, a S caaa 118 caS IX).
koja krupna suza spusti se kriomice u lug gaseCi u njemu zi\.m!).o.
tane hrastove l\eravice. Kro~ badliu bura pro:krada svoje smrznute
275
�pipke, ometa vatri veselu igru. Polgrava dimom, pla8i .ga, rast\re,
zaviriv s: njim pod umo·rne kapke oronuloga- starca.:.
Da ro.stjera tllZno raspol_ozenje sto nnsta poolije njegovili p!tanja, Jovetina se savlada, uguSi u sebi nekoLko nedoreCenih; .obrati
se- Jell koja se zbila ·uz krevet, zapoCe Zivo, skrenu tok razgovora:
»A ti, Jelo - jesi li zadovoljna, a? Otislo dijete - a sad vider« i pokS.za_glavom na Milieu: »a sada cura, vojnTh: i po; nema Sta« ,.pa da~ obukla joj maja gaCetine. Ne bi rat svrSio da. nije on~ uzela
puSltu, ne bi, veijo!« - zabrunda odjednom Marko, uplet.e se u razw
govor, i kao da je to tek nnako uzgred, samo za sebe izgovorio,
dodade tise: »Vrti, flukane! vrti! - pripece se !«
Jovet'na ne otrpi. Pookoci sa stoles, i sirec·i ruke, zustro napade Marka. »Mjesto da se ponosiS, ·a ti? - stidi se; zar su ti go·
d~·D.e popile pamet? Nije li dosta Sto si ovoj jadnici -- 1 okrenu se
ka Jel.i, pa nastavi J-ovetina - ~pio mladost i- snagu, _veC- i avo,
dijete napada8. S tim si je docekao. Lijepo .•. !ijep<>, nema sta.•
Marko potamnio. Crne mu oei ve&ma zasjale upadajuiii u duplju.
Obrve se nalwstrije8ile kao dlake na ruci od leda. Nadimlju se
grudi da ras.kinu pohlZuta puca koja im taka bezobzirno smetaJU
iskazati svu ljutnju. I u casu dok SU mu se Zuljevite skUp·ljale U
saku, dok su se nokti polmnjeno previli pred snagoon dlona, u casu
kad ·mu psovka to11ko stra8na podignu i drugu stranu uvela brka
- Milica milo reCe: »Nisam ti osram-otila sijedine, nisam, djede!
I kad bi opet trebal<> uzeti puSku, pol'la bi prvac. Nije to bllo prelo,
nije, djedef NauCila sam se nmo-game, nau-Cila sa-:n se svijet gle·
dati majim oC:ima. Zar d-a Zivim -kao -mater mi? Da svakom povijam !eda? - A onda - nadoda Milica, izgove>ri ot&jeiieno: »joh
sam nocaS tu, ne ceS dugo gJedati moje gaeetine i VOjrucku bJUZll.
Odlazim, djede, veC. sutra idem u Skolu, ~dem dalj~- uCiti - otvarati -s:-re oCi.« Od dima Milica nije mogla jasno raspoznati kak•J
·se njezine rij-eCi daimaju djeda, ali on. je Sutio i. onako zaklon~en
dimOm izgledao joj _je statiji, suviji, da mu je kosa ne od godm;:_j_
nekal<o luZavija ~postala - tud.
PO'kaza
noC, proviri i ona u Markovu potleuSicu. a kod og~
nj.iSta i dalje traje razgovor, samo Sto je sad viSe·-Celjadi oko pla,n~ena. Uz Mi[c.u zasjeli £>ukan i Vas.\:rtn, zagrh1t je obojica,~ a Vaskan, irijuCi ruke p.romrzle kod blaga, Cas ih prin.osi v~tri .cas se~tri
na .leda. Okci ognjiSta se raspleo razgovqr. Te~e kaz1vanJe: prlpovijeda .MiJica komsijama, .pr!povijedaju i oni nj<>j, a pojedina n~gla·
~avanja ugl)sivaju zvii!danje, pjesmu kroz b'dZu zalutala VJetra.
Marko se po'!kunjio i- Suti. I uZalud se Slmreka ve'sel;je n~pnu, uzalud
zaphcketa, uzalud p.la.men razdani oko sebe - ni oni. ni govor. 'De
mogu mu razveoeliti, poravnati l'od <>cima od mrzov<Jl]e sakup!Jene
bore.
'
se
276
:Nekako preit z()ru Jela probudi Milieu. Kako se javi razgovor
pod strejom, ZivnuSe yaskan i Dukan, noZice im poCele igri3..ti. po
ktevetu, Vaskanove u Cudu Sto ih a:n.aja ne Cuva u 'krilu, OiptUZile
se· nagiO, dok f)ukan sv-ojima udara brata, prin-osi koljena na poljubac. A k8.d Jela, gurkajuCi stolac Milici, pride krevetu, kad ih Cas:.
koril--Otkri, · rastaviSe se _braCa iZ zagrljaja. Vesel'o nadnijeti pospaniin licem k vatri, zaCas oboj.ica pof:.rkoCiSe ileji, a smijeSak na
usnama, _-jenjava, umiva ih bunovne. Marko iz.vadio lulu, postavio
je pored- sebe.na stelae pa kao i sino-C Suti. JarkajuCi Zerave"udari
nehotiCe ·verige ~bje se u ranoj tiSini nekako muklo ozvaSe kao da
im je zvuk od _Cada promukao. Razbudi se i plamen; osvijetli oko
sebe. Jela se-. uZurbano prekrsti, pogleda na zagrljenu djecu, na
starog8._ koji _-dalje lagano jarka i neSto nerazgovjetno krnz zube
mrei. Okrenu se ikoni koju dim sa j.oS drijemeZljiv·og Zara zakloni
od nje i · poSto izgovori nek3.ko brzo kao za se: »Odosmo!«- dade
Milici znak da krenu.
· Umornim· koracima odmiCe Jela- uz Milieu, vuCe, zapinje poderanim sivkastim gunlaSima o praSinu staze, u bezobrazno korjenje
Sto sil -ga nekonie za prkos kau vlasi protkala debla hrastiCa -iz-lokanim ptiteljkom. Pored nj-e napinj-e se, gazi nekako stidno, skriva
ranjenu no·gu vesela i zan.menjena· M:Jica, jedva 5-e uzdrZava pa d:a.
otpo"Cne brojiti majCine u-Ce5tale uzclahe. Daleko iza leda nestalo zaseoska, ostao 'u Cudnom pokrovu praskozorja.
»IdeS! eh! - dijete moje!« - paCe odjednom Jela izgoVa,rati
mislj, povjeravati se kCeri. »Eh! - dijete moje, kOliko se radujem
sto sam te vidjela, sto sam te docekala! ...« pa poll to pritom otuzn·~
i vesela uZdahnu. nekoliko :Puta nadoda: »koliko sam o tebi mis.lila,
koliko. ·..« Milica se trgnu, pogl-eda milo maj!ku, up-i svoj Siroki pogled u nju. - Kod kum,J ovetine sjenice, povise buka - na doglei
gradu - Jela nastav.i Zivlje naglaSavatl rijeCi, a i noge joj se ne·
kako raskravne ponijete mladoSCu-kraj sebe.- »Nisu mi dali-ovih
nesretnih godina, nisu mi dali ni predahnuti - sjeme im se utrlo,
ko Sto i jeste! - skoro prodorno p-odviknu Jela kletvu, naslont
cijelo tijelo nekako CvrSCe o rame svoje jedi.nice grleCi j.oj pleCa.
»GDri od blaga - est, OCiju mi - gori su b-ili. Upanu u ku~u, prevrnu sve, o.dnesu Sto im je po, vo-lji, razbiju; i svaki su me put grdili
da mi se duSa cijepala. TeZ.e su m-i bile pogane im rijeCi no sve
drugo Sto mi prokletinje napraviSe. Unesu ti se· u· oCi o-nako zadrigli od krvi, i uvije;;: isto: gdje ti je ·ana kurva? - gdje ti je
bandituSa? - drugarice! drugarice! beljili su na me« -- us.eknu"·
krajem pregaCt: nos i suze produ.Zi sad V"C otuZnom bojom-, a suze
nahrupile, utrkivajuCi se kao po komandi koja Ce prevaliti dulji,
put na tugo-m uzoranom lieu.
~Ne bi pravo ni odmakl'i, a stari bi me zaokup-io: obukla mater
277
�ceri gacetine, poslala u rat curu ••• pa da ... mjesto presliee«
novi vrijed slagao vrh dulie mi. S Mi!iiLnog jedrog Jica nesta bez.
briZnog osmjeha, novo., drugo rumenilo davale joj materlne rijeCi.
K<>d topoljs:kog zavijutka, na vrhu polacke &trane zastale. Milica se ~ese materi u lice; oscnotri ja-Ce nego dosad izmrSavljele
joj obraze, donju pomodrjelu usnu, bore pod ocima. Zamukle obje
gledajuci jedna drugu. Iza lcda im, probudena mirisom dana, d:mom
I
iz potleuSica, pokaza ·se i' Dinara, _pro·krade iz pokrov11---kojim je noC
zastrje. Pogleda ih nijemor njih dvije kroz patnju i sreCu zbliZene;
od. patnja rano ostarjelu Jelu i kcer joj pored nie probudenu borbom, i kao da im neSto· svojim Cudniom pogledom -govo.ri-- neSto
~i~
.
.
:tE, p-a, mila moja, niSta nego sretno! Sretno! ~ ponbse mo.j!«
veC kroz SlUZe s mukom progovori Jela,. poljubi kCer u usta i medu
oCi, ne puStajuCi joj glave iz ruku, kao da Zeli jo"l~ neStO zabo.rav..·
ljeno· ali vaZno i vel:iko uliti, usad~ti u nju. Okrenu se naglo, zakoraiia put sela. Milica pogleda put 1je 1 boln0 se je kosnuse mladahne
dulie materina pognuta leda, •asukane plecke. Pricini joj se nekako
krhka, slom,Jjena tim bijednim zivotom stalnog potiiinjavanja, u<lini
j()j se da 6e sad, ovog Casa vjetar ponijeti mater, _zaljuljati njome.
Prinese Saku ustima, kao nekad kod blaga, napregnu 5e .da uti_Sa
bolna osjeCanja, i podVl:knu za- njom ves·elo, rekao bi u Sali: »0,
majo! o_ majo! - ta ·sta. si se tako zgrCila; nemoj' majo! Ta ua~
prav( &e, nasm.ij - Cuj'e·S li, maj.o! 0 majo! ---! ta im8.S li Cer proleterku ili namaS!« - »OCu, mila! oCu! - pomijeSan sa suzama 1
srecom dopre uzvlk do Mi.Jice, toplo je pozdravljajuci na novom
putu.
Vojin Jelitl
278
....
c
I
~
279
�.
Pjesma vranduckih mmera
Prica o slavi
Nepoznata Stanka dosla je na prugu,
hila je iz malo,g zabacenog sela;
cuvala je ovce, sirotinjsko stado,
sluilala od drugih za velika deJa.
.
I niko o njoj nista nije cuo,
ni sanjala nije sta bi mogla znati.
0 zetvi je umela dobro da zanje,
u secu je sa ocem slala mati.
J os nije topla ruka mladica
obvila djevojku u suton tih,
i jos nije Stanko, dosla do otkrica...
do reci za ljubav, da raste kroz nJih.
Onda je dosla, brigadir na prugu.'
i radila, kao sto se kod nas grabi,
naucila pismo da J?ise drugu .
i cekala jesen, da 1gra o svadb1.
Ej, koliko vrede Stankini, dlal:'ovi1 .
drukcija je Stanka n~go sto J!l bila,
a svest i snovi, m!ad1 sokolov1
svakim su danom dobijali krila.
Jednoga dana sve je bilo prosto,
na sve strane pijuk kr5io je stene,
premasila je no~u ~v~sta posto
i po!!.tala prvi bngadir IZ smene.
Pa je sad svi znaju, svom duzinom pruge
i u zavicaju 0 njoj -pesine plave,
·.
za njeno srce za junacke ruke,
za rad sto kod nas uzdiZe do slave.
Uci mlada Stan.ka, a -pesn;a o slavi
doprla daleko, do pnslednJeg. sela. ·
cudna ti je zemlja ova zem~Ja nasa,
rai!culo se po njoj za Stankma deJa.
Mira Alec"kovic
1...
Noc se brdska spuilta. Smrknu se Nemila.
Nad Nemiloin gora isprijecena visi.
U surome skriljcu peiiina se zbila;
po njoj crnih suma sutljivi obrisi.
Visoko nad glavom susti povijest grana,
tu je jastreb neki mrko gnijezdo svio.
Stijenama pritje8njen covjek sa svih strana
postaje odjednom i silan i smion.
'
.
Trud je pogon svijeta; volje ljuti zaracl.
Oci trudbenika ko kresovi gore.
Ti nejak i smrtan, div si i obarac
Koji rijecju mijenja cud Zemljine kore,
Sluti uho brda bitku sto se sprema ...
I noc ustuknuvsi pred Nemilom stoji.
DrhCe od jeze stihija golema;
minerskih ruku planina se boji.
2.
Mineri idu: plaha vijest se sm.
Fijuknu vjetar, brda zaiikripaiie.
Tko su mineri? Mali brigadiri;
seljaci s pluga i cobani s pase.
Opori momci, prut bi mogli gristi
sva cad planina na prsa im pada.
AI struku znaju: oni su kursisti.
Kllimri divljoj strah i trepet sada.
Div naspram divu, prkos na prkosu.
Od sraza cijeli krsni kraj ori se.
Minernka ceta prvi rafa] prosu,
i hrid se mace ; kamen rastvori se.
Joii malo tu ee Kerber tvoj .iia drijema,
vee cvili obruc sto je zemlju stezo.
PiSi: naprijed! I zapreke nema
sto strt je ne ce ta ruka zeljezo!
(lz »Poeme o devojci s Pruge«) ·
280
281
�3.
Urla propuh stijena. Survinl) se mrve;
Dva jurlsa stenju,. dva roy a sudarna.
Raste prohod znoJan. Udi: tu se rve,
Prva minerska, sedam put udarna!
Smjena za smjenom kroci danonocno,
rad tece vruc u besk~ajnom v;ntl<U.
N ormu obarati! I prJtegm mocno,
~ilinom diana da skrsiil .orutku. ·,
Travanj. Svibanj. Lipanj .. Termometar skace.
Zastavom prestiZa podneVl se g~rde.
U sumpor i potres brdo se umace,
eksplozija teske prolama rekorde.
Sve dublje, sve gusce prSte. ~e ruine
Kroz tunelski mracni zagusll.!Vl s~n~uk.
Dvadeset devetog, napokon, 1Z tmin
izvi se gromki:
·
probijen je
Vranduk!
· Vesna Parun.
,.
U fasistickim. tam nicama
SLUGE NA DJELl,J
Vrata celije se naglo otvore, a na mene, uz vrisak zena i
zveket oru.Zja, bace se kao gladni vuci cetnici u crnim subarama,
ko je je resila mrtvacka glava.
»Ju Sime! Uh, Duro! Pere! §to uciniste, jadna vam mati.
»Ne bojte se, Srpliinje, samo cemo hrvatsliu liurvu ... ona
Ce na~ zapamtiti!«
Pod teskim udarcima sa sviju strana pala sam na pod, a
zathn me banditi izbacise van na kisu i blato.
'
»Zivjeli Talijani! Smrt partizanima! Lizat 6eS bestijo
parole, s kojima si poblatila nase plotove! Udri mrcinu, dok
crkne!~
Jedan me cetnik pograbi s jedne, drugi s ·druge strane.
Vuldi su me trcec:m korakom preko brda i dola i udarali me
nogama. Pri tom su se dogovarali, Sto Ce sa mnom uCiniti:
·
»Da li kuglom iii bajonBtom? « »Ne«, javlja se napokon
jedan, »prodat cemo je TaEjanima.«
Malo poslije bilo je tsko.
·
»Dobar vecer, dobar vecer, gospodine kapetane! Evo vidite
sto smo vam dbveli. Ovo je najopasnija zena medu banditima.«
»Hm, tako mi bas ne izgleda. Da je harem kaliav komesar.«
?Ali, gospodine kapetane, vi ne znate tko je ova zena. Da
je jos dva puta u na8em selu odrzala sastansk, sve hi odvulila
u partizane. «
Cetnicki ziotvori govorilf su talro rte zbog toga sto' hi vjerovali, da bi ja zaista »sve !jude odvukla u partizane.« Oni su
to govorili samo zbog toga, da bi od 'ralijana izmamili iito vecu
nagradu za svoj sramotni podvig.
Talijanski kapetan baci na me prezriv pogled, ne bi li ipak
nesta vrijedna otkrio.
'
»Gospocjine kapetane, kada biste nam vi dali oruzje, sve bi
drugacije hilo. Eto, u J asenku sve je •nase. Oni. jedva c·ekaju,
gospodine kapetane. Ne ce ni jedna kapljica talijansike krvi
pasti. · Sami cemo Drellnicu raz.oruzati. Sarno oru.Zj.a, samo
oruzja, kapetane! Mi smo i zasluZili vase. povjerenje. Ub;Ji smo
im komandira, komesara, pa sada doveli ovu. Vi ne znate sta
ona za njih znaci.«
»Vidjet cemo, vidjeti. Ako je talio, ne eete biti na steti<
odgovorio je kapetan.
283
2S2
<
�\
Noc sam pravda u podrumu osluskujuci kiSu, koja m.]e
prestajala i .teSke korake karabinjera, koji me je cuvao. A
drugo jutro u cetiri sata otpremljena sam pod oruzanom prat,
njom u Ogulin i tamo bacena u samicu. ogulinske kule.
. »Bio:itda, hodi Sima
Polub't·
Otkucava devet sati. 'a t I l m~ne ... Dati karamele ... «
ti cigarete.; .«
' ese · · · »BlOnda, polubiti mene, dati
Pijana njuilka ne pr t ·
pjesma: u dvoristu traje ~:s'J~~. 0 pet se cu;je zveket ca.Sa i
»B10nda .•.«
.
·
SOvrdi:;b,. mrak, glad. Zadah pijana vojnika.
»
SllD.o
«
·
U OGULINSKOJ KULl
U crnoj rupi, u drustvu . ilugavih stakora, sprovela sam
ilest teilkih sedmica. Nisam imala kosulje za presvuci, niti
ceslja kojim bi se poceilljala. Kada je kisa padala, dizala se
voda ispod trulog poda i mocila ono malo slame, na kojoj sam
lezala.
Talijani su me u svako doba dana. i noci vukli na preslusanje. Vodili su me tri puta na strijeljanje, ali su se uvijek u
{lOS]jednji cas predomislili,
Da nije bilo Labre, vode cetnika, i pop a Mamule iz J asenka,
Ja bih se donekle i obranila, jer nisam niil ta znala. Ali cetnici
su dnevno dolazili i uvijek me teretili novim stvarima, taka da
sam u .toku same istrage postajala sve vazni.ia licnost, a. kada
je doslo do procesa, napravili su od mene i clana visokog partijskog komiteta.
Spusta se weer, veeer kao i svaka druga, \ali danas teze,
sumornije, maZda radi ki.Se koja treba da padne.
scucurila sam se na prasnoj slami i nemirnim prst!ma
prelazim · sve dijelove tijela. Svrab je strailan, oso bito kada
dolazi noc.
U celiji je mrak ,ma da je tek cetiri sata ljetnog- popodneva. Jedva razabirem razlupamf kiblu u kutu ... Zidovi koji
su nekad bili mazda bijelo okreceni, sada su sivi, crni ... Nesta
je na njima. Naprezem vid ... Pipam ... Pod prstima osjecam
nesto glatko .. ;.
To je krv, zgusnuta krv.
Iz vana dopire zveket casa i razuzdane pjesme. Pije stoka.
Uh, taj prokleti svrab . • . Tko je samo izmislio ku1e, rupe,
samice?
Koraci .. A, mijenja se stra.Za. Znaci, da se vani spusti1a
noc. Odjednom pred vratima celije :>;acujem glas:
»Bionda, hodi sima... Dati tebi karame1e, dati cigarete,.
Bionda ... «
K vragu, jos ces mi i ti sa svojom pijanom njuilkom zacepiti
jedinu rupu, kroz koju mi .. do1azi ovo malo sparnGg zraka! Ne
cu mu odgoviriti, maZda ce mu dosaditi.
284
dvan~~:~air. ;~ila,
pusti me, guilim se · · · Zraka! Tuce vee
cu
»Bionda,
t~be pucaU ... Ti moras simo «
Uh , ne mogu v1S.-=- Da t .., · dr
. '
···
Voljela bih onda vidjeti t e t;nJt. 'j ugovl, ~ate cuju partizani!
cava.S? Jail ce i unutrak .. ~OJU P' anu gub1eu. ·. ilta, otkljuTi m"!:·
p~fju1fri~.i:ni,
pa!tigiani _:_ Partigiani suma, ti kula.
Sk •.1
Svinjo evo ti poljubac
···
ocl a sam kao ranjena zvijer
i lupjla_sakom mrak.
»Biol'lda, ti moraS . .. «
Drugovi! pomo:ite! ZivotinJo, pusti rile!
¥~o~~as~ zacula se u daljini pucnjava i neka vika.
•
~
,
urn ...
Kazni~e h~lje · .. tak, tak, bum ...
»Pa;tigiaru, -mama mia, partigiani ... «
Braco! Padam na ko1 ·
•
1 •
;j:~:ki R~~~m8 ~:ed~011
~:~~ij!t~ft:ihslusa1~~l~~~ts~r, ~~~:
druga~ijoe _ ako ne ~
me zove · · · Drugovi, ako ne maze
bite ih rafalom dragogo~ ~~~~· e~o;~ moje. grudi! Poljuu gnjilezu i smradu. Hocu slo~o~~~a' . e cu ovdJe da ostanem
Otkucava tri. Svice Tiilinu · din
•
.
koja je pocela padati i · hrk . Je, 0 nan:s~va IJetna kiila,
straha sakrio u hodniku u
PlJa~o~ vo~mka, koji se od
na kraju zaspao.
l
u pe • 1Z n]e pucao, plakao i
Z&f.;in
U CASTELLU VIA ROMA 17
. t Sredinom .kt;1ovoza 1942. doprem!jena sam u rijeCki
t
l amo sam v:d]eut kojeilta o cemu
..
.
.
za vor
Zatvorska je zg.ada Velika .
1' . l>rl]e ms.~m 1m~Ia pojma.
mutne i mracne radi debelih =a{~e?o. ~~Ublste, ah su celije
. D
dz
l ze Jeza na, prozoru.
. ispitiv~~. rn ... Zvono, ltoraci, kljuceVi, transporti, procesi.
�Dolazi Stefa Sabljic cma, izbijena. Dolazi Sla':'a J~das!
·zoblicena lica. Kuea popaJjena, dijete. odn:'eto, tast !Zgortr:o, tr1
I
.
b".
B k Mavrinac dala Je unuku, pa !Zanu,
krt!Za:: ~ j~:n;,;ud!aana dvadeset godina robije. ~arija Ge·
ave.
. . krivac za ubijstvo usta.Sa u Jezeramma - trJ·
;:c>va.tc, gdoudiJ:cnovma
robiJ" e Mala Milica iz Kastva odnijcla je V!atld
ctese.•
·
•·
·
. · . k" peket - doZJVOtna ro b'.Ja.
·
Gab l*J~~i:a~~ i noc. Prljava se slanmjaca jos nije ohladila
od Marije, vee se na nju spu5ta umorna Jelka. Jedne dolaze:
drugeJ~~a.!
ostavila troje nejakih« •.. >Ti troje, ~ ja pd~t!~
·ene Dan•• ih J·e doSlo trideset, nocas o azt
razgovaraJU Z
•
""<
•-ansport cetrdeset u logor.
.• .
nk
1 1t
"
R b tiZe dvadesetgod:sn]a Slave a, s <e e '
Iz logora na , a u s •
.e da si ·e ·od drzavnog pokri·
ko~i se j~
.av.sau:ecJ.U e.b~~tp~:'&,~ !J3ura mi Jje sve odnijela, ostala
vaca sas1
· . . •
b" 1
sam gala, moram imati nesto na se t.c
»
.
1
SUDENJE
·
. bila pozvana 11. prosinca 1942. Rasprava
Na proces sam
.• t" . · t Jedan od sudaca
~;~~~~~e, ;':o1~l~~~~~~~u~~~~t\j~t~tl~anme~s-~tfos:~ujevr;~~ ~!b~~~~
..
·e Kada su se povra Jl,
na VlJ'eCanJ •
. . • .
• "edna hrvatska recenica:
janskom a na kraJU !Zrecena Je J
.'. •
dena si na smrt! «
.
. .
»RazunuJles, oamsu. potpuno m'rna ne skidajuci ociju s oftmra,
Osta a s
. .
.
·
' ·
k binJ'era pograbila
koji tni je tu vijest saopcio. Dva su me ara
.
cvrsto pod ruku i povela. .
.
. .
1 u
• »Gospodo, vi koljete na.Se vojnike«, rekao Iltl1 Je u pro az
oficir.
.
. dana b"l J'ezJ·vo nusta Mui!nina tni je kruzila
· 1a
~
·
··
· · "ki
Ulica ]e toga
zelucem. Karab:njeri su me pograbili kao psa, baClli u VOJWC
kamion,. ~~ji je pojuriot
u smrdljivoj celiji, provela cetiri
U nJeckom sam za v~ru, . • .
d
casna sestra
duga mjeseca u isc?kivanJ~a ~::ng~s ~~u z:boravinl na svoj
Immaculata potrudt!a se,.
u hal"ini od crnog sukna s bijelim
p(}lozaj. '!itka ka~\p~e~cea'dan i Jnoc. Pokrivenr. cesto preko
okovratni.ko;n. 0 1 az.
blizinu i ako joj korake nisam cula.
~;~ju:1t~~c~~~:~;:usicje cr'veno sjajne oci u mene, govo. .
k ··
· ·
•·. »No jesi li sprenma ?«
rect:19. oZiljka 1943. pozvana sa~ upraVJte~)u, OJl Iltl1 Je
..
saopcto, da sam pomilavan.. na doztvotnu robtJU.
U UDINlUIA
U udinskom istraZillom zatvoru Zivjele smo mjesecima
zbijene kao nasoljene ribe u kaci. Kada sam u noci digla glavu,
nisam znala gdje se nalazinl. cinilo mi se kao na dnu broda,
gdje leZi roblje isprepletenih ruku, nogu, preko kojih gmiZu
usi i stjenice. Zagu&ljiv zrak, smrdljiva kibla u kutu, uzdasi,
buncanje' u snu, sve skupa vrilo je 'il. neizdrzljivom blatu i
smradu.
Zgrada je bila sagradena za 45 osoba. N as je bilo 180~ Tu
je bila Tonica, koja je uvijek rukama zasticivaJa veliki trbuh,
valjda da bi obranila dijete; zatim zena s izjedenim licem od
raka i stara Radosevicka, kojoj je rana na grudima stalno ,
curlla. Ne cu nikada zaboraviti Ludvicu iz Grobnika, koja je
tjednima lezala. na kraju smrdljivog hodnika i na ocigled propadaJa od teske tuberkuloze. N a nasu molbu i protest, da je se
otpretni u bolnicu, odgovorila je uprava: >Poslije procesa«.
Djevojka je umrla u vlaku, bas kada je isla na sudenje.
casna Cirila, jedna od paziteljica; patila je od toga, sto je
uvijek htjela · nekoga lijeciti. Taka se zat!Zela i za staru Slo·
venku, koja je bolovala od nediha. Injekcijom joj je jednoga
dana inficirala nogu. Staroj je zeni postajalo sve gore. Otrovanje je isla daJje i starica je u · teskim mukama izdahnula.
cetiri dana lezao je njen les celiji, ne znam iz kojeg razloga.
Za to isto vrijeme spavaJe su i Zivjele u istoj prostoriji i druge
Zene .
Izmedu ostaJog, najvise smo patile od stjenica. gladi i
tan:wsnjih casnih sestara, koje su uam na svakom koraku
zagorcavale zivot. Nuznik je bio samo jedan, i taJw. smo dnevno, ·
mnjesto na setnji, sprovele cijeli sat u cekanju. na red.
u
VENECIJA, SANTA CROCE DI lli.AGGIORE
Pocetkom rujna stigla sam u venecijanski zatvor i tamo
naisla na transport nasih zena, na glad, na bolest, na stjenice
i sve ono, sto nas je stalno pratilo po toj prokletoj fasistickoj
ItaJiji.
U tom zatvoru upoznala sam se i s drugaricom .Toncikom
Durjavom iz Ljubljane, koju su dva sata elektrizirali i 'kad nije
htiela priznati, izvukli joj i debelo crijevo. Tu je hila i Zora
Mitic iz Splita. »Treba tni operacija« - rekla je »Od udaraca
mi se guoji u glavic.
287
�U kutu je lezala drugariea Zora iz S11Saka: »Ubili su mi
muza prije nekoliko dina u Marti11Scici. Ne znam- kuda su mi
dica«Osmi rujna uvecer. TaHjanke nesto galame. Vesele se. Da
gcivorila je.
nije svrsio rat?
.
·
Deveti ujutro. Badoglio potpisao mir. Grlimo se medusobno, od srece nam suze teku preko obraza. Mazda cemo ipak
' jednom - kuci, u domovinu . . .
·
Odlucile smo, da ne cemo primati hranu· talw dugo, dok
nas uprava ne oslobodi. Stupile smo jos toga dana u strajk
gladu.
Deseti rujna, jedanaesti. Ispijene i izgladnjele ad prije,
osjecale smo se vrlo slabo. Upravitelj zatvora nam }e rekao, da
su nemiri u cijeloj Italiji, da se drzavna 'vlast, raspada; da Nijemci negdje bjeze, a negdje i kolju, kao na pr. u Bolognl, itd.
Dvanaesti rujna. Zatvorska je straza pobjegla. Talijanska
vojska baca oruzje. Partizani su oslobo.dili zatvorenike u Trstu,
oslobodili Istru. Nai\i u domovini ulaze u gradove.
Sloboda!
Talijanske zene klece na cestama, !jube zemlju. - Sloboda!
Zvona zvone·. Englezi dolaze s juga, nasi partizani i talijanski
narodni bore! sa sjevera. Talijanke nas grle u zatvoru.
Vecer dvanaestoga. Utihnule smo. Grla nas bole od pjesme
-i g!adi; S odjelenja, u kojem su zatvoreni drugovi, dopire
pjesma. Drugovi se driOe, moramo i mi!
sta je ova? Svirka, klicanje? Izgleda, da se narod veseli.
K vragn, a mi? ... Na prozore, drugarice! Zovimo ih! Pa eva,
idu, idu prema zatvoru . . .
··
,Eviva Slavi, buona fortuna!« - Dobra sreca!
Tiskale · smo se pcred resetkama, grabile za zeljeza i sto
nam je grlo nosilo vikale: »Aprite, aprite« - Otvorite! Narod
je doi\ao sa cvijecem, m1!2ikom i barjacima, ana nase dovikivanje bacili su sve iz ruku ·; navalili na vanjska vrata zatvora.
Sve je to tr~jalo samo nekoliko sekunda. Od nekud, iz
zatvorenog tavana, a i. s druge strane, poceli su stektati mitraljezi. Jedan je rafal preletio preko nasih glava. Popadale
smo na pod. Srecom nije ni jedna stradala. Iz vana je dopirala
silna ·pacnjava i galan1a.
!stu su vecer baceni na.Si drugovi u. samice, a nakon nekoliko dana i mi za·· njima.
Trinaesti rujna. Proglasena je nova fasisticka republika.
C:etmaesti, petnaesti, dvadesetdrugi· rujna. Nitka se o nama vii'ie ne brine. z.ivimo na toploj jusi, koju dobivamo svako
P.S>dn~, LeZimo na betonu i malo sla
· ..
.
z'ma 1 glad. Bile smo za trans ·
me. Gns1_ na.S prljavstina
Pfllgil r.azorena. Dnevno slus port,: »trasi~anti;< ne idu,jer j~
J.t~wrucu, smrt iii konac raamo ombardir~Je ; l!ekamo ...
~,~yn~mperaturu .. Venecija!k;- n~~bo~u! Sk~ro.1 sve zene
, a
-~a se guoje prsti zan0 k - . aga u 11"' u kosti.
ma. ZahtiJevali smo i 1ije. 'k ,
tice 1 bradjl.VJCe na grudislati Nijemce. _
cru a, a odgovorili su, .d.l. ce nam poJedanaesti. Iistopada. 1 · ak .fi- ~ 0 • 0 . • • •
podne. Pregledao nas vrlo p ' ..J ~ :"' liJecmk, i to u samo
Re~ao .i:e: »Sire ce biti u re~~~~z1~?- 1• c~ _zapi~_:>o neke Iijekove. ~
pocei: J~Sti svoj bijedni obr~k d~cn! Je otisao, i mi smo za•
~tvo~1l~ 1 u.. celiju su nahrupili ·kao 1e di Q~ su. s~ wata naglo
tip k?eiJ1. su bill u zatvorskoj sluz~i '_lu~~~' -~~avnik i svi ,
• . , . . oc I su nas grabiti za no
.
I
Je preko pesalo. N=o znale sto se d
d !'l'e, .za ruke. Sve se uskomellapali.
,
,
oga a 1 branile smo se; jer su nas .
a:'!'
I Borba je trajala ei 'eli
t..
..
1 .
vlaznoj zgradi, u sami~am~a - ~aJp~~I!Je. smo se nasle u crnoj
zraka, na betonu bez· slame
mJe.
doprla
.
ne, · ~ije nam bilo jasno u ·z as ~· rad! ce~ .smo taka ka!injestotmu slavenskih imen~ .; p~~~~: sarmce 1sp1sani su _zidovi sa
•l~le
»DiZe se Crvena arml' di•
.
Oskar P. Susak«.
Jlt, ze se savjest
suncan~
iiovj~tva!
Do8Ia je vecer · spustil · ·
•
•
. ,
.
.
javlja. Za8to' smo u ~a~ n_~c:J?oslo je jutro i nitko nam
Z1mo ~Iobodu. Kada nall1 .
. Cl • - neprestano vicemo i tran ,_ " Kada .nam klonu 'ruke umorJ!o grlo ' zapocmJemo lupai.<>m
se .
.• - .
t
1~
• ITil ope nastavimo vik
·
~ ~Prode i prvi i drugi i tr " d . .•
. an]em.
Za to vrijeme nismo nista je~~~ an:tiVec nam je svima dosta~
u vrucici i Cini nam se da sm' a _m ~pavale. Vee i buncamo
da crknemo od ·gladi ill d . o ~.staVIJene medu tim zidovima
1
. . Treea vecer. Na'pokoria nn: !'l'll? ~inamitom u zrak.
DJe od Nijemaca«, ka!ie on._
prlll)l direktor. »To je narede>
-~~ ne
»Ne,
r
danja!« i· vi odgovarate ·
, .
r Vl· cete
·
odgovarati za naSa stra-
Direktor je problijedio p .. t•
1
»Dovedite. ih, mi ih se :ne ~J~. n;un se svabania.
OJimO .«
gr.obnice. Mazda bismo i du- ,
dJe~~· kako su jednoglasno n: uplbao. o~o. zatvora. C:ule smo
trazlla naSe osJobodenje.
OOS
IZWkiVala nase parole i
lj~
p t' d
,
· e 1 -an smomrod stalno
<>stale, ali se izvedene iz
8.. """" i9
288
~ikada
o~e
289
.-
�.'
,;
~oblje i .mi smo radi toga dobiLi po nosu od peru""anske
UPERUGI
.
Zatvorska je ambulanta puna nasih drugarica, starijih i .'
mladih. Svaka druga ima upalu porebrice iii tuberkulnzu. Na8e
sestre vuku sa· sobom posljedice batinjanja, a najviSe ih je,
koje su prosle samioo ven<Jeijanske ~Gilideche« - kaznionice,
gdje su· odlezale po dva, tri mjeseca u, mraku, na kruhu i vodi,
jer nisu pristajale na sivanje crnih kosulja. .
Tu je i 'l'onica Jadro iz., Brestove Drage. Prosle zime rodila je djevojcicu u ledenoj celiji, bez. njege i hrane, navukla
porebricu jedriu, zatim i drugu. Dalje je tu Jelka. iz okolice Sibenika. I cijeli niz kreveta, u l!:ojima leze mlade zene i djevojke. One ne podriose vise hranu. Pojavila se masovna. bolest,
koja ~e ispoljuje u ·neprestaJ;~om baca,nju i stucanju, a svrllava
se nakon pet, sest nedjelja smrcu.
·
Castie se toj bolesti cude i vele: »Mi tu bolest, od ~oie pate
Slave, ne poznajemo«.
Umire nam drugarica, Marija 'l'iblj.as iz Kastva. Ona se
muci, hropee. Krv joj na usta navire, ali ana jos ooli neilto
~i!
·.
.
.
'
• Dru . • . dru . . . drugarice, papir . ·. . Pisite, pisite mo ...
me sinlL Sinee moj, istrg1i su mi te 1llalo~ ... iz ruku. G~je si?
Da li ziviS? ja ... hocu . . . da ti doeekas . . . cas .•. naseg ...
oslobodenja, cas drugog. '; Zivljenja. Sine! odvukli. su me
od ... tebe i ... domovine. Nisu se zazalili 'nad moj•im ..• su·
zama bacili u ... samioo, gdje s.am. od tuge .•..1 vlage navukla
tu st~ai!nu bolest. J a , . . umirem . . . sine! Ali zuam, da ne sama, vee da na. hi!jade majka umire ... za djecu svoju. Za njihova sreeu ... koja sigurno .do!azi k .
Jedria krivulja namjesto potpisa.. Ruka je klonula i Marija 'l'ibljas7Miadenic iz Kastva. bi!a je ~rtva.
. . . ,
Razderale smo crvenu· kosul]u, .sasile traloe 1 !Splsale na
nj·oj crnim slovinla:
. .
,
.
. ..
»'l'voje supatnice. i drugarice«. 'l'rakom smo .ok1tile trnov
.
..
vijenac i ·nj.ime ukrasile }ijes nai!e drage. ses~re.
Drugi je dan dosao cuvar z~tvora s )~dn!IIl radnikom, kOJI
je na nai!e cudenje zazidao mali prozorc1c, zapravo rupu,
gradenu debelim resetk_am;a, ko~~ je gledala u neku usku uli·
cicu, jediUU vezu S Van]Sklffi SVl]etom.
»Zasto zazidavate ovaj prozor? I taka ne moZemo ni·
kuda: !«
•
. ·-'' .
»Vraga ne mozete, odgovor~o je cuvar: Jucer s~. )avue Vl•
jest 0 smrti vaoo oone stanovnistvu Pen:g1e. N a: ~l1c1 se saku·
pila masa !judi, odrZani su (Cijeli govon., Ispratili »$avuc na
CIJe. Ne cemo taka!«
·. ~<;tvrti prosinca. Vrata perugianske kazuionice su se ot~o- i
ta 1 J.a sam nakon .g?dine i po tanmovanja pustena na slobot ~· ·~a. me~e u vlam.IIIl, sredovjecnim zidovhp.a .ostalo je JOS
r1 s.otme zena, ffiOJih supatnica i drugarica" ko]'e su ·mi na
rastanku rekle:
. ·
'
'
·. »Poz<:J:avi drug?.ve i. bor:e u iloniovini! Reci inl da ovdjll,
·
trunemo, 1 da od nJ1h, ocekuJemo spasenje!«
. ,Vr.acam se u domovinu kroz razrusime gradove i sela srednJe 1 SJeverne ·Italije.
.·
Trst, Rijeka. V.i~e•. n~ inor~~ slu~ati talijanski jezik: S!Q..
venske .~ _hrvatske r!Jeru ~sprephcu se 1 miluju mi sluh.
B~z:c 1~43 .. yrovest cu na rodnoj grudi. U tudinske tanml•
c.e .dop~r~o Je VIse puta glas iz domovine. Ah, Tito; Tito, s kolikim smo. zanosom -ilaptali tvoje ilne.
· .
·
. J?omovino, ljubinl, tvoje tlo; jedino tlo na kojem se zelim
bonti i umrijetit , · ·' . ·
.
Ana Konjovic.
I
pr:·
·I
•
•
n-
.,.
· pe
·b.Prvi, ?r'~gi, treei prosinca; cekam. Zima mi se uvlaei pod.
sl a 1 pokrJVac. Buncam.
,
·
·
_Si_rene p~te, uopce ne prestaju. Nad gradom se neprestano CUJe tutnJ~:O:a .ameri~kih ~!ete6ih tvrdava<<. Dum, dllll;l ..•
J?nevno se nesto 1 negdJe ruSI. Kad . li . ce se sruiliti ov··' v1 • •
z1dovi? ·
,
.
.1
azxu
291
�FRKOVIC TATJANA:
Radovan Zogovic: .
Strijeljanoi mqloj Ani , studentici
·;
Mf smo voljeli vjetar u polju pod klasoin zo bi,
i snijeg u gradu, kad pada ria vjede i lice.
I imali smo --'- cas u mojoj, cas u njenoj s'obi -·
uramljen~ koplju Renoarove Citacice.
.
,
I !mali smo, i poljubac smo imali nas dvoje,
·slucajni poljubac, koji nismo. ponovili;
aeizbjeZni, nezaboravni poljubac, a jwjem
nijesnio · nikad. rijeci prozborili.
. I ko je znao i ko je_znao, mala Ana1
&. ce nas poljubac postati rana vjekovita,
a 'Djevojka s knjigom - kurirka' partiz:otna,
svezana kurirka sto na stratistu ·Cita ?.
'i ko bi znao, i ko bi onda znao, da ce' sada
citacici nasoj, sto se k mom stolu nadvija,
· teci krv iz usta niz bradu bijelu i podbradak,
krv tiha i spora - sve gusca, sve tamnija .. • ·
Krv tvoja, mil!J:,.Anja, krv zrtve i stradanja!
292
Smrt maloga covjak~
,
Udarili su ga nogom u bubrege, i on je oteturao u mrak.
Vrata su se za njim teSko zatvorila, i kljuc se dva puta okre·
nuo u bravi.
,
.· .
·
.
Mali je covjek nacinio jedan korak u mraku i nagazio na
nesto Zivo, i to Zlvo je zamumljalo. Mali je Covjek prestrasen
stao i zbunjellim je glasom promucao tiho: »Oprostite«. (On
bi tim istiap. glasom u tom casu rekao »Oprostite« i da su ga
guriml) u medvjedi kavez, pa da. je medvjedu stao na. nogu).
»Nista, druZe«, javio se duboki, dobrocudni glas iz mraka,
»ima nas. previSe., pa to je«.
Mall je Covjek sakom otro usta - on je inao cla je to
krv - i jail je uvijek stajao na mjestu ne znajuci kud bi sam
sa sobom. Medutim su mu se om po malb privikle na tamu, a
unutra mrak i nije bio taka dubGk, jer je odnekuda. s vrha prOZGra, kroz usku pukotinu, ulazilo sasvim malo mjeseceva srebra, i sad je vee razaznaviw da' je ·pod celije bio prekriven ·
ljudima, lwji su tamo bili nagurani kao vrece.
Mali je covjek glasno uzdahnuG.
.
»Evo ovdje, u desnom kutu celije, ima jail jedno mjeStan·
ce za tebe«, rekao mu je netko, i Mali je covjek posao na desuo, polako kao da prolazi kroz. gusto natrpani ducan . sta· klenih i porculaitskih predmeta.
Spustio' se na cement i tek je tada osjetio kako je strasno
umoran i. kako ga sye bali. Uzdahnuo je ·ponovno i · pokusao
da· se orijentira. Na zatiljku je osjecao zid1 koljeno mu se ticalo necijih topli\1 leda, a prsti su mu se doticali necije kovr·
. cave kose. Obliza:> je krv s usnica, i napipao jezikom dva
prazna mjesta u celjusti sprijeda. Zubi su ostahl gore, u sobi
za pres!usa vanje, sjetio se, i bHo mu . je zao njegovih dvaju
z.uba. A bail je jednog ad njih nedavno dao plombirati i toliko
se namucio i potrosio. Da je to znao, pomislio je i opet uZ·
·dahnuo..
»Zasto si ti ovdje?« ·zapitao ga je rietko kraj njega.
»Ne znam«, rekao je Mali covjek, i doista ,nije znao zailto
je ovdje. Bio je kod prijatelja na veceri, i to je bHo sve. A to
nije !malo nikakove veze s ovim ovdje. I kako je dospio ovamo,
to njemu samome nije bilo jasno. Prijatelj je slavio Antunovo,
a to s OvUm nije bHo doista ni u kakovoj vezi. Mali je covjek
293
�bio kod njega pozvan n9: veceru. ~ njeg?va z;ma.' N? ·remi .ie
boljela glava, pa je ostala kod knee. Mozda bi sve bil<;> ,druga.
. cije da je i zena iSla, no njn je eto, boljela glava; pa Je ostala
kod kuce.
·
·
Kod prijatelja bilo je cvijeca na ~re4encn ';1 b!ago'-:a?nici.
p_ za veceru sn bile pe,·ene patke, pecem mladi krumpm, ~~
leila salata i tresnje. A i vlna je bilo. Dobrog, starog. Pos!J]e
sn malo i zapjevali. Tiho, diskretno, iza spuStenih zavjesa radi
zamracenja.
Posao je knci rano, prije jed"?-aest sati, radi. Zene kojn ,i~
boljela glava i koja je kod knee b1la sama. Da ne bude u br1~
za njega, jer je ona uvijek n brizi kad on navecer iz!azJ. R~
· pol:ic~tjnog sata. I nvijek ga ceka J:iudna.
.
·
Prijatelj mu je_ dao i':;dar: peceni bat~ o~ patke u pap:r:
natom nbrusn, i .nesto tresanJa da ponese zeru,. _pa da, ona VJdi
da sn niislili i na njn, ·
Ulice sn .bile polivene srebmffi; mjeseeine, a grane su drvo.
. reda risale erne bizarne ornamente na asfal!n...
.
.. ,
Mali se covjek nasmjesi.o i pomislio da Je ZJvot 1pak hJep,
nprkos tome sto je rat i sto se svuda desavajn strahote. A
ovdje se, ovako, ni ne osjeca. da i.e _ra_!:. .
.. .
Noc je bila topl'l. ljetna, 1 Mal'; J~ co'-:Jek odl'!cw da.~e pode
· ravno knci, nego da se malo prosece ulicama, 1 da UZ!Va ·ovu
I !ijepn tihn Jjetnn vecer.
. ·
.
Mali je covjek isao ulicama, i osjecao "!' ve_oma I:;tk •.k~o
da na nogama ima krila nmjesto. los}h _r~tn.Jh c1pela, 1 ~lw
je na koj.ekakove glnposti. Kako bi na pnm)er zg?_dn". b1~o d~
sad ovako naide na jednn samn gospodicn, n bJJel.oJ ~Jetno]
haljini Svakako, !)lor ala bi biti. n _
b.ijeloi haljiilli, to ~e b1tno. I
morala bi imati plavu kosn, k.o]a ln se J:ao srebro l]eskala na
mjesecini. PredioZio bi joj .da tJ:o<ln. s~tah. . .
.
.
·Tako je svakojake glnpost: m1sl10 M~li ~?VJek, lnt~? uhcama i cekao n~ ce li se iza koJeg ngla poJaVlti o~a, n blJ~l~~·
Najedanpnt je. negdje nesto 'prasn;>lo,, S!l!SVl;n n bli2Hll,
zrak se potresao i stakla sn na prozorrma za><Vecala,
· Mali je .covjek zafet~rao o•4 ~ri~isk~ zraka,,.a tad se t~
prestrasio. ,,pakleni stroJ«, po;"lslio _Je. 1. pred oc1 sn ~u . d.ooh
plakati koji ce sutra _ogranuti n~. z~do~lllll":. ~ada s _Jmemm~
onih koji ce za odmazdu biti srtll]~~Jalll. BlJCli 1 plaVI pia~~-;
velikim crnim slovima medu koJrma se krvavo
n)eC
8
.odmazda«' debelo stampana.
.
· Mali s~ Covjek jako prestrasio i poeeo treat! ..zaprav'? to
nije poceo" trcati on, nego su same od sebe, a da .rm to mtko
·UIJC zapOVlJ~~ , stale trcati n"'gove no.ge. I htJele su bez..
"-<n-'"o
•-
=
uvj~tno st'? .I>rije lruci: U mali tihi stanic, gdje na krevetu uz
mai~·sv]etilJikn na nocnom onnaricu bdije Zen!' s oblogo.m na
glaVI.
'
1,
Trcao je uli?om, a njegovi su koraci gromko odjekivali na
asfaltu. Zaustavile su ga ·neke spodobe u zelenim unifonnama,
sa s!ovom u 'na kapi i sa smajsericama u rllkama.
. .
• •:ro je jedan od njih«, rekli sn i cvrsto sn ga uhvatili za
gleZllJeve.
.
. . »Ja sam bio kod prijatelja na veceri«, mucao je on, »sla·
y>l:i smo Antunovo«, no oni su mu odgovorili udarcinla n leda
1 nekuda ga vukli. Onda je zavijajnCi dojurio crni policajni
auto u koji su ga bacili kao vrecu.
.
»B.io s~m ko~ prij~telja na veceri, slavili smo Antunovo«,
p_onavlJaO Je Mali CovJek, no n kolima je bHa· prestra5ena ti·
sma.
·. Automobil je stao .pred ustaSkinl redarstvom. Gurali sn i
vukli Malog Coyjeka kojekakovim dugim ho.dnicima jako osvi·
jetljeni:U, a ~imo njega sn prolaz'le tolike naoniZane s·podobe
·.
u l'lelerum un:formama sa slovom U na kapi.
.
Ond.a s_e Mali covj~k nasao_ ': jednoj kancela,riji. Svjetiljka
Je na p1sacem stolu hila namJestena taka . da je spodoba za
s~olo;n bila u mraku. Jed;no sto ~e Mali covjek zapazio na stolu
b1la Je boca s rumom i nekoliko nedopijenih cas a.
Istresli sn mn dzepove na stol, i Mali je covjek ugledao
n~ ,rubu st(}!a: patkin batak _ii bijel6m papiru kroz koji sn pro?;!e. mas':'e' m,lje, s_yoju legi!im'!cijn, lisnicn, rupeic, d.Ze;Pni noZlc 1 pap>rnatu vrerucu s tresnjama.
·
· A z!itim su ga obasnli tucom pitanja~
.
>1 ti si jedan od njih. - To ceil nam skupo platiti! - Za·
sto si bjezao? - Kome je bila namijenjena on a bomba? Odakle si je ,imao? - Tko su tvoji drugovi? - Gdje stam,Jju?
- N a koju su stranu p(}bjegli? :- Preko koga inlas veze
s partizanhria 7 - Govori, 'majkn ti koinun'stickn! - Govorit
cea ti .vee kad ti pocnemo kozu derati! Ti si kommrist
.
prlZllaJ ...«
'
. I udarali sn -ga sakama i nogama..
1 A ·on je samo mucao: »Ja sam bio kod prijatelja. Slavili
smo Antm.ovo ... «
»Sad 6es ti slaviti Antunovo !« smijali sn se oni i dalje ga
udarali.
·
.
Onda j•e netko n nnifornti un'sao i neato rekao. I tada ie
spodoba za pisacim stolom .mahnula rukom. Malog su covjeka
.izveli i opet su ga ganjali i vukli hodnicln!a, a tada. su za njim . ·
zatvQI'.ild vrata Celije. ; .-
.
�•
Mali se covj~k IJ1'emjestio s boka na bok, a netko ga je
u mraku zapitao:
>>Je ll te boll?«
»Boll«, rekao je Mali Covjek i opipao celjust koja mu se
cinila sva razbijena.
»Jesu ll te dugo tukll ?<< opet je pitao glas.
»Meni Sll cinilo jako dugo, ali ne znam kako su me dugo
tukll<<, odgovorio je Mali Covjek.
.
.
»Je ll te tukao jedan crni s brkovima ?« pitao je netko.
»Ne znam«, odgovorio je Mali covjek koji se doista nije
sjecao kako su izgledali oni koji su ga tukli. Znao je samo :iiL
su ga neduZn.a tukli, i to mu .je bilo stra.Sno.
·
u celiji, je bilo j~ko tiho, tako da se izvana culo koracanje
straze u potkovanim bakandZama. Koraci su kapall po kamenu
kao sekunde. Mjeseceva se zraka povukla s prozora, i Malam
se Covjeku ucmilo da mu je netko stavio ruku na oCi, jer je
sve nestalo u posve crnom mraku. Cinilo mu ~e da ce zadrijemati, i bilo mu je jasno da je to najpanietnije. I u polusnu,
kad je malo izgubio dodir sa 'stvarnoscu, i kada su se malo
utiSali bolovi njegova tijela, Malom se Covjeku uNn:Io da ce
ujutru sve biti drugacije. N esporazum ce, se rascistiti, oni ~e
mu vratiti njegove isprave i lisnicu, lsprteat ce mu se i pustiti
ga k;uCi.
'
.
..
I ba.S je- sanjao kako se vraca kuci tihim jutan;t.iim ullcama ruZicastim od . zore i smjesi se pometacima ulica, kad ga
je probudilo skripanje vratiju i lupa teskih konika.
.
. · Cellj.a se zalila svjetlom, i Mali je Covjek ugledao,na VI'ati·
rna nekoliko spodoba u zelenim uniformama. Lice mu je poprimilo prestra.Sen izra.Z, i stiscuc(se uza zid kao prestra.Sena Zivotinja, htio je ustati.
·
. ,
»PSt«, 8apnuo mu je .netko i uhvatio ga za ru,ku, >>ne mici
se; pravi se da spavas<<. I Mali je covjek ostao ukocen i nepomican kao kukac koji se pravi da je mrtav.
· »Sad ce me opet. tucl«, mislio je. »A mene sve boli«, i bio
je preplasen kao malo dijete koje ocektlje sibe. . . • .
. A spodobe su u .zelenim uniformama prozivale imena i no:
gama udara1e !jude koji su Jezall u bubrege i cjevanice. Onda
su iz cellje istjerale nekoliko !judi i izisle.
'
Svjetlo se op3t utrnulo, i cellja je propala u mrak. Kad
· su koraci na hodn:iku utihli, zapitao je Mali Covjek prestra·
seno: »Kud su ih odvell ?«
»A tko to zna ?<< glasio je odgovor.
>>Mozda n.a pres!usavanje, a mozda ... «, covjek nije za, vrsio reeenicu. Mali je covjek ostao sam sa sobom i s dogada-
.
/
•
.AndrejeviC-.Kun: 'PrenoSenje oruZja
297
•
�\
jima posljednjih casova. I koprcao se u svemu tmne kao kukac
koji je pao na leda.
·
Zar je to moguce? Ne sanja li on sve to? Zar je istina· da
u njihovu mirnom 1 gmdu postoji zgrada u kojoj !jude tuku,
izbijaju im zube, u kojoj im ni nocti ne daju spavati nego :11
bude, udaraju nogama \ nekuda odvode?
»II'rozda na presluilavanje, a maZda ... « Sto je ~ovjek time
zapravo htio reci? Zar je moguce da ani tu i ubijaju !jude? J
· da se ti !judi, koji su otisli nikad v'Jle ne ce vratiti? A on gotovo nije ni ~ao da postoji ta zgrada. I n'kad nije pravo mislio na to sto se desava. On je mirno spavao svake noel u svom
cistom, mekom krevetu i nije mislio na tQ da ima mjesta gdje
su noCi uzas. On je Zivio mirno i spokojno svojim zivotom i
nije razmisljao o tom da u njegovom ·gradu ·svake nom tece
krv.
•
.
. »Baze«, pomislio je :M:ali Covjek na gla:s, »a ja sve to nisam znao ni vjerovao«.
»Sto nisi znao? « pi tao je netko,
»Ova ovdje«, rekao je Mali Covjek.
»Mnogi nisu znali ni vjerovali, dok sami na sebi nisu o~jetili«, rekao je netko.
.
·
»Da me sve ne boll i da mi .ne fale dva zuba. mislio bih da
je to samo ruzan san<<, m'slio je Mali covjek; a tad je na glas
zapitao: •A sto ce biti s anima?«
•S kojima? «
.
1
•S anima koje su odveli«.
,
»Neki ce 8e vratiti isprebijani" i krvavi, a neki se ne ce ni
vratiti«.
•Pa zar ovdje i ubijaju? « ul!:asnuo se Mali Coyjek.
• zar nikad nisi citao plakate J>o gradu? «
•Ali ja sam to sebi dtugacije zamisljao. Taka: sud, rasprava, osuda, .pa onda ... « I za :M:alog su Covjeka tek u to~
casu plakati postali Zivi i krvavi, a do onda su :bill samo bijeli
··ru plavi komadi papira i crna, masna slova. A sad je i za njega
svako slovo postalo krvavo. izmuceno, isprebijano ljudsko ti·
jelo s' raskrvavljenim usnicama i izbijenim zubima. • ,
· . Misli su kao parni cekici nabijale u mozgu :M:alog Covjeka.
Ne, to nije moguce, to stavise nije ni zamislivo, mislio je,
da bi njega dugo drzali ovdje, d.a bi ga jos. ~ukl~} da bi mozd.a
odveli nekuda otkuda se ne vraca. Pa on ffiJ•e mstr. kriv. On .JC
blo miran i tih gradanin i nikad se nije bavio politiikom. On je
· radio samo svoj posao i nikad nije ni . pomislio na to da ,se
suprotstavi vlastima. On nije stavise slusao ni strane radiostanice. Ovi tu oko njega, to je vee nesto dugo. Oni su sigurno
298
ne8ta r~kli ill.u~in>lli. lit?,se ne smije, ali on nije. A lpalj:, i njega ·
"':'. tukh .. Zar se. to snnJe? Zar se smije tuci covjeka:lkoji nije
rusta. lmv? To Je nesporazum, to je jasno; Ali ipak ... A taka
~ao. sto su ~a zabunam tukli, mogli bi zabunom i ... Boze, pa
JC H tako nesto moguce? "
1falog je covjeka uhvatio ern; uzas. Lomio je prste, a oCi
s~. nJegov: sa .strahom zurile u mrak .. Osjecao je ·da ga probiJa lederu ZUOJ.
·.
Cel:i~a i.e utihla i u~kla se u se _k~o kornjaca u svoju lin.·
~uru .. ~Judr. su ~e sakrrli u san. Mali. Je Covjek slu8ao njihovo
~e~olicno dlSanJe. Negdje je u kutu netko hrkao. Jedn:olicno
1 m1r11o, kao da je kod kuce, u krevetu.
. Mali se ~~vjek. os'je~ao 11Zasno sam, ,i doslo mu je da vice,. ;
da ~h pro~u~ 1 ~a llll ka.ze d~ se on uzasno boji i da on vise ne
mo~_IZd':~ti t~J mrak.I tu.•sutn:ju. Nek.mu oni pomognu, jer
on ll!]e msta knv, sasv1m msta, 1 on ne ce ostati ovdje. On ne
. more ?s'tati ovdje. I :M:ali je Covjek ·osjeHo kako mu se usta
r~"':l?-oo. na plac i ka~o mu se oiii pune su~ama. Sjetio se svog
smc1!la•. I· kako g:' t;JRJka uzima na krilo kad se rasplace ; kako
ga IJulJa na · ko!Jemma, a on je tu sam sa svojim oeajem.
A jutro tako dugo ne dolam.
.
Jutro nije doslo, ali su se opet zaculi koraci na hodniku 1
vrata. su se opet otvorila. Vratili su se oni koje su odveli. Ali
ne SVI.
Pitanja, uidasi,, kletve u ll!I"aku.
>~a•. vis~ ~emogu_« •. goyorio je jedan, »nek me ubiju, all ·
avo ru 2J!VotinJa ne b1 IZdrzala«.
.
»A Matu su zaklali pred mojim aeima., govotio je di"ugi.
• . Netko je ~tenjao dugo i upo:no: U celiji je na~talo komesanJe. Netko Je trgao platno kosul]e da nekome zavije ranu
Netko je trazio nesto za poplti. Netko je u mraku traiio kibl~
i povracao ad muke i slabosti.
Malam je Covjeku doillo da v:rce: »Dosta · dosta!« I da
liakarila lupa po zidu do krvi, do iznemaglosti.' Ali . se samo
stisnuo u se i zakukuljio se u svoj llZas kao li~inka u kukuJjicu. • ·
·
Onda se opet po malo sve stisala.
Negdje se iz daljine, valjda s ulice, cuo stropot nekih kola.
Mali je covjek, a da sam nije znao za.Sto, stao razmisljati 0
seljackin) koli.ma kaja se truskaju samotnom ulicom. I ·cini.lo
mu se da vidi mrsavo ride kljuse, talj.ige sa sijenom a na niem
kante i koilare, .a na bok!J sjedi i prijema seljak, i bic drbCe u
zraku. I postalo je :M:alom . Covjeku nekako cudno pri dusi
tuZna i toplo. Osjetio je kaJro je njegov grad bli.zu, a ipak tak~
299
�. da:leko. I kao cla su w sada dva grada: jedaJil tam~ vani; a
jedan ovdje, i posve su razliciti. I ulica mu se cinila · daleka i
nedokuciva, kao da on nika<l vise ne ce njome hodati. Postala
mu je !'estvarna, kao ceinja, kao neJti lijepi san..
»Sarno da skoro svane«, pomislio je Mali covjek i prepao
se da 6e ovdje uvijek bijti ovako mrak. I nije mu to gotovo bilo
ni cudno. ·Bilo bi nemoguce zamisliti zra,ku sunca u ovom
mraku Hi modru yrpcu neba na prozoru. I bio je gotovo uvjeren da nikad viSe ne ce vidjeti svjetlo, pa mu je to bi!o str.asllo.
A onda se najedanput, sasvim. nenadimo i neocekivano,
razvila jedna siva vrpca na prozoru..Mali se covjek zagledao
u tu sivu prugu i nije pravo mogao vjerovati da je to ipak sivi
tracak svjetla u mraku. A ~d je ta pruga postala ruzicasta,
ucinilo se to Malom Covjeku kao cudo, i osjetio je d.a nikada
jos tako zivo i tako intenzivno nije osjetio zoru.
Doslo mu je da se smije i da 'k!ice od rad<>sti, i htio je da
probudi sve <>k<> s(lbe i da im ka.Ze da je jutr<> svanulo, kao da
se dogodilo .neko cudo.
Strah je nestao, i u njemu je procvala nada kao neki radoani jarki cvijcl. Gledao je na vrata i ocekivao da ·se ona
otvore. Ona se moraju otvoriti, buduci da je zora svanula. Doci
.ce netko u uniformi, prozvati njegovo ime. Dat ce mu njegove isprave i provesti ga .hodnicima, a tada· ce. se otvoriti
kapija, i on·' 6e mimo stra.Za s pu5kama i bodovima izici na
ulicu.
·
.
Dr!at ce ruproc na ustima da se ne vide njegovi izbijen:i
zubi i ici ce polako kao da je ustao iza duge bolesti. I milovat
ee potplatima plocnik njefuo, kao da vee bogzna kako dugo
nije . njime hodao. Izlozi ducana . bit ce mu kao otkriven je, i
smjesit ce se lutkama u izlozima trgovina od odijela, a na Jelacicevom ce trgu kupiti kittcu cvijeca za 2/enu. Ona ce jadna
biti u br'zi za njega. Sigurno nije .slJavala citave noci i strahov.Ua, jer on jos nik~, u sest godina ·njihova braka. nije ci·
jele no6i izbivao iz kuce, a da je o tome nekako nije obavijestio. Blt" ee blijeda njegova rena, i izmucena na.kon nepro·
spavane noci, i mazda ce ga htjeti grditi, no prestat ¢e odmah
cim on skine maramicu s tt'ita. Za!:7lit ce ga njefuo, kao sto
ga vee dugo nije zagrlila, a zatim ce se pozuriti da mu skuha
bijelu kavu. I uz kavu, za malim bijelim kuhinjskim stolom,
sa stolnjakom na kome sn modrim kpncem izVezeni neki cvjetlro i natpis »Svoja ku6ica, svoja slobodica«, pricat ·ce joj on
dozivljaje noci. S beskrajnom je cel\njom pomislio Mali Covjek
na taj stol, na salice i tanjurice s plavim rnbom i na trbusastu ·
posudici:t za secer sa siljatim pohlopcem, i osjetio kako mu ·te
300
stv:~cic(l . neobicno mnogo znace i k~
·.
· ··
draze nego u.·. su mu ikad bile· t· '· . da o su mu. _u oyom casll
·t·
..
. .
b1 1 b ez· nJ1h. CmJlo· mu se da • ""'o k.on. ne . maze m zanu·sl"ti
ih 'di
.
.
1
lak njega samoga . . . .
V>
o o sebe 1 da su one dije-
ptim~~s~6j~~~l~s:o
u ,celiju, i. !judi su i predmeti poeeli poSaticementnog su poda IZ b ezobl'.
·
izran .
• •
..
Icne gomile tijela . stale
ovrat~ci ~~~lj~ ig~ve, _siva i~pac~na. cekinjava lica, prljav'i
·zube desni . dr rvaVI re.ver1 OdiJ•ela. _D~ je razotkrio krebane.
. ' mo e, okrvavlJene nokte, ISprzene, nateeene ta.
»Jos je jedna noe
'!
k
.
I tk
. · prc:s ,a«, r~. ao .1e netko s uzdahom.
»
.o zna kobke ce JOS proCI<< dodiLO je druoi
»Kobko nas fali?<<
' ·
o··
:oPet«.
noei »b~~t~;::~:.nuo je netko, »to znaci da ce zato ova
»VKib~ je prepuna«, rekao je netko · »VeC curi po
'
podu«.
Onda su se otvorila vrata. Mali se covjek uspra . . li
~? se razvedrilo. Vee je skoro viknuo »Ovd. « , n VI~, 1 ce
.mJe prozvao. Samo su ·cuvari donijeli kazan Je ' o: ~~ ga·
t":~u punu miake, p:rljave vade koja je imai!\i~~J~:g~:
1
» a Ja se strpiti«.
!f:~:t~~;r~~~!~7l~t~~a:~ ~~a~;~~~~~"~ ~j::~:
sa vrata vikn . Kib! '., J ·..gn': 0 • no sad Je samo cuvar
uo. »
u Ispra.zrub«, 1 to je bilo sva
· · OJ?-d": se vrata zadugo. viSe nisu otvarala.
·
·
~J: s:u se kojekako zaposlili. Da im prode vrljeme
. bile ujepea ;Jfu:!~p~n~ofeh~~is~~~"!~ pjevala pjes!"e koj~ su
li?!na~.su diskutirala o jednoj knj~i k~~ad~a~'J~ ~':~k an:r,~.o
j~~: ~1 ~~- dgk .s~ d:,?j'k·ca ~~prest~o izvlkivala sl~va i br~~
0
-' -
I
OVJe
nll.t\.~. o _IDJe. shvacao o Cern se tu radi.
»>lto ;ad; ova dvoJICa? << pitao je Mali covjek
»IgraJu sa!'<<,. g!asio je odgovor.
· ·
»>lab.<< zacudw se Mali Covjek >>pa bez daske 1. bez· fl··
gura ?«
·'
»Oni igraju napamet«.
»Pa zar _se ito maZe?«
»U zatvoru -se sve moZe«.
.
I ~a! om je. Covj.ek:' posta!o .i>:~no da se u zatvoru doista
-. s~e n;oze. No n.]ega Je !pak ]OS UVlJek suvise zaokuplj"alo pita
UJ€ nJegove sudbine.
·
.
·
·
301
�'
'
~na li ! ujutro z~!« pitao je susjeda.
»Kuda?,Na preslusavanje, misl~s?« rekao 1e "':"J~_d. »Ne,
ne zovu Oni preslusavaju samo nocu da bu~e- st~asm]e«.
»A .sto ce biti sa mnom? « pitao je Mali CovJek.
.
Sus jed je slegnuo ramenima.
·
.
.·· · t
Upleo se neko di"ugi i rekao: »Odavde ima samo dva pu a:
sloboda ill smrt«.
~A logor?~ ~pit~o je treei:· •
. •To je isto sto 1 smrt.} J?S g~re«.
'-au je Coviek stao pr1cat1 svoJ ~~ucaj. . •.
. . etk
;Ako je tako, onda ces skoro izaCl<< .- tJes'lO _ga J€ n
>I n'sta n\su nasli kod teb~?« .
.
·•
. Mali se C:ovjek cudio: »Pa sto b1 mogli nacL«·
I ·•t nisi ·priznao?«
.
·
:P~!nam ja sto priznati«, rekao je opet Mall C:ovJek, .
»Ti si radnik? « pitao je netko.
>Nisam. Obrtnik«.
·
.
c
.
':e
I SJet' se Mali C:ovjek ..svoje radionlce. Sad a bi onmora
10
.
im t l'k posla.· sad
1
stajaod.· za dug~~- : .:e' ~~~,~~ ~oj~~ o~ih dv~ae~t ljetni~
1
tu ba ave gu 1 1
•
d'b • 1 tko zna da· li n]egov1
,od;jela za koja je P:"euzeo. n~u z u. otiSao na Savu umjesto
'
pomoenici rade? A _segrt Je s1gurno
da musterojama nos! robu.
.
,:Kad izades, hoces ·u misliti na sve ovo? « pltao ga je
. v.
0
•
.•
•
•••
°'
0
••
netko.Z.
bih htio ovo sto .brze zaboraviti«, zamucao je
» apravo
·
.
·
.
,
Mali covjek.
.
ne snnJe
»Ne, druze«, rekao mu je je(jan. c~v]ek, »OVO se
zaboraviti, zbog nas sanlih, z:og ~t~:· zapitao ga je dru~.
.Jesi li ti sve ovo znao.. amo · . .' .• t· · rekao je Mali
. N'sam C:uo sam doduse o tome pr1ea J«,
·
1
.
• »a!: msam .VJ·"rovao ' .da 'J·e to tako«· •
co·,jek,
1
~
.
'
val' a da
v·di· . drugi tako ne znaiu iJi ne VJeru]u, a
. » 10 "to'm1e mora]'u govoriti kuce i vikati ulice. Ra
saznaJU.
vjesti. Jer to je. nepr":.vda«h cati da je to nepravda. Jer njega
Mali je C:ov]ek poc~o s va .
su neduZua tukli, a \o Je nepravda. . M r Cov'ek.
.A sto da radinl?« pitao ie. zbunJ~nd aJaiuri)e 'ceil malo
··ta druZe« rekao mu JC susJe . » . . .
..
· »N 1S •
•
t d • " po<'\eti raditi. To ce doCJ samo
'i
raozm'sliti o svem ovom. :;' a ~es
od sebe. Prirodno. Kao ]Utro lZa noc ~. c razm5§Jjati o svemu
Mali se Covjek zamislio. Jest, on. e • ti . .diti ~ Nije to
tome, dugo, paZljivo~ A tada? Kako ce poce ra
•
.
dl
samo tako. A !pak, drug mu je to rekao, kao da je to najjedno- ·
stavnlja stvar na syijetu.
»Jesili ti kadgod razmisljao o tom?« pitao ga je netkoJ.
, »0 cemu?« cudio se Mali Covjek.
»0 tome sto se zbiva medu ljudima. Kako riepravda vlada
i ;ako neduZni trpe. I kako mali covjek samo · Zrtvuj.e, a oni
gore u:Zivaju? «
·
»Nisam«, .rekao je Mali Covj•ek i zacrvenio se. I zapi.tao
je sam sebe kako to da on o tome nije rizmiSljao. A on je i
sam bio mali covjek.
»Jesi li citao kadgod one plakate po ulicama o strijelja•
nima i o odmazdi? << pitao ga je sus jed.
»VidiS, oni .brojevi na plakatima, to smo mi, ljudi«.Mali se Covjek zastidio. Eto, citao je one stra.Sne ]:>lakate,
a nikad se nije nad time zanlislio. citao ih je onaka, Zm-eCi se
na posao, letimice, i time je sve .bRo. gotovo.
·
·
»Jesi li razmisljao o Savskoj cesti, o Maksimiru, o selima
na Kordunu i o J asenovcu? «
»C:uo sam o svem tome, ali je sve to doprlo samo .do uha,
a ne do srca<<, mislio je Mali tiovjek, i postalo mu je' teSko. I
za.Sto se sve to samo okHznulo na njegovoj po•vrsini, a nije mu
doprlo dtiblje. I poce.o je Mali covjek razn1iSljati o svom Zl•
votu, i slike su iskrsavale u njegovu sje!Sanju.
..
Roditeljska .kucica na periferiji ·grada, mala, siromasna,
ali ipak kucica, i to njihova kucica, s dva prozora i malim vrticem s nekoliko vocaka.
Otac je bio stolar i cije1og je dana ra'dio. A dva put ,;e
tjedno iSao na pjevanje s njihovim obrtniCkian pjevackim drustvoon. Mali je Covjek,. dok je bio dijete, iS'ao s majkom u .crkvu.
N a sve mise i na sve veoornje.
·
'
Mali je covjek vidio sebe dok je . bio djecak u kratkim
hlaC&ma i bluzi od flanela. Kako ide u skolu s torbom na ledima i kako poslijP podne poma.Ze majci u kucanstvu: plijevi
vrt, nosi drva, trCi u ducan, vjesa rublje i poma.Ze majci prati
sude.
· Kad je svrsio osnovnu Skolu i opetovnlcu, dao ga je otac u
zanat jednom starom krojackom majs1:.oru.
'
Najprije je samo meo radionicu po kojoj su vazda lezali
po podu konci i krpice, a kaenije je razna.Sao pakete muste"
rijama. I znao je svuda tako lijepo reCi »Ljubim · ruke« gospodama i »Sluga sam pokoran<< gospodi, da su niu s:vuda davali
napojnicu, koju on nije potrosio za kino, nego je stedio, tako
dil je, kad je SvrSio nauk, imao vee dosta u8tedeno.
303
302
v'
�· Kad je postaa pomg6nik, bio je · uvijek lijepo odjeven/ pd.
Iazia je veceTnje teeajeve njemackag jezika i ~ao · u · plooliu
skolu, taka da se· osjecao vee gotova kaa gospadiln.' . .
Nije udvarao ni :slu.Zavkama, ni konobaricama, ni radrli"
cama, vee se \7rzao samo aka obrtnickih keeri.
· Radio je rnnogo i kod knee, izvan syog. ra:dliog Vl'emena,
pa je vee i prije nega li je postoo obrtlllik oblacia Citavu svaju
ulicU:.
•
·
Kupavaa je francuske modlie revije i sanjario a modliom
,;alanu s trolrrilnim zrc!t1om i s garniturom s foteljima.
Kasnije joe z~ zenu · uzeo keerku jedriog ~gledliog postolarskog maj§.tora. Vjencali su se u crkvi sv. Petra jedliog tihog,
oktobarskog poslijepodlieva. A svadbena je vecera bila u jednoj gosmonici u VlaSkoj ulici. Saba je bila l~kieena .zelenilom
i bijelim papirnatim ru.Zama, a na stolovima su bile torte s natp!sima od secera »2ivjeli mladenci«.
Mali je covjek blo u fraku, .a mladenka u bje!ini s vijencicem papoirnatih m.irta u kosi. Tako su se fatagrafirali, i slika
jos danas stoji na komodi u njihovoj spavaeoj sobi, samo sto
je malo izblijeilila i uprljana od muha. ·
· '
Tada se M!Jli oovjek dao ;i.a ootvarenje svog sna modnom salonu. Nasao je s:tan, kupio pokucstvo i kod p:smosli~
kara dao izraditi veliku plocu koja je prilkazivala. gospodina u
svijetlo·sivom elegantnom :odijelu, ·koji se zadovoljno smijesi, a
iznad njega je pisalo »:lvlodni· salon«, a ispod toga ime i. pre·.
.
zime Malog Covjeka.
Dalje, sto je bilo dalje? pitao se Mali Covjek.
Nista nije bilo. Isao je svakog jutra. u radliju, o podne
je dblazio. kuiii na rucak, poslije podne je opet krojio, a iza
vecere je kadikad iSao sa llenCJm; u kino.
. . ·
· Orida je doslo dijete i trebalo je jos viSe raditi. Jer je
Mali oovjek htio da njegovo dijete ide na visoke skole i da
postane nesto· drugo nego li sto je on bio. I taka Mali covjek
n'kad nije imao vremena da se u bilo sto duboko zam.isli , •.
Komad razgovora koji se kra; njega mrvio kao ·kruh
trgnuo je Malog covjeka iz njego'l"ih m.isli.
»Jebi li cuo da je Jozo poginua?« pitao je netko.
»Cuo sam, hio je objes•en prije petnaest dana«.
»Jadnii Jozo koliko li je prepatio. A bio je taka dobar mladic. ·Vee iz Skole su ga istjerali radi na.Se stvari i iz roditeljske
kuce pa je morao uiliti privatno i izdrzavati se od toga Sto je
kao ~adnik radio u jednoj tvornici. I u spaniji je bio. Vratio se
ranjen i bolestan. A ipak je i dalje radio za pokret. Nedavno
o
304
:Sl,l ga .uhvatil~. Muilili su ga da je bllo stra.Sno a ipak nikoga
l)ij~ odap: Prije dvije su ga nedjelje objesili«. '
, M~ .se covjek za.stidio svog Zivota. Eto, taj Jooo je bio
1 1spravan covjek, a lliije mis1io ni na sebe ni na svog
sma, nego na druge. I zbog toga je bio .spreman i poginuti.
. . >~Sv.~ ~e to blti drugaeije kad izadem«, mislio je Mali caVJ~ 1 ucinilo lllu se da on sad sv;l.kako mora izaiii, ne viSe samo
radi se~, ne~o i_ zbog drn~ih. Zbog onih koji ee ostati ovcdje..
· . . Mali se covJek zagledao u zid kraj sebe.
,
·r'!'!' njem. su b~a ispisana imena i datum.i i narisan srp
i celtic. Sve Je to bilo napisano oJJovkom, Zigicom Hi ugrebeno
noktom.
.. ·~~ 1i ti ova stije!!;a kazuje stogod? « zapitao ga je netko
slilJedec! pogled Malog covjeka.
Mali je cavjek sutio.
, VldiS«, nastavio je netko, »tu je Ziv cl1o povijesti jedne
pravedne borbe. Ovi !judi ad kojih su ovdje ostala s.amo ·
na i datum.i· su mrtvi, ali u svakome od nas ani Zive dalje. U .
nama dalje Zivi ono za sto su oni pali. Sutra iie meiZda i od
nas ostati samo pocetna sJ.ova i:ta ovom. prljavom sivoni zidu
no nase. ee djelo ostati Zivo. Ta.mo na ratistima Rusije ~ u na~
S4n planinama i sumama<<.
.
.
Mali je Covjek zacudelllo pogledao.
... »Da, vid!s, ova nekoliko poteza, to su krlmovli, pjesme, Jro.
rac1, zvukOVI sl.obode. To su dok. azi, najjac•e zak.ll).tve. da J.··e
netko,. mali covj~ kao i ti sto si, vjerovao u pobjedu dobra
nad zlim. u. pobJedu_ pravde nad n,epravdorn, svjetla nad =a·
ko~, u. pobJedn bolJe J;mdu~n~~ti cwjeka. I da je za to uvjerenJe b10 spreman dati SVOJ Zivot. Da se taj covjek borio za
bol~u _i sretniju buduiinost radnog naroda, da je radio, da je
trf!10 1 pao .. ! da n~. tu, s tog zi~:'· njegov,a usta, koja su sad
·vee. dugo lllJema, khcu da ne Sllll}emo stajati ekrStelliih ruku,
nego da moramo slijediti njihov primjer«.
. _Mali je Covje~ gledao u zid, u imena, irncijale, datume, i
ucmilo mu se naJedanput da jza tih crta stoje !judi, mnogi
lju?_i, a ~e~u n~in:a i nek~ znanci iz njegove mladosti, s perifer!Je. LJudi, koJe ·Je on vee davno, onda, kad se odselio u grad
izgubio s vida. Ljudi za koje je on jos onda cuo da su komu·
nist;. On je onda, kad j·e otvorio modni salon, otisao od njih,
~o sad mu se ucinilo da je opet medu njima. I postalo mu je
Jasno qa on sa,d mom i dalje .ostati s njima, pa ma sto se de·
silo. Jer ako su oni za nffito poginuli, znaci da. je·i vrijedilo za
to poginuti. Ta i on; su voljeli svoje Zivcote tako kao sto i oo ·
voli svoj Zivot.
·
~oste11
ime-
8, mart 20
305
�..
Zraka je sunca pala na sivi zid i pozlatila nek(>liko imena.
Na srp i celtic ugrebene noktom u stijenu.
·
Mali se Oovjek ogledao po qeliji i podig~o glavu. I postao
je nekak6 vedrijri kao da je i na nj pala zraka sunca,
Do8ao je i:ucak. Prl~ava mlaka voda po kojoj su plivala
nekuhana zrna graha. P()slije su neki dobili pakete.
»Da moja zena zna gdje sam«f misHo je Mali Covjek, •i
ona bi mend donijela paket da ne moram jesti ovu svinjariju«,
i ceznutljivo gledao pakete. '
'
Ljudi kloji su izvana dobili jelo, razdijelili su ga bez daljnjega medu drugove, tako da je svaki dobio jednaki dio; Mali
. se Covjek z~lio na:d tim i pitao sama sebe da li bi. i on bio
· tako bez daljnjega ostalima bio podijelio svoj paket da ga je
.dobio.'
·
Nakon ruCka je bio odmor. Spavali su poslije podne da
nadomjeste noc u kojoj su ih uvijek budili.
I Mali je Covjek zadrijemao, pa je pos!ije podne odlmicalo
tree6im korakom, tako da se upravo zacudio kad je primijetio
da je pruga svjetla nad prooorom postala siva. A tad se pro'budiila nada poonijooana sa strahom. J er je znao da ce sad
doskora poeeti prozivanje i preslusavanje.
Mozda oni i pustaju samo no6u. Da ljudi takovi prljavi i
krvavi ne hodaju ulicama dok je svjetlo, tjeSio se.
Doci ce tako kuci nocas, :mislllio je, i Zena ¢e mu na .elektricnom kuhalu skuhati caj i ispditi nekoliko jaja. 'I mislio je na
miris przenih jaja u ma1oj bije1oj kuhinji.
Onda je odnekuda k.roza l!iruove (Mali Covjek nije znao
otkuda ni kako) ·iz neke druge celije dosla vij,est .da ce no<ias
biti strijeljanje taoca. Njih dvije stotine na broju. Zbog onog
~<tentata sinoe u !rome je poginula neka krupna ustaSka zvi- ·
jerka. . ·
:
·
·
·.
·
Celija se uznemirila kao tr.ava l<.ad njome prode udarac
vjetra.
·
Malog su Covjeka prosli trnci. Ouo je Qll vel; nekoliko puta
te rijeci: »Taooi« i »Oilmazda«, ali su one tek sada. i za njega
dobile znacenje, duboko, krvavo znacenje.
·
·
Poceo je brojiti !jude u celiji. Nabrojio ih je trideset. Poceo
je racuna.ti, sve ·nehotice. Ovdje u ovoj zgradi ima sigurno vise
od deset takovih celija: dakle sigurno viSe od tristotine !judi,
·a to je i viSe nego dovoljno. Prema tome se maze desilti i vrlo
je vjerojatno da on bude medu anima kloji su. adviSe. A osbn
toga, on nista nije kriv, pa se sigurno i to mora uzeti u obzir.
. Ovi tu oko njega., to je ipa.k nooto drugo, tjesio se Mali Oovjek.
A na Celiju je padala noli.
306
Odnekuda se cruo 'sV'iranje radioaparata:
»Vieni c' e una Strada nel basco
i1 cui nom·e ·conosco ... «
¥ali je covjek slusao korake stra.Ze na hodniku. Osluskivao je kad ce cuti ubrzane korake i zveket kljuceva. Samo da
ga odvedu prije nego li dodu po taooo. Pa makar i na preslusa.
vanje, samo da u casu kad dodu po taoce ndje u eeliiji.
Mali je Covjek osjetio kako mu cv.okocu. zubi. A svi su
drugi _oko 'njega bill mirni. I za.Sto su ani takd mirnH pitao se
Mali ·Covjek. Kao da oni nesto znadu sto on ne zna. Kao da
liiU svijesni da nJ1ihnve patnje nisu bile uzalud. I kao da znadu
da .~e i~ njihovih patoja i krvi, kao iz rosne zemlje procvasti
5m1Jeh 1 radost za druge, za one koji ce zivjeti posllje njih.
,
Po rubu je prozq'ra opet poteklo srebro. To je tamo vani,
na beskrajnoj slobodnoj pucini neba izrnnio nijesec.
·
Tad su se zaculi teski k01;aci po hodniku. Mnogo koraka.,
Zveket kljuceva, Skripa vratiju i resko prozivanje koje je bilo .
kratko i ost1'o kao hioi.
Sad dolazi red i na na.Su celiju; mislio je Mali oovjek, i
zeludac mu se zgrcio od ul!as.a kao da ga je netko stisnuo ledenom sakom.
Mazda C.e nas mimoici, htio se tjesiti, no drhtao je ipak
kao u gTomici.
. ·
·
Tad su se i vrata njdhove celije otvoiila, i na. !jude je sk1upcane na cementa pao jarki mlaz· svjetla.
Jedna je spodoba okruzena · uniformama sa Sm.ajsericama
drzala. u rukama spisak i metalnim neljudskim glasom p!t'ozivala.
.
M~i je Oovjek, stimut uza z;d kao da se htio sav u nj
uvuci, slusao i brojlo. Joil se uvijek malo na<lao i vjea-ovao .da
njega. ne ce prozvati. .
.No zacuo je i svoje ime.. Lice mu se nehotice razvuklo na
plac i stao je mucati: »To nije moguce ... Ja nisam nista
kriv . . . J a sam ovdje slucajno. . . . Ja imilm renu i malo dijete ... «· Njegov je slabi glas postao krik, a ruke su se njegove
grcevito hvatale·2lida, i kao da se htio 0 nesto uhv.a.titi.
~Drzte. se drugovi«, rekao je netko mirnim, strogim glasom, »da zvijeri ne vide da ih se bojimo i da nam je ,zao
umrijeti.. «
·
Nato su i noge Malog covjeka poS!e s ostalirna poslusno i
mirno. kao da idu na posao iii kuci.
.
Na hodniku su ih okruZile ·uniforme s automatskim puSkama, i tako su slSli na dvoriilte. U ·dvodstu su u svjetlu Jarkih
307
�reflektora stajali veliki zatvoreni kamio!lli kao neke · erne
nemani. ,
Utjerhli sni ih unutra.
. .. .
Ljudi su bill nagurani u mracnoj nutrini kao stoka. ·.
»Uhvatite se za ruke, drugovi«, rekao je ·netko, »da nas
pojedinacno ne mrcvare, nego da nas ubiju sve zajediJ:o:<<.
Jedan je fuljavi, topli dian uhvatio ruku Malog Cov]eka
·
·
lederm i znojnu od smrtnog straha.
I Mal om j·e covjeku postalo nekako lakSe. Kao da je iz. :te·
· rulke strujala neka toplina i snaga. I Mali je covjek prestao
·. drhtati. Stisnuo je cvrsto tu ruku, i cini]p mu se kao da ga ona
vodi u 2livot i u slobodu..
. ·
Kamion je pojurio. Kroz tihe noene ulice grad.a.
· ··
Mozda ce proci i ispod prozora za kojima bdije i strahuje
njegova rena i spava ·njegovo dijete, pomislio je Mali eovjek,
i suze su mu stal<l mutiti pogled.
.
·
.
N etko u mraku kanda je osjetio njegove mis!L
»Nase drugarice i na8a djeca ne ce plakati za nama. Oni
ce znati da·smo pali za pravdu i slobodu. I one ce _stati na_ nase
mjesto, a na8a. ce djeca kasnije, 'kad bude. sloboda. Zivjeti
mjesto nas«, rekao je mirnim sigurnUJ;t gla~om.. .
• .
Kamdon se zatruskao na neravnoJ cesti. B1li su vee 1zvan
grada.
•
Tu su polja, livade i sumice, misl!o je Mali covjek, kuda
je vise puta nedjeljom isao setati sa svojim . .si¥cicem. On je
sjedio na travi i pusio, a mali je brao tratinCice .i zlatice. I O·pet
--.. j.e Malom Cgvjeku postalo beznadno teSko.
»Tamo su naSe Sume«, re"kao Je netko u mraku, »i syaki
je grm zasjeda, a svako stablo osvetnik .. Burne ce nas osvetiti ·
i oslobo·diti na8u djecu. «
.
.
Mali je Covjek dig,mo glavu i najedanput, a da ni sam nije
pra vo znao kako ni za8to,. osjetio _ie da .n.ije viSe !ak? mal~n:
Rastao .je, radi -omh kojl su s UJillle bill u nttacno) nutrm1
kamiona. I cinilo mu se kao da postaje viSi, da raste kao stablo
i da vidi daleko. sve dalje, premda je oko njega bio mrak. \ .
Uto s.e iz patnje i iz blizine smrti rodila pjesmai razlila se
mrakom poput srebrena potoka 'nadglasavajuci stropot motora. I Mali je Covjek pjevao, premda njie poZM;vao pjesmu!
. on je pjevao jednostavno svo}om patnJom, sVoJom tugom 1
svojim srcem koje je upla8eno kucalo.
Kamion je naglo stao. Kocnice su zacvilile.
»Dtugovi, mi · smo svoju duZilost izvrsili<<, rekao je jeda;>
covjek mirno. »Nasa zrtva nije hila uzaludna. Iza· nas stoJe
hiljade, milijuni.«
308
'/
Drzal! ru se cvrstq za ruke dok su ih tjerali po rosnoj livadi
malo dalje od ceste i jos su uvijek pjevali. Mjesec ih je pol!ijevai>
svojim srebrom, i. nisu se cinili kao Zrtve, vee kao pc:>bjedn[ci.
Pjevali su i onda kad su poeele pr'askati pu8ke, i sto w
hici bivali gusci, to je pjesma slabija postajala.
·
Padali su mi;rno i spokojno kao otkosi trave nu meku rosnu
.livadu koja je odisala ljetom.
~ _Mali je covjek pao s pjesmom oo usnama i vedrih oeiju,
jer je u posljednjem casu spoinao da je i on uCinio neilto za
slobOdu.
N oe im je svima zatvorila oCi, rosa je prala krv s njihovih
izmucenih tijela, a mjeseein,a im je satkaJa blistavi srebreni
mrtvacki pokrov.
c
'·: ·
Arvlre}emc-Kun: Drvari!anke
309
�U vijavici
Podno Dinare sjedi zena. Glava joj nagntita, ruke ~. krilu ..
Planlnski vjetar'!eti sa snijegom, . ispunja bijelim pahulJICama,
ostrom Wadnocom, stra8nim zavijanjem emu noc.
. _
Zena sjedi nepomicno. U naborima su.knje, ~pea, bluze,
sakuplja se snijeg. Zadrzava se '!"edu p~sb~a golih rukll: lt~o
po ogoljelim granama: stabala. V]etar JOJ drze zakrpanu,. rsc!e:
panu, modru suknju, igra se krajevima c~o¥ ~pea! pr?d';~ JOJ
kroz istrosenu tkaninu do tijela. A ona ostaJe 1 da\Je SJedrti, ne
mice se ne trese sa sebe snijeg: kao ·da je srasla s kamenom,, kao
da su j~ nevidljivi korijeni vezali zauvijek _?Z ze?'li':'·
..
.
Sniva. Zamisljala je da ce samo za cas SJestl, o~?nti se,
zaviti izmrcvarene od dugog pjesacenja noge, uspraVltl od tereta pogrmta leda, zagrijati.. od pranja. i l<:d~. izranjene ~e.
Ali san ju je zahvatio. V arl]IV lazan, zacaraJUCl s":n pun divmh
snova i vizija oduzeo joj je Zi.vot, spDjio je s hladnim kamenom,
prekrio snijegom.
~I
- - -
Pred samu noc dosli su partizani do ·nje. lspunili su .m~lu
kamenu kucu 'pokrivenu slamom, niskim ognjistem, zemiJarum
.'
..
.
.
podom, sitnom djecom.
Njen najstariji sin Dusan bio }e ~ t;Jnna.. Preb";crvao ~e
oruzje, mobilizirao nove. bo;ce. N3cu Je ~ ku?e od~aZ!o, no?u
dolazio. U starim iznoserum hlacama, ocevo] bluZl,, gumen~
o.pancima bio je kao sjena•. Mrsav, mucaljiv, tih.•~ajka ga Je
budna cekala po cijele noci dok .l:>i se on pod teskrm te~~tom
kroz Dinaru penjao i pred zoru iscrpljen, iznemogao kucr do· .• .
.
Jazio.
Zbunjivao je Dusana majcin pogled. Prev1se Je na nJe?a
gledala sa strahom i b~~om. Osjecao j~ ~a !TPi zbmg to.g. nJegovog nocnog rada,. a m]e znao sto da JOJ ;ece, kako.d:l; J<?J sve ..
razjasni. Katkada bi je samo umorno molio da ga ne ceka, d11
spava, da se za njeg ne brine.
. .
·
- Ne mogu, sine..Kako te mogu pustlti da se sam tako
patii!. Daj, pomoci cu ti.
.· .
I majlka je Jjubavlju sama sve shvat;ila. ~ocela je ~": pomaw sinU, da pqma,Ze bqrcima. Praia JC S kcer~om. MiJiC?ID
nocu · partizansko rublje. Kad bi selo poleglo, nosrla ]e ma]ka
na Dinaru hranu, municiju, oprano, zakrpano, nocvoopleteno
rublje. Veselila. se njihovim uspjesima, milovala. im mlade glave,
zavijala im rane ..
310
Jednog dana Dusan je posao dalje s vojskom. Rastanak
je majci bio tezak. Muza su joj' cetnici odveli. N ajstariji sin bio
je njen domacin, njena radost, ponos. Ali, bilo je jail djece u
kuci, a treba!o je nastaviti za pocetim radom;
' · Pocela j/l Milica sve cesce iz kl\6e izostajati. Djetinje jos
lice postalo je zrelije, ali male jamice na obrazima uvijek su se
vedra smijale. -Zlatne pletenice su joj padale niz leda, oko lica.
su joj ispod rupca ·virili 1mali, meki uvojci. Pla·ve oci, rumeni
obtazi, scvijetli suncani iigled. :'larena bluza, · tamna suknja.,
vitki struk, tamnopute lilose noge. Pagledala je majku i brzo
rekla:
- - Idem s vajskam.
. 1 nestala je kao i_Dusan.
.,
Jns veca praznina nastala je majci. Kuda su posla njena
djeca?
·
A ana je dalje iSla uz Dinaru, eesto noeu na straZi. s.tajala
·
dok su se drugavi zadrzavali na sastanim.
· Uvijek je za djecu pitala. S napregnutam pa,Znjom slusala
1
je o novim borbama, herojstvima, pobjedama.
·
Djeca joj se nisu javlj-ala. Hoce li se Zivi vratjti?
. Dusan je poginua braneci odstt:rpnicu ranjenih i .bolesnih
drugava. G!edao je kolonu iscrpljenih, iscjedenih !judi, Zena
s djecom u narucju. Sjetio se majke; sjetia se sjetnog njenog .
izgleda i bi!o mu je zao sto je ne ce kao pobjednik zagrliti. Ali,
eta, ima jns kod kuce djece, ana ce da zive, da. se vesele
Zi.votu.
I taka je ostao uz bucnu Drinu, u smrtonosnom obrambenom lancu.
A Milic.a? Bila je horae. Za drugocve se brinula kao majlka,
u barbi se drzala kao. junak Tesko joj je bilo samo kad je
mislila na majku - kako ce sa sitnom djecom. taka oranula i
iZnemogla!
·
Ali jednoJ sivog, jesenjeg jutra, punog vlage, magle, nakon teskag nacnog. napada kod Dicma drugavi su je nasli
mrtvu. U ruci neprijateljski mitraljez, u acima smirenosrt: pobjede.
- Bila je junak, - rekli su majci.
*
'Kad su noeu dasli k majci drugovi i zamolili je da ponese ·
hranu na Dinaru partizanima, zar im je mogla odbiti?
·
PoSLa· je lako, odnijela im je i predala teSko breme.
311
�\
_ Ostani, majko, bit ce vijavice.
. 1
.
\ ;.;
~ Kako inogu da djecu nejaku samu ostaVIm. Ta, smom
. .
.
cu to.Jiko snage da se k njima natim.
Ali snage su je izdale. Sjela je. Sjetil~ •se mrtve .dJe.ce
drage muza u Jogoru izmucenog, .gladne nejacadi s n_atec~mm
ti'elm;,a u alim ocima. rumor, neizmjeran umo: st?tme .~a
,Jh noel,· t~skog pjesacenja, crnih zgarista:, zapustemh ognJlsta
zahvatio ju· je i svladao.
·
·
. •
. o•· · 1 ·
U snU se poce]O SV€ take Jako i brz? rJCSa~_atl. ZlVJ€ a Je
srema mladost, suncani dani s ovcama na pas! uz bucmasru
djecu. snijeg dalje pada i malo po rna1 po kriva zaIe denu
o
A
majku.
Vanja zanko
»Zasto placete, ·kad ja ne· placem«
Nikada ne cu zaboraviti nj•ezino lice, uokvireno crnim rupcem, lice na .kojem se ocrtavala neka duboka bal. Sa puskom
na tamenu i bombom oko pasa, isla je uspravno i nekako ponosno i cvrsto kao da je sva isklesana od jednog komada· kamena. T~kvu sam je vidila prvi put u Prekaji, nedaleko Drvara, Drugarice su mi :;male reci samo. to, da se zove Vida i vise
iliSta.
.
Bilo nas je nekoliko na okupu. Malo zatim prikljuci nam
se i Vida. Prica nekako wselo, a opet joj se onaj izrazaj boli
nikad rte gubi sa lie a.· Gledajuci je, nisam mogla odoliti, a da·
je ne upitam:.
· - DrU:garice, odakle si? ·
- Iz Jagodine, iz Srbije.
, Toliko sam cula fJ srpskim partizanima! 0 onom dugom
. i naporriom ma,rsu iz srbije preko SandZaka, Crne Gore i H~r
cegovine u Bosnu, kroz neprdhodne snijezne planine, hladne i
smrznute rijeke, kada su gladni i umorni, goli, bosi i smrznuti,
povlaceci se, stalno u borbi s njemackim i 'izdajnicko-cetnickim
bandama, prenosili svoje ranjene drugove, o onom dugom i ·
· napornom mari\u koji malo koja historija bGrbi poznaje.
S udivljenjem sam gleda,la tu zenu; Gceiicenu .naporima i
bor):>ama kako stoji tu medu nama i prica. Osjecam, svaka njez'na rijec kao da bodri, podize. N esto slicno mora da su osjetile i ostale drugarice, jer su sve jedna po jedna ui\utile i slusale samo nju.
- !mala sam i ja tri sina, sada nema vise ni jednoga.
Prvi mi je sin poginuo u Srbiji, u prvim danima ustanka. Kad
sad doznala da je poginuo bilo mi je neiskazano tesko, ali nisam plakala. M<sE!a sam ~ on je poginuo, na njegovo m.ie-'?to
mora doci drugi borac. Uzela sam pusku i posla da se borim.
- U Crnoj Gori pade mi i drugi sin. Ubili ga cetniCi. Stisnula sam srce i nisam zaplakala.·RazmiS!jala sam- dva sina.
dva borca, obojice vise nemam, treba se boriti dvostruko vise, i
za jedtlog > za drugog, i - poslije male stanke c1odala je. izd~7.a!a sam sve napore i stradanja, ucestvovala u svim bor·
hama. ali eto, mene nije pogodilo tane.
·.
Kako je gorko izrekla te rijeci! Izrekla ill· je tako, kako
to maze da izrece samo majka, koja bi dala sto svojih Zivota
za zivot samo jednog svog djeteta.
313
312
�-;-1--.
'
- Tjes;Ja sam se, nastavila je ona, - imam jos jedn.oga ·
sina.. Kad aam nedavno bila 1,1 BoMnskoin Petrovcu da obav:m
ne!C posao,' doonil.!a ~am da je u Pett'ovac stigla brig ada u koio]
se nalazio i moj najml;tdi sin. Poslije zavrsenog po·sla otisla
sam da ga potrazim. Na8la sam ·llj·egove drugove, poznavrua
sam ih. od 'ranije. Sjede oni u sobi i ctl!te puske. Uprav:o su se
vratili sa Kupresa.
- Zdtavo drugovi; ·pozdravim ih veselo. Gdje je Perica ~
Drugovi sute i ne· gledaju me. Upitam ih ponovno. Jedan od
njih pruZi mi pusku. Bila je njegova puska. Razumila sam sve.
- Je lise hrabro boriio moj.sin? Kako je pao?
- Borio se junacki.
Gledam te mladiiie, hrabre bo!'l!e, suze im se lede u ocima.
Gledam ih.
- Drugovi, zasto placete, gledajte - ja ne placem.
Ona je rekla »drugovi<<, a da nas je malo l:!olje pogledala
. morala bi rem: »Drugarice, za8to placete kad ja ne placem«.
15. aprila 1943. godine.
lllilka r.as;;;
•
\
3i4
z-:-
31b '
�K. SIMONOV:
Razgovor s maikom
PokaZi, nano, najlepsu saru,
h~u·da grudnjak bude lep,
pa kad ga braco sumom ponese
da bude u njemu· ko kakav cvet.
PokaZi, n,ano, na obe igle '
_kako di nacinim zvezdani roj,
ill bar jednu, lepu, crvenu,
da' se veseli braco moj.
A kad se vrati kuci u selo
izdalek.a ce strcati Stana:
.
- Braco. moj, ja .sam seja malena,
ali sam seja partizana.
,
Oj, ~orne, nano, ,da i'ialjem na dar
pleteni grudnjak od bele vun~,
kome petokraku zvezdu na nJemu,
kame, kad braco ne razume
ne mogu mrtva usta da zbore,
:m drugu da dam na~milije, • ·
kom drugu nil. srcu zvezde da gore
i'itosu-za bracu
ruk<:_ svile?
cim prvi glasnik iz gore si<le,
. dacu, nek nosi koin.andantu:
- Druie, nek kare, i'ialje ti seja
dar i'ito je spremHa. svome bratu.
Svijeca
0vo StO CU Vam ispricatj dogodiJo I 5e devetnaestog OK(Obfa
Cetrdeset Cetvrte godine.
Strogo uzevSi;. u to vrijeme Beograd je veC bio z.auzet; u njemaCkim rukama ostao je samo mO·st Prerko djeke Save i mali dij·eHC zemljJSta na ob~li ispred- njega.
U SIVitanje toga dana, devetnaesto.g, pet crvenoarmejaca odluCi.Se da se neprimjetno~ prebace do- mosta. Put ih je vodio kroz maH
5ikv'er, u k-ame je ·bilo ·nekoliko saworjelih tenkova i oldo~!lllh kola,
na.Sih i njemaCkih, i nijednog Critavo.g drveta; strCala su samo ras:.
cijep.ljena stabla, kao .&lornljena neCijom surovom 1-ukom na visini
OOvjeCjega rasta.
Nasred sikvera crvenoarmej·OO zahvati vatra 8 obale 1Z niilno- ·
. bacaCa k-o_ja pot:t:aje p.ola sata. Pola sata le.Zali ::..u o·nJ pod va-trom,
i naj.Zad kad se malo utJSala, dvojdca lako ranjenih otpuzase na·
trag, vuku~i dva teSka ra;njenika. Peti - poginuJJi - ostade leiat1
na s!kv!eru.
NiSta ne znam osim to.ga da se po Cetnim · spi·sikovima preztvao
Ceilru.lajev·i da je poginuo devetnaeStog. fzjutxa u Beograclu, na oball
rijeke SaVe.
· ··
'
Komandir Cete, kame je ipak bilo naredeno da s1,1tradan p·red
svita:nj-e po.novo poJruSa da Se prebaci do moSta., reCe ·da &e tako.
d'Ugo ne mora iCi po Hjelo Cekulajeva i da Ce ga sahraniti kad
budu zau.zeli most.
·
A Nijemcd su ne!pl'estano pucali, i prek·o dana i kid je sunce ~
zalazilo, i u sumrak.
Posred· samoga Sikvera, malo daiJe 6d ostalih kuCa, strS.ale su
kamene razval\ne, po kojima je teSko bi!o od•rediti kakva je to
kuCa ~i.la ranije. Ni~kome nije n~ na urn padalo da. tu, moZda, neko
jos Zivi.
Medutim, pod razvalinama, kuda je vodila crna, upola Clglrup.a
zatrpana rupa, Ziviela je &tarica Marija DpkiC.
Ranije je ona imala sobti na drugome stpratu, koja joj je
ostala po smxti njerrJJo.ga mu:Za, Ouvara mosta. Kad je b1o poruSen
d>tugi srrat, preSja je u 'SObu na prvome. Sv-i su, osim .nje, o.tiSti iz
·.knee. Kad je poruSen i ]l'l'Vi s-pa:-at, pres! a je
podrum.
Devetnaestoga J• vee bdo cstvrti dan kako je b'Ia u podrumu.
Izjutra ·je lijepo vidjela kaiko je u skverus,koji ie od nje odvajala
samo poikidana gv-osZid~a ograda, otpuzil</ pet ruskih .vojni·ka. Vidjela je kako su Nijemci poce•li pucati na njih, kako su se unao-
u
317,
316
�lkolo ~ava:le lllilloge mine. cam: se up<>la i pomoiliJ.a iz Pod!rlli!Da .
ii htjela da do'"iikne ru.ikim voj!Dicima da otpuze k njoj · ~ billi" je
uvjerena da je tamo, gdje OOa z:vi, sigurnije, ali se U tlei.m cas_~u.
jedna tnina rasprsn.u po·re·d ra.zvalina, i starica zaglu.SenB. etts.f,.Iozi..
jom, pade, udari glavmn o zid: i onesvijesti' se.
Kad dode sebi. i opet provdri kroz po•rozor, vide da je od svih
Rlwsa na skveru osta-o samo jedan. On je leZao porebarke;. zaba~
·civSi jednu ruku, a srtavivSi drugu pod glavu, kao ·da je htio da se
sto. bolje namjesti da spava. Ona ga pozove nekoliko puta, ali se ·
oltl !Ile odaziva. I ana shvati da 'je poginuo.
' Ndjeinci su· opet pucali, i u malome skveru su se i dalje ·ra.5!pil"- 1
skavale mine, podiiZuCi erne ·stuhove zemlje i pli<etvaraju6i u iverje
grane' na ·dxvecu. Sa mrtvom rnloom pod glavom, poginuli Rus ie
l..Zao usamljen u golome ma'lom skveru, gdje se ok0 njega valjalo
pol!Jidano gvoZd:e i S'llho dxvlje.
StaTa Dolli:iffi<a dugo je poS!matrala poginuloga i dugo mislila.
Da je bdlo ma -i jecmog Zivog biCa pored nje, ana bi mu zacijelo kazala sta misli, ali l'ored nj.e ndje 'bill.o nikoga. oak su i mai\ku, koja
je pored nje lO'vjela i\etiri dana u podrumu, ubili oillo;mci opeka priliikom po01ljedinje eilosp1ozi;je. Stoilca je dugo mislila, a potom je
pooela pre\ura,ti po SVDme joooiDJOffi ZaVeZlja}U j otu<J,a i:>;Vukla nes\o
Sto odmah s.akxi pod C.l'lllU udo.vii.Ck.u maracrruu, pa, ne 2rureCi se, ispu~
za iz
~a.
·
Nije zna.Ja Dli_ da puZi ni da J?'te'brCava, ve6 je iSl:a spo.rim sta~
ra&im ko~alli:om ka skveru. Kad .n~ putu naide na parce gvozdene
o.grade, koja'Je b"as na tome m.jestu bi1a cijoela, ona- je ne pl!'eskaCi,
- bila je odvee 'Jil.aira za to.. Bo,Jaiko vade dl1Z ograde, obid:e je i
ude u sl<ver. ·
Niijeanci su i dalje · pucali ·iz roin{libacaCa, ali rui jedma mina ne
pade hlizu sta~iee. · ·
,
Ona prode kxoz sikver i dode do mjesta gdje je l.Zao. poginuJi
ervenoarmejac. S mukom ga okrene na leda i vidi da mu je lice
. mlado i veoma blljedo. Zagoladi mu kosu, s mll!kom mu S!Krsti vee
ukooene rulli:e ; sjedne na zemlju po•red njega;Nidemci su i dal~e puc ali, . &1i su s.e mi9. e kao i ranij e, roop)."Ska- _
vale dal~ko od nj e .
·
· Sjedila je tako pored njega moZda citav srut, a moilda i <tva i
sutila.
Bi.Jo je hladno, i tiho, veoma tiho oo:m u trel!llutcima kad su se
r""~Ptsikavale,mdne.
N ajzad -starica usta..ne, p·a, odmaiknuvSi se od _mrtvaea, koll"Skn.u
nellrolllro puta po slkveru. Uhrzo nade o.no sto je traiila: bHa je to
rupa u obliku lijevka,' koju je jedna .tel\l<a granata naCinilai nekol:ilk:<> dana rarnL;fe i u k<>}<>j se vee pocel.a skupljabi voda-
... Kleeetli u rupi starica
cl
• Ok
.
. ··
.
·
Ii.a,ku.·pi!a na dnu :Neko''ko .pupo,_e 8 · al:':_a IZ~a<:Lvati vodu J;to. se bila
• . ·
·
"
m
"" Se Owwara}a- pa
n.-.+ J-'A
Sltil. Kad u rupi viSe lllije bilo vod st . . . ' . se o.,... ...ala po,
Uze ~a ispod . .t'...... I. stad~ ga- VUCl. ar;c:a se vratj mrtvome Ruw.
n.•.uha
e,'"
·- ..
.
,...,
- Valj;llo n je prevum
· · . hila veoma ,.u;ra te je za ::no.?" des~ ko~~l<a dalje, aJi je ona
Najzad ga dovuc'e do rupe . ;ruJ~e tr1pu~ 8 Jeda1a i odmara!a se.
da je sasvim umorna te . 1d pus 1 ga u l!Ju. ~ad .to u<liaiii, osjet:i
i. IX!marala se.
'
J<! ugo ~ svakako cltav sat ~ &jedjela
A Ni9emci su nep!"esrtano
. . .
lelko od nje.
puca11 1 Illllne su se rasprskavaJe daOdahnuwi, ona se pod:ize
.kl
.
·'-- . .
poljubj ga u usta ;" celo.
' pa e 0e I preustiv81 !;l'rtvoga RWla,
Potom ga je pocela poJaJL
·· . . . .
•
1l1l!Ogo na lvicama rupe Ub
o z~trpavatl zemlJom koje je bi!o
~ta vidjelo ispod zemije. t~ ;a. Je tako.zatrpala da se v.se nije
·ht)ela da nacin.i pravj grob . JOJ se to cmilo _nedovolJno. Ona je
vlaciti nato mjesto jos, zemr~ r;n;vno odm~l'lvs; se, ona poce_ do- ·
mntvacem liakama na<Sini!a ~aiu ~u~: posli~e neiJ!GHko ilasova, nad
.!'-
Nijemd su neprestano pucruli, ali su
ramJe, rrus~rskavaJe daleko d .
se njihove .mine; kao' i
Pos
.
.. nJe.
r .
to pru:li~e hum.Cicu, ona. izvadi .iz s~·oje erne udoviCke ma~
. ame on.o sto Je donela iz pod:ruma. Bi!a je to velioka vostana "ViJe.ca ~ ;t.~a od dviju vjencanih svi "eca
VJencaUJa. ouvala cetrdeset i pet god.i~a. ' koje .· je od d-ana svoga
Potraii u d.Zepu od- haljine · n d 51 ·
""b
glave u zemlju ., na gr.obu 'i ~ap:r ~ e S .,.1 c;~ 23.bode svijeCu- Celo.
Bi!a je ·tiha no<! i j>lamen se dJi 1 JO. V1 Jec~ se lako rallplamsa.
stranu. Zapa1ila. je ·s.vije·Cu pa ~:o. P~"':0 u. VJ.~, II;e povijajuCi se u
pomi6na stavi·-"1 pod
"
'
J 1
Je •J•dJela pored groba ne.
'
v.,
maramo-..n ruk.e na. kol'
Kad b" ·
·
.,
1 •e mme raSiprs<kavale daleko I Jen&. ..
..
'
llJlhoo; alj se· svijeCa nekolik
t
: p ~men SVIJ-eCe bi se za~
0
u hlizini, a jednom ·e &tk . pu a gaslla ka~ su se raspit1SJtavale
vadila sibice i pono~o s+-'~ .pala. 8.tlaara J?~kl6ka bi uvijek, i!uteei
"""J::IUJtiVO pa 1I
SVJOOU.
Vee se blizilo";futro s .. · · b:
·
traiiwi, po zem.l"d om: · ,VIJeca J; lla dogorjeia do polovine. ·Po-·
madi • 1 ha , J
o sebe, stanca nad:e pregorJ el,j zahrdali ko~e cu pz~jupa
po~~ds ~~m t savi &vojim staraCkirr,t rUkama i za.
njao od vjetra Sikoro t / •
da. !e polukrug od pleha zaklallStade, i ·<makvim irstim r
l~e dSVIJeC~. Kad to uO"nd, starica
prede o~Pet p.reko ma1o. . . nm. o .·om kakvim je i <1oSla ovamo,
o.stao mtav .
ti
~a sikve.ra, Ob1de onaj komadic Oljl"ade Mo. je
borta:ro
S:, .
.. .
·
-11
vra se u .Podrum.
·
�· Pred svita.nje je c~ta u kojoj je ~uzio p<>ginuli crvenoru-mejac Cekulajev, pod jakom minol>a~aCkom va.1Jrom p.-.Sia preko foikvera ii zauzela JDIO..Sit.
· 1 .
·
Pos!ije sat-dva potpU!IlJo se razdaniloo O<Jnnah za pj.Sacima na
drugu obalu preSld su i naSi tenk.oVli. Borba se vodiila t&m.o' i nitko
viSe.nije pucao iz mi~wbacaC-a ·na sikver.
SjetivSi se da je sillioC po-ginuo Ceku1ajev; -·kOmandir ·cete na~
· redd da odu tamo -i ~ g.a sahrane u ·zajedniCkom gt'ObU s · onin:ia
l!loji su pogJnuli tOga ju1lrao Dugo i uzaluclioo trazili su·tije!o pogirnuloga Cek'Ulajevao Odjednom jedan od boraca koji. su ga tr""
Ztld. zastade na ivici jezera, pa, uzviknuvSi od iznenad.enja, poiSe .dO~
zivati os1aleo PrJde mu nelooHko ljudio
·
·
ALEKSEJ TOLSTOJ:
G
Pogled~jte -
rece orvenoaxmejaco
I s•.•i pogledase tam<> kuda je p<>kazivaoo
Bli"'u pokidane ograde ·oko ekv.era, mi.d zemljqm zatopanom starom rup<>m od granate, uz<llizala se maAa humka. Ce!o glave b'<> je
zaboden zahrdali polukrug od pleha, u· kame je tiho gm'je1a svijeea;
Bila je veC sva izg·o:rjela, a oiko ostat!ka se razlio vosak, ali je mali
plamen ne gaseM rS-e, r dalje treperiO riad njOm.
Sv,j Jooji prido8e ·grobu gotovo u isti mah posikid,.Se kapeo Stajali Ml uokolo suteei i glee'ali dogori<:l.u sv.ijecu, ol:)uzeti tako jakim O&jeCaj em_ da llisu mogli progovdr"iti niti . rijeC~.
Ball u tom Ca.s1u poj-avd ~e visoik.a. Sltarica u crnoj udoviOkoj ma·
rami,. a oni je .i ne -pr.imjetme. SuteCi, tihtm srtaraCkim koracima.,
ona prode pored .civen()armejaca, SuteCi kJ,eCe kraj male humke,
izvadi i,spod marame voStanu sVij.ecU· - onakv-u istu kao ~to je bila ·
i ona Sto je dogorjevali1,,;',na_ gro.bu,. - -pa, p<Odigaviti dogorjelu·, za.
pal1i nj-Ome novu svijeCu i zabode je u zemJju na' isbo.me mjestu.
Zatim poce da se dlZeo To j.oj 9dmah ne pode za rukom, te je crvenoarmejac koji ie bio hliZJ od oota!ili, ubv.ati ispOO lakta i pomo~e joj da umaneo
··
Ona Cak ni tad:a ne reCe ndSta. Po,gledavSi crvooo.a.r:mejce. koji
su stajail g.o]o.glavi, ona im. se samo Cutke potlcloni, pa naglo pri·
bra krajeve srvoje erne marame, ti ne. gledajuCi viSe na s;vije6u I)i
njih, oi<Irel!le ~e i :pode natrag>o
·
Crvenoarimejci je ispratiSe pogledinla, pa, tiho ra.21go~arajuCi,
kao da su se bojali da ne nat."USe, tiSinu, pod:oSe na drugu stranu,
k mo.s-tu na X"ijeci Savi, ,iza. Ikoga se bio boj da &U&tignu svoju CetU.
A na h·ttm:lk.u, usred zemlje ·erne od .barUta, smrv-ljena gvoZda i ·
i mrtva drveta~ gorjela je posljednja udovie:na. i.mo¥i~a - vjen·
eana svijeea k(l'ju je jugos•lavenska majka prilpalila na grobu ruskog sina. I nj~n se plamen nije gft~~io i kaO da je bio vjeCan, kao
sto su vjeene <majccne s~ i .,;noV'Jje jUilliStvo.
•v
.
I
kci
-~aSli su je na putu. Isprva su pomislili, da je djevojCica ~rtva,
n:a· Je
I
-
•
Mati
zakren~o vol~o-~~ d~. ne pogazi njene bose. noge. Ali
podi~~a gla~, VJ~5a_r J~J ~e
rasCUr:ao
~ose
a·na
t
;i~
kao spalj6nu' J,ritvu. Gri.Sa je
ad
. ~gnuo se n
z~koc:.P: Jur1J, kOJl Je SJedio straga. skoCio je iz kabi:tie 1 · ~ ··' .:
·
dJeVOJCicom.
-
·
Penji. se u kamion.
na bokOI"!a Se pomakla, upela se, . da stane Cetveron~Ske, i opet je pafa
• '1 dn u blato na P~~u. -~Savo hce s poluotvorenim oCima .bilo je. bolno
1
.g a 0 . k~o kod PSlca, koJi .CuCi kraj' plota s komadiCem uZice .o vratu
, i .ae. pr~seCi gle~. u prola.znike. Jurij se o-gledaO - u stepi.· Pod mokrim.
pro1Jetmm o-blactma ruje bilo ni Ziv~ duS-e.
'
··
-.
. . . --:- Ta~~-! Jas~ol .-: rek8.? fe surovi Jurij, iako mu- niSta nije blloJasno,. 1. pod1gao dJeVOJ~tcu. NJena glava se zabacili:t., i>3Ja na :riJegov.o
=~ 1 _odmah se preplaseno uvukla u ramena. Cinilo se, da su joj Cak.i ·
ti btle J:.'razne - tako je· hila mrSava i lagana
·
J
·d k urJ.J Je SIDJ~sti. u kamion, na smotano navoSteno·: platno. medu
1
san u e ·S granatarna,. sk.oCi .u kabinu, zalupi :vrataSca s ·prlJ"avi.m probi·
jenim· staklom.
·
·
~ Tjeraj. Zakasnit Cemo.
GriSa reCe okreCuCi ruCicu ·=
- Stanuje tu negdje u blizini, .a mi Cemo je odvesti vrag b.i znao.·.·
00
0
0
0
kudao
. Kad su preSii oko
kilomeiar~, Jul-ij odgovort hrapavim tromosponm glas_o~, koji mu je to-kom. rata po-stao navikom:
'
- Dxv:~ se tvom aparatu za miSljenje.
·
Skr:nus~ 8 puta ~a beskrajn.i pro:SlogOdiSnji st~jak," .zagljibljuJUbCl. se tockovlma u crru.cu, i s pregrijanim motorom dovukoSe Se d',j
o .ronka sten<>ke J'aruge· l<.l. • •• k ocmcama spust1se se po· :
x ·
.¥
·
•
...
J;'"
,
~rlpeet
strmoj ·pa.dini
1 stadose nedaleko od baterije pokrivene mreZama.
- T~S-ko ~a je o-d nje joS Sto ostalo :--- reCe Grigorij briSuCi rukavo_m z~YOJ sa cela. Ali djevojCica je bila Ziva. Preneso.Se je u kabi:..
~u, 1 Gr1sa strogo reCe: - Pazi, _ne diraj stvari, sj-edj, minio _ Ali
cemu
pod nJO e
· dn
·
nom Ja oQilll pamuCnom opravicom i tako j~· jedv3. · joS
tinJala Iskra ZIVota. Jurij "je dugo gledao hladnirn 00 1rna na nJeno ·0b 0·
}'
. .. .
.,
·
re~. Ic~, na d;1?e. staracke bore u uglovima poluotvorenih usta.·· Kad su
arhlJerci dovrS1h 1stovarivanje, poSao je_ u zemunicu. · '
~od ulaz~. u .huriker. na sanduku. od gran'ata sjedio je kapeta~
kon:and1r baten~e - . s.. izbrijanim Sirokim bakarno-crvenim licem, i
puSio ln-atku luhcu uvlaceCi dim _sa zadovoljstvom..
Pet
o
•
•
--:-
¥•
¥·
80 mart 21
•
•
•
·
321
�_ Kakva je kod nas tiSina. A? - reCe- Jutiju. -- ¢uju se f.e"te.
Jutros su doletjele, prokletnice.
'
~ Kako Zivite? upita Jurij,
- - Pa ·evo, noCas smo nasuli Nijemcima Zeravice. Zel~te li da po:..
gle"date? S breZulj'ka se vide bogati rezult3.ti.
;.
Pa.Zljivo sasluSavSi ka~etana, koji se joS uvijek 1-lije b10 posve ohladio od nOOhog po~la, Jurij reCe tvrdo:
_ l!nate li •aplijenjenih bonbona u bateriji? Ooko\ade na primjer1
-_
t:okolade?
zadivljerto reCe kapetan i izvadi_ 1ttlicu iz tlSta..
PMii put cujem, da bi stariji lajtnallt usred puste stepe trebao c<>koladv.
-
Imam u a~tu djevojCicu..
.
.
....... Tre·bali ste to odmah rec~. Motamo da zapitamo patrolu, om
Cesto donose .Cokoladu.
_
.
..
Jurij je istim hrapaviri1 glasom izjavio, _da ~a ka:petan niJe P?SYe
:razttr.nio. PodoSe do kamiona. Kapeta.novo se bakreno hce namrgod1 od
saZaljenj.a, kad ugleda n-esretno dijete.
. . . . - A kakio ti je ihte ~ Otkllda si? Cija li? ·-- upitao je dubokim
glasOltt. ·
.
DjevojCiea 'je 1opet, be.z odg~vora., poCela da uvla.Ci glavu u
xnena.
ra-
.
'IUkii su je - rece kapetan - stvar je jasna • : ••.
.
..
Ah, gadOvi, ah, g-adovi .. • .. uzdisao je . suz~rzlJlyo. ~JeCajUCl se
SVoje por_odice, koju su Nij-emci isto taka rastJerah, zgat1h. --- .Ne~~
dru.ge, ona je iz sela Vladimirskog, s one strane . . ·.. ~t~ mishte ·u
uradite 8 njom? (Jurij slegne ramenirna). Ovdje ll baterl.Jl b1t Ce za nJ
nmeno ••• ll:a:jde da potrazlmo c~koladu.
. ' ... . . . .
• .
_ Ne treha ne treba - pro-Saptala· je djevoJclca Jedva_ cUJflO,
kada su Jurij, Gris~ .i kar.'etan ·htjeli da joj dadu u usta ko!nadic za.":?b-.
ljene Cokolade. S:va su trojica imala grube, debele prste, il. U djeVOJClM
ustaS-ca malena - bilo ih je strah da- je dotaknu. Natezali se, nagova_rali j-e. Napokon jf' osjetila .slatko-Cu na usn~a, i7.ma:ta~i;rt C01tolado7~
i otv-0-rila zube. Kap_etan je radosno uzdahnuet 1 gurnuo JOJ -u zube :po
ploCice,
t
ka..
DjevojCicu ostaviSe s GriSom. u kab_ini. Jurij je st~o s..taga na. .~ _
mio-n, da. pogleda nebo. "'aljajuCi se. s boka na bok, d1mec1 .se u:putlsenatrag. GriSa. napokon opazi. da ga djevojCica gle?a -- z~alh,• i':ioko~ada
je djelovala, r-azvese-lila se. Dade j-oj drugu polov1nu plOOce 1 reCe..
- HoCe·S 1i d.a govoriS ili ne CeS? Pa valjda si velika..
..:._ Ne Cu - odgovorila je tiho.
- Za.S-t~ .to"? Svoji smo. Red ime. Gdje su ti _nta.ti, otac!
DjevojCica se okr'enul~ i v.i'Se nije gleda19. niti je _pojel~ C?kob.du.
•
· ·
,.
•• • ruge gdJe Je nedaSmjestili Stl je _u natkrivenoJ zemuntcl, u :s1?raz~u Ja .... .' .
..
. a
Ieko od stanice bilo skl~diSte ratne zalihe) 1 gdje · su ZlVJeh lutlJ, Gr~
322
i j-o.S pet crvenoarmejaca. DjevojCiei 1_:1rostt5e postelju ad trave pokrivenu
Sinjelom. Oprali su joj glavu u 'iz\Toru i -zaf.'Ovjedili, da se opere sapu·
nom, ~tavivSi je sarnu. da se n-e ,zbuni (djevojCici j-e bHo sigurtio v~
desetak godina). Jurij .je oprao i zakrpao njenu haljinicu. Hranili su je
prve dane paZljivo, pomalo i Cesto, ali kada s-u je hranlla· sva sedmorica.- poCela je ;Opet ponavljati, kada bi joJ n~.§to trpali u usta; :»Ne
treba, ,ne treba . • .< Po cijele dane leZai8.' je u zemunici okrenuta Zidu
- d.rijemala, Sto li. :Kada bi _se s njom Salili - odvi'aCa1a bi se. Jedne je
veC¢ri palo_ Jurju na uni da j_oj recitira »Moj dodiN:. u Od.Ionicima, koliko
se sjeCao. DjevojCica ga je pogledala taka ozhiljno, s takvitn prijekorom;
da ~e zbunio l otiSaci iz ~emutiiee ""'""' da puSi.
·
- Orta je pa.dflviCava- reCe mu G-riSa ..._'s njom nije sv~ u ~du.
lzmakni odvezi Je u grad i -stnjestl rtegdje u · bOiniCU.
Savjet je bio .stvaran. Ali jer. ga j~ d~o G~iSa, a
on sam, J'utij ;··
je frknu6 u lulu:
.
ne
- Niti je bolesna, niti pa-daviCava •• , .NajlakSa je stvar Covjeka
skinuti s vrata. . . • - U bolnicu. Nije mir.isala ·jodof(}rma! Njen jad n:ije
djeCji • • . Eta, i§ta. je njoj.
Od ka.sne veCeri do ranog jutra zujali su njemaCki avionj meOu
2Vijezdara-'a gube~i dah. Od stahice se razlijega.lo truvanje protuavion~
.skih top&va, . ~ule su se ~eSke eks:p,lozije. Spavalo se ptiCji - poluotv3-renih oCiju. Jurij I GriSa vrati-li se jednom u zoru, nisu ni jeli ....... samo
· svukoSe Ci~tne I legoSe. Na Jutijev leZaj sjede mltr3.Jjezac -Vanja ...... on
je Zivio u jaruzi kao u oporaviliStu, zato, Sto Nijemci ovamo uopCe nisu
-doljjetali.
·
- CujeS. ona_ je plakala cijelu .noC~_ tako g-orko kao Velika - teCo
Vanja - prosto nam n1je data spavatL
Jurij je mutno pogledao na njegoVo debe1o lice napola zaspalim
oCima i .samo je p-orrtislio: »Tebi nije dala spavati •.• 4: lspostavilo se
siljedeCe: DjevojCica je juCet eijeli· dart tSb. ~a Vanjom kao priVezana,
ktid on - tti.da i ona, on ...... n_a mitraljesko nijesto, 2'le ...:.. Ol'fa je · u g-rrn,lju. Cak joj je priprijetio: ~Maskiraj se, nemof se -pokazivati«. Ona je
do-puzala, sjela kraj njega ( Cistio je zatvaraC) i tihim, o-Cajnim glasom
rekla rnu: »Vanja .. ,4': On njoj:- »Sta je, hoCe§ li da j~diQ?.; Ona opet:
::.Vanja« ....... i to tako, da se mitraljescu najeZila koZa.
Slusaju~i na sv01ne lezaju to f.'l'ipovijedanje Grii!a je rek"" l<r""
drijemeZ :· \
....... Tnko je. SmekSalo joj se sree. A kllko !;IQ zove to nije kanla?
- NiSta nije dodttla, samo .....:. »Vanjac pa :tVan.Ja4':, gnja--vila me
cijell dan. A noi\11 sarno place.
To, ·da se u djevojCice smekSalo srce, uCinilo se s'Virna uvj0t>ljiv•,
Cak i Jurju. Vanja je bio toliko jednosta.van, dobroduSan j s-por, od njs·
govih-- rijeCi i Citava njegova ponaSe.nja Sirila se takva liligurnost, da Ce
323
�sve _biti. do~ro i .lijepo, te je djevojCica, naravno,. po_Cela. iCi .za njim kaa
_..
P~iv~Zana i baS ·se njemu _
htjela poZaliti.-
.
:-_ Aha, eta· sad si rekla, kako ti . .
.
.
Je cvokotao zubima· obuka 0 . k , I' _Je Ime, no-: JUilaCzn.a..-- VanJ·a>
.h.... __ •
'
Je osu Ju 1 rna "ic 8 ·
d
r~.·~""'.u& 1 :pr.ivukao k c;ebi. _ N .
J u, Jeo. 0 Valje, ogrlia 3e·
- Najest •
- aJe_st Ce.mo -se rakQva
cern!? se - odgovciri ona .
•
-.-A dotle Cemo popuSiti? Je H d
?
- Dobra. je
o ro.
Te n~i- se J:urij prohudio i, posvijetlivSi ijjepnOm 'll:!lllp.icom;·-··vi~·.
dio je, da djevojCica leZi skupljemb k6lj'eria, zagrlivS·i jas~ nabijen
travom, gorko plaCe u ·snu i. zove mukllm~ ·ri'eja.Snin{ glasOID: -»Mamice,
mamice, gdje · si '? < Jurij je nije budio - neka bar U -snU nade· svoju
mamu • • • »Mamice, Sto se ·krijeS-'? « Dj'evojCica je najBdnOC tiSutjela,
poCela brZe disati i slabo, radosno viknula . : •.~aSl~ je valjda'. -~ ·•
Jurij je za~3:1io_ i legao- na leda. POta.ko mu .. {10tl~Se .-inj~li. · :Bi}o je
doba gluhe godine, kada je Ivan ·Karamazov u_ krCroi upitao br9.ta ,·.AijpS~:
,.Aka _radi sreCe ljudi treba :prinijeti na · Zrtvu samo _jedno 'djeteSCe, ikU
ga treba uMii - bi li. se ti, radi_ ljridske sreCe, p:dhVatio toga, d3. ·_umoriS
djet.eSce·?c Mislio _je Ivan KaramaZov, da je ·pred AijO.SU :Post<iv'ia· rieiaZ·
reSivu. ·zagonetku.· AUD~Sa nije .tada 9dgovorio, . zaSutiO- je. • • .. :. Ub}tf dijete! • ~ • Ima _li neCega straSnijeg! ._ •. Pa makal:- i radi raskasne · sreCe
cijelo-ga CovjeCanstva • _•• Tada hi 'takva sreCa hila -p~okleta •._ • A .ka- ·
r-amazovska zagOn~tka. rjeSavala se-- prosto, sada su je o-dgonetnu~i: ·-da,
da, Uhio hi, ali Sarno neka to· dijete budem ja ._ •• _A. ta. za_g_tmetka _je
prazna, izm.iSljen:a, apstraktna.. Sam Z.ivot narri zadaje drri.gu: ra~ti spasenja od IDu.ka makar jednoga - eva ovoga - djeteta, d'a li je .Spt~
mail sva.ki, -koji se smatra· CovjekOril, da pade u &Ihrl1 Pitanje 'je -prOsto, .
a ·odgovor jas:ari. I- GnSa, i Ivan-miti'aljezac, i · ostala Cetvorica·, koji snaz- ·
no hrCu u zemunici, i on - Jurij - odgovar~ju: Spre~i snio.
Ju'rij- je opet nabio lulu. Grlo mu se nadi!Jl-810 ad _srd.Zbe._ U redu.,
pl;l.Stimo _.filozofiju. Posta\"ljamo praktiCno pitanje: .traZimo raCun- - tr~-.
niilijUlla 'Njemaca za oVu jednu -djevojCicu, tri. milijuria dugokrakih' plavi.h Nijem17ca, s kravljim trepavicama i razvratnim -mozgo-v-i:rn.a.
Vanja-:rnitraljezac uzeo,je l-ona.c i otr:.'U.Zao kroz_grmlje do s~·mog·a
dna jaruge, g'dje je telFao potok praveCi na jedname mjestu vir.·. Tri je
on, kad hi uhvatio, Casak slobodnog vremena, lovio-. rak~-ve; ··
Vanja -je skinuo ~jicu· i ko8ulju, legao na trbuh kraj vira i poCeo rukaina da pi-pa-po blatu- katkad ta.ko dubako, da_.je morao 'i gla.V'!l
zagnjuriti u vodu. Kad_ hi napipao raka, Vanja bi rrirmljao: »Nadr!jaO
si han.s"-Snaps buljooki ••. Ne svida ti se ••• Hajde, ·hajde u ·lana~.«-·
JednaC je, puStajuCL mjehure, ~~ranio u stu.denu ·vodu s_kOro -do. pojaSa, a
kad se ispravio - u njegov·oj ruci lupao je rep9ID golem. zeleni rak. ~a
Vanjinim ledima ve.Selo se nasmijao njeZni glasiC. · BriSUCi: dlanovinia
vodu s lica i kose okrenuu. se - smijala se djevojCica : ._. Sta je_'? Zar
se. maZe rugati v-ojniku? - DjevojCica· je raSirila plave OCi, -obrve sU se
digle, skupile - sad Ce zipla!c.ati •••
-
Sa1im se ja, MaSka, ne plaCL
Nisaif!. ja MaSa, ja sam _Valja -: odgovo~rila .je :djevojCica.
b
4
•
•
-
Vanja otkinu komad no .
.
plehnate kutijice - zavi dota~n~, ~avi, vjeSto nasu pro-stag duhana "i.1:
.
•
ce Jeztkom
-:- TI se ne ljuti na mene V I' •
•
da drnnam sve tvoje taJ·n 0 . • a Ja. LaJtnant JUrij naredio mf J·e,
•
v•
- •
e, n Je, naravno stro
j•
ne IZvrstm.nareOenJ·e - x c e v i e
h .
b•t .
.k
•
g, a 1 pravedan. Nara-vn.-..
.,..,
VanJa izv_uCe. iz cl_Zepa »kat"uS
•.• :·
madiCem Zeljeza Po·kreme
.. J uc 1 s~~etno udari triput malim ko- Deder priCa.
nu, PriJatno zamirtSe fitilj - zapuSiO je.
J •••
Iz Valjinih krat~- r~eliica mo
vjela s majkom Matrjon~m H b
glo se razabrati ovo: Valja je Zi··· '
·
stariJl Valjin · brat And ra. ro-vom..'. u . selu VI a d.1nur~k u.
.
_
M""
-'
rtJa, sluz1o Je u C
.
lsa ,nestao je bez traga proS.l
od"
rvenoJ . arriliji, mlal!i
.. Matrjona Hi3.brova veamae s! b~~e, ~d su se~o ~auzeli -Nijernci
UVlJek govorila s tihom
_Jala J-ednoga covJeka. i-o -njeiDu--'¢
je, _antihrist z·aredao po mrzk_nJom, dkad bi ga vidjela kroz prozor• »Op~t
·tl
_,ucama,_abogdap
.. '
~a_ a~= »Marna zaSto Mih ·
.,
ropao • · .« Kad je Valja
· ·00 - .
•
. eJa 1vanoviCa naziv . .
t'h ·
'
·
Je
goval"al~.: »Kad _porasteS: znat C
as an 1 _r~stolll.'l« ~ mat,i
. . es • -, . A sad, Va_ljko dOob:ro Suti ,
Sto mati u kuC:i govoi;_ ne •
Gl
'
raznost okolo
p .
- _adovali su. !mali 'su-' tri kokice
-~-~ . • ~Z1 • .• •• <
. ' . _,',
pono.snog pijetla koji J·e sve "t
d. • dviJe biJele- i Jednu, ZuCkastu -i.·
0 na e davaa kok N" ·
11.I
' ·
. lJema:ca uvijek ' skrivala n ' s ·
:
ama. J.Y. atrjona ih je' .od
:t> U ProljeCe, kad
.. a "jrazna ~Jesta. Govorila je:
.
pr1gr1 e suna.sce a
k .
~
Jeta na dan, tad CeS se kCe k;
b. • n se -ce oklee nositi _po tr-i i.•·
'
l'Ice,oradovati .-<
·
Jd ne zore, prije tri' nedje]" e M .
-e
. •. .
. .. ,
»Kt!erkicec k! .
J ' ;llt;l'Jona probudi Valju:.
re a Je - »Ohuc1 rna· _ .....
· ,
PD'gledaj, ·na koga se ljuti pijebt0 da
.J.e c~z.~e, ogrn:i se -rna. ramom..
. .
·
Va IJa Je obukla materine ....• _ se mJe l1stca uvukla·u sUPu- · • -~<
d"t e 1 Vl Je Ia: vrata na "sup· tcizme, ogrnula mara rnu;_ tza,s a na dvo. .d.
-. , "! .
s
.
.•
1 a vorena kapiJ.
- ,;
·
·.
samo PIJetao lijeCe po d Voris u ljutlta , traZi a Vo1. .
·vt
. .
.
vorena, kokosi nema
. •
. _ -.
.
_
1JR J€ .uzviknul3., pr_O"',
VlrJ.la kroz kapiJ·u
Iza nJ·I·h'
d
·
,.
· · ·
ova voriSt 1
·s• a· . v
sec1 za noge kokaSi _ v f..
•
k .
~ ao Je· DJemaCki ·vojnik noe~.: su 1m
r1la VlSJ"ela
_v • .
-. ·
,
pot_rca1 za VoJ'nikom 0
a
.
k k ....
__ · • · a 1Ja Je · krik.n,uh
' _ n Je S 0 OSIIDa
k 0 C'
·
·'
ol;lakle se is:r:od povoSte:hog plat
" l
us . IO u zatvoreni · kamion,
je odjurio. Valja J"e saTYI"' vik nal zacu o_ nekohko veselih gla.sava, i aut:~
nu. a za nJ"ima.· ~st r iko, stnko, · _p~ to su
.
na~:;e kokiCe.«
¥
•
¥
4
v
)';
•
..
•
U-"'J
N a drug-oj strani ulice uko . d
. .
zi-dana Skala Nedavno .
,
so... o MatrJomne kolibe, hila je DO'Vi\
..
·
Je onamo dosao auto 8 _I· d'
ma. 1 Crnirn ·kapama. kJupe . kll .. b . .
JU Irna U Cfnim §injeli.
_.
'
·1
Jlge acl1 ·su ila dvoriSte, proza~ su za•
1
.
324
325.
�maza1i kredoril_; pLot omotali bodljikavom z1com, od S~ole je postaO ge-stapO~ Pokraj toga mjesta vladimirski Zitelji 'nisil ni" ·prolazili, a ka.d je _
Matrjona morala iz kuCe, penjala se preka plata u uliCicil.
Valja, stojeCi joS uvijek na uHei, vidjela je, kako je otuda iz ·ge..
stapa, iza.Sao Mihej Ivanovie: lu:PajuCi nogama, sE§ao po- stubiStu kraj
· straZara i kao pijan neravno koracao-. Njegovo lice bilo je ·plavc,- - tako
se uCinilo Valji - _sasvim naborano, kao da se vratio .s -"Onaga svijet'a.
·
DoSavSi do Valje zaustavio se i izbuljio na njU oCi:
- Sta- CeS tu "! Mene _gledaS? Ah, poganat - udario je Valju Pil
glavi i htio udariti ·Cizmom; ali- nije. pogod1o. A Matrjona je veC trCala
od vrata, uzvikivala divljim glasom i u trku zabila nokte u naduven6,
okrugl() Mihejevo lice: »ZaSto, zaSto si .udario l!loju kc!er!« - oborila
ga na leda i r..'lju.skala ga po obrazima,: ' - :::.Antihriste prokleti I< - Hi
je bio pijan ili se prepao, i samo je mahao rukama i nogama, a' Matrjona,
ta je udarala, dok nije .sa stubiSta, gestapa nei:o oStro podviknuo lup.
nuvSi vratima.
1\[ihej nije oprostio Valjinoj materi te batine. NoCu su k njima u
kolibu doSla dva crna v·ojnika s larnpama i. stala kod vrata. USao je o:fi·
eir dugaCka vrata, sitna lica bez podbratka i za njim Mihej IvanoviC.
Matrjona je zadrhtal'a, prislonila se .uz peC. ·»Meni je kraj, kCerki·
ee , •. c - 'pro.Saptala je. Mihej je iz njene· ruke- istrgnuo Valjinu ruku
i gurnuo Valju za p:regradu, gdje je stajao krevet. »Zapovijeda:te li,· da
izvrSim pregled, gospOdine oberlajtnante 'l <li - Oficir je sjeo za. stol i
odgovorio polako ruski: »Radi svoj posao«.
Valja .je kroz pukotin'u na viatima vidjela, kako je Mihej skoCio
na klupu i p-oSao pravo k ikoni u poCasno-m uglu.-:»Tu- je, gospodine oher.
lajtnante, eva pisma od njena sina MiSke . . .-s: Valja j-e Cula, kako j_e
majka odgovorila tiha: i jasno: »!Pismo je podmetnuto . . • Vje'rujte mi.,
·gospodine .•• Sin moj .Miha:p. n~stao je pro.Sle godine, zna cijelo selo •.•
Ne maZe biti pisma od· njega .....<
Oficix ,\ je i.zvadio 1ije·:pu dozu otvorio je - odmah je iskoCila ci·
gareta, i zapalio ·se phimen •• ~ Mihej je relmo »Hi-hi, lukavo zar ne ...
Oficir je zapalio, Tinao je gornju usnu duZu od donje, oslonio' se lakto~
virna na stol i poCeo Citati pismo. Mihej je, kea:eCi se, proSaptao: »Njegovo j-e to, njegovo pismo, MiS:kino, on je obavjeStajac u odredu, s maj_~
kom se dogovara ••• A drugi njen sin, Andrej, leti -preko franta tim
partizanima • • .. c
·
. - Vjer:ujte g;ospodine, ne maZe on meni pisati, ja sam nepismena .... - ponovn..> je progovorila Matrjo-na.
- Sad C-emo da vidirrio, jesi li ti pismena ili nepismena . • • Najednorn su oficiru isko-Cile Zile na dugaCku vratu. - Ne' Cu da gubim
vi-ijeme s tobom. 'Savjetujem ti, da odmah kaz.es cijelu istinu, jer Ce muke
biti straSne. ·---"-" On 'je ·nreko t'amena okr-enuo glat'll -pretna crnim vojniei.m&~ _.; Pripravite u:z..iclA., klupu,:- Zeravicu... - I na.jed.ared ·jii ispod sjene
~r:a .;~~=e n:ij::u::li~at~f~ P;~o
d\ gleda Matrjonine poplavljele
1
niogia da . .,. -~
.
.. . e_
eo a o Cemu Valja nikako niia
prica cak m VanJI-mitraljescu· zub'
•· •
. .
•.
1
malo grlo i ·rijeCi nisu . l 'l ,.
'
SU JOJ se stezali, natli•
.
..
-'
lZ az1 e, cuo se samo tanki pisak ka ko~l . ·s
!~~~ ,se t~Io razumjeti, da je Valja tada nekoliko sati al:Sala
d~~
ni~l;:j;~a p::~;in.o
z:l
m;Cenj? - k s~en~anje, jaukanje, krikove boli,
r1k 1 glas, k~ji nije viSe sli~io ma.-
na ezanJe, i
teriD.u-. • .
·e
.. uvukla kriomice u
kOlibu
! .-na Su:adan se(..'Uperke kose, krpe. MatrjoninunaSla zasusjeda. Vidjela~ po u kry,
Valju je
pregradom n&
~r;ve:U, . usred ~~griZenih jastuka. DjevojCica je
8~:::~1}:ulSJe- ~ ,JU Je ~remJela k sebi. A vrata Matrjonine
1 . k
pr a Je
o cern
1
zatvonla kapke.
bila u ne-
kuCe podu:--
·
. D':_~i su hili muC:ni, vreli, bez vjetra. Po putovima se ni'e stre-~~~a. pr:s~na od nepregle~ne bujice automobila. Kro-z praSnu mC:glu ~a~
J~ ~ reno s~n~e. Jurij se rijetko r:ojavljivao. u zemunici - mrSav
ern, lJutlt, govorw Je kroz zube tako hrap3.vo
1-.."J • d d
·
' ·
Sati ga s 1
·
h t"l'
·
~ '"'1 o Je osa no 1 slu. · v su s va 1 1, da se pribliZava ratna oluj
N' ·
·
negdje udarac,- a taj :ce biti Zestok
a .._ ~Jemcl spremaju
Doputovao je' na
~antilopk ~a~etan·komandir
nj.ea-ovo
· ·
od pra:Sine, ·Sjeo je pod hrastiCem na .klun-.. k . . d
10 Je SlY
zadov0 r t ·
.
"".. · raJ Je nonogog stoliCa, -.. ·
JS v,om Je sk.inuo kapu i zamolio izvorske vode..
lice P~stalo je joS Sire, a sav on -
.
-
0
baterije
od brkova do Cizama
Sa ~tani~e sam ja tebi svratio .._ rekao je Juriju _
1
b'
kOd· vas
~u rak·~~vi· u Jaruz: osobito dobri, dajder. ih jedno ·ped!;s€.tak. _ zovnuo
Je ValJ~: 1 zadovo}Jno pomi_Iovao nJene zaokrugljene obraze - Gl t" .
razvesehla se okata
A
.
~
... _
. .
.
•
e
I DJe~
'e t k
" ' d . • . • . SJeo.;as. se, mst htjela C:a-kolade? - Zahohotao
J
a 0 sna.zv.o, a Je :ralJa ustuknula. - Sad sve jedeS'l JunaCina d'e·
vojka .•. Nu-der, po-d1, nalovi ·mi debelih rakova.
'
J
brbf· /rapetan j~ ispio lonac i po studene vade i zapaliv.Si f.'OCeo je
o d Ja 1 Co ovom ~I onom, o Cemu se o-biCi16 .u dokolici lfovori :na fronti.
oma em, o m1 om, o proSlom i o to-me d s -k ..
. :
ave godine razmnoZili kao komarci. l>U je~en a Cu u d:~.t~aodt e It tetrebovl
tovat Cu m . .
U l
I I
sus vo otpu ..
'ben t.aJci na ra • tamo Cu se naloviti •. -~« Zavidizn Juriju 'Sto se
Sluz
o amo amo premeCe
A. •
• • ,
•
i sve ma.Stam. da
. . d
J~, SJ~dlm na bateriji kao jazavae
tao si' A . • .
Je a o avim dJela Aleksandra Dumasa • . Ci~
·
Ja msam cttao, ka.Zu - ne maZeS se otrgnut'
St
~
'
.
I • • .c
. . ..........
a. se cuje za Nijemce 'l - zaSk.ripi Jurij. _ HoC li
k
svrSxti ta gnJayaZa "!
.
e
se s oro
m!.
db • . .
0
- Cekamo za jedno pet dana
N'"
.·
'·
Na
d"
. .
• o •
IJemc1 su vidljivo n-arvozni.
. ;;orne o Je1u grup~rah su artiljerijski puk - preba.eili U prvo. !' T
=~~·su ~otalne. a sad su ih zamijenili odabra~im Cetama - ~rg':~i l
Je s or:o \1 svakoga. Kad uhvatim.o Nijemca, pOCeSat CeS se . po za:
327
�· I'"' - ·t k a av.iJ'aeije .':'-• . . Qeka~o,-... ce~
tiljkri. --Navukli su lli!LS~U ko ~CID:~- en ov ,
kam~·
ImaS -pravo, dosadilo Je.
istU~ivSi oStri nos . reCe Jurij:
_ vee- Ce ani natrCati na nas. .
_.._
. ._
--To ·je toC.nO, nije Cetrdeset prva godina •.. Pokazat- Ce~o.
K
t
·e sa zadovoljstvom promijenio ra_zgovor;_ kad -~e-_Va}J.a
.Vrho~:roek:a;iei dorlljela zelene ·rakove; koji su _se sr~Ito micah. Ka.~
u . _ .
d'
se · protegnuo:
petan je natakao kapu, P 0 . tgao . 1 . . •
V
· ih ·zD.a inogU oni
Ne· zovem vas u goste na baterlJU • • • rag
.. ' - . ·- .
.~
.
M· .. ob VjeStajci uhvatm su zapovtJed: daJe se
'oS -nOCas krenutl • • · 0 J1
a
·-. 'd- ··
· ·Nd.
J •
pk~0 r vanje Crvene armije i Cetiri za llkvt aCIJU • • •
tn dana za o
Ja
. zd
_ MaZda se -ne Cerna naskoro
SmijaJi smO se • :. ~ -No ostaJte
ravo . • •
.
liD.:··
vidjeti •. •
.
d to&ova
tutnjao je i za. Sa._da se nije PraSina_ dizala ~amo_ o
padu Urlalo je i zavijalo
. .
· som Citav o1.1zor na za
•
stirao se .crnom zavJe - .
~. . .
,. I taka dan. i -noC, sediniCl.l
n~bo od nebrojenih aviona prob1JaJuh us1,
1 . d"va i;urno kao
T- .
okon dva mno-gog ava 1 ·
•
Sedmicom. ~udar: 1 s~ se; nap t _, -1 i ·sle Cete pukovi. divizije, na
:in"raVinjak, vrvJela Je- poza~m~, pu ?va ea·na;a kao da su Volga~ Ural-_i
... _..:·
t · rili su kam1on1 puru gr
. · d·
trazt\;l pua JU .
· .
.
taj burni kipeCi dio- zemlJe, g J'3
. Sibir bacali -prepune pregrSti Zera;l~e u- t" t dile~ da probi-ju kroz ruske
.. ·· "ke voJ'.ske u smrtnoJ Jaros 1 ru
·
.
su. - se nJem.ac - _ .
•t•
. ·h m"gle· slomiti, -i ginu1e su~ ,a
b't·
·su mog1e m 1 su 1
..arroije; -a_ pro 1 1 s: m
. . ukovi i divizije skakale_ su. -iz vagona,
nove .. blatno-zelene cete, batalJOnl, pd l se izgarale pretvarale U- tigljen,
kamiona, ·.Juri:le. u tenkovima, _ra:al a.~ ~ ruske- a~tiljerij~, ~raCnih tenu· kom~dima _letjele ~ zrak -~ e ~ OZIJa~Sa.rouCeni N_ijeffici nazivali . StakOva i ·gardijskih mmobacaca, koJe su _o
za
ljinovim Orguljama.
ValJ"u. JednoC je Jurij skoCio po cigarete
-· Tih- daDa su ~abo. ravili b 't .
kinJ·ama upale oCi izblijedile.
,
b
· bil' su mu o- ras en1 ce
•
b"
- ._mrl:iavi- _o razl.-i i. '.· gdje .vee clJelu sedm"
..
. __ .
1cu n iJ" e-.nitko Zivio- ,__ pod _. ·je- .lV
·
Vi-dw .-Je:- u_ zemun c ' .
d 1 .
'"' stajao je s_iCuSni, Zllti_ .b.l:lk~tl6
..
p.Pllleten, leZaji _uredem, _na zar. a o~ pec~rpe koSulji<:u za lu'tku, a tu je
..
. d'l i "tiho Stla od 1zncsene
· _,.l.
•
Valj_a Je- SJe I a
--·
d
mO'bilskih- krpa, lice je, imala uu 'k'aPll'a
le_~ala i lutka: -smotana o au o .
s _-nari~linim _oCima.
. - Zdravo, -Valja, kako si, ne bojiS_ se sama·"?.
~ Ne,;. ne .bOjim se, striC.e Jura. -?
--A kako ti je:bez to,ple hrane . . ; .
- '"
•. Ku·
....
x·b·
_ -Potrostla sam 1:il 1ce, a-stavite m1 g1b1ca 1 str1ce ·Jura •
v
t
hal a sa.m i t()plo • • • .....
V l'k
Stvari
- Dobra ••• ·Drz1 se, a J a · • ·
gom
~e id~ I·Uayo- .• ~ Zbo-
. ·
.
·
·
ada d·a odatle nije
.- Selo- Vladimirsko bilo je zau~eto tb~k~. ~~neg:sta;o - golemi ka~
.
. • ··--·..1
- NiJ'emac 'Nije usplo po Je~.;t
pobjegao m Jt;;:Ua~-:· •
·- ••• h .
k ma~dirom bio 'je zatoblj_e-n na zem:nl.iOn s crnim voJmCima 1 DJl ovtm o
lj3.nom· .-putu i spaljen -sa· .cijelim sadr~ajem. ·,Franta se 'i dalje· ·,Pomica.Ia
nit. zapB.d. Jurij se Skupa s gospodarstvom- preselio. u Sik.arri -blizti---seia
VI3.dimirska.
Safer GriSa, priCaju~i u .sumrak poSlije veCer'e" SvakoJ'ake rB.tne
nclvoSti, koje-.· Soferi ri.ekako' doznaju, tk-o Zna ·kako, prije drui"ih, ··SaopCio
- je i~m-edu · ostalog: _ _ . ·
_
·. - _
_ · -~ NaSa Valjka ·je tako uporna djevojCica; .juC.er je, trC.ala---u selo
{ raspitivala ·se za onaga M;iheja IvanOviCa,_ :rrezime mu ·Je nekako. Cii~i1'l
- ,Nepjej. Vratila se m.rka: Nepjej kao da je propao u -zemlju..-- StanOv~
njci kaZu _za njega: »Bfo je g·ori od kug;e, mi bismo ga Zivog U ze'IDlju
zakopali, on' to zna .•. Zato je i pobjegao . ~ .
Tek Sto je GriSa spomenuo Miheja, pojavila -se Valja. Na:mrgoOeno. njeno lice -bilo je .-kao u od:t:asle, usn~- stisnute. Sjela 'j'e ria 'okrajak
balva.'na, pored Jurij~ .. Kad su se o svemu narazgovarali, i Vanja-mitra·
ljezac fzvukao njemaCku Usnu hannoniku, paCe r· svirati; Va1ja je -k<lZala
oborene gl3.ve·:
- StriCe Juriju, nadite toga Covjeka, koji je muCio · moju ina\lllU.
Tada su se svi Okrenuli i poglE!da1i na djevojCicu. Jurij trznuv-Si
no-zdrvom, odgovoriO. je:
- Potrudit· Ceffio se, Valja, -da tO UCinimo .• ~. Drugovi, .trebal_G
bf o · njem,u pokupiti p-odatke.
Toga _Se p-rihV::itio Safer GriSa.· Za · nekoliko ·dana, u · isto- vrije-m,e,
zn_ao je vee koj-eSta.
- _·Mihej Ivanovi~ dOS3.o je odnekud sa stran-e u ·serO, pr~je_ osam
g.odina, OZenio se jednom --udovicom - kolhoznicom i 'brzo, j~ ·otjeraP 11
--giob. 0 ·sebi je ·govorici -da je rudil.r i -rudarski sin, ali vjerojathije je·,. da
Su i on i _otae mu hili podUzimaCi u rudnicima. Bio j-e zao l lukaV. K.6d
n.Jega ·se uvijek, za Smok .ili za novae, mogla dobiti. iakija-.: JedD.o- ·vri..
jenle dolazi6 - j.e k njemu da pije veterinar, i evci Sto su uradili . '~ · •· (doznaiO se za ·to kaSnije, pod Nijemcima, 'karla se Mihej 'poCeo sam -hva·
stati svojom okretnoSCu). UoCi Pokrova, ranom zorom, do~la je_·muza-li~a
1i staju i .vidjela: shnentalska krava »>Predsjednica«; porios kolhoza;- leZi
n·a.- ·slami Crknuta iskeSenih zubi. Nastala je strka. Veterinar · je sp~vao
kod Miheja i doSao je skupa s kolhoznicirna, pregledao »Predsjednicu~.
- '»Odmaknite se, drugovi« - rekao- je uvjerl,livo · - »postoji O'pasnost,
da je to sibirska halest.« Kravu su vrlo oprezno odvukH iza sela i z!l.kOPali s koZom, staju dezinficirali. Slava bogu, _pomora nije viSe. bilo.· A
.:Mihej i veterinar jeli Su slaninu cijelu zimu. Sta je uradio · Mihej, Cime
se · pOslije hvastao "? Uzeo je krupan krumpir, uvukaO se noCu s krivim
kljuCem u staju i krumpir vjeSto ugurao »Predsjednici« u duS-nik tu:..
rivS:i Joj ruku u usta do lakta. A druge noCi su on i veterinar otkopali i
uredHi kravu.
Kad je poCeo rat s Nijemcima, .Mihej se toHko O>bradovao, da nije
mogao·, da sakrije zl_obnu radost, i Citav taj dan sretao je Iju,de i ponav-(,_'
329
328
�tiao sJalnlh ~u: >Oh, pote$ ~e krvea ..• 6h, k!'Vea le sada. pote~i;. ·<
Kad sn naSi, uzmiCuCi, prOlazili kroz selo, posrCu~l od ·umOra, gladhi -i
_p.eveseli; a k~·asnoarmejci pokucali kod Miheja - da Zamo;le _inlijeka, on
je. provirio_ kroz ·prozorCi~: »Nema, nema; r<:fcleni, sovjetska je- vlast · sve
odnijeia..« Kad su uSii Nijemci - odrnah iza tenkova - stajao Je 1.iihej
kod vrata zalizan, u Cistoj koSulji i lijepom kaputu drZeCi na · vezenoih
ru~niku veliki kolaC i srehtni slanik. Klanjao Be NiJemcima dotle, dOk
nije jedan ofidr,. prolazeCl, lizeo od njega kolaC, dao ga vojniku i rekao: :tOciliCno, hvala •••c
·
Ubrzo je Mihej poCeo obilazit.i kuCe 1 zapo~injati razgovore, sjedao je na stubiSti. lupkajuCi Stil.piCem i dvosmisleno pogledavajuCi na
mrkoga doina.Cina i zbunjenu doinaCicu; koji su- stajali.
- Ne zrulm - tumaCio je , - zaista, ne z:riam, kako Ceino sad
Zivjeti fJod :pnvom VlaSCu tni kolhoznici? Ne razmii:iljajuCi ja sam lm,
znM, ~·onudio hljeb i sol .•. Ali sada, me<lutim, poCeo sam ·sumnjati .••
lpak je .sovjetska vlast kojeSta dala • - • Narav·no 1 kod Nijemaca je ...._
•
red, priVatna trgovina i uopCe, ali on je strog • -.• M.isii§ i ovako i ona.ko •.• Eto idetn Od ~ovjeka do CoVjeka. - I On bi, fur~teCi se, grebao
· palic-rnn i~a uha. - Navika ••• DruStvo • . . Kolektiv . • . G!edaj ......,.
pa momci Odlaze' u partiza.ne. ZhaCi .;..:.... iina nesto ••• Pitanje je .tako· .
tler - -jesu li ~e Nijemd. ovdje ··cvrsto sthjeStili? , ~ . Kako ti mlsli§,
Stjepane P_etroviCu?
Vojnici njemaCkog garnizona u po-Cetku - sedmiC.u, dvije - bi•l
da nisu obra.CaH naroCitu _paZnju na Zit8lje. ~ivjeH: su kao 1i ijetovaliStu:
vrSili obuku, igrali nogotnet, duvali u trube, ~etali · u 's3.mim g3.Cami.t,
bestidni~i, po u1ici 0 '\li kad ·su doputovati crni i kraJ ~kole na drve:riOj
plo~i- iZvjesili objavu s p:rijetnjom za svaku stvar · - srrirtna kaz.ha
_.. _pokazali su Nijemci vuC.je- zube. Organizovano su opija~kaH selO "do Cie:t~ i ono; Sto nisu odveZii na teretnjac:ma cnl.i, to su oCi~tiii Voj~
nioi posade.
Gestapo se poCeD zanima.tj za svaku obHeij. Tada su' shv-atit.i
Vladimirovci, zaSto -Je Mihej k njima doiiizio s bujicom sVOjih dvosmisle~
nih rijeCL VjeSto je i ner..'l'imjetno ispitao, podlac, izmedu rije~i, .tko im3
sima iii zeta u Crvenoj armiji, tko je bio :r:ovezan s doma~i:rh komuni·
stima, tk.o se druZio s uCiteijetn Verjo:vskim. Uo~i dolaska Nijemaen··
otiSao je uCitelj iz sela zajedno s nekoliko djeCaka, i Sada - kaZu on u rajonu diZe 'Q. zrak mostove i skiadiSta, digao .je U Zrak viak
s ~klopljeniril uesovSkim bateljoriom i popalio Je po putcr\rima dosta ka.~
mi,ma,
.
P0<1lije straine pogib!je toga e§aio"" (u najveloj brzini naietjeii
su va~oni jedan na diugoga i po-padali s visoka nasipa). criti sti staii
da uzima.ju ljude - i stare i nedorasle_- i da ih vode u §kolu. Uz~maU
su u prvom redu iz onih kuCa, u koje je zalazio Mihej. NDC:ti su iz Skol·
skog podruma kroz otvore dopirali tako p:rodirni kriko-vi • • • {:uti sii ih
,.
do na kraj sela • r d' .
·,1
- . - ' .z JU I msu mogli spavati sjede-t!'
kl
g a varna, stan~e I starci Saptali su molitve',
_I na
upi ·mahali su
0 Mih ·
.
. ..
eJu se .Culo da prisustvuje muCen 'ima
mace odakle u njegovom. dVoriStu dvi. e
J • ' PomaZe Nijemcima
~e sada u zelenom kratkom ka ut b .. J •krave I voliC 1 Sam on hodao
~u vidjeli, kako. puSi cigaru K pd :~ 1:rlJ~o ~e. b::adu i brkove, a jedamput
skrivali su jelo i odjeCu "t. . a -. l . J~dt .VIdJeh, da skreCe njihovoj kuCi,
htjeii .primati MiheJ'a a]',. so PI~·-J~t.Jos ostalo, i podalje slali dJ·ecu- Nisu
,
ne rum 1 g b"Lo •
•
lazio ljudima jednostavno
. . a . . t Je opasno. Sad viSe nije do·
- . - - -, nego JE! tz dZepa izvla.Cio_ bocu Snapsa
..
- Ne vole me sunatodn'ac' .. -.- • .~.
dim, sve ja vidim
Ne VJ'
! 1 : - govorto Je· ~jedajuCi Za Et6l _ vi.i. •·
eruJu m1
S I tk
( Iz drugoga dZepa v3dio J.
.
'.'" P- e e pletu o m. •.ni, spletke·
A
e s 1amnu 1- rezao ·u
.. t
··•
zar. ja nisam Covjek? Jesam . .
..
_J
na ce vrtaste koniad;Ce.)
sadno n'li je ...- D-osadno mi je s ~ir"mz:"IJe~ ~i. -vr~g? Eh, i:n.iH tnoji, doA kad Nijemac povje:ruje, ne moZ e Cll11a., Je~Ju mi od onog C:asa • ••
organizac1ja .•. On nema kad deS ~a _pokG~ebati •... To ti je- teltnika rIJevao, primicao gladnome do a ,. mish"~ on mls 1"I- mao •.. · Mihej_. je na·'
a
.
1
.;.
.
-·
·
•.
. :~: ·
1Jav~tme, -kao da- J'a - +ob· , macmu. castcu i slaninu. 0 lll to sire o. meni
Pr
d"
kak
.
. , _o:~<e ra Im u gestar.u
H
...
oCe da me sveZu,
. o- Mihej ...... da se sluCajno vr t' S . t .
~0, deder kume, da. po.pije~o 8: 1 r OVJe;ka vlast - .ne bi imao kuda • o. •
JeSio, krivo rekao oprostite H' • ot I.... ko sam u slabosti neSto_ Pogri.o
·
.
•
, ns a- radt •• • Evo ovu bocu -sam kod njii:l
lZ-mo1 _.. dali su mi al" k k ?
I-o
.
•
•
t
a o »Na'«
bacT I' k
moJe krave • ~ • Pa taj novae z k . -.
I I u Ice
~o Psu ••• Evo I
Volim miijeko, a joS viSe voli. a I r~vu llnao sam davno spr.emljen. •.
.. ,.
ms
n'J .
sm~:~ci se ponovo naUjevao. _ Daa m n u - I o u ravo lnarnigiv~o !
v · ..
.Je
k:ru.ze takve pri~e •..• Sve Cu ostavltl ra~ ih odDio, krave, kad o meni
preko fr'onte · - rad.ite sa
.; ' 1 fm oda~le . . • Prebacit Cu se
,
_ .
mnom sto hoCete
n· ~
,.
·
past cu mu pred noge· »K.rv.1 -.;,
· • ·- ! cu poet Verjovkinu
• j,
·.
·
JU< - rec1 c!u
h 0 c da op~rem _sve gri..'
·
·
Je e ...~
- ~- » u
' Pametniji dotnaCin je Sutio n"- gledaJ· ~·
...
, .
-e
.u~tmuuorupr·t····
Cinjao vjerovati • .
I P_ovladivati. A za .nekoliko ~
'. os IJI Je IW:.
ern!.
a Po DJega bi dolazili
?"
. .
. . Ju:rij je poSao skupa s Valjom
S d .
.
.
MiheJU. Valja je sluGa,Ia
t k
u e :ttlOJ maJoru I ispriCao mu IJ
s a ovom napr.egnuto",
b
k
. _. scu, 0 uz udeno gledaJ·uei
sad ·J urija, sad maJ'ora te se ...
'
'
Clnl10
ao d v•t
'
s-~~o u nadi :-- naCi o-noga " • k, . a .CJ. av nJ en mali Zivo-t tinja
,._.,_. -·-- ·. -.
.
COVJe a a ako ga ne
~
lV.t_aJ:or Je. ••. pisa.o p·odatke »Trao·t )!:. .. Zl
--.
nauu ..;..._. utrnut Ce.
. ~ . .
·
pod! ·
J ..1 Zagl~daia se ti nj~ga i ot:Jt cetllOd·--· _ ~ell:·· ·.c· I , Vaija Se nasmiest«,
b·
Putem 'ik~. .. . . . ~ . . . e uz u. eno pottesla glavom.
u 1> am, u svoj ltigor J •· · k
sHzafa Za njhn....
' Ul'IJ. Je or~cao brzot. Valja je trCe.Si
~ StriCe J'urij, h0Ce li oni naCi'
-
Kako ja to mogu znati, vaija •. .-
Kad je rek~o; znaCi; tr'a:iit
33:1.
�..-,;., Kuda- CeS· ti poet!. Gluposti! • .-~- NaiCi C€8' na· minu, "ili & . te
pogaziti kimion...•
~ -Ne maZe se?
-:----:-_. I n,e. ~oZe. se, i D6 _6nja,vi i S1:1ti •••
Valja_ je tug·ovala nekoliko. dana,-·odgovarala·samo_ sa- >dac.i ;ne<.
Sjedna postrance· skupiv k:ratke ·uz-d!gnute. obrve. J.ednoga jutra ·nisu Je
na.Sli- u ·-zeinunici~ Pobjegla je. Stali ·su raspravljati - jaSrio, p-oSla .-je ·_u
potragu za ·MihEdom.. Svima je bilo neJ:rijatno - do Vraga!·.p:z:o-Past-.\!e
djevojCica. GriSa je iSao u selo, raspitiyao se:_ ponetko ju· je· ZaiSta vidio
.lirij zakopane· Matrjani~e kuCice, :ponekoga je Pitala za _·Miheja, a kud3.
)e zatim -Oti~la-- nitko n:ije vidio.
-Nakon tri dana uSuljala se Valja u logor kao iSib3.no psetance,
nep-CeSljana,- izgrebena, prljava. Nisu je psovali ni pitaH -- hili su. sam?
ri:q.•ki. Valja- je prospavala_ sk_oro cijeli dan i ·noC, na"jela se, a Ujutro je
o pet n.estala.JCdria Zena; Zena domaCeg komuniste, kad se Vratila s _d_voje djece
~ razruSenU -kuCu, · ispriCala je susjediina. (a sat· nakoD.- toga dotrCala ·su
u· S:ikaru · dva· djeCaka. i- ispriCala to Soferu G:i-:iSi), da_ ·je jedna petnaest
kilometara od ·sela; ·na putu, srela Matrjo-ninl:l·kCer, i da jOj ·je _sve ispriCala~ ·tak-o tuZ.no ., •. »Pa kako se ta r-•ametna djevojCica. "dosjetila, -da- se
Mihej ·sigurrto ·skriva negdje na vojnim radovi1~1a ... c: »SVe cu-- obiCi, tetiCe Step3.nidO, gdje popravljaju · putove; gdjEl ruju · protutertkovske rOvove,
Svima- Cu- pOgl~dati" u oCi ... « · Za_plaka".Ie smO skupa, dala · Sam _.joj koliCiC,
i ·ci:ila je poSla...
·
·
·
'
·.;_ Strice · Jurij, a striCe Jurij; ·ustanite brZe." hajderllo. Jurij. je,
bP.de~i ·se·,- dubc)ko uzdahnuo. Jedva StO je sv3.njivalo h~Z mali pr~zo!CiC
zeinunice. Val]a je stajala· "ki-aj leZaja i dirala ga po Jicu .••
-·NaSla si se ... Zdrrivo ..• Nevaljala si ti djevoj.CiC3. Sto me
~ ~raS '!
- !demo ·onome stricu, kod koga sm·_o zajedno ·hili .. ·: St.rice Jui.-ij,
ja sam ga _na.Sla.,
Glas joj je :DeobiCno zazvonio~ Jurij, joS uvijek uzdiSuCi, navukao
je Cizm_e,, opa.sao se, prigladio· Cuperpl- .•
- No, ito! z-bilja si n~Sla Y
P-i}"
- Aha~ .• Tamo Cu sve ispriCati, samo bde.
PoSli smO u= Sedmo;i_ majoru, kOji je spavao na dvjema sastavljenim
klupama ·zamotan u Sinjel i s toibom pod glavoin. Ni ne CekajuC:i, da ~-e
on razbudi i _sjedne za stol. Valja je poCela brzo -pTiCati, kako je riaSli
i prepO'Znala· .-Miheja: >Pre~Ha sam dvjesta kilometara i · ipak sam ga
naSla. . . StriCe, obrijao je bradu i brkove, sam-o ga ja mogu prepoz~
nati ..• c
Malo -kasnije major i ·Valja- odvezli su se ·na mjesto, gdje ·se po-pravljao put, Sto su ga ~ijemci razruSili. Valj3., stojeEi u otvorelioin
332
. autu, napregnuto je gle<!ala kroz staklo. ·D. igla J"e
k
k
pr.oSaptala majoru:
ru u, _6 renula. se· 1
-
Ovdje.
Nekaka.v. pogrbljeni Covjek, bijei od kreCnEi;praSin:e, s gl3:Vorn. z·a-motanom u maramu- i raSirenih :rio--'----.
..
. Kad. . . t
" . . .
gu, omv~.a.ulm krpama, tucao Je--'kamen.
.Je .s ao auto, . zazm1r1o Je i ·
k tk
·. .
. .·
·
n
fSt"l k . d .
- ' nJegoyo ra onoso obnJano hce -sve se
a~r I o, ao_- a Je pogledao u svj-etlost ..•
: -u _, ·
--' Tojei ~- krikn u Ia Je v a 1Ja, pokazujuCi na nj~~a_ prstom
·
·
.cemu Je stvar? ~ prom·uklo . . "t -t .
.
..
;koji le priSao . ....:_ Moj dokumenat?. Iz -. Je UI-1 a? aJ CovJek maJora,
opet nisko naZe i
..,
,.
·
vohte • • ·- Sve Je u redu ..• _I on se
CiCu,-·koja-·_je- St~ja~o~:;~~~:~n okrznuvSi bock.av~ pogl~dom djevoj•
~aJor, je. upitao ·_iis~aju6i pasoS:
- VaSe prezime je Pavlov Alek 5 . D 8 .
, ti:na treCe '! (Hladn V r·
.., k •
~J . ~JanoviC,_ roden devet _sto-... . -· a .·a Jlna -H' ~ -- uhvahla Je 1 stegla _njegovu.)
.,
.
·
- -Tocno-, Pavlov A leks · D ·
.
A . ...
eJ emJanovic - ne diZuCi glave odgoVon·
0 1¥1-J. . Q" cemu_ se radi?
- - 0 ·t_ome, da je tvoj. pasoS iz _njemacke komande ..•
C:ovje_k" je i>o-hiko drmnuo giavom, _()smjehnuO se::
-:- Vi mene ne.-dirajte d '"
·
-_cl_Ja, ja -.sam-- bjeiunac i . S' -~.uze,k mo~ pas?S je izdala smoUenska mili·
je'dn0c s k
.
z. ~o Jens a, Inyahd gradansk·~g rata. - ·Na~
mr: ne nosom. Zarsta pasji Zi t
CeS ni_S_ta- doCclcati
p u·
' k vo · • · Tucaj kamen; 4rugo_'_. ne
·
g~~Ore:· iz ·ko~nd~tur:o P~;:~ .S.~lil rv za sovj~tsku ~last, a ·eva Sta ti
..
. Major je_ dotle Sutio, a· -kad je CoVJ"ek
prStolj": .
.
poCeG cmiZdriti, izvuka(l_ ···je
rnke ~ (Us~j! - Cov~ek se" nevoljko diZ~' i srditO baci CeltiC. - ·oigill
.. - . ... maJor mu optpa dzepove). ldi u auto
d
. .
rirJe dugo poricao - svjedoci su
.
, pre .amnmn ••. MrheJ
sv_e priCati:
ga odmah prepoznah., Tada je poCeo
.. - Pod Nijemcima sam pio_ svakog dana iz o-Cetka
.
poshJe sam vee svoju savJ·est
..
•
P
od radostt,_ a
za 1IJevao prokleti
N k ··
sam Nijemce s hljebom i sol', b"l
.'.
•• ·
e riJem ---sreo
1 0
• mr Je te.Sko pod. sro<vjetskom· vlaSCn,
povjerovao- sam da ~:.u P.od NJ~,
·
. • . c - - IJemctma poCet" ..... · t' Sh •
1 ZlVJe 1•
·
nine istraZitelju _ ZivJ"et11. AI'
.
vacate li,_ grada.·
1 om su me prevaril.
· '
•
I'
.,da to objavim preko radia ci. elome
I,_ mo Iro, d~ dozvol-ite,
~qd -njih radio, u svOjstvu ~k
nakro...du .• ·- :rrl~ rado, sam u puCetku
. - ·.'
o se aze umJetmka
B"l ·
.
] ..
.JIVO IZ tvrdogla-vog-seljaka izmami..:. t. •t'
· ·.· I_o Je -zamm. ne VJeruje opire se
. ·
-l o, s o on u stvari misli pr t k ·
0 n men1
.
. .
·.
os a • .-.
c~ ga, da kaZe ,• . . Sovje_tska ~l:si~m~a. VIdtm, ka~ da je g?l, i natjerat
razmaha:o
K d
. .,
Je zanemarrla, a ovdJe sam se i"'l
•• • a sp. moje selJaCrce.. poCeli· ·vuCi u gestapo,. pa kad safu
333
�.,
l.!uo, kako onl tamo
vi~_..;._
ah, §ta ·sam utadiot Osvijestio
sam~
se,
uzne~
·
mirio ..• Htio !am da dignem na sebe ruku ••• Ali opet - votka, opet
str21.h pred crnima. • • UZasni su to ljUdi, gradanine. istraZitelju .•• _1
bko sa.n1 se otkotrljao na dno .•• Otkinula se u mojoj duSi struna, gra...
danine ,istra.Zitelju •.• Pitajte, sve CU. ispri~ati, sve Cu poka~ati •• , .Tako,
da Ce se kose nakostrijeSiti ..••
Nekoliko noCi pripovijedao je o mukama raskih ljudi, o ·mukama
i ubojstvima u gestapu. Pok&zao je jamu, gdje su zakopavali leSeve muCenika, pokazao je' ti Skolskom Podrum.u zakopane s·prave ·za muCenje,
pollllldu za Z'eravicu, ZeljeZne kuke, na koje ~u Vje.Sali o rebra, gumene
paliee, drvene igle, koje su zabija.lr pod nokte .••
'PriCao je o muCenjima tihim glasom, podrobno, ka.o o ilekoj douia6oj radionici, gdje !e kolje stoka i prave it.>basice . . •
· ·
- Prisustvovao sam innogima muCenjima, prisustvovao·- Iilrmljao
je zahorivSi oCi. I najednOC je_ pao na zemlju, poCeo g-fepsti nogama
pe zeffilji: - Evo tu je, krvca, evo tu je krVca - i ljubio je ·zemljani
pod...
·
Prestanite da se prenavljate, .i suvi§e ste ,odvratril -- rekao mu ·je,
ljudski, .oficir, koji je vodio istragu. Zatim, veC u sobi, upitao ga je:
- Jeste li vi, Mihej Njepjej mislili katkada, radeCi za Nijemee, da pr()o
dajl'!te ru!!ki narod, da prodaj~te domovinu?
...... Mislio sam, mislio.. . ali od same domovine ne CeS biti slt
bliZ. je. kosulja od kaputa •••
Jedn6m rijeCi ,sudu je sve bilo jasno. U prisust~u :litelja sela
Vladimirska, koje se tiskalo _oko Skole, u samoj Skoli i na prozorima, sud
je osudio Miheja IvanoviCa -Njepjeja na vjeSala. Kad· je sudae izgovorio
tu rijeC.. Mihej, koji je' stajao ravno, s- opruZenim _rukama na Savovima,
nije Cak ni trepnuo, niSta se nije promijenilo na njegovu obrijanom-- Ce·
kinJa.sio-m,_ debelom lieu s niskim Celom. U dvorani su zaC.ud:eno·, zado--voljno ·odahnuli,. i odrilah su stotine ruku zapljeskale, a- Zenski glas je
zlobno povikao:
- Malo je to n-jemu, podlacu .... Malo je za njega takva· kazna·. • ~
Trel;mla bi mtt oderati koZu ..•
Ujutro se oko Vje§ala - dva nevel'ika stupa s popre~nom gredom - opet salru:pilo Cijeiov selo. Mihaja su doveli pod pratnjom Cetvorice
crvenoarmejaca. !Sao je, kao da Su mu n-oge od pamuka, oborene glave.
Sudac je ponovno proCitao ()Sudu. Miheja su poveli do klupice. U stukim\J
je. PridrZali sll ga, usprayili. , • Tada on poCe uZurbano da sam sebi
stavlja zamku, I svi su vidjeli njegove mrske, bjelkaste, prazne OCi, l
mrski podsmjeh, koji je rastvor~o sitnozuba usta. ...
Valja, stojeCi- sasvim blizu njega, povikala je ste_:luCi Sa~iee:
- Nemoj se smijati ~ •• ViCi, ka9 Bto je ~oja mama. vikala. • •
!
MAKSIM GORKIJ:.
U izobilju
oskudici
Koracali smo seoskim Putem usred . o .
•
prosjaCki razrezanih na sitne k
d. • . d P lj~ ra~evenih od jesen1,
. •.
oma Ic-.e, osad:lVao Je n
d
.
guraJUCI nas u zatiljak i leda
b
·. . ~-- -..
eugo an VJetar
od njih modru oblaCinu. po ~;oz.ur" ~~o. ~btrucl sive oblake i- lijeio'eCi
sjen.e, miCuCi ·gole grmo;e kao da J c~ I!Dl
o~:We zemlje muvale su se
se ze e u TIJima sakrit' K d
b'
na poI vrste od neveHka sela pust' 0 bl k .
- . . 1. a smo IIi
1
studenu kiSu,
'
a Iznenada .Sitnul ali _gustu i
¥
- BjeZmo! - ,zapovijedi moj su tnik
.
..
·mrSav Covjek ko.StuDJ'ava· 1.
pu
• GngoriJ lvanoviC, dug i
•
tea sveca boZj-ega. na ·
.
_ ' . nJegovu 11cu sive koZe
s naborima dubokih oCnih . - .
vale se malene veoma· srditJa~ad 1 pod ?"rmeCcim~ sijedih obrva, sakri..
'
e 1 o crvenila up I'"'
.
dovom ZeljezniCkog bataljona ali .
a J;ne o~. Naztvao se re·
nara, uapCe p-ako - hio ·e ~~v 'e Je .~r~go ,;ecma hiO nalik na zvo~
tuCen i gnJ'eCen silno ogorJ'e ¥? kt, kOJ1 Je prosao ~slto i.reSeto«, h.io J·e
•
· n z1vo om i na 'k
d' ·
Do ~Ia smo trCali svom snagom a}' t' I' VI ao sr:, .Iti se za svaki sluCaj.
utopljenici.- Zamolili" "d
' 1 s Ig l smo u DJ, naravno, m-okri kao
.,.,... o, a nam dO'puste
""'t·
'
u dri.tgoj, . J)etoj, ali ri.ikud nas nijesu i>ustil~s~:~ se u j~dnoj kuCi,
uzroka: _.
•
veoma J.ed!n-o-st?-V'lla
-
Mnog~ vas se, takvih, povlaCi!
~ Crkli - poZeH gazqama Grigorij IvanoviC
~ kiSa j~. r:IjuStaJa· sve jaCe. Stisnemo se .~
~ dvorJstem, koJa su bila pokrivena daska
p
v:ratimt!. veCe kuCe
·
rna, stojimo, kisnemo i - naJednom s · k'e IZ ISe POJavi nevisok jed
¥k
obliven kiSo-m kao i mi.
'.~an mus arac, Isto tako do k1•aja.
- Sto se tu stiSCete - p~oljeCe Cekate ~
.
som, ZanimaJ.o me, ali sam se hio i ozlov . . . ...- uptta on veselim glamena Covjek Sali. Za _{)dgovor
t
o-lJ 1?• . sto se za takvoga neyr'e·
>Ni d'
na murne VOJntkove rijeCi·
.
g Je nas ne puStaju !« predloZi:
.
- Dodite k meni!
I
.
Govorio -je kriCa~o kao da .
selost ova ne samo da ;
..
Je. g uh 1 veselol kao da je pijan. Ve.
e niJe s 1agala s vremen
.
.
se l Jakovorn; na njemu je bio t
k f
o~, nego m s odJcCom
pokrio glavu. pod kafta
o rcan a tan, jednim krHo-m kojega JO
'
nom - ko.Sulja iz · ft"
k ·
ispod ko.Sulje spuStale se gaCeo od
.
Je me t anme nejasne b.ojd,
bila su mu bosa. meni se c· "I mk ra Ispru~~na platna, stopala nogu "I
'
tm o, ao da Je kisa nJ"ega namoc1 a JOS mnog,)
V'J •
nem1 osrdnije nego li nas V . 'k .
. ·
·
'
• 'OJDI J-e .upitao:
- A Sto ti, gazda, Seee.S?
334
335
�i.Sao. sam u s~l~, vra~ri;: n$it?:k0, ceti~r -~te''-~_:'·o~govor~- _on
rado_. ~ DjeyojCica mJ se neSto razbolje~. Gazda! ~- klikne~ on_ podi-ug·
ljivo,- zbacivSi kraj kaftana s g:Iave i .OtkriV:$i ridis~e· ~uJ!erke oCi~?.' ve?m_a
tvrde-kose·- ·ni kiS~ ih nije mogla pri~eS1jati.- ~akav·sam ja·~az~a,-_po
repu te? Gazde hodaju u ·cizmama.
'
, Sirokih ramena- i dugoruk, bio _je zacljelo jak,ota, p3. je. po_ lj~pIjivu bliltu- gazio lako i-.brzo.i sve pit3.o: tko-·smo,: otkud Lkarriot' ..
_...;. A ·evo idemo k tebi - odgovori vOjnik na deSetak. -Pharija.
- Izvolite, molim, gostima se radujem -- reCe ·_ve_seli _seljaCiC gla..;;om · Covjeka, koji ima gdje primiti, ima Cime nahraniti go-ste, pa je ovaj
njegoV glas prisilio vojnika na podrugljivo pitanje:
- J esi li . malo gucnuo ?
Ne zbog- toga Sto su tata i l!l_ama. zabranili, nego
- Ne pijem. _
du:Sa.' mi
prima. C:al~ i mirisom vodkinim nisam :z;adovoljan ; ••
- Veseljak si t i - opazi tmtirno· vojnik.
_
- Suzom ne 'ceS 'oprati nevolju. Prelazite pl'eko pletera, ·bit ~e
ne
blHle.
'
:PreS-li smo :[:.Teko Pletera, iziSli vrtom na obalu .r-ijeke,. dva_ .111etra
Sii'oke;- po_kliznu~i' se po ki.Som- ra:z;moCenoj $'linenoj stazi_ i d~li .do. kuCice s dva proZO<r_a, bez' dvoriSta, s budom zii. zahod usred ~rump1rove
eime. U- udUbinaiD.a kuCiee hila je rialijepljena slarna, slama. na krovu
hila naSuSurena vjetrom, prikrivena suhim granjEii'n., hrbat njegoV _sa~o
se·_ kiLO po:d teZinom z;idaria 'dimnjaka~
- Ne osobito bogat~ vila
pomi.slim.
Unutl'8 je, .oCito. ne·
Cisto i tijesno.
Prekora.CivSi _prag, nad:emo Se u male~oon- priso-blju 'i _-odmah smo
ShVatiH-; da je to - u1az .u lmpku. Na. klupi kraj prozora sjedila je-·sta..rica u· p_latnenOj ·koSulji SirokO raskreCenih _
goli~ nogu, · · boje ·smrekove
kore- i' ·ceSljala- rijetkim Ce51fe·m prame si~ede kosej pi+ naSePI~ -ulazu _u~
mahnula je gJavom kao uplaSen konj, ~k~ Su joj pale_ na--~o-1Jena, pa Je
prestraSello za:tulila :.
--·GO-spade, carice nebeska, ta Sto_je to'? ·oP~t. ~(-ti;_· J8goruSa ne~
koga doveo . . . BacivSi na pod. rUOkri kaftt:~.n. reCe .te,gor~a domaCinski
i njeZno:
•
._ _
_
- Ne pati, mamice, ne uznemiruj se, nako:~opel'i--· se, ·- ten~~i su
d~lir--·No, prola:z;nici, zbacite nepotrebno ovdje_, jer- - Cete --namoc1ti u
sobi
- No kud CeS s nj!ma - zavijala je starica.
__ .
- NaCi :Cerna mjesta. Ulazite ,gcisti. Stariee znadu same gundat1 · · ·
:-- -Ah, jopCe! - u:z;dahnuvSi i beznadno mahnuvSi ,.glavom_ l'eCe
;tarica,. a ja: sam zamolio JegorSu, da mi dopuSti objesit_i -na~u- :mokru
odjeCu na potk-rovlju.
- MoZeS! - odobri domaCin..
336
. P'\':U~emo __ s~ ,n~ _potkrovlje, ondje kiSa mlati _krov, vjet~r SuSti sla-mom 1 gl-a~in4~ -fijuCe i sipee neSto boino. .
.
..._-, -~· Pi-;ivo· _n;tu je st8.ric:a rekla jopac - gunda u sumraku vojnik
.-:Yj~S~juC( Odj'eCu._ ~-:-A i ·lupez je vjerojatno. Steta - nemamo Caja ·i sla'
dor3., . m.o-gll. bisillo' :Se- napiti.
. ..
SilazeCi uzeo je uvidavno sa sobOm svoju teSku torbu-. Dolje, ll
· ktipci~· hilo j(r _joS- SunCarilje, siva Jo'l'ozorna stakla _puStala s:u u tijesnu
sobicu .neJ}godan mutez'- Slaboga svijetla. NjiSuCi se kraj .stola, ured~vao
je dOmaCin limenu, malenu svjetiljku, pogledao goste i. rekao:
_:_ J edan poput Stuke, a drugi nalik na grgeCa. No, sj~ajte ...
Iz kllpke je naCinjEma stojna soba vrlo _jednost3.vno: police su.
zamijenjene povi.Sen~m leZajima iz dasaka - ll:lpod le-Zaja - leZiSta, na
njima domaCinska postelja, a na njoj, u kutu, veC posVema. u mraku,
neSto se miCe.- PeC je preudeSena za kuhanje i za spavanje _ njoj. Na._
na
banku njezinu sjedila je maCka, tude .su sjale nje·zine- OCi. s poviSerui
leZaja objesila se i kao da ·se talila u sumraku neCija malena · bijela
glava, · u ·prednjem_ kutu ~a klupi ·disalo je i tihano j~alo -pOd gomilOIOJ.
prnja takoder neSto maleno. Doma-cin upali svjetiljku, uCvi"sti je o klinu,
zabijenom- o_ Zid, koji je_ bio pobijeljen kredo-m, pa j8 oskudno svijetlorasvjetlilO nove, blatom jo-8 ne zagaZene Zuie _zak!Pe na trulom podu.
Pri svijetlu se sve Tiekako Cudno maklo, stis:p.ulo tjesnije i- stvorila se
nekakva· jadha udobnost, koja je u meni izazV3.la bijesno pitanje:
>To li je -- Zivot?«
·
·
- No, kako Cemo Zi~jeti '? __ ~pita doffiaCin1 . kao da .je ~o moje
misli i veseli me __ njeg-ov. glas prisilio pomisliti, da se- taj skuCeni Covjek
igra o-bijesti.
---- Lijepo bi .sada bil-o gucnuti Caja - nastavi on - ali nemamo
·· :~mo_vara.
.
· - · N enUt.mo takoder Caja, ni slado:fa - upotpuni netko mirnim
i ·soCnim ~la~Oiri ispod leZaja.
- - To se ogl;:t-sila moja domaCica - razjasni JegorSa. - A krumpira ne daS, Palago?
- _Nisam ga zb_og kiSe mogla nakopati.
~ Ta~o. No, daj kruSca i soli. Krvh i -voda junaC:ka: hrana. '
'"- TatO - pozove s leZaja tih glasiC.
- Ah, vi, Zitelji - reCe prezimo vojnik.
- _1§ e sVidamo se? :___ upita domaCica izlaze-Ci na svtjetlo i zakapCajuCi. mi Prsilna. bluzu. - Onda - Cete moZda k drugima: poCi?
Pitanja nje_zina nijesu zvuCila izazovno, ni uvrijetleno~ ali s oCitiro
'.~jeCajem sv-ajega d~maCinskog dostojanstva.
Ras.rd_io_ s~m se na vojnika, a on se· valjda u:p-laSio, da Ce nas
istjerati na kiS:u~ Bio je Skrt- Covjek, ali sada je, smekSavSi s:voj drveni
glas, ·. primirno rekao:
·
- Ti se, domaCice, ne uzn.emiruj, jelo imamo svoje.
8. maa1; 22
337
�NamrStivSi tamm~ obrve, poileda fenska ·zam.iSljeno Vojnika, pa.
men~.
- No, pa jedite - dopusti ona ravnoduSno i, preSavSi -U _.prednji
kut,'nagne se ondj-e·razabiruCi prnje. Bila_je omalena, hahtjena,
okrug~
loln i poneSto crvenom lieu pod visokim i izboi:!enim Celom, sjale su oz·
biljne o.v~je oCi, §iroko- rasplinut nos i debele usne· Cinile Su njezinp lice
nelijepi:m, ali bU.o je U njemu, u o-Cima neSto prijatno, neSto Sto je· 'simisliti: - nije glupa. I u lieu i u pojavi njezinoj opa!alo se neSto
zajedniCko s muZem; i JegOrSa je svjetlobk, prCasta nosa, koSC3.t, a nebriZno kovrCava bradiCa nije davala njegovu ·ueu Osobito m.U.Zevan · iz~
gled. StojeCi u kutu, kraj peCi, on je gov:orio:
- Kamo mokriS, JaSuCe? MakriS, brate, mimo ko'tita, zat n-e CU-
-na
·mo
iei!?
Bjeloglav, tanahan dje<:ak iZuSti neStO slaho, ali rijeC.i se njegove
nijesu rule Qd ocevih.
- · Evo,- :r:-orolaZniei, momku - se oCi vla!e, kao da gnJIJU. Ne
znate li sredstva za oCi'? Vla.Ze se i vla.Zt: - Sto da se radi!
- Vozi ga u bDlni<iu --:-- s.avjetova mil. vojnik.
- Nemamo: ·ga na Cemu voziti. Mi ti, brate, sami vozitoo one,
~oji Zele govorio je JegorSa pomagaju~: sinu popeti se na leZiSte.
- U, bolnieu Sam ga vodio veC tri put. Kapali mu kaplje u oC:,
dali za ispiranje - nije pomoglo! Ne, nije pomoglo - ponovj on i prvt
, put tegko uzdahne gledajuCi, kako vojnik iz torbe vadi polovicu vojni~
koga. kruha i komade pite. - Ne, ja ovako mislim: odredeno je da
oslijepi. A evo i djevojCica - ima vrUCieu Cetvrti dan. Prehladila se.
kaSlje . . • kako j-oj je1 Palago?
Ali ne doCekavSi Zenina odgovora, vikne s rado-snim Cudenjern:
- sto je to? Zar svinjetina?
~ But popravi_ ga vojnik.
- U ohilju Zivite! Palago; glridaj: but!
SmijeSeCi se pride· domaCica k stolu:
- Komadin.a kakva! Ocevi .
- Koliko li to novca stoji!
Vojnik je htio da se naSali.
Nije ku:r.•Ijen-o, ukradeno je ....:.... ·re~ on. - Jego-rSa nije povje·
rovao.
Toboie ~ zgepio? La!e§!
Istina.
Grimu-di Z~nu u bok, Jegor.§a se nasmije; zanjihao se, pa se p<lka.zalo, da za nj~m stoji stariea ispru~ivSi naprijed vrat, izbuljiv~H om,
objeSene Ce1justi s otvorenom lakomom cupom bezubih u-sta.. Vojnik :po·
rove velikoduSno d~a.Cine k; jelu.
·
.338
'
:Z:a. to ..,.. !>.vala! - rece Jegorlia• ....- Nego evo, !Ita ce.~, pnJa·
telju, OdreZi komadiC momCiCu, njemu Ce koristiti. Me$Q je, br~te, ri·
jetka hrana- •.•
ZgrabivSi _kon:tad buta,, otrCao je. k leZiStu, govql'e6i ~ tr.ku:
- Hrana se moZe krasti!__Naravno, ne yjerujetp. da ate vi ta.ti.
- :Vjeriij ......... ostajao. je pri svome vojnik, a. dQmaCica upita mel~th
Prije no Sto sam joj mogao odgovoriti "':"""" odgovod vojnil_t:
- Hrana se moZe krasti! - poriovt Jegocla, gurnuv-Si. Zenu. . i
I
Stariml nukajuCi ih da sjednu za stol. - Rranu krade i miS i ptica. Pa -i
Zo~ri. Krada nij-e obije1:1t, tako se meni Cini.
- LaZi joS viSe na sebe _..... reCe Zene mdteCi ae. Je-gorSa Se su·
gla.si s njom:
- Naravno, nema koristi od laganja o ~bi! Pa ipak posloviea
ve:li; Zeli.S 1i jesti, a nema Sto - dolazi u kuCu, gdje ima. dosta •
Takve poslovice nema - reCe srdito starica •
__ Zar ti sve znadeS?
- P~ i znadem!
~eleCi. vjerojatno prekinuti riloguCu svadu, reCe Vojnik:
- Tvoj je jezik spretno objeSen!
Moja je du]a zv-qCna, sto·ga mi je i jezik Zustar -- odgovori
.T•gorsa.
Dederte, jedite - ponudi vojnik.
I svi u.muknu. Vojnik je rado · jeo i jeo je mnogo, ali ovaj mu put
koniadiC nije iSao·u grlo kao ni meni. Jezovito je bilo gledati, kako la*
komo jede JegorSa, a osobitO straSno turB.Ia je komade .mes8. stariea. u
erna, bezuba usta: prinoseCi :komad k lieu ona se u lsto vrijeine ilagibala.
k njemu eijelim tijelom, kao da se boji, da Ce j,oj tko komad istrgimti
iz prstijU. Jecala je, guSila se, a mutne nj-ezine oCi ljubomorno su ispod
sijedih obrva giedale ·za brzom Jegorovom rukom. Vidjelo se, k&ko se'
trza njezina Adanlova jabuka stvaraju~i na watrioj koZi luzne, nevi·
dene nabore. U meni je njezina lakomost stvarala ..m.uCninu, pa sam opa•
•io, d.a ju je mlada vee dva. put gurala laktom Q. bok. Sama ona, iPalaga,
jela je ne ZureCi se, toCno, Zvakala hranu dugo, r.a se Cinilo, · da je t()
S·utljivo hranjenje tiSti; od toga, a ri.e od sitosti Crveriila joj ·se uha S:
obrazi. OCito sam se pravo domislio, i Palaga- ·je IieSto opazila, ~'a je
zVuCni njezin glas najedn-om nadjaCao glasn-o mljaskanje muZeVlj-eVo i
Zivotinjsko hripanj-e stariCino.
- On je basnik, sve izmiSlja. Katkad ga uhvati - pa cijelu noC,
do jutra trabunja. Katkad je pa~e strasno slu!lati. Najednom izmisli, d.1
Ce se m.noZiti Zohari.
I
- Uhu - reCe JegorSa lU-mnuvSi glavom.
. - Umn·oZ~t Ce se tako, da ni ljudima, niti kome drug()me !ivome
- ne Ce -biti mjesia na zemlj[, samo Ce vrvjeti lohari i IWta viSe!
JegorSa J.Testane jes-ti i reCe posve u.vjereno:
339
�-: Di !11.iSevi! Protiv Zohara. _nema sred-stva, _a_._-tni$_ je,:_--_j.a.Ci ()(}
·njih',
ni0Ze Z~hare jesti. I sami --znadete: ~e se--_drii·~-~sili. ·-·· . --~.-.
- ViSe_ na ghipost1 - · umetne vojnik.
.
. .
· - JegorSa je veC dospio n3.puniti usta butom, P?-· __ nije ~qgao od~
govOriti, nego je samo mahnuo rukom _po zraku. Ali .poStp jt:: gutao -za..
·i.o:gaj odni3:h je bez z<idrZavanja i uporno ponovo pr?govorio,:
.::..... A· zar glupos_t ._..;,_ J).ije sila? Glupost ti je, brate; ·tak9(ler sila,
"Svladajder je. Kod nas se, U s-elu, uCiteljica borila prot~v_ g~u:posti, ~a su
noCu doSli oruZnici - cB.p je! I - izvolite u Sibiriju, · u neMstanjen
kraj .•.
- Pripovijedaj o njoj - -predloZ.i rou Zena. - On pripOvijeda .o
nj;oj tako, da paCe do suza dovodi.
_
.
.
OtrvSi · usta skuto-m od s'Uknje, ieee starica neo-Cekivanim basom:
- U boga nije vjerovala, oca nije poStivala, pa--Jo;{ j~ f ~ kraj!
A joS na onOme· sVijetu . . •
·
Krrsteei se podrugljivo reCe J egQcla:
- Gospode - pomiluj, repiCem po njuSci! - ~ .Palaga posavjetuje starici:
- No, dok te nije bilo na onome svij~tu, ne pripovijedaj _o njemu.
- Ona, uCiteljica, bila je - neobiCno .odvaZna - govorio je Je·
gorSa vojniku. -:- A. otac nje_z.in -- pop, od _velike moCi, .popina! Razgovara on~ tako -S momcima, s. djevojkama, a -on se neopazice· privuCe, _Pa
je- Sta.ne vu~(za kosu i udara~i po obrazima. Istukao.:je, ·a ona._u:staje
sa zemlje i veli: ~azurnijete H, zaSto me on, pop, moj otac tukao.? ~ato,
··~t~ ~3.~ vam is~inu g<?vorila. Ne vjerujte .- viSe ->popovbna! A on· onda
joS! .Pa joS . . •
- A kako treba? - upita .sta~ica, pa: sama i odgov(_)ri: - · Tak:o
treba.
- Idi ti majko, - reoo ~ kCi ne .srclito ali uvjerljivo.
- ·Dospj~ Cu - odazove se starica koja se veC najela~ pa ju je
muCila _StucaVica,. ali joS uvijek je trpala u usta nesigurnom, ka:o pija:
. nom ruko.m, komade pite Stl-pajuCi je pt~tima, koji su bilL po ·obliku t
, boji .nalik na. korjen hrena.·
- Gledaj, eva - koliko su Starice g1adn.e - re~e- m:i JegorSa. Svejedno im je, Sto se. radi, nosio ih Wag •
- Ne spominjider crnoga pred noC, jopCe s vaSara . . .
- iPrestani, majko . . .
__;. ·Reci njemu, da prestan·e, da, njemu! - stane .govoriti starica.
u basu i tako muklo, kao da joj .je U grlu zapeo kom~. - .-Jeste li vidjeli :takovu sirot~ju, dobri lju_di -? Zelim, kaZe, Zivjeti. Cestito, a Zivi
sa Svima zub -za ztib nikomu - niti hogatomu~ niti. umn-omu -se. ne pokor;va~ Sad mu reb;a ravnaju, _sad ga u_ zatvor meC~. "St~dim se radi
njega ·na ulieu iziCi - rikala- je starrca ·-sve muklije i zlob!lije: ~Ci nje·
zma· sabiTala je mrvice sa. stoli-Ca, mrStila. S:e. JegorSa je tro d1anove .-o
340
gaCe ria; koljeri:iriia. · smijekci se, namigivno nam i tiane dove~> punicu da
toga, da je · ona, udarivSi Sakarna po · stOiu~ navaliia' na: -nj:
- KaniS li doCi med:u · svece - ne Zeni se, ridi bijesu, D.e muCi
Zenu beZ potrebe. • • :·
- No, gdje hez· potrebe? -'- u.zvrati JegorSa, na.rnigujuCi. _Ta gie.
daj petero- je rodila•
~- Pljunuti tebi ·u gubicu - rikne stari_ca. - K6i je uzme pod
ruku;lako-·di-gne i pone-se k· vratima govoreCi:
.
- Odlazi, odlazi, ·mamice! Najela si se, no - odmori se .••
MaSuCi n-o-gama drZala se starica za trbuh, rikala
pljuvala na
pod.
- Zivis li dobro sa Zenom? - upita vojJUk:.
-Jego_rSa. odvrati vatreno:
- Zena·, brate, to je .•. to je, re-Ci Cu ti, sva nagrada rnoga Z,i.
vota! Bogami. Da nje nema - zatukli bi me - kao kli~ u zid. A nju
Cak i moji neprijatelji ~ijene - pametila je, -d-obro radi, pjesme pjeva
bolje od ·grad-ske- glurnice •.•
Upitao sam Jegor.Su: · zaSto je sjedio u zatvoru.
- · Zatvaraju! - odgovori on veoma pravilno. -- Eta, posljednji
put nijesam preds~ojniku neSto po volji rekao,' pa me ·zatvo.Tio na Citava
tri mjeseca.: Kod nas je ovdje unaokolo samo p1emstvo, gospoda·-- stro-ga, t. j. traZe lijepo ponaSa:nje, a _ljude poznaju manje od konja i pa.sa.
ProSie sam -jeseni bio konjvSarern kod Lodigina, a predstojnik je njegov
zet,. pa i .sluZi ta-stu, kako ovaj ·Zeli. Prije toga sam Cistio ribnjak kod
tl"govca· BajUnova, golema trgovca, gubica mu je ervena, kao tava, br-adu
brije. LupeZ takav, da bi ga u cirkusu ni-Cgao prikazivati. I sve na kopej.Jru raCuna: u inozemstvtl - kaZe; raCuna se sve na kOpejku i Ii.a sa~,
a svaki posao ide po Sest kopejaka za sat, pa rna Sto radio. Radio je,
pasji sin, na tom, da -mi sudi sudbe.ni stol.
Upitao sam zaSto? Na1lli'StivSi lice, nasmijeSi se JegorSa CeSuCi
vra_t:·
...:: Taka, trice. D~ sam ga~ t~boZ.e, bika. takvoga, htio ubiti, da: sam
toboZe - uCinio pokuSaj. A ja sam jednostavno lopatom ••. ,
- Po tikvi? - upita Vojnik gledajuCi JegorSu veorna f.'l'ijateljski
a oCitim zadovoljstvom.
- Ne ..• po ramenu, Sto li. No, to ·je bilo taka •.. naprosto sam
zamahnuo, a on je naleti-o .-;..... dosadn-o razjasni Jegor-Sa.
Ude ·paJ.aga,- sjedne na klupu kraj djevojCiee _i i-eCe odande:
- iPripovijedaj o baki -Stjepanidi.
- Da, evo svjeZega sluCaja - prihvati Jegor_Sa, oZivjevSi pon-o-vo.
Za vrijerne najveCega rada umrla je tu nadniCarka kod Zetve, prenapela
i ~ u iernlju nosom! Selja.ci pOO:tuju pokojnike, a tu - i sami znadete nije v?ijeme sahranama, -pa nerna ni tko ......: C$irota. Radii a je kod
KOstjuhina, ima takav djelava:C, gulik:oZa. Nagovaraju ga: na tvojOj je
.se
341
�Nije glup ......:.: prog1.mda vojnik· nanljesta.juCf-Se__.kraj dimnjaka.
Nije gllllp, a ipak je -_: nePo.treban._ Eh, vrag_ vas • .,. •
·
Opsovao je i u.Su~O. Po krovnoj slainf netimornO _je i na:t_netljivo
bhbhjala.'kiSa. Tihi Djezin rOinoii pod$jeCao je upravo na J'egorove·_riJecl.
Krupna --mi- je ka.p pala ravno ·u oCi. Iza pet_ ~aka Cuo se dolj~ u ·p~·
sol>lju priguseni Palagin glas:
· ·
- Sjedniino ovdje, dok ona ne usne,·
- Eh, _otrovna _starica· :..._ ·uZdahne teSko J.~gorSa. -POSute. Onda
ZBna i'I'ogovori ponOvO tiho, ali razuffiljivo:
- Kako je rtdno ispalo . • .
Sto'?
- ZaSli k nama siroma5ni ljudi, a mi smo .ih - obj,eli.
_ No n.iSta! -I naS - objedaju. ~ni se ne b~je ukrasti, ·niti' se
n_iilostinju z;m~liti siide. ·A mi ne moZemo - niti krasti, -niti prositi •••
· Najednoon- Skrinu -vrata i zaCuje se dubok i kao pObje-drtiCki sta·
riCin Saj;lat:
_ ·Evo, ·grdite me,· a dok ste vi jeli, 'ja sam sve kO:made. u su~j"U,
koiniule u suknju • • •.
_ Ta. odlazi, spavaji - gotovo vikne ;palal?a, a JegorSa progunda:
_c
Kakva kazan • • •
.
.
_ Bu-dale! Gledajte koliko! Kad si me ti, glupaeo. povukla
up~aSi18. ~ ·_se, 'oh~ iSpast Ce_ mi komidi. .. :
SnaZno udare vrata, nasiane tiSina. I ki§a· kao da je oslabila.
V~jnik ponovo snaZno 'op-suje.
·- Sto -ti je'? - upita:m.
_ ·Na ttiene ·kaplje. Kuca, majku vam va.Su .•• Oslobodili seljaka
sv3.kciga smisla, pa. ·cvrkuC:e kao Skvo-rac ; .•
tasa.k ·se bavio -Suteei puzajuC:i. na drugo nijesto, On:da je riknuo
kao staiica:
_ RijeC.i izmi51jaju: izba - izhitak (obilje, op. _prev.) Gadovi.
Leksije - CujeS _li '? Obilje, Sto? A starica?. Komade je s.akrivala . • •
jesi 1i ~o'? ·obilje .• ~ Daviti hi trebalo pa,sjru djeeu, majku -•.•
- Koga gnUS'?
- Koga treba. Kako je seljak o nama ..• Nije glup. I dobro je.
Sto nije bogat. Da je boga~, bio bi takoder niStarija.. Obilje: vaS~- ~am::·
- Prevrtao se dugo, joS ·je dva put pu.zao u potkrovn~J prasmt mtJe·
njajuC.i mjesto, na · njega, je ~ito . svagdje kapalo. _Ka.palo je i na mene,
no ja sam se s tim v~ pomoirio. Onda. je vojnik najednom nekako zahrkao i zazvi.Zdao noso-m. Za neko vrjje:ril~ zaCujem ponovo kroz drijem
JegorSin gla~:
344.
.....-.;_ No,-'· __,ne-.plaCi! Sto da -.se radi? .Naravtio, holje bi b-ilo, da- majka
umre - lakSe bi nam bilo • -• •
- _Ta ·pom_isli! Ta treCe dijete .•.
A Cline bismo ih hranili, d4 su Zivi? Da ih Saljemo pro~iti po
~vij_et_u ?', .
A JaSa Ce oslijepiti •••
Da i sami ne !lslijepimo
reCe JegorSa.
R?-Zg:ovarali su jo~.d~go i 'uz romon njihovih glasova .sam usnuo.
VOjriik me ·pi-obudio u zorri. KiSa' je p'l'estalB., pa smo ~iSli tiho kao ua
se bojimo probuditi domaCine.
*
Da.Vno je to bilo. Ne SJecam se, da·· bih kadgod bio poZelio napi·
sati o neveselom Zivotu veselOga· Jegor.Se i nnle njegove Zene. A ·sada
s;tm se t_og8.. sjetio i napisao radi toga, Sto je ovih dana kod mene bio
prijatelj, jedan · od dnih naSih izvanrednih Clanova stranke, koji paZlji~o
pr_ate izgradivanj~ nov:oga Ziv'ota na selu i koji izvrsno umiju U seljaStvu
buditi svijest- 0 potrebi da pon~fiCu Zi,vot Sirokim pute~ socijaliS.tiCke kul·
t-qre. Prijatelj ~oj je starjeSina nad cijelim krajem i put11juCi po njemlt
sluZbe!nim posloril na aerosaonicama 'zausfavio se u_ nekom veCem Sfl,ln.
Dan je bio prazniCki i su~Can, radostan, vrijeme popodnevno, ali na· ulici
je JoS: bilO praino. Aero-saonice za"ustavile · se na trgu kraj crkve. Safer
je stao. pr:-egledav3.ti, da li je· sye u redu. Prva su se kroZ ljese naravnt>
isuJa· djeC.ica,- iza njih :su dopuzale starice, radni je svijet bio na . zasijedanju u-se_oskonl vijeCu. Jedna se stari~a. doSavSi tik do saonica, za:Cudila:
- BaCuSki moji, Sto _li nisu sagradili-! Tako i juri samo ·od sebe_'?
Prijatelj Inoj. je vidio, da ako je i starica, ali - od- oliih- zuSttih,
su joj Zive,_. Umne. I on je vrlo: Zustar,· Saljiv. i spretan u _upoznavaJ'!jU
sa_~ ~eos~im ~vijetom. TumaCi starici:
- Da, evo; juri! Naravno, ne bez ne-Ci~te si_le, vragovi il~_ kreC:u_,
ako ih_ se i. ne vidi," oni su' tu.-.
OCl
.Ali st:irica razumije Salu:
- _
KaZu, da vragova tih nema:.
je li-ih-bilo?
-_A
- Nijesarn ih vict~Ia. Nego, ne rugaj se ti, dru_ze, nama. Mi r.g.zumijemo __;_ elektri_na djeluje. -Eh, da rni se. na toj -pov~ti, dok· nije
nastao d:rugi dolazak!
Prijatelj upita kao. da iskuSava:
A hoCe ·n ga biti, drugoga dolaska?
- PriCaju, da Ce biti.
-- A tko Ce doCi ?
- Starica odgovara:
345
�.__ Kako da mi, _
neuki, znademo? Valjda si ti.
· - TkO-- Ce vas, vrago.ve moCv.arne, preodgojiti ..._ viCu mu iz go-
ovakav ne-kak.av1 kakav
·mlle.
1
Plah »5-por dvaju pokolem.ja«: nekakav Cisto odjeveni sta:rac izB:zovno veli:
~ ~
- Mi, starci, u~mo brZe od onih, koji mir~ ~ mlijeku, jer -:'"'
sami nmog_o z~ademo •• ·:
- Toliko ne znate, koliko zaudarate.
- Vi ste StetoCinci . •' .
- N e svi! Budi pravedan - ne svH •·
- Zatukli ste se u starinu, kao kli:nci u zid
- Bez 'klijeSta ih ne CeS iS-Cupati.
- 15eupavaju ih . • .
Publika se srnije; a 'starica naklapa uiivajuCi u svojoj. odvaZnosti:
_ Lljepo_ bi bilo provozati se. jednoC, pa .<>n;da_ -pripovijedati' ':la
onomu svUetu; kakve stv.ari su se kod nas nauCiU praviti.
- Ako imaS takvu Zelju - veli prijatelj sjedaj, putujemo!
- Sarna'? Pozovi i susjede~
Nat~rao prijatelj u saonice pet stanca~ odvezao ih · u, polje., tjera
-;om snagom, smiju se starice, povriskujli kao djevojke, zadovolJne su._
8
VraCa se u selo, a na trgu su veC stotina dvije naroda; rnladeZ se :r:odruguje:
-
...
Sto, stareZ vam nije posluZi~a, pa ste ju natrag dovezli?
Koliko se po. osobi plaCa za vozanje?
kao
A. neki momak, poneSto pripit, upita lju;bomorno i nabusito:
·
- Sa staricom ZeliS uredivati kolhoz '?
Na tom mi je mjestu prijatelj kazao:
.......: Gledam" }jude, sluSam Sale i mislim: polob.j je moj kao n~kad
gubernatorski. A zar se itko i u snu usudio u stara vremena ovak~. kao
sa ~otn razgovarati 8 gU.bern~torom. Mislim i u duSi mi .s.unce sVIJetli.
Ponovo ·se- pojavio pripiti momak i
iz;aziva;
- A ja evo, druZe, zapijem novae! Zaradujem i - ~apijem! Drago
mi je banCeVati •. \
- Obijestan je - govore iz gomile.
- Istina· je - priznaje momak. - U obijesti sam. marljiv.
- A u 1-ad,l?
- I u radu. M'oji radni _dani su takv; - uh! Mogu piti, koliko
Uspjela je a.gitacija.!
Pride k meni soli dan bradonja i up ita:
.
- J e li stroj kupljen ill smo · ga saini n·acinili?
-·Saml.
hoeu
_ U Gorkmn dakle. Taka sam i mislio, a upitao sam- samo. ~~ .s~
uvj-erim. Evo, vidite, grada.ni, radn-ici sami izraduju. To tr~ba oclJCnl~l·
A bi li mogao provozati starce, druZe '?
;J?rijatelj moj provozao je, i starce, a ka.d se vratio na trg, reCe
Nagovaraju ga:
- Ne budali. Ne poka'zpj ·se glupljim, nego Sto jesi.
- Ja da sam glup? - viCe moroak nastojeCi oCito, da izazove
mali skandal, all ga stisnu i odguraju Siroka -leda »gra4ana seljakac.
Cuje se-, kako. viCe:
- MaZda sam glup od to-ga, Sto mi je dOsadno '?
1
bradonja okrenuvSi se k suseljani.ma:
_ On je, gradani, drug ovaj, dob-ra uCinio~ St~ ..na~ je, eva, -pok
kamo odlaze rubljiCi naSi. Jer mi ovdje. u :r.stb1t1 C1tamo, sluSamo
azao,
ak d t' da·em za
_ gradi se! A Sto se gradi - ne vid~mo: ~:to u zn
ra os 1
J.
zajam dvadeset i pet rubalja. Tko hoce JOS. ·
1 neoCekivano »U znak rad·osti< saperu muZiei stotinu i Cetrdeset
rubalja tako, da je sofer ]"lredle>Zioo
.
_ Ne -bismo li. druZe Matvjeju, poSli po kraju svijeta -vozati? .D-onijet Ce to veliku korist n.aAoj ustanovi (Autocesti).
MladeZ buCi :i smije se, a bradonja se sVe upoomije istiCe svojom
g:radanskoth svijesti uvjeravajuCi nek-0-ga:
"
- Pod- dana.Snjorn vl~u je Ziv-ot pasta.() -uvjerljivim. 0~ sada
preod.gaja i starce.
346
Ali veCina gradana, okruZivSi aerosaonice, miluje i glade stroj"
a netko saopCuje:
- Sada i ·gradanin seljak mo~e postati inZ1nlr.
- Nego Sto?
- NaSa vlast pomaZe ...
konja~
I
i
Na njegovo mjesto stane drugi, takode; vi_s-ok seljak i isto pone.Sto pripit. Odjeven je solidno, u lijepom 'gradskom kaputu, pu_Stenima
Cizmama, a nova krzneml -kapa zabaCena na .zatiljak otkriva Siroko Celo.
Li<'e mu je mr.Savo, aStra nosa, madre oCi su. mu ozbiljno priZmirene,
p-cdbradak obrijan, a ridasti, oStro zafrknuti brkovi daju lieu izraz_ odluCnosti, pa se odmah vidi, da taj Covjek znade svoju vrijednost.
~ To vi nama, druZe, pookazujete kulturu. U spjehe mehanike u
indu.strijalizaeiji? Vrlo lijepo. Ka.o da ste doputova1i k divljaeima. pa ih
. na.s.tojite u.divit.i.
Prijatel) ga moj upita: tko je on?
347
�._- Ov:dje me poznaju_- odvrati on ponosno odmah _ iz gomile ·
_se
zaCuje:
.- Taj je naS!
- Nasljedni, ovdaSnji, siromah.
- PouCan je.
- A tko je bio moj otac '? - upita seljak, obraCajuCi se gomili
:dobije odgovor:_
- Oca su mu god. 1905. ubili . • •
- Bio je takoder siromaSak.
- Na jednom je jutru .Zivio s pet duSa.
- Stanite! - reCe momak digav.Si rukU:. - Ubija se badava.,
ali ovdje treba otvoreno reC.i: bio je ubijen za privrienost radnom na· ·
rodu. Nije li tako?
- Tako je, tako!
Dakle vidite!· A onda, tko ga je ubio'?
IZnoskovi.
Bili su kod nas ovdje takvi ZivOderi. Iznoskovi.
- Gulikt?Ze.
- Sada· vam· je jasno, druZe. PredlaZem, da dodete k · meni.
Po raspoloZenju momkovu, po vladanju suseljana pr~ma »nasljednom siromaSku« U.Cinilo ·se mojemu priJatelju, da kao da ga Zele malo
»raZigrati« i1i prirediti dugi okrSaj rijeCima s tim tipoffi..:_ A veC j'e bil()
okasno, gasilo se veCernje rumenil-o.
- Izvolite - ttaZio je moroak 1'azmiCuCi rukom gomilu. - Molim i gradane, koji bote.~ BuduGi da run:ovodite kultu.rom, dru.Ze, zanimat
Ce vas.
- Na kratko vrijeme - upo-zori ga d-rug.
- Ne ~em'{) vas zadriati - odvrati muZik. Stvar nije vaina i
jednostavna je.
Odu. Doveo ih k novoj kuCi s t;ri prozora, pokritim ulazom s izrezuckanirm stup-ovirna, stresao u prisoblju snijeg s pustenih Cizama, gostoljubivo i SuteCi' rastVOrio vrata u · sobu rasvjetljenu svjetiljkom obje ..
Senom rta stro:r;.u. StrO<p i zidovi su o:Zbukani, okreCeni, pod boja:.disan,
a. na njemu u prednjem kutu - Sirok madrtic pokriven plahtom. Ispod
pokrivaCa izvirivale su na uzglavnici tri glave, od kojih u jedne joS svijetle oCi; a ostale dvije su utonule u Cvrstom snu. Na drvenom krevetudobre .stolar-ske izrade sjedi mlada Zena i hrani dijete. Ona oCito nije
osobito zadovoljna dolaskorn gostiju i nalaZe strogo:
- Za~varajte vrata, jer Ce se dj-ec~ pr!ililadi_ti.
U prednjem kutu je nevelika polica s knj igama. Iznad nje su slike
voda.· Kraj peCi uza zid stoji nOv. zeleni- ormar s posudem, a kraj -njega
na stoUC.u stoji sa~ovar. Za domaCinoiD ·ude u sobu desetak ljudi. Oni
34.8
stanu·,kraj .vrata,: a on. prode naprijed do stol 8 gd_je se_ ruCa, i ponudiv.Si drngu stolac, ·reCe: ) ""
- Ev·o,. pogled~j.te,. ~ako. Zivi seljak-kolhoznik. Stijene bi ·se mogle
na~avno t~pe~1ma obh]ep1t1, ah radi Zohara odbacujem. tapete. Tako te
koJekakVu br1gu za kulturu brinemo, koliko je moguC.e.
·
.
I_st"o taka. pocinjenlo kOjesta iazumijevati o biti .Zivota. ,...... GovorjO
Je·
..... ..,.
•
g hvahsavo, ali .u isto vrijeme kao da- J·e piitao or;..auo.-. J. e_ 1 sve u re d u.
·
uho 1 strogo nJegovo lice postalo je mekSe.. Prijatelj ga u:Pita:
- Clan stranke?
. _ . ~ ~o ~e - pred n~ma .. Za · sada je kolhoznik:-gractanin. Radnih
dana I~adern P_odvsta._ ~rrm1~ sam do Sest stot:na kilograma, osim ·svega
ostal~g zar~duJem pn 1zradr Sum e. Imam kravu. Kupio ·sam Zen.i .kaPu.t ·
za trrdeset 1 pet dukata 7""" mogu ga pokazati.
,
1
'
..;.... N-e treba - re.Ce Zena polaZuCi dijete u krevetae pokraj svoga.
. - Trebao ·si mjesto _kaputa drugu kravu kupiti. Za tvoju obitelj
je J~na maio - posavjetova mu drug;
.
- Eto .vidiS.! - obradovala se. Zena. - I' ja sam ti govorila!
- TreOa d~le _joS kr~vu ,kupiti? -Tako - n~odi-edeno reCe domaCin.
- Pj~ca ti na tJodu spav,aju~ To niJe zdravo.
-- Potr~ban je krevet? Razu!llije~. Ali g~je da :ga metnemr'?
- Prigradi ku.Ci joS jednu sobu.
- JO-oS '? - otegnu pOdrugljivo doma.Cin. - Kako si dobar. Pa
priZinirivSi ~pita:
:
'
·
-·
- Za.r, nie ZeliS -n~tjerati u .-kulake '? Kakva ti je danas, vlast:
Siti pos<io iii se · Saliti ?
vr~,
.
-: Salit . C.~ . se s to born nakon _toga,.- kad kupiS drugu kravu, kad
pr1gra~1: sob~,- 1 uopCe, kad poCneS .Zivjeti uzo!"Ilo za primjer ostalima.
Z~ to ces doh1t1 nagradu, a onda ~emo se i Saliti - reCe mu drug.
.- _ - Cujete li, kako naSa vl~st govori '? - obrati se domaC.in Ijudima .. ~.ni ~~ sluSali Sutke ka.SljuckajuCi pokatkad~ .SapuCuC.i medu sobom,
a broJ Je ~pho~ neopazice rasao, pa su u· Cvrstoj hrpi zapremali veC gotov~_ polov1~u so be. Od nJi~ova disanja malaksao je plamen u -svjetiljci,
pa Je u sobt postalo sumracilo.
- R~diti _treba naravno ne raC.unajuCi na nagradu, ta nagrade "te
kao da ·samr seb1 dajemo. Osim toga nijesam ovdje- ja jedini takaV, -im3
ih i -boljih ad mene.
·
·
~~jate~j ga upita: koliko .je dojenCetu '? Pokaza1o _se: dvije nedjelje.
0'(1Jda prtJatelJ stavi joS pitanje:
.
.
......... ·A ti- za cijelo vee spavaS sa Zenom! .--Nego Sto? Zato ju i imam.
�f11 sumtllkll se vidjelo, da · je lenA s!lllO poch>ehjela, !erte ·su still~
glasn.ije Saptati, a zaCuli se smijeSci i uzdnsi. Sa:da·_ jC ~tijatelj odfi_t..o
kratak govor o tom, .kako Zenu treb3 lite.:;. t-f nalton ·poroGajtL· i rekao- joS
jOOnom:· o· kMisti dtuge Sobe, u kojoj b: Zt!'ta mogla posljednje mjetec~
trudnoce i neko. Vtljeme );'OS!ijo poroda sPavati odijeljeno od mu£a. KaG
odgovor na to Cuo se Zamor odohravanja Zenskih glaSova: ·
- H vala ti; Sto si to kazao 1
.- Kako bj_ to bilo potl'ebno na.tna. - Zenama.,..
toga v:rernena ti bi nam druZe
. .
kojih dvadeset sila "ili tek' t k ' mo-gao pomoCi 1 nabaviti nevelik, od
. .,
. ·
a o neSto, motoriC, pa blsmo onda selo raa....:Jet1Ill, a i radio ,~bismo uveli medu ostalitn. •.
y •
_Te rijeCi su osobito uzbudile
glas_ovi:
-.
-= Evo
izronul~
,_.,_ E;..
je i sVeCano izjavila:
j~, tetke, naSe vlasti .-... jest~ u· vidjeii 'l Mlad je,
se stltati i'aZUtnije!
A
~ekad,
kotarslt:i pristav
·m
au
takvl!
nadstraZar 0 h
U. rijeC joj upane· kNp1in rnuSki glas:
-.... Sto se tiCe -druge sobe- istina je! Od naSe tjOOrioCe pate riam
dje·Cica, prije vreinena saznavaju, Cega· ne bi trebalo •••
DomaCin }lotvrdi mahnuvSi giavo~)
.-.... Tttko je! Priznajem. pred svima: na istom kre'Vetu ..- ne moM~
se svladati. lstina je i sto se djece ti~e. Ah, koliko je ~oslal
- Radio nemate ...-... opazi drug, a domaCin se namrgodi.
- Radio_ nemam! ......_ pot\trdi On. ~ Za t3.d:o su j:lotrebni elementi,
a po njih trebtt. putovati 1i ~ad goiovo s:totinu kilometara. Radio naro
- ne pri.stiZe. - ;pa_ povisivii glas, p-oCne govoriti -~trogo:
.....,. Cuo si, kako ·je pijani Co•ijak liil·.ao, da -- je glup <:d dosade 'l
To je _on. vikao .. iz ~e. Zivimo doSadrio, osobito oni, ko]i su grad pomi~
rlsali, u v-ojsci' sluZiH. l novca: imamo i lako _ga zaradujeni.O, a kad _~e
otkirieS od posla, na priJiljer, u prazniCki dan, znadeS li, i:lertiaS
kud,
kama. Ima nns ovdje oko tri stotic~ ,btil.~\1•1. a. .nemamo ~e gdje skupiti~
se
~
· · NadvikivajuCi se Culi se
- Petroleja nam nedostaje druZ 1
....... Svjetiljke treba zapaliti. '. •
e•
o, rasv~eta. ilam je kao u tuvaSa!
- Tu:;e, mohm vas! - urnoli doma,Cica - No, da, upl~Sit Ce ih!
Oronula. Zustra stai-iCa, kdja je obeCala, da ·Ce na oti.otile svijetu
pripovijedati o aerosaonicama _....
graO~ne
llpla.Sit Cete djecu.
- Cega se naSa djeca boje? - upita netko kao saZalno
. Gradani su zaista zaboravili i na CistoC b . .
•
na madracu, pr_imakli se u gomn· k t l
u OJad~na. poda i na djeeu
Koroljenku«, reCe uVjerlJ"iVo naglal
s_ o,_~' a bra..jatl selJak ~sliCan piscu
... ·
savaJU..::l sve:
Treba, druze, da Zivimo kao u. ~ ad k .
inaCe - Sto Ce biti? .Jedni
dg:r u, ako se ondje "..:Jreduje. Jer
.
.
-=- ova1
to, rugi - onako' I
t '
.. .
raz- dV-oJrtr. I sam vidiS dru"
d
.
_
·
ope · t,;e se narod
. '
ze, a a.;m~. _mno~ J nedostaje ~ .•
. - l$tina! Nedostaci spreCavaju tok naS
tomstveni sirpmaSak,
ega Zivota - potvi-di p()nama.
A starija visoka- Zena stane se tuZiti.
- Trebalo hi ,da ovakv· kao ti k :.
1 ·
·· '
OJt mogu sve,
·cesCe
·dolaze k
- J csi li Cuo
narodni druZ~
..
'
a po lieu mu se vidjelo da J'e
i d' -lj upita domaCln smijeSeCi se,
. • ....
. .
vr o za ovo an s razgo:vorom.
.
" . ·.• ZabilJezio sam ovaj razgov-or 0
d
t d
l)fle ostatku-t onako, kako sam
g a cuo
tz us a ruga, »koj.i s\l'e ti'lo~e«,
iias
Drug spomene crkvu.
- Mislili smo lla crkvu - reCe domaCin. Malena je, stara, mraCna,
dosada se U njoj maZda stotinu godina sabirala. Ne, crkva nam ne po"'
dilazi. Naravno i ona se·moZe kOrisno- upotrijebiti', ali mlslim, da bi na.m
bolje bilo podiCi novi domiC za sastanke.
- Klub se zove - reCe netko iz gomile.
- Klub - ili kako drukl!ije, a potxeban je. MladeZ naSa u §ko1i
predstavlja pretna »KazaHStu na selu¢, ali od toga mnogo stradava Sko-la,
od natezanja. u njoj a narOd od toga malo irna.. A i igro-kazi su - za.
glll(pe.
- Pa lito? NMtojte, to o v!Woj dobtoj volji ovlsi - re5e drug,
a domaCin nastavi:
- Po4e ii sve ovako, kako je dosad iSlo = sagtadit ~ ga. Naci
Cemo svoje tesare, koji ~ogu slu.p.:~ot.i doou~ makar na \r~ sp:ata.. ~ do
350
351
�»Poslije cetiri
ljeta
bit ce
tu
bal!ta-grad!«
Mokri
grcevi
studi,
stan
ni dobar,
Prica o Kuznjeckstroju
i o ljudima Kuznjecka
. Na ov<>m mjestu !>it ce u prvoj pjatilktci. dO·
vezeno 1,000.000 vagona. graiZevinsk<Jg materijala.
Ovdje ce l>iti gigant metalurgije, ugljenokopni gigant i grad sa sto hiljada !judi.
Iz razgovorci.
sjede
Po nebu
oblaci bjere,
i kiSom
sumrak Zlnari.
Ispod taljiga
~
starih
radnici
ZvaCu
kruh.
leze.
sapat gordi
i pod
i nad:
»Poslije cetiri
!jeta
blt ce
tu
basta•grad!~
352
!judi,
Al'sapat je
jaci od gladi,
on skriva
·
kapljica
pad:
, »Poslije cetiri
ljeta
bit ce
tu
basta-grad!«
Tutanj ce
da se prolama,
razgoneC'
, medvjei!a jata,
raznt ce
zemlju
sabtama
sila
stokratog
»Giganta«.
Ustat ce
zidovi
k'o stjene.
Para ce
da para
i svira.
I cuje
Tamna o!ovo-tmica i kiSa
kruta k'o prut;
sjede ·
·
u glibu
radnici
i pale
·
plamen fut.
Madre su
usne
od studi,
no usne
sap{Ju u sklad:
u tmini.
raskvasen
trudni
voda
ni suh,
8. mart 23
�Mi cemo
sunca
Martene
za.ZeCi
iznad Sibira.
Tu ce nam
dati
kuce,
kuce
bez gladi
i vlage,
skoro Ce,
umiruCe,
za Bajkal
uzmaCi
VI. DIO
tajJi:e.
Raste
radnicki
. sapat,
nad tamom
oblaka-stada,
a dalje-
PRILOZI IZ NAUKE I ZNANJA
nerazumljivo,
cuje se tek'
»basta-grad«.
Ja znamgrad ce
da bude,
jazn~-
,
vrt ce
da cvjeta,
kad ima
·. takvih ljudi
u zemlji
u Sovjeta! •
lllaja.kovsld .
�Njegov je glavni trud u tOillle, da bi predavanja odgovarala danasnjem vremenu. Kad su predavanja gotova, u oblasti
ih pregledaju i odobre, a Vladimir Aleksejevic ide u rajone Krasnoseljskij; Kinesemskij, Sudislavskij,
'
"s tekom-konceptom uvucenom u dZep, a vjecnim cvorastim
stapom, on ide "po rajonu. u Krivu8evo, Samjetovo, Visokovo,
Galkino. Kolhozi su pripravni da mu posalju konje, s.tarome
predavacu predlazu transport, no Andronikov cesto voli da ide
pjeske. Putem se odmara, sjed~ ravno na travu ill kamen. Za
rufuog cvremena u blato i snijeg. On ulazi ranije u selo da bi
svojim nestrpljivim slusateljima stigao na vrijeme.
. ·
0 njegovom predavanju doznaju vee ranije. Kad slusatelji
posjedaju, Vladimir Aleksejevic motri ih sretnim ocima. Pocinje tiho, nezamjetljivo, uzdrzavajuci se, zatim mu glas postaje jaci, on se odusevljava.
A o cemu on prica! - »0 herojskom Stalj.ingradu«, »0
jurisu Crvene armij<e na Berl'n«, »0 sovjetskom patriotizmu«,
- on govori o rukovodiocima,· koji organiziraju ulogu Partije
j drZave u Zivotu nasega drustva, o velicini naroda, o vatrenoj
!jubavi i odanosti sovjetskih !judi svojemu vodi - velikom Staljinu. On govori i pred slusateljima se pomalja domovina s njezinom herojsk'lm pmsloscu, s velicanstvenom sadasnjicom i prec
krasnom buducnoscu. Zano'sni su njegovi vatreni nastupi propagandist& i agitatm·a, koji se umjes11o koristi zgodnim citatom, narodnOI!Il poslovlcom, s tihom. On cesto iZl'al\ajno cita odlomke
iz djela pisaca, no dogada se da zajedno s njim nastup.aju uci- ·
telji, amateri-Citaoci, on ih znade pronaCi u kolhozima, medu
omladinom i mjesnom inteligencijom. ·
.
Njegovi se nastupi pretvaraju u svojevrsne literarne veceri. Vladimira Ale.ksejevica zavolilli su u. radnickim i kolhoznim auditorijima, s isk~enim cuvstvom su mu zahvaini za predavanja.
cesto" i uspjesno Vladimir Aleksejevic nastupa u Visokom,
u Domu invalida domoviMkog rata. Kad stoj1 pred njima VladimiT Aleksejevic osjeca osobito uzbudenje. I kad pocne predavanje, u sobu k tim Jjudima ulazi veliki zivot domovine;
slike rata, herojska fronta smenjuje se sa slikama poslijeratnog
mirnoga rada, velikih radova ko,ji su opredije,Jjeni novom Staljinskom pj.atiljetkom.
S takvim odusevljenjem nastupa Andronikov i pred komsomo1skom omladinom, pred radnicima i kolhozima.
Za graditelje zeljeznicke pruge procitw je mjesto tri predavanja sedam. Oni k"o i u kolhozu »Trudovik«, Krasnopoljskoga rajona, zamolili su ga da ib eesce posjeeuje.
U mjesnom kombinatu u Kootromi .
r.
»Ruski narod u · · t 'Ck . li ·
. • pos IJe predavanja
liko radnika da '::{';e U:. OJ teraturi« k njemu je doslo neko-
~:~~~~~<e~ R~~~~of~~~nj~j~~;~~I:~~ ~~~di~us z~:~: :~
1
· »Zoji K~smodemjansk~j~ 0 h~~u~avsi ~Jegovu pripovijest · o
drn Matrosovu.
, . OJ11Ua
asnodona, o Aleksan-
!'~ parobrodu »Sura« kao odgovor napisali su mu: ,:za,.
va1JU]emo, vrlo lijepo.«
~akv!h odgovora je kod njega mnogo ani su m .
..
zadt? sto Je u njima ocjena njegova rada od onih za kuoJ~rag>,
ra 1.
,
-e on
Od tog vremena kako je "p t
. .
1 kt
jevic posl.uzio je tisu6e slusateljao~ ~~c
Vltdi~U:. Alekse-.
predrrvan]a, ve~i .dio n.iih besplatno.
. · go · P•DCltao 106
Kao stro"' IZraziti oredavac VI d' . A .
i uporno radi lla sam .
.. _
a nmr Iekse-ieviC rnro ......... ,. ,
t:~i. svojih predavanj~:z~;!~J~j~~hsr postoj~no brin: o kvali·
riJa"om. To je pravi stvaralaCk'
d k ~pun]av~ nov~m mate1
radosti.
ra • 0 J1 mu pnbav!Ja mnoge
h
192:·
d
. ..
- .J~vni predavac - govori on 0 8
mar~ bJtJ nacruhn znanjem. Upamtite. vtm :.a u.
UV1Jek
kvabteta predavanja uvjetova
" "d . •"
enJIJ_J Je govor"o:
U tome je bit naseg rada~a ]e 1 BJDlm stan]em predavaca,
On sam u svojoj praksi ni
. t
.
njemu postojano zivi zed kultur~~ m 1?17 u. to ne zarobavlja. U
1
izdizanja i krocenja naprijed Jod g~ • rdeJnoga razvrL1<a. zelj'l.
kom uredu izjavio:
.
noc Je u oblasnom predavac- Moram da podem u pri' t 1 .
,
jem, da P:Oboljiiam. svoja preda~:j~ m~,rhocu da se izgradu·
U Moskvi j·e boravio u .muze ·:
.
a I su mu putni nalog.·
stitutima, r'azgovar;o· s rofesJ~~a. u nauCno-istraZivaCkim. in..
nju oblasnih predavaca c~o . o;rma. N a S~eruskom savjetovaskib predavaca, uporedio . Je. "';," pred~van)a najboljih mo·skov·
11
Andron!k.ov provodio u Le~J·;~:k~~ bsybolpmt ~kustvom. Veceri je
TaJpt
"to·
]JioecJ,
u "u. prlJes lnicu dao mu je mnogo.
· --; ZamJshte - govori Vasilije Alekse ·evic
.
•
pomazemo ostvarivati novu StaJ 'i='<
. .1. • - gle. nu V>ec
ko~. nas slusatelji! Nov; l'udi _:
_u. p]a~rl]etk~. A; ~akvi su
telJI! Ja starac, a gle kako Jmi se h ~·;;ts~. pob]e~~ct, gradinarodu, Partiji, Staljinu!
ace a JOs posluZim svojemu
U tim rijecima Vasilija Al k . ..
•.
. .
.
hka ljubav domovini koja . e .se]evrca. zvuc, ta JSbnska veZivot jaVlnoga preda;aca, pr~~~:~~a s:;t~j:;a.skrornui, eestiti
�MORSKI. SISAVOl
Zrno znanja probija
od celicnog
(LENJIN)
U MORSKOJ DUBINI
Dva lstra.Zivaca- in:Zinjer Bertan i Dovlog Becle odlucili
Znate li kakoje duboko·more? su se da vlastitim ocima .r~z
u Tihom oceanu, na istocnoj motre sto se dogada .u vehk1~
strani Filipina nadeno je mje- morskim dubinama. · Sagr:'dili .
sto duboko 10.830 metara.
su ce!lcnu kuglu sa prozorn:na.
U Sjevernoo1 ledenom moru, Mjesto stakla stavili su prozl~i
. blizu pola, slavni heroJi-papa- pretopljeni kvarc. Na~rava ,;e .
nJ'inci na5ll su da led pliva nad dobila ime batisfere. Om. ~u. SJeli u nju dobra se zatvonll 1 pobezdanom od 4.395 m, a S1avm cell
'na ceJlcnom t;zetu Sj)~•
heroji-sjedovci na svom yut?v:':. stati u dubinu. Pomocu elektnnju tim. istim morem IZmJerili
.. till'
du
~u dubinu od 5.180 m.
cnog reflek~ora ~"':'le ,. 1 su
-.
~
binu te su Je snimil1.
Ima 1i u toj silnoj dubini zivota iroa 1i zivotinja i biljaka?
Oni su tamo vidjell nepoznate
. S~cano svij·etlo ne prod ire ribe. U gustoj tarni. morske dukroz vodu ni pola kilometra du- bine plesu i pokre~u. se. razn<:oko, a u vecoj .1ubini vlada . bojne svijetle zivobn]e, sto SV!b
jetle _ blijedo-zuto, blijedo-zevjecni rnrak.
lena modro-crveno.
Pa zar maze ista zivo posto- ·
t'm dub'nama ima morskih
jati ondje, gdje je. vjeeni -~rak rakova, pauka, zvijezda.
i gdje voda taka sJ!no tlaCl .
Cime se hrane? Oni jedan
U vel\koj morskoj du~iD;i drugoga zestoko progone. ?O
uvjeti Zivota su veoma t~kl, n< ki se hrane ljesinama, rnrtv1m
all su Ziva bica savladala ' t? ostacima zivotinja i biljaka ko]e
dubinu. U novim prilikama Zl-' im padaju odozgo iz vellkog vovota nastale · su razliCit~. pro· denog svijeta sto se rasprotro
mjene u gradi nti!'ova h]ela, u iznad njih.
.
razvitlru, u nac:n~ P':\'hrane.
N ema sumnje, da u gole~·m
..N·e·ke prom]'ene . korJSte Z1votu u
lildh dubma
prostranstvima.. ve • . _
· . •
dubokom moru. Pom:'lo su se u oceanima ZIVe JOS.. nu;o~e
odije!ile Zivotinje, . koJe 8 ': se osebujne, neobicne ZJ:V~tm]:,
zahvaljujuci nastab'?' pr.~m]~ma- koje su nepoznate. ~au~1 .' ko]e
ma bolje prilagodll.e . Zivotu u J.oS nitko nikada mJe VIdlOvelikoj morskoj dub1lli.
se
U
360
Tnljan je morski sisavac. SHean je ostalim sisavcirna tollko,
sto mu je tijelo . pokriveno krznom, Sto <liSe na zraku, Sto
zenka rada Zive mlade othranjujuci ih mlijekom kao macke ill
svinje. Tuljan je dakle sisavac.'
Dok svi sisavci Zive na kopnu
i tu tra:ie sebi hranu,· tllijan se
hrani ribom. Citavo tijelo 'mu je
prilagodeno vise za plivanje po
vodi, nego za kretanje po kopnu
Tuljanovo tijelo slicno je tijelu
ribe; samo sto mjesto ribljeg
repa ima natrag ispruzene dvije
zadnje noge, na kojima se stopalo produzilo u lopatice, a prsti
su medusobno spojeni debelom
kozom. Te zadnje noge i sluze
baS za pllvanje. Dlaka tllijana
je kratka i glatka i · ne smeta
mu pri kretanju u vodi. Na kop:qu se tuljan vrlo sporo krece.
On ob!cno leZi na obalama iii le. deniaku a ako se pojavi najmanja opasnost, on se odmah
zagnjuri u vodu. U rano pro,
ljece zenke se zavuku negdje uz
obalu i tu se kate. Tuljan zivi u
sjevernim morima, Kaspijskom
moru, Bajkalskom, Ladoskom i
Onjeskom jezeru.
Kitovi. :Kit je najveea zivotinja. Ima ih koji su dugacki po
30 metara a t-es:d 150 tona. Takav je kit 250 puta teZi od vola,
50 puta teZi od slana, najvece
kopnene. zivotinje.
Kitovi zive u oceanima i velikim morirna. On lici na ribu.
Medutim · on je morski sisavac.
On ima toplu krv, dise plucima,
koti Zive mlade koje majka ot·
hranjuje svojim rnlijekom ..
Kit Zivi u istim Zivotnim pri·
likama kao i ribe, pa se rib!ji
oblik tijela pokazao kao najpri·
kladniji za ovu zivotinju koja se
takoder prilagodila Zivotu u vodi. Kao i kod riba, tako je i kod
kita glavni organ za kretanje
velika repna peraja, samo kod
njega stoji peraja pljostirnice.
Zadnjih nogn kit nema, a prednje su . se pretvorile u lopatice
za pllvanje u kojima se nalaze
kosti kao kod drugih sisavaca;
Ona mu cuva toplinu tijela i zato
kitovi mogn Zivjeti u hladnim
polarnim krajevima. Pluca kitova su velika i primaju veliku
koliCinu zraka, zato kit maze biti
po 15 do 20 casaka pod vodoni.
Bez obzira na vel'ku kolicinu kit
se hrani sitnim Zivotinjama, pa ..
najviSe puZevima i raCiCima kojih ima u morskoj yodi. Kit plovi
. otvorenih ralja koje tnu sluze
kao rr:<l'eza za lov na sitnu lovinu•
Nema zube, ali su mu na nepcu
smjestene siroke roznate place
razrezane na kraju. One se zovu
»kitove usi«. Kit ima vrlo usko
grlo, vecu lovinu ne bi mogao
progutati, l}.iti poku.Sava to ci~
niti. Od kita se maze dobiti mno·
go korisne masti i uskih rozna·
tih ploca, zato kitove mnogo
love.
U PUSTINJAMA
U vrucim suhim krajev'ma
ima velikih pust!nja. Ljeti je u
pustinjama n-epodnosljiva vrucina, na mnogo ki!ometara nema
.vade, Zivotinjska je hrana oskudna. ·
361
�Takva je' Zivotinja P::'~eja.
U republici Turkmenskoj,
Ona hna samo tragove. oClJU, _a
SSSR taka je velika zega, da
, to pokazuje da su. ~reCI. proteJe
stmce' zagrije pijesak do. 83
zovjeli na svije~l.u 1 Im":I: potpustLpnja, taka da se po n]emu no ra,;vijene oci. Kasn•J.e su se
ne moze hodati bas. . .
prilagodili spiljskom 2avotu u
Kroz pustinju put_UJU _kara- mraku, pa su oci pos_to:Ie nepovane · koje jedva stizava]U od trebne i sve vise zakrzl]aVa~~· U
bun~ra do ·bunara. S':'uda '~ s iljskom mraku ~ive i si1Jepe
proteze suhi pijesak, glmena ill ribe. u spiljarila SJeve.~n~ Am:k.amena zemlja.
rike SU nasli raka, kO)l JC. yeh~
Ali nema na svijet~ pustinje kao nas rijecni, ali JC, Sh]e!J; ~
kojoj ne hi b'lo bas mkakvth proziran. da se kroz n]ega vuli
~ivotin]a' i b'\iaka. s-:1!'0 su.1te ~ta mu je u zel ucu.
.
zivotinje i biljke nar~~Jte, prt au Mamutovim ~P;iljt;m":. S]egociene pusti~j~ko~ z:votu.
nash .. t' .
Am erike .•. . su vise ad
Takva je zJVobn]a deva. o:r;,~ verne
40 · vrsta razhc·tih ZIVO)';~Ja~
maze narocito dugo P?d:n~si.J medU njima cvrcka bez OCl]U I
zed. Nju nazivaju »pust:nJs. 0 1!'
bez krila.
]
1 d om«, ,·er .·e od sv1h ztvotm]a
1
?.
. k
najprikladnija za putovan]e roz
. KAKO SV NASTALE PTICE?
pustinju.
· ..
Od biljaka najces6e se Jial~ze
U VTI)Cme kad su nastajale
..
U
kalttusi . trave na,;vane ~devma ptice i 'sis a vci, na_ ze~1JI s;t
trava« \ druge b'ljke koJ~ dugo vec'ni obitavali gusberi. Nek'. ofl
.mogu izdrzati bez vod~,. Jer. sa- njih su gmizali po. tlu, _dr_ugi su
kune na liscu rezervu, Ih. p_usta- Zivjeli u vodi, treci 1et]eli.
iu. kor;jen duboko u zemlJU do
Ptice su se razvile iz gu~tera
.
2 m-t. o'datle sisu vlagu potrebnu ali one nisu pro'~isle. ad .gustera
koji su 1etjeli. vee. v]e;ro?atno od
za Zivot.
·
. Po pustinjama cesto ima rud- on.'h. koji su se pen]ali po drnog blaga: nafte, bakarne ru- vecu.
· .
T stare vrste ptica Ima1e su
dace i drugih.
.zub:. dobra razvijene. prste n":
.1.
PODZEMLJOM
k ntma, dugacak i kostan rep I
•t
Pomnogo stosta od gu~ ':~~Pod zemljom ima . spilja sli ·e su poceli da za. rz Java.
Jt. n kril;ma rep tsto taka.
po dzemn1'h hodn'ka · dvorana,
·
.
· '
- · ·t· sve
·t·
JC· prs 1 a
mnos vo podzemn'h j,;vora, kz Zubi su poceli krz1]a':'I I .
.·
zera i rijeka. GdJekada se ro
.• . taka da danasn]e ptice
te spilje' maze '(Iodati desetke ~::aju ni zuba, ni prstiju na
kilometara daleko.
.. . .
krilima, ni kostanog repa. .
· I pod zemljom ima ZI':0 ~m]a,
Prvobitne ptice nisu 1et]e1e,
koje Zive slijepe u VJecnom one su viSe jedrile zrakom.
mraku.
i,;
PTICE, KOJE SE HRANE
SJEMENiiAMA
Obicno 'se ptice hrane kukcima, ali ih ima koje se hrane
sjemenkama a to su zebe i krstokljun. One se h~ane sjemenkama
iz bob'ca kalhl!e, svracike, ljuste
sjeme bacajuci kore. One zato
imaju debeo i cvrst kljun, koji
je podesen za skup1janje tvrde
brane.
KAKO JE NASTAO KONJ?
Konj na svakoj nazi ima jedan prst s kopitom na vrhu.
Kopito odgovara pandZama drugib zvijeri i noktima covjeka.
Posta u brzom trku konj dodiruje tlo samo prstom, to su ostali prsti sve vise zakrZljavali, dok
nije ostao samo · jedan. Katkad
se ipak rada zdrijebe sa dva
p_rsta i sa dva kbpita na nazi, to
jasno pokazuje por'jeklo konja
i potvrciuje da su njegovi "pr•etci
na nogama imali vise prstiju.
NAJVAzNIJI SASTOJCI
PUNOVRIJ'EDNE HRANE
Postavlja se pitanje kakva
svojstva treba da ima punovrijedna brana koja je potrebna
za svakog pojedinca, obzirom
· na uzrast, fiz'o1osko stanje, vrstu fizickog ill dusevnog rada.
N ajvafuiji sastojci hrane su
bjelancevine, secer, ugljikohidrati, masti i mineralne tvari.
1. Bjelanoovine ima u mlijeku,
mlijeenim pro'zvodima, jajim\t.
ribi i mesu. Nju mi branom unosima svaki. dan u organizam, ali
se s njom ne smije pretjerivati
u ishrani, jer se u crijevima razvijaju procesi gujiljenja s izlucivanjem amonijak;a koji mijenja normalnu reakciju sokova,
a posljedica , toga je opet slabljenje organizma.
2. Ugljilrobidrati sk.-ob,
SeCer, med -
su za organizam
glavni tvorci energije. Od nas:h
Ziveznih namirnica treba na prvom mjestu navesti kruh kao
svakodnevni izvor ugljikohidrata, N ajvrijedni:fe .su one vrsta
kruha koje sadrzavaju sve sastavne dijelove zrna, pa vitamin
B. Pomanjkanje vitamins B u
hrani uzrokuje
poremecen ia
funkcije nervnog sistema i sla,
bljenje otpornosti organizm.a
protiv zaraza.
U Japanu i Kini je vr1o rasprostranjena halest beri-beri, a
pojavljuje se kao rezultat pctpunog pomanjkanja vitamins B
u bijelo oljustenoj r'zi - osnov- ·
noj ziveznoj namirnici u tim
krajevima.
3. seeer spada medu u~1jiko
hidra:te, · koji se najcesce upotrebljava.iu u hrani i SJllatra •c
dragocjenom- Zive.Znom namjrnicom. osobito za liude koji se have teskim fiz'ck'm pos1ovima,
jer se on sma tra va.zrum izvo·
rom obnove energije.
Mnogi lijecnici istuoaju pmtiv
pretierane U]Jatrebe secera, OSDbito kod djece. On' tvrde, kad se
previ.Se uzima secera, onda se
stvara mlijeena kise1ina koja
kvari zu·be i pomaze u njima
razvitak procesa trulenja. Medutim se dokazalo da se trulenje
dogada zbog nedostatka vitamina D. U svakom slucaju ne
363
�lI
,,
I
Kod biljaka nalazimo vitamin
A u znatnoj koEclni kod mrkve.•
i
salate, spinata, kao i k~ d~
gog povrca i zelenja. U zumanJ·
ku jajeta ima ga takoder do~ta.
Od Zivotinjskih organa na]bO·
gatija su v'itaminima jetra. Ne~
dostatak vitamina izazlVa opa·
danje otpornosti • prema zar:u:·
nim bolestima,: sarlah~, gnp1,
upali grla i t. d. Yitamm A regulira rast. or~amz:na, zato ga
jo8 nazivaJU VItammom rasta.
Vitamin skup!ne B-ovog vita·
mina ima u proizvod'ma biljn~r;
porijekla. N ajvise_ ga ima u zl·
taricama, grahu 1 bobl;l, u PO· .
vrcu i zelenju malo ga rma. NeVITAMINI
dostatak vitamina B izaziva bo·
. Vitam:ini se od hranjivih tva· lest beri-beri. Javljaj~ se i~to
ri razlikuju time sto ne sudj~ tako probavne smetnJe, zat·m
lu.ju· neposredno u stv~:an]U smetnje u nervno~ si~temu, pro·
tkiva i razvijanju energ"J]e, a sirenje srca, neSVJeStlCe.
ipak su neophodno nuZne d?pu·
Vitamin C nalazi se u namir·
ne hrane, jer djeluju usm_Jera·
nicama b'ljnog porijekla. U ze·
vanju svih funkcija organ·zm'j-- lenom liscu b'ljaka, jagoda. Na·
. Do danasnjeg vremena ~ozn:·
to
to nam je nekoliko vitamma c,. roC 1 ga mnogo im~ u plodu
Sipka, 20-30 puta v1se. nego .u
ja ·su svojstva i ~nac~j. svestr~ naran:cama i limunu. Od. povrc:'
no objailnieni. V1tamm1 se ob:· ima ga najviSe u slatko~- J?apn·
cno oimacavaju .slovima abece· ci, a odmah zatim u !Jscu od
de. Poznate vitamine dijelim~
obicno. na dvije grupe: one k011 kupusa.
Znac·enje vitamina C ~e za iz.
se rastvaraju u masti, t~ one
koji se rastvaraju .': vod1. ~r: · mjenu tvari veoma veliko. On
voj grupi pripadaJ". v;tam;n~ aktivno ucestvuje u procesu
A, D, E, K, a drugoJ v1tanum prerade onih hranjivih __tvan ko:
je je ·organizam usVOJIO, kao. I
Bi C.
procesu
Vitamin A - nalazimo uglav• organizam cijepanja. hrane kt;JU
prima, C!me poveca·
nom u masnim tkiv'ina zivo~i va aktivno oksidozt! (f.~rlll:ente
nja, a jos vise u slatkom vr~JU. koji pospjesuju oksJdac!JU 1_ sa:
Najvise ima vitamina A 1': Jetr;· gorijevanje organ~e tvan) _ 1
ma . viba narocito morsk1~, ~ istodobno omogucu]e oslobada·
bljem .ulju, preparatima rt•bl]lh
nje energije iz hrane.
jetara:
t.reba pretjerivati sa uzimanjem
se&era.
. .
.
4. MaSt ide u red najbo~:<ti·
jih vrela energije .. Puno:n-!Je~
ncist pojedinih vrsti_ masti ~av1·
si od kolicine vitamma u n]l~a.
Najmanje vitamina (A) rm:'
svinjska mast. svinjsko sal~ ::.1
•
se, maslac jos vise, ,; na)vJse
riblje ulje.
.
5 Mineralne tvari su isto ta·
ko ;,eophodni sastavni dio zivo·
tinjskog tkiva. One se ?-al_aze
uglavnom u zivein'm nanurmcallla biljnog porijekla.
I
u
364
'
. :PotpuniJ iii sko'!'o potpnno po- vima tla, u vodi, a m1mje u zra,
manjkanje vitamina G u hrani ku._ Oni se nalaze u. covjecjeiil
dovodi do oholjeiJ.ja skorbutom. i zivotinjskom organizmu naro- .
·' Vitamin D ima ga uglavnom CitO u cri_ievima, oili su uZroC·
u jetrima Zivotinja, osobito ri- nici ~razlicitih vrijenja · i igraju
ba, u roi:jeku, mas!acu, jaj'ma, veliku ulogn u seoskom gosp<i"
pri eem ga ima u mlijeku mno- darstvu. Dakle oni su i korisni
go vise ljeti nego zimi. Fiziolo- i stetni, oni &U covjeku i poma•
ske funkcije vitamina D u orga- gaci i zatort!ici. Ali time sto je
n'zmu povezane su uglavnom nauka upoznala mnoge mikrobe,
s izmjenom kalcija i fosfora, o korisnima je odredila sluzhu a
njem ovisi prav'lno snabdijeva- stetn'ma pronalazi sredstva za:
nje tih tvari u svoistvu sastav· . unistavanje.
riog dijela procesa stvaranja ko·
Veliki. francuski naucenjak
stiju. Kod djece se javljaju kao Luj Pasteur ispitao je 1861. gouzroci nedostatka vitamina D, d'ne uzrok vrijenja, koja su u
znaci rahitisa.
prvom redu uv:ietovana djelovanjem mikroha (posebnih za sva'
ku vrstu: vrijenje vina, piva,
ZARAZNE BOLESTI
D<)prijatelj SO Covjeka i Zivotin_je octeno vrijenje i t. d,) On je
kasnije ustanovio mikrobe-uzEpidemije (zarazne bolesti rocn'ke nekih zaraznih bolesti
kod !judi) su se pojavljivale u 'zivotinja, ispitao njihova zivotstara vremena u velikim razmje- na svojstva i dokazao da ih · se
rima i zahvacale su velika po- moze vjestackim putem uzgojiti.
drucja sireci se medu velikim
hrojem !judi i Zivotinja. U kratkom roku izumirale • su cijele NOVE KULTURNE BILJKE
naseobine, a oni koji su preZiOsim bilja koje se .od davnine
vje!i napustali su u strahu svo- uzgaja u ·nailem seoskom go•
je dotadanje horaviste. Tumace" spodarstvu uvodi se uzgoj nonje za ta masovna oboljenja na- vog bilja.
lazi!i. su u gnjevu boZanstva J!i
Soja je vrlo srodna obicnom .
svetaca, iii pak ohratno u osve·
grahn. Ona cvate bje!kastim
ti sotone.
Umjesto izmisljeno·g »nadna- cvjetovima i ima sjeme kao bob.
ravnog« uzroka napredniji !judi Soju uzgajamo zbog sjemena
su poceli traziti prirodnije ob- koje je hranjivo. Iz sjemena se
iasnjenje za zarazna oboljenja dobiva »Sojino m!ijeko« koje se
!judi i zivotinja. Oni su najpri- upotrebljava kao pice, Od soje
je mislili da se zaraza nalazi u se spremaju i razna jela.
Kaucukovci. Kaucuk se dozraku. Kasnije se ustanovilo da
su uzrok bolesti mikrobi. Mikro, biva iz gustog mlijecnog soka
ba ima svuda: u gornjim sloje: nekih tropskih biljki. Taj sok
365
�'
JEDAN lJLAN SUNlJEVOG
teee iz drveta, ako ga dub~ko
SISTEMA NOSI IME
zarezemo u koru. Sav kaucuk
MARsALA TITA
potreban za . proizvodnju gume
uvozi se ·iz inozemstva. · U
Godine 1937. otkrio i~ M!loSSSR-u prqnadene su biljke. s~~; . rad Protic na beogradskoJ Z~Je~
kaucukom hondrila, tan-sah·s ~ darn:ci novi planetoid, kOJI Je
kok-sagis. U nj'ma se, nal_az~ dob'o privremenu oznaku _193~ .•
kaucuk iz kojega su vee poceli W. P. dok mu se ne izracuna]U
izradivati gumene proizvode.
elementi i odredi. st~za. ~ek. kada se izvrse sv1 tl racum na
6sr.oV4 opazanja i kada pos:ne
11\IA LI iiiiVOTA
potpuno s'gurno ~a se ra . o
;ednom jos neotkr1venom nebeNA ZVIJEZDAJ\IA I NA
skom tije!u. uvrstava se pla~eSUNCU?
'd
t 01 u grunu poznatih astero·da
~
• ..
ona.
i dobiva ime prema ze1 pr .•
]1
Ima li na zvi jezd~~a _i ~uncu
ziv:h bica, bi!jaka, ZlVOtinJa, pa lazaca.
Tako je i ovaj u Beogradu
mazda i !judi?
otkriven planetoid uyrs:en kao
Sunce salje nevjerojatno ~b
1550 poznati planetoid 1 nazvan
go topl'ne na sve str~ne. Koli~o
.
tk o
samo topline dolazl na nasu Titoo
Osim. planetoida T1ta. o no
zemljuo
je Protic i planeto'd 1517 naZasto sunce daje toplinu ?_ Z":· zvan Beograd i 1554 nazvan
to. jer je silno uZar~no_.. Uzan- Nova Jugoslavija.
mo li zeljezo ono n~JPrl]e po?;.
MAI,i\ STATISTIKA
nje svijetliti neiasmm c':'enun
ZEMALTSKE KUGLE
svijetlom. a zatim_ P?sta]e. sye
zarce i svijetlije. llg';::1emo 15~~;
Povrsina zemlje iznosi 509
I' ezo veoma iako. VIse 0od 1. ,
']"una 950 ·814 km' • a od toga
~·
ono se tali i posta]e tek~ce. mllJ zauzima kud . kamo veCJ
more
I
. Maze li ista zivjeti na takovom dio, naime 71%. dok _na l}opno
rastaljenom zeljezu?
otpada 29% od naznacene. povr·
Mi cak ne moremo ni pogle- sine. Ukupna povrsina SV!h mo·
dati ravno u sunc_e, tako . za· . ra i jezera iznosi 361.059.000,_~
. ep!]'uje svi ietlo, sto dolaZI od kopna 148,891.814 km'o Povrsi·
8 11
· · ·
.
·
·
nicga. To Je zato, Jer Jeo sunce na samih kontinenata bez o~ok:';
siino uzareno. Drzi se daJe .ten;· iznosi 139,704.000 km'o ..NaJvecl
per atura sunca na povrsi~l .P~O kontinent je Azi,ja, kOJ1 zapr';
ma povrsinu od 42,081.00?k k~
bli~no 6.ooo• C a u sred!1ll
Sjevema i Juma. Amen a .
milijuna stupnjeva.
·
milijuna 390.000, Afrika ~0~r
Prema tome na suncu i zvi- lijuna 687.000, Evropa 1
• .
iezdama .nema Zivota.
J
0
366
~
juna 357.000, a najmanji konti.
nent Australija s Oceanijom
8.555.000 km', dok polarne zemlje imaju povrsinu od · 7 mi!i;una 234.000 km 2 : Najprostranije more je Velild ill Tihl ocean,
Paclfik, ·ko.ii zaprerna povri\inu
od 165,246.000 km 2 , a to znaci,
da je taj ocean sam veci od ·citavog kopna. · kugle z<llnaljske.
Atlanski ocean povrs'nom je velik 82,442.000 km 2 , sto znaci nesto manji od skupne povrsine
Azlije, Afrike i Evrope. Indijski
ocean ima 73,443 .000 km •, dakle je veci od ukupne povrsine
Azije i Afrike. Da bude jasl)ija
PredodZba o veli~'ni tih oceana,
navodimo, da velicina J adranskog mora iznosi samo 135.000
km'o
Po statistici od g. 1925. dakle od prije 23 godine, !judi je
na zemlji bilo po pr'lici 2 milijarde 140 milijuna i 600 tisuca.
Ako racunamo porast pucanstva
kroz ova dva decenija, a i mortalitet kroz 5 godina strasnog rata, ova bi statistika mogla donekle odgovarati danai\njoj. Od
navedenog broja bijelaca ima.
50.5%, Mongola 33.8%. Malajaca 3.3%, Indijaca 2.2%, crnaca 6,4%, a ostalih rasa 3,9%0
Po ovoj stat'stici u bijelu rasu
su ubrojeni Hindusi, Iranci i
nekl ka vkaski narodi.
Azija kao najveci kontinent
broji i najvise !judi, i to po statistici od g. 1925. 1.178,620.000,
Evropa 529,690.000, Sjeverna i
JuZna Amerika 270,230.000.
Afrika 151,660 000. Australija i
Oceanija 10,360.000, a polarne
zemlje, samo 21.000 stanov:nika.
Ovaj posljednji strasni rat smanjio je mnogo stanovn~Stvo
Evrope, a donekle i Azije, jer ne ·
samo da je u Evropi nazadovao
broj porodaja, vee je i velik broj
pog'nulih za vrijem'e rata.
N ajveci vrhunci u svijetu su
Mount Everest ill Como-Iun~a
na Himalaji u Aziji, visok 8.882
m, zatim Godwin Austen na Karakorumu (Azija) 8.620 m. u
Juznoj
Americi
Aconcagua
7.040, u Sjevernoj Americi
Mount Mac Kinl~y 6.187, Kibo
(Kilimandzaro) u Africi 6.010,
a u Evropi Mont Blanc 4.810
m. Sl.ieme kod Zagreba visoko
je 1.036 mo
Najveca dubina ·mora izmje,.
rena ie u Vel:ikom oceanu istocno od filipinskog otoka Mlndanao, ito oko 10.800 m. Naiveca.
dubina Jadrana izno,si 1.260 m.
Najduze rijeke sviieta su Mlssiesippi-Missouri 6.970 km, Nil
5 !:120, Amazonka 5.500, Ob
5.200, a Sava ima 940 km.
Najvisi ~odopad svijeta nala-:.
zi se ui,iuznoj Africi u Natalu,
v=sok 650 m. a u Evroni je na ~
visi Utigards Fos u N orveskoj,
visok 610 metara, a Gubavica
kod nas 110 m.
Najveca jezera su Kaspijsko,
s povrsinom od .436.000 km',
zatim Gornje jezero u Sjevernoj
Americi' 81.000, a Victoria jezero u Africi 66.250 km2 •
N ajveC:i otok svijeta je Gri:inland, ima 2,170.000 km 2 , zatim
Nova Gvineja 771.900 km 2 , Borneo 745.950, .a Madagaskar 591
367
�tisucu 560 km2• - Od poluotoka najveci je ~rapski poluoto~
ill Arabija, velik 2,170.000 km-.
Sallla. Izohipse su one linije, ko-
je spajaju sva mjesta crtanog
predjela s istom nadmorskom
visinom pa po tome, kako one
vijugaj~, vidimo, gdje. je br.~o
CRTANJE I (JITANJE
strmije. Aka su iz.ohip~e b~e
jedna drugoj, strmma. Je v,:c~.
GEOGRAFSiilll KARATA
Osim izohipsama, a to Je oblcntje, predstavljaju . nam. c:-tac~
geografskih kar.ata . ~trJ:tme 1
crticama, zaresCima_ ill »sra!ama«. Te crtice svojom nam duZinom. de bljinom i medusobnim
razmakom takoder zo·rno predocuju priklon zemljista. Pril:l?n
je strmiji, st? su »srsf.e« gusce.
deblje i krace, a blaz1, ako su
vise razmaknute tanje i duze.
Osim toga nagib se ~eml)'sta
moze prikazati i \"'mocu SJ":'a;
a i bojama. Ravmce se oznacuju zelenom bojom, ~rda. s~e
dom: sto je smeda bo]a t~m]a.
to je brdo viSe. dok se bt~elom
bojom prikazuju vrhunct, .~a
koj'ma lezi vjecni pokrov smJega: Isto tako se predocuju i morske dubine pomocu linija i boja.
Lin'je, koje spajaju sv.a mjesta
na dnu mora' iste dubme, zovu
se izobate. Vece dubine oznacuiu se tamnijim tonovima pl~ve
boje. Promotrimo li pomn~tvo·
Kad promatramo ..geogr~fske
karte osobito spectJalne, cesto ave crteZe i uspored'mo s ko]o~
se- te~ko snalazimo, jer su nam kartom atlasa, )toji prikazu]e
one sjene, crte i zares~i neja- fiz'kalni dio kojeg kontinenta,
sni, pa ne mo~emo s.ebt pravo naime gore, rijeke i mora, stvar
ce nam odmah biti jasna, i lako
predociti konftgur~?lJU . teren:'.
Po prilozenim crteztma stvar ce cemo moci pc ovim crt!cama .i.li
nam odmah biti jasna, 'kad po- boiama razabrati konft'<UraCIJ~
terena, strmine pojed'nih hrda :
gledamo. kako se iz':ad~je pro- gorskih Ianaca kao i dubine
fil brda sa sl'ke. koJa 1e. pr~d
stavljena crtama,. t. zv. ·IZahip- mora.
Nar6dria Republika Hrvatska ·
I me i p o 1 o l!: a j. - Narodna Republika Hrvatska granici
sa sjevera Madzarskom. Na j,gtocnoj i jmnoj strani IJ:rvatska
· se prostire sve do Vojvodine, Bosne i Heroogovine. Na jugo' zapadnoj strani Hrvatska se naslanja na Jadransko More, a
na sjeverozapadnoj na Narodnu Republiku S!oveniju.
Rijeka Kupa i Sava dijele Hrvatsku na dva dij,.Ia koji se
zuatno razlikuju jedan od drugog. Sjeverni dio prostire se do
mad.Zarske granice i obuhvaca dijelove Hrvatske: Hrvatsko
Zagorje, Slavoniju i Baranju.
Drugi dio Hrvatske, koji se nalazi juZno od Kupe i Save, ,
prostire se preko Dinarskih Planina do Jadranskog Mora sa
uzanim poj.asom primorja i sa .otocima sve do Bake Kotorske.
On obuhvaca Pokupi:e, Baniju, · Kordun, Gorski Kotar, Modrus,
Krbavu, Liku, Istru, Hrvatsko Primorje, Dalmaciju i Jadranske
otoke.
Do ovoga rata Istra je bila pod talijanskom fa8istickom
vla8cu. U toku ovog rata ila8a Armija je oalobodila Istru. Cijeli
itarod Istre ucestvovao je u narodnooslobodilailkoj borbi i
izrazio zelju da bude pripojen svojoj domovini. Medutim, na
mirovnoj konferenciji Istra je pripala Jugoslaviji, ali bez
njenog sjeverozapadnog dijela.
,
Z em 1 jist e. - Po svom obliku zemljiste u Hrvatskoj
je raznoliko. Sjeverni dio Hrvatske, preko Kupe i Save, zahvaca
dobar dio Panonske nizine - Posavinu iPodravinu - na kojoj
se protel!:u ove planine: Zagrebacka Gora, Bilo, Moslavacka
· Gora, Papuk, Psunj.
'·
U jul!:nom dijelu Hrvatske prostiru se ogromne dinarske
planine, te nizina i ravnica osim Pokuplja gotovo i nema. Ravno
zenuj.iSte predstavljaju Ravni Kotari i dolina rijeke Rase u
Istri, kao i ravna dna mnogobrojnih kraskih polja koja se {ll'otel!:u izmedu planinskih vijenaca. N ajvec( planine ovog kraja
su: Cicarija u Istri, zatim Velika i Mala Kapela, Pljesiyica,
Petrova Gora, Zrinjska Gora, Dimar.a, Svilaja, Mosor i Biok 0vo.
Od polja koja se pruzaju izmedu vijenaca spomenutih planina
· najval!:nija su: Kosovo Polje, Sinjsko Polje, Kninsko Po!je i
Licko Polje.
Istra i Dalmacij.a su gole i krsevite oblasti, slicne Hercegovini i Crnoj Gori.
J ad ran s k o more. - Narodna Republika Hrvatska
naslanja se cijelom svojom dminom na Jadransko More. Obala
Jadranskog Mora je v'eoma razvijena, sto znaci da ima mnogo
8. mart 24
368
369
�zaliva, morskih kanala, otoka i poluotoka. Od zaliva najva.Zniji
su: Rijecki, Zadarski, sibenicki, Splitski i Gruski Zaliv.
Od otoka najva.Zniji su: Cres, Losinj, Krk, Rab, Pag, Dugi
Otok, Salta, Brae, Hvar, Vis, Korcula, Mljet i Lastovo, a od
poluotoka Istra i Peljesac.
Zbog svog polozaja, obilja ribom i znatnog iskoriseavanja
morske soli, Jadransko More ima veliki privredni i saobracajni
znacaj. Preko njega mozemo doci u vezu i sa drrigim vrlo udaljenim drzavama i narodima~
J adransko More odigralo je znacajnu ulogu U" narodnooslobodilackoj borbL · Prvi slobodni otok u Jadranskom Moru
bio je Vis. On je sluZio kao veza sa nasim saveznicima u ratu
i skloniste nai!e mornarice. Sa Visa je prevozeno oruzje, municija i drugi materijal za nasu vojsku. Desetine hiljada nasih
izbjeglica i ranjenlka" prevezeno je do Visa, a odatle u Iogar i
bolnice u Italiji.
R ij e k e. - Sve rijeke N arodne RepubLike Hrvatske oticu
iii nepoocedno u Jadr.ansko More, iii preko rijeke Save i Drave
u Crno More.
"
Rijeke koje utjeeu u Jandransko More imaju kratak tok,
veliki pad i mnogo vode. Vece rijeke, koje utjecu u Jadransko
More su: Raila u Istri, zatim Zrmanja, Krka i Cetina. Na
Zrmanji je cuveni vodopad Kravlji Brod. Na Krki je divan vodopad Skradinski Buk sa 17 stepenica. Ispod Skradinskog Buka
Krka prolazi kroz Prokljansko J•ezero iutice u sibenicku Dragu.
Cetina gradi vodopade Veliku i Malu Gubavicu. Velika snaga
ovih rijeka iskoristava se za proizvodnju elektricne struje. Zbog
vapnenastog zemlj;sta mnoge rijeke u ovom kraju poniru i teku
pod zemljom. To su ponornice. Najglavnija ponornica je Lika,
. N eke izbijaju pred samim uscem u more kao velike rijeke.
Takve su Rijecina kod Susaka i Rij<eka kod Dubrovnika.
Rijeka Sava odvodi vodti mnogih rijeka Hrvatske. Pritoke
rijeke Save s desne strane su Kupa i Una, a s Iijeve: Krapina,
Lonja, Orljava i Bosut. U Kupu se ulijevaju Korana i Glina.
Koranom oti£u sesnaest stepenasto poredanih Plitvickih Jezera,
koja cine jednu od najvecih prirodnih ljepota u. nasoj drzavi.
Druga velika rijeka u Hrvatskoj, cija voda otice u Crno
More preko Dunava, jeste granicna rijelta Drav.a. I Drava 1
Sava ·su plovrie.
K I i m a. - K1ima u pojedinim krajevima Hrvatske veoma
je raznolika. Tako ima nekoliko klimatskih oblasti. U krajevima
izmedu Dunava i Save ljeta su topla i dosta suomi, sa dugim
vrucinama. Zime su hladne i vjetrovite, sa cestilr. jakim mraze,
vima. Jesen i proljece su kratki.
'
370
. Jurno o_d _rij~ke Sav~ pa do Velebita klima ;e nesto oStrija..
LJeta su ~VJeza 1 ne traJu dugo, a zime su vrlo hladne
. ·-U _Prlffio:~u i Da!maciji ~~eta s':l suha i topla, a zi~e blage.
I !dsov1_te. SmJeg pada vrlo r!Jetko 1 brzo se to pi. Ovdje duva ·
VJetroVI: bura, .Siroko (jugo) i svjez ljetnji vjetar s mor~
maestral.
~ r i_v ~ e d_::· - ~lavn:t; P!'ivredna grana u Hrvatskoj je
ze~JoradnJa. ~1torodn1 kraJ•eVI u N arodno_j Republici HrvatskOJ .::u Posav:na, ~odravlna i . Baranja. U ovim krajevima.
zemlJ.S~~ se obraduJ;: savrememm pol_joprivrednim spravama.
Tu se ~IJU sve vrste ZJ~a. Nar~ito je cuvena oaranjska plienica.
Ali u Hrvatsk~J IOU: ~ra.Jeva koji su u poljoprivrednom
pogledu potpuno s1r?mas_m.. Takvi su. kra_jevi: Lika, Gorski
Kota:.•• Hrva.tsko Pr;moQe 1. D!!lmaciJa. Ono malo plodnog
zem!Jista _koJe se tamo nalaz1, obraduje se uslijed krsevitosti
mobkoro 1 budakom.
O~im zitaric~ _n ~z:vatskoj s!l jos gaje industrijeke biljke
.
1 povrce. U ak_o~m1 OSIJek:~; naro~ito se gaji cikorija i secerna
:epa. a u okohm Zagreba 1 drug1h gradova razvijeno je povrcarstvo.
?, Hrvats~oj ce se ~etogodisnjim planom povecati obradiva
.~vr~:na. odit c~ se rae~~ o tome ~to c; se u kojim krajevima
S;JatJ. U Zlt~rodn~ k:aJeVJffia poveca t Ce Se proizvodnja zitar:c~. U ostalim .kra.JeVIm~ u.t.ros~rucit c; se sijanje industrijskih
bi!Jaka! a povecat c~. se 1 SIJa~Je povrca i krmnog bilja. Da bi
se ~ob1le nove povrsme obrad;ve zemlje, isusit ce se Lonjsko
Po!Je.
·
Pri.vredni znacaj ima i pr_oizvodnja jurnog voca: maslina,
na;_anaca. smokav.a, badema 1 ~'muna, koje uspij,eva u Dalmaciji,
· vecmom n~ otoclffia. Najbo!Je smokve uspijevaju na otoku
Hva~. Za~edno sa vi_nograd~a masline su glavni poljopriv:,;~ pr01zvod u Istri. U Pnmorju uspijeva i narocita vrsta
Vlsa~Ja, zv~e _maraske, k~je imaju ·svjetski glas, jer se od n_jih
praVI poznatJ liker maraskm. U Posavini rodi dobra voce narocito orah: i jabuka.
'·
'
SlavoniJa je poznata po svom bogatstvu sumom, narocito
hrastovom 1 bukovom. U Gorskom Kotaru ima lijepih borovih
suma. Zato sumars.tvo ima vellki privredni >;nacaj u Hrvatskoj.
U po~J.edu ~-~ocars!;ra Narodl!-a Republika Hrvatska spada
u re~. DaJboga?Jih nas1h .::'arodn1h republika. U tom pogledu
naroClto prednJa(il .~l~vo~IJ~, u kojoj se. ;reoma uspjesno gaje
~obra go':eda. _konJ1 1 svmJe. U DalmaCIJi se dosta gaji ovca
1 k?z~, ah ovdJe ~toka mno_go trpi ljeti zbog oskudice u vodi,
a Zlffil zbog oskud!Ce u hran1. U Dalmaciji, Primorju i Istri kao
i u oblasti krSa, konja zamjenjuje magarac i mazga.
'
Y
371
�U Slavoniji je razvijeno i pcelarstvo, a isto tako i pera.
darstvo.
Veliki privredni znacaj ima i rjecni i morski ribolov: Na
Belju i u Nasicama postoje narociti umjetni ribnjaCJ, gd]e .se
riba gaji u velikim kolicin~ma. M?rski ribolo': _ie t.akoder va~an
za ishranu naseg stanovnistva. NJemu se rani]e O!Je po!danJaJ.a
dovoljna pa.Znja. U nasem Petog?.disnjeU:. pla~u predv1~eno J~
da se morsko ribarstvo utrostruCJ. N aroCJto )e od vr1]ednosti
lov na tune, kamenice i druge ribe.
,
Rudarstvo ima takoder veliki privredni znacaj, naro.cito za
industriju Hrvatske, iako ono zaostaje za. ruda~stvom. u Srbiji,
Sloveniji i Bosni. Zeljeza ima u PetrovoJ 1 Zm~1~ko] Go~~ t:
Topuskom postoji i talionica zeljeza. U DahnaciJI, u Drms~ 1
na otoku Hvaru. ima vrlo mnogo boks1ta IZ koga se dob,va
· aluminij. Na nekoliko mjesta, u manjim kolicinama i_ ne.St~
losije kakvoce, dobivaju se lignit i mrki ug~lj; kamem uga!J
(u Ra8i), zemni plin, laporac za dob1van]e cem~nta (kod
Splita). Najvece solane gdje se dobiva morska. sol Jesu u Ko·
paru i Piranu u Istri, zati~ u Stan~, ~~ R~~u 1 Pagu,.
. .
Industrija u HrvatskoJ je razviJem]a VIS~ nego ma ~ ka]aJ
drugaj naradnoj republici. Paslije aslaboden]a pred ;use rad·
n!ke u Hrvatskoj postavio se zadatak da se paprave 1 oslabode
eve masine u mnagobrojnim tvarnicama ko]e "':' stradaJe prl·
Jikom povlacenja okupatora. Danas su asposo bl]e~a sya padn·
zeca u Hrvatskoj i industrija Hrvatske zanzet ce Jednu od
glavnih uJoga u industrijalizaciji nase zemlje.
u Hrvatskoj je danas napredna industrija drveta. Drv~_se
preraduje za gradevinske, stalarske i druge potrebe. Naro~ltO
je znacajna industrija namjesta~a.
hr.astove kore. PrOIZVOdl Se
kemijskim putem ta~in z~ staylJen1e koze u ZupanJr " Durdevcu.
Na·sliean nacin prorzvodi s!' 1 paprr.
..
.
Prehrambena industrija je takoder raZVIJen~. P;~ra~u]u se
V'oce, meso, povrce, proizvodi. _sire~, kvasac, CJkorrJa rtd., za
potrebe naseg stanovn'stva. Pasto )e Hrv!!-ts~:' bol?ata st?kom, ·
to je u Zagrebu razvijena kozarska mdustri]a 1 . ~ndustr:1a za
preradu i susenje mesa, u Karlovcu ~ozars~a mdustr11a, u
Zagrebu, Borovu i Karlovcu izrada obuce, zatrm vurrena mdu·
strija, spravljanje svijeca i sa puna, 1zra~. rukav1ca .~. Karloycu
itd. u DaJmaciji se konzervira riba •. naraCit.~ u Kamrz1 na Vr~u.
Industrij.a tkanina dostigla je 1 -premas!la pre~r~tnu prmz·
vodnju, a za pet gadina udvostrucit ce se. U V a.razdm?- se pre:
raduje vuna i izraduju tkanin:'· ": Zagre~u se pre_radn]e·.vuna 1
izr.aduje pletivo, odijelo, rubl]e, carape 1 puJ.over;. U J:?ugare~I
preraduju se pamuk ,konoplja i Jan. Zna~aJn.a Je prarzvodn]a
!Z
?
cementa ~ Majdanu kod Salina i u Sp!itu, proizvocfu.ja stakla u
Zag~ebu .' Daruvaru,. vagona u Bradu, hrodov.a u KraJjevic1 1
· 'td
Dab:Van]e elektricne struje ce se utrostruciti
·'
. . Do~aca i zan.atska radinost imaju prillc~ znailaj za podmm':anJe pot~eba ~:oskag stanovnistv.a. U to3:u olmove nase
zemlJe ove radr~asti il!'aJe su velik znailaj. Z.anatlije se udruZuju
u z~tske p~mzvodacke zadru!?e i ?ve im~.Ju privredni znacaj,
nar~crto u on.m gr.anama u koJrma mdustmJa ne moze da zado·
vo!Jl potrebe st.anovnistva. ·
.
L j e k o vi~-e. v ode i o d mar a I i St .a. - Hrvatska
rma. mno~'? adlicmh mineralnih izvora. cuven.a su ljeci!ista i
banJe: Lipik kod Pakraca (lijeci bolesti zuci, bubrega i skrofu.
l'?zu), Tapu~ko u dolini Gline (lijeci reumatizam i iSijas) Kra·
pmske Tophce, Varazdinske Toplice i Daruvar.
'
·
' . u pl.aninakim predjelima im.a dasta zracnih banja kao
S,IJeme .~na ~agrebackoj Gari), Plitvick.a Jerer.a i dr. euv~a su
l]et_ovalis~a 1 a.dmaralista na ~adranskam Moru: Opatij.a u Istri,
zabm Crrkvenwa, Selce, NoVl, Krk, Rab, Hvar, Korcula, Split
Makarska, Dubrovnik, Cavtat i t. d.
'
. .Por~d prirodnih !.iep'?ta, ~rajevi. u ~rimorju i DaJm.aciji
rma1u.. ruvmh sp?memka rz nase proslasti, te privlace putnike.
Za vr11en:e ra~a 1 ov3;.su ~~es~a j~k'? ostecen.a, .nnagi spamenici
1 znamemtosti ~u un,st!'m 1 ostecenr, hoteli osteceni, saobracaj
~koro anem~gncen. Nasa naradna vlast dovela je u red sve sto
]e .?stalo sacuvano, k.aka bi !judi, a naracito na.Z radni narod
kOJI u staroj JugaslavijJ nije mogao d.a uziva u avim !Jepotama'
mag.ao da provede dane odmara u avim krajevima.
'
S "; o.br a ~a j . - Hrvatska ima veama. r.azvijen saobracaj.
~a?~z:acaJu sl~ze mnagobraj.ni dobri putevi, Ze.ljeznice, morsk.a
1 riJoecna plov1dba.
Glavni zeljeznicl.C cvor .ie Zagreb, odakle se pruge razilaze
u pravcu Beagrada i Vajvodine, u pravcu Slovenije i Trsta, u
pravcu ~adranskag Mora za Rijeku i Split itd. Osim ovih glavnih
p~ga, rz .Zagreb a se advaiaju i mnagobrajne sporedne pruge
kaJe. yezn]u Zagreb s~ astal~ ~;ajevima Hrv.atake i cijele JugaslaV11:· Zato Zagreb rma na]vec1 promet. :robe i putnlka u cijeloj
zemiJI..
·
Glavna pristaniSta n.a morn su: Rijeka, Z.adar Sibenik Split
i .Dubrovni·k.
'
'
~aka je saobracajna mrez.a u Hrvatskoj razvijenija no u
ostahm narodnim renubl'kama, ipak ·saobracajna veza sa_ Primorjem i Dalmacijom nije dobra.
·
Z": vrijeme fasisticke i ustaske okupacije saobracaj, k.ao i
sva pr1vreda Hrv.atske, jaka su o8teeeni. Besprimjernim zaJa-
373
372
�aanjem hrvatsklh radnlka { seljaka osposobljen je saobracaj u
Hrvatskoj. Petogodisnjim pl<J.nom predvideno je da se izgradi
moderan automobilski put - autostrada Zagreb-Beograd.
Od velikog saobracajnog i privrednog znacaja je i podizanj·e
porusenog mosta na Dunavu kod Bogojeva. Taj most vezuje
Hrvatsku i Vojvodinu.
.
. . .•
·
PetogodiSnjim planom predvideno J€ da se ob~?VJ RiJeckoSuilacka Juka, koja ce biti nasa najveca i najuredem]a luka.
S t a n o v n i s tv o, n a r o d n a v I a s t i p r o s v j e t a.
- Vecinu stanovnistva Narodne Republike Hrvatske cine
Hrvati. U daleko manjem broju ima Srba, dok ostalih narodnosti
ima u neznatnom broju (MadZara i Talijana).
U svojoj davnoj proSlo~ti ~rvats~~ je bi.la .. samostalna
drZava u kojoj su svu vlast unah plemtei. PoshJe J~. Hrvatska
. bila pod v!a8cu Austrije, ali s.u u zemlji ope~ neo~".:':"cem gospodari bili plemici. zivot seljaka u Hrvatsko], koJI cme ogromnu
vecinu hrvatskog stanovnistva, oduvij"k je bio veoma t~zak. I
domaci i strani velikani i plemicidskoriScavali su hrvatski narod
do krajnje mjere. Zbog toga je jos 1573: _godine seljak .Matija
Gubec poveo seljake u borbu protiv J?lemwa u Hr>:atskol. Buna
Matije Gupca i nj~govih drugova-sel]aka krvavo Je ugusena, a
narodu je bilo joil ieze.
p 0 svrsetku Prvog svjet~kog ra,ta 1918. ~?dine hrvatski
narod se ujedinio sa ostalim narodima Jug?slaV1.J_e. Med'_lbm, u
staroj Jugoslaviji ni hrvatski narod, kao rn osta~1 narodi Jug~
s)o:.vije, nije bio zadovoljan, ~e~ je bi~ sta~o ugn]etavan. N~pri
jatelji nasih naroda su htJeh da 1skoriste to ne~adov~l]'stvo
hrvatskog naroda. Kad su fasist! u~li u ~asu ze~JU. om. su u
Hrvatskoj doveli na vlast domace 1zda]mke-ustase. Ustase su
za vrijeme okupacije cinili str~sne zloci_nenad .~rpskim n~rodom
u Hrvatskoj i nad rodoljubmm Hf':atlll1a ko]'l ~u _ustah prob':
progona Srba, i koji su propovijedah bratstvo 1 Jedmstvo. ~va~1
posten Hrvat, a to je bil:;. ve.cina. hrvatsko~ naroda. osud10 Je
ovaj zlocinacki rad domae1h Izda)mka~':'stas:'-· , . .
Svakom rodoljubu, bio on Hrvat ill Srbm, ~:lo 1•e ~asn.~ d":
spas i opstanak srpskog i hrvatskog n~ro~a le~1 u za]ed.mi\ko]
borbi Srba i Hrvata protiv okupatora 1 nJegoVIJ:t. saradmka -:-;domacih izdajnika. Zato je Komunisticka partl~~ ~ug_osl_aVIJe
pozvala sve Srbe i Hrvate iz Hrvatske da se zb1JU 1 U]edme u
.
.
•
borbi protiv neprijatelja.
.
Kroz narodnoos!obodilacku borbu hrvatski n~rod JS dosao
do prave slobode. Hrvatska je u sastavu):<'ederatl':lle Nar:odne
Republike Jugos!avije dobila svoju punu slobo~u. 1 Jnogucnost
za svoj · razvita.k. Istovremeno narodnooslobodilackom borbom
374
hrvat?ki narod je prvi put u svojoj lrlstoriji dobio praw narodnu
vlast. Na taj nacin ostvarene su stare zelje hrvatskog naroda
za koje su se borili Hrvati jos od Matije Gupca pa do dana8njfu
dana.
\
Pr~svjeeenost stanovnika N arodne Republike Hrvatske nije
swda Jed?a~a ..
ra~?ama i plodnijim. krajevima, gdje je
I_~arod bo!Je z:VJo 1 gdJe Je mogao da se skoluje; prosvjeeenost
Je hila na dosta velikoj visini. Ali zato su u proovjetnom pogledu
~ogo _zao~tali siroma8n~ krajevi .Like i Dabnacije. Tamo je broj
p1smemh bw veoma mali. Za vri]eme rata veliki broj skola bio
~e spaljen iii toliko ostecen da se u njfma nije moglo raditi. Narod
Je odmah poslije oslobodenja pritekao u p&moc svojhn vlastima
u podizanju i obnovi skola. Danas u svim krajevima Hrvatske .
radi oko 400 skola vise 'lego prije rata. Pored. toga i u ovoj '
narodnoj republici drre se tecajevi za nepismene .
Pored osnovnih skola, u Narodnoj Republici Hrvatskoj :ima
mnogo srednjih i strucnih skola. Naroeito se velika pa8nja
posvecuje skolovanju nasih strucnjaka u privredi, a u Zagrebu
postoji i narocita skola za udarnike. U Hrvatskoj ima i nekoliko
visokih skola, a u Zagrebu postoji univerzitet. ·
t.:
l
I
G I a v n a m j e s t a. -
Glavno mjesto Narodne Republike
~rvatsk~ jeste Zagreb. Zagreb leZi na rijeci Savi, u veoma Iijepoj
1 bogat~J _okolini. To je vaz·an trg<Jvackl i industrijski grad, Velika
saobracaJna raskrsnica i kulturno i prosvjetno srediste cijele
Hrvats.ke. Po svo;n izgledu Zagreb je moderan velilti grad, sa
uredemm ulicama, pun lijepih i velikih gradevina, trgova i par~ova. U njemu se nalazi univerzitet, sve vrste srednjih i strucnih
skola, narodno kazaliste (pozoriste), nekoliko biblioteka i mu·
zeja, i raznih kulturnih i naucnih ustanova i zavoda, mnogo
tvornica itd.
Ostali va8niji gradovi su: Osijek na Dravi, Brad Vinkovci
· Vukovar, Sisak, Varazdin, Kar!ovac i dr. Osijek je privredno i
kulturno srediSte cijele Slavonije i Baranje. VaraZdin i Karlovac
su vallna Industrijska mjesta.
Na morskoj obali nalaze se mnogi lijepi gradovi, sa velikim
-lukama, gdje pristaju mnogobrojni brodovi, donoseci raznu robu
sa svih strana svijeta. Takvi su gradovi: Rijeka, nase najbolje
i najuredenije morsko pristaniste, Bakar, Split, vallno industrijsko i trgovacko mjesto, puno lijepih starina i spomenika
zatim Zadar, Sibenik, Iijepi i privlacivi Dubrovnik i mnogi drugi:
U Istri su najvafuija mjesta: Kopar, Piran sa velikhn solanama, Pulj, vallna ratna luka, Vodnjan i Pazin.
375
�r
I
NIKOLA POGODIN:
•
Sto 1e to
- americki dolar?
OrteZi: Bar. E[itrrwva
Velika ratna pustosenja u Evropi. Teske posljedice fasistiCke pljacke. Ali ni jedna zemlja na Zapadu nije toliko razorena, kao Sovjetski Savez.
Englezi na svojem otoku, stvarno, nijesu znali za fasisticku najezdu. Oni su pretrpjeli masovne nalete Geringove
avijacije Jjeta cetrdesete godine i samo tada su vidjeli rat u
svojoj kuci. Medutim to je bio »rat bez neprijatelja«. Neprijatelj nije potpuno unistio njihova sela i gradove.
Francuska je, kako je poznato, bHa unapred predana i prodana Hitleru. Krupna burzoazija davno je bHa u dogovoru sa
njemackim fasistima. Francuska vlada je u stvari sama organizirala svoj poraz. Pariz je predan bez borbe ...
Staljing;rad, Sevastopolj, Lenjingrad i Moskva ;.... u zapadnoj Evropi nema slicnih gradova- heroja. Nema tamo ni
tragova velikih borbi, slicnih borbi na Kurskom obrucu.
Ali sada se na zapadu Evrope, a prije svega u Engleskoj
i Francuskoj, desavaju prekrasne stvari. Dobiva se utisak,
kao da je rat v·iile. od svega razorio te zemlje. Tako razorene,
da bez ukazivanja pomoci ne mogu izici iz corscikaka, u koji
ih je doveo rat.
Sadasnje vlade Francuske i Engleske tako i tvrde, da je
bez amerikanaca nemoguce izici iz ovog polozaja. Jedini spas
- americki dolar!
Bezuvjetno, u Evropi poslovi idu vrlo lose. Engl-eskoj prijeti glad. Dijeljenje na kartice svega, cal!; i eigareta, a sve se
smanjuje, smanjuje. Cijene na crnoj burzi sve vise rastu, rastu. Drzavna kasa se istrosila. Engleska vlada vee prodaje
Americi dio svoje zlatne rezerve, iako je nedavno dobila od nje
veci zajam u dolarima.
Zajam je vrlo neugodan. Mi veli ne govorimo o procentima':'koji leiile na ledima trudbenika. Po uvjetu ugovora o zajmu
Engleska treba da otvori vrata americkoj trgovini.
A to znaci da ce im Amerikanci prodavati sve, a ad nj.ih
ne ce kupiti nista.
·
I Franeuska se nije nasla u boljem polo~aju. Na redu su
·druge zemlje. Na redu je ostvarenje tako zvanog »Marsalovog
plana«.
·
I
I
Sto ie to »Marsalov plan
1
. . .
·
··
Amerike • Radi ce a
t
«• P an mmistra vanjskih p<Jslova
Engleske. i Francu~ke~e oga »plana« tako drze sadasnje vlade
Pocnimo ad posljednjeg pitanja.
Hitlerovska najezda naucila ·
' •
':'a zapadu, Prosjecni covjek na z1e ;:mog~ ee~.u proste !jude
Je bio prije rata. za kapitalistu . pa ~· sa a ~J~ takav kaka,v
- ratue liferacije, proilirenJ"e fab~~a _trgovadck1 posao, To je
a_ 1 zavo a, zarade, ·samo
U zaprezl »Wall stroeta«
zarade Za pros · •
• ·
ji? rnku, za ra~~ni~1ef;~';:~j~ z:agj~g~oJi ~vi _od ;ada svo.
•. e~ roJ?e zrtve, godine pune ocajanja i u.Zasa Fa~iz
uzase, Prosjeeni <iovjek uvidJo ·e ~m ~e ~?u;w n~cuvene ratne
robljavanju, 0 naj.surovi ·em ro Jst a Je. ~IJec o V]ekovnom ponijesu mogli do k
J
P VU.· Ah 1 na zapadu bitlerovci .
onca provestl SVOJ »no vi .
d k
.
narod, Sovjetska armi ·
..
·
Pore a «; SOVJetski
porobljavanja,
]a spasili su narod zapadne Evrope od . ·
376
317
�Cak i medu faaistickim stijenama zatvora znali su po pona.Sanju svojih krvnika, da nacistima ide lose na istoku. N ajpoznatiji esesovci poslije Staljingrada i. Kurskog obruca pC,..
Cell SU gubiti sainOUV)Brenje, .
U Francuskoj su komunisti bill prvi, koji su se latili oru.Zja.
To ne moze zaboraviti francuski narad. Prosjecni covj ek, koji
se do rata jos kolebao, i imao bilo kakva shvatanja o opasnostoma fasizma, u dane njemacke okupacije upoznao je prijatelje od neprijatelja.
I aka on sada sa mrznjom i strahom spomene prosli rat,
ali ta mrZnja i taj str:j.h n'jesu vezani samo za Hitlera. Narocli
Evrope ne mogu zaboraviti kako su engleski reakcioneri, a za
n.iima citav desni logor Evrope, podsticali i podrzavali njemaCki fasizam.
Krupni kapital - to je rat.
Eta sto je shvatio na zapadu prosjecni covjek. Sadasnji
upravitelji zapadnog dijela Evrope sa uznemirenoscu promatraju, kako je prosti narod masovno postao ljevlcarskiji nego
sto je bio prije rata. Osim toga postao je aktivniji. On se odlucno bori za mir u citavom svijetu, za prijatelistvo sa Sovietskim Savezom. On hoce da sebe vicli na strani posten:h upravljaca i ne ce da se ponovi proslo.
Sada se u zapadnim clijelovima Evrope odigrava necuvena
i odvratna politicka spekulacija sa posHjeratn'm teskocama.
Sa porazavajucim licemjerjem, pod maskom iskrenosti taka
zvane »socijalisticke vlade« Engleska i Francuska, plase svoje
narodne mase bezizlaznim ekonomskim polozajem, koji se pribliZava sa oskud!icom i glad!.
Bez pomoci iz vana, mi se ne moremo izvuci.
Ko ee doci s tom pomoci? Bogati Amerikanci. Oni ce dati
dolare osiromasenoj poslijeratnoj Evropi i tim dolarima Evro·
pa ce stati na noge. ,
Sad se pojavio stari americki general Marsall sa svo.iim
,planom«. Plan je sasvim prost ... »Mi amerikanci dat cemo vam
svoje novce, Vi Evropejci, za te novce kupite od nas sve to sto
Cemo vam predio2Jiti, a potom - razici cemo SO«.
'
Eto to je prosto, taka grubo, da tu i ne treba misliti ni o
cemu. Rijec je o kupovini, ne nikakvih posjednih poduzeca,
sahta, rudnika i1i tvornica, vee o zauzimanju citavih zemalja,
koje treba po tom planu da potCine svu svoju privredu americkom krupnom kapitalu.
, . »Marsalov plan« je odraz ·inter
.•
]'ltala »Wa!-Streeta« kako ga nazi es:: ame;,rCkog krupnog ka~
:unenu . ulice gdje su u New-Yorku VaJu u ~ltavom. svij~tu, po
ve naJkrupnijih miliiardera
koncentr.rane banke 1 upra..»Wal-Street« davno m~st
.
.
·
s:mrti predsjednika Ruzvelta a o s:-Je!'skoJ vladavini, i poslije
best'dno dlktiraju svoju .val . · am~rl;"k~. milijarderi otvoreno i
Cima drzave.
JU sa asnJ= americkim upravl.ia•
'378.
379
�prije svega zele. »organizirati Evropu«, na zgodan im nacm
oduzeti privredu i samostalnost zemalja Zapada. Radi toga oni
ispocetka obnavljaju njemacku industriju, koja ce na taj nacin biti potcb;ljena americkom imperljalizmu.
NajvaZnije u tom planu je to, sto zapadno-evropska reakcija rado unaprijed prodaje svoje zemlje ameriCkom kapitalu
koji dolazi.
Francuska burzoazija je pred drugi svjetski rat rekla:
- Bolje Hitler -,.- nego narodni front.
Engleska reakcija joj je ponovila:
- Bolje Miinchen i ustupci Hitleru, nego suprostavljenje
fa.SiStickoj ekspanziji.
Sada americka ekspanzija (unapred) obecava podrsku
evropskoj reakciji. Americki kapital zeli da organizira takav
rel\im u Evropi koji bi obezbijedio americke interese. Privredno
podcinjavanje americkim interesima nemoguce je bez politickog
potcinjavanja.
Americki dolar oznacava novu zlocinacku zavjeru protiv
naroda citavog svijeta. Njegov pohod u zapadni dio Evrope ~
to su samo prvi koraci samouvjerenih i drskih do krajnjih granica americkih kraljeva dolara. Oni uz to zele, da poprave i
svoje poslove jer c£ u Amerid nastupiti kriza. Potrebno im
je cim prije nametnuti Evropi za amerikance povoljne uvjete
trgovine. Oni. su lihvari, u asnovi. svih njihavih planova je zarada.
Medutlm uzaludna je tastina aka »spasonosnag<< americkog
.
plana.
Maze se ugovarati sa Churchillom, Bevinima i de-Golima,
maze se pomoeu novaca i orui\ja staviti fasisticka vlada, ali se
ne mogu obmanuti narodi.
N acije. ne ce kupiti I
SADRZAJ
Branko Skrinja!: Zena u Jugoslaviji _
Strana
dana.s
3
I. dio --"-- Borba za svjetski mir i demokraciju
·Jelena S~aoova: Klara Cetkin
L~j Ara~on: Izvaci iz romana »B~sel~ka ~vo~a«
N:na SulJe: Borci za sreCu pokolJ'enJ'a
Nma P opova: p od us.Iovom jedinstva medunarodnog Zensko
·
·
·
·
.
pokreta .SVlh _
clemokratskih snaga' mo'. cemo da .se su~•
.
g
~,;.
. pro t s_t av1mo ofanzfv.i rea l~cije _
Gurina: o_ vez.~ma MDFZ sa Zenama i Zen.skim d~mokra~ki~
organ:zamJama zemalja Istoka
.
Josip Bro~-Tit?'· Narodni front kao ~e~ar~din ' n'·Ck •
orgamzaCIJa
.
a po 1 1 a
Radovan ZogoviC: Prk~sn~ st;ofe
Maca GrZetiC: Zena i Savez ·boraca. nar~dn~-osiobodila~kog. rata
.
•
9
11
15
l8
23
3t
38
58
61
II. dio - Rad n.' Kongresa AFz-a Jugoslavije
Gov.or. _MarSala Tita. na II. Kongresu
'f
V1Je
..
.
.
65
&ntl as.i,stk:nja Jugosla-
69
Kongr.ehs su p<Jzdravile dele~atk'nj~ ze~s.kih o;ganizacija ~tra.:
m _zemalj1
.
.
14
Cana Babovi'· Anti'f ,. ·
·
·
·
·
·
•
·
c.
a~:~ I StiCka fronta Zena u izgr.a.<.hijf""Zt! i":e· ~. .83
Vanda Novosel: Rezultati rada AFz-a i
k,/c . . . . "! 1... ,,
problemi
.
.
. ne _.t• orgalllZ1<l10ni
99
M_ara Naceva: UCeSCe Zena. na.selu.
•:.~ ·
·
· ·
.
u rekonstz:U,.KCiji · naiie· poIJ oprivrede
.
.
·-..
116
Rezdlucije _I_I. Kongresa AFZ-a. o ~lav~im. z.ad-~d~a iena· Ju~
goslaVIJe
.
Statut ant"faS.istiCke fronte Zena Jugoslavije
Izvrsni odbor AFz-a Jugoslavije
380
•
•.
130
135
137'
~81
•,
-~;
,,
,.
~i
�Strana
Pooiv Medtl!llarodnoj demOkratskoj federaciji zena za organiciranje pomoci grCkom n~odu u cije!oan sv•ijetu
m.
dio __: Znanjem posfuavamo VeCu
• .
•
1!ime b<llji i!.lvot naroda
p~oduktivnost
•
•
•
.
rada a
. ' .
Ing. Regan Duro: Petogod:snji plan polj oprivrede i •se!j ,Cke
radne zadruge
•
• • .
.
.
• .
R. D.: Osnovna -prgan:ZacioD.a naCela i planixanje u seljaCkim
,,
radnim zadruga:m.a_ ._ .
.
. • • • • • •
R.. D.: Zena u seljackoj radnoj zadruzi
V. Sm1rnov: Odlomci iz djela ~si.no¥i«
Borci za bolju berbu i zetvu
Ing. 0. Sucevic: Nauiino-ifltra.ZivaCki rad u po!jo~rivredi
Milan Orlic: Paniuk
M. 0.: Lan
'
M. 0.: Konop!ja,
'
Stjepan Ravnikar: Zuka (Brn.istra)
s. R.: c:ko~ija
. ' •
Ing. Branko Seeen: Suncokret .ka-o u!j.arica
s. R.: .secerna repa
,s. R.: Uljana repica
"'Ing. Vera Mikoh.!eviC: Raspor.ed sjetve i &adnje u vrtu
Ing. ii. B.: Uzgoj povrtnog bi!ja na organicama
Ing. Elza Polak: ProJzvodn:;a povrtnog sjemena u seoskoin vrtu
-lng. Zvonimir Kan~: Spremanje i trapljenje povrCa
Ing. ii. B.: Mljekarstvo kao grana proizvodnj e
Dr. G. Koddnec: Ishrana i njega steon.ih krava
Ing. C. B.: 0 konzerviranju krm.iva
Dr. G. K.: Ishrana i njega S'Prasnih krmaCa
Dr. G. K: Ishrana i njega prasadi
Dr. G. K.: Nasadivanje i valen;e
S. Peradin: _PCelarenje i proizvo-dnj a med_a
Vjeka Maro.ilic: Orgonizacija AFZ-a treba da bude cvr•t oslo. 'n'a.C Na·rOdnog: fronta
.
IV. dio -
'
Pravilno odgojena djooa -
Sretna buducnost "'''roda
Tatjana Mar"nic: Odgoj naile djece u duhu nove Jugoslavije .
Zdenka rrrznar: A11toritet roditelja
Nevenka FrankoviC: Kazne i nagrade--u od.goju
Ljubica Godler: Borba protiv djeeje svojeglavosti
.·
SteAa JeUc: Na.Za upravnica
V. Lid"n: Taja<JStveno ostrvo
382
138
139
141
145
149
152
160
16G
16g
171
171
175
176
178
179
181
188
191
195
202
209
210
212
214
216
218
221
22g
231
239
245
250
254
260
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
8. mart
Subject
The topic of the resource
Osmi mart dan žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Branko Škrinjar, urednik
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Izdanje Glavnog odbora Antifašističke fronte žena Hrvatske
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948
Rights
Information about rights held in and over the resource
Glavni odbor Antifašističke fronte žena Hrvatske
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
03-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
382 str.
1948
8. mart
Međunarodni dan žena
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/b5a58b7f3ad7beca75665c900324ca24.pdf
068f40182d71462c5801093abd2862b4
PDF Text
Text
'
, I
LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD
oSVEZNANJEo BEOGRAD
1972.
�Kreditiranje izdavanja ave publikacije kao i ostalih
edicija Leksikografskog zavoda Sveznanje vrsi
BEOGRADSKA BANKA • FILIJALA
U BEOGRADU
I
I
I
I
!
I
PRVO IZDANJE • TIRA:Z 10.000 • III 1972 • SVA
PRAVA PRIDR:ZANA
!
�I sam naziv ove edicije govori o doprinosu zena u borbi nasih naroda za slobodu i socijalizam. Za nas pokret od samog pocetka do danasnjeg dana karakteristicno je veliko ucesce
zena.
Treba najprije podsjetiti na veliku ulogu zena u predratnom revolucionarnom periodu, na
odvafnost i samoprijegor na svim sektorima rada, na njihovo aktivno ucesce u demonstracijama, strajkovima i drugim oblicima borbe. Ta aktivnost nije jenjavala ni u vrijeme najdublje ilegalnosti KPJ, kao sto je bio slucaj poslije zavodenja sestojanuarske monarhofasisticke diktature. stavise, u periodima nemilosrdnih progona i najsurovijeg terora, kojemu
su bile izlozene isto kao i muskarci, medu zenama je jos vise jacalo uporiste Partije. I sam
polozaj zena u predratnoj Jugoslaviji podsticao je njihovu aktivnost u revolucionarnom pokretu. Jer, nije se radilo samo o njihovoj politickoj neravnopravnosti, vee i o najizrazitijoj
eksploataciji. Poznato je, pored ostalog, da su za jednak rad dobijale cesto i upola manju
platu od muskaraca.
UkljucujuCi se u svenarodnu borbu protiv klasnog i nacionalnog ugnjetavanja, za socijalnu
pravdu i gradanske slobode, zene su se borile i za svoju politicku ravnopravnost, za pravo na
rad i jednake plate za isti ucinak. Bilo je dosta zadataka koji su posebno povjeravani zenama i koje su one savjesno i disciplinovano izvrsavale izlazuci se i najveCim opasnostima.
Svoju hrabrost zene su ravnopravno dokazivale i onda kada bi pale u ruke policije, u trenucima najveceg zlostavljanja i mucenja.
KPJ je posebnu paznju poklanjala razvijanju aktivnosti zena u predvecerje teskih borbi za
koje se znalo da dolaze. Do velikog uce5ca zena' u nasem narodnooslobodilackom ratu nije
doslo slucajno. To je bio rezultat rada Partije prije rata i visoke drustvene svijesti, politicke
zrelosti i patriotizma velikog broja zena u nasoj zemlji.
0 doprinosu zena u tim sudbonosnim danima za nase narode, kako na frontu tako i u pozadini, zna se dosta i van nase zemlje. Ni teske borbe, ni dugi iscrpljujuci marsevi, ni razne
druge nedace koje su zene morale da savladuju sa krajnjim fizickim i psihickim naporimanisu nikada dovodili do pojava malodusnosti i do gubljenja vjere u pobjedu. U historiji su
zaista :Hjetki primjeri tako masovnog ucesca zena u borbi i njihove tako velike hrabrosti i
stoicizma. Svojim pozrtvovanjem u borbi za spasavanje ranjenika zene su dale poseban doprinos humanoj strani nase revolucije. A ta briga o covjeku jacala je borbeni moral uopste
kao jedan od odlucujucih faktora pobjede.
·
�Ravnopravnost zena u nasem drustvu, sto je jedna od tekovina nase borbe, nije, dakle, nesto
sto je zenama poklonjeno. Ona je stecena u borbi u kojoj su zene ravnopravno ucestvovale
i podnijele ogromne zrtve. Dovoljno je pomenuti da je 88 zena u nasoj zemlji proglaseno za
narodne heroje.
U razvitku socijalistickih drustvenih odnosa poslije rata doslo je do bitnih promjena i u pogledu polozaja i uloge zena, ciji znacajan doprinos nije izostao ni u jednoj oblasti zivota. Koliko se samo povecalo njihovo ucesce u privredi i drustvenim sluzbama, najbolje govori podatak da danas jednu treCinu svih zaposlenih u zemlji cine zene. Jos je znacajnije od toga
da su to, u sve vecem broju, generacije skolovanih zena, sto jos viSe doprinosi njihovoj radnoj i drustvenoj afirmaciji.
Naravno, ravnopravnost zena nije neilto sto je staticno i sto je jednom za svagda zagarantovano. Potrebne su stalne akcije drustva i njegovih najsvjesnijih snaga za potpuno uklanjanje starih shvatanja i ukorijenjenih navika i za obogaCivanje te ravnopravnosti novim sadriajima. A za to upravo nas samoupravni socijalisticki sistem pruza sve vece mogucnosti.
U demokratskim procesima izgradnje slobodnog i humanog drustva u kome svi gradani treba
da odlucuju o svim drustvenim poslovima - siroki su prostori i za aktivno, ravnopravno
ucesce zena, kao i za doprinos njihovih organizacija. Nema sumnje da ce zene znati da koriste svoja prava isto onoliko koliko su spremne da i ubuduce ispunjavaju svoje obaveze.
Ovaj Zbornik bice od velikog znacaja i kao vrijedan prilog historiji naseg radnickog pokreta
i revolucije i kao dragocjeno stivo za vaspitanje novih generacija zena na koje treba prenositi duh slobodarskih i borbenih tradicija.
TITO
�������I
Jugoslovenska clrzava, Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca stvorena je 1918. gocline. Ujeclinjenje
je bilo zelja svih jugoslovenskih narocla. Oni su
u stvaranju jugoslovenske zajednice vicljeli izlaz
iz nacionalnog ropstva i potcinjenosti u kojoj su
zivjeli vijekovima bilo kao clio otomanskog ili
austro-ugarskog carstva odupiruCi se pokusajima
asimilacije i nasilne denacionalizacije neprestanom borbom za nacionalnu slobodu i nezavisnost.
Ali novostvorena clrlava nije hila tvorevina naroda.
Umjesto najsirih narodnih slojeva o nacinu njenog konstituisanja, o njenim granicama i unutrasnjem poretku odlucivale su velike sile pobjeclnice u imperijalistickom ratu i burloaski vrhovi
u zemljama koje su ulazile u sastav nove drlave,
osobito velikosrpska burloazija i monarhija, koje su svoj prestiz nacl ostalim graclile na zrtvama
koje je clao sprski narocl od 1914 - 1918.
gocline u ratu protiv Austro-Ugarske i njenih saveznika.
Nova clrlava zapocela je svoje postojanje sa nesigurnim granicama izvan kojih je, ocllukom velikih sila, ostao znatan clio nacionalnih teritorija
Hrvatske, Slovenije i Makeclonije. Citava Istra,
znatan clio clalmatinske obale i njenih otoka, slovenacko primorje i clijelovi Koruske, veliki dio
makeclonske zemlje nisu usli u sastav nove clrlave bez obzira na narodno raspolozenje.
Zivot u zajednickoj clrlavi poceo je u znaku clubokih unutrasnjih sukoba oko clrustvenog uredenja, nacionalnih odnosa, revolucionarnih pokreta seljastva koje je traZilo closljeclno sprovodenje
agrarne reforme i radnicke klase koja se borila
protiv kapitalisticke eksploatacije, za praveclnije
drustveno uredenje, povoljnije uslove racla i zivota.
Drustvene krize izazvane nerijesenim nacionalnim
i socijalnim problemima sve su se viSe zaostravale. Drlava u koju su usli vee razvijeni narodni
incliviclualiteti sa teznjom da se nesmetano i sloboclno razvijaju postala je zemlja nacionalne neravnopravnosti i najsurovijeg klasnog ugnjetavanja.
Nacionalna neravnopravnost ispoljavala se kao hegemonizam jedne nacije nacl drugima, kao nasilna clenacionalizacija i asimilacija, kao sto je bio
slucaj sa Makedonijom, kao negiranje svakog in·
cliviclualiteta, kao sto je bio slucaj sa Bosnom i
Hercegovinom, u neravnopravnosti jezika, nejednakoj zastupljenosti pojeclinih nacionalnosti u
driavnom aparatu, u nejeclnakim uslovima privrednog i kulturnog razvoja pojeclinih krajeva.
Ono sto je ujeclinjavalo burioaziju pojeclinih jugoslovenskih zemalja i sto ju je sililo na medusobne
kompromise bio je strah ocl revolucionarnog gibanja najsirih narodnih slojeva kojima je oktobarska revolucija otvarala nove viclike, ulijevala
vjeru u narodne snage u borbi protiv nepravcli,
nasilja i bijede u kojima su zivjeli.
Jugoslovenska burloazija stajala je u vanjskoj politici na pozicijama najreakcionarnijih snaga medunarodnog imperijalizma. Kraljevina Jugoslavija ne samo cla nije priznala Sovjetski Savez, nego
je postala azil mnogih kontrarevolucionara iz bivse carske Rusije i pomagac intervencionista protiv mlacle Sovjetske Republike i revolucija koja
je buktala u blizini nasih granica.
U zemlji su vladali bijecla i besposlica. Radnicke nadnice bile su bezvrijeclne u oclnosu na zivotne
troskove. Inclustrijalci su uzimali na racl u fabrike zene i maloljetnike, jer su im mogli plaeati
manje nadnice i time ubrzavati svoje bogacenje.
Veleposjednici, ratni bogatasi i razni spekulanti
uiivali su zastitu nove vlasti.
Medu krupnim socijalnim pitanjima bila su i ona
koja je za sobom u svim krajevima ostavio prvi
svjetski rat. Srbija i Crna Gora bile su opustosene. U borbama na frontovima, u progonstvu, od
ratnih nedaca i gladi poginulo je i umrlo u Srbiji
oko milion stanovnika. Iz zemalja koje su bile u
13
�sastavu Austro-Ugarskc !judi su gonjcni na front
da sc bore za tude intcrcsc. Od naroda jc oduzirnano svc za potrcbc rata. Glad jc harala Slovenijom, Hrvatskorn, Dalrnacijorn, !strom, Bosnorn
i Hcrccgovinorn i drugim krajcvirna. Prerna sluzbcnoj statistici za vrijerne prvog svjetskog rata
sarno u Bosni i Hcrccgovini umrlo je od gladi i
bolcsti 165.000 djcce.
U takvoj politickoj i privrcdnoj situaciji i takvirn
odnosirna u zcrnlji sastavljenoj od naroda koji
su dotada zivjcli i razvijali se pod razlicitirn drustvcno-istorijskirn uslovirna nije se rnoglo oceki·
vati njihova istinsko sjcdinjavanje. Drug Tito o
torn periodu kaze: »Ovdjc sc nc radi o tome da li
je trcbalo doCi do stvaranja nove drl.avc, odnosno do ujcdinjavanja. Nc, do ujedinjavanja Juznih
Slovena jc trcbalo i rnoralo doci. To je hila idcja
najnaprcdnijih !judi u zcrnljarna kojc su se na·
zivale juznoslovenskirn. Ali radilo sc o tome na
kojirna cc principirna hiti zasnovano to ujedinje·
njc, radilo sc o tome da sc jed no nacionalno ugnjc·
tavanjc nc zamijeni drugirn, da sc socijalno iz·
rahljivanje radnih !judi pod Austro-Ugarskom ne
zamijcni jos gorim izrahljivanjem od rnlade, nezajaZljive burZoazije u novostvorenoj drZavi<( (V
kongres KPJ).
lako su u svakoj od zcmalja koje su usle u sastav
Jugoslavijc postojalc radnickc partijc i tradicija
sindikalnog pokreta, ani nisu bili dorasli ni idejno ni organizaciono revolucionarnoj situaciji u
zcmlji.
Revolucionarna spremnost masa bila je isprcd organizacionc i programske sposobnosti organizovanog radnickog pokreta da se stavi na celo tog
rnilionskog pokreta koji je sadrlavao kompleks
problema cije su rjcsavanjc narodi Jugoslavije
uzalud ocekivali od vlastodrbca novostvorene
drfuve.
U svim tim pokretima ucestvovalc su rnase radnih
zena Jugoslavije ispoljavajuci svoju nacionalnu
svijest, socijalne teznje i borbene tradicije.
rr
I pored zaostajanja u industrijskom razvitku iza
14
naprednijih zcrnalja Evrope. uporcdo sa pojavorn kapitalisticke privrede i drustvcnih odnosa
koji je prate, u svakoj od zemalja koje su usle u
sastav Jugoslavije nastajao je i razvijao se krajern
XIX i pocctkorn XX vijcka, pod uticajem napre·
dnih pokrcta u zernljarna Evrope, pokret zena za
ernancipaciju. On se razvijao zavisno od uslova u
kojima su zivjcle zenc pojcdinih krajcva. Ideja o
ravnopravnosti Zena sadrZavala je zahtjcve za izjcdnacenjern zene sa rnuskarccrn u pravu naslje·
divanja, ll roditeljskirn pravima, u pravu na sko·
lovanje i ulazak u sve profesijc, zahtjeve radnica
i sluzhenica koje su trazilc za jcdnak rad jednaku
platu, pravo na zastitu rnaterinstva, politicka i
izborna prava.
Pravni propisi koji su regulisali polozaj zcna u bra·
ku i porodici, odnose rnuia i zene, roditclja i dje·
ce, pravo nasljcdivanja, razlikovali su se u pojedinim dijclovima zernlje, pa se moze govoriti o
sest pravnih podrucja. Medutirn, u svojoj osnovi
svi su ani znacili diskrirninaciju zena u drustvu,
braku i porodici. U Srbijj i Makcdoniji, na pdm·
jer, hio je na snazi Srpski gra<1anski zakonik iz
1844. godine koji jc zcnc izjednacavao sa malo·
ljetnicima i rnaloumnicima.
U Clanu 39. toga Zakona pisalo jc: »Mladoljetnici
se clr2e za nedozrelc i ani stojc pod osohitorn za·
stitorn zakona.« A daljc sc objasnjava: »Mlado·
ljetnima sc upodohljavaju svi oni koji ne mogu
iii im je zabranjeno sopstvenim irnanjern rukova·
ti, a takvi su: svi urna IiSeni, raspikuCe sudorn
oglaScni, propalicc, prezaduZenici Cijc je imanje
pod stcCajcm i udate Zene za Zivota muZevljeva.<c
Na podrucju Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine prirnjenjivao sc austrijski Gradanski zakonik iz 19.11. god inc, s tim sto su u Slovenij i i Dalmaciji vazilc i kasnijc izmjene i dopune. Prerna
ovom Zakoniku zena nijc mogla biti zakonski zastupnik ni svojc djecc ncgo samo sututorica, nijc
mogla svjedociti prilikorn sastavljanja testamenta itd. U Bosni i Hercegovini bio je na snazi i turski gradanski zakonik - Mcdzelc. Za sve MusHmane jugoslavenskc driavljanc vazilo jc Serijat·
sko pravo koje je rcgulisalo porodicne i nasljed·
ne pravne odnose. U Crnoj Gori bio jc na snazi
Opsti imovinski zakonik od 1888. godinc, ali on
nije obuhvatao porodicnc i nasljednc odnose ne·
go su sc oni regulisali obiCajnim pravom.
U S!ovcniji, Hrvatskoj i Vojvodini jedan dio :lena
irnao je, pod odredenirn uslovirna, neposredno iii
posredno pravo ucesca u izboru organa lokalne
sarnouprave. Taka su u Sloveniji zene koje su bi·
lc direktni porcski obveznici rnogle prcko svojih
zastupnika uccstvovati ll izborirna za opstinske
organc vlasti. To pravo irnale su i skolovanc ZC·
ne u nckirn slovenackim opstinama. U Bosni i Hercegovini, za vrijen1c Austro-Ugarske, !male su pravo glasa feudalnc pos jcdnice ako su bile nos ioci
posjccla.
Pripadnost stanovnistva raznim konfcsijama (ka·
tolici, pravoslavni, pripadnici islarnske vjeroispovjesti i drugi) sa svoje stranc jc upotpunjavala
kodcks kojirn se reguli.sao polozaj zcna. Svirna je
bilo zajcdnicko da zcna trcba da se pokorava
rnuskarcu i da zavisi ocl njega. Kupovina i proda·
ja zena, mnogozenstvo, pravo rnuskaraca da u
svako doha »otpusti« zenu i dtugi vladajuci obi·
caji stavljali su Muslirnanke u rang najnizih ljudskih bica. Spoljni znak ropstva Muslirnanki, Turkinja i Albanki bio je tarnni veo prcko lica, zar i
feredia, na koje su ih osudivali ohicaji koji su
irnali rang vjcrskc dogrne. Pa i onda kada je fe·
udalizarn propao, dccenijama je vodena hcz uspjeha horba da sc zena oslohodi zara i feredZe
kao znamenja obespravljenosti u drustvu i porodici.
Taka su se u jeclnoj rnaloj zernlji stekli svi vidovi
diskrirninacije zena, od najprirnitivnijih oh!ika zi·
vota zene nasledcnih od turske fcudalne vladavine do tcgoba proletcrske zcne koja je usla u fa·
brike i postala predrnet najgrublje eksploatacije
od strane kapitalista.
Slovenacke zemlje i dijelovi Hrvatske bili su industrijski razvijcniji od ostalih krajeva, sto se odraiavalo i u vecoj zaposlenosti zena u industriji
i javnirn sluibarna. Osobito je za vrijernc prvog
svjetskog rata zaposlen ve6i broj zena zhog od-
�Iaska muskaraca u vojsku. Srbija, iako pretezno
agrarna zcmlja, imala jc izvjestan broj zaposlcnih zcna u Beogradu i drugim vecim mjcstima,
ali u procentima znatno manje ncgo Slovenija i
Hrvatska. U Makcdoniji, Bosni i Herccgovini i
Crnoj Gori uccsce zena van poljoprivredne djclatnosti bilo je jos manjc. U ovim krajevima zene su najviSe zapoSljavane u tvornican1a duvana
i tekstilnoj industriji, zatim kao sezonske radnicc u duvanskim stanicama i kao kucna pos]uga.
Razlicita privredna razvijenost odrazavala se i na
prosvijecenost naroda, a osobito zena. Dok je u
Sloveniji, Hrvatskoj i Vojvodini zakonima regulisano obavezno osnovno Skolovanje sve djece u
dmgoj polovini XIX vijeka, u Bosni i Herccgovini
jc tck 1928. godinc dat prijcdlog da se skolska
obavcza protegnc i na 1nuslin1ansku Zensku dje~
cu. Nerazvijenost skolske mreze u dijelovima Srbijc, u Makcdoniji, Crnoj Gori, a osobito na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, zakonsku obavew
jc pretvarala u prazna slova na hartiji.
Prvi slrajkovi radnica u jugoslovenskim zemljama
zabiljcZ.cni su vee u drugoj polovini 19. vijcka. Za
vrijeme I svjetskog rata Zenc su postale znaCajan faktor u pt·ivredi zemljc. One su zamijcnile
muSkarce u tvornicama, u poljoprivredi u raznim sluzbama. To je doprinijelo i njihovom politiCkom budenju i saznanju o vlastitim sposobnostima.
U krajevima koji su bili u sastavu Austro-Ugarskc
medu zenama se snazno razvila svijcst 0 potrebi
borbe za nacionalno osloboacnje. U akcijama protiv skupoce, ratnog bogacenj a, za pravedniju raspodjclu racioniranc hranc, protiv samovolje po·
slodavaca zcnc su spadale mcilu najborbenije
drustvenc clemente. U socijalisticke partije
u svim zemljama Jugoslavije bilo je uclanjeno na
hiljade zena.
U nasljeilu radnickog pokreta pojedinih zemalja Jugoslavije bile su ne samo akcije Zena nego i na·
stojanja da se teorijski postavi zensko pitanje i
da se povcze sa rcvolucionarnim radnickim pokretom.
U Srbiji se tim pitanjem posebno bavio Dimitrije
Tucovic. 1911. godine pisuCi o zalaganju socijal·
-demokratije za ravnopravnost zena, on kaze da
ona »to ne Cini samo sa glediSta pravde i morala,
vee je na to primorana samim istorijskim razvitkom. Ekonomski razvitak je u polozaju zena
izvrsio silnu revoluciju i nagnao zenu da uile u po·
liticku borbu«.
U radnii'koj stampi objavljivanc su rasprave i clan·
ci o zenskom pitanju, polemike sa klerikalnim i
ostalin1 konzervativniin snagama, a u nekim ve·
cim gradovima iz]azili Slt i posebni listovi nami·
jenjcni radnicama u kojima je pisano o polozaju
zena i njihovoj borbi.
Taj vee prcdeni borbcni put zena proleterki u radnickom pokretu bio jc dragocjeno iskustvo u borbama koje su se nastavljale u novoj drzavi.
U aprilu 1919. godinc odrlan je Osnivacki kongres
&ocijalisticke radnicke partijc (komunista), a godinu dana kasnije II kongres u Vukovam, na ko·
me je naziv partije promijcnjen u Komunisticka
partija Jugoslavije. U okviru Osnivackog kongre·
sa odt-.\ana je Konferencija zena socijalistkinja,
1
!
I'
na kojoj jc doncscna odluka o ujedinjavanju
svih zcnskih socijalistickih pokreta u jugoslovenskim zcmljama u jedinstveni (Zenski) socijalisticki pokret Jugoslavije. U Statutu ove Konfercncijc reccno je da sc zene socijalisti (komunisti) srnatraju dijelom partijske cjeline i da
usvajaju n1aksimalni i tninimalni program Partije.
Osnivacki kongres i II kong res ( vukovarski) imali
SU zadatak da StVOt'C idcjnu p]atformu i 11UOU Ol'·
ganizacione forme ujedinjavanja dotada razdvojenih radnickih pokreta i partija u pojedinim jugoslovcnskim zemljama. Na njima je trebalo zauzeti stavove prcma osnovnin1 pitanjin1a koja su
potresala zcmlju. Bilo jc polrcbno razgraniciti se
idejno i akciono sa Socijaldcn1okratijom u zen1lji i stavovima II intcrnacionale u rnedunarodnom radnickom pokrctu.
U Program Socijalistickc radniCke partije ( komunista) osnovunc na I kongrcsu uSao je zahtjev za
jcdnakost n1uSkaraca i Zena.
Komunisli su vodili borbu ZC> izjednacavanjc zena
sa n1uSkarcin1a u radnom odnosu, za zaStitu tru·
dnica i majki, za porodiljska odsustva, za uvoaenjc zcnskih inspcktora u inspekcijama rada i zascbnc konlrolc za zastitu iena na radu. To je po·
scbno istaknuto na Vukovarskom kongresu.
Komunislicka partija jc jedina partija koja se u
bivsoj Jugoslaviji izjasnila i dosljedno borila za
politiCku i druStvenu ravnopravnost Z.ena.
Gradanske zcnske organizacijc koje su postojak u
nckin1 dijclovin1a zernlje imale su raznovrsne
plutformc udruZivanja i progrmne rada. Forn1irane su prema nacionalnoj ili vjerskoj pripadno·
sti kao dobrotvorna, prosvjctna i profesionalna
udruzenja. Neka od njih su imala izrazito feministicki karakter. Njihov manevarski prostor ni·
je prelazio okvire poslojcceg poretka, mada je u
ovim drustvima bilo i naprednih struja, osobito u
borbi za rjcScnjc nacionalnog pitanja i za naprednije zakonodavstvo u oblasti porodiCnih odnosa
i gradanskih prava zena. U razvijenijim sredinama, a poscbno u velikim gradovima, vee se formirala zenska inteligencija. Zene su bile uCiteljicc, profcsori, ljekari, umjetnici, javljale su se u
knjizcvnosti, u slikarstvu i u nauci. Ali su i one
bile izlozenc ogranicenjima kada jc rijec o licnoj
slobodi i odabiranju profesije, roditeljskim pravima i jednakim uslovima dmstvenog rada.
U scptcmbru 1919. godine odrzan je i Kongres ujedinjcnja grailanskih zenskih drustava i organizacija na kojem je formiran »Narodni savez Srpkinja, Hrvatica i Slovenki«. Ovaj Kongres je odrzan u atmosferi koja je bila karakteristicna za
zemlju. Ncrijcscni nacionalni odnosi prijetili su
svakog casa da sc ova manifestacija ujedinjenja
spotakne i oneinogud na osnovnim pitanjima ko·
ja su razdirala zemlju. Sukob je izbio vee pri formulisanju naziva ujedinjenih drustava i organizacija. Iako su dclegatkinje bile slozne u mnogim
pitanjima koja su zajednicka zenama, bilo je ocevidno da ce ovaj savez razdirati protivrjecnosti
karaklcristicne za Citavo drustvo. Predlozi da sc
za prcdsjednicu uvijck bira Srpkinja zbog zasluga
kojc pripadaju Srbiji za ujedinjenje jugoslovenskih zemalja, i slicni istupi jasno su pokazivali
1
�neprcmostivc teSkoCe za ostvarivanje jedinstva i
saradnje u tim uslovima.
Daljnja karakteristika ovog Kongresa bila je iluzija
da se interpelacijama vladi i pojedinim ministrima
o potrebi mijenjanja postojeCih reakcionarnih zakona, upozoravanjem na teske posljcdicc rata kojc
treba sto prije ukloniti mozc poboljsati situacija
u zemlji i izmijeniti polozaj :i.cna. Ovaj Savcz bio
je izrazito konzcrvativan Cak i u pogledu postizanja ravnopravnosti Zcna.
Takav kakav jc bio, »Narodni savcz Srpkinja, Hrvatica i Slovenki« nijc mogao zadovoljiti ni potrebc progrcsivnog dijcla icna gradanskog drustva, pa jc zapoCcla akcija za formiranje nove Zenskc organizacije, FcministiCkc alijanse. Alijansa
jc formirana na skupStini Zenskih organizacija za
pravo glasa 1923. gocline u Ljubljani (ocl 1926. godine naziva se »Aiijansa zenskih pokreta«). Clanovi Alijanse mogla su da postanu sva Zenska
druStva i organizacijc koji su imali za cilj zaStitu
Zena i borbu za izmjenu njihovog pravno-politiC-
kog polozaja. Alijansa je stajala na pozicijama
politickc neutralnosti koju su njcne protagonistkinjc objasnjavale time sto cc politicki ncoprcdijeljena organizacija postiCi vcCe uspjehe u bor-
bi za izmjenu polozaja zcne u drustvu. Ta politiCka }>neutralnost<{, bcz obzira na nastojanje pojedinih organizacija Zcnskog pokrcta cia se ukljuCe u masovnc akcije i pokret Citavog naroda, astala jc trajna karaktcristika rukovodstva ove organizacije.
Burzoaske politickc partijc iii sc nisu izjasnjavale o
pitanju ravnopravnosti Zena ili su stajale na stanoviStu da su Zene neprOsvijeCene i da zato tre-
ba odgoditi davanjc prava glasa zenama. Zemljoradnicka, Demokratska i Republikanska stranka
su, doduse, prilikom svog osnivanja istakle potrebu ravnopravnosti iena sa muskarcima, ali se
tim pitanjem nisu bavile. Ovakav stav burioaskih
partija proizlazio je iz drustvenog sistema, a pocldavan je konzervativnim tradicijama, vjerskim
dogmama i demagogijom o velicini. zenskog poziva kao majke i domaCice. Taka su samo klerikalne organizacije izdavale pet listova iskljucivo
namijcnjenih zcnama i 15 casopisa koji su svojom
tematikom teZili da od Zena napravc svoje glavne Citaoce.
Gradanski feministicki pokrct nije mogao privuCi u
svoje redovc radnicc i siromasnc seljankc, jer se
nijc bavio polozajem njih kao dijela ugnjetene i eksploatisanc klase, nego samo problemom njihovog pravnog polozaja u odnosu na muskarce. Cinjcnica da u sistcmu klasnog i politickeg bcspravlja ni muskarce, pripadnike siromasnih narodnih slojeva, njihova politicka prava ni·
su stitila od svc gore eksploatacije, syc jc vise
razvijala svijcst raclnih zena da je njihova mjes·
to u opstcnarodnom pokrctu u kome cc se rjcSavati i ukidanje njihove neravnopravnosti.
Radnice su Strajkovale, radniCke Zene pravile ))cr-
16
veni obruc« oko fabrika u kojima sc strajkujc i
svojim tijclima sprecavale prodor strajkbrchcra
i policijc, organizovale su kuhinje za ishranu
strajkaca, ulazilc u sindikate i preko njih trazile
svoja prava i ukljuCivale se u opStu borbu radniCke klasc. Uz revolucionarne snagc radnica i
radnickih zena ulazile su i clruge, na razne nacine
cliskriminisane mase zcna. U radnickom pokretu
nalazilc su mjesto i siromasne seljanke koje su
najtezc osjeealc bijcclu u koju je seljastvo gur·
nuto politikom clrzave i kapitalistickih elemenata na selu. U pokret su ulazile djevojke kojima
je driava zabranila pohadanje uCiteljske skole,
jer ima nezaposlenih ucitelja i mlade uciteljicc
kojima je drzava zakonom propisala da se mogu
udati samo za uCitelja ako zelc da sacuvaju namjestenje. Bile su nczadovoljnc zaposlcnc udatc
zcne iii zaposlene djevojke kojc su stanovale kod
porodica, jer su, bez obzira na sposobnosti i kvalifikacije, bile manje placcne od muskaraca i prve na udaru kada je trebalo smanjiti broj zaposlenih. u pokrctu su sc nasle intelektualke pred
kojima su bila zatvorena vrata sudova, advokature i slicnih profesija, precl kojima su se tesko
otvaralc fakultetske katedre bez obzira na sposobnosti.
Nacionalno ugnjetavanje izraZeno u najdrastiCnijim
oblicima ekonomske, kulturne i politickc diskriminacije, zene su duboko osjecalc i u razbijenosti svojih nacionalnih teritorija, od kojih su veliki clijelovi iskoriscavani kao moneta za srcdivanje racuna meciu imperijalistima poslije I svjctskog rata, i u moguCnostima za razvoj nacionalnih
privreda, i u pitanjima jezika, kulturc i istorijc pojedinih naroda koja je falsifikovana u intcresu
vladajuceg stanja i odrl:avanja hegcmonije.
Ncgiranje nacionalnosti i svodenjc postojeCih nacija na troimena plemena istog narocla (Srbi, Hrvati, Slovcnci), nasilno srbiziranje Makedonije,
politickc spekulacijc u visenacionalnoj Bosni i
Hcrcegovini oko koje su se borile velikosrpska i
velikohrvatska burzoazija - sve je to duboko zadiralo u zivot naroda, u zivot svake poroclice. Sve
vise je, u svakodnevnom iskustvu naroda, postajalo jasno da teorija o jedinstvenoj jugoslovenskoj naciji prikriva prioritet velikosrpskc burzoazije i monarhije, oslonjene na vojnu silu i policijski aparat.
Zene koje su u svim nacionalnooslobodilackim pokretima svojih zemalja uzimale vidnog uccsca bile su nepomirljivi borci protiv progona i diskriminacije svcga Sto jc Cinilo individualnost naroda kojima pripadaju. Makcdonkc su sc borile da
njihova djeca ucc u skoli na jeziku pradjedova,
Slovcnke i Hrvatice da odgajaju svoju djecu na
bogatoj proSiosti i tradiciji narodnog jezika, kulture i nacionalnosti. One nisu mogle obezliciti
svojc n1aterinstvo u ))troimenosti(< nad kojom je
stajala sjenka monarha i kazne za sva nacionalna
i klasna osjccanja. Siroki slojevi zena Srbije, cije je irtve i patnje u minulim ratovima uzurpirala, kao lovorove vijencc, velikosrpska burzoazija
da bi nametnula hegemoniju citavoj Jugoslaviji,
zivjele su u siromastvu i obespravljenc. To su osjccale i Crnogorkc, vjekovni borci i ucesnici u
svim borbama za slobodu svoje zcmlje. Stupale su
u borbu i zenc pokrivenc zarom i fcredzom u vrijeme kacla jc taj simhol ogranicenja licnc slobodc, potcinjenosti i ugnjetavanja zabranjen cak i
u zemlji iz kojc je clonesen u nasc krajeve. I po
tome Sll zene preclstavljaJc borbcni elemenat.
Svega toga burzoazija se bojala. Bilo da su se na-
�Jazile na vlasti ili u opoziciji, burzoaske partije
su bile jedinstvene u stavovima prema radnickoj
klasi i pravima zena. Zato clan 70. Vidovdanskog
ustava iz 1921. godine glasi: ,Q pravu glasa zena
odlucuje se posebnim zakonom«. Ta ista formulacija ponovljena je i u Ustavu iz 1931. godine, a
zakon nikada nije donesen.
Donosenju Vidovdanskog ustanka prethodili su burni dogadaji u zemlji. Iako su se neprestano borile zbog nejednako podijeljene vlasti i ekonomskih pozicija u novoj drzavi, nacionalne burzoazije su uvijek bile spremne na paktiranje kada se
suoce sa zajedniCkim neprijateljem: proletarijatom i komunistima. To se najbolje pokazalo na
izborima u ljeto 1920. godine, kada su komunisti
u vise mjesta dobili vecinu na izborima za lokalne organc vlasti. Na izborin1a za Ustavotvornu
skupstinu komunisti su bili treCi po broju poslanickih mandata. Iza ovih pobjeda stajale su pobunjene masc radnika i siromasnih seljaka i ostalih slojeva radnog stanovniStva na koje je snazno djelovala oktobarska revolucija.
Pored borbe za rjesavanje unutrasnjih pitanja, radnicki pokret Jugoslavije vodio je akcije medunarodne radnicke solidarnosti protiv intervencije
protiv mlade Sovjetske Rusije, gusenja revolucije u Matlarskoj itd. Na seljake nezadovoljne naCinozn sprovoOenja agrarne reforn1e vlasti su slalc policiju i vojsku. Talas strajkova gusen je pu·
canjem u strajkace, pozivanjem radnika u vojsku,
hapsenjem, otpustanjem sa posla, pa cak i prisilnim rascljavanjcm radnika iz pojedinih reona.
Na StrajkaCe su upuCivane vojnc jedinice, Cak i
topovi.
Tada je donescna Obznana kojom jc 30. deccmbra
1920. godine zabranjena Komunisticka partija Jugoslavijc, sindikati, izdavanje radnickih novina,
zabranjeni su strajkovi i svi vidovi ispoljavanja
nezadovoljstava. Ali i Obznana se Cinila nedovoljna vlastodrscima. U Skupstini je ubrzo poslije
toga po skracenom postupku izglasan zloglasni
,zakon o zastiti javne bezbednosti i poretka u
driavk Taj Zakon proglasio je komunisticku aktivnost zloCinom i dopustao takve progone komunista i njihovih simpatizera da se moglo nekaznjeno ici i na njihova fizicko istrebljenje. Sve sto
je znaCilo opoziciju unitarizmu i hegemoniji slamano je nasiljem i najsurovijim progonima.
Time je legalizovana neprikosnovenost monarha,
centralistiCko uredenje, nacionalna neravnopravnost i mnoguCeno da kapitalisti, pomognuti terorom ddave, po svojoj volji otpustaju radnike,
produzuju radni dan, smanjuju i onaka bijedne
nadnicc, vrSc besprin1jcrnu cksploataciju Zenskog i djci'jcg rada.
Ali ni najsurovijim oblicima politickc obespravljenosti, bijelog tcrora, otpustanjem sa posla, nije
sc mogao unistiti radnicki pokret. U dubokoj
ilegalnosti, desctkovana i progonjena, obnavljala
jc svoje redove i svoj rad KPJ. Organizovana jc
Crvena pomoc, organizacija za sakupljanje priloga za pohapscnc komuniste i njihove porodice,
za pomoc gladnima u Sovjetskoj Republici u kojoj su impcrijalisti vrsili vojnu intervenciju i ekonomsku blokaclLL U torn su znacajnu ulogu imale
zene, clanovi Partije i simpatizerke radnickog pokreta i socijalizma.
Znacajan vid politicke aktivnosti ilegalne KPJ, koja
se u novim uslovima pocela razvijati kao kaclrovska partija, u povezivanju sa radnim masama bilo je nastojanje da se stvore legalne radnicke organizacije. Tako su stvoreni 1921. godine Nezavisni sindikati, a 1923. godine Nezavisna radnicka partija koja je veoma brzo zabranjena. Jedna
od aktivnosti Nezavisne radnicke partije bio je
i rad medu radnicama. Pri rukovodstvu Partije
stvorcn je i Sckretarijat zena sa zadatkom da
okuplja radnice i ostale zaposlene zene u akcije
za poboljsanje polozaja zaposlenih zena. Komunisti su, u uslovima ilegalnosti, djelovali u raznim kulturnim, sportskim, omladinskim i zenskim druStvin1a i organizacijama.
Iako je izmcdu idcjne i akcione orijentacije gradanskog zenskog pokreta i drugih slicnih organizacija i drustava i stava komunista prema problemu osloboilenja zene postojala sustinska razlika, zenc komunisti su trazile puteve za saradnju sa ovim organizacijama. Radilo se o tome da
se nadu one zajednickc akcije kojc bi doprinosile da se zensko stanovnistvo ukljuci u borbu za
poboljsanje svog polotaja i za rjesavanje zivotnih pilanja naroda. Prednost ovakvog nacina djeJovanja bila je u mogucnostima da se u clanstvu
ovih organizacija nadu i osposobe najnaprednije
zene kako za objasnjavanje polozaja zena i puteva njihovog oslobotlcnja, tako i za pokretanje raznih akcija kojima bi se pomoglo prosvjctno uzdizanje najsirih masa zena. Zene komunisti preduzimalc su u krajevima gdje je vladala nepismenost akcije za opismcnjavanje zena i za podizanje njihove higijenske svijesti. Stalan pratilac zena - nepismenost, koja je vladala u mnogim
krajevima, uticala je, pored ekonomske bijede; i
na sirenje zaraznih bolesti, na smrtnost djece,
koja je u pojedinim dijelovima zemlje spadala
medu najvece u svijetu, na veliki broj porodaja
od kojih se nepismena zena nije ni mogla ni znala braniti.
Prema popisu iz 1931. godine u Jugoslaviji je procenat nepismenih zena iznosio 56,40/o. U Sloveniji
je bilo najmanje nepismenih - 5,80fo, u Hrvatskoj 39,80/o, u Srbiji 78,7%, u Makedoniji 81,70/o,
u Bosni i Hercegovini 840/o, a na Kosovu cak
93,90/o. Uz to je islo i svc drugo sto je vezano za
socijalnu bijedu i kulturnu zaostalost: ogroman
natalitet, velika smrtnost djece, prerano starenje
i kratko trajanje zivota stanovniStva.
Na polozaj zenc u radnom odnosu uticalo je, prije
svega, zvanicno stanoviSte da jc mjesto zene kod
kuce, da budc majka i domaCica. S druge strane,
ogranicenost broja radnih mjesta u uslovima nerazvijene privrede, davala je mogucnost poslodavcima da izigravaju i one socijalno-zaStitne mjere
koje su bile propisane zakonima i drugim pravnim propisima. U periodu burnih revolucionarnih pokreta radnicke klase i drugih siromasnih
slojeva i neposredno poslije stvaranja driave doneseno je nekoliko znacajnih zakona iz oblasti
socijalnog zakonodavstva. Oni su sadrzavali obaveze poslodavaca 0 zastiti zena na poslovima stetnim po njihova zdravlje, trajanje porodiljskog
17
�odsustva, za vrijeme kojeg zene nisu mogle biti
otpustene, zabranu nocnog rada i sl. Medutim,
ove mjere nisu bile dosljedno sprovodene, a krsenje zakona najcesce je prolazilo bez posljedice
za poslodavce. Pogotovo su to mogli ciniti nesmetano nakon zabrane Komunisticke partije i razbijanja sindikata.
Nesigurnost na radnom mjestu, diskriminacija u
platama, ogranicavanje broja zena u pojedinim
sluzbama, izigravanjc propisa o radnom vremenu, zaStiti na radu i zaStiti materinstva stvarali su ogorcenje kod radnica i drugih zaposlenih
zena i spremnost na akcije protiv eksploatacije
koja je vrsena nad njima.
Ta spremnost ispoljila se osobito za vrijeme ekonomske krize koja je zahvatila zemlju nakon 1925.
godine, cija su obiljeija bila drasticno smanjivanje zaposlenosti i pad realne radnicke nadnice.
Na Cetvrtom kongresu KPJ 1928. godine, koji je adrian u Drezdenu, konstatovano je da se porast
zenskog proleterskog pokreta ocituje u posljednje vrijcmc kako najzivljim ucestvovanjem u
strajkackim borbama u zemlji, taka i u aktivnom
ucescu napreduih elemenata radnica u politickim
akcijama KPJ. U rezoluciji, koja je tada donesena kaze se da »treba posvetiti neuporedivo vecu
paznju politickom radu zena, koji sc nece zadrzati samo u fabrikama i industrijskim naseljima,
nego treba da se prosiri narocito medu seoskim
zcnama koje predstavljaju ogroman broj zenskog
stanovniStva<<.
18
Istaknuto je da politicki rad sa zenama nije nikakav
zenski rad, nego da u njemu treba da ucestvuju
najsposobniji komunisti.
Monarhisticka diktatura, proglasena 6. januara
1929. godine, znacila je jos zesCi obracun sa svim
demokratskim snagama u zemlji, sa svim sto je
stajalo na putu apsolutistickoj monarhiji. Diktaturi je prethodio burni period parlamentarnih
kriza izazvanih neuspjelim pokusajima da se u
borbi za vlast i ekonomske privilegije pojedinih
nacionalnih burzoazija nadu rjesenja u okviru
postojeceg poretka. Iako je citav izborni sistem
i parlamentarni zivot bio privid i fasada iza kojih
se krila hegemonija, apsolutizam monarhije i korupcionastvo vrhunskih politicara, iako je u sukobu osnovnih konccpcija o urcdenju drlave
izmedu ccntralizma i fcderalizma dolazilo do kompromisa onda kada su to zahtijevali interesi krupne burzoazije, postalo je ocito da se takvo stanje ne maze odrzati. cak i minimalne ustavne
slobode bile su smetnje hegemonizmu i monarhiji. Izbori 1926. godine provedeni su u znaku
terora, zloupotrebe vlasti, hapsenja biraca koji
su se opredjeljivali za opoziciju; cak nisu isplaccne penzije glasacima koji su bili p,rotiv vladinih
kandidata. Bio je to obracun sa burzoaskom opozicijom koja je trazila povoljnije uslove za ekonomiku svojih nacionalnih burioazija. Za pobjedu centralistickih koncepcija na izborima upotrebljena je zandarmerija, pa eak i vojska. Novoizabrani parlament zapoceo je rad u nepomirljivom sukobu interesa, koji je svoj vrhunac dostigao u parlamentu 1928. godine, kada je revolverskim mecima ranjen nosilac federalistickih koncepcija Stjepan Radic, koji je ubrzo umro od za-
dobijenih povreda. Kralj autokrat iskoristio je
ovaj slucaj da nametne svoju volju i obezbijedi
interese hegemonizma. Ukidanjem Ustava srusile su se i posljednje kulise kojima je bilo zaklonjeno pravo lice diktatorske vlasti.
Opet su se punile tamnice. Na udaru je bilo sve
sto je i najmanje moglo znaciti zelju za demokratijom, osnovnim gradanskim slobodama i promjenom postojeceg stanja.
U takvim uslovima cak su i gradanska zenska drustva smanjila svoju aktivnost iii je potpuno obustavila. Ono sto je bilo dopusteno i pomagano bi·
Ia su ona zenska drustva koja su na razne nacine
podJ-lavala rdim, monarhiju i hegemoniju, svetosavskim proslavama, nacionalistickim priredbama na kojima jc kroz patetiku Kosova i S'oluna
trebalo da se sakrije istina da i srpski narod, koji je stvarao tu veliku istoriju, zivi bez slobode.
Dokumenti iz tog vremena potvrduju da je veliki
broj zena bio svjestan da se samo borbom maze
mijenjati postojece stanje. Iz redova naprednih
radnica, studentkinja, intelektualki, omladinki i
ucenica raznih skola izrastale su revolucionarke
koje su politicki rad smatrale obavezom i svakodnevnim zadatkom. Bilo bi nepodesno mjeriti uticaj revolucioname ideologije na zene njihovom
organizovanom pripadnoscu Komunistickoj partiji. Dijelom zbog duboke ilegalnosti u kojoj je
Partija bila, zbog cega je i broj clanova partije bio
manji nego sto je bilo komunista, zbog unutarnjih kriza i frakcijskih borbi, a dijelom zbog ukorijenjenih shvatanja ll odnosu na zene, ccga nisu
bili oslobodeni ni svi komunisti, ulazak zena u
Partiju bio je manji od zenskih snaga koje su se
formirale i potvrdivale u rcvolucionarnoj borbi.
Kada se govori o istoriji radnickog pokreta i njegovoj borbi, mora se istaci da je njcgova sirina u
raznim periodima zavisila od toga u kojoj je mjeri, pored organizovanja borbe protiv klasnog ug·
njetavanja bio idejno i programski u stanju da
shvati revolucionarni znacaj pokreta ugnjetenih
naroda za nacionalnu ravnopravnost, kao i da
osjeti kakva se revolucionarna snaga krije u i.enama kao dvostruko obespravljenom dijelu naroda. Sve do tridesetih godina bilo je mnogo nejasnoca i gresaka u stavu KPJ o nacionalnom pitanju. Ukoliko je KPJ u svom razvitku uspijevala
da svojim programom i akcijama izrazi interese
i teznje najsirih slojeva naroda, ukoliko je sadrzinu klasne borbe vise bogatila i ostalim rjesenjima bez kojih nema ljudske slobode - nacionalnom ravnopravnoSCu, ravnopravnoSCu polova,
slobodom misli, nauke i umjetnickog stvaralastva
- utoliko jc sticala viSe pristalica spremnih da
radnickom pokretu stave na raspolaganje svoju
borbenost i svoje sposobnosti.
Pokret je imao svoje plime i osjeke, lutanja, povremena zastranjivanja, nastupanja i odstupanja u
raznim periodima. :Zensko pitanje, kao clio opsteg
radnickog pokreta, imalo je u raznim periodima
vecu iii manju aktuelnost.
Pojave nedosljednosti u KPJ u tretiranju problema
zena i njihovom okupljanju u borbu za izmjenu
stanja u drustvu, a samim tim i izmjenu polozaja
�zena, izrazavale su se cesto u izdvajanju ovog
pitanja u poseban »zenski« sektor, kojim su se
jedino ili u prvom redu bavile zene. To znaCi da
u sukobu dviju ideologija, marksistickog i burZO·
askog pogleda na svijet, iensko pitanje komunisti nisu uvijek dovoljno razumjeli kao neodvojivi
dio borbe za revolucioname promjene u drustvu,
porodici i ljudskim odnosima. To je, sa jedne
strane, odrazavalo sektaski odnos prema zenama,
nedovoljno razumijevanje te'zine njihovog poloza·
ja, pa, prema tome, i njihovih potencijalnih sposobnosti za borbu, a s druge strane uticalo da se
i kod jednog dije!a komunista odriavaju stara
shvatanja u odnosu na zene, osobito kada je rijec o razvoju drugarskih odnosa, jednakosti i po·
stovanja u radnim, licnim i porodicnim odnosima. Duboko ukorijenjena shvatanja ne samo o
manjim sposobnostima zena za drustveno-politicki rad i zivot, nego gotovo netaknuta svijest o
manjoj odgovornosti muskaraca u licnom zivotu
i postupcima, 0 tome da je izolacija zena iz drustva posljedica prirodne funkcije zena, trazilo je
stalan i uporan rad na idejnom uzdizanju svijesti komunista u ovom poglcdu.
To su bile godine znacajnih promjena u Komunistickoj partiji Jugoslavije koja je izlazila iz zacaurenosti i scktastva. Veliki uspjeh bila je evolucija KPJ u shvatanju znacaja nacionalnog pitanja
i izgradnja stavova u njegovom rjesavanju.
Period konsolidacije Partije u pocetku tridesetih
godina koji je posebno izrazen na IV zemaljskoj
konferenciji KPJ odrianoj u Ljubljani 1934. godine uticao je i na snainiju orijentaciju rada Partije medu zenama.
Partijski dokumenti iz tog vremena ponovo upozoravaju na vaZnost uCeSCa Zena u revolucionarnom
pokretu. U uputstvu CK KPJ iz 1934. godine koje
je upuceno partijskim organizacijama kaze se da
»svaki mjesni komitet treba da odredi druga koji
ce prcd Centralnim komitctom biti odgovoran za
rad mcdu zcnama ... Komisije za rad medu zenama ne smiju prcdstavljati neke zenske organizacije u kojima Cc raditi sa1no drugatice.a
III
Sredinom tridesetih godina u zemlji je snazno rastao pokret za stvaranje Narodnog fronta, cija je
platforma bila: demokratija, ekonomsko poboljsanje narodnog zivota, borba protiv profasistickc
orijentacije rezima, za pomoc republikanskoj
Spaniji, za uspostavljanje prijateljstva sa Sovjetskim Savczom. U to vrijemc za rad komunista
imale su izvanredan znacaj organizacije koje su
mogle lcgalno raditi: sindikati, radnicka kulturno-umjetnicka drustva, razna kulturna i sportska
udruzenja, zavicajni klubovi studenata i njihove
organizacije na univerzitetima, organizacije Zenskog pokreta, Liga za mir, organizacije »Seljacko
kolo«, srednjoskolska udruzenja, drustva »Prijatelja prirodc« i druga. Mnogobrojne zajednicke
akcije, koje su objedinjavali komunisti, dobijale
su zamah jedinstvenog revolucionarno-demokratskog pokreta koji je snazno uticao na politiCki
zivot zemlje.
KOJ je ukljuCivala svoje clanove svuda gdje se mo-
glo djelovati na okupljanje naroda u antifasisticku borbu. Proslave Osmog marta, Prvog maja,
razne kulturne priredbe, radnicki strajkovi, demonstracijc radnika i studenata, protesti protiv
hapsenja i zlostavljanja naprednih gradana i komunista - sve je to u isto vrijeme bilo dosljedno
obiljezeno ne samo unutarnjim problemima zemlje nego i jasnim stavovima prema ratnoj opasnosti koja je zaprijetila covjecanstvu. Fasisticka
Njemacka i Italija vee su intervenisale vojskom u
Spaniji, italijanski fasisti okupirali su Etiopiju,
medunarodna reakcija kovala je planove o unistenju prve zemlje socijalizma. Na bojiSta Spanije
od!azile su stotine dobrovoljaca iz zemlje. Medu
njima bilo je i 14 zena.
Kada je 1935. godine doslo do izvjcsnog ozivljavanja parlamentarnog zivota, stvorena je jedinstvena radnicka stranka, koja kasnije dobija naziv
Stranka radnog naroda, Ciji je program odrazavao interesc najsirih slojeva radnog naroda. Ova
stranka predstavlja zapravo pocetak stvaranja
Narodnog fronta Jugoslavije. Nezadovoljni politikom reiima i oportunizmom gradanskih partija, u Stranku radnog naroda ukljuCivali su se
demokratski opredijeljeni gradani, radnici, se!jaci i intelektualci. Program strankc je medu najvaznije zadatke stavio borbu za demokratizaciju
zemlje, rjesavanje nacionalnog pitanja, poboljsanje ekonomskog polozaja naroda i stvaranje jcdinstva naroda u borbi protiv fasizma.
Stranka radnog naroda dala je vise mogucnosti
za politicki rad mcdu zcnama. One su, pored ostalih akcija, najvise doprinijele u prikupljanju sredstava Narodne pomoCi za republikansku Spaniju,
za pohapsene komuniste i njihove porodice, za
ilegalnu partijsku stampu itd.
U svim akcijama koje su se vodile pod rukovJdstvom Partije sve masovnije su se pojavljh•ale zene. One su bile aktivne u fabrikama, u radnickim
i drugim naprednim drustvima, na fakultetima i
u skolama. Proslave Osmog marta bile su zajednicke proslave radnog naroda na kojima su, osim
zahtjeva za ravnopravnost zena, isticana i ostala
pitanja koja su tistala radni narod.
Na snazan otpor demokratske javnosti naisao je,
na primjer, pokusaj vlade da se finansijskim Zakonom od 1934/35. godine »zbog stednje budzeta«
udate zene uklone iz driavne sluzbe. Vladina
stampa je pisala: »Da bi se postigle budzetske ustede, Ministarski savjet ce utvrditi uslove da!jeg
opstanka u drzavnoj ili samostalnoj sluzbi onih
Zcna Ciji su rnuZevi zaposleni u drZavnoj, sarnoupravnoj iii privatnoj sluzbi, ili inace imaju dovoljno prihoda za oddi;avanje porodice.« Ova mjera izazvala je talas protesta zena, sindikata i svih
naprednih gradana, zbog cega je vlada bila primorana da se povucc.
Shvatanje da su interesi radnih zena ncdjeljivo povezani sa radnickim pokretom sve viSe je privlacilo zene u radnicki pokret i razvijalo kod njih
povjerenje u Komunisticku partiju. Komunistkinje su bile clanovi sportskih, omladinskih, prosvjetnih, dobrotvornih drustava i organizacija,
radile u organizacijama zenskog pokreta, bile aktivne u sindikatima. Na skucenom prostoru za
drustveni rad zene i omladinke iz redova komu-
19
�20
nista svim snagama su se borile za novu svijest
zena, za njihovo kulturno i politicko uzdizanje.
Njihova snaga hila je u jasnoCi pogleda na svijet,
u ubjedenju da se bore za novo drustvo i bolji polozaj zene.
U okviru zenskog pokreta pocele su se organizovati
omladinske sekcije. Od 1935-1937. godine ovakve sekcije osnovane su u preko stotinu gradova
Jugoslavije. U svojoj sustini duboko politicke,
ove sekcije su organizovale razne akcije - opismenjavanje zena, kulturne priredbe, zdravstvene
i domaCinske tecajcve, kurseve stenografije i stranih jezika, organizovale su zadruge mladih djevojaka, Zenske nabavno~prodajne zadruge sa zadatkom samopomoCi itd. Uporno se radilo na
politickom organizovanju zena u borbi protiv
rastuce opasnosti od fasizma i rata, za pravo glasa
zena, za osujeCivanje raznih mjera poslodavaca i
rezima koje su vodile pogorsavanju i onako teskih uslova zivota naroda.
Godine 1936. organizovana je zemaljska akcija zena
pod parolom ,.za mir i slobodu«. Tom prilikom
prikupljeno je preko 600 hiljada potpisa zena.
Dolazak druga Tita na celo KPJ 1937. godine znaci
pocetak novog razdoblja ne samo u razvoju KPJ
i rcvolucionarnog radnickog pokreta nego i u istoriji naroda Jugoslavije. Ucvdcivanjem idejnog
i organizacionog jedinstva komunista protiv frakcionaskih i kolebljivih elemenata u ·KPJ, odlucnim mjerama protiv sektastva u radu komunista,
Centralni komitet KPJ pod rukovodstvom Josipa
Broza Tita zapocinje novi period brojnim jacanjem redova Partije i SKOJ-a i povezivanjem Partije sa svim drustvenim snagama koje su prihvatile program Narodnog fronta u borbi protiv fasizma i rata. To je period kada se komunisti bore
za idejne i politicke pozicije u Ujedinjenom radnickom sindikalnom savezu, preko kojeg se povezuju sa masama industrijskog proletarijata i njegovim akcijama. Jasni stavovi o rjesavanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, o jedinstvu radnih
!judi svih jugoslovenskih zemalja pred zajednickom opasnoscu od rata i fasistickog porobljavanja zemlje imali su dubokog odjeka u narodu i
sve vise jacali ugled i povjerenje mas a u KPJ.
Tito je dragocjene borbene snage video u omladini i zenama. Rad Partije i na ovim sektorima
postao je stalniji i jasnije usmjeravan. Pri CK
KPJ, kao i pri centralnim komitetima Slovenije,
Hrvatske i pri PK Srbije, stvorene su posebne ko·
misije za rad medu zenama.
Tada je od ukupnog broja zaposlenih bilo 25% zena. Neke grane industrije, kao sto su tekstilna,
duvanska i druge zapoSljavale su pretdno zensku radnu snagu. Pored toga, zene su radile u velikom broju u trgovinama i drugim usluznim djelatnostima. Zakonske propise o zasiiti porodilja,
o osnivanju djecjih ustanova, o zabrani nocnog
rada za Zene, o osmoCasovnom radnom vremenu,
o garantovanim nadnicama vlasnici fabrika i poslodavci cesto su izigravali. Teskoce oko zaposljavanja zbog malog broja radnih mjesta prisiljavale su radnice da trpe razne vrste izrabljivanja
i da se pokoravaju najgrubljim postupcima poslodavaca i raznih sefova u fabrikama.
Vladala je nesigurnost ne samo za osnovne uslove
rada zena, nego i za njihov opstanak na radnom
mestu. To je uticalo da se sve veci broj zena uclanjivao u radnicke sindikate, shvatajuCi da ce organizovano moCi vise uCiniti za poboljsanje svojih zivotnih uslova i obezbjedenje egzistencije. u
redovima radnica i drugih naprednih zena formirale su se snaine ienske licnosti i nepokolebljivi borci. One su mnogo doprinijele da se u svakodnevnom zivotu komunista i drugih naprednih
!judi mijenjao odnos prema zeni. Bilo je to postovanje prema drugu, prema covjeku i saborcu.
Zene su izdrlavale strahovita mucenja u zatvorima i nisu nikoga izdavale. Stotine zena osudeno
.ie na viSegodisnju robiju u pozarevackom zatvoru. Mnoge su po kiSi i snijegu stajale pred zatvorima, vrijedane od zandarma, da bi predale
hranu i odijelo koje su sakupile za pohapsene
drugove i drugarice. Zene su godinama cekale
svoje drugove koji su eamili u tamnicama, logorima iii se borili u dalekoj Spaniji.
Uvijek kada jedan sistem propada, osim snage naroda koji ga rusi, njegovom padu doprinosi i trulez u samoj vladajucoj klasi. I obratno, u velikim
pokretima naroda jedno od borbenih oruzja je i
etika onih koji prvi koracaju u stroju. Ona zahtijeva hrabrost, samoodricanje, drugarstvo, nove
odnose muskarca i zene, novi ideal muskarca i zene. Ona duboko mijenja Jicne i porodicne odnose.
Snaga prijateljstva i ljubavi zasniva se na zajednickoj ideji, zajednickoj zrtvi i zajednickom inte·
resu. U borbi za preporod drustva, osim svjesnog
prihvatanja revolucionarnog programa i njegovih
akcija, u ljudima je hila prisutna i zelja da se u
svemu razgranice sa malogradanskim nacinom
zivota. Stvarala se jedna nova kulturna, misaona,
osjecajna atmosfera kao svijetli okvir revolucionarnog pokreta. 0 borbi i revoluciji pisali su svoje najljepse stihove napredni pjesnici, slikari
stvarali platna, muzicari svoje kompozicije, njima
su posvecena velika djela umjetnika, boraca za
slobodu naroda. Omladina se nadahnjivala djelima stvorenim u oktobarskoj revoluciji. U taj mozaik revolucionarnih stremljenja naroda ugradivale su napredne zene Jugoslavije svoje vrijednosti, snagu, svoje irtve i nade u ljepsu i srecniju
sutrasnjicu. Zivjele su teskim, ali ponosnim livetom covjeka i borca.
U decembru 1938. godinc odrzani su izbori na kojima su, pored svih napora driavnog aparata i
policije, falsifikovanja izbornih rezultata, vladinih parola da su to izbori ,.za iii protiv driave«,
,.za iii protiv kralja«, vladajuce stranke pobijedile s neznatnom veCinom. Bilo je jasno da je nezadovoljstvo naroda sa stanjem u zemlji u takvom
porastu da je potrebno naCi neki nacin da se stvori bar privid rjesavanja gorucih pitanja koja su
postavljale radne mase. To su zahtijevali i spoljnopoliticki uslovi. Zato je 1939. godine doslo do
nagodbe izmedu velikosrpske i velikohrvatske
burzoazije. Stvorena je Banovina Hrvatska i formirana takozvana ,.vJada sporazuma«. Nije trebalo dugo cekati da se narod uvjeri da novostvorena vlada nema namjeru da izvrsi obecanja o
demokratizaciji, da rijesi najteze ekonomske probleme, ni da osposobi zemlju za otpor u ratu koji
se priblizavao. Iste te godine na ulicama Beog-
�rada, Zagreba i Splita prolivena je krv demonstranata koji su trazili demokratske slobode, pakt
sa Sovjetskim Savczom, mjere protiv skupoce i
gladovanja.
U toku priprema koje je vlada vrSila za donosenje
izbornog zakona, pod rukovodstvom komunista
sprovedena je siroka akcija za dobijanje prava
glasa zena. »Zcna danas« - list koji je pokrenula
grupa mladih komunistkinja iz Omladinske sekcije Zenskog pokreta u Beogradu uputio je proglas zenama Jugoslavije u kome ih poziva u borbu za pravo glasa zena. Prikupljanjem potpisa
sirom Jugoslavije trebalo je podrl.ati masovnost
pokreta za proglasenje ravnopravnosti iena kao
jednog od akata demokratizacije koju je nagovijestila vlada sporazuma Cvetkovic-Macek. Osnovna misao proglasa i cjelokupne akcije za pravo
glasa bila je: zene ce se pravom glasa koristiti u
borbi za mir, za slobodu i napredak naroda. Rukovodeci se odlukama Kongresa Internacionalne
alijansc zenskih pokreta, koji je odrzan u Kopcnhagenu 1939. godine i na kome je izglasana »Deklaracija nacela« ( u kojoj je glavna misao bila
da se zenske organizacije ne mogu ogranicavati
samo na borbu za svoja prava, vee treba da se
ukljucuju u demokratskc pokrete naroda), napredni dio Alijanse i organizacija :Zenskog pokreta
u JugJs!aviji dao je ovoj akciji najsiri drustveni
znacaj postavljajuci najosnovnija politicka i ekonomska pitanja zemlje.
Centralni odbor Alijanse zenskih pokreta slozio se
da se pokrene pitanje prava glasa zena, jer je tada bio u pripremi izborni zakon. Medutim, bio je
protiv siroke politicke akcije, pa je ona vrsena
protiv volje konzervativnog dijela rukovodstva
Alijanse i organizacija Zenskog pokreta u nekim
gradovima. One su se distancirale i osudile akciju
u trcnutku kada je ona pokazala jasno svoju antifasisticku usmjerenost. Prema nekim podacima
broj sakupljenih potpisa prelazio je 100 hiljada.
Odriano je oko 50 zborova u zemlji. Samo u Zagrebu je 1939. g. odriana skupstina radnica za politicka i gradanska prava 'lena sa 5000 ucesnika,
zena i muskaraca. Veliki zbor odrz.an je i u Ljubljani, a u Beogradu su odrzana tri skupa itd.
Tada je doslo do potpunog rascjepa izmedu gradanskog feministickog pokreta i naprednih snaga •1
redovima zena Jugoslavije. Akcija »Zene danas«
jednako je napadnuta od socijaldemokratije, desnicarskih partija, zenske grane Hrvatske seljacke
stranke i konzervativnih rukovodstava zenskih
organizacija.
Razumije se da u ovom sukobu konzervativnih rukovodstava i naprednih snaga u zenskom pokretu
pravo glasa nije bilo osnovno pitanje. To je bio
izraz diferencijacije snaga na osnovnim pitanjima
buducnosti zemlje kada su fasisticke vojske bile
vee na granicama, kada su sile Osovine vee uveliko oruzanom silom mijenjale kartu svijeta.
Proglasenje ravnopravnosti sa muskarcima u uslovima kada su radnici i najsiri slojevi radnog naroda bi!i bez osnovnih sloboda i prava u odlucivanju o politici zemlje ne bi znaCilo promjenu polozaja zena i povecalo njihov uticaj na politicki
zivot. Postavljanje zahtjeva za ravnopravnost
zena bilo je sastavni dio borbe za demokratizaci-
ju zemljc i na taj nacm postajalo sastavni dio
borbe antifasistickih snaga.
Svojom politickom sadrl.inom akcija za pravo glasa
snazno je uticala na razvijanje svijesti o potrebi
ucesca zena u zajednickim akcijama protiv unutarnje i spoljne politike rezima. Mnogobrojni zborovi koji su tada odr1ani sirom zemlje i na kojima su uccstvovale desetine hiljada zena, bili su
znacajna manifestacija borbe demokratskih snaga
protiv fasizma i rata. Ti zborovi, koji su se kao
talas sirili zcmljom od Slovenije do Makedonije,
pokazali su sirinu uticaja Partije na radne mase
zcna. Na zborovima zena govorile Sll predstavnice
raznih · slojeva Zenskog stanovniStva - radnice,
seljankc, intelektualkc, domaCice, kao i predstavnici sindikata, napredni pojedinci iz gradanskih
partija i drustva i predstavnici omladine.
Vlada sporazuma nije rijesila ovo pitanje, kao ni
druga goruca pilanja naroda. Zabranom strajkova, demonstracija, koncentracionim logorima, ubijanjem demonstranata, pmgonima antifasista
ona jc sprovodila dosljedno politiku povezivanja
sa silama Osovine i fasizacije zemlje.
Mnogobrojni dokumcnti govore o tome. U zemlji
neometano djeluje pcta kalona. Vlada donosi uredbu o osnivanju privatnih njemackih gimnazija
sa pravom javnosli u nekoliko mjcsta u zemlji.
Doncsena jc uredba o uslovima za »Upis jevrejskih lica« na univerzitet i druge skole u zemlji.
Vozovi odnose iz Jugoslavije u Njemacku hiljade
vagona poljoprivrednih proizvoda. Sarno za dvije
godine izvoz u Hitlerovu Njemacku povecao se za
preko dvadeset puta. Policija puca na radnike i
omladinu koji traze hljeb, slobodu i odbranu zemlje.
Sile Osovine pokoravaju jednu za drugom zemlje
Evrope. Fasisticka Italija 1935. godine okupirala
je Etiopiju. Uz pomoc njcmackih i italijanskih
trupa u Spaniji osvaja vlast diktatorski Frankov
rezim. Poslije pripajanja Austrije Trecem Rajhu,
Minhe!)!;kim sporazumom Njemackoj su predati
Sudeti, a zatim je zaposjednuta cijela Cehoslovacka. Italija je okupirala Albaniju. Napadnuta je
Poljska, Francuska, pregazena Belgija, Holandija,
Danska i Norveska. Rumunija, Madarska i Bugarska pristupile su paktu Osovine. Godine 1940. napadnuta je Grcka. Fasisticke trupe bile su vee
odavno na granicama Jugoslavije. Jedini glas koji
upozorava na opasnost od fasisticke agresije je
glas zabranjene Komunisticke partije. Jedina partija koja organizuje narod za odbranu zemlje je
KPJ. On a tumaci zajednicku opasnost koja prijeti od fasizma svim narodima J ugoslavije, tumaci njihov zajednicki interes u borbi protiv fasizma i poziva narod na bratstvo i jedinstvo. Partija
zahtijcva stvaranje pakta o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom. Omladina na poziv Partije uCi
rukovanje oruzjcm, djevojkc i zenc idu na bolnicke kurscve i pripremaju sc za odbranu zemlje. U zakljuccima doncscnim na zemaljskom savjetovanju KPJ pod Smarnom gorom ncdaleko od
Ljubljane 1939. godine insistira se na sirem angazovanju zena u odbrani zemlje. »Zene su glavna
radna masa pozadine, jer ostaju na njivi, na ulici, u porodici bez hranioca. Znacaj rada medu ze-
21
�22
nama jc ocl suclbonosne vaznosti zbog ratne opasnosti.«
I rezim je svjestan snage koja se krije u zenama i
shvata na Cijoj su strani. »Komunisti uvlaCe u
svoje reclove zenc, posvccuju sve vise paznje zenskarn pokretu.« Policija uvocli posebne kartone
i spiskove zena komunista.
Ali i pored zaista ogromnog uticaja koji je Partija
imala u ienskim masama, i pored nesumnjive
cinjenice cla su stotine hiljacla zena raznim aktivnostima potvrdivale svoju politicku orijentaciju,
prijcm zcna u Partiju nije iSao onim tempom kojim su izrastali kaclrovi zena. To je konstatovano
i na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ koja je
oclrzana u Zagrcbu 1940. gocline. Na njoj je poclnesen poseban referat o raclu Partije medu zenama.
»Rae! medu zenama postajc za nas sve vazniji sektor racla. ImperijalistiCki rat, mobilizacija, nestasica zivotnih namirnica, bcsposlica i skupoca pojave su koje cluboko zacliru u zivot ogromne veCine zena, ocl raclnice, pa svc do gradanskih zena.
Ove pojave koje clonosi sa sobom rat, bacaju zene
iz letargije, u revolucionarni prolctarijat. Rae! medu zenskim masama postaje, claklc, sa imperijalistickim ratom, sve vazniji«, istakla je u svom referatu na ovoj konferenciji Vida Tomsiceva.
Peta zemaljska konferencija clala je oclgovor na neka pitanja oclnosa KPJ prema problemima polozaja zene u clrustvu. Na njoj su jasnije izraieni
stavovi KPJ ne samo o politickim pravima zena i
njihovoj ravnopravnosti u clrustvu, nego je postavljeno vise krupnih zaclataka komunista u politickom raclu sa zenama. To je bilo vrijeme kacla
su se rukovoclstva gradanskog zenskog pokreta
clistancirala ocl svake akcijc koja bi stvarala teskoce vlaclajucem porctku. Daljnji pokusaj cla se
u tim organizacijama trazi rjcsenje za okupljanje zena znacili bi oportunizam koji bi upravo
koristio vlaclajucoj klasi i vlaclajueoj politici.
Bilo je ocito cla »sto jasnije postavlja KPJ zensko
pitanje, to vise feminizam gubi svoj uticaj i opravclanje« (iz referata na V zemaljskoj konferenciji).
V zemaljska konferencija istakla je izmedu ostalog
cla, iako su radnice izlozene najgoroj eksploataciji
ocl strane kapitalista, postoje i problemi seljanki,
sluzbenica i ostalih radnih zena, postoje i clrugi
viclovi cliskriminacije, ponizavanja i nepravcli cije su zrtve zene i u clrustvu i u poroclici. Sve je to
zahtijevalo ocl komunista cla vocle racuna o teskom polozaju raznih slojeva zcna i cla shvate vainost okupljanja zena u svcnaroclnu borbu za promjenu postojeecg stanja. Vanrcclni znacaj zakljucaka ove konferencijc bio je u tome cla sc komunisti ne mogu ograniCiti na to cla teorijski priznaju zenama pravo na jeclnakost koja ee biti ostvarena pobjeclom proleterske revolucije, nego cla se
moraju boriti za ukljuCivanje u revolucionarne
pripreme zcna kao elementa koji, zajeclno sa klasom prolctarijata, ima najviSe razloga cla se bori
protiv postojeceg poretka. Ukljucivanje zena u
reclove boraca protiv impcrijalistickog rata, aktiviranje cjelokupnog partijskog clanstva na razvijanju i prihvatanju rcvolucionarnih te2nji jugoslovenskih zena bio je najbolji put cla se razbiju
»iluzije cla se zensko pitanje moze rijesiti u ok·
viru klasnog clrustva i pomocu nekakvih reformi.«
Rat koj i se priblizavao vee je pokazivao svoje surovo
lice narodima Jugoslavije. Sve teskoce koje su proizlazile iz poremecaja koji su sile Osovine izazvale
svojim haranjem po Evropi vee su skupo placali
i nasi narocli. Oskudica u zivotnim namirnicama
zbog izvoza u fasisticku Njemacku i Italiju, skupoca, spekulacije na kojima su se bogatili kapi·
taJisti, minima!ne potpore poroclicama ciji Sll
hranioci mobilisani u vojsku, sto je clovodilo do
jos veeeg siromastva i bijecle, prekovremeni rae!
u fabrikama u korist Crvenog krsta - sve je po·
tvrdivalo Cinjenicu cla burloazija ratne teskoce
prebacuje na leda raclnog narocla. Takode je bilo
jasno cla su zene onaj clio naroda koji je svim
ovim teskocama najviSe pogoden. To je ukazivalo
na neophoclnost cla se KPJ ocllucnije nego ikacl
angazuje kao nosilac revolucionarnih akcija raclnih zena i cla ih ukljuci u opstenaroclni pokret.
Na Petoj konferenciji su closljeclno obiljezene iclejne pozicije KPJ u odnosu na probleme zena i njihovu clrustvcnu ulogu. Zensko pitanje, pored
klasnog i nacionalnog, clobilo je viclno mjesto u
teoriji i praksi komunista Jugoslavije. Osim programskih nacela o politickim pravima i ravnopravnosti zene u svim oblastima zivota, istaknuti
su problcmi zastite materinstva, borba protiv
clvojnog morala, nekaznjcnog zavoclniStva, kupovine zena, prostitucije i clrugih oblika nejeclnako·
sti zene u clrustvenom i privatnom zivotu. Dublje
iclejno osposobljavanje clanova KPJ za razumije·
vanje polozaja zena u kapitalistickom drustvu, za
istorijske uslove nastanka neravnopravnosti zena bilo je ocl ogromnog znacaja, osobito za mlacle
generacije koje su preclstavljale stub partijskih i
skojevskih organizacija.
Na Petoj partijskoj konferenciji konstatovano je cla
u cjelokupnom clanstvu KPJ procenat zena iznosi
svega 6%, sto nije oclgovaralo masovnom ucescu zena u revolucionarnom raclnickom pokretu.
U preclvecerje rata zapoceta je siroko organizovana
akcija KPJ cla iz reclova potlacenih zena Jugoslavije primi u svoje clanstvo sto vise onih koje su
vee bile spremne cla svoju snagu, znanje i revolucionarnu sposobnost stave na raspolaganje u velikim borbama koje su preclstojale.
IV
Iako je u naroclu vlaclalo antifasisticko raspolozenje
koje se manifestovalo u javnom nezaclovoljstvu
politikom rezima, closlo je do potpisivanja sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.
Vlacla Cvetkovie-Macek potpisala ga je sporazumno 25. marta 1941. gocline, a 27. marta milioni
!judi i zcna Jugoslavije hili su na ulicama, ogorccni izclajom, spremni cla ginu za sloboclu i nezavisnost svoje zemlje. Narocli Jugoslavije su zapravo toga dana zapoccli borbu protiv sila Osovinc i clomaeih izclajnika.
Sestog aprila 1941. god. njemacke bombe zasule su
Beograd. Fasisticke armije napale su Jugoslaviju: u!azile su u zemlju trupe fasisticke Njemacke, Italije, Bugarske i Madarske. Nastalo je komaclanje jeclne male zemlje ciji su se narocli uje-
�dinili da hi hili jaCi, ali u kojoj je vodena politika
razjedinjavanja, nacionalne i socijalne neravnopravnosti, na sta su, pored nadmoenosti oruzja,
okupatori racunali kao na najvazniji uslov vojnog
i drzavnog uniStenja Jugoslavije. Svega 12 dana
trajao je zvanicni rat. Slaho oprernljena i izdana
vojska nije mogla sprijeCiti da nadmocni neprijatelj vojnicki pohijedi. Ali narod nije kapitulirao.
U sjenci kukastih krstova i uz prijetnju tenkova dijeljen je ratni plijen: Slovenija je podijeljena izrnedu Italije, Madarske i Njemacke, stvorena je
takozvana Nezavisna Driava Hrvatska sa kvislingom Antom Pavelicem na celu. Dalmaciju i Hrvatsko primorje anektirala je Italija. Bosna i
Hercegovina naSle su se u sastavu Nezavisne
Dr~
:lave Hrvatske, Srhija pod okupacionim statusom
dohija kvislinsku vladu, Kosovo i Metohija pripojeni su Alhaniji pod okupacijom Italije i Njemacke, Backa i Medumurje dodjeljeni su fasistickoj Madarskoj, Makedonija je dozivjela okupaciju
od strane italijanske i hugarske fasisticke vojske,
koja je tvrdila da »Oslobada« Makedoniju, Crnu
Goru su okupirali italijanski fasisti. Okupatori su
raskomadali Jugoslaviju.
Okupatorska politika u zaposjednutoj zemlji hila je
u ekonomskom i vojnom pogledu usmjerena na
jacanje vojnog potencijala fasistickih okupatora
pred predstojeCi napad na Sovjetski Savez. U isto
vrijeme svi okupatori nastojali su da sto viSe
ucvrste svoj plijen sluzeci se najvarvarskijim
sredstvima. Iz sjevemih dijelova Slovenije koji
su dosli pod okupacionu vlast fasisticke Njemacke nasilno je iseljavano slovenacko stanovnistvo,
italijanski fasisti sprovodili su denacionalizaciju
hrvatskih krajeva koji su doSli pod njihovu vlast,
iz Backe su progonjeni kolonizirani Srbi, bugarski fasisti proglasavali su Makedonce Bugarima
itd. - Ustaska vlast u »Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj« pocinjala je svoj plan istrebljenja srpskog
naroda u ovim krajevima.
Necuveni su zlocini okupatora i domacih izdajnika
u svim zemljama Jugoslavije. Ubijanje, vjesanje,
protjerivanje sa kucnog praga, silovanje zena i
djevojaka, ubijanje djece, pljacka i paljevina, masovno hapsenje i progoni stanovniStva hili su
sredstva kojima su se sluzili u borbi protiv naroda. To nije hila vojnicka akcija; to je bio genocid. Najnizi instinkti koje je mogla raspaliti
ideologija rasne, klasne i nacionalne mrznje pos·
tali su zakon okupirane zemlje.
J edina organizovana snaga koja je u tim danima
hila spremna da pripremi i izvede otpor naroda
hila je Komunisticka partija. I pored svih nasto·
janja okupatora i izdajnickih garnitura da raz·
biju KPJ i istrijebc komuniste kao organizatore
antifasisticke borbe, Partija je bas u to vreme
ispoljila svoju sprcmnost i prekaljenost svojih
kadrova za borbu koja im predstoji. PreuzimajuCi zatvore, policijski aparat, spiskove osumnjicenih, okupacione vlasti su organizovale progone,
hapsenjc i ubijanje komunista kao najveCih protivnika porobljavanja zemlje. Tako su ustase odmah po dolasku na vlast pobile 200 hrvatskih
komunista koje je pohapsila jos bivsa jugoslovenska policija.
Komunisti su organizovali masovni pokret naroda
dvadeset sedmog marta. Oni su pisali u »Proletern« da je duznost svih svjesnih radnika i pa·
triota da budu u prvim redovima borbe za od·
branu zemlje. Oni su u vrijeme dvanaestodnevnog
rata davali primjer i pozivali u borbu protiv os·
vajaca. Oni su u trenutku »bezuslovne kapitulaci·
je« kralja i vlade savjetovali da se izbjegava za·
robljenistvo i organizovali sklanjanje oruzja. Oni
su trazili pakt o uzajamnoj pomoci sa Sovjetskim
Savezom. Zato se s njima trebalo obracunati uoci
napada na prvu zemlju socijalizma. Namjerama
fasizma o istrebljcnju naroda Jugoslavije trebalo
je prokrciti put ljesevima onih koji su u svoj pro·
gram stavili borbu za bratstvo i jedinstvo naroda
Jugoslavije. A sto je najvaznije, Komunisticka
partija Jugoslavije jasno je rekla da se nece miriti sa okupacijom i da ce organizovati borbu
naroda protiv okupatora. Vee u aprilu 1941. godi·
ne Centralni komitet KPJ izdao je proglas u kome
se istice da ee KPJ i radnicka klasa nastaviti bor·
bu protiv agresora i boriti se za slobodnu i ravno·
pravnu zajednicu naroda Jugoslavije. Stvoren je
Vojni komitet pod rukovodstvom generalnog se·
kretara KPJ, druga Tita i pocele su vojne pripreme za borbu protiv okupatora.
Narodnooslobodilacki pokret je bio nastavak siroko organizovanog antifasistickog pokreta, Narodnog fronta, koji se razvijao u nasoj zemlji nakon
pojave fasisticke opasnosti u svijetu. Narodnooslobodilacki pokret nije bio koalicija partija, jer
su burzoaske partije nestale sa pozornice, a njihova rukovodstva izdala iii napustila narod u naj·
tezim trenucima. Pokret je bio djelo najsirih slojeva naroda koje je u borbi okupljala KPJ.
Produzujuci svoju politiku okupljanja svih antifa·
sistickih, demokratskih i rodoljubivih snaga u
borbu protiv fasizma, Komunisticka partija je na·
stojala da pod zastavu oslobodilacke borbe okupi
sve drustvene snage spremne da se bore za oslo·
bodenje zemlje od okupatora. Vee u aprilu 1941.
godine u Sloveniji je stvorena Osvobodilna fron·
ta u kojoj su se nasle sve one snage slovenackog
drustva koje su usvajale program borbe protiv
okupatora i izdajnika.
Narodnooslobodilacki pokret u svim zemljama Jugoslavije izrastao je iz nepremostive podjele na
ogromnu masu rodoljubivih gradana koji su usta·
jali u borbu protiv okupatora i onih cija je nena·
rodna politika dovela do sloma i raspada Jugoslavije. Boriti se protiv okupatora znacilo je boriti
se za novu Jugoslaviju u kojoj neee biti mjcsta
izdajnickoj vladajucoj burioaziji i saradnicima o·
kupatora. To je uslovilo socijalisticki karakter
narodnooslobodilacke borbe i revolucije. Narodi
Jugoslavije nisu se u toj borbi osjecali ni sami,
ni pokoreni. Neogranicena vjera u snagu Sovjet·
skog Saveza, osjecanje povezanosti sa svjetskim
antifasistickim pokretom, snazno su zivjeli ne sa·
mo u komunistima Jugoslavije nego i citavom narodu.
Cetvrtog jula 1941. godine Centralni komitet KPJ
pozvao je na ustanak narode Jugoslavije. Tako
je pocela cetvorogodisnja oruzana borba protiv
okupatora i njegovih pomagaca za novu Jugosla·
viju.
2
�Jos prije pocctka oruzanih borbi mnogi komunisti
morali su preCi u ilegalnost iii su odlazili iz gradova da bi pripremali narod na ustanak. Partijski
rad u okupiranim gradovima sve viSe su obavljale zene. A taj rad nije bio jednostavan. Svaki grad
bio je pun ncprijateljske vojske, spijuna i policije. Nocu su vrsene racije po kucama. Nakon policijskog casa, patrole su pucale u zadocnjele prolaznike. A trebalo jc naci skloniSte za progonjene
rodoljube, prikupljati oruzje, sanitetski materijal, prenositi partijsku stampu, kupiti priloge za
ishranu uhapsenih i njihovih porodica, brinuti se
za odjecu vojsci, drzati vezu sa teritorijom na
kojoj su vee pocele borbe, doci do planova ncprijatelja. Trebalo je organizovati bjekstvo pohapsenih. likvidirati izdajnike, vrsiti diverzantskc
akcije. Trebalo je otpremiti iz okupiranih gradova rodoljube koji su zeljeli da stupe u narodnooslobodilacku vojsku. Trebalo je organizovati
stamparije i obavjestavati narod o dogadajima.
Beograd, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, Sarajevo, Titograd (Podgorica), Novi Sad, Pristina i hiljade
manjih i veCih gradova i se]a bili su poprista borbe naroda koga ni sve oruzje okupatora ni svc
represalije nisu mogli pobijediti. Na mjesta palih
ilegalaca dolazili su drugi. Na takvim poslovima
danonoeno su bile angazovane desetine hiljada zena iz svih drustvenih slojeva. Mlade gimnazijalke
su u skolskoj torbi prenosile bombe, majke su u
kolicima sa djetetom nosile pistolje i municiju,
u krajevima sa muslimanskim stanovnistvom ilegalke su navlacile zar da bi mogle raditi.
Na poziv Komunisticke partije zene Jugoslavije,
gradanke i seljanke, stavile su domovini na raspolaganje svoj rad, svoj patriotizam, svoju potrebu za osvetom nevine djece i svojih uniStenih po·
rodica. Ono sto je okupator smatrao svojom prednoscu - mnogonacionalnost Jugoslavije - okrenulo se protiv njega. Zajednicka patnja i borba
vezali su narode Jugoslavije viSe nego ikada u odluci da zive u zajednici, ali takvoj koja ce odgovarati interesima svih naroda Jugoslavije. Jaeanju bratstva i jedinstva ogromno su doprinijele
zene. One su se sestrimile u ime zivota svoje djece nad svojim ponizenim materinstvom i razorenim domovima.
1:
24
*
*
U ratu nije bilo ni jednog posla na kome nisu radile zene, a na nekima su bile nezamjenljive. Zene
su bile nezamjenljive u sanitetu Narodnooslobodilacke vojske, u ratnim bolnicama, one su se
brinule za odijevanje i ishranu vojske, smjestale
izbjeglice ispred okupatorskog terora, brinule o
djeci bez roditelja. Djeca su smje5tana u porodice
iii su stvarani djecji domovi na slobodnoj teritoriji. Neprijatelj je masovno uniStavao djecu. Oko
hiljadu djece ubijeno je u cast Pavelicevog rodendana 1942. god. u logoru Stara GradiSka. Iste
godine u logoru u Jaski, u Hrvatskoj, zatvoreno
je 900 djece sa Kozare koju su neprijatelji zarobili za vrijeme ofanzive na Kozari. Njih su oslobodili hrvatski partizani i vratili u rodni kraj.
Tragicna pogibija kragujevackih gimnazijalaca
govori o monstruoznim zloeinima okupatora.
Hiljade djecaka i djevojcica rasli su na zgaristima kuea. Medu njima bilo je mnogo onih Ciji su
roditelji izginuli. Njih su, kao i svoju djecu, prihvatale umorne ruke seoskih zena pruzajuCi im
sve sto su u to ratno doba mogle.
»Ni zrna Zita okupatoru« - pisalo je na zastavama
omladinskih i zenskih radnih brigada. Zene, djevojke i djeca znjeli su noeu zito i ispred samih
neprijateljskih uporista. One su ruSile pruge, prekopavale ceste, euvale straie iznad sela i na putevima. Borile su se i ginule na frontovima.
Kada su se, uporedo sa vojnickim akcijama i sve
vecim brojem vojnih jedinica, poceli formirati organi nove narodne vlasti, narodnooslobodilacki
odbori, zene Jugoslavije su prvi put u svojoj istoriji birale i bile birane. Vee 1941. godine nije bilo
ni jednog odbora u koji nisu birane i zene. U Crnoj Gori, u prvim danima ustanka, proglasena je
ravnopravnost zena i njihovo pravo na ulazak u
organe narodne vlasti koja se stvarala. Vrhovni
stab NOV u februaru 1942. godine donio je dva
dokumenta: o zadacima i ustrojstvu narodnooslobodilackih odbora i objasnjenje i uputstva za njihov rad u oslobodenim krajevima. U tim dokumentima je takode podvuceno da zene imaju pravo da biraju i da budu birane. Sve odluke i druga akta iz tog perioda sadrie nacela o ravnopravnosti zena. Nacelo ravnopravnosti zena zapisano
je u najznaeajnijim aktima sa pravom zakona Deklaraciji o pravima gradana Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jugoslavije i zemaljskih antifasistickih vijeca.
Izbori za odbornike narodnooslobodilackih odbora
su vrseni na najsirim skupovima naroda. Zadaci
narodnooslobodilackih odbora nisu bili laki. To
je bio neprestani rad za potrebe fronta, organizo·
vanje obrade zemlje, smjestaj porodica koje su
ostale bez krova, pomoc u radnoj snazi domacin·
stvima ciji su clanovi otiSii u Narodnooslobodilacku vojsku i partizanske odrede, prihvatanje
naroda koji se povlaCio pred neprijateljem, briga
o ratnoj sirocadi, prenos ranjenika u partizanske
bolnice, organizovanje smjestaja i ishrana vojnih
jedinica koje prolaze preko slobodne teritorije,
organizovanje zbjegova naroda i sklonista za ranjcnike u slucaju prodora neprijatelja, sakupljanje i sklanjanje rezervi hrane za potrebe vojske
i drugi poslovi. Sve je to zahtijevalo da u odbore
dodu najsposobniji i najsvjesniji clanovi Narodnooslobodilackog pokreta. Izbor zena nije, prema
tome, znacio formalnu potvrdu njihovog prava
da budu birane, nego povjerenje naroda da ce izabrane zene sigurno i savjesno izvrsiti sve poslove.
I one su to povjerenje opravdale. Upadljive osobine te prve generacije zena koje su birane u organe narodne vlasti bile su, osim odgovornosti,
nepomirljivost prema svakom oportunizmu, prerna sebicnosti, vjernost zadacima revolucije. Ucesce u vlasti one su razumjele kao veliku duznost i licnu odgovornost pred narodom. Radno
mjesto odbornika i odbornica bilo je za p]ugom,
na pjesackim stazama sa hranom i odjecom za
vojsku, na strazarskim mjestima iznad sela; njihova imena bila su prva na spiskovima davalaca
za vojsku. Biti u vlasti znacilo je tada najvise
�raditi, najvise dati za borbu. U to doba rastao je
sve vise broj zena u odborima, :lena s bijelim iii
crnim maramama, iza cijeg se skromnog lika krila volja, snaga i sposobnost neumornih pregalaca i revolucionara. One su izrastale iz milionske
mase zena kojima je revolucija otvorila puteve
iz tame i ropstva u kojima su dotada zivjele.
Na slobodnoj i okupiranoj teritoriji stvarani su aktivi, odbori i organizacije :lena s~ zadatkom najsireg okupljanja :lena u Narodnoslobodilacki pokret. U decembru 1942. godine odriana je Zemaljska konferencija Antifasistickog fronta zena
Jugoslavije. U mali bosanski gradic Bosanski Petrovac 6. decembra 1942. godine stigle su, izuzev
Makedonki koje zbog ratnih uslova nisu mogle
stiCi, predstavnice zena svih krajeva Jugoslavije.
Iz Slovenije su stigle nakon konferencije, probijaju<'i se sa velikim teskocama kroz neprijateljske
linije. Zene - ratnici sa puskama i bombama na
sebi, seljanke iz Bosne, Like, Gorskog kotara i
drugih krajeva, intelektualke iz raznih gradova
zemlje, radnice, zene Cazinske krajine pokrivena
lica - sve sjedinjene zajednickom borbom za slobodu zemlje. Mnoge od njih imale su na svojim
tijelima o:l.iljke od rana zadobijenih u borbi, ruke
su im bile pune zuljeva, u srcu su nosile tugu zbog
pogibije najmilijih, ali bile su ponosne sto su svoju duznost prema domovini casno vrsile. One su
predstavljale milionsku armiju zena u borbi protiv fasizma. Pozdravljajuci Konferenciju drug
Tito je rekao:
• Vasa danasnja skupstina ima veliki istorijski znacaj. Antifasisticki pokret :lena postoji u Jugoslaviji vee odavno, ali nikada nije mogao u svojoj
punoj organizacionoj formi doCi do takvog izrazaja kao sto je danas dosao. To je zasluga nasih
slavnih boraca koji su dali svoje zivote, svoju krv
i onih koji se bore u svim dijelovima nase napacene zemlje. Zene Jugoslavije pokazivale su svoj
heroizam jos u ono vrijeme kada se tek zaCinjao
Antifasisticki pokret zena, 1936. godine, tezeei
da budu u prvim redovima borbe za ugnjetene i
izrabljivane narode Jugoslavije. Danas Antifasisticki front zena ima visestruki znacaj. Zene se
bore danas rame uz rame sa muskarcima za slobodu naroda Jugoslavije, protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv njihovih domacih sluga.
One se bore za slobodu i nezavisnost svojih naro·
da, protiv fasistickog sistema srednjovjekovnog
ropstva, kakav postoji u Njemackoj. One se bore
za nezavisnost svojih naroda, a to je sastavni dio
velike borbe za njihovu ravnopravnost koju sti
nasim zenama u staroj Jugoslaviji osporavali, ne
dajuci im ni pravo glasa, ni pravo odluCivanja o
pitanjima drustvenog zivota. U ovoj borbi one se
bore danas i za ravnopravnost zena. U ovoj nejednakoj, nadcovjeeanskoj borbi one su dokazale
da su imale pravo traziti svoju ravnopravnost,
one su to dokazale svojim zivotima, svojom krvlju na nolju bitke sa njemaokim, italijanskim i
madarskim fasistima i ostalim osvajacima.
Kceri nasih naroda stale su u prve redove narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Nasa pozadina je, vise nego iSta drugo,
dokaz koliko su one svjesne ovog istorijskog momenta, kada se odlucuje sudbina citavog covje-
canstva, kad se odlucuje sudbina zena. I bas zato,
ova danasnja skupstina ima ogroman istorijski
znacaj. Nase :i.ene, nase kceri, majke, ucestvuju
s puskom u ruci u narodnooslobodilackoj borbi.
Ja se ponosim sto stojim na celu armije u kojoj
ima ogroman broj zena. Ja mogu kazati da su
zene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj
izdrlljivosti bile i jesu na prvom mjestu i u prvim
redovima, i nasim narodima Cini cast sto imaju
takve kceri.«
Na ovoj konfercnciji organizaciono je oformljen
Antifasisticki front zena sa zadatkom politicke
borbe za dalje okupljanje zena u narodnooslobodilacku borbu. Time ce :i.ene postati jos aktivnija snaga bez koje se pobjeda nad fasizmom nije
mogla zamisliti.
Zene su u vojsci bile borci, radile u sanitetu, vrSile
partijske i politicke funkcije. One su ugled i Cinove u armiji sticale hrabroscu, istrajnoscu i visokom vojnickom disciplinom.
Veliki h1·vatski pjesnik Vladimir Nazor napisao je
o zenama-borcima: »Mozemo sc ponositi sto smo
u ove teske, ali i velike dane, dali svijetu novi tip
zene-partizanke.« Spremnost i zelju zena da se
bore sa oruzjem u ruci izrazio je u svojim dokumentima i Vrhovni stab Narodnooslobodilacke
vojske. U svojoj naredbi o izradi spiskova vojnih
obveznika Vrhovni stab odlucuje da se u njih
moraju uvesti i imena zena od 17 do 45 godina
koje se dobrovoljno jave u redove boraca.
U narodnooslobodilackoj borbi sa oruzjem u ruci
ucestvovalo je preko 100 hiljada zena. Cetvrtina
njih je poginula u borbi, 40 hiljada je ranjeno;
od toga su preko 3 hiljade teski invalidi. Za narodne heroje proglaseno je 88 zena. Nekoliko hiljada zena dobilo je »Spomenicu 1941« godine. U
toku rata preko 2.000 :lena postale su oficiri Narodnooslobodilacke vojske. Ogromna vecina zena-boraca Jugoslavije odlikovana je medaljama i
ordenima za hrabrost, za zasluge u razvijanju
bratstva i jedinstva, medaljama i ordenima zasluga za narod i drugim odlikovanjima.
Oko 620 hiljada grobova zena koje su pale kao
borci iii 2rtve fasistickog terora predstavlja vise
od trecine ukupnih gubitaka koje je Jugoslavija
imala u II svjetskom ratu.
Pred kraj rata u raznim vidovima borbe za pobjedu
nad fasistickim okupatorima i izdajnicima, u borbi za novu Jugoslaviju, bilo je organizovano preko
dva miliona zena i djevojaka Jugoslavije.
Takvo uCeSCe Zena Cinilo je revoluciju svenarodnom.
Zene su joj, osim hrabrosti i ogromnih napora,
darovale plemenitost materinstva, iskonski nagon
zene da se brine o ranjenim i bespomocnim. Drug
Tito je to ovako izrazio:
»Zene su unosile humanost u nasu borbu i ona se
prenosila i na sve nase borce. Tako je u toku rata
i:'uvanje i spasavanje ranjenika predstavljalo moralnu obavezu svakog naseg borca. A nju su bas
zene unijele medu nas. Taj humani elemenat odigrao jc ogromnu ulogu u jacanju borbenog morala, jer su nasi !judi znali da ce, ako budu ranjeni, biti ucinjeno svc da se spasu. To je bio slucaj i kod Prozora, za vrijeme Cetvrte neprijateljske ofanzive kada smo nosili sa sobom 4.000 ranjenika, a i u drugim situacijama.«
2.'
�zene borci i aktivisti narodnooslobodilackog pokreta razumjelc su da za sve ono svijetlo i radosno
sto se nazire u buducnosti pobjede, u boljem sutra, !reba zrtvovati danasnja htenja pojedinaca,
da !reba htjeti samo ono sto je u interesu citavog
naroda. Revolucija nema vremena za pojedince,
za njeinost, za ljubav, za materinstvo. Bored se
za sve to, ona trazi u svom stroju asketizam i samoodricanje. Zenc Jugoslavije naucile su tu ratnu
istinu i bile njeni vjerni sljedbenici. Ruke zena-ratnika bile su promrzlc i natecene od mraza, umora, prerane bore na mladim licima pricale su
o strahotama rata, u nekoj tihoj, ponosnoj tuzi
nad svirn Sto jc preZivljavala domovina, zamirao
je jecaj za roc1enim djetetom. Mlade bracne parove rastavljalc su nc samo ruke smrti nego i
potrebc borbc. U kratkom mimoilazenju ratnih
ko]ona sreta]e Sll SC OCi muza i zene, m]adica i
djcvojaka koji se vole, novorodence je odvajano
od toplog tijela majke da bi raslo cekajuCi oca i
majku koji sc bore.
Uhvaccne partizanke umirale su hrabro na vjesalima upucujuci posljednje rijeci svojoj nejakoj
djcci. To su svjedocanstva o putu jedne generacije zena za koju nijc bilo dilema. One su istrajale snagom svijcsti, ponosom patriotizma, vjerom u buducnost, bez obzira na zrtvc. Revolucija
nije prckrasna bajka ni legenda. Ona ima svoje
pjesme, svojc zastave, svoje krvavo crvcnilo. U
njoj se ne sarno gine nego sc i Zivot Zivih svodi na
26
pusk u i surovc zakonc rata. Iz toga je izasla svjesna svoje snage, barutom opaljena, nova zena Jugoslavije.
U borbi za slobodu zemlje u zenama su se zbivale
duboke promjene. Te promjene predstavljaju zajednicku karakteristiku zena koje su prosle rat i
revoluciju. Mora imati posljedica ucesce u oruzanoj borbi u kojoj se zena izjednacuje sa muskarcem u zasjedi, u ponocnoj straZi, u nocnom
juriSu, u ulicnim borbama, u dugim marsevima
preko brda i planina, u tami zatvorskih tamnica,
u izdriljivosti cutanja uprkos najstrasnijim mucenjima, na politickim tribinama provjeravajuCi
sebe u sposobnosti da ljudima objasni puteve borbe i da ih povede u nju. Muskarci ratuju vijekovirna, ani su ratnici sa tradicijom, sa oreolom muM
cenika ili pobjednika. Masovna borba zena kao
vojnika i revolucionara ima daleko kraCi staz to je pojava vezana za proleterske revolucije i narodnooslobodilacke pokrcte 20-tog vijeka. zene
Jugoslavijc su decenijama, rame uz rame sa muskarcima, vodile borbu protiv reakcije i eksploatacije da bi u cetvorogodiSnjoj oruzanoj borbi dale
neocjenjiv doprinos pobjedi nad okupatorom i
pobjcdi socijalisticke revolucije. Promjene koje
su se dogadalc u zenama bile su u stvari saznanje zena o sebi i vlastitim mogucnostima. Kroz
vijekove su muskarci odredivali ne samo drustvcni polozaj i norme ponasanja zenama, nego su definisali i njihove intelektualnc i moraine sposobnosti, njihovc psihicke osobine, odredivali su sta
je za muskarce a sta za zenc. Doprinos koji su
zene vijekovima davale u borbi za slobodu ostajao je anoniman.
U novoj politickoj i idejnoj klimi koju je stvorila
revolucija, u situaciji kada su zajedno sa mus-
karcima drzale sudbinu zemlje u rukama, zene su
izasle iz anonimnosti i one i citavo drustvo postali su svjesni uloge koju su zene imale u ovim
sudbonosnim danima. Revolucionarke Jugoslavije nisu u sebi imale niSta sifrazetsko, niSta fcministicko. Za njih su ljudske vrijednosti bile hrabrost, patriotizam, solidarnost u zajednickoj borbi. Ostvarenje svojih ljudskih i gradanskih prava
one su vezale za pobjedu revolucije, za socijalizam. Otuda pojava da se vecina zena - aktivista
narodnooslobodilackog pokreta ideoloski opredeljivala za Komunisticku partiju, za socijalisticko drustveno uredenje.
Kada je 1945. godine donesen prvi Ustav nove Jugos]avijc, u njcmu je ozakonjcna jedna od velikih
tekovina narodnooslobodilacke borbe i revolucijc: })Zenc su ravnopravne sa muSkarcin1a u svim
podrucjima ddavnog, privrednog i drustveno-politickog zivota ... Za jednak rad zene imaju pravo
na jednaku platu kao i muskarci i uzivaju posebnu zastitu u radnom odnosu ... Driava narocito
stili interese majke i djeteta osnivanjem porodiliSta, djecijih domova i obdanista i pravo majke
na placeni dopust prije i poslije porodaja .•,
Iza ovih nekoliko recenica koje su objavljiva]e novi
polozaj zena u Jugoslaviji stajala je burna revolucionarna proslost, ucesce u oruzanoj borbi i revoluciji, doprinos koji su zene dale u borbi za
stvaranjc novog drustva.
v
Kada se desavaju promjenc u polozaju potlacenih,
onda su to raskrsca koja donose vise rjesenja buduCim generacijama, nego onima koji su otvorili
nove puteve zivota. Klasna borba i revolucija u
svom oruzanom trajanju ostvaruje globalne interese klase i potlacenog naroda. Tada se stvaraju
uslovi za izgradnju bogatijeg i pravcdnijeg drustva.
Jugoslavija je izasla iz rata kao jedna od najopustosenijih zemalja Evrope. Gubici u stanovnistvu iznosili su 1,700.000 muskaraca, zena i djece, sto je
premasilo procenat od !0°/o ukupnog stanovnistva. Stotine hiljada djece ostalo je bez jednog iii
oba roditelja. Prema popisu stanovnistva iz 1953.
godinc bilo je u Jugoslaviji oko 600 hiljada porodica kojc su sc sastoja]e samo od majki i nepunoljetne djece. 71 Ofo ovih zen a bile su udovice.
I inace nerazvijena privreda hila je gotovo potpuno
unistena. Takvo stanje bilo jc i sa skolama, bolnicama, stambenim prostorom i drugim komunalnim objektima. Zivot u tim pos]ijeratnim godinarna znaCio je novu bitku da se na ruSevinama
i pustosi koje je ostavio rat obnovi i izgradi ekonomska snaga zemlje.
Dos]jedno sprovodenje mjera za stvaranje socijalistickih drustvenih odnosa podrustvljavanje
srcdstava za proizvodnju i nacionalizacija, sprovodcnje agrarne reforme, konfiskacija imovinc
saradnika okupatora, vrseno je uz neprestanu borbu protiv otpora razvlasccne budoazije koja
se raznim sredstvima politicke i diverzantske aktivnosti u zemlji i inostranstvu borila protiv postojeceg stanja. Masovne drustvcne organizacije
- Sindikat, Ujedinjeni savez antifasisticke omla-
�dine, Antifasisticki front zena ujedinjeni u Na·
rodni front bile su organizovana snaga naroda u
sprovoaenju revolucionarnih promjena i milionska podrska Komunistickoj partiji i narodnoj vlasti. To se ispoljilo osobito kada je doslo do neocekivane antijugoslovenske kampanje i napada na
KP .T ugoslavije od strane rukovodilaca Sovjetskog Saveza i drugih socijalistiCkih zemalja
1948. godine, kad je donesena poznata rezolucija
Informbiroa u kojoj je izvrsen klevetnicki napad
na Jugoslaviju i njen put u socijalizam. Optuibe
kojc su sadriavale tvrdnje da je jugoslovenska
KP »antisovjctski orijentisana«, da je postala >>kulacka partija«, da prijeti opasnost da se Jugoslavija prctvori u »koloniju imperijalistickih zemalja« bile su zavjesa za stvarne razloge nezadovoljstva Staljina zbog toga sto se Socijalisticka Jugoslavija dosljedno borila za samostalan razvitak svake socijalisticke zemlje, protiv hegemonizma ma koje partije i ma koje zemlje, za rav·
nopravne odnose meau socijalistickim partijama
i dJ-Lavama.
Pokusaj razaranja narodnog jedinstva u zemlji i
kan1panja protiv Jugoslavije u inostranstvu samo je jedan clio teskoca koje su Jugoslaviji na·
ncscnc u tom pcriodu. Politicki pritisci praceni
su vojnim prijetnjama, prekidom mcduddavnih
odnosa, otkazivanjem ekonomskih ugovora, sto
je znacilo vcliki udarac za mladu jugoslovensku
privrcdu koja se u svom razvoju i najvecoj mjeri oslanjala na saradnju sa socijalistiCki1n zemljama.
Jedino jc narod koji zna cijenu slobode i nezavisnosti, jcr ih je izborio sopstvenim zrtvama, mogao odoljeti i tim teskocama koje su dosle sa
strane od koje su se mogle najmanje ocekivati.
To je period u kome je snazno dolazila do izrazaja
nova ljudska zajednica, u kame osnova za podjelu mcclu ljudima nije bila nacionalna pripadnost,
pol i druge razlike nego odnos prema rcvolucio·
narnim zadacima i savladivanju teskoca kojc su
stajale na putu njihovom izvrsenju. Ta moralno·politicka snaga stvorcna jos u toku oruianc borbe bila jc odlucujuCi faktor u svim uspjcsima koji su postignuti u ckonomskom i drustveno-politickom zivotu zemlje. Milioni zena i djevojaka
ucestvovali su u dobrovoljnim akcijama na izgradnji poruscnih domova i skola, obnovi i izgradnji puteva i pruga, u organizovanju djecjih domova, skolskih kuhinja, u raznim aktivnostima
na za.Stiti i vaspitanju djece koja su ostala bez
roditelja. Zene su imale znai'ajnu ulogu u obnovi seoskih domaCinstava i povecanju poljopriv·
redne proizvodnje, jer zbog ratnih gubitaka ili od·
Iaska muskaraca u rudnike i druge grane privre·
de nije bile dovoljno muske radne snage.
Stanje u zemlii stvorilo je od drustvenog rada os·
novno mjerilo za vrijednost i iena i muSkaraca.
To je iskljucivalo kako pasivnost zene, tako i njenu drustvcnu podrcdcnost. U ratu i u obnovi zemlje potvrdcn jc znacaj rada zcna u privredi i
u drustvu, a sve jc to uticalo ina mijcnjanje svijesti Zena i Citavog druStva.
Otuda potice i jedna crta nostalgijc kod zena kojc
su uCestvovale u revoluciji i obnovi zemlje za vre·
menom koje je, ma koliko da je za njih i za i'i·
tav narod bilo tesko, izgledalo mnogo blize zeljama zena za afirmacijom i uticajem na drustveni Zivot.
U stvari, nekoliko godina poslijeratnog razvoja bile
su godinc jednakosti u bijedi. Racionirana hrana,
po]uprazne trgovine, redovi za sve ~to je covjeku
potrebno, stambena kriza, blijeda djeca hranjena
iz oskudnih posiljki medunarodnih humanitamih
organizacija - bili su teska stvarnost zemlje. Nedostatak savremenih tehnickih oruda nadoknadi·
van je ogromnim utroskom fizicke snage koju jc
narod davao dobrovoljno ili uz najniza primanja.
Socijallsticka sadrlina i brzi tempo drustvcno-ekonomsk.og razvitka zahvatili su sve oblasti zivota
u zemlji. Za zenc je od velikog znai'aja bilo ukidanje patrijarhalnih i reakcionarnih zakona i donosenje novih koji su pratili ustavnu deklaraciju
o ravnopravnosti Zena. Njima su rjeSavani na pojedinim teritorijama i odnosi prema ieni zaostali jos iz feudalnog doba ( mnogozenstvo, obaveza
nosenja zara i fcredze), pitanja iz radnog odnosa
zaposlcnih zena (jednake plate za jednak rad, za·
stita majki i djece), doneseni su zakoni o bracnim odnosima i odnosima roditelja i djece. Njihova sprovodenjc bilo je u tijesnoj vezi sa stupnjem drustveno-ekonomskog razvitka pojedinih krajeva, sa nacinom privredivanja i prven·
stveno sa ekonomskim polozajem zena, odnosno
stepenom njihove zaposlenosti u drustvenom sektoru privredivanja.
Veliki broj zena koje su se zaposlile u poslijerat·
nom periodu nije se spremao za poziv, cak je medu njima bio veliki broj zcna bez osnovne skolske naobrazbe. Prema podacima iz 1957. godine
bilo jc u Jugoslaviji oko 450 hiljada radnica. One
su u ukupnoj radnoj snazi predstavljale svega
25°/o kvalifikovanih, a svega 0,8% visokokvalifikovanih. Obrazovanje na radnom mjestu koje je
zahvatilo cijclu zemlju kao izraz potrebe da se
kvalifikaciona struktura sto prije uskladi sa razvojem i potrebama privrede, zene su manje koristile zbog obaveze u porodici i domacinstvu koje su, po tradiciji, bile u orvom redu briga zena,
kao sto je tradicija davala vece obavezc muskar·
cu u pogledu materijalnog obezbjedenja porodice. U svoj jasnoCi ispoljavala se istina da promjena drustvenog poretka, proglasenje ravnoprav·
nosti i donosenje zakona kojima se ravnopravnost obezbjedujc znaCi stvaranje tck primarnih
uslova za proces emancipacije i dubljih promjena u zivotu zena. I najdosljednije provodenje
revo]ucionamog programa osloboacnja covjeka i
najhumanijc zakonodavstvo koje sadi-li ideaina
rjeSenja o ravnopravnosti Zena ne mogu preko
noci ukloniti tcsko nasljcae koje ostavlja proslost nepismenost, nekvalifikovanost, uticaj
predrasuda, religije, patrijahalnog vaspitanja i
konzcrvatizma. Organizovane druStvene snage mo·
gu mnogo uCiniti da se tragovi proslosti brze uklanjaju, ali izmjenu svoga po]ozaja i izmjenu
drustvene svijesti vrse u prvom redu same zene
svojom ulogom u privredi i drustvenim odnosi·
rna. Ta uloga rasla je iz godine u godinu sve vecim ulaskom zena u privrcdni zivot pod promijenjenim uslovima. Ne same da je rastao broj
zena kojc su se skolovale i profesionalno ospo-
li
�sobljavalc, nego sc stvaralo i iskustvo :lena o putu slobodi i drustvenoj sigurnosti. Ucesce u dru·
stvenom radu sve manje je bilo samo neophodnost da se stvorc sredstva za zivot, nego zelja i
potreba da se stvori vlastita egzistencija i dru·
stveni poloi.aj nezavisno od braka, licnog zivota
i situacijc u braku i porodici. To je postalo ne·
deljivi clio bica miliona zena i djevojaka sirom
Jugoslavije koje sc skoluju i profesionalno obrazuju. Prcko 40% studenata na univerzitetima u
Jugoslaviji predstavljaju djevojke, a u skolama
drugog stupnja gotovo jc izjednacen broj omladinaca i omladinki. Stalno se prosiruje broj zanimanja i profesija kojc mladc djevojke uzimaju
kao svoj poziv. I pored jus prisutne atmosfere
da Zcna svoj prestiZ treba da traZi u prvom redu
u braku i porodici, svc je manje pojava da dje·
vojke nakon udaje napustaju zaposlenje i posvecuju se iskljucivo porodici, odnosno domaCin·
stvu.
Bavljenje profcsijom je oblik zivljenja i sastavni
clio planova za buducnost ogromnog broja mladih zena. ViSe od milion zena u drustvenom sektoru privrede i drustvenim sluzbama predstavlja
prcko trcCinc svih uposlcnih. Ako se tome dada
privrcdna aktivnost Zcna·proizvodaCa na sdu koja jc raznim oblicima kooperacijc, clanstvom u
zcmljoradnickim zadrugama povezana sa drustvenirn sektorom privredivanja, jasno je da Zenama
pripada znaCajan udio u stvaranju nacionalnog
dohotka, prema tome i u cjelokupnom drustvenom razvoju. Elektrifikacija, razvoj industrije
aparata za domaCinstvo, modernija stambena izgradnja, postcpeni razvoj usluznih djelatnosti i
djecjih ustanova, porast drustvene brige za vaspitanjc djece i omladine mijenjaju svakodnevno
polozaj zena u drustvu.
Svi ti procesi nc teku mirno i istovremeno u svim
srcdinama i za svc zcne jednako. Negdje se tek
nagovijcstilo novo doba clcktricnom sijalicom, a
negdjc jc to armija zcna koja nasi proizvodnju u
fabrikama, u laboratorijama, unaprcdujc tehno·
logiju proizvodnjc, predstavlja odlucujuCi faktor
u Skolstvu, zdravstvenim i nauCnim ustanovama.
Industrijsko-urbane sredine u kojima su socijalisticka obiljczja privredivanja izrazcna i odgovarajucom politikom u odnosu na sve razvijenije
nove porodicne odnose predstavljaju jezgra za ostvarivanje novih odnosa medu ljudima i novog
polozaja zcnc i kao proizvodaca i kao nosioca
upravljackih funkcija.
U Zivotu savrcmcnc jugoslovcnske Zene isprcpletcni
su mnogobrojni uticaji od proslosti koja je svc
donedavno trajala, od iluzija da su sva prava izvojcvana, do stvarnosti u kojoj sc zbog objcktivnih tcskoca, ali i djelovanja starih oblika zivota
i svijcsti, javljaju konzcrvativni otpori, dvojni
28
moral, a naslijedcni primitivizam rada politicki
konzervatizam u odnosu na znaCaj uCeSCa Zcna u
neposrednom politickom odluCivanju.
U takvoj situaciji raste i postaje sve vidljiviji i ne·
opravdaniji nesklad izmedu uloge koju zauzima·
ju zene u drustveno-ekonomskom zivotu i njihovog udjela kako na rukovodccim mjestima u radnim organizacijama, tako i njihovog broja u samoupravnim organima i predstavnickim tijelima.
Cesto se ova pojava objasnjava velikim obavezama kojc :lena ima jos, kao majka i domacica.
Iako jc vcca zauzetost zena u porodici i domaCinstvu joS stvarnost, ona sve manje ima rang
drustvene norme i pravila u ime kojih je moguce
vrsiti diskriminacije prema zenama u osnovnim
demokratskim pravima gradana i samoupravljaca. Samoupravljanje nije formalna demokratija.
To je odlucivanje o raspodjeli viska rada, odlucivanjc o politici razvoja racine organizacije, komune, citave zemlje. A to je bio i ostao najdublji
smisao revolucionarnog radnickog pokreta u bar·
bi za oslobodenjc covjcka i stvaranje novih odno·
sa medu ljudima.
I u ovoj fazi duboko su povezani intcrcsi zena sa
interesima i borbom radnicke klase za demokra·
tizaciju politikc u smislu sticanja sve vecih pra·
va neposrcdnog odluCivanja o sredstvima koja
stvaraju. U samoupravnom drustvu drustveni polozaj zena ne maze se izraziti obezbedivanjem odredenog veceg ili manjeg broja mjesta za :i.enc u
parlamentima, vladama i drugim drustvenim forumima nego i postizanjem siroke politicke aktivnosti mase radnih :i.ena i ostvarivanjem njihovog
neposrednog uticaja na politiku i drustvene adnose u radnim organizacijama, druStvenim sluZbama, komunalnoj zajednici itd. Ostvarivanje od·
govarajuce uloge zena u odluCivanju o svim drustvcnim poslovima nijc formalnost kojom sc iz·
ra:lava njihov novi drustveni polozaj ncgo zauzimanjc odgovarajuccg mjesta u odlucivanju o zivotnim pitanjima koja ih kao proizvodace i kao
gradane duboko zaokupljaju.
Kao i u cjelokupnom naporu za izgradnju novog
druStva, taka i u procesu ostvarivanja ravnopravnosti zene i njene emancipacije kao sastavnog dijela novih drustvenih odnosa, pokazuje se
da odnosi snaga izmedu onog sto se rusi i onog
sto se stvara u oblasti ljudske kulture, meduljudskim odnosima i drustvenoj svijesti nisu uvijek
takvi da bez borbe obezbjeduju pobjedu novog.
Dosadasnji rezultati u izgradnji socijalistickog dru·
Stva snaZan su tcmelj za ostvarenje istinske rav·
nopravnosti :i.ena kao jcdnog od uslova izgradnjc
slobodne i ravnopravne ljudske zajednice. Kao
ni drugc pobjede u dugogodisnjoj borbi radnic·
ke klase, ni ova se ne maze izvojcvati bez ucesca
miliona zcna, njihove svestrane radne i politicke
aktivnosti i borbe.
�������������0 sudbini Bosne i Hercegovine rjesavali su stoljeCima strani osvajaCi i kolonizatori. Od Carigrada
do Beca, od Peste do Berlina, od Versaja do Beograda rjesavalo se pitanje cija je Bosna i Hercegovina, jer je narodima koji je naseljavaju, Srbima, Hrvatima i Muslimanima, bilo oduzeto pravo da je smatraju svojom.
Godine 1463. srednjovjekovnu bosansku driavu pokorili su Turci i pripojili je otomanskom carstvu.
Kroz viSe od cetiri stoljeca turske vladavine u
Bosni i Hercegovini klasna struktura feudalnog
bosanskog drustva formirala se i izrazavala i religioznom opredjeljenoscu stanovnistva. Feudalci i slobodni seljaci pripadali su islamskoj vjeroispovijesti, odnosno religiji turskih osvajaca. Pripadnici katolicke i pravoslavne religije hili su,
po pravilu, kmetovi feudalnih gospodara. Unutrasnje klasne, religiozne i nacionalne suprotnosti jos vise je zaostravao vanjskopoliticki polozaj
Bosne i Hercegovine. Geografski na medi izmedu
dva velika osvajacka cars tva ( turskog i austro-ugarskog) Bosna i Hercegovina su i vojno-politicki zavisile od odnosa snaga medu velikim silama. Tako je 1878. godine oslabljena turska carevina morala pristati na odluku Berlinskog kongresa na osnovu koje je Bosnu i Hercegovinu okupirala Austro-Ugarska da bi je 1908. godine i
pravno pripojila svojoj teritoriji. Tako su Bosna
i Hercegovina postale kolonija Austro-Ugarske.
Uporedo sa naslijedenim feudalnim odnosima koje
novi okupatori nisu mijenjali poceo je razvoj kapitalisticke privrede, obiljezen prodorom stranog
kapitala koji su privukla ogromna prirodna bogatstva ovog teritorija i izobilje jevtine radne snage. Pocele su se razvijati neke grane industrije i
saobracaja. Tako se poeela stvarati radnicka klasa Bosne i Hercegovine. Ona se formirala iz redova siromasnih seljaka i stranih radnika koji su
se doseljavali u ove krajeve. Racuna se da je pocetkom XX vijeka vee bilo oko 100.000 radnika i
radnica, sto je predstavljalo 5-6'/o od ukupnog
stanovnistva. Zenska radna snaga koriScena je
najviSe u duvanskoj i tekstilnoj industriji. 1904.
godine, na primjer, u tvornicama duvana i otkup·
nim stanicama od 2.549 radnika bilo je 1.736 zena. Radnici u Bosni i Hercegovini radili su pod
losim uslovima i bili manje placeni od radnika u
ostalim krajevima Austro-Ugarske. Nadnice zena
bile su i za tri puta manje nego nadnice muskih
radnika. Taka su 1881. godine nadnice zena u duvanskim tvornicama u Mostaru i Sarajevu iznosile 30-50 novcica, a nadnice muskaraca 50-150
novcica.
Seljastvo je predstavljalo vise od 85'/o stanovnistva. Najveci dio zemlje bio je u posjedu feudalnih
vlasnika. Povrsine kojima su raspolagali pojedini feudalni vlasnici iznosile su i do 1.000 hektara
na kojima su radili kmetovi. Seljastvo je, osim
toga, bilo izlozeno i nametima koje je propisivala
driava. 0 politickoj obespravljenosti naroda govori i podatak da je u Bosni i Hercegovini, iako
je u doba Austro-Ugarske imala preko 2 miliona
stanovnika, broj gradana sa pravom glasa iznosio svega 400 hiljada. Birai'ko pravo je bilo ograniceno imovinskim cenzusom i obezbjedivalo u
saboru vecinu predstavnika klase veleposjednika,
trgovaca, visokog CinovniStva i sl. Sa izuzetkom
malog broja samostalnih veleposjednika, zene su
bile bez prava glasa.
·
Ekonomsku bijedu i teske uslove rada bosansko·hercegovackih zena dopunjavali su surovi zakoni
i obicaji kojima su zene bile izlozene u drustvu i
porodici. Zene nisu imale pravo da sjede za istim stolom sa mu5karcima, seoske zene poradale
su se u stalama, Muslimanke su od najranijih godina nosile zar i feredzu, mnogozenstvo je bila
obicna pojava zakonom i vjerom zasticena.
Prema podacima austrougarske uprave iz 1910. go·
dine u cijeloj Bosni i Hercegovini bilo je svega
177.168 pismenih lica iznad sedam godina. To je
predstavljalo svega 11,95% stanovniStva. Od stotinu muskaraca bilo je pismeno 16,81%, od sto·
41
�42
tinu zena 6,54%. Nepismenost Hrvatica bila je
83,86%, Srpkinja 95,60%, Muslimanki 99,68%.
Tek 1911. godine izglasan je u Bosanskom saboru
Zakon o obaveznom pohadanju osnovne skole,
ali su, na zahtjev konzervativnih muslimanskih
poslanika, od te obaveze izuzeta muslimanska zenska djeca.
Radno vrijeme koje je nekad iznosilo i do 16 i 18
casova dnevno, niske nadnice, zloupotreba djecjeg rada - bila je stvarnost u kojoj su zivjele
prve generacije bosansko-hercegovackog proletarijata. U izvjestaju Glavnog radnickog saveza Bosne i Hercegovine navodi se da je 1910. godine od
cjelokupnog registrovanog radnistva bilo 40% ispod 18 godina. Cesto su zaposljavana i djeca od
7 - 10 godina.
Brojno jacanje radnickc klase i njeno organizovanje u borbi protiv kapitalisticke eksploatacije oznacava i pocetak borbe za izmjenu polozaja zene
u Bosni i Hercegovini, za ukidanje vjekovnih tradicija potCinjenosti i neravnopravnosti.
Radnice su se, uglavnom, regrutovale iz redova gradske sirotinje. Mnoge su bile nepismene, mnoge
pokrivene zarom. One su ulazile u radni odnos
bez ikakvog iskustva i svijesti o vrijednosti svoga rada i na taj nacin postajale predmet najsurovije eksploatacije poslodavaca.
Teski radni i zivotni uslovi uticali su da je medu
prvim organizovanim radnicima bilo i dosta zena. One su svojim drustvenim polozajem i svojom
borbenoscu poeele krciti puteve oslobodenja zena Bosne i Hercegovine.
Peticija sarajevskih radnika austrougarskim vlastima o nesnosnim uslovima rada i zivota radnika od
21. avgusta 1905. godine nosi i potpis Elize ::iimic,
tekstilne radnice. Ona se nalazi i medu sazivacima prvog radnickog zbora 27. avgusta 1905. godine u Sarajevu. Veliki strajk radnica u sarajevskoj Fabrici cilima 1905. godine bio je znacajna
manifestacija borbenosti i organizovanosti radnica. Iako je policija uhapsila veliki proj ucesnica,
strajk nije slomljen. U krvavim majskim demon·
stracijama 1906. godine u Sarajevu, koje su bile
uvod u generalni strajk radnicke klase Bosne i
Hercegovine, radnice Tvornice duvana i sarajevske Cilimare posrtale su pod udarcima kundaka,
padale pod kopita policijskih konja, ali su izdriale do kraja, do pobjede radnika u ovoj velikoj
akciji bosansko-hercegovackog proletarijata. Rezultat uspjesnog generalnog strajka bilo je obezbjedenje prava na strajk, slobodu udruzivanja, potvrda sindikalnih pravila, odobrenje za stampanje lista »Radnik«.
U junu 1907. godine adrian je Prvi kongres Glavnog radnickog Saveza Bosne i Hercegovine na kome su delegati predstavljali oko 3.QOO clanova
organizovanih u sindikate. Najvise sindikalno organizovanih radnica bilo je u Savezu tvornicko·nadnicarskih i nekvalifikovanih radnika. U njima je bilo organizovano 259 radnica, a od IS cianova Uprave ovog saveza bilo je 5 Zena.
Prema podacima sa IV kongresa Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine odrzanog 1912.
godine od 2445 clanova stranke bilo je 130 zena.
Prvi svjetski rat znaCio jc za Bosnu i Hercegovinu i
njene narode nove nevolje i nova pustosenja. Po-
slije ubistva austrijskog prestolonasljednika uSarajevu 1914. godinc u Bosni i Hercegovini je zaveden vojno-okupacioni rezim. 1915. godine ukinut je Bosansko-hercegovacki sabor. Interniranje
i progoni protivnika austrougarske vlasti, mobilizacija u austrougarsku vojsku, ratni nameti na
stanovniStvo, kuluk, rekvizicija poljoprivrednih
proizvoda doveli su do gladi i masovnog umiranja stanovnistva, osobito djece.
Godine 1917. doslo je do pobune zena seljanki u okolini Sarajeva.
»Bilo je to 1917. godine, kada je pored svih nevolja i muka kroz koje je bosanski narod prolazio,
nastupila i velika glad. Muskarce su poslali na
front iii su se nalazili u internacij i i medu taocima. Zene sa djecom ostale su kod kuca i obavljale sav privredni posao. Godina 1917. donosi
glad pred kojom se svako uzasava. Djeca su bila
najstrasnije pogodena. Nastupilo je masovno umiranje od gladi. U planinskim predjelima Bosne,
gdje je kora sa drveca i Iisee bila iskljucivo hrana, sitna djeca su oticala i u najstrasnijim mukama umirala. U takvoj atmosferi austrijske vlasti
su vrSile po selima rekviziciju hrane ... «1 )
Seljanke iz okoline Sarajeva pocele su se organizovati u borbi protiv vojnih liferanata koji su vrsili
rekviziciju hrane. Deputacija seoskih zena predala je intendantu okupacionc vojske pismo u kome je stajalo: »Dosie smo da se tuzimo na tvoje
sluzbenike, otjerase nam sinove u vojsku, muzeve u zatvor i taoce, a stoku i hranu spekulantima da se bogate na nasem znoju!«
Kada je protest seoskih zena odbijen, one su se pocele sakupljati pazarnim danom na sarajevskoj
pijaci naoruzane koljem i stapovima i vracati sve
one koji su tjerali stoku. Liferanti su obavijestili
policiju koja je pokusala da rasturi pobunjene
zene. Tek kad je dobila pojacanje, policija je uspjela da •napravi red«. Deset :lena bilo je uhapseno. One su oslobodene tek 1918. godine.
VeCina fabrika dosla je pod vojnu upravu. Sastanei radnickih organizacija bili su pod prismotrom.
Organ Socijaldemokratske partije ·Glas slobode«
pod pritiskom cenzure prestao je da izlazi. Glavnu radnu snagu u fabdkama predstavljale su zene, jer su muskarci mobilisani u vojsku. Duzina
radnog dana i visina nadnica zavisili su od volje
poslodavaca.
U »Glasu slobode« ,broj 30 iz 1917. godine pisalo
JC: »U fabrikama, radionicama i rudnicima, pored izvjesnog broja starih radnika, danas rade
zarobljenici, zene i djeca. Zarobljenici rade za
hranu (glavna hrana repa i tikva), a zene i djeca
imaju nevjerovatno male nadnice s kojima mogu
provoditi vrlo kukavan zivot na ovoj skupoci. A i
zene i djeca rade teske poslove i izlozeni su svakodnevnim opasnostima u poslu.«
Neaktivnost radnickih organizacija za vrijeme I
svjetskog rata bila je s jedne strane posljedica
terora okupatorskc vlasti, mobilizacije znatnog
broja radnika u vojsku, ali i stava socijaldemokratskih partija pojedinih zemalja prema ratu.
Austrijska socijaldemokratija, pod cijim se uticajem razvijao radnicki pokret u Bosni i HerceI)
Izvor: Glas slobode, 1918. godine.
�govini, prihvatila je imperijalisticki rat svoje burzoazije pretpostavljajuci ocuvanje austrougarske
monarhije interesima radnicke klase i potlacenih
naroda koji su zivjeli u njenom sastavu.
Tek 1917. godine, kao odjek oktobarske revolucije
i bliskog poraza austrougarskog carstva, poCinje
brie ozivljavanje radnickih organizacija i Socija·
listicke partije u Bosni i Hercegovini. Zene su
predstavljale znatnu snagu ovih organizacija.
U junu 1917. godine, kada je ponovo pokrenut or·
gan Socijalisticke partije »Glas slobode«, radni·
ce sarajevske Tvornicc duvana, medu kojima je
od 600 radnica bilo 250 uclanjeno u sindikat, organizovale su priredbu Ciji je sav prihod iSao u
korist »Glasa slobodc«.
Velika paznja posvecena je organizovanju zena ciji
su muzevi hili vojnici rezervisti. Formiran je »Odbor rezervistickih zena« koji je tijesno saradivao
sa sindikatima i Socijalistickom strankom.
U martu 1918. godine formiran je i »Zenski soci.ia·
listicki agitacioni odbor« koji je zajedno sa ,Qdborom rezervistickih zena« organizovao proslavu zenskog dana. Na »Veliki sastanak zena«, ka·
ko je nazvan zenski zbor odrian 24. marta 1918.
god.ine, odazvalo se oko dvije hiljade zena. od ce·
ga tri do cetiri stotine Muslimanki. Na zboru je
govorilo 5 zena - 0 pitanjima aprovizacije, polozaju radnica u fabrici duvana. o polozaju zena
ciji su muzevi u vojsci. kao i o znacaju socijalisticke stampe. U rezoluciji koja je tom prilikom
donesena konstatuje se da je polozaj zena veoma
tezak i da »su siroke mase zena pocele voditi brigu o poboljsanju svoga stanja i pocele stupati u
socijalistiCke organizacije«.
U broju 20 »Glasa slobode« od 9. marta 1918. godine
navodi se da u Socijaldemokratskoj stranci ima
preko 1000 zena.
Zene-radnice prilazile su radnickom pokretu bez obzira na vjersku i nacionalnu opredijeljenost; nj ih
su ujedinjavalc patnje i interesi klase kojoj su
pripadale. U jednoj brosuri koja govori o po·
lozaju Muslimanki izdatoj 1918. godine piSe:
»Ima jos jedna vrlo interesantna ratna pojava koja
vrlo karakteristicno crta dusevni i uopste kulturni nivo nase zene. To je ona elektricna brzina kojom je veliki broj Muslimanki grada Sarajeva stupio u socijalisticki organizovani proletarijat. Socijalisticke ideje, ideje nezadovoljnika sa drustvenim poretkom, bile su dakle prve koje su bile
u stanju da uCine ono na oCi nemoguCno Cudo:
da Muslimanka izadc u svijet. Mozda je ta struja
potekla iz silne bijedc, a mozda i iz nebrige i bez·
briznosti naseg duhovniStva i prvaka, ali kad do
pred rat mirna, kao srna plaha i stidljiva Musli·
manka, brizno sakrivcna lica i vanjstine, kada se,
dakle, ta Muslimanka baca u narucje socijalizmu.
to znaCi da se iza njenog vela zbio takav preokret, koji niko od nas nije ni zapazio, a kojem
niko ni danas ni izdaleka ne daje one vaznosti
koja ga ide.«
Znacaj i potreba organizovanja zena u radnickom
pokrctu i njegovoj borbi za ekonomska i politicka prava postao je jasan osobito u godinama I
svjetskog rata, kada su zene zamijenile muskarce u fabrikama, u raznim sluzbama i u poljoprivredi.
0 tome pise »Glas slobode« organ Socijaldemokratske stranke od 30. marta 1918. godine:
»Rat je morao dokazati muzevima-radnicima da oni
najzad moraju ostaviti malogradanski ideal porodice, ako hoce da ne ugrozavaju svoju sopstvenu demokratsku buducnost i uspjehe svoje klasne borbe« ... »Organizovanje zena i borba za njihova prava nisu viSe stvari koje samo stoje po·
red zadataka radnickih organizacija, no jedan va:i.an dio same oslobodilacke borbe radnic·
ke klase.«
:iene Bosne i Hercegovine u radnlckom I
antifasistickom pokretu izmedu dva rata
Stvaranje nove drlave nije donijelo nikakve znacajnije promjene u ekonomskom polozaju naroda, pa tako ni u iivotu zena. Radni i zivotni uslovi radnika i seljaka ostali su i dalje teski, cak su
se negdje i pogorsavali. Iluzije o oslobodenju raspadale su se pred stvarnoscu koja je pokazivala
da se ne rjesavaju ni najosnovnija pitanja cije je
rjesenje ocekivano od nove vlasti. Medu njima
bilo je i seljacko pitanje, odnosno pitanje ukidanja feudalnih odnosa. koje je rjesavano u vidu
kompromisa nove vlasti sa begovatom, na stetu
seljastva.
Revolucionarni pokret i akcije u Bosni i Hercegovini zahvatili su u prvom redu radnicku klasu. U
aprilu 1919. godine odrl.ani su kongresi 5ocijalistickc stranke i Glavnog radniCkog saveza Bosne i Hcrcegovine na kojima je donesena odluka o
ujedinjenju u Socijalisticku radnicku partiju Jugoslavije (komunista) odnosno u Jedinstvene radnicke sindikate Jugoslavije.
Nakon Kongresa ujedinjenja i Konferencije zena
socijalistkinja u Beogradu, u Sarajevu je formiran Pokrajinski sekretarijat zena socijalista (komunista). Sekretarijati zena formirani su i u Banjaluci, Zenici, Mostaru, Tuzli, Jajcu, Dervcnti,
Doboju i Bugojnu.
Prema izvjestaju Sekretarijata Pokrajinskog izvrsnog odbora Socijalistickc radnicke partije Jugoslavije (komunista) za Bosnu i Hercegovinu i Cr·
nu Goru vidi se da jc polovinom juna 1920. godine u Bosni i Hercegovini bilo preko 25 hiljada
sindikalno organizovanih radnika i raclnica i 7426
clanova Partije, od cega 1200 zena. ( »Glas slobode« broj 121 od juna 1920. godine)
Godinc 1920. u Bosni i Hercegovini vodena su 52
strajka, medu kojima su najpoznatiji strajk zeljeznicara u aprilu i gcneralni strajk rudara u
decembru 1920. godine, koji jc doveo do poznatc
»l-Iusinskc bunc«.
Husinska buna se desila u okviru generalnog strajka rudara Bosnc i Hercegovinc u dccembru 1920.
godine i predstavlja jednu od najkrvavijih i najpotresnijih akcija ne samo radnicke klase Bosne
i Hercegovinc nego i J ugoslavije.
Seljaci i rudari iz sela Husina koji su radili u rudniku Kreka ustali su za vrijeme strajka u zastitu
svojih radnickih drugova - Slovenaca zaposle-
43
�nih u Kreki, kada su zbog ucesca u strajku izbaceni sa posla i iz dnavnih stanova u namjeri da se
zajedno sa porodicama, protjeraju u Sloveniju.
Husinjani i ostali seljaci primili su u svoje domove svoje slovenacke drugove i njihove porodice i bili spremni da se oruzjem i svim drugim
sredstvima odupru nasilju policije.
Protiv njih je izvedena ne samo policija nego i vojska sa topovima. U sukobu rudara sa vojskom i
policijom poginula su u borbi i u kasnijim progonima 32 rudara i seljaka. U ovoj krvavoj borbi
ucestvovalc su i hrabre zene rudara boreCi sc sa
svojim muzevima i bracom golorukc protiv topova i bajoneta.
Krvavi dogadaji u Husinu bili su neposredni povod
za donosenje Obznane i Zakona o zastiti dr2ave.
Ubijanje rudara i kasnija osuda 35-orice ucesnika u
buni na smrt, robiju i progone praceno je nezapamCenim terorom nad rudarima, seljacima i
njihovim porodicama. Tuce, paljevine, silovanjc
zena i djevojaka bile su odmazda nad rudarima
Husina i njihovim porodicama.
Kasnije ce u godinama narodnooslobodilacke borbe
djeca slavnih husinskih rudara ostati vjerna slobodarskoj tradiciji husinske bune. 1941. godine
formirana jc partizanska ceta mladih husinskih
rudara koja je do posljednjeg covjeka polozila
zivot za pobjedu revolucije.
u svim ovim akcijama zcne su ucestvovale bilo kao
radnice, bilo kao zcnc radnika strajkaca dijeleCi
sa njima sve tegobc progona. S.trajkovi duvanskih
radnica u Mostaru, Banjaluci, Travniku, koji su
zavrseni znai'ajnim ustupcima drl;avnog monopo·
Ia u poglcdu plata, sastavni su clio mnogobrojnih
akcija radnickc klasc Bosnc i Herccgovine u tom
periodu. Zenc su masovno ucestvovale i u protestima protiv izbornog zakona za Konstituantu po
kame zene nisu imale pravo glas\1. U Sarajevu je
Pokrajinski sekretarijat zcna organizovao protestni zbor, a upucen je i proglas zenama Bosne i
Hcrcegovine.
Osobito snazan otpor pruzila je radnicka klasa Bosne i Hercegovine pokusaju vladajuce jugoslovenskc burzoazije da od jugoslovenskih vojnika napravi instrumcnat kontrarevolucije. 17. januara
1919. godine nekoliko hiljada radnika i radnica
uccstvujc na skupstini organizovanoj protiv pokusaja intervencije protiv Sovjetskog Saveza i
revolucionarnog proletarijata u Njemackoj i Madarskoj. Rezolucija koja je na toj skupstini usvojena zavrSava sljedeCim rijeCima:
»Mi ncccmo cia ratujcmo protiv Sovjctske Rusije, ni
protiv njcmackih i madarskih komunista, vee
protiv kapitalistickog jarma u Jugoslaviji i u citavom svijetu.<(
44
Polozaj Bosne i Hcrcegovine u jugoslovenskoj drzavi stvorcnoj 1918. godinc odrazavao je na najdrasticniji nacin ncrijeseno nacionalno pitanje u
zemlji. Ne samo cia je zbrisan svaki drustveno-politicki individualitet bosansko-hercegovackog drustva, nego jc ova tcritorija za sve vrijeme postojanja bivse Jugoslavijc hila predmet rivalskih pretenzija velikosrpske i velikohrvatske burzoazije.
Decenijama prije stvaranja jugoslovenske drl;avc
prikljucenjc Bosne i Hercegovine Srbiji bio je na-
cionalni program srpske bur2oazije, dok su hrvatski burzoaski politicari smatrali da Bosna i Hercegovina treba cia udu u sastav Hrvatske. Feudalno gradanska muslimanska struktura zastupala
je autonomiju Bosne i Hercegovine radi ocuvanja
klasnih privilegija, sto je podrazumijevalo vodeCi
polozaj Muslimana. Radnicki pokret u Jugoslaviji, pa taka ni u Bosni i Hercegovini, nije u tom
periodu pridavao odgovarajuci znacaj nacionalnom pitanju, pa prema tome i nije mogao posto·
jati program koji bi zastupao ravnopravnost naroda Bosne i Hercegovinc u okviru zajednice u
kojoj zive. Tako su Bosna i Hercegovina postale
»jabuka razdora« izmedu rivalskih budoazija, a
najsiri narodni slojevi izlozeni uticaju antagonizama vladajuCih partija koje su koristeCi nacionalne i vjerske razlike nastojale cia obezbijede
svoje pozicije u pojedinim nacionalnim strukturama.
Takvu situaciju odrazava i stanje zenskih organizacija i drustava koja su najcesce organizovana na
nacionalnoj osnovi. Osim izrazito zenskih drustava, organizovane su i u okviru postojeCih nacionalnih druStava (})Gajret«, »Prosvjeta«, l>Napredak<<, nNarodna uzdanica«) zenske sekcije koje
su okupljale zene odredenih nacionalnosti i razvijale svoju djelatnost, uglavnom u okviru pripadnika istc nacionalnosti. Vecina zenskih drustava
iz Bosne i Hcrcegovine bila jc uclanjena u Jugoslovcnski zenski savcz osnovan 1919. godinc u Beogradu. Kasnije dolazi do stvaranja organizacija
Zenskog pokreta koje se uclanjuju u Alijansu
zenskih pokreta.
I pored zajednickog clanstva u Jugoslovenskom
Zenskom savezu, veCina Zenskih druStava u Bosni
i Hercegovini nije bila medusobno povezana nikakvim zajednickim programom ni akcijom. Neka od njih, nalazeCi se pod patronatom i idejnim
uticajem vladajuCih krugova, i sama su bila faktor nacionalne podijeljenosti i antagonizma.
Koliko su to bile raznorodne i nepovczane djelatnosti, govori podatak cia su samo u Sarajevu izmeou
dva rata djclovala 22 zcnska drustva iii udruzcnja.
Vise zcnskih drustava imali su i drugi veCi gradovi
u Bosni i Hercegovini: Banjaluka 5, Tuzla 4, Mestar 4, Doboj 3 itd.
Postojanje ovako velikog broja zenskih drustava u
Bosni i Hercegovini uslovljcno je, u prvom redu,
visenacionalnom strukturom stanovnistva, koju
su vladajuci krugovi iskoriscavali za sirenje vjerskog i nacionalnog antagonizma bored se za svoje
pozicije u vlasti i ekonomici zemlje. Tome treba
dodati nastojanje vladajuce klase cia putem ovakvih organizacija zadrze zene pod uticajem vjere
i vladajuce idcologijc. Ali je ocevidno i to da je
teski polozaj zcna u pravnom, politickom i ekonomskom zivotu morao dovesti do njihovog organizovanja i pokusaja da se, bar parcijalnim akcijama, utice na rjcsavanje nekih pitanja koja su
tistila zenc, kao sto su ncpismenost, smrtnost
dijecc, socijalna bijcda, nezapos]enost itd.
Izmedu elva rata u Bosni i Hercegovini vooena je,
na primjer, zestoka borba izmedu konzervativnog
dijela muslimanskih politickih i vjerskih prvaka
i naprednih muslimanskih intelektualaca oko pi-
�tanja obaveza muslimanskih zena da pokrivaju
lice, kao i oko prava i obaveza muslimanske zenske omladine da pohada osnovnu skolu. Tek 1928.
godine Kongres Muslimana intelektualaca, upozoravajuci da je prosvjeCivanje Muslimanke jedan
od osnovnih uslova za napredak i preporod muslimanske sredine, u donesenoj rezoluciji trazi da
se u Zakon o obaveznoj osnovnoj nastavi unese
da zenska muslimanska djeca moraju pohadati
osnovnu skolu. Isto tako, pozivajuCi se na izjavu
vrhova muslimanskog svestenstva u kojoj je izrazeno misljenje da »Muslimanke treba da posjecuju sve vrste svjetovnih skola, da mogu obavljati zanate i ulaziti u razna zvanja koja ne stoje u
protivnosti sa nacelima Islama, da mogu, u slucaju potrebe, skinuti zar i otkriti lice« - pledirali
su za vecu prosvjecenost i vecu drustvenu aktivnost muslimanskih zena.
Ali teski polozaj zena, kao i radnika, nisu mogli
promijeniti, pa cak ni ublaziti apeli, peticije i dobrotvorne akcije.
Korijeni su bili dublji i zato se i pitanje promjene
zivota zene moglo rijesiti samo njihovim ulaskom
u revolucionarni radnicki pokret, u borbu protiv
kapitalistickog poretka. Zbog toga nije s!ucajno
sto je izmedu dva rata u redovima zena neprestano rastao broj pristalica radnickog pokreta i
Komunisticke partije. Njihove pristalice bile su
ne samo radnice, nego se uticaj Partije snazno os·
jecao i medu ostalim zenama, a osobito zenskom
omladinom u gradovima. Broj zaposlenih zena
bio je malen, svega oko deset hiljada. Teski eko·
nomski polozaj zbog malih mogucnosti za zaposljavanje i skolovanje unosio je zabrinutost za buducnost hiljada siromasnih djevojaka, jer su zavisile od udaje za isto tako siromasne mladice iii
su ostajale neudate i teret porodici.
£Jacka, radnicka i studentska zenska omladina hila
je sredinom tridesetih godina obuhvacena napred·
nim omladinskim pokretom i hila neodvojivi clio
svih akcija revolucionarno-demokratskog pokreta.
Statisticki podaci govore da su u Jugoslaviji najslabije hili placeni radnici u Bosni i Hercegovini, pa,
kako su plate zena bile nize od plata muskaraca,
lako je zakljuciti da su radnice u Bosni i Hercegovini bile placene ispod svih prosjeka. Posluzicemo se podacima okruznih ureda za osiguranje
radnika za 1937. godinu na podrucju Banjaluke,
Sarajeva i Tuzle. Za pomenutu godinu pri sarajevskom OUZOR-u zenska nadnica je iznosila 17,54
dinara, u Banjaluci 14,35 dinara, dok je nadnica
zaposlenih zena u Tuzli hila 12,82 dinara. Iste godine prosjecna zenska nadnica u Jugos!aviji, prerna podacima SUZOR-a iznosila je 18,34 dinara.
Cinjenica sto su zene velikim dijelom bile zaposlene u tekstilnoj industriji uticala je da njihov eko·
nomski polozaj bude jos slabiji.
U juJu 1936. godine u Sarajevu je osnovan Pododbor Saveza tekstilnih radnika za radnice koje su
bile zaposlene u tekstilnoj industriji. Tada je
u sarajevskoj tekstilnoj industriji ( Cilimara,
»Kijuc« i nekoliko sitnih preduzeca) bilo zaposleno oko 1.200 radnica, ciji je radni dan trajao i
do 10 casova.
U Tkaonici cilima u Sarajevu cak i one radnice
koje su radile preko dvadeset godina jedva su
mjesecno zaradivale oko 300 dinara. 0 teskom
polozaju tekstilnih radnica govori i podatak da
su zaradivale svega 0,40 dinara po satu, sto je hila
najmanja satnica u zemlji.
Novembra 1939. godine organizovana je velika konferencija radnica i radnika tekstilaea u Radnickom domu, a glavno pitanje je bilo polozaj zene·radnice u tekstilnoj industriji. Na ovoj konferenciji izneseni su primjeri da u Tvornici cipaka u
Sarajevu rade djevojcice od 10 do 14 godina za
svega nekoliko dinara dnevno, da je radno vrijeme prijavljeno na sest casova, a u stvari se radi
punih osam casova. Na konferenciji su istupile
radnice iz )>KljuCa<<, ))Globusa<<, »Like<<, »Merime<<,
»Cilimare« i ostalih sarajevskih tvornica i radionica. Radnicki povjerenik Tvornice cilima iznijela je da su organizovanom borbom radnice postigle priznanje bolcsnicke nedjelje i da su kazne,
koje su iznosile od 50 do 100 dinara za prestupe,
smanjene na 5 dinara, a da novae od kazni ide u
zajcdnicki fond radnica za uzajamnu pomoc, kojim one same raspolazu. Ova konferencija je
predstavljala smotru radnicke solidarnosti i hila
izraz snage sindikalno organizovanih radniea.
Pocetkom 1940. godine dolazi do jacanja pokreta i
medu radnicama duvanske industrije. U Duvanskoj stanici u Ljubuskom izbio je 5. januara 1940.
godine strajk zbog otpustanja sa posla 20 radnica
i radnika. U i,;vjcstaju sreskog nacc!nika sreza
ljubuskog od 5. januara 1940. godine banskoj
vlasti u Zagrebu, stajalo je: »Kod Duvanske stanice Ljubuski uposleno je 650 radnika, od toga su
73 muskarci, a ostalo zene. Svi su stupili u strajk.
Na poslu je ostalo samo 20 ljudi. Razlozi stupanja u strajk su sljedeCi: u proslom mjesecu otpusteno je sa posla nekoliko sezonskih radnika zbog
pomanjkanja posla, a takode se trazi i povecanje
nadnica.«
Sredinom marta 1940. godine zbog niskih nadnica
dolazi do obustave posla u Tekstilnoj tvornici
platna d.d. Vitkovic u Mostaru. Strajk je objavljen 19. marta 1940. godine poslije odbijanja poslodavca da vodi pregovore o zahtjevima radnica.
To je bio drugi strajk zena radnica u Hercegovini
od pocetka 1940. godine.
Sresko nacelstvo Mostar trazilo je intervenciju visih
vlasti zahtijevajuCi da se zabrani rad URS-a, da se
raspuste radnicke organizacijc i da se zatvori
Radnicki dom u Mostaru, »jer veCina voda podruznice medustrukovnog saveza URS-a u Mostaru
su komunisti iii su sudeni po Zakonu o zastiti
drZave.<c Po cnergiCnim zahtjevima, po odluCnow
sti i ostrini, ovaj strajk spada svakako medu najuspjesnije strajkove koji su vodeni u 1940. godini.
U decembru 1940. godine otpocele su pripreme za
strajk radnica i svalja bijelog rublja u Sarajevu.
Pripremama je rukovodila sindikalna komisija
Mjesnog komiteta KPJ Sarajevo. Radnice su upu.
tile zahtjev Udruzenju zanatlija za grad i srez
Sarajevo za povecanje nadnica, obavezno placanje godiSnjeg odmora od najmanje 14 dana i sklapanje kolektivnog ugovora. Posto nije moglo doCi
do nagodbe, 90 radnica i svalja stupilo je u strajk.
Strajk je otpoceo 14. decembra 1940. godine. Pododbor Saveza tekstilaea dodjeljivao je redovno finansijsku pomoc od po 30 dinara ucesnicama
45
�46
strajka. Strajk radnica i svalja bijelog rublja zatekla je zabrana Ujedinjenih radnickih sindikata.
Nakon uspjesnog 14-dnevnog strajka 1938. godine
radnice Tvornice »Kljuc« u Sarajevu vode akciju
u novembru i decembru 1940. godine protiv pokusaja vlasnika Tvornice >>Kljuc« da obustavi proizvodnju u nekim pogonima i da otpusti jedan clio
radnica s posla. Vlasnik Tvornice obrazlagao je
svoju odluku o otpustanju radnica nedostatkom
sirovina za rad i I. januara 1941. godine otkazao
posao na dva mjeseca svim radnicima i namjestenicima u >>Kljucu«. Obrazlozenje za ovaj otkaz
bilo je kratko: >>zbog nedostatka sirovina«. Zbog
opsteg negodovanja koje je nastalo u Tvornici, a
i u gradu, na intervenciju vlasti, vlasnik je bio
prisiljen da povuce otkaz. Ova intervencija dosla
je iz straha od eventualnih nereda i demonstracija zbog zabrane URS-a i radnickih organizacija.
Veliki broj radnica bio je ukljucen u rad na organizovanju >)crvene«, odnosno narodne pomoCi, prikupljanju priloga za borce republikanske Spanije, pohapsene komuniste, na rasturanju napredne
stampe. Nakon hapsenja clanova sarajevske partijske organizacije 1936. godine, kojom prilikom
su pale u zatvor desetine komunista, Crvena pomoc organizuje slanje pisama ministru unutrasnjih poslova u Beograd, u kojima se protes(uje
protiv mucenja kojima su podvrgnuti zatvorenici
- komunisti i simpatizeri u sarajevskom zatvoru. Zahtijevano je da se prema zatvorenim komunistima (medu kojima je bilo i sedam :lena) policijske i zatvorske vlasti odnose kao prema politickim zatvorenicima, bez fizickog nasilja i dmgih sikaniranja koji su primjenjivani za vrijeme
istrage.
Ideje radnickog pokreta prodiru i u neke od postojeCih gradanskih zenskih organizacija, osobito
Zenskog pokreta. PridruzujuCi se akcijama ovih
organizacija za prosvjecivanje zena, borbi za izmjenu politicko-pravnog polozaja zena, pripadnice radnickog pokreta su doprinosile razjasnjavanju povezanosti borbe zena za izrnjenu njihovog
drustvenog polozaja sa borbom radnicke klase i
cijelog naroda protiv ekonomske bijede, nacio·
nalnog i klasnog ugnjetavanja, s antifasistickim
pokretom koji je rastao u zemlji.
Sredinom tridesetih godina postojale su organizacije Zenskog pokreta samo u Sarajevu i Banjaluci, a kasnije se te organizacije stvaraju u Mostaru, Bijeljini, Tuzli i drugim vecim mjestima
Bosne i Hercegovine. To je bio period kada se
poslije sestojanuarske diktature Komunisticka
partija, iako u dubokoj ilegalnosti, pocinje organizaciono konsolidovati, zauzimati jasan stav o
nacionalnom pitanju, stvarati akcioni program u
borbi protiv opasnosti od fasizma. Zbog toga je
i stvaranje organizacija Zenskog po~reta u Bosni
i Hercegovini, koje je uslijedilo u tom periodu,
bilo pod jakim uticajem zena koje su ideoloski
bile vezane za radnicki pokret i unosile u ove
organizacije stavove Komunisticke partije prema
najaktuelnijim pitanjima u zemlji, kao sto su borba protiv fasizma i rata, za demokratske slobode,
za siroku platformu Narodnog fronta a protiv fasizacije zemlje.
Sredinom 1935. godine osnovane su omladinske sek-
cije Zenskog pokreta u Banjaluci i Sarajevu. Omladinske sekcije okupljale su omladinke svih nacionalnosti i, preko predavanja, biblioteka i seminara, djelovale na okupljanje i angazovanje zenske omladine u antifasistickoj borbi.
Jedna od veCih akcija Zenskog pokreta u Sarajevu
u 1936. godini bila je priprema predloga za izradu novog Gradanskog zakona. U vezi sa izradom
ovog zakona vlasti su trazile predloge pojedinaca
i organizacija, pa je izradena analiza gradansko·pravnog polozaja zene u Jugoslaviji, kao i predlog organizacije Zenskog pokreta za poboljsanje
tog polozaja.
Banska uprava Drinske banovine takode je traZila
od Zenskog pokreta u Sarajevu da izradi analizu
polozaja zcna u Jugoslaviji >>jer ce se pitanje pravnog polozaja zena tretirati na jednom od zasjedanja Drustva naroda u Zencvi«. Kako je to hila
prilika da se javnosti jos jednom pruzi materijal
o teskom i neravnopravnom polozaju zene, Zenski pokret u Sarajevu sazvao je u decembru
1936. godine konfcrenciju predstavnica veceg broja zenskih drustava iz Sarajeva. Konferencija je
izradila slijedece zahtjeve u vezi sa poboljsanjem
polozaja zena:
>>Potpuna politicka ravnopravnost zena, odnosno izjednacenje zena u svim politickim pravirna, aktivno i pasivno pravo glasa bez ikakvih ogranicenja, bez obzira na skolsku spremu iii profesiju,
za skupstinske, banovinske i opstinske samouprave, kao i za sve druge javne institucije sa izbornim sistemom.«
Sto se tice ekonomskog statusa zena, konferencija
je zakljucila da se trazi >>pravna sposobnost za sva
zvanja, jednake mogucnosti pristupa naobrazbi,
skolovanju, pristup u sva zvanja koja mogu imati
i muskarci i zakonom zagarantovan princip: jednak rad - jednake plate.«
Prva veca manifestacija organizacije zenskog pokreta u Banjaluci bio je veliki politicki zbor zena za pravo glasa odrzan 20. oktobra 1935. godine u Banjaluci. Istaknuta je potreba aktiviranja
zena u drustvenom zivotu, izneseni su podaci 0
stanju radnica i teskom polozaju u kome se one
nalaze u preduzeCirna. Na zboru je usvojena rezolucija u kojoj je trazeno >>da se u novi izborni
zakon unese jednako opste, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve muskarce i zene«, isticuCi
da za savjesno ispunjavanje svojih gradanskih
duznosti zene treba da imaju uticaj na formiranje drustva i dr:l:ave.
VladajuCi politicki krugovi i policija osjecali su novi duh u radu organizacija Zenskog pokreta. Pocetkom 1936. godine nadlezni organi su upozoreni da »paze na Zenski pokret«. Rasp is Banske
uprave Vrbaske banovine iz aprila 1936. godine
upozorava sve nadlezne organe >>na obnovu zenskog pokreta u postojeCim zenskim organizacijama, kao i na nove komunisticke direktive«. Dva
mjeseca docnije ista hanska uprava salje novi raspis svojim institucijama, pa ponovo stavlja na
znanje »da ce komunisti specijalno poduprijeti
akcije SKOJ-a i sprovodenje akcije za zensko pravo glasa i ravnopravnost zena«.
Prikupljanje potpisa i odriavanje zborova za pravo
glasa koje je vrseno u okviru zemaljske akcije
�1939. godine imalo je znatno siru politicku sadrlinu i znacaj. Sve te akcije bile su clio revolucionarno-demokratskog pokreta za demokratiju,
nezavisnost i slobodu. :Zene su masovno ucestvovale u akcijama protiv skupoce, otpustanja sa po·
sla, demonstracijama protiv spekulanata koji su
iskoristili razne mjere vlasti (zabranu prodaje bijelog hljeba i brasna, ogranicenje prodaje kukuruza i druge mjere) da se obogate na oskudici
zivotnih namirnica, koje su sve viSe odlazile u
fasisticke zemlje. Pod rukovodstvom komunista
stvarani su po ulicama, u preduzeCima, blokovima kuca i po selima odbori protiv skupoce, u kojima su zenc bile vrlo aktivne i ucestvovale u
mnogim akcijama koje su ovi odbori organizovali.
Karakteristika antifasistickog pokreta koji se stvarao bila je u svestranoj povezanosti svih organizacija i akcija koje su usvajale program Narodnog fronta. Taka su i proslave Osmog marta bile po pravilu smotra svih snaga demokratske i
antifasisticke borbc u gradovima i mjestima u
kojima su se odrlavale. To su hili i zborovi za
pravo glasa, prikupljanje potpisa za unosenje u
izborni zakon politickih prava za zene i druge
akcije.
:Zenski pokret u Banjaluci ucestvovao je u svim akcijama protiv skupoce trazeci da se pri gradskoj
opstini formira komisija za odredivanje i kontrolu
cijena. Napredne zene Banjaluke bile su ucesnice protesta demokratske javnosti protiv zabrane
rada Studentskog kluba akademicara. Pokusaj organizovanja vojnih vjezbi za pripadnike fasisticke Ljoticeve stranke naiSao je na jednodusan atpar svih antifasistickih snaga u gradu, meO:u kojima su zene zauzimale vidno mjesto.
Prilikom odrlavanja Skupstinc Jugoslovenskog uCiteljskog drustva 1939. godine na kojoj je veoma
brojna bila takozvana »treca grupa« sastavljena
od komunista i antifasista, organizovane su, uz
podrsku Mjesnog komiteta KPJ, demonstracije
za odbranu zemlje od fasizma i rata. U tim demonstracijama bilo je veoma vidno ucesce omladine i zena Banjaluke, koje su, pored ostalog, protestovale i protiv celibata za uCiteljice.
U Tuzli je u septembru 1939. godine doslo do demonstracija radnickih zena povodom mobilizacije radnika i rudara u vojsku, odnosno u rezervu. :Zene su, izmeO:u ostalog, traiile vece potpore
za porodice mobilisanih. Demonstracije su cdrzane pred vojnim okrugom i pred zgradom opstine u Tuzli, a u njima je ucestvovalo preko 200
zena izvikujuCi parole protiv rata i protiv skupace. Posta je policija uspjela da demonstracije
rasturi, uCesnice su sc, prema dogovoru, uputile
ka tuzlanskom radnicko-rudarskom kvartu Tusnju, gdje je odrlan zbor protiv fasizacije zemlje i
nenarodne politike rel:ima.
U bijeljinskom srezu u pokretu za dobijanje prava
glasanja bilo je obuhvaceno oko 8.000 zena.
Velike demonstracije izbile su 1940. godine i u Mostaru, kada je oko 2.000 radnika, radnica, domaCica i omladine izaslo na ulice grada demonstrirajuCi protiv skupoce i ratnih spekulanata. Demonstranti su nosili transparente sa zahtjevom
da se stvori vojni savez Jugoslavije sa SSSR-om.
Sarno deset dana kasnije mostarski proletarijat
ponovo je izasao na ulice grada da demonstrira
sa istim parolama. Ovog puta naoruzana policija
i zandarmi napali su na demonstrante otvorivsi
puscanu vatru. Teze i lakse je ranjeno 10 lica, a
medu njima i jedna omladinka.
Kao jedan od prvih zadataka u odbrani zemlje u
okviru Narodnog fronta postavljeno je organizovanje kurseva za prvu pomoc, koje su pohaO:ale
djevojke i mlade zene. Uspjesno su organizovani
kursevi u Banjaluci, Tuzli, Bijeljini i Sarajevu.
U Banjaluci su odrlana dva kursa koje je zavrsilo oko 40 zena, a u Tuzli dva sa SO polaznica. U
Bijeljini je organizacija kurseva vrsena u okviru
Crvenog krsta.
Uticaj Partije u masama zena, osobito mladih zena i djevojaka, bio je mnogo siri, aktivnost zena
u radnickom pokretu mnogo veca nego sto bi se
to moglo zakljuCiti po broju organizovanih zena
u KPJ i u SKOJ-u. Dijelom se to maze objasniti
uslovima rada Partije i SKOJ-a, ali u svakom slui'aju bilo je i rezultat ukorijenjenog nepovjerenja prema zenama. Na to navodi i podatak da,
iako je ucesce radnica i ostalih slojeva zena u
antifasistiCkom pokretu raslo, osobito od 1935.
godine, od 1936. godine do sredine 1939. godine u
Bosni i Hercegovini nije u redove KP primljena
ni jedna zena. Nesta omladinki bilo je primljeno
u SKOJ-evske organizacije.
Iz dokumenata sa Pete partijske konferencije za
Bosnu i Hercegovinu (jul 1940) vidi se da je u
Sarajevu bilo 7 clan ova KPJ, a 40 zena bilo je
obuhvaceno pripremnim radom, da je, »U Mostaru rad medu zenama vrlo slab«, da u Banjaluci
»postoji jak zenski pokret, koji je vodio akciju
za pravo glasa, adrian je jedan zbor, ali je samo
jedna zena Clan KPJ«, a za tuzlansku partijsku
organizaciju se konstatuje da se »radu sa zenama tek pristupa«.
Stanje sa zenskim kadrovima u partijskim organizacijama i u SKOJ-u znacajnije se izmijenilo u
Bosni i Hercegovini poslije Pete zemaljske konferencije KPJ na kojoj je veoma snazno podvucena uloga zena u antifasistickoj borbi i odbrani zemlje i potreba njihovog organizovanja u
KPJ. Tada je pri Pokrajinskom komitetu KPJ za
Bosnu i Hercegovinu hila stvorena i Komisija za
rad sa zenama.
Pripadnost zena naprednom pokretu, njihova visoka politicka svijest i spremnost za akciju, najbolje se mogu sagledati iz ucesca u borbi protiv
klasnog i nacionalnog ugnjetavanja, pokusaja fasizacije zemlje prije rata, a osobito iz ucesca zena BiH u oslobodilackom ratu i revoluciji.
Bosanke i Hercegovke u narodnooslobodilackoj
borbi
Nakon okupacije Jugoslavije od strane fasistickih
dnava, Bosna i Hercegovina su usle u sastav
kvislinske »Nezavisne Drlave Hrvatske<<. Stav ustaskog vodstva bio je da su teritorije Bosne i
Hercegovine »hrvatske zemlje<<, da su Muslimani
»Hrvati muslimanske vjere<<, a da su Srbi doseJjenici kojima nema mjesta u ovim krajevima.
�48
Osim prisilnog iseljavanja, glavni nacin obracuna
sa srpskim stanovniStvom, osobito na se!u, bile
je fizicko istrebljivanje. Pored nacionalnog ropstva i okupatorskog terora, nad narode Bosne i
Hercegovine nadvila se opasnost od najstrasnije
tragedije: medusobnog istrebljivanja i bratoubilacke borbe. Na plodnom tlu vjerskog i nacionalnog antagonizma, koje su raspirivali velikosrpski, vclikohrvatski i muslimanski reakcionari,
okupator je uz pomoc domaCih izdajnika zapoceo plan istrebljivanja naroda. Protjerivanje u
Srbiju, nasilno pokrstavanje, hapsenje, odvodenje !judi u taocc i fizicko istrebljenje !judi. zena
i djcce, pljacka i otimanje imovinc, zapaljena sela - hila je stvarnost u kojoj su se naslc Bosna
i Hercegovina nakon okupacije.
Mirni gradiCi i sela Bosnc i Hercegovine postali su
klaonice !judi, zena i djece. Neka o tome kaze i
ovaj podatak iz saopstenja Drzavne komisijc za
utvrdivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaea:
»Na signal ustaSkog vodstva izvrSeni su istovremeni masovni pokolji, kojc su organizovali i sprovcli Pavcliccvi stozernici. Take je i u Bosanskoj
krajini, u organizaciji i po naredbama stoZernika
Gutica, nastalo opstc ubijanjc, klanje i mrcvarcnje. 31. jula stigli su naoruzani odredi ustasa
koji su 1. avgusta i slijedeCih dana po svim selima i gradovima izvriiili zlocine cudoviSne i po
brojnosti i po svireposti. Citava scla bila su spaljena i porusena, !judi klani i bacani u jame cesto jos zivi, djeca nabadana na bajoncte, a jos
nerodena sjecena majkama u utrobi. U samom
Prijedoru pobijeno je oko 700 dusa. Ustase su
blokirale cijelu varas, pa onda pokupile i spro·
vele sve Srbe u zatvor. Potom je nastalo ubijanje: u zatvoru, po ulicama, u kucama, na mostu
preko Sane, u parku precl gimnazijom, na pijaci
»Zitarnica({, u polju zv. »Urije«, na mostu zvanom »Tukovk U Prijedor su neprestano stizali
kamioni puni seljaka, vodenih na strijeljanje. Po
ulicama su bile gomile leseva i potoci krvi, koju
su docnije skupljenc Ciganke morale da peru. U
okolini Prijedora, u cijcm je srezu pobijeno oko
4.000 !judi, plamtjela su scla, dok su ustase klale
i mucile svoje Zrtvc ... U Sanskom Mostu i okolini, gdje je pokolj vriien na dan 2. avgusta pobijeno jc 3.000 Srba u zitnom magacinu, a u polju
zvanom »Susnjar« oko 4.000 !judi, zena i djece.
U selu Podlugu ubijeno je.oko 100 dusa, a u opstini Stari Majclan oko 400. Treceg avgusta objavljeno je dobosom u Sanskom Mostu da se do 6
casova uvece imaju javiti svi daci iznad 12 godina. Potom su i oni sa ostalim zrtvama vodeni na
strijcljanje. Strijeljanje se vrsilo u polju »Susnjar«, u velikim, unaprijed iskopanim jamama,
u koje su zrtvc morale same sici, pa su take mitraljezom pobijene. Po selima su ustase obicno
prethodno ubijale zene i djecu, a muskarce odvodile u Sanski Most. Zene su cesto najprije silovane, a potom ubijane ... U Kljucu je, po sopstvenom ustaskom priznanju i javnom saopstenju pobijeno oko 1.700 !judi, koji su likvidirani
u tamosnjoj osnovnoj skoli, a dijelom na obali
Sane.c(
U maloj opstini Bosanska Krupa ustase su spalile
veliki broj sela i uni.Stile u njima veliki broj stanovnika: u selu Puceniku ubijeno je 100 muskaraca, 39 zena, 30-oro djece; Srednji Busevic 178
mu5karaca, 46 zena, 22 djeteta; Potkalinje 51 muskarac, 37 zena, 44 djeteta; Srednji Dubovik 51
muskarac, 47 zena, 63 cljeteta; Jasenica 145 mu·
skaraca, 121 zena, 150-oro djece; Veliki RadiC 74
muskaraca, 52 zene, 46-toro djece; Vojevac 61 muskarac, 49 zena, 41 dijete;Vranjska 124 mu.Skarca, 84 zene, 85-oro djece; Benakovac 92 muskarca, 90 zena, 98-oro djece; Gorinja 113 muskaraca, 79 zena, 99-oro djece. Slicno je bile u prijedorskoj, novskoj i nmogim drugim opstinama u
Bosni i Hercegovini.
Zloglasni usta.Ski stozernik Gutic u Bos. krajini pozivao je Hrvatc i Muslimane: »UniStimo sve Srbc, koljimo ih, ubijajmo ih, protjcrajmo ih. Ako
je kame potrebna krava, konj ili vo, ima toga
svega u Srba, uzmite, ne boj te se.«
Muslimani i Hrvati koji su se opirali nasiljima us·
taske vlasti proganjani su, hapseni, mucki ubija·
ni. Hiljade muslimanskih i hrvatskih domova, i
pored toga, postali su skloniste za Srbe, Jevreje
i druge kojima je prijetila smrt, zatvori, logori
i prisilni rad u hitlerovskoj Njemackoj.
U proglasu Okruznog komiteta KPJ za banjalucki
okrug iz 1941. gocline povoclom nasilja ustaskih
vlasti pise izmedu ostalog:
))No, svi ovi zloCini izvrSeni nad n1irnim gradanM
stvom do sada, nisu mogli cia zadovolje ~loglas
nog Pavelica i njegove sluge. Stoga se ovih dana
donose nove odluke koje imaju za cilj nova hapscnja i proganjanja, nova ubistva, nova izgladnjavanja ... Poslije Srba i Jevreja dolaze na red Muslimani. Najprije treba svrsiti s jednima, pa onda sa drugima.cc
U tim danima najveCih iskusenja za nase narode
Komunisticka partija sve svoje snage posvecuje
stvaranju borbcnog jedinstva naroda Bosne i Hercegovine u borbi protiv zajcdnickog neprijatelja,
okupatora i clomaCih izdajnika. Trebalo je »Ostvariti jeclinstvo zivih, da ne bi u zajednickoj grobnici ostvarili jedinstvo mrtvih«.
U proglasu Pokrajinskog komiteta Bosne i Hercegovine izdatom neposreclno pos!ije okupacije izmedu ostalog stoji:
»Komunisticka partija, iako progonjena za ovih 20
godina, uvijek je stajala u prvim redovima borbe za pravo ugnjctenih i porob]jenih. Nasuprot
tcroru, hapsenjima i ubistvima, ona ce jos upornije i odlucnijc organizovati borbu protiv okupatora i njegovih agenata. Komunisticka partija poziva svc narode Bosne i Hercegovine da prestanu sa mcdusobnom borbom, mrznjom i krvoprolicem, jer to okupatori i pljackasi zele, jer same
time mogu odriati svoju vlast. Hrvati i Muslimani, nemojte dopustiti da vi budete tlaCitelji svoje
brace Srba i Jevreja. Komunisticka partija vas
poziva: Srbe, Hrvate, Muslimane da stvorite bratstvo i jedinstvo u borbi protiv okupatora, za bolju i srecniju buducnost.«
Pod zastavu narodnooslobodilackog pokreta pocele
su se svrstavati hiljade !judi i zena Bosne i Her·
cegovine, Srba, Muslimana i Hrvata, u zajednicku borbu protiv okupatora i domaCih izdajnika.
�>>Istorija je htjela da bas Bosna i Hercegovina koja
je hila gotovo kroz citavo stoljece pozornica borbe bratskih naroda, borbc koju su hranili i potpirivali tuai interesi i uticaji, da je bas Bosna i
Hercegovina postala koljevka novih bratskih odnosa medu narodima Jugoslavije.« (Iz govora Edvarda Kardelja na III zasjedanju ZAVNOBiH-a).
Zlocine nad srpskim narodom u Bosni i Hercegovini nastojali su iskoristiti velikosrpski dementi
usmjeravajuCi ogorcenje i borbenu spremnost srpskih masa protiv Muslimana i Hrvata. Pod vidom
borbe protiv ustasa pocelo se oformljavati cetniStvo kao vojna i politicka formacija velikosrpske reakcije. CetniCko vojno i politicko vodstvo
nastojalo je da u srpskom narodu stvori uvjerenje da je spas u istrebljivanju Muslimana i Hrvata. 1942. godine su cetnici izvrsili masovna nasilja nad muslimanskim stanovnistvom Visegrada,
Caj nica, Face i Gorazda i drugih krajeva. Tekle
su Drina i druge bosanske rijeke krvave noseci
ljeseve Muslimana i njihove nejake djece. Hiljade
muslimanskih i hrvatskih porodica bjdalo je iz
svojih domova i sela u kojima su, u imc srpstva,
haracili cetnici. A u isto vrijeme cetnicke komande stvarale su sporazume sa okupatorskim i ustaskim vodstvom za zajednicku borbu protiv naroda koji se ujedinjavao u borbi protiv fasistickih okupatora i domacih izdajnika, ustasa i cetnika. GovoreCi o cctnickim elementima koji su
se borili protiv zblizavanja naroda Bosne i Herccgovinc drug Tito kaZe: nNa njihovoj zastavi
nije bila ispisana parola »borba protiv okupatora(<, »Sn1rt ugnjetaCima naSe zernlje<( itd., veC pa~
role ))smrt I\1uslimanima((, ))smrt Hrvatima« itd.«.
Sto su· srpski, hrvatski i muslimanski narod vise razumijcvali da im jc spas u zajednickoj borbi protiv okupatora i izdajnika, sto su sc vise okupljali
u narodnooslobodilacki pokrct, sve vise je dolazilo do zajednickih akcija ustasa, cetnika i okupatorskih vojski protiv Narodnooslobodilacke
vojske, jcr je snazni razvoj narodnooslobodilackog pokreta u Bosni i Hercegovini jednako zabrinuo i okupatore, i ustase, i cetnii'ke vade.
Vee pocetkom 1942. godine cetnici zajedno sa okupatorom i ustaSama otvoreno nastupaju protiv
Narodnooslobodilacke vojske i pokreta. Vojnicki
malobrojni i nesposobni za borbu, ani pomazu
okupatoru i ustaskoj vlasti zavodeCi necuveni teror nad stanovnistvom koje se opredeljivalo za
narodnoosloboclilacki pokret. Batinanje, izrucivanje zarobljenih partizana okupatorskim vlastima, silovanje, vjesanjc i strijeljanje djevojaka i
zena, pljacka i paljevine bili su najcesca sredstva
borbe cetnika. Dokumenti iz ratnog perioda o selima ispod Majevice, Romanije, Manjace, Ccmernice, Sirom Hercegovine govore o mnogobrojnim
zlocinima cetnika vrsenim nad srpskim stanovnistvom koje je bilo naklonjeno partizanima. Tako
je 1942. godine samo iz sela Odzak- Ziljevo (Nevesinje) otjerano od strane cctnika i Italijana u
mostarski zatvor 60 zena, 16 zena iz sela Fatnice
( trebinjski srez) bile su u cetnickom zatvoru podvrgnute najvecim nasiljima i patnjama. Narodni
heroj Hercegovine Dragica Pravica, studentkinja
Beogradskog univerziteta, podlegla je kao zrtva
najstrasnijih mucenja koja su nad njom izvrsili
cetnici i italijanski okupatori.
Od 14 zena i djevojaka koje su uhvacene i ubijene
kao saradnici narodnooslobodilackog pokreta u
opstini Ugljevik 7 su strijeljali iii zaklali cetnici.
Za vrijeme VII ofanzive cetnici su izvrsili krvavu
odmazdu nad srpskirn stanovnistvom u Bircu
zbog njegove pripadnosti narodnooslobodilackom pokretu.
U krajevima gdje je okupator uz pomoc ustasa izvrsio najvece zloCine nad srpskim narodom duboko je prodrla istina o namjerama fasistickih
okupat.ora. Istina o raspirivanju bratoubilacke
borbe da bi se Srbi, Hrvati i Muslimani medusobno unistavali nasla je put do ogorcenog srpskog naroda i usmjerila njegov pravedni gnjev
protiv stvarnih potpaljivaca bratoubilacke borbe.
U redovima ustanika i organizatora ustanka na~
sle su se stotine komunista iz redova hrvatskog
i muslimanskog naroda, patrioti koje je okupatorska i ustaska vlast progonila kao i Srbe. Dokumenti iz tog vremena govore o tome sa koliko
su razumijevanja Zene Drvara, PodgrmeCa, Koza-
re prihvatile program narodnooslobodilackog pokreta, koliko su razumjele da je spas Bosne i He•·cegovine u jedinstvu njenih naroda i zajednickoj
borbi.
U arhivama Vojnoistorijskog instituta u Beogradu
cuvaju sc dva dokumenta koja govore 0 tome.
Oba datiraju iz prvih mjeseci ustanka u Bosanskoj krajini. Jedan od njih je:
»Pismo hrabrim vojnicima na~ih narodnooslobodilackih gerilskih odreda« - koje su uputile sa
svog zbora Zcne i djcvojke drvarske doline, a u
kame, izmedu ostalog, pisc:
»Mi zenc i djevojke drvarske doline, vase majke,
vaSe kCeri i vaSe scstre, toplo vas i zahvalno pozdravljmno kao na.Se neustraSive spasioce i zaSM
titnike i mi vas pozivamo da istrajete u borbi sve
dok narodi Jugoslavije, sve dok narodi Evrope i
ostalog svijeta ne izvojuju svoju punu slobodu i
ravnopravnost.
Mi vas pozivamo da budetc nemilosrdni prema faSistiCkin1 okupatorin1a i njihovin1 plaCcnicin1a
prema nasim zakletim neprijateijima koji su i sa
nama bili ncmilosrdni.
Mi vas pozivamo da suzdrZite svoj gnjev, svoju ZeM
lju za osvetom kada je u pitanju mirni i posteni
hrvatski i muslimanski svijet koji nije htio i koji
nije skrivio zlodne nad srpskim narodom i koji
danas zajedno sa nama stupa u borbu protiv zajednickog ncprijatelja, protiv krvolocnog fasizma
i njegovih pscCih sluga.«
Iz istog pcrioda datira i »Rezolucija sa zbora zena
na teritoriji opstinc Rujiska« (Podgrmec) u kojoj se kaze:
»Mi, napaccnc zene i djevojke sa sela, okupile smo
se danas prvi put da slobodno govorimo o sebi,
da kazemo nase misljenje o narodnoj borbi, da
kazemo da mi ucestvujemo u njoj, jer uvidamo
da ce jedino borba donijeti spas nasem napacenom narodu.
Mi znamo da je i ovaj nas zbor i ova nasa sloboda
samo jedan dio one velike naroclne slobode koja
ce doci sa pobjedom naseg oruzja.
U nasoj Bosni u kojoj su neprijatelji bratstva na1
49
�so
roda bacili iskru bratoubilacke mrinje meau Sr·
be, Hrvate i Muslimane, palo je mnogo zrtava sa
jedne i sa druge strane.
Mi znamo da klanje i ubijanje hoce fasisti. Mi znamo da je nasa Narodnooslobodilacka vojska nosi·
lac pobjede i bratstva, nosilac borbe protiv klanja i ubijanja. Mi pozivamo borce nase, nasu po·
nosnu narodnu vojsku da bez milosti iskorijeni
sve one zlocince i placenike koji su prolijevali nevinu narodnu krv.
Ali vas isto tako zaklinjemo suzama koje smo prolite nad nasim zgazenim pravima i slobodom, nad
nasim popaljenim selima i poklanim zrtvama, zaklinjemo vas patnjama koje smo podnijeli, da
svoje svijetlo oruzje, da svoju cast Narodnooslobodilacke vojske nikad ne okaljate krvlju nase
brace druge vjere koji nisu niSta skrivili, da ne
dopustite da na nasu vojsku padne prokletstvo
hiljada nesretnih majki druge vjere nad grobovi·
rna njihovc ncjake djece koju ste vi uniStili.«
Od prvih dana ustanka partijski komiteti i orga·
nizacije posvetile su najvecu paznju okupljanju
zena u narodnooslobodilacki pokret kako na os·
lobodenoj, tako i na okupiranoj teritoriji.
Povezanost oslobodene i neoslobodene teritorije
obezbjedivala se pozrtvovanim i samopregornim
radom hiljada ilegalaca u okupiranim gradovima
i selima. Oni su odriavali partijske i vojne veze
sa Narodnooslobodilackom vojskom i pokretom,
slali obavjestenja o neprijatelju, prihvatali kurire, prebacivali !jude u partizane, sakupljali pomoc za NOP.
U Sarajevu je medu mnogobrojnim zenama aktivistkinjama radila odmah u pocetku ustanka narodni
heroj Radojka Lakic, studentkinja iz Bijeljine.
Kada je u septembru 1941. godine uhapsena, i po·
red najstrasnijih mucenja kojima je izlozena, nije
odala ni jcdno ime, ni jedan podatak o ilegal·
nom pokrctu. Strijeljana je po odluci Prijekog
suda koji ju je osudio na smrt.
Mlada sarajevska radnica Adela Sunaric vrsila je
duznost kurira izmcdu Sarajeva i Bosanske kra·
jine. Poginula je u kozarskoj ofanzivi. Medu zenama koje su poginule junackom smrcu na ilegalnom radu je i poznata sarajevska omladinka
Jelena Vilas. Vee u prvim transportima kojima
su rodoljubi slani u koncentracione logore nalazi
se veliki broj zena. Tako je.S. avgusta 1941. godine
u logor Stara GradiSka upuceno 18 zena iz Sarajeva i okoline. Medu njima su bile najpoznatije
aktivistkinje zenskog i radnickog pokreta od kojih su mnoge u logoru ubijene. Osobito je mnogo
zrtava bilo iz redova mladih Jevrejki od kojih su
mnoge bile poznate jos u predratnom periodu kao
antifasistkinje i borci za socijalnu pravdu. Ovaj
kadar naprednih jevrejskih zena i djevojaka rastao je u siromaSnim porodicama rano se povezujuCi sa radnickim pokretom i ucestvujuCi u njegovim akcijama za bolji zivot radnicke klase.
U Banjaluci je, pored ostalih, djelovala narodni heraj Vahida Maglajlic, kCi banjaluckog kadije. Kada je uhapsena, ustaske vlasti u Banjaluci htjele
su da izbjegnu da joj sude u njenom rodnom gradu, jer su se bojale protesta gradana. Odlucili su
da je prebace u Zagreb. Uoci dana kada je trebalo da bude sprovedena u Zagreb, Vahida je sko-
Cila sa II kata banjaluckog zatvora i pobjegla u
partizane. Mira Cikota, sekretar opstinskog ko·
miteta u okupiranom Prijedoru, uspjela je da do·
de do podataka o vojnim snagama i rasporedu
neprijatelja u Prijedoru i time znatno olaksala
oslobodenje grada u proljece 1942. godine. Uhvacena je u Kozari za vrijeme ofanzive. Iako je hila
u drugom stanju, osudena je na smrt i javno objesena u Prijedoru.
U Mostaru su 1943. godine pored Gradskog odbora
AFZ-a u svim kvartovima i veCini preduzeca po·
stojali aktivi :lena koji su obuhvatili 262 zene.
Mnoge ilegalke nosile su zar i feredzu da bi se odrzale u uslovima ilegalnog rada. Osobito uspjesan
rad bio je na otpremanju iz gradova novih boraca. sakupljanje podataka i obavjestenja o vojnim
i politickim namjerama neprijatelja, sakupljanje
oruzja i lijekova za jedinice Narodnooslobodilacke vojske, organizovanje akcija protiv skupoce,
gladi, erne berze, terora i nezakonitog hapsenja
gradana, za pomaganje porodica Ciji su clanovi
otiSli u partizane ili su u zatvoru, slanje hrane i
ostalc pomoCi zatvorenicima. Zatvore Sarajeva,
Mostara, Banjaluke, Tuzle, Dubrovnika, Trebinja,
koncentracione logore Bosanske GradiSke i Jasenovca upoznale su hiljade hrabrih ilegalki Bosne
i Hercegovine. Prijeki sudovi, strijeljanja, javna
vjesanja u Sarajevu, Bos. Dubici, Bos. Gradiski
i mnogim drugim mjestima izvrsena nad zenama
i djevojkama pohapscnim u ilegalnom radu u
okupiranim gradovima dokaz su teskog fronta
narodnooslobodilacke borbe na kame su se casno
i uspjesno borile zene i omladinke. Hiljade zapisnika sastavljenih u mucilistima ustaske i okupatorske policije svjedoce da veCinu njih ni najstrasnije muke nisu mogle pokolebati. Uz mnoga
imena ovih zena stoji: »Posta je svojim upornim
niekanjem zavodila vlast u b!udnju da se ne ot·
kriju veze u komunistickom pokretu i pokazala
veoma zao karakter predlaze se slanje na izdr·
zavanje kazne u sabirni logor, predlaze se itd ... «
Mnoge su jos u toku isljedivanja podlegle.
Iz okupiranih gradova tekla je neprekidna rijeka
gradana i gradanki u oslobodilacku vojsku i na
razne dijelove oslobodene teritorije. Radnice, uciteljice, Ijekarke, medicinske sestre i bolnicarke,
sluzbenice, ucenice i studentkinje, majke i kcerke zajedno napustale su svoje rodne gradove da
bi se borile za slobodu. Sarno za vrijeme dva napada narodnooslobodilacke vojske na Banjaluku
(u januaru i septembru 1944. godine) izislo je na
slobodnu teritoriju oko 10 hiljada banjaluckih
gradana medu njima ogroman broj zena i zenske
omladine.
U svim selima i gradovima koje je oslobadala rna
i na kratko vrijeme narodna vojska odrzavani su
razgovori sa zenama, formirani aktivi zena pristalica narodnooslobodilackog pokreta sa zadatkom da politicki djeluju medu zenama. Poseban
rad sa zenarna imao je svoje opravdanje zbog toga Sto je za ogromne mase Zena, osobito na selu,
to znacilo prvo politicko i drustveno organizova·
nje zbog toga sto je to bilo put da se govori o polozaju zene i zbog toga sto je postojao niz poslova koje su najuspjesnije mogle organizovati i izvrsiti zene. Kod Muslimanki je posebno organi·
�zovanje bilo nuino i zbog obicaja da sakrivaju
lice pred stranim muskarcima.
Stvaranju borbenog jedinstva naroda BiH, od cega
je zavisio opstanak i Srba, i Hrvata, i Muslimana, mnogo su doprinijele zene Bosne i Hercegovine. Zajednicka sudbina ujedinjavala je zene
grada i sela, svih drustvenih slojeva i nacionalnosti. uZa zivote nase djece, za mir nasih domova
da nikada viSe ne bude klanja i ubijanja - mi
smo se ujedinile« bio je najcesCi natpis u salama
gdje su se zene okupljale.
Vee 21. avgusta 1941. godine u tek oslobodenom
Drvaru odr2ana je prva konferencija zena Drvara i okoline na kojoj je odluceno da se zene organizuju za pomoc narodnooslobodilackoj borbi.
Kad je pocetkom 1942. godine veliki clio zapadne
Bosne osloboden, rad na organizovanju zena uzeo
je pun zamah. Marta 1942. godine formiran je
sr~ski odbor iena za srez Drvar, a u aprilu su u
svim drvarskim selima postojale organizacije zena. U tom radu angaiovali su se i Sreski komitet
i svi Clanovi Partijc.
Odmah u pocetku ustanka u svim selima Hercegovine formirani su aktivi iena. Neki od njih su i
nakon cetnickog puea 1942. godine i zaposjedanja
slobodne teritorije od strane italijanskih fasista
i cetnika radili ilegalno za narodnooslobodilacki
pokret.
Na terenu Podgrmei:a su sredinom 1942. godine bile
formirane organizacije zena u 72 sela od 80 koliko ih je ukupno bilo. Na podrucju Kljuca i Mrkonjic-Grada do kraja godine bilo je 25 seoskih
odbora. Krajcm godine formirani su seoski odbori i u srezu jajackom. Uspjesno se razvijala organizacija i medu Muslimankama Cazina, Velikc
Kladuse i u muslimanskim selima bosanskokrupskog sreza. U cazinskoj opstini je organizovano
350 Muslimanki.
Narodnooslobodilacki odbori tijesno su saradivali
sa seoskim odborima icna, a Clanice tih odbora
na jcesce su predlagane i birane u narodnooslobodilacke odbore. Partijske organizacije i forumi posve6ivali su veliku brigu razvoju AFZ-a.
Najsposobnije komunistkinje radile su na orga·
nizovanju zena, a jedno od mjerila uspjesnog rada partijskih organizacija bilo je i koliki se broj
zena prima u organizacije KPJ i SKOJ-a, koliko
ih se bira u narodnooslobodilai:ke odbore.
Organizovane zene uzimale su na sebe velik dio duznosti u ishrani i odijevanju vojske, prihvatanju
i lijei:enju ranjenika, odriavanju bolnica. Da bi
se zemlja sto bolje i na vrijeme obradila, NOO su
organizovali akcije prilikom sjetve, kosidbe i zetve u kojima su velikog uce5ca imale i organizacije zena, a radne brigade, sastavljene najveCim
dijelom od Zena i omladine uCestvovale su u svim
poljskim radovima.
Prva radna brigada u 'Bosni i Hercegovini osnovana jc u Sanickoj dolini, u blizini Kljuca, u ljeto
1942. godine, kada je ovaj kraj bio osloboden.
Brigada je radila na zetvi i vrsidbi zita, branju
voea i povrca. Sastavljena je hila od omladinskih
ceta i ba talj ana iz Drvara, Petrovca, Bosanskog
Grahova, Ribnika, Prekaje, Sanice i Podgrmeca.
U njoj je bio velik broj omladinki i mladih zena. Radilo se pod kisom mitraljeskih zma i born·
1
bi iz neprijateljskih aviona, ali je posao uspje5no zavrsen. Slicne akcije su organizovane i na Kozari, kada je sakupljena ljetina u plodnoj Dubickoj ravni.
U juJu 1942. godine u Bosansku krajinu stigle su
proleterske jedinice i Vrhovni stab. Mnogo ranije narod je doznao za priblizavanje ovih jedinica.
Svuda je pripremljen doi:ek kakav samo moze
da priredi narod koji se bori. Drvar je tada prihvatio ranjenike proleterskih jedinica. Sve je bilo spremno za junacke borce Srbije, Cme Gore,
SandZaka. I smjestaj u improviziranim bolnicama, i dezume bolnicarke, i radne cete omladinki
i iena spremnih da nose teske ranjenike, i sofre
duz rijcke Unca pune hrane, i borbena pjesma, i
strukovi poljskog cvijeca, i skromna seoska odjeca i obuca. Hiljade zena i djevojaka drvarske
kotline danju i nocu su ucestvovale u organizovanju prijema ranjenih proletera.
Radne cete zena postojale su iii se formirale gdje
god se ukazala pot reba. U zimu 1942. godine osam
stotina zena Kozare organizovane u radnim cetama krenule su u Lijevce polje, udaljeno preko
30 kilometara da izvuku zito iz sela gdje je bio
neprijatelj. Slabo obucene, mnoge samo u pletenim seoskim priglavcima na nogama, one su taj
posao uspjesno izvrsile. Kada su se vratile kucama, zatekle su pusta zgariSta. Neprijatelj je popalio njihove domove. Tada su hrabre Kozarcanke spjevale ove stihove:
))J a sc krenuh u akciju
u LijevCe po pScnicu,
Kad se vratih iz akcije,
iz kuCe n1i din1 se vije,
Moje selo vatru sije
- Pavelicu da te nije!
Kad ja pridoh kuCi blize,
a iz kuce plamen liZe,
Kuce meni zao nije,
ali oko suze Jije,
Jer su mrtva djeca nasa
- poginula od ustasa.
Udri, Tito, bande klete
i zene ce da se svete!
A sad naprijed, drugarice mile,
Pri kraju su fasisticke sile,
Docekujmo fasiste na noze,
Kozara se uniStif ne maZe.«
1
Posebnu paznju istorieara i hronicara nase narodne revolucije privlai:i razvitak narodne vlasti.
Svuda, a osobito u krajevima gdje se duze vremena
odriavala slobodna teritorija, izgradivana je narodna vlast u vidu narodnooslobodilackih odbora, stvarane su drustveno-politicke organizacije u
kojima je masovno bio okupljen narod, organizovan je zivot na nacin koji je znacio cvrstu povezanost vojske i naroda.
Svi uspjesi narodnooslobodilacke vojske nedjeljivo
su vezani sa politickim i vojnim organizovanjem
citavog naroda u oslobodilackoj borbi i revoluciji.
Iako se s pravom istice uloga zena u pozadinskim
radovima na oslobodenoj teritoriji, mora se imati u vidu relativnost slobodne teritorije, zbog cega je borbena spremnost Citavog naroda hila us-
5
�lov i uspjesnih akcija Narodnooslohodilacke vojske i hezhjednosti naroda.
Svi vidovi pomoCi vojsci - od hrane i ohuce, njege
ranjenika do spremnosti da se uvijek popune horheni redovi hrigada i divizija - hili su organizovani na slohodnoj teritoriji. Vee u jesen 1941. godine 30 djevojaka iz sela Trninic-hrijeg, Sipovljani i Drvar-selo u drvarskoj opstini proslo je kroz
vojnu ohuku. Prva zena narodni heroj Jugoslavije je mlada seljanka iz sela Kamenice u hlizini
Drvara. Bila je horae - homhas u X krajiSkoj
narodnooslobodilackoj udarnoj brigadi - Marija Bursae. Njoj je posvetio svoju pjesmu »Marija na Prkosima« knjizevnik Branko Copic. Drvarska opstina dala je jos jednu zenu - heroja. To
je Danica Materic iz sela Trninic-hrijega. Zarohljena je tesko ranjena dok je svojoj ceti vatrom
stitila odstupnicu. Strijeljali su je fasisti. U Podgrmecu su jos od pocetka 1942. godine organizovani vojno-politicki kursevi na kojima su mladici i djevojke osposohljeni za ulazak u redove Narodnooslohodilacke vojske. U Drvaru je 1942. godine osnovana radionica za izradu bombi, slicnih
»kragujevcankama«. Osim 25 stalnih radnika.
svakodnevno je po smjenama radilo i 50-60 zena i djcvojaka koje su se i same osposobile za
upotrebu hombi u borbi.
Omladinske pozadinske cetc koje su formirane za
obavljanjc raznovrsnih radova u poljoprivrcdi,
prckopavanju ccsta, izgradnji bolnica, zemunica
i sl. imale su u programu i osposobljavanje za
neposrednu borbu sa neprijateljcm. Tako su za
vrijeme kozarske ofanzive iza borackog stroja stajale djevojacke cete spremne da prihvate oruzje
poginulih i ranjenih boraca.
U zapisniku sa savjetovanja Okruznog komiteta
KPJ za Kozaru koje je odrzano iza kozarske ofanzive 21. i 22. septembra stoji slijedeca ocjena koju
su svi prisutni primili:
)>Pozadinu kakvu smo mi in1ali sigurno nije imao
nijedan odred u zemlji. Odana do kraja narodnooslobodilackoj borbi, dala je sve sto se od
nje zatrazilo. U Kozari su podignuti cijeli gradovi. Kilometrima po najdubljem snijegu nosen je
materijal za izgradnju nasih logora. Najboljim
sto ima narod je darovao svoju vojsku. Politika bratstva Srba, Hrvata i Muslimana postala je
dio bica ovog naroda. Ljubav prema partizanima
i mrlnja prema fasistima osjeca se na svakom
koraku, u svakom selu.
Pa i sada nakon ovog velikog preloma i poraza, narod koji je ostao, gleda u nas kao najbolje svoje
sinove. Sjetite se onog slucaja kada je majka, sakrivajuCi dijete pod sebe, ranjena od topovske
granate, odgovorila odborniku koji je salje u bolnicu da se previje: >>Nemojte, djeco, sramota je
da trosim lijekove, to treba borcima!« Svjedoci
ste trenutka kada su u najtezoj situaciji uzvikivale vojnicima: >>Sarno se vi spasite, a sa nama sta
hude!«
A ta pozadina bile su desetine hiljada kozarskih zena i djece medu kojima su nakon ofanzive spjevani stihovi:
52
••Grob do groba u zrelome zitu,
A Kozara zaklinje sc Titu!«
Za vrijeme cetvrte neprijateljske ofanzive jedna njemacka divizija pomognuta kvislinskim trupama
opustoSila je usred zime sela Podgrmeca. Narod
se povukao u planinu. Zbjegovi su hili dobro organizovani. Na celu svakog zbjega bili su clanovi narodnooslobodilackih odbora. Citavim zbje:
gom, koji je brojao preko pet hiljada stanovnika
Podgrmeca, rukovodio je zajednicki odbor zbjega u kome su pored ostalih bile i Soja CopiC, predsjednica Oblasnog odbora AntifasistiCkog fronta
zena za Bosansku krajinu i njena kcerka Smiljka
Copic-Raseta, Danica Medan, seljanka iz Jasenice,
clan opstinskog narodnooslobodilackog odbora,
Lepa Radic, ucenica iz sela Bistrice kod Bosanske GradiSke. Lepa Radic je bila clan staba za
evakuaciju stanovniStva. Uhvacena je zajedno sa
150 zena i djece o kojima se brinula u zbjegu.
Nijemci su je osudili na smrt vjesanjem i javno
izvrsili smrtnu kaznu u Bosanskoj Krupi. Vee
pod samim vjesalima Nijemci su joj obecavali
zivot ako otkrije clanove Partije i ostale rukovodioce zbjega, na sto im je odgovorila: ,J a nisam
izdajnik svoga naroda, a oni ce se i sami otkriti
kada budu unistavali zlikovce kao sto ste vi sve
do poslednjeg.«
Sa njom je isto tako hrabro poginula i Smiljka Copic-Raseta. Lepa Radic proglasena je za narodnog heroja.
Za vrijeme IV neprijateljske ofanzive poznate po
tome sto su jcdinice koje su u njoj ucestvovale
imale zadatak da spasu od unistenja cetiri hiljade
ranjcnika, sa jcdinicama narodnooslobodilacke
vojskc kretalc su hiljade izbjeglica iz Banije, Like, Bosanskc krajinc i drugih krajeva gdje su voilcnc borbc. Omladina, medu kojom jc bilo najvise scoskih djcvojaka, ukljuCivala se u vojne jedinicc. Bilo ih jc na hiljadc. Mnoge od njih prosic su ne samo kroz oganj bitke na Neretvi, nego
i na Sutjcsci, kao borci, bolniCarkc, ne uzmiCuCi,
ni pred kakvim zadacima i teskocama. Zajedno
sa ostalim nosilc su prcko rijcka i planina ranjcnike i bolesnike da bi mnogc od njih i same pale
u borbama iii podlegle bolestima, osobito tifusu
koj i je u to vrijeme harao.
Bijele seoske marame i nosnje u kojima su krenule
po januarskom mrazu na daleke puteve borbe polako su nestajalc. U borbama osvojeno oruzje i
vojnicka odijela postali su nova djevojacka oprema koju su skinule tek poslije oslobodenja zemlje.
Primjer nedjcljivosti naroda i njegove vojske predstavlja i otpor naroda drvarske doline za vrijeme
desanta njcmackih padobranaca i ofanzive ostalih
vojnih formacija u maju 1944. godine sa ciljem
da uniste Vrhovni stab. Uz jedinice narodnooslobodilacke vojske borio se Citav narod uniStavajuCi neprijateljske vojnike, paleCi tenkove, otkrivajud neprijateljske polozajc. Svaka ulica, svaka
kuca hila je uporiSte za borbu protiv neprijatelja.
U tim borbama pala je Rada Vranjesevic, clan
Oblasnog komiteta KPJ, narodni heroj Bosne i
Hercegovine, Razija Omanovic i Zora 2eljkovic,
clanice Okruznog komiteta SKOJ-a, Smilja Bursac, sekretar Opstinskog komiteta KPJ za Drvar i
mnoge druge.
U odgovoru marsala Tita na pismo zena i omladinki
�okoline Drvara u komc mu javljaju da je Drvar
ponovo osloboden (nakon desanta 1944. godine)
dmg Tito kazc izmedu ostalog:
»Sa mnom varna su zahvalni proslavljeni borci srp·
skih i crnogorskih brigada koje ste vi na zenskim
i djevojackim rukama nosile kilometrima i u nje·
drima krajiskih planina cuvale i njegovale kao
rodene. Oni su se i ovdje, pod zidinama Beogra·
da, borili zajedno sa vasom bracom i muzevima
Krajine.
Poslednji dani sedme njemacke ofanzive spadaju u
red dana koje smo zajedno proveli. OdlazeCi sa
teritorije Krajine mi smo znali da je jos nekoliko
stotina sinova i kceri Krajine palo od bjesnila fa·
sistickih zvijeri kojc su pokusale posljednje sto
su mogle. Ali mi smo znali da hrabri, istorijski
Drvar nece pokleknuti i da ce Krajina samo jos
vise zamrziti pobjesnjelog neprijatelja i vratiti
mu stostruko.«
Veliki znacaj za dalji razvoj organizacije zena u
Bosni i Hercegovini, a osobito u Bosanskoj krajini, imala je Prva zcmaljska konferencija Antifasistickog fronta zena Jugoslavije, koja je u decembru 1942. godine odriana u Bosanskom Petrovcu. Osim 166 delegata, na Konferenciji je bilo
prisutno i nekoliko stotina zena sa oslobodene
teritorije Bosanske krajine.
Neposredno iza Konferencije organizovani su i ilegalni gradski odbori AFZ·a u okupiranom Sara·
jevu, Tuzli, Mostaru, Prijedoru, Bosanskoj Dubiel, Banjaluci i drugim mjestima.
Na oslobodenoj teritoriji zapadne Bosne u toku
1942. godine organizacijama AFZ·a bilo je obuh·
vaceno preko 40 hiljada zena. Sarno u seoskim
odborima, u koje su birane najaktivnije zene, bilo
je oko 3.000 odbornica, medu kojima je bilo vise
od trecine clanova KPJ. Kada se zna da do ustanka u ovim selima nije bilo zena u clanstvu KPJ,
onda je jasno koliko su za to kratko vrijeme zene
pokazale svoje sposobnosti da ulaze u politicki
zivot i da se svim snagama bore za slobodu zemlje
i naroda.
Neprijateljske vlasti i vojska bili su svjesni kakvu
snagu predstavljaju organizovane zene u narodnooslobodilackom pokretu. Pri upadima na slobodnu teritoriju i u provalama u okupiranim gradovima aktivistkinje AF:Z-a su hapsene, proganjane
i ubijane. Tako je u Prijedoru 1943. godine uhapsen citav odbor AFZ-a koji je sakupljao priloge
za pomaganje porodica palih boraca i interniranih rodoljuba. Sa ovim odborom je uhapseno ISO
prilagaca, medu kojima je bio velik broj zena.
Prva oblasna konferencija AFZ.-a za Bosansku krajinu odr:lana je 5. septembra 1943. godine u Podgrmecu. Na konferenciji je donijeta rezolucija i
postavljeni su zadaci: dalji rad na okupljanju
svih zena u narodnooslobodilacki pokret, ucvrscenje jedinstva srpskih, hrvatskih i muslimanskih
zena, stvaranje organizacija na neoslobodenoj teritoriji, da se poveca pomoc vojsci putem
takmicenja, pomoc narodnooslobodilackim odborima u sabiranju ljetine, pomoc izbjeglicama i
postradalim krajevima, vece ucesce zena u narodnoj vlasti, suzbijanje nepismenosti putem analfabetskih tecajeva, rad na opstem uzdizanju zena
preko politicko-vaspitnih kurseva i predavanja.
Kakav je sirok krug aktivistkinja obuhvacen organizacijom govori i podatak sto je npr. u sanskom
srezu bilo sredinom 1944. godine 3.695 zena koje
su aktivno radile u AFZ-u, u srezu Bosanski Novi
3.000, u Bosanskoj Krupi bilo je organizovanih
zena 2.984 (neorganizovanih 251). Oktuzna konferencija zena Podgrmeca odr2ana je 16. septembra 1944. godine u prisustvu 300 delegatkinja koje
su predstavljale 11 hiljada organizovanih zena.
Jajce, Grmec, Kupres, Prozor, Travnik, Mrkonjic·
-Grad, Teslic, Tesanj, Prnjavor, Kotor-Varos, gradove i sela prekrila je mreza organizacija AFZ-a,
snazal) oslonac narodne vlasti i narodne armije.
Rad na organizovanju AFZ-a u Hcrcegovini razvio
se osobito 1944. godine. Formiran je Oblasni odbor AFt.-a za Herccgovinu od 5 clanova, o brazovana su dva okruzna odbora, dok je u cijeloj Hercegovini u to doba organizovano 8 opstinskih i 87
seoskih odbora sa 3.694 clanice AFZ-a.
U svom prvom izvjestaju Centralnom odboru AF:Z-a
Oblasni odbor Antifasistickog fronta zena Hercegovine izmedu ostalog pise:
»Narodnooslobodilacki pokret u Hercegovini razvijao se pod specijalnim uslovima, te je to ostavilo
traga i na Antifasistickom frontu zena.
U prvom ustanku, do neprijateljske ofanzive, pocel·
kom 1942. godine citava teritorija Hercegovine
sem gradova hila je oslobodena. Na oslobodenoj
teritoriji formiraju se vrlo brzo i aktivi zena.
Poslije ofanzive na Hercegovinu nase su snage bile
prisiljene da napuste teren Hercegovine.
Poslije pete neprijateljske ofanzive hercegovacka
brigada vraca se na teren Hercegovine.
Iako okupator drii jake garnizone u gradovima i
cesto kontrolise teren iii sam ili preko cetnika,
ipak u narodu ne vlada strah i u veCini aktivno
pomaze nasu borbu. To se odrazava i na zenama.
U svim.krajevima Juzne Hercegovine postoje vrlo
dobri uslovi za stvaranje i razvijanje organizacije
AF:Z-a.
U gradovima smo uspjeli da stvorimo ilegalne or·
ganizacije u Gacku, Stocu i Mostaru.
U gradu Mostaru imamo vrlo masovnu i aktivnu
organizaciju koja obuhvata oko 500 zena. Rad
organizacije je raznolik, a narocito je jak u ekonomskim akcijama. Zene, obuhvacene nasom organizacijom u Mostaru su jako uporiste narodnooslobodilackom pokretu i spremnc su da izvrse
svaki zadatak koji se pred njih postavi.«
U jednom clanku koji je objavila »Nova zena«, organ Glavnog odbora AFZ-a Bosne i Hercegovinc,
pise: »Svako oslobodenje Livna, a ono je za ceti·
ri godine rata dozivjelo cetiri pula taj radosni
cas, svaki boravak crnogorskih, sandzackih i sr·
bijanskih proletera, dalmatinskih brigada i krajiskih udarnika, povecao je broj ovih jedinica
novim borcima iz Livna i sela oko njega. Gotovo
svi muskarci iz ovih sela koja su imala prije rata
oko 700 kuca, njih vise od 1.200, javilo se u razne partizanske jedinice. Zene i omladinke orale
su, proizvodile hranu, obezbjedivale svoju vojsku,
a kroz njihova sela proslo je za cetiri godine viSe
hiljada partizana i na hiljade izbjeglica iz Banije
i Korduna. I svi su nasli prijateljsko utoCisce i
hranu, ma kako bila oskudica. Oko 2.500 zena i
djevojaka ucestvovale su u toku rata u prenose-
53
�nju ranjcnika u udaljenc bolnicc. U vojnim jedinicama ucestvovalo je viSe od 200 zena sa puskom u ruci. Najvise ih jc stupilo u brigade za vrijemc prvog i drugog oslobodenja Livna. Iz Livna
i okolice javilo se u partizane 60 djevojaka Muslimanki. Najvise ih jc stupilo u bataljon »Vojin
Zirojevic«, koji je, nakon formiranja Desete hercegovacke brigade krajcm 1942. godine, usao u
njen sastav. Mnoge od djevojaka koje su stupile
LI ovaj bataljon poginule su u mnogobrojnim bitkama koje je vodila ova brigada.«
U cdiciji »Hercegovina u narodnooslobodilackoj
borbi« govori sc o jednom od najvecih podviga
ilegalnog narodnooslobodilackog pokreta u Mostaru, u kome su veliku ulogu imale zene. Citiramo ncke dijelove:
»Poslije bitke na Sutjesci veCina pre:livjelih boraca
Mostarskog bataljona okupila se u podveleskim
selima i odatle se spustila u Mostar . . . Pored
80 boraca iz bataljona, krilo se isto tolikg drugova i drugarica kojc jc traZila policija. Tom prilikom Mjesni komitet Partije i SKOJ-a, a narocito organizacija AFZ-a i odbori narodne pomoci.
svestrano su se angaZovali. Gotovo nije bilo kuCe
aktivista i simpatizera u kojoj se neko nije krio.«
Kad je u drugoj polovini 1943. godine istocna Bo·
sna ponovo oslobodcna, organizacije AFZ-a na
tom terenu poCcle su sc joS snaZnije razvijati, osobito u bijeljinskom srezu, kako u gradu tako i u
selima ispod Majevice. U toku godine omasovili
su se odbori ll citavom tuzlanskom okrugu, a 22.
oktobra u oslobodenoj Tuzli odrzana je konferencija AFZ-a, koja je predstavljala desetine hiljada organizovanih :lena istocne Bosne. Poslije
oslobodenja Visegrada oktobra 1943. godine orga·
nizovan je mjesni odbor AFZ-a, u kome je predsjednica bila Ljubica Dukic, a potpredsjednica
Lepa Milovanovic. Kasnije su obje strijeljali cetnici. Krajem 1943. godine poceli su se formirati i
seoski odbori na terenu Romanije.
U clanku »Nasa zena« u oslobodilackom ratu objavljenom u pr-vom broju lista bosansko-hercegovackih Zena >)Nova Zcna«, Duro Pucar piSe: ))Vclike
su Zrtve kojc je naS narod uloZio u ovom oslobodilackom ratu, a narocito su velike zrtve bosansko-hercegovackih 7.ena koje su od prvog dana, sa muZcvima, sa braCom i oCevima stale rame
uz rame, uzele puSku u ruku i poSle u neravni
boj sa neprijateljem. Posle su da brane svoj krov
nad glavom, svoju zemlju, svoju Cast i svoju slobodu. Mnoge zene koje su do juce bile majke i
kucanice, radnice u polju, danas su borci na fronlu. Nema ni jednog posla, rna kako bio tezak i
naporan, koji naSc Zcne ne bi uspjeSno obavile.
One danas rade kao bolnicarke i njeguju bolesne
i ranjene borce. One kose, oru i siju i obavljaju
sve poljoprivrednc poslove. One isto tako uspjesno rade na kidanju i popravljanju cesta i pruga.
One na svojim ple6ima vuku hranu za vojsku na
frontu onim stazama kojima nikakvo prevozno
sredstvo ne moze proci, One predu, pletu i tkaju
i time ublazavaju oskudicu nase vojske. Zene sa
Lispjchom rade na suzbijanju bolesti koje su neminovne u svakom ratu. Sve tc Zrtve i svi ti napori koji su do sada cinjeni i koji se neprestano
54
. 'I .....
·'' ..J
cine jesu plemenita djela nasih zena na dobrobit
svoju i cijelog naroda,«
Vizija novog Zivota nc samo nasluCena nego prisutna u svim vidovima narodne borbe pretvarala je
zene iz vjekovnih robova u vezilje slobode. Hiljade naivnih i divnih zelja cvalo je u djevojackim kolonama dok su prekopavale ceste da ne
produ neprijateljski tenkovi, dok su orale, kopale, nosile hranu vojsci, prenosile ranjenike, dok
su spavale pod vedrim nebom nad dalekim pjesackim stazama.
One su zeljele iCi u skolLI, biti babice, uciteljice, pisati u novinama, uCiti za ljekare, ostati u armiji,
putovati vozom, raditi u fabrici - osvajati taj
cudesni svijet novih mogucnosti koji je pred njima otvorila revolucija. Pobjeda za njih nije znacila samo istjerivanje okupatora iz zemlje, Nema
povratka na slaro - za zcne je imalo dvostruko
znaCenje.
Djevojkc iz scla ispod Vlasica prvi put su vidjele
krevct kada su sa karavanon1 iSle u prnjavorsku
opstinLI da prenose zito. Mladc skojevke iz sela
Smoljane pod Grmccom uccstvovale su sa svojom radnom celom na evakuaciji zarobljenog
oruzja i ostalog materijala iz oslobodenog Bihaca. Tamo su prvi put vidjcle elektricno svjetlo.
Penjuci se vrletnim ripackim klancem sa teretom na lcdima one su neun1orno govorile o tom
divnom cudu, 0 tome kako ce »nakon pobjedc
sva naSa zemlja svijetliti kao BihaC.((
To su bile godine kada su hiljade seoskih stanovnika Bosne i Hercegovine pr-vi put osjetile ljekarsku pomoc, kada su zene mnogih sela prvi put
radale uz pomoc babice iii ljekara, kada su pred
divnom publikom boraca, seoske omladine i zena
zaigrale pozorisne prcdstavc, zapjevali horovi,
kada se u selima prvi pill pojavilo bioskopsko
platno, kada su knjizevnici, slikari, glumci, kompozitori, muzicari i pjevaci, baletski umjetnici
doCaravali umjctniCkim srcdstvima veliCinu i
snagu naroda u rcvoluciji.
Uporcdo s tin1 pojavili su se narodni umjetnici. Ro·
c1ene u ropstvu i vjckovnim b.unama, tuZne i jed·
nostavne melodijc bosansko-hercegovackih seljaka dobile su kroz stihove rodene u narodnoj borbi potresnu ljepotu i snagu.
Autori najljepsih narodnih stihova o narodnooslobodilackoj borbi u Bosni i Hcrcegovini su seoske Zenc i djevojkc.
U oslobodenim gradiCima sa muslimanskin1 stanov·
nistvom Muslimankc su pocclc dolaziti i na opste zborove i konferencije. Do zcna pokrivenih
tamnim velom stizalc su rijeci slobode i ravnopravnosti. Mnogc muslimanske djevojke skidale
su zar onog trenutka kada su, oblaceCi partizansku uniformu, krenule u brigadu.
Ta vitalnost i uvjerenje da se nalazimo na pragu
novog zivota ispoljavala se, izmedu ostalog, i u
veoma rasprostranjenoj mrdi kurseva za analfabetc u vojsci i pozadini, improvizovanih skola koje su cesto radile pod vedrim nebom.
Stotine mladih srcdnjoskolki, studentkinja, djevojaka sa nizom gimnazijom okupljane su na kratkotrajne ucitcljske kurseve na kojima su pored
metodike ucilc osnovne stavove narodnooslobodilackog pokrcta, preradivale odluke Antifasistic-
�kog vijeca narodnog oslobodenja, vjezbalc sc na
tekstovima umjetnika revolucije.
Rad na likvidaciji nepismenosti bio je razvijen vee
u toku 1942. godine na podrucju Hcrcegovine, istocne Bosne, Krajine. Usred najteiih borbi poceo
se u Bosni i Hercegovini rjesavati najtezi problem zaostalosti - ogromna nepismenost stanovniStva, osobito :lena. Oko 370 muskaraca i zena
osposobljeni su za rukovodioce analfabetskih tecajeva u Bosanskoj krajini. Tecajevima je bilo
krajem 1944. godine obuhvaceno oko 12 i po hiljada polaznika, medu kojima je bilo najviSe lena i omladinki.
Revolucija je pocela rjesavati ono sto je bilo uzaludna nada naroda Bosne i Hercegovine u bivsoj
drlavi. Dovoljno je t·eCi da je u svim osnovnim
skolama u Bosni i Hercegovini 1939. godine bilo
svega 150.783 ucenika (prema popisu stanovnika
iz 1939. godine). a za skolu dorasle djece bilo je
547.900 djece. Od pomenutog broja djcca koja su
pohadala skole bilo jc svega 37.262 djevojCice.
Krajem 1944. godinc radilo je na oslobodenoj teritoriji 200 osnovnih skola sa 20.700 uccnika i
ucenica i 355 ucitelja.
U jeku najkrvavijeg rata organizovane su na slobodnoj teritoriji prosvjetno-zdravstvene akcije opismcnjavanje, borba protiv epidemije tifusa,
organizovanjc zdravstvene sluzbe ne samo u vojsci nego i u pozadini.
Medu mnogobrojnim ljekarima i ostalim zdravstvenim radnicima koji su doSli u partizane bilo je
mnogo :lena, a veliki broj ih je iz okupiranih gradova organizovao slanje lijekova i sanitetskog
materijala.
Medu prvim organizatorima zdravstvene sluzbe i
partizanskih bolnica u Bosanskoj krajini nasla se
dr Danica Perovic, poznati hirurg Banjalucke belnice. Jos prije odlaska u partizane oddala je u
Banjaluci nckoliko kurseva prve pomoCi kroz koje su prosle mnogc ratne bolnicarkc. Bila je or·
ganizator nekoliko partizanskih bolnica, spasavala stotine ranjenika od smrti vrseci pod najtezim uslovima, bez narkoze i bez dovoljno instrumenata, i najtete hirurske zahvate.
Za sve vrijeme rata briga o zdravlju boraca i naroda predstavljala je vazan sektor rada i narodnooslobodilackih odbora i vojnih jedinica i masovnih antifasistickih · organizacija. Partizanskc
bolnicc i vojnc ambulante brinule su se ne samo
za ranjene i bolesne vojnike, nego su ukazivale
pomoc citavom narodu. Ljekari i drugo medicinsko osablje bjczali su iz okupiranih gradava i
stavljali svoje znanje i rad na raspolaganje revoluciji. Odriavani su kursevi za pruzanje hitne
pamoCi i borbu protiv zaraznih bolesti. Bilteni
i listovi vojnih jedinica testo su donosili clanke
o higijeni stanovanja, organizaciji vajnih !agora,
borbi protiv zaraznih bolesti. U Livnu je, na primjer, vee u septembru 1942. godinc osnavana partizanska bolnica u kajaj su odriavani bolnicki
kursevi na koje su se dobrovaljno javljale djevojkc iz Livna i okoline. Tako jc bila prilikom svakog oslobadenja pojcdinih gradova - Tuzle, Gorazda, Face, Bijeljinc i drugih mjesta. Po bolnicama sklonjcnim u dubokim sumama, po brigadnim ambulantama, u oslobodenim selima i gra-
diCima organizovanc su akcije prikupljanja krvi
za ranjenike, takmicenja u postizanju cistoce, organizovana je uredivanjc bolnickog kruga, krecenje kuca itd.
Mnogi napisi u nasoj ratnoj stampi govore o ratnim
bolnicarkama - o njihovim junastvima u iznosenju ranjenika za vrijeme borbi, pozrtvovanosti
pri evakuaciji bolnica, odbrani ranjenika od neprijateljskih napada, hrabrom i savjesnom vrse·
nju svojih zadataka. Za desetke takvih herojskih
podviga praglasena je za naradnog heroja Rava
Jankovic, mlada ucenica iz Blazuja pokraj Sarajeva. Poginula je 3. novembra 1944. godine kod
Crvenili stijena, na vrhu Romanije sa mitraljezom
u ruci brancCi ranjene drugove svoje brigade u
kojaj je bila referent saniteta.
Odbori AFZ-a su organizovali i svoje zdravstvcne
sekcije koje su sc starale o ranjenim, iznemoglim
i bolesnim, o osnovnim zdravstvenim uslovima,
o zdravlju djece. Odbor AFZ-a Majkic Japra (PadgrmeC) izvjestava u deccmbru 1943. godine da je
»od 200 kuca u selu okrcccno 120, da u selu ima
80 bunara i izvora, od kojih je 15 neCista, da ima
49 nuznika, a potrebno je jos 155 i da ima
dosta bolesnih.« U velikoj akciji koju je vodila
Zemaljska kamisija federalne BiH u proljece
1945. godine za suzbijanje pjegavca ucestvovali
su svi odbori AFZ-a i imali svoje predstavnike u
sreskim komisijama.
Briga za djecu poginulih boraca spadala je medu
najvece zadatke Antifasistickog fronta zena. Djeca su dijelila sudbinu svojih roditclja u strasnim
pokoljima, bila progonjena kao i odrasli od okupatora i izdajnika, ostajala bez roditelja na zga·
riStima domova u kojima su se rodila. Zbog toga
je zastita djece bio jedan od vaznih zadataka narodne vlasti, u cemu su zene imale odlucujucu
ulogu. U toku rata jednog Hi oba roditelja izgubilo je 151.800 djece u Bosni i Hercegovini. Njih
su prihvatile pojedine porodice, iii su bila smjestena u djecje domove na slobodnoj teritoriji. Vee
1942. godine formiran je prvi djecji dom u selu
Jasenice u Podgrmecu. U njega su smjestena djeca sa Kozarc koju su u toku kozarske ofanzive
zarobili fasisti i odveli u djccji logor u Jaski, odakle su ih oslobodili hrvatski partizani. 0 tome
piSe nekadasnji djecak sa Kazare Dragoje Lukic,
koji je kao djecak ovo stradanje i sam dozivio:
»Julskih dana 1942. godine poslije proboja obruca
na Kozari, ustasc su, radi odmazde, povele ogromne kolone naroda ka Prijedoru, Novom, Dubici
i Gradiski. Oko 80 hiljada !judi, mahom staraca,
:lena i djece (medu njima je bilo oko 23 hiljade
djece) odlazilo je u neizvjesnost, tamo kuda su
ih ustaske puske gonile.
Imao sam 14 godina, bio sam pionir pod slobodnom
Kozarom i dobro se sjecam tih julskih dana 1942.
g. Ustase su stalno poravnavale kolonu, iako to
nije bio vojnicki stroj, vee starci, zene i djeca ...
Koliko je u tom stroju bilo majki sa malom djecom, ne znam. To niko nikad nece saznati. Znam,
bilo je mnogo djece svih uzrasta. Rijetke su bile
majke koje su imale samo po jedno dijctc. Ustase
su uzimale prvo djccu iz narucja, a onda i onu
malo odrasliju. Tu, pored stroja, stajali su cira·
s.:
�dama pDkriveni kamioni, u koje su usta5ke slui·
benice slagale djecu otrgnutu od majki.
Sutradan dosli smo na red i mi, najstarija djeca ...
Za trenutak sam ostaC> bez dva brata i sestrc, svi
mladi C>d mene. Najmladi, Marko, imao je nepune
tri godine. Kada je oduzet, umjesto imena dati su
mu broj. (Nasli smo se tek poslije 12 godine, !954.
godine). Strini Jovanki oduzeli su pet djevojcica,
sve su bile ispod IS godina. Ostao joj je bio samo
jedinac sin floko. Nadala se da ce bar njih dvoje
ostati negdje zajedno. Ali, kada su i nas poeeli
postrojavati, majka se, grcevito drzeCi sina, opirala. Driali su se tako cvrsto da ih niko na svijetu, u tom trenutku, ne bi bio u stanju razdvojiti.
Medutim ustasa, ciji mi je lik ostao i do danas u
sjecanju, sa dva revolverska pucnja, ucinio je da
su majka i sin - Jovanka i floko ostali vjeeno
nerazdvojni .. ,«
:l:ene nisu falilc zrtve u borbi za pobjedu
pravedne stvari
56
Na II zasjcdanju Zemaljskog antifasistickog vijcca
narodnog oslobodcnja Bosne i Herccgovine donesena je Deklaracija o pravima gradana Bosne i
Hercegovine. U njoj pise:
» ..• Izrazavajuci pravedne teznje naroda za covjecnijim zivotom u slobodi i dostojanstvu, narodna
demokratska vlast u Bosni i Hercegovini, olicena
u narodnooslobodilackim odborima i Zemaljskom
antifasistickom vijecu narodnog oslobodenja Bosne i Hercegovine, zajamcuje:
Ravnopravnost Srba, Muslimana i Hrvata Bosne i
Hercegovine, koja je njihova zajednicka nedjeljiva domovina.
Slobodu zbora i dogovora, udruzivanja i stampe.
Licnu i imovinsku sigurnost gradana, kao i slobodu privatne inicijative u privrednom zivotu.
Ravnopravnost zene sa muskarcem, kako u politickom zivotu zemlje, tako i u svim oblastima drustvene djelatnosti.«
GovoreCi na ovom zasjedanju dr Danica Perovic,
clan ZAVNOBiH-a iz Banjaluke i upravnik bolni·
ce XI divizije Narodnooslobodilacke vojske, rekla
je povodom odluke o ravnopravnosti zena sa muskarcima:
•Ova odluka sc vee o7.ivotvoruje. Danas na skupstini politickih predstavnika Bosnc i Hercegovine
vidimo i zene. To je novo u politickom zivotu nase zcmljc. Kako je doslo do ove odluke?
Odmah nakon poziva na ustanak Zene su svim sila~
rna prcgle da pomognu svojim mu:lcvima, braCi i
sestrama. u toj borbi zene nisu ialile zrtve, jer
su znalc da sc bore za pravcdnu stvar, protiv tiranije, za slobodu i srccu svog naroda. StupajuCi u
borbu iz temelja sc izmijenio zivot zerre i pokazao
joj put kojim treba da ide ne samo najsvjesniji
dio zcna, ncgo su one sve masovno stupile u borbu, ocl radnicc i intelektualkc, pa do nepismene
seljanke.
Mnogc od njih uzidalc su svojc zivote u temelje nase nove domovinc. Svaki kraj pamti bezbroj herojskih podviga nasih zena. Ncmoguce je navesti
sva imena bezbrojnih junakinja fronta i pozadinc. Navcscu primjer mlacle partizanke Zore Ko-
vaccvic, borca II krajiske brigade, koja je, prilikom jcdnog proboja kroz neprijateljske linije,
smrtno ranjena. u zadnjem trenutku zivota, na listicu papira napisala je ove rijeci: »Za slobodu
sam sc borila - za slobodu i umirem.«
Divljcnja jc vrijcdan slucaj kozarske seljanke Nene
Bokanove. Ona ni poslije strasnih muka nije gubila hrabrost, nije odala drugove, nego je ustasi koji joj jc kazao: »Sedam godina ce Kozara
smrditi od vasih leseva" - odgovorila: »Sedam
stotina godina ce se spominjati slava Kozare• i
iza tih rijcci skocila u Unu. Divan je primjer he·
rojskog drianja pred ncprijateljem Mire Cikote,
koja nije klonula duhom ni pod vjeilalima, odbila
je pomilovanje, sa osmjehom oprostila se sa narodom, prezrivo poglcclala krvnike i sama sebi namaknula omCu na vrat. Za vrijeme zadnjcg muC·
kog napada ncprijatelja na Drvar, zene su se borilc goloruke i uniStavale neprijatelja. Da ne nabrajam bezbrojnc primjere pozrtvovanja nasih
bolnicarki koje su pod kisom neprijateljskih
kuriiuma izvlacilc ranjenc drugove iz streljackog
stroja. i njegovale ih pod najtezim okolnostima i
uslovima.
Zenc su ocl pocetka ustanka do danas sve vise uzi·
male uccsca u izgradnji narodnc vlasti, pokazale
sc sposobnim da izvrse svaki zadatak koji se postavlja pred narodnu vlast.
Svc ovc prim jere junastva u danasnjem os!obodilackom ratu ucinila je ona zaostala zena Bosne i Hercegovine, kojoj nije hila pristupacna skola, niti
ikakva prosvjeta, koja je hila dvostruko potlacena u porodici i u drustvu. U ovim teskim dani·
rna rata vukla ju je u borbu ljubav prema porob·
ljenoj clomovini, a mrznja prema okupatorima i
izdajnicima. I tako je kroz patnje i napore stvoren Iik nove zene, zene-borca koja je u toku borbe
politicki zrela i osposobila se da vodi i odlucuje o
svim pitanjima borbe i narodnog zivota ... «
Koliko god je velicina zena dosla do izrazaja u danima nepostedne borbe za pobjedu u ratu protiv
fasistickih okupatora i domacih izdajnika, toliko
je potresna njihova zelja i nagon za stvaranjem u
mirnom zivotu. Jos nisu umuknuli topovi, jos nisu unistcna sva uporista neprijateljske vojske, a
vee se !iirom zemlje otvarao novi front - borba
za obnovu zcmljc. Proljecc 1945. godine zene Bos·
ne i Hcrccgovinc docekale su na poljoprivrednim radovima, na obnovi skola, na popravljanju
putcva, na izgradnji kuCa.
>>DruZe Tito, mi nemamo kuCa,
Sarno slozno, plcscemo od pruca«
pjevale su zenc u popaljenim selima Kozare obnavljajuci svoja pomsena domaCinstva. U ovim
selima 80% zena ostale su ratne udovice. Njihove konferencijc bile su, kako je narod govorio,
»sabori crnih marama«. Jedine svijetle boje bile
su trobojne i crvenc zastave slobode i crvene ispisane parole na ostacima zidova kuca crnih od
poZara.
»Nema odmora, dok traje obnova« - novi poklik,
novi smisao Zivota.
Kao i u cjclokupnom razvoju Bosne i Hercegovine
u novostvorenoj narodnoj zajednici, tako i u zi-
�votu bosansko-hercegovackih zena trebalo je poceti od rjesavanja citavi vijek zadocnjelih problema. Skolovanje i zaposljavanje pod jednakim uslovima, zastita materinstva, borba protiv smrtnosti djece, prosvjeCivanje majki- sve to, kao i politicku ravnopravnost, garantovati zakonima, a
pored toga boriti se za dosljednost u sprovodenju
pravnih propisa, bored se protiv siromastva i materijalne nerazvijenosti kao i protiv zaostale svijesti, protiv neznanja.
U septembru 1950. godine ulicama bosansko-hercegovackih gradova nocu su se kretale eudne kolone.
Hiljade zena muslimanki vjezbale su pustim uli-
cama hod bez zara i feredze. Zbijene jedna uz drugu, zbunjene i radosne, pripremale su se da provedu u zivot Zakon o zabrani nosenja zara i feredze koji je tih dana izglasan u Narodnoj skupstini Bosne i Hercegovine.
Orijentalna, misticna Bosna i Hercegovina, kako su
je nazivali turisti, u stvari zemlja kojoj su vijekovi tudinske i nenarodne vlasti ostavili teske
rane siroma!itva i opste zaostalosti, zapocela je
svoj hod na svijetle drumove nove istorije u kojoj i zene prvi put ostvaruju svoja prava i vrse
svoje duinosti ravnopravnih gradana.
57
������'.
.,
..
_'
I
)
l
-''!,._
t ,,
'
\
~
\4
i
.{
������������I
Stara Crna Gora je u privrednom i ekonomskom
pogledu bila pretezno agrarno-stocarska zemlja
sa veoma slabo razvijcnim proizvodnim snagama.
Dugo godina jc zadrlala patrijarhalnc odnose koji su bili dijelom uslovljeni i geografskim poloiajem i okolnostima njcnog razvoja. Bila je daleko
od uticaja stranih kutlura i revolucionarnih pokreta koji bi razbijali stare oblike zivota davno
prevazidene u najvecem broju evropskih zemalja.
Iako je dugo godina egzistirala kao nezavisna drzava, Crna Gora je zadrlala mnogo elemenata
plemenskog i patrijarhalnog.
Crna Gora je stalnim ratovima branila svoju nezavisnost i slobodu. U tom smislu je ratnicki moral
bio uzdignut na visinu ideala. I 10 je bio jedan
od razlog_a sto je muskarac imao znacajniju ulogu
i vcca prava. Jer, on je bio ratnik. Zeni je ostavljena briga oko porodice, sto se u ratnom vremenu smatralo drugorazrednim poslom. Muskarac je
kao stalni ratnik bio zastitnik slobode svoje zemlje i predstavnik kuce i bratstva u odnosu na drustvo i drlavu. Na polozaj zene dijelom je uticala
i blizina Turaka kod kojih je zena bila potpuno
iskljucena iz bilo kakvog drustvenog zivota zemljc.
Stranci o poloiaju Cmogorke
Pa ipak, razliciti su utisci stranaca o polozaju zene
u Crnoj Gori. Za jcdne ona je tretirana kao rob.
Tako Vuk Karadiic koji je boravio u Crnoj Goti
1834. i 1835. godine smatra: »Kod sviju Srba iene
su jako potCinjene muzevima, au Crnoj Gori drle
ih gotovo kao roblje.« Dobar poznavalac prilika
u Crnoj Gori, Milorad Medakovic piSe da su Crnogorci »drlali vazda zenu za roba.« Ljubomir Nenadovic je drugoga misljenja o Crnogorki: »Zene
koje radaju junake- pisao je- nisu robovi ni u
kuCi, ni na putu, ni na suvu. One se svuda ponosito dric. Na svojc oskudno stanje nigda sene zale.«
Interesantno je zapazanje Francuza Viale de Somijera koji je 1810. godine boravio u Crnoj Gori.
U knjizi »Tri Francuza u Crnoj Gori« na str. 47.
on iznosi misljenje jednog crnogorskog glavara
koji je osporavao uvjerenje stranaca o ropskom
polozaju zene u Crnoj Gori: »Vi ste, rece on, u
velikoj zabludi i sto se rice nase paznje prema
naSim Zenama i Sto se tiCe nj ihovog stvarnog po~
lozaja. Mi viSe volimo nase zene, nego sto vi volite vase. Vi ih volite iz razmetljivosti i interesa,
mi iz pa:lnje i postovanja ...
Mi. rna koliko da smo grubi i zaostali, volimo iz
ciste ljubavi, katkada iz duznosti, ali nikada iz
interesa. NaSa vjernost prema Zcnama se uCvr·
scuje i po utvrdenim obicajima i po svakodnevnoj
paznji. koju nam poklanjaju nase drugarice. One
nijesu ropkinje kao sto se misli, ali vole povucenost i tacno je da mi nc cinimo ni'lta da ih toga oslobodimo. ObiSao sam skoro Citavu Evropu
i mogu reCi da nasa situacija u poredenju sa danaSnjim cvropskim stanjern nije gora, jer mi se
jos drlimo izvjesnih obzira na koje vi ni malo ne
mislite.«
Zene su polozaj koji su imalc u drystvu smatrale
prirodnim. One su znale da su napori, pa cak i
zrtve muskaraca u interesu porodice, bili veci.
Na zenu nijc padala krvna osveta, bila je pastedena u medusobnim sukobima bratstava ili plemena itd.
Iako ncravnopravan, polozaj zene u drustvu i porodici nijc bio specificnost Crne Gore; elementi neravnopravnosti zene u Crnoj Gori su brojniji i
drasticniji nego u drugim evropskim zcmljama.
Zene su ljubile ruke svakom odraslijem muskarcu,
u porodici je bila izvrsena podjela rada na »zenske,{ i »muSke« poslove, pri Cemu su »Zenski« po·
slovi bili nize vrstc i kao takvi nedostojni muskarca, kuca bez muske glave smatrana je >>iskopanom«, u crkvi je zena uvijek stajala iza muska-
75
�raca, sklanjala se n1uSkarcu sa puta, smrtna kazna nad Zenom zani.jcnjivana jc vjcSanjcm, jcr pre-
rna clanu 73. Zakonika knjaza Danila Petrovica
»Zcna ne moZe biti ubijena iz puSke, jer je oruZje
i strijeljanje samo za onoga ko nosi oruZje i oruZjem se brani.« Do donosenja ovog Zakonika muskarac je po svojoj volji i nahodenju mogao da
otjera svoju zcnu, a djevojka jc udajom. bila iskljucena iz prava nasljedstva. Zakonom iz 1879.
godine raspuStenicama je bilo zabranjeno noditi
po pazarima, glavnim skupstinama i seoskim kolima, a taka i izvan naSe drl:ave.(( Neravnoprav
nost se ogledala i u skolovanju djece. Tek 1867.
godine pominju se zenska djeca u skoli: u osnovnoj skoli na Cetinju tada je bilo oko 12 djevojcica. Dvije godine kasnije, od 1424 skolske djcce
bile su samo 23 djevojcice. Skolske 1873/74. godine bilo je ukupno upisano 1744 ucenika, od kojih je bilo 39 djevojCica. Premda su kasnije u Crnoj Gori O!)novane i Zenske osnovne Skole, zatim
srednja zenska skola, pa cak i zenski institut ipak sc maze reci da jc samo neznatno poboljsan
odnos skolovanja zenske djece. Skolske 1900. i
1901. godine u skolama u Crnoj Gori je bilo 4906
djecaka i 203 djevojcica, 1909/:0. godine bilo je
od ukupno 10368 ucenika 931 ucenica.
Zene se dosta kasno pojavljuju i kao driavni sluzbenici. Sve do 1907. godine ni u jednom od centralnih organa vlasti nije bila zaposlena ni jedna
Zena. Pri tome trcba znati da jc veC tada bilo Zena
sa solidnin1 obrazovanjcm. ·
Najcescc su bile zaposlene kao ucitcljice, vaspitacice, postanskc sluzbenice i kao zanatske radnice.
vijeka. Ako nijcsu sa oru'i:jcm u ruci branile svoju zemlju, njihov doprinos toj borbi ipak nije
bio mali. Nairne, one su vaspitavale svoje sinove
u duhu patriotizma pripremajuCi ih za rat i oruzje. Dobro su poznate zakletve majki sinovima-ratnicima kada su ih u rat ispracale. U zapisima
Ljube Nenadovica te poruke su najbolje izraiene
u samo nekoliko rijeci: »Ne vracaj mi se bez svijetla obraza.« U zbirci crnogorskih narodnih junackih pjesama, koja je izasla na Cetinju 1953.
godine C:itamo i ovakve stihove:
4
Kult majke
Pa ipak jc Zcna u Crnoj Gori na odrcden naCin uva~
Zavana i po.Stovana viSe nego u mnogim sredinama toga vrcmcna. Poscbno je njegovan kult maj-
76
ke. Majka jc hila svetinja koju je svako postovao.
Njoj sc sin pokoravao iako jc bio domaCin kuce.
Poznati su primjcri uglcdnih zcna kojc su kao dobre majkc postajalc postovani domaCini kuce. Po
nekima od njih ptozvala su sc Citava bratstva
(Mandici, MariCi, DokniCi i dr.).
Djevojke su bile takode veoma uva:Zavane. Smatralo
se za grijeh govoriti neSto loSe o njima. Vjerovalo se da djevojacka ruka lakse rane zalijeci i da
njena pojava ozdravljuje bolesnog.
DeSavalo sc, zbog Cestih ratova, da izginu sve muSke
glave u porodfci. Tada bi se djevo]ka zavjetovala
da se neCe Lfdavati, veC da Ce preuzeti na sebe sve
muske poslove u kuci. Takva djevojka imala je
sva prava kao muskarac. cak je imala pravo da
nosi musko odijelo, oruzje i da ide·u rat.
Ratovi su povccali broj udovica. Svojim velikim samooclricanjen1 i zalaganjem ove Zene su nastojale
da djcca ne osjctc nedostatak dntgog roditelja.
To je udovicama obezbjedivalo posebno postovanjc i priznanjc. One su pozivanc na plemenske
skupove kao domaCini kuCe i na njima ravnopravno uccstvovale u donosenju odluka.
lako zene u Crnoj Gori nijesu imale politickih prava, ne maZe se osporavati njihovo uCeSCe u politickim zbivanjima krajem XIX i pocetkom XX
»Hajde zbogom, sinko Selic Zivko,
nema majka do tebe jcdnoga,
kad mi s puta donio sramotu,
ne imala ni tebe jednoga,
ostala ti majka kukavica.«
1
Ovakav odnos majke prema sinovima izvrsio je snazan uticaj na njihovu hrabrost. To je bio doprinos Crnogorke borbenom vaspitanju mlade generacije. Medutim, on se tu ne iscrpljuje. Poznati
ruski publicista Aleksandrov najbolje je ocrtao
ulogu Crnogorke u ratu »jer bez svojih zena ni
Crnogorci ne bi mogli ispoljiti pred svijetom svojc velikc junacke podvigc u krvavim bojevima, u
kojima su Zene njihova desna ruka.«
»SreCna ti rana!«
U ratovima su se Crnogorke isticalc radon1 u komori i sanitctu. One su nosilc ratnicima hranu i mu-
niciju, previjalc ranjenike i izvlacile ih sa bojista. U istoriji je poznat bataljon iena koji je 1858.
godine u Cuvenoj bici na Grahovu donio hranu i
n1uniciju crnogorskim ratnicima. Bilo je to presudno za odlucujucu pobjedu Crnogoraca nad
Turcima.
I u crnogorsko-turskim ratovima poznatim u istoriji pod nazivom »Omer-pasine godine« ( 1862. godine) zapazeno je znacajno ucdce Crnogorki. Ruski publicista Aleksandrov, inacc savremcnik tih
dogadaja, pisao je: »Mali su zadaci koji se daju
Zeni, ali je velika njcna pomoC za vrijemc rata u
kome sudjcluje svum svojom snagom i okretnoscu, koja se ne da lako ocijeniti, kao sto se ne
moze predstaviti ona ljubav i odusevljenjc kod
Cmogorki koji ih pokrccu na tako velike podvige, Cime snaZe i bodre same vojnike da joS lakSe
trpe svoje ratne muke i patnje.«
I kasnije, u balkanskim ratovima i u prvom svjetskom ratu, zene su aktivno ucestvovale. u poznatoj bici na Bardanjoltu 1913. godine poginulo je
nekoliko zena.
Tcror austrougarskc okupacije 1916--1918. godine
rodio jc komitski pokret u Crnoj Gori. U njemu
su ravnopravno u akcijama komitskih grupa ucestvovale i Zenc. Njihova junaStvo nije zaostajalo
za junaStvom muSkaraca. Zbog aktivnosti u po·
zadini okupatora, zbog podsticaja otpora, pomaganja i uCestvovanja u njcmu, mnogc od njih su
bile hapScnc i u logorima u Tuzima, BilcCi, Baru,
a zatim u logorima u Madarskoj osjetile strahote
intcrnacije. U tim logorima je umrlo 37 zena. U
sanitetu Sll zene predstavljale glavnu snagu.
�Hronicar Milakovic u jednom putopisu piSe 1834.
godine: >>One im ( Crnogorcima) i u vojsku, za
njima po dva-tri dana iduci, brasnjenike na svojim lec!ima nose, ranjenike vodom umivaju i rakijom zalivaju i krpama koje sobom nose rane
zavijaju.« Slican zapis nalazimo i kod Marije Markovic: »A sta pak da se kaze o junackim kcerima Crne Gore sto po vrletima i krsevima neguju,
docekuju svoje muzeve, bracu, roditelje i sino·
ve, pa im Cestitaju i previjaju rane ne zaziruCi ni
od kakve opasnosti.« U knjizi »Iz Crne Gore i
Hercegovine« putopisac Pajevic piSe o Crnogorkama: »Crnogorka ratuje kao muskarac i samo
sto ne sece muske glave; podnosi svaku junacku muku, kakvu ni muskarci ne mogu podnositi.
Njihove zasluge za vrijeme rata ne daju se ocijeniti ... A cim se boj prekine, zene Jete kao bez duse na razbojiste i po njemu traze ranjenike, ako
ih borci vee dotle iz boja nisu izneli. Svaka uza
se nosi tikvicu vode iii rakije da njome okrepi
rnalaksale vojnike iii ranjenike. Ako nacre vojnika
na zivotu ona mu prvo cestita iz sveg glasa »Srecna tirana!«, pa ga tek onda prihvati i pomaze ... «.
Ovakva uloga Crnogorke izazvala je rijeci divljenja
i hvale i u inostranstvu. Engleskinja Mis Durham
(Dejm), u razgovoru sa kraljicom Milenorn re·
kla je:
»Mislila sam da u zenskom svetu svojom plemenitoscu i pozrtvovanoscu prednjace Englcskinje. Sada sam se uvcrila da su nas Crnogorke premaSile.«
Crnogorka je bila Zivo zaintcresovana za ono Sto je
okupiralo paZnju njenog n1uZa ili sina, brata ili
oca. Ne samo u pitanju rata vcC i u svim drugim
pitanjima politiCkog Zivota. Taka su Zenc
Ccti~
nja 1904. godine pokrenule akciju prikupljanja
pomoCi za ruske vojnike po,·odom pocetka rusko·
-japanskog rata. Slicna akcija uspjesno je organizovana i u Djevojackom institutu u Cetinju.
Dvije godine kasnije zene su, takode u Cetinju,
pokrenule akciju prikupljanja pomoci za izgradnju doma za siromasnu djecu. Od znacajnijih politickih manifestacija u kojima su ucestvovale zene treba izdvojiti masovnc manifestacije koje su
izbile u Crnoj Gori 1908. godine povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine.
Iako se i dalje zadrialo uvjerenje da zenarna nije
rnjesto u politickom i javnorn zivotu, ipak su one
postepeno pocele zauzimati mjesta u javnim sluzbama i na taj naCin krcile put za svoju jacu
afirmaciju. Taj put nije bio lak jer su i same zene bile jako opterecene prosloscu, odnosno tradicijom koja im je, uglavnorn, krnjila prava. Pa ipak bi se moglo zakljuciti da iako su zene u forrnalno-pravnom pogledu bile bez ikakvih
prava, sustinski je njihova uloga u zbivanjirna u
Crnoj Gori rasla iz godine u godinu.
Nije bez znacaja istaCi da Crna Gora u ova vri jeme
gotovo da i nije imala pravog proletarijata, jer
industrijskih pogona nije bilo. Zbog toga se ne
moze govoriti ni o :i.eni kao industrijskom radni1."U. Izuzetak, istina, cini Duvanska stanica u Titogradu, gdje se stvarao prvi radnicki kadar u
Crnoj Gori. VeCinu radne snage u Duvanskoj stanici Cinile su zene.
II
Nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, Crna Gora nije bitnije izmijenila svoju ekonomsku strukturu. Sporo i rnnogo
kasnije nego u veeini jugoslovenskih zemalja poCinje se razvijati industrija i zanatstvo. Industrija je bila na niskom stupnju razvitka i po broju
i po sastavu industrijskih pogona.
Pojavom industrijskih pogona, koja upravo pada u
ovo vrijeme, povecao se i brcj radnika. Premda
ih je najveCi broj bio sa sela, bilo je slucajeva da
su dolazili i sa strane, zapravo iz zemalja u kojima je radnicki pokret vee imao tradiciju. Ovi radnici su to iskustvo prenosili na svoje drugove u
Crnoj Gori. Oni su upravo bili kana! kojim su dopirale socijalisticke ideje u Crnu Goru. Za sirenje sooijalistickih ideja, medutim, zasluga pripada i naprednoj crnogorskoj intelektualnoj omladini koja se skolovala u drugirn zemljama, odnosno u drugim krajevima tek stvorene nove driavnc organizacije i potorn dolazila u Crnu Goru.
Revolucionarna gibanja tog vremena nasla su odraza i medu radniStvom i u sirokim rnasama naroda u Crnoj Gori. Ovdje se pn•enstveno misli na
oktobarsku rcvoluciju, koja je sa simpatijarna
primljcna u Crnoj Gori, zatim na cuvenu pobunu
mornm·a austrougarske flotc u Boki Kotorskoj
itd.
Upravo u ovo vrijcme stvaraju se u Crnoj Gori politichc organizacijc radnicke klase. Prvo u Boki
Kotorskoj, zatim u Cctinju, Rijeci Crnojevica i
Podgorici, a kasnijc u Danilovgradu i Niksicu
formiraju sc radniCke organizacije pod razliCitin1 nazivin1a. One su izvrSile uticaj na Sirenje
socijalistickih ideja i na selu, gdje je zi\'io najveCi
dio stanovnist,·a, jer jc Crna Gora i dalje bila
pretezno agrarno-stocarsko podrucje. Od interesa
je spomenuti revolucionarnc organizacije seljaka
u Ceklinu i Grahovu.
KPJ i stvaranje socijalistickih
odbora iena
Osnivanjc KPJ i stvaranjc njenih pravih organizacija u Crnoj Gori 1919. godine je znacajan rnorncnat u politickom, ckonornskom i drustvenom zivotu crnogorskog naroda. Program njenog rada
oznacavao je pocetak borbc protiv eksploatatorskog drustvenog poretka. Razumljivo je sto su
ideje i program KPJ i radniCkog pokreta bili prihvatljivi za zene radnicc u Crnoj Gori. Uporedo
sa razvijanjem partijskih organizacija u Crnoj
Gori formiraju se i zenski socijalisticki agitacioni odbori u Kotoru, Tivtu i Herceg-Novorn. Broj
clanova organizacije zena pri SRPJ (K) u Kotoru
bio je uoci Vukovarskog kongresa 1920. godine
oko 40. Zajcdno sa partijskom organizacijom, ova
zenska organizacija organizovala je 8. marta 1920.
godine protestni zbor protiv skupoce na korne je
uzelo ucesca oko 300 radnika i radnica. Ovo je bila i pn•a organizovana proslava 8. marta u Crnoj
Gori.
Iako nema podataka o postojanju ovakvih zenskih
77
�78
organizacija i u drugim mjestima u Cmoj Gori,
cinjenica jc da je u veCini partijskih i sindikalnih
orgahizacija bile i organizovanih zena. Delegati
zena Crne Gore uccstvovali su na Konferenciji juo-oslovcnskih zena socijalista, koja je odriana 20.
~prila 1919. godinc u Beogradu uporedo sa Osnivackim kongrcsom SRPJ (K). U Statutu koji je
usvojen na ovoj Konfcrcnciji predvideno je osnivanjc sekretarijata zena u osam vcCih centara
u zemlji, od kojih jc jedan bio u Cetinju. Zadatak ovih sekretarijata i onih mjesnih po varosima i manjim mjcstima formulisan je ovako: ,Pored svog redovnog rada na agitaciji i organizovanju Zena po varoSima, odnosno varoSicarna, osnivati po selima, gdje sc god mogucnosti i potrebc jave, svoja povjcrcnistva, u koja ce se birati
po cetiri clana, a mjesecno jcdnom odasiljati po
jednog dclegata iz odgovarajuceg mjcsnog sekretarijata radi kontrole i obavjestcnja.« Inace, ove
organizacije zena starale su se i o vaspitavanju
omladine u duhu rcvolucionarnih ideja. One su
vcdilc brigu oko organizovanja naprcdnog podmlatka, gdjc su bila svrstana djcca u tri kategorijc po uzrastu od 7-15 godina. Posebno zapazcne rezultatc u organizovanju radnicke djece postigao jc Sekrctarijat zcna komunista u Kotoru.
Prisustvo delegata - Zcna Crnc Gore na ovoi Konferenciji po~itivno jc uticalo na njihovu kasniju
aktivnost. SocijalistiCko obrazovanje Zena svc sc
vise sirilo. u svojoj i drugoj partijskoj stampi zcne vee postavljaju pitanje svojih politiCkih prava
i dolaze do uvjcrenja cia sc ana ne mogu dobiti
»n1olbama i cleputacijama, niti ga mogu dati pojcclini ministri, vee ga n1ogu izvojevati partija sa
svojirn programim3«. Zene aktivno uCestvuju u
akcijama koje su organizovalc partijske organizacije u Crnoj Gori. Jedna od prvih takvih akcija
bila je i proslava 1. maja 1919. godine koja je sa
uspjchom organizovana u Rijcd CrnojeviCa. Ko·
tont, Tivtu, Cctinju i Podgorici. Polovinom iste
godine uspjcSno su organizovanc dcmonstracije.
protiv skupoce u Podgorici, Kotoru i Tivtu. U Podgorici, Kotoru, Tivtu i Hcrccg-Novom odrZani su
i protcstni zborovi protiv planiranc intervencije
Vlade protiv Sovjetskc Rusije i rcvolucionarnih
pokreta u Madarskoj. Navodimo samo nekoliko
znacajnijih akcija koje je organizovala KPJ u Crnoj Gori uz zapaZeno uCcSCc Zena: Strajk kotorskih radnika i polaganje vijenaca mi. dan dvogodisnjice stdjeljanja mornara pobtlnjcne austrougarskc flote u Kotoru, veoma uspjela prcslava 1.
maja 1920. godine, koja je odrhna u gotovo svim
veCim mjestima Crne Gore. U kampanji za opstinske izbore i izbore za Ustavotvornu skupstinu 1920. godine zenc su rasturale izborne plakate, proglase, lctke i dr. L:ene su takode bile ukljuccne u akciju radnickih domova tamo gdje su
oni postojali: Kotor, Cetinje, Podgorica, Niksic
i dr.
Bilo je i akcija koje su zene samostalno organizovale i izvodile. Najznacajnija je, svakako, organizovana pocetkom 1920. godine, kada su odriani
brojni zborovi zena u Cetinju, Kotoru, Tivtu, Herceg-Novom, Rijeci CrnojeviCa, Podgorici, na kojima je postavljen zahtjev zena za politicko izjednacavanje polova. Ova akcija je izvedena u cita-
voj zemlji prije donosenja izbomog zakona, a
njen inicijator je bio Centralni sekretarijat ze,
na. Takode valja napomenuti cia su napredne zene u Crnoj Gori organizovale sakupljanjc priloga i pretplate na svoj list »Jednakost«. U svim
ovim akcijama posebno mjesto pripada sekretarijatima zena koji su postojali pri mjesnim partijskim organizacijama, a osobito Sekretarijatu
zena u Kotoru.
»Dosia sam da svjedoclm«
Nakon zabrane rada KPJ 1920. godine i donoscnja
Zakona o zastiti drzave svi radnicki domovi su
zatvoreni, radniCka druStva raspuStena, mnogo·
brojni aktivisti naprednog pokreta otpusteni sa
posla, a njegO\i rukovodioci uhapseni. Organizuju se pojedinacna i grupna sudenja komunistima.
Jedno od najvecih odr/;ano je sredinom 1922. godine u Podgorici. Sudeno je grupi od 22 komunista i simpatizcra naprednog pokreta iz Danilovgrada, Podgorice i okolnih sela. Bio je to. prvi
proccs po Zakonu o zastiti drzave organizovan u
Crnoj Gori. Intercsantno je bilo drianje Marice
Jovanovic iz Danilovgrada koja je na sudu izjavila: »Ja sam dosla da svjedocim u vezi postupka
prema ovoj grupi uhapsenika. Prcvario se sudski
isljednik koji mi je prijctio, a koji je mislio da
cu zbog straha neistinu govoriti. Moram da kazem da su neki od ovih drugova, kojima sc sudi,
nemilosrdno tuccni ne samo pred mojim ocima
nego i pred ocima drugih. Ja imam dovoljno hrabrosti da kazem da su njihova priznanja batinama iznudcna.(c
Zbog progona komunista i terora kojima su bili izlozcni i simpatizcri pokreta, bile su vcoma ote·
zane ili cak prekinute medusobne veze partijskih
organizacija u Crnoj Gori, kao i veza sa eentralnim partijskim rukovodstvom. U takvoj situaciji kao partijska vcza korisc'cne su napredne zene,
kojc dotada nijesu bile policiji poznate kao cianice iii pripadnicc naprcdnog pokreta. Na tom zadatku bila je uhapsena Makica Malisic', koja je
odrzavala vezu izmedu partijskih organizacija u
Cetinju i Danilovgradu i zbog toga osudcna na
elva mjeseca zatvora koje je izdriala u Podgorici.
Veliku pomoc pokretu dr Vukasina Markoviea koji
se 1921. odmetnuo u sumu namjeravajuc'i da digne ustanak, pruzile su osobito zene iz Pipera
kraj Podgorice. One su donosile hranu i obavjestavale ga 0 kaznenim grupama koje je policija
organizovala protiv njega i njegovih pristalica.
Zajedno sa njim odmetnula se i sinovica mu Stoja Markovic, koja je, zbog licne hrabrosti, u narodu bila poznata kao »hajduCica Stoja«. Ona je,
za vrijeme jedne kaznene policijske ekspedicije,
bila ranjena i uhvacena. Novembra 1925. godine
Okruzni sud u Cetinju osudio ju je na 15 godina
zatvora. Na istu kaznu robije sa njome je osuaena
i Jokica Markovic. Pocetkom 1926. njima je bilo
poslo za rukom cia pobjegnu iz cetinjskog zatvora, ali su odmah uhvacene. Ponovo im je sudeno.
Sud ih je, ovoga puta, osudio na po 20 godina
zatvora. »Hajdudca Stoja« je bila upucena u Zagreb na izdriavanje kazne u zenskom zatvoru kod
�opatica. Nepunu goclinu dana kasnije (1927) partijska organizaoija u Zagrebu organizovala je njeno uspjesno bjekstvo. Na putu za Sovjetski Save-L, Stoja se jednom kartom javila Okrui.nom sudu u Cetinju: »Nevini jos po tamnicama trunu,
ali ce doci dan kada ce biti pravde za one koji
su sada potlaceni, i to skoro.«
Zaista, zatvori u Crnoj Gori bili su puni pripadnika
i simpatizera naprednog pokreta. Medu njima bile je i :lena. Pocetkom 1928. godine samo u zatvoru »Jusovaca« u Podgorici bilo je oko 40 politickih zatvorenika. Od 12 zena u ovom zatvoru
neke su bile osudene kao politicki krivci. One su
morale prati i Cistiti kancelarije, cinovnicke stanove i ves Cinovnickih porodica. 0 higijenskiip
uslovima ovoga zatvora imamo sacuvane biljeske u »Radnom narodu« - Organu Pokrajinskog
komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku. U broju od
1. aprila 1928. godine piSe: »Kupatila nema u zatvoru, ali ima usi, buva i narocito mnogo kimaka
(stjenica) ljeti. MiSeva i pacova ima na gomile.
Po jedan osudenik tuce dnevno u svojem odjeljenju po 16 miSeva. MiSevi i kimci tezi su ljeti
zatvorenicima nego sva druga robija. Zatvorenici
se kupaju goli u avliji.«
Uslovi za organizovaniju aktivnost poboljsali su se
stvaranjem Nezavisne radnicke partije Jugoslavije. U Cetinju, Rijeci CrnojeviCa, Danilovgradu,
Podgorici, Grahovu, Niksicu, Kotoru itd. stvorene
su organizacije NRPJ. U njima je aktivan i znatan broj zena. Ponovno se otvaraju domovi kulture, pripremaju prigodni programi za radnicke
praznike u kojima aktivno ucestvuju zene. Ovakva aktivnost je prekinuta zabranom Nezavisne radnicke partije Jugoslavije 12. juna 1924. gocline.
Raste broj naprednlh :iena
Zene su sve viSe ulazile u revolucionamu borbu.
One su umjesto svojih muieva koje je rezim hapsic zaradivale hljeb za porodicu, prikupljale pomoc za uhapsene rodoljube i revolucionare, ueestvovale u prenosenju propagandnog i drugog materijala i njegovom rasturanju. »Siobodna misao«
je zabiljezila da je 1926. godine oko 30 zena demonstrativno napustilo skupstinu zenskog burloaskog drustva ,zensko kolo« u Podgorici, sto se
smatralo i kao akt demonstracije protiv burloaskog drustva. Pa, ipak, Partija zadugo nije shvatila znacaj ukljucivanja zena u njene redove iako
je veoma cijenila njihov rad. Stoga su one neopravdano dugo ostajale partijski neorganizovane. Gotovo isti odnos je bio i prema naprednim
omladinkama
srednjoskolkama ili studentkinjama.
Godine 1929. zavedena je kraijevim manifestom od
6. januara monarhofasisticka diktatura u nasoj
zemlji.
Kakvo je stanje bilo u Cmoj Gori vidi se i na osnovu izvestaja pokrajinskog rukovodstva od 10. aprila 1931. godine: »Od dolaska diktature na vlast
policijske mjere predostroznosti znatno su pojacane. Crna Gora izgleda kao neki logor pun voj-
ske i zandarmerije. Detek;ivi prate svaki korak
sumnjivih lica. U svakoj opstini postoje zandarmerijske stanice koje u provodenju ciljeva ne vezu nikakve zakonske forme. Narocito se progoni
komunisticka propaganda.«
Juna 1929. godine u Podgorici je sudeno grupi od
oko 100 komunista i simpatizera. Sreclinom aprila 1930. godine u Cetinju je ubijen Marko Masanovic, Clan CK KPJ. U vezi sa ovim ubistvom uhapsene su ili privedene na saslusanje u cetinjsku policiju tri zene. Bile su optuzene da su pomagale uspostavljanju veze izmedu M. Masanovica i drugih komunista u Crnoj Gori. Mnoge zene su bile stavljene pod prismotru policije, jer
su bile osumnjicene da se preko njih rastura partijski materijal. Ljubica Kovacevic iz Grahova
hila je pod strogim nadzorom policije koja je
sumnjala da preko nje salje partijski materijal
i drugu pomoc KPJ u Crnu Goru njen suprug Nikola Kovacevic koji se tada nalazio u SSSR-u.
Stavovi o zadacima Partije u radu sa zenama koji
su doneseni na IV kongrcsu 1928. godine pocinju
da se ozivotvoruju u Crnoj Gori polovinom 1931.
godine, kada je Pokrajinsko rukovodstvo uspjelo
da uspostavi vezu sa Centralnim komitetom KPJ.
U naredne dvije godine zavrsen je i proces konsolidacije partijskih organizacija u Crnoj Gori.
Aktivnost KPJ postaje u tom periodu sve intenzivnija. Rasturanjem proglasa, letaka i drugog propagandnog materijala objasnjavana je i popularisana politika KPJ. U ovom periodu djelovanja
KPJ istiCe se svojim radom Bo:lana Vucinic iz
Podgorice. U njenoj kuCi je umnozavan partijski
materijal i odatle odasiljan na teren. Njena kuca
sluzila je za odr.lavanje partijskih sastanaka i hila sigurna partijska veza. Zahvaljujuci njenom
radu uspjesno je okupljen jedan broj zena od
kojih je KPJ kasnije regrutovala zenski partijski
kadar. I u drugiin mjestima Cme Gore osjecala
se pojacana aktivnost KPJ i aktivno ucesce :lena
u njima.
U dokumentima partijskih foruma konstatovano je
1933. godine da »posebnu brigu treba posvetiti
radu mcdu proleterskim i radnim zenama... U
svakoj partijskoj jedinici mora se odrediti zenski organizator koji treba da se bavi organizacionim i agitacionim radom medu zenama.« Krajem maja 1934. godine Centralni komitet KPJ
uputio je PK KPJ za Crnu Goru, Boku, SandZak,
Kosovo i Metohiju pismo o radu sa zenama. Kritikuje se sektaski odnos u vezi prijema zena u
KPJ i sugerira se da treba raditi na omasovljenju KPJ naprednim zenama. Preporucuje se intenzivan rad sa narodnim masama i insistira
da im se povjeravaju odgovorne funkcije u rukovodstvu rcvolucionarnog pokreta. Posebno je
istaknuto da je »rad medu zenama vazan deo celokupnog rada nase Partije.«
Ovakav stav CK KPJ imao je uticaja i na stav Pokrajinskog komiteta KPJ u Crnoj Gori. Na Petoj
pokrajinskoj konferenciji odrtanoj godinu dana
kasnije na sasvim nov nacin jc razmatrano pitanje rada KPJ medu zenama i doneseni su odgovarajuCi zakljucci. Zatim je uslijedilo tretiranje
ovog pitanja i na konferencijama ostalih partijskih rukovodstava. Na Okrui.noj konferenciji
79
�80
KPJ u Podgorici, odr.'ianoj decembra 1935. godine, izlozen je zahtjev da se u svim partijskim celijama razmatra zensko pitanje, da se u selima
osnuju analfabetski tecajevi i citaonice i da se
omoguCi sazivanje jedne konferencije zena.
Vecina partijskih organizacija u Crnoj Gori shvatila je da je njihova aktivnost dobrim dijelom uslovljena brojnim ukljucivanjem zena u napredni
pokret. Jedan od vaznih zadataka koje su preuzele bio je sistematski ideolosko-politicki rad meau zenama. Organizovanje tog rada prilagodavano je uslovima pojedinih krajeva, kao i socijalnom i intelektualnom sastavu zena koje su okupljane.
Provjerene forme rada sa zenama bile su vaspitne
grupe, koje su pocele sa radom 1933. godine. One
su bile formirane u gradovima, fabrikama i skolama, a nesto kasnije i u selima. Broj vaspitnih
grupa je stalno rastao kao i broj organizovanih
zena u njima. Postojale su u Podgorici, Cetinju,
Niksicu, Danilovgradu i drugim mjestima Crne
Gore. Njima su rukovodile zene - clanovi KPJ.
J edna od Clanica vaspitne grupe u Veljem Brdu
sjeca se uloge rukovodilaca grupe: »Oni su nam
govorili o naprednom revolucionarnom pokretu,
o KPJ, o potrebi borbe zena za svoju ravnopravnost i slobodu. Taka smo znale zbog cega se 8.
mart proslavlja kao praznik zena, kao i to kako
se svuda u svijetu radne, napredne zene bore za
izjednacenje u svojim pravima sa muskarcima.
Doznale smo i to kako je zena u SSSR-u, poslije
oktobarske revolucije, izborila svoju ravnopravnost i kako je za jednak rad zena jednako placena kao i muskarac. Znale smo i to da zena,
aka pokaze svoju sposobnost maze da bude traktorist, kopac ruda, avijaticar, ministar, kuvarica,
da mnoge poslove izvrsi kao muskarac ... Nijesmo
se vise kao nekada sustezale da povedemo razgovor sa drugovima, nijesmo se viSe posramljene
tiskale po mracnim uglovima sobe kad bi muskarci dosli kuci, niti smo kao mnogo puta do tada
zalile sto nijesmo rodene kao muskarci.« Godine
1935. KPJ u Crnoj Gori je imala ukupno 610 cianova, od kojih je bilo 12 zena: Bozana VuCinic,
Jclena Cetkovic, Vasa Pavic, Lidija Jovanovic, Olga Lekic, Katica Muk, Dina Vrbica, Mileva Vukovic, Bojana Ivanovic, Danka Kovacevic, Vasilija
Durovic i Milica Lopicic.
U vaspitnim grupama jc proradivan raznovrstan
materijal: partijski proglasi i leci, clanci iz ilegalne stampe, marksisticka i druga naprcdna literatura. Citana su djcla Maksima Gorkog, Tilera, Dzeka Londona, Rcmarka i dr. Od marksisticke literature razradivani su: Komunisticki manifest, Istorija SKP (b), Porijeklo porodice, privatne svojine i driave, DrZava i rcvolucija, Zena
i socijalizam itd. To je bio put i nacin za sticanje osnovnog marksistickog obrazovanja.
Postojale su i omladinske grupe u koje je na slican nacin okupljana zenska omladina. U istom
smislu i sa istim zadatkom osnovane su u mnogim mjestima, pa cak i u selima, citaonice i biblioteke. Da navedemo samo neke: Podgora kod
Zabljaka, Ljubotinj i Ceklin kod Cetinja, Piperi
kod Podgorice, Gornja Sela kod Ivangrada. Ove
institucije su istovremeno bili centri za rastura-
nje propagandnog materijala. Mnoge od njih bile su pod prismotrom policije i cesto im je zabranjivan rad.
Da bi ilustrovali nacin kako su zene uvodene u revolucionarni pokret i kako su one to osjecale, navescemo nekoliko njihovih zapazanja.
»Da se pravilno opredijelim - kaze Velika Kovacevic iz Danilovgrada, clan KPJ od 1936- namene su uticali komunisti - studenti, koji su dolazili naroCito preko ferija u svoj rodni kraj, a
narocito moja braca od kojih sam najprije doznala za ideje marksizma-lenjinizma i ciljeve Komunisticke partije. Od njih sam dobila i prva uputstva za rad u naprednom pokretu, isto taka i
prvu partijsku stampu, letke i drugo.«
»Naravno, ja u to vrijeme nijesam znala ko je clan
KPJ - sjeca se Bosa Durovic - ali sam bila po.zivana od naprednih drugova i drugarica na sasfanke, razgovore itd. Po njihovom radu i dr.'ianju racunali smo da su oni komunisti.«
Milosava Mickovic-Pajovic pripada naprednom pokretu od 1935. godine. Od 1938. godine je clan
SKOJ-a. U svojim sjecanjima ona kaze: »Nekada
su mi davali da prenosim i sklanjam ilegalni materijal, knjige, stampu, brosure i letke. Docnije
sam i sama rasturala i lijepila po zidovima i telefonskim stubovima.« Treba napomenuti da je rad
djevojaka bio otezan strahovanjem roditelja »Za
obraz svojih kceri«. Policija i reakcionari su, racunajuCi na patrijarhalnu sredinu, proturali vijest da komunisti zavode djevojke i zene, stvarajuCi tajnu, »slobodnu ljubaw. Zbog toga su mnoge djevojke trpjele prijekore roditelja: »Kuda
divljas?«, »Obraz mi ocrni« ili »I ti si posla davoljim tragom«. Kasnije su i sami roditelji, a osobito majke, strazarilc dok su se u kuci odr:lavali
ovakvi sastanci.
»Ovo ju je Partlja nauclla«
Veliki broj :lena se aktivno ukljucivao u akcije koje
je organizovala KPJ. One su tako sticale revolucionarno iskustvo, pa su im bili povjereni i rukovodeCi zadaci. Godine 1934. one su zastupljene
u pokrajinskoj tehnici KPJ (Bozana Vucinic i Lidija Jovanovic), zatim u Upravi strukovnih sindikata u Podgorici (Jelena Cetkovic i Anda Zivkovic). u odbore Crvene pomoci u gotovo svim mjestima birane su zene.
Zene su ucesnici u svim prvomajskim proslavama,
a posebno su bile svecane proslave 8. marta, koje su organizovane u svim mjestima Crne Gore.
Aktivist naprednog pokreta Marija Besic se sjeca proslave 8. marta: »Ne sjecam se vise ko je
otvorio ovaj sastanak i govorio o znacaju 8. marta, a onda je dao meni rijec. Ja sam govorila o
potrebi ravnopravnosti zena, o znacaju 8. marta,
o emancipaciji zene, o borbi zena u Spaniji itd.
itd. Sjecam se, zene oko mene sapucu »Ova ju je
Partija naucila.« Odmah je i meni u narodu porastao ugled, i svi su, narocito zene kojima sam
se obracala, poceli da postuju moju rijee.«
Najprikladnija forma rada sa zenama na selu bili
su izleti i seoska sijela. Tamo se okupljala uglavnom omladina - radnicka, studentska i seas-
�ka. Na ovim skupovima izvoden je zanimljiv pro·
gram. Citana su pisma spanskih boraca, pjevane
revolucionarne pjesme. Specijalno pripremljeni
saljivi program bi ismijavao ondasnji reiim.
Na seoskim sijelima nekad je bilo prisutno i do
400 lica. Program je bio slican kao na izletima.
Desavalo se da policija intervenise i zahtijeva da
sc sijelo razide zato sto je na njemu izvoden i su·
viSe revolucionaran program. Pokusaj policije da
6. I 1936. godine rasturi sijelo u Pescima kod Bcrana izrodio se u sukob, pa je policija upotrije·
bila oruzje. Tom prilikom je ranjena jedna omladinka.
Godine 1935. u Crnoj Gori je izbio citav val dcmonstracija povodom ubistva crnogorskog studenta
Mirka Saentica na Beogradskom univeaitetu.
Do zestokih sukoba sa policijom doslo je u Cetinju, Podgorici, Niksicu, Barn, Ulcinju i Peci.
Nakon demonstracija u Podgorici bilo je mnogo
uhapsenih. Preko 40 ucenica Trgovacke akademije i radnica Duvanskog monopola bilo .je sasluSavano u policiji.
»Dvadeset sestog bjese juna ...«
Potetkom 1936. godine doslo je do velike provale u
KPJ u Crnoj Gori. Posljedice su bile dosta teske:
nekoliko stotina cla11ova KPJ i simpatizera naprednog pokreta naslo se iza resetaka u zatvorima Dubrovnika, Sarajeva i Ade Ciganlije kod Beograda. Medu uhapsenima bilo je preko 20 zena
- clanova ili simpatizera KPJ. Uhapseni su hili
izlozeni stalnim mucenjima, osobito u novootvorenoj tamnici »Termoterapija« kod Dubrovnika.
Desavalo se da su neki izgubili u zatvoru i preko
30 kg tezine, zatim da su na sudenje donosili via·
stite dijelove koze koji su im odvajani prilikom
batinanja. Bilo je i nekoliko pokusaja samou·
bistva. Posebno treba istaknuti izvanredno hrabro
drianje mlade Dine Vrbice. Eksere su joj zabadali pod nokte i izlagali drugim mucenjima. To
je, medutim, nijc slomilo. Ona je ostala nijema
za policiju.
Najznacajnija akcija koju jc KPJ u Crnoj Gori organizovala u znak demonstracija protiv hapsenja
komunista i torture kojoj su hili izlozeni u zatvorima - poznata je pod imenom »Belvederski
dogadaji«. Belvederskc demonstracije od 26. ju·
na 1936. godinc bile su jedna od najznacajnijih
akcija jugoslovenskog proletarijata. Na njima je
uzclo ucesca oko 3.000 demonstranata. u nasto·
janju da rasturi zbor, policija je upotrijebila oruije. Ubijeno je i ranjeno oko 300 demonstranata. Medu brojnim uhapsenim demonstrantima
bilo je i iena. Uhapsena Milica Lopicic strajkovala je gladu 17 dana.
Ovaj dogadaj koji se desio nadomak Cetinja ozlojedio je narod, koji nije krio svoje ogorcenje
prema ondasnjem rdimu. Milica Tomasevic, samouka scljanka iz Crmnice, nepun mjesec dana
nakon dogadaja sastavila je pjesmu o Belvederu
koja ima 154 stiha:
»Dvadeset sestog bjese juna,
Kad krvava izbi buna,
Na Belveder kod Cetinja,
Vise sela od Ceklina
Protiv rata i fasizma.«
Ova pjesma posvecena zrtvama na Belvederu zavr·
sava se stihovima:
»0 drugovi na Belveder pali,
Vi ste svojom krvlju zavjestali,
Crne Gore patnju i nevo!ju
Boriste se za buducnost bolju.
S!ava vasoj pod ranama sjeni
K!anjamo sc bolnoj uspomeni.«
Zene su masovno ucestvovale u demonstracijama
solidarnosti sa borbom spanskog naroda koje je
KPJ organizovala u Crnoj Gori i osobito uspjesno izvela u Podgorici 1. avgusta 1936. godine.
Medu oko 300 dobrovoljaca koji su se javili za
odlazak u Spaniju bilo je oko 20 zena.
Rad Crvcnc pomoCi bio je gotovo cio u rukama zena. U okviru Crvene pomoCi organizovano je pri·
kupljanjc obavjestenja o uhapsenim komunisti·
ma, obczbjedivana im je pomoc u hrani, novcu i
drugom, vodena jc briga o njihovim porodicama,
praccni su sudski procesi komunistima, odr'lavana je veza sa njihovim braniocima~advokatima
i dr. Osobito jc bila znacajna uloga Crvene po·
moCi prilikom sprovodenja akcija, koje su iziskivale vcce materijalne izdatke. Izvjesno je da su
mnogi strajkovi u Crnoj Gori uspjesno okoncani
dobrim dijelom zahvaljujuCi materijalnoj podrs·
ci koja je strajkaCima obezbijedena preko odbora Crvcne pomoCi. Samo u periodu od maja do
kraja 1940. godine sakupljeno je u Crnoj Gori
oko 50.000 dinara za pomoc zrtvama reakcije.
Preko svojih odbora organizacija Crvene pomoci je
obuhvatala najveCi dio naroda. Odbori su postojali u svim veCim mjestima Crne Gore.
2enski pokret
Prije ncgo sto je doslo do stvaranja organizacije
Zcnskog pokreta u Crnoj Gori, KPJ je povela si·
roku akciju za afirmaciju zena r.a svim poljima
drustvenog i politickog zivota. Za tu svrhu je ko·
risc'cna naprcdna stampa. Clanke su pripremali
rukovodioci naprcdnog pokreta u Crnoj Gori i
vee afirmisanc zenc-komunisti. Zbog predostro:<nosti obicno su svi clanci potpisivani pseudonimom. Preko njih jc KPJ iznosila svoj stav na problem ravnopravnosti Zena: to se mora rjeSavati u
sklopu sireg problema koji ne tangira samo zenu.
Rjescnja nc mozc biti ako su odnosi nedemokrat·
ski i nesocijalni.
Argumentima se valjalo sukobiti sa nastojanjima
da sc zcne odvoje od opstenarodne borbe pod pa·
rolom da »'lena pripada porodici - jedinom ze·
ninom prirodnom pozivwc, da njenim drustvenim
angazovanjem »prijeti opasnost porodici«, da bi
je politika uCini!a »muskobanjom« i dr.
I zaista, u ondasnjoj stampi, na pocetku 1936. godi-
8
�ne, pojavljuju se napisi koji se zalaiu za novi
tretman i novu ulogu zena u drustvu. »Istorija ne
poznaje darivanje slobode - kaie se u listu »Zeta«, koji je izlazio u Podgorici- vee je moramo
mi sami izvojevati... Zato trazimo i prava kad
imamo sve dumosti. Upuceno je dosta primjedaba na drustveni sistem koji posebno ugnjetava
zenu, stoga njima nije svejedno sto se zbiva i
dogada oko njih i u drustvenom, javnom i politickom zivotu. Od tih izmjena zavisi i njihov zivot i sudbina. Zato i one moraju napregnuti sve
svoje snage da uticu na te izmjene.« Zbog ovako
ostro izrecene kritike ondasnjeg rezima desavalo
se da su pojedini brojevi listova hili zabranjivani.
Uporedo sa ovom kampanjom preko stampe, na inicijativu naprednih zena dolazi do stvaranja organizacije Zenskog pokreta u Crnoj Gori. Prva je
osnovana u Podgoriei pocetkom marta 1936. godine, a zatim u Cetinju, Kolasinu i jos nekim mjestima Crne Gore.
Zenski pokret u Crnoj Gori od prvog dana razvijao se pod uticajem rad11ickog pokreta. Njegovo
uspjesno djelovanje i rezultati o okupljanju zena
hili su vidljivi i rezimu, pa je doslo do zabrane
ovih organizacija. Aktivistkinje »Zenskog pokreta« aktivirale su se nakon zabrane Zenskog pokreta u raznim gradanskim zenskim drustvima
( »Zensko dobrotvorno drustvo«, »Kola sprskih
sestara« i dr.). U nekima od ovih drustava osnivaju se omladinske sekcije - u Podgorici, Niksicu, Beranama, Bijelom Polju, Kotoru i Cetinju.
U njihovom radu koriScena su iskustva iz rada
vaspitnih grupa, organizacija zenskog pokreta i
dr. Omladinska sekcija u Cetinju brojala je oko
50 clanova. Medutim, policijske vlasti su zabranile rad i ovih organizacija naprednih zena i djevojaka.
DugogodiSnji intenzivni rad KPJ medu zenama u
Crnoj Gori poceo je da daje bogate rezultate osobito od 1937. godine. Partija se vee hila oporavila od udarca koji joj je bio zadan poznatom provalom iz 1936. godine, Ekspanzijom partijskog
rada na svim poljima djelatnosti ukljucen je jos
veCi broj zena iz grada i sa sela. U dotadasnjem
radu Zena iz svih slojeva druStva ostvarivano je
njihova jedinstvo u mnogobrojnim antifasistickim akcijama u tom periodu.
Rad na selu
82
KPJ u Crnoj Gori posvcCivala je posebnu paznJu
organizovanju seljastva koje je predstavljalo vecinu stanovnistva. 1937. godine poceo se formirati siroki pokret za kulturno i ekonomsko podizanje sela - »Seljacko bratstvo«, ·ciji je cilj bio
da »njeguje cojstvo kao sto se njegovalo junasS!VO«. Isto tako se formira pokret »Seljacka samopomoc«. Razvijanje solidarnosti je jedan od
glavnih zadataka novog pokreta za selo. Oko
7.000 porodica prislo je pokretu »Seljacko bratstvo«, a oko 5.000 clanova imala je »Seljacka samopomoc« u Crnoj Gori. RazvijajuCi napredni
pokret na selu KPJ je uspjela da uspostavi snaznu vezu sela i grada. Zato je dolazilo do onako
snaznih manifestacija solidarnosti stanovniStva
sa sela sa onim iz grada prilikom izvodenja brojnih strajkova i demonstracija.
Tim radom bile su obuhvacene i zene. Organizovani
su kursevi sivenja, krojenja, pletenja i dr. na
kojima je vrsen i politicki uticaj na zene. Jedna
aktivistkinja iz Berana ovako govori o uslovima
rada: »Mi smo organizovale vecemja prela na kojima smo citale partijski i drugi ilegalni materijal. Da bismo radile razne rucne radove, jedna izmedu nas Citala je odredeni partijski materijal.
M\ bismo tada odlozile rad i pazljivo pratile citanje, ucestvovale u diskusijama, odgovarale na
pitanja i sl. Na najmanju sumnju, ako bi nam se
ucinilo da se neko prikrada kuCi, odmah smo taj
materijal sklanjale na sigurno mjesto i pocele da
predemo, pletemo i radimo ostale rucne poslove.«
Treba istaCi ulogu jednog dijela strucnih uciteljica
koje su bile uposlene kod poznate firme »Singer«.
Prilikom organizovanja tecajeva krojenja i sivenja one su ostvarivale vezu sa naprednim zenama i omladinkama u mjestima koja su obilazile.
One su prenosile partijski materijal i bile sigurna veza KPJ u Crnoj Gori. Strucne uciteljice iz
Podgorice odlazile su u Ulcinj, Niksic, Berane i
dr. i obavljale vaZan partijski zadatak.
Masa je pjevala »Pocivaj mirno ... «
Na komemoracijama istaknutim komunistima koji su podlegli mucenjima u zatvorima i logorima
cule su se ostre rijeci otpora protiv nasilja i terora. Noseni su vijenci sa crvenom trakom. Pozdravljalo se stisnutom pesnieom; u govorima se
isticao zivotni put pokojnikov. Ovi tilZni skupovi,
na taj nacin, postajali' su mjesta na kojima je izricana astra osuda rezima,
Najimpozantnija pogrebna povorka bila je 30. marta 1937. godine prilikom sahrane Bozane Vucinic, clana Mjesnog komiteta KPJ Podgorica i jedne od najistaknutijih revolucionarki u Crnoj Gori. Iako je :i.ivot gubila i izgubila u tamnicama ondasnjeg rcZima, ipak je nalazila dovoljno snage
da radi i vrsi snaZan uticaj licnim kontaktima,
putem stampe iii na neki drugi nacin. Njeni clanci u novinama, najcesce objavljivani pod pseudonimom, hili su rado citani i lijepo primani. I kada je skrhana bolescu zavrsila svoj zivot, na sahranu u Piperima kod Podgorice doslo je vise
hiljada !judi. U broju od 21. jula !937. godine
»Slobodna rijcc« je detaljno pisala o ovom pogrebu: »Prilikom njenog pogreba sakupila se ogromna masa seljastva i podgorickog radnistva. Polo:i.eno je oko 30 vijenaca crvenih kao krv. Grupe
iz pojedinih mjesta pristupale su sa vijencima i
oprostile se od pokojnice pozdravom Narodnog
fronta. Govorilo je vise govornika. Najznacajniji
su govori drugarice J elene Cetkovic i studenta
Branka Bozovica. Osvrnuli su se na rad ove rijetko plemenite kulturne radnice - jednog od najljepsih primjera zenskih boraca za slobodu i pravdu. Tom prilikom izlio se sav gnjev zbog zlocinstva koje je u Dubrovniku pocinjeno nad pokojnicom. To joj je skrhalo i prekratilo zivot. Na
grobu masa se posljednji put oprostila sa pokoj-
�nicom pozdravom Narodnog fronta i otpjevala
))PoCivaj mirno ... ,<.
Meilu mnogobrojnim telegramima saucesca zapazeno je i pismo grupe politickih zatvorenika u Sremskoj Mitrovici. U pismu se iznosi zivotni put
Bozanin, njena odanost borbi radnicke klase:
»Ona narn je dala i sjajni primjer drugarice Crnogorke, dostojne drugarice svojih najboljih drugova, koji ce u istoriji nase borbe biti meilu prvima. Drugarica Bozana je u toku svoje duge i
plodne borbe uputila veCi broj drugarica istini i
borbi za bolju buducnost covjecanstva.« Meilu
157 potpisa ovog pisma nalaze se i imena Ivana
Milutinovica, Otokara Kersovanija, Slobodana
Skerovica, · Borisa Krajgera, Mil ana Bogdanovica,
Mose Pijade, Dure Pucara, Eriha Kosa, Jovana
Vcselinova i dr.
Na barikadama
Strajkacki pokret u Crnoj Gori dobija u intenzitetu 1937. godine. Upravo tada je odrl.an jedan od
najveCih strajkova u istoriji str~j!mckog pokreta u Crnoj Gori. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KP J, oko 600 grailevinskih radnika u Podgorici stupilo je u strajk zbog niskih nadnica i
desetocasovnog radnog dana. Da bi strajk uspio,
trebalo je prikupiti hranu za siromasne radnike-strajkace i clanove njihovih porodica. Pomoc je
dolazila sa svih strana, a osobito sa sela. Karavani konja sa tovarima hrane kretali su se iz sela
ka gradu. Glavni teret u prikupljanju hrane ponijele su zene. One su i same prenosile prikupljenu
hranu. Nakon mjesec dana strajka udovoljeno je
radnickim zahtjevima.
Poslije protcstnog zbora koji jc u organizaciji KPJ
odr:ian jula 1937. godine na Podgrailu kod Berana policija je uhapsila oko 40 omladinaca. Osam
uhapsenih omladinki bilo je zadr:Zano u zatvoru
punih 6 nedclja. Prema sjecanju jedne od njih,
drzanje ovih djevojaka u zatvoru bilo je na visini: ))Prvu noC u zatvoru naSa braCa i drugovi, pro·
kopali su zicl izmcilu njih i nas gvozclenom sipkom i proturili nam cedulju na kojoj su napisali
Sta trcba da govorin1o prcd policijom i Zandari-
ma i pred nacelnikom sreza. Mi smo se toga strogo pridrZavale, i po cijenu Zivota i muka nijesn1o
mijenjale iskaz.«
Slicni zborovi, mitinzi, strajkovi i demonstracije,
uz brojno uCeSCe Zena, organizovani su i u dru~
gim mjestima Crne Gore. U Mojkovcu je na primjer strajkovalo 60 djevojaka domaCickog tecaja.
»Pravo glasa nam treba da bisn1o i
njega upotrijebile za stvar mira«
Pod tom parolom poceo je 1939. godine siroki po·
kret za zensko pravo glasa.
Dalje organizaciono sarailivanje KPJ u Crnoj Gori
neposreclno je uticalo na sirenje i omasovljenje
zenskog pokreta. u tom smislu posebno mjesto
pripacla Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ
koja je odr1ana avgusta 1939. godine. U Zaklju-
cku o radu sa zenama konstatovano je: »Konferencija stavlja Pokrajinskom komitetu u zadatak da povede sto viSe racuna 0 radu medu zenama i njihovim organizacijama i da stvara zenske organizacije u mjestima gdje ne postoje, koordinirajuci akciju u tom pravcu u citavoj Pokrajini preko Zenske komisije Pokrajinskog komiteta.« Zene-komunisti, koje su izrasle u partijskom raclu u rukovodeCi kadar Partije, dobijaju i odgovarajucu ulogu. U novoformirani Pokrajinski komitet SKOJ-a izabrana je Dina Vrbica. Clan Oblasnog odbora sindikata za Crnu
Goru i Boku hila je Janica Milickovic. U Komisiju za sindikalni rae! koju je imenovao Pokrajinski komitet KPJ izabrana je Lidija Jovanovic,
Komisiju za rad sa zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ, pored ostalih sacinjavali su: Lidija
Jovanovic, Vasa Pavic, Dina Vrbica, Blaza VidojeviC, Dika Marinovic i Dara Vukovic. U okru:lnim i mjesnim partijskim rukovodstvima KPJ
bio je izvjestan broj zena.
Nalazec'i se na rukovodeCim mjestima u KPJ i drugim naprednim organizacijama u Crnoj Gori, zene su mogle da izvrse neposredniji uticaj na veliki broj svojih drugarica. Sve je to bilo od izvanrednog znacaja za njihovo jos jace i masovnije angazovanje, sto se ispoljilo u akciji za zensko pravo glasa i drugc akcije revolucionarnog
pokreta u Crnoj Gori.
Godinc 1939. Crna Gora je imala 24 industrijska
preduzeea sa 1.386 radnih mjesta, a samo u nekim od njih radile su zenc (Duvanski monopol
Podgorica i Rivijera- Fabrika sapuna u Kotoru). Prema statistickim podacima najveCi procenat uposlenih zena u Jugoslaviji tada je bio u Dravskoj banovini- 6,16'/o od ukupno uposlenih. U
Zetskoj banovini procenat uposlenih zena iznosio
je samo 1°/o. zene su najcesce radile kao nekvaiifikovane radnicc i kao· nadnicarke u poljoprivrcdi. Statistika biljdi da je 1939. godine u Crnoj Gori bi!o 3.307 nadnicara i slugu, od kojih je
bilo 1.020 zcna. Vcliki procenat nepismenog stanovniStva, a on jc u pojcdinim krajevima Crne
Gore iznosio i do 90%, govori, takoile o polozaju
Zen a.
Z:ene su imale puno razloga da ustanu protiv polozaja u kome su bile. Pravo glasa je bio jedan od
uslova cia se otpocnc borba za promjenu takvog
stanja. Tako je poceo masovni pokret za zensko
pravo glasa u cijeloj zemlji kojim je rukovodila
KPJ. Na stranicama stampe u Crnoj Gori pojavljuju se clanci koji objasnjavaju i populariSu ovaj pokret zena. U njima se kaze da je »sudjelovanje zcna u oclluCivanju o ratu iii miru potrebno i od ogron1ne vaZnosti. Pravo glasa nam treba
cia bismo i njega upotrijebile za stvar mira.«
Zborovi i konferencije odrzavani su gotovo u svim
vecim mjestima Crne Gore. Isticano je da ce se
zene »oprcdijeliti za one partije koje ce im ostvariti sva ona prava kojih su lisene od postanka
ove zemljc« i cia ce se boriti za mir, hljeb i sloboclu.
Jedan od najinteresantnijih zborova zena odr:Zan je
10. dccembra 1939. godine u Niksicu. Dva dana
ranije grad je osvanuo izlijepljen brojnim paralama i proglasom u kome je stajalo:
�»i:ene i djevojke Niksica i okoline, dodite neizostavno na veliki zbor za pravo glasa i ravnopravnost.
Crnogorke, u odlucnom trenutku pred donosenjem
novog izbomog zakona, zene u cijeloj zemlji vade akciju za ostvarivanje svojih prava. U toj borbi zauzmimo i mi dostojno mjesto i pokazimo istrajnost i hrabrost kao sto smo je pokazale pornaZuCi naSe oCeve, muZeve, sinove i braCu u bor
4
bi za narodne i politicke slobode.
Gradanke, seljanke, radnice, cinovnice, domacice,
majke, zenska omladino - sve zene, u jedinstvenu akciju za pravo glasa. Za jednake duinosti i
jednaka prava! Slozno sve zene za mir, slobodu
i bolji zivot svoje djece!«
Zboru je prisustvovalo preko 1.000 zena iz Niksica
i okoline. Govornice su se zalozile za demokratiju, socijalnu pravdu i zensku ravnopravnost,
sto cini nerazdvojnu cjelinu jedinstvene borbe
za opste pravo. Istaknuto je da ce biracko pravo
znaciti jos jedan glas vise protiv novog svjetskog
rata i nadiruceg rezima.
Masovni zborovi zena odr'Zani su 17. decembra 1939.
godine u Beranama i Cetinju, a krajem iste godine i u Podgorici. Ucestvovalo je od 600 do 1.000
zena. Svi ovi zborovi su bili dobra organizovani
i veoma uspjeli Na njima su govorile predstavnice svih slojeva druStva.
Na ovim i drugim zborovima bilo je sakupljeno nekoliko hiljada potpisa zena za pravo glasa koji su
sa usvojenim rezolucijama hili upuceni u Beograd.
Na prosirenom plenumu Pokrajinskog komiteta
KPJ za Cmu Goru, Baku i Sandzak, koji je cdrzan krajem 1940. godine, konstatovano je da je
broj clanova poslednjih pet mjeseci porastao za
13% i da je to povecanje osobito vidno medu
Zenama.
))BraniCemo zemlju!«
Ratna opasnost primicala se nasoj zemlji. KPJ organizuje niz akcija koje su bile uperene protiv
fasizacije zemlje, sve teieg polozaja radnih !judi,
a za mir, prijateljske odnose sa SSSR-om, za bolje uslove rada, za demokratizaciju drustva. U
svim ovim akcijama uceiice zena je bivalo sve
brojnije.
Proslava 8. marta 1939. godine u Podgorici dobila
je sve clemente opstenarodne borbe protiv ratnohuskacke i profasisticke politike rezima.
Veoma je znacajan strajk daka Uciteljske skole u
Cetinju marta 1940. godine. Ucesce zenske omladine u njemu bilo je masovno. Pojedine omladinke bile su Clanovi strajkackog odbora. Povod za
strajk bilo je naredenje policije skolskim vlastima da iskljucc sve ucenike i ucenice za kojc se
sumnjalo da pripadaju komunistickoj omladini,
sto je i ucinjeno. Nakon uspjelog strajka, iskljuceni i uhapseni daci, a njih je bilo 44, dobili su
ponovo pravo upisa u skolu.
Prilikom proslave 1. maja 1940. godine na markantnim mjestima u Podgorici istaknute su crvene
zastave. U njihovom postavljanju ucestvovale su
i Zene.
Titovo priznanje
84
Broj ukljucenih zena u raznovrsne aktivnosti naprcdnih snaga u Crnoj Gori rastao je iz godine u
godinu. Uspostavljcna jc cvrsta veza KPJ sa sirokim slojevima zena.
Vee smo napomenuli da je 1935. godine bilo samo
nekoliko zen a - clanova KP J; 1940. godine jc
njihov broj povecan do 55, da bi ih uoci ustanka
1941. godine bilo nekoliko stotina.
Najbolj ll potvrdu masovnog i stalnog ucesea :lena u
akcijama koje je preduzimala KPJ u Crnoj Gori
predstavljaju ocjene najvisih partijskih foruma iz
tog vremena.
Osma Pokrajinska konferencija KPJ koja je odriana avgusta 1940. godine kod Z:abljaka i kojoj je
prisustvovao Josip Broz Tito, ocijenila je rad
KPJ sa zcnama kao jedan od najboljih sektora
partijske· djelatnosti.
Priznanjc koje je dobio ovaj rad sa zenama na Petoj zemaljskoj konferenciji Centralnog komiteta
KPJ ( oktobra 1940) bilo je jos potpunije.
U Titovom referatu na ovoj konferenciji odato je
priznanje radu sa zenama i raclu :lena u Crnoj
Gori: .. Potrebno je ovdje naglasiti to da se bas u
onoj Pokrajini, gdje se bilo najmanje za nadati,
ispoljilo najvise razumijevanja kod drugova za
zensko pitanje, a to je u Crnoj Gori. U Crnoj Gori partijska organizacija ima preko 50 clanova
Partije, mnogo vise no i jedna druga pokrajina,
iako su u drugim pokrajinama uslovi za rad medu zenama jos rnnogo bolji.<<
Gotovo svi sabori i izleti odl'Zani ljeta 1940. godine
prctvorcni su u rcvolucionarne manifestacije i
antirezimskc dcmonstracijc.
Na demonstracijama u Podgorici (21. VI 1940) koje su odl'Zanc pod parolom "Branicemo zemlju
od fasistickih zavojcvaea« poginuo je jedan demonstrant, a dva su ranjcna, od kojih jcdna omladinka.
Z:ene su i same organizovale skupovc i akcije protiv profasistiCke politike i pozivale narod u borbu protiv nje. Komisija za rad sa zenama, koja
je radila pri Pokrajinskom komitetu KPJ, izdala
je 1940. godine proglas u kame se govori o dvostrukom ugnjetavanju zena protiv kojega se moraju boriti svi napredni elementi, a posebno revolucionarne zene. u proglasu se iznose podaci 0
besposlici, skupoCi i gladi koji vladaju u zemlji
i pozivaju se zenc u borbu za mir i nezavisnost
zemlje. Proglas se zavrsava parolom protiv fasizma, terora, impcrijalistickog rata i dr.
Marta 1941. godine u Crnoj Gori su organizovane
demonstracije protiv koncentracionih ]agora u
koje su odvodeni komunisti, navodno na vjeibu,
a prakticno to je znacilo hapsenje komunista.
Najmasovnije ucesce zena u ovakvim demonstracijama bilo je u Beranama; ad oko 700 demonstranata, hila je preko 400 zena. Demonstranti
su klicali: "Dolje logori! Ne damo nasu djecu u
logorc!« itd. Z:ene ucesnici ovih demonstracija
napravile su i potpisale protestnu peticiju, koju
su predale Nacelstvll sreza.
Demonstracije od 27. marta 1941. godine bile su
�jos jedan dokaz o izrastanju velikog broja zena
u borbenu snagu koja je jula 1941. godine zauzela odgovarajuce mjesto u oslobodilackoj borbi
KPJ protiv okupatora i njegovih saradnika.
III
U sklopu opsteg komadanja jugoslovenske teritorije koja je izvr5ena poslije aprilskog sloma Crna
Gora se nasla u italijanskoj interesnoj sferi. Baku Kotorsku su Italijani anektirali, a Ulcinj, Tuzi, Plav, Gusinje i Rozaje, sa okolinom pripojeni
su italijanskom protektoratu, tzv. Velikoj Albaniji. Sandzak je takode podijeljen izmedu kvi·
slinskih tvorevina (Velike Albanije, NDH, Nediceve vlade »narodnog spasa« i italijanskog civilnog
komesarijata za Crnu Goru). Kao posljedice okupacije i komadanja jugoslovenske teritorije u
Crnu Goru se vratilo oko 20.000 Crnogoraca koji
su veCim dijelom hili kolonizovani iii su se nalazili na radu u Metohiji, Kosovu, Makedoniji,
Vojvodini, Hercegovini, Bosni i Hrvatskoj.
Okupator je u svim vetin1 gradovin1a i veCim seli~
ma uspostavio svojc garnizone, kon1ande mjesta,
karabinjcrskc (zandarmcrijske) stanice, finansijske straze i policijskc aparate. Sekvcstrirana su
sva privredna preduzeca, banke i drugi novcani
zavodi, izvrSena jc zan1jena dinara za liru ( na
stetu dinara). Okupator je primijenio svoje zakonodavstvo i jezik u Crnoj Gori, a ejelokupno
sudstvo stavljeno je pod kontrolu Kasacionog suda u Rimu. Takode je uspostavljen okupatorski
vojni sud koji je sudio po italijanskom vojnom
krivicnom zakonu. U Boki Kotorskoj je pocela
nasilna denacionalizacija stanovnistva.
I pored ovakvih mjera okupator je razvio propagandu o svojoj »oslobodilackoj« misiji s ciljem da
pripremi teren za proglasenje crnogorske drlave
pod italijanskim protcktoratom. U tom poglcdu
je nasao oslonac kod jcdnog dijcla vodstva Crnogorskc fcderalisticke stranke. Uz pomoc ove grupe separatista izreziran je Petrovdanski sabor
(12. VII 1941), na kame je proCitana deklaracija
(sastavljena u Rimu) o uspostavljanju »nezavisne'< i »Suverenc({ dr.l:ave Crne Gore pod okriljem
fasisticke Italije. U citavoj toj farsi crnogorski
narod nije imao nikakvog udjela, sto je priznao
i sam civilni komesar Macolini u izvjestaju Ministarstvu spoljnih poslova od 17. jula 1941, sto je
uostalom crnogorski narod pokazao vee sjutra·
dan kada jc predvoden Komunistickom partijom
otpoceo trinaestojulski ustanak.
Partijska organizacija u Crnoj Gori se na borbu
protiv okupatora orijentisala od prvih dana okupacije. Svcga scdam dana poslije aprilskog sloma odr£an je prosireni sastanak PK KPJ u selu
Veljem Brdu, na kame jc odluceno da se odmah
poC:nc sa pripremama za oruZanu borbu protiv
okupatora. U tom cilju jc formirana Komisija za
prikupljanje oruzja. Ubrzo zatim pristupilo se
formiranju vojnih komisija pri mjesnim (sreskim) komitetima sa istim zadatkom. Da bi se
uspjesno izvrSile pripreme za borbu protiv okupatora partijska organizacija je, u duhu odluka
Majskog savjetovanja KPJ odrianog u Zagrebu,
proSirena prijemom novih clanova iz redova seljaka, radnika, napredne inteligencije, omladine,
:lena. Od aprilskog sloma do pocetka ustanka partijska organizacija je narasla sa 1.200 na 1.800 cianova. Na taj nacin je povecana i organizacija
SKOJ-a, koja je uoci ustanka imala oko 5.000 cianova. Tokom maja pristupilo se formiranju udarnih grupa, koje su sacinjavali pretemo Clanovi
KPJ i SKOJ-a. Do ustanka formirano je oko 285
udarnih grupa sa preko 6.000 clanova. Istovremeno su prikupljene i znatne kolicine oruzja ( oko
12.000 pusaka, oko 165 puskomitraljeza i mitraljeza. nekoliko artiljerijskih oruda), municije i
drugog ratnog materijala.
U svim ovim akcijama KP je imala dragocjene karlrove u zenama, koje su svojom bogatom aktivnoscu uoci rata stekle dragocjeno revolucionarno
iskustvo. UoCi aprilskog rata, ocekujuci da ce
clanovi Pokrajinskog komiteta KPJ morati da idu
na front izabran jc rezervni Pokrajinski komitet
u koji je usia Lidija Jovanovic, dok je clan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a hila Dina Vrbica.
Za vrijcmc aprilskog rata zene Clanovi Partije odrzavalc su vezu sa clanovima Partije koji su bili na
frontu prenoseCi im proglas Pokrajinskog komitela, letke i drugi partijski materijal. Znacajan
su udio imale u akcijama KPJ na prikupljanju i
sklanjanju oruzja, sanitetskog i drugog materijala za borbu protiv okupatora.
U proglasu ko'ji je objavljen pocetkom juna 1941.
godine Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru,
Baku i Sandzak posebno se obracao zenama:
»Imperijalisticki rat i okupator donijeli su glad
vasoj djeci, smrt, zarobljeniStvo i odvodenje u
logore vasih muzcva. brace, sinova, ponizenje vas
kao zena ... Ustanite u odbranu vase casti, u odbranu zivota vase djece i povdite vasu borbu sa
borbom vasih muzeva, brace i sinova.«
Partijska organizacija u Crnoj Gori je u toku priprema za ustanak organizovala rad sa zenama preko posebnih komisija koje su formirane pri Pokrajinskom i mjesnim (sreskim) komitetima.
Pored toga formirani su posebni aktivi Zena i vas~
pitne grupe u kojima su se okupljale zene u gradovima, i na selu. Sa zenama su odr:iane i posebne konferencije. U aktivima zena i vaspitnim grupama objasnjavan je stav Partije o najaktuelnijim problemima, kako u pogledu medunarodne
situacije, taka i u odnosu na emigrantsku vladu,
okupatora i domace izdajnike, o karakteru drugog
svjetskog rata i dr. Na ovim skupovima je posebno govoreno o ulozi zena u predstojecoj borbi.
U tom periodu primljen je u clanstvo KPJ i u SKOJ
veliki broj zena i djevojaka. U nedostatku potpunijih podataka navodimo da su uoci trinaestojulskog ustanka samo u selima niksickog sreza bile
24 zcnc u clanstvu KPJ, dok ih je pet bilo kandidata KPJ, a u cetiri opstine danilovgradskog sreza 12 Clanova KPJ i cetiri kandidata. U Podgorici
i Piperima bilo je 17 clanova, a u mojkovackoj i
poljskoj opstini (bjelopoljski srez) bilo je 14
:lena clanova i cetiri kandidata KPJ. Jedan broj
politicki uzdignutijih zena izabran je u sreska partijska rukovodstva. Taka su Zaga Pavlovic i Vjera
Kovacevic bile clanovi MK KPJ - Niksic, odnosno Grahovo, Vasa Pavic MK KPJ - Podgorica,
85
�Danica Marinovic MK KPJ :.___ Cetinje, Marija
Soljaga MK KPJ- Bar, Milica Musikic MK KPJ
- Andrijevica, Radmila Nedic MK KPJ - Be·
rane.
Organizovano je nckoliko sanitetskih kurseva za
obczbjcdcnjc sanitetskog kadra, koje su pohadalc prctczno mladc zene. Takode je izvjestan broj
omladinki, clanica KPJ i SKOJ-a, bio ukljucen u
udarnc grupc, sa kojima je izvodena politicka i
vojna nastava, a poscbno rukovanje oruzjem.
U predustanickim danima zene su prul:ile znacajnu
pomoc u organizovanju prikupljanja pomoci za
siromasne grac1ane, a prije svega za izbjeglice. Odbori Narodne pomoCi su uoci ustanka preimenovani u odbore Narodnooslobodilackog fonda. Na
inicijativu komunistkinja pomoc za izbjeglice dodjeljivana je iz kasa zenskih dobrotvornih drustava.
13. jul 1941.
Cetiri dana poslijc istorijske sjednicc Politbiroa CK
KPJ od 4. jula 1941. g. odrtan je sastanak PK
KPJ za Crnu Goru, Baku i Sandzak, na kame jc
odluccno da borba protiv okupatora otpocnc sto
prijc. Istovremcno je odluccno da udarne grupe
prerastu u gcrilskc odrede, naimenovana su ruko·
vodstva okruznih komiteta KPJ, a jedan broj cianova PK KPJ upuccn je na teren da pruzi pomoc
lokalnim partijskim rukovodstvima. Neposredno
poslije toga odrzani su sastanci okruznih i mjesnih (sreskih) komitcta na kojima su utvrdeni planovi oruzanih akcija.
Uprkos ncprijatcljskom drzanju najveccg broja
pripadnika bivsih gradanskih partija, u vrijcme
kada su njemacke oruzane snage silovito nadirale
kroz tcritoriju SSSR-a, u Crnoj Gori je 13. jula
pod rukovodstvom KPJ otpoceo ustanak protiv
okupatora. Zahvaljujuci velikom uticaju KPJ u
narodnim masama, slobodarskoj_ tradiciji crnogorskog naroda i njcgovim simpatijama prema
Sovjctskom Savezu i vjeri u njegovu nepobjedivost, akcijc gerilskih odreda vee prvih dana preraslc su u opstcna.-odni ustanak. Od 417.000 stanovnika koliko je Crna Gora imala, oko 32.000
!judi uzelo je neposrednog ucesca u ustanku. Za
deset dana oslobodeni su Danilovgrad, Berane
(Ivangrad), Kolasin, Andrijevica, Bijelo Polje,
Virpazar, Zabljak, Savnik. Grahovo i vcliki broj
sela i manjih mjesta. Izbaceno jc iz stroja oko
4.000 neprijatcljskih vojnika i oficira, a zaplijenjcnc su velike koliCine oruzja, municije i drugog
u
ratnog materijala.
trinacstojulskom ustanku zenc su aktivno ucest·
vovale, kako u opsacli i oslobadanju graclova, taka i u bojcvima na Vcljem Brdu, Cakoru i drugim
mjestima. One su najvcCim dijclom ucestvovale
u pomocnim sluzbama ustanicke vojske kao sanitetkc, donosioci hrane, municijc. Na osloboc1enoj
teritoriji one su organizovano radile na sakupljanju Zetve, izvlaCcnju hrane i ratnog materijala iz
86
gradova cia nc padnc ponovo u ruke okupatora, a
ucestvovale su i u odriavanju veze izmedu fronta
i pozadine. Na Vcljem Brdu i drugim ustanickim
bojiStima ginu1e su i Zene.
Na osloboc1enoj teritoriji unistcna je vlast okupatora i njegovih saradnika. BuduCi da se stara
vlast raspala ili kompromitovala u sluzbi okupatora, ustanici su organizovali svoju narodnu vlast.
Pored niza seoskih, opstinskih i drugih formirani
su sreski narodnooslobodilacki odbori u Kolasinu, Beranima, Andrijevici, Bijelom Polju i Dani·
lovgraclu. Nacionalno-oslobodilacki odbori dobili
su zadatak »da organizuju red i poredak na svo·
joj teritoriji; da po zahtjevima narodne vojne vlasti obczbijede ishranu trupa; da mobilisu radnu
snagu ... , radi uspostavljanja privrednog zivota,
svrsavanja poljskih poslova, organizovanja saobracaja i drugih sluzbi; da, po potrebi, organizuju naroclnu miliciju radi borbe protiv kriminalnih elemenata, spijuna i neprijateljskih agenata;
da preduzmu sve sto ce pomoCi privrednoj i nacionalnoj obnovi zemlje.«
Ustanicka vlast je u prvim revolucionarnim aktima
proglasila da su zene ravnopravni gradani i taka
_ oZivotvorila program KPJ u pogledu ravnoprav-
nosti zena. Privremena vrhovna komanda nacionalnooslobodilackih trupa Crne Gore, Bake i Sandzaka objavila je 22. jula 1941. godine saopstenje
u kame se kaze: »Pravo birati i b;ti biran imaju
svi grac1ani koji su napunili 18 godina, muskarci
i zcnc, bcz obzira na vjeroispovijest, nacionalnost
i rasu. Pravo gla~a imaju, razu'nlijc sc, i vojnici.
Ncmaju pravo glasa lica koja su se bila stavila
u sluzbu okupatora.« Taj rcvolucionarni akt dobio je svoju prakticnu primjcnu odmah. Prilikom
izbora Odbora narodnog osloboc1enja u Beranama (21. jula 1941. godinc) mcdu dclegatima su
bile i dvije zenc: Hristina Ncdic, ucitcljica, i Milcva Kastratovic, profesor. To je prvi put u Crnoj
Gori da Zene uzirnaju
uCeSCe u izboru
organa
vlasti.
)>Danas se vodi rat izmcdu Italijc i Crne Gore«
Ustanak je iznenadio okupatora. Ministar spoljnih
poslova fasisticke Italije grof Cano zabiljezio je
u svom dnevniku 17. jula: ,(rnogorski se ustanak
siri i dobija sve vece razmjere. Kad stvar ne bi
imala duboko i gorko znacenje, bila bi smijesna,
jer zapravo danas se vodi rat izmedu Italije i Crne Gore.« Fasisticko vodstvo je sumnjalo cia ce
sopstvenim snagama uspjeti cia izade na kraj s
ustanicima, pa je pomisljalo cia zatrazi pomoc od
Nijemaca. Okupator je preduzeo energicne mjere
radi ugusivanja ustanka. Svu vojnu i civilnu vlast
u Crnoj Gori okupator je prenio na komandanta
9. italijanskc armijc A. Pircija Birolija, kame je
naredeno cia ustanak ugusi a ustanike kazni »krajnje strogo i primjcrno.« Za operacije protiv usta·
nika okupator je upotrijcbio sest divizija, alban·
sku kvislinsku grupu Skenderbeg, nekoliko posebnih planinskih, konjickih, vazdusnih i tenkovskih grupa, mornaricke jedinice u Crnogorskom
primorju, jedinice finansijske straze, kompanije
crnih kosulja i crvenih kravata i razne kvislinskc
albanske i muslimanske bandc (i'ete), sto je ukupno iznosilo preko 100.000 vojnika.
Prve pokusaje okupatora da ovlada glavnim komunikacijama i razbije ustanicku blokadu oko poje-
�dinih svojih garnizona ustanici su osujetili i na-
nijcli mu tcskc porazc na Koscelama i BrajiCima
(kod Cetinja), Sozini i drugim bojistima. Medutim, posto je okupator izvrsio koncentraciju svih
svojih moderno naoruzanih snaga, ustanici nijesu
mogli da im se suprotstave. Do sredine avgusta
1941. okupator je uspio ponovo da zauzme gradove i vaznija mjesta koja su ustanici hili oslobodili i ovlada svim vaznijim komunikacijama. 0kupatoru je islo na ruku drianje reakcionarnih gradanskih politicara i oficira bivse
jugoslovcnske vojske koji su vrsili razornu propagandu medu ustanickim redovima. dezcrtirali
sa fronta i na kraju formirali svoje delegacije koje su posle u susret okupatorskim trupama i izrazilc im lojalnost.
Okupator je izvrsio masovne represalije. Mnoga naselja duz komunikacija su spaljena, a ljetina i
·usjevi uniSteni. Izvjestan broj ustanika i neborackog stanovniStva je strijeljan, a veliki dio zatvoren i interniran, priblizno 15.000 !judi.
Medu zarobljenim i interniranim ustanicima bilo je
i zena, od kojih su dvije strijeljane. Jedna od njih
Vukosava Ivanovic-Masanovic, studentkinja-komunist, koja. je jula 1941. g. strijeljana u Baru,
zadivila je svojim neustrasivim dr2anjem i samog
okupatora. Kada joj je posljje strijeljanja njenog
muza italijanski oficir prinio Musolinijevu fotografiju da je poljubi, obecavsi joj da ce u tom
slucaju biti slobodna, ona je to prezrivo odbila
pljunuvsi na fotografiju fasistickog diktatora.
Uspon NOP-a
Neprijateljska ofanziva ostavila je tcske posljcdice.
Oruzanc snagc narodnooslobodilackog pokreta
svedcne su uglavnom na ono jezgro koje su sacinjavali gerilski odredi, koji su i zapoceli ustanak. Rukovodstvu NOP predstojao je veliki politicki i organizacioni rad za dalju borbu protiv
okupatora i njegovih domaCih saradnika.
Jos u toku neprijateljske ofanzive, 8. avgusta odrzano je prosireno savjetovanje PK KPJ. Odluceno je da se izvrsi reorganizacija gerilskih odreda.
U tzv. internoj rezoluciji koja je na savjetovanju donesena istaknuto je: »Gerilac moze
biti svako bez obzira na pol i starost.« Poslije
pokrajinskog savjetovanja, tokom septcmbra i
oktobra, odrzane su mjesne (sreske) partijske
konferencije, poslije cega je nastupio nov uspon
NOP-a.
U drugoj polovini avgusta i tokom septembra gerilski odredi su nastavili sa oruzanim akcijama
protiv okupatora. Oni su postepeno prerastali u
vodove, cete i bataljone, odnosno u partizanske
odrede. Poslije savjetovanja u Stolicama izvrsena
jc reorganizacija partizanskog komandovanja u
Crnoj Gori i Sandzaku. Odlukom CK KPJ i Vrhovnog staba formirani su posebno Glavni stab za
Sandzak a posebno za Crnu Goru i Boku. Izvrsena je takode reorganizacija partizanskih jedinica
u Crnoj Gori. Pocetkom novembra formiraju se
cetiri veca partizanska odreda (Lovcenski, Zetski,
Durmitorski i Komski), a uskoro zatim jos dva
(Niksicki i »Bijeli Pavle<< ). Sredinom novembra,
po naredbi Vrhovnog staba, od crnogorskih partizana formiran je poscban odrcd za operacije u
Sandzaku, koji je u svom sastavu imao 3.690 boraca.
Ovaj odrcd je 1. decembra 1941. godine izvr5io napad
na utvrdeni okupatorski garnizon u Pljevljima,
ali ga nije uspio osvojiti, a uz to pretrpeo je velike gubitke. Ali i pored toga dejstvo ovoga odreda u Sandzaku znatno je podstaklo razvitak
NOP-a u tom kraju. Poslije napada na Pljevlja
320 boraca iz ovog odreda uslo je u sastav I prolcterskc brigade, oko 200 u sastav novoformiranog Crnogorsko-sandzackog odreda, dok se nesto
ljudstva vratilo u svojc maticne jcdinice.
Partizanski odredi u Crnoj Gori od sredine oktobra
1941. g. uspjeli su da porusc vaznije komunikacije
i da blokiraju okupatora u nckoliko garnizona, a
pored toga odnijcli su nad n j ima i nekoliko znacajnih pobjeda (Jelin dub lwei Podgoricc, kod
Vilusa, u KuCima, da navedemo samo najvaznije).
Okupator je bio prinuden da evakuise svoje garnizone iz Savnika, Zabljaka, Grahova, Lijeve Rijeke, Kolasina, Mateseva. U prvim mjesecima 1942.
g. okupator je pretrpio nekoliko osjetnih poraza,
pored ostalog na Obadovom.brijegu (kod Danilovgrada), na Zirovnici (kod Niksica), na Sv. Jeremiji (u Boki Kotorskoj) i drugim mjestima.
Tokom zime okupator je izvrsio pregrupisavanje
svojih snaga. U proljece 1942. godine ponovo ubacuje u borbu protiv snaga NOP u Crnoj Gori pet
svojih divizija i jake cetnicke i separatisticke snage kao svoje pomocne odrede. Sve je to praceno
jakom cetnickom propagandom u namjeri da se
narod politicki odvoji od narodnooslobodilackog
pokreta. Prema pripadnicima narodnooslobodilackog pokreta vr5ene su drasticne represalije.
Pored grcevite borbe da se odbrani slobodna teritorija, partizanski odredi bez dovoljno municije
i hrane nijesu mogli da se suprotstave nesrazmjerno nadmocnijim neprijateljskim snagama.
Odlukom Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog
staba od partizanskih snaga iz Crne Gore i Sandzaka formirane su tri proleterske brigade, koje
su preduzele veliki mars u Bosansku krajinu.
Usponu NOP-a u drugoj polovini 1941. godine nesumnjivo je doprinijelo nastojanje njegovog rukovodstva da izgradi siroku platformu na kojoj
bi se u borbi protiv ·okupatora okupile sve drustvenc snage bcz obzira na politicka ubjedenja,
nacionalnu i vjersku pripadnost i pol.
Uskoro poslije pokrajinskog partijskog savjetovanja od 8. avgusta odr2ane su, tokom septembra
i oktobra, i mjesne odnosno sreske partijske konfercncije, na kojima su proradivani zakljucci i rezolucija savjetovanja.
Na srcskim partijskim konferencijama poklonjena
je posebna paznja radu sa zenama. Jedan broj
zena koje su se svojom aktivnoscu istakle u ustanku primljen je u clanstvo KPJ. Novoizabrani partijski komiteti su takode popunjeni istaknutim
zenama clanovima KPJ. Tako su Danica Marinovic, Milica Musikic i Radmila Nedic ponovo
izabrane za clanove mjesnih (sreskih) komiteta
za cetinjski, andrijeviCki i beranski srez, dok su
za clanove novih mjesnih komiteta izabrane:
Lidija Jovanovic i Ljubica Popovic (podgoricki),
8~
�88
Stana Tomasevic (barski), Nada Jovanovit (danilovgradski). Neda Bozinovic-Vidovic (niksicki)
i Irina Knezevic (savnicki srez). Prema nepotpunim podacima po jedna zena je izabrana za clana
mjesnog komiteta - Herceg-Novi, odnosno Kolasin. Nesto kasnije Danica Marinovic, Lidija Jovanovic i Neda Bozinovic-Vidovic izabrane su za
clanove okruznih komiteta za okruge Cetinje,
Podgoricu i Niksic.
Partijsko rukovodstvo u Crnoj Gori je jos u avgustu postavilo zadatak da se zene sto masovnije
angazuju u narodnooslobodilackom pokretu, posebno na pitanjima kao sto su zbrinjavanje djece strijeljanih i intcrniranih rodoljuba, prikupljanju pomoCi za partizanske odrede i slicno. Odluceno je da se formiraju zenski odbori koji bi sistematski radili na okupljanju i politickom uzdizanju zena, a takode je insistirano da zene punopravno ucestvuju u radu narodnooslobodilackih
odbora.
Odmah poslijc odriavanja mjcsnih (sreskih) partijskih konferencija poceo je rad na formiranju novih zenskih odbora i okupljanju u njih rodoljubivih zena. Krajem 1941. i pocetkom 1942. godine
seoski i opstinski odbori zena hili su formirani
na citavoj slobodnoj teritoriji u Crnoj Gori. Na
podrucju savnickog (durmitorskog) sreza, koji je
u zimu 1941/42. godine bio sav slobodan, postojalo je 90 seoskih i sest opstinskih odbora :lena.
U nekim mjestima, kao u Grahovu, umjesto odbora postojao je aktiv zena, koji je vrsio funkcije
opstinskog odbora. U nekim okupiranim gradovi·
rna formirani su takode odbori zena. Tako je na
Cetinju krajem 1941. godine formiran Gradski
odbor zena.
Pocetkom 1942. godine u krajevima gdje su posto·
jali uslovi odriavane su sreske konferencije i for·
mirani sreski odbori zena. Tako je I. februara odriano savjetovanjc zena za srez niksicki, a 20.
februara za srez savnicki, na kojima su izabrana
sreska rukovodstva. Sresko rukovodstvo zena u
savnickom srezu nazvano je Komisija za rad sa
zenama. Ona je radila pri Mjesnom (Sreskom)
komitetu KPJ - Savnik, a sacinjavalo ju je sest
zena, tj. po jedna predstavnica iz svake opstine
ovog sreza.
Okupatorska i cetnicka separatisticka ofanziva protiv snaga NOP ameli su dalji rad na stvaranju or·
ganizacije zena u Crnoj Gori. Iako se nije uspjelo
da se u ovom periodu formira organizacija AFZ·a,
ipak su u drugoj polovini 1941. i pocetkom 1942.
godine udareni njeni temelji, tako da ce se u to·
me uspjcti cim sc u ovim krajevima ponovo stvo·
ri slobodna teritorija, tj. u drugoj polovini 1943.
god in e.
Pocev od septembra 1941. godine pocelo se intenzivno raditi i na stvaranju Crnogorske narodne omladine (CNO). Taj rad bio je od znacaja za vece
ukljucivanje zenske omladine. U privremeni po·
krajinski odbor CNO, koji je formiran pocetkom
septembra, izabrane su dvije zene: Dina Vrbica·Miodragovic i Ljubica Popovic. Tokom septemb·
ra i oktobra odriane su omladinske konferencije
(seoske, opstinske i sreske) u najvecem dijelu
Crne Gore. Na ovim konferencijama, kao i u ru·
kovodstvima koja su tom prilikom izabrana, zas·
tupljena je bila i zenska om!adina u znatnoj
mjeri.
Na Pokrajinskoj konferenciji CNO (30. novembra
1941) od 36 delegata koji su ucestvovali u njenom radu bilo je osam omladinki. U Pokrajinski
odbor, koji je imao 12 clanova, izabrane su tri ZC·
ne: Dina Vrbica-Miodragovic, Dara Krstajic i Mi·
lica MiSikic, od kojih je prvoimenovana izabrana
i u Izvrsni odbor od tri clana. Pos!ije Pokrajinske
konferencije pojacan je priliv zenske omladine u
CNO. Tako je u vrijeme odriavanja konferencije
zenska omladina cinila nesto viSe od jedne petine
( od 13.011 clan ova u CNO bilo je nesto preko
3.000 omladinki), dok se pocetkom 1942. godine
broj zenskc omladine povecao za jednu trecinu
(od oko 18.000 clanova CNO bilo je oko 6.000 omladinki). U nekim krajevima na slobodnoj teritorij i zenska omladina je hila ukljucena u CNO i
preko 90% ( Grahovo i neke opstine cetinjskog,
podgorickog, danilovgradskog, niksickog i savnickog sreza).
U organima vlasti
Uporedo sa razvitkom narodnooslobodilackog pokreta i ponovnim stvaranjem vece slobodne teritorije, tokom jeseni 1941. godine, ponovo se formiraju narodnooslobodilacki odbori kao organi narodne vlasti i organizatori svenarodnog ucesca u
narodnoos!obodilackoj borbi. U to vrijeme zene
su ispoljavale veliku aktivnost u odborima Narodnooslobodilackog fonda u prikupljanju pomo·
Ci za porodice koje su nastradale u toku neprijateljske ofanzive, kao i za izbjeglice i zatvorene
rodoljube, zatim na snabdijevanju partizanskih
odreda i prikupljanju podataka obavjestajne pri·
rode.
Prilikom izbora narodnooslobodilackih odbora u
drugoj polovini 1941. i prvim mjesecima 1942. go·
dine zene su aktivno ucestvovale. Istina, u pocetku, usljed konzervativnog shvatanja sredine, bilo
je u tome i raznih otpora. Medutim, postepeno, a
osobito poslije Ostroske skupstine na kojoj je izabran Narodnooslobodilacki odbor za Crnu Goru
i Boku, takvi otpori su uglavnom prevazideni.
Veliki broj zena izabran je u odbore bilo da su delegiranc kao prcdstavnice seoskih i opstinskih odbora zcna, bilo da su predlozene na narodnim
skupovima. Gotovo bez izuzetka zene su bile iza·
brane u svc seoskc i u vcCinu opstinskih narodnooslobodilackih odbora. Tako su u Plenumu Opstinskog NOO u Gornjoj MoraCi izabrane Dunja Dokic i Stanojka Mandie, u Donjoj Moraci Vuka Rasovic, u Rovcima Julka
Selic, u kolasinsko-recinskoj opstini J asna Bulatovic, Darinka Vlahovic i Olga Vujisic, a u
Varoski NOO Kolasin Spasa Boskovic. U plenum Opstinskog NOO Grahovo izabrano je !8
clanova od toga tri zene: Danka Kovacevic, Ljubica Kovacevic i Milka Milovic. Za Clana Opstinskog
NOO u Banjanima hila je izabrana Anda Bacovic,
u Spuzu Olga SaviceviC, a za sekretara Opstinskog
NOO u Zagarcu Julka Velimirovic. Zene su tako·
de birane i u sreske narodnooslobodilacke odbore. Tako je u Sreski NOO za Primorje izabrana
�Andelka Andus, a u Sreski NOO za Kolasin Evgenija Selic.
Z:ene su aktivno ucestvovale u partizanskim strazama koje su organizovane pri narodnooslobodilackim odborima. U jednom izvjestaju sa terena Pipera i Kuca piSe: »Drugariee vrse dobro svoje
duznosti. Organizovale su zenske straze na onim
mjestima kuda se ide u Podgoricu. One vrse pretrese i kontroliSu zene koje idu i dolaze iz varosi.«
U jednom izvjestaju MK KPJ Grahovo od marta
1942. godine kaze se: »Obicna je pojava da zenska
omladina dd:i straze i ide u patrole po selima sa
puskom, revolverom i bombama.« Slicna situaeija je bila i u drugim krajevima. Komandant NOP
odreda »Bijeli Pavle« poslije obilaska niksiCkog
sreza obavijestio je: »Svuda gdje sam prolazio -putem iii selom - naisao sam na zenske patrole
sa puskama (bilo je i starijih, udatih zena) koje
kontrolisu teren.«
Sanitetski tecajevi
Velika paznja posveCivana je zdravstvenom prosvjeCivanju zena. u tom cilju organizovano je vise sanitetskih kurseva.
U avgustu 1941. u Piperima je pod rukovodstvom
dr SaSe BoZoviCa, organizovan dvomjeseC:ni sani~
tetski kurs, koji je pohadalo oko 80 zena, pretezno mladih djevojaka. Uskoro zatim organizovani
su kursevi u Zeti i Ljesanskoj nahiji. Tokom jeseni dr Milo Savicevic je organizovao nekoliko sanitetskih kurseva u danilovgradskom srezu. Takve kurseve u niksickom srezu organizovali su dr
Radoje Mijuskovic, dr Olga Milosevic, dr Vojo
Dukanovic i dr .fovan Bulajic. U novembru 1941.
godine u Stitarima, sjedistu staba Lovcenskog odreda, organizovan je takode sanitetski kurs pod
rukovodstvom dr Stanka Martinovica. Organizacijom sanitetskih kurseva na podrucju Komskog
NOP odreda rukovodila je dr Ruza Rip uz pomoc apotekara Jele Zunjic i babice Ljubice Zivkovic. Poslije pljevaljske bitke na Zabljak je pocetkom decembra 1941. g. pristigao veliki broj ranjenika, pa se osjetila potreba za bolnicarima.
Zbog toga je pod rukovodstvom Radmile Corovic
organizovan dvanaestodnevni sanitetski kurs, na
kome je strucni predavac bila dr Irina Knezevic.
Ovaj kurs je pohadalo oko 50 djevojaka iz Zabljaka i okoline. Pocetkom januara na Z:abljaku
je organizovan joS jcdan petnaestodnevni kurs,
koji je vodio dr Duro Mestcrovic. U bjelopoljskom
srezu organizovan je jedan kurs, koji je zavrSila
grupa djevojaka iz Sahovica (Tomasevo).
Sanitetski kursevi organizovani su i u okupiranim
gradovima. U decembru 1941. g. organizovan je
sanitetski kurs u Podgorici, koji je morao biti
prekinut zbog nastalih hapsenja u gradu. Krajem
1941. godine organizovano je nekoliko kurseva u
Cetinju, koji su, zbog opasnosti od hapsenja, radili po manjim grupama. Zbog planiranog napada
na Niksic krajem 1941. i pocetkom 1942. g. u gra·
du je organizovano nekoliko sanitetskih kurseva
kako bi njegovi slusaoci mogli da pruze pomoc
ranjenicima.
Sanitetski kadar radio je dijelom u partizanskim
jedinicama, a dijelom u partizanskim bolnicama
koje SLI postojale pri Stabovima partizanskih Od·
reda. Veliki broj zena koje su zavrsile ove kurseve stupio je u proleterske brigade prilikom njihovog formiranja (I proletersku, III sandzacku, IV
i V crnogorsku).
Sanitetski kursevi su bili od velikog znacaja i za
politicko uzdizanje :lena, jer su na njima pored
strucnog rada dl"Zana i politicka predavanja. Politicki rad medu zenama bio je vrlo razvijen. Povodom 8. marta 1942. godine, koji je prvi put proslavljen na slobodnoj teritoriji, organizovane su
brojne politicke konferencije, na kojima je istican zn·acaj ovog medunarodnog praznika zena i
narodnooslobodilacke borbe za njihovu ravnopravnost i polozaj u novom drustvu. Ovaj praznik
je inace svecano proslavljen u svim veCim mjestima na slobodnoj teritoriji.
Pored rada na politickom i strucnom uzdizanju radilo se i na opismenjavanju zena i omladine (analfabetski tecajevi) i njihovom kulturnom uzdizanju. Zgrade skola na oslobodenoj teritoriji bile su pretvorene u domove kulture, gdje su drlane konferencije, zborovi, priredbe, organizovane
biblioteke, zidne novine, razni tecajevi i drugo.
Zene su organizovale i posebne higijenske komisije
koje su se starale o Cistoci kuca i naselja, kao i o
zdravstvenom prosvjecivanju naroda.
Sa puskom u ruci
Tokom jeseni 1941. godine zene su uzele ucesca u
svim oruzanim akcijama protiv okupatora. Medutim, one su u tim akcijama ucestvovale preteZ·
no kao sanitetsko osoblje i bolnicarke, jer tada
jos nije bio jasan stav u pogledu ucesca zena kao
boraca u partizanskim jedinicama. Uglavnom se
smatralo da je dovoljno da zene pruzaju u raznim
vidovima pomoc oslobodilackoj borbi. Prelom u
tom pogledu predstavljalo je formiranje Crnogorskog NOP odreda za operacije u Sandzaku i njegov pohod na Pljevlja. U sastav odreda uslo je
oko 60 zena koje su preuzele ulogu sanitetki. One
su prilikom napada na Pljevlja neposredno ucestvovalc u borbi i tom prilikom pokazale veliku hrabrost i pozrtvovanje, zbog cega je jedan broj njih
i pohvaljen. Poslije pljevaljske bitke jedan broj
zena iz ovog odreda usao je u sastav I proleterske
brigade.
Zbog odlaska velikog broja boraca iz Crne Gore
morala se izvrsiti popuna parlizanskih jcdinica
na terenu. Medu novim borcima nalazio se i veliki broj zena. Taka se krajem 1941. godine u bataljonu >>Jole Piletic« nalazilo 125 partizanki. Pocetkom 1942. godine povecava se priliv zena i u
druge partizanske jedinice. Tako je u selu Velestovu medu 38 partizana koji su pocetkom 1942.
polozili zaklctvu bilo 10 zena, a u Zagredi od 95
partizana bilo je 15 zena. Pocetkom marta 1942.
godine Primorski bataljon ( »Stevan Siljanovic«)
imao je 38 zena. U bataljonu ,J ovan Tomasevic«
bilo je u aprilu 1942. godine 85 partizanki. Razumije se da je i u drugim partizanskim odredima,
osobito u Durmitorskom, bio znatan broj zena.
Prilikom reorganizacije partizanskih jedinica i for-
89
�miranja udarnih bataljona ( tokom april a i poeetkom maja 1942) zene u njih stupaju u velikom
broju. Prvi niksicki udarni bataljon imao je u
svom sastavu 60 partizanki iz raznih krajeva sre·
za, dok je u ostalim udarnim bataljonima sa podrucja ovog sreza bilo oko 100 zena. Prvi i Drugi
udarni bataljon od ukupno 223 borca imao je sre·
dinom maja 42 partizanke. Omladinski udarni ba·
taljon Durmitorskog NOP odreda imao je u svom
sastavu 20°/o omladinki. I u svim drugim udar·
nim bataljonima u Crnoj Gori bio je veliki broj
zena, ali o njihovom broju nema potpunijih po·
dataka.
Jedan broj politicki razvijenijih zena imao je u udarnim bataljonima odgovorne funkcije. Tako je
zamjenik politickog komesara Treceg niksickog
udarnog bataljona bila Neda BoZinovic-Vidovic, a
omladinski rukovodilac Mila Mijuskovic. Zamjenik politickog komesara I. cete Omladinskog U·
darnog bataljona Durmitorskog NOP odreda hila je Vinka Obradovic, a druge cete Stanica Glomazic. Politicki komesar samostalne omladinske
cete Lovcenskog NOP odreda hila je Stana To·
masevic.
Prilikom formiranja Ill sandzacke, IV i V crnogorske proleterske brigade u prvoj polovini juna
1942. godine u njihov sastav uslo je oko 400 zena.
Neke od njih su bile na rukovodecim polozajima
pocev od desetara do clana politodjela brigade.
Ucestvovale su u svim slavnim bojevima i bitka·
rna koje su ove brigade vodile. Partizanski hro·
nicari su zabiljezili podvige Jelice Maskovic, Mi·
lice Vucinic, Vukice Micunovic, Dobrile Ojdanic,
sestara Martinovic, Dragice Durasevic, Danice La·
zarevic, Dunje Dokic, sestara Radovic, Mileve La·
jovic-Lalatovic, Branke Dedovic, Anke Cerovic, i
mnogih drugih, koje su kao borci, puskomitraljesci i bombasi juriSale zajedno sa svojim drugovima na neprijateljske polozaje u Livnu, Kupresu,
Jajcu, Gornjem Vakufu, Bugojnu, Travniku, Prozorn, Vilica Guvnu, Konjicu, Jablanici, Nevesinju,
Sutjesci, Zelengori i drugim bojistima sirom ze·
mlje.
Posljednje poruke
90
Poslije formiranja proleterskih brigada i povlace·
nja partizanskih glavnina, u Crnoj Gori su ostali
Pokrajinski komitet KPJ, okruzni i sreski komi·
teti, Pokrajinski komitet SKOJ-a i izvjestan broj
gerilskih grupa, ukupno oko 700 !judi. Po partijskom zadatku ostao je i izvjestan broj zena, pri·
je svega clanovi okruznih i sreskih komiteta KPJ,
a zatim i druge. Pored ostalih, na terenu su ostale
Ljubica Popovic, Lidija Jovanovic i Velika Kovacevic (podrucje OK KPJ - Podgorica), Danica·Dika Marinovic (OK KPJ- Cetinje), Vjera Ko·
vacevic i Dara Cokorilo (OK KPJ Niksic). Milica
Musikic (OK KPJ - Berane) i druge. One su i·
male zadatak da razviju politicku aktivnost u na·
rodu, a po mogucnosti i da organizuju orul!ane
akcije protiv okupatora i njegovih saradnika. Partijski radnici, odnosno gerilske grupe djelovali su
pod vrlo teskim uslovima, izlozeni svakodnevnim
potjerama od strane okupatora, cetnika i sepa-
ratista. Tokom ljeta poginulo je iii zarobljeno
odnosno strijeljano oko 100 partijskih radnik~. i
gerilaca, a tokom zime, osobito sa prvim snijegom, jos pribliZno toliko. Tom prilikom je pogi·
nulo i nekoliko zena.
Sve surovosti rata, pa i smrt, zene su podnosile dostojanstveno i herojski. Iz niza drugih izdvojicemo samo dva primjera. - DvadesetogodiSnja Ljubica Popovic je kao clan OK KPJ za Podgoricu
i Clan PK 'SKOJ-a vracena iz vojne jedinice na
ilegalni partijski rad na terenu. U jednoj borbi sa
cetnicima ona i Rasko Bozovic su bili ranjeni i
sklonili su se u jednu staju u Kucima. Cetnici su
ih sredinom novembra 1942. otkrili, izvrsili na
njih napad, a zatim pozvali na predaju. Kada su
oni to odbili, cetnici su zapalili staju. Na iznena·
denje cetnika u staji se zaorila pjesma. Kada im
se plamen priblizio Ljubica i Rasko su izvrsili samoubistvo. Cetnici su nasli samo njihova uglje·
nisana tijela. - U dolini Tare, u cetnickom osinjaku, bio je najveci broj gerilskih grupa, kao da
su prkosili neprijateljskoj jacini. Jedne decembarske noei 1942. godine cetnici su opkolili gerilsku grupu J agosa Rabrena i brace Vidakovica
(Milana i Janka) u jednoj pecini kod sela Dobri·
lovina (Mojkovac). Sa njima je hila i Jela Rabren,
uciteljica, zivotna saputnica Jagosa Rabrena, ko·
mandanta partizanskog bataljona. Posto nijesu
mogli da ih prisile na predaju, cetnici su doveli
njihovu djecu i pozvali opkoljene partizane na
predaju iii ce im djecu pred njihovim oeima zak·
lati. Poslije izvjesnog kolebanja roditelji su odlu·
cili da zrtvuju svoje zivote samo da bi djecu spa·
sli. Kada su ih doveli na gubiliste, cetnici su Jeli
i J agosu Rabrenu obecali da ce im postedjeti zivote ako se odreknu Komunisticke partije. Oni su
im na to prkosno odgovorili: »Mi sa varna nemamo sta da razgovaramo. Mi smo se predali nasoj
djeci, a ne varna.«
Okupator, cetnici i separatisti zaveli su surov teror
nad pripadnicima i pristalicama NOP-a. U svim
gradovima, pri eetnickim komandama i u opstin·
skim centrima formirani su okupatorski, cetnicki
iii separatisticki zatvori, a u nekim gradovima,
kao u Cetinju, Podgorici i Niksicu, bilo ih je i po
nekoliko. Pored logora u Albaniji (Klos, Kavaja,
Tepe kod Skadra, Burel. Korea, Valona) i Italiji
(Ponza, Kolfiorito), u kojima je bio veliki broj crnogorskih rodoljuba, osnovani su logori i u Crnoj
Gori (Bar, Mamula, Prevlaka, Zabjelo kod Podgo·
rice i drugi manji). Pored okupatorskog suda na
Cetinju, pri komandama cetnickih odnosno naci·
onalistickih odreda u Cctinju, Podgorici, Dani!ovgradu (jedno vrijeme), Niksicu i Kolasinu ustanovljeni su >>narodni vojni sudovi« odnosno sudovi »Za zastitu naroda« koji su tokom ljeta i je·
seni 1942. godine osudili na smrt oko 1.400 rodoljuba.
Kroz neprijateljske zatvore i koncentracione logore
proslo je u toku rata oko 30.000 !judi, a od toga
veliki broj zena i djece. Sarno kroz zatvor u Kolasinu proslo je oko 700, a kroz logor u Baru oko
1.100 zena.
U toku rata strijeljano je i objeseno 6.655 rodoljuba, od toga 1.804 zene. Najveci broj je strijeljan
u periodu od povlacenja proleterskih brigada iz
�Crne Gore (juna 1942) do kapitulacije Italije. Na
streliStima su se podjednako hrabro driali stari
ratnici kao i mladiCi i djevojke. U uspomenama
pre'livjelih rodoljuba sacuvan je veliki broj svijetlih likova koji su umirali uspravno.
Na strelistu Dara Cokorilo je skinula cipele sa porukom: »Posaljite ovo drugovima, to im je posljednji pozdrav od Dare.«
Mlada ljekarka Ruza Rip, kada su je u Kolasinu, u
martu 1942. cetnici Pavia Durisica odveli na vjesanje, nije dozvoli!a da je dzelat dotakne, vee je
pred uplakanim narodom sama sebi stavila omcu
na vrat i sama odgurnula dasku ispod nogu.
Slicno je postupila i 17-godiSnja partizanka Joka
Baletic. Nije dozvolila da joj dzelat stavi omcu na
vrat vee je to sama ucinila, a kada su je, na vjesalima, pitali za posljednju zelju, prkosno je odgovorila: »Ona je poznata mojim drugovima ...
Cucete je kada je budu ispunjavali.«
Anoa Bacovic iz Banjana izddala je strasna mucenja na koja su je cetnici stavili u nadi da ce odati
svoje saborce koji su bili u ilegalstvu. Zabadali
su joj igle u tijelo, eksere pod nokte, sibali je korbacem, gazili, ali na sve to ona je ostala - nijema.
Herojsko drianje pred smrt ispolji!e sui Desa Adzic,
Vasilija Kostic i mnoge druge zene-borci.
Sacuvana su i brojna pisana svjedocanstva o heroj·
skom drian ju zena-boraca pred smrt. 0 tome govore njihova predsmrtna pisma od kojih ccmo ne·
ka citirati.
Vidna Mijanovic iz Gornjeg Polja kod NiksiCa posto
je osudena na smrt napisala je oprostajno pismo
majci: »Draga mama, dosao je cas da se razdvojimo. No, ti se neces iznenaditi, jer ti znas da mi
moramo dati sve od sebe. Mi idemo kuda sav posteni narod ide, pa nemoj slucajno suzu da prolijes . . . Budite odani nasoj borbi, pa makar svi
nestali ... <(
Mlada djevojka Anka Knezevic uoci strijeljanja pise svojim roditeljima: »Dragi moji, danas vam pi·
sem posljednje pismo, jer znam da cu sjutra u 10
sati poCi u smrt. Ne zalim sto odlazim tako mlada
u hladan grob. Ne zalim, jer casno i posteno odlazim i dajem svoj zivot kao i hiljade i hiljade
mladih i naprednih omladinaca .. ·"
Majke su posebni likovi boraca-heroja
Mara Radulovic, partizanka, izgubila je sva cetiri
sina u narodnooslobodilackoj borbi. Kada joj je
prvi sin, puskomitraljezac, poginuo, majka je njegove drugove samo pitala - je li mu puskomitraljez spasen. Drugog sina je sahranila daleko od
rodnog kraja, bez rijeci, bez suza. Kada su
joj kazali da joj je poginuo i treCi, njen pr·
venae Veljko, Mara je stegla srce i kazala: »Kada smo u borbu krenuli, znali smo da se mora gi·
nuti. Rodila sam ih da poginu za slobodu kad zatreba.« Najteze joj je palo kada je poginuo posljednji - cetvrti, koji je istovremeno bio i najmladi, njen mezimac. Ni tada se majci oko nije
zamaglilo. A kada su joj njegovi drugovi omladinci to saopstili, ona je odgovorila: »Neka je njegova smrt srecna za nasu borbu. Vi ste svi moji sinovi.«
Zora Vujisic iz Lipovske Bistrice, kod Kolasina, iz·
gubila je tri sina partizana. »Ne bi mi bilo tako
tesko da su poginuli u borbi - govorila je - ali
me strasno boli sto svu trojicu uhvatise zlikovci
(Italijani i cetnici).«
Milica Orlan die je takooe izgubila tri sina. Kada joj
je treCi objesen, rekla je: »Neka moj Ivo bude
posljednja zrtva okupatora!«
U toku bitke na Sutjesci njemacki okupator je u
durmitorskom kraju ostavio pravu pustos. Sarno
u Pivi je tom prilikom ubijeno i masakrirano preko 1.200 osoba, pretezno neborackog stanovnistva: zena, djece i staraca.
Glavni inicijativni odbor AFt.
U toku bitke na Neretvi, u kojoj su cetnici doziv·
jeli tezak poraz, NOP u Crnoj Gori ponovo je ozi·
vio. Formirano je viSe partizanskih ceta i bataljona, koji su izveli i nekoliko znacajnijih akcija.
Dolazak divizije glavne operativne grupe NOVJ jos
vise je doprinio usponu NOP-a. Preduzete su mjere za ponovno ozivljavanje narodnooslobodilackih
odbora, Crnogorske narodne omladine i organizacije zena. Tada je u Crnoj Gori osnovan glavni
inicijativni odbor AFZ-a. Ali su uslovi za rad bili
teski, jer je poeela nova neprijateljska ofanziva
koja se zavrsila bitkom na Sutjesci. Glavna operativna grupa NOVJ presla je u istocnu Bosnu. U
Crnoj Gori su ostale manje partizanske snage. U
toku bitke na Sutjesci reorganizovani Pokrajinski
komitet, koji su saCinjavali: Blazo Jovanovic,
Veljko Zekovic, Radoje Dakic, Stana Tomasevic i
Andrija Mugosa, odvojio se od Glavne operativne
grupe i sa grupom partijskih i vojnih rukovodilaca (52 covjeka) uspostavio vezu sa partijskim
komitetima i partizanskim snagama. Uskoro poslije PK u Crnu Goru je dosao i Ivan Milutinovic,
clan CK KPJ i Vrhovnog staba. Poslije bitke na
Sutjesci u Crnu Goru se probio i jedan bataljon
V crnogorske brigade koji je u ognju bitke odsjecen od svoje maticne jedinice.
PK KPJ je pristupio ucvrscivanju partijske organi·
zacije povezivanjem sa masama i aktivnijem politickom radu. Od boraca koji su se vratili sa Sutjeske i gerilaca sa terena formirana su dva bataljona u niksickom srezu, jedan bataljon u BjelopavliCima i Piperima i nekoliko partizanskih ceta
u drugim mjestima. Ove jedinice kao i Vasojevic·
ki udarni bataljon izveli su nekoliko uspjesnih
akcija protiv okupatora i cetnika.
Sedamnaestog avgusta na planini Lukavici oddan
je prosireni sastanak PK KPJ, kojem je prisust·
vovao I. Milutinovic. Na sastanku je razmatrana
politicka situacija i rad partijske organizacije. Pored ostalog, konstatovano je da je politicki rad na
organizovanju zena nedovoljan, iako su zene u velikoj mjeri bile privriene narodnooslobodilackoj
borbi. U zakljuccima koji su doneseni na sastanku rijeseno je da se odmah pristupi ozivljavanju
svih sektora partijskog rada. Pri tome je sektoru
rada u AFZ-u posvecena posebna p3Znja.
pisalo je u zakljuc»Organizacije AFZ-a cima prosirenog sastanka PK KPJ od 17. avgusta
1943 - treba stvarati svuda po selima, opstina·
91
�rna, srczovima ild., i na slobodnoj i na okupiranoj
teritoriji. U inicijativne odbore AFZ-a okupljati
sve aktivne i narodnooslobodilackoj borbi odane
zene iz svih drustvenih redova. Sto prije je potrebno inicijativne odbore AFZ-a zarnijeniti odborima AF:1:-a izabranirn na sirokirn sastancima
i konferencijarna zena. Partijska rukovodstva i
svi clanovi Partije duzni su da ukazu punu pornoc
u ovorn radu«, pisalo je u pomenutorn dokurnentu.
Zakljucci PK KPJ od 17. avgusta 1943. godine imali
su veliki znacaj za razvitak organizacije AFZ-a u
Crnoj Gori.
Antlfaslstickl front zena
92
Kapitulacija Italije podstakla je siri zamah narodnooslobodilackog pokreta, jer je ispadanje jednag - iako slabijeg - partnera iz tabora sila
Osovine ulivalo vjeru u skoro okoncanje rata i
konacnu pobjedu.
Poslije kapitulacije Italije u Crnu Goru su urnarsirale tri njemacke divizije (118, 297. i 7. SS divizija), koje su razoruzale italijanske divizije Ferrara i Emilia i dijelove Taurlnense. Medutirn, Nijemci nijesu imali dovoljno snaga da posjednu
sve gradove u kojirna su Italijani driali svoje
garnizone. Oni su zaposjeli Niksic, Danilovgrad,
Podgoricu, Cetinje i primorski pojas sa ciljem
da sprijece eventualni pokusaj iskrcavanja saveznika. Oni su povremeno preduzimali operacije,
prije svega dui komunikacija, angaiujuCi za njih
snage iz drugih krajeva.
Cetnicki pokret, vojnicki porazen na Neretvi za vrijeme IV neprijateljske ofanzive, a uz to kompromitovan saradnjom sa okupatorom, nije viSe
predstavljao nikakvu politicku snagu. Jedno vrijeme, poslije kapitulacije Italije, cetnici su u Crnoj Gori taktizirali i izbjegavali otvorenu saradnju sa novim okupatorom. Medutim, poslije unistenja njihovog glavnog staba u Ostrogu ( 18. X
1943) sa Blazom Dukanovicem i Bajom StaniSicem na celu i uniStenja njihove najjace grupacije
u kolasinskom srezu i VasojeviCirna, cetnicki komandanti su stupili u otvorenu saradnju s Nijemcima.
Partizanske snage, koje su se u vrijerne italijanske
kapitulacije zatekle u Crnoj Gori, oslobodile su
:1:abljak, Savnik, Cevo, Tivat, Petrovac, Ulcinj i
neka druga rnanja mjesta, a na Cevu, Kusidama
(kod Niksica) u Gosti!ju (kod Danilovgrada) razoru:lali su dijelove italijanske divizije Taurlnense. Dva dana poslije kapitulacije Italije formiran
je II udarni korpus NOVJ, ciji su dije!ovi uskoro
dosli u Crnu Goru. Za nepun mjesec dana snage
II udarnog korpusa i partizanskih odreda oslobodile su Pljevlja, Bijelo Polje, Kolasin, Matesevo, Bcrane, Andrijevicu, Velimlje, Grahovo i druga mjesta. Po dolasku snaga II udarnog korpusa,
jedan puk divizije Taurlnense i divizije Venezia,
pos!ije izvjesnog kolebanja, preS!i su na stranu
NOVJ. Od njih je poeetkom decernbra 1943. godine formirana partizanska divizija Garibaldi.
Narod je svc masovnije poceo da pristupa NOP-u.
To je omogucilo da se reorganizuje Durmitorski,
Komski, Zetski, Niksicki i Lovcenski NOP odred
i da se popune novirn borcima. Ovi odredi su u
drugoj polovini 1943. godine imali ukupno 24 bataljona. U juznorn dijelu Sandiaka reorganizovani
su Bjelopoljski i Pljevaljski NOP odred. Novim
borcima su popunjeni III sandiacka, IV i V crnogorska i II dalrnatinska brigada, koja je u to vrijerne djejstvovala u Crnoj Gori. Do kraja 1943. g.
formirane su i nove brigade: VI i VII crnogorska
i IV sandiacka.
U partizanske odrede i jedinice NOVJ stupio je i
veliki broj zena. 0 tome, medutirn, nema potpunijih podataka, osobito ne za broj :lena u partizanskim odredirna. Krajem 1943. god. V crnogorska brigada je imala 872 borca, ad toga 105 zena, a od
236 clanova KPJ bile su 32 zene. Na dan formiranja VI crnogorska je imala 560 boraca, od toga
60 zena. Pocetkorn maja IV sandzacka imala je
471 borca, a od toga 40 zena. U isto vrijerne IV
crnogorska je imala 488 clanova KPJ, a od toga
60 zena. U vrijerne formiranja VII crnogorska
je imala 646 boraca. Broj clanova KPJ i SKOJ-a
u brigadi iznosio je ukupno 290, a od toga 29 zena.
III sandzacka je pocetkom 1944. godine imala
783 borca. Broj clanova KPJ u brigadi iznosio je
165, a od toga 15 zena.
Na slobodnoj tcritoriji odvijao se intenzivan politicki zivot. Narodnooslobodilacki odbori postepeno prcrastaju u novu narodnu vlast. Na skupstini
narodnih predstavnika u Kolasinu 15. novernbra
1943. godine izabrano je Zemaljsko antifasisticko
vijece narodnog oslobodenja (ZAVNO) Crne Gore i Bake, koje jc preuzelo ulogu narodnog predstavnistva i politickog rukovodstva NOP-a. Pet
dana kasnije u Pljevljima je izabrano Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Sandzaka. Na
skupstini u Kolasinu ucestvovalo je 544 delegata,
od toga 20 iena. Za vijecnike ZAVNO-a izabrane
su: Danica Marinovic, Lidija Jovanovic, Dobrila
Ojdanic, Milica Musikic, Stana Tornasevic i Desa
Andelic. To je nesumnjivo dogadaj od velikog
znacaja. Prvi put u svojoj istoriji Crnogorke su
birane u predstavniCki dom. Preko svojih prcdstavnika na skupstini crnogorski narod se izjasnio za fcderativno uredenje dr:lave i za ravnopravnost i bratstvo svih naroda Jugoslavije.
Poslije kapitulacije Ita!ije nastaju rnnogo povoljniji uslovi za stvaranje AFZ-a. Postepeno, kako se
stvarala slobodna teritorija, taka su formirani i
odbori AF:1:-a, koji su u pocetku irnenovani, a kasnije, kada se za to stvaraju povoljniji uslovi, odbori AF:1:-a se biraju na konferencijama. Vee od
septembra formiraju se odbori u savnickom i niksickom srezu. Oslobadanjem Kolasina (27. septembra) i Vasojevica (sredinorn oktobra) i stvaranjem slobodne teritorije u danilovgradskom i
podgorickorn srezu, odbori su formirani i u ovim
krajevima. Pa ipak Pokrajinski komitet KPJ nije
bio zadovoljan tern porn formiranja odbora AFZ-a,
pa je odluceno da se aktivnost u tom pravcu sto
vise pojaca. Sredinom oktobra PK KPJ upozorava okruzne komitete da se rad u AF:1:-u ne smije zanemariti, potcjenjivati i srnatrati rnanje vaznim od ostalih sektora rada.
Glavni inicijativni odbor je imao zadatak da poveze
i ucvrsti vee postojece i formira nove odbore
AFZ-a i najzad da priprerni kongres. Krajern okto-
�bra Glavni inicijativni odbor je uputio pismo
svim organizacijama AF2-a u Crnoj Gori, u kome
se podvlaci znacaj prosirivanja i ucvrsCivanja organizacije AF2-a. U pismu se insistira da se po·
jaca politicko uzdizanje zena, u prvom redu preko kratkih politickih kurseva, kako bi se kod zena sto prije razvila svijest o potrebi organizacije
i o tome sta narodnooslobodilacka borba donosi
zenama i, najzad, kako bi se za najkrace vrijeme
osposobile za rukovodenje organizacijom. U pismu Glavnog inicijativnog odbora istovremeno se
ukazuje na zadatke odbora AF2-a kako izabranih
tako i ilegalnih. Tako su ilegalni odbori u gradovima imali zadatak da organizuju pomoe i prehranu zatvorenika i nezbrinutih porodica, a zatim da prikupljaju sanitetski materijal za partizanske bolnice, priloge za partizanske odrede i
NOV itd. Odbori AFZ-a na slobodnoj teritoriji
imali su zadatak da se staraju o nezbrinutim porodicama boraca koji su poginuli ili se nalaze na
frontu, organizuju sklonista za porodice koje su
nastradale od paljevine i pljacke, prikupljanju
zivotnih namirnica za partizanske jedinice i dr.
Ipak, po svom znacaju isticu se dva posebna za·
datka organizacije AFZ·a i to: 1) razvijanje agi·
tacije da sto veCi broj zena stupi u partizanskc
jedinice i 2) angai<ovanjc u izgradnji narodne
vlasti.
Angazovanjc partijskog rukovodstva i formiranje
Glavnog inicijativnog odbora doprinijeli su brzcm stvaranju AF:1'.-a. Tako su u periodu od I kongresa AFZ-a Crnc Gore i Boke (5. XII 1943) izabrani sreski odbori AF2-a za: Savnik, Niksic, Ko·
lasin i Berane, dok su za srezove Bijelo Polje i
Pljevlja formirani sreski inicijativni odbori. Ta·
kode je na slobodnoj teritoriji postojala citava
mreza opstinskih i seoskih odbora bilo inicijativnih, bilo da su izabrani na konferencijama.
Pored navedenih postojala su i dva okruzna od·
bora AF2-a: za Podgoricu i za Niksic. Okrufni
odbor - Podgorica objedinjavao je odbore AFZ·a
na teritoriji podgorickog i danilovgradskog src·
za, a Okruzni odbor - Niksic na teritoriji niksickog i savnickog sreza.
Na okupiranoj teritoriji formiran je gradski odbor
u Podgorici i tri seoska odbora u cetinjskom
srezu.
U toku novembra odboDi AFZ-a su razvili siroku
politicku aktivnost u vezi sa proslavom dana
oktobarske revolucijc i u vezi sa pripremama za
izbor delegata za skupstinu ZAVNO-a i I kongres
USAOJ-a za Crnu Goru.
Da bi se postig]o sto cvr5ce jedinstvo zena Crne
Gore, ucvrstila organizacija AF2-a i izabrao Glavni odbor, Glavni inicijativni odbor AF2-a je sazvao za 5. decembar 1943. godine u Kolasinu zemaljsku konferenciju, odnosno Kongres svih rodoljubivih zena Crne Gore i Bake. Bilo je predvideno da se iz svakog sreza izabere najmanje po
20 delegata. Partijskim organizacijama je skrenuta paznja da prilikom izbora delegata obuhva·
te ne samo partijke vee i druge rodoljubive zenc.
Glavni inicijativni odbor AF2-a je uputio pismo,
koje je istovremeno vazilo i kao legitimacija, po·
jedinim istaknutijim zenama rodoljubima u kome
ih poziva da uzmu ucesca u radu kongresa i iz·
born Zemaljskog odbora AFZ-a, isticuci da ce se
okupljanjem i organizovanjem zena u AF2-u najbolje pomoei jedinstvu naroda i narodnooslobodilackoj borbi. Prema ocjeni Pokrajinskog komi·
teta, Kongres AF2 je bio jedan od najbolje pri·
premljenih politickih skupova u to vrijeme. Kongres je poceo sa radom u Kolasinu 5. decembra
u prisustvu oko 400 delegata, koji su dosli iz svih
krajeva Crne Gore (i sa slobodne i sa okupirane
teritorije). 2ene sa neoslobodene teritorije mo·
rale su da se probijaju izmedu neprijateljskih zasjeda i borbenih linija da hi dosle na Kongres.
Zbog velikog snijega neke zene su se vratile s pula, ne mogavsi podnijeti toliki napor. Kongres su
pozdravili predstavnici AVNOJ-a, ZAVNO-a Crne
Gore i Bake, 2. udarne divizije, Glavnog staba
Srbije, PK KPJ za Crnu Goru i Boku, PK SKOJ-a,
zene predstavnice crnogorskih brigada 4, 5, 6. i 7.
i predstavnica odbora AFZ-a sreza domaCina. Podnesena su dva refera ta: Uloga zene u narodno·
oslobodilackoj borbi (Dina Prlja) i o organizaciji
AFZ-a u Crnoj Gori i Boki (Lidija Jovanovic).
Poslije proeitanih referata na govornici u diskusiji je ucestvovao veliki broj zena. Crnogorske
zene su ispoljile na Kongresu spremnost da aktivno ucestvuju u narodnooslobodilackoj borbi i
da istraju do pobjede.
Kongres je iza brao Glavni odbor AF2-a za Crnu
Goru i Boku koji je imao 20 clanova. Za predsjednika odbora izabrana je Marija Mitrovic, za
sekretara Lidija Jovanovic. U izvrsni odbor Glavnog odbora izabrano je jos 5 drugarica: Danica
Marinovic, Bosa Durovic, Bosa Pejovic, Dobrila
Ojdanic i Dina Prlja.
Kongres je donio rezoluciju u kojoj se istice cilj
AFZ-a: organizaciono povezivanje najsirih masa
zena, jos vece ucvrscivanje jedinstva meuu njima,
organizovanje jos veee i sistematskije pomoCi narodnooslobodilaekoj vojsci, jos veea aktivnost u
izgradnji narodne vlasti, razvijanje politicke svijesti zena o ciljevima narodnooslobodilacke
borbe.
Kongres je uputio proglas zenama Crne Gore i Bake u kome ih poziva da uzmu aktivnog ucesca u
narodnooslobodilackoj borbi i napregnu sve svo·
je snage u borbi protiv okupatora i domacih izdajnika. U proglasu se, pored ostalog kaze:
»Zene Crne Gore i Boke, majke i sestre, drugarice
borci!
Sarno ujedinjene u borbi protiv fasizma mi eemo
izvojevati slobodu svome narodu i sebi pravo na
dostojan zivot. Mi cemo zauvijek izbrisati sva
ona vremena i zakone koji su nas smatrali nizim
i poniZavali ... «
Kongres je imao veliki uticaj na dalji razvitak organizacije AF2-a. Odrlavani su politicki kursevi,
konferencije, zborovi, mitinzi na kojima su se
zene upoznavale sa ciljevima narodnooslobodilacke borbe, sa situacijom u svijetu i drugim aktuelnim dogadajima. Osobito su bile brojne konferencije zena, na kojima su, pored ostalog, tumacene odluke kongresa AFZ-a. Tako je samo u toku decembra 1943. godine na podrucju Okru:l.nog
odbora AF2 - Podgorica odr:l.ano 59 seoskih konferencija na kojima je uzelo ucesea 1.067 zena. u
toku decembra 1943. i prvoj polovini januara
93
�1944. u srezu niksickom odriano je 30 seoskih
konferencija i drugih skupova AFZ-a na kojima
je ucestvovalo oko 1.000 zena. U srezu savnickom
je u toku decembra 1943. i januara 1944. odrlano 124 konferencija AFZ-a na kojima je ucestvovalo 2.798 zena. Za isto vrijeme u kolasinskom
srezu odrlano je 67 seoskih i 8 opstinskih konferencija AFZ-a. U nekim srezovima, kao na primjer u beranskom i andrijevickom, odrlani su i
sreski odbori zena, dok su seoske konferencije
bile veeinom mjdovite, tj. uz ucesce zena i muskaraca. Tako je u to vrijeme u srezu andrijevickom odrlano 70, a u beranskom 130 konferencija. U ovim srezovima odrlane su i tri konferencije intelektualki.
Za nepuna dva mjeseca, tj. u toku decembra 1943.
i u januaru 1944. godine na slobodnoj teritoriji
je uglavnom zavr!ieno formiranje odbora AFZ-a,
a na okupiranoj teritoriji broj ilegalnih odbora
AFZ-a se osjetno povecao. Krajem 1943. god.ine
formiraju se sreski, opstinski i seoski odbori
AFZ-a u cetinjskom i kotorskom, a krajem januara i u barskom srezu. Takode su formirani gradski odbori AFZ-a u Dani!ovgradu i Kotoru. U isto vrijeme u hercegnovskom srezu formirano je
nekoliko seoskih i izvrsene pripreme za formiranje sreskog odbora AFZ-a.
Krajem 1943. godine organizacija AFZ-a u Crnoj
Gori imala je oko 10.000 clanova. Od 930 clanova
KPJ, koliko je u to vrijeme imala partijska organizacija u Crnoj Gori (ovdje nijesu uracunate
vojne jedinice, zatim Boka kao ni &andzak, za koje nijesmo uspjeli da pronademo preciznc podatke) bilo je 158 :lena, a od 163 kandidata KPJ bilo
je 39 zena.
CASNO i NOF
94
Poslije II zasijedanja AVNOJ-a, koje je svojim odlukama ozakonilo dotadasnje tekovine revolucije, pored ostalog i pravo glasa zenama, na inicijativu PK KPJ i ZAVNO-a odrlani su masovni opstenarodni zborovi na citavoj slobodnoj teritoriji
u Crnoj Gori, na kojima su zene uzele vidno ucesce. Na tim zborovima narod je sa odusevljenjem
prihvatio odluke II zasijedanja AVNOJ-a. Takade je odrlano i viSe konferencija AFZ-a sa kojih
su upuceni pozdravni telegrami AVNOJ-u i Nacionalnom komitetu oslobodenja Jugoslavije, u kojima je izrazena puna solidarnost sa odlukama
AVNOJ-a. Na ovim konferencijama je izrazen zahtjev da saveznicke vlade priznaju Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije sa marsalom Titom na celu, kao jedinu zakonitu vladu nasih naroda. Jedan od takvih pozdravnih telegrama uputile su ucesnice Gradske konferencije Kolasina
13. februara 1944. godine u kome se kaze:
»Mi zene grada Kolasina okupljene na svojoj konferenciji, svjesne velike istorijske odluke naseg
najveceg politickog organa AVNOJ-a, kao predstavnika svih naroda Jugoslavije, saljemo Vam
svoje borbene pozdravc i zelimo da Vas rad bude
na srecu svih napacenih naroda Jugoslavije.
Ujedno, zavjetujemo se da ccmo preko svoje moene
organizacije AFZ-a uciniti sve od sebe da se nase
zapoceto djclo narodno oslobodenje sto prije zavrsi i da se nasa narodna vlast kroz ovu borbu
sto bolje uevrsti.«
Poslije masovnih zborova na slobodnoj teritoriji
odrlano je 15. i 16. februara 1944. godine II zasijedanje ZAVNO-a Crne Gore i Boke, na kome su
odluke II zasijedanja AVNOJ-a sveeano primljene.
Svoju privrlenost odlukama AVNOJ~ i rijesenost
da istraju u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika zene su izrazile i u manifestacijama povodom dana :lena - 8. marta 1944. koji je sveeano proslavljen na slobodnoj teritoriji.
Poseban znacaj u razvitku oslobodilackog rata i narodne revolucije u Crnoj Gori ima III zasijedanje ZAVNO-a u Kolasinu (13-14. VII 1944) na
kome je ZAVNO prerastao u crnogorsku antifasisticku skupstinu narodnog oslobodenja (CASNO). Na ovom zasijedanju donesene su odluke kojima su utvraeni rezultati trogodiSnje oslobodiiacke borbe crnogorskog naroda i postavljeni temelji Crne Gore kao federalne jedinice u demokratskoj federativnoj Jugoslaviji. Jedna od odluka
CAS NO-a hila je lzjava o pravlma gradana, po kojoj su svi graaani Crne Gore jednaki i ravnopravni, a zene uzivaju ista prava kao i muskarci. Svakom graaaninu obczbjcaujc se sloboda govora,
stampe, udruzivanja i vjcroispovijesti. Izborno
pravo imaju svi gradani oba pola koji su navrsili
18 godina.
Tako su ozakonjcnc tekovinc koje su zene dobile u
revoluciji. Na taj naCin je u Crnoj Gori zena prvi
put zvanicno stekla potpunu ravnopravnost i pravo da rjesava o svim pitanjima narodnog zivota.
Formiranjem CASNO-a i udaranjem temelja federalnoj Crnoj Gori nametnula se potreba za formiranjem jcdne jedinstvene politicke organizacijc narodnooslobodilackog pokreta, u kojoj bi
se okupile svc rodoljubivc snage za uspjesno vodcnjc oslobodilackog rata i izgradivanje nove drzavne zajednice na temelju odluka II zasijedanja AVNOJ-a. Tako je na inicijativu CASNO-a 16.
jula 1944. godine u Kolasinu odrlan skup poslanika CASNO-a, istaknutih rodoljuba i delegata iz
svih krajeva Crne Gore, na kome je formiran Narodnooslobodilacki front ( NOF). Tom prilikom
su pozvani svi rodoljubi bez obzira na politicko-partijsku. nacionalnu i vjersku pripadnost ili drustveni polozaj da stupe u NOF. Istovremeno su
pozvani da pod zastavom NOF-a stanu svi oni koji su do tada ostali po strani oslobodilacke borbe, iii su pak, zavedeni laznom propagandom,
sluzili okupatoru.
Na skupu u Kolasinu formiran je Glavni odbor
NOF-a, a uskoro zatim pristupilo se formiranju
okruznih, sreskih, gradskih i opstinskih odbora
na terenu.
Prilikom formiranja NOF-a, antifasisticke organizacije - AFZ i USAO dobile su zadatak da se do
maksimuma zaloze na sirenju i ucvrsCivanju ove
organizacije.
U prilikama kada je AFZ trebalo da postane cvrst
oslonac u sprovoaenju zadataka narodne vlasti,
NOF-a i NOVJ, pred organizaciju AFZ-a postavili
su sc osnovni zadaci: proSiriti i omasoviti antifasisticki pokret zena, okupiti i aktivirati »i po-
�sljednju zenu« i uloziti napore da se zene uzdignu
u politiCkom i kulturnom pogledu.
Sredinom 1944. godine izvrsena je reorganizacija
AFZ-a, pa se na mjesto dotadasnjih formiraju takozvani siroki odbori, koji su imali po nekoliko
desetina clanova. To jc doprinijelo omasovljavanju organiz~cljc.
U zavrsnim opcracijama za oslobodenje Crne Gore
pod parolom »sve za front, sve za pobjedu« zene
ulaZu maksin1alnc napore.
Oslobodenjem Niksica (18. IX 1944), Cetinja (13.
XI 1944), Crnogorskog primorja, Plava, Gusinja,
Rozaja i u ovim mjestima se pristupilo organizovanju odbora NOF-a, narodne vlasti, AFZ-a, USAOJ-a i Crvenog krsta. Stvaraju se uslovi za svestran rad Zena. L.enc su masovno birane u odbore
NOF-a i narodne vlasti. Tako je u niksiCkom i
savnitkom srezu 65 zena izabrano u odbore NOF-a, dok je u danilovgradskom srezu 80 zena bilo
u narodnooslobodilackim odborima.
Stvaranjem slobodne tcritorije u krajevima naseljenim muslimanskim zivljcm posveCivana je posebna paznja radu sa Muslimankama. Mnoge muslimanske omlaclinkc u pljevaljskom, bjelopoljskom i bcranskom srczu ucestvuju u narodnooslobodilackom pokretu kao borci iii bolniearke u
brigadama i odrcdima, a neke kao pozadinske
radnicc. U drugim pak krajevima sa muslimanskim zivljem, kao sto su Plav, Gusinje, Rozaje,
Krajina, Ulcinj, pocelo sc kasnije sa radom, jer
su ovi krajevi kasnije i oslobodeni, mada je bilo
slucajeva da grupe Muslimanki i iz ovih krajeva
prelaze na slobodnu teritoriju. Oslobodenjem ovih
krajeva stvaraju se uslovi za rad sa zenama i na
ovom terenu. Sa formiranjem narodnooslobodilackih oclbora i drugih organa NOP-a formiraju
se i odbori AFZ-a. Tek tada se u ovim krajevima
pocinju suzbijati tradicionalni obicaji koji su Muslimanku drlali u podredenom, gotovo ropskom
polozaju, tako da su i muslimanskc zene ucestvovale na zborovima, konferencijama i priredbama.
U decembru 1944. na podrucju Plava i Gusinja
Odrzane SU 22 konfercncijc na kojima Sll UCeSlVOvale 933 Muslimanke. Na ovim konferencijama su
izabrani odbori AFZ-a.
Krajem 1944. godine u tek oslobodenim gradovima
se formiraju gradski odbori AFZ (Kotor, Herceg-Novi, Bar, Ulcinj). U to vrijeme AFZ je postao
jedna od najmasovnijih organizacija i imao je
oko 50.000 clanova.
Rad na politickom i kulturno-prosvjetnom
uzdizanju i zdravstvenom prosvjecivanju zena
Forme rada na politickom, prosvjetnom i kulturnom uzdizanju i zdravstvenom prosvjeCivanju,
zapocete u toku 1941. i 1942. godine dobile su
pravi sadrlaj tek krajem 1943. i u 1944. godini.
Jedan od najvainijih zadataka u radu sa ienama hila je njihova politicka izgradnja kako bi se one
mogle uvesti u sveopsti drustveni i politicki zivot kao ravnopravni clanovi drustva.
NajcesCi vid aktivnosti u tom pogledu bile su politicke konferencije. Pored toga koriscena su i druga sredstva: stampa, zidne novine, usmene novi-
nc, radio-vijcsti. Na slobodnoj teritoriji izlazila
su brojna glasila kao: Narodna borba, Omladinski pokrct, Rijec slobode, Pobjeda, Glas Sandzaka,
Od I. aprila 1944. poeela je da izlazi Nasa zena,
kao organ AFZ Crne Gore i Boke. Ona je odigrala znacajnu ulogu u objasnjavanju sustine AFZ-a
i njegovog znacaja za NOP, u tumacenju i priblizavanju zenskim masama odluka kojima se rjesavala sudbina nasih naroda, zatim odluka koje su
zenu izjednacavale u njenim pravima i dutnostima sa muskarcem.
Veliku smetnju politiCkom uzdizanju zena predstavljala je nepismenost. Zbog toga je opismenjavanje zena bila stalna briga organa narodne vlasti,
a na III zasijeclanju ZAVNO-a doncsena je odluka
o obaveznom uklanjanju nepismenosti. Taj problem se ublazavao organizovanjem analfabetskih
tecajcva. U januaru 1944. g. analfabetske tecajeve
u andrijevickom srezu pohadalo jc 58 zena. U februaru istc godinc organizovani su takvi tecajevi
u 15 scla zupopivskc opstine (savnicki srez). U
toku 1944. godinc u niksickom srezu organizovan
jc 61 analfabetski tccaj koji je pohadalo prcko
hiljadu zena.
U jedinicama NOVJ takodc sc radilo na opismenjavanju nepismenih.
Rae! na kulturnom uzdizanju naroda bio je takode
stalna briga organa narodnc vlasti. On se razvijao u kulturno-umjetnickim grupama koje su formirane pri sreskim, a negdje i pri opstinskim narodnooslobodilackim
odborima. Organizacija
AFZ:-a imala je i svoj program rada na kulturnom uzdizanju zenskih masa. Pri sreskom odboru AFZ-a - Andrijevica formitan jc decembra
1943. Kulturni odsjek, a pri Sreskom odboru
AFZ - Berane Kulturni odbor. Odbori AFZ
imali su takodc svojc kulturno-umjetnicke ekipe,
koje su organizovale priredbe povodom 8. marta,
kao i prilikom zavrsetka politickih i sanitetskih
kurseva iii u drugim prigodama.
Krajem 1943. i u toku 1944. godine organizovani su
i brojni sanitetski kursevi, koji su pohadale preteino zene. Oni su organizovani najcesce pri bolnicama, pri Stabu II udarnog korpusa, a zatim
pri divizijskim i brigadnim bolnicama, pri stabovima odreda, sreskim ambulantama itd. Glavni
zadatak sanitetskih kurseva bio je da osposobi
bolnicko i sanitetsko osoblje u jedinicama, a zatim kadrove za sprovodenje higijenskih mjera i
za suzbijanje zaraznih bolesti, zatim za podizanje opste prosvijecenosti kod naroda, suzbijanje
praznovjerica i nadriljekarstva. Posebno su ulagani veliki napori za zdravstveno prosvjeCivanje
sirokih narodnih masa kao preventivna mjera
protiv pojavc raznih zaraznih bolcsti. Zbog toga
su na slobodnoj teritoriji formirane zdravstvene
komisijc i komisije za odrlavanje Cistoce, koje
su organizovali narodnooslobodilacki odbori. Znacajnu pomoc narodnooslobodilackim odborima u
tom pogledu pruZili su odbori AFZ-a.
Radionice i radne brigade
Pored racla u narodnooslobodilackim odborima, na
organizovanju i jacanju narodnooslobodilackog
95
�fronta, organizovanju obavjestajne sluzbc i neesea u jedinicarna NOV i POJ, zene su pokazale izvanrcdnu aktivnost na prikupljanju dobrovoljnih
priloga za jedinice NOVJ i bolnice, ucestvovale su
u prenosenju ranjenika i rnunicije, popravljanju
kuca, rusenju i popravljanju puteva. Organizovane su perionice pri kornandarna rnjesta, kuhinje
za sirornasnu djecu, obdanista itd. Posebnu aktivnost zene su pokazale u organizovanju radionica,
u kojirna su za potrebe NOV preradivale vunu,
kozu, sile odjecu, plele carape, izradivale obucu.
Pocetkorn 1944. godine u srezu savnickorn postojalo je 37 radionica u kojirna je radilo oko 500
zena. Takve radionice su organizovane i u drugirn
krajevirna Crnc Gore.
Pored prenosenja ratnog rnaterijala, rada u radionicarna i dr. osjecala se potreba za izvodenjern i
drugih radnih akcija za potrebe NOP-a, kao sto
su sjetva, prikupljanje ljetine i sl. U pocetku takve radne akcije izvodila je organizacija AFZ-a, a
kasnije to je uglavnorn preslo na ornladinu, pa
razurnije se i zensku. Za takvu vrstu posla u drugoj polovini !944. godine forrnirane su specijal-
96
nc radne brigade. Taka su u niksickorn, durrnitorskorn, ko!asinskorn, andrijevickorn i cetinjskorn
srezu postojale po dvije radne brigade, dok za
druge krajeve nernarno potpunijih podataka.
U zavrsnim operacijama za oslobodenje zernlje ucestvovalo je 2.108 zena iz Crne Gore. U narodnooslobodilackorn ratu poginulo je 48_3, strijeljano i
objeseno 1.804, a u neprijateijskim zatvorima i
logorirna umrlo je 268 zcna. Za izvanrcdne zasluge
i hrabrost pokazane u ratu osam Crnogorki je
odlikovano Ordenom narodnog heroja (Dina Vrbica, Milica Vucinic, Jelica Maskovic, Vukosava
Micunovic, Vukica Mitrovic, Dobrila Ojdanic, Ljubica Popovic i Jelena Cetkovic).
Konacnim oslobodenjern Crne Gore ( pocetkom januara 1945) pred organizaciju AFZ-a, kao i pred
sve snage koje su iznijelc revoluciju na svojim ledirna, postavilo se kao osnovni zadatak borba za
ocuvanje tekovina narodnooslobodilacke borbe.
Porusena i ratom opustosena zemlja cekala je
svojc graditeljc. Zene su se u toj akciji rnasovno
ukljucile. Parola »Sve za front!« ustupila je mjesto novoj paroli »Sve za izgradnju!•
�����������������, ... Kad se poccla formirati radnicka klasa, Hrvatska nije predstavljala jedinstveno administrativno-politicko podrucje. Poslije austro-ugarske i
ugarsko-hrvatske nagodhe iz godine 1867, odnosno 1868, Hrvatska sa Slavonijom nalazila se u
sklopu ugarskog dijela dualistiCke monarhije,
uzivajuci odredenu autonomiju. Rijeka je hila poseban teritorij pod direktnom upravom pestanske
vlade, Medumurje je bilo sastavni clio Madarske.
Dalmacija je hila austrijska pokrajina, a Istra clio
pokrajine koja se nazivala Austrijsko Primorje i
Istra. Takvo je stanje ostalo do propasti Austro-Ugarske Monarhije 1918. Ovakva administrativno-politicka rascjepkanost Hrvatske imala je za
pos!jedicu da su se ekonomske, drustvene i politicke prilike u raznim dijelovima Hrvatske znatno razlikovale i da su one bile od prilicnog utjecaja na tempo razvitka kapita!izma, a prema tome i na sam razvitak modernog proletarijata, a i
na uvjete u kojima je taj proletarijat vodio svoju
ekonomsku i politicku horbu ...
... Citavo pomenuto razdohlje, razdohlje je okupljanja i organiziranja relativno jos malobrojnog
proletarijata, jacanja njegove klasne svijesti, postepenog pripremanja i osposohljavanja za rjesavanje zadataka usmjerenih na korjeniti politicki i drustveni preohrazaj u jednoj ekonomski zaostaloj zemlji, au uvjetima nacionalne potlacenosti i cesto prave polukolonija!ne eksp!oatacije.
Razumljivo je da je radnicki pokret u Hrvatskoj,
iako se djelatnost Prve internacionale (1864-1872)
i pojava PariSke komune (1871) i ovdje odrazila,
nastao u prvom redu kao zivotna nuzda, kao otpor hezohzirnom klasnom izrahljivanju putem
niskih nadnica i pretjerano dugog radnog dana,
kao horha protiv nepodnosljivih prilika u kojima
se radilo kad nije hilo ni najelementarnijeg radnickog zastitnog zakonodavstva( ... ).
U pokretu koji se razvijao u svakodnevnoj borbi
s vlasnicima tvornica, rudnika i velikih posjeda, u
borbi s drlavnim aparatom koji je stitio interese
tih vlasnika, bile su stalno prisutne i zene, hilo
radnice, hilo zene radnika i majke eksploatirane
djece, noseci teret svoje klase i borbe koju je ona
vodila...
·
... Nakon potpunog poraza na hojiStima, Austro-Ugarska Monarhija raspala se krajem oktobra
1918, au novcmharskom ustanku iste godine srusena je i njemacka carevina. Revolucionarno vrenje zahvatilo je tada gotovo sve zemlje Evrope,
pa su valovi oktoharske revolucije u Rusiji, revolucije u Madarskoj, Bavarskoj i drugdje zapljusnuli i duhoko ustalasali radnicke i seljacke
mase u Hrvatskoj. I one su pregnule da se odlucno ohracunaju sa svima sto ih je dugo pritiskalo,
da zbace vlast kapitalista i posjednika, da likvidiraju monarhiju, da razhiju birokratsko-policijsku drzavu. Burioazija u Hrvatskoj, preplasena
agrarnim nemirima i masovnim radnickim akcijama u gradovima, vidjela je jedinu zastitu kapitalistickog poretka i svoje eksploatatorske vladavine u sprezi sa srbijanskom burioazijom i srpskom monarhijom, pa je tako doslo do njenog
bezuslovnog prihvatanja monarhije, i do formiranja Drzave Srha, Hrvata i Slovenaca 1. decembra
1918. u Beogradu.
Stvaranje nove driave uz to je mijenjalo polozaj
domaceg kapitala u Hrvatskoj, u prvom redu polozaj krupnog industrijskog i hankovnog kapitala. Iz jedne drlave, u kojoj se Hrvatska nalazila
na periferiji i imala karakter industrijski nerazvijene oblasti, a gdje se sretala s jacim i od dr:lavne vlasti favoriziranim konkurentima, ona je usia
u drugu driavu, u kojoj je hila relativno industrijski razvijena, gdje je kapital dobivao nove mogucnosti plasmana, industrija nova trliSta hez
ozhiljnije konkurencije, nove mogucnosti unosnih pos!ova i izvlacenja visokih profita. No realizaciju tih povoljnih mogucnosti odmah i u neposrednoj buduc'nosti ugrozava dinamican i borben
radnicki pokret, koji se i organizaciono ucvrscivao ( obnov!jeni OpCi Radnicki 5avez odr.lao je
�prvu skupstinu 21. VII 1918. u Zagrebu), i seljacki nemiri, bune bezem!jasa i seoske sirotinje koja
je prisvajala veleposjednicku zemlju zajedno s inventarom, gonila seoske trgovce, spekulante i
lihvare, i u gradskom radniku sve viSe spoznavala svog saveznika u borbi protiv zajednickog eksploatatora ...
... U burnim poslijeratnim danima, u izrazito revolucionarnoj situaciji, u eri masovnih politickih
strajkova i demonstracija, radnicke organizacije
rastu, prosiruju se i ucvrscuju. Pravo udruzivanja, osamsatni radni dan, kolektivni ugovori, radnicka vijeca itd. bile su tekovine izvojevane bas
u tom vremenu. Mnogobrojna kulturna, prosvjetna, sportska i druga radnicka drustva, radnicke
zadruge, velik broj radnickih listova i pub!ikacija
daju radnickoj klasi novu snagu u javnom zivotu
zemlje. NaroCito je velik broj zena clanova i aktivnih boraca sindikalnih organizacija i politicke
partije, a Zene saCinjavaju znaCajan procent i u
Clanstvu raznih drugih radnickih organizacija. SocijalistiCka partija Jugoslavije (komunista), odnosno Komunisticka partija Jugoslavije bila je
ona politicka partija koja je u svoje clanstvo ravnopravno ukljucila i iene, premda one na izborima za predstavnicka tijela u drzavi nisu imale
pravo glasa. Na opcinskim izborima u januaru
1920. komunisti su postigli velike uspjehe. U 16
gradova i 25 sela Hrvatske oni su dobili relativnu
vednu usprkos policijskom tcroru i represivnim
mjerama vlade. Izbori za Ustavotvornu skupstinu
odrzani su koncem decembra 1920. Iako su ti izbori bili provedeni na temelju opceg prava glasa
(razumijc sc, samo za muSkarcc s navrScnom 21
godinom) i tajnog glasanja, izborni sistem nosio
je u sebi citav niz diskriminatorskih ograniCenja
(u cijeloj Jugoslaviji bilo je upisano nesto ispod
dva i po miliona biraca, a glasalo nesto vise od
jednog i po miliona). No pored svega toga, Komunisticka partija uspjela je da bude po broju
glasova cetvrta, a po broju poslanika treca stranka u Ustavotvornoj skupstini. Hrvatska republikanska seljacka stranka (NRSS) zauzela je na
tim izborima po broju glasova trece mjesto, sto
je takoder bila nova pojava u politickom zivotu
Hrvatske, vazna za odredivanje daljnje politicke
linije i taktike komunista u odnosu na seljastvo ...
... Komunisticka partija, koja je u periodu revolucionarne krize 1919-20. dozivjela ogroman uspon, bacena je Obznanom i Zakonom o zastiti drZave u ilegalnost, i zatim gonjena i zatirana za
114
sve vrijeme postojanja Kraljevine SHS, odnosno
Kraljevine Jugos!avije. Posto je bila zabranjena i
stavljena izvan zakona, ona pokusava da stvori
sebi legalna uporista formiranjem Nezavisne radnicke partije i Nezavisnih sindikata. S druge strane, ona je uspjela da i u ilegalnim uvjetima odrzi kontinuitet u radu, da djeluje u razlicitim situacijama s manjim iii veCim uspjehom i da vrsi
masovan politicki utjecaj.( ... )
... I to sve u situaciji kad je djelovanje Komunisticke partije bilo pod udarom citavog driavnog
aparata vlasti, kad se nemilice gusila radnicka
stampa, kad su uniStavane organizacije - pa i
one kulturno-prosvjetne i sportske u kojima su
se okupljali radniei - kad su fizicki istrebljivani
iii osudivani na dugogodiSnju robiju partijski i
sindikalni aktivisti medu kojima i ne mali broj
zena radnica, studentkinja i intelektualki. ...
... VII kongres Kominterne 1935, na osnovi negativnih i pozitivnih iskustava (Njemacka, Austrija,
Francuska), dao je novu platformu za okupljanje
narodnih masa, za zajednicke akcije svih slobodoljubivih snaga, za jedinstveni front radnicke klase i za siroki narodni front protiv rata i fasizma.
Kom'unisticka partija Jugoslavije brzo se oporavlj~.Ia poslije teskih udaraca koje joj je zadala
sestojanuarska diktatura. Ona je vee pocetkom
tridesetih godina organizaciono ojacala i imala
znatan udio u ozivljavanju progresivnih drustvenih kretanja u zemlji. Ona je mogla da izvrsi prebacivanje tciista svog rada u skladu sa zaertanom taktickom linijom VII kongresa Kominterne i da prokri'i put ideji i praksi narodnog fronta
protiv rata i fasizma. Provedeni su u zivot zakljucci IV zemaljske konferencije (decem bar
1934): o ukljucivanju Partije u masovnu politicku borbu i o koristenju svih legalnih mogucnosti
radi sto efikasnije borbe protiv ofanzive fasizma,
o osnivan ju Komunisticke partije Slovenije. U
augustu 1937, na osnivackoj konfereneiji, izabran
je Centralni komitct Komunisticke partije Hrvatske.( ... )
Platforma Narodnog fronta postavila je pred jugoslovenske komuniste potpuno nove i veoma slozcne zadatkc. Opozicione gradanske partije, cije
je djelovanje pocelo da jaea prilikom petoma.iskih izbora 1935, vodenih pod parolom liberalizacije rciima, formirale su Udruzenu opoziciju. Ali
njeni voile nisu bili voljni da suraduju s i!egalnom Komunistickom partijom, a isto tako ni s
Jedinstvenom radniCkom strankom, Ciji je Inicijativni odbor tada stvoren. Ni kasnije, kad je partija sasvim oformila Stranku radnog naroda, sa
snaznim organizacijama na terenskom principu,
koja je, djelujuti bez dozvole vlasti, okupljala
na svojim redovitim tjednim sastancima hiljade i
hiljade !judi sirom Hrvatske, nisu se vrhovi Udruzcne opozicijc mogli privo]jeti ni na kakav oblik
suradnjc. Ni na parlamentarnim izborima decembra 1938. Partija, uza sva nastojanja, nije mogla
svojc kandidatc u Hrvatskoj vezati za !istu Udruzcnc opozicije s Macekom na celu. Pokazalo se
jos jedanput da je svim opozicionim gradanskim
politiearima u prvom redu lezalo na srcu ocuvanje interesa odredenih frakcija burzoazije i njihovih klasnih privilegija. Uporna nastojanja predstavnika radnicke klase da nadu formulu koja bi
omogucila organiziranu suradnju s vrhovima gradanskih opozicionih stranaka nisu u cijelom tom
periodu urodi!a plodom ....
... Komunisti u Hrvatskoj, prevladavsi nekadasnja
sektaska uska shvacanja prcma onim sindikalnim
organizacijama kojima su bila namctnuta socija]demokratska rukovodstva, orijentirali su se na
omasovljenje tih sindikalnih organizacija i, djelujud u sindikatima u koje je ulazilo sve viSe i vise radnika, prctvarali su ih u borbene organizacije radnicke klase. Val strajkova koji pocinje
1934. nije splasnuo sve do 1941. Borbeno i akciono jedinstvo radnicke klase ostvarivano je svuda. Sindikalne podruznice i Citavi sindikalni save-
�zi hili su u rukama borbenih i odlucnih revolucionara, clanova Komunisticke partije i njenih idejnih pristasa koji su uZivali puno povjerenje radnika. URSS-ove sindikate, najbrojnije i najjace,
prve su hili »Osvojili« komunisti. Savez bankovnih, osiguravajuCih i trgovackih Cinovnika
(SBOTIC) bio je znacajno uporiste komunista u
provodenju jedinstvenog radnickog fronta, jezgre Narodnog fronta.(. .. )
•.. Hrvatska seljaoka stranka sredinom dvadesetih
godina pristupila je stvaranju svojih radnickih
organizacija Hrvatskog radniCkog saveza
(HRS). Djelovanje tog saveza bilo je intenzivnije u prvoj polovini tridesetih godina kad je u nekim mjestima i nekim strukama okupio izvjestan
broj radnika, i propagirajuci klasnu saradnju s
nacionalnom burioazijom, odvlacio radnike od
zajednicke borbe i jedinstvenog istupanja. Komunisti su u pocetku, uzimajuci u obzir konkretne
prilike, ulazili i u te sindikate, pokretali borbene
akcije u toku kojih se rukovodstvo HRS-a i
HSS-a samo raskrinkavalo, a neodrZivost klasne
saradnje s nacionalnom burioazijom postala i zaostalijim radnicima oeigledna. Prakticki, HRS je
bio razbijac radnickog jedinstva, malobrojna i po
svom utjecaju na radnike malo znacajna organizacija. Nekoliko organizacija, slabih po broju i
idejnom utjecaju na radnike, osnovali su i klerikalci, ali su se te organizacije ubrzo prikljuCile
HRS-u i zajedno s njim uplovile, za vrijeme okupacije, u sinclikalnu fasistiCku organizaciju formiranu u takozvanoj NDH ....
• . . Sindikati su djelovali u procesu razvijanja svijesti o zajednickim interesima radnicke klase, jacanja solidarnosti medu radnicima istih i raznih
struka, solidarnosti s radnicima sirom Jugosla·
vije, medunarodne solidarnosti radnicke klase.
Posebno je posvecena paznja radu sa zenama u
sindikatima. U URSS-ovim sindikatima formirane
su zenske sekcije u svim strukovnim savezima u
kojim su radile zene.( ... )
•.. Uoci drugog svjetskog rata narodne mase bile
su duboko zatalasane. Idejni utjecaj komunista
osjecao se u gotovo svim porama javnog zivota.
S druge strane, privreda sila osovine, sasvim preorijentirana na ratnu privredu, dovela je do ne·
kog privrednog uspona u nizu drugih zemalja, osobito onih koje su bile izvoznice sirovina i poljo·
privrednih proizvoda. J ugoslavenska burioazija,
uzeta u cjelini, osjetila je mogucnost stjecanja
visokih profita u takvoj situaciji, pa se odlucila
na sredenje »najbolnijeg pitanja«, tzv. >>hrvatskog
pitanja«, odluCila se zapravo na to da jednim novim manevrom utjece na stanje u zemlji. Tako
je doslo, na samom pocetku drugog svjetskog ra·
ta, koncem augusta 1939, do sporazuma Cvetkovic-Macek i formiranja Banovine Hrvatske. Ali
taj sporazum nije mogao da obmane narodne mase nigdje, pa ni u Hrvatskoj. To je bio sporazum
srpske i hrvatske burioazije, diktiran strahom od
masovnog pokreta za dosljedan demokratski put
razvitka. Stari sestojanuarski zakoni bili su ne
same zadriani vee i poostreni racli sto drasticnijeg ugusivanja narodne slobode.
Stanje u zemlji nije se konsolicliralo, vee se nepre-
stano zaostravalo zbog reakcionarnih vladinih
mjera i nasilja policijskog aparata. Brojni straj·
kovi, osobito u Hrvatskoj, velike radnicke i stu·
dentske demonstracije sirom zemlje svjedocile su
o nesmanjenom borbenom raspolozenju masa.
Vlada Cvetkovic-Macek vrlo je brzo dokazala da
na demokratizaciju zemlje ne misli: niz zakona i
uredaba stavljao je radnicku klasu u jos gori polo:Zaj. U mnogim privrednim granama zabranjivani su strajkovi, vrsena je vojna mobilizacija
radnika strajkasa, poostren je Zakon o zastiti dr·
zave uvodenjem novog clana o formiranju koncentracionih Iogora u koje su tjerani komunisti,
sindikalni rukovodioci, kulturni i javni radnici. U
Banovini Hrvatskoj odredena je za koncentracioni Iogor - kaznionica u Lepoglavi. Otvarala se
vatra i ubijani su demonstranti (Split, Beograd).
Zabranjeni su URSS-ovi sindikati. Kruna svih tih
krajnje reakcionarnih i teroristickih mjera bilo
je hapsenje komunista 30. marta 1941. u Zagrebu
koje je izvrsila policija Banovine Hrvatske, zatim
njihova predaja i predaja interniraca iz Lepoglave u ruke ustaskih krvnika i njemackog okupatora. Cvetkovic-Macekova vlada potpisala je najzad i sramni pakt s Hitlerom koji je, kao i samu
vladu Cvetkovic-Macek, odnio u nepovrat opCi
narodni revolt posljednjih dana marta 1941. Kraljevska jugoslavenska vojska kapitulirala je vee
poslije nekoliko dana aprilskog rata 1941. Ali zato
nisu kapitulirali narodi Jugoslavije koji su, pod
vodstvom Komunisticke partije, organizirali ot·
por hitlerovskofasistickom okupatoru i njegovim
slugama .
Dru5tveni odnosi u predratnoj Jugoslaviji, kao i
dogadaji u vezi s drugim svjetskim ratom, ucinili
su stari drustveni poredak neodriivim, jer on nije
mogao da rijesi ni jedno bitno pitanje zivota naroda. I zato je sasvim razumljivo sto su se na·
rodne mase odazvale pozivu Komunisticke par·
tije i slijedile je na putu kojim ih je vodila. Pod
njenim vodstvom izvojevali su prvu veliku pobjedu osvojivsi vlast u narod'looslobodilackom
ratu i revoluciji. Oni su izgradili i organizirali
svoju zajednicku driavu, zajednicu ravnopravnih
naroda, socijalisticku federativnu Jugoslaviju.« 1 )
:lENE HRVATSKE U RADNICKOM POK.RETU DO
DRUGOG SVJETSKOG RATA
1. Hrvatska je zemlja sitnog seoskog posjeda
Hrvatska je za vrijeme kapitalizma hila pretefuo
agrarna zemlja. Usitnjenost i slabost industrijskog i obrtrwg kapitala uvjetovala je da su sekundarne privredne grane u Hrvatskoj samo polagano pratile tokove razvijenih kapitalistiCkih
zemalja u Evropi. Na podrucju Hrvatske obradom zemlje bavilo se je gotovo cetiri petine stanovniStva (1890. godine 84,5%, 1910. godine
78,82'/o, 1931. godine 0,77'/o) od cega su velik
dio sacinjavale zene. Pored toga posjedovna struk1) Izvodi iz predgovora Anke Berns pod naslovom •U ime
redakcije« u knjizi "Zene Hrvatske u radnickom pokretu«, Zagreb, 1967. g. str. V - XV.
11.:
�tura sela hila je veorna nepovoljna. Prevladavao
je mali seljacki posjed s povrsinorn ispod pet
hektara zernlje, te je na torn kornadicu zernlje
bilo nernoguce voditi racionalno privredno gospodarstvo i ostvarivati dovoljno prihoda za pri·
stojan zivot. Na pocetku velike svjetske krize
1931. godine, u Hrvatskoj je bilo 511.000 posjeda
ispod pet hektara, u Dalrnaciji oko· 80.000, a u
Istri oko 27.000, te su ovakovi usitnjeni posjedi
predstavljali jednu od osnovnih karakteristika
agrarne strukture Hrvatske, kao posljedica ne·
dosljedno provedene agrarne reforrne i agrarne
prenaseljenosti.
Uslijed zaostale privredne strukture Hrvatske i veorna sporog privrednog razvitka agrarna prenaseljenost postaje stalna pojava na nasern selu od
kraja XIX stoljeca dalje. Pod utjecajern rastuc'ih
ekonornskih i socijalnih suprotnosti ona se cak i
povecava u razdoblju izrneau dva svjetska rata,
uslovljavajuCi sve jacu rnigraciju muskeg seoskog
stanovnistva prerna gradovirna, trajno iseljavanje
u izvanevropske zernlje iii odlazak na privrernene
radove u druge evropske drzave.
Uslijed ovakovih kretanja radne snage na osirornasjelirn seoskirn parcelarna ostaju zene, djeca i star·
ci. Kakove je razrnjere dostigao ovaj proces najbolje ce narn ilustrirati podatak da su uoci drugog svjetskog rata zene vodile sarnostalno svako
peto seosko dorna6instvo, te da 1931. godine
76,79% svih zena u Savskoj i 84,37°/o svih zena u
Primorskoj banovini zivi od poljoprivrede i od
ostalih prirnarnih djelatnosti. Ove zene, koje su
cinile viSe od polovine sveukupnog stanovniStva
na podrucju Hrvatske bile su osuilene na sirorna·
stvo i robovanje zernlji, rnutu i djeci. Rucna obrada slabo gnojene zernlje, kao i rasutost parcela
ionako malenog seoskog posjeda, uCinili su obrailivanje zernlje jos rnukotrpnijirna, a rezultate rada slabirna. Visok rnortalitet seoskog stanovnistva
uslijed tuberkuloze i slabih sanitarnih prilika posljedica je teskog zivota i velikog sirornastva, a polozaj zene kao glavne hraniteljice· porodice postaje s vrernenorn sve tezi teret seoskih zena. S pravorn kaze Mihovil Pavlek Miskina, seljaCki pisac
iz Podravine, da bi pisuCi o seljackoj zeni trebalo
mnogo stvari
» ...
reCi, viknuti, kriknuti«, te je
upravo tim jednostavnim izrazima najbolje iska·
zan teski zivot seoskih zena u Hrvatskoj.
2. Zene kao privredni i politick! faktor do prvog
svjetskog rata
116
Izvan primarnih djelatnosti pocinje se zena zapos·
ljavati u drugoj po]ovini XIX stoljeca, ali i to
sarno iznirnno i uglavnorn u sporednim privrednirn granarna. Prerna popisu stanovniStva iz 1890.
godine na podrucju Hrvatske i Slavonije u industriji i obrtu bilo je zaposleno ukupno 8.196 zena, tj. sarno 10,80/o sveukupne radne snage zaposlene u sekundarnirn djelatnostirna.
Za rnalu nadnicu zene su obavljale najprljavije i
najnezdravije poslove u tvornicarna. Sortirale su
stare krpe u tvornicama papira, prenosile cigle u
ciglanarna, a bile su glavna radna snaga u tvor·
nicama duhana, tekstila i konfekcije.
Kako su zene obavljale poslove za koje se nije zah·
tijevala veca strucnost, priliv zen~ke radne snage
u industriju ostao je dugo vrernena nezamijecen.
Rad zene izvan kuce srnatrao se sarno privrerne·
nirn, pa je poslodavac ovo opcenito shvacanje is·
koriStavao pri odreilivanju nadnice. U pravilu za·
rada zene hila je znatno manja od zarade rnuskar·
ca na istom poslu. U praksi zene su za isti rad dobivale 60-80% zarade muskarca. Potkraj XIX
stoljeca dnevna placa radnika u osjeckoj Tvornici
sibica, na prirnjer, kretala se izrneilu 70 novciCa
i jedne forinte i 40 novcica. Placa radnice varirala je od 50 novcica do jedne forinte. Vrijednost
te zarade i!ustrira podatak da je kilogram rnasti
tih godina stajao 80 novcica, a kilogram kruha 15
novcica. A taka slabo bile su placene gotovo sve
zene. U tri najniza razreda socijalnog osiguranja
za slucaj bo!esti, u koji su hili uvrsteni radnici s
prirnanjirna od jedne do tri krune bilo je 1910.
godine osigurano na podrucju Hrvatske i Slavo·
nije 92,88°/o radnica i 77 ,02°/o radnika. ZnaCi, da
je od 7.147 tada zaposlenih radnica njih 6.638 i·
malo dnevnicu ispod tri krune. Osim toga, tre·
ba sc sjetiti da jc radni dan onda trajao 10 i
viSe sati, i da osirn vee zastarjelog Obrtnog zako·
na iz 1884. nije postojao nikakav zakon koji bi
regulirao radnc odnose izrneilu poslodavaca i radnica koje su taka bile izvrgnute necuvenoj eksploataciji.
Izvanrcdno tcske radne i platetne prilike prisilile
su zene veorna rano na borbu s poslodavcirna.
Zbog niskih placa buknuo je 1875. strajk u zagrebackoj Tvornici sibica. G. 1885. stupilo je u strajk
350 radnica Tvornice duhana u Rijeci, a u rnnogirn kasnijim strajkovirna zene istupaju zajedno
s rnuskarcima. Zbog sudjelovanja u generalnorn
strajku u Osijeku 1905. godine tri zene bile su
osuilene na tarnnicu. Zene se javljaju i kao aktiv·
ni sudionici prvih prvornajskih proslava u nasoj
zernlji 1890. godine, a 1908. godine posebice je
zabiljezen istup varaZdinskih zena prilikom praznika rada.
No pristup u radnicke i sindikalne organizacije dobivaju zene tek postepeno. Prvo zagrebacko radnicko drustvo, osnovano 1872. godine, dopusta U·
pis radnicarna Zagrebacke tvornice duhana tek
sedam godina nakon svog osnutka. U hurnanitar·
nom drustvu radnika Tvornice cipela u Zagrebu
(osnovanom 1874. godine) zene su dobivale znat·
no manju bolesnicku pomoc nego rnuskarci. OsjecajuCi tu zapostavljenost, radnica zagrebacke
Tvornice cipela Venutti traZi!a je jos 1892. godine
od vodstva Socijaldernokratske stranke da vodi
vecu brigu o materijalnorn i rnoralnorn polozaju
:lena. Nairne, ni Socijaldernokratska stranka, iako
je nacelno priznavala jednakost zena s muskarcirna, za citavo vrijerne svog djelovanja prije prvog svjetskog rata nije provodila konsekventno
to nacelo. Ogrornna steta priCinjena je radnickorn
pokrctu Hrvatske ogranicavanjern zenana kulturni, hurnanitarni i opceobrazovni rad u zenskim
sekcijarna, jer su zene radnice taka izdvajane iz
politicke i ekonornsko-socijaine borbe koju su
vodili muskarci. Ipak, bilo je zena koje su uspjele
probiti barijeru. Izuzetan lik svakako je Giuseppina Martinuzzi. Njen razvoj od provincijske uci·
�)/
t;
l-
(:-
I
E_
'
r
i
F
teljice, rouene u Labinu, pa do poznate socijalistkinje i prvog sekretara zenske sekcije Komunisticke partije u Trstu dvadesetih godina ovog stoljeca odvijao se vise decenija, a njen rad na pedagoskom, knjizevnom i politickom polju zavreauje i danas punu pafuju.
Giuseppina Martinuzzi shvatila je svu bijedu proletera, te je nekoliko decenija svog zivota posvetila
buuenju klasne svijesti radnika Trsta i Istre. Kao
uciteljica u predgradu Trsta, ana je uocila svu
tezinu problema s kojima su se suocavale zaposlene majke pri odgoju svoje djece. »Burloazija
se u svom okrutnom egoizmu ne brine o proleterskim majkama koje zive u neopisivim naporima i
u svakojakim poteskocama, u podrumima, na
tavanima, u nezdravim stanovima, dok ih monstrum kapitala, nikad sit proleterskog mesa, uvaljuje u zvjerski vrtlog borbe za opstanak i prisiljava
te zene da rade na poljima, u tvornicama, u rudnicima, lose placene i bez mogucnosti da se posvecuju odgoju svoje djece« pise Giuseppina u pocetku ovog stoljeca. ZahvaljujuCi dobrom poznavanju marksistiCke teorije, ova velika licnost naseg radnickog pokreta mogla je uociti zamrsen
kompleks problema koji su optereCivali mnogonacionalnu Istru, te trazi rjesenje istarskog nacionalnog problema u medusobnoj suradnji i ravnopravnosti postojecih nacija. Njen sprovod 1925.
godine, u njenom rodnom mjestu Labinu, pretvorio se u pravu manifestaciju labinskih rudara, koji su ovu veliku zenu ispratili na posljednji pocinak sa zapaljenim bakljama.
Tragovima svoje velike istarske sunarodnjakinje
ide i Ana Delic, rijecka socijalistkinja. Ona u toku 1906. i 1907. godine drli predavanja o polozaju
zena i ulozi zena u politici, drustvu i porodici. Na
godiSnjicu smrti Petra Kobeka'), kojeg su ubili
rijecki strazari prilikom jedne demonstracije,
Ana Delic drli govor pred sest tisuca radnika, a
nesto kasnije, na velikoj radnickoj skupstini za
opce pravo glasa, govori protiv poviSenja cijena
namirnica pred sedam tisuea !judi.
zene se javljaju u politickom zivotu i u drugim krajevima Hrvatske. Taka su npr. Zagrepcanke kad
je u sukobu seljaka s policijom u Zapresieu 1903.
godine poginulo nekoliko seljaka, organizirale zadusnice u crkvi pred samom banskom palacom
na Gornjem gradu. Na taj je tihi nacin oko 800
zena demonstriralo protiv neustavnog Khuenovog
rezima i prisilne mauarizacije. Nekoliko godina
kasnije zbog izvikivanja parola protiv vladanja
bana Raucha sedam zena iz Slavonskog Broda osudeno je na viSednevni zatvor.
U tim akcijama, koje je potaknula denacionalizatorska politika promadarske vlade, zajedno istupaju radnice i grauanke. s intenzivnijim sirenjem naobrazbe meuu zenama, one se sve viSe
aktiviraju u politickom i privrednom zivotu. Na
prijelazu stoljeca zene pocinju sve viSe prodirati i u Cinovnicka zvanja. Godine 1872. otvorena
je u Zagrebu prva ViSa djevojacka skola, a 1892.
godine osnovan je i Zenski licej. Otvaranjem tih
skola zenama se otvorila mogucnost da se zaposle u uciteljskim zvanjima i u postanskoj sluzbL Godine 1901. zene su dobile pravo upisa na
Filozofski fakultet u Zagrebu. Od tada se broj
obrazovanih zena brzo povecavao.
Polozaj cinovnica bio je nesto bolji od polozaja
radnica, iako je i ovdje neravnopravnost zena i
muskaraca bila velika. Cinovnici i Cinovnice iste
skolske naobrazbe razlikovali su se placom,
polozajem i mogucnoscu napredovanja. Zahtjevi da se ukinu ove razlike stari su koliko i zaposljavanje zena, ali oddale su se sve do kraja drugog svjetskog rata. Jos 1871. godine na Prvoj
hrvatskoj uCiteljskoj skupstini u Zagrebu uciteljice Marija JambriSak i Marija Fabkovic zahtijevale su ravnopravnost s uCiteljima u placi. Takav zahtjcv istakle su i uciteljice Sibenika uoCi
drugog svjetskog rata. Ovc razlike su postojale
i u drugom vidu. Uciteljice su se ponajviSe namjestale u malim selima, daleko od zeljeznicke
pruge i urbanih sredista, gdje im je bila onemogucena svaka dalja izobrazba. Pored toga, ddava se na razne naCine mijeSala u liCni Zivot uCi-
teljica. To se manifestiralo i u davanju odobrenja za izbor bracnog druga. Tako je bilo sve do
1939. godine.
Postanske sluzbenice bile su takoaer zapostavljene.
One su morale najprije jednu do tri godine prakticirati bcsplatno iii uz minimalnu novcanu naknadu. Zatim su sluiile kao otpravnice pasta pet
do dcset godina, a to vrijcmc nije im se uracunavalo u penzijski staz. Tek nakon tog vremena
zenama sc sluiba uzimala u obzir za penziju,
premda jc jasno da je uz tczak, ponajviSe nocni
rad i bijcdnu zasluzbu za vrijcme Austro-Ugarske
vrlo malen broj zena docekao zasluzenu mirovinu u starosti.
3. Zene u radnickom pokretu za
svjetskog rata
vrijeme
prvog
Za vrijeme I svjetskog rata oskudica i glad strahovito su pogor5ali polozaj radnicke klase. Duboka ekonomsko-drustvena kriza koja je dovela
do propasti Austro-Ugarske zaostravala se iz dana u dan. Sve teze stanje na frontovima praceno je u pozadini nezadovoljstvom naroda, nemirima, strajkovima i sabotazama. Usprkos zabrani
rada sindikalnih organizacija, sve cesce dolazi do
stihijskih istupa gladnih masa u gradovima i pasivnim krajevima Dalmacije, Primorja i Istre. Sa
rastucom nestasicom ovi nemiri zahvacaju sve
sira podrucja i sve vece razmjere.
Kako bi te pokrete stavila pod svoju kontrolu, vlada je, uplasena naletom revolucije u Rusiji i revolucionarnim gibanjima u svijetu i zemlji, u juJu 1917. g. dopustila djelovanje sindikata. Obnovljen jc OpCi radnicki savez u koji su usli radnici
svih struka i u koji su sc masovno uclanile radnicc po tvornicama. Srcdinom 1918. godine u Opcem radnickom savezu u Zagrebu bilo je uclanjeno viSe od tisucu zena koje su cinile dvije treCine svcukupnog clanstva ovog sindikalnog
saveza. Sada organizirani radnici sve cesce straj') Radnik koga su ubili zandarrni u Susaku. Vidi knjigu
»Zene Hrvatske u radnickom pokretu« (Zagreb 1967),
dokument 29, str. 19-20.
117
�kuju zahtijevajuCi bolje place i bolje ureaeno
snabdijevanje prehrambenim namirnicama (aprovizaciju). osobito u onim tvornicama koje su
ratnim liferacijama ostvarivale ogromne zarade
(Tvornica koza u Zagrebu, Tvornica cikorije
Franck, Tvornica Union, Tvornica penkala itd.).
Znatno ucesce u ovim akcijama imale su radnice,
kojih je broj zbog mobilizacije odraslih muskaraca veoma porastao. Za vrijeme rata bujica zenske radne snage preplavila je tvornice i kancelarije. Zene su preuzete duinosti obavljale savjesno i dosta uspjesno, te su se sve viSe utvrdivale na radnim mjestima, koja su dotada bila
rezervirana iskljucivo za muskarce.
Potkraj rata zene su razvile i zivu politicku aktivnost. Godine 1917. progresivne Hrvatice i Srpkinje zahtijevaju politicka prava i aktivno pravo
glasa od Hrvatskog sabora jer ». . . i mi zene
trebamo pravo, trebamo mjesta gdje cemo moCi
da razvijemo nase sposobnosti, da budu na korist i nama zenama i djeci nasoj i Citavome narodu. Dajte nam prava i tad ste nam dali duznosti!«1) Istovremeno javlja se i napredni list
»Zenski svijet« u kojem urednica socijalistkinja
Zofka Kveder-Demetrovie objavljuje niz Clanaka o polozaju radnih zena.
4. Zene u radnickom pokretu Hrvatske do velikc
svjetske krize
118
Rat je ostavio za sobom velik broj udovica i bezbroj sirocadi. Mnoge zene, koje su bile prisiljene
da se zaposle za vrijeme rata, nastoje iz ekonomskih i socijalnih razloga zadrlati posao i sada,
kada povratnici s frontova pojacavaju pritisak
na radna mjesta. Na zestinu tog pritiska utjecala je kratkotrajna poratna kriza uzrokovana nestasicom sirovina, zastojem u prometu i nesposobnoseu drlavnog aparata da preuzme vodenje
privrednih poslova na prosirenom podrucju novostvorene drlave. Ova situacija, osobito pod
utjecajem ruske revolucije pokrenula je siroke
drustvene slojeve i ozbiljno uzdrmala temelje
nove drlave, koja je vee u samom pocetku patila
od nerijesenih socijalnih, klasnih i nacionalnih
problema. Nerijesenost ovih pitanja bila je uzrok krize meduratne Jugoslavije za citavo vrijeme njezina postojanja, a borba za vlast voaena
izmedu pojedinih burioaskih stranaka i gusenje
naprednog radnickog pokreta davali su osnovni
ton politickom zivotu zemlje. Politicka kriza dosegla je kulminaciju 1929. godine progla5enjem
sestojanuarske diktature i uvoaenjem apsolutistickog poretka. Istovremeno izbija velika svjetska
ekonomska kriza koja je uskoro uzdrmala u korijenu i citav privredni zivot stare Jugoslavije.
Meautim, nakon kratkotrajne poratne krize buri.oazija je vee 1920. pod utjecajem inflacije uspjela
uspjesno organizirati proizvodnju ostvarujuei
velike zarade. Ove zarade bile su postignute uglavnom na racun jeftinih sirovina i jos jeftinije
radne snage radnika i radnica. Kako je zenska
radna snaga bila jeftinija od muske, poslodavci
su rado zaposljavali zene. Tome je pogodovala
modernizacija proizvodnje, uz koju se za rad u
tvornici nije zahtijevala strucnost vee izdrlljivost
u lancanom sistemu. Zenska radna snaga kao jeftinija i pogodnija za izrabljivanje zbog svog podredenog drustvenog polozaja sve vise potiskuje
musku radnu snagu ne samo za vrijeme kriza
1925/6. i 1931-34, vee j u citavom meduratnom
razdoblju. Prema statistici socijalnog osiguranja
u slucaju bolesti radilo je na podrucju Hrvatske
i Slavonije 1919. godine 14.287 zena u industriji,
zanatstvu, trgovini i usluznim djelatnostima. Tri
godine kasnije, tj. u decembru 1922. godine saroo na podrucju grada Zagreba radi vee to!iko
zena, koliko je 1919. godine radilo u citavoj Hrvatskoj i Slavoniji. Na podrucju Hrvatske registrirano je prema popisu stanovniStva 1921. godine
718.047 zaposlenih :lena, a u neokupiranom dijelu Dalmacije 60.951. Ova sluzbena statistika iz
1921. kao i ona iz 1931. god. daje krivu sliku o
broju zaposlenih zena, iskazujuCi brojne seoske
zene kao izdriavane i nezaposlene. Meautim, seoske zene, koje su od rane mladosti pa do duboke starosti obraaivale njive od jutra do mraka
ne mogu se uvrstiti u kategori.iu nezaposlenih,
jer su svojim radom doprinosile nacionalnom
dohotku i bile vazan faktor u privredi zemlje.
Prema statistici socijalnog osiguranja samo u
roku od tri godine, tj. od 1923-1926, zenska radna snaga porasla je u Hrvatskoj i Slavoniji od
19,70/o na 24°/o sveukupne radne snage, a u Dalmaciji od 15,5 na 18,80fo. Poslodavci su najradije
zaposljavali mlade radnice koje su, nesvjesne svog
klasnog polozaja, u ocekivanju udaje, smatrale
svoje zaposlenje samo privremenim, te nisu bile
pripravne da vode dugotrajne i teske strajkaske
borbe. Podatak da je u Jugos!aviji trecina svih
radnica bila mlada od 20 godina, a preko polovina ispod 23 godine govori o masovnom ulasku
zene u proizvodnju i o procesu otpustanja starijih :lena.
0 bijednim zaradama radnica na podrucju Hrvatske
imamo mnogo podataka u stampi. Godine 1922.
dnevnica najbolje placenih radnica Tvornice duhana u Zagrebu iznosila je 92 krone. NajveCi dio
radnica zaraaivao je medutim 62 krune na dan, a
za tu svotu radnica je mogla kupiti priblizno dva
kilograma brasna. Vrlo su niske bile zarade tekstilnih radnica u provinciji. U jednoj cakovackoj
tvornici zene su zaradivale 1924. godine 10 dinara
dnevno, sto nije bilo nikako dovoljno za zivot.
Istu dnevnicu imale sui radnice najvece hrvatske
tekstilne_ tvornice u Dugoj Resi. Zbog raznih globa, zadriavanJa zarade zbog naknade stete u slucaju otkaza, radnice cesto nisu dobivale niti tu
bijednu zaradu.
Takve prilike morale su potaknuti izvjesne radnice
da se organiziraju i da borbom pokusaju izboriti
bolji zivot za svoje drugarice, te je historija radnickog pokreta zabiljezila nekoliko svijetlih imena zena toga tipa.
Neposredno pred zavrsetak rata pocela je u Zagorju
djelovati krojacica Gizela BlazaiC. Pod utjecajem
1) Vidi
knjigu »2ene Hrvatske u radnickom pokretu«
(Zagreb 1967) str. 41--42, dokument 61 pod nas1ovom
»Adresa hrvatskih zena upucena 1917. godine Hrvatskom Saboru.
�ruske revolucije ona je propagirala proglasenje
socijalisticke republike, te je postala prvi tajnik
Radnickog vijeca u Varazdinskim Toplicama. Nakon Ujedinjenja ona se javlja na celu svih socijalnih pokreta u svom kraju, te aktivno ucestvuje u revolucionarnoj pobuni u Varazdinu drieCi
govore protiv namjere vlasti da provede djelomic·
nu agrarnu rcformu. Zbog pisanja prvomajskog
letka 1919. godine, u kojem se zahtijeva samoodreaenje naroda, mir, politicka prava za sve, saziv
konstituante i formiranje socijalisticke republike,
Gizela Blazaic provela je dulje vrijeme u zatvoru.
Na javnom zboru Socijaldemokratske stranke u
Krizevcima istupa 1918. Anka Mihota govorom o
polozaju zene u nasem drustvu. Iako slaba zdrav·
lja, ona usprkos cestim progonima i zatvaranjima
Citav svoj kasniji zivot posvecuje aktivnom radu
u radnickom pokretu. Zbog ustrajnog rada na
zbrinjavanju maaarskih izbjeglica nakon sloma
maaarske revolucije, a onda i radom u Crvenoj
zvijezdi i Internacionalnoj radnickoj pomoci, An·
ka je hila najpozvanija da 1928. godine primi mje·
sto u administraciji lista ,zastita covjeka«, koji
je poceo izdavati knjizevnik August Cesarec radi
pomaganja zatvorenih komunista i njihovih obitelji. Anka Mihota-Supanc aktivno sudjeluje u
svim masovnim akcijama sve do drugog svjetskog
rata. Ona rastura naprednu stampu i letke, uspostavlja veze izmeau pojedinih komunistickih punktova u Hrvatskoj i Sloveniji, a njezina najveca
zasluga je organiziranje pomoci zatvorenim komunistima neposredno nakon donosenja Obznane
i Zakona o zastiti driave. Izdrzala je dvogodiSnju
robiju za vrijeme sestojanuarske diktature.
U Slavoniji istaknula se kao horae za radnicka pra·
va Adela Pavosevic. Ona sudjeluje na prvoj jugo·
slavenskoj socijalistickoj konferenciji zena pot·
kraj travnja 1919. godine u Beogradu, a na Dru·
gom kongresu Komunisticke partije u Vukovaru
u junu 1920. g. drii govor. Za Citavo vrijeme svog
politickog rada, koji trajc do kraja 1925. godine,
kada sc povlaCi iz javnog zivota zbog uznapredovale tubcrkuloze, Adela Pavosevic istaknuta je licnost osjcckog radnickog pokreta. Ona suraauje
s Bozidarom Maslaricem i s Marijom Sukic, te
drugim komunistima slavonske regije. Prvi je zenski clan Mjesnog odbora Partije u Osijeku, a zbog
svojega rada u zenskoj sekciji imala je velikih zasluga za kulturno-politicko prosvjecivanje slavonskih :lena. Nerijetko istupa i govori na radnickim
skupovima. Usprkos policijskim progonima i zatvaranju koji su joj narusili zdravlje, Adela sve
do svoje smrti radi na umnal'anju letaka, a njezinim angaziranjem formirana je 1923. g. partijska
celija u BeliScu, gjde je u drvnoindustrijskom
kombinatu radilo tada nekoliko tisuca radnika.
Dobra govornica i predan borac za radnicka pra·
va, ona je nazivana s postovanjem »osjecka Roza
Luxemburg«, a njezinom pokopu 1928. g. prisust·
vovalo je veliko mnostvo radnika Osijeka i predgraaa Retfale.
Pod utjecajem Adele Pavosevic sve do Obznane ra·
dili su u istocnoj Slavoniji mjesni sekretarijati
zena socijalista (komunista) u Vukovaru, Vinkovcima i drugdje. Ocito je da je u Slavoniji bilo
mnogo zena pristalica komunistickog pokreta. Sa-
mo zene Vukovara bile su pretplacene na 240
primjeraka lista »Jednakost« koji je u to doba
bio jedini zenski komunisticki list u Jugoslaviji.
Jak centar naprednog zenskog pokreta do Obznane
bio je u Dalmaciji. Organizacija u kojoj su djelovale socijalistkinje u Splitu nazivala se Udruga socijalistiCkih zena i brojila je 1919. godine oko
250 Clanica. Ove zene razvile su vrlo veliku ak·
tivnost, prireaujuCi predavanja u kojima se govorilo o polozaju zena kroz historiju i objasnjavala
ideologija radnickog pokreta i marksizma. U
povodu prvomajske proslave 1919. godine Udruga
je izdala poseban letak. Udruga u Splitu pretvara
se 25. VIII 1919. g. u Pokrajinski sekretarijat :lena komunista Dalmacije. Ovaj sekretarijat nastavlja rad Udruge, te prireauje radnicke zabave, organizira predavanja i zborove protiv skupoce. Ponegdc se formiraju i mjesni sekretarijati :lena u Splitu, PuciSeu na Bracu i u Makarskoj. Oni su
brojili polovinom 1920. godine oko 260 aktivnih
zena. Sarno grad Split imao je 300 pretplatnica
na list ,Jednakost«.
Mnoge zene dobile su u to vrijeme solidnu politicku
naobrazbu. Anka Mihota-Supanc polaznik jc prve
socijalisticke skole u Zagrebu 1919. godine, a An·
ka Butorac zavrsava u Rusiji cetverogodisnji Komunisticki univerzitet.
***
Prilike u kojima je djelovala Komunisticka partija
u Hrvatskoj poslije 1920. godine bile su veoma nepovoljne. Donosenjem Obznane i Zakona o
zastiti driave zabranjen je rad Komunisticke
partije. Od tada pa sve do drugog svjetskog
rata Komunisticka Partija Jugoslavije radi ilegalno, sto je oiezalo rad u masama. Kako bi se otklo·
nila ta poteskoca, pored ilegalne organizacije djeluju sve do sestojanuarske diktature Nezavisni
sindikati, odnosno ranije Nezavisna radnicka par·
tija u okviru koje je 8. III 1924. g. osnovan Sekretarijat zena za Hrvatsku i Sloveniju, koji je organizirao mnogobrojne akcijc protiv skupocc. Nairne, ncposredno nakon rata poslijeratna inflacija uzrokovala je
strahovito poskupljenje hrane i odjece, pri cemu
su nadnice neprestano zaostajale za porastom cijena, uzrokujuci val strajkova i tarifnih pokreta.
Kasnije driava provodi umjetnu deflaciju, pod cijim pritiskom citav privredni zivot dolazi u krizu.
IskoriScujuCi nedostatak kredita, poslodavci su
· snizili radnicke zarade, ukinuli sva primanja u
naturi i uvoaenjem akorda produzili radno vrijeme. Ova monetarna kriza dosegla je svoju kulminaciju 1924. godine, pri cemu snizenje nadnica nije bilo praceno adekvatnim snizenjem troskova
Zivota. Zbog takvog raskoraka zarada i cijena Citava radnicka klasa zapala je u tciak po]o:laj, uto·
liko viSe sto u tom pcriodu driava dopusta poviscnje stanarina i uvodi porez od 2°/o na zarade
fizickih radnika.
Kao reakcija na takvo stanje nastao je 1924. g. Citav
niz demonstracija protiv skupoce, u kojima aktivno sudjcluju ne samo radnice vee i domacice.
Angaziranjem Josipa Broza i jos nekoliko snaZnih
licnosti u radnickom pokretu Hrvatske, revolucionami pokret meau zenama dobiva nov polet. Na
�sjednici Mjesnog sindikalnog vijeea u Zagrebu 17.
X 1927. Anka Butorac i Barica Debeljak ostro su
kritikovale slabo djelovanje Partije menu zenama. Poslije opsirne diskusije izabrana je za rad
menu zenama komisija u koju su usle Barica Debeljak, Anka Butorac, Anka Grzetie, Zora Nikolic,
Ivan Krndelj i Josip Broz. Ova je komisija veoma
uspjesno radila menu radnicama zagrebackih tvornica odriavajuCi usprkos policijskoj zabrani predavanja o znacajnijim doganajima u radnickom
pokretu i veoma intenzivnom politickom zivotu
zemlje, a i u "Borbi« se pojavljuje u to vrijeme
nekoliko clanaka 0 polozaju zena.
Prigodom 8. marta 1928. g. izdan je letak zagrebackog Mjesnog komiteta Komunisticke partije, koji
je sastavio tadasnji sekretar Josip Broz. Pozivajud proleterke da se bore "· .. zato, sto burioaska drZava ne vodi nikakova raCuna o radnim
Ze~
nama i njihovoj djeci ... Radnica je u kapitalistickom drustvu bespravni stvor, ponizena je kao
Zena od n1uSkarca, a kao radnica izvrgnuta bes-
primjernom vrijenanju, ponizavanju i nemilosrdnom izrabljivanju od strane kapitalisticke klase«.
Ovc akcijc Mjesnog sindikalnog vijcea u Zagrebu
to su znacajnije sto su pokrenute godinu dana
prije IV kongresa KPJ, koji je donio rezoluciju o
Zcnskon1 pitanju
1
konstatirajuCi da sc »porast
zenskog proletcrskog pokreta ocitujc u posljcdnjc
vrijcme kako najzivljim uccstvovanjem u strajkaskim borbama u zemlji, tako i aktivnim uccstvovanjcm najboljih clemenata radnica u politickim
akcijama Komunisticke partije.« Materijali koje
je policija pronasla kod ubijenih sekretara SKOJ-a
u Samoboru i drugih komunista tokom 1929. gocline ukazuju da je Centralni sekretarijat zena
KPJ izraclio opsezan plan racla za 1929. goclinu i
pripremio akcije medu zenama u povoclu Osmog
marta, Prvog maja i proturatnog dana.
Proveclba rezolucije IV partijskog kongresa pala je
u vrijemc kacla su cloganaji u zemlji zaostrili klasne, naciona!ne i socijalne sukobe do usijanja. Proglasenjem scstojanuarske cliktature jos viSe su
pojacani i progoni komunista, sto gotovo posvc
umrtvljuje rae! Komunisticke partije u zemlji.
Prema policijskim izvjestajima samo u Zagrebu
bilo jc ocl ozujka do studenog 1929. g. uhapseno
zbog komunizma 450 ljucli, a medu ovima bilo
je closta zena. Kroz zagrebacke zatvore pro!aze
Anka Butorac, Marija Uzelac, Jaga Oreski, Marija
Blau, Milcva Birt, Ljubica Birt, Milica Pecarski,
Anka Mihota i mnoge clruge zene. Sarno u oktobm 1929. g. zloglasni upravnik zagrebacke policije
Beclekovie predao je istraznom sucu clevet komunistkinja na clalji postupak. Masovna hapsenja,
neprestane racije, ubacivanje konficlenata i sve
ucestalija mucka ubistva komunista ocl strane
policijskih organa, kao i mnogobrojni politicki
procesi na Suclu za zastitu clrL3ve govore o zestini
progona kojima su bili izvrgnuti borci za raclnicka prava.
5. :Zene u radnickom pokretu Hrvatske od velke
svjetske krize do drugog svjetskog rata
120
Velika svjetska kriza uzclrmala je kapitalistiCku Ju-
goslaviju u temeljima. Ne samo raclnicka klasa u
gradovima vee i masa siromasnih seljaka bila je
dovedcna na mb propasti, a nezaposlenost je u
to vrijeme prcrasla kriticne granice.
Ekonomska dcpresija djelovala je snazno i na izmjenu strukturc radnika. Svc se viSe intenzivirao
proces uv!acenja zena U proizvodnju jer Sll se za
minimalnu nadnicu maksimalno iskoriStavalc racine sposobnosti zena. Precl clrugi svjetski rat na
poclmcju banovine Hrvatskc statistika socijalnog
osiguranja evidentirala je 68.894 zaposlenih zena, odnosno Cetiri puta viSe nego neposredno nakon prvog svjctskog rata. Prema ovoj statistici
zaposlenc zene sacinjavale su 28,2% sveukupne
racine snage u banovini, sto je ukazivalo na znatan porast zaposlenih u oclnosu na prijasnje razclobljc. Na poclrucju sjeverne Hrvatske udio zaposlenih zena u sveukupnoj raclnoj snazi bio je
jos veci. Vee 1934. godine na poclrucju Savske
banovine zene su cinile 32% osiguranika. Sarno
u Zagrebu bilo jc 1937. gocline 23.093 socijalno
osiguranih zena, pa je Zagreb po broju zaposlenih zena u staroj Jugoslaviji bio na prvom mjcstu.
Pored nezaposlenosti uocljivo je tih godina sve znatnijc opadanje zarada. Ovaj proces pocet za vrijemc krize 1930-1934. gocline nastavio se i nakon njczina zavr5ctka, prouzrokovavsi 1935. i
1936. godine pravu bujicu strajkova, sto je morale izazvati intervenciju drzave, koja je u pocetku 1937. gocline Uredbom o minimalnim naclnicama ustalila donju granicu zaracle na 2 clinara po satu.
U to vrijeme poslije teskih iskustava ilegalnog racla i borbi s policijom, posebno poslije proglasenja sestojanuarske cliktature, kacla je poginulo
nekoliko clesetaka najodabranijih komunista, a
stotine osunene na clugogoclisnju robiju, Komunisticka partija, trazeCi nove snagc iz svoje klase,
pocela se koristi ti tada legalnim radnickim organizacijama, reformistickim sinclikatima, za oma·
sovljenje svog rada. Unoseci borben i revolucionaran club u rad ovih sinclikata, Partija je uspjela
do pocetka clmgog svjetskog rata pretvoriti te
sinclikalne organizacije u snazno oruzje klasne
borbe.
Komunisti i komunistkinje ulaze u URSS-ove organizacije, te raznovrsnim akcijama vrse klasno
i politicko obrazovanje c!anova ovih reformistickih sinclikata. Pod utjecajem komunista sve se
cesec u savezima URSSJ-a formiraju zenske sekcijc u kojima se oclrzavaju razlicita predavanja i
tccajcvi s ekonomsko-socijalnom problematikom.
Takvom politikom komunisti su posrcclno utjecali
na jaeanje aktivnosti sindikata, koji su trcbali postati revolucionarna sinclikalna opozicija. I cloista! Pod utjecajem komunista izbija sve veCi broj
strajkova. Dok je u toku 1933. gocline na poclrucju citave Hrvatske bilo organizirano samo 9
strajkova s oko 1.000 ucesnika, u 1934. goclini
broj strajkova povecao se na 40, a broj strajkaca
na 7 .000. Slijcdeee gocline, kacl je politicki teror
ponesto oslabio, organizirano je na poclrucju Hrvatske 106 strajkova s oko 20.000 ucesnika, a
1936. godine 241 strajk s oko 40.000 strajkasa.
Treba istaci cia je ne samo po broju vee i po intenzitetu strajkaskih pokreta tih godina Hrvat-
�ska bila prva u staroj Jugoslaviji, sto je vjerojatno posljedica jedinstvenog istupanja Citave radniCke klase i veceg dijela demokratskih i naprednih snaga Hrvatske. Kao primjer treba navesti
sestotjedni strajk u varazdinskoj tvornici Ti"ar
1936. godine za kojeg su seljaci okolnih sela opskrbljivali strajkase hranom i taka omogucili organiziranje strajkaske kuhinje. Kod mnogih straj·
kava akciji pomaganja pridruzuje se i napredna
studentska omladina i Cinovnistvo. ZahvaljujuCi
ovom akcionom jedinstvu radnika i seljaka straj·
kovi na podrucju Hrvatske bili su veoma zestoki,
dugotrajni, ali i uspjesni, a sudjelovanje velikog
broja zena u tim akcijama pokazalo je da su ze.
ne postale snazan faktor u radnickoj klasi. Ova po·
tvrduje intenzitet strajkova u tekstilnim tvornicama, gdje glavninu radne snage cine zene. Sarno
u toku 1935. godine buknulo je na podrucju sje·
verne Hrvatske 16 tekstilnih strajkova u kojima je
bilo oko 4.250 ucesnika. Strajkovi su organizirani
ponajviSe radi reguliranja radnih i plateznih adnasa, jer se satnica velike veCine radnica po tvor·
nicama kretala izmcdu jednog i dva dinara. Uvodenjem »norma-sistema« po tekstilnim tvornicama i drugim nacinima povecanja intenziteta rada polozaj radnica postajao je iz dana u dan sve
gori, te ih je prisiljavao na organiziranu borbu.
Zbog toga ne iznenaduje sto mnoge radnice pomaZu organiziranje Strajkova i Sto ih susreCemo
u strajkaskim odborima. Maca Grzetic, Ruzica
Turkovic, Anka Butorac i mnoge druge komunist.
kinje rade neposredno medu radnicama na organiziranju ovih akcija.
· Pod pozitivnim utjecajem Partije zene su pocele
pokazivati vecu aktivnost i na razlicitim zenskim
zborovima, pa se poslije 1934. godine u stampi
sve cesce nalaze zahtjevi zena za politicku i eko·
nomsku ravnopravnost.
Posebno veliku paznju posveCivala je Partija borbi
za zensko pravo glasa, jer su za taj problem bile
zainteresirane mnoge zene. u jesen 1935. godine
organizirala je Partija u Zagrebu niz zborova za
opce pravo glasa. Jedan takav zbor kojemu je
prisust:vovalo nekoliko tisuca Zagrepcana prctvo·
rio se u demonstraciju protiv profasisticke viadine politike.
U Splitu je akciju zcna za opec pravo glasa
pokrcnula Anka Berus. Velikom javnom zboru u
kinu »Sirius« 20. X 1935. godinc prisustvovalo je
oko 700 zena. Zbor je prekinula policija za vrijeme govora Ane Roje koja je pocela opisivati te·
zak zivot seljanki. Ovaj sastanak splitskih zena imao je veliki moralni uspjeh i politicki ad·
jek medu naprednim zenama Dalmacije.
Medutim, Narodna skupstina oglusila se na sve ave
zahtjeve, te je iz dana u dan neprestano odlagala
raspravu o zenskom pravu glasa. Ogorcene takvim stavom vlade, zene su 1937. godine organizirale anketu te prikupile izjave najpoznatijih politicara o tom pitanju. Tom prilikom dr Ivan
Ribar dao je ovu izjavu: >> ••• duznost nam je da
podvucemo da je protivno principima demokratije praviti razliku izmedu muza i zene, aka su u
pitanju politicka i gradanska prava zena.« I dalje: »Ona je isto taka svesno bice kao i muskarac. Njena politicka podredenost smeta njenom
potpunom razvitku. Jedna je samo kategorija
!judi u demokratskom drustvu, a u tu kategoriju
spada i zena, jer i ona je covjek«.
Hrvatska seljacka stranka s Macekom na celu takoder je obecavala zenama pravo glasa za vrijeme izborne borbe. Medutim, kada je stranka dosla na vlast, Macek je zaboravio svoja obecanja
dana zenama.
Na VII kongresu Kominterne 1935. godine u Moskvi donesena je odluka o nuznosti povezivanja
svih progresivnih demokratskih snaga u borbi
protiv sve veee fasisticke opasnosti. Iste godine
osnovan je u Zagrebu Glavni inicijativni odbor
Jedinstvene radnicke stranke. Njegov rad usmje·
rio je dr Bozidar Adzija ne samo na ostvarenje
jedinstva radnicke klase vee i na okupljanje svih
naprednih grupacija u Narodnu frontu slobode,
odnosno u Stranku radnog naroda kasnijih godi·
na. Politika Narodne fronte omogucila je partijskoj organizaciji da prosiri aktivnost medu zena·
rna novim oblicima rada. Taka su na primjer u
Stranci radnog naroda u Dalmaciji formirane zenske sekcije. Zene okupljene u tim sekcijama obradivale su pojedina politicka i socijalna pitanja
i u okviru rada citalackih grupa. Clanice tih grupa povremeno su se ukljuCivale u pojedine progresivne akcije. U akcijama sakupljanja pomoCi
za strajkase i politicke zatvorenike i u radu na
umnozavanju i raspacavanju komunistickih letaka sudjelovao je velik broj zena. Sarno u Splitu
radilo je desetak takovih zenskih grupa, koje su
u sustini imale politicki karakter.
Radnice organizirane u URS-ovim sindikatima, Ci·
novnice organizirane u SBOTIC-u u svojim ,zenskim sckcijan1a« i uCestvovanjem u jedinstvenim
akcijama radnicke klase sve su vise prelazile od
svakodnevnih borbi za ekonomsko poboljsanje
svog klasnog polozaja na politicku borbu.
Osmi mart kao internacionalni dan zena redovno
se proslavljao sve do samog rata ne samo oddavanjem kratkih leteCih mitinga pred tvornicama
vee i dobra organiziranim zabavama u sindikatima i drugim druStvenim organizacijama. Na pro~
slavama Prvog maja obicno je sudjelovao velik
broj zena, a na izletima organiziranim na taj dan
drzali su komunisti kra tke govore s osvrtom na
najaktuelnije dogadaje iz historije radnickog pokreta i suvremenih politickih zbivanja.
Osobito je znacajna pomoc zena zrtvama reakcije.
Zbog terora vlasti Crvena pomoc postala je neap·
hodna olaksavajuCi zivot zatvorenih komunista
i pomazuCi njihove obitelji. Godine 1935. Glavni
inicijativni odbor i Crvena pomoc poveli su siru
akciju za amnestiju politickih zatvorenika, koja
je zavrsila zatvaranjem nekoliko desetaka komunista, medu kojima je bilo dosta zena (npr. Terka Richtman i Marija Bevandic u Zagrebu). Na
poziv Komunisticke partije akcije za pomoc politickim zatvorenicima postajale su sve masovnije. Od jula 1936. godine Crvena pomoc organizirala je prikupljanje pomoCi za spanjolske borce, a kasnije su komiteti za pomoc spanjolskim
borcima radili na pomaganju i oslobadanju na·
sih boraca u Spanjolskoj iz !agora u juznoj Francuskoj i na njihovom prebacivanju u zemlju.
Sto se viSe priblizavao rat, to su cesce odbori za
12
�122
pornaganje politickih osuaenika otvorenirn apelirna izvje5tavali javnost o strahovitirn prilikarna
politickih zatvorenika u zatvorirna i koncentracionirn logorirna, te se pred drugi svjetski rat ponovo poduzirnaju akcije za arnnestiju politickih
osudenika sa zahtjevorn da se uvede sloboda zbora, dogovora i strajka.
U svirn tim akcijarna znacajan faktor bila je zenska
ornladina u cijirn je redovirna bilo dosta kornunistkinja. Zene kornunisti uC!anjivale su se u legalne zenske organizacije unutar kojih su sirile progresivne ideje. U jesen 1934. godine nekoliko progresivnih studentica kornunistkinja uclanilo se u
ferninistiCko drustvo ,zenski pokret« i osnovalo
u torn drustvu studentsku sekciju. Usprkos protivljenju nekih vodeCih ferninistkinja, studentice
su uspjele odrzati niz predavanja o fasizrnu i ratu, o polozaju gradskih i seoskih zena, razvijajuCi pri tome otvorene diskusije i o drugirn socijalno-ekonornskirn ternarna. Zbog takvog djclovanja studcntska sckcija »Zcnskog pokreta« ubrzo je postala popularna, te su na sastanke sekcije
u sve veccrn broju pocele dolaziti i radnickc zene.
Taka su npr. na proslavu Dana mira u Novinarskorn dornu u Zagrebu u studenorn 1934. godinc
dosli i neki radnici i radnice iz URSS-ovih sindikata, a na kongres Alijanse jugoslavenskih zena u
proljece 1935. godinc doslc su i rnnoge zene sa
sela privucene diskusijorn o polozaju zena. Djelovanje studentica u Zenskim orcanizacijama, u sindikatu, rncclu radnicarna i na selu nerazdvojno je
vezano uz rad i prograrnsku orijentaciju opceg
studentskog kulturnog udruzenja >>Svjetlost« osnovanog na zagrebackorn sveucilistu 1935. godine.
Studenti okupljeni u »Svjetlosti«, izucavali su
rnarksisticku i drugu progrcsivnu literaturu i tako stjecali potrcbno ideolosko obrazovanje. U
druStvu sc osobito isticala Marijana Lazar-Novase!, koja je neko vrijerne bila predsjcdnica drustva. Prethodnik ,Svjetlosti« na Zagrebackorn
sveucilistu bila je rnarksisticka grupa studentica,
koja je osnovana jos 1932. godine na inicijativu
Ivana Korskog i Olge Macek. Vclik broj zena
razvija svoju klasnu svijest citanjern rnarksistiCke i socija!isticke literature, te taka steceno znanje upotpunjava na diskusioniln sastancirna.
Politicka aktivnost ornladinske sekcije ,zenskog pokt·eta« u Zagrebu privukla je paznju naprednih
zena Citave Hrvatske. Godine 1936. osnovana je
na inicijativu Kornunisticke partije podruznica
ornladinske sekcije >>Zenskog pokreta« u Slavonskorn Brodu. Medutirn, u to vrijerne rukovodstvo
ferninistickog pokreta pocelo je onernogucavati
rad ornladinske sekcije, te je on a potkraj 1937. go·
dine definitivno raspustena.
Kornunistkinje tada nalaze nova drustva i novu rnasovnu bazu za svoje djclovanje, a svaki neuspjeh,
odnosno relativan uspjeh znacio je iskustvo viSe
za daljnju borbu. I u »Udruzenju univerzitetski
obrazovanih zena« osnovana je 1935. godine >>juniorska« sekcija, koja je pokrenula akcije protiv
rata, propagirala borbu za bolji ekonornski polozaj zena i prikupljala sredstva za izgradnju dorna
za sirornasne studentice na Josipovcu. Juniorska
sekcija dje!uje takoaer putern raznovrsnih tecajeva ( tecaj za prvu pornoc). okupljajuCi na taj
nacm zene razlicitih slojeva. Kornunisticko jezgro ove sekcije cinile su i Anica Rakar-Magasic,
Dora Mayer-Vinski, Ana Prokop i druge zene.
Da bi prosirile svoju djelatnost na selo, kornunistkinje se ukljucuju i u raznovrsna kulturno-prosvjetna i slicna drustva koja dje!uju rneau seaskim zenarna. Godine 1935. osnovano je na inicijativu Partije •Drustvo za prosvjetu zene«. Ovo
drustvo irnalo je zadatak da na sirokoj antifasistickoj bazi okuplja sve napredno orijentirane zene na podrucju Hrvatske. Drustvo je razvilo veliku aktivnost pornocu naucnih predavanja, tecajeva, izleta i zabava, a kornunisticka jezgra davala je i ovdje ton rada citavorn drustvu. Ova drustvo prosirivalo je postepeno svoju aktivnost sve
viSe na se!o, te je ova akcija bila veorna znacajna.
Pod utjecajern kornunistkinja progresivnu akciju
na se!u vrsi neko vrijerne i zadruga »Hrvatsko
srce« i zenska sekcija >>Seljacko kola« Sarnostalne dernokratske stranke, a pojedine kornunistkinje djelovale su i u drustvu »Katarina Zrinska«. Vclik uspjeh naprednih zena bio je i organiziranje rnec1usobnih posjeCivanja delegatkinja
pojedinih drustava, iz cega su slijedile i pojedine
zajednicke akcije antiratnog i hurnanog karaktera.
Napredne zcne okup!jale su se takoaer i u nizu drugih drustava, kao sto su bila ,Esperantsko drustvo<< i )>DruStvo prijatclja prirode<<. Kasnije se
zene okupljaju u zadrugarna ,Izletnicki dorn« iii
»Ornladinska sloga« koje, zbog brojnosti zadruga, polieija teze kontrolise. Zcne nalazirno okupljene i oko Puckog teatra, a kasnije, kad je ovaj
zabranjen, oko Drarnskog studija koji je forrnirala grupa naprednih glurnaca.
Vecina tih drustava izclavala je i svoje listove. »Pregled« i >>Odjek« Puckog teatra 1934. godine, »Glas
ornladine«, »Gias mira«, >>Mlada zena« progresivni su listovi koji cesto donose clanke o najaktuelnijirn zenskirn problernirna.
Godine 1939. >>Drustvo za prosvjetu« pokrenulo je
u Zagrebu list >>Zenski svijet«. U petnaestak brojeva ovog lista, koliko ih je izaslo od ve!jace
1939. do veljacc 1941. godine nalazirno clanke
Magdc Boskovic, Ankc Butorac, Kate Govorusic
i rnnogih drugih kornunistkinja. Na stranicarna
ovog zenskog lista nalazirno radove pisane snaznirn jezikorn potlacenih i s puno osjecanja za tezak polozaj radnih :lena. Pored toga list je trctirao najaktuelnije suvrernene problerne i u njernu
su suradivali rnnogi poznati napredni knjizevnici.
Medu najsnaznijirn radovirna u torn listu treba
svakako spomenuti pjesrnu »Mati« Mije Mirkovica
(Balote) u kojoj je jednostavnirn narodnirn rijecirna opisana sva bijeda seoske rnatere. Uspjeh
ovog lista na podrucju Hrvatske najbolje pokazuje njegov tirai. Dok je prvi broj »Zenskog svijeta« bio starnpan u sarno 2.000 prirnjeraka, uoCi
slorna Kraljevine Jugoslavije list se raspacavao u
17.000 prirnjeraka. Prerna izjavi Bebe Evic-Krajacic, clana redakcije ovog !ista, broj za mart
1941. starnpao se u 20.000 prirnjeraka, ali je zbog
izbijanja rata cijela naklada posljednjeg broja
propala i list je prestao izlaziti.
Napredne zene radile su i na izdavanju zenskih listova, a usporedo i na raspaCavanju i umnoZava-
�nju ilegalne literature i letaka. Na adrese naprednih, kod policije nekompromitiranih zena stizale
su postanske posiljke s ilegalni~ materij<;li~a iz
zemlje i inozemstva. U stanov1ma mnogih zena
umnozavali su se ilegalni materijali i leci, a
mnoge su i same prepisivale le!ke. na pisac_im
strojevima iii rukom. Poput Korcagmove majke
u djelu Gorkog »Mati«, zene _radnice unosil':. su
!etke u nase tvornice, te su 1h na razne nacme
raspacavale. Na sela su npr. ovi materijali stizali u kantama za mlijeko.
Veliki broj naprednih zena bi~ je zbog_ ov~~-akcij~
zatvaran i osuaivan. Studentice, radmce 1 cmovmce osuaivali su zbog raspacavanja i umnozavanja
komunisticke stampe Sud za za5titu drzave u
Beogradu, a i sudovi u Hrvatskoj, na viSemjesecne zatvore i robiju. Na viSe od godinu dana osuaena je 21 zena iz Hrvatske, a kaz;:tu su izdrfuvale u Pozarevcu. To su Anka M1hota-Supanc,
Marija Matosic, Ivanka Muacevic, Zlat~, Stos~.r
-Marusic Lenka Maestro, Galja Korponc, Lld!Ja
Hercog-Ziatic, Merika Marcelja-Zovko, Mira Antolic, Elizabeta Turkovic, Mira Saks, Tonka Marie, Anka Berus, Mira Lederer, Mila Herceg, Ma·
rica Pataki Anka Grletic, Anka Sertic, Zora Bockaj, Maja Habulin i Lea Klaus. Mnoge su bile kaznjavane na razlicite vremenske kazne, kao npr.
Ada Fiser, Natasa Znidarsic-Tkalec, Ruth Lederer i druge zene.
Osnutkom Komunisticke partije Hrvatske 1937. go·
dine teziste partijskog rada postavljeno je n~ jos
siru drustveno-politicku osnovicu. Opsegom 1 raznovrsnoseu oblika svog djelovanja Komunisticka partija postala je osnovni pokretac a;ntifasistickog i proleterskog pokreta u HrvatskoJ. S':'aga
i utjecaj organizaciono ojacane KPH neprek1dno
su rasli. Akcije policije nisu mogle oslabiti stalno rastueu snagu i masovnost radnickog pokreta.
Tako je, na primjer, po izlasku iz zatvora vecina
zena komunista odmah nastavila dalju borbu, te
mnoge zene predstavljaju u to vrijeme prekaljene borce i veoma sposobne rukovodioce.
Preko Stranke radnog naroda Komunisticka parti·
ja uspjela je odista provesti akciono jedinstvo
svih naprednih demokratskih snaga naseg drus·
tva. Akcije Partije postajale su sada sve zbijenije, masovnije i imale su sve vecu politicku notu
sto se viSe priblizavao drugi svjetski rat.
Komunisticka partija angazirala je svoje najbolje
rukovodioce za rad meau zenama. Sastankom
URSS-a u Zagrebu u ozujku 1938. godine rukovodio je u ime Mjesnog medustrukovnog odbora
URSSJ-a Josip Kras pozivajuCi zene na sto cvrsce jedinstvo i organiziranu ekonomsku borbu.
Godine 1938. ponovno dolazi do vala strajkova. Zbog
svakodnevnog porasta skupoee kao posljedice po·
jacanog izvoza u fasisticke zemlje i inflacije realna nadnica znatno opada, pa se polozaj radnicke klase zbog smanjenja kupovne moCi opet znatno pogorsao. Sve su cesce demonstracije protiv
skupoee i sve je brojnije ucesce radnika i radnica u tim akcijama. U strajkove radnici ulaze ne
samo radi poviSenja zarada, nego sve cesce dolazi do strajkova i zbog solidarnosti sa strajkasima susjednih tvornica. Time strajkaske akcije
dobivaju sve viSe u masovnosti. Godine 1938. su-
djelovalo je u Hrvatskoj u strajkovima oko
40.000 radnika, au tarifnim pokretima 35.000 radnika. U tim akcijama zenama pripada znatan udio.
Prilikom strajka u rafineriji Sisak zene su svojim tijelima sprijeeile izvoz nafte iz tvornice. Sve
cesce dolazilo je do istovremenog strajkaskog pokreta radniStva istovrsnih tvornica. Tako se npr.
44-dnevni strajk u zagrebackoj tvornici »Siemens«
( danas »Rade Koncar«) vodio istovremeno sa
strajkom u Tvornici elektrotehnickog materijala
»Kontakt«. Tako se akciono jedinstvo radnog naroda ostvaruje sve vise odozdo, u toku samih
strajkaskih akcija pod rukovodstvom KPH.
U znatno izmijenjenim politicko-ekonomskim prilikama koje su nastale izbijanjem drugog svjetskog rata sredinom 1939. godine sve su brojniji
otvoreni politicki pokreti radnicke klase Hrvatske prilikom proslava Prvog maja, Osmog marta,
antiratnog dana i u slicnim prilikama. Demonstracije na mitingu radnika i radnica u Sestinama
kod Zagreba 1938. godine i prvomajsk.a proslava
1939. godine bile su samo uvod u prvomajske dogadaje 1940. godine, kada je MMO URSSJ-a Zagreba uputio radnicima poziv za zajednicku proslavu. Prvog maja 1940. obustavljen je rad vecine
zagrebackih tvornica i saobracajnih poduzeea.
Grad je bio bez novina, bez tramvaja i bez kruha.
Na Tresnjevackom trgu okupila se tada velika
masa radnika zena i djece, koji su nakon javnog
skupa krenuli u povorci prema centro grada trazeCi da se rijese goruci nacionalni i socijalno-ekonomski problemi.
Banska vlast Banovine Hrvatske poduzela je nakon
toga ostrije mjere protiv komunista, te je na osnovu prosirenog zakona o zastiti drlave bilo po·
zatvarano i internirano nekoliko desetaka istak·
nutih komunista rukovodilaca, medu njima i ne·
koliko zena. Medutim, ove akcije vlasti nisu mo·
gle sprijeciti istupe masa niti zaustaviti val daljeg revolucioniranja.
Masovne demonstracije organiziraju se i dalje pod
vodstvom URSS·ovih sindikata i Partije. U povodu godiSnjice pocetka drugog svjetskog rata, prilikom proslave oktobarske revolucije, kao i prilikom uspostave diplomatskih veza sa Sovjetskim
Savezom radnici i radnice i ostale progresivne
snage masovno izlaze na ulice Zagreba i drugih
industrijskih centara Hrvatske.
Te godine odrlava se i Prva konferencija Komunis·
ticke partije Hrvatske u Zagrebu, na kojoj je naglasena va:lnost rada medu omladinom i zenama
i istaknuta specificnost zenskih problema. Na
ovom skupu sudjelovale su istaknute komunistkinje Kata Dumbovic, Maca Grzetic i Neda Maravic. Treba naglasiti da su mnoge komunistkinje
bile u to vrijeme na istaknutim partijskim polozajima u mjesnim, kotarskim i oblasnim komitetima Partije u raznim komisijama.
Rezim i dalje pojacava svoj pritisak. Potkraj 1940.
godine vlada Cvetkovic - Macek raspustila je
URSSJ i zabranila svaki rad ovih sindikata. Ova
zabrana izazvala je niz demonstracija i obustava
rada u Zagrebu i u provinciji. Protestnirn akcijama radnica Tvornice papirnate robe »Lipa Mill«
u Maksimirskoj cesti u Zagrebu pridru:lile su se
i seljanke koje su na Kvaternikovom trgu pro·
12
�davale svoje poljoprivredne proizvode.
Sukobi s vlastima nastavljaju se i kasnije zbog odgadanja izbora za radnicke povjerenike i zbog jednostranog razvrgnuca mnogih kolektivnih ugovora sklopljenih izmedu uprava tvornica i predstavnika sada zabranjenih URSS-ovih sindikata.
Zbog zabrane URSS-ovih sindikata vodenje masovnih sindikalnih akcija preuzimaju sada odbori radnickog jedinstva, te se masovne akcije produzuju sve do samog rata. U njima zene sudjeluju u velikom broju i pokazuju visoku klasnu svijest.
ANTIFASISTICKA FRONTA ZENA U PERIODU
OSLOBODILACKOG RATA I SOCIJALISTICKE
REVOLUCIJE U HRVATSKOJ
Politicka mobilizacija i organizaciono povezivanje
zena u predratnom razdoblju i veliko znacenje
koje je KP pridavala tom radu jasno nam daju
do znanja da je i doprinos zena u NOB-u bio od
izuzetne vainosti.
124
Peta zemaljska konferencija KPJ odrzana u oktobru 1940. godine u Zagrebu posvetila je posebnu
paznju i radu sa zenama. Na toj konferenciji govori se o zenama kao vaznom faktoru u politickoj borbi.
Do okupacije djelovale su zenske komisije formirane pri zemaljskim i pokrajinskim rukovodstvima
KP.
Godine 1940. osnovana je pri CK KPH nova Komisija za rad sa zenama, koju su sacinjavale: Marija Soljan, Maca Grletic, Olga Zerdik (Olga Kovacic - Kreacic), Danica Cazi i Ruzica Turkovic.
Komisija je djelovala samo nekoliko mjeseci i za
to vrijeme organizirala akcije i ustanovila nove
forme djelovanja.
Iako su poslije okupacije sva zenska dru~tva bila
zabranjena i raspu~tena, partija je stavila u zadatak aktivistkinjama iz tih organizacija da rade
na daljem okupljanju zena u NOP-u. Formiraju
se aktivi sastavljeni od zena svih slojeva i zanimanja, koji redovito odriavaju sastanke na kojima se tumacila aktuelna politicka linija Partije, citala i proradivala politicka literatura, mobilizirale zene u raznim akcijama itd.
Uoci potpisivanja Trojnog pakta u Zagrebu je svecano proslavljen Osmi mart. Na taj dan odrlani
su u Zagrebu brojni mitinzi na kojima su zene
isticanjem specificnih zahtjeva provodile direktivu Partije donesenu na I konferenciji KPH. Isto
tako zene nastavljaju sa strajkovima do u sam
rat. Sukobi rada i kapitala postaju u to vrijeme
sve ostriji, te je u trikota2i Gaon i u Tvornici papira u Zagrebu d0Sio u martu 1941. do krvavog
obracuna izmedu radnica s jedne i policije i cianova uprave tvornice s druge strane.
Na samom pocetku ustanka zene se masovno i svuda ukljucuju u borbu protiv okupatora za oslobodenje zemlje. U mnogim bombaSkim akeijama
i napadima na fasisticke vojnike i ustaske glavesine na ulicama Splita, Karlovca, Zagreba i drugih gradova susrecemo zene. One sudjeluju u dizanju u zrak zagrebacke telefonske centrale, u tro-
vanju njemackih oficira, u likvidaciji okupatorskih i ustaskih spi juna, a u fabrikama vrse sabotaZe, kvare sirovine i strojeve.
To je hila baza na kojoj se odmah poslije okupacije stvarala Antifasisticka fronta zena, koja je dohila svoj pocetni organizacioni oblik formiranjem
Inicijativnog odbora AFZ-a za Hrvatsku u Zagrebu u septembru 1941. godine. U ovom odboru su
bile: Vanda Novosel kao sekretar, zatim Slava Ogrizovic, Sanda Santic-Matijasic, Marija Kos i Olga
Kreacic-Kovacic. Zbog teskih uvjeta u kojima se
Zagreb nalazio u vrijeme okupacije, Inicijativni
odbor nije mogao svoje djelovanje prosiriti na
ostale krajeve Hrvatske, pa se pretvara u rukovodstvo AFZ-a u Zagrebu.
ProvodeCi politiku CK KPH partijska su rukovodstva u prvoj ratnoj godini u svim dijelovima Hrvatske dala inicijativu za stvaranje odbora Antifasisticke fronte zena. »Zenska radna komisija«
koja djeluje u Splitu jos prije drugog svjetskog
rata pretvara se s jeseni 1941. godine u Gradski
odbor AFZ-a, u Cijem su okviru zene za citavo
vrijeme okupacije pod najtezim uvjetima ilegalnog rada pruzale svestranu pomoc narodnooslobodilackom pokretu.
U Drvaru, u Bosanskoj krajini je 21. avgusta 1941.
odrzana prva konferencija zena, na kojoj prvi put
istupaju na govornicu seljanke. Toj konferenciji
su prisustvovale zene izbjeglice iz Like koje ce kasnije postati organizatori AFZ-a u svom kraju. Tako se vee 7. septembra 1941. u Donjem Lapcu odr.Zava prvi veci zbor zena tog kraja. Slicnih akcija
bilo je i u ostalim dijelovima Hrvatske. Spomenut cemo samo odrlavanje javnih skupova u Krbavici, Debelom Brdu i nizu drugih mjesta u svim
kotarima Like; formiranje »aktiva zena« u delnickom partizanskom logoru i raznih odbora zena za
pomoc narodnoj vojsci u velikom broju mjesta u
Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju. Do sirenja organizacija i odbora dolazi u cije!oj Dalmaciji. I u ostalim podrucjima u Hrvatskoj (Zag·
reb, Hrvatsko zagorje, Kordun, Slavonija, Mosla·
vina i Banija) javlja se proces ukljucivanja zena
u opci narodni pokret protiv neprijatelja.
CK KPH izdao je 6. decembra 1941. g. Okruznicu
br. 4 u kojoj daje upute o osnivanju AFZ-a koji
nulazi u sastav Narodnooslobodilacke fronte«, sa
svrhom da se aktivira i poveze sto veCi broj zena,
te da se one ukljuce u narodnooslobodilacku borbu koja treba da obuhvati zene svih slojeva, bez
obzira na njihovu politicku, vjersku iii nacionalnu pripadnost.
Na citavom podrucju Hrvatske, na oslobodenom i
neosloboclenom teritoriju, osnivaju se u to vrijeme u okruzima, kotarima, gradovima, opCinama i
selima antifasisticke organizacije zena i inicijativni odbori koji su preuzeli ulogu rukovodecih tijela do konacnog organizacionog formiranja Antifasisticke fronte zena u Hrvatskoj. Te zenske organizacije (iako tada jos nisu dobile svoj konacni
organizacioni oblik, iako ce se Prva konferencija
AFZ-a za Hrvatsku odrzati mnogo kasnije) intenzivno su radile na svim zadacima koje im je nametao rat.
U decembru 1941. godine formirani su inicijativni
odbori AFZ-a Korduna i Like, a uskoro i Banije,
�koji su kasnije prerasli u okruine odbore AFZ-a.
Predsjednica Inicijativnog okruinog odbora AFZ-a
za Liku 1941. godine bila je Kata Pejnovie. Na
teritoriji ovih triju okruga (Lika, Kordun, Banija) stvara se u to vrijeme (prva polovina 1942.
godine) gusta mreza seoskih, opCinskih i kotarskih odbora AFZ-a, taka da je organizacijom bio
vee u to vrijeme obuhvacen najvcci dio zena tih
okruga. U pocetku 1942. godinc formirani su kotm·ski odbori AFZ-a u kotarima Korcnica, Udbina,
Otocac, Brinje i Gracac, a 11. januara 1942. godine
na prvoj konfercnciji AFZ-a za kotar Vojnie izabran je Kotarski odbor AFZ.-a Vojnic, dok se u
Okruznici AFZ.-a za Kordun od 26. januara 1942.
kotarskim odborima AFZ.-a na Kordunu napominje da je »obrazovan Odbor antifasistickog pokreta zena za Korcjun od kojeg cete dobivati sva potrebna uputstva« itd. Potkraj maja 1942. godine
odrzana je Okruzna konferencija AF:Z-a za Baniju,
kojoj su prethodile konferencije zena po selima,
mjestima i kotarima Banije. I u ostalim krajevima Hrvatske stvaraju se odbori AFZ-a po gradovin1a i selima, a s razvojem NOP-a stvaraju se i
viSi odbori - kotarski, okruzni i oblasni. 6. juna
1942. g. odrzano je partijsko savjetovanje za Dalmaciju o zadacima AFZ-a, koje je usvojilo Rezoluciju u kojoj se izmedu ostalog kaze: »Rad medu
zenama mora se smatrati duznoscu svih partijskih organizacija«, a malo zatim: »Antifasisticke
odbore :lena po pojedinim mjestima treba povezivati sa Antifasistickim odborom zena za Dalmaciju, koji treba u najskorije vrijeme obrazovati«. Taka je vee 10. augusta 1942. godine odrzana Prva konferencija AFZ-a za juznu Dalmaciju,
koja je konstatirala da u svim kotarima postoje
snazne organizacije zena. 25. augusta 1942. godine
odr:Zana je prva Okruzna konferenciia AFZ-a za
okrug Karlovac. U pojedinim kotarima Slavonije
stvaraju se u toku 1942. godine odbori AFZ-a, posebno u kotarima Daruvar, Pakrac (u kojem je
odr:Zana i kotarska konferencija AFZ-a za Pakrac),
Podravska Slatina, Novska itd. U oktobru iste godine formirana je komisija AFZ-a za Slavoniju pri
Povjerenstvu CK KPH. Ova komisija kasnije prerasta u Oblasni odbor AFZ-a za Slavoniju. Potkraj 1942. godine formirani su odbori AFZ-a u kotarima Nova GradiSka, Virovitica, GrubiSno Polje, Osijek, Daruvar itd. Na podrucju Slavonskog
Broda potkraj 1942. godine djeluje 49 odbora
AF:Z:-a, na nodrucju Osijeka 12, a na podrucju Nove Gradiske 59 odbora AFZ-a.
Prva okru:Zna konferencija AFZ-a za Liku odrzana
je 15. scptembra 1942. godine u oslobodenom Salan1uniCu. U vrijcn1e odrZavanja ovc konfcrencije
u Lici su radila 203 odbora AFZ-a, od toga 180 na
oslobodenom teritoriju (6 kotarskih, 19 opCinskih i 155 mjesnih, od toga 2 gradska) i 23 na neoslobodenom teritoriju (2 kotarska i 21 mjesni,
ad toga 3 gradska) sa 1.399 odbornica. Konferencija je izabrala i okruzno rukovodstvo od 15 cianova (8 seljanki, 2 gradanke i 5 intelektualki). Za
predsjednicu Okruznog odbora AFZ-a izabrana je
Kata Pejnovie, a za tajnicu Jela Bicanie. Ostale
clanice Okruinog odbora bile su: Smilja Pokrajac
Zorka Kovac, Marija Katie, Stojanka Aralica,
Dusanka GostoviC-Grubor, Milka Solaja, Mileva
Milojevic, Milka Utvie, Dara CudiC, Danica BuzoviC, Gaga Z.iljic, Danica Brozovie, Marija Glumicie
-Prilic i Pepica Saban.
Organizacija AFZ-a u Dalmaciji veoma se razvila u
toku 1942. godine, te Pokrajinski komitet KPH za
Dalmaciju iste te godine formira Izvrsni odbor
AFZ-a za Dalmaciju. U to vrijeme u Dalmaciji su
formirana okruzna rukovodstva AF2:-a s velikim
brojem odbora i aktivnih clanova. Treba posebno
istaCi u to vrijeme veliku aktivnost Gradskog adbora AFZ-a u Splitu koji je rukovodio sa cetiri
vanjska odbora obuhvativSi u njin1a organizaciono
oko 2.500 zena. Vrlo su aktivne bile i organizacije
AF2:-a u drugim mjestima Dalmacije. U decembru
1942. godine formiran je Inicijativni odbor AFZ-a
za Hrvatsko primorje, kojem su prethodile kotarske konferencije AFZ-a po Hrvatskom primorju.
Organizacija
AFZ~a
u
Zagrebu
brzo
se
razviM
jala i sirila, pri cemu je znatnu pomoc pri rjesavanju niza organizacionih problema dobivala ad rukovodeCih organa AFZ-a Hrvatske s kojima je
mjesna organizacija odriavala stalne veze.
Velik broj organizacija razvio se i u neposrednoj
blizini Zagrcba: Zumberku, Hrvatskom zagorju i
Moslavini. Taka npr. na podrucju Okruznog komiteta KPH za Cazmu djeluje u 1942. godini 25
odbora AFZ-a, od kojih su posebno aktivni odbori AFZ-a u kotarima Garesnica, Kutina, Sisak i
Cazma.
Po direktivi CK KPH Okruzni komitet KPH za Hrvatsko primorje vee 1941. godine pocinje uspostavljati veze i stvarati organizacije u Istri i Rijeci.
Postepeno su se u Istru prebacivali i komunisti
Istrani koji su zivjeli u Jugoslaviji, te vee 1941.
i 1942. godine nekoliko desetaka drugarica dolazi
u Rijeku, u Pazinstinu, Kras, Labinstinu i u Pulu,
gdje se ukljucuju u rad. Narod tih krajeva spremno je prihvatio poziv u NOB. Organiziraju se ilegalni NOO-i, organizacije omladine i zena i partij·
ske organizacije.
Taka je Antifasisticka fronta zena u Hrvatskoj uz
pomoe partijskih organizacija vee u prvoj ratnoj
godini uspjela formirati mnostvo aktiva, veci broj
opcinskih i kotarskih odbora, a na nekim podrucjima (Lika, Kordun) i okruina rukovodstva
AF:Z:-a.
Zene antifasistkinje, okupljene u AFZ-u svojim su
radom (od prikupljanja oruzja, hrane, odjeee, sanitctskog i stamparskog materijala, prikupljanja
podataka o neprijatelju, organiziranja sklonista
za ranjene borce i terenske partijske radnike itd.,
pa do upoznavanja naroda s ciljevima NOP-a, njegovog politickog prosvjeCivanja i sudjelovanja u
odborima narodne vlasti) bile postale vazna spona izmedu oslobodenog teritorija i okupiranih
krajeva i snazan faktor u konsolidiranju pozadine.
Sirenje NOP-a u Hrvatskoj u toku 1942. pa do kraja ljeta 1943. godine bilo je znacajno i za razvitak
Antifasisticke fronte zena. Organizacija AFZ-a u
Hrvatskoj do odrlavanja Prve zemaljske konferencije AFZ-a Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu
6. decembra 1942. g. postize znacajne rezultate i
po broju formiranih odbora AFZ-a i omasovljavanju organizacije i u radu na sakupljanju i pruzanju raznovrsne pomoCi NOP-u, te vlastitim sudje-
125
�126
lovanjem i borbom zena na fronti. U drugoj polovici 1942. godine djelovali su gotovo u svim okruzima okruzni odbori AFZ-a s gusto razgranatom
mre:iom kotarskih odbora i mnogobrojnih nizih
organizacija. U to vrijeme djeluje Okruzni odbor
AFZ-a za Kordun, koji u augustu ima 6 kotarskih,
15 opCinskih i 202 seoska odbora AFZ-a, te obuhvaca oko 8.000 zena, a u Karlovcu je istodobno
bilo 15 pododbora u tvornicama, uredima i teritorijalnih ( ulicnih); u Lici uz Okruitni odbor AFZ-a
djclujc 8 kotarskih i ukupno 321 opCinski, mjcsni
i scoski odbor AFZ-a, obuhvacajuCi oko 15.000 zcna; u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju takodcr djeluju okruzni i kotarski odbori AFZ-a, a
u gradovima Susak i Rijeka bili su formirani rajonski i ulicni odbori AFZ-a. U Slavoniji i zagrebackoj oblasti djeluje niz kotarskih, opCinskih,
mjesnih i seoskih odbora AFZ-a i Izvrsni odbor
AFZ-a za Slavoniju. Vrlo je aktivan bio Mjesni
odbor AF2-a u Zagrebu, koji je u decembru 1942.
g. rukovodio sa 6 rajonskih odbora, 13 maticnih
oclbora i 37 podoclbora.
Oc!bori Antifasisticke fronte zena, koji se formiraju
od samog pocctka ustanka imaju vaznu ulogu u
mobilizaciji zena u NOB-u za priclobivanje i onih
masa zena koje u Kraljcvini Jugoslaviji nisu imale nikakva udjela u politickom zivotu, vee su sistcmatski ostajale zapostavljcnc, au vclikom broju
i nepismene. Oclbori AFZ-a imaju i sasvim konkretne zaclatke: snabdijevanjc vojskc hranom, odjecom i sanitetskim materijalom, organiziranje
sjctvc i zctvc, bojkot ncprijatcljskih trziSta, spremanjc bolnicarki za front, briga za djccu u ugrozcnim predjelima, kao i za c!jecu ilegalaca i boraca, kurirska sluzba itd. Rad odbora AF2-a bio
jc politicki u najsirem smislu rijeCi, te oni postaju vazan oslonac u politickom radu KPJ i Naroclne fronte. Zbog odlaska muskaraca u NOV ovi odbori su bili vazna politicka snaga, nosioci su poJi.
ticke aktivnosti i snazan oslonac u organiziranju
i radu narodne vlasti.
Potkraj 1942. gocline vrse se i pripreme za Zemaljsku konferenciju AF2-a za Jugoslaviju. 25. novembra 1942. g. CK KPH saljc svim okruznim komitetima KPI-1 na podrucju Hrvatske okruznicu, u kojoj sc izmcdu ostalog kaze:
,u cilju koordiniranja rada Antifasistickog fronta
zcna na oslobodcnoj teritoriji, te povezivanja i
pojacanja rada u ncoslobodenim dijelovima Jugoslavije odrzat cc sc 26. deccmbra o.g. sira konfcrcncija Antifasistickog fronta zena, Sazivacki
oc!bor poziva svc organizacijc AFZ-a, kako na osslobodenoj tako i na ncoslobodcnoj tcritoriji, da
na ovu konfcrcnciju posalju ncizostavno svojc delegate iz svih pokrajinskih, oblasnih, okruznih
kotarskih, a po mogucnosti i svih opcinskih i mjcsnih oclbora AF2-a. Bilo bi pozcljno da svi delegati budu birani od svojih organizacija putem
konfcrencija i sastanaka, cla kao predvodnici zena
svoga mjcsta i kraja dodu sa izvjestajima i predlozima za buduci racl. Nasa herojska Naroclnooslobodilacka vojska, brigade i odredi, u kojima se
sve cesce srecu zene-borci, treba takoder da posalju svoje delegate, clrugove ili drugarice, koji ce
donijcti konferenciji zena pozdrave sa nasega fronta i sa konferencije oclnijeti plamene pozdrave i
iskrenu poruku svima borcima: da ce zene u poza·
dini uciniti sve za front.«
Delegati iz Hrvatske na Prvoj zcmaljskoj konfercnciji AF2-a za Jugoslaviju bile su: iz Like - Kata
Pejnovic, Jela Bicanic, Dara Cudic-VujnoviC, Milka Solaja, Milcva MilojcviC, Pepica Saban, Smilja
Pokrajac, Stojanka Aralica, Smilja Popovic, Ana
Vujnovic, Dusanka Gostovic-Grubor; iz Gorskog
kotara - Marija Pap-Valika, Draginja Metikos,
Simica Trbovic, Danica RaduloviC, Vera Gasparac;
sa Banije - Milka Vrancsevic, Kata Vujaklija,
Kata OpaCic; iz Dalmacije - Marija Novak, Milka Lasic, Vescla Segvic, Dobrila Kukoc, Juga Kesic, Mila Karadolc, Vjera Trinaestic-Dubajic, Antica Spiric, Ilinka Sprljan, Stana Miletic, Milka
Mrsa, Marija Skorin, Necla Marovic-Stefanovic
Ranka; sa Korduna - Anica Rakar, Dragica Karan, Dragica OpaciC, Cana Bogdanovic, Draga Bakic, Jela Predovic, Milica Vujicic. Osim spomenutih delcgata iz Hrvatske na konfercnciji su bile i
Olga Krcacic-Kovacic, Anka Berus, Vanda Novosel i Marica Zastavnikovic.
Dclcgatkinjc iz Moslavine i Slavonijc nisu stiglc na
konferenciju jcr se zbog neprijateljskc ofanzivc
nisu moglc probiti kroz neprijateljske linije.
Na ovoj Konfcrenciji izabran jc Centralni odbor
AF2-a Jugoslavijc.
2:ene-vojnici u jedinicama narodnooslobodilacke
vojske
U narodnoosloboclilackoj borbi jedan od najznacaj·
nijih i u historiji rijetkih nacina aktivizacije zena
bilo jc nijhovo sudjelovanje u vojnim jedinicama.
Ogromnim naporima, hrabrim drzanjem i juriSima na jaka neprijatcljska uporista, u borbama
s dalcko nadmocnijim ncprijateljem zene dokazuju da su u svemu ravnc svojim drugovima.
U Hrvatskoj nije bilo odrcda, brigade ni takvog
kraja u kome se ne bi borio oruzjem u ruci velik
broj zena. VI licka divizija imala je u svojim reclovima vise od 600 zena boraca, mitraljezaca, bolnicarki, vojnih i politickih rukovodilaca, koje su
pros!e sav njezin teski i slavni put kroz Liku, Bosnu, Srijem itd.
U toku 1942. gocline pocinju se formirati zenske partizanske cete sastavljene uglavnom od omladinki.
Prva zenska ceta formirana je u Trnavcu (Lika)
25. augusta 1942. Ceta je bila organizirana po svim
vojnickim principima. Omladinke zcnske cete prosic su kroz jcdnomjcsccni vojno-politicki kurs, na
kojcm jc Naranca Koncar bila i komesar cete.
Nakon vojnc obuke omladinkc iz ccte, bile su rasporedene u jcdinicc I i II lickc brigade, s kojirna
odlaze na Kordun do Perjasicc. Srcdinom oklobra 1942. godinc, na Perjasici, prcd samu akciju
rasporeden je po jcdan vod omladinki u sva cctirl
bataljona. U borbama na Pcrjasici omladinke pokazuju da sc po borbenom duhu ne razlikuju od
svojih clrugova. Poslijc prvih borbi u kojima je sudjelovala ccta omlaclinki u clanku »Partizanke u
borbi« (Udarnik, glasilo uclarne brigade I operativne zone Hrvatske, iz 1942.) piSe izmcdu ostaloga:
» ... Sa sumnjom sc gledalo i na borbenu vjestinu
�drugarica. Medutim sve te sumnje su se danas
rasplinule kao !aka ljetna jutamja magla.
. . . Na nasem putu kroz Kordun, nasa II partizanska udarna brigada, u Cijem je sastavu bila i ceta
omladinki, sukobila se s jakim neprijateljskim
motoriziranim, tenkovskim i pjesackim snagama.
U borbi, koja se razvila, mlade partizanke, zajedno
sa svojim drugovima partizanima, neustrasivo su
juriSale na neprijateljsku konjicu, kamione, pa
cak i tenkove. Kao da su to divni, stari i iskusni
borci, a ne mlade seljanke, koje su tek juce prvi
put primile puske u ruke ...«
Osobitom hrabroscu u prvoj borbenoj akciji, u kojoj je sudjelovala I zenska ceta, istakle su se Milka Bjelobaba, Dragica MarinkoviC i Desa StojiC,
koje su sve do kraja rata kao borci VI proleter·
ske divizije izdciale sve borbe i napore.
U septembru 1942. godine formirana je u Turjanskom Druga zenska ceta, ciji je komesar bila Kata
Bubalo. Po zavrsetku jednomjesecnog kursa i
omladinke ove cete bile su rasporedene u razne
jedinice VI divizije. Treca zenska ceta formirana
je pri IV lickom partizanskom odredu, a njezin
komesar bila je Manda HeCimovic-Kucisec. I u
ostalim dijelovima Hrvatske nalazimo u brigadama velik broj zena vojnika. U jesen 1942. godine
dvije stotine omladinki i zena odlazi u IV, V i XI
kordunasku brigadu. U VI slavonskom korpusu
od prvog dana ustanka do oslobodenja borilo se
oko 1.670 iena. XVII slavonska brigada imala je
vise od 200 drugarica s kojima je osvajala uporiSta po Slavoniji i sjevernoj Hrvatskoj. Prema
podacima iz aprila 1943. godine u XVI omladinskoj NO brigadi bile su 83 zene, a XVII NO brigada brojila je u maju iste godine oko 250 iena pa
su je cesto nazivali »Zenska brigada«. U isto vrijeme (maj 1943. godine) u XVI diviziji NOVH ima
95 iena.
U I dalmatinskoj proleterskoj brigadi bilo je u toku
rata oko 130 zena, a u XIX diviziji 258 zena. U X
zagrebackom korpusu bilo je u 32. diviziji 130
zena, a u 33. diviziji 107 iena.
U okiobru 1944. godine u jedinicama IX divizije
NOV Jugoslavije na raznim duznostima i u redovima boraca bilo je 315 iena.
S razvitkom ustanka iene sve viSe ulaze u NOV.
Radi ilustracije navodimo: 1941. godine u Narodnooslobodilackoj vojsci bilo je samo dvadesetak
zena, 1942. godine 479, 1943. godine 4211, a 1944.
godine oko 6.610 :lena.
U borbama udarne brigade »Braca Radic« X korpusa kao horae i bolnicar istakla se osobito Rosa
Bajda iz Ludbrega. Ona je u borbama u Gornjim
Sredicama, pod kiSom neprijateljskih metaka
prenosila i izvlaCila ranjenike. Svakako treba spomenuti i prvu ienu oficira iz Hrvatskog primorja,
narodnog heroja Anku Padjen koja je bila komandir cete. Iako smrtno ranjena, ona se i dalje
kao komandir brine za svoju jedinicu, te u posljednjim casovima svoga zivota opominje svoje drugove: »Oprezno, drugovi, povlacite se u koloni po
jedan, da ne bi koji nastradao.«
Medu prvim komesarima u vojsci bila je Milka Kufrin. Za njezino junastvo i poirtvovnost znalo se
i izvan vojnih jedinica u kojima se borila.
Borbi kod Gornjeg Poloja jos se dobro sjecaju po-
jedini prezivjeli borci, a uz te borbe nerazrjesivo
su vezani juriSi na italijanske tenkove Saje i Mike
Sakic iako im je to bila prva borba .
Spomenuli smo kao primjer samo nekoliko zena
vojnika iz nase narodnooslobodilacke borbe. 0
tim uglavnom mladim djevojkama i njihovom herojstvu, borbenosti, pozrtvovnosti i sl. mogle bi
se citave knjige napisati. Tako i o djevojci Milenki Kljajic, koja je hvatala zive Nijemce, o studentici Kati Bubalo, koja je poginula jurisajuCi s
bombom u ruci, o Ljubici Gerovac, o Dragici Bu·
!at, Mladenki Ostojic i mnogim drugim poznatim
i nepoznatim junakinjama Hrvatske. Sve su one
bile hrabre, izdr.lljive i borbene. Zene u vojnim
jedinicama bile su uglavnom omladinke, sto je i
razumljivo, jer je omladina i bila osnovni kadar
NOV.
Velik je broj :lena koje su u vojnim jedinicama vrsile sanitetsku sluibu. Nezaboravna je pohtvovnost, hrabrost i briga oko ranjenih drugova ogromnog broja bolnicarki koje su vrlo cesto znanje
stjecale u samoj borbi.
U oktobru 1941. godine osnovana je na Petrovoj gori
prva partizanska bolnica, koja je neprekidno ra·
dila za cijelo vrijeme narodnooslobodilacke bar·
be i za neprijatelja ostala neotkrivena. U decembru 1941. godine za vrijeme prvih borbi kod Korenice pocinje formiranje partizanskog saniteta
u Lici. Istog mjeseca uredena je u skolskoj zgra·
di u Krbavici prva partizanska bolnica u Lici. Ova
bo!nica postal ce u pocetku 1942. godine centralna bolnica za teske ranjenike. U njoj je od samog
osnivanja radila dr Slava Ocko-Cetkovic.
U maju 1942. godine pocinje gradnja bolnice na Bijelim Potocima, na Pljesivici. U mei:luvremenu je
uredena u Farkasicu prihvatna bolnica sa dvadesetak kreveta koja je ubrzo prosirena smjestajem ranjenika u obliinje seoske kuce. Upravnik
ove bolnice bila je med. sestra Desa Marunic, a
kasnije med. sestra Mira Zigic.
Centralna bolnica na Bijelim Potocima hila je relativno dobra snabdjevena i ljekovima i sanitetskim materijalom, te je za tadasnje prilike predstavljala veliki napredak partizanskog saniteta.
Ova ie bolnica u jesen 1942. godine imala rendgenski aparat, a imala je i zasebne paviljone za
interne bolesnike, kao i za tifusare. Ta bolnica
postojala je sve do jeseni 1943. godine, kada su
ranjenici preneseni u bolnicu u Otocac. Odigrala
je znacajnu ulogu narocito za vrijeme IV nepri·
jateljske ofanzive kad je u njoj bila smjestena
glavnina ranjenika s cijelog podrucja Korduna i
Like. Do augusta 1942. godine bolnicom je uprav·
ljala dr. Slava Ocko-Cetkovic. Ljeta 1943. godine
bili su iz bolnice zbog cestih bombardiranja evakuirani ranjenici, a nesto kasnije spalili su je cetnici.
U toku 1942. i 1943. godine na Citavom podrucju
Hrvatske postojala je dobra organizirana sanitetska sluiba. U to vrijeme vee rade bolnice u Dreznici, Otoccu, Korenici, Skradu, Peckoj. na Biokovu, Visu, na Papuku, u Psunju, u Pozeskoj ko·tlini, Garesnici i drugdje. Lijekovi i sanitetski rna·
terijal za bolnice redovito su dolazili preko AFZ-a
i omladine.
121
�128
U pocetku 1942. godine osnivaju se na raznim mjestima i sektorima gdje su se vodile borbe privremene prihvatne i odredske bolnice za lakse ranjenike. Tako je u januaru osnovana bolnica za lakse
ranjenike u Trnavcu (oko 20 kreveta), kojom je
upravljala mcd. sestra Slavka Blazevic. Bolnica je
radila do aprila, kada je rasformirana zbog italijanske ofanzive. U pocetku 1942. godine uredena
je u nekoliko seoskih kuca u Buljmizama i Pavlovcu bolnica I odreda sa 25 kreveta. Upravnik
ove bolnice bila je med. sestra Janja Hrienjak. U
veljaci prilikom oslobodenja Lapca, uredena je
prihvatna bolnica u Lapcu za oko 50 ranjenika u
zgradi bivse zandarmerije. Ovu je bolnicu uz po·
moe naroda uredila Boja TiSma.
Ina osta]om teritoriju Hrvatske postojala su u toku
1942. i 1943. godine prihvatne bolnice za lakse i
teie bolesnike u kojima su rukovodeCi kadar uglavnom bile zene.
Veliki je broj zena lijecnika, koje su aktivno sudjelovale u NOP-u. Navodimo nekoliko imena: dr Ruza Blau-FrancetiC, referent saniteta Zagrebackog
odreda i kalniCkog i bjelovarskog podrucja; dr
Slavka Blazevic, upravnik Bolnice za lakse ranje·
nike u Trnavcu i Bolnice III odreda u Do broselu,
referent saniteta u III odredu, komesar u vojnoj
bolnici na Bijelim Potocima; dr Anka Budak-Morovic radi u sanitetu na kninskom sektoru, sef
Vojne ambulante u Korenici, upravnik Bolnice u
Skradu i Peckoj, !ijecnik u partizanskoj bolnici
Grunnu (Italija) i nacelnik saniteta u XXII i
XLVIII srpskoj cliviziji; clr Nada Drenovac, lijecnik je ambulante kalnickog poclrucja, referent
Zdravstvenog ocljela kotara Garesnica i okruznog
NOO za Moslavinu; dr Slava Cetkovic·Ocko, prvi
lijecnik u Lici, organizira sanitet u grupi lickih
partizanskih odreda, ureduje centralnu partizansku bolnicu u Krbavici i na Bijelim Potocima, referent je saniteta u VIII diviziji i clan Sanitetskog
odsjeka GSH, zamjenik upravnika partizanske
bolnice u Grunnu i upravnik Vojnopartizanske
sanitetskc skole u Grunnu; dr Teodora Fischer·
-Sartorius radi u civilnim i vojnim bolnicama na
Psunju i Papuku i na tercnu. organizira higijen·
sko-epiclemiolosku sluzbu i kurseve za higijcnicarke; clr Smilja MikaCic racli u Livnu, gclje organizira visu sanitctsku skolu VIII korpusa, sanitetski jc referent Komandc splitskog podrucja u
Brstanovcu i Oblasnog NOO·a za Dalmaciju; dr
Olga MiloscviC radi u Zdravstvenom ocljelu
ZAVNOH-a i cljeluje u Gorskom kotaru i Slavoniji; clr Tea Obcrhofcr·Sik, upravnik bolnice clilj·
skog podrucja, upravnik poljskc bolnice XII
clivizije i referent saniteta XII divizije; dr
Bonka Orescanin radi u Vojnom sanitetu u Petrovoj gori, Zbijegu, na Bijelim Potocima i Otoccu, sef je prve zclravstvene ekipe ZAVNOH·a i clan
Zdravstvenog ocljela ZAVNOH-a; dr Alenka Paja•
lic·Hrovat racli u bolnicama VI korpusa, referent
je saniteta XVII brigade i saniteta u bolnicama
pozeskog poclrucja, upravnik poljske bolnicc
XXXII clivizije X korpusa; clr Vera Polak racli u
vojnom sanitetu u Moslavini, sef je Vojnc bolnice
u Varazclinu; dr Zora Steiner-Golclschmiclt, lijecnik u I partizanskoj brigadi, sef kirurskog odjeljenja Centralne bolnice Vrho·mog staba, sef raz-
nih kirurskih ckipa VII clivizije i X korpusa »Zagrcbackog«, referent saniteta I clalmatinske brigade i I gardijske brigade; clr Vera Saric, lijeenik je
u Vojno-partizanskoj bolnici u Drdnici, upravnik
Bolnice u Skradu, bila je u Sanitctskom ocljeljenju GSH, scf saniteta Korclunskog poclrucja, organizirala partizansku bolnicu i dom za truclne
zene u Gravini (Italija); dr Jelka Vesenjak-Zmijanec, prvi lijecnik na Kalniku- upravnik partizanske bolnice, referent ONOO Varazdin, lijecnik
XXXII divizije, sanitetski referent i lijecnik Oblasnog NOO. Osim njih aktivno su radile i dr Cila
Albahari, clr Milica Band-Kun, dr Magda Friclman-Hersarcl, clr Rasija Hadziomerspasic, dr Nacla HandZekovic, clr Boziclara Herkov, clr Helena
Hellenbach, clr Erna Holik, clr Marta Husar, dr
Juclita Golclzancl, dr Pava Jajac, clr Natalija Kiseljevskaja, clr Zora Klasnja, clr Irina Knezevic-Kovanjko, clr Zelenka Kranjc, dr Vera Kuscc, clr.
Ivanka Moacevic, clr Suzana SariC, clr Marija
Slczinger, clr Marija Tomasco·Novak, clr Marija
Zbornikova i clruge.
Za citavo vrijcme rata osobljc u sanitetu, koje su
vecinom Cinile zcne, ulagalo je ogromne, viSe puta natcovjccanske napore u vrscnju svojih cluznosti prema ranjenicima. Pri organiziranju prihvatilista i transporta ranjenika veoma su aktivno
sudjelovale zene, poscbno omladinke. Pred svaku
akciju sakupljao se zavojni materijal, pravile su
se drvene udlagc, pripremala improvizirana nosila. uredivale kuce za prihvatiliste i kola za transport ranjenika.
Problem - pomanjkanje strucnog sanitetskog kadra rjesavao se tako sto su se za rad u bolnici uzimale dobrovoljke-omladinke, kojima su se u toku
rada u bolnici davale upute i objasnjavali osnovni
pojmovi iz higijene i njege bolesnika.
Kursevi za cetne bolnicare odrzavali su se u svim
odredima u februaru, martu i aprilu 1942. g., a
vodili su ih referenti odreda po dobivenim upu·
tama. U maju 1942. gocline odr1an je u Korcnici,
pod rukovoclstvom dr Slave Ocko-Cetkovic. kurs
za bataljonske bolnicare, koji je trajao oko 15
dana, a pohadalo ga je 10 polaznika. Neste ranije,
u pocctku 1942. godine, clr Antonjeta Monti odrzava sanitetski kurs prve pomoCi u svom stanu u
Kistanjima s omladinkama i zcnama iz okolnih
sela te nabavlja potrcbni sanitetski materijal za
partizane. Kurscve za bolnicarc i higijenicare,
koji su se odriavali u toku 1943. i 1944. godine u·
glavnom su pohadale zene, i to vecinom omlaclin·
kc. Takvi kursevi oddavali su se vrlo cesto pod
najtezim okolnostima, s polupismcmm, pa i nepi·
smenim drugaricama, ali su rezultati uglavnom
bili dobri. U novcmbru i decembru 1943. godinc
oclrzan je u Trnavcu jednomjesecni kurs za bolnicare sa 30 polaznica, medu kojima je osim seoskih djevojaka iz Like bilo i sest djevojaka iz Gorskog kotara i Primorja. U januaru 1944. godine
odrian jc kurs za bolnicare u Otoccu. I na ovom
kursu bilo je ukupno oko 30 polaznika, medu nji·
rna samo 5 muSkaraca.
Iza clrugc evakuacije Otocca u februaru 1944. goclinc poceo je u Trnavcu kurs koji je trebalo cia osposobi za jeclinice i bolnice higijcnicare, koji ce
u prvom rcclu sprecavati sirenje pjegavca. Na tom
�kursu bilo je 18 polaznika, a od toga 12 zena. Kurs
je dao vrlo dobre rezultate, iako je oddan u vrlo
teskim uvjetima. Organizacijom i pedagoskim radom na kursevima za bolnicarke i higijeniearke
bavile su se pretezno zene, lijecnice i sestre pomocnice. Potkraj 1943. i u 1944. godini u Lici su
radile na kursevima sestre pomocnice J elka Kralj,
Slavka Blazevi6 i dr Dora Filipovic.
Narod je od prvog dana ustanka smatrao partizanski sanitet svojim. Masovni posjeti zena i omladine bolnicama, pranje bolnickog rublja, posteljine i zavoja, snabdijevanje boraca koji napustaju
bolnicu odjecom i obucom - sve je to bila ogromna pomoc i jedna od glavnih zadaca AFZ-a i
omladine.
Svakako treba spornenuti i ogrornan broj zena, u
prvorn redu ornladinki, koje su uspjesno radile
u obavjestajnoj sluzbi, obavljale kurirske duitnosti, kao i veliki broj zena koje su tokom narodnooslobodilackog rata postale invalidi.
Prva konferencija AFZ-a za Hrvatsku
Neposredno nakon odrlavanja Prve zernaljske konferencije AFZ-a Jugoslavije u Hrvatskoj je osnovan Sazivacki odbor AFZ-a sa zadatkorn da priprerni konferenciju AFZ-a Hrvatske. Ovaj odbor
razaslao je 15. deccrnbra 1942. godine Okruinicu
svim okruznim odborima AFZ-a u Hrvatskoj u
kojoj se govori o ciljcvima i zadacirna konfcrencijc. U okruznici sc izrnedu ostalog kaze: »Tokorn
18 mjeseci narodnooslobodilackog rata podigla se
i ucvrstila i sve viSe jaca Antifasisticka fronta zena u svirn dijelovima oslobodenog teritorija Hrvatske, kao i u mnogim dijelovima neoslobodenog
teritorija. Mreza odbora razgranala se po citavoj
Hrvatskoj obuhvatajuci sve sire mase zena sviju
slojeva, vjera i narodnosti i predstavljajuCi cvrsti oslonac narodnooslobodilacke vojske i narodne vlasti u pozadini. Medutim, u radu organizacije AFZ-a kao cjeline pokazala se dosadasnja nepovezanost izmedu pojedinih odbora na citavom
teritoriju Hrvatske kao nedostatak koji je postao
i kocnicom u daljcm razvitku i osamostaljenju
pojedinih odbora, odnosno Citave organizacije.
Da bi se taj nedostatak uklonio, saziva se 24. i 25.
sijecnja 1943. godine konferencija Antifasisticke
fronte zena za Hrvatskw<.
Medutim, konfcrcncija AF:Z.-a za Hrvatsku nije odrzana u predvideno vrijeme, vee jc zbog pocetka
cetvrte neprijatcljske ofanzive (januar-mart 1943)
odgodcna. Kako neke organizacije i neki delegati
o odgadanju konferencije nisu na vrijeme bili obavijesteni, Sazivacki odbor odrzao je sastanak
sa prispjelim delegatkinjama (iz Hrvatskog primorja, Slavonije i zagrebacke oblasti) 25. janu;lra 1943. godine u selu Seganovcu (kotar Korenica). Na ovom sastanku formiran je Izvrsni odbor AFZ-a za Hrvatsku koji je do saziva Prve konferencije AFZ-a Hrvatske rukovodio i usmjeravao
rad organizacija AFZ-a u Hrvatskoj. U Izvrsni
odbor uS!i su: Vlatka Babic (predsjednik), Jela
Bicanic ( tajnik), Anka Berus, Kata Pejnovic i Olga Kovacic-Kreacic. Nepun mjesec dana nakon
formiranja Inicijativni odbor AFZ-a za Hrvatsku
o tome obavjestava sve organizacije AFZ-a u Hrvatskoj te ujedno objasnjava svoje zadatke i daje upute za rad na terenu.
Prva konferencija AFZ-a Hrvatske odrzana je nakon
sirih politiCkih i organizacionih priprema 11, 12. i
13. juna 1943. godine. Na konferenciji je sudjelovalo 80 delegatkinja i viSe od stotinu ucesnika iz
Slavonije, Dalmacije, Pokuplja, Gorskog kotara,
Hrvatskog primorja, Banije, Korduna i Like, te
Narodnooslobodilacke vojske, Vojnog saniteta i
Sekcije za vezu Glavnog staba NOV i PO Hrvatske. Prvog dana konferencija je odrzana u oslobodenom Otoccu, a druga dva dana, zbog opasnosti od neprijateljskog bombardiranja, u selu
Prozoru blizu Otocca.
Konferenciju je otvorila Kata Pejnovic, prva predsjednica AFZ-a Jugoslavije, kratkim govorom u
kome je podvukla historijsko znacenje ove konferencije, na kojoj su se zene Hrvatske prvi put
ovako organizirano sastale.
Zatim su konferenciju pozdravili Karlo Mrazovic,
predstavnik CK KPH, Vlado Bakaric, politicki komesar NOV i POH, Pajo Gregoric u ime
ZAVNOH-a i Milka Kufrin u ime PK SKOJ-a.
Pozdravljajuci ovu konferenciju, Vladimir BakariC
je izmedu ostalog naglasio:
» ... Nama su u sasvim svjezoj uspomeni oni prvi
dani nase borbe, kada su borci uzeli pusku u ruke, kada je zena krpala, prala i njegovala nase
borce. Nama su u svjezoj uspomeni one mase ze- ·
na, koje su sudjclovale u prekopavanju cesta, u
rusenju komunikacija, koje su sudjelovale u borbi s roguljama u ruci. Mi danas na ovom stupnju
narodnooslobodilacke borbe, na ovom stupnju
nase Narodnooslobodilacke vojske s ponosom govorimo svuda da nasa vojska nije vojska kao
druga vojska, nasa vojska je i vojska zena ...«
Na konferenciji je Anka Berus govorila o medunarodnim, ratnim i politickim dogadajima, o situaciji u zemlji, tc naglasila ogromnu ulogu Komunisticke partije u organiziranju ustanka.
"· .. Komunisticka partija uputila je poziv i nama
zenama, poziv istog sadriaja, i zene su prihvatile
poziv Komunisticke partije, te je danas politicka
osnova AFZ: Jedinstvo svih rodoljubivih antifasistickih snaga, bez obzira na vjeru, narodnost,
raniju stranacku pripadnost i drustveni polozaj.
Da su rnase zena prihvatile tu platformu, da su posle putem koji je ukazala Komunisticka partija,
dokaz su danas nase organizacije, njihova sirina i
njihova rasprostranjenost po cijeloj zemlji. Tomu je dokaz bila u zemaljskom opsegu i Zemaljska konferencija AFZ-a za Jugoslaviju, a dokaz
tome je i danasnja konferencija .... « A. Berus ukazala je dalje na sve oblike ucesca i aktivnosti
zena od samog pocetka NOP-a te nastavila: »•.• U
tim prvim akcijama kovalo se jedinstvo, cvrsto
borbeno jedinstvo, nesalomljivo jedinstvo izmedu
Srpkinja i Hrvatica, izmedu gradova i sela, i sto
se danas nalazimo na okupu, povezane i organizaciono obuhvacene u jednoj jedinoj jedinstvenoj
antifasistickoj organizaciji, nije drugo nego logicna posljedica jedinstva, koje je niklo o borbi protiv okupatora, jedinstvo koje je izraslo iz patoka
krvi i znoja, koje su nase zene Hrvatske bez raz-
12S
�130
like po narodnosti i vjeri dale u ovoj dzinovskoj
borbi.
Bas to, sto su zene u svim tim raznolikim oblicima
sudjelovale i sudjeluju u borbi, omogucilo je da
borba bude tako cvrsta i odlucna, da se redovi
rodoljuba antifasista tako zbiju da ih nikakav
prodor neprijatelja ne moze razdvojiti ... << Istaknuto je bezuspjesno djelovanje onih organizacija
koje su pokusale da odvuku zene od aktivnog djelovanja u NOP-u pasiviziraju ih iii cak da ih angaziraju na strani neprijatelja. Dalje je naglaseno:
» ••• Bez obzira na udio, koji su pridonijele zene,
bez obzira na njihov broj, koji je vrlo cesto mnogo znacio i za samu borbu, narodnooslobodilacki
pokret ne bi bio uopce narodni, da u njemu nisu
u istoj mjeri s muskarcima sudjelovale i zene ... <<
0 organizacionim pitanjima AFZ-a govorila je na
konferenciji Jela Bicanic. Posto je evocirala borbu naprednih zena, antifasistkinja, prije rata i na
samom pocetku okupacije, zadriala se na problemima organizacionog okupljanja zena u toku narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije. Prikazavsi organizaciono stanje AFZ-a u Hrvatskoj, gdje su do odrzavanja Prve konferencije
djelovala 2 oblasna odbora AFZ-a, 14 okruznih,
49 kotarskih, 125 opCinskih, 1325 seoskih i 125
gradskih odbora AFZ-a, Jela Bicanic opsirno je govorila 0 ucvrscenju i prosirenju
organizacija u svim pokrajinama Hrvatske
kao i o aktivnosti zena u pozadini, na
fronti i na neosloboilenom teritoriju do odriavanja Prve konferencije AFZ-a za Hrvatsku.
Osvrnuvsi se na vaznost kurseva za osposobljavanje kadrova naglasila je: "· .. Za osposobljavanje
nasih drugarica aktivistkinja moramo osnivati
kurseve. Oni mogu biti i nizi. Visi se mogu odriati
u pojedinim okruzima i oblastima, nizi po kotarima, a kasnije i po opCinama. Na kursevima
!reba objasniti zenama koji su ciljevi narodnooslobodilacke borbe, ulogu zene u toj borbi i zadatke AFZ-a, te ih konkretno primjenjivati na njihov teren, na njihove prilike, objasniti pitanje
saradnje s NOO-ima i omladinom. Kursevi treba
da se odriavaju i na neosloboilenom teritoriju,
pa cak i u neosloboilenim gradovima.<<
Jedan dio svog referata Jela Bicanic posvetila je i
antifasistickim listovima za zene naglasivsi da u
casu odriavanja konferencije AFZ-a za Hrvatsku
u Hrvatskoj i7Jazi 5 listova.
Rezolucija koju je usvojila konferencija ukazuje na
uvjete u kojima se bore nasi narodi na celu s Komunistickom partijom Jugoslavije za svoje nacionalno i socijalno osloboilenje, te istice zadatke
koji jos stoje pred organizacijom AFZ-a u Hrvatskoj:
»1. Prozeti sve antifasistkinje svije5cu da je Antifasisticka fronta zena politicka organizacija koja
!reba da razvija svoju budnost i aktivnost u svim
politickim zbivanjima, u borbi protiv okupatora i
domacih izdajnika. Zato treba pojacati politicki
rad sa zenama, prvenstveno onima koje jos nisu
dovoljno aktivizirane, koje na bilo koji nacin pomazu antifasisticku borbu, aktivizirati one zene
koje su antifacisticki raspoloiene, ali im se dosada jos uopce ni.ie pristupilo, aktivi:llirati sve zene
Hrvatske da sto masovnije ucestvuju u svim obli-
cima borbe protiv okupatora i njihovih slugu,
drugim rijeCima, osamostaliti ih politicki.
2. Razviti do maksimuma rad na pomoci Narodnooslobodilackoj vojsci i jacanju njene materijalne
haze.
3. Aktivizirati mase :lena u pitanju pomoci
ZAVNOH-u i NOO-ima u svim njihovim naporima
u prosirenju borbe i u izvrsenju zadataka koje
borba postavlja pred narodnu vlast.«
Posebno znacenje konferencija je dala u Rezoluciji
kulturno·prosvjetnoj djelatnosti meilu zenama:
»Pojacati kulturno-prosvjetni rad likvidacijom
nepismenosti, organiziranjem politickih kursova,
predavanja o zdravstvu, kao i predavanja o ostalim temama, koja ce podiCi prosvjetni nivo zena,
osigurati redovno izla:Zenje okru:Znih oblasnih i
pokrajinskih listova, u cemu treba da im pomogne i izla:Zenje glasila AFZ-a, »Zena u borbi<< koji
treba da budu ogledalo rada nase organizacije, izraz jedinstvenih napora zena Hrvatske u borbi za
narodno osloboilenje.«
Prva konferencija AFZ-a za Hrvatsku izabrala je i
svoj Glavni i Izvrsni odbor AFZ-a Hrvatske.')
1) U Glavni odbor u.Sle su: Kata PejnoviC, seljanka iz Like,
predsjednica AFZ-a Jugoslavije, clan AVNOJ-a i
ZAVNOH-a; Jela BicaniC, uciteljica; Dara Cudic, seljanka
iz Like, clan Okruznog NOQ.a za Liku; Seka Dosen, seljanka, odbomica Opcinskog AOZ.: Cana Bogdanovic, seljanka iz Korduna, predsjednica Okruinog AOZ.; Milica
Vujicic, seljanka iz Korduna, tajnica Okrufuog AOZ, clan
ZAVNOH-a; Draga Bakic, radnica iz Korduna, odbornica
Okruinog AOz; Kata Opacic, seljanka iz Banije, prcdsjednica AOZ; Marija Novak, studcntica, predsjcdnica Inici·
jativnog odbora AFZ-a za Dalmaciju, Clan NOO-a za
Dalmaciju, Clan Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije;
Nevenka PajiC, radnica iz Dalmacije, tajnica Inicijativnog
pokrajinskog odbora A02-a, Z.:'l Dalmaciju, Clan NOO-a;
Anka Bents, profesor iz Dalmacije, Clan Politbiroa CK
KPH, clan ZAVNOH-a; Marija Bracka, seljanka, odbornica Kotarskog AOZ; Milka Bogunovic, seljanka iz Dalmacije, odbornica Okruinog AOZ, clan NOO-a za Dalmaciju; Mica MiljaniC, seljanka iz Slavonije, odbomica
Oblasnog AOZ; Smilja Stimac, studentica iz Slavonije,
odbornica Oblasnog AOZ; Jovanka Pavic, radnica, odbornica Oblasnog AOZ; Jula Raskovic, seljanka iz Slavonije,
odbornica Kotarskog AOZ; Nada Trbovic, seljanka iz
Gorskog kotara, prcdsjednlca Inicijativnog okruZnog adbora AF:I:·a za Gorski kotar; Vera Ga.Sparac, seljanka iz
Gorskog kotara, odbornica Okrumog AOZ.; Vlatka BabiC, uCiteljica iz SuSaka (Hrvatsko primorje) Clan Izvrsnog odbora ZAVNOH-a; Milka Milenic, domaCica iz Kastva (Hrvatsko primorjc), odbornica Okrufnog AO:l:.; Marija Derda, uCiteljic.a iz Pokuplja, tajnica Inicijativnog
Okruinog odbora AFZ-a; RuZa KumiC, seljanka iz Pokuplja, odbornica Okru:lnog AOZ; Mara KordiC, radnica
iz Zumbcrka (Pokuplje) odbornica OpCinskog A02; Maca GrZctiC, radnica iz Zagreba, Clan Centralnog odbora
AF2-a Jugoslavije; Olga KovaCk-KreaCiC, Cinovnica iz Zagreba, Clan Centralnog odbora AF2:-a Jugoslavije; Marica
ZastavnikoviC, Cinovnica iz Zagreba, Clan ZAVNOH-a,
tajnica Zcnske grane HSS-a; MaSa VejnoviC, seljanka iz
Like, bolniCarka; Ljubica BrkoviC, uCenica iz Karlovca,
partizanka VIII divizije NOV.
U izvrSni odbor uSle su: predsjednica Maca GdetiC, taj~
nica Jcla BiCaniC, Kata PcjnoviC, Anka Berus, Olga KovaCiC-KrcaCiC, Ncvcnka PajiC, Vlatka BabiC, Milica VujiCiC.
�Politicki zadaci o kojima je raspravljala konferencija AF:Z Hrvatske i koji su usli u rezoluciju, postali
su platforma novoosnovanom listu »Zena u barhi•, glasilu Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske ( prvi
broj izisao za vrijeme konferencije). Prve
urednice lista bile su Valerija Pap i Olga Kovacic-KreaCic :Zoga, a kasnije Bosiljka Krajacic,
Nada Sremec i Veda Zagorac. »Zena u borbi•
izlazi u doba kada su jedinice NOV oslobodile
veci dio Hrvatske, u znacajnim danima formiranja ZAVNOH-a, prvog opceg drustveno-politickog
tijela naroda Hrvatske u vrijeme kada je organizacija AFZ·a u Hrvatskoj ucvr5cena i prosirena.
Razvoj i rad ovog lista usko je povezan sa svim
etapama rada i razvoja organizacije AF:Z-a. Medutim, ,zena u borbi• nije bio prvi list za zene sto
je za vrijeme narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije izlazio na podrucju Hrvatske,
pa ni prvi koji je nosio to ime. »Zena u borbi«,
kao prvi antifasisticki list za zene na podrucju
Hrvatske, poceo je izlaziti na oslobodenom teritoriju u Lici 1942. godine (prvi broj iziSao je uoci
Osmog marta). Izdavao ga je Okruzni odbor
AF:Z-a za Liku, a u redakciji lista u pocetku su
bile: Kala Pejnovic, Jela Bicanic, Stojanka Arali·
ca, Jela Cuk-Bojanic, dr Slava Ocko-Cetkovic i
Marija Soljan. List se stampao u viSe od 1.000 pri·
mjeraka u stampariji OkrliZnog komiteta KPH za
Liku. Od pocetka izlatenja lista »Zena u borbi«,
glasila Glavnog odbora Antifasisticke fronte zena
za Hrvatsku (juni 1943), list mijenja svoj naziv
u »Licka zena u borbi«. Stampanje listova u ratnim uvjetima bilo je veoma tesko, a jedna od najvecih poteskoca bilo je nabavljanje papira i pisacih strojeva, pa zene same organiziraju kupovinu papira na neoslobodenom teritoriju. I pored
tih teskoca tokom 1942. godine u viSe pokrajina i
kotara Hrvatske javljaju se i drugi listovi za zene.
Vecinom su stampani u tehnikama okruznih i ko·
tarskih komiteta na sapirografu iii ciklostilu, a
uredivale su ih same zene. Svakako treba prikaza·
ti kako se ti listovi za zene, javljaju jedan za dru·
gim u svim dijelovima Hrvatske. Vee 1. juna 1942,
dakle samo dva mjeseca poslije prvog broja »Zene u borbi«, glasila Okruznog odbora AF:Z-a za Li·
ku, pojavljuje se drugi zenski list »Drugarica•,
koji izdaje Kotarski odbor AF:Z-a Ogulin (urednik
Ana Konjovic). U augustu 1942. godine Okruzni
odbor AFZ-a Kordun izdaje svoj list »Rijec zene•,
koji izlazi u viSe od 1.000 primjeraka ( urednici
Barka Benic, Nada Drakulic, a kasnije Anica Rakar-Magasic), a 1. decembra 1942. AF:Z za Hrvatsko primorje izdaje kao svoje glasilo »Primorku«,
koja gotovo redovito izlazi sve do oslobodenja, a
naklada joj prelazi 1.000 primjeraka (urednice
Ruzica Turkovic i Nada Brncic).
U januaru 1943. godine Okrutni odbor AFZ-a za Slavoniju i Srijem pocinje izdavati svoj list »Udarnicu« (urednice Bosiljka Krajacic i Eva Domanji
Gr!ic, a kasnije i Maja Jankez). U Dalmaciji 15.
aprila 1943. izlazi »Dalmatinka u borbi« (urednici Milka Lasic, Blatenka Mimica, Milos :Zanko,
Marija Novak i Vanja :Zanko). U Dalmaciji su jos
1943. godine izlazila dva lokalna lista »Korculanka« i »Peljescanka«. Okrutni odbor za Gorski ko·
tar pokrece 1. jula 1943. list »Rodoljupku« (ured-
nica Jelena Jancic, list izlazi cijelu 1943. i 1944.
godinu). Mjesec dana kasnije Okruzni odbor
AF:Z-a Cazma (Moslavina) pokrece »Glas zene•
( urednici I vo Doncevic i Laura Sobol, a Inicija·
tivni okruzni odbor AF:Z-a Pokuplje svoj list »Antifasistkinja• ( urednice: Marija Derda i Zora Ahmetovic). Iste go dine pocinje izlaziti i list Okruznog odbora AFZ-a Banije »Banovka« ( urednice
Milka Vranesevic i Vera Krunic) i list Okruznog
odbora AFZ Bjelovar »Antifasistkinja« (urednice
Krunka Zastavnikovic, Maca Kendel, Ida Simic i
Kata Jakopovic). I zene Istre izdaju svoj list na
hrvatskom jeziku pod naslovom »Istranka«, a na
italijanskom jeziku »La donna istriana«. Oba lista
poCinju izlaziti u juJu 1944, a ureduje ih Dina Zlatic. Iste godine zene zbjega u El Shattu i Kairu
takoder izdaju svoj list »Zena zbjega«, glasilo
AF:Z-a zbjega iz Jugoslavije (urednice Marija Lujak i Katica Batinic).
Svi ovi listovi, Cija je naklada ponekad iznosila i
do 3.000 primjeraka, odigrali su ogromr,u ulogu u
politickom i opcem prosvjeCivanju zena. Svakako
da su najvrednije i najpotresnije one stranice na
kojima su objavljeni dopisi zena s terena koje,
do jucer nepismene, piSu same o sebi, o svom zivotu i svom radu. Listovi su se raspacavali na sve
moguce nacine, ali su ih uglavnom prenosile zene
preko najopasnijih terena u okupirane gradove.
Cak i one koje su bile u zatvorima i logorima dobivale su poneki broj tih listova. Pojava taka velikog broja listova za zene takoder je znak i potvrda masovnog aktiviranja zena. Listovi su po·
vezivali organizacije, a oslanjali su se na mnogobrojne suradnice, mrezu sakupljacica papira, raznosaca, partizanskih kurira, na citavu organizaciju AF:Z-a. Okruzni i pokrajinski listovi objavljuju
mnostvo dopisa 0 pomaganju zena fronti, izborima za narodne odbore, kursevima za politicko
izgradivanje i borbu protiv analfabetizma, borbenim grupama zena, o radnim akcijama na zasijavanju polja i zetvi, u ucescu partizanki u bitkama
i pozrtvovnosti bolnicarki, o akcijama zena u okupiranim gradovima, o Zenama zatvorenicama. Ovi
listovi postaju pomagac i »ucitelj u radu«, kako
piSe ,zena u borbi• od augusta 1942. godine. Listovi pomaZu u sirenju organizacije, u njezinom
ucvrscenju, prenoscci direktive od viSih odbora
na nize. Velika je zasluga ovih listova i u sirenju
organizacije na neoslobodeni teritorij.
Dok su okruzni listovi puni dopisa zena o njihovom
radu i borbi, na stranicama glasila Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske »Zena u borbi« citamo direktive koje Glavni odbor i rukovodioci Partije salju
drugaricat':l.a, uceCi ih i pomazuCi im u radu. »Zena u borbi« piSe o politickoj situaciji i stanju na
frontovima, o aktiviranju :lena u opcenarodnom
javnom zivotu i zadacima, sto ih imaju ne kao
predstavnici zena nego kao najbolji predstavnici
naroda Hrvatske. Brojevi >>Zene u borbi« iziSli u
toku 1944. godine puni su znacajnih napisa od
kojih je svaki poziv na organiziranje opcenarodne
djelatnosti za ostvarenje zadataka narodne vlasti.
U drugoj polovini 1943. godine, nakon odrlavanja
Prve konferencije AF:Z-a za Hrvatsku, rad organi·
zacije mnogo je dobio u sirini u organizacionom i
politickom pogledu. Na osnovi stavova prihvace-
131
�132
nih na konferenciji AFZ-a za Hrvatsku, adrian je
niz konferencija organizacija AFZ-a po okruzima,
kotarima i opeinama na kojima su analizirane pokazane slabosti i usvojene metode rada u njihovom uklanjanju. Take su vee u junu 1943. godine
odriane konferencije AFZ-a za: okrug Nova GradiSka (13. VI 1943) i kotar Cazma (27. VI 1943);
u juJu 1943. godine odriana je Prva konferencija
AFZ-a za otok Korculu, a 1. augusta okruZna konferencija AFZ-a za Cazmu. U okrugu Bjelovar formiran je 10. augusta Inicijativni okruzni odbor
AFZ-a. I u ostalim djelovima Hrvatske organizacije AFZ-a jaca i organizaciono se ucvrscuje .. Potkraj augusta 1943. godine oddana je Druga konferencija AFZ-a okruga Karlovac, a istog mjeseca
pocinju se vrsiti i organizacione pripreme za formiranje Inicijativnog odbora AFZ-a za Istru. Sredinom 1943. godine u Istru dolaze Mira Ban-Raduna i Milka Milenie da rade s omladinom i zenama. TeiiSte je bilo osposobljavanje i osamostaljenje najboljih drugarica iz tih odbora, pa Milka
Milenie sa 8 clanica odbora u Brgudcu organizira
kurs za zene rukovodioce AFZ-a. 12. septembra
1943. godine odrzana je okruzna konferencija
AFZ-a za okrug Krapinu, a 19-21. istog mjeseca
u VoCinu oblasna konferencija AFZ-a za Slavoniju. U oktobru 1943. godine odrl'ana je u Krbavici
Druga okruzna konferencija AFZ-a za Liku, koja
je postavila slijedeee zadatke: ucvrseenje organizacije AFZ-a u hrvatskim selima, jaeanje politickeg rada medu zenama, osobito medu Hrvaticama, objasnjavanje zenama znacenje AVNOJ-a i
ZAVNOH-a. Potrebe sve sireg ukljucivanja zena u
politicki rad bile su posebno prisutne na Oblasnom savjetovanju AFZ-a za Dalmaciju odrzanom
18. i 19. novembra 1943. u Bolu na otoku Bracu.
15. decembra iste godine oddana je u selu Jamnici (kotar Pisarovina) Prva okruzna koferencija
AFZ-a za okrug Pokuplje. U to vrijeme bile je na
teritoriju okruga Pokuplje organizirano 190 seoskih odbora AFZ-a, 12 opCinskih i 3 kotarska odbora AFZ-a, koji su okupljali oko 4:000 zena. Rad
organizacije AFZ-a u ovo vrijeme zahtijevao je uz
vee spomenute zadatke i brigu oko zetve, zbrinjavanje djece, odriavanje bolnicarskih i kulturno-prosvjetnih kurseva, a posebno se manifestirao
u radu NOO-a.
Antifasisticka fronta zena u Hrvatskoj nastavlja
svoj pun razvoj i u organizacionom i u politickom
pog!edu bile da se radi o oslobodenom iii neoslobodenom teritoriju sve do potpunog oslobodenja.
U pocetku 1944. godine Citava Hrvatska je obuhva. cena gustom mrezom seoskih, mjesnih, gradskih,
kotarskih, okruZnih i oblasnih odbora AFZ-a. U
to vrijeme na citavom teritoriju Hrvatske odrl'avaju se konferencije AFZ-a, a rad organizacije
usmjeren je na pomoc vojsci i pozadini, na pridobijanJe i okupljanje onih zena koje je neprijatelj
uspio pokolebati i koje jos stoje po strani. Ti zadaci posebno su istaknuti na Drugoj okruznoj
konferenciji AFZ-a Moslavine, odrianoj 18. juna
1944. Neste ranije (28. maja 1944) odriana je na
Vratima u Gorskom kotaru Prva okrufua konferencija AFZ-a za Hrvatsko primorje, a 26. juna
1944. odriana je Okrufua konferencija AFZ-a za
okrug Nasice. Prvo kotarsko savjetovanje AFZ-a
na otoku Krku odriano je 16. jula, a 30. istog mjeseca odriana je Prva okruzna konferencija AFZ-a
za Gorski kotar.
Kad je u pocetku 1944. godine u Istri odluceno da
se odrii oblasna konferencija AFZ-a, na tom teritoriju bili su vee formirani svi okruzni, kotarski i
veCi dio opCinskih komiteta. U svakom komitetu
bila je zadu:lena po jedna drugarica za rad sa
zenama. Isto su take u opCinskim komitetima i u
partijskim jedinicama bile zadu:lene za AFZ.
Do oblasne konferencije bile su odriane sve kotarske konferencije, izabrani kotarski odbori i delegatkinje za oblasnu konferenciju. Kao i sve
konferencije odrzane na teritoriju Hrvatske i ove
su pokazale da su svjesne i organizirane zene ogromna snaga koja je omogucavala uspjesno vodenje NOR-a. Partija je i na tom teritoriju uspjela preko tih konferencija borbenu spremnost zena
pretvoriti u odlucujueu snagu koja je omogueila
masovnu mobilizaciju novih boraca, bila neposredna podrska nasim vojnim jedinicama i osigurala brzi razvoj narodne vlasti.
Kotarskim konferencijama prisustvovao je pored
zena velik broj predstavnika NOO-a i ostalih organizacija. Tako je npr. na kotarskoj konferenciji Labin, odrl'anoj u selu Marieu u maju 1944.
godine, bile prisutno oko 600 !judi, od toga 350
zena, a prema podacima u to vrijeme u kotaru
Labin organizirano je radilo oko 3500 zena. Slitno je bile i u drugim kotarima. Kotarske konferencije uglavnom su svuda bile odraz vee dobra
organiziranih odbora AFZ-a i masovnog sudjelovanja zena u NOB-i. Posebno treba istaknuti uspjeh konferencije za kotar Buje, koja je odriana
u julu 1944. godine u selu Oskorusu, udaljenom
same 4 km od jakog neprijateljskog garnizona
Buje. Ova konferencija kojoj je prisustvovalo oko
400 zena imala je ogroman utjecaj na razvitak organizacije AFZ-a i na jacanje borbenog duha naroda. Zato i nije cudo sto je iz tog kotara na ob- .
lasnu konferenciju doslo 120 zena, od toga 70 Italijanki.
Kotarska konferencija krasa odrzana je 1. lipnja
1944. g. uz prisustvo boraca talijanskog bataljona
»Pine Budicini« koji se nalazio na ovom terenu.
Vrlo jaka organizacija AFZ-a postojala je u Puli, osobito u predgradima Sijani, Montegrandu, Verudi i Kastanjeri. U gradu se sakupljala hrana,
sanitetski matcrijal, odjeca i novae. Preko zena bila jc organizirana mreza tajnih puteva za prebacivanje izvan grada. Zcne su bile kuriri, prenosile
su postu, stampu i sl. Odbori zena bili su organizirani po tvornicama i ulicama, a okupljali su oko
sebe na stotine zena. Tako je npr. u tvornici duhana bilo organizirano oko 500 zena, u tvornici
trikotaze 65, itd. U gradu je postojao i Gradski
odbor AFZ-a.
Posebno teski uvjeti rada bili su na Rijeci. Ceste
provale i hapsenja nanosili su velike gubitke organizaciji AFZ-a. Sarno u junu 1944. godine od 40
uhapsenih 23 su bile odbornice AFZ-a, i to vecim
dijelom one koje su prebacivale iz grada novomobilizirane borce i sakupljeni materijal. No unatoe hapsenjima i provalama odbori AFZ-a neprekidno su se obnavljali. Pred oblasnu konferenciju
�u Rijeci je bilo u gradskim rajonskim i tvornickim odborima oko 90 drugarica, a viSe od 1.000
zena redovito se sastajalo, citalo stampu, sudjelovalo u sabirnim i drugim akcijama.
Posto su odriane sve mjesne i kotarske konferencije
AFZ-a na teritoriju Istre, 22. i 23. juna 1944. u Rasporu, na Krasu, .odriava se Prva oblasna konferencija AFZ-a u Istri, uz prisustvo 2.500 !judi, od
toga 1.500 zena. Konferenciji su prisustvovali partijski rukovodioci, rukovodioci NOF-e, NOO-a i
omladine i predsjednica Glavnog odbora AFZ-a
Hrvatske Maca Grietic.
Konferencija je zavrsila rad donosenjem zakljucaka
i biranjem Oblasnog odbora AFZ-a u koji je uslo
85 zena. Za predsjednicu je izabrana Dina Zlatic,
za potpredsjednicu Ersilia Rismondo, za tajnicu
Nada Raner, a clanice Izvrsnog odbora bile su:
Silva Kopitar, Lea Raner, Milka Milenic, Antica
Suvan i Ivana Fusile.
Na ovoj konferenciji formiran je bataljon »Olga
Ban<(.
Do kraja 1944. godine i u ostalim krajevima Hrvatske odriavaju se konferencije: Prva kotarska konferencija AFZ-a Pisarovine (15. VIII), Druga okruzna konferencija AFZ-a Pokuplje (20. VIII),
Prva kotarska konferencija AFZ-a Sisak (23.
VIII), Prva kotarska konferencija AFZ-a Karlovac (8. IX), Druga okrutna konferencija AFZ-a
Pisarovina (10. IX), Oblasna konferencija AFZ-a
Slavonije (24. IX), Prva konferencija AFZ-a za kotar Imotski (5. X), Treca kotarska konferencija
AFZ-a Gline (8. X), Prva konferencija AFZ-a za
okrug Sibenik (22. i 23. X). Treca okruzna konferencija AFZ-a za okrug Karlovac (29. X), Treca
okrutna konferencija za AFZ-a Like (4. i 5. XI),
Treea okrutna konferencija AFZ-a Banije (11. i
12. XI). U toku oktobra i novembra 1944. godine
u Dalmaciji je odr2ano nekoliko okrutnih konferencija (okrug Knin, srednjodalmatinsko otocje,
okrug Dubrovnik, Biokovo). U drugoj polovini
1944. godine pocele su pripreme za Prvi kongres
AFZ-a za Hrvatsku u ocekivanju potpunog oslobodenja zemlje i pripremanja za obnovu i izgradnju
ratomopustosene zemlje, u mobilizaciji na zadacima zena u tek oslobodenim krajevima i u pripremanju za mobilizaciju onih zena, koje ce biti
oslobodene tek nakon konacnog oslobodenja.
Organ Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske ,zena u
borbi« u to vrijeme intenzivno pise o pripremama za Prvi kongres AFZ-a za Hrvatsku i donasi vise podataka 0 pretkongresnom zivotu brojnih organizacija AFZ-a u Hrvatskoj.
Zene se masovno i svuda ukljucuju u NOP
Uporedo sa orl1Zanom borbom protiv okupatora i
njegovih suradnika, od samog pocetka ustanka
razvijala se i narodna vlast kao izraz socijalistickog karaktera revolucije i kao neophodni uvjet
uspjesne borbe.
U vrijeme kad su se organi narodne vlasti tek radali, niz poslova organiziranja smjestaja i
snabdjevanja ceta, bataljona i brigada i sl.- gdje
nije bilo NOO-a iii su bili slabi, obavljale su zene
preko svojih organizacija. Septembra 1942. godi-
ne Vrhovni stab izdaje naredbu o izborima za
NOO-e i o reorganizaciji vojnopozadinskih vlasti,
koju Lika, posebno zene Like, odu5evljeno prihvacaju. Izbori sada daju AFZ-u nove zadatke: isticati najbolje! Zene koje su samo godinu dana
sudjelovale u narodnooslobodilackoj borbi dozivjele su preokret i pokazale da svjesno nose velik dio borbe na svojim plecima, pa postepeno ulaze i u organe narodne vlasti. Na prvim izborima
za narodnu vlast, posebno u selima, kandidiraju
se po prvi puta zene. Zene odbornike susrecemo
podjednako i u gradovima i u selima. U Dalmaciji je npr. 1942. godine bilo oko 110 zena u
NOO-ima, 1943. oko 320, a 1944. eak 965 zena.
Slicno je i u ostalim krajevima Hrvatske. U Slavoniji je npr. bilo u NOO-ima oko 600 zena, a viSe
od 300 zena na raznim eivilnim duznostima. U
Istri je do odrzavanja Oblasne konferencije AFZ-a
bilo oko 400 zena u seoskim i oko 50 zena u opcinskim, kotarskim i okruznim NOO-ima. Marija Kopitar bila je delegat Istre na Prvom zasjedanju
ZAVNOH-a, a Stefanija Ravnic bila je clan Oblasnog NOO-a Istre. Velik broj zena bio je u raznim
komisijama NOO-a.
Formiranjem ZAVNOH-a u junu 1943. godine zene
ulaze i u najvise organe narodne vlasti. Vazno je
istaknuti da su na Prvom, Drugom i Trecem zasjedanju ZAVNOH-a zene birane i za clanove Izvrsnog odbora i za vijecnike ZAVNOH-a. Na I zasjedanju ZAVNOH-a, odrlanom 13. i 14. VI 1943,
izabrana je za clanicu Izvdnog odbora ZAVNOH-a
Vlatka Babic (Hrvatica, uCiteljica iz Susaka, clan
Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske), a za vijecnice
ZAVNOH-a: Anka Berus (Hrvatica, profesor iz
Splita, clan Politbiroa CK KPH, clan Glavnog ddbora AFZ-a Hrvatske), Milka Ilic (seljanka iz
Primislja), Ljubica Kovacic, (kucanica iz Sesveta), Milka Kufrin (Hrvatica, studentica iz Okica),
Kata Pejnovic, ( Srpkinja, seljanka iz Smiljana,
vijecnik AVNOJ-a predsjednica AFZ Jugoslavije),
Katie a Sperac, Milica Vujicic ( Srpkinja, seljanka
iz Korduna, clan Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske), Marija Vukmirovic, Marica Zastavnikovic
(Hrvatica, tajnica kotarske organizacije Zenske
grane HSS-a u ZagrEbu, clan Glavnog odbora
AFZ-a Hrvatske); za vijecnice na II zasjedanju
ZAVNOH-a, odrlanom 12.- 15. X 1943, izabrane
su i slijedece drugarice: Mil eva Cetusic ( Srpkinja,
seljanka iz Koprivnice), Maca Grletic (Hrvatica,
radnica iz Zagreba, predsjednica AFZ-a Hrvatske). Pavka Jaksic (Hrvatica, seljanka iz Starih
Mikanovaca), Marija Kopitar, Katica Nola (Hrvatica, domaCica iz Podgore), Nevenka Pajic (Hrvatica, radnica iz Splita, clan Glavnog odbora
AFZ-a Hrvatske), Nada Sremec (Hrvatica, publicist iz Zagreba, Clan Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske). Na III zasjedanju ZAVNOHca, odrianom
8-9. V 1944, za clanice Predsjednistva ZAVNOH-a
izabrane su Maca Grietic i Kata Pejnovic, a za
vijeenice ZAVNOH-a su birane iste drugarice koje
su bile izabrane i na II zasjedanju ZAVNOH-a.
Pri formiranju prve vlade Federalne Hrvatske 14.
travnja 1945. godine za ministra financija izabrana je Anka Berus.
U toku 1943. godine Inicijativni odbor ZAVNOH-a
formira kod svih NOO-a, od seoskih do okruZ-
�134
nih, komisije: prehrambene, kulturno-prosvjetne,
zdravstvene i dr. Zadatak tih komisija bio je sakupljanje hrane za vojsku i narod, formiranje
kulturno-prosvjetnih odbora i organiziranje zdravstvene sluzbe na osloboaenom teritoriju Hrvatske. U svim tim komisijama bile su i zene. Da se
vidi aktivnost rada tih komisija, navodimo slijedece podatke: od sredine marta do sredine aprila
1943. godine sakupljeno je u Lici viSe od 9 vagona
hrane za vojsku, a u Baniji u isto vrijeme preko
8 vagona.
Na osloboaenom teritoriju oblasni, kotarski i opcinski NOO-i organizirali su uCiteljske tecajeve za
narodne ucitelje. Odrhvani su i tecajevi za odrasle koje su pohaaale uglavnom zene. UceCi, zene
su se oslobaaale, stjecale samopouzdanje da svoju borbenu odlucnost pretoce u rijeci i djela. Slobodnije su istupale na sastancima, pisale clanke
za stampu, ispisivale letke, parole i sl.
Na svojim brojnim konferencijama zene stalno izvjestavaju o svom radu i prave planove na koje
ce sve nacine bolje iskoristiti svoje sposobnosti,
znanje i snagu. U toku NOB-a bila je parola: »Ni
zrna zita okupatoru, ni pedalj zemlje ne smije ostati neobraaen.« Realizaciji ave parole mnogo je
doprinijela organizacija AFZ-a. Od zena i omladinki formirane su radne grupe i brigade, koje su
pomagale u obradi zemlje i zetvi onima Ciji su
muzevi bili u partizanima, zatvorima iii su poginuli. Na II okruznoj konferenciji AFZ-a u Moslavini ( 18. VI 1944) Sava Svilar, seljanka, clan
NOO-a, rekla je: »... Na nasim poljima i livadama
ne osjeca se da su nam muskarci odsutni ... « Poznata je akcija u Pozeskoj kotlini, u kojoj su zene uz zastitu vojske, samo u jednoj noCi poznjele
300 vagona psenice, a upravo je nezaboravna
akcija 370 zena i omladinki Istre, koje su ljeti
1944. godine za samo nekoliko dana poznjele na
CepiC-polju 53 hektara psenice i neprijatelju otele oko 700 kvintala zita. U dolini Rase nije se moglo zeti danju pa su zene nocu skarama rezale
klasje i u vrecama ga odnosile na odreaeno mjesto. Slicnih akcija bilo je i u ostalim krajevima
Hrvatske.
Zene su drlale straze i onima koji bi pokusali nositi hranu u neprijateljske garnizone plijenile je za
vojsku iii bolnice. Plelc su carape, sivale papuce,
kuhale za borce kad su se nalazili po selima, prale
i krpalc njihovu odjecu. Prenosilc su stampu i
postu, sakupljeni matcrijal, vrsile kurirsku i obavjestajnu sluzbu te savjesno i hrabro izvrsavale i
n:ijteze zadatke.
Nije ni potrebno posebno spominjati da je skrb za
djecu i omladinu bila u toku NOB-a jedan od zadataka organizacije AFz-a koji je ona takooer uspjesno izvrsila. Organizacija AFZ-a zbrinjava djecu ciji su roditelji u borbi iii su poginuli.
U toku narodnooslobodilacke borbe osnovana su 83
djecja doma sa 10.000 djece, organizirano je 5
aackih kolonija sa oko 2.000 djece, oko 50 djecjih obdanista s viSe od 5.000 djece, 2 grupna djecja doma sa 5.000 djece, 25 internata sa 5.000 omladine, a oko 40.000 djece smjesteno je po privatnim porodicama. Otvorene su dvije djeeje bolnice i bolnicko odjeljenje za djecu u vojnim partizanskim bolnicama. Osnovana su rodilista, domo-
vi za majke i sirocad gdje god se za to ukazala
potreba.
I u najte2im danima NOR-a zene ne zaboravljaju
svoj praznik Osmi mart - Dan zena. Na taj dan
zene posebno manifestiraju privrlenost NOB-u i
KPJ. Proslave se odrlavaju i na osloboaenom i
neoslobodenom teritoriju Hrvatske. Na osloboaenom teritoriju odrlavaju se zborovi, prireduju se
razne kulturiw-umjetnicke priredbe, zene su se
natjecale u raznim naCinima pomoCi NOB-u i sl.
Na neosloboaenom teritoriju mjesta su osvanjivala oblijcpljena partizanskim plakatima, raspacavali su sc lcci i partizanska stampa, zene i tu
cesto ucestvuju u raznim akcijama za pomoc borbi, a ponekad i u diverzijama.
Veliki broj zena obavljao je i niz tchnickih poslova, koji su proizlazili iz potrebe svakodnevnog
zivota i rada u ilegalnim uvjetima. Vrijedno je
podsjetiti se jednog oblika aktivnosti zena; akcija za spasavanje djece iz fasistickih logora i pru'lanje pomod transportima civilnog stanovniStva
na njihovom putu u logore, internaciju iii na prisilni rad. Zene na tom humanom radu okupljaju
zaista velik broj simpatizera i dobivaju masovnu
podrsku i pomoc.
Za vrijeme IV neprijateljske ofanzive sve organizacije, pa i organizacije AFZ-a, bile su koncentriranc iskljucivo na pomoc fronti. Rad se sastojao
u snabdijevanju bolnica, u smjestaju izbjeglica
i u politickopropagandnom radu. Zene su plele i
spremale na hiljade pari odjece i obuce te je nosile na poloZaje borcima. Bilo je primjera da su
se zene vracale s polozaja u carapama, jer su svoje »coklje« ostavljale borcima. Posljedice IV ofanzive bile su strasne. Ustanicki dio Like bio je opustosen. Prema nepotpunim podacima u toj ofanzivi poginulo je oko 6.800 djece, zena i staraca,
oko 2.200 boraca, unisteno je 10.850 kuca, 14.100
gospodarskih zgrada 11.700 komada stoke itd.
U isto vrijeme Liku zahvaca jaka epidemija tifusa.
Iz Bosne se u martu vracaju svojim kucama izbjeglice iz Like, Banije i Korduna, koje su za vrijeme IV neprijateljske ofanzive bjezale pred neprijateljem. Sve organizacije u Lici aktivizirale
su se na sprecavanju epidemijc tifusa, smjestaju
bolesnika u karantine i na snabdijevanju vojske
i bolnica. Osnivala su se prihvatilista i kuhinje
za izbjeglice, koje su radilc u Lici na putu od Doljana do Rakovice. Jcdna od takvih kuhinja za izbjcglice osnovana je na Kamenskom na Pljesevici, a organizirala ju jc Marica ZastavnikoviC. Hranu za ovu kuhinju davao je Ekonomski odjel Glavnog staba Hrvatske iz magazina za vojsku. Kuhinja je radila danju i nocu, jer su stalno stizale
velike mase !judi i djece, koji su bili iscrpljeni
od zime, gladi i tifusa. Ova kuhinja imala je i jos
jednu funkciju - otpremiti tifusne bolesnike u
bolnice, a djecu u Djecji dom u Farkasic. U izbjeglickoj kuhinji na Kamenskom isticale su se radom Marica Zastavnikovic, Mileva Bozic, Mila
VuckoviC, predsjednica Okruznog odbora AF:Z-a
Kar!ovac, koja je neko vrijeme bila rukovodilac
kuhinje, Krunka Zastavnikovic i Ante Ruzic.
Poseban do jam ostavlja primjer patriotizma, borbenosti i odanosti idealima za koje se borila KPJ
�i svi nasi narodi koji je pokazala organizacija
AFZ-a u El Shattu.
Potkraj 1943. godine neprijatelj vrsi osobit pritisak
na Dalmaciju, te se javlja potreba da se evakuira
stanovniStvo s tog podrucja. Posto je postignut
sporazum sa saveznicima da prihvate izbjeglice,
Oblasni NOO Dalmacije evakuirao je stanovnistvo
jednog dijela Dalmacije, osobito makarskog primorja, srednjodalmatinskih i nekih sjevernodalmatinskih otoka, Bukovice i Ravnih kotara. Od
pocetka evakuacijc, u januaru 1944. godine, pa
do posljcdnjih skupina cvakuirano je oko 28.000
osoba, najvise starih !judi, zcna i djece. Evakuacija se vrsila preko Visa i Italije u Egipat (EI Shatt,
Katatba, Tolumbat).
U organizaciji politickog, socijalnog i kulturnog zivota zbjega intenzivno su sudjelovale i zene kojih
je u zbjegu bilo 10.000. One su organizirale radne
cete kako bi zivot u zbjegu normalno tekao. Treba napomenuti da je narod u zbjegu u pocetku
bio u vrlo teskom polozaju, jer saveznicko snabdjevanje zbjega hranom, odjecom i sanitetskim
materijalom nije moglo zadovoljiti sve potrebe
zbjega. Klimatski uvjcti bili su takode nepovoljni, te je dolazilo do brojnih slucajeva bolesti i
umiranja, poscbno medu malom djccom. Zcne su
radilc u rajonskim kuhinjama zbjega, u krojackin1 radionica1na 1 u djeCjin1 domovima, domu sta·
raca, bolnicama
1
odrZavale
nastavu i teCajeve.
Osim toga zcne su polazilc na uciteljske i bolnicarskc tccajevc i na kulturno-prosvjctna prcdavanja nastojcCi da se politicki i kulturno sto vise
podignu.
Politii:ki racl medu zenama provoclili su rajonski
oclbori AFZ·a, kojima je na celu bio Centralni odbor AFZ-a zbjega.
U Inicijativni ccntralni odbor AFZ-a zbjcga, koji je
osnovan u Italiji potkraj 1943. godine prccl ocllazak
u El Shatt, usle su Marija Lujak (preclsjednica),
Nikica Soljak-Kirigin i Paula Zon-Jaksic, a nesto
kasnije u Oclbor su usle jos i Katica Batinic, Zorka Vcza, Tonca Boric, Bosa Milun i Marija Butorovic. One su bile prvc koje su pocele okupljati
i organizirati zcne zbjcga. Politickom organizacijom bilo je u zbjegu 1944. gocline obuhvaceno oko
5.640 zena, a izlazio je i list zbjcga »Nas list«.
Takvim svojin1 radom, potpuno organizirajuCi
svoj politiCki, druStveni i kulturni Zivot, Zcne or~
ganizirane u AFZ-u, doprinijcle su afirmaciji zbjega precl saveznicima i narodom Egipta.
U posljeclnjoj ratnoj godini organizacija AFZ-a u
suraclnji sa NOO-ima na Citavom oslobodenom
podrucju Hrvatske veliku paznju posvecuje organiziranju i raclu kurseva, posebno analfabetskih,
opceobrazovnih, uciteljskih, sanitetskih, claktilografskih itcl. Prvi poslijeratni brojevi »Zene u borbi({, organa Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske, osvrCu se u viSe napisa na prijedeni put organizacije AFZ-a u Hrvatskoj analizirajuCi uspjehe i nedostatke u razvoju. Taj razvojni put formuliran
je u clanku Marije Soljan-Bakaric »Antifasisticka
fronta zena« (:lena u borbi, br. 16-17, juli 1945):
»Potrebno je posebno naglasiti golemu ulogu, koju
su odigrali oclbori AFZ u prvim goclinama naroclnoosloboclilacke borbc. Organi narodne vlasti tek
su se radali, a u sclu je trebalo raditi, brinuti sc
oko smjestaja i snabclijevanja ceta, bataljona i
brigacla. Gclje nije bilo NOO-a ili gclje su oni bili
slabi, taj su posao obavljale zene same preko
svojih organizacija. Dok je prvih godina narodnooslobodilacke borbe AFt. djelovala kao organizacija, vezana Cvrstim organizacionim formarna,
razvitak narodnooslobodilacke borbe i izgradnja
narodne vlasti stavile su zene precl nove i sire
zaclatke. NOO-i kao organi naroclne vlasti sve vise
jacaju i postaju sposobni da na sebe preuzmu
sve poslove drzavne uprave.
Kakav je sad a posao AFZ-a?
AFt. jc ona organizacija, na koju se naJVIse i najcvrsce oslanja narodna vlast i pomocu koje ona
ostvaruje svoje zadatke. NOO je sada onaj organ,
koji organizira ishranu vojske, skole, sjetvu itcl.,
a Zene su mu, na tome poslu, Cvrst oslonac.<c
Na prvom kongresu AFZ-a Hrvatske, oddanom u
oslobodenom Zagrebu 21-23. jula 1945, sagleclan
je doista bogat revolucionarni uclio zena Hrvatske u NOR-u i prihvaceni su novi zadaci u tek
oslobodenoj zemlji.
* * *
Na kraju se moze n;Ci, cla su u naroclnoosloboclilackoj borbi, koju su vodili nasi narodi protiv fasistickih okupatora i njihovih pomagaca uzelc ocl
prvog dana aktivno uCeSCc i Zcne Hrvatske. One
su svestrano pomagale razvoju borbe u najraznovrsnijin1 oblicitna: nalazile su sc u redovin1a naro-
clnooslobodilacke vojske kao borci s puskom u
ruci, kao bolniCarke, organiziralc su svestrano
snabdjevanje vojske hranon1, odjeCom i sanitet~
skim materijalom, raclile u informativnoj i kurirskoj sluzbi, ucestvovale u seoskim strazama Lt diverzantskim akcijama, organizirale bojkot okupatorskih trZLSta, demonstracije protiv gbdi, spre~
Cavale n1obilizaciju racine snage i vojnika za ne~
prijateljsku frontu itd.
Oko 1.200 zcna nosioci su Partizanske spomcnice
1941. godine, ocl ukupnog broja ratnih vojnih invalida u Hrvatskoj 46°/o su zcne, a prcma anketi
ocl 1964. godine ocl ukupnog broja ucesnika NOB-a
(329.570) 113.544 bile su zcne ili izrazcno u postocin1a 34°/o. UCestvovanjc Zcna u takvon1 opsegu
i broju u naroclnoosloboclilackoj borbi cloprinijelo je ne sarno njcnon1 brzom Sircnju i razmahu
vee joj je clalo i opccnarodni karakter.
U toku narodnoosloboclilacke borbe narod je stvarao svoje narodnoosloboclilacke oclbore, svoju novu istinsku demokratsku narodnu vlast u kojoj
su zene aktivno sudjelovale. Time se promijenio i
drustveni polozaj zenc - ukinuta je njena politicka zapostavljenost, a time se mijenja i lice javnog zivota naroda - naroclna vlast postajc stvarno clemokratska u najsirem smislu rijeci.
Duboki patriotizam koji su pokazale zene Hrvatske
bio je potkrijepljen u toku borbe cvrstim politickim saznanjem. Poziv Komunisticke partije, koji
je upucen i njima, cla stupe u borbene redove nepokorenog narocla i da aktivno sucljeluju u borbi,
omoguCio je zenama cla do maksimuma razviju
svoj patriotizam i svoje snage u borbi za naroclno
os!obodenjc.
135
������������������Ucesce zena u narodnoos!obodilackim i revolucionarnim pokretima, kao i u naprednom radnickom
pokretu u Makedoniji, ima dugu istoriju. Nemoguce je govoriti o bilo kojem periodu borbene isstorije makedonskog naroda, a da se pri tome ne
govori 0 zenama kao ucesnicima i organizatorima.
Zato piSuCi o revolucionarnoj aktivnosti zena Makedonije neizbezno zalazimo u sve tokove narodnooslobodilackog i radnickog pokreta u Makedoniji.
Udeo makedonske zene u razliCitim oblicima narodnog otpora protiv porobljivaca i eksploatatora
datira iz daleke proslosti. Istorijski izvori koji se
odnose na dalju prosiest makedonskog naroda
registruju borbenu aktivnost zena protiv osmanlijskog gospodstva vee u prvoj polovini XVII veka. U turskoj i drugoj dokumentaciji iz tog vremena srecu se u viSe mahova podaci o zenama
hajdukinjama kakve su Kira iz sela Capari kod
Bitolja, Sirma, Rumena i druge zene - vojvode.
Jos je masovnije ucesce Makedonki u kasnijoj fazi, u doba preporoda i organizovanog revolucionarnog pokreta.
Od svog pocetka narodnooslobodilacki pokret stvara mogucnosti za ukljucivanje zena u drustvenopoliticki zivot, pa samim tim i u borbene akcije.
Tako na primer, u drugoj polovini XIX veka u
makedonskim skolama zene se prvi put javljaju
u ulozi prosvetnih radnika. Medu prvim makedonskim uciteljicama je Slavka Dinkova, koja ce
1866. godine u svojoj kuCi u Solunu formirati prvu makedonsku narodnu (svetovnu) skolu.
Makedonke u ilindenskom periodu
Kroz ceo ilindenski period revolucionarni polet zena i njihova gotovost na zrtve daju posebno obelezje opstenarodnoj borbi. 0 tome govore dokumenti, objavljena i neobjavljena secanja savre-
menika i narodno predanje, koje je u legendama
i pesmama ovekovecilo patnju i borbu zene, majke i revolucionarke.
U periodu priprema za ilindenski ustanak najmasovnije je ucesce seoskih zena. Ekonomsko i politicko ugnjetavanje nezasticenih makedonskih sela,
svakodnevni zulum turskog askera i basibozuka
(a ovaj se cesto manifestuje i u skrnavljenju casti makedonskih devojaka i zena) stvaraju uslove
za prerastanje narodnog nezadovoljstva i revolta
u masovnu i organizovanu borbu. Masovni protesti zena protiv terora jedan su od oblika politickeg otpora, a predstavljaju podrsku oruzanoj
borbi. Delegacije sastavljene od zena Ciji se broj
ponekad penje na nekoliko stotina odlazile su u
oblasne centre da bi tamo protestovale pred najviSim organima turske vlasti. Svoje zalbe i zahteve one su redovno stavljale na znanje balkanskim
i evropskim diplomatskim predstavnicima, pa je
na taj nacin nasilje nad makedonskim narodom
bilo poznato i medunarodnoj javnosti. Zene su
ogorceno protestovale protiv masovnih hapsenja
i ubistava, koja su danomice vrsena nad stanovnistvom, protiv pljacke i pa!jenja sela. Masovni protesti su samo jedan karakteristican izraz masovne
angazovanosti zena u politickoj i revolucionarnoj
borbi makedonskog naroda pred ilindenski ustanak.
U vreme izgradnje i sirenja Unutrasnje makedonske
revolucionarne organizacije (VMRO) zene pristupaju stvaranju tajnih revolucionarnih kruzoka i
drustava iii unose revolucionarne sadrtaje u postojece zenske dobrotvorne organizacije. Udteljice
imaju u tome posebnu ulogu, sto je u skladu sa
predvodnickom ulogom koju je imala makedonska inteligencija u narodnooslobodilackom pokretu. Tajna zenska drustva hila su osnovana u
mnogim gradovima i selima, kao u Ohridu, Strugi,
Bitolju, Banskom, selima Kosturskog revolucionarnog reona i drugim mestima. Njihov program
15~
�154
proizlazio je iz programa VMRO-a, pa je njihova
aktivnost u svemu bila orijentisana prema zadacima koje je postavljala ova svcnarodna revolucionarna organizacija. Obezbedivanje ilegalnih skloniSta za borce, snabdevanje ceta odelom, priprema hrane, kurirska sluzba, izrada ustanickih zastava, sve je to ulazilo u delokrug rada ovih organizacija. Mnoge Makedonke je borbeni put odveo
u oruzane okrsa je. Ucesce zen a u revolucionarnim
cetama veoma je znacajno, jer je to bila najvidnija manifestacija njihove revolucionarne svesti
i resenosti da se svim sredstvima i po svaku cenu
izvojuje nacionalno oslobodenje. To je bio slucaj
sa zenama iz bitoljskog sela Smileva, Struge, Kruseva, sa uCitcljicama: Anom Malesevskom, Zoicom Ivanovom, Frosinom Pop-Ivanovom, Marom
Bujnovom i dr.
Socijalisticke idejc koje su krajem XIX-og veka zahvatile Makedoniju donele su sa sobom i borbu
za emancipaciju zene i njeno ukljucivanje u drustveni i politicki zivot. Prvi pokusaj rada medu
zenama potice jos iz 1894. godine, kada je Vasil
Glavinov obrazovao u Velesu socijalisticko radnicko drustvo. Medu prvima u drustvo je ukljucena
i Rosa Plaveva sa jos nekoliko uciteljica iz grada.
Kad se uzme u obzir ekonomska zaostalost Makedonije i mali broj industrijskih preduzeea, jasno je da je i broj zena u radnom odnosu bio mali,
pa je to smanjivalo krug dejstvovanja socijalista.
Pobeda mladoturske revolucije i uvodenje ustavnog
- parlamentarnog politickog sistema u Turskoj
u julu 1908. godine stvorili su nove mogucnosti za
ucestvovanje Makedonke u politickoj i drustvenoj
borbi. U masovnim antisultanskim demonstracijama u Solunu, Bitolju i dr. ucestvovalo je mnogo zena Ma]<edonki. Dogadaji posle toga jos izrazitije obeldavaju put zena socijalistkinja. U Skopju i Velesu socijalistkinje uspevaju da skupe
oko sebe vise naprednih zena. Treba da se naglasi
da je medu njima bio i znacajan broj Turkinja.
Tako su, na primer, skopske socijalistkinje zajedno sa 40 Turkinja organizovale akciju za skidanje zara i fcrcdzc (1908. godinc). Medutim,
sastanak ovih zena je bio provaljcn, a neke od
njih, medu njima i Rosa Plaveva i Nakija Bajrami, bile su zatvorcne.
Imamo dokumenata za postojanje cvrstog socijalistii'kog jezgra u skopskom pokretu, koji
beleie kontinuiranu aktivnost, posebno intenzivnu od vremena formiranja prve socijalistickc organizacije u Skopju (9. fcbruara 1909.
godine). To se odnosi na grupu zena, Makedonki i Turkinja, skupljenih oko socijalistkinje Rose Plaveve. Iako ih nije bilo mnogo, one
su organizovale brojne akcije, koje su manifestovale ne samo odlucnost i beskompromisnost u
klasnoj borbi, nego su otkrivale i njihov internacionalizam. Postoje podaci a korespondenciji Rose
Plaveve sa Rozom Luksenburg iz 1917. godine. Pisma Roze Luksenburg koja su dolazila u Skoplje,
citana su na sastancima naprednih zena. A kad je
stigla vest o zatvaranju Roze Luksenburg i Karla
Libknehta, one su ucestvovale u formiranom >>Odboru za akciju kod nemacke vlade za oslobodenje
Roze Luksenburg i Karla Libknehta«. Na odrlanom protestnom zboru bila je donesena i rezolu-
cija u kojoj se od nemacke vlade trazila njihova
oslobodenje. Uz rezoluciju dodata je i peticija sa
brojnim potpisima skopskog gradanstva kaju je
potpisalo ako sta zena.
Balkanski ratovi (1912-1914), kao i I svetski rat
nisu doneli slobodu Makedoniji. Ona je podeljena
medu balkanskim drtavama. Njen juzni deo prikljucen je GrCkoj, istocni Bugarskoj, a centralni
je usao u sastav nove drlavne tvorevine na Balkanu - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U
svim tim drzavama vladajuca hegemonisticka burzoazija negirala je postojanje samobitnosti makedonskog naroda i uskracivala je postojanje samobitnosti makedonskog naroda i uskraCivala mu
svako pravo slobodnog izrazavanja, ukljucujuCi i
upotrebu makedonskog jezika. Podeljena Makedanija imala je u ovim svojim delovima kolonijalni status. U Kraljevini SHS, adnosno u manarhofasistickoj Jugoslaviji, poricana je i samo ime
Makedonija i Makedonac. Makedonija je nazivana
Juznom Srbijom, a njeni stanovnici Juznosrbijancima.
Zenske arganizacije u Makedoniji u prvim godinama
posle prvog svetskag rata
U godinama posle prvog svetskog rata razorena privreda, nezaposlenost, postojan rast cena osnovnih
artikala za zivot, kao i si!ni odjek oktobarske revolucije pokrecu makedonske radne mase u barbu. Izvestan rast kapitalisticke privrede, izrazen u
izgradnji nekoliko fabrika, cilimara i mehanickih
radionica, prehrambene i keramicke industrije,
kao i dva preduzeca za obradu duvana - monopola dovodc i do brzeg porasta radnicke klase. Uporedo s tim povecava se i broj zena u najamnom
radnom odnosu, buduCi da one predstavljaju jevtiniju radnu snagu, a po svom drustvenom statusu pogodnije su kao objekat eksploataeije. Zene
saCinjavaju glavnu radnu snagu u monopolima,
tekstilnim fabrikama i cilimarama. Teski radni uslovi, neograniCeno radno vreme i mala zarada uz
sezanski karakter rada bude kod zena nezadovoljstvo i revolt, a uz to i saznanje o neophodnosti
ukljuCivanja u organizovanu revolucionarnu barbu radniCke k!ase. Tako su se zene Makedonije,
pre svega radnice, nasle u redavima radnickog pokreta i ukljucile u akeije koje je organizovala i
prcdvodila KPJ.
Najveci utieaj naprednog radnickog pokreta bio je
medu monopolskim i tekstilnim radnicama koje
su sacinjavale najveCi cleo zena u najamnom radnom odnosu i medu poljoprivrednim radnicama.
U pokret je ulazila i zenska omladina - sluzbenice i intelektualke. Pokret je obuhvatio i veCi braj
gradskih domacica, medu kojima je bilo dosta
iena turske i albanske narodnosti. Na taj nacin
prvi put, obicajima i verom izolovana i zadriavana u neprosvecenosti, Muslimanka u ovim krajevima cini korak napred iz vekovne tiranije i socijalne nejednakosti.
u drugoj polovini 1919. godine u vecim gradovima
Makedonije doslo je do obnavljanja postojecih i
stvaranja novih socijalistickih arganizacija u koje se ukljucuju i zene. Na drustvenopolitickaj see-
�ni sve jasnije i cesce pojavljuju se zene sa zahtevima za politickom i ekonomskom ravnopravnoscu, jer je u novostvorenoj jugoslovenskoj drlavi
politicki i socijalni polozaj zena ostao nepromenjen. U Makedoniji je bio na snazi stari srpski
gradanski zakon iz 1844. godine, koji je izjednacavao zenu sa maloletnicima i slaboumnima. Primena starih zakona koji su sankcionisali neravnopravan polozaj zena u dritstvu bila je u nepomirljivom raskoraku sa razvitkom drustvenih odnosa
i jos viSe upucivala zenu u borbu za menjanje
svog polozaja.
Na Kongresu socijalistickih organizacija i radnickog
pokreta (aprila 1919. godine) socijalisticki pokret Makedonije postaje cleo novoformirane Socijalisticke radnicke partije Jugoslavije (komunista). Zene-socijalistkinje u Makedoniji vee pocetkom 1920. godine pristupaju formiranju svojih organizacija u duhu odluke Kongresa i Konferencije zena socijalista Jugoslavije. U Skoplju, Kumanovu, Velesu, Kavadarcima i dr. odriani su osnivacki skupovi i izabrani mesni sekretarijati »Zena socijalista (komunista)« sa zadatkom da rade
na osposobljavanju zena za borbu u redovima
proletarijata. U nastojanju da obuhvate i seljanke, komunistkinje su organizovale popularna predavanja na selu. Posebnu brigu posvetila je ova
organizacija radu medu zenama turske i albanske
narodnosti. Ove zene su bile jos u vecoj meri nepismene, nosile zar i feredzu, mogle su biti kup·
ljene i prodate.
U ispunjavanju osnovnog zadatka, obuhvatanja sto
veceg broja zena u Makedoniji i njihovog socijalistickog obrazovanja i vaspitanja, organizacija ,zena socijalista (komunista)« pristupila je organizovanju prvomajske proslave 1920. godine. Zene su
se ukljucile u predizbornu kampanju za opstinske
i parlamentarne izbore (1920), aktuelizujuCi svoje trazenje prava glasa i pruzajuci svestranu podrsku komunistickim odbornicima.
Pored diskriminacije u radnom odnosu, izrazene u
kapitalistickom pravilu »za isti rad manja zara·
da«, zene tiSti i nacionalna i politicka neravno·
pravnost.
Posebno je bio tezak polozaj poljoprivrednih radnica. Karakter njihovog posla nije dozvoljavao
koncentraciju radnica. Cesto je bio menjan sastav radnih grupa, pa su se teze mogle organizovati. Njihova zarada je najniza, a sezonski karakter njihovog rada i odsustvo svake zastite na radu
donose im krajnju obespravljenost. 0 zivotu ovih
radnica, takozvanih »argatki«, ne jednom je pisala
napredna stampa. Taka je u ,socijalistickoj ZO·
ri« od 13. marta 1920. godine u Clanku »Strasna
eksploatacija radnika i radnica na poljoprivrednim radovima u Kumanovu(< zabeleZeno: )) ...uve*
liko je pocelo okopavanje afiona (maka) u Kumanovu. Svako jutro mogu se videti povorke siromasnih :lena i devojaka kako, sa komadom crnog hleba, malo luka i testijom vade, zure ka ku·
manovskim njivama. One ce se sa neprekidnog i
vrlo napornog rada, kakav je okopavanje afiona,
vratiti po mraku ... «
U slicnom polozaju nasle su se i monopolske radnice, ali je u njihovoj sredini bilo lakse okupljanje i zajednicka borba. One koriste svaku prili·
ku da bi protestovale i zahtevale poboljsanje radnih uslova i poviSenje zarade. Skopske monopolke organizuju strajk koji je izbio bas u vreme Generalnog strajka zeleznicara, aprila 1920.
godine. Svojim revolucionarnim drzanjem istakle su se socijalistkinje Rosa Plaveva i Sofija Mladenovic, te su bile uhapsene na samom pocetku
strajka. Borbenoscu se istakla i Persida Trifunova-Trpkova, monopolska radnica i jedna od organizatorki strajka, koja je bila otpustena sa posla bez prava na ponovno zaposljavanje. Umrla
je 1922. godine od tuberkuloze. Njen se pogreb
pretvorio u demonstraciju skopskog proletarija·
ta protiv re?.ima, tim vise sto je pogreb dosao u
vreme zatvaranja vece grupe skopskih komunista. Njen kovceg je prekriven crvenim zastavama,
a mesto krsta su noseni srp i cekic. Govori na
grobu, pred mnostvom naroda, izrazavali su protest protiv nasilja i nepravde nad radnicima.
Od ilegalnih do javnih akcija
Kada su posle Obznane 1920. godine bili zatvoreni
svi radnicki domovi i pocelo proganjanje komu·
nista i drugih progresivnih graaana, partijske organizacije u Makedoniji, izuzev veleske i kumanovske, bile su razbijene. Veleska i kumanovska
organizacija uspevale su i dalje, u uslovima terora, da povremeno organizuju akcije.
Veleska partijska organizacija je 1923. godine organizovala miting, kome je prisustvovalo viSe od
3000 radnika i ostalih gradana. Na mitingu je manifestovano ogorcenje zbog bespravlja i terora r
doneta rezolucija kojom se izrazava spremnost
radnicke klase na borbu. 0 kakvom se teroru
radilo, govori clanak pod naslovom »Strahote re·
.Zima u Makedoniji« koji je preneo iz beogradskog
lista »Vreme« list »Radnik« od 4. marta 1923. godine: »Poslednje vesti koje stizu iz Makedonije ...
govore najjasnije kakav je pakao zavladao u ovim
vekovima nesreaenim oblastima duz obale Vardara. Sada su posledice toga toliko strahovite da
se citava sela odmecu u goru ... «
»Vreme« donosi vest o tome kako se celo selo Dokotarce zbog straha od kazne odmetnulo u goru.
»Razlog straha jeste da su komite u tom selu zarobile jednu zandarmerijsku patrolu, a stanovnistvo stavljeno pred izbor: iii represalije iii go·
ra, izabralo je ovo poslednje kao manje strasno.«
U to vreme teror je bio takav da covek le:Zuci uvece
nije znao da li ce osvanuti ziv. Ljudi su se plaSili kako legalnih vlasti tako i velikosrpskih, pa i
velikobugarskih cetnika, koji su se ubacivali ilegalno u Makedoniju.
U prvim godinama po Obznani vidlj ivi su napori
partijskih organizacija u Makedoniji da se kon·
soliduju i da pronadu legalne forme za svoj rad,
pre svega da se orijentiSu na nezavisne sindikate.
Kada je 1923. godine doslo do formiranja Nezavisne radnicke partije Jugoslavije i obnavljanja rada Centralnog sekretarijata .Zena, doslo je do formiranja Oblasnog sekretarijata zena Makedonije
u Skoplju. U godinama ilegalnog delovanja Par·
tije svojom aktivnoscu posebno se istakla Ma-
155
�156
!ina Pop-Ivanova. Ona je hila clan partijskog rukovodstva u Skoplju i prva Jugos!ovenka slusalac na komunistickom univerzitetu ,J. M. Sverdlova« u Moskvi (1914. godine). Kasnije je na IV
kongresu KPJ izabrana za clana CK i radila je na
obnavljanju partijske organizacije u Zagrebu i
Dalmaciji.
Osnouni cilj obnovljenog sekretarijata bio je politicki i kulturno-prosvetni rad Partije medu radnicima, jacanje njihove sindikalne organizacije i
pokretanje u ekonomsko-politicku borbu.
Do kraja 1928. godine uspelo se ojaeati partijske
organizacije u Stipu, Prilepu, Tetovu i drugim
gradovima. Medutim, posle zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine provaljene su i razbijene ponovo skoro sve partijske organizacije u
Makedoniji, a zajedno sa njima i Pokrajinski komitet KPJ. Veliki broj komunista i rukovodilaca
nasao se u zatvoru. Tek krajem 1931. godine u
Ve!esu se ponovo formira Mesni komitet, a do
1933. godine obnavljaju se organizacije u· Skoplju, Kumanovu, Prilepu, Tetovu i nekim drugim
graclovima. Formiran je i nov Pokrajinski komitet.
Preslo se na ilegalne akcije, a posebno uspesan bio
je rae! u organizaciji »Crvene pomoCi«. Aktivnost
ove organizacije claje najvece rezultate u sakupljanju clobrovoljne pomoCi koja ce u preclratnom
perioclu predstavljati glavni izvor sredstava za
ilegalni pokret. U ovim akcijama zene su uccestvovale licnim prilozima, pletenjem, sivenjem,
pripremanjem hrane i slicno. Sakupljena pomoc
hila je u prvom reclu namenjena politickim zatvorenicima i nj ihovim poroclicima. Zene su pripremale, slale iii same nosile pakete zatvorenim
komunistima, odriavale sa njima vezu putem pisama i preko njih je cesto oclrzavana veza izmedu partijskih organizacija i zatvorenika.
Jeclno od uporiSta revolucionarnih snaga u Makedoniji bio je i skopski filozofski fakultet, koji je
forrniran da bi ispunio sasvim clrugu zadacu: treba!o je preko njega da se ubrza denacionalizacija Makeclonije, a nauka da se stavi u sluzbu politike velikosrpske hegemonisticke klike. Medutim,
cleo profesora i jos veCi cleo stuclenata suprotstavili su se ovoj politici i hili su nosioci naprednih
ideja.
Medu ovim studentima hila je i Rumenka Hadzipanzova, Clan Partije, koja je zhog svoga rada u
Skoplju i Ve!csu hila nekoliko pula zatvarana, a
na kraju se pod sumnjivim okolnostima uclavila
u Dunavu.
Ocl 1935. godinc pocinju se u Makecloniji organizovati razna predavanja za zene po graclovima, fabrikama i vcCim radionicama, zatim izleti i clrugarske veccri. Organizovane su citalacke i simpatizcrskc grupe u Skoplju, Prilcpu i drugim gradovima. U Skoplju su se zene i omlaclinke okupljale i u kulturno-umetnickim clrustvima ,Kosta
Abrasevic« i »Sar<<, a 1938. godine se u okviru
»Zenskog pokreta« organizuje omladinska sekcija. Ona je bila nosilac akcija za pravo glasa zena,
za pomoc spanskim borcima i niza clrugih akcija.
U mnogim gradovima partijske organizacije su obratile posebnu paznju okupljanju zena. Napredne omlaclinke u Prilepu organizovale su »Zensko
omladinsko kola« sa oko 120 clanova kao ogranak »Trezvene laze«. Njegova aktivnost oseea se
ocl 1938. gocline do pocetka rata. Sa omladinkama
se radilo pa citalackim grupama. Priredivani su
izleti, a jeclnom nedeljno ocldavana su politicka
predavanja. Radili su marksisticki i sanitetski
kursevi. Posebno su organizovane proslave Osmog
marta i Prvog maja. Napreclni gradani Prilepa
okupljali su se i u klubu »Esperanto«, koji je bio
pod jakim uticajem Partije.
Zene pripadnice naprednog raclnickog pokreta u
Strumici i Krusevu okupljale su se oko kluba >>Esperanto«. Ovaj klub je radio na okupljanju clanica iz redova raclnica i omlaclinki. U tu svrhu u
klubu su organizovana raznovrsna predavanja, a
klub je raspolagao i bogatom knjiznicom sa naprednom literaturom.
Jeclna od formi legalne aktivnosti zena bila je ,,zenska nabavljacka zadruga« u Skoplju i Bitolju.
Vee na samom pocetku svog rada skopska zaclruga je hrojala 120, a bitoljska oko stotinu zena clanica. Iako su ove zadruge bile pre svega ekonomskog i kulturno-prosvetnog karaktera, KPJ je preko naprednih zena delovala medu neorganizovanim zenama i omladinkama priclobijajuCi ih za
ideje Komunisticke partije Jugoslavije. Radom
zaclruga rukovoclili su upravni oclbori sastavljeni
ocl napreclnih, sposobnih zena, nekompromitovanih pred policijom.
Celokupnim svojim clelovanjem ove zaclruge, kao i
ostala napreclna clrustva, ukljucuju se u antifasisticki front. U njima se poseban akcenat stavlja
na objasnjavanje fasisticke opasnosti i porrebe
jedinstva makeclonskog naroda·, kao i jeclinstva
makedonskog radnog narocla sa ostalim naroclima
Jugoslavije. Tih godina i omladina u srednjim
skolama postaje sve aktivnija. 1937. godine u
skopskoj Zenskoj gimnaziji kao i svim drugim
gimnazijama pocinje da se razrasta veoma jaka i
cvrsta skojevska organizacija. Iako je iz te gimnazije 1940. gocline iskljuceno deset ucenica, organizacija produzuje svoj rad. U toj gimnaziji su
ucila elva naroclna heroja Vera Radosavljevic i
Darinka Dragisic i vise nosilaca Partizanske spomenice.
Uprkos zabranama, praznovanja Osmog marta uvck su imala pretdno politicki karakter. U Velesu, Bitolju, Kumanovu i po citavoj Makecloniji
tom prilikom odrzavani su skupovi posveceni horbi zena za svoja prava, borbi protiv eksploatacije
i fasizma. U Velesu su 1940. gocline za Osmi mart
zene organizovale izlet kraj reke Topolke, u neposrednoj blizini gracla. Mala poljana ocljekivala je
ocl revolucionarnih pesama i makeclonskih ora.
Procitan je i rcferat o znacaju Medunaroclnog dana Zena.
Zene su ucestvovale i u proslavama Prvog maja. Na
prvomajskom izletu u Velesu 1939. godine, closavsi sa crvenim maramama, zene su se odlucno suprotstavile zahtevu zanclarma cia ih skinu. Zene
su ucestvovale i u proslavama odrzavanim na clan
ilindenskog ustanka koristeCi te proslave da bi izrazile svoje te:Znje za nacionalnim oslobodenjem.
Ovakve proslave katkacl su prerastale u prave demonstracije i bile su surovo proganjane od policije. Taka je na Ilindan 1939. godine u Prilepu i
�1940. godine u Skoplju policija zatvarala demonstrante sveteCi se za neuniStivo osecanje patriotizma i klasne solidarnosti radnih !judi i zena Makedonije.
Strajkovi tekstilnih i monopolskih radnika
Svetska ekonomska kriza ostavi!a je duboke posledice u Makedoniji. Pored hronicne nezaposleno·
sti, sad se na ulici naslo bez posla preko trideset
hiljada radnika. U ovom periodu industrija radi
sa pola kapaciteta, a zarada opada. Nezaposlenost, niske zarade i neograniceno radno vreme
stvaraju veliko nezadovoljstvo kod radnicke klase. Nezadovoljstvo nalazi svoj izraz u tarifnim
akcijama i strajkovima u kojima i zene imaju
svoje mesto i aktivnu ulogu. Kao clanice URS·ovih
sindikata, radnice stupaju u borbu i ucestvuju u
strajkovima sa zahtevima za poboljsanje radnih
i zivotnih uslova. Medu prvim strajkovima radnica u anale sindikalne borbe u tom periodu ulazi veliki strajk kumanovskih svalja belog rublja
zaposlenih u preduzecu »Nada« Vlade Sumano·
vica 1936. godine. Polozaj kumanovskih radnica
nije se ipak mnogo promenio, pa u novembarskom
broju lista »Nasa rec« 1940. godine citamo: »... Radno vreme je 9 - 10 sati dnevno. Svakog dana
posle svrsenog rada po jedna od nas mora ostati
pola sata kasnije da pocisti i dovede u red radionicu ... Iako propis po Uredbi o minimalnoj nadnici predvida 4 dinara na sat, nase nadnice se
krecu od 12 - 20 dinara na dan ... Sa 12 - 20 dinara na dan sta se moze kupiti na danasnjoj skupoci! Kilogram hleba, paradajz, paprika i nista
vise ... Zar se danas maze ziveti sa 12 - 20 dinara na dan? Ne. Mise same moramo pomoci... Po·
jedinacno istupati beznadezna je... Sarno slozna
i organizovano mi cemo uspeti, jer sloga i organizacija slobodnih sindikata cini od nas slabih
devojcica veliku cvrstu snagu sa kojom cemo se
odupreti necovecnoj eksploataciji i poboljsati nas
bedni zivot...«
u tekstilnim fabrikama. i cilimarskim radionicama
zene su bile gotovo jedina radna snaga. I njihova
radno vreme kretalo se i do 14 casova, a velil<e
radne norme i male zarade, uz krajnje lose higijenske uslove na radnom mestu, cinili su da se
zene-tekstilke prerano iscrpu i ostare. Napredna
stampa je pavremeno informisala javnost 0 takvom stanju u Makedoniji, a cemu nam govori
i clanak objavljen pod naslovom: »Polozaj radnice u fabrici cilima« u listu »Nasa rec« 1939.
godine: »...u tkackaj radianici persiskih cilima u
Skaplju grazna je eksplaatacija ... Tamo rade devajcice neprekidno pa 11 sati dnevno, pa i viSe.
Njihove se nadnice krecu ad 5 do 20 dinara. Plata im se po istkanim redovima. Jedan red po 70
do 80 para dinarskih. Najvestije radnice izrade
20 - 30 redova, a ostale jedva dostignu do 10 rv
dova ... Ima i pocetnica kojima se nista ne plata.
U jednoj takvoj radionici ima oko desetak razboja. Slobodnog prostora nema.«
U krusevskoj cilimari bilo je zaposleno oko 30 radnica, devojCica od 14 - 18 godina. Rad je poci-
njao u 6 easova, i sa preki~om od jetJ:Iog. cas:'
trajao do 7 casova uvece. U Jednom dop1su 1z Bltolja objavljenom u oktobarskom broju li~ta. »Nasa ree« iz 1940. godine ka:le se: »... U Bito!JU JC nedavno otvorena radionica za persiske cilime. Prijavilo se viSe ucenica koje zele da nauce ovaj l~i,
ali teski zanat. Sve su ove ucenice iz siromasmh
bitoljskih kuea, i dok ne nauce zanat, ~ne ne~e
primati nikakvu platu, te ce se na taj nacm profit
sopstvenika znatno povecati.«
.
U slicnom polo:Zaju nalazile su se i radnice u drugim granama tekstilne industrije. Eksploatacija
je neodlozno podsticala tekstilne radnic~ ~a organizovanje i uClanjivanje u URS-ove smd1kate,
pa se taka u njihovim redovima sirio i uticaj Partije. Kao rezultat tog procesa doslo je do velikog
strajka tekstilnih radnica u Bitolju, o kome nas
obave5tava oktobarski broj »Radnick.ih novina«
iz 1939. godine: »Tekstilno radniStvo u Bitolju
nalazi se preko 50 dana u strajku. U ovoj borbi
veCinom su radnice ... Radnice koje vade strajk,
i ako su veCinom mlade, pokazale su veliku cvrstinu ... « Dok je ovaj strajk bitoljskih radnica okoncan delimicnim zadovoljavanjem njihovih zahteva, strajk cilimarskih radnica u Skoplju, u
maju 1940. godine, koji je trajao 4 dana, zavrsio
se povecanjem nadnica. Prema kolektivnom
ugovoru radnicama je priznata URS-ova organizacija i pravo na biranje radnickih povereniStava. Radnice su, osim toga, dobile rucnu apoteku i sudove za umivanje.
Strajk je zahvatio i tekstilne fabrike »Vardar« i
»Tulbend« u Skoplju. Osnovni povod za strajk bilo je devetcasovno radno vreme i niske zarade,
nize od onih predvidenih Uredbom o minimalnim
nadnicama. Strajk je izbio u maju 1940. godine.
Iako su radnice fabrike »Vardar« strajkovale 13
dana, strajk nije bio uspesno okoncan, dok je
strajk u fabrici »Tulbend« radnicima doneo povecanje zarade.
Delovanje Partije i URS-ovih sindikata osobito se
oseeao medu monopolskim radnicima, medu kojima je bilo najviSe zena. Organizovane,. on~ su
CCS(O strajkovaJe trazeci poveeanje nadmca I pO·
boJjsanje uslova rada, kao i vracanje na posao
otpustenih. U 1938. godini dolazi do strajkova monopolsk.ih radnica u Prilepu i Skoplju. Markantan primer borbe monopolskih radnica bili su
veliki strajk i demonstracije 15, 16. i 17. januara
1939. godine u Velesu. Losi radni uslovi, mala zarada i sve veea skupoca u tim predratnim danima, otpustanje monopolaca i besposlenost u gradu - sve su to bili faktori koji su pokrenuli na
strajk monopolske radniee. Medu organizatorima
strajka osobito se istakla svojom aktivnoscu Nada Butnokosarova. BuduCi da strajkacke zahteve
monopolska uprava nije prihvatila, tada se, kako je zabelezeno u izvestaju Komande mesta:
»... 16. januara masa demonstrativno uputila ka
gradu Velesu, uvetana sa oko 1000 liea zenskog
i muskog pola, zaustavila se pred zgradom Sreskog nacelnika vicuCi: »Hleba, rada, pravde ... « 17.
januara 1939. godine masa od 1500 demonstranata skupila se pred monopolom trazeei da svi budu zaposleni. Pred opstinom, gde je straza cak i
pucala na demonstrante, jos se sna:lnije razlegao
157
�protest i zahtev radnika: Hleb, rad, pravda, radnicka sloboda .. «
U clanku »Duvanskc radnice u Velesu stradaju«,
objavljcnom u »Radnickim novinama« od 30. decembra 1939. godine, citamo: »... Radnice Dorila
Filipovica, poznatog veleposednika u Velesu, kalupe duvan kod njega. Njihovi uslovi rada su
strasni. Radno vreme je 12 - 14 casova dnevno.
Nadnice su toliko niske da ne mogu podmiriti
ni najosnovnije potrebe za zivot. Higijenski uslovi pri radu su nemoguci. Pored ovakvih teskoca
one podnose i najgrublje psovke koje se mogu
cuti svakog dana od poslodavca. Radnice su jednostavno zahtevale da se prestane sa psovanjem.
Na to on nije pristao, radnice su napustile posao
i trazile isplatu. Gazda nije hteo isplatiti radnicama zaradene nadnice nego je drsko izbacio nekoliko radnica sa posla ... «
Ucestali strajkovi i tarifne akcije, kao i masovno
ucesce radnica u njima, govore o klasnoj svesti
i svc vecoj angazovanosti radnica u borbi radnickc klase protiv eksploatacije u Makedoniji.
Akcija za zensko pravo glasa, za borbu
protiv fasisticke opasnosti
158
U ogorcenim protestima protiv fasiziranja i ratne
opasnosti koje su se nadvile nad zemljom, bio je
prisutan i narodnooslobodilacki momenat, sto je
dalo i specificno obelezje zenskom naprednom
pokretu u Makedoniji.
U borbi zena za pravo glasa posebno mesto pripada
akciji iz 1939. godine, koja je vodena kao jedinstvena akcija radnih zena Jugoslavije. Zene Makedonije ukljucile su se u akciju veoma organizovano. Nosioci akcije skoro svuda su bile komunistkinje, napredne zene i omladinke. Sa svojim entuzijazmom osobito su se isticale seoske
uCitcljice. U 26. broju »Zene danas« koji je iziSao
januara 1940. godine jedna uciteljica iz Skopske
Crne Gore koja je pozvala seljanke svoga sela da
im objasni apel piSe: ,.Odazvale su se mom pozivu i odredenog dana dosle su u prilicno velikom
broju, nasmejane, lepo i cisto obucene u svoju
narodnu nosnju. Shvatile su taj dan kao svecanost i to me je prijatno iznenadilo i obradovalo.
Nikada se mi nismo nalazile na slicnom poslu ...
Rekla sam im da sam ih skupila da bi trazilc pravo glasa, i da je dosao dan da zene budu izjednacene sa muskarcima ... Mnoge od nj ih su govorile,
meilu njima je jedna starija zena - majka cetvoro dece. Ona je pravilno rezonovala o svim nepravdama koje se nanose zeni... Zatim se preslo
na potpise. Tu je bilo malo nezgoda, jer su rnahom sve te zone bile nepismene. Posluzila sam se
cisto sudskim metodom - otiskom prsta.«
Iz skopskog sreza jos jedna uciteljica salje potpise
seljanki i opisujuCi bedu u kojoj zive ove zene
piSe: »Nc bih mogla da verujem da ih ima toliko
nepismenih da nisam pocela da prikupljam potpise.<c
Za uspesan tok akcija za prikupljanje potpisa kojima sc trazilo pravo glasa od »Vlade sporazuma«,
u nekim gradovima Makedonije, kao sto je bio
slucaj u Skoplju i Tetovu, hili su oddani javni
skupovi, a u drugim su formirani akcioni odbori
ili specijalne grupe. 0 radu jedne takve grupe,
kakvih je bilo viSe u Makedoniji, govori i dopis
iz Prilcpa, objavljen u »Nasoj red« broj 8 iz 1939.
godine: >> ••• Ulazili smo u kuce ocekujud otpor,
nerazumevanje. Ali jedva da je toga bilo negde.
Zcne su nas primale, razumele i priSle nam. Posle malo objasnjenja, shvatile su i svojim od rada
nazuljanim rukama sarale nezgrapna slova. Nepismene zene su nam rekle: »PotpiSi me, cerko«.
I mi smo videli da u njima zivi osecaj za pravdu,
vidcli smo da razumeju borbu i da ce je prihvatiti.«
Sa jasnim konccpcijama sta ocekuju od dobijanja
prava glasa, Zenc
su
argumentovano postavi1e
svoje trazcnje za jednako aktivno i pasivno pravo glasa za sve zene, za sva zakonodavna i uprav·
na tela u slobodnim i tajnim izborima. Kao sto
potvrduju i navcdeni navodi, napredna stampa u
Makedoniji dala je punu podrsku ovoj velikoj akciji Zena.
Prema nepotpunim podacima kojima raspolazemo
u Makedoniji je bilo skupljeno oko 3000 potpisa
zena u toku ove akcije. 56,60/o od onih koje su
dale svoj glas bile su nepismene. Neki od spiskova sadrlali su toliko otisaka prstiju koliko je bilo
i trazenja za jednako pravo glasa.
Nasuprot obimnim i solidnim pripremama i masovnom odzivu zena, i ova akcija, kao i prethodne,
ostala je samo poziv ne nalazeCi svoje resenje u
zakonskim paragrafima Kraljevine Jugoslavije.
Kako je postala ocevidna neposredna fasisticka opasnost po Jugos]aviju i njcne narode, sve akcije
naprednih zcna u Makedoniji dobijaju izrazito
antifasisticko obelezje, Zene postaju cleo masovnog antifasistickog fronta koji se stvarao sirom
Jugoslavije. Ovakvo kretanjc imalo je svoj koren
vee u danima spanskog rata, u kome su ucestvovali na strani republikanske vladc i dobrovoljci iz
Makedonije.
ZahvaljujuCi doslcdno shvacenim zadacima o radu
sa zenama onako kako su oni hili formulisani na
Petoj zemaljskoj konfereneiji 1940. godine, pavecava se broj zena clanova i kandidata KPJ. Od
247 clanova KPJ u Makedoniji 1940. godine 23
su bile zene. Od 1940. godine u sastavu gotovo
svih mesnih komiteta u Makedoniji zastupljene su
i zene. One se najcesce angazuju na sektorima rada sa zcnama, u SKOJ-u i u Narodnoj pomoci.
Osim toga, pri mcsnim komitetima KPJ formirane
su komisije za rad sa zenama. Rezolucija Pokrajinskc konferencijc KPJ u Makedoniji 1940. godinc, u kojoj se konstatujc da rad sa zcnama u poredenju sa njihovim uccscem i brojem u radnickim
rcdovima i radnickom pokretu nije na potrcbnoj
visini, ukazuje i na potrcbu rada meilu seljankama, kao i na vecu aktivnost medu Turkinjama i
Albankama. Ovakav stav partijskih organizacija
doneo jc ploda, sto se najbolje videlo u danima
ncposredno poslc okupacije. ZahvaljujuCi pravilnoj orijentaciji i ulozenom radu na budenju zena
na selu i u nacionalnim manjinama, Partiji je bilo
lakse da u odsudnim danima stvori oslonac meau
njima.
Pred sam rat Partija je najvise radila na idcolosko-politickoj priprcmi clanova i na najsirem pave-
�zivanju sa radnim narodom grada i sela na antifasistickoj platformi. U skladu s tim bio je u
stalnom porastu broj aktivnih antifasistkinja. U
Makedoniji je tada vee bila formirana gencracija
zcna-komunista, istaknutih radnickih boraca.
Partija je svojom jasnom linijom i odlucnoscu otvorila pcrspcktive i mobilisala mase u akciju. Zenc su se nasle sa ostalim radnim ljudima, licem u
lice sa otvorenom faSizacijom politiCkog Zivota,
raspuStanjcrn sindikalnih organizacija, stvaraw
njem koncentracionih logora i radnickih bataljona. Poslc potpisivanja Trojnog pakta 25. marta
1941. godine, dosledne svojim borbenim tradicijama, zene Skoplja masovno ucestvuju u demonstracijama. Medu govornicima na protestnom mitingu ima i zena. Slicno je bilo i u Velesu i u Kumanovu, gde zene ucestvuju u javnim protestima
protiv Pakta i fasizma.
Ovakva revolucionarna aktivnost zena uoci napada
fasistickih sila na Jugoslaviju ukazuje na jedan
nezamenljiv rezervoar revolucionarnih snaga. Borw
bene tradicije stecene u predratnom periodu, is·
kustvo i masovna organizovanost Zcna u Makedow
niji biCc od neocenJivog znaCaja za masovno uCeSce zcna u narodnooslobodilackoj borbi.
Prvi dani posle okupacije
Nakon okupacije zcmlje, Makedonija je podeljena
izmedu bugarskog i italijanskog osvajaca. Iz Bugarskc, od~osno Italije, stigao ~je kompletan upravni, administrativni i prosvetni aparat. Bugarski fasisti su dosli u Makedoniju kao »Oslobodioci« od velikosrpskog hegemonizma i ocekivali su
da ih u Makedoniji taka i prime uveravajuci Makedonce da ani nisu Makedonci vee Bugari. Vee
u prvim nedeljama okupaoije, bugarski i italijanski osvajaci nastupili su sa svojim denacionalizatorskim programom. Bugarskc okupatorske vlasti
osobito su se okomile na makedonsku omladinu.
Na nju su pokusali dclovati preko skola u kojima se ucilo na bugarskom jeziku, a nastavu su
izvodili odabrani i provcreni nastavnici dovedeni
iz Bugarske. Preko mrde fasistickih organizacija
za omladinu ()}Branik«, »Legionari«, »Otec Paisii(<
i dr.), kao i preko drugih kulturno-prosvetnih institucija, zelelo se nacionalno otuditi i fasizirati
omladinu. Bezocna denacionalizatorska nastojanja bugarskih fasista uz teror, potkupljivanje i
ucene imali su obrnut efekat od zeljenog: time je
samo ubrzano revolucionisanje najsirih masa makedonskog naroda. Vee prvih dana dolazi do sukoba u kojima su komunisti imali velikog uspeha
u skidanju »oslobodilacke« maske bugarskog okupatora i ukazivanju na pravi karakter okupaoije.
Medu zenama, kao i u citavom narodu, neizmerno
je porastao ugled Partije kao jedine snage kadre
da ih povede u borbu protiv porobljivaca. Perspektiva nacionalnog oslobodenja i opstanka makedonskog naroda povezana je sa razvojem i ishodom borbe protiv okupatora. Takvu borbu najsvesniji sinovi i kceri makedonskog naroda, pod
rukovodstvom Komunisticke partije, pocinju vee
u prvim danima okupacije. Po odluci Mesnog ko-
miteta, pocevsi od 8. aprila 1941. godine, zene Prilepa ukljucuju se u veliku akciju pomoCi pripadnicima jugoslovenske vojske pri povlacenju. Formirana je specijalna komisija sa tim zadatkom.
Komisija najpre sakuplja medu gradanima civilna odela za vojnike, pa onda pomaze vojnicima da
se preobuku kako bi izbegli zarobljavanje, a od
njih uzima uniforme i oruzje. Na taj nacin se prilepska organizaeija odmah posle okupacije snabdela vojnickim uniformama i, sto je jos vaznije,
oruzjem i munieijom.
Masovni karakter ima i poznata nuskrSnja akcija<c
koju je organizovao Mesni komitet u Kumanovu.
To je akcija obezbedivanja hrane za jugoslovenske ratne zarobljenike u improvizovanom vojnom
logoru u jednoj od kumanovskih osnovnih skola.
U toj akciji su, osim clanova Partije, ucestvovale
sve clanice simpatizerskih i citalackih zenskih
grupa.
Jedan od prvih politickih udara koji je okupator
doziveo u Makedoniji bile su protestne demonstracije u Strumici koje je organizovala i vodila
Partija. Ulazak bugarskih fasistickih jedinica u
Strumicu u aprilu 1941. godine na zaprepascenje
okupatora docekan je velikom demonstracijom
gradana. Demonstranti su nosili transparente sa
natpisima »Makcdonija Makcdoncima(< i izvikiva~
li parole protiv okupatora. Okupator je bio uniZen, ali iznenaden i zbunjcn, u tom trenutku nijc
niSta preduzeo. Medu gradanima okupljenim u
demonstraeijama najvise su se istakli monopolski
radnici i radnice.
U danima kad je bugarska vojska ulazila u vardar- ·
ski deo Makedonije pojacana je i prosirena aktivnost odbora Narodne pomoci. Oni su radili na
stvaranju uslova za smeStaj i Cuvanje sve veCeg
broja ilegalaca, pronalazenju ilegalnih stanova,
stvaranju rezervnih skladiSta hrane itd. Odborima narodne pomoCi najcesce rukovode istaknute
Clanice Partije.
Mesni komiteti nastoje da koordiniraju aktivnost
komisije za rad sa zenama i rad mesnih odbora i
pododbora narodnc pomoCi u ispunjavanju ovako postavljenih zadataka. Vcliki je broj zena angazovan u sabirnim akeijama narodne pomoci.
Osim licnih priloga u hrani, odelu i novcu, one uspevaju da od patriotskog stanovnistva, koje je i
samo u oskudici, sakupe vece koliCine hrane i raznih predmeta za potrebe boraca partizanskih odreda i ilegalaea. Zene ucestvuju u pripremanju
hrane, sivenju odela, pletenju dzempera, carapa i
salova, izradi ranaca itd. Morale se brinuti o bezbednom uskladiStenju hrane i predmeta, kao i
oruzja. Cesto su i u njihovim domovima pravljene tajne skrivnice za koje su znali samo odgovorni Clanovi mesnih komiteta ili vojnih stabova u
gradu. Takve skrivnice postojale su u svim mestima od 1941. godine do kraja rata.
Pismo Narodnooslobodilackog fronta za Makedoniju od 4. maja 1942. godine saddi program organizacije Narodne pomoci u uslovima narodnooslobod.ilackog rata. Nakon ovog pisma, organ veleske
partijske organizacije »Narodni bilten« u clanku
»Polofuj zene i njeni konkretni zadaci«, objavljenom u broju 21. od 17. maja 1942. godine, istice:
», .. kad fasizam hoce da nas utera u rat, da gine-
159
�mo za racun nasih porobljivaca, i kad se istovremeno kod nas zaostravaju otvoreni sukobi i revolucionarne akcije za isterivanje okupatora, nase
zene treba da budu nasi najverniji pomagaci. I
onda kad nisu partizanke, kad ostaju kod kuce,
one mogu biti od velike koristi. U snabdevanju
organizacije i partizanskih odreda gotovo sav rad
ce pasti na pleca nasih zena .. ·"
Partija je postavila zadatak da se koriste i legalne
forme rada sa zenama, gde je to moguce, smatrajuCi da ce se taka ostvariti sire veze i uticaj na
zene i zensku omladinu i ujedno suzbiti delatnosti zenskih drustava koje je formirao okupator.
U leta 1941. godine doslo je do obnavljanja rada
zenskih zadruga u Skoplju i Bitolju. I komisija
za rad sa zenama u Velesu dobila je zadatak da
formira legalno drustvo u gradu. Bugarska vlast
je dala dozvolu za rad ovih organizacija nadajuci
se da ce preko njih siriti bugarsku propagandu.
Na osnivacki sastanak u Velesu dosla je predstavnica iz Sofije. Ali na sastanku je pocela astra rasprava izmedu nje i :lena Velesa, koje su osujetile
nameru da se iz Sofije nametne predlog uprave
drustva i u upravni odbor izabrale su svoje kandidatkinje.
Ideolosko-politickim radom u zadrugama u Skoplju
i u Bitolju i u zenskom drustvu u Velesu rukovodili su aktivi koji su hili pod direktnim rukovodstvom mesnih komiteta, odnosno zenskih komisija. Rad ovih organizacija tekao je preko citalackih kruzoka, kurseva, raznih prigodnih predavanja, zidnih novina. U okviru priprema za oruzani
ustanak u Makedoniji bitoljska zadruga je pocela
razvijati medu svojim clanicama i jednu drugu
vrstu aktivnosti: obuku u rukovanju oruzjem i sanitetski kurs za partizanske bolniCarke. Sanitetski kursevi su organizovani i u drugim gradovima.
U viSe akcija preduzetih radi ozivljavanja borbenih
tradicija i raskrinkavanja bugarskog okupatora
dostojne su pomena ilindenske proslave u 1941.
godini. Bugarski okupator se i sam spremao za
praznovanje Ilindena kako bi ga prikazao bugarskim ustankom. Njegova namera bila je osujecena, jer su 2. avgusta 1941. godine gotovo po celoj
Makedoniji odriani skupovi i demonstracije sa
antifasistickim parolama i pozivanjem na ilindenske tradicije oruzane borbe protiv porobljivaca.
Bugarska policija je svugde intervenisala, ali u
najviSe slucajeva kad je policija stigla, hili su vee
odrzani antiokupatorski govori, recitacije i otpevane revolucionarne pesme.
Demonstraclje I
tlv okupatora
160
~trajkovl
zena -
oblik borbe pro-
Okupator je sva znacajnija privredna preduzeca
stavio pod kontrolu, sproveo rekviziciju prehrambenih proizvoda i uveo racionirano snabdevanje. I
pri takvom oskudnom snabdevanju vrsena je diskriminacija prema svim anima koji su smatrani nelojalnim i nepouzdanim prema okupatorskom rezimu, posebno prema Jevrejima i Ciganima. Nastupila je oskudica u svim osnovnim proizvodima, dok je okupator rekviriranu robu i poljoprivredne proizvode izvozio u Bugarsku i Ne-
macku. Slicna je bila situacija i na teritoriji koju
su okupirali italijanski fasisti.
Koristeci nezadovoljstvo masa ekonomskom politikom okupatora, Partija je pristupila organizovanju demonstracija. One su formalno bile ekonomskog karaktera, a u stvari su imale antiokupatorski i antifasisticki karakter i odigrale veliku ulogu u razoblicavanju okupatora i okupljanju narodnih masa oko Partije. Taka vee sredinom maja 1941. godine zene u Strumici javno protestuju
protiv visokih cena, erne berze i nestasice namirnica. Delegacija sastavljena od :lena zahteva od
organa okupatorske vlasti preduzimanje mera za
stabilizaciju cena i onemogucavanje spekulanata.
Njihov zahtev je odbijen, a protiv delegatkinja
je intervenisala policija. U isto vreme dolazi do
strajka strumickih monopolskih radnika.
Pomenutim protestima i demonstracijama protiv
okupatora i denacionalizatorske politike pridruzila se uskoro jos jedna eksplozija narodnog gneva. Okupatorska vlast je 24. maja 1941. godine organizovala miting povodom donosenja takozvanog »Sve!itenog ognja«. »Sveti oganj« je imao biti
prenet u Strumicu iz drevnog hrama u Trnovu,
stare prestonice bugarskog carstva. Ova politicka manifestacija imala je za cilj da simbolicno
prikaze prisajedinjenje Makedonijc Bugarskoj. Za
prenos »Svctog ognja« bio je vezan pompezan cercmonijal, bogosluzenjc i politicki govor. Strumicka partijska organizacija je rasturila ovu svecanost i pretvorila je u demonstraciju protiv bugarskog fasistickog okupatora.
Do slicnih demonstracija doslo jc i u drugim mcstima Makedonije. U leta 1941. godinc grupa od trideset :lena, aktivnih pripadnica antifasistickog
pokreta u Skoplju, izrazila je svojevrstan ekonomsko-politicki protest pred skopskim gradonacelnikom.
Grupa od sezdesetak seljanki i seljaka, na inicijativu komunista, sisla je iz sela Dzavata u Bitolj da
protestuje pred oblasnim direktorom protiv neredovnog snabdevanja i pljacke seljackih proizvoda.
U prvoj polovini 1942. godine okupator je poceo
odvoditi musko stanovniStvo u radne Iegore, na
prisilan rad. Mesni komitet i odbor :lena u Velesu
na to su odgovorili organizovanjem antifasisticke
demonstracije zena 11. maja 1942. godine. U jutarnjim casovima masa od priblizno 200 zena krenula je uskim veleskim ulicama ka zgradi opstine
protestujuci. Demonstrantkinje su izabralc de]egaciju, koja se uputi!a gradskom upravitelju i iznela mu uzroke demonstracije energicno traieCi
da se prestane sa prisi!nim odvodenjem graaana.
Ali ovaj je najgrublje isterao zene i naredio da
protiv demonstrantkinja intervenise policija. Uprkos svemu zene su uspele da na ulicama grada
demonstriraju sve do podne.
Organ veleske partijske organizacije »Naroden bilten« u svom 21-om broju od 17. maja 1942. godine donosi opsirniji clanak o demonstraciji: »Ovih
dana zene Velesa, Makedonke, Turkinje i Ciganke,
solidarno i uspesno su istupile protiv mobiliziranja njihovih muzeva i dece u bugarsku vojsku,
koja tajno i pod maskom izvodi mobilizaciju u
etapama, po grupama, izgovarajuCi se da ih salje
na rad. Karakteristicno je hrabro i pozrtvovano
�istupanje Vclcski pred bugarskom vlascu i policijom .. ,<(
Mcdu zapazene proteste i dcmonstracije protiv bugarske okupatorske vlasti i njenc politike u Makedoniji spada i dvodnevni strajk monopolskih
radnika u Krusevu. U monopolu, najvecem preduzccu grada, u kome su od 400 zaposlenih oko
300 bile zenc, 16. maja 1942. godine, dolazi do
strajka. Povocl za strajk bila je oclluka uprave o
otpustanju radnika iz monopola. Odmah jc formirana delegacija od 5 clanova, medu kojima su
bile tri zene. Predvodeni dclegacijom, strajkaci
su se uputili ka Komesarijatu uz glasne protcste
protiv gladi i besposlicc. Posta u Komcsarijatu
nisu dobili nikakav odgovor, uputili su se ka opstini. Delegacija je tu iznela radnicki zahtev, da
sc na posao vrate otpu~teni radnici, da se povc·
caju nadnicc i dnevr.o slcdovanjc hleba. Umesto
odgovora pozvana jc policija. Uprkos intervenciji
policijc dcmonstranti su sc razisli sa ulica grada
tek kasno u noc. Sutradan je doslo do novog sukoba izmedu policije i monopolaca. Zene su kan1enovale policajce, go lim. su se rukama ustrenl·
ljivale na njih. Upornost i jedinstvcno istupanje
krusevskih radnica natcralo je monopolsku upravu na izvesno popuStanje i kompromis. PovuCena
je odluka o otpustanju radnika, a doslo je i do
manjeg povi.Senja dnevne zarade.
U prolece 1942. godine dcmonstrirale su zene Kiceva. U demonstracijama je uCestvovalo stotinu
zena. One su se probile do italijanske i albanske
prefekture trazeCi hleba, posla, mere protiv spekulacije i slobodno kretanje po gradu. Nesta obecanjima, viSe silom, demonstrantkinje su bile udaljene od prefekture. Ali to je samo povecalo
revolt zena. Demonstracije su sc prencle na ulicc grada i tck poslc intcrvencije karabinjera den1onstrantkinje su se rasturilc.
Ovc akcije protiv okupatora su imale karaktcr zaostravanja odnosa sa njim, bio je to jedan od
naCina borbe, a bile su praCene protivrnerarna:
hapSenjin1a, otpuStanjima sa posla, internacijmn
i slicno i prerastale su u oruzanu akciju protiv
njega.
Zene Makedonije u oruzanom ustanku
Vest o nemackom napadu na SSSR izazvala je previranje u partijskim organizacijama. U njima je
vladalo miSljenje cia treba zapoceti odmah oruzanu borbu protiv okupatora radi nacionalnog
oslobodenja, pruzanja pomoCi Sovjetskom Savezu
i uniSta,;anja faSizma.
Medutim, politika sekrctara Pokrajinskog komiteta,
njegova pogresna ocena situacijc izazvala je sukob u Pokrajinskom komitetu koji se preneo i
na partijske organizacije na terenu. Ali i pored
toga pripreme za oruiani ustanak se nastavljaju.
U Skoplju se organizuje Vojni stab i formiraju se
diverzantske grupe jos u avgustu 1941. godine.
One su odmah izvele nekoliko diverzantskih akcija. Krajem avgusta 1941. god. formiran je i Prvi
skopski partizanski odred u kome su bile i dve
zene: Nevena Georgieva i Bosa Duraskovic. U oktobru je od partizanske grupe u Prilepu formiran
prilepski partizanski odred u kome su bile i Vesa Krsteva, Venda Nikolova, Mara Josifovska, Danica Orovcanec i Pavlina Perganova. Istovremeno
je formiran i Kumanovski partizanski odrcd u
kome su bile i Magdalena Anteva, Filimena Mihajlova i Evica Kipra.
Svemu OVO!ll je prethodilo formiranje vojnih stabova u gradovima koji su dobili materijal CK KPJ
i hili upoznati sa odlukom CK od 4. jula i, slozivSi se sa njOin, zapoCeli pripren1e za oruZani usta~
nak. Za vreme priprema jednc diverzijc, kod Prilepa je doslo do oruzanog sukoba sa bugarskom vojskom. 13. jula, vrseCi pripreme za formiranje odreda poginuo je kod Kavadara Dime
Pop-Atanasov u sukobu sa bugarskim policajeima. U Skoplju su formirane tri radionice oruzja.
Posle uklanjanja oportunistickog rukovodstva i formiranja novog Pokrajinskog komiteta sredinom
septembra 1941. godine pripreme za oruzani ustanak prihvatile su sve partijskc organizacije u Makedoniji.
Prvi oruzani sukobi Prilepskog i Kumanovskog partizanskog odreda sa okupatorom poceli su 11. oktobra. U borbi Kumanovskog odreda i policije
poginula je Magdalena Anteva.
Sa razvojem oslobodilackog rata u Makedoniji raste i broj zena boraca u vojnim jedinicama. Ucesce zena u oruzanim jedinicama oslobodilacke
vojske bilo je ne samo odraz njihove revolucionarnosti vee i potvrda dotadasnjih stavova i borbe KPJ za ravnopravan poloZaj Zena u druStvu.
Za zenu borca u oslobodilackom ratu bile su dostupne svc ratne funkcije. Ona jc horae, bolnicar,
politicki dclcgat cete, komcsar u odredu, omladinski iii partijski rukovodilac, politicki komesar bataljona ili brigade.
Prvim pucnjevima partizani su objavili da nikakva
sila nijc u stanju da spreci makedonski narod da
se zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije bori
za istcrivanjc okupatora, za slobodan i Coveka do~
stojan zivot na svom rodnom tlu. Vise nego bilo
sta drugo, pucnjevi partizana izvrgli su ruglu bugarsku propagandu o "oslobodilackoj« misiji bugarske vojske u ovom delu Jugoslavije. Zato se
okupator tako nemilosrdno okomio na sve komuniste i patriote i zaveo otvoreni teror. Pocela su
masovna hapsenja i rae! prekih vojnih sudova sirom Makedonije. Ucestale su blokade i pretresi
na ulicama i drumovima, ograniCeno je kretanje
i putovanje gradana, uveden policijski cas.
Proglas privremenog Pokrajinskog komiteta KPJ
za Makedoniju 12. novembra 1941. godine izdat u
vezi sa terorom bugarskog okupatora navodi podatke o represa!ijama okupatora nad makedonskim patriotima: "· .. Sa svakim novim danom
doznajerno o novim hapSenjin1a i ubistvima Sto
ih vrsi bugarska policija i o novim smrtnim presudama sto ih izricu vojni sudovi u Makedoniji.
Samo u Kumanovu je ubijeno sedam, a osudeno
na smrt 11 lica i mnogo njih na dugu robiju. U
Prilepu je ubijeno jedno, a osudeno na smrt 6,
internirano 12 lica i mnogo njih ceka da bude
sudeno. U Skoplju je u zatvoru 60 lica i za mnoge
od njih tuzilac trazi smrt. U Bitolju je ubijen jedan, a internirana sestorica. U Ohridu je dvadesetak !judi zatvoreno, dva osudena na smrt ... «
161
�Posle napada partizana na policijsku stanicu u Prilepu policija i vojska tuku i hapse koga nadu na
ulici, pa je u toku nekoliko casova broj premlacenih i uhapsenih gradana, medu kojima i zena,
dostigao sest stotina. Masovna hapsenja od oklobra uzimaju jos viSe maha. Tih poslednjih meseci 1941. ina samom pocetku 1942. godine u Skoplju i Bitolju na pet procesa vojnih prekih sudova
osudeno je i 19 zena. Teror okupatora govori i o
panici koja ga je zahvatila. Prema nepotpunim
podacima vojni preki sudovi i Makedoniji izrekli
su zenama oko 120 presuda na viSe godina zatvora, vise od 10 smrtnih presuda, ne uzimajuCi u
obzir broj interniranih i bez suda egzekutiranih
Zena.
U toku novembra i decembra 1941. privremeno su
prekinute oruzane akcije partizanskih odreda, a
borci se povlace na ilegalan smeiltaj u vece gradovc. Sarno u Velesu, jednom od najveCih prihvatilista ilegalaca u toku oslobodilackog rata i revolucije, bilo je u to vreme oko pedesetak ilegalnih stanova. Takvih stanova je bilo i u Skopju, Stipu, Kocanima, Strumici i drugim gradovima. Glavnu brigu o njima vodile su zene. One su bdele da ih oku·
patorska policija ne otkrije, odl"Zavale vezu izmedu njih i rukovodstva, informisale ih o dogadajima, snabdevale hranom i odecom, po potrebi or·
ganizovale njihova premestanje.
Pokrajinski komitet KPJ saziva 7. januara 1942. godine partijsko savetovanje, na kame su doneti zakljucci o daljem toku narodnooslobodi!acke borbe.
Na savetovanju je reseno da se pristupi stvaranju
manjih odreda, koji bi hili pokretljiviji. Uporedo
s tim pocela je siroka politicka aktivnost u gradu
i selu radi ostvarivanja sto sireg politickog jedin·
stva masa. Poeetkom 1942. godine stvoreni su ilegalni odbori narodnooslobodilacke vlasti u ve!eskom, prilepskom i hitoljsko-prespanskom kraju.
Prvi narodnooslobodilacki odbor je hio formiran
4. oktohra u selu Cucer (Skopska Crna Gora). Odhornik je hila i Ilinka Ackova. Ubrzano se radi
na daljem sakup!janju oruzja, municije, odece,
vrse se izvidanja po terenu, prikupljaju podaci o
neprijatelju i stvaraju partizanske haze. U prvoj
polovini 1942. godine formirani su Veleski, Bitoljski, Drugi skopski, Drugi prilepski, Krusevski i
Bitoljsko-prespanski partizanski odredi. Oni vade
stalne akcije protiv bugarske vojske i policije. Svi
pokusaji okupatora da stvori kontraske formacije
nailazile su na otpor seljaka i gradana. Za sastav
svojih kontraskih ceta Bugari moraju dovoditi
dobrovoljce iz Bugarske, jer u Makedoniji nalaze
samo saku plaeenika i kriminalaca.
Ucesce Makedonki u narodrooslohodilackom ratu je
u neprestanom porastu. Zelja da se postane partizanka u ono vreme zivi i postoji u svakoj komunistkinji, clanu Partije i SKOJ-a, clanu simpa·
tizerske iii citalacke grupe. Nije slucajno u to vreme nikla poznata partizanska pesma:
»Ah, sta mi e milo em drago,
mlada partizanka da stanam
na Pelisterska planina
162
...............•
sa pripevom:
»Zbogom vek, prostavaj rode moj,
jas adam vo boj!«
Pesma ispevana zeni horcu, njenoj neustrasivosti i
odlucnosti u borbi protiv neprijatelja, kakva je
pesma o Elpidi Karamandi, munjevitom hrzino~
se siri i postaje popularna. Elpida Karamandi,
studentkinja iz Bitolja, clan KPJ iz 1941. godine,
jedna od organizatorki zena u oslobodilackom pokretu u svom gradu, tesko je ranjena 3. maja
1942. godine kao horae Bitoljskog partizanskog
odreda u horbi sa bugarskim okupatorom. U is·
toj horhi poginula je Mara Josifovska, a ranjena
Venda Nikolova, ohe partizanke iz Prilepa. Elpidu su okupatorski vojnici vezali za dvokolicu
i taka dovukli u prvo selo. Seljaci, doterani da hi
hili zaplaseni ovim prizorom, pricaju da je pevaIa sve dok nijc izdahnula.
Posle masovnog hapscnja 11. jula 1942. godine u
Strumici, od ilegalaca koji su uspcli da izheg!l'-:
hapsenja formira se partizanska grupa u. koJOJ
je hila i Nevena Georgieva Dunja, partlzanka
Prvog skopskog odreda.
U Veleskom partizanskom odredu horilo se sedam
partizanki, Cija je hrabrost postala legendarn~.
u borhama sto ih je u jesen 1942. godine vodto
odred. medu prvima su pale Rodna Iveva i Nada
Butnikosareva. Uskoro zatim tragicno je poginula Mara Ovcareva. Teska ranjena i uhvacena od
hugarske policije, posle dvodnevnog mucenja ziva je zakopana zajedno sa ubijenim komandantom odreda. Uskoro ce u jednoj horhi u neposrednoj hlizini Velesa poginuti i cetvrta partizanka
iz Veleskog odreda Nonca KamiSova. Herojska i
mucenicka je smrt skopske partizanke Nevene
Georgijeve Dunje, koja je iz Strumicke grupe
dosla u ovaj odred. U horhi koju je njena ceta
vodila sa hugarskom policijom 6. decembra 1942.
godine na padin~ma pla~in~ Lis:X:: ~?a _ie teskc:;
ranjena i zaroblJena. Fas1stl su JOJ ZlVOJ od~ekl~
glavu i noseci je po veleskim se!i~a po~aztva~t
narodu da hi sejali strah. Jedna se!Janka tz NeztIova izdvojila se iz redova na silu prikupljenih
mestana uzela iznenadenom krvoloku Dunjinu
glavu i poljubivsi je poeela da zapeva: nKa:Zi mi,
kerko, Iepoto moja, koju li majku danas rasplaka ...« Potresen tragicnom smreu partizanke Dunje, poznate u narodu veleskog kraja kao Rajna
Skoplj'anka, narodni pesnik spevao je jedinstvenu, duzu epsku pesmu sa zeljom da ne hu~e .:a·
horavljen nijedan detalj njene uzasne pogthtJe:
» •••••••••••••••
A pak Rajna, Rajna e padnala
tamu dolu, dolu na Korita
Pod Korita pusto Ramno Borje
i toa kraj Gorni Kozov Kamen,
i toa kaj dvata viSni vrva.
Tamu glava nea e seeena,
trupot momin i go valkaa
go sterae Dolni Kozov Kamen,
.a potova glava e setaa,
mrtva glava od selo do selo,
a najposle nazad e vratija.
Tri dni Rajna na megdan lezala,
�Na cetvrti pusti ponedelnik,
poncdelnik tokmu na polnoCi
selanite groba e kopaa.
. . . . . . . . . . . . . . .«
Zene u Egejskoj Makedoniji su se ukljuCile u napredni radnicki pokret jos pre rata, a 1940. godinc
su se ukljucile u AntifasistiCki pokret koji se ra·
zvijao pod parolom: »DomaCi fasizam je tezak tudi jos gori.«
Medutim, masovno ukljucivanje zena iz sela i gra·
dova pocelo j e 1941. godine, kada su zene - Makedonke, kao uostalom i Makedonci iz Egejske
Makedonije, masovno stupale u jedinice ELAS-a,
EAM·a, zatim u zenske partijske i omladinske organizacije i EPOM (zenske pozadinske organizacije).
1943. godine formiranjem S. N. 0. F. (Slaveno-makedonski narodnooslobodilacki front) u borbu
polazi sve sto moze da drii pusku. Smatra se da
jc u makedonskim jedinicama bile 30% zena.
Scm toga sto su ucestvovale u borbama, one su nasile ranjenike, nabavljale hranu, kopale ravove,
gradile puteve po sumama. Ucestvovale su u svim
borbama jedinica ELASA ne samo u Egejskoj
Makedoniji, nego su se borile u celoj Grckoj. Gi·
nule su, a od prezivelih zena 70'/o su ratni invalidi.
Jedan od heroja borbe u Egejskoj Makedoniji je
Mirka Ginova, udteljica grckog jezika. Mirka je
ucesnik iz 1941. godine, bila je u omladinskim
rukovodstvima, zatim sekretar vodenskog okruga. 1946. godine monarhofasisti su joj postavili
zasedu i uhvatili je. Sudeno joj je u Atini. Na sudu je rekla:
,J a nisam Grkinja, ja sam Makedonka, clan sam
NO F-a i AFZ-a« ( 1945. je u Egejskoj Makedaniji
formiran Glavni odbor NOF-a i AFZ-a i stvorene
organizacije). Osudena je na smrt i streljana. 0
njenam hrabrom drzanju pisala je demokratska
stampa u celom svetu.
Posta su skoro sve zene i devojke (osim starijih)
bile u partizanima, postavio se problem dece koju su monarhofasisti ubijali kao da su adrasli. Tada je PDEG (Svegrcki demokratski savez zena)
arganizovao evakuaciju dece u socijalisticke zemlje. Taka je evakuisano 20.000 makedonske dece.
Prve partizanske grupe u Pirinskoj Makedoniji su
formirane 1941. godine u razloskom srezu; 1942.
gadine se formiraju partizanski odredi i grupe i
u gorno-dzumajskom, nevrekopskom i petrickom
srezu.
U avom pokretu i uopste u borbi protiv fasizma
u Pirinskoj Makedonij i j e ui'estvovalo i mnogo
zena. Taka 1942. godine prelaze u ilegalstvo Veska Baranovska, Anka Urdareva, Stefka Urdareva, koje u odsustvu sudi i osuduje bugarska fa·
sisticka vlast u Gornjoj Diumaji 1943. godine.
Ove tri drugarice su ubijene iz zasede iste godine.
Te godine u partizane odlaze i Mara Meiudrecka
i Blaga Meiudrecka. Mara Mezudreeka prelazi
1948. godinc u SR Makedoniju, gde i umire 1957.
godine. U borbi prativ fasizma se isticu i mnoge
druge drugarice iz pirinskog kraja.
Vojne akcije partizanskih odreda od avgusta do
septembra 1942. godine izmenile su situaciju u
krajevima njihovog delovanja. Likvidirana je okupatorska opstinska vlast, spaljeni su opstinski arhivi, osudeni su kmetovi i drugi saradnici okupatora, prekinuta nastava ucitelja dovedenih iz Bugarske. Partizanski odredi vrse svakodnevne akcije na prugama, unistavaju urede u zeleznickim
stanicarna, prekidaju telefonske i druge komunikacije, napadaju radnike. Ovim akcijama omoguceno je stvaranje prve slobodne teritarije. Osobito je bila znacajna teritorija oslobadena u jesen
1942. godine na prostoru izmedu Prilepa, Velesa
i Skoplja, u samom centru Makedonije i u neposrednoj blizini najvece saobraeajne arterije.
Besan zbog sirenja narodnaoslobodilackog pokreta
i sve jaceg uticaja KPJ medu Makedoncima, okupator je presao na masovni teror. Zatvori su puni, a postoje u svakom mestu, cak i po selima.
Pored zatvora i zandarmerij skih stanica nasledenih od stare Jugoslavije, za zatvore se koriste i
druge zgrade. U Bitolju postoje tri zatvora: jedan
u policijskoj zgradi, drugi u predratnom dackom
intematu, treCi u selu Kazani. U Skoplju su takode tri zatvora: u zgradi policije, Centralni zatvor sa posebnim zenskim ode!jenjem i u selu
Idrizovu. Osudeni komunisti i antifasisti veCinom
su odvodeni u zatvo~e na teritoriji Bugarske (Pleven, Varna, Stara Zagora), odnosno na teritoriji
Albanije (Tirana). Pored zatvora, u fasistickoj
Bugarskoj su pastojali i logori. Takve je fermirae i italijanski okupator u Albaniji. U Prilepu
1942. godine postoji specijalno zensko odeljenje
pri zatvoru. Tame su svakodnevno rnucene i saslusavane aktivistkinje narodnooslobodilackog
pokreta. Odavde su one, izmrcvarene i iscrpene,
prenosene na nosilima u gradski zatvor, a odatle prebacivane u koncentracioni Iogar za zene
»Sveti Nikola« kod Asenovgrada u Bugarskaj i u
druge logore.
Okupatori sprovode masovan teror po selima ne
stcdeCi ni decu, unistavajuCi cela sela. Albansko
se!o Dolno Jabolciste u veleskom kraju bile je
partizanska baza. Oktobra 1942. godine bugarska
kaznena ekspedicija trazila je od seljaka pod pretnjom smrtne kazne da otkriju partizane. Posta
to nisu ui'inili, okupator je presao na masovno
ubijanje. Anifa Kadriova koja je znala za ilegalna skloniSta u selu nije ih otkrila ni onda kada
su joj pred ocirna zaklali maloletnog sina. Ubijena je. Isla sudbina je snasla Bitulu Mustafovu i
jos neke zene u selu. Kaznena ekspedicija posle toga obrela se u selima Oreov dol, Teovo, Bogomila,
Mokreni hapseCi i kinjeCi narod. Bugarske okupatorske vlasti internirale su ovom prilikom oko
150 porodica iz ovog kraja u Bugarsku. Iz akaline Kumanova su internirali cela sela.
U julu 1943. godine bugarska policija vrsi masovna
hapsenja po bitoljskim selima po prethodno napravljenim spiskovima. Na spiskovima su cesto
bile zene. Ne maguCi da smesti sve pohapsene u
bitoljske zatvore, policija je veliki broj zena i
drugih pohapsenih oterala u Iogar stvoren za ovu
priliku pod vedrim nebom medu barustinama reke Cme u Bitoljskom polju.
Dokumenti nas vade do jednog od slucajeva iz tog
16
�doba koji ilustruje hrabrost i od!ucnost seljanki
ucesnica narodnooslobodilacke borbe. U junu
1943. godine uhapseno je u selu Lavci kod Bito!ja 5 zena, mcdu kojima i Lena Taskova-Bavtirova. Lena je, pre nego sto ce joj biti sudeno, uspe!a da pobcgne iz bitoljskog zatvora i da se pridruzi borcima partizanskih odreda.
Masovna hapscnja i tcror nisu mimoisli ni stipski
kraj. U leto 1943. godinc u gradu Stipu i okolnim
selima, osobito u selu Doljanc, bilo je pohapscno
mnogo komunista i patriota. Oni koji su umakli
hapsenju prcbacili su se u partizanc.
Tada je u partizanc posla i Viktorija Pop-Jordanova, clan SKOJ-a, od 1940. godine i politicki radnik u Stipu. Od septembra 1943. godine Viktorija
jc borac Sarplaninskog partizanskog odreda i uccstvuje u svim njegovim akcijama. Novembra
1943. godine u jcdnoj bici sa balistima kod Kljuca na Karadaku tcsko je ranjena. Zarobljcna je i
mucki ubijena.
U zapadnom delu Makedonije italijanski okupator
jc takode prcduzeo nemilosrdne mere ne bi li
ugusio oslobodilacki pokret makedonskog stanovnistva. U tom cilju jc i sejao razdor izmedu Makedonaca i Albanaca parolom stvaranja »Velike
Albanije«, formirajuCi ba!isticke bande za borb!l
protiv partizana i vrsenja terora nad stanovnistvom. Makcdonci su masovno odvodeni u koncentracione logore, dok su drugi bdali ispred balista u gradove (najcesce u Skoplje i Bitolj). Tako
su neki delovi te teritorije bukvalno raseljeni.
Za Makedonce iz kicevskog, gostivarsko-tetovskog, struskog, ohridskog i debarskog kraja najozloglaseniji je bio zatvor u Tirani, a od logora
))Porto Romano« i »Porto Germano«.
Vlast i policija su bili uznemiravani i od sve cescih
akcija u pirinskom delu Ma kedonije. Zato vrse cesto blokade gradova, masovno hapse i interniraju
narod. Sarno u selu Belica, Razlosko, 1941. godine
je uhapseno 150 antifasista i poslano u koncentracione logore.
.
Tog terora nije bila postedena ni Egejska Makedonija. Pored masakriranja koje je izvrSi!a bugarska okupatorska policija i vojska, Nemci su u
centralnom delu Makedonije samo za jedan dan
(27. decembra 1941. godine) streljali 496 !judi
okrivljenih za skrivanje oruzja i sabotaze. Iste godine su bugarski fasisti u gradicu Drami ubili
3800 muskaraca, zena i dece.
Ustanak se razgoreo
164
1943. godine plamcn ustanka obuhvatio jc sve krajeve Makedonije. Oslobodena teritorija i udari
zadati okupatoru vee otvaraju perspektivu nacionalnog oslobodenja i isterivanja porobljivaca, utoliko pre sto partizanski odredi i narodnooslobodilacka vojska u svim krajevima Jugoslavije postifu velike pobede, Cime se stvaraju us]ovi za drugo zasedanje AVNOJ-a i njegove odluke. I iz redova zena ukljucuju se nove snage u oslobodi!acki pokret i partizanske odrede.
Zene se nalaze u svim organima narodnoos!obodi]ackog pokreta, i to pocevsi od masovnog ucesca
u pozadini i na frontu, pa do najviSih par-
tijskih foruma. A kada su u proleee 1943. godine
formirane operativne zone, u njihova rukovodstva
usle su vee istaknute partijske radnice. Kad je
marta 1943. godine u Tetovu formiran Ccntralni
komitet Komunisticke partije Makedonije, medu
njcgovih prvih pet C!anova bila je jedna zena.
Krupni organizacioni i politicki potczi CK KPM
i Glavnog staba PO i NOV Makedonije daju nov
zamah ustanku od proleca 1943. godine. Celom
Makedonijom krstare partizanski odredi. Pored
toga jcdna partizanska grupa deluje u sastavu
J uznomoravskog odrcda, a druga samostalno operiSe u reonu Prilep-Azot. Za ovaj period je karakteristicno novo omasovljavanjc pokreta i svakodnevni priliv boraca. Porast partizanskih odreda
i aktivna pomoe naroda stvaraju realne uslove
za formiranje veCih vojnih jedinica. Jedna od odluka donetih na partijskom savetovanju ad 2. avgusta 1943. godine u blizini Ote5cva ( Prespansko
savetovanje) odnosi se na formiranje vojnih jedinica sposobnih za dejstvovanje u celoj Makedoniji, pa i van njenih granica. Tako se vee 18.
avgusta formiraju bata!joni, a kasnije i brigade.
Na Prespanskom savetovanju doneto je resenje o
prosirenju mreze narodnoos!vbodilackih odrcda
i pripremama za sazivanje i konstituisanje najviseg predstavnickog tela - AntifasistiCkog sobranja narodnog oslobodenja Makedonije (ASNOM).
Zene su najvazniji cinilac u snabdevanju vojske.
One su kuriri i obavestajci jer su stekle iskustvo
vee u prethodnom periodu. Obavestajna sluzba
veleske partijske organizacije postigla je znacajan
uspeh vee prvih dana okupacije, kada su se u veleskoj posti zaposlile kao telefonistkinje tri devojke. One belde svakodnevne razgovore okupa·
tora, i o njima obavestavaju partijsku organizaciju. Zene su i kuriri partizansbh odreda kao i
kuriri Pokrajinskog komiteta i mesnih partijskih
organizacija, veza izmeau partijskih rukovodstava i partizanskih odreda, prenosioci va.Znih pismenih i usmenih poruka i i!egalne !Hampe. Tesko sc
maze zamisliti odrzavanje veza u tom periodu izmedu partijskih rukovodstava i partijskih organizacija, ukljucujuCi vezu izmeau KPJ za Makcdoniju i CKKPJ (do uspostavljanja radio-veze)
bez angazovanja zena - kurira.
Vrlo je karakteristiean iako ne jedinstven slucaj neustrasive veleske kurirke Kamke Tocinovske,
majke cetvoro maloletne dece, koja je bi!a veza
ilega!aca iz grada sa Veleskim partizanskim odredom. Smestena u jednom od tesnih ve!eskih sokaka, do kog se !aka i neprimetno dolazi!o sa
brda nad gradom, Kamkina kuca je bila sigurno
sk!oniSte velikom broju ilegalaca koji su upucivani u partizanske odrede. 1942. godine petog septembra u njenoj kuCi se krilo osam seljaka iz sela Rudnika, koje je u to vreme bilo izlozeno bugarskom teroru. Sledeceg dana, zajedno sa Rodnom Ivevom, ona je seljake povela ka mestu Rastanska cesma, gde je treba!o da ih preda kuriru
Veleskog partizanskog odreda. Uz put je grupu otkrila bugarska po!icija. U pucnjavi je grupa seljaka pohvatana. Kamka je uspela da pobegne, ali
se vraca kuCi zbog dece, dok Rodna Iveva odlazi
u partizanski odred. Uhapsena, Kamka je odvedena sa ostalim u skopski zatvor. Svi su bez pre-
�sude, zajedno sa jos jednom grupom politickih
zatvorenika, streljani u blizini Velesa, kod mesta
Pusta Kula 14. septembra 1942. godine.
Rajna Sokolova iz Kavadara, majka troje dece, bila
je partizanski kurir i oddavala je vezu sa tikveskim odredom »Dobri Daskalot«. Bugarska policija naslutila je njenu aktivnost i juna 1943. godine
je hapsi. Posle desetak dana mucenja, ne izustivsi nista, streljana je kod mesta Radiski Dol u
Tikvesu.
Ilegalne partijske stamparije postojale su od 1941.
godine u svakom gradu Makedonije kao neophodni instrumenat za informisanje naroda i politiCko delovanje. Stampani su pozivi za oruzanu
borbu protiv italijanskog i bugarskog okupatora,
protesti protiv svakodnevnog terora, protiv denacionalizatorske politike i pokusaja bugarskog
okupatora da prikaze svoj dolazak u Makedoniju kao osloboaenje makedonskog naroda, informacije o zlocinima okupatora o situaciji na svetskim bojistima, a i periodicna partijska stampa-bilteni i listovi pojedinih organizacija. Okupator i njegova policija, kao i obavestajna sluiba,
cinili su sve da otkriju ilegalne stamparije. Vrsene su specijalne blokade i pretresi u sumnjivim
rejonima i celim naseljima i gradovima, ali nijednom nisu uspeli da trajno prekrate rad stamparija.
Za stamparije su bili zaduzeni provereni clanovi
Partije. Zbog prirode posla o radu u stampariji
bili su obicno upuceni i clanovi porodica, pri cemu je pomoc zena bila nezamenljiva. Takav je
slucaj i sa Ljubom Mitrovom iz Velesa, u cijem
je domu bila smestena ilegalna stamparija. Posta
je stampanje obavljano nocu, baka Ljuba je po cele noci bdela cuvajuCi straw. Ljuba Mitrova je tragicno poginula zajedno sa svojim sinom Dimkom Mitrevim, Katom Kapcevom i njenim sinom
Trajkom Kapcevim od eksplozije u kuCi, novembra 1942. godine. Eksplozija se desila kada su ona
i ostali pripremali eksplozivni materijal za diverziju na zeleznickoj pruzi kod Velesa, koju je organizovao njen sin Dimko zajedno sa Kapcevim.
Partijska stamparija je meautim vee bila preneta
u drugu kucu. Stipska partijska stamparija bila
je smestena u domu sezdesetogodiSnje Sahibe Nazim. Ona je tu ostala neotkrivena sve do osloboaenja.
·Dugacak je put pokrajinske stamparije od dana kada je bila u kuCi proverenog partijskog radnika
Gige Mihajlova do dana kada je ta stamparija
pod imenom »Goee DelceV« u selu Garno Vranovci kod Velesa liferovala na stotinu kilograma
stampanog materijala, da bi odatle bila preneta
u osloboaeno Skoplje, gde i danas radi pod istim imenom.
Stampariju Pokrajinskog komiteta nije otkrio okupator uprkos brojnim provalama u partijskoj organizaciji Skoplja. Da bi se izbeglo njeno otkrivanje, viSe puta je seljena.
u skopskoj partijskoj stampariji takoae su radile
Zene.
ViSe zena radilo je u prilepskoj ilegalnoj stampariji
kao i u stipskoj i kavadarskoj stampariji. I sve
su ostale neotkrivene za celo vreme okupacije.
Zene su ucestvovale u pokretanju partijskih i omladinskih listova, u ureaivanju biltena i raznih
glasila, pisale c]anke, izvestaje, proglase i letke.
Urednik skopskog ilegalnog Jista >>Vesnik« koji
izlazi od 2. maja 1942. godine do 15. juna 1943.
godine u Skoplju bila je zena. Zene su i clanovi
redakcije casopisa >>Nasa hronika«, pokrajinskog
biltena sa radio-vestima, cija su dva broja izasla ·
u !eto 1942. godine. One su i clanovi redakcija
brigadnih listova.
U oktobru 1944. godine pojavljuje se organ Antifasistickog fronta zena Makedonije, casopis >>Makedonka«.
Zene Makedonije na slobodnoj teritoriji
U toku 1943. godine stvara se osloboaena teritorija
u zapadnoj Makedoniji u tikvesko-aevaelijskom
i kumanovsko-krivopalanackom kraju. Posle kapitulacije Italije slobodna teritorija u zapadnoj
Makedoniji obuhvata ceo prostor izmeuu Gostivara, Struge i Ohrida. Ova relativno velika slobodna teritorija ad epohalnog je politiCkog i vojnog znacaja, buduCi da je bila organizovana kao
nova i slobodna ddava. Na slobodnoj teritoriji bilo je sediSte CK KP Makedonije, Glavnog staba
NOV i PO Makedonije i PK SKOJ-a, a cela teritorija obuhvacena organima narodne vlasti. Buja
politicki zivot i svestrana aktivnost u borbi za osloboaenje Makedonije u Jugoslaviji.
U decembru 1943. godine u Fustanima je oddan Prvi kongres makedonske omladine. U prvi Glavni
odbor NOMSM-a je izabrano sedam devojaka.
Poseban odjek imale su za makedonski narod istorijske odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Bratstvo i jedinstvo makedonskog naroda sa ostalim
narodnostima u Makedoniji postalo je nacelo zivota i borbe u ovim krajevima.
Zivot na osloboaenoj teritoriji zaokuplja zene svakodnevnom aktivnoscu. Geslo »Sve za slobodu sve za front«, izra'lava i njihova osecanja i resenost na zrtve za pobedu nad fasizmom, za osloboaenje zemlje ad okupatora. Briga o zdravlju i
ishrani boraca, 0 pranju, sivenju za borce i decu,
o lecenju bolesnih i ranjenih, o prosveCivanju zadatak jc koji zene obavljaju pozrtvovano i sa
poletom. Tada se i formalno stvara na osloboaenoj i neosloboaenoj teritoriji Makedonije Antifasisticki front zena. A on je sustinski uveliko postojao jos pre nego sto je dobio status organizacije.
Na slobodnoj teritoriji dolazi do masovnog priliva
novih boraca i vracanja interniraca i politickih
zatvorenika pos!e kapitulacije Italije, meau kojima je bio i veliki broj zena. Od prvobitnih odreda i bataljona formira se u selu Slivovu 11. oktobra 1943. godine Prva makedonsko-kosovska
brigada. U njoj su bila i dva bataljona Srba i Crnogoraca sa Kosova, koji su ovamo dospeli iz italijanskih kazamata. u sastav brigade usia je i ceta Slovenaca. Tako je ova brigada bila simbol
bratstva jugoslovenskih naroda. Njen komesar je
bila zena.
U redovima Prve makedonsko-kosovske udarne brigade zene su bile zastupljene u relativno velikom
165
�166
broju. Najvise su bile angazovane u sanitetu. Najstarija partizanka u brigadi hila je 60-godiSnja
Jana Radusinovic, koja je protiv okupatora vojevala zajedno sa sinom Mitrom i kcerkom Milicom, a najmlaaa je hila 16-godisnja Fana Kocevska, danas narodni heroj.
Slobodna teritorija u zapadnoj Makedoniji izlozena
je bila stalnim napadima nemackog okupatora i
balista. u borbama sto ih je brigada vodila po
Makedoniji, a zatim na sremskom frontu poginulo je 16 partizanki. U borbi su poginule 3. oktobra 1943. godine Olga Sofevska iz Kiceva, Petraklija Stefanovska i Petra Markova. Nekoliko
dana kasnije u borbi ked Celopeka gine Cvetanka Kostadinova iz Prilepa, a u februarskom pohodu 8. februara 1944. godine ginu Mara Dimova
i Ljubica Bogevska. U borbama za odbranu slobodne teritorije poginule su Crnogorke Dara Dragic i Danica Strugar. Danica je neposredno pred
pogibiju za hrabrost pokazanu u prethodnoj bici
kod Bukovika pohvaljena pred brigadom. Ginu
Beka Vlahovic, a zatim i Jelka Radovic, koja je
ked Klenovca iz prve bojne linije izvukla pet ranjenih boraca.
Zivot na slobodnoj teritoriji prekinut je nemacko·balistickom ofanzivom. Decembra 1943. godine
brigada i Glavni stab Makedonije prelaze u ju:Zni,
jegejski deo Makedonije, gde ih makedonsko stanovniStvo prima oberucke. Potrebno je istaCi veliko odusevljenje Makedonki u ovom delu Makedonije. koje pomazu u spremanju hrane, negovanju ranjenih i bolesnih boraca, u dostavljanju
obavestenja o kretanju neprijatelja, u organizovanju oroladinki i zena u svenarodni oslobodilacki front protiv okupatora i velikogrCke politike.
Njihova pozrtvovanost hila je velika kao sto su
bile velike njihove zrtve.
Posle povlacenja glavnine vojske, na teritoriji zapadne Makedonije ostao je samo jedan partizanski odred. Tada je Mesni komitet grada Kiceva
(na pocetku 1944. godine) sastavljen iskljucivo
od zena. U uslovima najveceg terora ovaj komitet donosi odluku o obnavljanju i jaeanju partijske organizacije primajuCi u Partiju one koji su
se upravo u takvim uslovima pokazali cvrsti i odani. Komitetu je u izvrsenju ovog i drugih zadataka pomagala instruktor III oblasnog komiteta Ilka Prisaganka, duvanska radnica iz Prilepa, clan
Partije od 1941. godine, koja je iz vojne jedinice
dodeljena na rad na slobodnoj teritoriji kao iskusan partijski radnik sa velikim smislom za organizacioni rad. Ona je mnogo pomogla u razvitku partijske organizacije u kicevskom kraju u
tim sudbonosnim danima, kad je sav stariji partijski kadar otisao u vojsku. Poginula je u maju
1944. godine naisavsi na balisticku zasedu prilikom prebacivanja od haze III oblasnog komiteta
ka planini Bistri. Videvsi da je neprijatelj jaci i
da je pogibija neizbezna, naredila je mladom kuriru koji ju je pratio da se spasava, zatim se sama izlozila mecima balista osiguravsi mu odstupnicu. To je odgovaralo njenoj zakletvi da se »nikad nece ziva predatk Progla5ena je za narodnog
heroja.
Zahvaljujuci oruzanim akcijama partizanskih odreda u Tikvesu i itevaelijskom kraju u jesen 1943.
godine stvorena je slobodna teritorija. U reporta:Zi u listu »Mlad horae« opisuje se teror okupatora u tikveskom i aevaelijskom kraju: »Okupator besan zbog svoje neuspele ofanzive bacia se
kao razbesneli tigar na tikvesko stanovnistvo.
Poznat je junski pokolj koji je izvrsio krvolok pukovnik Apostolov, poznato je vatasko klanje kada su na podmukli nacin hili izmrcvareni 12 omladinaca. Kao rezultat svih tih zverstava i nedela
doslo je do formiranja Prvog tikveskog bataljona i svakodnevnog priliva novih boraca u oslobodi!acku vojsku.« Uskoro Tikveski bataljon prerasta (20. XII 1943. godine) u Drugu makedonsku brigadu i zadaje okupatoru teske poraze.
U prolece 1944. godine plamen svenarodnog ustanka zahvata podrucja Tikvesa i Devaelije. U tikveskim i aevaelijskim selima nema kuce koja nije
dala borca u narodnooslobodilacku vojsku. Cest
je slucaj bio da odu otac i sin, otac i cerka, brat
i sestra, iii dvojica, trojica brace. Okupator je bio
iznenaaen poletom naroda. Zato je vrsio najveea
zverstva kako bi ugusio ovaj svenarodni pokret.
Zapalio je sela Radnja, Buola, BojanciSta, Strmesevo i druga.
Sloboda je na pragu
Godine 1944. opstenarodni ustanak obuhvata Makedoniju do njenog poslednjeg kuta. Zene su u
svim jedinicama narodnooslobodilacke vojske, a
mnoge od njih su vee proslavljeni borci, vojni i
politicki rukovodioci, o njima se prepricavaju legende i one sluze za primer mladim borcima koji
pristifu u redove narodne vojske.
U anale bitaka koje je vodila Prva makedonsko-kosovska udarna brigada usli su podvizi zena boraca. od kojih su neke svojim m!adim zivotima zauvek obelezile slavni put eve jedinice od Debarca
do Srema. Pomenimo neke od njih: Milena Andrijevic, Periklija Veljanovska, Danica Vujovic,
Ljubica Bogevska, Dunavka Borozanovska, Jovanka Brajevic, Mara Dimovska, Darinka Dragisic, Cvetanka Kostevska, Tasa Marinovska, Periklija Markovska, Mirka Nasteva, Olga Sofevska,
Periklija Stefanova.
Zenama borcima sa Kosova koje su se borile na teritoriji Makedonije devojke-seljanke iz Debarca
podigle su neizbrisiv spomenik u svojoj pesmi o
Milevi Kosovarki, koja se ubrzo pocela pevati po
ce!oj Makedoniji.
Medu borcima Prve makedonsko-kosovske udarne
brigade u prvim redovima nalazi se i Estreja OvadZa Mara, ranije horae odreda »Goce DelceV« i
»Pitu Gulk Osobito je herojstvo pokazala u borbama za Kicevo, Debar i u bici sa balistima kod
se]a Mramorac. Kasnije, sa grupom bataljona ana
dolazi na teren kumanovske oslobodene teritorije, gde njen bataljon »Stiv NaumoV« ulazi u sastav III makedonske udarne brigade. Pred kraj
rata postaje politicki komesar bataljona u VII
brigadi. Take je Mara prosla skoro celu Makedoniju kroz bitke spasavajuCi i negujuCi uz to
ranjene partizane, kao sto je slucaj u februarskom pohodu grupe bataljona kroz istoenu Makedoniju i u borbama koje je vodila III udarna
�brigada. Poginula je 1. septembra 1944. godine u
bici sa bugarskom vojskom na Kajmakcalanu kao
politicki komesar VII brigade.
Februara 1944. godine u selu Zeljane u kumanovskom kraju formira se III udarna brigada. Brigada je ubrzo, zahvaljujuci pobedi nad bugarskom
vojskom i drafinovcima, i na ovom terenu prosirila oslobodenu teritoriju, cime su stvoreni uslevi za normalan rad antifasistickih drustvenih
organizacija. Osobito se sirila organizacija zena.
Zadaci orgauizacije sastojali su se u okupljanju
zena kako bi se one mogle ukljuCiti u borbu za
konacno oslobodenje zemlje.
U to vreme u centru politicke aktivnosti na oslobodenoj teritoriji je formiranje organa narodne
vlasti. Na opstim konferencijama, uz prisustvo
celog sela, javnim glasanjem biraju se odbornici.
U sve odbore birane su i zene. Odbori se bave
svim pitanjima narodnog zivota i svim onim !ito
je u vezi sa borbom za oslobodenje. One organizuju popravke raznih mostova i puteva, pruzaju
pomoc nastradalim porodicama itd. Borba protiv
nepismenosti vodi se na sirokom frontu: organizovani su mnogi analfabetski kursevi, a po vecim
selima otvaraju se skole.
Pored konfcrencija, jedna od redovnih formi politickog rada su veliki narodni zborovi i mitinzi.
Izmedu ostalih govornika na mitinzima su redovno istupale zene-partizanski borci, politicki radnici u pozadini, Clanice narodnooslobodilackih
odreda i seoskih odbora AFZ-a.
Na s!obodnu teritoriju Kozjaka od februara 1944.
godine dolaze mnoge aktivistkinje narodnooslobodilacke borbe. Medu njima je Lenka Dzunova,
koja je jedna od najstarijih aktivistkinja u Makedoniji. Najpre je radila u Kavadaru, zatim u
Skoplju, cuvajuCi ilegalce i vrseci uz to duznost
kurira.
U velikoj prolecnoj ofanzivi 24. aprila do 19. juna
1944. godine, od Kozjaka kroz celu Makedoniju,
s jedne i druge strane Vardara, sve do blizu So·
luna, vode se ogorcene borbe sa bugarskim i ne·
mackim vojnim snagama i grckim kontrasima.
Sarno u istocnoj Makedoniji koncentrisano je bilo 40.000 bugarskih vojnika ne bi li svojom nadmocnoscu smrvili jedinice Narodnooslobodilacke vojske i onemogucili sazivanje zasedanja ASNOM-a na slobodnoj teritoriji. U prolecnoj ofanzivi jedinice Narodnooslobodilacke vojske su u danonocnim borbama razbijale obruce okupatorskih vojski, odnosile pobedu za pobedom, sejuCi
demoralizaciju medu neprijateljskim vojnicima.
U borbama je za to vreme izgubilo zivote mnogo
vrsnih boraca. Iz odreda Hristijana Todorovskog
Karposa izasla je plejada boraca zvanih »karposevci«. Medu njima se isticala Vera Jocic svojom hrabroscu i vojnom vestinom. Na Osogovu
14. maja 1944. godine smrtno je ranjena kao politicki komesar Karposevog bataljona III makedonske udarne brigade. Odrasla u Makedoniji, ova
kCi srpskog naroda oseeala se vezana za sudbinu
makedonskog naroda. Ona 1942. godine prelazi
kao partizanka iz Srbije u Makedoniju i postaje
borac u odredu Hristijana Todorovskog Karposa. Nju pamti vrletno osogovsko selo Sasa, u
koje su je na nosilima mrtvu doneli njeni dru-
govi, a se!jaci je sahranili. 0 Veri je njen saborac
i pesnik Aco Sopov spevao jednu od najlepsih
lirskih pesama u narodnooslobodilackom ratu »Ljubav« - koja je objavljena u »Oginu« listu
III makedonske udarne brigade (broj od 15. juna 1944. godine):
»Oci ti sakam moljna da reiat,
kipnati gradi ogin da gorat,
vreli ti usni zar da se storat,
pod tvojte race, pod tvojte sila
vragoi da mrznat i da se eiat,
drugarko moja, drugarko mila.
Ne za ljubovni pesni ti peam
ne za veceri nespani tleam,
ovaa pesna za bunt ti zbori
i krvta moja vo nea gori.
Tam kaj sto plamen naroden plamti
i puski grmat,
i gori ecat,
tam kaj sto hrabri Titovi borci
za zivot vo smrt bez zalba letat,
tam ljubov raste,
tam ljubov krepne.
Sred tie buri,
sred dozd kursumi,
drugarko zlatna,
drugarko mila,
prva da ides,
prva da bides.
A ako kursum mladost ti zgrabi,
nemoj da tafis, nemoj da zaliS,
·ogneni oci neke ti svenat,
iljadi race so zar ke palis,
iljadi masi s borba ke krenat!
.................
,((
I ana je proglasena za narodnog heroja.
U prolecnoj ofanzivi izgul;>ila je zivot Vera Trajkova Kotorka iz Kumanova, ucenica VII razreda gimnazije. I ona je bila borac Karposovskog bataljona. U pocetku bolnicarka i politicki delegat u
vodu, posle borbe za oslobodenje Kratova postaje
politicki komesar cete i omladinski rukovodilac.
Poginula je u juriSu na fasisticka utvrdenja.
Za slobodu Makedonije dala je svoj zivot i rolada
Albanka iz Debra, narodni heroj Ibe Palikuca.
BraneCi odstupanje jednog deJa svoga bataljona
poginula je 22. septembra 1944. godine ked sela
Sutovo u kicevskom kraju. Jos 1942. godine bila
je clan omladinske grupe koja je formirana u Debru, a jula 1943. godine primljena je u partiju. Uskoro dolazi u partizane. To je prva devojka Albanka u partizanskim odredima Makedonije.
Pri kraju rata okupator se, osecajuCi da mu se blizi kraj, nemilosrdno obracunavao sa svakim ucesnikom u NOB-u i masovno uniStavao stanovnisstvo, osobito po selima. Iz mnogih svedocanstava toga doba vidi se da su bili posebno krvoloCni
prema zenama-borcima. U izvestaju sekretara II
167
�oblasnog komiteta Blagoja Talevskog od 12. maja 1944. godine citamo: »Sedam nasih boraca koji
su se sklonili u Krapjanske kolibe (Poreeje), izdati su od strane draiicevaca bugarskoj vojsci.
I svi su uhvaceni. Vojnici su ih odvukli na Barbarac (blizu Dobriskih cesama) gde su dobili naredbu da ih likvidiraju. Prvo su ih skinuli do koze, a zatim su ih streljali. Oni su od tela mrtvih
partizana napravili krstinu, a drugaricu koja je
bila medu njima, stavili iznad svih ... Posle nekoliko dana dobriski seljaci sahranili su streljane ... «
Kruna dotadasnjih napora i zrtava u narodnooslobodilackoj borbi bilo je sazivanje Antifasistickog
sobranja narodnog oslobodenja Makedonije. Prvo zasedanje ASNOM-a odriano je u manastiru
»Prohor Pcinski« 2. avgusta 1944. godine, na dan
ilindenskog ustanka. Na njemu se ASNOM konstituisao u najvisi organ narodne vlasti na teritoriji Narodne Republike Makedonije. Medu odlukama Prvog zasedanja ASNOM-a bila je i Deklaracija o osnovnim gradanskim pravima, bez
obzira na nacionalnost, veru i pol. Tim aktom je
ozakonjen ravnopravni polozaj zena, izvojevan s
oruijem u ruci, bczbrojnim :Zrtvama u toku narodnooslobodilacke borbe.
Prvo zascdanje ASNOM-a u imc zena pozdravila je
Mara Naceva, koja je tom prilikom rekla: >>U ime
makedonskih zena i majki rodoljupki, htela bih
da vam kazem da je danasnji dan veliki praznik
za nas makedonske zcne. Mi se danas radujemo,
a i ponosimo, sto smo svojim delima, svojim neeseem u NOB-u, pridonele stvaranju ASNOM-a.
ASNOM, pored ostalog, za nas znaci garanciju
da se u makedonskoj dr:tavi ukida vecita nepravda prema makedonskim zenama ... «
Izmedu 122 predstavnika ASNOM-a izabrano je i 6
zena: Vera Aceva, Mara Naceva, Ljiljana calovska, Vcselinka Malinska, Maca Karbeva i Mileva
Sabo. U Prezidijum ASNOM-a koji je vrsio funkciju privremcnc vladc, izabranc su Vera Accva i
Ljiljana calovska, a mcc1u 40 prcdstavnika delegiranih za clanovc AVNOJ-a nalazilc su sc Mara
Naceva, Ljiljana calovska i Olga Petruseva.
Uskoro posle prvog zasedanja ASNOM-a usledila je
kapitulacija Bugarske. Nemacka vojska ubl"Zano
se povlaCi iz Grcke preko Makedonije ostavljajuCi jace snage po gradovima. Jedinice Narodnooslobodilacke vojske oslobadaju gradove i nanose neprestane udare nemackom okupatoru ote-
168
zavajuCi mu povlacenje i osujecujuci njegove pianove za ruscnje komunikacija i objekata. Bitka
za oslobodenje glavnog grada Makedonije, Skoplja poCinje 11. novembra. Borba se pobcdonosno
zavrsava u noCi izmedu 13. i 14. novembra. U dccembru 1944. godinc u glavnom gradu Republike
Makedonije odrlava se vanredno zasedanje ASNOM-a, u kome Prczidijum u svojstvu Privremene vlade podnosi izvestaj o svome radu. Rat, mf!dutim, jos nije zavrsen i jedinice Narodnooslobodilacke vojske Makedonije i dalje ucestvuju u
borbama protiv nemackog okupatora za konacno
oslobodenje cele Jugoslavije.
U slobodnoj, ali razrusenoj i opustosenoj domovini
zene dobijaju nove, ne manje odgovorne zadatke.
Sad se po celoj Makedoniji odriavaju zborovi i
konferencije zena, koje se pretvaraju u manifestacije njihove svesti o tome da borba nije zavrsena sve dok i poslednji okupatorski vojnik ne
bude oteran iz Jugoslavije. Zene ucestvuju u pripremama XV makedonskog korpusa za polazak
na sremski front. Brinu se o radu bolnica, o opremi i hrani boraca. U isto vreme preko organizacije AFZ-a i Narodnooslobodilackog fronta ukljucuju se u najrazliCitije akcije za rasCiscavanje
rusevina i obnovu zemlje. Pored parole »Sve za
front, sve za pobedu«, sad je aktuelna i parola
»Dok traje obnova, nema odmora.<(
Jedan od najvaznijih zadataka koji su se postavili
pred organizaciju antifasistkinja bio je priprema
XV korpusa za sremski front. Majke su slale svoje sinove i kceri sa zeljom da preko njih daju
svoj deo u konacno oslobodenje zajednice jugoslovenskih naroda, svesne da je samo zbratimljena i slobodna Jugoslavija jedinstvena garancija i
za slobodu Makedonije. Pred njima su bili likovi
majki - heroja Ciji su najdraii polozili svoje
mlade zivote u temelj slobode. Pred njima je lebdeo lik majke - heroja Pare Aceve, majke koja
je dala slobodi svoja dva sina, majke narodnih
heroja Vere i Mirceta. Tu je i hrabri i skromni
lik Vase Kosulceve, kojoj je pet sinova poginulo
u narodnooslobodilackom ratu. Ubedljivoscu i
cvrstinom revolucionarne majke ozaren je lik starice Efke Menkove, majke trojice sinova boraca
za slobodu Makedonije, majke partizanskih kurira sa Kozjaka Lefterije Josifove, majke narodnog heroja Kuzmana Josifovskog Pitu i mnogih
drugih makedonskih majki-heroja.
��:1
l
/1
�������������Od svih Slovena preci danasnjih Slovenaca prodrli su najdalje na zapad i prvi meilu Juznim Slovenima stvorili dr1avu - Knezevinu Karantaniju
sa sredistem u danasnjoj Koruskoj severno od
Celovca. Ali su brzo dosli pod tudu vlast. Sa tudom vlascu od VIII veka pocelo je medu njih
prodirati hriScanstvo i strani feudalni poredak.
Slovenci su postali najveCim delom narod potCinjenih - neslobodnih seljaka-kmetova i to ostali
viSe vekova.
Teritorija koju su Slovenci naselili u prvo doba
smanjila sc do XV veka otprilikc na trcCinu, to
jest na 24.000 km 2 • Korusku, Stajersku, Kranjsku, Gorisku i Trst u borbama sa drugim jakim
feudalnim porodicama od XII do XV veka prisvojili su Habsburzi, koji su 1526. godine posredno preko Madara postali vladari i prekomurskih
Slovenaca, a poslc Napoleonovog pada i gospodari nekadasnjih posjeda Venecijanske Republike - dela severozapadne Istre i Beneske Slovenije. I sve ovo - osim Beneske Slovenije, koja je
1866. godine pripala Italiji, gde se nalazi jos i
danas - ostalo je Habsburzima u okviru Austro-Ugarske sve do kraja prvog svetskog rata. Sada
je oko 20.000 km2 slovenacke teritorije u Socijalistickoj Republici Sloveniji, a ostalo podeljeno je
izmedu Austrije, Italije i Madarske.
Raspadanjem slovenacke teritorije na pojedine samostalne krajine svest o povezanosti svih alpskih
Slovena, to jest Slovenaca, pocela se gubiti i umesto nje jacati posebna pokrajinska svest - koruska, stajerska, kranjska itd. Tek od kraja XV veka, kada se seljacki slovenacki narod poeeo buniti protiv feudalnih gospodara, i od sredine XVI
veka, kada su poceli slovenacki protestantski pisci pisati i stampati prve knjige na slovenackom
jeziku, ponovo je proklijala svest o povezanosti
citavog slovenackog naroda i poceli su rasti privredni, politicki i kulturni temelji slovenackog
naroda.
Tuda feudalna vlast, bilo da su u pitanju german-
ski, madarski iii italijanski feudalci, svojom
privrednom, politickom i kulturnom nadmocnoscu kroz vekove je denacionalizovala slovenacki narod. Od Marije Terezije i Josifa II naovamo svesno se htelo viSenacionalnu austrijsku drlavu pretvoriti samo u nemacku. U drugoj polovini XVIII
veka pocinje, u tada vee klasno diferenciranom
slovenackom narodu - iz scljaka-kmetova nastalo je radniStvo i podiglo se gradanstvo, malogradanstvo i inteligencija - svesna borba za narodna prava, za oblikovanje jedinstvenog i svim Slovencima zajednickog knjizevnog jezika i za njegovu ravnopravnost u javnom zivotu. u tome je
tada znacajnu ulogu imao odnos slovenackog gradanstva i malogradanstva, pre svega njegovc inteligencije, prema slovenackom nacionalnom pitanju. To je bilo od prcsudne vafuosti da slovenacki narod postane svestan samog sebe, da se konacno zbije i sazri u naciju.
Kroz sve teske vekove borbe za nacionalno i socijalno oslobodenje slovenackog naroda imale su i
zene znacajnu ulogu, a u vekovima kmetstva do
prvih slovenackih knjiga u XVI veku i do slovenackog narodnog budenja u drugoj polovini
XVIII veka naprosto presudnu ulogu. One su iz
generacije u generaciju cuvale slovenacki jezik i
najviSe doprinosile stvaranju nase tada jedine govorne umetnosti - narodne pesme, koja je u najpotresnijim primerima manifestovala bas njihovu tesku zensku sucjbinu, a i njihovo juna5tvo u
borbi protiv Turaka, koji su preko dve stotine godina pljackali, pustosili i ubijali u svim slovenackim pokrajinama i odvodili zene, muskarce i decu u ropstvo. U seoskim bunama su se kao i njihovi ocevi, braca i sinovi borile protiv ugnjetavanja tudih feudalaca koji ih nisu izrabljivali samo
kao radnu snagu vee i kao zene. A svoj otpor prerna nepravednom drustvenom poretku i svoju zelju za ravnopravnoscu najjace su u feudalno doba
manifestovale pripadniStvom verskim sektama seosko-plebejske reformacije, u kojima su bile rav-
187
�nopravne »sestre« svojoj verskoj »braCi« i mogle
biti i svestenice.
Vee nasi protestanti, osobito pisac prve slovenacke
knjige Primoz Trubar, nastojali su da uvedu za
sve slojeve i za aha pola jednaku slovenacku os·
novnu skolu i taka i u njima susrecemo u doba re·
formacije - pored onih u manastirskim zenskim
skolama koje su uglavnom bile namenjene plemickim i imucnim gradanskim kcerima - izvestan
broj uciteljica. Ali kao i sve sto je hila protestant·
sko, katolicka reakcija unistila je i protestantske
skole. Tek ad reformi Marije Terezije mogle su i
devojcice opet pohadati osnovnu skolu. A otkako
je Marija Terezija 1770. g. proglasila skolstvo za
»politicum«, pa sve do kraja austrijske vladavine - osim za vreme kratkotrajnih Ilirskih provincija (1809-1813)- u slovenackim pokrajinama borba za skole i skolstvo stalno je hila povezana sa borbom za nastavu na slovenackom jeziku.
Da hi se slovenacki narod nacionalno probudio, bile
su dakle, potrebne i nacionalno svesne gradanke
kao nosioci slovenackog duha u porodicama i u
kulturnim krugovima. Zato slovenacko gradanstvo i malogradanstvo nije branilo svojim zenama
i kcerima da ulaze u javni zivot. Prvi istupi pevacica i glumica na citaonickim pozornicama, to
jest na slovenackim kulturnim priredbama koje
su istovremeno bile i politicka manifestacija slovenstva, poznjcli su mnoge pohvale i podstreke.
Rodoljubivi literarni prvenci prve slovenacke pes·
nikinje Fani Hausmanove (1819-1853) i prve slovenacke knjizcvnicc Josipine Urbancic - Turnograjske (1833-1854) upravo su odusevljeno paz·
dravljeni. Ali to nije znacilo spremnost i nameru
da se i zenama priznaju prava koja su imali iii
zahtevali muskarci.
Taka je, na primer, pisac Josip Stritar, koji je prolio
mnogo suza ))nad svetskim britkim Cemerom«,
1876. g. u jednom svam romanu odredio granice
zenama i njihovom putu ka samostalnosti i ravnopravnosti piSuci da bi zene smele biti samo
)>Cinovnice, naravno niZe, uCiteljice, samo ne u la~
tinskim (to jest srednjim) i visokim skolama, a
i to samo one, koje se ne bi udavale, »jer zenama
ne pristoji javnost«. I kad je cetiri godine pre toga
jedan ad prvih slovenackih socijalista Matija
Kune predlozio da i zene pohadaju ljubljansko
radnicko vaspitno drustvo i da se tamo obrazuju,
liberalnom listu »Siovenski narod« cinio se ovaj
predlog nc samo neumestan vee i sme5an, a i vlast
je hila protiv toga.
A bas u to doba Slovenke su zapaieno istupale u javnosti, i to na taborima, to jest na velikim narod·
nim skupovima na kojima je zahtevano uvodenje
slovenackog jezika u skole i nadlestva i - kao
1848. g. - trazena Ujedinjena Slovenija. Slovcnacke radnice su prvi put strajkovale vee 1871.
godine, i to u ljubljanskoj fabrici bombona.
Bilo je i drugih, naprednijih, koji su poceli uvidati
da se sa ogorcenoscu i ismejavanjem ne maze
zaustaviti razvoj, da je »zenski rad, zenska konkurencija ... istorijska cinjenica koja postoji i koja
ce verovatno i ostati, bilo nam to po volji iii ne~')
188
t) Fran Celestin, Zensko vprasanje, Ljubljanski zvon 1884.
Da hi lakse denacionalizovali slovenacki narod, nemacki i italijanski nacionalisti su, osobito u perifernim krajevima osnivali preko svojih skolskih
drustava (Schulverein, Lega nazionale) nemacke
odnosno italijanske skole. Zato je 1885. g. osnovana narodnoodbrambena skolska »Druzba sv. Ci·
rila in Metoda« i pocela u nacionalno ugrozenim
krajevima osnivati decje vrtice, osnovne i gradanske skole. Ova Drustvo sv. Cirila i Metodija imalo
je mnogo podruznica - muskih, zenskih i me5ovitih. I bas njegova zenska podruinica u Trstu,
osnovana 1887. g., hila je prvo slovenacko zensko
drustvo.
Skalski zakon iz 1869. g., koji je za oba pola uvea
obavezno osmogodisnje skolovanje, otvorio je devojkama driavne zenske uciteljske skole (u Celovcu, Ljubljani, Trstu i Gorici) i put do jednakog
rada u uCiteljskom pozivu, ali ne i do ravnopravnosti u tom pozivu. Ne samo sto su bile slabije
placene, vee sui njihove kolege- ucitelji hili protiv toga da zene za isti rad primaju istu platu kao
muskarci, te su se 1897. g. u vezi s tim posebnom
»spomenicom« obratili kranjskom pokrajinskom
vecu. Zbog toga su uciteljice 1898: g. osnovale svo·
ju stalesku organizaciju - »Drustvo slovenskih
uciteljic«, - koje je sa svojim zahtevima - ista
plata za isti rad, ravnopravnost u sluzbi, a kasnije
i sa zahtcvom za zensko pravo glasa - hila prvo
borbeno slovenacko zensko udru:Zenje.
Od 1900. g. poccli su sc u Austriji osnivati sestoraz·
redni devojacki liceji.') a ljubljansko slovenacko
liberalno gradsko vece osnovalo je jos 1896. g.
slicnu zensku srednju skolu - Visu devojacku
skolu - da hi se gradska zenska omladina skolovala u slovenackom duhu. I zaista, omladinke sa
ave skole - ,Jicejke« - odusevljeno su saradivale u revolucionarnom slovenackom dackom pokretu osnovanom dve godine pre prvog svetskog
rata (nPreporod«). Cilj mu je bio rusenje austro·
ugarske driave i stvaranje nove - jugoslovenske
-. zbog cega se povezivao i sa omladinom drugih
jugoslovenskih naroda, osobito sa nMiadom Bos·
nom«.
Vee od ranog kapitalizma u XV i XVI veku susrece·
mo u slovenackim krajevima i radnicc, koje rade
u vrlo te5kim prilikama prvobitne akumulacije
kapitala, osobito otkad su se reformama prosve·
cenog apsolutizma sirom otvorila vrata industrijalizaciji.
U drugoj polovini XIX veka radnice su vee previadale u papirnicama, u fabrikama sesira i. u ljubljanskoj fabrici duvana. Godine 1876. sprovele su
radnice cak i prvi pravi strajk u Trbovljama, a
prilikom prvog velikog strajka u ugljenom bazenu
Trbovlje - Zagorje - Hrastnik 1889. g., pored
muskaraca i dece, uhapseno je i 56 zena. Godine
1905. i 1910. opet je doslo do zenskih strajkova
u Trbovljama. Zene su obustavljale rad i u drugim
industrijskim pogonima, taka 1890. g., u svilani u
Gorici, a 1904. kovacice eksera na Jesenicama,
2) Gimnazije su se otvorile devojkama u Austriji, dakle
i u slovcnaCkim pokrajinama 1872, ali samo kao privatnicima; na filozofskom fakultetu mogle su studirati od
1897, a od 1900. godine na medicinskom i na farmaceutskom fakultetu. Na druge fakultete i visoke S.kole, kao
i na driavne gimnazije, morale su Cekati do propasti
Austro-Ugarske.
�posle strajka na Javorniku, dale su podstrek i za
strajk na Jesenicarna. Radnice susrecerno vee i na
radnickirn zborovirna i u radnickirn drustvirna, na
primer na prvoj prvornajskoj proslavi u Ljubljani 1890, u odboru 1892. g. u Ljubljani osnovanog
»Sp!osnega delavskega napredno izobratevalnega·pravovarstvenega in podpornega drustva« i drugde.
Na spornenutoj prvoj prvornajskoj proslavi usvojene su odluke pariskog osnivackog kongresa Druge
internacionale a sa njirna i duinost da radnici
srnatraju radnice kao ravnopravne saborce i da
se bore za »istu platu za isti rad«. I na kasnijirn
prvornajskim zborovima socijaldemokrati su traZili »Za Zene ista prava i du.Znosti<c kao i za muS~
karce (1891), pravo glasanja i za zene (1893) itd.
I sve vise su na ovim zborovima ucestvovale i radnice i zene radnika. A da bi »obranili« radnice
od socijalnih demokrata hriscanski socijalisti krajem 1894. g. osnovali su prvo slovenacko zensko
radnicko udruzenje - »KatoliSko drustvo za delavke« (Katolicko drustvo za radnice), u kame je
bilo najviSe radnica Ljubljanske fabrike duvana,
a predsednik je bio muskarac - svestenik.
Slovenacki socijaldemokrati su 1896. g. osnovali
»Jugoslovansko socialdemokratiCno stranko«
koja je preuzela hajnfeldski program austrijske
socijaldemokratije i sa njim zahteve za opste, jednako i direktno pravo glasa bez obzira na pol,
zahtev za osmocasovno radno vreme, zabranu
nocnog rada i za zcne jos poscbno zabranu za
njihov organizam stetnog rada, ali nije zahtevala
jednaku platu za jednaki rad iako je to jedan od
osnovnih zahteva pokreta za zensku ravnopravnost.
Docnije su socijaldemokrati osnivali i radnicko-prosvetna drustva, u kojima su ucestvovale i radnice,
a i druge zene-socijalistkinje. Jedno od takvih drustava bio je »Ljudski oden< u Trstu, koji je imao
i poseban zenski odsek.
U Trstu je 1897. g. pocela izlaziti »Slovenka«- prvi
»list slovenackih zena«. Osnovana s ciljem nacionalnog budenja, »Slovenka« je ukazivala i na nepravde koje dozivljavaju zene u porodici i drustvu
i zauzimala se za zensku ravnopravnost. U tom
smislu su bili najizrazitiji i najnapredniji idejni
pogledi uciteljice Elvire Dolinarjeve, koja je u
clanku »Zenska emancipacija« - pozivajuCi se na
Bachofena i Morgana - vee u prvom godiStu napisala: »Muskarac neka ne bude gospodar, a ni
zena gospodarica sveta. Neka zive ravnopravno,
razliCiti jedino po polu, a ne po pravima.« Ali za
tadasnje slovenacke gradanc i malogradane ideje
Elvire Dolinarjeve, osobito o porodici, kao i shvatanja druge urednice, koja je iako sa stanoviSta
hriscanskog socijalizma prvenstveno isticala socijalno pitanje u koje je ukljucivala vee i zensko pitanje - bile su suviSe revolucioname, i tako je
list I 902. g. pres tao da izlazi.
Trst nije dao sarno prvo slovenacko zensko drustvo
i prvi slovenacki zenski list. Trscanske Slovenke
su godine 1898. osnovale i prvo utociste za besposlene sluskinje - ,zavod sv. Nikolaja«, jer je
u Trst dolazilo mnogo devojaka iz svih slovenackih pokrajina da trazi posao, paSt.! u tom velikom
luckom gradu bile izlozene mnogim opasnostima.
U Ljubljani je slicno utociSte - »Zavod sv. Marte«, pod svestenickim rukovodstvorn, nastalo tek
pet godina kasnije.
Godine 1900. u Idriji, gde postoji cuveni rudnik
zive, osnovano je prvo slovenacko socijalisticko
zensko drustvo- »Veda« (Nauka) sa ciljem: zenski pol dusevno podizati iz naucnog, socijalnog i
polnog neznanja, stititi ga od moralnog i fizickog
propadanja i pomagati zenama da poboljsaju svoj
ekonomski polozaj. U vezi sa ovim drustvom osnovana je i prva idrijska cipkarska zadruga. Jedan od tadasnjih istaknutih socijalista Karel Linhart, je krajem 1901. g. u beckim »Dokurnente der
Frauen« (Dokumenti :lena) razmisljao o »slovenackom zenskom pokretu«. Nadao se da ce se iz
kruga »Vede" razviti siri zenski pokret premda je
duhovnim vodom onih nezadovoljnih Slovenki Ciji
bi se krug mogao u sirem smislu poistovetiti sa
zenskim pokretom nazvao Zofku Kvedrovu. Ona
je godinu pre sa svojom prvom knjigom »Misterij
zene• jako uznemirila kako liberate, taka i kJerikale, jer je ovaj »misterij« razotkrila u iskoriScavanju, zapostavljanju i ponizavanju zena, cak i
onih iz visih slojeva. Krivce ovog iskoriScavanja i
zapostavljanja, kao i krivce dvojnog morala jednog za zene a drugog za muskarce - videla je
u kapitalistickom drustvu. Ali posle 1913. g. o
»Vedi« nije se viSe culo. Dosao je rat, a posle rata
Idrija je pripala Italiji.
Od svih tadasnjih »krugova« slovenackog zenskog
pokreta, kako ih je video Linhart, najduze je radilo - do drugog svetskog rata - »Splosno slovensko zensko drustvo« ( Opste slovenacko zensko
drustvo) osnovano 1901. g. sa ,feministickim i socijalnirn zadacima«. Borilo se protiv paragrafa 30.
Zakona o drustvima po kome zene nisu mogle biti
Clanice politickih drustava, kao i protiv paragrafa 7. driavnog Zakonika koji je zene iskljucivao
iz opsteg izbornog prava. Do prvog svetskog rata
ono je bilo u Savezu austrijskih zenskih drustava,
mada je od samog pocetka bilo izrazito sveslovenski usrnereno i zbog toga se u borbi za zenska
prava povezivalo osobito sa Hrvaticama i Cehinjama.
Zbog »klerikalne opasnosti« slovenacki liberali su
u godinama borbe za opsta izborna prava
( 1905-1907), hili protiv zenskog prava glasa. Tada su socijaldemokratski, a i hriscanskosocijalisticki radnici odrzavali zborove u raznim krajevima Slovenije i na njima trazili opste i jednako
pravo glasa za sve gradane muskeg i zenskog pola
starije od 20 godina u ddavnom i u pokrajinskom
okviru. Godine 1907. izborna prava dobili su samo
muskarci, a nemacki socijaldemokrati, posebno
Klara Zetkin, kao i Lenjin, prebacili su austrijskim drugovima da su zbog kompromisa sa gradanskim strankama oportunisticki zrtvovali zahtev za zensko pravo glasa.
Godine 1911. austrijski par!amenat na predlog socijaldemokrata promenio je Zakon o drustvima, tako da su i zene mogle biti clanice politickih drustava. Slovenacki socijalisticki list »Rdeci prapor«
(Crveni barjak) tada je, upozoravajuci na zborove
za zensko pravo glasa zakazane u citavoj Austriji
189
�190
za 19. mart 1911. (prvi »Socijalisticki zenski dan«,
prvi »Osmi mart« u austrijskim pokrajinama),
napisao da je time socijaldemokratija svoju duinost prema zenama obavila i da je od sada duinost njih samih da se politicki organizuju i bore
za svoja prava.
Ovakav organizacioni i mobilizacijski zadatak medu
zenama, osobito medu radnicama, preuzeo je prvi
»list slovenackih socijalistkinja« - »Zenski list«,
koji je 1913. g. izdavala i uredivala Lojzka Stebijeva, dakako u duhu tadasnjeg socijaldemokratskog reformizma i parlamentarizma. Ali, list je
izasao same sest puta, jer »nije naiSao ni na kakvu pomoe od same stranke«.
Kao opste socijalno pitanje, tako je Stebijeva htela
i zensko pitanje re!lavati »mirno i dostojanstveno«, i zato otklanjala borbu engleskih sufraietkinja ne samo »Sto zeli pravo glasa samo za deo
zena«, vee i zbog toga »sto je krajnje neesteticka«,
mada je smatrala da se »proleterski i gradanski
zenski pokret ... potpuno kriju u politickim i socijalnim zahtevima«, s obzirom na to sto se moderni zenski pokret »ne bori viSe samo za feministicke zahteve, vee je svoj rad poeeo da organski
unosi urad za opsti ljudski napredak«.
Svetski rat je doneo sa sobom mnoge strahote, ali i
velika obeeanja za buduenost. Godina 1917. je
snazno razdrmala slovenacke zene svih slojeva i
svih politickih shvatanja. To je bila godina »Majske deklaracije« i ona je bez obzira na svoj austrijskomonarhisticki okvir budila u narodu, a i
kod zena koje su za nju sakupile sedam debelih
knjiga potpisa, dva velika ocekivanja - nacionalno oslobodenje i spajanje svih Slovenaca i ujedi·
njenje Slovenaca sa ostalim jugoslovenskim naro·
dima, kao i socijalno pravednu drlavu, pravednu
i prema zenama. Posebno je radni narod oziveo
posle ruske oktobarske revolucije. Vojska se bunila, a zene-radnice, sluzbenice i zene radnika su
demonstrirale. Marta 1918. g. u Ljubljani zeleznicarske zene su sa crvenom zastavom na celu dosic pred zgradu pokrajinske vlade zahtevajuci poboljsanje ishrane. (:Zene zeleznicara su uopste bile
vrlo revolucionarne i 1920. g. zivo ucestvovale u velikom strajku zeleznicara). Marta 1918. g. adrian
je i javni zenski zbor na kome su zene traiile mir
i izborno pravo, pozdravljajuCi istovremeno revolucionarni ruski proletarijat. Aprila iste godine
su - uglavnom izbeglice koje je front oterao od
kuce - tri dana uzastopce demonstrirale po Ljubljani i zahtevale mir i hleb, zbog cega je uveden
policijski cas, a gradanima zabranjeno da se okupljaju na ulicama.
Medutim, kraj rata je doneo prvo veliko razocaranje- jos veeu rascepkanost slovenacke teritorije.
Ono sto su dotada delile pokrajinske granice, sada je pretilo ·da raskomadaju nove drlavne granice. Zato su zene 2. marta 1919. g. priredile u raznim krajevima Slovenije protestne zborove protiv
londonskog ugovora iz 1915. g., prema kome je veliki deo slovenacke zemlje obeean Italiji. Istovremeno su poslale odgovarajuce rezolucije na.Soj delegaciji na Pariskoj mirovnoj konferenciji.
Slovenke su, dakle, budno i revolucionarno ucestvovale u tadasnjim politiCkim i privrednim zbivanjima i opravdano ocekivale da ce im nova drlava
priznati ljudsku i gradansku ravnopravnost. Ali
ovo se nije desilo. Naprotiv! Pokazalo se da su
Slovenke donele iz Austrije bolji socijalni i gradanski pravni polozaj ncgo sto su ga imale zene u
Srbiji, Cmoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Stara Jugoslavija dodu!le nikad nije izjednacila zakonodavstvo koje je nasledila sa svojim tolike razlicitim sastavnim delovima - a sva ta raznolikost zakona pogadala je uglavnom zene -, a
uvek je postojala opasnost da ce srpske zakone
uvesti i u druge delove drlave.
U svojim nacrtima za buduce uredenje driave samo
je socijaldemokratska stranka tada govorila o
politickim pravima zena i trazila i za njih opste i
jednako, neposredno i tajno pravo glasa za sva
zakonodavna i upravna predstavnistva. Medutim,
vee prilikom pripremanja novog izbornog sistema
za biranje narodnog predstavniStva dalo se naslutiti, da ce zajedno sa radnim narodom biti prevarene i zene. Zato su »ljubljanske socijalistkinje« na javnom zboru januara 1920. g. - na kome su se inace opsirno bavile privrednim pitanjima - od!ucno protestovale protiv namere vlade
da ih prevari novim izbornim zakonom u pogledu
izbornih prava. Zbor je pozvao zene da se sjedine
u Socijalistickoj strand i zajedno sa svetskim
proletarijatom podu u energicnu borbu za postizanje svih ljudskih prava. A tada su se socijaldemokrati onako kao i liberali vee poceli pribojaviti zenskog prava glasa, cak i opstinskog. No,
zene su izgubile i ono pravo glasa koje su neke
kategorije dotada imale. 1 )
Osnivanjem Trece internacionale marta 1919. g. nastao je i nov proleterski - komunisticki zenski
pokret. Dok je Druga internacionala priznavala opravdanost zenskih zahteva za ravnopravnost, Treca internacionala je izjavljivala da komunisticki
pokret ne moze uspeti bez saradnje zena, da moze
postiCi svoje ciljeve samo u zajednickoj borbi citave radnicke klase - muskaraca i zena.
Vee i prvi list slovenackih komunista »Baklja« u
svom prvom i jedinom broju jula 1919. g. pozivao
je zene na put proleterske klasne borbe navodeCi
Bebelove reci da buducnost pripada radniku i zeni. Na osnivackom zboru slovenacke komunistiCke stranke aprila 1920. g. bio je i kraCi referat o
zenskom pokretu, a za sekretaricu zbora izabrali
su mladu sluibenicu iz Trbovlja Toncku Ceeevu.
Ceceva je bila ina celu zena koje su krajem 1920.
g. javno pripremale »zensku politicku organizaciju«, odnosno ,,zensku komunisticku organizaciju«. List P.ove slovenacke socijalisticke, odnosno
komunistii'ke stranke »Rdeci prapor« objavio je
jula 1920. g. »Manifest komunisticke internacionale« od 4. marta 1920. g., u kome je zenama preporuceno da osnivaju svoje organizacije, legalne
ako je to moguce, inace ilegalne. Ali do ove organizacije nije doslo jer je sa Obznanom i komunisticki zenski pokret morao da prede u ilegalnost,
odnosno da potrazi odgovarajuce legalne mogucnosti za rad.
1) U Austriji su naime direktno oporezovane Zene i inte~
lektualke, u ono vreme uglavnom uCiteljice, imale oppravo glasa, ali i jedne i druge mogle su ucestvovati na izborima samo preko svojih zakonitih pred
stavnika, odnosno opunomoCenika.
~tinsko
4
�Posle rasula Austro-Ugarske i stvaranja nove drtave
Srba, Hrvata i Slovenaca, nastalo je mnogo novih
ienskih drustava i udruienja - dobrotvornih, obrazovnih i strucnih, a prvih godina su preovladivala izrazito narodnoodbrambena, jer se tada za
Slovence odlucivalo vrlo znacajno i bolno pitanje
- sta ce biti sa Trstom, Goricom, Primorjem,
Istrqm i Koruskom. U Mariboru je 1919. g. osnovano »Slovensko zensko drustvo«, a u Velikovcu
•Zveza zenskih drustev na Koroskem« (Savez zenskih drustava u Koruskoj). Ovaj Savez povezivao
je 56 zenskih drustava i izdavao list »Koroska zora«. U Gorici su Slovenke 1922. g. osnovale »Splosno slovensko drustvo« ( Opste slovenacko drustvo) i iste godine izdavale list »Goriska Slovenka«.
Izgubljena je borba za Korusku i fasizam na slovenackoj teritoriji pod Italijom unistio je brzo
tamosnja drustva i listove. Najdu2e se zadrzao mesecni casopis »Zenski svet«, osnovan u Trstu 1923.
g. Izdavalo ga je »Zensko dobrodelno udruzenje•,
koje je zelelo da pruzi pomoc siromasnim i da u
tom vidu oddava slovenstvo tamo gde su fasisti
vee od 1920. g. spaljivali slovenaeke narodne i radnicke domove. A i »Zenski svet• je sa godistem
1929. morao najzad da se preseli u Ljubljana, gde
je izlazio sve do okupacije 1941. godine. •Zenski
svet• se prosirio ne samo po slovenackoj i hrvatskoj okupiranoj teritoriji (u poeetku je donosio
i priloge na hrvatskom), vee i na celu Jugoslaviju, iSao po citavoj Evropi, pa eak u Severnu i Ju2nu Ameriku, Afriku i Aziju, svuda gde je sudbina
odnela slovenaeke iseljenice.
Zbog teskih privrednih prilika, naime vee od poslednjih decenija proslog veka pa do prvog svetskog
rata, gotovo cetvrtina slovenackog naroda otisla
je za radom i hlebom u tudinu, pre svega u SAD,
a mnogo zena otislo je u Egipat. Posle rata iselilo
se zbog fa5istickog progona osobito mnogo primorskih Slovenaca, najviSe u Argentina. Ubrzo su
nasi iseljenici poceli osnivati drustva i listove.
Svuda su u velikom broju i samopregorno radile
i iseljenice, koje su imale i svoje kruioke u zajednickim udruzenjima, pa i svoja udruienja, od kojih su posebno poznata 1926. g. osnovana »Siovenska zenska zveza• ( Slovenacki zenski savez) i
1934. g. »Progresivne Slovenke Amerike« u SAD.
Od 1929. g. »Siovenska zenska zveza« izdaje i svoj
mesecni casopis >>Zarja«.
Otkako je Komunisticka stranka morala preci u ilegalnost, njeni ilegalni listovi i forumi, kao i legalni listovi i organizacije koji su bili pod uticajem
komunista, cas su viSe a cas manje temeljito razmatrali polozaj i zahteve zena, njihovu ulogu u
borbi za novo drustveno uredenje ukazujuCi na
odgovarajuce organizacione oblike za uspesnu
borbu zenskog proleterskog pokreta. Osim toga,
mozemo iz komunistickih legalnih i ilegalnih listova i iz listova redigovanih u marksistickom duh?' oc_enjivati i teo:ijski nivo i shvatanje zenskog
pltanJa, odnosno zenskog pokreta u odredenim
periodima i trenutnu »strategiju i taktiku• Komunisticke stranke u njenom unutrasnjem odnosu
prema resavanju ovog pitanja i prema zenskom
pokretu izvan stranke, na primer iz clanka •Feminizam i borba radne iene« M. Knapove, to jest
uCiteljice Poldke Kosove, objavljenog 1934. g. u
mesecnom listu •KnjiZevnost• iii iz uvodnog clanka u prvom broju »Nase iene• 1941. g. •Putevi
i ciljevi zenskog pokreta• Vide Tomsiceve. Pored
nekih u tridesetim godinama izaslih temeljnih
marksistickih dela, koja su se posredno iii neposredno razracunavala i sa burtoaskim stavovima o
potcinjenosti :lena po prirodnim i bozjim zakonima, posebno su bile zapazene i izazvale veliko
klerikalsko negodovanje tri knjige Angele Vode»Zena v sedanji druZbi« (Zena u sadasnjem drustvu, 1934) i »Spol in usoda« (Pol i sudbina, 1938,
1939). A o revolucionarnim naporima radnica i
drugih radnih :lena u borbi za bolju sudbinu njih
samih i radnicke klase uopste najbolje svedoce
ilegalni dokumenti Komunisticke stranke.
Kada se 1923. g. Komun'isticka stranka legalizovala
u •Nezavisnoj radnickoj partiji Jugoslavije«
(NRPJ) i nameravala da organizuje sirok •zenski
pokret NRPJ«, i Pokrajinski sekretarijat NRPJ za
Sloveniju imao je u Ljubljani svoj zenski sekretarijat. Legalni slovenacki organ ove stranke »Glas
svobode« juna 1923. g. pisao je o »Zenskom pitanju• i konstatovao da u Sloveniji »naglo raste
broj radnica po fabrikama, rudnicima, kancelarijama, uredima itd.«, ali da uporedo s tim »ne raste proleterski zenski po kret•. J os iste go dine objavio je i nacela i organizacione mere »zenskog
pokreta NRPJ « koji je izmedu ostalog zahtevao
istu platu za isti rad i potpunu ravnopravnost polova pred zakonom i na svim podrucjima privatnog i politiCkog zivota.
Krajem 1923. g. Pokrajinski sekretarijat Komunis·
ticke stranke za Sloveniju doneo je i rezoluciju o
»zenskom pokretu•, verovatno u vezi sa odlukom
Izvrsnog odbora Komunisticke stranke Jugoslavije u Been jula 1923. g. da zenski pokret treba
oziveti. Od maja 1924. g. sacuvan je »izvestaj• o
radu i polozaju •Nezavisne radnicke partije Jugoslavije• koji u poglavlju •Zenski proleterski pokret - rad zenskog sekretarijata• konstatuje da
jugos!ovenskoj kapitalistickoj klasi i pored neeuvenog nasilja nije poslo za rukom da unisti revoJucionarni radnicki pokret, a isto tako ni proleterski zenski pokret. Zenski sekretarijati obnavljaju
svoj rad, pa i Pokrajinski sekretarijat u Ljubljani. Osim prosvetno-vaspitnog rada preko stampe,
predavanja i kruioka, izvestaj pominje i •celije•
u organizacijama gradanki- feministkinja, kao i
to da komunistkinje cesto objavljuju svoje clanke i rasprave u listu »Zenski pokret«.
S!ovenacka zenska drustva su se u maticnoj drtavi
osim katolickih - ukljuCila u •Narodni zenski
savez SHS« osnovan 1919. g., kasniji »Jugoslovenski zenski savez«, gde su dosledne i odlucne
napredne zene nailazile na prilicno nazadnjacka
shvatanja, osobito u pocetku. Zato su radikalnije
predstavnice veeine zenskih drustava U dr:lavi OS·
novale 1923. g. »Feministicku alijansu•, od 1926.
nazvanu •Alijansa zenskih pokreta«. Iako je bio
osnivacki zbor »Alijanse• odrZan u Ljubljani, drustvo •Zenski pokret« u Ljubljani osnovano je tek
januara 1926. godine.
•Feministicka alijansa• je prilikom osnivanja oznacila svoj pokret kao »izricito kulturni pokret•,
191
�svakako prema konceptu Lojzke stebijeve, njezine pokretacke snage, o velikoj zenskoj organizaciji1), ciji bi zadaci u prvom redu bili kulturni.
,>Glas
svobode«
se
sa
zahtevima
}>Alijanse<(
slozio, ali je istakao da je potpuno pogresno
ovaj zenski pokret nazivati izricito kulturnim pokretom, jer je zensko pitanje samo deo socijalnog pitanja, dakle prvenstveno privredno i
»eminentno polilicko pitanje«.
Ali Lojzki Stebi bila je kultura rezultanta »svih
vrcdnota, koje stvaraju radnici na umetnickom,
naucnom, nacionalnom, politickom, socijalnom i
nacionalno-privrednom polju«, a feminizam »oblik politickog, socijalnog i kulturnog rada« za
postizavanjc njezinih ideala socijalizma i humanizma.
Godine 1924. u Ljubljani je osnovana socijaldemo-
kratska ,zveza delavskih zona in dcklet« - ZDZD
( Savez radnickih zen a i devojaka), a u toku jeseni
iste godine pocela jc da izdaje i svoj »Zenski list«,
koji se ovako predstavio: »TeZimo za
ravnoprav~
noscu zcna . . . Nas zadatak bice ... prvenstveno
organizatorski i obrazovni, a sve ostalo i taka mora dod kao nuzna poslcdica svega toga ... Zah tevamo politiCka prava, zahtevamo socijalnu ravno-
pravnost, zahtevamo takvu socijalnu politiku koja cc jednako uvazavati potrebe oba pola ... Sarno u pobedi najsire i prave demokratije, kao i u
jakom, stalnom socijalistickom delovanju vidimo
mogucnost pune ravnopravnosti svih klasa i polova. Nas list je, dakle, istovremeno i klasno glasilo
socijalisticki misleCih zena ...«
Neki socijaldemokrati bili su protiv posebnog zenskog lista, a komunisti su pokusavali da ZDZD
pridobiju za sebc. U jesen 1925. g. u Centralnom
odboru u Ljubljani - ZDZD imala je i podruznice, osobito u industrijskim krajevima - nastupila
je komunisticka opozicija pod rukovodstvom Toneke Ceccve. Kongres adrian 1926. godine iskljucio je komunistkinje uveren da »proletarijat treba dusevnu revoluciju, a ne krvavu ...« Posle sestojanuarske diktature 1929. g. doslo je u Centralnom odboru ZDZD do nove komunisticke opozicijc, koju su ostale clanice odbora takode htele iskljuCiti, ali sada - maja 1934 - kongres to nije
potvrdio, i to uglavnom zaslugom podruznica cije
su Clanice bile tesno povezane s raznim radnickim
akcijama, i nisu dopustile da socijaldemokratski
politicari i sindikalne vode koriste njihovu organizaciju i njihov list za svoje ciljeve. ZDZD radikalizirala se i zaslugom zenske komisije kod Pokrajinskog komiteta KPJ za Sloveniju.
Sve do sestojanuarske diktature ZDZD je priredivala prilikom »zenske nedelje« zborove u raznim
krajevima Slovenije i na njima zahtevala zenska
izborna prava, mir u svetu, osiguranje za slucaj
nesrece i starosti, zastitu majke i dece itd. Ove
»medunarodne zenske nedelje« organizovane su
na inicijativu socijalisticke internacionale, ali su
se kako »Delavsko-kmetski Jist« (Radnicko-seljacki list) i kasnije »Enotnost« (Jedinstvo) - legalni listovi Komunisticke stranke - slagali sa
zahtevima i teinjama ovih »Crvenih nedelja«.
1) U Clanku »0 Zenskom pokretu u Sloveniji« u listu »De-
192
mokracija«, koji je 1918. i 1919. godine pod urednistvom
Lojzke Stcbijeve izdavala ,.socijalistiCka omladina«.
Juna 1925. g. »Udruzene zene Slovenije« (to jest 12
zenskih drustava) organizovale su javni zenski
zbor »bez razlike na stranke i stalcz« protiv preteceg prosirenja srpskog naslednog prava na celu
drzavu. Ovakvi zborovi odriani su tada i u nekim
drugim krajevima Slovenije. Na njirna su Zene,
pored ravnopravnosti u nasledivanju za zene i
bracnu decu, trazile i ravnopravnost za vanbracnu dectl, zensko pravo glasa i pozivale na borbu
protiv alkoholizma i prostitucije, manifestovale
za mir u svetu i podsticale sve jugoslovenske zene
na »zajcdnicki rad i borbw<. Oktobra 1927. g. apet su sva zenska drustva u Ljubljani na javnom
zboru trazila pravo glasa za narodnu skupstinu i
za sva sarnoupravna zastupniStva, a osin1 toga i
mir u svetu i pravednije socijalno uredenje.
Vee decembra 1928. g. Komunisticka partija Jugoslavijc u rezoluciji o radu mectu zenama konstatovala jc da radnice sve aktivnije ucestvuju u
strajkovima i raznim politickim akcijama i da
zbog toga !reba neizbezno u Ccntralnom komitetu
strankc osnovati komisiju za rad mcdu Zenama.
Zaista su strajkovi bili sve cesCi, osobito od 1932.
g., a u njima su u velikoj meri ucestvovale bas
zene (Maribor. Jesenice. Javornik. Trbovlie. Cclje, Kocevje, Murska Sobota, Kranj, Trzii', Novo
Mesto). Najvisi r,ivo i najsirc okvire dostigli su
1935. i 1936. g., osobito velikim strajkovima tckstilaca 1936. g., ll kojima su prcovladivale zene
(Ljubljana, Kranj, Maribor itd.). Taka Citamo u
jednom partijskom izvestaju za 1934. g. o radu
medu Zenama, o porastu >>revolucionarne volje i
spremnosti radnlca i radnickih iena za borbu«,
sto su >>dokazale borbe trbovljanskih radnickih
zena, strajkovi radnica u Hrastniku, Jesenicama,
strajk tekstilnih radnica u Mariboru i najnoviji
strajk radnica u Novom Mestu ... «,a to pokazuje
»cia radnice i radnicke zene kriju u sebi ogromne
rezcrve revolucionarnc energije«, koju bi trebalo
radom medu njima razviti u svesnu borbu.
Ilegalnu stampu Komunisticke stranke i razne njene forume najvise su angazovali dogadaji do kojih je doslo 1933. g. u rudarskim revirima. 0 njima su osobito mnogo pisali ilegalni »Rdeci prapor« i njegov prilog »Proletarka«. Po >>izvestaju
iz trbovljanskog revira«, 30. juna 1933. g. poceo je
>>zenski ustanak« u Trbovljama i mimo ocekivanja prosirio se i na Zagorjc i Hrastnik. Sa parolom »rad i hleb« rudarske zene su se okupljale
prcd kancelarijom rudnika. »Rdeci prapor« je tada zapisao da su zenc stale cak na celo borbe radnika. A >>Proletarka« je konstatovala da jos nikad
dotle »u istoriji radnickog pokreta u Sloveniji, a
ni u istoriji Slovenaca ... , zena nije nastupila kao
odlucujuCi faktor, kao snaga pred kojom mora
klonuti bes reakcionarnih vlada« i zakljucila da
se od sada i ubuduce mora racunati sa zenama,
jer ce se one jos boriti za svoja prava, i to u jedinstvenom frontu radnicke klase - »za rad i
hleb, za pravo i slobodu, protiv vojnofasisticke
diktature, za radnicko-seljacku vladu.«
Prosirena sednica CK KPJ oktobra 1933. g., u vezi s
tim dogadajima, konstatovala je borbcnost radnickih zena i ulogu koju one mogu imati u revolucionarnoj borbi, smatrajuCi da bez mobilizacije
�:lena i rada meau njima revolucija ne moze pobedili. Posebno se treba pobrinuti za rad u raznim
reformistickim i drugim zenskim organizacijama,
kao sto su ZDZD, »Zveza kmeckih fantov in deklet« (Savez seoskih mladica i devojaka), »Poselska zvcza« (Savez sluzavki) itd.
Zene su zaista hrabro i revolucionarno nastupale i
tada i kasnijc: strazarile u rudnicima i fabrikama,
cak i spavalc u njima da strajkbreheri ne bi mogli
na posao, bacale se pred lokomotive da za vreme
strajka niSta ne bi otislo iz fabrike itd. Napose
n1oran1o podvuCi da su u Strajkovima na svoj na-
cin saraaivale i seljanke. Seljaci i seljanke su za
vremc strajkova dobrovoljno i besplatno dovozili
Zivotnc nan1irnice radnicima. Taka se nije ostvari-
valo samo radnicko jcdinstvo vee i savcz radnika
i seljaka.
Krajem maja 1934. g. CK KPJ u posebnom pismu o
zenskom pitanju upozorio je svoje pokrajinske organizacije i na med:unarodni kongres radnih Zena
u Parizu, gdc bi trcbalo da bar ZDZD posaljc delcgata, s obziron1 na to Sto u Sloveniji in1a mnogo
radnica u industriji, a njihov broj jos rastc, a
osobito zbog cinjcnice sto jc pokret prolctcrskih
zena u Sloveniji »U poslcdnje vrcme odigrao znacajnu ulogu u borbi protiv besposlenosti (Trbovljc), kao i prijc u strajkovima (Jcsenice itd.)«. s
obzirom na to Sto je kongres legalan i Sto Ce na
njemu ucestvovati pored komunistkinja i napredne Zene iz gradanskih krugova, o njemu treba pi-
sati i u gradanskoj stampi. U pismu se posebno
traze podaci o zaposlenosti zena u Sloveniji, o njihovom polozaju i njihovim teskocama. Iduce godine meseca jula CK KPJ ponovo je pisao Pokrajinskom komitetu za Sloveniju o tim pitanjima,
jer su u Sloveniji »radne zene viSe nego u bilo
kojoj drugoj pokrajini Jugoslavije pokazalc i pokazuju spremnost i odlucnost za borbu«. Zato
rad meau njima mora biti masovan i obuhvatiti
sve slojeve radnih zena, zaposlene i nezaposlene,
organizovane i neorganizovane, takoae one u klerikalskim i reformistickim organizacijama, radnice i sluzbenice. Pokrajinski komitet KPJ za Sloveniju septembra 1934. g. potvrdio je navodeCi pored demonstracija u Trbovljama jos i strajkove u
Mariboru, Duplici i Rusama da su »Zene vrlo revolucionaran element« i da su »mestimiCno poka-
zivale cak i vecu spremnost za borbu od muskaraca<c.
Novembra 1935. g. vlast je raspustila »Savez radnickih zena i devojaka« sa svim podruznicama tvrdeCi da deluje politicki, mada je bio osnovan kao
nepoliticka organizacija da njegove podruznice
drle pozitivna propagandna predavanja o Sovjetskom Savezu i pozivaju radnike u borbu protiv
kapitalizma, i najzad, da je Savez u vezi sa ilegalnom Komunistickom strankom, jer je njena delegacija uzela ucesca na kongresu zena u Parizu.
Ovaj meaunarodni kongres protiv rata i fasizma oCigledno je ljubljanskoj politickoj vlasti bio sumnjiv od samog pocetka, jer nije htela da potvrdi
pravila zenskog »Odbora protiv rata i fasizma«
tvrdeci da ne moze dopustiti politicko drustvo.
I pored toga, novembra 1934. g. u Ljubljani i drugim krajevima Slovenije odr2:avani su zborovi zena protiv pretece opasnosti od rata i fasizma.
Vee u dvadesetim godinama i napose u godinama
posle diktature 1929. g., zene su radile u velikom
broju i u pokretu za pomoc politickim zatvorenicima i njihovim porodicama (Crvena pomoc). I
svc viSe Zcna, one najaktivnijc u Strajkovilna i demonstracijama i politicki najsvesnije, posebno iz
redova radnica i studentkinja, postaju Clanice Komunisticke stranke, mnoge sa vaznim politickim
i drugim partijskim zadacima, kao na primer
Zdcnka Kidric i Lidija Sentjurc. Pepca Macek·Kardelj postaje 1937. g. Clanica prvog CK KP Slo·
venije, a Vida Tomsic 1940. g. clanica CK KPJ.
Sve viSe je i zbog l>propagande komunizma« poli-
cijski progonjenih, hapsenih, mucenih i na robiju
osudivanih zena. Marija i:umer je 1937. g. napisala Cak i knjiZicu »Sedemdeset dni v glavnjaCi<c
o policijskim metodama pri istrazivanju politickih hapsenika, a 1940. g. odvedene su i tri zene
u koncentracioni logor u Bilecu.
Bilo je i drugih represalija. Zabranjeno je radnicko
prosvctno drustvo »Svoboda« kao i docnije radniC.ko prosvetno druStvo »Vzajernnost« sa mnogo
svojih podruznica, u kojima je radio i veliki broj
radnica i drugih zena. Zabranjeno je ,zensko drustvo« u Murskoj Soboti, a nije dopusteno ni osnivanjc ,>Z:enskog pokreta« i zbog rczolucije, koja
je trazila amnestiju politickih zatvorenika, usvojene na godiSnjoj skupstini slovcnacke sekcije Jugoslovcnskog zenskog saveza 1935. g. predsednica
sekcijc, Minka Govckar osuaena je na noveanu
globu, odnosno na zatvor.
Same prilike, sve gore, kako u socijalnom, tako i u
nacionalnom pogledu, a i politicki rad meau njiDla, sve viSe su udruZ.ivale slovcnaCkc Zenske or-
ganizacije,
godina, na
stracije i
ganizatori
venaCka
veza«
osim klerikalskih, osobito tridesetih
zajednicke akcije, proteste, demonmanifestacije. Kao inicijatori i orovih akcija nastupali su ili slo-
sekcija
sama iii
»Jugoslovenskog
neko u
njoj
Zenskog
sa-
uclanjeno dru-
Stvo, najCeSCe })Zenski pokret«, >)DruStvo akademw
ski obrazovanih Zena«, »DruStvo domaCica« ili
})Savez radniCkih Zena i devojaka<( ili viSe druSta-
va zajedno. Tako je u Ljubljani 1933. g. odrlan
velik zbor protiv paragrafa 171, to jest za legalizaciju pobacaja iz socijalnih razloga, zatim zbor
protiv skupoce. Iste godine zenske organizacije
su protestovale posebnom rezolucijom sto skolske 1933/34. god. nisu hteli primati devojke u
ljubljansku Uciteljsku skolu. U prolece naredne
godine u Ljubljani je odrhn protestni zbor protiv redukcije zena u javnim sluzbama, a u toku jeseni protestni zbor protiv zapostavljanja :lena s glavnim zahtevom: isla plata
za isti rad. I 1935. godine bio je protestni zbor:
protiv nameravanog ukidanja Zenske gimnazije u
Ljubljani, protiv ukidanja prvog godista u zenskim uCiteljskim skolama i protiv naredbe koja
je smanjivala dodatak na skupocu udatim javnim
sluzbenicama. Oktobra 1935. g. u Sloveniji su kao i u ccloj zemlji - odrlavani zborovi za zensko pravo glasa. Go dine 1937. zene su na zboru u
Ljubljani protestovale protiv finansijskog zakona
po kome su uCiteljice, ako su htele ostati u sluz-
193
�194
bi, morale da se udaju samo za ucitelja. 1938,
1939. i 1940. bilo je viSe demonstracija protiv
skupoce. Na njima su zene protestovale i protiv
izvoza namimica u Nemacku, a istovremeno manifestovale za mir i za oslanjanje na Sovjetski Savez. Dccembra 1939. g. opct su i u Sloveniji, kao
i u drugim krajevima zemlje, hili veliki zborovi
za zensko pravo glasa, a u Mariboru su zene cak
osnovale i »Medudrustveni akcijski odbor za zensku ravnopravnost«. U januaru 1941. g. na svim
veCim stanicama, pocev od Jesenica, zene su protestovale protiv progona !judi u internaciju u
Ivanjicu.
Sa prestankom rada »Saveza . radnickih zena
i devojaka« prestao je i njegov »Zenski list«, ali
ostali su i osnivali se drugi zenski listovi. »Zveza
gospodinj« (Savez domacica) imao je list »Gospodinja«, »Zveza gospodinjskih pomocnic« ( Savez
kucnih pomocnica) list »Gospodinjska pomoenica« (Kucna pomo6nica), >>Zveza kmeckih fantov
in deklet« (Savez seoskih mladica i devojaka) list
»Gruda«, zatim su postojali i razni strucni i katolicki zenski listovi, zenski prilozi u dnevnim i
nedeljnim listovima itd. »Zenski svet«, najrepre·
zentativniji slovenacki zenski list, sredinom 1940.
g. zbog novcanih teskoca pre5ao je u ruke liberalnag dnevnika »Jutro«, zbog cega su ga izrazito levicarski orijentisane saradnice napustile. A tada
se u vezi sa referatom o radu medu zenama oklobra 1940. g. na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ
vee spremao nov zenski list, prvi slovenacki zenski list koji je pokrenula slovenacka Komunisticka stranka - »Nasa zena«, koji je izasao legalno
pre rata samo tri puta- januara, februara i marta 1941. godine.
U borbi protiv ogranicavanja starih i za sticanje
novih zenskih prava, u borbi protiv pretece ratne opasnosti i fasizma, i pored raznih idejnih i
taktickih razlika, ostvarivao se jedinstven zenski
front i sve viSe usmeravao u nacionalnoodbrambena nastojanja, jer - s obzirom na spoljni i unutrasnji politicki polozaj - kao sto je konstatovala i rezolucija osnivackog kongresa Komunisticke stranke Slovenije 1937. g. »Siovenacki narod
u Citavoj svojoj istoriji jos nikad nije bio u tako
velikoj opasnostk Ali o tome nije bilo dopusteno ni pisati ni govoriti. Tako je na primer zbog
upozoravanja na tu opasnost sa dokumentovanom
okruznicom o nacistickoj propagandi u nasim
krajevima, predsednica slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza 1938. g. hila ponovo
osudenan. »Drustvo Dam visokosolk« prvo je
1937. g. poeelo da organizuje takozvane »radne
tabore«, najpre u socijalno, a kasnije posebno
u nacionalno ugrozenim pogranicnim krajevima
Slovenije. Ovo drustvo, osnovano 1934. g. ultraklerikalci su vee iduce godine oglasili za »zensku
ekspozituru marksizma i komunizma« u Ljubljani, a univerzitetski senat ga raspustio u jesen 1940.
godine. Iz njega su pored mnogih drugih aktivistkinja i borki narodnooslobodilackog pokreta
izasle i tri narodne herojke.
Marta 1939. g. je 67 slovenackih zenskih i 185 mesovitih drustava potpisalo posebnu spomenicu koja
je u okviru narodnoodbrambenih akcija manifestovala za narodnu ddavu i isticala da Slovenke
zele »S obzirom na ozbiljnost situacije napustiti
sva trenja i zajednicki raditi za zajednicke koristk Tada je osnovan i »Mcdudrustveni odbor slovenackih zenskih drustava«, ali bez katolickih, koja su poziv odbila. »HriScanski zenski savez« smatrao je, naime, da za ddavu ne postoji nikakva
opasnost.
Godine 1918. Ivan Cankar je u jednom govoru u
Trstu u vezi sa slovenackom Socijaldemokratskom strankom rekao da »Stranka nije videla naroda, narod nije video stranke«. Au godinama pre
drugog svetskog rata sve viSe se u vezi sa slovenackim narodom i njegovom Komunistickom
strankom moglo kazati da je stranka videla narod
i zbog toga je i narod video stranku.
Jula 1940. g. Komunisticka stranka Slovenije diskutovala je 0 brizi za »Stvaranje i Vaspitavanje zenskog kadra«, a za 8. mart 1941. g. izdala je poseban letak. I tada vee ilegalna »Ljudska pravica«,
koja je za svog legalnog izlazenja 1934. do 1936.
g. bez teoretisanja jednostavno obavestavala o neizddljivim prilikama u kojima su zivele i radile
radnice, o teskom zivotu seljanki, a i pi tala se jednostavno: kako to da najdosledniji borci za slobodu naroda, radnici i seljaci, taka cesto zaboravljaju i za zene traziti one slobode koje zele za
sebe, objavila je februara 1941. g. za medunarodni Dan zena clanak u kame provejava osnovna misao komunistickog zenskog pokreta: »Od oslobodenja proletarijata zavlsl oslobodenje zene. Nema
oslobodenja proletarljata bez oslobodenja zene.«
Ova misao se uskoro ne samo nacelno vee u krvavoj
stvarnosti uopstila u slovenackom narodnooslobodilackom pokretu. Istorija je pokazala da se
narod ne maze osloboditi ako se za njegovu slobodu ne bore i zene i da se zene ne mogu osloboditi ako se ne oslobodi narod. A Slovenke - ne
samo one koje su zivele u Jugoslaviji vee i one
pod Italijom i Austrijom - borile su se i pada\e
za svoje, za socijalno i za nacionalno oslobodenje.
ULOGA lENA U BORBI ZA ZIVOT I SLOBODU
SLOVENACKOG NARODA 1941. DO 1945. GODINE
Okupatori su raskomadali slovenacku teritoriju; juzni deo je kao Ljubljanska pokrajina pripao fasistickoj Italiji. severni deo (Gorenjsku i Stajersku) okupirale su hitlerovske trupe, a severoistoeni deo (Prekomurje) pripao je Madarskoj. Zapadni i najseverniji deo slovenacke teritorije ( Slovenacko primorje i Koruska) su vee posle prvog
svetskog rata predati Italiji i Austriji. Mada su se
novookupirani krajevi nasli pod istom vladavinom sa anima koji su hili okupirani vee davno,
okupatori su zadriali stare ddavne granice, a postavili su i nove; da bi stanovniStvo pojedinih
slovenackih pokrajina bilo sto vise razdvojeno,
nametnuto mu je sest razlicitih okupatorskih
reiima.
Sada je viSe nego ikad bio nuino potreban masovni
i jedinstveni otpor svih Slovenaca. Jedinstvo radnog naroda Slovenije, u cemu su ucestvovale radnice, seoske zene, studentkinje i intelektualke, kovalo se vee godinama inicijativom KP Slovenije i
�utvrdivalo se u zajednickim akcijama, strajkovima i demonstracijama protiv iskoriScavanja i te·
rora, u akcijama protiv skupoce, u nacionalnoodbrambenim akcijama protiv preteceg fasizma i rata, u pomoCi politii'kim zatvorenicima. Ovo borbeno iskustvo radnih !judi bilo je dragocena osnova za stvaranje nesalomljivog jedinstva slovenackog naroda u narodnooslobodilai'koj borbi.
Poslednjih dana aprila 1941. g. rukovodstvo KP Slovenije dalo je inicijativu i organizovalo osnivacki
sastanak Antifasisticke fronte, koja je ubrzo posle
osnivanja dobila naziv »Osvobodilna fronta slovenskega naroda«. Osvobodilna fronta slovenai'kog na~oda - OF - je u borbi protiv okupatora
povezala komuniste, demokratsko krilo »Sokola«,
hriScanske socijaliste i napredne kulturne radnike. Kratko vreme iza toga Osvobodilnoj fronti
prikljucilo se jos oko 20 znacajnijih grupa sa razlicitom politickom i idejnom opredeljenoscu usvajajuCi program Osvobodilne fronte.
Osnova za udruzivanjc tih organizacija bila je usvajanje »Temeljnih tacaka Osvobodilne fronte slovcnskega naroda«. Osvobodilna fronta nc samo
sto ni]c priznala fasistii'ko-imperijalistii'ko komadanje Slovenije i Jugoslavije, ncgo se borila za
oslobodcnjc i ujcdinjcnjc i'itavog slovenackog naroda, i zato je od samog pocetka borbom obuhvatila Citavu slovenaCku nacionalnu teritoriju i
sve Slovcnce, pa i one koji su dotada ziveli izvan
granica stare Jugoslavije. Za grupe koje su se
udruzile u OF vazio je princip da sacuvaju svoju
grupnu autonomiju u okviru opste discipline OF
i obaveza na medusobnu lojalnost. Opsta discipUna OF istovremeno je predstavljala opstu narodnu disciplinu i jedinstvo. Zakljuceno je da posle oslobodcnja OF kao celina preuzme vlast, a
dotle sve snage udruiiti za podrsku oruzanoj partizanskoj akciji protiv fasisticko-imperijalistii'kog
okupatora.
Vee u maju 1941. godine pocinje siroka politicka akcija. Sistcmatski sc organizuju sastanci i konferencije na kojima kornunisti i drugi osnivaCi OF
objasnjavaju uccsnicima principe i zadatke OF i
bo.rbc protiv okupatora. Odbori OF stvoreni su
u maju, junu i juJu, prvo u Ljubljani, po ulicama
i kvartovima, u fabrikama, ustanovama, medu
kulturnim i prosvetnim radnicima, lekarima,
pravnicima, na Univerzitetu itd. Pocetkom 1942.
godine bilo je u samoj Ljubljani, koja je tada brojala nesto preko 60 hiljada stanovnika, viSe od
400 odbora OF. Odbori OF su organizovani i u
svim pokrajinama Slovenije, u gradovima i po
selima; u· neke, osobito sire odbore, bili su ukljuceni, pored komunista, predstavnici osnovnih grupa OF: hriScanski socijalisti i sokoli, a u vecini
odbora su se neposredno ukljucivale hiljade sta·
novnika koji su hteli da organizovano doprinesu
borbi za uniStenje okupatora i oslobodenje citavog slovenackog naroda.
Razvijanju i jacanju OF, kao i oruzanoj borbi u
citavoj Sloveniji, znatno je doprinela partijska
konferencija za Sloveniju odriana 1. i 2. juna
1941. godine u Ljubljani, na kojoj su, uprkos tolikim granicama, ucestvovali delegati iz gotovo
svih pokrajina Slovenije. Detaljno su razmatrani
uloga i znacaj OF i pripreme za oruianu borbu.
Na inicijativu KP odriana je konferencija »Delavske enotnosti<< - DE - (Radnicko jedinstvo) na
kojoj su ucestvovali predstavnici dotadasnjih sindikalnih organizacija. Zatim se organizacije DE
osnivaju gotovo u svim fabrikama; »Delavska
cnotnost<< je tom prilikom usla u OF kao celina i
prcko svojih osnovnih jcdinica u fabrikama. U
organizacijama· DE bile su organizovane u velikom
broju i <adnice.
Pored odbora OF i DE, koji su imali politicko-propagandni akcioni karakter i neumorno jacali meau ljudima ideju oruzane borbc, organizovane su
i »ilegalna tehnika<< kao sluzba za stampanje i rasturanje ilegalne stampe, izradu ilegalnih dokumenata, organizaciju radio-veza i kurirskih veza,
osnivanje razliCitih ilegalnih radionica itd. Posebno su organizovane borbene grupe koje su izvodile prve sabotaze i diverzantske akcije i Varnostno obve5cevalna sluzba- VOS - (Zastitno-obavestajna sluzba), koja je budno pratila politicku
i vojnicku aktivnost okupatora i domacih izdajnika i sprecavala njihove akcije protiv OF i partizana. Treba napomenuti da su vee 1941. g. organizacijama OF u zeleznickoj sluibi i medu lekarima povercni specijalni zadaci: jednima koriScenje saobracajnih veza za potrebe OF i NOV i informisanje o vojnickim transportima, a drugima
osnivanjc partizanskog saniteta, sto je uspesno
obavljeno osobito u Ljubljani.
Oclmah posle vee pomenutc prvojunske partijske
konferencijc poccle su se u sumama okupljati pr·
ve grupe partizana. Komunisti i skojevci su svuda bili u prvim redovima ovih formacija i u akcijama. Glavni stab slovenackih partizanskih jedinica pripremio je jedinstveni plan oruzane borbe. U citavoj Sloveniji je u pocetku bilo 12 partizanskih jedinica koje su se brzo istakle u dobro
organizovanim i vojnicki izvedenim sabotazama i
diverzijama. Uprkos tolikom komadanju slovenacke teritorije i razlicitoj taktici sest okupatorskih reiima organizacija OF i oruiana borba pocele su skoro istovremeno na svim podrucjima i
sirile su se svuda.
U podnozju planine Storl.ic, u Gorenjskoj, avgusta
1941. g. pali su prvi partizani, medu njima 3 zene,
i streljani prvi taoci. Posle napada Rasicke cete
na nemacku vojnicku autokolonu 20. septembra
1941. g. spaljeno je prvo slovenacko selo Rasica u
neposrednoj blizini Ljubljane, muskarci streljani
iii odvedeni u zatvore, porodice iseljene. U jesen
1941. godine napadnute su okupatorske baze u Zagorju i Sostanju u Stajerskoj, Lozu u Notranjskoj, Buckoj u Dolenjskoj itd. Bilo je takode v1se
junackih borbi prvih partizana sa okupatorima u
raznim krajevima Slovenije. Decembra 1941. g.
organizovani su ustanci u Gorenjskoj: u Poljanjskoj, Gornjesavskoj i Bohinjskoj dolini. Ustanci
su silom okupatora ugu5eni, ali su partizanske jedinice ostale organizovane i kompaktne. U trodnevnoj borbi partizana sa nemackom vojskom u
Drazgosama pocetkom januara 1942. g. poginulo
je oko 70 Nemaca. Selo Draigose poruseno je i
zapaljeno, stanovniStvo najvecim delom odvedeno
u logore. Oruzana borba se razvijala postepeno,
uporno, bez prekida. KP i OF su stalno ukljuCivale nove borce u partizanske jedinice i nove aktivi-
195
�196
ste u redove OF. Aktivisti su neposrednim politickim radom u narodu i organizovanjem masovne
saradnje i pomoCi partizanima isto taka rizikovali svoje zivote boreCi se da okupatori nikad ne
uniste OF i partizane, ni da ih proteraju sa slovenacke teritorije.
Neprekidna aktivnost i oruzana borba protiv okupatora sve jasnije su diferencirale pripadnike OF
i one sto su oportunisticki i spekulantski savetovali opreznost, upozoravali na zrtve itd., cekali
koje ce velike sile pobediti, pozivali se na stav izbeglicke jugoslovenske vlade u Londonu, a na taj
nacin namerno ili nenamerno delovali u korist
okupatora. Osvobodilna fronta je svojim programom i akcijama uspela da okupi i aktivira najsi·
re mase slovenackog naroda; narod koji je u isto·
riji uvek bio potCinjen, uzeo je svoju sudbinu u
svoje ruke i uspesno se borio za svoju slobodu i
buduenost.
Dubljem razumevanju situacije i mera KP i OF u
to vreme mogu doprineti reci Borisa Kidrica, tadasnjeg politickog sekretara Izvrsnog odbora OF
- IO OF: >>Masovni razvoj OF stvorio je osnovu
za partizanstvo u Sloveniji. Treba biti svestan da
bi u Sloveniji, s obzirom na vrlo razgranate saobraeajne arterije i sve vrste komunikacija, kao i
s obzirom na vrlo gustu mrezu nemackih i italijanskih okupacionih posada, partizanski pokret
bio potpuno onemogucen aka ne bi imao jako,
pravilno organizovano i vodeno masovno politicko zalede.«
Nacifasisticki teror je odmah u pocetku najgore po·
godio stanovnistvo i jako otdavao narodnooslo·
bodilacki pokret u Gorenjskoj, a osobito u Stajerskoj. U plodnim vinorodnim podrucjima Sta·
jerske se vee godinama pre okupacije ukorenila
peta kalona. Nemei i nemacki orijentisani vlasnici
mnogih imanja driali su siromasne slojeve slovenackog zivlja u matcrijalnoj zaostalosti i bcdi i
obmanjivali ih demagogijom. Pritisak germanizacije na slovenacku teritoriju vrsen tokom vekova,
pos]e okupacije pojavio se u vidu monstruoznog
plana Hitlera i Himlera o preseljavanju 230 hiljada Slovenaca iz Gorenjske, Stajerske i Krskog polja, to jest sa teritorije gde je tada zivelo nesto
vise od 500 hiljada Slovenaca. Hitlerovim recima
prilikom njegove posete aprila 1941. Mariboru:
»UCinite mi tu pokrajinu opet nemackom!« poee·
lo je neopozivo uniStavanje slovenackog naroda.
Organizovani otpor stanovniStva i oruzane akcije
partizanskih jedinica su vee u samom pocetku
sprecavale ove Hitlerove namere, tako da je pre·
seljavanje slovenackog stanovnistva samo delimicno izvedeno.
Vee krajem 1941. godine OF je imala tako snazan
utieaj u narodu da je dobivala, posebno u Ljubljani i clemente vlasti, pa je u neku ruku postajala driava u driavi. Rukovodstvo OF je izdavalo
odluke, raspisivalo narodni porez i narodni zajam
koji su gradani placali u osnovnim organizacijama OF. Izricane su i izvrsavane presude izdajnicima. Redovno je izlazila ilegalna stampa OF. Izvesno vreme je u Ljubljani radila i tajna radio·Stanica OF. Odbori, aktivi i grupe OF hili su utkani u sve institucije javnog zivota, cak i u usianove i preduzeca koje su osnivali okupatori. OF
je delovala organizovano u okupatorskim upr.
no-politickim i vojnim institucijama, u poli<
skarn aparatu, u redovima okupatorskih sarad
ka - be!e i plave garde, gde je tajna delatnost 1
stalno ugrozavala njihove planove i akcije. Sta
na primer, za stanovnike Ljubljane znacila 1
OF, neosporno dokazuju i stoprocentno usp
manifestacije jedinstva 29. oktobra i I. deceml
1941, pa 3. januara i 8. februara 1942 - dani1
znacajnim u istoriji i kulturi Slovenaca - k<
su imale pravi plebiscitarni karakter. Po narc•
nju IO OF tih dana je izmedu 19 i 20 casova s
novnistvo u celini disciplinovano i istovreme
napustilo sve ulice i lokale i demonstrativno.
naslo u kucama.
Napredne i slobodoljubive slovenacke zene su ol
paciju docekalc spremno i hrabro. Mozemo r
da gotovo nije bilo odbora OF iii akcije gdc n
vee od samog pocctka delovale i zene iz svih d
stvenih slojeva. Na nekim sektorima rada bile
Cak u veCini: u organizaciji pomoCi Zrtvama ol
patorskog terora i porodicama partizana, u
galnoj tehnici, intcndanturi, kurirskoj i masov1
obave5tajnoj sluibi, u radio-vezama i radio-stan
OF u Ljubljani. Nalazimo ih i u prvim partiz;
skim jedinicama, u borbenim grupama i Nan
noj zastiti, na sanitetskim i radio-telegrafskim k
sevima. Zene su se ukljucivale u odbore i akt
OF najcesce neposredno, a i preko organizacij.
grupa koje su imale svoje predstavnike u Vrh<
nom plenumu OF. Povezivale su se postepeno,
i u dogadajima koje su izazivali okupacija i f2
sticko nasilje. Pocetkom jula 1941. g., kada
prolazili transporti iseljenih porodica, iene su
dovno dolazile na zeleznicke stanice, npr. u Ljt
ljani u SiSki, da bi im pomogle hranom i op
mom. Istovremeno, kada jc narod iz Gorenjsk
Stajerske masovno bezao u Ljubljansku pokn
n·-> da bi izbegao prinudno preseljavanje, zatvo
logore i smrt, zene su pomagale na italijansko--J
mackoj granici, na prelazima preko granica, (
vale prenocista, hranu, informacije itd. Seoske
ne, majke i domacice, osobito u planinskim S<
rna, zaseocima i usamljenim domaCinstvima, 1
magale su prvim partizanskim . jedinican
organizovale ishranu, negovale i sakriv;
ranjenike, mada o Osvobodilnoj fronti
organizovanoj
narodnooslobodilackoj
bo1
jos tada nisu mnogo znale. Kasnije su se hilja
zena ukljuCivale i u odbore OF. Ni surove odm:
de okupatora, o kojima govori i veliki broj spa!
nih i porusenih sela i domaCinstava i traged
majki koje su sa svojom decom nestale u nem;
kim i italijanskim logorima zbog necovecnih rr
ka i gladi, nisu mogle sprecili da seoske zene
Sloveniji masovno ucestvuju u pomaganju nar<
nooslobodilacke borbe.
Razvijali su se i posebni oblici rada na sistem
skom ukljucivanju, aktiviranju i idejno-polit
kom uzdizanju zena. Jos ranije, a i neposred
posle okupacije, pri CK KP& je delovala poseb
komisija koja je imala zadatak da razvija rad n
du zenama i time pomaie parti j skim organiza
jama. Pojedine zene
predratni clanovi l
(Marjana Draksler, Pepca Kardelj, Zden
Kidric, Darinka KovaCic, Ana Krivic, Angel
�Ocepek, Lidija Sentjurc, Mira Svetina, Vida Tomsic itd.) bile su odmah u pocetku 1941. godine, a
neke od njih jos i ranije, clanovi iii sekretari okmznih, rejonskih i drugih komiteta KP, odbora
OF iii drugih rukovodstava. U jesen 1941. godine
je i kod Izvrsnog odbora OF osnovana posebna
komisija za rad meclu zenama. Tu su radile predstavnice osnovnih grupa OF, clanice partije, hriscanske socijalistkinje i clanice »Sokola«, to jest
za KPS Lidija Sentjurc, za hriscanske socijalistkinjc Jozica Toman-Kovac i kao prcdstavnica
»Sokola« Marta Pustisck. Na slican nacin su zene
delovalc i u nckim okruznim organizacijama. Na
tcrenu se formiralo i delovalo sve vise zenskih
grupa koje su se, medutim, veCinom ukljui'ivale
u snazno prosiren organizam OF. To su bile veCinom zene koje se nikad nisu politicki opredeljivale, a koje su se tada okretale KP i OF neposredno kao jedinoj nadi za spasenje iz tadasnje situacije.
Kada su partizanske jedinice u prolece i leto 1942.
godine izborile u Dolenjskoj, Beloj Krajini i u
Notranjskoj prve osloboclene teritorije, zene su
se odmah ukljucile u rad na organizovanju pomoCi partizanskim jedinicama u ishrani i opremi,
prikupljanju opreme za partizanske bolnice, lekova, sanitetskog materijala i bolje hrane za ranjenc
i bolesne partizane. Trebalo je obraditi svaki delie zemlje i brzo prikupljati ranc poljoprivrcdnc
proizvode. U ovaj posao ukljuCivalc su i omladinu, cak i decu, a naravno i starijc !jude. Trebalo
se boriti protiv spekulanata koji su iskoriscavali
opstu oskudicu i protiv onih koji su pokusavali
da po svaku cenu izbegnu l.rtve koje je iziskivala borba za slobodu.
Veliki znacaj za stanovnistvo oslobodene teritorije
imali su u to vreme izbori za mesne narodnooslobodilacke odbore. Izbori i ucesce u njima bilo je
takode za zene najznacajniji politicki zadatak, a
istovremeno i jedan od velikih dogadaja u njihovom zivotu. To su bile ve6inom seoske zene. Mada je to za njih bilo nesto savim novo i neocekivano, one su odusevljeno i ponosno sprovele ovo
svoje pravo i duznost izlazeCi na izbore gotovo
stoprocentno.
0 broju zena izabranih u narodnooslobodilacke adbore nema preciznih podataka. Prema prosecnoj
oceni bilo ih je vise od jedne tre6ine svih izabranih. Posto je veliki broj muskaraca odlazio u partizane, zene su u odborima samostalno obavljale
veoma teske zadatke i poslove. U nekim odborima birane su i radile same zene.
Zene su hrabro podnosile i sve strahote okupatorske ofanzive u julu, avgustu i septembru 1942. godine. Velike vojne snage neprijatelja prosle su
preko oslobodene teritorije i kroz prastare sume
Koeevskog Roga, po kome je ova neprijateljska akcija dobila i svoj naziv »roska ofanziva«.
Fasisti su za izvesno vreme razbili osloboilenu teritoriju, ali nisu mogli uniStiti partizanske jedinice. Zato su se okomili na goloruko stanovniStvo
koje se nije blagovremeno sklonilo. Spalili su stotine domaCinstava i citave zaseoke i sela od Notranjske, preko Kocevja sve do Kupe, ubijali i
bacali u plamen zene, starce i deeu, odvodili u
Iegore cak i bremenite zene, novorodencad, boles-
nike i starce. Preko II hiljada interniranih Slovenaca na Rabu- od kojih je od hladnoce i gladi umrlo oko 4.000 - svedoci o uzasima ove ofanzive.
Poznato je selo Babna Polica u Loskoj dolini u
Notranjskoj, gde su 1942. godine sve zene ostale
udovice, jer su okupatori iznenada napali selo i
streljali sve muskarce.
Prema dogovoru italijanskih i nemackih okupatora
istovremcno je bcsnela ofanziva i u Gorenjskoj,
gde su nemacki okupatori imali zadatak da po
svaku cenu oCiste teren od partizana.
Najtcii teror je sve od prvih provala 1941, kroz celu
1942. godinu i dalje besneo u Stajerskoj. Tu su se
partizanske jedinice, organizacije OF i KP uspele
odrzati samo u pojedinim predelima i naseljima, i
to po cenu velikih htava i u najte:lim uslovima.
Nemacki okupatori su za svaku partizansku akciju streljali taoce, i to jos veCi broj nego u Gorenjskoj. Od jula 1941. do marta 1943. g. su samo
u Stajerskoj streljane 82 zene kao taoci.
Zene koje su uspele da se sa decom sklone od unistenja jos u toku ofanziva uspostavljaju ponovo
veze sa partizanima i dalje im, prema svojim mogucnostima, pomazu. Bas u toj neprekidnoj saradnji i svestranoj pomoci stanovnistva je - pored
vojnih i drugih uslova specificnih za Sloveniju u
to vreme - tajna neuniStivosti partizanskih jedi~
nica i narodnooslobodilackog pokreta u Sloveniji.
Za vrcme italijanske - »roske« ofanzive 1942. godine nastupile su prvi put zajedno sa okupatorom
i 01·uzane belogardisticke jedinice koje je organizovala domaca klerikalna reakcija. Pretnjama ili
obecanjima hteli su da od Osvobodilne fronte odvoje sto vise njcnih pristalica tvrdeCi »da je sada
najopasniji bezbozni komunizam koji se krije u
Osvobodilnoj fronti i da je jcdina mogucnost za
slovenacki narod da u zastiti okupatora ceka rezultat rata i preuzimanje vlasti u dogovoru s izbeglickom jugoslovenskom vladom i njezinim zapadnim pomagacima«. Belogardisti su za borbu
protiv partizana naoruzavali prvenstveno seoske
mladice i manje svesno stanovnistvo, cesto i prinudno. Sa njima su na razne nacine saraaivali i
plavogardisti, veCinom oficiri bivse jugoslovenske
vojske i pristalice Draze Mihajlovica. Izdajnici su
u ime odbrane vere i boga ubijali, palili i pljackali svuda gde su se !judi povezivali i saradivali
sa partizanima i Osvobodilnom frontom.
Odmah posle oruzanih nastupanja kvislinskih formacija bilo je nuzno da se jos pojaca rad i uticaj
OF na mase koje su ostale na periferiji politickih
i vojnih zbivanja, a osobito na religiozno stanovniStvo na selu, da se paraliSe pritisak bele garde i
izdajnickih popova koji je narod zbunio, razdvo·
jio i uplasio. Bilo je nuzno da OF sve jace uevrscuje u masama svoj koncept samostalne oruzane
narodnooslobodilacke borbe nasuprot pristalicama misljenja da jos treba cekati rezultate na »velikim« frontovima ili nasuprot onima koji su ve6
nasli »resenje« u udruiivanju sa okupatorima, i
da, na taj nacin, narodnooslobodilacki pokret osigura i za sebe rezultate zajednicke borbe antihitlerovske koalicije.
U toj situaciji, kada je klerikalska reakcija nastojala da bar deo masa odvoji od OF i njenog idejnopolitickog uticaja, bile su posebno zene - i to
197
�198
zene sa sela, vaspitavane u religioznom duhu najvise na udaru, izlozene vanredno teskom mo·
ralnom pritisku.
Premda je briga za aktivizaciju zena u revolucionar·
nom procesu bila uvek prisutna, ona se sada oso·
bito pojacava. 0 tome govore i dokumenti iz 1942.
godine, ocuvana pisma Edvarda Kardelja Central·
nom komitetu KPS i Izvrsnom odboru OF Slove·
nije, kao i preporuke Pokrajinskom komitetu KP
za Slovensko primorje koje je u ime CK takode
napisao Edvard Kardelj. U njima se govori o na·
Cinu organizovanja zena u borbi protiv fasizma,
za ciljeve OF i za posebne zahteve zena u opstoj
narodnoslobodilackoj borbi. U toku leta i jeseni
1942. godine osnivaju se inicijativni odbori anti·
fasisticke zenske organizacije u okruzima Novo
Mesto, Kocevje, u Beloj Krajini i u Ljubljani. U
Dolenjskoj i u Ljubljani stampaju se prvi brojevi
posebnog casopisa za zene.
Decembra 1942. godine pisao je Boris Krajger, orga·
nizacioni sekretar CK KPS, u posebnom izvestaju
CK KPJ: »Konacno nam je uspelo da u svim po·
krajinama, a naroCito u Ljubljani, viSe angazuje·
mo zene za narodnooslobodilacki pokret i u na·
sim ( tj. partijskim - op. M. S.) organizacijama.
U Ljubljani su vise od polovine clanova partije
zcne. Sve jc to uspelo organizovanjem samostal·
nog masovnog antifasistickog pokreta zena ... Na
oslobodenoj teritoriji- po selima- su masovno
organizovani antifaSistiCki korniteti Zena. JoS pre
nego smo saznali za vas rad (rad CK KPJ - op.
M.S.) po tom pitanju, u novembru 1942. g. poceli
smo u Ljubljani organizovanje »Protivfasistickog
saveza Zena« na istim opStim osnovama na kojima
je taj pokret organizovan kod vas.«
U toku cele druge polovine 1942. a osobito u pro·
Ieee 1943. g., stanovnistvo Ljubljane se svesno i
hrabro odupiralo posledicama belogardistickog
izdajnistva. Ljubljana je vee od februara 1942. g.
okruzena blokom bunkera i bodljikave zice. Iz
grada se moglo izaCi samo uz posebnu dozvolu i
posle detaljnih pretresa. Trebalo je da se na taj
nacin prekinu sve veze izmedu OF u Ljubljani i
njene partizanske okoline. Belogardisti su od leta
1942. godine zajedno s okupatorima odlucivali o
blokadama, racijama, hapsenjima, slanju rodolju·
ba ll logore itd. Italijanski fasisti su mucili hilja·
de zena, silovali omladinke. Poznat je primer
majke Pepce :Zagar sa tri maloletne kceri koje su
zajedno mucili da bi izvukli bilo kakvo priznanje.
Pocetkom 1943. g. za vreme saslusavanja u poli·
C!Jl ubijena je narodni heroj Malci Belie. Sve je
to izazivalo sve zesce ogorcenje celokupnog sta·
novniStva. Ljubljanske zene su masovno demon·
strirale za pustanje interniranih gradana i protiv
necovecnog postupka i mucenja u zatvorima i Ia·
go rima.
U kracim intervalima ove revolucionarne akcije rc·
dale su se pred uredima okupatorskih vlasti, zat·
vorima, biskupijom. Od proleca do jeseni 1943. g.
broj zena demonstranata je rastao od 500 u po·
cetku do 10 hiljada. Rukovodstvo Komunisticke
partije i Osvobodilne fronte u Ljubljani pretva·
ralo je spontana istupanja ogorcenih zena u or·
ganizovane akcije. 0 tome drugarica Zima Vrscaj·
·Holy - ucesnica tih demonstracija - piSe pored
ostalog i sledece:
»Za svoje muzeve, roditelje i decu bile su zene
spremne da ucine sve kako bi ih spasle smrti.
Pojedinacnim molbama nije se postizalo niSta.
Ponovo su se zene okupile u sredu 28. aprila i u
sredu 5. maja. Bilo ih je dva, cak i tri puta viSe,
ali jos uvek nedovoljno. Za sledecu demonstraciju
- ope! u sredu - agitacija je iSla od usta do
usta, po kucama, ducanima, mlekarama, pijaca·
rna, svuda gde su se okupljale zene. Preko lista
»Slovenski porocevalec«, letaka i listiea, OF je
pozivala da svoju nacionalnu i covecansku duz·
nost pokazu svi, a ne samo oni koji imaju rodake
u internaciji.
Dok je 12. maja delegacija zena sa >>Spomenicom«
iSla ka zgradi italijanskog vojnog rukovodstva Carpo d'Armata - zene su izvikivale borbene pa·
role i pozivale Gambaru da oslobodi internirana
lica i promeni odnos prema naSim zatvorenicima.
Naravno, docekale su prazna obecanja i poziv da
se mirno vrate kucama. Gambara ih nije ni pri·
m1o. To je ucesnice demonstracije- kojih je bilo
vise ad 2.000 - strahovito razljutilo. »Dobra, aka
nece Gambara, govoriee Gracioli!«. Odmah su pro·
sirila parola: »Gracioliu! Pred Visoki komesari·
jat!« Medutim, masa je rasla, jer su se usput pridruzivale i druge zene. Pred zgradom danasnjeg
Izvrsnog veca SRS, u Presernovoj ulici, glasnim
uzvicima su zahtevale Graciolija, koji, naravno,
nije bio tu. Njegovi sluzbenici su posmatrali s pro·
zora i pokusavali da smire zene mahanjem ruku,
a one su bile sve ogorcenije i nepomirljivije. Primio ih je neki »zamenik« u pratnji kvesturina.
Kada se delegacija vratila iz zgrade i obavestila da
ponovo nijc niSta obavila, jer je toboze »spome·
nica« napisana u nepristojnom tonu i da trcba
napraviti drugu, pristojniju molbu, ogorcenje ze·
na bilo je jos vece nego ranije na Kongresnom
trgu. Jedan uzvik Angele Ocepek je kao varnica
pokrenuo zene, taka da su se ustalasale u svojoj
srdzbi i navalile na vrata zgrade. Sada su dojurile
vece grupe policajaca i agenata koji su munjevito
pristizali sa svih strana da bi iene iznenadili, raz·
bili, rasterali ih i najborbenije medu njima po·
haps iii. Nastala je prava borba za spasavanje drugarica iz ruku kvesturina. Hrabro su ih spasavale
i pesnicama udarale neprijate!ja.
Razisle su se - neke krvave i oz!edene - ali bar·
benije nego ikad ranije. Jos nikad u zivotu nisu
vi dele pred sobom naoruiane !judi koji su se njih
plasili. Prvi put su osetile da predstavljaju silu,
jer su nastupalc zajednicki, hrabro i organizova·
no. Nckoliko zena je uhapseno, vecina od njih ka·
snije, kada su se vee razilazile u manjim grupa·
rna po obliznjim ulicama. Iz dokumenata italijan·
skog vojnog suda vidi se da su saslusanja bila
precizna, brizljiva i uporna. Po svaku cenu su
okupatori hteli doznati ko je voda demonstracija,
kako bi mogli pohvatati rukovodioce oslobodilac·
kog pokreta Ljubljane.
U to vreme je Graciolija kao komesara zamenio
Lombraso. Vee u svanuce 21. juna, ulice su bile
zasute listiCima sa ispisanim parolama, leci su
svuda lezali, na tlu, u hodnicima zgrada, medu
stranicama legalnih dnevnih listova nS!ovenac« i
�»Slovenski dom«. Nesto posle devet casova Siroka
ulica - danas Presernova - ispred palate Viso·
kog komesarijata bila je ispunjena sa viSe od dve
i po hiljade zena. »Ispunite Graciolijeva obecanja,
novi visoki komesaru! Ne mo!imo, nego zahtevamo!«
Tada su iz susednih ulica, hodnika kuca, sa svih
strana, jurnuli prema zenama naoruzani fasisti.
Poceli su ispunjavati Lombrasovo naredenje: hapsiti ih, tuci pendrecima, kundacima, pesnicama,
Cizmama, rasterati ih po svaku cenu. Zene su se
tukle goloruke i njihove pesnice su udarale po licima i ledima omrznutih napadaca. Svojim ledima su prihvatale udarce koji su bili namenjeni
slabijima. Fasisti su im upirali cevi pusaka u lice,
pretili streljanjem i ubijanjem. Medutim, u kriticnom trenutku je pala parola: ,Zene, pred biskupiju! Ako nece da nas slusa Lombraso, slusace nas
biskup!'
Bujica razjarenih zena je probila kordon, sli!a se
preko Kongresnog trga i Tromostja i zaustavila
se pred biskupijom. Citav put od komesarijata do
biskupije presle su uzvikujuCi parole i moral je
rastao. Medutim, biskup Rozman je bio blagovremeno obavesten, jer se glas o demonstracijama
prosirio kao munja po celoj Ljubljani. Brizljivo
se zabarikadirao sa svojim saradnicima i iza prozora posmatrao ogorcene zene. To je zene talco
strahovito razjarilo, da su pocele da tuku pesnicama po vratima zahtevajuCi da se biskup pojavi
i izjavi sta je ucinio za svoje »mucene i progonjene ovcice«. Ali, slovenacki biskup je »odgovorio«
:Zenama samo sa mlazevima vode iz va trogasnih
cevi, sto je razbilo sva ocekivanja onih :Zena koje
su jos verovale u postenje i moe ovog najviseg
predstavnika cr kve.
Nekoliko dana posli:> pada fasizma u Italiji, 1. avgusta, ljubljanske zene su se ponovo okupile na ulicama zahtevajuCi oslobodenje zatvorenih i interniranih lica, ovog puta zajedno sa citavim stanovnistvom. Pred sudskim zatvorima u Miklosicevoj
ulici i u obliznj im ulicama okupilo se tada preko
10.000 !judi koji su glasno zahtevali od okupatora
da otvori zatvore.«
U tim demonstracijama se stotine zena organizaciono osposobilo i prekalilo za dalje zadatke u toku
1944. godine.
Na osnivanje i razvijanje inicijativnih antifasistickih zenskih odbora uticala je, pored ostalog, posebna okru:Znica koju je januara 1943. g. izdao
Izvrsni odbor OF Slovenije u kojoj su istaknuti
zadaci zenskih organizacija medu kojima su najvazniji sledeci: privuCi u borbu sve Slovenke,
svim sredstvima pomagati OF i NOV u borbi protiv fasizma, okupatora i njihovih pomagaca, p>gzati pomoc zrtvama okupatorskog terma i politicki vaspitavati :Zene za afirmisanje njihovih politickih i socijalnih prava u smislu ravnopravnosti
i demokratije.
Masovna :Zelja i inicijativa zena za sopstvenom organizacijom sve viSe se realizuju. Posle I konferencije AFZ-a Jugoslavije odr:Zane u decembru
1942. g. u Bosanskom Petrovcu uspostavljene su
neposredne veze sa CO AFZ-a Jugoslavije. Mara
Rupena, koja je kao sekretar Okru:Znog odbora
SPZZ ( Slovenske protifasisticne :Zenske zveze)
Novo Mesto upucena na Konferenciju u Bosanski
Petrovac, stigla je prekasno, ali je u Bosni ostala
vise od dva meseca. Za vreme IV ofanzive dozivela je sve ratne strahote u tim krajevima i upoznala velike napore za razvoj zenske organizacije.
Kada se vratila marta 1943. godine, o tome je napisala brosuru >>Pri sestrah na jugu«.
IO OF je u maju 1943. godine razmatrao rad zenskih
organizacija i tom prilikom imenovao Glavni inicijativni odbor protifasisticne zenske zveze za
Sloveniju. Njegove clanice su bile: Angela Dovc-Ocepek, Marjana Draksler, Dana Misigoj-Kozak,
Helena Puhar, Mara Rupena, Zora Rupena Katja,
Mica Slander i Zima Vrscaj-Holy. Uspesan rad sa
zenama u to vreme je pomagala i stampa izdavanjem posebnih publikacija i listova za zene. Prvi
je izaSao Casopis »NaSim Zenam<' u okrugu Novo
Mesto novcmbra 1942. g., a decembra 1942. g. u
Ljubljani »Nasa zena«. U jesen 1943. godine ova
su se dva lista spojila i nastavila izla:Zenje na oslobodenoj teritoriji kao organ Glavnog odbora
SPZZ za Sloveniju pod nazivom »Nasa zena«. U
gotovo svim pokrajinama Slovenije poceli su izizlaziti zenski listovi u kojima su mnoge zene objavljivale svoje Clanke, pisma, pesme i dogadaje
iz svog organizaciono-politickog i kulturno-umetnickog delovanja. Kao primer prosirenja zenske
stampe u pojedinim pokrajinama mozemo izneti
cinjenicu da su pojedini brojevi »Slovenke« u Slovenackom primorju umnozavani 1944. godine u
11 ciklostilnih tehnika. Zene su sarailivale i u glasilu OF »Slovenski porocevalec« i u brojnim
brigadnim listovima.
Posle pada fasizma i kapitulacije Italije oslobodena
je citava Ljubljanska pokrajina osim zeleznicke
pruge Ljubljana- Trst i grada Ljubljane. Granice slobodne teritorije prote:Zu se do predgrada
Ljubljane, a partizanske puske i topovi cuju se u
samoj Ljubljani. Za nekoliko dana otvorili su blokove od bunkera i zice oko grada. Oslobodeno
je i citavo Slovenacko primorje s Istrom,
a za krace vreme i gradovi Gorica, Ajdovscina
i Vipava, tj. teritorija koja je jos za vreme stare Jugoslavije bUa pod italijanskom
fasistickom vlascu. J edinice NOV su tu najsvecanije i veoma odusevljeno docekane. Clanovi
KP i aktivisti OF, koji su ovde ilegalno radili jos
od 1942. g., i domace partizanske jedinice povezane su tada pobednickom radoscu i trijumfom sa
drugim jedinicama narodnooslobodilacke vojske.
Od 9. do 12. septembra 1943. uspesno je izvrsena
masovna mobilizacija i organizovano 12 brigada
koje su se kasnije ukljucile u sastav IX korpusa.
Tesko je, gotovo nemoguce, opisati sa kakvom su
radoscu, predanoscu, pozrtvovanjem i poletom
ulazile u redove OF i NOV bas primorske zene,
majke i devojke. Teska je izraziti recima sta je
za njih predstavljala slobodna atmosfera i prikljucenje Sloveniji i novoj Jugoslaviji. Stotine zena
je odlazilo u partizane, a hiljade se ukljucivalo za
obavljanje drugih zadataka: prikupljale su hranu,
odecu, sanitetsku i tehnicku opremu, kuvale, prale i brinule se za ranjenike, ucestvovale u politickom i kulturnom zivotu, pohadale raznovrsne kurseve itd. Posebno su se brinule o osnivanju i razvoju partizanskih skola, pa je za kratko vreme
199
�200
osnovano 477 takvih skola. Sta je za rodite!je i
decu Primorja u to vreme znacila slovenacka skola, najbolje su znali ani sami, jer su osetili na
sopstvenoj kozi diskriminaciju u fasistickim italijanskim skolama i iz njih cesto izlazili neuki i
slabo pismeni. Nedostatak u uciteljicama nadoknadivan je na taj naCin sto su se mnoge mlade
devojke potrudile da se osposobe toliko da su
mogle uspesno raditi sa decom u skolama.
I na oslobodenoj teritoriji u Ljubljanskoj pokrajini
jedinice NOV su se znacajno povecale i ojacale
novim borcima. Sarno iz Ljubljane doslo je viSe
hiljada novih boraca, bez obzira na to sto je Ljubljana vise puta desetkovana hapsenjima, a osim
toga iz nje su za sve vreme redovno odlazili aktivisti i pripadnici OF u partizane.
Na oslobodenoj teritoriji u Dolenjskoj nizali su se
u to vreme i znacajni politicki dogadaji. Izvrsni
odbor OF kao najviSi organ OF, a i najviSi organ
nove narodne vlasti, raspisao je 11. septembra
1943. izbore za Zbor odpos!ancev slovenskega naroda (Vece delegata slovenackog naroda) -paznat kao Kocevski zbor - jer se sastao u Kocevju
3. oktobra 1943. godine. Vece su sacinjavali delegati narodnooslobodilackih odbora i odbora OF
iz veeine slovenackih pokrajina, kao i borci Narodnooslobodilacke vojske.
Prema odredbama raspisa aktivno i pasivno izborno pravo imali su svi muskarci 'Lzene koji su napunili 17 godina starosti. Od 572 ucesnika Kocevskog zbora bile su 62 zene koje su na
zboru aktivno ucestvovale. Tu gde su kao
parola bile napisane reci slovenackog pisca
Ivana Cankara: >>Narod si bo pisal sodbo sam!•
(Narod ce sam od!ucivati o svojoj sudbini!) je
izabran Slovenski narodnoosvobodilni svet SNOS - ( Slovenacko narodnooslobodilacko vece) od 120 clanova kao prva slovenacka skupstina.
Izabrano je i 12 zena. U de!egaciji od 40 c!anova
koja je izabrana za zasedanje AVNOJ-a bile su
tri zene.
Oktobra 16. i 17. godine 1943. po odluci iukovodstva
odr:Zan je u Dobmicu u Dolenjskoj prvi kongres
Slovenske protifasisticne zenske zveze na kame
je ucestvovalo 180 zena-delegata. Put ovih zenana
kongres bio je vrlo tezak, osobito zato sto je poCinjala nova nemacka ofanziva. Morale su izostati zene-delegati iz Slovenackog primorja i Gorenjske. Sekretarica Pokrajinskog inicijativnog
odbora za Gorenjsku Milka Mezek poginula je na
putu. Brojno je bilo ucesce zena boraca iz partizanskih jedinica, koje su se vee do tada proslavile
u pobedonosnim borbama i pohodima NOV, kao
i majki poginulih boraca. Doslo je i 5 zena iz okupirane Ljubljane koje su se probile i pored svih
blokova, bunkera i bodljikave zice kojom je Ljubljana ponovo bila skoro hermeticki zatvorena
kao koncentracioni Iogar. Zene-delegati kongresa
posebno su ih .toplo pozdravi!e.
U radu kongresa ucestvovali su i predstavnici CK
KPS i IO OF, Glavnog staba NOV i POS, kao i
saveznickih vojnih misija. Kongres je pokazao
dotadasnje uspehe borbe u kojoj su zene ucestvovale svim svojim snagama i u isto vreme izrazio
spremnost slovenackih zena za da!je napore u borbi za slobodu. Kongres je zakljucio da se c!anice
antifasistickog fronta br:Ze ukljucuju u rad svih
politickih organa i organa vlasti, da saraduju u
daljoj mobilizaciji stanovnistva za NOB i da jos
viSe aktiviraju mase slovenackih zena.
Za predsednicu SPZZ izabrana je Angela Dovc-Ocepek, radnica iz ljubljanske fabrike &atumus, predratni clan Komunisticke partije, clan CK KPS
koja je rukovodila organizacijom sve do svoje prerane smrti 1959. godine.
Velika nemacka oktobarska ofanziva 1943. godine
za kratko vreme je omela rad ocekivan pos!e kongresa. Ali posle ofanzive rad je ponovo oziveo i
obuhvatao sve ved broj zena. Tako je, na primer,
Bela Krajina ima!a osim okruznog odbora SPZZ
jos 9 rejonskih i 2 mesna, od 212 sela 130 je imalo seoske odbore, a u 36 sela delovale su poverenice. U Primorju je pos!e kongresa, osim Pokrajinskog odbora, bilo jos 11 okruznih, od kojih je
svaki imao 5 do 8 rejona, a rejoni su obuhvati!i
prosecno 60 do 80 sela, gde su gotovo svuda postojali seoski odbori.
Posebno treba istaci veliki udeo zena iz Trsta u osnivanju narodnooslobodilackih organizacija, odrzavanju veza s Narodnooslobodilackom vojskom,
o~lasku_ tr~canskih, patriota u partizane, u orgamzovanJu 1legalne stampe, odrzavanju radio-veza,
nabavljanju raznog materijala itd. Treba podvuCi da su u Trstu bila vrlo uspesna nastojanja KP
da se stvori slovenacko-italijanski antifasisticki
f~o1_1t, i to posebno medu radnicima. Uz pomoc jedmJCa IX korpusa NOV organizovane su u samom
gradu znacajne akcije. Pripreman je s hiljadama
:r~canskih radnika -. Slovenaca i Italijana - opst1 ustanak. Nemackl okupator pritiskao je na
sve_~t i borbenost Trscana mnogim ostrim represahJama. Poznato je npr. streljanje i vesanje talaca u Ulici Gega aprila 1944. godine. Medu 50
zrtava bilo je 5 :i:ena, 3 Slovenke i 2 Italijanke. U
tzv. »Rifurni«, u predgradu Trsta, u krematoriju
spaljeno je viSe od 3 hiljade nepoznatih zrtava
iz svih evropskih zemalja; medu njima su takode
zene iz Trsta i okoline.
U to vreme mnogo su se pobo!jsali uslovi za rad
medu zenama u Gorenjskoj i Stajerskoj. Posle !egendarnog marsa XIV divizije iz Dolenjske preko
Hrvatske u Stajersku, i ovde je stvorena velika
oslobodena teritorija.
U jesen 1944. godine se organizaciono ucvrstio i narodnooslobodilacki pokret u Prekomurju, osobito
kada je tamo stiglo Poverenistvo OF za istocnu
Sloveniju. Istovremeno sa organizacijama OF poce!e su se osnivati i zenske grupe.
Aktivi;t,kinje Gorenjske i Stajerske otisle su u pomoc zenama Koruske. Tokom 1944. godine vee je
tamo delovao Pokrajinski odbor SPZZ za Korusku i rad zena brzo se razvijao. Hitlerovski vlastodrsci su hteli da bas tu, u Koruskoj, podrucju koje je bilo najbli:i:e jezgru Nemacke, po svaku cenu
ugu_se svaku oslobodilaCku misao. Taka su jos
apnla 1942. godine iselili u Nemacku 160 slovenackih porodica. U aprilu 1943. godine u Becu su
g_iljotinirali 13 ~oru.skih Slovenaca; Micejeva (mali 1 kcerka) Rez1ka 1 Jelka iz St. Vida u Podjuni bile su januara 1945. obesene u Gracu; 12-Cianu porodicu Sadovnik ubi!i su aprila 1945. itd. Aktivistkinje. iz Gorenjske i Stajerske takoae su bile iz-
�lozene najveCim opasnostima: Franja Markelj
Breda, koja je otiSla u Korusku iz Gorenjske u
toku jeseni 1943. godine poginula je februara
1945. godine. Andreja Kmet Mila iz Ljubljane ubijena je istovremeno, a takode su ubijene neposredno pre oslobodenja Ivica Pirjevec i narodni
heroj Majda Vrhovnik Lojzka iz Ljubljane.
Pored zadataka koje su zene obavljale kroz Citav
rat, u 1944. godini - cetvrtoj godini ratovanja
- zene su preuzimale u svim pokrajinama Slovenije nove, veoma odgovorne zadatke. To su radi!e posebno posle opste mobilizacije u NOV, kad
je veCina muskaraca otisla u vojsku. Nekoliko
pokrajinskih savetovanja za aktivistkinje OF i
okruznih konferencija SPZZ odrzanih 1944. godine imali su na dnevnom redu pitanja od zivotnog
znacaja: sakupljanje namirnica, krajnja stednja i
medusobna pomoc, kampanja protiv preprodavaca, obradivanje napustene zemlje, briga da deca
ne gladuju itd.
Iznosimo jos slucaj Ljubljane koji govori kakvo je
po broju i znacaju rada bilo ucesce zena ovde
gde su se zene neprekidno, bilo preko zenskih
grupa, bilo neposredno ukljuCivale u odbore i
najrazliCitije aktive OF, i takode masovno, u njena rukovodstva. Posle kapitulacije Italije zene su
preuze!e, taka reci, »SVe« U SVOje ruke j citaV rad
je u stvari bio »jedna velika i neprekidna zenska
akcija«. Posle masovnog odlaska u NOV septembra 1943. godine i u Ljubljani je, takode, ostalo
malo muskaraca, a redovi aktivista OF stalno su
se proredivali zbog udruzenog terora gestapoa,
generala Rupnika - predsednika Pokrajinske uprave Ljubljanske pokrajine - i njegovih domobrana. Tokom 1944. godine su na dnevnom redu
bila hapsenja, mucenja i ubijanja u zatvorima,
kao i transporti u logore smrti. Crkva i bunkeri
kod »Svetog Urha« u blizini Ljubljane pretvorili
su se u mucionicu i gubiliSte, u kojima su belogardisti-domobrani ubijali stotine slobodoljubivih
!judi iz Ljubljane i okoline. Sarno je tu muceno
i ubijeno oko 60 zena. Ubijali su i na drugim usamljenim mestima oko Ljubljane, u sumama i jarcima. Skole su pretvarane u zatvore za rodoljube itd.
Uprkos tome sto su centralno rukovodstvo KP i OF
i sve njihove sluzbe vee odavno bili smesteni van
Ljubljane, sto su kadrovi iz Ljubljane bili u vojnim jedinicama i radili u svim slovenackim pokrajinama i sto je Ljubljana celo vreme rata podnosila ogromne ljudske i materijalne htve, ilegalna narodnooslobodilacka borba u samoj Ljubljani bila je nastavljena neprestano sve do oslobodenja.
0 tome govore i podaci iz 1944. godine kada je u
Ljubljani mesecno sakupljeno od 270.000 do
370.000 lira pomoCi za potrebe OF. Hiljadu i tri
stotine !judi je za 3 meseca dalo preko milion
lira ,zajma narodnog oslobodenja«. Hiljade paketa hrane, odece i ostalih potrepstina slani su u
zatvore i logore. Mada su zene prikupljale namirnice od porodice do porodice, na kasike i dekagrame od onaga sto su porodice dobijale na bonove za namirnice, sakupljene su ogromne kolicine. Jos je naizmenicno radilo 8 ilegalnih ciklotehnika, a u dve legalne stamparije clanovi KP i
aktivisti OF ilegalno su stampali materijal OF.
Sarno u avgustu 1944. godine je, pored drugih
publikacija, izradeno i rastureno preko 40 hiljada letaka. Stampani su i unovceni falsifikovani bonovi za namirnice, izradivane falsifikovane licne karte i dozvole za prelaze preko blokova itd. Akcije za rasturanje letaka i pisanje raznih napisa stalno su se nizale cas u jednom, cas
u drugom kraju grada. Ako je u nekom rejonu
uhapsen veci broj !judi, bas u tom kraju su aktivisti iz susednog rejona obavljali akcije da bi dokazali da se narodnooslobodilacki pokret ne maZe uniStiti.
U to vreme je bilo znacajno i usvajanje i potpisivanje pozdravnih rezolucija AVNOJ-u i prvoj slovenackoj skupstini - SNOS-u. Mada nema tacnih podataka, jer su ovi dokumentarni materijali propali, prema licnim secanjima ustanovljeno
je da je PovereniStvo CK KPS i IO OF za Ljubljanu raspolagalo u proleee 1944. godine sa najmanje 200 rezolucija koje je licno na raznim sastancima potpisalo preko 5 hiljada !judi.
Ana Ziherl Mami, sa svojim saradnicama-aktivistkinjama OF, sve do oslobodenja se brinula za bezbedan dam i toplo zbrinjavanje preko 100 dece
- malih ilegalaca, dece onih politickih i vojnih
kadrova koja su bila zbog svojih oceva i majki u
najvecoj opasnosti. Kada je sama morala da zivi
ilegalno u gradu, ana je oddavala kontakte sa
poverljivim porodicama koje su preuzele decu i
cuvale ih. Vise puta morala je decu premestati na
drugo mesto aka se posumnjalo da neprijatelj
kontrolise porodicu sa detetom. Za sve vreme rata okupatori i domaci izdajnici nisu usli u trag
ni jednom detetu.
Ogromna zasluga za neuniStivost NOP pripada pre
svega stotinama svesnih i predanih zena, cesto
majki s malom decem, koje su izvrsavanjem na
prvi pogled sitnih zadataka pruiale takvu pomoc
bez koje rukovodstva OF uopste ne bi mogla razvijati svoju delatnost: snabdevale su hranom i
davale prenoCiste ilegalcima i kompromitovanim
aktivistima, stavljale na raspolaganje stanove za
sednice i sastanke, za skladiSta, ciklostilne tehnike, javke itd. Nisu se plasile ni mucenja, smrti,
!agora, pa ni uniStavanja svojih domova i porodica koje im je pretilo svakog trenutka.
Trebalo bi navesti vrlo mnogo imena, cak i ako bismo govorili samo o mrtvim drugaricama koje
su u svim krajevima Slovenije polagale svoje zivote u temelje oslobodenja i suverenosti svog naroda. Setimo se samo nekih. U juJu 1941. godine
streljana je prva zena u Sloveniji. Bila je to mlada uciteljica Ivanka Uranjek iz Grih kod Celja
koja je streljana s prvim taocima u Stajerskoj.
U Ljubljani je u avgustu 1942. godine prva streljana Vida Pregarc, sluibenica fabrike »Saturnus«, u fabrickom dvoristu (krugu), pred ocima
svih radnika. Kao prva zena-talac u Gorenjskoj
streljana je oktobra 1941. godine radnica Rezka
Dragar koju su uhvatili kao partizanku Rasicke
cete. Prilikom provale u avgustu 1941. godine u
Mariboru uhapsena je i kasnije streljana studentkinja Slava Klavora. Obe su proglasene za narodne heroje.
201
�Nije poznato koliko se zena horilo iii poginulo u
oruianim borbama s okupatorom u partizanskim
jedinicama, koliko je bilo poirtvovanih bolnicarki, bombasa i boraca sa puskom u ruci, boraca
prekomorskih brigada, koje su usle u borbu cim
su se spasle fasistickih zatvora i !agora. Podaci
kao sto su: 21 zena od 175 narodnih heroja Slovenije i 318 zena od 1.811 nosilaca Spomenice
1941. godine- dokazuju mnogohrojno ucesce zena menu prvohorcima i organizatorima OF i NOB.
Od 21 iene- narodnih heroja- 16 njih je poginulo, 7 u horhama u partizanskim jedinicama, a
9 u izvrsavanju politickih zadataka. Da navedemo samo primer narodnog heroja Pavle Mede Katarine, tekstilne radnice, koja je u januaru 1943.
godine poginula kao komandir zenskog voda Pohorskog bataljona, koji je posle duge i ogorcene
borhe s nemackim okupatorima na Pohorju u
Stajerskoj poginuo do poslednjeg coveka.
I mnoge druge zene borci i aktivistkinje OF poginulc su na izvrSavanju organizacionih i propa-
202
gandno-politickih zadataka: Lencka Mrzel, kurir
stajerskih partizanskih jedinica, ubijena 1944. godine; Zora Rupena Katja, radom iz Dolenjske, radila u Slovenackom primorju, poginula je u istocnoj Sloveniji u februaru 1945. godine; Vera Slander, organizator SKOJ u Stajerskoj, poginula
1943. godine; Minka Peternelj Marta, sekretar
kamnickog Okruinog odbora SPZZ, poginula
1944; Toncka Mokorel. kurir Pokrajinskog komileta KP za Gorenjsku odvedena 1942. u Iogar, gde
je ubijena,
U Ljubljani je u 1944. godini uhvacena na ulici sa
ilegalnom postom kurirka Poverenistva CK i IO
OF Zora Regancin-Dolnicar. U zatvoru nije nista
izdala, nestala je bez traga u zloglasnim tamnicama; profesorka Vida Janezic Vilma, clanica Okruznog odhora OF u Ljubljani je iz nemackog !agora ponovo vracena u Ljuhljanu i posle dugotrajnih saslusanja mucena do smrti; ohe su narodni
heroji. Tekstilna radnica Marija Jerin - Vajsl
Darja, 1944. god. clanica Okruznog komiteta KP u
Ljubljani, vodila je organizaciju »Delavskc enotnosti« i organizovala borbene grupe mladih radnika. Uhvatili su je na uliei, driala se junacki i podlcgla strahovitom mucenju u zatvorima. Sluibenica Angela Dolhar rukovodila jc 1944. godinc intendanturom za potrebe OF, student Neda Gerzinic je racfila u specijalnoj obavestajnoj sluzbi OF,
Marica Malahovska, sluzbenica u aparatu kvislinskog generala Rupnika radila je po nalogu OF.
Sve tri su prilikom jedne provale uhvatili domobrani i ubili poslednjih dana uoci oslohonenja sa
jos 25 boraca i aktivista u sumi kod zamka Turjak.
Menu stotinama iena koje su umrle u logorima nalazimo rnnoga znacajna imena: Anica Cernej. profesorka UCiteljske skole u Ljuhljani i pesnikinja,
predratna revolucionarka Marija Zumer-Potocnik
iz Gorenjske, koju su jos u Glavnjaci mucili 70
dana o cemu je napisala hrosuru; Toncka Cec,
predratni komunist, narodni heroj iz trbovljanskih revira; Cirila Plesko-Stehi, poznati borac za
ravnopravnost iena jos u preaprilskoj Jugoslaviji, trscanska omladinka Zora Percle; Katarina
Miklav, narodni pesnik iz Koruske itd.
Hrabro su se driale i slovenacke zene koje su se
ukljuci!e u redove narodnooslobodilacke borbe u
drugim krajevima Jugoslavije. Profesorka Silvira Tomazini, koja je hila jos pre okupacije nastavnica u Kosovskoj Mitrovici, hila je menu organizatorima narodnooslobodilacke borbe na Kosovu i tamo se 1942. godine u rukama gestapoa
junacki driala i streljana je kao wanredno opas?a licnost«. I ona je, na predlog Kosova, proglasena za narodnog heroja. Malcka Podgorsek, medicinska sestra, hila je jos predratni komunist,
organizator rcvolucionarnog pokreta u Beogradu
i Vrscu. Pocetkom 1942. godine uhapsena je, mucena i zagusena plinom. Julka Pibernik je kao
Iseljenik od 1941. godine bila komesar kasarni u
oslobonenom Uzicu 1941. godine. Umrla je u FoCi
posle Igmanskog marsa zbog posledica smrzavanja.
Posebnu painju zasluzuje i rad partizanskih lekara-iena. Dr Bozena Ravnikar kao predratni aktivni
clan KP hila je vee 1941. godine organizator adbora OF menu lekarima i zdravstvenim radnicima u Ljubljanskoj bolnici i na celu njihove vrlo
aktivne borbe protiv okupatora. Svoj rad je produzila u partizanima kao jedan od najuspesnijih
organizatora partizanskog saniteta. Dr Franja Bidovec i dr Pavia Jerina-Lah organizovale su i uspesno vodile dve partizanske bolnice, bolnicu
»Franja« i bolnicu »Pavia«, koje okupator nikad
nije otkrio. Dosetljiv je bio i rad dr Bozene Grosmanove koja je organizovala i vodila posebno porodiljsko odeljenje u sklopu Centralne partizanske bolnice. Tu su od 1944. godine partizanke i aktivistkinje OF mogle u miru ranati svoju decu. U
tom odeljenju nije umrlo ni jedno novoronence.
Osim njih, posebno su uslc u istoriju kao oraanizatori iii lekari dr Ru:Za Germ-Segedin, dr E~1a
Kreps-Krajger, dr Zvezda Zadnik i druge.
Osob1te zasluge stekle su zcne u toku svih godina
NOB-a i u svim pokrajinama za organizaciju i
odriavanje ilegalnih tehnika. U njima se neprestano, i pored opasnosti, pripremala stampa bez
~oje se ne moze zamisliti tako veliki razvoj OF
1 NOB-a. Na takvom poslu uhvacena je i spaljena
u »tehnici« Silva Jansa Darja kod Skofje Lake u
Gorenjskoj kada je neprijatelj 1944. godine otkrio
to mesto. Znacaja ilega!ne stampe bile su svesne
i seoske zene koje su u blizini svojih kuca i po
cenu svog zivota odr:<avale tehnike i snabdevale
ih svim potrebnim materijalom.
Tokom celog NOB-a hila je od posebnog znacaja
bas pomoc seoskih majki i zena nasim borcima.
Kuvale su, prale, davale hranu, svakodnevno primale borce u svoje kuce, mesecima krile i negovale ranjenike, bez obzira na to sto su u njihova
sela stalno upadalc okupatorskc i izdajnicke par:·ole i jedinice i nemilosrdno ubijale, rusile, pahle. Mnoge od tih iena i devojaka u toku horbe
izrasle su takone u politicke licnosti. Menu tim
zenama poznato je ime Marije Kuder, narodnog
heroja, seljanke-domacice iz okoline Ljubljane,
koju su streljali u Ljuhljani jos 1942. godine.
Spremno su radile u korist naseg narodnooslobodilackog pokreta i nove Jugoslavije nase iseljenice
u Americi. Godine 1942. osnovan je odhor SANS
(Slovenacko-americki narodni savjet) za pomoc
�novoj Jugoslaviji, u kome su vrlo uspesno radile
i zene. U okviru odbora sakupljala su se znacajna materijalna sredstva i organizovala snazna
propagandna aktivnost da bi se obezbedilo pravilno informisanje o dogailajima koji su se zbivali u domovini.
Zene i kulturno stvaralastvo u NOB-u
Valja istaci da u narodnooslobadilackoj borbi u
Slaveniji nije zaastala ni umetnicka stvaralastvo.
Siroko se rasplamsala, osobito narodno pesnistva. I zene su bile stvaraoci mnagih pesama barbene sadrzine. Pesme su nastajale i iza zica okupiranih gradova, kao npr. pesme 75-godiSnje pesnikinje Kristine Sulerave u Ljubljani, i na oslobailenaj teritariji, kao pesme mladih pesnikinja
Vide Brestove i Marije Dernovsek iii Ane Gale koju su damabrani zverski ubili u Dolenjskoj, i u
tamnicama i logorima. Koruska seljanka Katarina Miklav, tri dana pre smrti u nemackom koncentracionam lagaru Ravensbrik, napisala je:
»Tamo prcd kucom- moj dragi vrt!
A tu, a tu, svuda samo smrt. .. «
Tc borbene pesme, narodne i umetnickc, izraiavaju pre svega neograniCenu veru u pobedu. Kao
Sto je Zena ravnopravno i sasvim svesno uSla u
borbene redove na svim podrucjima borbe, taka
je i pesma, osobito partizana - pesnika Kajuha i
Bora, odmah, kao nikad ranije, priznala Zenu za
ravnopravnog Coveka.
Nasi likavni umetnici - partizani Bozidar Jakac,
Ive Subie, Niko Pirnat, Alenka Gerlovic, Milena
Dolgan u svojim mnogobrojnim delima ostvarivali su nove !ikove: majke-borca, partizanke, zene-taoca.
OF je u Ljubljani jos 1941. godine odredila kulturno cutanjc. Ali sc kulturna delatnost na osloboilenim teritorijama i u vojnim formacijama snazno
prosirila nc samo u pesmi vee i u drugim granama
umetnosti. Pojedine vojnc formacije imalc su svojc umctnicke grupe u kojima su hili pevaci i pevacice, recitatori i recitatorke, glumci i glumice, kao
i drugi umetnici, profesionalni i amaterski, a i
oni cijc je stvaralastvo probudila tek narodnooslobodilacka borba. Kao primer navodimo kulturnu grupu XIV divizije, u kojoj su hili pesnik
Kajuh, vajar Belac, muzicar Spik, igraCica Marta
Paulin-Erina, Vera Hrescak-Bebler i drugi. Grupa je ucestvovala u vanredno teskom ali slavnom
pohodu XIV divizije zimi 1943. do 1944. godine
u Stajersku i hrabro podnosila sve napore i patnje, ali su Kajuh, Belac i Spik u borbama poginuli. Od profesionalnih glumaca i mladih talentovanih !judi nastalo je na osloboilenoj teritoriji i
Slovenacko narodno pozoriSte.
Sve jc to borcima i aktivistima u najteZim borbama, kao i napaCenom i izmuCenom stanovniStvu
davalo nove snage i veru u pobedu, pribliiavalo
ideju narodnooslobodilacke borbe i narodne revolucije, oplemenjivalo duh i uzdizalo ljudski lmmanizam koji je bio znatno ugrozen uiasima i
stravicnoseu rata.
Osloboitenje
Jedinice NOV i PO Slovcnije su casno ispunile svoju duinost i u poslednjim danima rata. U borbama za Trst hiljade trscanskih radnika - Slovenaca i Italijana - pridruZilo se i pomagalo jedinice IX korpusa i IV armije; a u scvernim podrucjima je ucestvovala i Koruska grupa odreda
koja je brojala oko 3.500 boraca. Trst je bio osloboilen nesto pre Ljubljane.
U osloboilenoj Ajdovscini u Slovenackom primorju
5. maja 1945. godine formirana je· prva slovenacka v!ada, koja je 9. maja dosla u osloboilenu
Ljubljanu. Cak i kada su jedinice NOB-a usle u
Ljubljanu, docekane sa neizmernom radoseu stanovnistva, kada su ulice kojima su koracali borci, braea, sinovi, muzevi, majke, sestre, keeri zasipane cveeem i kada je prepun Kongresni trg pozdravio dolazak prve slovena6ke vlade, kada je
vee u Citavoj Jugoslaviji ov!adao trijumf pobede,
u nekim krajevima Slovenije rat je jos trajao.
Slovenija je svoje potpuno osloboilenje dozivela
najkasnije. Preko nasih krajeva vukle su se gomile pobeitene okupatorske vojske sa svom svojom bedom i neizvesnoscu prema severn, preko
Koruske i daljc, a sa njima domaCi bclo-plavi izdajnici, domobrani, kvislinzi svih vrsta koji su
panicno bdali da izbegnu pravedni narodni sud.
U to vreme poeela je nova borba za pravcdne granice na zapadu i severn, u Primorju i KoruSkoj,
protiv imperijalistickog nacina resavanja nacionalnog pitanja - kako su ga sprovodile vlade
velikih saveznickih zemalja. Isto taka kao u toku
rata, u ovom trenutku cuo se odlucni i borbeni
glas slovenackih zena, osobito u Primorju, koje
su hiljadama napisa, pisama i rezolucija koje su
donosile na sastancima dokazivale gde sve zive
Slovenci koji zele da budu pripojeni novoj Jugoslaviji.
Na kraju, moze se reCi da su slovenacke zene masovno ucestvovalc u narodnooslobodilackom ratu i casno ispunilc svoju duznost prema svom narodu i prema sebi za svoju punu ravnopravnost
u drustvu. Svoju afirmaciju postigle su upomim
radom u OF kao zajednickoj masovnoj narodnooslobodilackoj organizaciji, kao i u sopstvenoj
antifa5istickoj organizaciji, u organima narodne
vlasti, od seoskih i gradskih narodnooslobodilackih odbora do Slovenackog narodnooslobodilackog veea.
Kako je za ostvarenje narodnooslobodilacke borbe
u Sloveniji u okviru OF dala zamisao i inicijativu KPS, tako se KPS u toj borbi zalagala za ravnopravnost, jedinstvo i osloboilenje zena. Zene su
sve viSe osecale da se u borbi za narodno osloboilenje istovremeno resavaju i pitanja njihovog
osloboilenja, njihovih politickih i socijalnih prava. Zato je razumljivo sto ih se tako mnogo borilo u prvim redovima OF, sto su u tako velikom
broju usle u redove KP i pozrtvovano radile i u
njenim rukovodstvima. Zato su istorijski znacajne reci Borisa Kidrica - napisane u »Slovenskem
porocevalcu« - vise puta koriScene:
203
�»Ravnopravnost zena se afirmisala bas zbog toga
sto su zene s jedne strane ucestvovale u opstem
narodnooslobodilackom pokretu, a s druge strane, sto su u tom pokretu doprinele isti udeo u
patnjama, oskudici i odricanjima, isti udeo u zrtvama i isti udeo u svesti a zato i isti udeo u po~
bedama ... Danas se viSe ne postavlja pitanje da li
zcni priznati ravnopravnost iii ne. Zena je svoju
1
204
ravnopravnost izborila ... Danas je pitanje daljeg
razvoja nase zene kao gradanina. Koliko ce nasa
zena koristiti ova prava koja je izborila u teskoj
narodnooslobodilackoj borbi, toliko ce biti njeno
ucesce u politickim organizacijama i u organima
vlasti. Sto ce vise nasih, dosad nepoznatih i zanemarenih kadrova izrasti, utoliko ce biti uspesniji
razvoj naSe Zene kao ravnopravnog gradanina<c.
�������������������U svojoj bogatoj i burnoj desetvekovnoj istoriji srpska drZa.va je prolazila kroz sve faze drustvenog
razvoja, dozivljavala svoje uspone i padove, narastala u sna:lnu drZavu, da hi uhrzo hila raspareana i rastrzana unutrasnjim sukohima i horhom o
prevlast. U svakoj etapi njenog razvoja hilo je :lena kojima je padalo u cleo da ohavljaju veoma
znacajne, cesto sudhonosne zadatke. I one su ih
ohavljale na najholji moguci nacin. Na zalost njihova uloga i njihov znaeaj nisu ispitani. Te su
zene viSe poznate iz literature, predanja i legendi
nego iz istorije. A izdvojiti iz svega toga istorijske
cinjenice zahteva posebno istra:livanje. Uprkos tome necemo pogre5iti ako pomenemo srpsku despoticu Jelenu, poznatiju kao monarhinju Jefimiju, prvu srpsku zenu pisca, za koju je istorija
nesumnjivo utvrdila da je ohavljala diplomatske
misije za kneza Lazara, na cijem je dvoru zivela
posle maricke hitke 1371. godine.
I danas, posle nekoliko vekova, izaziva divljenje diplomatska vestina kneginje Milice, koja posle kosovske katastrofe 1389. godine, uzima u svoje ruke krmilo pora:lene Srhije, vodi pregovore s turskim sultanom i ohezheauje opstanak Srhije kao
vazalne dr:lave. Kao monahinja Jevgenija opisala
je kosovski h oj, pa je u istoriji ostavila traga i
kao pisac.
Tursko nadiranje se nije moglo zaustaviti. Srhija je
hila konaeno porazena i prega:lena 1459. godine.
Za narod je i pre toga situacija hila te5ka, a tada
je postala jos te:ta. Nameti nad osvojenim teritorijama bili su sve veci. Carovalo je bezvla5ce. 0bespravljenoj raji niSta nije bilo sigurno, pa ni
zivot. Ali je svest naroda rasla i budio se otpor,
koji jc sa svakim novim nametom postajao jaci.
Taj sc otpor manifestovao u borbi hajduka. Brojne hajducke eete su vrsile prepade na turske karaule i trgovacke karavane i na taj nacin slabile
turske snage na osvojenoj teritoriji i ometale trgovinu. U tom otporu aktivno sudeluju i zene.
One su hajducki jataci, njihovi pouzdani obaves-
tajci i njihove vidarice. A kada su poslednje godine XVIII veka janicari zaveli re:tim nasilja, Srbi
su poceli sa pripremama za oruzanu borbu. I
buknuo je ustanak februara 1804. godine, najpre
u Sumadiji, geografskom, etnickom i politickom
centru Srbije, da bi se odmah prosirio na zapadnu
i istocnu Srbiju. Zene su i ovoga puta, kao i uvek,
bile verne saputnice svojih mu:teva, brace, oeeva.
One su se prerusene provlacile kroz turske redove
da bi obavestile svoje o jaeini turske vojske i njenim namerama. Branile su svoja ognjilita i svoju
nejac nateoveeanskom snagom, deli!e sa ustanicima njihove uspehe i poraze. Mnoge od njih su
ucestvovale i u oru:tanoj borbi. Dok bi njihovi najmiliji pucali na neprijatelja, one su punile puske
ne obaziruci se na okolnost da i same mogu poginuti. Takvih je primera bilo bezbroj. Pomenucemo samo CuCuk Stanu, zenu Veljka Petroviea, ustanickog vojvode, cije je junastvo opevala i narodna pesma.
Napomenuli smo vee da bi pracenje uloge zena Srbije kroz istoriju tra:lilo posebna istrazivanja, pa
cemo se - imajuCi u vidu da to nije primarno
za ovu ediciju, jer se radi o pretkapitalistickom
periodu koji je manje-vise karakteristican za sve
zemlje i sve narode - ograniciti samo na ucesce
zena u radnickom pokretu, u pokretu koju se
jedini bori za osloboaenje ljudske licnosti i punu
ravnopravnost zene. To je i uslovilo njeno masovno i organizovano ucesce u svim akcijama pokreta a i u oru:tanoj borbi za slohodu. U tome i
jeste znacaj izueavanja uloge zene u radnickom
pokretu.
Borba zena za emancipaciju i ravnopravnost u
okviru Srpske socljaldemokratske radnicke
partije (1903-1919)
Borba :lena Srhije za ekonomsku i politicku ravnopravnost poeinje krajem XIX veka sa pocetkom
223
�224
razvoja industrije i zaposljavanjem zena kao jevtinije radne snage. Prvi pobomici za ravnopravnost
zena sa muskarcima bill su prvi srpski socijalisti sa Svetozarom Markovicem na celu, koji je u
svom clanku: ,Je li zena sposobna da bude ravnopravna sa eovekom«, napisanom jos 1870. godine, istakao da je davanje zeni ekonomskih i politickih prava jedna od osnovnih potreba drustva.
Prve zene socijalisti u Srbiji koje su, pod uticajem
Svetozara Markoviea, ne samo usvojile socijalisticke ideje vee su radile i na njihovom propagiranju i praktienom ostvarenju bile su Draga Dejanovic i sestre Milica i Anka Ninkovic iz Novog
Sada. Draga Dejanovic je, kao clan Ujedinjene
omladine srpske koja je delovala u Vojvodini,
postavljala konkretne zahteve za jednakost zena,
kao sto je, na primer, otvaranje zenske uciteljske
skole u Somboru, a sestre Ninkovic su, posle zavrsenih studija u Cirihu 1877. godine, dosle u Srbiju i osnovale u Kragujevcu prvu fensku skolu
novog duha. One su bile prve zene koje su aktivno sudelovale u organizovanju socijalistickog pokreta u Srbiji, a bile su ne samo pristalice ideja
socijalizma vee borci koji su recju i delom ostvarivali te ideje.
Ove prve zene socijalisti u Srbiji dobile su svoje
naslednice na pocetku XX veka, a to su u prvom
redu Stojanka Canka Dragneva-JovanoviC i Ljubica Ivosevic-Dimitrova, prva organizator i propagator, a druga pesnik i pionir kulturnih drustava i sindikalnih organizacija. One se mogu svrstati medu one koji su udarili temelje radnickom pokretu koji se radao na pocetku ovoga veka. Pomenucemo ovde i Kristinu Tutunovic-Savic iz sela Le5tice koja je radila na sirenju socijalistickih ideja po selima oko Ivanjice, a kao
prvoj poznatoj socijalistkinji na selu nesumnjivo
joj pripada mesto medu prvim zenama koje su
se ukljuCile u socijalisticki pokret na pocetku
XX veka.
Pocetkom XX veka nastaje i rad na osnivanju zenskog radnickog pokreta, koji Ieee uporedo sa razvojem organizovanog radnickog pokreta i stvaranjem Srpske socijaldemokratske radnicke partije. Avgusta 1903. godine osnovano je Zensko radnicko drustvo »Svest« na inicijativu Stojanke
Canke Dragneve-Jovanovic, kome je ona bila i
prvi predsednik. Iako je Drustvo bilo vezano za
Radnicki savez, ono je imalo svoja pravila u kojima su istaknuti zahtevi:
»Da se zakonom uredi stanje zenskih radnika i da
se zenska zarada izravna sa zaradom muskih.
Da se zeni da pristup na svim slobodnim zanimanjima i oblastima rada.
Da se od strane dnave daje podjednako obrazovanje obadva pola: nize, srednje, viSe i strucno.
Da opstina osnuje besplatno zabavista i trpeze za
decu radnica koje rade van kuce«.
Uskoro se osetila delatnost Zenskog radnickog drustva. Radi obrazovanja i politickog vaspitanja zena Drustvo prireduje predavanja. sa temama iz
radnickog pokreta uopste, a posebno o zenskom
pitanju. Za nepismene radnice organizuju se besplatni analfabetski tecajevi. Pored toga, Dru5tvo
ispituje uslove zivota i rada radnica, skuplja pri-
loge za strajkace, a docnije organizuje i strajkove u fabrikama i radionicama sa pretefuo zenskarn radnom snagom. Odrlavaju se i zenski zborovi od kojih je najuspeliji bio 12. oktobra 1903.
u Beogradu, kojem je prisustvovalo oko 400 zena, a na kome su istaknuti zahtevi za zastitu Zenskih i ma!o!etnih radnika i za izjednacenje radnica i radnika u pogledu nagradivanja. Dru5tvo
agituje kod zena za od!azak na opste radnicke
zborove, predavanja, zabave, koje organizuje Glavna uprava Srpske socijaldemokratske radnicke
partije (SSDRP) i Radnickog saveza.
Zensko radnicko drustvo »Svest<< prestalo je sa radom maja 1905. godine, ali su njegove clanice i
dalje ostale aktivne u okviru partijskih i sindikalnih organizacija SSDRP. One ucestvuju u svim
radnickim akcijama i strajkovima (npr. u strajku radnika fabrike secera na Cukarici 1907), u
akcijama za opste pravo glasa,') u proslavama
Prvog maja i dr. »Radnicke novine«, organ SSDRP, donose i dalje clanke i vesti o aktivnosti radnica.
I pored te5kog polozaja radnica, cije je radno vreme u radionicama i fabrikama iznosilo i preko 12
casova, uza znatno rrianju nadnicu nego sto su
to bile inace bedne nadnice radnika, proslo je nekoliko godina dok se nije prislo sirem mobilisanju iena i njihovom organizovanju u posebnu
zensku organizaciju u okviru radnickog pokreta
i SSDRP.
Inicijativu za organizovanje zena radnica dao je Dimitrije Tucovic, koji je avgusta 1910. godine prisustvovao Medunarodnoj konferenciji zena socijaldemokrata odrzanoj u Kopenhagenu uoci Kongresa Socijalisticke internacionale, kojoj je predsedavala Klara Cetkin. 0 ovo j konferenciji fena
Tucovic je poslao opsiran dopis »Radnickim novinama« u kome je naglasio da je »krajnje vreme da se agitaciji i propagandi socijalizma kod
zena posveti i kod nas vise sistematske painje«.
Po povratku iz Kopenhagena Tucovic je sa velikom
energijom prisao radu na stvaranju zenskog socijalistickog pokreta. Na poziv Glavne partijske
uprave adrian je 12. septembra 1910. godine u
Beogradu veliki socijalisticki zbor zena na kome
je D. Tucovic podneo izvestaj o Medunarodnoj
konferenciji zena socijaldemokrata, a zatim je
govorio o teskom polozaju radnica u Srbiji i o
potrebi njihovog organizovanja. Zbor je jednoglasno usvojio predlozenu rezoluciju i program
rada na sprovodenju sistematske agitacije i propagande kod zena u duhu socijalne demokratije.
Na zboru je izabran i Sekretarijat zena socijaldemokrata u koji su usli: Sofija Levi, Draga Predojevic, Jela Ristic, Persa Zivanovic i Milos Timotic.
Sekretarijat zena poceo je sa radom odmah posle
zbora. Prvim sednicama prisustvovao je u ime
Glavne partijske uprave Dimitrije Tucovic koji
je clanicama Sekretarijata bio prvi ucitelj u rukovodenju organizacijom.
Na prvoj sednici Sekretarijata usvojen je predlog
D. Tucoviea da se o formiranju Sekretarijata zena socijaldemokrata u Srbiji obavesti Medunaro') Po Srpskom graaanskom zakoniku iz 1844. godine koji
je bio na snazi u Srbiji, Zene su bile izjednaCene s3_ maloletnim i maloumnim licima.
�dna organizacija zena socijaldemokrata, ciji je
sekretar bila Klara Cetkin, i da se trazi uclanjenje
u ovu organizaciju. Na ovoj sednici doneta je odluka o pokretanju lista pod nazivom »Jednakost«
(prvi broj pojavio se 1. oktobra 1910). Takode je
odluceno da se - radi organizovanog rada sa zenama, prvenstveno sa radnicama, naimenuju poverenice za sve fabrike, radionice i kancelarije i
da se stvori cvrsta veza sa sindikalnim organizacijama.
Prva znacajna politicka akcija zenskog socijalistickog pokreta bila je demonstracija zena sa zahtevom za opste pravo glasa izvedena 24. oktobra
1910. godine prilikom izbora za predsednika beogradske opstine, koja je ostavila sna'lan utisak
kako na proletarijat Beograda tako i na celokupno grai.lanstvo. Glavna partijska uprava i Sekretarijat zena optu'leni su u vezi s ovom demonstracijom kao organizatori pravljenja nereda, a
dr'lavni tuzilac pozvao je na saslusanje Clanice
Sekretarijata zena.
Od 1911. godine Sekretarijat zena poceo je sa organizovanim proslavama Medunarodnog dana zena
( 6. a docnije 8. marta). Is to tako zene, a osobito
radnice, masovno su ucestvovale u proslavama
Prvog maja.
Uoci IX kongresa SSDRP, 28. maja 1911. odrlana
je I zemaljska konferencija zena socijaldemokrata, na kojoj je, pored izvestaja o devetomesecnom
radu Sekretarijata na organizovanju i socijalistickom prosveCivanju zena, odrl.an i referat sa
temom »Zensko pitanje i socijalna demokratija«.
Posle konferencije Sekretarijat nastavlja rad na
propagiranju socijaldemokratskih ideja medu radnicama i na njihovom organizovanju. Posebno je
vodena agitacija za sprovodenje Zakona o radnjama koji je trebalo da stupi na snagu 1. jula
1911. godine. Ovaj Zakon, i pored mnogih nedostataka, trebalo je da radnickoj klasi Srbije da
prve osnove zastite i osiguranja radnika a posebno radnica (zabrana nocnog rada za rene). Zakonom je bilo predvideno obezbedenje radnika i
radnica u slucaju bolesti, povrede, iznemoglosti,
starosti i smrti. Za obolele radnike i radnice
predvidena je novcana pomoc koja nije mogla
biti manja od polovine obezbedene nadnice. Osigurane radnice u slucaju porodaja imaju pravo
na istu pomoc sest nedelja pre i sest nedelja posle poroi.laja. - Ovakav zakon nije pogodovao
poslodavcima i oni su radili na tome da ne same
odgode njegovo stupanje na snagu, vee i da ga
sasvim obore. Zato je SSDRP povela odlucnu akciju za sprovodenje Zakona u zivot. U ovoj akciji
ucestvovao je vrlo aktivno i Sekretarijat zena.
Godina 1912. postavila je pred SSDRP i radnicki
pokret Srbije kao najva'lnije zadatke: ocuvanje
Zakona o radnjama, sprovodenje skupstinskih izbora, borbu protiv skupoce, pokretanje akcije za
mir a protiv rata na Balkanu. U svim ovim akcijama ueestvovale su i radnice preko Sekretarijata zena.
U toku kampanje za skupstinske izbore (koji su
raspisani za 1. april 1912. godine) SSDRP je podnela Skupstini predlog za izmenu Zakona o izborima s ciljem da se zenama prizna aktivno i pasivno pravo glasa. Sekretarijat zena je vrlo Zivo agi-
tovao za ovaj predlog, a »Jednakost« je donela
vise clanaka i jedan proglas upueen zenama da
svojim muzevima, braCi, sinovima i prijateljima
obja5njavaju da treba da glasaju za SSDRP, jedinu partiju koja se bori za prava zena.
Zbog balkanskih ratova Sekretarijat zena prestao
je sa radom marta 1912. godine, a pocetkom juna prestaje da izlazi list »Jednakost«, sto je dovela do prestanka rada na sistematskom organizovanju radnica.
Ratovi koje je Srbija vodila 1912. i 1913. godine tesko su pogodili siromasni svet grada i sela. U posebno teskim uslovima nalazile su se radnice ciji
su mui.evi otiSli u rat. I pored velikog poskupljenja zivota koje su sobom donosile ratne prilike,
nadnice su snizavane, a radno vreme produ'lavano na 12 pa i 13 casova.
Sredinom 1913. godine obnovljen je Sekretarijat
zena socijaldemokrata, a vee 22. septembra cdrzan je zbor u Socijalistickom domu, kame je prisustvovalo oko 300 zena. Jedan od govornika na
zboru bio je i Dusan Popovic, sekretar SSDRP,
koji je govorio protiv ratova vodenih za racun
burloazije. U govorima su izneseni zahtevi da se
hranioci porodica sto pre oslobode vojne obaveze i vrate kucama i da se njihovim porodicama
deli veea pomoc.
Sekretarijat zena je odlucio da ponovo pokrene list
»Jednakost« ciji se prvi broj, posle prekida, pojavio 1. januara 1914. godine. U novu redakciju
je usao od strane Glavne partijske uprave i Filip
Filipovic, jedan od najistaknutijih rukovodilaca
radnickog pokreta.
Uoci X kongresa SSDRP odriana je 29. januara
1914. godine II zemaljska konferencija zena socijaldemokrata, kojoj je prisustvovalo 5 delegata iz
unutrasnjosti i 21 delegat iz Beograda. Izabran
je novi Sekretarijat zena u koji ce nesto docnije
uCi i Filip Filipovic od strane Glavne partijske
up rave.
Pored zborova i konferencija rena uvedena je i nova forma agitacije medu radnicama - kucne konferencije.
Za vreme kampanje za skupstinske izbore, koji su
zakazani za 1. avgust 1914. godine, adrian je 27.
juna veliki predizborni miting SSDRP. »Jedna
trecina ucesnika bile su zene koje su energicno i
silno manifestovale za opste pravo glasa« pisala
je ,Jednakost«.
Mei.lutim, I svetski rat 1914. godine prekinuo je aktivnost Sekretarijata zena socijaldemokrata i dalje izlazenje lista »Jednakost«.
Prvi svetski rat (1914--1918)
Godine 1914. na Srbiju su se sruCile austrougarske
trupe sa dljem da je uniSte kao drfuvu zbog podrlavanja teznji porobljenih jugoslovenskih naroda za stvaranjem jedinstvene jugoslovenske drfuve. Ovaj rat bio je posebno teZak za Srbiju kao
ekonomski nerazvijenu zemlju, uz to i iscrpenu
balkanskim ratovima i zahtevao je maksimalno
anga'lovanje celokupnog stanovniStva. Gotovo svi
sposobni muskarci pozvani su u rat, a svu brigu
o privredi i domacinstvima preuzele su u velikoj
225
�vecm1 zene. Na njima je uglavnom ostala industrijska proizvodnja, a posebno poljoprivreda,
koja je inace bila karakteristicna za Srbiju u to
vreme. Zene su preuzele ulogu domaCina, hranilaca porodice i glavnog snabdevaea vojske. Mnoge su zavrsavale bolnicarske kurseve a zatim bile
bolnicarke u vojnim bolnicama sirom Srbije. U
Beogradu je, na primer, samo u jednoj grupi, bilo 70 devojaka i zcna na bolnicarskom kursu. I
sve su one posle da neguju ranjene i bolesne srpske vojnike.
Beogradanke su ucestvovale i u odbrani svoga grada. I one su, pored pukova srpske vojske i stotina momcica ispod 18 godina i dece od 12-14
godina, branile nepokoreni Beograd. Prenosile su
i previjale ranjenike, sakupljale hranu, raskrCivale rusevine, sahranjivale mrtve, gasile pozare i
vrseCi te zadatke junacki ginule na ulicama voljenoga grada.
Austrougarske trupe pod komandom generala Pocoreka pustosile su teritoriju koju bi zaposele, a
stanovnistvo ubijale. Nadiruci kroz Macvu i Podrinje ove su trupe pocinile necuvene zlocine.
Prema podacima dr Rajsa zverski je ubijeno
1.300 lica, mcilu kojima 306 zcna i 113 dcce 1 ). Vrlo su potresnc sacuvane fotografije kojc prikazuju obesene seljankc ovoga kraja. Narod koji jc
izbc:gao masakr napuStao je svoje domove i _sklanjao sc zajedno sa decom u unutrasnjost zemlje.
Ova zverstva nisu obeshrabrila srpski narod. Naprotiv, dala su 1nu natCovcCansku snagu, tako da
je zajcdnickim akcijama cclokupnog stanovnistva srpska vojska uspcla cia protera ncprijatclja
sa svoje teritorije.
Pored borbi sa neprijatcljem, srpski narocl je preZivljavao i jednu dntgu tragcdiju, koja je opet
hila posleclica rata. Zavlaclala je epiclemija tifusa,
koja je oclnela oko 400.000 stanovnika Srbije, oko
100.000 vojnika i trednu ukupnog sanitetskog osoblja, meclu kojima je bilo mnogo zena. Od tifusa
je umrla u bolnici u Valjevu aprila 1915. godine
i Naclcicla Petrovic, velika srpska slikarka, dobrovoljna bolnicarka, koja je svoju kicicu i palctu zamcnila bolniearskom oclecom, pa se negujuCi tifusarc i sama razbolcla. PomcnuCcmo ovdc
i Jelisavelu Dzuverovic koja je u elva svetska rata bila dobrovoljna bolnicarka. Njen zivotni put
sc zavrSio u logon1 na Banjici 1944. godine.
I pored junackog otpora nc samo vojske vee i celokupnog naroda, Srbija nijc mogla da se oclupre
udruZcnim snagama daleko nadmoCnijeg neprijatelja - austrougarskog, nemackog i bugarskog
osvajaca. Pocelo je opste povlacenje. I vojska i
narocl Sll se nasli na istim putevima. Povlacenje
je vrseno pod stalnom borbom. U tim kriticnim
trcnucima zene su jos vise vezalc svoju suclbinu
za sudbinu vojske. I same su uzimale puskc u ruke iii su zajeclno sa vojnicima izvlacile topove na
polozaj. Zene iz krajeva kroz koje se povlacila
vojska iznosile su i poslednje zalihe hrane da bi
pomog]e vojnicima cla izdr.:ie napore koji su ih
ocekivali, svesne da njih i njihovu decu ocekuju
tcski clani pod okupatorskom tiranijom.
Na putu povlaccnja kroz Srbiju, Crnu Goru i Alba-
226
') Kroz Albaniju 1915-1916, spomcn-album.
niju straclale su i mnoge zene. Jedan mali broj
njih uspeo je cla preile srpsku Golgotu, a veCi deo
se morao vratiti u okupiranu i opustosenu Srbiju, gde jc bio izlozen teskim iskusenjima. - Od
zena koje su izclrlale sve tegobe puta kroz Albaniju pomenucemo samo clve, kojc su taj put prosic kao srpski vojnici: Milunku SaviC i Sofiju J ovanovic. Obe su dobile cin nareclnika srpske vojske, sto jc predstavljalo poseban podvig kad se
ima u vidu Cinjcnica da su Zenc pred zakonom
bile obespravljene. Ove dve icne-ratnici prezivele su sve ratne strahote. Njihove grudi krase brojna ocllikovanja, kojima su ocllikovane za izuzetnu hrabrost. Milunka Savic je nosilac Karailorcleve zvczcle s macevima, clve Lcgije casti, Albanske spomenice i clrugih stranih i nasih odlikovanja. Sofija Jovanovic je prvoga dana rata napravila svojevrstan poclvig. Otisla se preko Save i
pobola srpsku zastavu kod austro-ugarske karaule.
Vojska je oclstupila. Srbija je okupirana i pocleljena meilu okupatorima. StanovniStvo je podvrgnuto oclmazdi i internaciji u logore, a toga nisu bile posteclene ni zenc. Ovaj pritisak je izazivao otpor. Narod je clizao bune. Stvarali su se
dobrovoljacki odrcdi u koje su stupale i zene.
Neki ocl tih oclrecla su ostali u Srbiji, a neki su
uspeli da se 1917. gocline, provlaccCi sc kroz bugarske rovove, prebace na Solunski front i nastave borbu u sastavu srpskc voj skc. Meilu ovim
clobrovoljcima bila je i Ljubica Cakarevic, uciteljica iz Uzica, koja je za pokazano junastvo ocllikovana zlatnom meclaljom za hrabrost »Milos
Obilic«. Kosara PaciC iz Ivanjice borila se u jednom dobrovoljackom odreclu u Srbiji i zbog toga
je clobila naclimak »komitara«. A kacla je jula
1941. godine Komunisticka partija pozvala narode Jugoslavije na ustanak, u njenim se reclovima
nasla i Kosara. Preclano je izvrsavala sve zaclatkc koji su joj bili poveravani. Posle povlacenja
glavnine partizans kih snaga u Sanclzak uhvatili
su jc celnici i streljali u Ivanjici pocetkom decembra 1941. godinc.
Aktivnost zena u vreme legalnog rada KPJ
(1919-1921)
Posle prekicla od cetiri gocline, koji je nastao sa I
svetskim ratom, Glavna partijska uprava SSDRP
donosi novembra 1918. godine oclluku o obnavljanju partijskog zivota u Srbiji. Sekretarijat zena-socijaldemokrata obnavlja svoj rad meclu prvim organ.izacijama- 21. novembra 1918. godine
i pomaze na obnovi starih i osnivanju novih partijskih i sindikalnih organizacija.
Krajem 1918. i pocctkom 1919. gocline SSDRP, Glavni radnicki savez Srbije i Sekretarijat zena razvijaju vrlo zivu aktivnost. Akcije sa politickim i
ekonomskim zahtevima voilcne su svakodnevno
na protestnim zborovima, konfcrencijama, preclavanjima, demonstracijama i strajkovima. Glavni zahtcvi i parole su: osmocasovno radno vreme u fabrikama i raclionicama, minimalne nadnice, za demobilizaciju i vracanje kueama vojni-
�ka-hranilaca, protiv skupoce i besposlice, za resavanje stambenog pitanja itd. U svim akcijama
ucestvuju i radnice.
Pred Kongres ujedinjenja radnickih, socijalistickih
i komunistii'kih organizacija (20-25. aprila 1919.
go dine u Beogradu), Sekretarijat zena oddao je
nekoliko vrlo uspelih skupova :lena sa temama
koje su u to vreme osobito interesovale zene: »Zena i za5titno zakonodavstvo«, »Protiv skupoce i
za demobilizaciju vojske«, »Opste pravo glasa i
za zene« (Izvestaj Sekretarijata zena, od 20. aprila 1919. do 1. juna 1920). Uoci Kongresa ujedinjenja odrmna je zavrsna partijska konferencija
zena-socijalista Srbije na kojoj je izraden privremeni Statut zena-socijalista (komunista) koji je
potom usvojen na Kongresu ujedinjenja kao Statu! zena-socijalista (komunista) Jugoslavije. Statutom je predvideno ponovno pokretanje lista
»Jednakost« sa dodatkom za decu i omladinu »Buducnost« (prvi broj izasao 1. marta 1920, ukupno izaslo 11 brojeva).
Glavni zadaci Sekretarijata su: agitaciono-prosvetni rad medu zenama, organizovanje zborova, konferencija i predavanja, izdavanje brosura i knjiga, osnivanje agitacionih biblioteka. Rezultati rada Sekretarijata :lena Srbije ogledali su se i u
broju partijski organizovanih :lena ne samo u Beogradu, gde ih je bilo najvise, vee i u ostalim mestima u Srbiji i Vojvodini. U nekim mestima
(Mladenovac, Jagodina, Valjevo, Uzice, Zajecar,
Pil·ot) broj organizovanih zena i citalaca »Jednakosti« iznosi po nekoliko desetina, a u NiSu,
Novom Sadu, Velikom Beckereku po nekoliko
stotina. Mnogo je veCi broj sindikalno organizovanih zena, osobito u onim strukama gde su preteino radnice. Taka je Savez krojackih radnika-ca obuhvatao 800 radnica, Savez monopolskih 600
radnica, grafickih oko 200 itd.
Centralni sekretarijat zena pruiao je veliku pomoc
Centralnom izvrsnom vecu Partije i sindikata u
svim akcijama koje su oni vodili za poboljsanje
polozaja radniCke klase. Ucestvovao je i u organizovanju strajkova i pomoCi strajkacima ( osobito za vreme generalnog strajka zeleznicara juna
1920). Gotovo na S\'im zborovima i skupovima
koje su organizovale mesne organizacije KPJ i
sindikata istupale su kao referenti i zene.
U svecanom obelciavanju Prvog maja, koji je 1919.
i 1920. godine, i pored zabrane, u Beogradu i u
mnogim mestima Srbije i Vojvodine masovno
proslavljan, zene-radnice su ueestvovale u velikom. broju. I Medunarodni zenski dan, 8. mart
proslavljen je u znaku parola »Zahtevamo istu
platu za isti rad« i »Zahtevamo pravo glasa i za
zenu«.
Intenzivnu aktivnost pokazao je Sekretarijat zena
za vreme kampanje za opstinske izbore. U svim
mestima gde su postojali mesni sekretarijati odr:lani su zborovi zena, a na sam dan, 22. avgusta
1920. godine, zene su u velikim grupama obilazile
biraliSta traieCi pravo ueesca u glasanju.
Posle pobede komunista na opstinskim izborima u
beogradskoj opstini i u jos nekim opstinama u
Srbiji i Vojvodini zene su masovno ucestvovale
u manifestacijama. Isto tako su ucestvovale i u
demonstracijama i protestnim zborovima protiv
nasilnog suspendovanja komunisticke opstinske
uprave u Beogradu.
I u okviru kampanje pred izbore za Ustavotvornu
skupstinu (Konstituantu) koji su odr:Zani 28. novembra 1920. godine organizovani su mnogi zborovi i konferencije zena.
Pred donosenje Zakona o zastiti dr.lave, za vreme
diskusije o projektu novog Ustava, Sekretarijat
zena komunista, zajedno sa feministickom gradanskom organizacijom »Zenski pokret« 1 ), odrzao je 8. maja 1921. godine u Beogradu »veliku
skupstinu za zensko pravo glasa« na kojoj su
ucestvovale delegatkinje iz cele Jugoslavije i sa
koje je upucena rezolucija Parlamentu sa zahtevom da se novim Ustavom predvidi »jednako i
opste, aktivno i pasivno politicko pravo glasa za
Zene<t,
Posle proglasenja »0bznane« 2 ) (29. decembra 1920)
i donosenja Zakona o zastiti drlave ( 1. avgusta
1921) zabranjene su sve partijske i sindikalne organizacije i listovi, a Komunisticka partija Jugoslavije morala je preCi u ilegalnost. Komunisticki poslaniei i mnogi drugi clanovi KPJ pohapseni su i osudeni. Sekretariiat zena-komunista
prestaje sa radom. Isto tako prestaje da izlazi i
list »Jednakost«.
Borba I akcije zena pod rukovodstvom KPJ za
ekonomsku jednakost, politicke slobode, za
demokratizaciju zemlje I protiv fasizma
(1921-1941)
U teskim uslovima ilegalnosti Komunisticke partije Jugoslavije zene su i dalje aktivne u radnickom pokretu. One ucestvuju u svim akcijama koje organizuju ilegalna KPJ i Nezavisni sindikati:
u strajkovima, u borbi protiv skupoce i besposlice, u organizacijama Crvene pomoCi (pocele su
se stvarati tokom 1922. godine), u akcijama pomoci gladnima u Rusiji itd.
Veliki broj zena Srbije pokazao je u organizacijama Crvene pomoci znacajnu aktivnost. Zene su
uglavnom zatvorenicima nosile hranu i poseCivale
ih, one su .oddavale vezu izmedu Partije i zatvorenih komunista. Policija je nastavila sa hapsenjem komunista i radnika. Izmedu ostalih uhapsena je pocetkom aprila 1924. u Beogradu platnarska radnica i radnicki poverenik u fabriei VIade Ilica - Ljubica Ljubicic. U zloglasnom beogradskom zatvoru Glavnjaci je tako pretucena da
je od zadobijenih povreda umrla. Vest o njenoj
smrti doneli su svi radnicki listovi (»Radnik«,
»Radnicke novine«, »Borba«), a odrlano je i nekoliko protestnih zborova na kojima je traieno
1) Godine 1919. grupa intelektualki-feministkinja osnovala
je Dru.Stvo za prosveCivanje Zene i zaStitu njenih prava.
DruStvo je u svom programu imalo i polititke zahteve
u okviru burloaskog poretka. Aprila 1920. godine Drustvo
je pokrenulo svoj list »Zenski pokret« i ubrzo i samo primilo kraCe i popularnije ime svoga lista.
Pored Zenskog pokreta u Srbiji je radilo viSe Zenskih gradanskih druStava koja u svom programu nisu imala politicku borbu: Kolo srpskih sestara, Dobrotvorna zadruga, Devojacko kolo, :l:enska zadruga, Drustvo •Kneginja Zorka«, »Kneginja Ljubicao:, »Cvijeta ZuzoriC• i dr.
') Akt koji je donela vlada Mi!enka Vesnica sa ciljem da
onemoguc.i sva1."U dalju delatnost KPJ.
227
�najstroze kamjavanje ubica Ljubice Ljubicic.
Zbog teskog polozaja radnicke klase sve cesce
dolazi do strajkova u kojirna rnasovno ucestvuju
i radnice, osobito u granarna sa pretezno zenskom
radnom snagom. Tako je krajem oktobra 1926.
godine izbio strajk preko 1.200 radnika i radnica
Beogradske tekstilne AD koji je trajao sedam
nedelja. Novembra iste godine strajkovali su tekstilni radnici u Leskovcu. U fabrici sapuna »Merima« u Krusevcu poslodavac je hteo da izbaci sa
posla one radnice koje su bile organizovane u Nezavisnim sindikatima. Zbog toga je stupilo u
strajk svih 120 radnica koje su bile zaposlene u
toj fabrici. - Marta 1928. godine u fabrici trikotaze »Moravija« u Beogradu doslo je do strajka 75 radnika i radnica zbog smanjenja nadnica.
Iako su u to vreme postojale mnogo vece mogucnosti za rad medu zenama, one nisu bile dovoljno
iskoriscene za ukljueivanje zena u revolucionarnu borbu uglavnom zbog nesredene situacije u
KPJ. Rad sa zenama nije bio sistematski i ograniCavao se na radnice i zene radnika, dok rada
medu seljackim zenama gotovo nije bilo.
Na potrebu ukljucivanja zena u klasnu borbu ukazao je i IV kongres KPJ odrzan 1928. godine u
Drezdenu, posto su zene svoju borbenost dokazale »kako najzivljim ucestvovanjem u strajkaskim
borbama u zemlji, tako i aktivnim ucestvovanjem
najboljih clemenata radnica u politickim akcijama Komunisticke partije« - kako je istaknuto
u Rezoluciji prihvacenoj na Kongresu. Naglasena
je i potreba osnivanja komisija za zcne ne samo
pri CK KPJ ncgo i u sindikatima i drugim organizacijama, a isto tako i potreba rada sa zenama
- seljankama.
Monarhofasisticka diktatura proglasena 6. januara
1929. godine pocela je necuveni obracun sa Komunistickom partijom Jugoslavije. Na zvcrski je
nacin pobijeno oko stotinu najboljih clanova
KPJ i SKOJ-a, a na hiljade pohapseno i osudeno
od Suda za zastitu driave. Posle toga zamire organizovani rad KPJ s masama, pa i sa zenama u
Srbiji. Medu prvim komunistima kojima je 1929.
godine sudeno po Zakonu o zastiti driave bile su
i Savka Tasic i Roza Marton. Obe su osudene na
po 10 godina robije.
Period od 1932. godine oznacava ozivljavanje rada
i borbe radnicke klase pod rukovodstvom Partije. Sve je vise zena koje ucestvuju u svim akcijama (radnickim, studentskim) koje organizuje
KPJ protiv diktature, protiv fasizma i rata, za demokratiju i poboljsanje ekonomskog polozaja radnog naroda. Na studentskim demonstracijama u
Bcogradu protiv monarhofasisticke diktature sve
je veCi broj naprednih studentkinja, a radnice,
ucestvujuci u strajkovima, povezuju svoje elwnomske zahteve sa politick om borbom protiv faSizma i rata.
228
Na osnovu zakljucaka plenuma Kominterne od novembra 1933. godine, CK KPJ dao je pocetkom
1934. godine svim partijskim organizacijama Uputstvo za rad medu zenama. U Uputstvu je istaknuta potreba rada sa zenama preko komisija
u koje treba da budu ukljuceni pored drugarica
i drugovi clanovi Partijc zatim potreba ukljucivanja zena u Partiju i omladinsku organizaciju, a
isto tako i snainije delovanje clanova Partije medu sirokim masama zena.
Sredinom tridesetih godina polozaj radnica u
Jugoslaviji bio je vrlo tezak. One su za jednak rad
bile manje placene od radnika. Kao jevtinija radna snaga zene su sve vise zaposljavane u industriji na racun otpustanja muske radne snage.
Osobito je bio tezak polozaj tekstilnih radnica.
Prema zvanicnim podacima oktobra 1935. godine
bilo je u celoj zemlji oko 28.000 tekstilnih radnica (prema oko 21.000 radnika). Od ukupnog broja tekstilki oko 8.500 bilo je usled teskog zivota
i rada nesposobno za rad. U to vreme KPJ je istakla parolu za ulazak komunista i revolucionamo
orijentisanih radnika u sindikate URSS-a (Ujedinjeni radnicki sindikalni · savez) cije je rukovodstvo bilo reformisticko. Preko borbenih akcija u preduzeCima i nizim sindikalnim organizacijama URSS-ovi sindikati dolaze postepeno na
liniju revolucionarne klasne borbe. Organizuju
niz akcija i strajkova za povecanje radnickih nadnica i za sklapanje kolektivnih ugovora sa poslodavcima. Evo nekoliko najznacajnijih strajkova
iz tog vremena u kojima su se istakle radnice:
jula 1935. strajk radnika i radnica Fabrike carapa u Subotici (trajao 9 nedelja),
oktobra 1935. strajk 700 radnika-ca Beogradske
tekstilne AD,
juna 1936. strajk u Fabrici sapuna >>Merima« u
KruSevcu,
1936. strajk poljoprivrednih i tekstilnih radnica
u Beceju (svojim drianjem u strajku posebno
su se istakle tekstilke),
1936, i 1937. strajkovi poljoprivrednih radnika u
Vojvodini, a osobito u Banatu, u kojima je ucestvovalo mnogo zena,
jula 1937. strajk tekstilnih radnika-ca u Leskovcu,
decembra 1937. ponovo strajk radnika-ca u Beogradskoj tekstilnoj AD itd.
Pod uticajem Partije sindikati posvecuju veliku paznju podizanju svesti i organizovanju radnica. U
opsti program borbe radnicke klase ukljucuju se
poznati ekonomski zahtevi za zene ( ,za jednak
rad jednaka nagrada«, zastita majke u radnom
odnosu, zastita dece) i politicki zahtevi (ravnopravnost pred zakonom i politicka prava za zene). Osnivaju se posebne zenske sekcije pri sindikatima, a mnoge sc radnice razvijaju u istaknute borce i rukovodioce radniCkog pokreta.
I polozaj zena driavnih cinovnika i privatnih namestenika nijc bio mnogo bolji od polozaja zena
radnica. Posle zavr5enog skolovanja devojke nisu
mogle racunati na sigurno zaposlcnje, a i kada
bi ga dobile, bile su izvrgavane raznim sikanama
i uvek bile prve na listama za otpustanje. Po jednoj uredbi iz 1935. godine koja je bila sracunata
na to da Zene napuStaju radna mcsta, udatim Ze-
nama u drzavnoj sluzbi oduziman je dodatak koji je sacinjavao treCinu (a kod uCiteljica i polovinu) njihove plate. Uciteljce su cak otpustane iz
driavne sluzbe ako nisu udate za ucitelje.
Na inicijativu clanova i simpatizera KPJ i zene drzavni sluzbenici i privatni namestenici ukljucuju
se u napredni pokret vodeci istovremeno borbu
protiv reakcionamih vladinih uredaba i mera
preko svojih staleskih i strucnih udruzenja.
�U ovom periodu sve se viSe oseca usmeravanje KP
na koriScenje legalnih formi rada za sirenje uticaja meiiu zenama i za borbu za ostvarenje njihovih prava. Za avo je razdoblje veoma znacajno
pismo »Smita« (Blagoja Parovica) od 29. septembra 1935. godine, u kame se kaze da teZiste rada
meiiu zenama !reba staviti na agitaciju i propagandu za konkretne zenske zahteve i na to usmeriti svu delatnost u masovnim zenskim organizacijama, ukoliko one postoje; da umesto komisija
za zene treba stvoriti siri odbor koji bi trebalo
legalizovati pod nekim drugim vidom, stvarati poseban zenski pokret u okviru URSS-a; nastaviti
sa radom na stvaranju nove legalne zenske organizacije; pokrenuti specijalnu zensku agitacionu
literaturu i nastojati da se stvori zajednicki akcioni odbor svih zenskih organizacija za pravo
glasa i slicne opste zahteve koji bi sazivao skupstine, manifestovao u raznim prilikama itd.
U vrcme stvaranja Narodnog fronta aktivnost zena
Srbije postaje sve veca. U duhu partijskih direktiva izgraiiuju se razne legalne forme rada sa zenama, stvaraju se zenske sekcije pri raznim drustvenim organizacijama, pokrecu zenski listovi i
dr. Taka je u jesen 1935. godine jedna grupa omladinki clanova KP, postigla saglasnost sa upravom gradanske feministicke organizacije Zenski
pokret u Beogradu da se pri ovoj organizaciji osnuje Omladinska sekcija. Prva zajednicka akcija
Zenskog pokreta i Omladinske sekcije, uz saradnju ostalih feministickih i staleskih organizacija,
bila je zbor zena, odl'Zan 20. oktobra 1935. godine
na dan otvaranja novoizabrane narodne skupstine. Zbor je postigao veliki uspeh, a imao je manifestacioni i borbeni karakter. Ucestvova!o je
preko 2.500 lica, vecinom omladinki.
Omladinska sekcija ubrzo je okupila veliki broj naprednih zena-antifasistkinja iz svih slojeva dru5tva. U raznim oblicima legalnog rada sprovoiiena
je linija Partije, prikupljana Crvena pomoc, pomoc za spanske borce i dr. Pored toga, najaktivnije clanice su bile obuhvacene radom u polulegalnim vaspitnim grupama kojima su rukovodile
komunistkinje. Na sastancima ovih grupa proucavala se teorijska marksisticka i tekuca partijska literatura. Omladinska sekcija nije de!ovala
izolovano, vee je svojim radom i akcijama bila
povezana sa svim naprednim organizacijama u
Beogradu i sa citavim naprednim pokretom kojim je rukovodila KPJ. Na inicijativu komunista
i naprednih studentkinja osnivaju se zenski pokreti i u unutrasnjosti Srbije, Vojvodine i Kosova ( Cacak, Kragujevac, NiS, Jagodina, Novi Sad,
Vrsac, a docnije Sabac, PriStina, Somber, Petrovgrad). Iskustva i forme rada Omladinske sekcije
u Beogradu prenose se i u zenske pokrete u unutrasnjosti kuda su clanice Partije i SKOJ-a iz beogradske Omladinske sekcije vrlo cesto odlazile
grupno i pojedinacno. One su pokretale i rad sa
zenama seljankama. Za njih su organizovani analfabetski tecajevi, od!'Zavana zdravstvena predavanja i predavanja o nezi dece. Ove i druge forme
rada sa zenama seljankama uticale su na podizanje njihove svesti i na njihova b!'Ze ukljucivanje
u politicku borbu. I zenski pokreti u unutrasnjosti bili su u svome radu povezani sa partijskim
rukovodstvima na terenu i sa drugim naprednim
organizacijama. Znacajna je bila i aktivnost omladinki u Omladinskoj sekciji UdrilZenja univerzitetski obrazovanih zena, u Ligi zena za mir i
slobodu i u drugim graiianskim organizacijama
Zen a.
Za skoro pet godina rada kroz Omladinsku sekciju
Z.P u Beogradu i napredne organizacije Z.enskog
pokreta u unutrasnjosti proslo je na hiljade omladinki i zena koje su vaspitavane u antifasistickom duhu. Iz njihovih redova izrastao je veliki
broj aktivistkinja koje su spremno izvrsavale sve
zadatke koje je pred njih postavljala KPJ.
Omladinska sekcija Zenskog pokreta prestala je sa
radom januara 1940. godine zbog sukoba sa clanicama Zenskog pokreta. Tada je osnovana Nabavljacka zadruga mladih devojaka u kojoj se
okupila veCina clanica Omladinske sekcije, a u
njen su se rad ukljucile i mnoge nove napredne
omladinke. Zadruga je, i pored policijskih progona i hapsenja pojedinih clanica, uspela da se
odrzi sve do aprila 1941. godine.
U okviru naprednog studentskog pokreta, studentkinje-komunisti i simpatizeri KPJ bore se za preuzimanje uprave u Udruzenju studentkinja i za
dovrsenje nove zgrade Doma. UdrilZenje i Dam
studentkinja postali su steciste naprednih studentkinja i masovna baza preko koje je KP sprovodila svoj uticaj na veliki broj studentkinja u
pravcu njihovog ukljucivanja u napredni student·
ski pokret.
Dolaskom druga Tita na celo KPJ borba zena za
politicku i ekonomsku ravnopravnost sve se viSe
povezuje sa opstim zahtevima radnog naroda za demokratizaciju zemlje, protiv profasisticke
politike nenarodnih vlada za odbranu zemlje od
neposredne fasisticke opasnosti, za mir, nezavisnost i slobodu. Sve je to uticalo na razbijanje
feministickih bul'Zoaskih tendencija u zenskom
pokretu i za vaspitanje najsirih masa zena za zajednicku borbu radnog naroda u duhu pravilne
revolucionarne linije Partije.
»Zena danas«, zenski casopis, koji je poceo da izlazi u jesen 1936. godine - i za cetiri godine svoga
postojanja izvrsio veliki politicki uticaj na zene
Jugoslavije i odigrao ogromnu vaspitnu i prosvetnu ulogu u svim slojevima zena - pokrenuo
je, dosledno se ukljucujuci u sve akcije koje je
vodila Partija, u jesen 1939. godine, pred donosenje novog izbornog zakona, akciju za zensko
pravo glasa. U tom smislu je »Zena danas« uputila »svim svojim Citaocima, svirn Zenama, svim
zenskim organizacijama, feministickim, mirovnim, prosvetnim i humanim, svim staleskim i strucnim organizacijama i sindikatima, omladini,
svim javnim radnicima, politickim licnostima,
svim borcima za prava coveka« - ape! da se ukljuce u akciju za pravo glasa zena iii da je podrze. Ape! je prihvacen i akcija potpomognuta od
svih naprednih organizacija, osobito omladinskih
sekcija pri zenskim pokretima u Beogradu i unutrasnjosti, od Udruzenja studentkinja i od svih
demokratskih pojedinaca. Akcija za zensko pravo
glasa koja je imala razne vidove zatalasala je
najsire mase zena iz gradova i sela u celoj zemlji.
229
�2'l()
U rezoluciji donesenoj na velikom zboru u Beogradu koji je sazvao casopis »Zena danas« receno
je, izmedu ostalog:
»Smatramo neophodnim ukidanje i sprecavanje
svake nejednakosti zenc u radu, davanje jednakih
plata i nadnica za jednak rad, stvarnu zastitu zene na radu i punu zastitu materinstva. Brojno uce5ce zena u privrednom zivotu i njihova drustvena uloga kao radnika i majke numo zahteva da
im pripadnu i sva gradanska i politicka prava ...
TraZimo da sc novim izbornim zakonom za Na~
rodnu skupstinu da opste, aktivno i pasivno pravo glasa svim zenama u slobodnim i tajnim izborima.(c
Akcija za pravo glasa zena nije donela prakticne rezultate, ali je imala ogroman politicki znacaj. Ona
je bila jedan od velikih uspeha KPJ u to vreme.
U brojnim strajkovima koji obuhvataju i sve radnice, osobito one u tekstilnoj struci, medu organizatorima i rukovodiocima strajkova i pomoCi
strajkacima (kuhinje, straze) nalaze se radnice·komunistkinje koje je Partija uzdigla ( u Beogradu, Leskovcu, Novom Sadu, NiSu i drugim
mestima).
Zabeldicemo nekoliko strajkova 1940. godine u
kojima je posebno dosla do izraiaja svest i organizovanost :lena.
U velikom strajku radnika metalske industrije koji
je poceo aprila 1940. godine zene su ucestvovale
u demonstracijama protiv mera vlade da slomi
strajk. A kada su vojne vlasti mobilisale 1.500
radnika-strajkaca, :i'ene clanovi Partije su organizovale pohod preko 200 zena radnika-ucesnika u
strajku, koje su dosle pred Ministarstvo socijalne
politike da protestuju protiv postupaka vlade
prema njihovim muzevima. Za pokretanje
strajka u fabrici oruija »Vistad« u Valjevu zene su iskoristile smrt radnice Olge
Milivojevic koja je umrla od povreda zadobijenih na radu. U jednom od najvecih .Strajkova tekstilaca u Leskovcu, kada je
strajkovalo 1.200 radnika i radnica, »U akciji protiv strajkbrehera« sjajno (su) se pokazale zene ... «
(»Komunist, br. 5, 1940). - Decembra 1940. g.
izbio je strajk 1.000 radnika i radnica u Stofari
Vlade Ilica u Beogradu. U znak solidarnosti sa
ovim strajkom stupili su u strajk i radnici Beo·
gradske tekstilne AD, kojih je takode bilo oko
1.000. Strajk je zavrsen neuspehom i nekoliko sto·
tina radnika je otpusteno sa posla. Sarno iz Beogradske tekstilne AD, od 80 otpustenih radnika
bilo je 70 zena. Na njihovim knjiiicama udareni
su pecati koji su upozoravali poslodavce da ih ne
treba primati na posao.
U demonstracijama 1939., a osobito 1940. g., kada
je vlada Cvetkovic-Macek otpocela sa otvorenom
fa.Sizacijom zemlje, masovno ucestvuju: radnice,
Cinovnice, studentkinje, srednjoskolke (demon·
stracije u Beogradu 14. decembra 1939. godine,
2. i 8. septembra 1940; u PeCi 11. maja 1940. g. i u
drugim mestima). U divljackim nasrtajima policije na goloruke demonstrante, medu drugim zrtvama, 14. decembra pala je i jedna omladinka,
studentkinja Bosa Milicevic.
Sve vece angaiovanje zena na zadacima Partije ima·
lo je za posledicu hapsenje i progone komunist·
kinja od strane policije. U svim provalama i
raznim hapsenjima u Beogradu i unutrasnjosti
Srbije drugarice su se u istrazi u veCini dobro
dJ-Zale. ,u ilegalnom radu one su se dobro snalazile, ali, kada bi pale u ruke policiji, za njih je
bilo vazno samo da sto easnije iz nje izidu« (Ti·
to, Intervju »Zeni danas«). Kao primer herojskog
drzanja isticemo drianje Cane Babovic u zatvoru
u Kragujevcu 1937, godine, o kame je pisao i »ProIcier«. :l:ene osudene po Zakonu o zastiti driave
izdriavale su kaznu u Zenskom kaznenom zavodu u Pozarevcu, gde su, uz pomoc Partije, nastavljale borbu za bolje zivotne uslove.
Prema oceni datoj na V kongresu KPJ koja se odnosi na rad Partije sa zenama pre rata vidi se
da su osobit znacaj za taj rad imale komisije za
rad medu zenama koje su bile formirane pri PK
i okruznim komitetima u Srbiji.
Opasnost od bliskog rata bila je povod da Partija
:i'enskim kadrovima posvecuje sve vecu paznju.
Zbog boljih mogucnosti za rad partije u tim us·
lovima ilegalnosti i progona trebalo je sto hitnije
podiCi i izgraditi klasnom neprijatelju nepoznate
kadrove, a posebno zene. Podizanje zenskih par·
tijskih kadrova ocenjeno je na tome savetovanju
kao najvainiji organizacioni zadatak.
0 vainosti rada sa :i'enama diskutovalo se i na pokrajinskim partijskim konferencijama Srbije i
Vojvodine i o tome su doneseni zakljucci.
Peta zemaljska konferencija KPJ, odriana oktobra
1940. g. u Zagrebu, posvetila je posebnu paznju
pitanju rada sa zenama. Podnet je i referat o radu sa zenama koji se umnogome odnosi i na rad
KPJ medu zenama u Srbiji.
Revolucionarnost masa, koju je KPJ godinama razvijala, dostigla je kulminaciju poslednjih dana
marta 1941. g. posle potpisivanja Trojnog pakta
koji je sklopila vlada Cvetkovic-Macek sa Hitle·
rom i Musolinijem. U demonstracijama 27. marta
svuda gde su one organizovane, zene Srbije izrazile su svoje ogorcenje protiv izdaje vladajuce
burioazije i svoju spremnost da podnesu i naj·
vece zrtve za slobodu i nezavisnost zemlje.
Zene Srhije u narodnooslobodilackom ratu
(1941-1945)
Odmah po ulasku nemackih trupa u Jugoslaviju aprila 1941. godine teritorija danasnje Srbije podeljena je na viSe administrativnih delova izmedu
cetiri okupatora. NajveCi deo Srbije ostao je direktno pod nemackom okupacijom ukljucujuCi i
Banal, koji jc imao poseban status; Backa je pre·
pustena Madarskoj; Srem ustaskoj NDH; najveci
cleo Kosova i Sandzaka dobila je Italija, a jugoistocni deo Srbije i mali cleo Kosova Bugarska.
U ovako raskomadanoj Srbiji Komunisticka partija
Jugoslavije je otpocela pripreme za ustanak odmah posle aprilskog rata. U sve ove pripreme ukljuCile su se i zene. One su samopozrtvovano stupale u redove NOP ne stedeCi sebe, svoju decu i
porodicu. U slozenim ratnim prilikama pokazale
su takve borbene kvalitete da nimalo nisu zaostajale za muskarcima.
Ovu borbu i aktivnost zena u toku narodnooslobo-
�dilackog rata veoma je tesko posebno izdvojiti i
opisati, jer je to bio jedinstven proces u kome
su zene bile samo jedan njegov deo. Medutim,
kad smo vee preduzeli jedan takav pokusaj, radi
preglednosti aktivnosti zena Srbije u toku NOP-a,
opisacemo nacin njihovog angazovanja u Beogra·
du, uzoj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu.
BEOGRAD
Beograd je bio centar u kome se zateklo najviSe partijskih kadrova, a isto je taka bio i centar u kome
su bile razne nemacke okupacione komande i or·
ganizacije. Posle majskog savetovanja CK KPJ u
Zagrebu 1941. godine Pokrajinski komitet KPJ
za Srbiju odluCio je da celishodnije rasporedi ka·
drove radi jacanja partijskih i skojevskih organi·
zacija na teritoriji Srbije. U tom cilju je PK slao
instruktore u razne krajeve Srbije. Taka je, na
primer, pored ostalih drugova i drugarica, Lepa
Stamenkovic upucena kao instruktor u Okruzni
komitet Leskovca. I u Beogradu je ostao znatan
broj zena, od kojih su neke obavljale vrlo odgovorne duznosti u pripremama za ustanak i kas.
nije.
U toku meseca maja primljen je u Partiju veliki
broj zena, a to su bile sve one aktivistkinje koje
su nekoliko godina izvrsavale zadatke Partije u
raznim legalnim organizacijama. Od oko 400 cianova KPJ u Beogradu bilo je preko 100 zena
rasporcdenih na rad u sedam rejonskih partij·
skih komiteta.
Beograd jc imao i brojnu skojcvsku organizaciju.
Od 1500 clanova SKOJ-a i oko 2000 omladinaca
aktivista polovinu su cinile omladinke. Skojevska
organizacija je imala sest jakih rcjonskih aktiva
na terenu, zatim srednjoskolski aktiv i aktiv na
univerzitetu, koji je radio samo do jula 1941, kada su se njegovi clanovi ukljucili u rad skojevske
organizacije na terenu.
Odmah posle aprilskog rata Partija je izdala direktivu da se formiraju grupe za prikupljanje oruzja koje je ostalo razbacano posle rasula bivse jngoslovenske vojske. Ove su grupe formirane u celoj Srbiji i sa uspehom su obavile svoj zadatak.
Beogradska partijska i skojevska organizacija formirale su viSe ovakvih grupa i u njih je bio ukljucen prilican broj drugarica. Pored toga sto su i
same ucestvovale u prikupljanju oruija i municijc, drugarice su na]azile i sigurna skloniSta za
njihov smestaj.
Priprcmajuci se za ustanak pojedine partijske celijc su organizovale aktive zena u koje su ulazilc
zene-clanovi Partije i pouzdani simpatizeri. Svaka
Clanica aktiva radila je sa grupom od 4-5 zena.
Na sastancima aktiva prenosene su direktive Partije, podnoseni izvestaji o radu i predavani prikupljeni prilozi za Narodnooslobodilacki fond.
U okviru priprema za ustanak partijske organizacije su poklonile veliku paznju organizovanju sanitetskih kurseva. Prvi takav kurs odrl.an je u
Beogradu pocetkom maja, a pohailale su ga napredne omladinke. Kasnije je svaka od ovih drugarica organizovala sliCne kurseve na teritoriji na
kojoj je stanovala ili radila. Skojevska organiza-
cija je takoile organizovala brojne sanitetske kur·
seve, osobito meilu srcdnjoskolcima. Odziv na
kurseve bio je vrlo veliki i oni su se neprestano
odrl.avali sve do marta 1942. g., kada je zbog velikih hapsenja, koja su tad otpocela i trajala sve
do kraja maja, prestao dalji rad na njihovom
organizovanju.
Na poziv Partije na ustanak ranije formirane udar·
ne grupe, kojc su od momenta okupacije pocele
sa akcijama sabotaze, pojacale su svoju aktivnost
unistavajuCi sve ono sto je moglo da koristi ne·
prijatclju. U toku leta i jeseni 1941. g. u Beogradu
jc izvrscn vcliki broj najrazlicitijih akcija - od
cepanja ncprijateljskih plakata, ispisivanja anti·
fasistickih parola, rasturanja partijskih letaka,
paljenja okupatorske i kvislinske stampe, secenja
te]efonskih zica i stubova, bacanja klinova za busenje automobilskih guma, prebacivanja boraca
u odrede, izvlacenja sanitetskog materijala iz
zdravstvenih ustanova i apoteka, pribavljanja legitimacija za kretanje - do paljenja kamiona,
garaza, senjaka, skladista i radionica, ubijanja
okupatorskih vojnika i izdajnika i oslobadanja iz
policijskih kandzi uhvacenih boraca.
Kao primer organizovanc borbc Partije u Beogradu
navodimo samo akciju paljenja neprijateljske
stampe, koja je izvrsena 27. jula 1941. godine. Tacno u 7 Casova u raznim delovima grada viSe dese~
tina skojcvaca i skojevki, svrstanih u grupe po
tri, izvrsili su akciju na taj nacin sto je jcdan
clan gmpe oleo novine i bacia ih na plocnik,
drugi ih polio benzinom, a trcCi zapalio i u isti
tren se cela grupa izgubila. Od svih uccsnika ncprijatelj je uhvatio samo dvojc: sedamnacstogodisnju skojevku Vasiliju Cicu Stamenkovic, kroiacku radnicu, i skojevca Pantu Putnika stolarskog radnika. Svoj bes neprijatelj je iskalio na
njima. Posle svirepog mucenja oboje su streljani, ali nisu odali ni jednog svog druga. Za ostale
ucesnike neprijatelju je ostalo samo to da i zvanicnim aktom konstatuje: »Kao i u drugim kra·
jevima, policijske mere ovoga dana nisu dale skoro nikakve rezultate, jer je akcija izvedena u
svim krajevima Beograda jednovremeno i izne·
nada« 1 ).
Zenc Beograda su dale veoma veliki doprinos na
podrucju partijske tehnike. Dok nisu proradile
prve stamparije, materijal je umnozavan u stano·
vima koje su obezbedivale zene clanovi Partije.
Avgusta 1941. g. proradila je stamparija CK KPJ
koja je bila na Banjickom vencu, u kuCi koju je
Partija sa tom namenom pocela da gradi uoci ra·
ta. Novae za njenu gradnju stavili su Partiji na
raspolaganje Dana i Branko Maksimovic. Oni su
se i pred vlastima vodili kao vlasnici kuce.
u siroko razgranatom tehnickom aparatu uglavnom
su bile angazovane zene. Neke su radile u samoj
stampariji, a druge obezbedivale stamparski materijal i organizovale njegovo prenosenje. Zenama je bilo povereno i donosenje tekstova za stampanje i prenosenje gotovog materijala do odrede·
nih punktova. One su odrl.avale vezu izmedu PK
KPJ za Srbiju i stamparije. Isto su tako odrlavale vezu izmedu PK i okruznih komiteta u unutra5·
') Izvc>taj IV kvarta, br. 4780 od 27. jula 1941. godine.
231
�njosti Srbije. Sarno na ovom zadatku bilo je angazovano 13 drugarica kurira PK, koje tu vezu odrzavaju za sve vreme rata. Mnoge od njih su na
ovom zadatku uhvacene od neprijatelja i zverski
umorene. Pale drugarice zamenjivale su nove i
uvek ih je bilo onoliko koliko je bilo i okrliZnih
komiteta Partije. Daleko je veci broj zena odnavao kurirske vezc sa partizanskim odredima sirom
Srbije i brojnim partijskim celijama u samom
gradu.
Zene su pretezno bile i zakupci partijskih stanova
u kojima su izgraciivana skloniSta za smestaj partijske arhive i za skrivanje ilegalaca. Ovi stanovi
i mnogi drugi, koje su Partiji stavljali na raspolaganje njeni clanovi i simpatizeri, predstavljali su
veliku »slobodnu teritoriju« u okupiranom Beogradu.
U partijskoj organizaciji Beograda zene su imale odgovorne funkcije za sve vreme rata. U provalama,
kojih je bilo vise, mnoge su pale, ali su druge
stupale na njihova mesta i nastavljale rad.
:Zene Beograda su ucestvovale i u oruzanoj borbi.
Vee u vreme formiranja partizanskih odreda u
leto 1941. g. u njihove redove stupilo je preko 50
drugarica. - Na istim zadacima na kojima su
radile zene Beograda radile su i zene Zemuna. Posebne tcskoce u koordiniranju akcija dolazile su
otuda sto jc Beograd i Zemun, kao delove jedno·
ga grada, odvajala reka Sava i posebno obezbeciena granica od NDH, koju je osnovao okupator.
Uprkos tome, Partija je ovu preprcku znala da is·
koristi za svoje ciljeve. Ona je iz Bcograda prcbacivala na partijski rad u Zemun kompromitovane
clanove Partije i obratno i time smanjivala opassnost prodora neprijatelja u njene redove. S druge strane, zamenom kadrova odnavan je kontinuitet rada i akcija i u Beogradu i u Zemunu.
U.ZA SRBIJA
232
Slicni procesi kao u Beogradu odigravali su se sa
zenama u unutrasnjosti Srbije. U okupiranim gradovima formiraju se pod rukovodstvom partijskih organizacija aktivi i grupe zena koje na raz·
nim osnovama razvijaju aktivnost. Aktivi i grupe
izvr5avaju najrazliCitije zadatke od objasnjavanja karaktera ustanka do organizovanja sanitetskih kurseva, prikupljanja priloga za NOF, deljenja propagandnog materijala, obavestenja o kretanju neprijatelja, obavljanja kurirske duznosti i dr. Preko
njih se siri uticaj KPJ na mase zena koje se
postepeno ukljucuju u NOP i pocinju izvrsavati
konkretne zadatke. Aktivi i grupe zena se organizuju i po selima, u pocetku na teritoriji gde su
formirani partizanski odredi, a kasnije po celoj
Srbiji, sa prvenstvenim zadatkom da prikupljaju
hranu i odecu za partizane, ali su anga2ovani i za
izvrsavanje mnogih drugih zadataka.
Aktivi su formirani po mnogim selima kosmajskog,
mladenovackog, oplenackog, orasackog, lepenickog, pozarevackog, timockog, zajecarskog, niskog,
leskovackog, jablanickog i drugih srezova, a samo u selima Toplice do septembra 1941. g. oformljena su 73 takva aktiva i grupe.
Sa razvojem ustanka, a osobito sa stvaranjem slobodne teritorije u Srbiji poCinje potpunije angazovanje masovnijeg broja zena u raznim formama
rada za NOP. Veliki broj ih odmah stupa u partizanske odrede, sto nije bilo iznenaciujuce s obzirom na revolucionarnu proslost srpskih zena.
Za masovno ukljucivanje zena zalagala su se i
partijska rukovodstva. Tako PK u pismu OK Sahac avgusta 1941. godine naglasava:
»Drugarice mogu odlicno koristiti u odredima ne samo na drugom poslu, nego, ako treba i s puskom
u ruci. Ali bi sad bilo pogresno izvuci iz grada
sve drugarice, a narocito nekompromitovane i
poslati u sumu. Svaku zenu kojoj ne preti opasnost od hapsenja i sl. treba ostaviti u gradu ne
samo radi odnavanja veza izmedu vas samih nego i izmedu vas i nas. Kompromitovane privuci
blize partizanima i upotrebiti ih za kurirsku sluibu, negu bolesnika i ranjenika po seoskim kucama, preobucene u seljacko odelo one mogu uspesno obavljati pomenute zadatke.«
.Zenske radionlce kao svojevrsna forma rada
Sa jacanjem rada Partije u narodu jacao je i rad
medu zenama i rezultat je bio taj da su u leta
1941. godine, pored narodnooslabodilackih adbora, novih organa vlasti, vee bili oformljeni odbori zena za pomoc frontu i aktivi zena, koji su u
najtesnjoj saradnji sa NOO prcuzeli skoro celokupnu organizaciju ishrane i opreme boraca.
Sve akcije za pomoc frontu isle su preko partijskih
organizacija, narodnooslobodilackih odbora i odbora zena za pomoc frontu, a omladina i zene su
ave akcije prosirivali na svaku kucu. U sabirnim
akcijama koje su sprovodili odbori zena za pomoc frontu dobijene su velike kolicine platna,
vune, ubrusa, kosulja i drugog materijala od koga
je zatim ;aveno rublje iii su pletene carape, salovi
i druga oprcma za partizane. :Zene bi donele nekoliko sivacih masina na jedno mesto u selu i tu
zajednicki pocele krojiti i siti. Taka su nicale par·
tizanske radionice.
Prva radionica jc osnovana u Pctkovici, sredinom
avgusta pri Macvanskom odredu. Drugarice koje
su radile u njoj bile su pripadnici odreda, polagale su partizansku zakletvu kao i svi borci i bile
su potpuno odvojene od svojih kuca. One su organizovale prikupljanje materijala za radionicu i
rad zena za odred van radionicc (sivenje, pranje,
mesenje hleba itd.) kod svojih kuca.
:Zene macvanskih sela i varosica masovno su prila·
zile Narodnooslobodilackom pokretu. Mnoge me·
du njima pam tile su zverstva Svaba iz prvog svetskog rata - popaljeni Prnjavor, krecane u koje
je neprijatelj bacao zive ljudi, obesene i postreljane u Ljesnici - a sada su docekivale u svojim
selima izbeglice iz Bosne, Hrvatske, Makedonije,
Vojvodine i prihvatale Jevreje koji su bezali ispred tog istog neprijatelja. Drina i Sava su pronosile jezivo unaka2ene leseve, svedoeanstva nemackih i ustaskih zverstava. Ogorcene, rodoljubive zene Maeve opredelile su se za one koji su davali otpor neprijatelju.
Iskustvo radionice u Petkovici pokazalo je da zivot
�i rad u kolektivu revolucionise mase zena i vezuje
ih jos cvrsce za narodnooslobodilacku borbu. Brzi
porast odreda iziskivao je stvaranje novih radionica, a opste raspolozenje zena i masovno prilazenje zenske omladine odredu omogucavalo je
sirenje mre:le radionica. Nekoliko drugarica iz
radionice u Petkovici upuceno je da organizuju
radionice u drugim selima ida rukovode njihovim
radom.
U selima gde je bilo predvideno da se osnuje radionica prethodno su sazivane konferencije zena.
Za nepunih petnaest dana osnovano je desetak radionica u selima Maeve sa 40 masina za sivenje i
oko 120 zena koje su bile stalno anga2ovane na
izradi rublja za partizane, a oko njih su se jos
okupljale zene i omladinke koje su pripremale
zavoje, prele, plele itd. Radionice su osnovane: u
Bogaticu, Prnjavoru, Lipolistu, Petlovaci, Zmi·
njaku, Stitaru, Gluscima, Ribarima i Tabanovicu.
Ove radionice organizovane su nesto drukcije nego
sto je bila organizovana centralna radionica u Petkovici. One, pre svega, nisu bile u sastavu odre·
da, a zene i omladinke, koje su ceo dan provodile
u radionici i unosile svoje masine, ostajale su u
svojoj porodici i kod kuce. Ubrzo se pokazalo da
je ovaj tip radionice pogodniji i prihvatljiviji za
seoske zene i da se preko nijh moze privuCi jos
veci broj zena u Narodnooslobodilacki pokret.
U radionicama je organizovano takmicenje i pohvaljivanje najboljih drugarica. Pri svakoj radionici
postojao je aktiv zena koji je rukovodio sabirnim
akcijama i radio politicki sa zenama u radionici
i u selu. Aktiv je organizovao sela na koja je dolazio veliki broj seoskih zena i omladine.
Na prelima i selima pevane su pored poznatih revo·
lucionarnih pesama i mnoge koje su tada ponikle
u narodu. Ovu pesmicu o zenama i njihovoj pomoCi ustanicima uneo je u svoj dnevnik Sele J o·
vanovic, sekretar MK SKOJ-a za Sabac i borac
Macvanskog odreda. Ispod pesmice je zabelezio:
,Pesmica se dosta peva na prelima. Uklopili su
ove reci u jednu lepu narodnu melodiju.« 1 )
Sad se ceo narod trudi
da se srusi Hitler ludi.
Pa i zene kako mogu
hoce borbu da pomognu.
One Zure na sve strane,
i gde sretnu partizane
pruzaju im pomoc svaku
da im borbu stvore laku.
Malo sira, malo hleba
pa i konak kada treba,
canak mleka, voca torbu,
to ce pomoC' nasu borbu!
Svaka druga nasa snasa
pozna petokolona5a.
Tad je ona Srbin pravi
kad ga nama odmah javi.
1) Pesma je objavljena u 2. nastavku dnevnika Selimira
Sela Jovanovica u •Borbi« od 27. maja 1961.
Bas i ovde, sad na prelo
sastalo se celo selo
i carapa dosta plete
za junacke nase cete.
Tu se, eto, radi, zbori
i drugarska s' pesma ori.
Tu se pomoc sprema rodu
koj' se bori za slobodu.
A sad zbogom, sestre nase,
oduzite sto je vase.
I uz pomoc zena sviju
branicemo mi Srbiju.
Radionice su formirane i u mnogim drugim krajevima &rbije. Tako je, na primer, Posavski parti·
zanski odrcd sredinom septembra formirao krojacku radionicu u Banjanima i u nju povukao iz
odreda 15 drugarica krojackih radnica. Radionica
jc imala oko 20 sivaCih masina i dosta materijala.
Zivot i rad u radionici bili su organizovani kao
u odredu: drugarice su ustajale i legale u odrecleno vrcme, hranilc su se sa vojskom. Pored predanog rada za masinama, radile su i na svom politickom obrazovanju i ucestvovale u selima i pri·
redbama koje je kulturna ekipa odreda davala za
narod. Radionica se pomerala usled nadiranja
neprijatelja, da bi u Uzicu, krajem novembra, bila rasformirana, a drugaricc vracene u cete kao
bolnicarke.
I Valjevski partizanski odred jc septembra meseca
organizovao krojacke radionice na slobodnoj teritoriji u Krupnju, Osecini, Kamenici i Bukovcu.
U radionici u Osei'ini radila je 21 omladinka a u
radionici u Kamenici oko 30.
Sa prosirivanjem slobodne teritorije, a posebno sa
osloboclenjcm gradova u zapadnoj Srbiji i ostvarenjcm UZicke Republike, ucesce zena u NOP-u
postalo je jos masovnije, a njihova aktivnost sve
znacajnija. Zenc su se prihvatile teskih i odgovornih zadataka. · Svesrdno su prihvatile poziv »Sve
za front - sve za pobedu«, koji je predstavljao
nerazlucno jedinstvo fronta i pozadine. I pregle
su na posao. Organizovale su zenske krojacke radionicc u Uzicu i drugim mestima. U Uzicu su postojale cetiri radionice. U centralnoj radionici koja je bila smestena u zgradi Bugarske osnovne
skole krojen je materijal za druge radionice kao i
za zene koje su radile u svojim kucama. U radio·
nicama je pored profesionalnih krojacica radio i
veliki broj domacica, koje su na taj nacin davale
svoj prilog narodnooslobodilackoj borbi. Iako je
u radionicama bio nedovoljan broj masina, rad
je bio dobro organizovan, bilo je posla i za devojcice od 12-13 godina. One su namotavale konac, cistile prostorije, lozile vatru, donosile vodu
i slicno. U radionicama se radilo gotovo bez predaha. Prvih dana se Silo oko 100 pari vesa. Krajem novembra silo se i do 1000 pari dnevno. Od
masina se odvajalo samo za vreme zajednickog
obeda iii nadletanja neprijateljskih aviona.
U Bajinoj Basti, u radionici koja je imala 20 masina
radilo je oko 50 drugarica. Pri radionici je bila
organizovana i grupa za pletenje. Plelo se dnevno
po 15 pari carapa, rukavica i salova.
233
�U radionici u Arilju radilo je oko 20 ucenica zenskc zanatske skole i zena Arilja i izradivalo dnevno 60 pari rublja.
Krojacka radionica jc postojala i u Pozegi i raspolagala je sa vise od 30 masina. Oko nje je bio
okupljen veCi broj omladinki i zena. Dnevno je
izradivano nekoliko stotina pari rublja. Radilo sc
u viSe srnena, pa i noCu. Pri radionici, a i van njc,
bilo je organizovano pletcnje carapa i dzempcra.
Sa platnom i clrugim matcrijalom radionice je snab·
devala uglavnom Tkacnica u Uzicu kojom je rukovodio odbor raclnickih poverenika na cijem je
celu bila Cveta DabiC. U Tkacnici je bio uveden
rae! u dve smenc. Platno i dtugi materijal proiz·
vccleni u ovoj Tkacnici, u kojoj su uglavnom bile
zaposlene zcne, slati su kako krojackim radioni·
cama na podruCju uZiCkog i CaCanskog okruga,
taka i partizanskim jedinicama u Sandzaku i Bo·
sni.
I u drugim n1cstima gde nijc bilo organizovanih ra-
dionica zene su Sile i plelc kod svojih kuca. Se·
ljanke su na prclima do duboko u noc prele i plele
za borce. Na prela je dolazilo od 100 do 400 zena
i omladinki.
Oktobra 1941. goclinc u oslobodenom Cacku organi·
zovana je radionica za Sivenje rublja. Prikup~
ljcno je oko 30 sivacih masina. U pocctku je radi·
onica izradivala po 50 pari rublja clnevno, au vre·
me takmicenja sa Uzicem i prcko 100 pari. Ra·
dilo sc i po kueama. Broj zcna koji je zeleo do·
brovoljno cla radi svakim clanom se povccavao,
pa se prosirivao i broj raclionica. Naroclni odbor
rekvirira kuCe gradana za njihov smcStaj. U delovodnom protokolu NOO u Cacku od 24--27.
novembra 1941. gocline zavcclcn jc i akt: »Ovaj od·
bor clonosi oclluku cla se kuea Mihaila Dordeviea
u CaCku rckvirira za smeStaj Zenske vojne radionicc.«
Raclionice su ujedno bile i ccntar politickog i kul·
turnog rada sa Zenama i omladinom. Posle zavrSe-
nog rada odrzavane su politicke i racine konferen·
cije i priredbe sa kulturno-zabavnim programom.
Horovi pri radionicama su pevali revolucionarne
pesme.
Znacajniji primeri angazovanja zena na slobodnoj
teritoriji 1941. godine
Aktivnost zena se nije svodila samo na rad u racli·
onieama. One su izvrsavale i sve zaclatke kojc su
pred njih postavljali Partija i naroclnoosloboclilacki odbori. Navescemo samo nekoliko primera
koji ilustruju njihovu visoku politicku svest i
odgovornost.
234
Krajem septembra 1941. g. izclato je naredenje da
se prikupe zito, stoka i drugi poljoprivredni pro·
izvocli i cla se evakuiSu ispred neprijatelja. Tada
je narocl Maeve, u ogromnoj veCini zene i omla·
dina, za elva dana i dve noCi izvukao za Krupanj
i Pccku oko 500 vagona psenice, kukuruza, pasulja, masti i drugih namirniea. Z:ene su neumorno
iSle clan i noc uz volovska kola, prelazeci vise clesetina kilometara. Ove ogromne zalihe posluzile
su kasnije za hranu odredima i naroclu na oslobo·
denoj teritoriji. 0 ovoj akeiji drug Tito je u politickom izvcstaju na V kongresu KPJ rekao:
»Prva znacajna mjera koju je CK KPJ, odnosno
Vrhovni stab, sproveo preko Naroclnoosloboclilackih oclbora bila je u tome sto je ... iz Citave Posavine, Maeve i Pocerja, clakle iz najplodnijih djelova zapadne Srbije, prije pocetka njemacke ofanzive izvuceno u ogromnoj kolicini zito i ostale namirnice u planinska sela oko Krupnja, Pecke i daljc prcma Uzicu. Danima i noCima prolazile su
nepreglcclne povorkc kola natovarenih zitom i raznim drugim namirnicama. Seljac.i su gonili stoku i svc sto bi moglo posluziti Nijemcima. Kad
je otpocela Prva ofanziva, vee je uglavnom bila iz.
vczcna vcCina Zivotnih namirnica i Zita iz tih
kra~
jeva, taka cla su se Nijemei i kvislinzi ljuto pre·
varili u racunu cla ce moCi naCi bogat plijen, a to
je i bio jedan ocl glavnih razloga da su pozurili
sa ofanzivom.<(
Z:ene slobodnog Uzica radile su i u industriji naoru·
zanja. U fabriei oruija je clobrovoljno radilo na
desetine zena i omlaclinki. Zbog stalne opasnosti
od uniStavanja iz vazduha, u drugoj polovini ok·
tobra 1941. g. demontirano je i preseljeno u trezore Naroclne banke nekoliko pogona ove fabri·
ke. Neprijatelj je ovaj objekat stalno imao na
oku. I uspeo je cla 22. novembra u 14 casova iza·
zove eksploziju u trezorima Naroclne banke. U
strahovitoj eksploziji za svojim masinama uguScno jc dim om ili izgorclo u plamcnu, pored mno~
gih radnika, i 19 radnica. Sve su one toga dana
raclile u prcthodnoj smcni. Dobrovoljno s;:;_ se prihvatilc da radom i u sledecoj smeni zamene omla·
dinee-radnike koji su otisli u obliznje selo radi
ucestvovanja na priredbi.
Zene su organizovale i naroclne kuhinje i menze. U
Uzieu su bile tri, a u ostalim mestima po dve iii
jeclna takva kuhinja. Sarno u Uzicu u njima se
hranilo oko 3.500 lica.
U Uzicu je bio organizovan i clom u kome je bilo
smesteno nekoliko clcsetina izbcglicke clece, o Cijem se izdr:Cavanju starao Graclski naroc!noosloboclilacki oclbor. A o njihovom prihvatanju, smeStaju, o organizaciji Zivota u domu br.inule su
Ze~
nc UZica.
Gotovo svc aktivnosti zena Cacka bile su usmerenc
ka zadacima koje su imali narodnooslobodilacki
odbori. To ilustruje i delovodni protokol NOO u
Cacku koji jc voden do 27. novembra 1941. godine. Pod rcdnim brojem 1 7. oktobra 1941. g., zabelezeni su i ovi redovi upuceni Odboru zena:
»Komanda mesta Cacak trazi da se otvori jedna
kuhinja za ishranu siromasnog stanovniStva u
Cacku i okolini.« Tacla je organizovana kuhinja
za ishranu porodica sa oskudnim sreclstvima i
boraca koji su clolazili sa polozaja.
Formirane su i prve omlaclinske racine brigade sa
zaclatkom cla saberu letinu inokosnim partizanskim poroclicama i cla na vreme obave jesenju setvu. One su istovremeno predstavljale i mesta za
organizovano okupljanje napreclne omladine i njeno politicko vaspitanje. U sastavu ovih brigada
bilo je mnogo omladinki. Uzicka omladinska brigada je samo na sabiranju letine u selu Dobrunu
ostala 11 dana. Cacanska omladinska brigada se
posebno istakla u fabriei oruzja, a omladinska
brigada iz sela Donje Gorevnice kod Cacka je,
pored toga sto je sabrala svu letinu partizanskim
�porodicama, izvadila potopljenu municiju iz Morave kod Grdice u okolini Kraljeva. Na dnu Morave lezali su sanduci sa puscanim i mitraljeskim
mecima. Omladinci su ronili i konopcima vezivali
sanduke pa ih izvlacili na obalu. Omladinke su
prihvatale sanduke, vadile iz njih municiju i rasprostirale je da se susi, a zatim su je zajednicki
Cistili i odnosili u odred. Tada je ocisceno pet
kola municije.
Posebno treba istaci to da je na osloboelenoj tcritoriji vise zena radilo na organizovanju politickog
i kulturnog zivota, na agitaciji i stampi, po redakcijama listova: )}Borba«,
)>Vest<<, })Omladinska
borba<<, zatim u novootvorenoj knjiZnici i u umetnickoj ceti.
Pored viSe sastanaka, predavanja, kurseva, prela i
priredbi, organizovane su i posebne konferencije
zena koje su bile masovno posecene. U Cacku je,
na primer, na jednoj masovnoj konferenciji formiran Odbor zena u koji su usle predstavnice iz
svih drustvenih slojeva. Ovaj je Odbor koordinirao akcije zena u Cacku. On je izmeelu ostalih akcija novembra 1941. g. pokusao da utice na cetnike da prekinu bratoubilai'ku borbu. U tom cilju
je organizovao veliki miting na trgu u centru grada na kame su pozvane zene da doelu pred artiljerijsku kasarnu, gde su se nalazili zabarikadirani cetnici, da traze od njih prekidanje neprijateljstva. Ogroman miting se pretvorio u dugacku
povorku zena (90°/o zena grada bilo je u povorci).
Na celu povorke nosen je transparent na kame
je pisalo: »Mi majke, zene i sestre, trazimo od vas
da prekinete bratoubilacku borbu.« Kada je celo
povorke stiglo pred kasarnu, cetnici su ga docekali izazovno. Zene su bile ozlojeelene njihovim
drlanjem i napustile su kasarnu bez rezultata.
Cetnici su izazivali masu i pokusavali da je zaplase. Pucali su preko glava, ali su i pored toga
ranili jednu zenu.
Rad zena u partizanskim bolnieama na slobodnoj
teritorlji 1941. godine
Sa stvaranjem slobodnih teritorija formirane su i
prve partizanske bolnice i ambulante. Njihov raspored je bio uslovljen operativnim planom rukovodstva NOP-a, a celokupan teret rada u njima
pao je uglavnom na zene.
Prva partizanska bolnica Macvanskog odreda formirana je u leta 1941. g. na legendarnom Ceru, a
glavna partizanska bolnica za ovo podrucje hila
je smestena u manastiru Cokesini kod Petkovice,
sa stalnim bolnickim personalom od desetak drugarica osposobljenih na sanitetskim kursevima u
Sapcu, Beloticu, Prnjavoru i Stitaru. Bolnica je
imala 35 postelja i u njoj su leceni teski ranjenici.
Aktiv zcna u Petkovici je okreCio manastirsku zgradu, prikupio postelje i postelijnu, organizovao
bolnicku kuhinju, pranje rublja i odrlavanje cistoce. Zene su dolazile u grupama od po 10-15
njih, ostajale na radu preko celog dana, a onda
ih je smenjivala druga grupa.
Osim bolnica, formirane su i tri ambulante u Majuro, Stitaru i Tabanovicu. U njima su leeeni laksi ranjenici, a clanice aktiva zena iz ovih sela su
na smenu kuvale kod svojih kuca i donosile hranu u ambulante.
Posle oslobodenja Krupnja, septembra 1941. g., formirana je jos jedna bolnica i smestena u osnovnoj skoli posto je zgrada mesne bolnice, u kojoj
su se bili zabarikadirali Nemci, jako ostecena u
borbi. U ovoj je bolnici bilo oko 70 ranjenika, od
toga najviSe zarobljenih Nemaca. Na ovom primcru lecenja ranjenika neprijatelja, koji u razdoblju od cetvrt veka po drugi put porobljava i
razara slobodarsku Macvu, najbolje se ogleda humanost naroda koji sc pod rukovodstvom KPJ
digao u borbu za osloboelenje.
Na istom su principu formirane bolnice i ambulante
pri drugim partizanskim odredima: Valjevskom,
Posavskom, Kraljevackom i Pomoravskom. I aktivi zena iz sela gde su bile ove bolnice na isti nacin su se angazovali oko njih kao sto su to radili
i aktivi zena u Macvi.
Bolnica Kragujevackog partizanskog odreda nastala je na taj nacin sto je u jednoj akciji odreda sa
teritorije koju je drzao neprijatelj kompletna bolnica iz Ravnog Gaja kod Kragujevca prebacena
na slobodnu teritoriju u selo Dulene. Pod zastitom odreda, u toku noci, kalona od 40 volovskih
kola prevezla je celokupnu opremu bolnice sa 60
kreveta. Nesta kasnije bolnica je prebai'ena u Toponicu i smestena u osnovnu skolu. U njoj je radilo oko 30 drugarica iz odreda. U bolnici su se
lecili ne samo partizani nego i mestani.
Aktivi zena iz okolnih sela, a i iz samog Kragujevca,
organizovali su prikupljanje hrane za bolnicu. Na
putevima prema bolnici svakodnevno su hitale
zene sa prepunim korpama hrane i drugim darovima za ranjenike. Pored hrane, odece i obuce,
zene su prikupljale i novcanu pomoc ne samo za
bolnicu nego i za odred. U ovu su akciju hili ukljuceni svi aktivi zena na teritoriji koju je obuhvatao odred.
U toku I neprijateljske ofanzive, usled nadiranja neprijatelja, bolnica je sa oko 100 ranjenika, 20 bolesnih partizanki, oko 30 starijih !judi i zena i celokupnim bolnickim inventarom 27. novembra
evakuisana prema Cacku. Kolonu od preko 50
kola pratilo je 30 bolnicarki a obezbeelivao bolnicki vod. U Cacku je bolnica ukrcana u kompoziciju voza i evakuisana u Uzice, a zatim na Zlatibor.
Oktobra 1941. g. u osloboelenom Cacku organizovana je zdravstvena sluzba. Preurcdena jc i prosirena postojeca bolnica, koja je hila van grada, a
u samom su gradu adaptirane dve zgrade, od kojih je jedna sluzila kao prihvatna ambulanta. Na
prikupljanju inventara i opremanju ovih ustanova
mnogo su se angaiovale zene Cacka. One su radile
i na bolnicarskim poslovima. Taka na primer,
bolnicko osoblje u glavnoj bolnici sacinjavalo je
13 profesionalnih i IS dobrovoljnih bolnicarki.
One su stanovale u bolnickoj zgradi i zivele su
vojnickim zivotom. Jedna bolnicarka je imala da
se stara o 30 ranjenika. Pri bolnici je radio i stalni sanitetski kurs, te su i omladinke koje su ga
pohadale pomagale oko ranjenika i bolesnika.
U centralnoj bolnici u Uzicu, u bolnici otvorenoj u
zgradi Crvenog krsta, u bolnici u Sevojnu i u
235
�ambulanti danonoeno je radilo preko SO zena
UZica.
Sem u Uzicu, bolnice su postojale u Pozegi, Arilju,
Bajinoj Basti i Ivanjici, a ambulante u Cajetini,
Kosjericu i Raci. U svim ovim bolnieama radile
su Zene.
Sanitetski materijal je dobavljan preko organizova·
vane kurirske sluzbe iz gradova, osobito iz Beo·
grada, a prilikom zauzimanja varosica, uzimano
je sve sto se naslo u tamosnjim apotekama i am·
bulantama.
Sve partizanske bolnice koje su se zbog nadiranja
neprijatelja morale povlaciti, stekle su se u Uzicu,
gde su brigu o njima, pored drugarica koje su u
njima radile kao bolnicarke, preuzele i zene Uzica,
a kada jc nastao pokrct prcma Zlatiboru, opet su
se zene istaklc svojim samopo2rtvovanjem prili·
kom evakuacije ranjenika i prenosenja sanitct·
skog materijala. Mnoge su od njih poginule spa·
savajuCi ranjenike.
GovoreCi 0 humanosti koju su zene unosile oko TIC·
ge i lecenja ranjenika drug Tito je rekao: ,zene
su unosile humanost u nasu borbu i ona se pre·
nosila i na nase borce. Tako je u toku rata cuva·
nje i spasavanje ranjenika predstavljalo moralnu
obavezu svakog naseg berea. A nju su bas zene
unijele medu nas. Taj humani elemenat odigrao
je ogromnu ulogu u jacanju borbenog morala, jer
su nasi !judi znali da ce, ako budu ranjeni, biti
ucinjeno sve da se spasu.« 1 )
I neprljateljska ofanzlva I teror
Neprijateljska ofanziva na slobodnu teritoriju o:·
pocela je krajem septembra 1941. godine. Pod pn·
tiskom daleko nadmocnijih okupatorskih snaga
potpomognutih ljoticevcima, nedicevcima i cetnicima, partizanski odredi su se morali povlaciti.
Sa njima su se masovno povlacile i zene koje su
radile u partizanskim radionicama i aktivima ze.
na, kao i zene i dec a boraca. Kako je veliki broj ze.
na i dece otezavao pokrete partizanskih jedinica,
to je odluceno da se oni vrate kucama, na ~erit?rij.u
koju je neprijatelj ponovo zaposeo. Vecma 1h Je
tada uhvacena.
Drugarice koje su se povukle sa partizanskim j~di·
nicama za Sandzak usle su u sastav novoform1ra·
nih jedinica. Sa proleterskim brigadama I, II i III
sandZackom i ostalim jedinicama one su prosle
slavni put nasih brigada i borile se na svim boji·
stima Jugoslavije sireci bratstvo i jedinstvo. Sa·
mo u sastavu I i II proleterske brigade prilikom
njihovog fonniranja bilo je preko 100 zena bora·
ca iz Srbije, od kojih je skoro polovina izginula.
Medu njima je i nekoliko :lena narodnih heroja.
U vanredno teskim prilikama, koje su nastale posle
povlacenja glavnine partizanskih snaga, zene su
se nasle na najisturenijim pozicijama. I na njih
se srucio sav bes udruzenih neprijateljskih snaga.
U toj neravnopravnoj borbi sa okupatorima i doma6im izdajnieima pale su kao zrtve hiljade :lena,
omladinki i dece Srbije. Mnoge zene su ubijene i
poklane vee u prvom naletu, a mnoge su oterane
236
1) Zene Jugoslavije u narodnooslol!odilackoj bmbi, Komu·
nist, br. 209. od 27. IV 1961. godme.
u razne Iegore da bi tamo najvecim delom bile
streljane.
Nemacka kaznena ekspedicija je za nepune dve ne·
delje oktobra 1941. g. u Jadru, Tamnavi i Rade·
vini ubila 3SO zena i 220 maloletne zenske dece,
od kojih jc 101 bilo ispod 10 godina, jedno novorodence od tri dana i jedno od mesec dana; u Ve·
likom Selu su ubijene 43 zene, u Korenici 96, a
u Cikotama 194. U selu Jarebici ubijeno je jednog
dana 700 ljudi, zena i dece.
Za vreme pokolja u Kragujevcu u masi od oko 7000
!judi streljano je i 13 zena, 12-toro dece, malih ci·
staca cipela i oko 300 daka. U grupi daka bilo je i
jedno odeljenje V razreda, odeljenje 15-godisnjih
decaka.
U opkoljcnom Kraljevu, nemocan da probije parti·
zanski obruc, okupator se kukavicki i osvetnicki
ponca prema neborackom stanovniStvu grada. Za·
veo je vanredno stanje sa prekim sudom i za ce·
tiri dana streljao oko 5000 gradana, medu kojima i
2S zcna. Neprijateljska komanda je svoj zlocin o·
vako motivisala 1S. oktobra 1941. godine: » ... iza·
zvana zajednickim radom gradanstva sa partiza·
nima, kojima se daje dobrovoljno mogucnost, da
se uvuku u kucc u. gradu i da iz tih kuca otvore
paljbu na nemackc vojnike, izazvana potpomaga·
njem prenosa municijc i oru:Zja partizanima od
strane gradanstva, Nemacka oruzana sila ... ce
objavljenu meru za jednog ubijenog nemackog
vojnika streljanje 100 Srba od danas biti sprove·
deno. Daje se dalje na znanje, da danasnjim da·
nom za narod ovih krajeva stupa na snagu zakon
najtezih represalija, tj. nece biti samo streljano
100 Srba za jednog Nemca, vee i uniStenje poredice i imovine ... «
Sumanuta odluka okupatora da za svakog poginu·
log nemackog vojnika strelja 100 Srba, a za ranje·
nog SO primenjivana je za sve vreme okupacije na
celoj teritoriji Srbije. Sa poznatom pruskom U·
pornoscu ta je odluka dosledno sprovodena u de·
lo, a cesto je i prema5ivana.
Padom Uzicke Republike krajem novembra 1941. g.
za tamosnje stanovnistvo nastali su teski i neizvesni dani. Svaki dan je pocinjao i zavrsavao se
mitraljeskim rafalima. Vee 5. XII 1941. g. u Krcagovu je streljana veca grupa uhvacenih parti·
zana. Istoga dana nemacki vojni zapovednik u
Srbiji uputio je zapovedniku orutanih snaga na
Jugoistoku izvestaj u kome, pored ostalog, stoji:
»Nameravamo da se tokom zime prcko specijal·
nih komandi, uz sadejstvo trupa izvrsi proverava·
nje celokupnog stanovniStva u predelima ustanka.
Bice streljan svaki onaj za koga se utvrdi da je
ucestvovao u ustanku. Jos se proucava pitanje
zena i dece ustanika. Izgleda da nije celishodno
da ovi !judi ostanu u Srbiji juzno od Dunava ...« 2 )
Nemacki general Berne i general Nedic tada nareduju svaki svojim snagama da ne smeju imati ni·
kakve sentimentalnosti prema onima koji su bili
aktivni u ustanku iii se pak sumnja da su ucestvovali iii rna cime pomagali ustanak.
Nemci su samo na podrucju u:Zickog kraja tokom
prve okupacije (do 24. septembra 1941. g.) i po·
sle zauzimanja slobodne teritorije (krajem no•) Zbornik VII, tom I, knjiga I, str. 624.
�vembra) masovno ubijali ne samo uhvacene partizane vee i zene i neduzno stanovniStvo. Iz njihovog dokumcnta K. 5-a 13/18 1 ) vidi se da su u
Uiicu i okolini streljali, povesali iii poslali u logore 1134 lica. ( Ovaj dokumenat obuhvata samo
period do kraja decembra 1941. godine). Preko
200 uhvacenih devojaka i mladica krajem decembra oterano je na Banjicu, gde su neke streljali,
neki su kasnije izgubili zivote u drugim koncentracionim logorima, a samo je mali broj doziveo
slobodu.
Sa ponovnim dolaskom Nemaca u Cacak nastala su
strahovita mucenja kojima su bili izlozcni borci
za slobodu. Mnogc su zcnc tada hvatane, saslusavanc, prebijanc i odvodcnc u zatvore. Ncmacka
ortskomanda je odmah organizovala logor i sprovela racije u Citavom cai'anskom okrugu. Kroz
preki sud, koji je formiran odmah po ulasku Nemaca u Cacak, prvih dana je proslo 320 lica, od
kojih je veCina osudena na smrt iii upucena u
konccntracione logore.
Pored nemackog logora i cetnici su imali svoje zatvorc u svim selima gde su bile njihove cete. Ovaj
zajednicki teror jc trajao sve do kraja marta 1942.
g., knda se nesto stisao da bi ponovo buknuo 1943.
godinc. Sarno u toku 1941. g. u ljubickom i trnavskom srczu Ncmci i njihove sluge ubili su viSe
od 300 muskaraca, zena i dccc.
Ali ni ovaj nezapamceni tcror nije slomio otpor
naroda, u kame su znacajnu ulogu imale zcne.
One su i pod najveeim terorom nastavile borbu
i postajale nosioci partijskog rada i rada za NOP
u mnogim mestima.
Aktivnost zena posle gubljenja slobodne terltorije
U vreme najstrasnijeg terora koji je neprijatelj
sprovodio u toku zime 1941/42. g. i kasnije, zene
i omladinke iz svih krajeva Srbije, ukljucujuci i
zapadnu, koja je posebno bila na udarcu svim
neprijateljskim snagama, prihvatale su partijske
radnike i partizanske borce, brinule se o njima,
donosile im hranu, odecu i obucu, sanitctski materijal i lekove, negovale ranjene i bolesne partizane bile obavestajci i kuriri, rasturale propagandni
materijal, uniStavalc neprijateljske plakate i letke i bile glavni os!onac partijskim radnicima i
borcima.
Smclo mozemo red da se NOP u Srbiji, u ilegalnim
uslovima, u prelomnim godinama oslobodilackog
rata odriao dobrim delom zahvaljujuci masovnom
ucescu zena, njihovoj snalazljivosti i prilagodljivosti najtezim uslovima. Znacajnu ulogu pri tome odigrao je veliki broj zena sa sela, cije su kuce
i pojate bile sigurna utocista partijskim radnicima i borcima. Hiljade takvih zena borile su se na
ovaj nacin protiv okupatora i izdajnika i zahvaljujuCi njima sacuvan je veliki broj partijskih
skloniSta i tehnika, koja je neprekidno radila, dizala moral i hrabrila narod da istraje u borbi do
konacne pobede.
Bezbrojni su primeri pozrtvovanja zena, pa i onih
u poodmaklim godinama. Beskrajan je broj anal) Dokumenat je u Muzeju ustanka 1941. g.
Uticu.
u
Titovom
nimnih zena-junaka za cije se podvige nikad nece
saznati. Jedna baba-Mika iz NiSke Kamenice iii
baba-J cvra iz pozarevackog sela, koje prihvataju
borcc i ranjenike, kriju ih, !wane i peru, postaju
njihovi kuriri i vodiCi, a znaju da se za takav rad
ide u logor, na streljanje iii pod cetnicku kamui preovladuju strah. Majke troje, cetvoro i vise
dcce bore se sa puSkon1 u ruci kao Sto to Cine
Pcrsa LazareviC iz Pustc Rekc i Vlahinja Kruna
LazarcviC iz Ranovca i mnogc drugc Zcne. Dcvoj~
Cica Vukica StankoviC iz P0Zarcv~a, posle pogi-
bije starijc sestre Vide, ne odaziva sc majci koja
sc razbolela od tugc, jer zna da ne bi viSe sn1ogla
snage da sc vrati u odrcd, i uskoro gine u obruCu
neprijatclja, ubija se poslcdnijm mctkom. Ne ginc
tako sumo Vukica, iii narodni hcroj Radmila Trifunovic, iii Radmila Kovacevic i Danica Lala Nikolic kod Nisa - tako ginu na desctine, stoline
i hiljade devojaka i zcna. Marija Vasiljevic iz Prokuplja nije htcla da napusti tcskc ranjcnikc koje
je negovala, pa su je cctnici strcljali zajedno sa
njima. Taka je u Radevini zajcdno s ranjcnicima
poginula Jclka TepavceviC, tako je u borbama u
Jadru »ncstala« medicinska scstra Detcla, Slovenka. Scljanka Darinka Radovic iz Rajkovca imala jc u svojoj kuCi zcn1unicu za ranjcnc parti-
zanc. Ni blcsak cetnicke kame nad glavama njcnih
kccri Radmilc i Stanke nije jc pokolcbao da oda
ranjcnikc. I ona jc zaklana. Ovako jc prosla i seljanka Sofija Ristic iz Manojlovca, ispod Rudnika,
na Cijem su imanju iskopane tri zcmunice za ra*
njenike. Iako jc imala petoro dece o kojima jc sama brinula, jer su joj muza cctnici ranijc zaklali,
nijc htela da prizna da bilo sta zna o partizanima
i herojski je docekala cetnicke kame. Jana Kocic
iz Bucumeta je obesena o verige u odzaku kad
nije htela da otkrije skloniSte u kame su bili
ranjenici, a Ljubicu Ljubic iz Ivanja, u Cijoj je
kuci bila bolnica, cetnici su streljali, a zatim
mrtvu iskasapili, jer ni ana nije htela nista da kaze. Ovako je ginulo bezbroj zena sirom Srbije.
I pored toga rad je i dalje nastavljan. Jcdne su ginule, druge su stupale na njihova mesta i u vcCini krajeva jc postojao kontinuitet u radu.
Za ccntralnu Srbiju je karaktcristicno to sto Stt se na
ovoj teritoriji obnavljali i odrzali partizanski odredi za sve vreme rata. Na ovom su terenu obnovljcni I sumadijski i Kosmajski partizanski odred
u koji je odmah stupilo i nekoliko zena, a kasnijc
ih je bilo sve viSe, jcr su iz Beograda i drugih
ugrozenih krajeva svi kompromitovani !judi slati
uglavnom u ove odredc. Posta nije bilo slobodne
teritorije, na ovom su terenu pravljene zemunice
za ranjenike i tehniku, pa je Arandelovac sa okolinom bio pozna! po bazama, u kojima su se pred
nosom okupatora i cetnika odriavali partijski
kursevi i za sve vreme rata radila partijska tehnika, koja se prema potrebi selila iz sela u selo.
I pored toga sto je partijska organizacija Kragujevca bila desetkovana i uprkos ljoticevskom teroru
koji je u ovom kraju besneo, preostali partijski
radnici, u veCini zene, nastavili su rad ne samo u
gradu nego i u selima kragujevackog sreza koji
se nije prekidao do kraja rata i pored brojnih
hapsenja i stradanja od cetnickog terora.
Za Pozarevac je karakteristicna rukovodeca uloga
237
�238
omladine, osobito radnicke, u organizovanju rada
sa zenama. Tim radom su bile obuhvacene i medicinske sestre i bolnicarke koje su snabdevale
odred sanitetskim materijalom i lekovima. U Pozarevackom odredu se od pocetka borilo oko 60
partizanki, od kojih su se mnoge istakle licnom
hrabroscu.
Iako je krajem 1941. g. teritorija Pomoravlja osta·
Ia bez partizanskih jedinica, rad zena u pojedinim
krajevima razvijao se i dalje, mada u skromni·
jem obimu. Zene i omladinke Cuprije i Ravne
Reke su se posebno angazovale na prikupljanju
hrane, odecc i sanitctskog materijala. One su or·
ganizovale i prebacivanje prikupljcnih priloga na
Juhor, gdc se bio povukao jedan broj boraca iz
Pomoravlja, a isto taka i za Ozrenski odred.
Na teritoriji zajeearskog okruga rad zena sc kontinuirano razvijao. :Z.cne su posebno bile angazo.
vane oko negovanja ranjenih i bo!esnih boraca. U
nekim su selima postoja!e stalne baze, gde su smesteni teski ranjenici. Iako je cuvanje ranjenika
predstavljalo veliku opasnost, mnoge zene i omladinke su spremno prihvatale ovaj zadatak, pa
su i na taj nacin ispoljile svoju privrzenost borbi
koju je vodila KPJ.
Posle odlaska partizanskih jedinica iz zapadne Srbi·
je u Krusevcu nije prestajao partijski politicki
rad iako je u njemu bio pored nemackih i bugar·
skih vojnika i veliki broj nedicevaca, ljoticevaca
i cetnika. Meautim, rad partijskih i skojevskih
organizacija viSe je bio usmeren ka gradu, manje
se radilo na selu, sto je tokom 1942. g. ispravlje·
no. Pored Clanova Partije iz grada koji su posli na
partijski rad u sela, i Rasinski odrcd je sve viSe
razvijao politicku delatnost odr'Zavanjem zborova
i konferencija po selima. Tokom 1943. g. na terenu
je radio veCi broj clanova Partije koji je razvio
veoma zivu aktivnost na formiranju narodnooslobodilackih odbora, partijskih organizacija i
uporiSta. U Partiju je tada primljeno oko 40 kandidata i kandidovano 25 saradnika, a od toga
jedan broj zena. PriS!o se i siroj organizaciji rada
sa zenama. Poslo se od grupa sa 4-5 i viSe zena
u kojima je bio organizovan politicki rad, ali su
zene bile angazovane i na drugim zadacima.
NiS jc i pre rata, a i za vreme okupacije, imao si·
roko razvijcn pokrct zena. Celokupnim radom za
NOP u niSkom okrugu rukovodio je OK KPJ
za Nis, a u samom gradu MK KPJ NiSa. Pocetkom
1942. g. u NiSu je doslo do velike provale u partijskoj organizaciji, ali je i pored toga rad i dalje
tekao prcko skojevske organizacije, koja je bila
jedna od najznacajnijih snaga u Nisu za sve vreme rata. U skojevskim aktivima je bio veliki broj
omladinki, i sve su one izvrsavale raznovrsne zadatke.
Za razliku od gradova, rad medu zenama na selu
nije bio mnogo razvijen, ali je prisustvo odreda
na pojedinim terenima imalo odlucujueu ulogu
u vezivanju zena seljanki za NOP. Sa zenama na
selu radile su drugarice iz odreda i taj se rad ne·
smetano razvijao sve do aprila 1942. g. jer je do
tog vremena teritorija belopalanackog, svrljiSkog
i za.planjskog sreza bila slobodna teritorija.
U selu Veliki Krcimir nalazio se stab SvrljiSkog odreda od januara do marta 1942. godine. Za sve
to vreme zene i omladinke su vodile brigu o ishrani partizana, prale su im rublje, krpile odecu,
negovale ranjene i bolesne borce. One su isto tako
bile i redovni posetioci priredbi, zborova i kon·
ferencija, a bile su i polaznice analfabetskog teca·
ja, koji je posebno za njih bio organizovan. U naj·
tdim danima za odred, marta 1942. g., kada je
otpocela ofanziva na slobodnu teritoriju, zene 0·
voga sela su pokazale visoku svest. Dok su par·
tizani vodili borbu, zene su ceo dan i celu noc iznosile hranu na polobj, a omladinke, Clanovi
SKOJ-a u rancima su nosile municiju puskomitra·
ljcscima. ZahvaljujuCi njihovom zalaganju par·
tizani su mogli da zadde neprijatelja dok iz sela
nisu evakuisani bolesni i ranjeni borci.
U manastiru Sv. Stevana u Lipovcu kod Aleksinca
bio je punkt za vezu s odredom, a tu je bio smesten i cleo partijske tehnike. U manastiru je mon·
tirana i mala elektricna centrala da bi se slusale
radio-vesti, a kaluderice su isle u sanatorijum na
Ozren da pune akumulatore. Pored toga, one su
vrsile kurirsku i obavestajnu sluzbu, negovale su
u manastiru ranjenike i prale odredsko rublje.
Neke od njih su 1944. g. stupile u partizanske je·
dinice kao bolniCarke.
Rad sa zenama u 1941. g. doziveo je svoj procvat
u zapadnoj Srbiji, a od kraja 1941. g. i za sve vre·
me rata on dolazi do punog izrazaja u juznoj
Srbiji.
Postojanje slobodne teritorije u vecem delu Toplice
omogucilo je snazan razvitak partijske organiza·
cije, a time i sirok rad na masovnom pridobija·
nju naroda, omladine i zena za ukljucivanje u
NOP. Po selima Toplice·su organizovane mesne ili
pomocne desetine u kojima je bilo najviSe omladinaca i omladinki. Odrlavane su konferencije i
zborovi kojima je prisustvovao i veliki broj zena.
Stvarane su organizacije omladine, odbori NOF-a,
NOO i grupe zena i razvijan neprekidan politicki
i kulturno-prosvetni rad. ZahvaljujuCi takvom radu svaka je kuca bila uporiSte NOP-a. Toplica je
dala veliki broj zena politickih radnika, boraca i
bolnicarki. Mnoge su zene bile veliki oslonac Par·
tije i Toplickog odreda.
I u Prokuplju i Kursumliji rad se neprekidno razvijao u raznim oblicima.
Jedna od specificnosti rada zena u Leskovcu jeste
u tome sto organizatori rada za NOP nisu bile
omladinke kao u mnogim krajevima Srbije nego
zene radnice, prekaljeni borci jednog od najveCih industrijskih centara u Srbiji, sa dobra organizovanim, jakim sindikalnim pokretom. Iste te
zene koje su se pre rata isticale u radnickim strajkovima organizuju u ustanku aktive zena u fabrikama sa zadatkom da sabotiraju proizvodnju,
kvare masine, iznose iz fabrike tekstil, vunu i masinsko ulje za partizane.
U Leskovcu je bila i tehnika OK za koju su bile
odgovorne zene clanovi Partije. Tehnika je prerna potrebi premestana u okolna sela. Cim bi se
posumnjalo da bi mogla biti otkrivena, masina i
sapirograf bi bili rasklopljeni u delove i sklanjani
po stanovima clanova Partije iii pouzdanih sim·
patizera. Krajem 1942. g. tehnika je iz Leskovca
prebacena na teren i ostala je neotkrivena do kraja rata.
�U cetiri odreda koji su forrnirani na leskovackorn
terenu stupilo je preko 200 zena. Tu su, na prvorn
rnestu, bile zene clanovi Partije i SKOJ·a i aktivistkinje koje su se ispred progona dornaCih
izdajnika i okupatora sklanjale u odred; veCina
ih je radila politicki i u odredu i na tcrenu na korne se odred kretao; rnnoge su bile u sanitctu, a
neke - borci sa puskorn u ruci.
Prva partizanska holnica forrnirana je novernbra
1941. g. i srnestena u skolskoj zgradi u Ohrazdi,
sclu ispod Radan-planinc. Bolnica je irnala 20 postelja za tcze ranjenike, posehno odeljenje za lakse ranjenike i posehno odeljenje za operacije. Bila je dohro snahdevena svirn sanitetskirn rnaterijalorn, instrurnentirna i lekovirna, posto je gotovo cela apoteka iz Lehana preneta u Obraz.du. 0sirn toga, stalno· je prikupljan i donosen sanitetski rnaterijal iz Leskovca i drugih rnesta. U bolnici je radilo 10 drugarica.
Februara 1942. g., kada su pocele akcije zdruzcnih
dornatih fasista i okupatora protiv partizana, holnica je iz Ohrazde prcrnestena u Dohru Vodu;
zadr.<ani su sarno teski ranjenici, a laksi su srnestcni po kucarna. Pocetkorn marta holnica je premcstena u Slisane; tada je irnala oko 60 ranjenika, pa je ponovo vraccna u Dohru Vodu, odakle
su ranjenici i holnicko osohlje zhog nadiranja neprijatelja prehaceni na Pasjacu i Vidojevicu i
tarno srncsteni po kucarna. Ali i posle odlaska hoinice na drugi teren, zene su i dalje prirnale u svoje kuce ranjenike, negovale ih i hrinule o njirna.
Najtezi ranjenici, kojirna je hila neophodna lekarska pornoc, prehacivani su u sam Leskovac i srnestani u kuce clanova Partije i aktivista, gde su
ih lecili lekari i rnedicinske sestre, koji su ornogucavali da se u holnici prikriju tesko ranjeni partizani.
U selima lcskovackog okruga, u prvirn danima ustanka, na okupljanju zcna i ornladinki radile su
uglavnorn drugaricc iz odreda. U rnnogirn su selima vee u jescn 1941. i pocetkorn 1942. g. fermirani aktivi SKOJ-a i aktivi zena. Tako je u aktivirna SKOJ-a u Crnoj Travi, koji su poceli da se
forrniraju krajern 1941. g, hilo preko 50 skojevki.
Teror okupatora i domacih izdajnika
U svorn nernocnorn hesu da potpuno iskorene NOP
u Srbiji, okupatori su cesto slali svoje kaznene
ekspedicije na teritorije gde se pokret ohnavljao
i sirio, a na jugu Srbije, gde su postojale slobodne teritorije koje su hranili partizanski odredi,
preduzirnali su ofanzive. U tome su irn punu pomoc pruzali dornaCi izdajnici.
Fehruara 1942. g. jedan odred hugarske fasisticke
vojske, uz pornoc Nernaca, nedicevaca i cetnika,
preduzco je ofanzivu na slobodnu teritoriju Jablanickog partizanskog odreda. Na tome su pohodu pocinili necuvena zverstva, a rnedu najteze
spada pokolj u Bojniku. , ... Bugari su, kao sto
vam je poznato, zapalili, poru5ili selo Bojnik i
postreljali skoro sve odrasle seljake ... « 1 ) piSe
instruktor Pokrajinskog povereniStva KPJ za Nis
21. aprila 1942. g. Pokrajinskorn komitetu KPJ za
Srbiju.
Na polozaju kod scla Bojnika, 17. fehruara, Jahlanicki partizanski odrcd je docckao jedan hataljon Bugara i naneo rnu velike gubitke, ali se ispred jaceg neprijatclja rnorao povuci. Bugari su
istoga dana hlokirali selo, upali u kuce i oko 500
!judi - staraca, dece i zena, mcdu njima i nekoliko hrernenitih - saterali u skolsko dvoriste, u
sneg i vodu, i zahtcvali od njih da im kazu gde su
partizani. Uzalud su vikali i pretili, niko ni reCi
nijc rekao. Tada su pristupili rnucenju. Muskarce
su holi karnarna i udarali gvozdenirn polugarna,
stavljali ih na zcravicu, pa opet ni jedan nije progovorio. To je trajalo do mraka, a grupe vojnika
su za to vreme pljackale i palile domove. Posle
viSeCasovnog muCenja poterali su iznemogle ljuw
de na Bojnicko polje. Saterali su prvo muskarce
u poluzaledenu harustinu i pred ocirna zena i dece
izholi ih hajonetirna a zatirn pokosili vatrorn iz
rnitraljeza. U torn su trudnicu Vidosavu Kostic
savladali porodajni bolovi. Bugarski kornandant
je presudio: ako rodi zensko detc, oprostice zivot i
rnajci i cerci, a ako rodi rnusko, streljace i nju i
njcno partizansko kopile. Vidosava je rodila kcer
i tako se spasla. Ostale zene i deca poterani su u
haru, gde su vee lezali postreljani muskarci i gde
su uhrzo pod rnitraljeskirn rafalirna i oni pali jedni preko drugih. One koji nisu hili na mestu rnrtvi,
vojnici su dotukli kundacirna i mecirna iz pusaka.
Ovorn su prilikorn ubijene 92 zene i sestoro dece iz
Bojnika, a iste noci streljano je na Bojnickom
polju jos 45 zena i jedno dete iz Dragovca.
Posle ove surove odrnazde, u narodu ovoga kraja
ponikla je pesrna, koja opeva ovaj stravicni dogadaj.
BOJNIK
Narodna pesma posvecena pokolju u Bojniku
pocinjenom 17. februara 1942. godine
U hiljadu devetoj stotini
Cetrdeset i drugo j godini,
J ednog sneznog fehruarskog dana
Zatuiila vila sa Gajtana.
Ljuto cvili nikorn se ne rnili.
Da I' je vila sagorela krila,
II' je rnnogo Srha izguhila?
Rano jutrorn iz Radan-planine,
Glas se cuje dole u nizine.
Zaino place, a tuzno narice,
Pustoj Reci zalosno dovice:
»Pusta Reko. Jahlanice seko,
Ti jos nisi od cilja daleko,
U vas dverna nikad mira nerna,
U vas dverna sve se nesto sprerna.
Sve se sprerna i mora uspeti
Makar Srbi i rnorali rnreti.
Crni vrani a!' ste razdragani
Vi nijeste oskudni u hrani.
Gacu crni vrani na sve strane
Iznad puste Bojnicke crepane.
Bojnik selo, ti si opustelo,
Jos si zivorn vatrorn sagorelo.
t) IRPS br. 1492. -
Zbornik VII, I, 3, str. 179-189.
239
�Tcbc jcstc pomorila kuga,
Dusmanska tc pokosila ruka.
Pokosila i stare i mlado,
Rastavi1a i milo i drago,
Od Kaina pod1og Bugarina,
Verne sl ugc Rima i Bcrlina,
Sto ih veZc njina osovina
za Hitlcra i za Musolina.
Svc Sto kapu i maramu nosi,
Svc bugarski mitraljcz pokosi.
Sad Bojnikom svc crni barjaci,
Pusti clvori, krvavi sokaci.
Nema kuCc, ncrna domaCina.
Nema oca, n1ajka nema sina,
Ncma dccc ni starijih baka,
Ni Emdca, mladanijch claka.
Sad za dugo u to pusto selo
NeCc bi ti igranka ni prelo.
Ncma svaclbc, ncma ni udadbe,
Ni zcnidbc ni cura prosidbc.
J ablanica krvava je bila,
Kraj Leskovca krv je prcnosila
I Ibar jc potckao prvi
I ponca iz Kraljcva krvi.
I svc reke kroza Sumadiju,
Svaka kaze da sc Srbi biju,
Pa odlazc Dunm·om u more,
Gdc sc Rusi sa Nemcima bore.
Dunav teCc, krvava jc pena,
Krv jc avo ocl Jugos!ovena.
Ovo jeste borba za slobodu
Smrt fasizmu, sloboda narodu.
Pusta Reko, i ja cu tc kleti
Ako Bojnik niko ne osveti.
240
Ovo nije bio jedini zlocin bugarskog okupatora na
ovoj tcritoriji. I nc samo na ovoj. Svuda gde su
bile bugarske okupacionc snagc na ovakav su sc
naCin obraCunavale sa stanovniStvom.
Za ncn1aCkim i bugarskim okupatorima nisu zaos~
tajali ni domaCi izdajnici. I ani su verna podrZavali svojc gospoclare. Jos u vreme postojanja sloboclne teritorije u zapadnoj Srbiji i sporazuma
izmcdu partizana i Cctnika DraZe MihailoviCa o
zajcclnickom vodenju akcija protiv okupatora
cetnici su krcnuli putcm izdaje. Pocetkom novembra 1941. godine mucki su ubili u selu BrajiCima grupu partizanskih ranjenika i partizanki koji su sa tcritorijc koju je drlao Kosmajski partizanski odrcd bili upuceni na slobodnu teritoriju. U grupi je bilo 33 druga i drugarice. Iz grupe
streljanih spasla se samo jedna drugarica koja je
bila ranjena i pritajila sc, a kad su cetnici otiSli,
izvukla se i prikljucila partizanima.
Posle gubljcnja slobodne tcritorije cetnici su, pod
okriljcm okupatora, sistcmatski sprovodili teror
u svim krajevima Srbijc i za svc vreme okupacije.
Njihovc po zlu cuvene »erne trojkc« sejale su
smrt i pustos. Kao primer navodimo samo njihova zverstvo u Posavini. U noCi izmedu 20/21. decembra 1943. g. cetnici su izvrSili svirep pokolj u
selu Vranicu; 69 stanovnika ovoga sela, saradnika NOP i clanova njihovih porodica, medu kojima je bilo dece i staraca, izgubilo je zivot u straviCnom cetnickom mahnitanju. U toj jezivoj noCi
ubijcne su 32 clevojkc i zene ocl 16-90 goclina i
dcvctoro clecc ocl 5 mescci do 12 godina.
Poclcljcni u tri grupe, cctnici su sistcmatski obavljali svoj krvavi posao. Citavc poroclice bile su
unistcnc a kucc opljackanc. Najblizi roclaci su sa
ul'asom gledali kako na njihovc oCi ubijaju njihovc najclrazc clok i sami nc bi doS!i pod cctnicku kamu. Malo sc ko spasao od onih koji su tc
noci bili odrcdcni da umru. Jcclno pored drugog
padali su: dcca, starci, mladc clcvojkc i zcnc.
C:ctnici su sc na ovakav naC.in razraCunavali i sa
svim aktivistima i simpatizcrima NOP-a 1 ali je
ncmoguCc u jcdnom ovakvom napisu zabeleZiti
svc njihove zloCine.
Ovo nijc bio jcdini nacin obracuna sa naroclnim
borcima. Okupator je jos u pocetku ustanka organizovao J.:oncentracionc logore sa ciljem da hapsenjcm poznatih komunista spreCi razvoj NOP.
Mcctu prvim takvim logorima nastao je 10. jula
1941. g. logor na Banjici. Od formiranja !ogora
pa do njcgcwog rasformiranja 3. oktobra 1944. g.,
kroz Iogar je proslo oko 3.000 zena, ocl kojih je,
prema zvanicnim podacima, strcljano preko 500.
Mcdutim, ovaj broj sigurno nije konacan, jer ne
postojc ni potpuni spiskovi zatvorcnika, ni tacna
cvidcncija o izvrScnim strcljanjima. Cesto sc dcSavalo da se u toku noCi dovedc u logor grupa
zatvorcnika i sutradan oclvcdc na strcljanjc, a da
se to nigdc nc zabclcZi. Osim toga, jcdan je cleo
!agora bio pod upravom Gcstapoa, a drugi pod
upravom Spccijalnc policije, koji su vodili zasebnc eviclencijc.
Prvo streljanje zcna iz logora na Banjici izvrscno
jc 19. septembra 1941. gocline. Ocl toga dana u
svakoj grupi izvcclenih na streljanje bilo je i zena.
Posleclnje grupc zena streljane su 7. i 11. septembra 1944. gocline.
Drugarice u grupi koja je streljana 11. scptembra
napalc su, po dogovoru, posle prozivke strazare i
agcntc koji su dosli da ih povedu. Nastalo je gusanjc u hodniku, dok jcdan ocl napadnutih strazara nijc uspco da oslobodi ruku i opali iz revelvera. Tada su dojurili drugi strazari i u hodniku
su sc razlegli pucnji. Nije moglo da bude utvrdeno koje su drugarice u toj tuCi ubijene; zna se
samo da je organizator ovog napada bila Radmila Mi!anovic-snajder. U kamion su ubacene i zive
i mrtve zene, i na Jevrejskom groblju su neke
streljane, a neke clotucene i bacene u zajednicku
raku.
Sem na Banjici, u okupiranoj Srbiji je bilo i drugih koncentracionih logora, medu kojima su najveCi bili logor na SajmiStu, na lcvoj obali Save
kocl Beogracla, logor na Crvenom krstu u NiSu,
privremeni logor u Sapcu, a bilo je jos nekih manjih !agora.
Antifaslstickl front zena
Sve masovnije ucesce zena u svim oblicima narodnoos!obodilacke borbe nuzno jc dovelo i do stvaranja Antifasistickog fronta zena. Medu organizatorima I konferencije AFZ-a u Bosanskom Petrovcu bile su i zene Srbije, one koje su se borile u
proleterskim brigadama. Referat o organizacio-
�nim pitanjima i zadacima AFZ·a podnela je Spa·
senija Cana Babovic, a uvodnu rec je dala Mitra
Mitrovic. U Centralni odbor AFZ-a, koji je iza·
bran na konferenciji, pored Cane Babovic i Mitre
Mitrovic usle su jos Judita Alargic i Nada Mar·
koviC.
Iako u Srbiji, zbog specificnih uslova borbe, nije
postojao AFZ u onom smislu kakav je bio u drugin1 krajcvin1a Jugoslavije, gde su postojale vcCc
osloboctcne tcritorije, ipak su organizacije AFZ-a
stvarane gdc god je bilo uslova za to - kako na
oslobodcnoj i poluoslobodcnoj tcritoriji, tako i
na ncoslobodcnoj.
Prvc organizacije AF:Z>a formirane su veC krajem
1942. g. u dcsctak scla Toplice, a od maja 1943. g.
nastaje period masovnijeg formiranja AFZ-a u
svim selima na ovoj teritoriji. Odbori su birani
na konferencijama kojima je prisustvovao veliki
broj zena. Tako je, na primer, u MO AFZ-a u selu
Jugovcu radilo 30 zena, a MO AFZ-a u Bublici,
koji je brojao 11 odbornica, obuhvatao je radom
jos oko 70 Clanica AF:Z: u selu.
U drugoj polovini 1943. g. organizovani su politicki
kursevi za i:lanice AFZ-a na Pasjaci. Jedan takav
kurs je odr/.an u Starom Momcilovu i trajao je
30 dana. Pored politickih kurseva odrzavani su i
analfabetski tecajevi u mnogim selima Toplice.
U jesen 1943. g. formirani su na ovoj tcritoriji op·
stinski i srcski odbori AFZ·a, a krajem godinc i
Okruzni odbor AFZ za Toplicu.
NajveCi broj organizacija AFZ·a na teritoriji Iesko·
vackog okruga formiran jc u toku 1943. godinc.
Odziv zena i njihova ucescc u radu odbora AF:Z:-a
bilo je tako razgranato u celom okrugu, da se u
drugoj polovini 1943. g. moglo pristupiti stvara·
nju organizacija na Sirem terenu: oformljcni su
prvo opstinski odbori AFZ-a, a zatim i sreski, u
koje su usle najaktivnije danice mesnih odbora.
Formirani su opstinski odbori za Slisane, za Prekopcelicu i za Crnu Travu; zatim je krajem avgusta u Vujanovu formiran SO AF:l.-a za Pustu Reku; oktobra su formirani SO AFZ-a za Jablanicu
i za Vlasotincc, a krajem godine SO AFZ-a za Crnu
Travu i za Leskovac.
Prvi GO AFZ·a Leskovca formiran je marta 1944.
godinc. U to su vreme formirani i SO AFZ·a za
krivopalanacki i pCinjski srez. Okruzni odbor
AFZ-a za Lcskovac formiran je prvom polovinom
godinc. Ovaj je odbor pokrenuo svoj list ,J abla·
nicanka u borbi«' ciji jc prvi broj odstampan u
tehnici OK KPJ u Lebanu.
Osim toga sto su sa najveCim trudom izvrsavali svoj
osnovni zadatak - mobilizacije zena na pomoci
narcdnoos!obodilackoj borbi - odbori AFZ-a su
obratili posebnu paznju prosvecivanju i politickom vaspitavanju zena; organizovani su analfabetski tecajevi i Citalacke grupe, politicki te6ajevi
i seminari za aktiviste. Analfabetski teca j u Svinjarici 1943. g. pohadalo je 17 zena, u Slisanu 10
zena, a na tecaju u Gornjim Garama bilo je 15
polaznica. Broj analfabetskih tecajeva jos se povecao u 1944. godini; prema nepotpunim podaci·
rna, te6ajeve u Suvom Polju, Oranu, Lapotincu i
jos nekim selima Jablanice pohadalo je i zavrsilo
213 zena. Citalacke grupe su u mnogim selima o·
driavane po mahalama i kucama; organizovanjem
i vodenjem ovih grupa bila je zaduzena po jedna
drugarica iz odbora AFZ-a, a docnije,.posle oslobodenja, ovaj su rad u mnogim mestima preuzeli
prosvetni radnici.
Na inicijativu i uz pomoc partijskih organizacija,
AFZ jc 1943. i 1944. g. organizovao vise politickih kurseva za svoje aktivistkinje. Desetodnevni
kursevi sa po 20-25 polaznica odriani su u Do·
njern Konju\'cu, Oranu, Slavniku, Brestovcu, Crkvici, Darkovcu i drugim selima. Za sve je polaznice bio obezbeden smestaj i hrana. Pre podne
su dr·iana pr·edavanja, po podne konsultacije, a
uveCe su oddtavanc konferencije po mahalama na
koj ima su govorile polaznice tecaja. Pojedine su
drugarice, pored ovoga, pohadale partijske kursevc i sen1inare.
Tokom 1943. g. formirani su odbori AFz-a i u drugim krajevima. Na teritoriji Krusevca formirano
je uekoliko MO AFZ-a, a na teritoriji niSkog ok·
mga grupa od 17 zena aktivista iz Huma prerasla je u odbor AFZ-a. U Niskoj Kamenici je oko
odbora AFZ·a bilo okupljeno prcko 60 zcna: Tu je
istc godine organizovana radionica za pletcnje Carapa i dzempcra za partizanc u kojoj je radilo
50 zcna.
U prolecc 1943. g. dolazi do formiranja prvih odbora AFZ-a i u centralnoj Srbiji. Krajem marta
formiran je SO AFZ:-a za kosmajski srez, koji je
imao zadatak da u selima formira mesne odbore. No usled strahovitog tcrora Specijalne policijc i Cetnika, u srezu je formiran krajcm godine
samo MO AF:l.-a u Parcanima. U mladenovackom
srezu je maja 1943. g. formiran MO AFZ:-a u Scna·
ji, a zatim u Mcduluzju, Vlaskoj i Kovacevcu. U
jasenii:kom srezu je prvi odbor AFZ-a formiran
novcmbra 1943, g. u Selevcu.
J una 1944. g. form iran jc Okruzni odbor AFZ·a za
Mladcnovac, a ubrzo zatim i SO AFZ-a za mladenovaCki srez i mesni odbori AFZ-a u Granicama,
selu Mladcnovcu, Jagujilu i Scpsinu.
Septcmbra 1943. g. formiran je GO AFZ-a za Aran·
delovac i mcsni odbori u nckim selima kolubar·
skog sreza: Darosa vi (sada Partizani), Sopicu,
Rudovcima i Sakulji.
Na teritoriji pozarevackog okruga mesni odbori
AFZ-a su formirani uglavnom tokom 1943. godine.
U leto 1943. g. formiran je GO AF:l.-a za Negotin, a
nesto kasnije i SO AFZ-a. U izvestaju OK KPJ za
zajecarski okrug PK KPJ za Srbiju iz 1943. g. u
poglavlju 6. kaze se: »Rad sa zenama do partijske konferencije ( odr:iana juna 1943) bio je pot·
puno zapostavljen ... Danas imamo preko 200 zena obuhvacenih radom po raznim pitanjima. Postoji viSe seoskih odbora, jedan gradski odbor
AFZ a i sreski odbor je u projektu. Na ovom sektoru oseca se nedostatak materijala i iskustva.
Zbog toga bi nam trebalo uputstvo o radu AFt. ...
Odbori AFZ imaju redovno sastanke, na kojima
podnose izvestaje o radu i postavljaju sebi nove
zadatke.«
U Sandzaku jc rad na stvaranju organizacija AFZ-a
poceo u prolece 1943. godine. Osobito se intenzivan rad sa zenama Sandzaka razvijao u drugoj
polovini godine, kada je organizovano viSe kon·
ferencija, citalackih grupa, analfabetskih te6aje·
va i dr.
241
�Pocetkom oktobra 1943. g. forrniran je Inicijativni
oblasni odbor AFZ-a za Sandzak, koji je delovao
na teritoriji milesevskog, bjelopoljskog, novovaroskog i pribojskog sreza. Zadatak ovog Odbora
je bio da prosiri rad sa zenama na teritoriji gde
ga dotada nije bilo. Oblasni odbor je pokrenuo
i svoj list »Nova zen a«, koji je za kratko vreme
koliko je izlazio odigrao znacajnu ulogu u privlacenju zena i njihovom ukljucivanju u rad za
NOP.
Jedan od zadataka Oblasnog odbora bio je i osposobljavanje zena-aktivista za ideoloski rad sa zenama na terenu. U tom je cilju novembra 1943.
g. organizovan politicki kurs, koji je pohadalo oko
40 zena i omladinki.
Tokom 1944. g. organizuju se odbori AF:I:-a gotovo
na celoj teritoriji Srbije, scm u zapadnoj Srbiji,
izuzev Valjeva, gde je jos jula 1943. g. na konfercnciji zcna izabran GO AF:I:-a, koji je radio do
oslobodenja.
Sa dolaskom glavnine partizanskih jedinica u Srbiju i oslobac1anjem pojedinih krajeva odmah se
forrniraju organizacije AF:I:-a, koje pruzaju veliku
pomoc frontu i razvijaju raznovrsne akcije (bri·
ga za ranjenike, rad u bolnicama, zbrinjavanje
dece, obrada zemlje i drugo ).
Prva okruzna konferencija AF:I:-a u Srbiji odr2ana
je u oslobodenom Lebanu 10. septembra 1944.
godine. To je u stvari bio veliki okruzni narodni
zbor, na koji je doslo preko 3.000 zena iz najudaljenijih sela, pesice, sa zastavama i transparentima. Na ovoj je konferenciji izabran novi, prosireni Okruzni odbor AF:I:-a. Posle toga se odr2avaju sreske i okruzne konferencije u drugim krajevima Srbije. Januara 1945. g. odr2an je miting
zena Srbijc, na kome je izabran Glavni odbor
AF:I:-a za Srbiju. Na mitingu je drug Tito u pozdravnoj reci odao priznanje zcnama Srbije za njihova ucescc u NOB-u, za svc zrtve i napore koje
su podnele u toku narodnooslobodilackog rata.
Sa matcrijalom sa I mitinga zcna pojavio sc i prvi broj list a ,zora«, organa AF:I:-a za Srbiju.
VOJVODINA
Sa ulaskom okupatora u nasu zemlju Vojvodina je
bila podeljena na tri deJa: Backu i Baranju nacisticka Nemai':ka dala je Hortijevoj Madarskoj,
Banal je pripojila Srbiji i stavila ga pod upravu
kvislinga Nedica, a Srem je pripao tzv. Nezavisnoj Dr2avi Hrvatskoj. Okupator je iSao za tim
da iskoristi nacionalne i druge suprotnosti i da
raspiri mr2nju medu narodima i narodnostima
koji su naseljeni u Vojvodini. 1 ) U takvim uslovima bilo jc veoma tesko organizovati jedinstven
otpor okupatoru. To je konstatovano i na majskom savetovanju CK KPJ u Zagrebu. »Zato komunisti Vojvodine ... imaju tu veliku zadacu da
suzbiju sijanje nacionalne mr2nje, da raskrinka1) Odmah posle okupacije zavcden je u sva tri dela oku-
242
pirane Vojvodinc najsuroviji teror prcma slovenskom
:i..ivlju, posebno prema Srbima - ratnim dobrovoljcirna
i kolonistima koji su se posle I svetskog rata naseiili u
Vojvodini. NernaCki i madarski fa.Sisti, kao i PaveliCeve
ustaSe, takmiC.ili su se u pljaCkanju, ubijanju i proteri~
vanju kolonista sa njihovih ognji.Sta.
vaju pred narodima Vojvodine okupatorske nasilnike kao neprijatelje radnog naroda svih nacionalnosti. Komunisti Vojvodine imaju tu veliku
zadacu da rade na okupljanju svih narodnosti u
borbi protiv zla sto ga je prouzrokovao rat i okupacija, za bratstvo medu narodima Vojvodine, da
vade zajcdnicku borbu protiv imperijalistickih
nasilnika i okupatora, za bratski sporazum i ravnopravnost naroda Vojvodine, za istinsko resenje nacionalnog pitanja putem slobodnog opre·
deljcnja naroda ... « U istom duhu PK KPJ za Vojvodinu izdao je proglas koji je izisao pocetkom
juna 1941. godine.
U pripremama za ustanak u Vojvodini, pored zadataka na koje je ukazivao proglas - a ti su za·
daci hili od prvorazrednog znacaja za celo vreme
narodnooslobodilacke borbe u Pokrajini - rukovodstvo Partije naslo se pred drugim teskocama koje su proizlazile iz posebnog geografskog i
strategijskog polozaja Vojvodine: ravnicarski
kraj, ispresecan rekama i komunikacijama, bogat poljoprivredni rejon potreban okupatoru za
ishranu vojske, slozeni nacionalno-politicki i drustveno-ekonomski problemi.
Zbog takvog znacaja Vojvodine okupator je bio pri·
moran da za ovaj teren veze jake snage - vojne
i policijske - koje su od prvih dana okupacije,
osobito u Backoj, masovnim zloi;inima i iseljavanjem srpskog stanovniStva nastojale da uguse
svaki otpor porobljenog naroda.
Sve je to uslovilo da se ustanak 1941. g. u Vojvodini
od samog pocetka nije u svim krajevima ravno·
merno razvijao niti je u svim fazama bio istog intenziteta. Ustanak je najpre poceo u Banatu, gde
je u prvo vreme bio dosta masovan. I u Backoj je
ustanak poceo dosta rano i po masovnosti nije
mnogo zaostajao za onim u Banatu. Ali vee pocetkom 1942. g. i u Banatu i u Backoj ustanak je
malaksao. Masovnim ubijanjima, »racijama«
(u Backo.i), brojnim hapsenjima i ubijanjem cianova KPJ, SKOJ-a i najboljih simpatizera okupator je uspeo da privremeno dode do oseke u
NOP-u Backe i Banata. Tome je doprinela i cinjenica sto su partijski i skojevski kadrovi, pretpostavljajuci da ce rat izmedu SSSR-a i Nemacke biti kratkotrajan, najveCim delom sami nosili teret
ustanka. Ali, i pored privremene oseke i neprekidnog terora, narodnooslobodilacki pokret u Bac·
koj i Banatu nije prestajao za celo vreme rata.
Slabljenjem NOP-a u Backoj i Banatu u zimu
1941-42. g. tei.iste borbe prenosi se u Srem, koji
do kraja rata ostaje zariSte ustanka u Vojvodini.
Vidnu ulogu u narodnooslobodilackom pokretu
Vojvodine, od njegovog pocetka pa do kraja, imaIe su zene ove pokrajine.
U vreme ulaska okupatora u Jugoslaviju partijskom
organizacijom u Vojvodini rukovodio je Pokrajinski komitet izabran na VI pokrajinskoj konferenciji septembra 1940. godine. U svih sest okruga postojali su okruzni komiteti ( dva u Banatu, tri u Bai':koj, jedan u Sremu), au .veeini srezova - sreski komiteti. U organizacijama Parti·
je i SKOJ-a bilo je zenskih clanova, a isto tako i
u nekim komitetima.
Na majskom savetovanju u Zagrebu ui':estvovao je
i :l:arko Zrenjanin >>Uca«, sekretar PK KPJ za Voj-
�vodinu. Posle njegovog povratka, PK KPJ za Vojvodinu poceo je sa pripremama za ustanak u duhu zakljucaka ovog savetovanja. U sprovoaenju
zadataka pored drugova-Clanova Komiteta Partije i SKOJ-a ucestvovale su i drugarice koje su
se jos pre rata isticale kao partijski i skojevski
rukovodioci i aktivisti. Meau organizatorima ustanka u Vojvodini bila je i Sonja Marinkovic,
clan PK KPJ za Vojvodinu.')
U duhu zakljucaka majskog savetovanja organizevan je preko vaspitnih grupa sirok politicko-propagandni rad na objasnjavanju uzroka propasti
bivse Jugoslavije i okupacijc. Data je direktiva za
prikupljanje orl1Zja i stvaranjc desetina, za odrzavanje sanitctskih tecajeva, prikupljanje sanitetskog materijala, novca i drugih stvari. Na okruznim partijskim savetovanjima diskutovalo se o
jednom vaZnom zakljucku Majskog savetovanja
- da se partijske organizacije prosiruju primanjem novih clanova. Rezultat sprovoilenja ove direktive bio je da su se partijske organizacije u
Vojvodini skoro udvostru6ile. 2 ) Meau novim clanovima Partije i SKOJ-a bilo je dosta zena i omladinki. Ali broj zena i omladinki na koje je KPJ
u to vreme vrsila uticaj i koje su bile na neki naCin obuhvacene radom ( citalacke grupe, sanitetski tecajevi, sabirne akcije, rad na tehnici) bio
je znatno veci.
Odmah posle napada fasisticke Ncmacke na SSSR,
Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu odriao je
u Petrovgradu (dan as Zrenjanin) sastanak na kame je donesena odluka da se ubrzaju pripreme
za ortiZani ustanak, da se formiraju partizanski
odredi i da se pocne sa diverzantskim akcijama
protiv okupatora. Krajem juna formiran je Stab
partizanskih odreda za Vojvodinu.
Banat
Prvi partizanski odredi formirani su u severnom
Banatu jos u toku jula 1941. g. od pripadnika
mesnih desetina iz onih mesta gde je KPJ imala
jaka uporista jos pre rata (Kumane, Melenci, Petrovgrad, Dragutinovo, Kikinda, Mokrin, Karadordevo, Aleksandrovo). Odredi su vrsili razne
diverzantske akcije. Aktivnost odreda u letnjim
mesecima najvise je bila usmerena na paljenje
zita na prostranim banatskim poljima kako bi se
onemogucilo da ono posluzi za ishranu okupatorskoj vojsci. Iako u ovim prvim odredima gotovo
nije bilo zena i omladinki, njihova aktivnost je
bila vrlo zapaZena na agitaciono-propagandnom
radu, na prikupljanju narodne pomoci, na tehnici,
u organizovanju i svrsavanju sanitetskih teeajeva, u vrsenju kurirskih du:Znosti, a bilo ih je do') Pored Sonje Marinkovic kao clanovi partijskih iii skojevskih komiteta radile su: u severnom Banatu Ruia Sui..
man, K!ara FejeS i druge; u juinom Banatu Udlja AI·
dan, Jcllsaveta, Draglca i Olga Petrov, Lukreclja Anku·
clc; u Sremu Stanka Munean-Vesellnov i druge; u Novom Sadu Livija Bern; u Subotici Laura Lola Vol i druge.
~bijanja ustanka broj clanova KPJ u Vojvodini
lZnOSJo JC oko 1200 prema 650 - koliko ih je bilo u vr"'
me odrfavanja VI partijske konferencije za Vojvodinu
septembra 1940. godine.
•). Uoei
sta i u mesnim desetinama, osobito omladinki.
Posebno su zene bile korisne u prl1Zanju utoei~ta i. skrivanju ilegalaca. U svakom mestu koje
Je b1lo obuhvaceno narodnooslobodi!ackim pokretom bilo je na desetine kuca koje su primale
ilegalce- partijske i skojevske rukovodioce i aktiviste, o kojima su se uglavnom brinule zene. Taka je bilo i u samom Petrovgradu, koji je u pocetku ustanka bio sediste PK i OK Part.ije i
SKOJ-a i gde su najvise boravili organizatori ustanka i drugi aktivisti, koji su se posle 22. juna
povukli u ilegalnost. S druge strane, Petrovgrad
je bio centar neprijateljskih snaga za taj kraj.
Zbog toga je bilo veoma vazno imati sigurne kuce, >>haze«, za sklanjanje partijskih rukovodilaca
i aktivista, za odr"Lavanje partijskih i skojevskih
sastanaka, za smestaj oruzja, tehnickog, propagandnog i drugog materijala. U tu svrhu angaZovane su kuce clanova KPJ i SKOJ·a ili odanih simpatizera- na periferiji grada, u radnickim predgradima, u seljackom kraju ili na salasima i u
vii;w~radima izvan grada. Svu brigu oko ilegalaca
pnmlle su na sebc uglavnom zene, koje su bile i
najpouzdanija veza izmcau pojedinih ilegalaca.
Zcnc i omladinke bile su angazovane i u radu na
tehnici, gdc sc umnozavao propagandni matef!Jal, na prvom mestu partijski proglasi koji su
takode prevodcni na madarski jezik.")
Ilegalm sanitetski tecajevi odriavali su se u sva cetiri rejona u gradu. Na njima se i politicki radilo
sa polaznicima. Sarno u julu i avgustu kroz ove
tecajeve proslo je oko 40 drugarica. Tada je doslo do hapsenja, pa su uhapsene i neke polaznice
sa lekarom koji je rukovodio dtavim radom.')
Prema nekim podacima, prvih meseci ustanka raznim aktivnostima u Petrovgradu je bilo obuhvaceno oko 300 .Zena i omladinki. Meautim, onih koje su davale priloge za narodnooslobodilacki fond
~ilo je. ';lnogo viSe. Prikupljanje priloga za partl~a~e 1 '.lega!ce od narod~, k.ao nacin pridobijanJa 1 vez1van]a za NOP, b1la JC vrlo rasirena forma rada u Vojvodini. U tome su prednjaCile zen~; ~adorn NOF-a r:'kovodila je Sonja MarinkoV!C, ]Cdan od orgamzatora ustanka u Vojvodini.
Na tom po~lu, kao i na drugim zadacima, bila je
neumo~r;a .' neustrasiva svc ?ok nije krajem jula
pala fas!S~Ima u ruke. Strel]ana je 31. jula 1941.
g. u grup1 od 90 komunista i rodoljuba Banata.
Na streljanju nije dopustila da joj pucaju u leda.
Okren:'la se i doviknula nacistickim zloCincima:
»PucaJte, ovo su komunisticke grudi."
Narodnooslobodilackim pokretom bila su obuhvacen.a i druga mesta severnog Banata u prvim meseclma ustanka. Takva su mesta bila Kikinda, Mokrin, Basaid i druga, gde su zene na slican nacin
radile. Posebno su se isticala sela Melenci i Kumane, koja su imala dugu revolucionarnu tradi-
• !J
radu na teh_nici bile su angaiovane Klara Fejes i Ru·
za Sulman, koJa JC uhapSena na jednom salaSu u okolini
grada gde su dan ranije partizani spalili Zito i streljana
26. jula 1941. godine.
•) Tad~ je uhapsena i omladinka qubinka Vukov koja je
stre!Jana 7. septembra 1~1: .godme. N.Sto docnije uhapsene su tak~e Olga UbavJc I Jovanka Dobrosavljev koje
su rukov_odile radom omladine. Streljane su januara
1942. godme.
243
�244
ciju, ciji poceci sezu do socijaldemokratskog perioda. Ustanak su ova mesta docekala sa jakim
partijskim i skojevskim organizacijama koje su
u svom radu imale veliku podrsku u zcnama a
osobito omladinkama. Uskoro se organizacija
SKOJ-a omasovila, taka da je npr. u Kumanu
imala oko ISO clanova, mcdu kojima je bilo oko
30 omladinki. U Melencima ih je bilo znatno vise,
posto je i sclo vec'e. Sa omladinom se radilo po
sistemu vaspitnih grupa, taka da je svaki clan
SKOJ-a imao svoju grupu sa kojom jc citao propagandni materijal i od koje je prikupljao priloge za NOF. Za rad sa zenama i zenskom omladinom bila je zaduzena u Okruznom komitetu Ljubica Odadzin, beogradska tekstilna radnica, dugogodiSnji partijski aktivist, radom iz Kumana,
koja je ovamo dosla na pocetku ustanka. - Radom vaspitnih grupa bile su obuhvacene i zene.
Racuna se da je u svakom mestu bilo po dvadesetak takvih vaspitnih grupa. Ali broj onih zcna
kojc su davale pomoc za partizane i za porodice
drugova u odrcdu iii u logoru bio je mnogo veci.
Preko vaspitnih grupa prikupljane su stvari za
NOF ( odcca, hrana, sanitetski materijal), ali se na
sastancima radilo i na politickom uzdizanju: citale
se vesti o stanju na frontovima umnozavane u odredu i drugi propagandni materijal do koga se
moglo do6i. 2ene i omladinke izvrsavale su i druge zadatke koje je pred njih postavljala partijska organizacija i NOF. Taka je pocetkom septembra odbor NOF-a u Kumanu predao zenama
dvoja kola platna, koje je Odred zadobio u jednoj akciji, da bi se od toga saSilo rublje za borce. Sivenje rublja trajalo je nekoliko dana. Omladinke i mlade zene pohadale su i sanitetske
tecajeve jer je to spadalo u njihovu obavezu.
U blizini Kumana i Melenaca operisao je Kumanacko-melenacki partizanski odred, ciji SU borci U·
glavnom bili regrutovani iz ova dva sela. Danju
je odred bio stacioniran u kukuruznim poljima,
koja su u ovom ravnicarskom kraju predstavljala
jedini zaklon, a nocu je odlazio u akcije. Brigu o
snabdevanju odreda preuzela su oba sela. Oko
80% stanovniStva, obuhvaceno narodnooslobodilackim pokretom, pruialo je svome odredu sve·
srdnu i punu pomoc. Snabdevanje odrcda hranom, odecom i lekovima bilo je vrlo dobro organizovano. Sakupljan je novae, zatim odeca, obuca. Sve je smesteno u pojedinim kucama koje su
sluzile kao sabirni magacin do odredenog dana
kada je iznoscno iz sela i predavano partizanima
na ugovoreni naCin. Skuvana hrana koju su zene
po redu pripremale iznosena je takode kolima u
polje, posto ovaj odred nije imao organizovanu
kuhinju. Ovo bi nedeljom dobilo cak i sveeani
izgled: po nekoliko desetina kola, natovarenih jelima, cistom preobukom i drugim stvarima kretala su se u povorci usred dana prema hataru. Svaka kuca trudila se da sto viSe da za partizane, a
svaka domacica da im pripremi sto bolja jela,
jer je bilo organizovano i takmicenje izmedu re·
jona, ulica i pojedinaca. Za lepih letnjih veeeri,
a osobito nedeljom, u partizanski Iogar dolazilo
jc i po stotinu om!adinaca i omladinki da cuju
vesti, politicka prcdavanja iii da uce da pevaju
borbene pesme. - Sve se to dogadalo u blizini
Petrovgrada i Novog Beceja, gde su bile stacionirane znatne fasisticke snage, i u ravnici, gde je
kukuruzna »suma« bila jedini zaklon. Naravno da
se pri ovakvom javnom masovnom angazovanju
stanovniStva u radu za NOP nije mogla odrlati
potrebna konspiracija toliko nuzna u ilegalnom
radu, sto ce sc ncsto kasnije jako osvetiti narodu
ovog kraja.
Jcdan od glavnih zadataka partijskih organizacija
u oba scla bio je da se za smestaj ilcgalaca obczbedc kucc sa izgradcnim sklonistima - »bazama«. Pitanje baza postalo jc jos akutnije kada su
se u kasnu jesen 1941. g. severnobanatski odredi
posle neuspelog prelaska u Srem morali vratiti
na svoj teren i »bazirati« u selima. Veliki cleo poslova u okviru NOF-a i brigu za partizane, sme$tene po bazama u selu, uzcle su na sebe zene. Ako
se ima u vidu da je u svakom od ova dva sela bilo
po nekoliko desetina kuca koje su imale baze, a
da je dvaput veCi bio broj onih kuca koje su se
brinule da partizani i ilegalci budu snabdeveni
svim potrebama, onda se maze zamisliti koliki je
bio broj zena i omladinki koje su bile angazovane na ovom poslu.
Ovakav rad partijskih i narodnooslobodilackih organizacija u Kumanu i Mclencima nije ostao nezapazen. Nacisticka policija preko svoje obavestajnc mrcic budno je pratila rad NOP-a u oba
sela i cekala pogodan momenat da mu zada tc·
zak udarac. Okupator je odlucio da iskoristi zatisje u odredu kao i ostru zimu i veliki sneg pocetkom 1942. g., te je u toku februara sa jakim
snagama izvrsio dve blokade Kumana. Opkolio
je selo obrucem vojske i policije i sproveo preIres po kucama. Rezultat blokade, koja je trajala oko 20 dana, bio je porazavajuCi za NOP ovog
sela: otkriveno je oko 40 sklonista, pohapseno
oko 200 !judi, zena i omladine, od kojih je uskoro streljano blizu stotinu; poginula je iii uhapsena vecina kumanackih partizana i partijskih i skojevskih rukovodi!aca. U jednoj bazi pronadeni su
dugogodiSnji komunista Ivan Kndic Cota i Ljubica Odadzin. Pre nego sto ce se sam ubiti, Kne·
zic je hteo da ubijc i Ljubicu, ali mu je ona rekla:
»Nccu da me ubijc$, hocu da prkosim fasistima.«
I prkosila im je: i pored strahovitih mucenja, ni·
je ni rcci rckla. Umrla je smrcu hcroja.
Posle dva meseca okupator je blokirao i Mclence. I
tom prilikom uhapseno je oko 250 aktivista i simpatizera NOP-a, medu kojima je bilo dosta i zena. Za vreme same blokade obeseno je 13 rodoljuba koji su se drlali vanredno hrabro. Medutim,
u ovoj blokadi stradalo je malo partizana Melencana, tako da je jezgro !Cumanacko-melenackog
odreda sacuvano. - Iako se okupator posle odmazde hvalisao da je srusena »tradicionalna kula
komunista« u Banatu, to nije bilo taeno. Posle
nekoliko meseci narodnooslobodilacki pokret u
ovom kraju poceo se oporavljati da bi u 1943. g.
ponovo dobio svoj puni zamah.
I u drugim selima severnog Banata: Aleksandrovu,
Karadordevu, ViSnjicevu, Banatskom Dvoru, rna·
hom naseljenim kolonistima posle I svetskog ra·
ta, ustanak je pocco 1941. godine. To su u pravom
smislu bila ustanicka mesta, gde je narodnooslobodilacka borba, bez veCih zastoja i kriza, i po-
�red velikih hapsenja i streljanja pripadnika NOP-a
trajala do kraja rata. Sto se NOR viSe razvijao,
sve je viSe :lena bilo anga:lovano u radu, tako da
je u jesen 1943. g., kada je u ovim mestima poceo rad na formiranju Antifasistickog fronta :lena bilo 80% uC!anjeno u ovu organizaciju. Mnoge
omladinke - skojevke i druge - kao i mlade zene otiSle su u odred odakle ih se dosta nikada nije vratilo. Za ova sela karakteristicno je to sto
su NO P-orn bile obuhvacene i citave porodice, meau kojima i majke sa viSe dece. Evo nekoliko primera iz Karadordeva: Manda Agbaba, udovica,
sa sedam kceri ucestvovala je u radu za NOP od
prvih dana ustanka (dve su joj kceri poginule,
cetiri bile s majkom u logoru); njena najstarija
kCi Milka bila je organizator omladine u selu; zatim, Smilja Milosevic majka petoro dece, imala
je jednu od r:ajsigurnijih baza u selu koja nikad
nije otkrivena; Pera Kovacevic, majka cetvoro
dece, radila je za NOP od prvih dana ustanka da
bi 1944. g. ostavila decu i otiSla u odred. - Takvih i slicnih primera bilo je mnogo.
I u ju:lnom Banatu ustanak je poceo 1941. g. da bi
zbog velikog terora i pogibije mnogih rukovodecih kadrova u prolece 1942. g. dospeo u krizu.
Sto je kontinuitet NOP-a ipak postojao do 1944.
g., kada se opet rasplamsao, zasluga je Juznobanatskog odreda koji se, uz mnoge teskoce i vanredne napore, odrlao do kraja rata. Narodnooslobodilacki pokret razvijao se oko dva zarista Panceva i Vr5ca, u cijoj su okolini mesta sa tradicijom naprednog pokreta (IzbiSte, KrusCica,
Bela Crkva i dr.). U Vr5cu i okolini delovao je
jos pre rata Zarko Zrenjanin. ZahvaljujuCi ovoj
okolnosti, tu je izrasla brojna omladina cija je aktivnost bila vrlo zapazena jos pre rata. Medu njima isticala se porodica Petrov sa Borislavom, J elisavetom, Dragicom i Olgom Radisic-Petrov. Svi
su bili medu organizatorima ustanka u juznom
Banatu i clanovi komiteta Partije i SKOJ-a. Na
zalost, njihova aktivnost, kao i njihov zivot, bili
su kratki: do marta 1942. g. svi su pali. Prva je
uhapsena Dragica (septembra 1941), a za njom
njena snaha Olga. Obe su oterane u logor na Banjici (kod Beograda), odakle su 9. maja 1942. g.
sa grupom Vrscana izvedene i ugusene u gasnom
automobilu. Obe su imale odlicno drLanje. Olga
je na strahovita mucenja i ispitivanja gestapovaca ostala nema da bi im samo rekla: »Mozda ja
necu ziveti, ali ce moj narod pobediti.« Na zidu
zatvorske celije iza nje je ostao zapis: »Ponosno
umirem za KPJ.« - Proglasena je za narodnog
heroja. - Jelisaveta Petrov i njen brat Borislav,
kao clanovi komiteta za juzni Banat, bili su otkriveni i opkoljeni sa jos nekim drugovima u jednoj kuCi na periferiji Panceva. Nisu se hteli
predati vee su pruiili otpor fasistickoj policiji.
B?rba je trajala nekoliko casova. Kad su se pucnJI s tavana kuce utiSali, policija je upala tamo
i nasla mrtvog Borislava, a ostale tesko ranjene.
Na podu je le:iala ceduljica sa ispisanim recima:
»Umiremo za slobodu svoga naroda.« Tesko ranjena Jelisaveta odnesena je u bolnicu, gde je uskoro podlegla ranama. - Slican borbeni put i slican zivotni kraj imale su i druge omladinke juznog Banata. Lidija Aldan, rukovodilac omladine
u okrugu, poginula je aprila 1942. godine. Lukrecija Ankudzic, takode clan OK SKOJ-a, uhvacena je jos jula 1941. godine. U zatvoru je ostala
do oktobra 1942. g. kada je s grupom drugova i
drugarica odvezena u selo Sarno$ i obesena. U
smrt je posla povezana crvenom maramom i celim putem u kamionu izbacivala parole i pevala
borbenu pesmu: »Padaj, silo i nepravdo ... «
Medu brojnim zenama juznog Banata koje su docekivale partizane i ilegalce i brinule se o njima
treba pomenuti Zorku Radovancev iz Idvora. Jos
pre rata je ucestvovala u naprednom pokretu i
izvr5avala poverljive partijske zadatke. Svoju kucu, u kojoj je dr1ala gostionicu, stavila je na raspolaganje ilegalcima od prvog dana ustanka. Zbog
svoje odanosti i pozrtvovanosti u radu uzivala je
veliki ugled medu pripadnicima NOP-a, a njena
materinska briga za borce i ilegalce doneli su joj
opsti nadimak »Mama«. Uhapsena je polovinom
1942. g. i obcsena u Gaju.
U malom selu Hrvatskoj Neuzini kod Alibunara ziveli su Draginja i Milan Stefanovic, cija su cetiri sina bi!i aktivisti NOP-a. Pored dece i roditelji
su radili. U njihovu kucu dolazili su ilegalci o
kojima se Draginja svesrdno brinula kao o svojoj
deci. Jednoga dana marta 1942. g. u kucu je stigao najstariji sin Momcilo s jednim drugom-ilegalcem. Dok su Cistili oruzje, u kucu su upala
dvojica fasista i ustremila se na Momcila. Dok se
jedan fasista gusao s Momcilom, Draginja mu je
zarila noz u leda. Momcilo je uspeo da pobegne,
a Draginja je s muzem odmah uhapsena i uskoro
su oboje streljani. I sva cetiri njihova sina pala
su hrabro za slobodu svoga naroda. Dvojica starijih su uhapseni i streljani, treCi - Strahinja,
kao sekretar OK KPJ za ju:lni Banat, herojski je
poginuo sa sekretarom PK KPJ Zarkom Zrenjaninom, a najmlaai Relja hrabro je pao kao komesar Ju:lnobanatskog odreda. - Tako se ugasio
dom Draginje i Milana Stefanovica.
Backa
Ustanak u Backoj razvijao se u jos tezim uslovima
nego u Banatu. Da bi osigurali svoje pozicije i
da bi se pred Madarima u Backoj predstavili kao
»oslobodioci«, madarski okupatori su u sam om
pocetku zaveli masovan teror koji je u prvom
redu bio uperen protiv srpskog dela stanovniStva,
osobito protiv kolonista i dobrovoljaca iz I svetskog rata. Ubijanje, deportovanje i odvoaenje u
]ogore kolonista: !judi, zena, dece - bilo je na
dnevnom redu prvih dana okupacije. 1 ) Okupator
je hteo da u samom pocetku ugusi svaku pomisao na otpor.
I pored ovakvih objektivnih teskoca, partijska organizacija u Backoj pripremala je ustanak u duhu proglasa CK KPJ i PK KPJ za Vojvodinu. Partijsko rukovodstvo smatralo je da je najvazniji
1) RaCuna se da je na taj naCin u BaCkoj ubijeno oko
8.500 civila, oko 10.000 maltretirano i op!jackano, a oko
15.0_00 proterano u Srem, Banat i druge krajeve. U logore JC oterano preko 20.000 osoba, medu kojima je bilo i
mnogo dece. Sarno u logoru u Sarvaru bilo je oko 1.200
dece.
245
�zadatak otupiti ostricu mr:Znje koju su okupatori
scjali mcau narodima i narodnostima u Vojvodini i boriti sc za njihovo jcdinstvo i zajcdnicki
otpor protiv nemackih i madarskih fasista.
Partijska organizacija u Backoj imala je najjacc uporistc u Novom Sadu, gde je na pocetku ustanka bio jedan dec Pokrajinskog komiteta i Okruzni komitet za novosadski okrug. To je i razumljivo, jer je Nevi Sad imao dugu slobodarsku tradiciju i revolucionarni radnicki pokrct koji su,
pod rukovoc!stvom KPJ, dvac!eset goc!ina izgraaivali rac!nici - Srbi, Maaari, Nemci i Slovaci.
Mean 80 partijaca i oko 200 skojevaca bile je cianova svih narodnosti. Otprilike jedna cetvrtina
toga Clanstva u KPJ i SKOJ-u bile su zene i omladinkc. Nckc oc! njih sa iskustvom iz predratnog
pcrioda postale su clanovi komiteta Partije 1
SKOJ-a. 1 )
Clanicc KPJ i SKOJ-a bile su ukljuccnc u sve forme
rada NOP-a. Dosta ih jc radilo u agitaciono·propaganc!nom aparatu i u tchnici koja jc bila organizovana pri PK~u. Hvatane su vcsti radio-cinisija o osloboc!ilackoj borbi naroc!a Evropc i o na.Scm NOB-u, zatim su prckucavanc i umnoZavane
na geStetncru. Ovaj naCin obavc.Stavanja poStene
javnosti pokazao sc vrlo pogoc!an, a Vcsti su postale vr1o popularne i traZcne medu simpatizerima NOP-a. Izlazilc su 2-3 puta ncdeljno u tirafu
od 1.500 primcraka, a prcvoctene su i na mactarski
jezik. Na ovom poslu bile je angazovano c!osta
drugarica: jec!nc su rac!ile na tchnTckoj strani posla, drugc su c!rzalc veZll sa kuririma koji su Vesti raznosili po ccloj Backoj. Cesto su i one same
bile kuriri.') Scm Vesti, u tehnici su umnozeni
proglasi CK i PK, tri broja Biltcna Vrhovnog staba i jedan broj Borbe.
Narodna pomoc ( docnije Narodnooslobodilacki
fond) bi!a je forma rada u Novom Sadu, a i u
drugim mestima Backe, gde su postojale organizacije NOP-a, kojom su najvise bile obuhvacene
zene. Ona je funkcionisala od prvih dana ustanka. Za organizaciju Narodne pomoCi i za njeno
postavljanje na najsiru osnovu u Pokrajini bi!a
je zaduzena Sonja Marinkovic. U odborima Narodnc pomoci bile su mahom zene. Stvorena je
Citava mreZa poverenika Ciju su veCinu opet saCinjavale zene i omladinkc. Prikupljena sredstva
- novae, namirnice, oc!eca, lekovi - namenjeni
su za slanje paketa zatvorenicima i logoraSima,
za pomoc ilegalcima, za placanje advokata prilikom suctenja zatvorenicima. Organizacija Narodne pomoCi brinula se za pronala:Zenje stanova za
ilegalce, za smestaj prikupljenih namirnica i odece, kao i tehnickih srcdstava za izvoaenjc diver1) Clan PK KPJ bila je Gordana Ivackovic (uhapscna po-
246
Cetkom oktobra 1941. godine; u zatvoru postala izdajnik
i nanela ogromnu stetu NOP-u Vojvodine), Clan OK KPJ
bila jc Livija Bern.
2) Vcsti radio-cmisija hvatane su u kuCi Julije Cimer. Za
tehniCku stranu posla hila je zaduZena Livija Bern, a njen
saradnik bila je Milesa BrkiC. Liviju je docnije zamenila
Mila Cobanski. Vesti su umnoZavane u kuCi Marije i Slobodana KovaCeviCa. Iz kuCe ih je iznosila Marlja deCjim
kolicima ispod tek rod:ene Cerke Slobodankc i prcdavala
jh kuririma na odredenim mestima. Na maclarski jezik
Vcsti su prcvodile Agnes Sas i Zora. RakoSi.
zija. 0 takvim stanovima uglavnom su sc brinule
zene. 3 ) u okviru narodne pomoCi odrzavani su
sanitetski tecajevi. Organizovanje ovog posla primile su na sebc zene-clanovi Partije, a tecajeve su
pohactale uglavnom skojevke. Do polovine septembra eve tecajcve zavrsilo je oko 50 Novosactanki.
U vreme priprema za ustanak i na pocetku ustanka
organizovane su vojne c!esetine i uc!arne grupe.
Njihov je zadatak bio cia prikupljaju oruzje, da
se vojnicki obucavaju i cia budu spremni za izvodenje diverzantskih akcija. Takvih vojnih desetina bile je u Novom Sadu oko 40, vecinom na periferiji grac!a, a bile ih je i u drugim mestima Backe. Kacl jc jula meseca date uputstvo da se poCne sa diverzantskin1 akcijama, drugarice - veCinom omlaclinkc - imalc su zadatak da ucestvuju
u njihovim pripren1ama, a i u samim akcijama.
One su prikupljale podatkc o okupatorskoj vojsci,
o stanovima oficira, o straZama kod pojedinih
vojnih objekata. Neposredno prcd izlazak prvih
vojnih dcsctina u polje radi paljenja zita, omladinkc su izvidalc ima li strazc u polju i kakvo im
je naoruZanje. Drugarice su uCcstvovale i u ispisivanju parola koje su jec!nog scptembarskog dana
osvanule na svim va:Znij im zgradama u centru
Novog Sada:')
Mectu omladinkama-skojcvkama, koje su u godinama okupacije svoja mladalacka mastanja i devojacke snove poclredile borbi protiv okupatora bile
su i Grozda Gajsin i Natalija Stankov. Volele su
svoj grad i gorele od zelje da se svete fasistima za
sva njihova nedela. Pripadale su jednom skojevskom aktivu, ali u izvrsavanju sitnih akcija nisu
cekale clirektivc. Grozda je sama pokusala da zapali flasom benzina jedan kamion, posipala je kolovoz klinastim ekserima, »jdevima« da bi se
neprijatcljskim vozilima izbusile gume; Nata je
pomagala svome bratu Timi pri prenosenju oruzja. Kad je njihov aktiv zbog hapsenja prestao da
radi, njih dve su resile da same izvedu neku vccu
akciju. Pala je odluka da 19. septembra uvece
ubace eksploziv u izloge dve trgovacke radnje u
centru grada, ciji su vlasnici bili predsednik i sckretar Kulturbunda. Nisu mogle gledati Hitlero·
ve slike koje su »ukrasavale« ove i drugc izloge.
Grozda je uhvacena pri samom izvoaenju divcrzije, a Natalija je ncsto docnije uhapsena. U policiji su ih strasno muCili, narocito Grozdu, koja
je poslc scstocasovnog mucenja bila sva krvava i
unakazena. Izvedenc su prcd preki sud u Segedinu. Natalija je kao malolctna osuaena na 14 godina robije, a Grozda na smrt. U svojoj 21. godini
hrabro i hladnokrvno stala je ispod vesala. U
smrt je otiSla sa parolom: »Ziveo komunizam!«
3) Skladiste hrane i drugog materijala (sanitetskog, teh-
niCkog) bilo je u kuCi Vukice Bursae, Cija je sestra Milica bila poznati aktivista. UtoCiSte ilegalcima, pored
drugih, davalc su majke aktivista, kao Sto su: Vida PuSkar, popularna ))Majka Vida« (Cerka Danica bila skojevka), Ljubica RanisavljeviC, zvana »TehniCka mama« (jer
joj je sin, poznati omladinski rukovodilac pre rata kao
uCenik TehniCke Skole, dovodio drugove kuCi, a »Mama«
ih jc izdaSno gostila; i snaha joj je bila aktivna), Zorka
TuciC, majka DuSka SuCova i druge. Gotovo sve su pro·
Sic kroz zatvor i imalc odliCno drl.anje.
4) Na formiranju desetina i organizovanju diverzija radi·
lc su Milesa BrkiC i Milica Bursae.
�Rad partijske i skojevske organizacije budno je pratila okupatorska policija, koja je revnosno prikupljala podatke da bi u pogodnom momentu zadala NOP-u u Novom Sadu odlucujud udarac. U
tome su joj isli na ruku i sami aktivisti koji su
u prilicnoj meri zapostavili pravila konspiracije
i svoj rad ucinili tako red javnim, omalovazavajud i potcenjujud neprijatelja. Ta cinjenica, a
zatim nekoliko slabih i izdajnickih drianja pred
policijom (Gordana IvackoviC), prouzrokovalo je
da su krajem septembra i pocetkom oktobra izvrsena velika hapsenja. U novosadskom zatvoru,
zloglasnoj »Armiji«, nasli su se mnogi clanovi
KPJ, SKOJ-a i odanih simpatizera, meau njima i
dosta rukovodedh drugova i drugarica. Uhapseno je preko 30 omladinki i zena, uglavnom partijki i skojevki. Hapsenja su se protegla i na organizacije u unutrasnjosti Backe- na Becej, Backi Petrovac, Kisac, Backu Palanku i druga mesta,
posle uspesno izvedenih akcija paljenja kudelje od
strane skojevaca. U Beceju je grupa skojevaca pri·
likom hapscnja pruzila oruzan otpor. Meau njima
je bila mlada Rusinka Irena ProvCi. Uspeli su da
pobegnu u polje, ali su ih zandarmi gonili po krvavom tragu koji je ostao iza ranjenog skojevca
Labuda Pejovica. Kad su ih uhvatili, vczali su ih
bose za kola i oterali u zandarmerijsku stanicu.
Hrabra Irena izdahnula je pod batinama, a nije
ni reci rckla.
Pred prekim sudovima okupatora nasli su se komunisti svih nacionalnosti Backe- Madari, Srbi, Jevreji, Slovaci, Rusini, Cesi. U Novom Sadu osudeno je na smrt i 25. novembra obeseno II clanova
SKOJ-a i partijskih i skojevskih rukovodilaca,
medu njima i Livija Bern, Clan OK KPJ.l)
Mnogc majke komunista, koje su i same pomagale
u radu svojoj deci, ostale su ojaaenc, ali i ponosne na drianje svoje dece prilikom izvrsenja smrtne kazne. Ceo Beecj bio je zadivljen hrabrim drzanjem bccejskih skojevaca koji su odbili da im
Se pred streljanje VeZU oci, vee SU, pogleda uprtih
u puscane cevi, klicali slobodi i Partiji. Na poslednjem viaenju mladi Becejae Labud Pejovic
rekao je majci:
»Mama, ako ti danas vidim suzu, nemoj vise nikad
govoriti da si moja majka. Tesko cu pod u grob
ako ti budes plakala. Fasisti ne smeju da vide nase suze, budi hrabra, mama. Vi cete brzo biti osloboaeni. Mama, tada napravi zastavu, veliku crvenu zastavu sa srpom i cekicem i zvezdom petokrakom ... I kada dode sloboda, istakni je, mama,
u centru Beeeja.«
Majka Gotfrida Hovea nije stigla na oprostaj sa
sinom, pa je Gotfrid prisao majci svoga druga
Labuda i rebo joj:
»Ljubice, neni, pozdravi moju mamu i reci joj da
me ne sahrani u nasem groblju, nego zajedno sa
1) Ostali su osudeni na dugogodiSnju robiju. Zene su ka-
znu izdr.lavale u zatvorima u Mat1arskoj i nemaCkim
zloglasnim logorima Dahau, Bergen-Belzenu i drugim, oda~
kle se neke nisu vratile. Taka je u logoru Ravensbrik
spaljena Vera PavloviC, istaknuti partijski i omladinski
rukovodilac Novog Sada.
ostalima, jer mi svi ginemo za istu ideju koja
ne razlikuje veru i naciju.« 2 )
Hapsenja komunista i rad prekih sudova u Novom
Sadu i drugim mestima Backe") trajao je do kraja decembra 1941. godine. A tada se okupator sa
velikim snagama ustrcmio na mali Sajkaski partizanski odred, koji jc bio na salasima uz Tisu
izn1edu Zablja i Curuga, i s natCoveCanskin1 na·
porima odolevao dalcko nadmocnijoj neprijateljskoj sili i zestokoj zimi. Gonjeni su kao zveri po
tiskim zaleaenim mocvarama. Najzad je odred
bio razbijen. VeCina je poginula, a malobrojni os·
taci povukli su se s ranjenicima u okolna se!a. S
njima je bila i jedina zena i bolniCarka Odreda
tcsko ranjena Kata Celovic (kroz nekoliko dana
ubijena je u raciji).
Da bi pokazao kako je ugrozen od partizana, okupator je svoje uspehe udario na velika zvona. I
odmah posle toga, 9. januara 1942. g., organizovao
zloglasnu raciju, masovno ubijanje mirnog sta·
novnistva sela Sajkasa. Priredeni su citavi pogromi. Izvodeni su na Tisu, ubijani i bacani pod
led muskarci, zene, deca, starci. Posle desetak
dana racija je prosirena i na Novi Sad, a zatim
na Becej i druga mesta. Krajem januara sveden
je krvavi bilans: ubijeno je preko 3.500 osoba najviSe Srba i J evreja, ali i pripadnika drugih na·
rodnosti.') Mcuu ubijcnima bile je oko 750 zena, oko 150-toro decc i oko 300 staraca. - Ove
racije samo su pojacalc mrznju slovenskog zivlja
prcma okupatoru, a ked postcnih Madara izaz·
vale su gnuSanjc i osudu.
Posle velikih gubitaka krajem 1941. g., NOP u Backoj, iako nije bio unisten, pocetkom 1942. g. bio
je primoran na povlacenje. Preostali partijski i
skojevski kadrovi prikupljeni su i rasporedeni u
druga mesta Backe sa zadatkom da za NOP pridobijaju nove snage i da se povezuju s najsirim
masama. Sve vecu vaznost su dobijala uporista
NOP-a po selima, koja su i odranije postojala, a
stvarana su i nova ( osobito u selima backopalanackog i zabaljskog sreza, zatim u Vrbasu, Kuli,
Turiji i drugim mestima). Velika sela i prostrana
backa polja sa salasima postajala su sve sigurnije
utociSte aktivistima NOP-a i partizanima, osobito posle formiranja Backo-baranjskog odreda, u
jesen 1943. godine. Kuce koje su ih primale i omogueavale im delovanje nazvane su popularno
»bazc«.') VeCina je imala izgraaena skloniSta (takoae nazvana »haze«) u kojima su se za vreme
policijskih pretresa i blokada krili ilegalci, a koja su redovno sluzila za smestaj propagandnog
materijala, orutja i vojnicke opreme, a nekad je
u njima bila smestena ccla tehnika. DomaCini
su bili iii clanovi KPJ ili pouzdani simpatizeri,
a cesto samo rodoljubi. Oni ~u uzimali na sebe
2) Citati iz knjige Dorda VasiCa ~~Hronika o oslobodilaC~
kom ratu juZne BaCke«.
3) U Subotici jc oktobra 1941. godine obeSena Laura Lola
Vol, clan OK KPJ. Hrabro je stala ispod vesala, a dzelatu
je rekla: ),Sto drhtite, ne veSaju vas!<c
4) Medu nastradalima najmanje je bilo komunista.
:i) Baze su postojale u svim krajevima Vojvodine gde god
je bilo NQP.a. Izgleda da su one nastale spontano iz potreba narodnooslobodilaCke borbe i nikle su istovremeno u Banatu, Sremu i BaCkoj, mada svaka od ovih obla·
sti smatra baze svojom specificnoscu.
247
�veliki rizik, jcr je pri!ikom upada fasisticke policije od njihovc hrabrosti i snalazljivosti zavisio
sclu i pohapscno prcko 30 !judi i zena.') Ali je
ne Sarno Zivot ilcgalaca vee i opstanak njihovc, u
Grupa boraca Backo-baranjskog odreda bila jc 12.
novcmbra 1943. g. stacionirana u Backoj Palanci.
Borci su bili razmc5tcni u tri kuce. Stab Odreda
sa nekoliko boraca i aktivista ovog sreza bio je
smesten u kuCi Lazara i Kate Stojakovic, koji su
imali sedmoro dece. Meau borcima bila je i Lepa
Andric, bolnicarka Odreda. Toga jutra u kucu je
stigla i Klara Fejes sa vaznim porukama za Odred od Oblasnog komiteta. Nije mnogo potrajalo
od njenog dolaska kacl je cerka domacinova viknula da je pun kamion zandarma opkolio kucu.
Ilegalci su se na brzinu potrpali u dva sklonista
koja su bila u dvema prostorijama. U jedno su
usli Klara, Zivko Popovic, sekretar SK KPJ i jedan ranjeni borac, u drugo - Lepa Andric sa jos
dva druga·aktivista i najstariji sin domaCinov,
inacc zamenik komandanta Odreda. On je doviknuo Zivku da je zaboravio pistolj na krevetu. Dok
se Zivko vraCao po piStolj, Zandarmi su ga primetili i oclmah poceli pucati. Drugovi su odgovarali vatrom, bacili su i bombu od koje je poginuo jedan zandarm. Uskoro je pao i ranjeni borac
kad je pokusao cla pobegne kroz prozor. Klara i
Zivko branili su se do poslednjeg metka. Najzad
su preos tal om bombom usmrtili sebe. - Tako je
pala Klara Fejes, clan Oblawog komiteta SKOJ-a,
vecini slucajeva, brojne porodice. Ilegalcima su u
radu pomagali svi clanovi porodice. I najm!ada
deca imala su svoje zadatke: da euvaju strazu, da
prenose poruke i propagandni materijal, da pomazu u tehnici. Tako je u Vrbasu, u kuci Dragutina i Dan ice Radanov bila baza zvana )>Ccntar<<,
ko~
ja je ostala neotkrivena kroz ceo rat. Iako su irna·
li sestoro decc, koja su sva radila za NOP, u njihovoj kuci je uvck bilo ilegalacal) Tu jc radila
i tehnika PK, u kojoj su umnozavanc vesti, a sprcmljcn jc i umnozen jcdan dvobroj »Slobodne Vojvodinc.« - Novi Vrbas jc bio cisto nemacki deo
varosi. Pa i tu jc bilo nekoliko baza. Najpoznatija jc bila kod Ludviga Hengla ( ucesnika u oktobarskoj rcvoluciji). Njegova skromna zena Kristina nijc se mnogo »razumevala« u politiku, ali
jc zato njihova baza spasla rukovodioce pokrcta
ovoga kraja u mnogim
kritiCnim
situacijama.
Zbog Kristinine odanosti NOP-u i socijalistickim
idcjama i zbog njcnog postenog, covccnog odnosa, drugovi su ovu bazu nazvali )>Socijalizam<{,
Teska je nabrojati i cvidentirati sve baze u Backoj.
Ali jedna ce istina ostati zapamcena: da su glavnu brigu oko ilegalaca i partizana u bazama nosile obicne zenc - domaCice. One su ih docekivale i ispracale, pripremale im hranu i prale preabuku. Ali su one ista taka, cesce nega njihovi
muzevi, pri nailasku fasista u sela, sakrivale drugove i kompromitujuCi materijal u skloniste, pazed budnim akam da nesta ne astane napalju, a
anda bi hrabro i na izgled hladnakrvno stale pred
policajce tvrdeCi da nemaju pojma sta su to partizani. Cesti su slucajcvi da su baze bile u kuCama samohranih Zena, udovica ili onih Ciji su
muzevi bili u ropstvu, u logoru iii na prisilnam
radu. Njihova hrabrost, snalazljivost i lukavstvo
za vreme polieijskih pretresa izazivali su divljenje. A njihova materinska briga za drugove, koje
su nazivale svojam decom, toplina i ljubav kojom
su ih obasipale jos i danas zive u secanju prezivelih boraca.
Svi oni koji su prosli kroz bazu nazvanu »Dobra
srce« u backom selu Parage ne mogu nikad zaboraviti njenu vlasnieu Jelku Popov, zvanu i »Majkica«. Mnoge jc ilegalce docekala i ispratila, ali
ni ona ni njeni gosti-ilegalci nisu nikad zaboravili 18. oktobar 1943. godine. Toga dana trebalo
je da se u njenoj kuci odrzi sastanak Oblasnog
komiteta KPJ za Backu. Drugovi su stigli dva dana
ranije da bi iskopali bazu za slucaj upada fasista. Baza jos nije bila gotova kada je javljeno da
veliki broj zandarma i vojnika blokiraju selo. Nareaeno je da se otvore kapije na svima dvoriStima. I pored viSe opomena, »Majkica« je kapiju
otvonla tek kad su drugovi usli u dovrsenu bazu.
Za vreme ove blokade otkrivene su mnoge baze u
1)
248
Ovdc su bili »bazirani«: Svctozar MarkoviC, sekretar
PK KPJ, Nikola Petrovic, Pal Soti, Geza Tikvicki - clanovi PK; zatim: Klara Fejes, Durica Jojkic, Mila Cobanski, Katica Sekicki, Mara PetroviC pa i Englez »Stiv« Devidson, Clan savezn1Cke Vojne misije, kad je boravio u
Backoj.
»Majkica<c svojc drugovc saCuvala.
ncustraSivi i neumorni horae. PoSta jc pucnjava
prestala, ilegalci iz dmge baze jedva su se izvukli ispod gomile namestaja kaje je domacica Kata,
prilikom prctresa kuce nabacala da bi sto bolje
kamuflirala ulaz u bazu. To je i spaslo clmgove.
Kad su iziS!i napolje, naiSli su na strasan prizor:
izmedu razbacanih stvari !ezalo je nekoliko leseva. DomaCina nije nigde bile- njih i njihova dva
sina adveli su fasisti.
Jos dok je trajala pucnjava, domacinov sin mali
Perica neopazeno se izvukao iz kuce i otrcao da o
blokadi obavesti druge dvc kuce u kojima su bili
sklonjeni drugi borci iz Odreda. Ovi su odmah
usli u skloniSta, a domacice Zivka Ristic i Mica
Sijakov su ih zatvorile i sacekale zandarme. I jeddna i druga su tvrdile da u kuci nikoga tudeg nemaju mada su zandarmi bili u staji na samim
bazama i cak pokusali da kopaju zemlju. Partizani u bazama driali su odsraf!jcne bombe i napeto iScekivali najgore. Najzad jc nastupila jeziva
tiS ina.
»Tada smo resili da izaaemo napolje - prica jedan
borac iz baze Sijakovih. - Z:arko sam zeleo da
poginem na vazduhu i suncu. Meni, kao fizicki
najjacem palo je u cleo cla dignem vrata (ad baze). Bila su vrlo teiika i kad sam konacno uspeo,
promolio sam glavu: u stali nije bilo nikoga. Provirio sam kroz vrata - i dvoriSte je bila prazno.
Onda sam uglcdao na pragu kuce strina-Micu. Bila je ogrnuta vuncnim salom. Sacekali smo da dode do stale. Upitala nas je da li smo gladni i pruzila nam svakom po komad hleba. U toj teskoj
situaciji osetio sam grc u grlu. Junastvo boraca
2) Tada jc uhapScna i adana ,~bazadZika~c
Roksa Srcmac
sa sinom Milo.Sem. Odvedeni su u logor gde su izgubili
Zivote.
�bledelo je pred herojstvom ove zene koja je imala punu kucu sitnc dccc«. 1 )
Ovakvih i slicnih primera bilo je mnogo i u dn:gim
selima Backe.')
Iako su backc zcne zbog neprekidnog terora i teskih uslova u kojima sc razvijao NOP na ovom
tcrcnu uspele da stvorc svoju organizaciju AFZ
tek posle oslobodenja, one su ipak bile velika pomoc aktivistima na raznim zadacima: na prikupljanju priloga za NOF, u tehnici, na obavljanju
kurirskih zadataka i sl. Ali su kao »bazadZike«
bile najkorisnije i najdragocenije. Mnoge su zbog
toga bile maltretirane, hapsene, sudene, odvodene na robijn i u logore, pa i ubijane. Njihova deca. omladinci i omladinke - ucesnici NOP-a, takode su masovno hapsena. Neki od njih uspeli su
da se prebace u sremske odrede i vojvodanske
brigade, gde su postali primcrni borci. Katkada
su i majkc poslc za njihovim primerom. Taka su
iz slovackog sela Kisaca, gde je od prvih dana ustanka radila porodica Kardclis, novembra 1943. g.
prebaccne u Srcm Zuzana Kardelis, sa dve kceri
i Marija Kardclis. Svc cetiri su stupile u srcmski
odred i borilc se do kraja rata.
Srem
Pripreme za ustanak u Sremu tekle su ncsto sporije
nego u Banatu i u Backoj, ali su zato bile tcmeljitije. Presudan znacaj za razvoj ustanka u Sremu imalo je oslobodenje trideset dvojice komunista - politiCkih zatvorenika iz kaznione u Sremskoj Mitrovici koji su, sa grupom sremskih aktivista, pokrenuli ustanak u Sremu.") Prvi partizani pojavili su se u Fruskoj gori, a zatim i u podunavskim i posavskim selima. Do leta 1942. g.
na teritoriji istocnog Srema operisala su tri odreda: Fruskogorski, Podunavski i Posavski, a uskoro je u zapadnom Sremu formiran Bosutski adred. Partizani su vriiili brojne akcije, a glavni oslonac i podriiku imali su u narodu srcmskih sela,
uglavnom kod srpskog zivlja. 0 partizanima su
se brinule organizacije NOF-a. Rezultat partizanskih akcija bio je taj da jc uleto 1942. g. iz oko 40
sela u Sremu proterana okupatorska vlast. Nju
su zamenili narodnooslobodilacki odbori koji su
izrasli iz Narodnooslobodilackog fronta. Ova sela
postala su partizanska uporista odakle su partizani odlazili u akcije i kuda su se iz akcija vracali.
Ustankom je rukovodio Okruzni komitet KPJ za
1) Citat iz knji£-c Dorda VasiCa j)Hronika o oslobodilaC·
kom ratu juZne BaCke<c.
2) NemoguCe je pobrojati sve »bazadZike<< u BaCkoj, pa
zato eva samo nekih: u Somboru Milanka i Nada Buza~
dZiC, Zagorka PuSin; u Sivcu Nevcnka SadZakova, Olga
RajiC; u TovariSevu Sofija i Milka RadoniC; u Curugu
(60 baza) Sofija Stojkov, Jeca $eguljev, Mica Mulic, Sofija Satin, Anka CupiC, Desanka Dolovac, Jovanka Gla-
viC, Milena i Jclcna CckiC; u Gospodincima Dobrila i
Smilja Popov; u BegeCu Fema SukiC, u BeCeju Persa
Burgijascv, Kata Curkic, Vuka Vrcbalov; u Turiji (30
baza) Danica SofroniC.
3) Bckstvo iz kaznione izveli su noCu izmedu 21. i 22. avgusta 1941. godine sami robijaSi prokopavSi kanal ispod
zatvorske zgrade i kaznionskog zida. Prihvatila ih je gru-
pa sremskih komunista, uglavnom clanova OK SKOJ-a,
medu kojima su bile Stanka Veselinov i Rosa ViliC.
Srcm koji je, sprovodeCi opstu liniju CK KPJ, uspea da omasovi partijsku i skojevsku organizaciju, tako da je do kraja 1942. g. u Sremu bilo oko
300 Clanova KPJ i oko 600 Clanova SKOJ-a, medu
njima znatan broj zena i omladinki. Oni su se u
radu oslanjali na narod sremskih sela, koji se sve
masovnije povezivao sa oslobodilackom borbom.
'--- Sve je to doprinelo da je jos u toku 1942. g.
ustanak na ovom geografski i strategijski ne baS
povoljnom terenu dobio opstenarodni karakter,
a Srem postao centar ustanka u Vojvodini:1 )
U ustanak su se sve viSe ukljuCivale i zene sremskih
sela. U poi'etku njihov rad se ogranicavao na pomoc ilegalcima i prvim partizanima, i imao je karakter spontanosti i rodoljublja. Ukoliko su odredi rasli, i njihova aktivnost postajala je raznovrsnija. Partijskc organizacije sve su viSe posvecivale paznju radu sa zenama, pa su zadl1Zivale
pojcdine clanovc, uglavnom aktivistkinje, da rade
sa zenama.') Gdc nije bilo zena- clanova KPJ,
ta zaduzenja dobijali su muskarci. U pocetku se
radilo po manjim grupama zena da bi se ubrzo
prciHo na sire forme udruiivanja.
Uslovi za forn1iranje organizacije Zena sazreli su
sredinom 1942. g., kada je ustanak u Sremu bio u
poletu. Zato je OK KPJ za Srcm 22. juna izdao
uputstvo sreskim kon1itetinut da pristupe stvara·
nju AntifaSistiCkog ft·onta Zena. U uputstvuG) stajalo je da u AFZ »mogu uc'i sve zene i devojke
koje su protiv okupatora i njegovih slugu i koje
su voljne dana bilo koji nacin pomognu narodnooslobodilacku borbu. Preko AFZ treba ostvariti
borbeno jedinstvo svih rodoljubivih zena Srema:
Srpkinja, Hrvatica i drugih. AFZ treba da obavlja
poslove: pruzanja pomoCi partizanima, skupljanje hrane, odela, sivenja, pranja vesa, plctenja
carapa . . . U AFZ-u treba organizovati bolnicke
kurseve ... Zenc uvlaCiti u partizanske odrede ... «
Uskoro se pristupilo osnivanju mesnih odbora AFZ,
osobito u selima iz kojih je protcrana okupatorsku vlast. Tu su organizacije zena ubrzo postale
glavni oslonac i pomagac mesnim narodnooslobodilackim odborima. Do kraja 1942. g. u svima tim
selima postojale su organizacije AFZ-a. I ne samo
u njima. AFZ-i su stvarani i u mestima gde je postojala fas1sticka vlast i gde se moralo raditi strogo konspirativno (na primer Zemun, gde je jos
1941. g. bilo 100 prilagaea za NOF, Stara Pazova,
gde je krajem 1942. g. pored AFZ-a u srpskom
kraju, formiran pododbor AFZ-a od Slovakinja).
Cim su u veCini sela jednog sreza formirani mesni
odbori, pristupilo se odrzavanju sreskih konferencija i biranju sreskih odbora AFZ-a. Tako su
do maja 1943. g. sreski odbori izabrani u veCini
srezova Srema: u zemunskom rumskom, pazovackom, mitrovackom, iriSkom, karlovackom.
4) Geografski, Srem predstavlja uzanu teritoriju, obgrlje·
nu dvema velikim rekama Savom i Dunavom, ispresecanu putevima i ZeleznjCkim prugama, gusto naseljenu
meSovitim nacionalnostima i sa nekoliko jakih neprija-
teljskih uporiSta za vreme rata.
s) Medu prvim aktivistkinjama koje su radile sa Zenama
bile su predratne komunistkinje Draginja NikSiC (poginula marta 1942) i Zora Potiparski koja je zbog komumzma pre rata bila osudena na tri godine robije.
6) Uputstvo je pisano prema direktivnom Clanku u listu
»Proleter« br. 14-15. za mart-april 1942.
249
�Tada jc Okruzni komitct dao zadatak jednoj grupi
aktivistkinja da izvrsi priprcme za konferenciju
zena Srema.
Okruzna konferencija AF:Z.-a za Srem odrfuna je 31.
maja 1943. g. u ustanickom selu MiSkovcima, na
poluosloboilenoj teritoriji, u tadasnjem rumskom
srezu. Konferenciji je prisustvovalo oko 20 delgatkinja iz svih srezova Srema. Neke od njih morale su se, uz veliki rizik, provlaciti kroz neprijateljske zasede i pored fasistickih uporiSta dok
nisu stigle na konferenciju. Posle referata o dota·
dasnjem radu organizacija zena razvila se diskusija u kojoj su ucestvovale sve delegatkinje. »Jednostavne zene, seljanke - a njih je bilo veCina koje su do juce bile zapostavljene i nisu znale
ni za sta drugo sem za kucu, za decu i za ropski
racl, govore sloboclno u ime svojih organizacija t)
... Iznose sa koliko paznje zene zbrinjavaju nase
borce ... , kako se hrabro clrie kad padnu u ruke
neprijatelju, sa koliko preclanosti i volje prosiruju i ucvrscuju svoju organizaciju. Iz njihovih
izvestaja u kojima su s ponosom poclvlacile visoke cifre skupljenih priloga ... i isticale broj organizovanih zena u pojeclinim srezovima i selima viclelo se koliko sve teze jeclnom cilju: ne ostaviti
ni jeclno mesto bez organizacije, ni jeclnu zenu van
organizacije ... « kaze se u jeclnom clanku o ovoj
konferenci j i.')
Iz clalje diskusije viclelo se koliko je vee u to vreme organizacija AFZ-a bila masovna. >>U nasem
srezu, i pored cestih upada fasista, ima nekoliko
mesta u kojima su sve Zene organizovane. Sarno u
jeclnom selu nasa organizacija broji preko 600
zena .. ·" izjavila je jeclna clelegatkinja i dodala: »U jeclnoj akciji skupilc smo vesa i namirnica
za jecJnu partizansku CC!U.« U clrugom se]u, posJe
mitinga o 1. maju zene su iseklc trube platna i
iskitile kolonu partizana. U nekim fruskogorskim
selima, posle neprijateljske ofanzive ujesen 1942.
g. ostale su bezmalo same zene, deca i starci, jer
su muskarci ili otiSli ll partizane ili su oterani u
logore. Ipak ta sela nisu zaostajala u raclu iza
drugih. »Mi imamo sela u kojima ne samo nasu
organizaciju vee i mesne odbore drie same zene«
rckla je delegatkinja iz toga sreza.
Na konferenciji je posebno istaknuto hrabro dria·
nje zena u neprijateljskim naletima i svetli pri·
meri drugarica kojc su poginule a fasistima nisu
ni reci rekle o svome radu niti su druge izdale.
Usvojcna je i rezolucija u kojoj su izneseni uspesi
u radu AF:Z.-a, ali i nedostaci koji su se odnosili
na srazmerno mali broj obuhvacenih zena iz redova Hrvatica, Slovakinja, Mailarica. Isto tako
podvuceno je da treba pojacati politiCki i kulturno-prosvetni rad meilu zenama. Rezolucijom su
obuhvaceni zadaci u tom smislu, a usvojen je i
predlog da se pokrene list za zene. - Sa odusevljenjem su prihvaceni pozdravni telegrami Centralnom odboru AF2-a i vojvoilanskim brigada-
rna.") Na kraju je izabran Okruzni odbor Antifasistickog fronta :lena za Srem. 4 )
U leto 1943. g. ustanak u Sremu clostigao je svoj puni razmah. Ustankom je tacla rukovodio Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu i okruzni komiteti za istocni i zapaclni Srem. 5 ) Obrazovana su
pokrajinska omladinska rukovodstva i Pokrajinski NOO. Formiran je Glavni stab NOV i PO Vojvodine, a u istocnoj Bosni XVI vojvoilanska udar·
na divizija. U Sremu su operisala dva partizanska
oclrcda koja su vrsila neprekidne akcije i borbe.
Vecina srpskih sela bila je oslobodena, a oslobodilacki pokret postojao je i u selima sa mesovitim
stanovnistvom, pa i u fasistickim uporiStima, ko·
ja su prcdstavljala oaze okruzenc slobodnom par·
tizanskom teritorijom. Fasisti su vrsili povrcmene
upade u slobodna sela pracene blokadama, pljackom, ubijanjem, paljenjem kuca, pa i bombardovanjem. Jedini zaklon predstavljala su u takvim
danima kukuruzna polja i Cuvenc srcmske )>haze<(.
A kad sve to proile, narocl se vracao svome »reclovnom« poslu. Sve oslobodilacke organizacije,
od kojih je svaka znala svoje zaclatke, nastavljale
su da rade uiurbano svaka na svome sektoru. A
posla je bilo isuvise: na prvom mestu briga za
odrede; tim poslom su rukovodili mesni odbori,
a zenske i omladinske organizacije bili su im glavni pomagaci; zatim, borba za letinu pod parolom:
»Ni zrna zita okupatoru«, koju su sprovodili odredi uz pomoc omladinskih i zenskih udarnih grupa: rad u bolnicama,G) radionicama. 7 ) - Takav
Srem »U kame je vrilo kao u kosnici,« bio je »ne
samo snazno i neugasivo zariStc (us tanka) nego i
primer monolitnog jcdinstva naroda i masovnosti
oslobodilackih organizacija, primer snage i Cistote narodnooslobodilackog pokreta i raznovrsnih
oblika otpora okupatoru i domaCim izdajnicima ...
Kao Sto su sc u oruZanim jedinicama borili naSi
borci, tako su se junacki driali i njihovi kod kuce ... ,pozadina« nije bila samo baza fronta, ona
se aktivno borila ... U »pozadini« se ginulo kao
3) Aprila 1943. godine na Majevici u istoCnoj Bosni formiranc su I i II vojvodanska brigada. Osnovu ovih brigada Cinili su sremski bataljoni koji su se u jesen 1942.
godinc prcbacili u istoCnu Bosnu.
4) Za prcdscdnicu 00 AFZ~a izabrana jc Milcva SaviC
Olga, a za sekretara Srbislava KovaCeviC Marija: Nekoliko dana poslc konfcrencije poginula je Milcva Sa~
viC, a na njeno mesto do.Sla je Mira Milo.SeviC, seljankaprvoborac iz Iriga.
ti) Radi lakSeg rukovodenja ustankom izvrSena je podela
Srcma na dva okruga sa posebnim okruinim komitctima i rukovodstvirna oslobodilaCkih organizacija.
6) Prvi kursevi 1..a bolniCarke organizovani su u maju
1942. godine u Fruskoj gori. Vodila ih je Zora Potiparski.
Uskoro je tu formirana i bolnica Ci:ji je upravnik bio dr
DuSan SaviC Doda, a politkomesar Ruiica Darmati. Kad
su osnovane komande podruCja, pri svakoj od njih bila
jc bolnica, smcStena u nekom od oslobodenih sela. Ra~
njenicirna su struCnu pomoC ukazivale omladinke koje su
zavrSilc bolniCarskc teCajcvc. Prilikom faSistiCkih upada,
ranjenici su sk!~nja!li u baze Hi noSeni kolima iZV3:fl ~e:
la. Ali -nekad ntJe btlo vremena za to. Tada su ranJenlct
stradali a s njima i bolniCarke koje ih nisu napuStale.
Tako je u jednoj ofanzivi poginula Frida Anaf iz Zemu·
na, omiljena »Dunjaox.
1) Mcdu njima bile su i: Milica LukaC AnCa iz Novih Kar-
lovaca (Sasa), prva zena koja se ukljuCila u NOP u ovom
ustaniCkom sefu: zatim Zagorka Grujii Ujna iz Vojke,
Ljubica KoldZiC-Fatima iz MiSkovaca, Vukosava PeinoviC 2edna iz FruSke gore, Jelena StanivukoviC Silja iz Sida, koja je prva poCela da radi sa Zenama u Sidskom
srezu.
250
•) List »lstina« br. 21, od 10. VI 1943.
7)
Radionice su takmle bile pod komandama mesta. Bilo
ih je od svih zanata. Krojacke su obieno drlale zene.
Jedna krojaCka radionica bila je u ustaniCkom selu Pr·
hovu. Njome je nlkovodila Jelena Grulovic, popularna
...retka«.
�i na frontu ... « piSe Jovan Veselinov Zarko, tada
sekretar PK KPJ za Vojvodinu. 1 )
Sa stvaranjem rukovodstava pokrajinskih NOP organizacija, postavilo se i pitanje, pokrajinskog
rukovodstva AFZ·a. Ali pasta u Backoj i Banatu
JOS nije bilo AFZ-a, formiran je Inicijativni pokrajinski odbor AFZ-a ad dve drugarice. U vrlo
povoljnoj ustanickoj klimi uskoro je ceo Srem
bio pokriven organizacijama AFZ-a. Zene su zavolele svoju organizaciju. Clanice odbora, najce·
see seljanke, u pocetku nevicne rukovonenju, brzo
su izrastale u sposobne rukovodioce. 0 svome ra·
du podnosile su redovno izvestaje mesnoj partij·
skoj organizaciji i mesnim odborima, a slale su
ih i sreskim odnosno okruznim odborima AFZ·a. ·
U svojim izvcstajima, pisanim nevestim rukopisom, iznosile su stanje u selu, rezultate · koje je
postigla njihova organizacija, traZile savete; u
svojoj skromnosti vise su podvlaCile nedostatke
nego uspehe iako su uspesi hili veliki. Podaci su
se slivali u okrui.nim odnosno pokrajinskom odboru i kao opsirni izvestaji dostavljani okruznim
komitetima i PK-u KPJ za Vojvodinu.') Clanice
sreskih odbora AFZ-a stalno su obilazile mesne
odbore; a clanice okruznih i pokrajinskog AFZ-a
obilazile su sreske i mesne organizacije.
U jednom opsirnom izvestaju PK-u za Vojvodinu i
Centralnom odboru AFZ-a za Jugoslaviju od novembra 1943. g. dat je cifarski pregled organizacija AFZ-a u sest srezova istocnog Srema:
Broj organizovanih zena u celom okrugu
od toga ncsrpskih narodnosti
Broj sreskih odbora
Broj clanica sreskih odbora
Broj mesnih odbora
Broj clanica mesnih odbora
13.500
500
6
51
67
435
Snabdevanje vojske hila je svakodnevna briga organizacija AFZ-a. Da bi sabirnim akcijama dali jos
vise poleta, 00 AFZ-a za istocni Srem i PO AFZ-a
organizovali su pocetkom septembra 1943. g. utakmJCu u sakup!janju priloga za vojvodanske
brigade u Bosni. Takmicenje, koje je trajalo 10
dana 1 obuhvatilo svih sest srezova, snazno je zatalasalo ne samo AFZ vee i omladinske i druge
organizacije i dalo gotovo fantasticne rezultate
iako je sprovedeno na terenu gde su stalno bil~
par_tizanske jedinice i gde su fasisti cesto pljackah. Pre ovog takmicenja, popularno nazvanog
»kampanja«, izvrscne su pripreme. 00 AFZ:-a izdao
je proglas u kame je pozvao Srpkinje, Hrvatice,
Slovakinje, Manarice da se ujedine u takmicenje
"k? ce viSe priloziti, ko ce viSe sakupiti za nasu
VOJSku« pod parolom »Svi za vojsku, sve za vojsku!« UoCi takmicenja u svim mestima odrlani
lz P~':!dgovora knjizi Zarka AtanackoviCa uSrem u
NOP-u 1 socijalistiCkoj revoluciji«.
2 ) l_<ad)e u leta _1943. go~!nc 1:1spostavljcna vcza sa Vrhov~um stabom, ~me. P?kraJms~~ odbor AFZ-a slao je izveStaJC CO AF:Z-u 1 od nJega dobiJao savetc i propagandni rna·
tenJal (•Zenu danas• i drugo). Clan CO AFZ-a Mira
MoraCa provela je mesec dana u obilasku organizacija
AFZ-a u Sremu.
1)
su sastanci i konferencije o organizovanju cele
akcije. I utakmica je pocela. TakmiCio se srez sa
srezom, selo sa selom, grupa sa grupom zena.
Mada je nemoguce opisati sav polet koji se ispoljio u takmicenju i navesti sve primere, evo bar
priblizne slike jednog dana ove akcije u dva ustanicka sela - Mihaljevcima i KarlovciCu (b. zemunski srez) koja su hila menu najvise stradalim selima u Sremu:
»Malo sresko selo M. danas je vrlo zivo. Pored bombama i mitraljeskim rafalima unakazenih kuca,
koje ostavljaju tuznu sliku stradanja i patnji, promicu zurno zenske prilike, vecinom u crnini. Svaka ad njih nasi neki zavezljaj, korpu iii vrecu.
Druge, sakupljene u grupi, prepiru se oko neceg.
Trece, opet, nevestim, grubim ciframa, beleze neke rezultate. Otkuda ova uzurbanost? Pa danas
pocinje takmicenje u prikupljanju priloga za naSu vojsku ... Na raskrSCu, na vidn01n mestu,
vee su istaknuti rezultati danasnjeg takmicenja.
Tu je narocito zivo, cuje se prepirka: »Nas sokak
je danas pobedio! Vidi, koliko kod nas ima carapa, kosulja, pa lekova. Gde li samo nanose avolike injekcije? Ali cekaj, da vidiS sta ce sutra nas
sokak dati! Zar mi da izostanemo, to ne mozemo
nikako dozvoliti!« - ,Ja cu sutra dopuniti rubriku zito«, govori postariji seljak. - »A ja sam
se pogodila da tri dana vadim krompir kod Nikole i sve Sto zaradim, daCu za naSe borce«, kaze siromasna starica Cija su dva sina u narodnoj vo)sci. - . »A ja cu doneti jos jedan Cilim,
J?s koJu kosu!Ju. Mi moramo na kraju pobediti,
v1decete samo!« - samouvereno uzvikuje jedna
omladinka.
A u ~elu K. ista. uzurbanost. Na sve strane organi~uJe se koleknvno kuvanje pekmeza. Sakupile se
zene po grupama, podelile posao, pa se takmice
koja c~ vise skl;lvati pekmeza, ciji ce biti bolji.
O~lad.ma pomaze da sve bude sto pre gotovo, i
sv1 zaJedno pevaju, ori se celo selo. Jedna noc
ves~log kolektivnog rada, a sutradan preko 300
tegh gusto skuvanog pekmeza gotovo je da se salje borcima.
N~ dr'7go) stra_ni _de-:<urne preko celog dana primaju
1 upiSUJU pnlozene stvari, uvece sabiraju, a ujut:U. osvanu. ;ez':'ltati. I opet nastaje prepirka i jos
Jace takmxcenJe ... 3 )
U zavrsnom delu utakmice odrlani su mitinzi za
jedno i!i viSe sela na oslobonenoj teritoriji i konferencJJe u neoslobodenim mestima. Menu govormcJma. na mitinzima bilo je i seljanki, koje su sa
radosmm uzbunenjem i ponosom iznosile rezultate
svoje »kampanje«, kojima su dokazale koliko vole narodnu vojsku. To su bile prave svecanosti
pra_c~~e veseljem i pevanjem borbenih pesama.
!'laJVJse. se._revala pesma: »Vojvonanska brigada
1de n~ Juns, nap red ... « Posebno je bilo svecano
u sel~ma zemunskog sreza, jer je to bio srez-pobedmk u takmicenju.
Skupljene stvari - menu kojima je hila namirnica
svih vrsta, zatim odece, obuce, rublja, platna, vune, cebadi, . cilimova, sapuna, duvana, zavoS) Clanak »iz kampanjc« ~oji jc napisala Jela StojanoviC
clan 00 AJ':Z, stampan Je u prvom broju lista »Vojvo<1anka u borbi«.
251
�ja, raznih lekova, pa do pribora za jelo i
cetkica za zube - predate su narodnim odborima. Rezultati akcije, iskazani u ciframa po srezovima, prikazani su u posebnoj brosuri. Uskoro
su povorke kola sve sto je bilo prikupljeno nosile
vee ustaljenim partizanskim putevima brigadama
u Bosnu. Mnogi borci bili su obradovani ne samo
poklonima vee i pismima koja su nasli medu darovima sa adresom: »Nepoznatom borcu«. - 0vakve i slicne akcije ucvrsCivale su jos viSe bratstvo izmedu naroda Srema i onaga u Bosni gde
su se vojvodanske brigade borile zajedno sa bosanskim brigadama.')
Svakodnevna prakticna aktivnost zena bila je protkana politickim i kulturno-prosvetnim radom u
okviru AFZ-a. Svaki sastanak, pored prakticnog
dela, imao je i svoj politicki deo. Citani su partizanski listovi i diskutovano o dogadajima na frontu. Zene su ucestvovale na priredbama povodom
praznika L maja iii proslave oktobarske revolucije, a za 8. mart spremale su same program. Neka
sela imala su svoje zenske horove, a neke zene
glumile su u komadima.2 ) Nepismene su, pored
svih poslova, nalazile vremena da svrsavaju analfabetske tecajeve koje su drzale uciteljice partizanskih skola. UCile su da bi mogle pisati svojim
sinovima koji su otiSli u »redove« (partizane).
Jedna seljanka tek sto je naucila slova nevesto je
napisala svoj prvi sastav: ,J a sam zena od pedeset leta, pa se mucim, prvi razred ucim.«
Politickom uzdizanju zena Srema mnogo je doprinela partizanska stampa. U Sremu je izlazilo nekoliko listova (»Istina«, »Na5a borba«, »Slobodna
Vojvodina«, »Glas omladine«) koji su donosili i
priloge o zenama i njihovoj organizaciji. Najpopularnija i najcitanija bila je »Istina« koja je jedanput nedeljno izlazila od 1942. g. do kraja rata.
Pored toga, stizala je »Borba«, a iz Hrvatske »Zena u borbi« i slavonska »Udarnica«. Osobito interesovanje kod zena izazvali su materijali sa I
konferencije zena Jugoslavije odrlane decembra
1942. g. u Bosanskom Petrovcu i obnovljena ,zena danas«. Sve te materijale zene su proradivale
na svojim sastancima. Ali, mada je propagandnog
materijala bilo dosta, one su prizeljkivale svoj
1) To bratstvo ni do danas nijc ostalo fraza. PotiCc ono
joS ad jeseni 1942. godine, kada je na terenu Srema kratko vreme boravila VI udarna bosanska brigada. Pri povratku VI brigada je u svom sastavu imala i dva bataljona sremskih boraca koje jc povela sa sobom u Bosnu.
Narod je sveCano ispratio brigadu. Tada je nastala ana
i danas popularna pesma:
"Kad su Sremci krenuli iz te FruSke gore
Pa odoSe za Bosnu tamo da se bore...
Oj ti Bosno ponosna, visokih bregova,
Evo tebi u pomoC sremaOkih sinova ...u
252
Posle oslobodenja neka sremska sela »pobratilau su se
sa bosanskim selima i uzajamno se poseCuju, Tako se
selo Golubinci pobratilo sa SekoviCima u istoCnoj Bosni, gde je sahranjeno preko 30 poginulih boraca GolubinCana. Svake godine po stotinu meStana, najviSe majki i sestara poginulih, idu u SekoviCe, a ovo selo im uzvraCa posete.
') Zora Filipovic iz Novih Karlovaca (Sasa), tada vee starija seljanka, igrala je u komadu »Matia. od Capeka, a
Jovanka iz Le:Zimira, »Crnka FruSkogorkau, napisala je
pozori.Sni komad i igrala u njemu.
list. Tu zelju izrazile su jos na Okruznoj konferenciji.
Pripreme za pokretanje lista za zene pocele su kad
je obnovljen NOP u Banatu i Backoj, jer je list
trebalo da ima vojvodanski karakter. Pripremne
poslove uzele su na sebe clanice Inic. PO AFZ-a i
00 AFZ-a. List je dobio naziv »Vojvodanka u
borbi«. Prvi broj izasao je januara 1944. g. i docekan je sa velikim simpatijama. Osim ovoga, izasla su do polovine 1944. g. jos tri broja. 3 ) U sva
cetiri broja objavljeno je viSe clanaka, reportal'a,
nekoliko pripovedaka i pesama, dosta vesti i kratkih dopisa - o borbi zena za slobodu i ravnopravnost. Prestampavan je i pogodan materijal iz
drugih list ova ( ,zene danas«, »Glasa omladine«
i dr.). Bilo je dopisa iz Banata i Backe, a i nekoliko priloga na slovackom jeziku namenjenih zenama slovacke narodnosti.
Pored drugarica iz redakcije, saradnici u listu bili
su: Jovan Popovic, knjizevnik (tada urednik »Slobodne Vojvodine«), koji je urednicama mnogo pomagao svojim savetima; zatim: Stanka Veselinov, Geza Tikvicki, Anka Kmezic, i drugi. Posebnu
brigu listu posveCivao je Jovan Veselinov Zarko,
politicki sekretar PK KPJ za Vojvodinu.- U tehnickom uredivanju lista redakciji je pomagao Vojislav Nanovic Joca, urednik »Glasa omladine«.
List je izlazio u 1000 primeraka, a umnozavan je
u tehnici »>stine«. 4 )
Jos u toku pripremanja prvog broja lista rcdakcija
se obratila clanicama AFZ-a da preko svojih organizacija salju dopise. Vee za prvi broj stiglo je
mnogo dopisa od drugarica sa terena, medu koj ima je bilo dosta pisanih nevestom rukom seljanki, ali napisanih iskreno i toplo, cesto u stilu »na
narodnu«, - Evo nekih odlomaka iz tih dopisa:
•Nee je pune dve godine kako sam upoznala ovu
borbu - pise seljanka Milica. - Skupljale smo se
u jednoj kucici, provodile tu cele noci, slusale vesti koje nam govore kako se bori Crvena armija,
kako se bori nasa vojska sa fasistima, koji nemilosrdno ubijaju nasu decu, videla sam to svojim
ocima« . . . »Meni su fasisti ubili ono sto mi je
najmilije, moga jedinoga sina - piSe jedna majka i nastavlja: »A ponosna sam sto sam majka
cerke koja je posla da osveti brata. Otisla je u
Bosnu, ukrala se .. -" Druga piSe u stihovima:
»Na osvetu stalno mislim, na pobedu partizana ...
3) Urcdnik je bila Srbislava KovaCeviC Marija, a Clanovi
redakcije: DuSanka JovanoviC Branka, Jela StojanoviC,
Jelena PopoviC Marica, Dara StefanoviC Vida i Edita Pisker Mila; sve su one i pisale u listu.
4) »Tchnika« je funkcionisala za celo vreme ustanka u
Sremu. Najpre je to bila samo pisaCa maSina i ciklostil,
odnosno gcStetncr za umnoZavanje. U takvim >-tehnikama« najviSe su radile Zene. Tako je u Zemunu bila »tehniCar« Margita Vuk (za cclo vreme rata); u ))Istini« su
radile Draginja Niksic (dok nije poginula), Edita Pisker
Mila (dok nije presla na rad u 00 AFZ-a).- Docnije su
stvoreni Citavi tchniCki aparati pri organizacijama. U Ok-
ru:Zno) tehnici umnoZavana je »Istina« i drugi okruZni
listOVI. Od 1943. godine radila je mala stamparija u bazi
na jednom sala.Su. Tu su Stampani listovi »NaSa borba«
i »Slobodna Vojvodinaa, a odStampano je i viSe broSura.
Svi listovi su kurirskim vezama stizali u sve krajeve
Vojvodine, pa i do Vrhovnog staba. - •Vojvodanka u
borbi• slata je redovno Centralnom odboru AFZ-a, zatim oblasnim odborima Slavonije i istoCne Bosne, s kojima je PO AFZ-a odriavao vezu.
�Jer svi znate da ja imam jedinicu, cerku milu, dobrovoljno otisla je s drugovima u •liniju« (partizane).- I taka dalje.
I za druge brojeve stizali su dopisi. Posebno su bile
zapazene pesme Stane Petrovic Nane iz sela Karlovcica, koje su izrazavale neodnegovan, samonikli pesnicki talenat ave seljanke. Eva jedne od
njih stampane u •Vojvodanki u borbi«:
RASTANAK
Majka, zasto si taka zabrinuta, tuzna?
Ponekad tvoje oci suze mute,
Pa usta, koja mi nezne reci govorahu,
Sad nemo cute i cute.
Na mene kradom topli pogled bacis,
Mastanjem tvojim sad daleko ti si.
I kao da mi nesto hoces da uskratiS,
A to nikad nisi ...
Znam, moj odlazak je uzrok bola tvoga.
0, majko, nemoj da budcs taka slaba, nejaka,
Vee hrabra, hrabra i kao bedem jaka,
Jer covek u ova burna vremena
Treba da je tvrai i od kamena.
Zar da nam i buduce pokolenje cami
KO suZnji, u veCnom ropstvu u tami?
Ja cu otiCi - jer svest me zove
Da clarno zemlji nove plodove,
Ljudima svetlost umesto mraka.
Ne daj da ti zloslutna mis6 po glavi !uta,
No reci: »Zbogom, sine, zelim ti sreena puta!«
AI' nad njim sa strepnjom i zudnjom,
Bdila je ona dvadeset leta,
A za momenat maze da padne
Od mrska zrna dusmanina kleta.
To majci pamet ometa,
Pa radost, zelje i nade,
U dubok ponor odu.
sta ce joj tada svetlost? Ne mari ni za slobodu.
Ali te njene misli recima i ne zbori,
Jer u njoj ljubav majke i svest visoka se bori.
Da je potrebno - ona saznaje Zbaciti lance ropstva vekovna
7
Skinuti s lica tamne feredze ...
I cedo - najvece blago - od sebe daje
U borbu svetu - bez suza, bez placa.
Jer svest visoka majdnu ljubav- nadjaca ...
»Za svetle ideale i za buducnost bolju,
Podi mi srecno, sine, i imaj cvrstu volju!<<
lake je izlazio kratko vreme, list »Vojvodanka u
borbi« odigrao je znacajnu ulogu u budenju zena
Vojvodine i u njihovom mobilisanju u oslobodilackom ratu.
Da bi se aktivistkinje AFZ-a - clanice mesnih i sreskih odbora sto vise osposobile za rukovodenje
svojom organizacijom, odriavani su kratki politicki kursevi. Vecina odbornica bile su seljanke
koje su sa uspehom obavljale sve praktiene zadatke, ali im je nedostajalo politicko znanje o ciljeyima i karakteru oslobodilackog rata. Od jeseni 1943. do proleca 1944. g. odrlana su cetiri takva kursa: dva za sreske, dva za mesne clanice
odbora AFZ-a. Kroz sva cetiri kursa proslo je
preko 60 odbornica, mectu njima 2-3 drugarice
iz Backe i Banata. Kurseve je organizovao PO
AFZ-a u 00 AFZ-a, a PK KPJ je pomogao u pravljenju programa i dao potrebnu literaturu. Za
smestaj i ishranu brinuo se Mesni odbor AFZ-a
onaga sela gde je kurs radio. Program je obuhvatao desetak tema, 1 ) a predavaci su se trudili da
ga izlazu sto pristupacnije s obzirom na sastav
slusateljki. Posle predavanja sledilo je proucavanje teme po grupama, a zatim propitivanje. Vreme odmora prolazilo je u pravljenju zidnih novina, u zabavi i pevanju borbenih pesama. - Na
kraju kursa odriana je zavrsna konferencija sa
propitivanjem i ocenjivanjem kursistkinja, kojoj
su prisustvovali clanovi mesnog odbora i predstavnici drugih organizacija iz mesta. Posle toga
prireaena je skromna svecanost.
Opsti uspeh ovih kurseva za zene bio je iznad ocekivanja s obzirom na uslove pod kojima se radilo
( dva kursa omela je fasisticka reakcija, ali su
ipak zavrsena) i na sastav kursistkinja, meau kojima je bilo dosta seljanki. Ali i one su se, sa zacudujucom upornoscu, trudile da savladaju program.
Kratki politicki kursevi visestruko su hili od koristi organizaciji AFZ-a. Ucesnice kurseva prenosile
su steeeno znanje na ostale zene u selima; zatim,
one same osposobljavale su se za umesnije rukovodenje organizacijom i sticale samopouzdanjc i
uverenost u sopstvenu vrednost; najzad, zivot u
kolektivu, drugarstvo i atmosfera koja je vladala
medu zenama ostale su im u trajnoj uspomeni.
I u zapadnom Sremu organizacije AFZ-a razvijale su
se slicno anima u istocnom Sremu, mada nesto
sporije. Okruzna konferencija zena odriana je
25. septembra 1944. g. u prisustvu oko 200 delegatkinja. Konferencija je imala manifestacioni
karakter kao i sve konferencije tih dana u predvecerje oslobodenja. Izabran je Okruzni odbor
AFZ-a od 19 drugarica, medu kojima je, pored
Srpkinja, bilo i Hrvatica, Rusinki i Slovakinja. Za
predsednicu izabrana je Sata Milutinovic, seljanka iz Molovina. 2 )
Ovim prikazom nije bilo moguce obuhvatiti i druge
aktivnosti zena Srema u oslobodilackom ratu, na
primer: rad u narodnooslobodilackim odbori·
rna;") straze, koje su zene drhle na kraju sela
budno pazeci da u selo ne ude neko bez partizanske propusnice; obradivanje >>drugarskih« basta
i njiva ( onih porodica ciji su svi clanovi hili u
partizanima); ucesce u udarnim grupama u borbi za zetvu iii u raskopavanju puteva i rusenju
mostova da bi se spreeili neprijateljski kamioni
t) Program je pravljen po ugledu na program za nile
kurseve AFZ-a i Stampan u >lleni danas<( br. 32. Me<tu te-
rnama bile su i: Zena kroz istoriju, 0 faSizmu, Oslobod:ila.Cki rat naroda Jugoslavije, Uloga Zene u NOP-u, AntrfaSistiC.ki front Zena. PredavaCi na kursevima bile su:
DuSanka JovanoviC Branka, Luna Koen Lela, DuSanka JeremiC Sofija, Edita Pisker Mila, Srbislava KovaCeviC Mar-ija, Vida MamuziC Drinka i druge.
su Mira Medic, clan
OK KPJ za zapadni Srem i Zora Potiparski. U pripremanju konferencije uCestvovale su: Milka Bobinac, Jo-Ian Levinger Mira i Luna Koen Lela, aktivistkinje na to-me terenu.
') U leto 1944. bilo je oko 300 zena u raznim narodnooslobodila.Ckim odborima.
2) Referate na konferenciji drlale
253
�da uau u selo, i tako dalje. Tesko je opisati sve
napore i izneti sve opasnosti koje su vrebale zene-kurire, kakve su bile Ivanka Stojanovic iz pazovackog sreza, ili J elena Najic iz zemunskog sreza, ili tetka Ljuba iz ilockog sreza. One su za celo
vreme rata obavljale taj naporni posao. Persa
Barac iz rumskog sreza, koji je vodila jedinice
iz donjeg Srema u Frusku goru, nije ostala do
kraja rata na toj duznosti, jer je poginula od neprijateljske zasede zajedno sa sinom kada ga je
vodila u partizane.
Izostavljen jc i rad zenske omladine koja predstavlja zasebno poglav]je u oslobodilackom ratu Srema. Njcni podvizi u pozadini bili su ravni podvizima omladine u jcdinicama.
Zasebno poglavlje cini i ucesce :lena i omladinki
Srema (i cele Vojvodinc) u odredima i vojvodan·
skim brigadama, gde su bile ne samo pozrtvovane
bolnii'arkc 1) vee i dobri borci i rukovodioci') i
ginule hrabro kao i njihovi drugovi klicuCi Partiji i Titu.
Bilo je :lena i omladinki Srema koje su rukovodile
partijskim i skojcvskim radom u srezu odnosno u
okrugu, kao sto su: Stanka Veselinov Seka, Zora
Krdialic 'Z:aga, Aleksandra Mladenovic Zdenka,
Anka Kmezic, Jovanka Petkovic Jelka, Ruza Durdevic Crna i druge. - Nemoguce je nabrajati dalje, a da se ne ucini nepravda mnogima.
Celokupan rad :lena, kao i NOB Srema uopste,
pratili su stalni fasisticki naleti i reakcije. - Za
vreme tzv. »Velike ofanzive« i akcijc zloglasnog
Viktora Tomica u jescn 1942. g. stradalo je oko
6000 lica, a oko 10.000 odvedeno je u logorc. Meau
njima bilo je mnogo zena, omladinki i dece. Masovna streljanja izvrsena su u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru. Citave kompozicije nosile su narod sremskih sela u Jasenovac i Staru Gradisku.
Zatrte su citave porodice, a neka sela ostala su
skoro potpuno bez muskaraca u snazi (na primer, Grgurevci i Bukovac u Fruskoj gori), ali su
zene u njima nastavile da rade i da se bare. Tesko
ce se ikada znati tacne ci[re koliko je zena stradalo u proslom ratu. Ali se zna da u Sremu nije
zabelezen ni jedan slucaj izdajstva ni slabog ddanja zena pred fasistima.
Medu prvim partizankama Srema bile su Jovanka
Gaboscc i Kaja Relic. Uhvacene su u proleee 1942.
g., a 6. maja sa grupom rodoljuba izvedene na
streljanje u Sremskoj Mitrovici. Pre nego sto su
ih pogodili puscani meci, Jovanka je prisla ustaskom oficiru, pljunula mu u lice i uzviknula okupljenom narodu: »Braco, mi ginemo samo zato sto
smo se borili za slobodu.« Zatim su obe klekle pored iskopane rake i zapevale: »Ustajte, vi zemaljsko roblje ...«
U jednoj fasistickoj raciji uhvacena je Danica Andrin, predsednica AF:Z-a u malom fruskogorskom
selu Svilosu i majka troje dece. Iako su joj zapretili strcljanjem, nije htela ni reci da kaze o
1) Poznate bolniCarke bile su, na primer, Velinka Avra
4
254
movie i 2ivka LaziC iz Srerna, pa Gordana Stankov iz
BaCke i mnoge druge; rukovodilac saniteta pri Glavnom
~tabu hila je Anka Jovicic Beba.
2) Janja Dragojlovic hila je komandant bataljona, Du~an
ka JoviCiC Nad komesar bataljona, a Anka Daus Crna
zamenik politkomesara XI vojvoc:lanske brigade.
svojoj organizaciji. Kada su je stavili pred pus·
cane cevi progovorila je: »Gledajte, fasisti, kako
umire zena koja voli svoj narod.«
Za vreme blokada sela fasisti su terali narod, veCi·
nom zene, decu i starce, u crkvenu portu i trazili
da im se izdaju partizani i proka:Zu baze. Zagorka
Gavrilovic") i Sofija Vesic iz Mihaljevaca nad iskopanim rakama ostale su neme iako su u kuci imaJe partizane sakrivene u bazi. Dale su primer celom selu.- Omladinku Rajku Krunic, seljanku iz
Prhova, ubili su fasisti u dvoristu njene kuce, jer
je odbila da ide na rad u Nemacku. - Takvih
primera bilo je mnogo i nemoguce je sve izneti,
kao sto je nemoguce opisati masovne pogibije
1judi, zena i dece u selima kao sto su Bosut, Grk,
Raca koja su tako reei bila opus tela.
Posle oslobodenja Vojvodine zene su pregle na nove zadatke: rad u bolnicama, zbrinjavanje dece
bez rodi telj a, pomoc porodicama cij i su c!anovi
izginuli iii su bili u vojsci, skidanje letine i obrada polja i drugo. Najveci deo tih poslova obavljale su u svojim organizacijama koje su sada formirane u svakom mestu Pokrajine. Do kraja 1944.
g. oddane su i u svih pet okruga Backe i Banata
okruzne konferencije i izabrani okruzni odbori
AFZ.-a. Najzad je 1. i 2. januara 1945. g. u Novom
Sadu oddana Pokrajinska konferencija uz ucesce
650 delegatkinja- predstavnica svih naroda i narodnosti Vojvodine, seljanki, radniea, intelektualki. Posle pozdravnih govora i referata o ulozi ze·
na Vojvodine u oslobodilackom ratu razvila se diskusija u kojoj su ucestvovale odbomice AF:Z-a,
borci, bolnicarke, majke koje su imale sinove i
kceri u jedinicama od kojih su mnogi izginuli.
Majke je predstavljala Krista Badanjac iz sremskog sela Lacarka, koja je imala devetoro dece u
borbi. Ona se na konferenciji obratila s,·im :lenarna i majkama Vojvodine:
»Drage drugarice, majke Backe i Banata, ja kao
majka iz Srema pozivam vas da stupite sa ostalim zenama Vojvodine u Antifasisticki front zena i da aktivno pomazete nasu Narodnooslobodilacku vojsku, koja taka hrabro goni neprijatelja zajedno sa Crvenom armijom. Drugarice, to
je nasa dufuost, dufuost kao majki, kao sestara
da sto pre nest.ane nemackog fasizma. Drugariee,
ja sam majka koja ima osmoro deee u partizanima i jedno u logoru, od kojih je cetvoro palo za
slobodu. Ja sam sa svojom decom rusila prugu
kod Martinaea. Ja sam svoju decu izgubila, ali nisam klonula, jer znam da su pali za slobodu. Zato
pozivam majke da budu hrabre i istrajne u ovoj
teskoj ali slavnoj borbi.«
KOSOVO
Teritorija Kosova i Metohije aprila 1941. g. podeljena je na tri dela. NajveCi cleo pripao je italijanskom okupatoru u okviru »Velike Albanije« Pristina, Urosevae, Gnjilane, Prizren, Dakovica,
Pee, Istok, Srbiea, Orahovae, Suva Reka. i Draga5.
3) Slucaj Zagorkin opisao je knjizevnik Jovan Popovic u
jednoj od svojih legendi mi Cemo ...«
~Kad
je mogla Zagorka, i
�Nemci su zadr:iali teritoriju kosovsko-mitrovackog (zvecanskog), vucitrnskog i lapskog sreza
(Podujevo). Bugarima su pripali Kacanik i neka
sela gnjilanskog i urosevackog sreza.
Prisustvo nemackog i italijanskog okupatora, uz
njih i bugarskih fasista, nedicevaca i domaCih
albanskih placenika predstavljalo je prisustvo jakog, brojnog i organizovanog neprijatelja orijentisanog u prvom redu na borbu protiv KPJ i antifasistickih snaga iskoriscavajuCi postojece nacionalne, verske i druge suprotnosti, raspirujuci sovinisticku mrlnju i razdor medu narodima u ovoj
oblasti. Na taj nacin je stvarana izuzetno teska
situacija za razvitak narodnooslobodilacke borbe.
Iako u posebno teskim uslovima, razvoj n~rodno
oslobodilacke borbe i svih vidova otpora fasizmu
na Kosovu i Metohiji stalno je napredovao. U takvim uslovima i u sprovodenju zadataka koje su
KPJ i njen Oblasni komitet za Kosovo i Metohiju
postavljali pred komuniste i rodoljube razvijao
se antifasisticki pokret u kame su mesto, uloga
i aktivnost zena ovoga kraja bili od velikog znaCaja.
Ne priznajuCi okupatorsku podelu Oblasti, Oblasni
komitet KPJ za Kosmet je stalno pozivao narode
citave Oblasti na bratstvo i jedinstvo i sa ostalim
narodima Jugoslavije u jedinstvenu borbu i antzane akcije protiv fasistickog okupatora.
Partijska organizacija Kosmeta usia je u ratne dogadaje sa preko 25 drugarica predratnih clanova i
kandidata KPJ. Od toga samo u partijskoj organizaciji u PeCi, jednoj od najbrojnijih pre rata,
bilo je 17 drugarica clanova i jedan kandidat KPJ.
Neke drugarice su jos 1941. g. otisle za Cmu Goru,
neke su tokom rata hapsene ili odlazile u partizanske jedinice, a na njihova mesto su dolazile
nove. Prema razvoju i prodiranju NOP-a u pojedina mesta i sela i broj drugarica se povecavao.
One su birane i u mesne i sreske komi tete KPJ.
Drugaricc su pod tcskim uslovima zivele, kretale se i partijski radilc ilegalno. Mnoge od
njih su isle sa fcredzom, oblacile sc u odecu baba,
boravile u raznim kucama, spavale po dvoriStima,
menjale mesta, izvrsavale partijske zadatke i organizovale omladinu i zene u gradovima i selima.
Odlazile su na sastanke i u obliznja sela, stvarale
punktove u njima. Prisustvovale su redovno i aktivno sastancima partijskih celija, aktiva SKOJ-a
i organizovale konferencije zena koje su odrlavane u kucama aktivista i saradnika NOP-a u gradu
i selima.
Oblasni komitet KPJ za Kosmet u svakoj prilici je
isticao znacaj rada sa zenama. Na februarskom
savetovanju Oblasnog komiteta 1942. g., osuden
je sekta5ki odnos prema zenama i omladini, kao i
u pogledu njihovog prijema u clanstvo KPJ.
Pridobijanje albanskih devojaka i zena za NOP bio
je poseban zadatak svih partijskih organizacija, a
osobito drugarica clanova KPJ i SKOJ-a. Ulagani
su stalni napori pojedinaenim radom da se i one
povezu i ukljuce u pojedine njima pogodne aktivnosti i akcije antifasistickh organizacija. Isticano
je da ucesce i pomoc NOB-u, pored doprinosa nacionalnom oslobodenju svih naroda ispod fa5istickog jarma, zeni Albanki posebno donosi slobodu, prava i raskidanje okova ropstva u kojima su
je feredia i obicajne navike vekovima drlale.
Zene albanske narodnosti iz porodica clanova
KPJ, SKOJ-a i partizanskih porodica u Dakovici,
PeCi, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i PriStini,
medu prvima su primljene u KPJ. Tako je krajem
1945. g. medu 400 clanova KPJ u Oblasti bilo i
7 zena albanske narodnosti.
Pretezan deo clanova KPJ bio je mlad, nedovoljno
iskusan. Zbog toga je i posebna paznja posveCivana njihovoj teorijskoj izgradnji. Od kraja 1941.
i osobito u 1942. g. organizovani su partijski kursevi iz teorije marksizma-lenjinizma na kojima su
aktivno ucestvovale i drugaricc clanovi KPJ. U
PeCi je odrlan kurs iz Osnova lenjinizma. U drugoj polovini 1942. g. organizovane su vaspitne
grupc za kandidate KPJ. U Vucitrnu su clanovi
KPJ izucavali Istoriju SKP (b). U selu Vrelo (Pristina) radio je partijski kurs na komc su obradivani Istorija SKP (b) i Pitanja lenjinizma. U
Prizrenu je organizovan partijski kurs sa temama
iz Dijalektickog materijalizma, Nacionalnog pitanja i Istorije SKP (b), a 1943. g. obradena su pitanja o Partiji, NOB-u i osnovnim principima
marksizma. I u drugim mestima odrl;avani su
slicni kursevi kojima su prisustvovale i drugarice.
U nedostatku materijala za teorijsku izgradnju cianova KPJ pribegavalo se njegovom umnozavanju
(Istorija SKP (b), Osnovi lenjinizma i dr.). Zbog
toga, kao i radi obavestavanja clanstva KPJ,
SKOJ-a i ostalih pripadnika NOP-a o politickoj
situaciji u svetu, nasoj zemlji, Oblasti i gradu,
o borbama na frontovima i partizanskim akcijama, organizovane su jos od 1941. g. partijske tehnike u kojima jc radio i jedan broj drugarica.
Jos krajem juna 1941. g. partijska organizacija u
PeCi organizovala je slusanje, umnozavanje i raznosenje radio-vesti. u pocetku su prepisivane rukom, a kasnije kucane na maSini i izvlaCene na
presi. Radene su svakog dana na srpskom i povremeno i na albanskom jeziku. Pored vesti Moskve, Londona, ))Slobodne Jugoslavije(( i dr. o siM
tuacij i na frontovima donosile su komentare o
situaciji u nasoj zemlji, posebno na Kosmetu i u
gradu, upozoravale kada se priprema hapsenje
itd. Po vesti je dolazio odreden broj drugova i
drugarica, uzimao ih i kamuflirane prenosio na
punktove po rejonima, a odatle su ih drugi prenosili na Citanje u kuce pripadnika NOP-a. Citane su svakodnevno danovima jedne ili viSe porodica na manjim ili veCim skupovima ili pojedinacno. Za vreme tih skupova strazarili su omladina, zene i pioniri. Vesti su nosene i po selima, ponekad i za Plav i Gusinje. Prenosenje vesti uglavnom su obavljale skojevke, zcne i pioniri organizovano, tacna i uredno. Na presi su radeni i proglasi SK, umnozavane i pojedine glave Istorije
SKP (b) i drugi materijal. Tehnika S~( je imala
i sapirograf na kame su umnozavani leci i proglasi. I pored velikog broja pretresa kuca i prebacivanja iz kuce u kucu ni tehnika ni njeni delovi
za citavo vreme rata u PeCi nisu pali u ruke neprijatelju.
Partijska tehnika u PriStini radila je i pored cestih
prebacivanja zbog terora i pretresa. U Prizrenu,
Urosevcu i Kosovskoj Mitrovici takode drugarice su slusale, umnofuvale i prenosile radio-vesti u
255
�256
gradu i selima. Iz Dakovice su drugarice prenosile letke i u druge srezove, osobito u prvoj polovini 1942. g., kada je ovde bilo sediste Oblasnog
komiteta KPJ za Kosmet. Tehnika i njeni delovi
povremeno su sklanjani i radili u pojedinim selima. I u najtezim danima u blokadama i racijama,
u dubokoj ilegalnosti, zahvaljujuCi i brizi zena
koje su je cuvale i obezbedivale tehnika je radila.
U svakom mestu na Kosmetu gde je postojala partijska organizacija ogroman znacaj imale su baze i sklonista po kucama, sto je omogucavalo ilegalcima rad, odrzavanje sastanaka cuvanje prikupljenog materijala itd. Baze su doprinele da su se
drugovi i drugarice ilegalci mogli clute ili krace
vreme odrzati i raditi u uslovima terora, neprekidnih progona i pretresa kuca. U svakoj od njih
pored tehnike i njenih delova sklanjan je i drugi
partijski materijal, oruZje i drugo. Drzane su u
strogoj tajnosti, a vezu sa njima odriavali su odredeni drugovi i drugarice. Sa razvijanjem partijskih organizacija, odlazenjem drugova i drugarica u ilegalnost, prosirivanjem NOP-a i okupljanjem sve veceg broja !judi povecavan je i broj baza i sklonista u gradovima i selima. Ilegalci iz gradova prelazili su u sela i obratno. Dok su hili sklonjeni i boravili u bazama i sklonistima, ilegalni
partijski radnici su smatrani za clanove porodice
i viSe od toga. Iako u oskudici i nemastini, te porodice su se brinule za ishranu ilegalaca, brinule
za njihovu sigurnost i pomagale im u radu. Neke kuce su bile sigurne haze, sklonista i skrivnice
za citavo vreme rata. Nije bilo slucaja da je neka
baza prokazana fasistima.
Gotovo nije bilo crnogorske i srpske kuce u PeCi i
Vitomirici u kojoj nije duze iii krace vreme boravio koji ilegalni drug iii drugarica. Zene, skojevci i deca odrlavali su vezu izmedu ilegalaca.
Kada bi u jednoj usied pretresa bio nemoguc opstanak ilegalaca, odmah je stvarana nova baza i
obezbedivan smestaj. Vitomirica je hila baza za
ilegalne partijske radnike i iz PeCi i okoline. U
skrivnicama je bilo i oruzje i sanitetski materijal. Bilo je vrlo malo kuca koje nisu imale skrivnicu u kojoj je moglo da se skloni oruZje i drugi
materijal.
U Dakovici, Pristini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici,
Urosevcu, Gnjilanu i mnogim selima veliki broj
zena primao je i cuvao ilegalce. Kuce nekih zena
bile su poznate kao baze i svratista za ilegalce i
kurire.
Odriavanje veza izmedu partijskih organizacija i
ilegalnih partijskih rukovodstava i radnika, pored
drugarica clanova KPJ i SKOJ-a koje su se jos
legalno kretale; snalazljivo i sa uspehom obavljale su i zene i pionirke. ZahvaljujuCi njima radio-vesti i druga obavestenja koja su svakodnevno izlazila dopirala su u odredeno vreme u svaku
kucu. 0 razvoju dogadaja, o svakoj novoj akciji
koju je nameravao da preduzme okupator, o hapsenjima iii pripremama za njih, koliko se do njih
moglo doCi, o pretresima koji su gotovo svakodnevno izvrsavani, svaka kuca je hila odmah obavestavana. Zbog toga, iako su kuce blokirane i
pretresane, !judi hapseni, materijal na vreme sklanjan nije padao u ruke neprijatelju. Ovo je bilo
od velikog znaeaja za partijsku organizaciju Kos-
meta. U selima su radi nesmetanog odrlavanja
sastanaka organizacija, komiteta KPJ, SKOJ-a i
drugih zcne cuvalc strazu, otkrivale neprijateljske
spijune itd.
Pored odrzavanja veze izmedu partijskih i drugih
organizacija, obavljanja kurirskih zadataka u gradovima i selima u Oblasti i sa partizanskim odredima, odrlavane su veze i prenosen partijski materijal u Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.
U oktobru 1941. g. na zadatku uspostavljanja veze
izmedu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru
i Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet grupa od 10
drugova, medu kojima je hila i Draga Medenica,
predratni Clan KPJ iz Vitomirice, poginula je· u
planini HajJi.
Zene Prizrena koje su obavljale kurirske zadatke
cesto su znale saddaj poste koju su prenosile i u
slucaju provale i opasnosti od neprijatelja mogle
su ga preneli usmeno. Odigrale su ve!iku ulogu u
prenoscnju oruzja i dr. u dzakovima zita, vune,
u slami, scnu itd., pisanog materijala u hlebu,
hrani i dr., pisama u vesu, carapama, opancima
itd.
Na Kosmetu jc i pre rata bio razvijcn rad KPJ medu
omladinom. Poscbno je bila okupljena studentska
i srednjoskolska omladina. Zavisno od rada i razvoja partijskih organizacija u gradovima i pojedinim selima razvijala se i organizacija SKOJ-a.
U organizacijama SKOJ-a pre rata bilo je dosta omIadinki. U PeCi, gde je jos pre rata postojao i MK
SKOJ-a, skojevska organizacija je bila jedna od
najbrojnijih u Oblasti. U gradu i selima Vitomirica, Dubovik, Gorazdevac i Zlokucane u aktivima
SKOJ-a bilo je oko 80 omladinki. U Dakovici, Pristini, Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici je, takode,
u aktivima SKOJ-a pre rata bilo skojevki ucenica, studentkinja i radnica. Od 1941. g. u ovim
mestima jc broj skojevki bio dvostruko veci nego pre rata. Stvaraju se mesni komiteti SKOJ-a,
novi aklivi u kojc je tokom rata prim!jen veliki
broj omladinki, od kojih su neke radile ilegalno,
sklanjale se u sela i tamo nastavljale rad, bile
hap sene iii odlazile u partizanske odrede. U Urosevcu, Gnjilanu, VuCitrnu, Orahovcu i drugim mestima od 1942. g. stvarani su aktivi SKOJ-a, a osobito se razvio rad u selima gracanickog sreza
(Pristina). U mnogim selima u aktivima SKOJ-a
bio je veliki broj omladinki. U Dakovici je od
1942. g. i kasnije u aktivima SKOJ-a bilo viSe od
30 skojevki, a od toga 15 Albanki. I pored hapsenja skojevaca i razbijanja omladinskih organizacija broj clanova SKOJ-a je u svim mestima
stalno rastao. Tako je, na primer, krajem 1942.
godinc taj broj iznosio preko 2.000, medu kojima je bio znatan broj omladinki.
Clanovi SKOJ-a su u citavoj oblasti hili organizo.
vani u aktivima koji su bili iii mesoviti iii odvojeno zenski i muski.
Medutim, kasnije Oblasni komitet SKOJ-a za Kosmet je upozorio na nedostatke u organizacionom
pogledu i radu SKOJ-a i istakao:
»Krupan nedostatak 1 ) u osnovnim jedinicama je i
neravnomernost u uzdignutosti izmedu muskih i
•) Iz zakljucaka Oblasnog savetovanja SKOJ-a sredinom
avgusta 1942. godine u Suvom Dolu u Zavodu za istoriju Kosova.
dok. br. 487, k. 27
�zenskih aktiva. Usled objektivnih teskoca u nekim mestima te jedinice nisu stvarane kao mesovile, a neke organizacije su shvatile da uopste
treba stvarati odvojene aktive i time jos viSe po·
gorsale stvar. Ovo isto vazi i za odvojene siptarske aktive.
... Prekinuti sa praksom izdvajanja siptarskih aktiva, kao i muskih i zenskih i spojiti ih gde za to
postoje uslovi.«
Zadaci zenskih aktiva SKOJ-a i svake skojevke ponaosob bili su osobito znacajni u okupljanju zenske albanske omladine:
»Aktivi zenske omladine 1 ) treba da uloze maksimalne snage da se - uporedo sa jedinstvom srpske
i crnogorske omladine - ozbiljno pozabave pitanjem prodiranja medu siptarskom zenskom
omladinom, da nju upoznaju sa danasnjom barborn, da kod nje razviju interesovanje i da je
ukljuce u borbu protiv fasizma.«
Aktivi SKOJ-a su u svim mestima bili organizovani
prema rcjonima koje su pokrivale i partijske organizacije. Na sastancima aktiva govoreno je o
borbi i akcijama protiv okupatora, citane su radio-vesti i diskutovalo se o politickoj situaciji,
proradivali su se proglasi i drugi partijski mate·
rijal, proucavali su »Razvitak drustva«, »Osnove lenjinizma« i dr. Clanovi SKOJ-a su ucestvovali u aktivnostima i akcijama partijskih organizacija.
Od kraja 1941. i 1942. godine u svim mestima se
formiraju jezgra SKOJ-a, sastavljena od sekretara aktiva i jednog broja uzdignutijih drugova i
drugarica, koja su bila rukovodstva skojevskih
organizacija po rejonima.
Avgusta 1942. g. u Suvom Dolu (Pristina), u prisustvu sekretara Oblasnog komiteta KPJ Bore
Vukmirovica, odrzano je oblasno savetovanje
SKOJ-a kome su prisustvovale i drugarice iz Prizrena, Urosevca i Pristine. Na njemu je pored ostalih istaknut i zadatak veceg okupljanja zenske
omladine.
Istovremeno sa formiranjem aktiva SKOJ-a stvarane su i vaspitne grupe u kojima je pored Cianova SKOJ-a okupljana i antifasisticka omladina,
kao i posebne grupe antifasisticke omladine. Taka je sredinom 1942. g. pocelo okupljanje sve antifasisticke omladine. Svaki aktiv SKOJ-a imao
je oko sebe po nekoliko vaspitnih grupa omladine. Na sastancima ovih grupa razmatrana je po·
liticka situacija, govoreno je o borbi protiv okupatora, o konspiraciji, bratstvu i jedinstvu itd.
Citane su vesti, marksisticke knjige i druga lite·
ratura i najbolji omladinci i omladinke pripremani su i primani u SKOJ. nKako se kalio celik«
i »Mati« bile su knjige koje su kruzile medu omladinom. Akcije omladine, secenje bandera, prenosenje vesti, materijala, oruija, hrane, prikupljanje pomoCi za NOB su bile masovne i organizevane. Omladinke su prikupljale materijalnu pomoe za NOP, sakrivale ·negalce, prebacivale oruzje i drugi materijal, odr:Zavale vezu i radile na
1) Pismo mladim komunistima Kosova i Metohije od per
cetka aprila 1942. godine istoriju Kosova.
dok. hr. 112. u Zavodu za
okupljanju zena i omladine za NOP. Formirale
su i odr.i;avale sastanke citalackih grupa.
Skojevska organizacija se bavila i opismenjavanjem
omladine. Zadatak je bio da se svi omladinci i
omladinke nauce osnovnoj pismenosti. Organizovani su kursevi kroz koje su prolazili nepismeni
omladinci i omladinke u gradu i selima.
Od kraja 1942. g. formiraju se i odbori antifasisticke omladine u svim mestima, koji kasnije prerastaju u odbore USAOJ-a, u kojima je bilo na stotine omladinaca i omladinki.
Krajem 1944. g. na terenu Krume (Albanija) formiran je novi Oblasni komitet SKOJ-a za Kosmct
u koji su usle i drugarice. Novembra 1944. g. u
oslobodenoj Dakovici je odrlana oblasna konferencija USAOJ-a za Kosmet na kojoj je izabran
Oblasni odbor u kome su bile takode zastupljene
i drugarice.
Radu pionirske organizacije partijska organizacija
Kosmeta je jos ad 1941. g. posvetila veliku paznju i na svojim sastancima odredivala zadatke
clanovima KPJ i SKOJ-a za rad sa najmladima.
U PeCi, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i drugim
mestima formirane su grupe pionira i pionirki.
Pionirke su prenosile radio-vesti, oruzje, odr:Zavale veze i i'uvale ilegalne partijske radnike, ]omile sija!ice kada se neki i!egalac prebacivao, za
vreme odr:Zavanja partijskih i drugih sastanaka
preko udaraca u bandere upozoravale na opasnost itd. Bile su poverljivi kuriri. U dzepovima
i nedrima nosile su poverljive materijale, busile
gume na neprijateljskim vozilima, sipale vodu u
rezervoare benzina, razbijale casice na telefonskim stubovima, otimale oruzje, dinamit i dr., bile putokaz ilegalcima iduci po dve ispred i dve
iza njih, signalizirale opasnost, cuvale strazu, zvizdukom, placem iii pesmom objavljivale kretanje
neprijatelja. Ovim grupama su rukovodili clanovi SKOJ-a.
Jos pre rata u Peci, PriStini, Prizrenu i Kosovskoj
Mitrovici jedan broj zena je aktivno ucestvovao
i pomagao akcije KPJ i radnickog pokreta. U ustanku bi ove drugarice predstavljale jezgro za
okupljanje zena u narodnooslobodilai'ki pokret.
Uporedo sa formiranjem odbora Narodnooslobodilackog fonda u jesen ove godine, u koje se ukljucuju i zene, formiraju se i grupe zena koje
rade na zadacima NOF-a. U Dakovici su formirani aktivi zena. U Urosevcu je bio pojedinacan
rad sa zenama. U jesen 1941. g. u Kosovskoj Mitrovici je formirano i Sresko rukovodstvo zena,
a posle toga i pododbori u rejonima. Rad zena u
PeCi se u pocetku razvijao na konferencijama, a
kasnije u jesen 1941. g. formirane su grupe prerna teritoriji partijskih i skojevskih organizacija.
Grupama su rukovodile drugarice clanovi KPJ.
Oblasni komitet je, shvatajuCi znacaj rada sa zenama, neprekidno upozoravao i insistirao na njihovom vecem ukljuCivanju u NOP, pogotovo sto
je bila u pitanju teritorija gde su vladala najpatrijarhalnija shvatanja u odnosu na zene gde je
veliki broj zena nosio zar i feredzu i bio pot puna
izolovan ad svih drustvenih zbivanja. Trebalo je
pobectivati vekovni konzervatizam i muskaraca i
zena u odnosu na drustvenu aktivnost zena, osobito kod stanovnika islamske veroispovesti.
257
�U rezoluciji sa savetovanja Oblasnog komiteta KPJ
se podvlaCi: »U radu medu zenama 1 ) isto taka
sektastvo i neznanje.
4) Pojacati rad medu zenama angaZovanjem po
svim stvarima sto se tice narodnooslobodilacke
borbe.«
»Crni« - Bora Vukmirovic je 23. marta 1942. g. pisao drugu Titu izmedu ostalog i o zenama sledece: »Sektastvo i neshvatanje uloge zena. Tu se
sasvim malo uradilo kod srpskih i cmogorskih,
kod siptarskih niSta. Pecka organizacija je nesto
radila - konferencije.«
U Izvestaju sekretara Oblasnog komiteta KPJ za
Kosmet istice se:
»Zene. 2 ) Rad po toj liniji je potpuno sektaski. Bilo
je izuzetaka kod pojedinih organizacija - odri.avanje konferencija koje su pokazale da se maze imati velikog uspeha samo aka se pravilno
shvati. Kod muslimanskih zena je vrlo te5ko prodreti, jer, kao sto vidite, .i kadrovi su nam mali.«
U Rezoluciji sa IV oblasnog savetovanja KPJ odrzanog krajem jula 1942. kaZe se:
»6) Treba3 ) odmah pristupiti stvaranju zenskih adbora, koji bi hili organi zena za aktivno ucesce u
opcenarodnoj borbi protiv fasistickog okupatora
i njegovih slugu. Ti odbori bi preko konkretnih
akcija: pletenje, sivenje, prikupljanje priloga itd.
i politickih konferencija omogucili da se te zene
privedu borbi. Treba priCi i upoznavanju zena sa
rukovanjem oru:lja.«
Pocetkom 1942. g. formiran je u PeCi Gradski odbor zena i odbori u rejonima i Vitomirici. Do
kraja 1942. g. u svim mestima formiraju se odbori zena i ilegalni NOO-i kojima su zene pru:lile
veliku pomoc i u koje su bile birane. - Grupe zena obuhvataju skoro sve gradove i mnoga sela,
osobito u gracanickom srezu. Na stotine crnogorskih i srpskih zena u gradovima i selima ucestvuju na zadacima NOP-a. Pored ucesca u skupljanju pomoci, pripremanju baza i sakrivanju partijskih radnika, prenosenju oruzja i partijskog
materijala, u rasturanju letaka, zene su od svojih
skromnih sredstava plele carape, pulovere, rukavice i salove za partizane, pomagale su porodice
partizana, zatvorenika i interniraca, kao i paradice odbegle sa sela, u odeCi, obuCi, novcu i namirnicama, spremale su i nosile hranu zatvorenicima u zatvorima u PeCi, PriStini, Prizrenu i
Kosovskoj Mitrovici i slale u Albaniju i Italiju.
Sarno u jednoj akciji prikupljanja namimica u
Prizrenu skupljcno je: 160 kg rezanaca, 1000 komada jaja, 14 koturova kackavalja i viSe paketa
drugih namiruica koje su porodice davale za zatvorenike u logorima u Puku i Prezi.
U vaspitnim i citalackim grupama za zene, koje su
okupljale vecinu aktivnih zena, proradivani su
1)
Iz rezolucije sa savetovanja Oblasnog komiteta KPJ februara 1942. - dok. br. 144, k. 5 u Zavodu za istoriju
Kosova.
Iz izve5taja sekretara Oblasnog komiteta KPJ CK KPJ
od 23. III 1942. - dok. br. 4831 IRPS.
>) Dok. br. 129, k. 6 u Zavodu za istoriju Kosova.
2)
258
razni partijski materijali, govoreno je o politickoj situaciji, bratstvu i jedinstvu naroda, citane
radio-vesti, )>Proleter«, »Kako se kalio Celik«, »Mrtvo selo((, »Mati«, broSure o Zivotu sovjetskih Ze-
na i drugi materijali koji su dobijani sa slobodne teri torije. Na sastanke su zene nosile rucni
rad da bi u slucaju upada neprijatelja imale izgovor zasto su se okupile. Snalazile su se na razne nacine i prilikom upada neprijateljskih vojnika iii agenata neka od njih, obicno domacica, bi
se »smrtno razbolela«, a ostale kao da su dosle
da je obitl:u. Odriavane su priredbe sa programom, posela i proslave dana Crvene armije, 8.
marta, 1. maja, oktobarske revolucije sa predavanjima i zabavnim delom, na kojima su uzimale
ucesca i zene i omladinke. Organizovani su i analfabetski tecajevi za zene.
Glavna baza za snabdevanje partizanskog odreda
»Zejnel Ajdini« hila su sela oko Urosevca: Grbole, Sovtovic, Ratkoser, Sazlija, Biba, PojatiSte i
Staro Selo. Zene iz ovih sela snabdevale su adred hranom, odelom, skrivale partizane i ilegalce, cuvale Oblasni komitet KPJ za Kosmct itd.
Za vreme priprema za oblasnu konferenciju i formiranje Oblasnog NOO-a u decembru 1943. g. zene Dakovice su prebacivale hranu, odecu i drugo
za delegate. Na konferenciji su kao delegati ucestvovale dve drugarice.
U toku 1943. i 1944. g. u gradovima i selima fermirani su rejonski, gradski, sreski i seoski odbori
AFZ-a, koji su birani na konferencijama zena.
Marta 1945. g. na oblasnoj konferenciji zena odrzanoj u PriStini izabran je i prvi Oblasni odbor
AFZ-a za Kosmet, koji je objedinio rad svih adbora AFZ-a i pokrenuo akcije zena na obnovi zemlje.
Prve zene sa Kosova otiSle su u partizanske odrede
jos jula 1941. godine. To su bile 4 drugarice iz
Kosovske Mitrovice koje su stupile u Kopaonicki odred.
Pocetkom oktobra 1941. g. u Peci je formiran Metohi jski pozadinski partizanski odred sa 750 boraca u 5 bataljona: 3 pecka, 1 vitomiricki i 1 dobruski. U vreme formiranja u odred nisu primane
drugarice. Krajem godine sve drugarice clanovi
KPJ usle su u sastav odreda, au 1942. g. i skojevke, omladinke i jedan broj zena. Prve partizanske zakletve polagane su na skupovima u pojedinim kucama.
Za drugarice, osobito kada su postale borci Metohijskog pozadinskog partizanskog odreda, organizovani su teorijski i prakticni kursevi vojne obuke na kojima su obratl:ivana ista pitanja vojne
teorije kao i sa drugovima. Ucile su rukovanje
oruzjem - puskom i piStoljem, raspored i kretanje jedinica na borbenom polozaju, u mar5u itd.
Kroz ave kurseve prosle su sve drugarice pripadnice odreda. Ovaj odred izvodio je akcije u kojima su ucestvovale i drugarice.
Od kraja 1941. g. i u Pristini i selima gracanickog
sreza formirane su pozadinske vojne desetine u
kojima su takode bile drugarice clanovi KPJ i
SKOJ-a.
U godinama 1943. i 1944. bio je osobito veliki priliv
boraca u Ibarski, Sarplaninski i druge partizanske odrede, bataljone i brigade u Crnoj Gori, Ma-
�kedoniji, Srbiji i Albaniji. Drugarice koje su se
spasle iz zatvora i logora na Kosmetu i u Albaniji i veliki deo onih kojima je pretilo hapsenje sa
terena odlazile su u partizane. Pee je dala najveCi broj partizanki. Sarno u I makedonsko-kosovskoj brigadi fomliranoj novembra 1943. g. u Slivovu u Makedoniji, iz koje je kasnije nastala i I
kosovsko-metohijska brigada, bilo ih je 27, najveCi deo iz zatvora i logora u Albaniji, koje su
posle kapitulacije Italije pobegle i odmah se pridruiile kosovskim bataljonima formiranim iznad
Tirane u Albaniji. U I makedonsko-kosovskoj brigadi bile su i Dara Dragisic, narodni heroj koja
je bila ranjena u borbi kod Debra i poginula kod
Peskopeje 1944. g., 16-togodiSnja skojevka Zork;a
Beka Novakovic, koja je poginula u borbi sa Bugarima na Kozjaku 21. novembra 1943. g., Milena Anaelic koja je bila ranjena u borbama na
Karaormanu jula 1944. g. i umrla od zadobijenih
rana, Mileva Vujacic poginula 1944. g. u borbama u Malesiji (Albaniia), Danica Vujovic, koja
je poginula 25. maja 1944. g. kod Lokova u Makedoniji, Jovanka Brajovic koja je umrla od tifusa 1944. g. u Makedoniji i druge. Po dolasku
ove brigade na Kosovo, krajem 1944. g. veliki
broj omladinki i zena stupio je u njene redove.
Iz PriStine i sela graeanickog sreza, Prizrena, Kosovske Mitrovice, Urosevca, Dakovice, Gnjilana, Istaka, Orahovca i Kacanika veliki broj drugarica,
osobito clanova KPJ i SKOJ-a i omladinki u 1943.
i 1944. g. stupio je u Kopaonicki i Sarplaninski
odred, u brigade u Cmoj Gori i Srbiji i brigade
formirane na Kosovu u 1944. godini. Mnoge drugarice su u ovim jedinicama bile na raznim duinostima, delegati vodova, komesari i zamenici komesara ceta, bataljona i brigada, sanitetski referenti ceta, bataljona i brigada, borile se hrabro,
bile ranjavane i ginule.
Pre i uporedo sa formiranjem pozadinskih partizanskih odreda i desetina organizovani su sanitetski kursevi za omladinke i zene. U PeCi je partijska organizacija organizovala ove kurseve od
avgusta 1941. do proleca 1942. godine. Najpre je
odrzan jedan kurs za oko 10 drugarica. Posle zavrsenog kursa ove drugarice su prenosile steeena
znanja na grupe omladinki i zena, u gradu, Vitomirici i Goraidevcu. Na zavrsetku kursa polagan
je teorijski i pratican ispit. Ovi casovi su koriseeni i za politicki rad. Sve drugarice clanovi KPJ,
gotovo sve skojevke, veliki broj omladinki i vcei
broj mlaaih zena zavrsile su ove kurseve.
U novembru 1941. g. su na terenu Kosovsko-mitrovackog sreza organizovani preko skojevske organizacije sanitetski kursevi u Prvom Tunelu i Starom Trgu.
U Pristini i jednom broju sela su na sliean naCin
bili organizovani sanitetski kursevi i kursevi za
obuku rukovanja oruzjem 1942. g. kao i 1943. i
1944. godine.
Krajem 1943. g. organizovan je sedmodnevni sanitetski kurs za omladinke u Prizrenu.
Stecena znanja na ovim kursevima drugarice su znale da prakticno primene u partizanskim jedinicama i brigadarna u Crnoj Gori, Makedoniji, Sr·
biji i Albaniji.
Pretresi kuca danju i noeu, pljacka imovine, hapsenja, ubijanja, premlaCivanja i interniranja bili
su svakodnevna pojava na Kosmetu citavo vreme rata. Od svega toga nisu bile posteaene ni zene ni omladinke.
Prva hapsenja drugarica pocela su vee 1941. g., da
se jos zesce i masovnije nastave u 1942. g. i traju
sve do osloboaenja. Sarno iz PeCi u 1942. g. bilo
je internirano oko 2.000 ]judi i :lena. Veliki broj
drugarica prosao je zatvore u Pcei ( »Servemetovacu«), Prizrenu, Pristini, Kosovskoj Mitrovici i
Tirani, logore u Albaniji - Burelj, Preza, Puk,
Porto Romano, u Italiji- Porrza i Ustika, na Banjici, u Becu itd. Neke se nisu vratile, a neke su
se na povratku ukljuCivale u partizanske jedinice i brigade. !male su dobro dr:lanje, iako tucene
i premlaCivane. Ne stigavsi do internacije i logora neke su streljane u zatvorima. Isticemo samo
neke. Medu oko 40 komunista, od cega 8 druga·
rica, uhapsenih 19. maja 1942. g. u Kosovskoj Mitrovici bila je i Slovenka Silvira Tomasini, predratni clan KPJ i profesor gimnazije. Mucena je i
tucena svakog dana u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici. Zbog svog herojskog ddanja proglasena
jc za narodnog heroja. Sredinom marta 1943. g.
u Kosovskoj Mitrovici je takode uhapscna Jovanka Kica Radivojevic, clan KPJ od aprila 1941, studentkinja iz Prizrena. I ona je mucena i. tucena,
polomljenih ruku i nogu, herojski se drzala i bila
streljana od Gestapoa. I ona je proglasena za narodnog heroja. U martu 1944. g u Dakovici su vrsena vesanja i streljanja. Medu 12 obesenih bila
je i 16-godisnja omladinka Ganimet Terbesi. Veliki broj :lena Kosova dao je zivot za slobodu.
Veliki je broj majki koje su izgubile po jedno,
dvoje pa i troje i cetvoro dece. One su se takode
herojski dr:Zale, stezale srce, gusile bol i suze, jer
su znale da su ih dale za slobodu.
* * *
Masovnost ucesca zena Srbije, Vojvodine i Kosova
u narodnooslobodila6kom ratu pokazuju i ogro·
mne htve koje su one dale. Mnoge su poginule
kao borci, bolnicarke, politicki rukovodioci u je·
dinicama; mnoge su, izvrsavajuCi zadatkc Parti·
je na terenu, uhvacene a zatim streljane, obesene, ugusene ili zaklane. Ogroman broj zena odveden je u logore kojih je bilo u svim krajevima
Srbije, Vojvodine i Kosova, pored mnogobrojnih
van zemlje (u Nemackoj, Madarskoj, Poljskoj,
Italiji, Albaniji). Velika veCina ovih drugarica ni·
su ostale :live vee su posle strasnih mucenja i patnji postreljane ili umorene na razne druge nacine. Ali besprimerni teror nije slomio njihov otpor. One su se u velikoj vceini hrabro dr:lale i na
streljanje odlazile pevaju6i i uzvikujuCi parole
Komunistii':koj partiji i drugu Titu. Mnoge od
njih umrle su mui'eni6kom smreu pod batinama
u zatvorima ili logorima, bez rei':i priznanja.
U narodnooslobodilackom ratu, pored ogromnog
broja bezimenih zena koje su svakodnevno ginn·
le, izrasle sui trideset i tri zene- narodni heroji
u Srbiji, od kojih su dvadeset osam poginule.
259
��������������I
Aceva., Para - 168.
Aceva, Vera - 168.
ACko\·a. Ilinka - 162.
AdZiC, Dcsa - 91.
AdZija, BoZidar - 121.
Agbaba, Manda - 245.
AhmetoviC, Zora - 131.
AlargiC, Judita 241.
Albahari, dr Cila - 128.
Aldan, Lidija - 243, 245.
AlcCkoviC, 1\lira - 221.
Aleksandrov - 76.
Anaf, Frida - 250.
AndriC, lvo - 35.
AndriC, Lcpa. - 248.
AndrijeviC, Milena - 166.
Andrin, Danica, - 254.
AndeliC, Desa - 02.
AndeliC, Ljubo - 72.
Andus, Andelka - 89.
AnkuciC, Lukrecija - 243.
AnkudZiC, Lukrccjja - 245.
Anteva.,. Magdalena - 161.
AntoliC, :Mira - 123.
Apostolov - 166.
Aralica, Stojanka - 125, 126, 131.
AtanackoviC, Zarko - 251.
AvramoviC, Vclinka - 254.
Baba-Jevra - 23i.
Baba-Mika - 237.
BabiC, Vlatka - 129, 130, 133,
BaboviC, Cana - 230.
BaboviC, Spasenlja Cana - 241, 265.
Bachofen - 189.
BaCoviC, Anda - 88, 91.
Badanja.c, Krista - 254.
Bajda, Rosa - 127.
Bajrami, Nakija 153.
BakariC, Vlado - 129.
BakiC, Draga, - 126 1 130.
Baletic, Joka - 91, 101.
Ban Rauch - 117.
Ban·Raduna. Mira - 132.
Baml-Kun, dr Milica. - 128.
BaraC, Persa - 254.
Baranovska, Veska - 163.
BatiniC, Katica - 131, 135.
Bedekovic - 120.
BegoviC, Mehmed - 43.
Belac - 203.
Belie, Malci - 198.
Bern, Livija - 243, 246, 247.
Berne - 236.
BeniC, Barka - 131.
Bcrus, Anka - 115, 121, 123, 126, 129,
130, 133, 141.
BeSiC, Marija - 80.
BevandiC, Marija - 121.
BiCaniC, Jela - 125, 126, 129, 130, 131.
Bidovcc, dr Franja - 202.
Biroli, Pirci - 86.
Birt, Ljubica - 120.
Blrt, Mileva - 120.
Bjelobaba, Milka 127.
Blau, Marija - 120.
Blau-FrancetiC, RuZa - 128.
BlaZaiC, Gizela - 118, 119.
BlaZcviC, Slavka. - 128, 129.
Bobinac, l\olilka - 253.
BoCkaj, Zora - 123.
Bogdano\'ic Cana - 126, 130.
BogdanoviC, Milan - 83.
Bogcvska, Ljubica - 166.
BogunoviC, Milka
130.
Bokan(ova), Nena 56.
Bor- 203.
BoriC, TonCa - 135,
Borozanovska, Dunavka - 166.
BoSkoviC, Magda - 122.
BoSkoviC, Spasa - 88.
BoZiC, Mileva - 134.
BoZinoviC-VidoviC, Neda - 88, 90.
BoZoviC, Branko - 82.
BoZoviC, RaSko - 90.
BoZoviC, SaSa - 89.
BraCka, Marija - 130.
BrajeviC, Jovanka - 166,
Brest, Vida - 185.
Brcstova., Vida - 203.
BrkiC, Milesa - 246.
BrkoviC, Ljubica - 130.
BrnCiC, Nada - 131.
BrozoviC, Danica - 125.
Bubalo, Kata - 12'7.
Budak-1\oloroviC, Anka - 128.
Bujnova, Mara - 153.
BukumiroviC, Srbislava - 218.
BulajiC, Jovan - 89.
Bulat, Dragica - 127.
BulatoviC, Jasna. - 88.
Burgija.Sev, Persa - 249.
Bursae, Marija - 29, 52.
Bursae, lUilica - 246.
BursaC, Smilja, - 52.
Bursae, Vukica - 246.
ButnikoSarcva, Nada - 162.
Butorac, Anka - 119, 120, 121, 122.
ButoroviC, 1\larija - 135.
BuzadZiC, Milanka - 249.
BuzadZiC, Nada - 249.
BuzoviC, Danica - 125.
Cankar, Ivan - 194, 200.
Cazi, Danica - 124.
Celestin, Fran - 188,
CeroviC, Anka - 90.
Cesarcc, August - 119.
Cetkin. Klara - 189, 224., 225.
Cikota, Mira - 50, 56.
Cimer, JuJija - 246.
CvctkoviC-MaCck
21, 22, 115, 123,
230.
CakareviC, L.iubica - 226.
Calovska1 Ljilja-na. - 168.
CcC, Ton-Cka - 202.
Ceceva, Toncka - 190, 192.
CckiC, Jc1cna - 249.
CekiC. 1\ofilena
249.
CcloviC, Kata 247,
Cernej. Anica 202.
C:obanski, Mila - 246, 248
Cokorilo, Dara - 90, 91.
CotakoviC, Rodoljub - 40.
CuCuk, Stana - 223.
CudiC, Dara - 125, 130.
CudiC~VujnoviC, Dara
126.
Cupic, Anka - 249.
Cano- 86.
Cetkovlc, Jelena - 80, 82, 96, 99.
CctkoviC·OCko, Slava - 128,
CetuSiC, Mileva - 133.
CopieS, Branko - 11, 36, 52.
Copic.\ Soja - 52.
CopiC·RaSeta, Smiljka - 52.
CoroviC, Radmila - 89.
Cuk-BojaniC, Jela - 131.
CurkiC, Kata - 249.
DabiC, Cveta - 234.
DakiC, Radojc - 91.
Dans, Anka Crna - 254.
DaviCo, Oskar - 218.
Debeljak, Barica - 120.
DedoviC, Branka - 90.
DcjanoviC, Draga - 224.
DeliC, Ana - 11'7.
DernovSek, Marija - 181, 203.
Devidson, .,Stiv'' - 248.
Dimov~ Mara 166.
Dirnovska, 1\lara - 166.
Dinkova, Slavka - 153,
Dobrosavljev, Jovanka - 243.
Dolgan, Milena - 203.
Dolhar, Angela - 201.
Dolinarjeva., Elvira - 189.
Dolovac, Desanka - 249.
Domanji·GrliC, Eva - 131.
DonCeviC, lvo - 131.
Do.Sen. Seka - 130.
DovC-Occpek, Angela - 199, 200.
Dragan, N ada - 184.
Dragar, Rezka - 201.
DragiC, Dara - 166.
DragiSiC, Darinka - 156, 166.
Dragncva-JovanoviC, Stojanka Stanka
-224.
DragojloviC, Janja 254.
Draksler. Marjana - 196, 199.
DrakuliC, Nada. - 131.
Drenovac, Nada - 128.
Duganova., Vaska - 175.
DumboviC, Kata - 123.
Durham (Dejm), mis - 77.
DuSkova, dr Markovina - .128.
DZunova, Lenka - 167.
DZuverovlC, Jellsaveta - 226.
Darmati, RuZica - 250.
Derda, Marija - 130, 131.
DokiC, Dunja - 88, 90.
DorcleviC, Mihailo - 234,
DukanoviC. BlaZo - 92.
DukanoviC, Vojo - 89.
DukiC, Ljubica, - 54.
Dura.SeviC, Draglca - 90.
Dura.~koviC, Rosa 161.
DurdcviC, RuZa Crna - 254.
DuriSiC, Pavle - 91.
DuroviC. Bosa - 80, 93.
DuroviC, Vasilija - 80.
EviC-KrajaCiC, Bcba -
122.
FabkoviC, Marija 117.
FejeS, Klara - 243, 248.
FilipoviC, dr Dora - 129.
FilipoviC, Dorde - 157.
FilipoviC, Filip - 225.
FilipoviC. Zora - 252.
Fichcr-Sartorius, Teodora - 128.
FiSer, Ada - 123.
FraniCeviC, Marin - 112.
Franko- 21,
Fridman·Hersard, dr Magda - 128.
Fusilc, Ivana - 133.
GaboSec, Jovanka - 254.
GajSin, Grozda - 246.
Gale, Ana - 183, 203.
Galvinov-Vasil - 153.
Gambara - 198.
GaSparae, Vera - 126, 130.
GavriloviC, Za.gorka - 254.
Georgicva, Nevena - 161.
Georgieva, Nevcna Dunja - 162, 171.
GerloviC, Alenka - 203
Germ- Segedin, RuZa - 202.
Gerovac, Ljubica - 127.
GcrziniC, Ncda - 202.
Ginova, Mirka - 162.
C':laviC, Jovanka. - 249.
GlomaziC, Stanica - 90.
GlumiCiC-PriliC, Marija - 125.
Goldzand. dr Judita - 128.
Gorki, Maksim - 80, 123.
GostoviC·Grubor, DuSanka
125, 126.
GovoruSiC, Kata - 122.
Gracioli - 198, 199.
Gregori<;, Pajo - 129.
273
�Grosmanova, dr Bo'l.ena - 202.
Grujin, Zagorka Ujna - 250.
GruloviC, Jclcna 250.
Gr7.etiC, Anka - 120, 123.
GrZetiC, illaca - 121, I:N, 1:10, 133, 143.
GutiC - 48.
Habulin, Maja - 123.
HadZiomerspasiC, clr Rasija - 128.
HadZip;:mzova, Rumenka. - 156.
Ha.nd:i.ekoviC., dr Nada 128.
HeCimoviC-1\uCiSee, 1'\landa 127.
flellenbach, dr Helena - 128.
Hengl, Iiristin.'l. - 2·!8.
Hengl, Ludvig - 248.
Herceg, Mila - 123.
Hercog-ZJatiC, Lidija 123.
llerkov, dr Bo'/.idar - 128.
Hitler - 21, 115, 230, 246.
IJOlil\, dr Erna - 128.
Hove, Gotfrid - 2·17.
HreSCak-Bebler, Vera - 203.
llricnjal\, Janja - 128.
Husar, dr Marta
128.
Husmano,.·a, Fanj - 188,
JliC, MiJka - U3.
IliC, Vlada - 227, 230.
IvaCkovi<\ Gonlana - 2·16, 2':17.
Ivanova, Zoica - 153.
IvannviC, Ro.iana - 80 ..
lvanoviC-1\JaSanovii:, Vukosava 87,
99.
Iveva, Rodna - 162, 16-1.
Ivo.Sevk-Dimitrova, Ljuhlca - 224, 261.
Jajar,, Pava - 128,
Jakac, lloZidar - 203.
.JakOJlOviC, Kata 131.
.Jak5iC, Pa\-·ka H3.
.JambriSak) Marija - 117.
.JanCiC • .Jelena - 131.
.Jant:>Zi<":, Vilma Vida - 202,
.Janke?.. llfaia - 131.
Janf;:ovi,;, Rava 5!;.
,Jansa. Silva Dar.ia - 202.
Jelena (.Jefimi.ia) 204.
.JcrcmiC. DuSanlm Sofi.ja - 253.
Jerin, Marija. Va.iSI DarJa - 202.
.Jcrina~Lah. Pavia 202.
JociC Vera - 167, 265.
Jojl<iC, Burica - 218.
.Josif II ..- 187.
Josifovska. Mara - 161. H)2.
.Josifovski. J{ttzman Pitu - 168.
Jovanka iz LcZimira - 252.
.JovanoviC, BtaZo - 91.
.JovanoviC, DuSanka Branka 252,
2.53.
JovanoviC. I,iclija - 80. 83. 85, 87, 88,
90. 92. 93. 103.
JovanoviC, Madra - 'i8.
•Tova.novit-., Nada. - 88 .
.JovanoviC~ Sele - 233.
226.
.JovanoviC, Sofija .ToviCic~. Anka Beha 2~H.
Jovic~iC-Nad DuSanka 254.
274
H:adriova, :\nifa - 16:L
Ra,juh 203.
KamiSova, NonC<t - 162.
KapCcv. Trajko 16:>.
1\:apCeva, Kata - 165.
Kn.radZiC, VuJ( - 15
Karadoie, Mila 126.
Karamandi, Elpida - 162.
l{aran, Dragic.a 126
Karbeva, i\Iara - 168.
Karclel1s, i'Uarija 2,19.
Kardelis, Zuzana - 249.
Kardelj, Edvard - ·19, 198.
KastratoviC, Milcva - 86.
Katie, Marija - 125.
Rende!, Maca - 131.
l{criwi\Iarton. Roza. - 263.
KerSovani, Otokar - 83.
l{csiC, Juga - 126.
KidriC, Boris - 196, 203, 223.
IOdriC, Zdcnka - 193, 196.
Kipra, Evica - 161.
l{ira - 153.
Kiseljcvskaja, dr Natalija - 128.
l{laSnja, dr Zora - 128.
Klaus, Lea - 123.
Klavora, Slava - 201.
l{ljajiC, Milenko 127.
Rmet, Amlreja Mila. - 201.
1\mcziC, Anka - 2;>2, 25-J.
Kn..1.pova, 1\-1. - 191.
Rncginja Milica - 223.
J{neZcviC, t\nka - 91.
KneZeviC, Irina - 88, 89.
KneZeviC-Kovanjko, dr Irina - 128.
I<:ncZiC~Coto, Ivan 244.
Kobck, Pctar 117.
KociC, .Jana - 237.
KoCevska, Fan.a - 166.
Roen, t.una Lela 253.
Ko1dZiC-Fatima, Ljubica
250.
KonCar, NaranCa - 126.
lioncski, BlaZe - 151.
KonjoviC, ;\na - 131.
Kopitar, 1llarija - 133.
Kopitar, Silva - t:t~.
Kordi<\ l\'Iara. - 130.
KorporiC, Galja - 123".
Korski. Ivan - 122.
Kos) Marija - 124.
Kosova. Poldha - .191.
Ko~ovarka, Ilfileva 166.
Kostadinova. Cveta.nka - 166.
KostcvsJra, Cvetanka. - 166,
KostiC1 Vasili,ja - 91.
KostiC, Viclosava
239.
K oS. F.ri h - 82.
Ko,~uJCeva, Vasa 168 •
KovaC; Zorka - 12S.
KovaCeviC. Danka - 80, 88.
KovaCeviC, L.iubica. - 79, 88,
KovaCeviC, Ilfarija. - 246.
KovaCeviC, Nikola 79.
KovaCeviC, Pcra. - 245.
KovaCeviC, Radmila - 237.
KovaCeviC, Sloboc1an - 246.
KovaCeviC, Srbislava. Marija 250,
252, 253.
KovaCeviC, VcliJm 80, 00.
KovaCeviC, Vera - 85.
I<:ovaCcviC, V.iera - 00.
KovaCeviC, Zora 56.
KovaCiC, Da.rinka - 196.
KovaCiC, Ivan Goran - 110.
KovaCiC, Ljubica 133.
KovaCiCMKreaCiC, Olga - 129, I.'H.
KrajaCiC, Bosiljka - 131.
Krajger, Boris - 8:l, 198.
KraU. Jelka - 129.
KraJjica l\-lilena - 77.
1Cranjc, dr Zdcnka - 123.
Kra.S, Josip - 123.
KrdZaliC, Zora. Zaga - 2:1·1.
KreaCiC-KovaCiC, Olga - 124, 126.
Krcps·Iira.Jgcr, Ema - 202.
li.rivic, Ada - 196.
KrlcZa, I\-liroslav - 109.
Krndelj. Ivan - 1.20.
KrstajiC, Dara - 88.
Krstcva, Vesna 161.
KnmiC, Rajka 25·1.
KruniC, Vera - 131.
Kucler, I\-Iarija - 202.
Kufrin, Milka - 121, 129, 133.
KukoC, Dobrila - 126.
KulenoviC, Skender - 38.
KumiC, RuZa. - 130.
Kunc, Matija - 188.
KuScc, dr Vera - 128.
Kveder-DemetroviC, Zofka Kvedrova., Zofka - 189.
118.
LajoviC-LalatoviC, IUileva - 90.
LaketiC, Kosa - 72.
r.akiC, Itadojka 50.
LaliC, Mihailo - 71.
Las:U:, IUilka - 126, 131.
LazarcviC, Danica - 90.
LazareviC, Kruna - 237.
LazareviC, Persa - 237, 269.
LaziC, Zivka - 254.
Lederer, l\Iira - 123.
Lederer, Ruth - 123.
Lcl:~:iC, Olga.- 80.
Lcnjin - 189.
Levi, Sofija. - 22·1.
Levinger, Jolan Illira
253.
Libkncht, Karl - l!H.
Linhart, Karel - 189.
Lombraso - 198, 199.
London, DZck - 80.
LoiJiCiC, :Miliea.. - 80, 81.
Lozar-Novosel, I\-Iarijana - 122.
J..,ujak, Marija - 131, 135.
LuimC, MiJica. AnCa - 250.
LukiC, Dragoje 55.
I.uksemburg, Roza. - l!i-1.
LjubiCiC. L.iuhh•a - 227, 228.
I,,juhiC, IJjuhic<l - . 237.
Maccl< - 21, 22, 114, 115, 121, 123, 230.
MaCek, Olga - 122,
MaCek-Kanlelj, f>e}Jea - 193, 196.
Maestro, Lenita - 123.
M"agJajliC, Vahlda - 50.
MajldC, Japra - 55.
Mal{simoviC, Uranko - 231.
MaksimoviC, Dana M"akslmovlC, Desanka - 217.
Malahovska, Illa.rica - 202.
1\-Ia.le~evska, t\na 153.
1Ualinska, Vcselinka 168.
MamuziC, Drinka Vida 253.
MandiC, Stanojka - 88 .
Ma.ndiCi - 76.
MarCelja-Zovko, Mcrika - 123•
Marie, Tonka - 123,
~lariCi 70.
MarinlwviC, Dragica - 127 .
l\farinlwviC, Sonja - 243, 246.
1llarino\'iC, nanica - 85, 87. 88, 92.
93.
iUarinoviC, Danica Dika - 90 .
l\larinoviC, Dilm, - 83 .
Marino\•ska, Tasa - 106.
1\Iarllclj, Breda. Fran.ia -201.
lllarkova, Petra - 166.
MarkoviC, .Jokica - '78.
MarkoviC, Marija - 77 •
MarkoviC. Nada - 241.
i'\farkoviC, Sto.ia (,Ha.iduCica Stoja'')
78 .
MarkoviC, Svetozar - 22·~. 248.
JllarkoviC, VukaSin - 78.
Marlmvslm. Pcrikli.ia - 166.
MaroviC, Ncda - 123.
Marovii:-StefanoviC, Ranka
126.
i'\IartinO\'iC. Stanko - 89.
1\-fartinoviC (scstre) - 90.
z:n .
Martinuzzi, Giusepina -
116, 117.
Marton, Roza - 228.
1\-faruniC, Desa - 127.
MaslariC, BoZidar 119.
1\IaSanoviC, Marko - 79.
MaSkoviC, Jelica - 90, 96.
MatcriC, Danica - 52.
MatoSiC, Marija - 12:t.
Maycr~Vinski, Dora 122.
Meda, Pavia Katarin.a - 202.
�:McdakoviC, Milor<ld - 75.
1\Ieda.n, Danica - 52.
Mcdcnica, Draga - 256.
MediC, Mira - 253.
Menkova, Efka - 168.
i\IeStroviC, Duro - 89.
!UetikoS, Draginja - 126.
1\Ie"JtCk, Milka 200.
MeZudreSka, BJaga - 163.
1\IC'LudrcSka, !\lara - 163.
Miliejeva. ltezika Jelka - 200.
MiCunoviCJ Vukica. - 90.
Mi<iunoviC, Vukosava - 96.
Mihajlova, l~ilimcna - 161,
Mihajlova, Giga - 165.
1\lihajloviC, DraZa - 197, 240.
1\Ilhota, Anka - 119, 120.
1\lihota-Supanc, :-\nka - 119, 123.
1\IijanoviC, Vidna - 91.
1\oliju.SkoviC, Mila - 90.
MijuSkoviC, Radojc - 89.
1\-likaCii:, Smilja 128.
1\Iiklav, Katarina - 202, 203.
Miku.Siii, 1\Iilica - 88.
MilalwviC - 77.
MilanoviC-Snajder, Radmila - 240.
MilcniC, 1\lilka - 1:)0, 132, 133.
MiletiC, Stana - 126.
MiliCkoviC, Janica - 83.
MiliCeviC, Bosa - 230.
1\IiliSiC, Makica .- 78.
MilivojeviC, Olga - 230.
MiJojcviC, lUileva - 125, 126.
MiloSeviC, Mira - 250,
MiloSeviC, Olga - 89, 128.
MiloSeviC, Smilja - 245.
MilovanoviC. Lepa --. 54.
MiloviC, Milka - 88.
Milun, Bosa - 135.
MilutinoviC, Ivan - 83, 91.
l\lilutinoviC, Sata - 253.
1\IiljaniC, Mica - 130.
1\-limica, BlaZenka - 131.
MirkoviC~Balota, Mija. 122.
I\liSigoj~Kozak, Dana 199.
Mitrev, Dlmko - 165.
Mitrova. L:iuba - 165.
!Ultrovlc, !UarlJa - 93.
MitroviC, Mitra - 241.
MitroviC, Vukica - 96.
1\IladenoviC, Aleksandra. Zdenka 254.
MladenoviC, Sofija - 155.
MoaCeviC, tlr Ivanka - 128.
Mokorel. TonCka - 202.
Monti. Antonjeta - 128.
MoraCa, Mira - 251.
Morgan - 189.
Mrzel, LenCka - 202.
1\lrazoviC. Karlo - 129.
MrSa, Milka - 126.
MuaCeviC, Ivanka - 123.
MugoSa, Andrija - 91.
Muk, 1\:atica - 80.
MuliC, Mica - 249.
MunCan-Veselinov, Stanka - 243.
Musolini - 87, 230.
Mustafova, Bitola - 163.
MuSikiC, Milica - 85, 87, 90, 92.
Naceva, Mara - 168.
NajiC, Jelcna - 254.
Nasteva, Mirka - 166.
Nazim, Sahiba - 105.
Nazar, Vladimir - 25, 111.
NediC - 236, 242.
NcdiC, llristina. - 86.
NediC, Radmila - 85, 87.
NenadoviC, Ljubomir - 75, 76.
NikoliC, Danica Lata - 237.
NikoliC, Rada - 267.
NikoliC, Zora - 120.
Nikolova, Venda - 161, 162.
NikSiC, Draginja - 249, 252.
NinkoviC, Anka - 224.
NinkoviC, Milica - 224.
Nola, Katica - 133.
Novak, Marija - 126, 130, 131.
Novosel, Vanda - 124, 126.
Oberhofer-Sik, Tea - 128.
ObradoviC, Vinka. - 90,
Ocel>Ck, Angela - 198.
Ocepek, Angelca - 196.
OCko-CetkoviC, dr Slava - 127, 128.
1.11.
OdatlZin, Ljubica - 244.
Ogrizo\•iC, Slava - 124.
OjtlaniC, Dobrila - 90, 92, 93, 96, 103.
OmanoviC, Razija - 52.
OpaCiC Dragica - 126.
OpaCiC, Kata - 126, 130.
OrdiCanin, Bonka - 128.
OrcSki, Jaga - 120.
OrlandiC, Ivo. - 91.
OrlandiC, :Milica - 91.
Orovcanec, Danica - 161.
OstQjiC, I\Iladenka - 127.
OvadZa, Estreja Mara - 166.
OvCarcva, Mara - 162.
PaciC, Kos;.tra - 226.
Paaen, Anka - 127.
PajaliC·Hrovat, Alcnka - 128.
PajeviC - 77.
Pa-jiC, Ncvcnka - 130, 133.
PajoviC-MiCkoviC, 1\lilosava - 80.
PalikuCa, Ibc - 167.
Pap, Valerija - 131.
Pap, Marija Valika - 126.
ParoviC, Blagojc - 229.
Pataki, Marica. - 123.
Paulin-Brinn, Marta - 203.
PaveUC - 24, 48, 51, 242.
PavcliC, Ante - 23.
PaviC, Jovanka - 130.
Pa.viC, Vasa - 80, 83, 85.
Pavlek MiSicina, Mihovil
116.
PavloviC, Vera - Z47.
PavloviC, Zaga - 85.
Pavo~eviC, Adela 119.
Pecarski, Milica - 120.
PeinoviC, Vukosava Zedna - 250.
Pe.inoviC, Kata - 31, 125, 126, 129, 130,
131, 133.
Pe.ioviC, Bosa - 93. 103.
Pe.joviC, Labud - 247.
Perclo, Zora - 202.
Perganova, Pavlina - 161.
PcroviC, Danica - 55, 56,
Pef.erne1j, 1\Iinka Marta 202.
PetkoviC, Jovanka Jelka - 254.
Petrov, Borislav - 245.
Petrov, Dragica - 243. 245.
Petrov, .Jelisaveta - 243, 245.
Petrov, Olga - 243. 263.
PetroviC, Danilo - 76.
PetroviC, Mara - 248.
PetroviC, Nadeitla - 226.
PetroviC, Nikola - 248.
PetroviC, Stana Nana - 253.
PetroviC, Veljko - 223.
PetruSeva, Olga - 168.
Pibernilc, Julka - 202.
Pijade, 1\foSa. - 83.
Pirjevec, Ivica - 201.
Pirnat, Niko - 203.
Pisker, Edita 1\lila - 252, 253.
Plaveva, Rosa - 153, 154, 155.
PleSh:o-Stebi, Cirila - 202.
I,odgorSek, MalCka - 202.
Pokrajac, Smilja - 125, 126.
Polak, Vera - 128.
Pop~Atanasov, Dime 161.
Pop-Ivanova, Frosina - 153.
Pop~Ivanova, Malina 155.
Pop·Jordano\•a, Viktorija - 164.
I,opov, Dobrila - 249.
Popov, Jelka - 2-18.
Popov, Smilja - 249.
PopoviC, DuSan - 225.
PopoviC, Jelcna Marica - 252.
PopoviC, Jovan - 252, 254.
PopoviC, Ljubica - 87, 88, 90, 96.
PopoviC, Smilja - 126.
PopoviC, Zivko - 248.
Potiparski, Zora - 249, 250, 253.
Pravica, Dragica - 49.
PretlojeviC, Draga - 224.
PredoviC, Jela 126.
Pregarc, Vida - 201.
Prisaganlm, Illca - 166.
l'rlja, Dina - 93, 103.
ProkoiJ, Ana - 122.
l)rovCi, Irena - 247.
Pucar, Duro - 54, 82.
Pultar, Helena - 199.
PustiSck, l\larta - 197.
PuSin Zagorka - 249.
PuSkar, Vida 246.
Putnik, Panta - 231.
Rabren, JagoS - 90.
Rabren, Jela - 90.
Radanov, Danica - 248.
Radanov, Dragutin - 248.
Radic.\ Lepa - 52, 63.
RadiC, StjeJJan - 18.
RadiSiC-I,etrov, Olga - 245.
RadivojeviC, Jovanka KiCa
259.
RadoniC, l\lilka - 249.
RadoniC, Sofija - 249.
RadosavljcviC, Vera - 156.
RadovanCev, Zorka - 245.
RadoviC, Darinlm - 237.
RadoviC, Ikonija - 72, 90.
RadoviC, Jelka - 166.
RadoviC, Milja - 72, 90.
RadoviC, Stanka - 72, 90.
RaduloviC, Danica - 126.
Ra<luloviC, Mara - 91.
RatluloviC, Veljko
91.
RadusinoviC, Jana - 166.
Rais - 226.
Ra.iiC, Olga - 249.
Rakar, Anica - 126.
Rakai-~Maga.SiC, Aniea 122, 131.
RakoSi, Zora - 246.
Raner, Lea - 133.
Rauer, Nada - 133.
Ranisavl.ieviC, Ljubica
246.
RaSkoviC, Jula - 130.
RaSoviC, Vuka - 88.
Rauch, v. Ban Rauch - 117.
navniC, Stefanija - 133.
Ravnikar, BoZena - 202.
Regancin-DolniCar, Zora
202.
ReliC, Kaja - 254.
Remark - 80.
Ribar, Ivan - 121.
Richtman, Terka - 121.
Rip, RuZa - 89, 91.
Rismondo, Ersilia - 133.
RistiC, Jcla - 224.
RistiC. JL1.-dojica - 267.
RistiC, Sofija - 237, 267.
RistiC, :Zivlm - 248.
Roje, Ana - 121.
RoZman (Biskup) - 199,
Rumena- 153
Rupena, :Mara - 199.
Rupena, Zora Katja
199, 202.
Rullnik - 201, 202.
RuZiC, Ante - 134.
Sabo, 1\Iileva - 168.
SaCin, Sofija - 249.
Sadovnik - 200.
275
�SadZakova, Ncvenka -
249.
SakiC, Mika - 127.
SakiC, Saja 127.
Saks, Mira 123.
Sa..<o, Agnes - 246.
SaviC, DuSan Doda - 250.
Sa.viC, 1:\otileva Olga - 250.
SaviC, 1\Iilunka - 226.
SaviCeviC, Mito
89.
SaviCcviC, Olga - 88.
8<'kicki, Katica - 248.
SeliC. Evgenija 89.
SeliC, Julka 88.
SertiC, Anka 123.
Scstrc 1\ofartinoviC - 90,
Sestre Ra(loviC - 72, 90.
Simi<":, Ida - 131.
Sirma - 153.
Sobol, Laura - 131.
Sofevska. Olga - 166.
SofroniC. Danica - 249.
Sokolova, Rajna - 165,
Somijer, Viale de - 75.
Srcmac, I\liloS - 248.
Sremac, · Roska - 248.
Sremac, Nada - 131, 133.
SrzentiC, I\lirko - 81.
Staljin - 27.
StamenkoviC, Lepa - 231.
StamcnkoviC, Vasilija Cica - 231.
StaniSiC, Bajo - 92.
StanivukoviC, Jelena Silja - 250.
Stankov, Gordana 254.
Stankov, Natali.ia - 246.
StankoviC, Vukica - 237.
Stefanova, Periklija. - 166.
StcfanoviC, Dara Vida - 252.
StefanoviC, Draginja - 245.
StcfanoviC, Milan - 245.
StefanoviC, Relja - 245.
StcfanoviC, Strahinja - 245.
Stefanovska. Olga 166.
Stcincr-Goldschmit, Zora 128.
Sto,iakoviC, Kata - 248.
Sto,iakoviC, Lazar - 248.
Sto.ianoviC, lvanka - 254.
Sto,ianoviC, Jela - 252.
Sto,iiC, Desa - 12'7.
Stojkov. Sofija 249.
Stritar, Josip - 188.
Strugar. Danica - 166.
Suklc, Marlja - 119.
SunariC, Adela - 50.
Svetina., Mira - 19'7.
Svilar, Slava - 134.
Saban, Pepica -
125, 126.
Santic-Matija!lic, Sanda - 124.
SariC, dr Suzana - 128.
SariC, Vera - 128.
Sa.uliC, Jetena - 9'7.
Scgul.lcv. Jcca - 249.
SegviC, Vesela - 126.
Scntjurc Lldija - 193, 197, 211.
SUakov, Mica - 248.
Si!c, ~Iajda - 209.
Slmic, Eliza -
42.
SkcroviC. Slobodan - 83.
Skorin, Marija - 126.
Stamler, 1\lica - 199.
Slander, Vera - 202.
Stezinger, dr Marija 128.
Solaja, Milka - !25, 126.
276
Soljaga, Marija - 85.
Soljak-Kirigin, Nikica - 135.
Soljan, Marija - 124, 131.
Soljan-BalmriC, Marija - 135,
Sopov, Aco - 149, 167.
Soti, Pal - 248.
Sperac, Katica - U3.
Spik- 203.
Spirit\ Antica. - 126.
SprJjan, Ilinka - 126.
Stcbijeva, Lojzka - 190, 192.
Stimac. SmiUa - 130.
Stoser-l\larnSiC, Zlata - 123.
SubiC, Ive - 203.
SuCov, DuSiw - 216.
SukiC; Fema - 249.
Sulcrova, Kristina - 203.
Sulman, Ru7.a - 243.
SumanoviC, Vlada - 1;)7,
Suvan, Antica - 133.
Veselinov,
Vesclinov,
Veselinov.
Vesclinov,
Televski. Blagoje - 168.
TasiC. Savlm - 228.
Ta.Skova-Bnvtirova, Lena - 164.
Teman-KovaC, JoZica - 197.
TcpavCcviC, Jelka - 23'7.
TerbeSi, Ganimet - 259.
Tcrezi,ja, !\-tarija 187, 188.
Tikvicki, Ge?.a - 248, 252.
Tiler - 80.
TimotiC', MiloS - 22-l,
TiSma, Boja - 128.
Tito, Josip Broz - 7, 9, 14, 20, 23, 25,
49. 51, 52, 53, 84, 119, 120, 147, 1'79,
229, 236, 254, 259.
Tocinovska, Kamka - 164.
Totlorovski, llristijan KarpoS, - 16'7.
Tomaseo-Novak, dr Marija - 128.
Tomasini, Silvira - 259.
TomaSeviC, l\1ilica - 81.
TomaScvil:, Stana - 88. 90, 91, 92.
Tomazini, Silvira - 202.
TorniC, Vfktor, - 254.
TomSiC, Vhla - 22, 193, 197, 213.
TomSiCeva, Vida - 191.
Trajkova, Vera Kotorka - 167.
TrboviC, Nada - 130.
TrbovlC, Simica - 126.
TrifunoviC, Radmlla - 23'7.
Trifunova-Trpkova, Persida
TrinacstiC-DubajiC, Vjera -
155.
126.
Trubar, PrimO'l - 188.
TueiC, Zorka - 246.
TucoviC, Dimitrije - 15, 224.
TurkoviC, Elizabeta. - 123,
TurkoviC, RuZica. - 121, 124, 131.
TutunoviC~Sa.viC,
Kristina -
224.
UbaviC, Olga - 243. ·
Uranjek, Ivanka - 201.
UrbanCiC-Turnograjska, Josipina -188.
Urdareva, Anka - 163.
Urdarcva, Stcfka - 163.
UtviC, Milka 125.
Uzelac Marija - 120.
Vasil!, Dorae - 247, 249.
VasiljeviC, :Marija. - 237.
VejnoviC, MaSa - 130.
VelimiroviC, Julka - 88.
Velja.novska, Pcriklija - 166.
Jovan - 83.
Jovan 2arko - 251,
Stanka - 249, 252.
Stanka Scka - 254.
Vesenjak~Zmijanec, Jelka 128.
VcsiC, Sofija - 254.
VesniC, 1\'lilenko - 22'7.
VeZa, Zorka - 135.
VidakoviC. Janko - 90.
VidakoviC, IUilan - 90.
VidojeviC, BlaZa - 83.
ViliC, Rosa - 249.
Vitas, Jclcna - 50.
VlahoviC, Beko - 166.
VlahoviC, Darinka - 88.
Yode. Angela - 191.
Vol, Laura Lola - 243, 247.
VraneScviC, l\lilka - 126, 131.
VranjeSeviC, Rada - 52, 59.
Vrbica, Dina - 80, 81, 83, 85, 96.
Vrbica~I\IiOllragoviC, Dina 88,
Vrcbalov, Vuka - 249.
Vrhovnik, 1'\ilajda · Lojzka - 201.
VrSCaj-Uoly, Zima - 198, 199.
VuCiniC, BoZana - 79, 80, 82, 99.
VuCiniC, l\lilica - 90, 96.
VuCkoviC, Mila - 134.
Vujaklija, 1\:ata - 126.
Vujii'iiC, Milica 126, 130, 133.
VujisiC. Olga - 88.
VujisiC, Zora - 91.
VujnoviC, Ana - 126.
VujoviC, Danica - 166.
Vuk, 1\'Iargita 252.
VukmiroviC, Bora 258.
VukmiroviC, IUarija - 133.
Vukosavl.icviC, Slavko - 219.
Vukov, Ljubinka - 243.
VukoviC, Cedo 73.
VukoviC, Dara - 83.
VukoviC, Mileva - 80.
Zadnik, Zvezda - 202.
Zagorac, Veda 131.
ZastavnikoviC, Krunka - 131, 134.
Zastavnii<oviC, l\farica - 126, 130, 133,
134.
Zbornikova, dr Marija - 128.
ZekoviC, Veljko - 91.
Ziberl, Ana lUami - 201.
ZlatiC, Dina - 131, 133.
Zon-JakSiC, Paula - 135.
Zx:enjanin, t.arko Uca -
242, 245.
Zagar, Pepea - 198.
>•ZalujoCa mati C.« - 186.
Zanko, MiloS - 131.
Zanko, Vanja - 131.
2eljkovil:, Zora - 5Z.
Zerdik, Olga - 124.
ZigiC, Gaga 125.
ZigiC, !\-lira - 1Z7.
ZivanoviC, Persa - 224.
ZivkoviC, Aneta - 80.
Zivkovic, Ljubica - 89.
2nidarSiC-Tkalec, NataSa Zumer, Ma.rija - 193.
Zumcr-PotoCnik, Marija 2unjiC, Jela - 89.
123.
202.
�II
Ada Ciganlija -
Afrika -
Ajdof'SCina -
Albanija 258, 259.
81.
191.
199, 203.
21, 23, 85, 90, 163, 226, 256,
Alcksandrovo - 243, 244.
Alcksinac - 238.
Alibunar - 245.
Amcrika - 191, 202.
Andrijevica - 85, 86, 92, 95.
ArandeJovac - 237, 241.
Argentina - 191.
Ariljc -
234, 236.
Ascnovgrad Atina - 163.
163.
Austdj" - 21, 114, 187, 188, 190, 194.
Auslrijsko primorje - 113.
Austro-Ugarska-13, 14, 15, 41,117,191.
Azija- 191.
Babin Potok - 137.
Babna Polica - 197.
Backa - 23, 230, 242, 245, 247, 249, 251,
252, 253, 254.
BaCka Palanka - 247, 248.
BaCki Pclrovac - 247.
B"jin" Bast" - 233, 236, 267,
Balkan - 225.
Ban"! - 228, 230, 242, 243, 244, 245, 247,
249, 251, 252, 253, 254.
Banatski Dvor - 244.
B"nija - 52, 53, 124, 125, 126, 129, 130,
131, 133, 134.
Bansko - 153.
Banja Luka - 43, 44, 45, 46, 47, 50,
53, 55.
Banjani - 88, 91, 233.
Banjlc" - 218, 226, 237, 240, 259, 263,
267.
B"r - 76, 81. 85, 87, 90, 95, 99, 101.
Baranja - 242.
Barbarac - 168.
Bardanjolt - 73, 76.
Bare RadoviCa - 72.
BaSaid - 243.
Bavarska - 113.
Bee - 41, 200, 259.
BeccJ - 247, 249.
Begec - 249.
Bela Crkva - 245.
Bela Krajina - 197, 198, 200.
Belgija - 21.
Belie" - 164.
BeliSCe - 119.
BcloliC - 235.
BcJveder - 81.
BcneCija - 184.
BencSka Slovenija - 187.
Bcnkovac - 48.
Beograd - 15, 20, 21, 22, 24, 41, 43, 44,
46. 49. 53, 71, 78. 81, 113, 115, 119, 123.
202, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230,
231, 232, 236. 237, 240, 245. 269.
Berane- 81, 82, 84, 85, 86, 90, 92, 93, 95.
Bergen-Belzcn - 247.
Bevlin - 41.
Bihac - 54.
Bijeli Potoci - 128.
Bi.ielo Polje - 82, 86, 92, 93.
Bijeljina - 46, 47, 50, 54.
BilcCa - 76, 193.
Biokovo - 127, 133.
BirC- 49.
Bistra - 166.
Bistrica - 52.
Bitolj - 153, 156, 157, 160, 161, 162, 163.
Bitoljsko Polje - 163.
Bitovnija - 91.
Bjclobaba - 126.
BjelopavliCi - 91.
Bjclovar -
Blazuj -
131, 132.
Cuprija -
238.
55.
BogatiC - 233.
Bogomila - 163.
Bohinjska Dolina - 195.
BojanCiSta - 166.
BojniCko Poljc - 239.
Bojnik - 239.
Dahan -
Boka - 79. 83, 84, 85, 86, 87, 88, 92, 93,
94, 95, 103.
.Hoka Kotorska - 77, 85, 87.
Bol --- 132.
Danska- 21.
Darkovac - 241.
Darosava - 241.
Dantvar - 125.
Bosanska Dubica - 50, 53.
Bosanska GradiSka - 50, 52.
Bosanska Kra.iina - 48, 50, 51, 52, 53,
Debar -
55, 59, 87, 124.
Bosanska Krupa - 48, 52, 53.
Bosanski Novi - 53.
Bosanski Pctrovac - 9, 25, 51, 53, 125,
199, 240, 252.
Bosansko Grahovo - 51.
Bosna - 25, 42. 49, 51, 53, 54, 55, 85,
91, 134, 199, 232, 234, 250, 251, 252.
Bosna i Hercegovina - 13, 14, 15, 16,
17, 23, 33-68, 77, 190.
Bosut - 254.
Bn1c - 119, 132.
BrajiCi - 87, 240.
Brd - 184.
Brestovac - 241.
Brgudac - 132.
Brinje - 125
BrStanovac - 128.
Bublica - 241.
Butka - 195.
BuCumet - 237.
Bugarska - 21, 22, 154, 159, 160, 162,
163, 230, 233.
Bugojno - 43, 90.
Bujc - 132.
Bukovac - 233, 254.
Bukovice - 135.
Bukovik - 166.
Buljmize - 128.
Buola - 166.
Burel (logor u Albaniji) - 90, 259.
Capari - 153.
Carigrad - 41.
Cazin - 51.
Ccklin - 77, 80.
Celovec - 187, 188.
Cclje - 192, 201, 207.
Cor - 235.
Cerkno -
209.
Crkvica - 241.
Crmnica - 81.
Crna Gora - 13, 14, 15, 23, 24, 43, 51,
69-106, 190, 226, 255, 256, 258.
Crna Trava - 293, 241.
cacak -
Danilovgrad -
95.
229, 234, 235, 237.
77, 78, 79, 80, 86, 87, 90,
92, 94.
166, 167.
166.
Dcbclo Brdo - 124.
Dcbarc -
Dcrvcnta -
43.
Doboj - 43, 44.
Dobra Voda - 239.
Dobrilovina - 90.
DobriSke CeSme - 168.
DobrniC - 200.
Dobrosel - 128.
Dobrun - 234.
DokniCi - 76.
Dokotarce - 155.
Dolenjska - 1S4, 195, 197, 198, 200, 202,
203, 209.
Dolno JaboiCiSte DoJjana - 134.
160.
Hakovica Devdelija -
254, 255, 256, 257.
166.
Egejska Makedonija - 163.
Egipat - 135, 191.
El Shalt - 131, 135.
Etiopija - 19, 21.
Evropa - 14, 21, 22, 26, 49, 75, 115,
191, 246.
FarkaSiC - 127, 134.
Fatnica - 49.
FoCa - 49, 55, 202.
Francuska - 21, 114, 121, 205.
Fruska G<>m - 249, 250, 254.
l::ajetina - 236.
CajniCe - 49.
Gacko -
cakor -
GareSnica -
86.
Cazma - 125, 132.
CehoslovaCka - 21.
celopek Cememica -
166.
49.
cepic-Polje - 134.
Cevo - 92.
cokesina - 235.
CuScr 162.
Cukarica - 224.
curug - 247, 249.
cukovac -
269.
163.
Doljane - 164.
Don.ia Gorevnica - 234.
Donia MoraCa - 88.
Don:H Konjuvac - 240.
Donji Lapac - 124.
DragaS - 254.
Dragovac - 239.
Dragutinovo - 243.
Drami - 164.
DraigoSe - 195.
DreZnica - 127, 139.
Drina - 49, 232.
Drvar - 49, 51, 52, 53, 56, 59, 124.
Drvar-Sclo - 52.
Drvarska DoJina - 61.
Dubica - 55.
DubiCka Ravan - 51.
Dubro,>ik - 50, 81, 82, 133.
Duga Resa - 118.
DuJene - 235.
Dunav - 236, 249.
Dupllca - 193.
Diavat -
Cetinje - 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 84,
85, 87, 88, 89. 90, 92.
Cikotc - 236.
Cirih - 224.
Crne - 164.
Crnogorsko primorje Crvcne stijcne - 55.
247.
Dalmacija - 14, 23. 113, 116, 117, 118,
119, 121, 124, 125, 126, 128, 129, 130,
131, 132, 133, 135, 156.
53.
125, 128.
Glavnjaca - 193, 202, 227.
Glina - 133.
GluSci -
233.
Gnjilane Golubinci -
254, 256.
252.
Gorazdc - 49, 55.
Gorenjska - 194, 195, 196, 197, 200,
201, 202.
Gorica - 188, 191.
Gorice - 199.
Gorinja - 48.
277
�Goriska - 187.
Gorliika Brda - 184.
Gomo Vranovci - 165.
Gornja DZumaja - 163.
Gornja MoraCa - 88.
Gornja Sela - 80.
Gornjc Gare - 241.
Gornje Polje - 91.
Gornje Srcdice - 127.
Gornjesavska - 195.
Gornjl Poloj - 127.
Gornjl Vakuf - 90.
Gorski Kolar - 25, IZ4, 12b, 128, 129,
130, 131, 132.
Gospolllncl - 249.
Gostilj - 92.
Gostivar - 165.
Grac - 200.
GraCac -
125.
GradaCac GradiSka Grahovo -
65.
55.
76, 77, 79, 85, 86, 87, 88,
89, 92, 97.
Gravina -
128.
Grcka - 21, 154, lb8.
Grdica - 235.
Grgurcvcl -
Griz Grk -
254.
201.
254.
GrmeC -
53, 54.
Grubisno Polje - 125.
Grunn (ltalija) - 128.
Guslnje - 85, 95.
Hajla- 25b.
Herceg-Novl - 77, 78, 88, 95.
Hercegovina - 45, 49, 51. 53, 77, 85.
Holandija - 21.
Hrastnlk - 188, 192.
Hrvatska - 13, 14. 15, 17, 20, 21, 23,
24. 44, 47, 85, 107-14b, 200, 232, 242,
252.
Hrvatska Neuzlna - 245.
Hrvatsko Prlmorle - 23, 124, 125, 126,
127, 129, 130, 131, 132.
Hrvatsko Zagorje - 124, 125.·
Hum- 241.
Huslno - 43, 44.
ldrlja - 189.
ldvor- 245.
Imotskl - 133.
lrlg- 250.
Istocna Bosna - 54, 55, 91, 250,
lstocna Slavonja - 119.
lstok - 254.
lstra - 13, 14, H3, 116, 117, 125,
132, 133, 134, 187, 191, 199.
Itallja - 19, 21, 22, 23, 90, 91, 92,
135, 165, 187. 190, 194, 199, 201,
258, 259.
Ivangrad - 80, 86.
lvanjc - 237.
Ivanjica - 194, 224, 226, 236.
Izbiste - 245.
Iz - 139.
278
236.
48, 52.
Jasenice - 55.
Jasenovac - 50, 254.
Jaska - 24, 55.
Javornik - 188, 192.
Jelln dub kod Podgorlce Jesenlce - 188, 192, 194.
Joslpovac - 122.
131,
128,
230,
191.
JuZ:na Dalmacija -
Jufna Hercegovina Juina Srblja - 154.
124.
53.
87.
Krizcvcl - 119.
Krk- 132.
Krsko Polje - 196.
Knnna- 257.
Krupanj - 233, 234, 235.
Kruscica - 245.
KruSevac -
Kacanlk - 255.
Kadinjaea - 219.
Kairo - 131.
Kajmakcalan - 167.
Kalnlk - 128.
Kamcnica - 52, 233.
Kamensko - 134.
Kana] (sclo) - 213.
Karadak - 164.
Kara<lordcvo -
243, 244.
Karantanija - 187.
Karlovac - 124, 125, 126, 130, 132, 133,
134.
Karlovcic - 251, 253.
Kastanjera - 132.
Kastav - 130.
Katatba - 135.
Kavadar - 161, 165, 167.
Kavadarcl - 155.
Kavaja (logor u A1banijl) - 90.
KaZani - 163.
Kicevo - 161, 166, 177.
Kikinda - 243.
Klsac - 247, 249.
Kistanje - 128.
Klenovac - 166.
K1os (logor u Albaniji) - 90.
Kljt1c - 48, 51. 164.
Knespolje - 39, 61.
Knin - 133.
Kocanl - 162.
Kocevjc - 192, 197, 198, 200.
Kolasin - 72, 82, 86, 87, 88, 89, 90, 91,
92, 93, 94.
Kolftorlto ( logor u Italiji) - 90.
Koncarov Kraj ( Lika) - 137.
Konjic- 90.
Kopenhagen - 21.
Koprivnica - 133.
Korea (logor u Albanlji) - 90.
Korcula - 132.
Kordun - 53, 124, 125, 126, 127, 129,
130, 131, 133, 134.
Kordunslm podrucJe - 128.
Korenlca - 125, 128, 129, 236.
Koruska - 13, 187, 191, 194, 200, 201,
202, 203, 209.
Kosjerlc - 236.
Kosmet - 256.
Kosovo - 15, 17, 18, 23, 31, 79, 85, 165,
166, 202, 229, 230, 231, 254, 255, 256,
257, 259.
Kosovo i Metohija - 23, 79.
Kosovska Mitrovica - 202, 255, 256,
257, 258, 259.
Ko~Ccle 87.
Kosevski Rog - 197.
Kotor - 71, 78, 79, 82, 94, 95.
Kotor-VaroS - 53.
KovaCevac -
241.
Kozara - 24, 38, 39, 49, 50, 51, 52, 55,
56.
Kozjak - 167, 168, 173.
KoZuv- 173.
Kragujevac - 224, 229, 230, 235, 236,
237.
Krajina - 95.
Kraljevo - 235, 236.
Kranj- 192.
Kranjska - 187.
Krapina - 132.
Krapjanske Kolibe - 168.
Jablanlca - 90, 241.
Jadar - 236, 237.
J agnjilo - 241.
Jagodina - 227, 229.
Jajcc - 43, 53, 90.
Jamnica - 132.
Jarebica Jasenica -
252.
Jugovac - 241.
Juhor- 238.
Juina Amerlka -
Kras - 125, 133, 184.
Kratovo - 167.
Krbavica - 124, 128, 132.
Kreka - 43, 44.
228, 238, 241.
Kruscvo - 153, 156, 161.
Kuci - 87, 89, 90.
Kula- 247.
Kumanc - 243, 244.
Kumanovo - 155, 156, 159, 161, 163,
167.
Kupa- 197.
Kuprcs - 53, 63, 90.
Kuside- 92.
Kutlna - 125.
Kvaternikov trg -
123.
Labin - 117, 132.
Labin.Stina - 125.
LaCarak - 254.
Lapac - 128.
Lapotinac - 241.
Lavci- Hl4.
Lehane - 239, 241. 242.
Lepoglava - 115.
J... cskovac - 228, 230, 231, 238, 241.
LeStice - 224.
Lijeva Rijcka - 87.
LijevCe - 51.
LijevCe polje - 51.
Lika - 25, .!J2, 124, 125, 126, 127, 12.8,
129, 130, 131, 132, 133, 134.
J,ipolist - 233.
I..ipovac - 238.
Lipovska Bistrica - 91.
Livno - 5:~. 54, 55, 90, 112, 128.
London - 196, 255.
LoSka. dolina - 197.
IIOZ - 195.
Ludbreg - 127.
Lukavica 72, 91.
Ljeiianska nahija - 89.
Ljubljana - 16, 19, 21, 24, 188, 190,
191, 192, 193, 194, 195, 196, 198, 199,
200, 201, 202, 203, 213.
Ljubljanska pokrajina - 194, 196, 199.
Ljubotlnj - 80.
Ljubuskl - 45.
Macva - 226, 232. 233, 234, 235.
Madarska - 17, 21, 22, 23, 44, 76, 78,
113, 187, 230, 242, 259.
1\'Iajevica - 49, 54, 250.
Ma.jur - 235.
Ma.karska. - 119.
Makcdonija - 13, 14, 15, 16, 17. 21,
23, 85, 147 - 178, 190, 232, 258.
Maksimirska ccsta - 123.
Mamula - 90.
Mana.stir Sv. Stevana - 238.
1\ia.nojlovcc - 237.
I\'Ianojlovci - 267.
1\-JanjaCa - 49.
Maribor - 191, 192, 193, 194, 196, 201.
illariCi 132.
1\-fatcScvo - 87, 92.
MeduluZje - 241.
lUedumurje - 23, 113.
Mclcnci - 243, 244.
Mctohija - 23, 79, 85, 254, 255, 257.
IUihaljevci 251, 254.
MiSkovci - 250.
Mladcnovac - 227, 241.
Mojkovac - 73, 83, 90.
Mokrcni - 163.
Mokrin - 243.
Molovin - 253.
Montegrand - 132.
�'!
1\lorava -
235.
I\Ioskva - 121, 156, 255.
Moslavina 124, 125, 126, 128, 131,
132, 13<1.
.Mostar - .J3, H, 45, 46, 47, 50, 53, 54,
67.
:Mramorac
166.
MrkonjlC-Grad - 51, 53.
1\lurska Sobota - 192, 193.
NaSice - 132.
Ncgotin - 241.
NemaCka - 9, 19, 21, 22, 23, 25, 4.4, 48,
114, 160, 194, 200, 242, 243, 254, 259.
Nerctva - 52, 91, 92.
Ncvcsinje 49, 90.
NeZilovo 162.
NiltSiC - 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 8-1,
85, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93.
NiS - 227, 229, 2:!0, 2:!7, 238, 239, 240.
NiSka Kamenica - 237, 241.
NorveSka -
I
21.
Notranjska - 195, 197.
No\•a GradiSka - 125, 132.
Novi BcCej - 241.
Novi Karlovci (Sasa) - 250, 252.
Novj Sad
2·1, 224, 227, 229, 230, 243,
246, 247, 254.
Novi Vrbas - 248.
Novo - 55.
Novo 1\lcsto - 192, 198, 199.
Novska - 125.
Obadov Brijeg - 87.
ObraZda - z;m.
OdZak - 49.
Ogu1in - tal.
Ohrid - 15:~. 161, 165.
OldC 133.
Orahovac - 2M, 2SG.
Orane -
241.
Oreov Dol - 163.
OseCina. - 2:~3.
Osijek - 119, 125.
OskoruSno - 132.
Osogovo - 167.
Ostrog - 92.
OtcSevo - 164.
OtoCac - 125, 128, 129.
Podgorica - 24, 77, 78, 79, 80, 81, 82,
84, 85, 87, 88, 89, 90, 92, 93.
Podgradc kod Berana.
83.
PogrmeC - 49, 51, 52, 55.
Podjuna - 200 •
Podlog - 48.
I)odravina. - 116.
Podravska Slatin.'l. - 125.
Podrinje - 226.
Podujevo - 255.
Pokupljc - 129, 130, 131, 132, 133.
Poljanska - 115.
Poljska - 21, 259.
Pomoravlje - 238.
Ponza (logor u Italiji) - 90, 259.
PonjcviCa poljc - 65.
l]OoreCje - 168.
Porto Romano - 259.
Posavina - 234, 240.
Potkalinje - 48.
Poiarevac - 20, 123, 230, 237, 263.
Pozega - 234, 236.
PoicSka Kotlina - 127, 134.
Prekaja. - 51.
Preh.omurjc - 194.
Prevlaka - 90.
Prcza - 258, 259.
Prhovo - 250, 254.
Prijedor - ·18, 50, 53, 55, 63.
Prilep - 156, 161, 162, 163, 166.
PrimiSljc - 133.
Primorje - 2:~. 88, 117, 124, 125, 126,
128, 129, 130, 131, 191, 194, 198, 199,
zoo. 202, 2o:J, 209. 211, 213.
PriSt-ina - 24, 229, 254, 255, 256, 257,
258, 259.
l:.rizrcn - 2iH, 255, 256, 257, 258, 259.
Prkosi - 52.
Prnjavor - 5:i, 232, 233, 235.
l'roJ;:upljc - 237.
Prozor - 25, 53, 90.
Psunj - 128.
PuCiSi;e na BraCu - 119.
Puk - 258, 259.
Pula - 125, l:i2.
Pusta Kula - 164.
Pusta Relm - 237, 241, 269.
Rab- 197.
RaCa -
I)a.krac - 125.
PanCcvo - 245.
Papuk - 128.
Parage - 248.
Parcani - 241.
Pariz- 193.
Partizani - 241.
PasjaCa - 239.
Pavlovac - 128.
PazinStina - 125.
Pecka - 128, 234.
PeCenilc - 48.
Pee - 81, 254, 255, 256, 257, 258, 259.
Perjasica - 126.
Pc.Sci - 81.
PeSta - 41.
Pctko,•ica - 232.. 233, 235.
Petlova.Ca - 233.
Petrova Gora - 128.
Petrovac - 51, 92.
Petrovgrad - 229, 243, 244.
Pipcri - 78, 80, 82, 85, 89, 91.
Pirinska I\Iakcdonija 163.
Pirot - 227.
Pisarovina - 132, 1:~3.
Piva - 91.
Pje.Sivci - 105.
Plav - 85, 95.
Pievcn 163,
Plje.Sevica - 127, 134.
Pljcvlja - 87, 89, 92, 93.
Pocerje - 234.
PoCorek - 226.
Podgora - 80~ 133.
236, 254.
- 239.
lta.diSki Dol - 165.
Radnja 166.
Ra.djcvina - 236, 237.
Ra.fkovac - 237.
Ra!wvica - 134.
Ranovac - 237.
Rastovac - 72.
RaSa - 134.
Ra.<:;ica - 195.
Ra.Sllor - 133.
Ra.Stam;ka CeSma - 164.
Ravensbrik - 203, 247.
Ravna Rcka - 238.
Ravni Gaj - 235.
Ravni Kotari - 135.
RazloSko - H4.
Retfale - 119.
Riba.ri - 233.
Ribnilt - 51.
Ri.icka - 113. 116, 126, 132.
Ri.ielm CrnojeviCa - 77, 78, 79.
lUm- 85.
Romanija - ·19, 55.
Rovci - 88.
RoZajc - 85, 95.
Rudnik - 164, 237.
Rmlovci - 241.
RujiSka - 49.
Rumunija - 21.
Rusija - 13, Il3, ll7, 119, 227.
RuSe - 193.
R:ulan~nlanina
Sad - 191.
Sajmi.Ste - 240.
Sakulja - 2H.
Samobor - 120.
SamoS - 245.
Sana - 48.
SandZak - 51, 79, 84, 85, 86, 87, 89, 92,
9·1, 219, 226, 230, 231, 236, 241, 212.
Sanica - 51.
SaniCka dolina - 51.
Sam;ki I\lost - 48.
Sarajevo - 2<1, 35, 42, 43, 44, 45, 4.6, 47,
50, 53, 55, 59, 67, 81.
Sasa- 167.
Sava - 232, 240, 249.
Savcz Sovjctskih SocijalistiCkih Repu~
blika, v. SSSR.
Segedin - 246.
Scnaja - 241.
Sesvete - 133.
Severna Amerika - 191.
Sevojno - 235.
Sisak - 123, 125, 133.
Sivac - 249.
Skadar - 73, 90.
Skoplje- 24, 155, 156. 157, 158, 160,161,
162, 163, 165, 167, 168, 169, 175.
SJwpska Crna Gora - 162.
Skrad - 128.
Slavnilc - 2•11.
Slavonija 113. 116, 118, 119, 124,
125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132,
133, 252.
Slavonski Brod - 117, 122, 125,
SHSane - 239, 241.
Slivovo - 165.
SlovenaCko r>rimorje - 194, 199, 200,
203, 209, 211, 213.
Slovenija -
13, 14, 15, 17, 20, 21, 23;
44, 114, 119, 179-214.
Slovensko primorje - 198, 202.
Smilcvo - 153.
Smiljane - 133.
Smoljane - 51,
SoCa - 184.
Sofija - 160.
Solun - 18, 153, 167.
Sombor - 224, 229, 249.
Sozina- 87.
Split - 21, 115, 119, 121, 124, 125, 133.
SpuZ - 88.
Srbica - 254.
Srbija - 13, 14. 15, 16, 17, 20, 23, 44,
48, 51, 93, 15-1, 190, 215-270.
Srednji BuSeviC - 48.
Srednji Dubovik :_ ·18.
Srem - 131, 166, 242, 243, 244, 245, 247
249-255.
Sremsli.a. I\litrovica - 83, 2;19, 254.
SSSR - 13, 17, 19, 21, 23, 27, 44, 47,
78, 79, 80, 84, 86, 123, 161, 193, 194,
243.
Stara GradiSka - 24, 50, 254.
Sta.ra Pazova
249.
Starn Zagora - 163.
Stari I\fajdan - 4.8.
Stari I\likanovci - 133.
Staro MomCilovo - 241.
St.olac - 53.
Stolicc - 87.
StorZiC - 195.
StrmeSevo - 166.
Struga - 153, 165.
Strumica - 156, 160, 162, 169.
Subotica - 228, 243, 247.
SU<lcti - 21.
Susak - 117, 126, 130, 133.
Sutjt-ska - 11, 52, 90, 91.
Suva Reka - 254.
Suvi Dol - 256, 257.
Suvo Poljc - 241.
Sv. Jcrcmija - 87.
279
�Sveta Gora - 184.
SviloS - 254.
Svinjarica - 241,
Sabac - 229, 233, il35, 240.
SahoviCi - 89.
Sajl<aii - 247.
SalamuniC - 125.
Sarvar - 245.
Savnik - 86, 87, 88, 92, 93.
Seganovac - 129.
SckoviCi 252.
SepSin - 241.
Scstinc - 123.
Sibenik - 133.
Sid- 250.
Sijana - 132.
Sipovljani - 52.
SiSka - 196.
fnwrja Lolm - 202.
Smarna Gora - 21.
SopiC -
241.
SoStanj - 195.
Spanija - 19, 20, 21, 46, 80, 121, 205.
St. Vid - 200.
Sta.jerska 187, 194, 195, 196, 19'1',
200, 201, 202.
Stip - 156, 162, 164.
Stitar - 233, 235.
Stitari - 89.
Sumadija 223.
Sutovo - 167
TabanoviC - 233, 235.
Tamarite (Spanija)
205.
Tamnava - 236.
Tara 90.
Tcovo - 163.
Tcpe kod Skadra (Iogar u AJhaniji) 90.
TcsliC 53.
TcSanj 53.
Tetovo - 156, 164.
'l'ikvcS - 165, 166.
Tirana - 163, 16•1, 259.
Tisa- 247.
Titograd - 24, 77.
Titovo UZ.icc - 237.
Tivat - 77, 78, 92.
Tolumbat - 135,
TomaScvo - 89.
TopCider 261.
Topionica - 235.
Toplice - 238, 241.
27E
280
Topolka - 156.
TovariSevo - 249.
Travnik - 44, 53, 90.
Trbovl.je - 188, 190, 192, 193.
Trcbinje - 50.
TrcSnjevaCki trg - 123.
Trnavac - 126, 128.
TrniniC-brijcg - 52.
Tuz1a - 4:l, 44, 45, 46, 47, 50, 53, 54, 55.
Trnovo - 160.
Trst - 117, 187, 188, 189, 191, 194, 199,
200, 203.
TrZiC - 192.
Turija 247, 249.
Turjak - 202.
Turjansko - 127.
TuSanj - 47.
Tuzi - 76, 85.
Udbina - 125.
UgljcviJ;;, - 19.
Ulcinj - 81, 82, 85, 92, 95.
Unac - 51.
UroSevac - 254, 255, 256, 257.
Ustika 259.
Uzicc 202. 219, 226, 227, 233, 234,
235, 236, 237.
UZiCka Republika - 233, 236.
Valona (logor u Albaniji) - 90.
Va!Jcvo - 226, 227, 230, 242.
VaraZdin - 119, 128, 13"1.
VaraZdinske Toplice - 119.
Vardar - 155, 167.
Varna - 163.
Vaso.icviCi - 92.
Vcles 153, 155, 156, 157, 159, 160,
161, 162, 163, 165.
Velestovo - 89.
Velika KladuSa 51,
Veliki BeCkerek - 227, 263.
Vcliki KrCimir - 238.
Veliki RadiC - 48.
Vcliko Selo - 236.
Velikovac - 191.
Vclimljc - 92.
Velje Brdo - 80, 85, 86.
Venccijanska Republika
187.
Versaj - 41.
Veruda - 1.12.
Vido,jevica - 239.
ViliCa Guvno - 90.
Vilusi - 87.
Vinkovci 119.
Vipava - 199.
Vipavslm dolina
211.
Virovitica - 125.
Virpazar - 86.
Vis 127, 135.
ViScgra.d - 49, 54.
ViSnjiCevo - 24.4.
Vitomirica 256, 258.
Vla..o:;enica - 65.
Vlasotince - 241.
VlaSiC - 54.
Vlaiika - 241.
VoCin- 132.
Vojevac - 48.
Vojka- 250,
VojniC - 125.
Vojvodina - H, 15, 85, 224, 227, 229,
231, 232. 242-254. 259.
VraniC - 24.0.
Vranjslm - 48.
Vrati - 131.
Vrbas- 247.
Vrelo - 255.
Vrqinmost - 111.
Vr~ac - 202. 229, .245, 263.
VuCitrn 255, 256,
Vukovar - 15, 29. 119, 254.
Zah.iela - 90.
ZagaraC 88.
Zagor.fe - 118. 124. 125, 188, 192, 195.
Zagreb - 21, 22, 24, 45, 50, 78, 85, 114,
115, 116, 117. 118. 119. 120, 121, 122, 123,
124, 125, 126, 130, 133, 134, 145, 156,
231, 2·12.
Zagrcda - 89.
ZajeCar - 227.
ZaprcSiC - 117.
Zbijeg - 128.
Zeiengora - 90.
Zcmun - 232, 249, 250, 252.
Zenica - 43.
Zeta - 89.
ZiUevo- 49.
Zlatibor - 235, 236.
ZminJak - 233.
Zrcnjanin 243, 263.
:liabalj - 247.
Zabljak - 80. 84, 86, 87, 89, 92.
ZeJ.janc - 167.
Zeneva - 46.
Zirovnica - 87.
2umberak - 125, 130.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Borbeni put žena Jugoslavije
Subject
The topic of the resource
Žene borkinje
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dušanka Kovačević ... [et al.]
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Leksikografski zavod Sveznanje
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1972
Rights
Information about rights held in and over the resource
Leksikografski zavod Sveznanje
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
04-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
278 str.
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/aff7e2c7188700104dce91f912e95328.pdf
ac03660e2e2dd9351230c286444e3d8f
PDF Text
Text
/
-r..
APYfO. 3ACEAAI-bE
. 1113BPLUHOf ·OA60PA
tv1EcYHAPOAHE ·
AEMOKPATCKE
CI:>EAEPAU111JE >KEHA
,
., ·,.
H3AAH>E U,EHTPAJTHOr OA50PA A."'· )1(, JYrOCJTABI1JE
�Y B 0
A
Jow HH,cy IT"IOA~-tr.HyTa nopyweHa ce.na ;11 npaAOBI-1, HH 3apaC.Jle paHe HaiHeceHe. y>t<acHMM paroM, . a !Beii pea1KtV10'HapHH
KpyroErH y osery •Vi 1-bH.XOB'H areH:r.H r'p!Bope o ,He·w·36e>KHOCTH
,;Hosor para". HMinepH}am11cT'H· ·H· peaiH~lJIMOHapHH· ao,o.e"hw ~py
res~ EH1rneoKe IH AMep)olliKe •c,ny>t<e ce aroMCKOM 6oM16o'M Kao
,q;HnnoMa'J'ICK'WM .H ,nom<1nf4KHM opymjeM, caMe P.a 6"' 3acrpaW)I1flJ.1 ·Mane HapOA9 1 ,q,a
6J.1
.-
6lil IB!pWH·mt
npHTI-tCaK Ha
H:>H·X, ·KaKO
OS~· norrycT'J.1·11 H· y CBOjHtM npaB9AH'I1M 3aXTeB"H-Ma. H tKS'KO 6H
-Kao 1np~ para 161<1nJ.1 'Y :no.nyKonoHHjanHOM nono>Kajy
1
npeMa 1-bliliMa. 0HH1• ce HS:.QBH'Kyjy ,HOSHM ,P8TOM
11
1
'1-mKO CTBap-
H).1.X Mqr~HOCTK p,a'Harc ·3a -Hoa~-11 par HeMa, caMe 3aro iDt.B Ha
raj 'HBY.YfH oMery -capaA:I-bY Mei)y ·HapOA'HMa, AFI aem11J<e ·HcrHHcto1 ASMOKpar.oKe .cHare y oc:aery CJ·cpSIHy c ny-ra. 3aJe,Q:HH4-Ke
6op6e 3a y4apwiielhe TpajHor u· l'l·ciHHcKO'r M1J.otpa-_ W·. 6e·36eA:.
HOCn.f Hapo,qa. T~-1-. 11MnepHjam1cTH4KH ·Kpyroal-1· C•BHM MOryi;·HM
c:perci'BHM"a rywe AeMot-cparqKJ.'l noKpeT f\,D.e ro,q_ Mo·ry. CaMe
t-t.wxo·aoM noMoiil-1 jow 6ecHH cpa·WJ.13a-M y WnaHHjH, t-blo1Xo·aoM
opymaHoM ,noT'nopO'M ce ryw1o1 ,qeMoKpatoKvr 1no~peT y Tp4'Koj,
1-ba-txoae 6oM6e ·J.1 MeU,·J.1 npawre -no KHHH H ,ltfH,D,OHe3Hj-H.
Cse TO ·LJ.HIH'J.1 MeijyHapo,AHa pea1K:ti,'J.1ja-- J.1 3 r6edl·<pajHo-r Cl'paxa
npeA aenJ.1KI1M ASMO.J<par:oKJ.otM no:~pen1Ma y rOSery. ~. pa3yMJb·HBO je. V1·cTJ.1HCKH ASMOKpar·C·Ke CHare y ·CBeTy cy BSJlHKe •.
0H6 cy ycr-sapM H00~·1ne cas reper para Ha caojHM neijH·Ma
·H Ha '4eny ca CoejeTCKio1M Ca•se30M '~-t3eojeBa-ne no6eAy Ha,o.
XHTnepo-M 'J.1 t-t.e·ro,BHM carenlo111HMa. 0He cy "--- IKa-Ko y roKy
para, TBK9 ).1 Ha MJ.otpOlBHOjr 'KOHcJ:lepeHU, Hj·H y na.pY13Y ).1, 'Ha
3ace,qat-t.y_ CKynwrHHe OpraHH3au.Hje YjeAJ.1;t-beHio1X . HaLv-tja y
f-i?yjoplq'- jaoHo ysJ.of,qene •Ko HM je npl-ijaTelb, IKO HenpJ.1ljaTelb.
1
1
WraMna JyrociiOBeHcKor wraMnapcKor npe.Llyaet.a y 6eorpaAy
Ha,npe,q'Ho LJOBe4aHicrso je .no.q:H,rno csOjy nom1TH41KY
CBeCT, 'CTSK110 orpOM-HO parHO ~-QK}'CT·BO H )liBHASllO ,D.a je M0-
1•
...,
'
,.-·-- .. .. ............:..
�5
ryhe ocrsapeH:oe Jo1C1'111HOKOr MYrpa ·caMo capaAJ-bOM ~ei)y _HapoA'Jo1Ma H jep,HHC"f;BOM OB'YI'X :AeM{)'l(lp~TCJ{IHX C'H8!ra C~era.
.
Beiiasa!-be
TaKa ce Mome o6:jaoHHTH ,n.pou.ec Cl1BapaH:oa •H :n01
6poja
Met,yHapoAHHX
,qeMoKpaToKHX
opraHH3aqHja.
Ha
_se3y ,Aa 11·3apwe OA ·1-b_e 1nOCTBIBJbeHe aa,D.allKe ,0-He cy ·THMe
!-13-p8'3HJ1e •selby a'HTJ.1cflaWH·CllKJ.1tba Ha.we 3eMJbe, Koje cy
ronH·ko crpa,qq!-ba- 'nop.Hene y pa-ry, H· 'KOje ~a<Ha.c TOI11
1-1KO re>Ke
roj
ocrsapeHoy M>!pa y oaery.
Ha Apyroj <:e,llHH'L\H lt1e<spwHor o,ll6opa Met,yHapoAHe ,qeMOK'pa·r-ot<e -cpe.a.epau,·Jo1·je >KeHa y -MocKJBJ.1, ·Koja 1e OAp»<aHa o,q
j
10-15 a•srycra 1945 •Kao ,qenerarH ·L\eHrpanHor o,ll6opa AHTH-
ocHoBJ.1- 'je 1
CTBopeHa H• Mei)yHapo.a.Ha AeMm~pa-r:c·Ka cpep,epa4•H'Ja
>KeHa.
_
MHcao o ·c~aapa!-by Met,}'Hapo,qHe ,qeMOKparoKe cj>e,qepa4Mje meHa noreKna je ner:H· 1945 ... JyHa re 'fO,ll;YiiHe OAp>KBH je
cpa-wY!cTW-IKor cpporHTa >t<eHa Jyrocna'BYI'je 6-Hne cy -B11~a ToMWoH-4, -npeTceAHHK KoHTponHe KOMvtcJ.11je CnoseH1-1je H Ap. Onra
MvtnoweeJ.1ii.
y Cl:>paHI.\YCKoj npal1 KoHrpec Ca•Be3a ·cj>paHI.\)'OI<I1iX >KeHa. Ha
HoHr.pec cy 6Hne no3'BaHe npeTcTa1
BH'H4·e >KeHa CBYIX ·3eMalba
1113 fQIBOpa T-1-fX
KOje cy c6 8Kf1Jo1BHO 6opHne rnpO"T1HB_ cf:laWH:3Ma. 1
•y roKy para 4a'CIHO
6opHne nporMs 3a,sojeB64a · w _
Aa .qaHa'C 1]p~a ,a.a P~Ae 1Ha
y4apwt.e>Dy MHpa y caery. OpraHH3o..a.H Je "'""~"JSTI1•B'HH
o,q~6op- KO j"H je H'Mao Aa 1113BpW·I1 1npHnpeMe 3a ca·3·H.eaH:oe MeijyHapo,l\Hor >t<eHcKor 'KO'Hrpeca.
no yone>C11Ma 11 pa,qy cPe,qepa4Hje 0 •KOjHMS je 6Hno pe411
,a.enerar:~M!-ba 'B'J.11Ae11o ce .a.a-rcy ce >K~He
KoHrpec je o,qp>KaH o,q 26 HO<leM6pa ,qo 30 ,qeljeM6pa
1945 y· napH3y. Ha HoeMy <:e 911Aeno:
6opY1ne
AB cy >KeHe Ma-nil!x .Jo1 ·BeJnU<!HX AP>Ka"Ba Koje •cy ce 1
~po~HB XH·Tnepa ,qane orpoMa<H ,qonp>tHOC y roj 6op611;
Ha ceA'Hi-14YI, jacHO je .,qa -cy >t<eHe l.tYITaeor osera ,o.o6v111e, cTsapaH:.eM MeijyHapo,qHe · AeMoK:paroKe cpe~epau,ll!j-e >KeHa; ·KaKo
je TO peKna Aonopec Vl6apypH nacl1oHap11ja, aaaHrapAY Koja
t
I
.
.a.a. ·ce IBeliwKe aa,[(a"ke y4sp1uhe!-ba M'Y1pa y osery · tco~e
croje npeA Ho:9pOAI-1Ma He Mary -ocrsap~-1<111-1 1 6e3 y4e'Wiia meHa;
. ~a He Mome ·6J.1TY1 cpe-kHor ~HBOTa Ae4e 16e3 y-cnosa
,M~pa y ·csery J.1 capaAJ-be AeMoKparcoHHx opraHI-1384-H ja H .
~a ·He- Mo>Ke 6-wrJo1 'VI'Cl'HHOKe 'CJ1o6oAe '1-1 ,qeMoKpantJe -y
0Ba rnpa1sa 'VI He YY·eo-HHM aeM!baMa y ·KojHMa me'He HeMajy 1
Cllsyjy y ,1:\p}"WTBeHO;M H·'"""'-'STJo1'TI14,KO·M >HI-1BOTy.
Crora ·je Ha HoHrpecy asopeHa Met,yHapo,l1Ha AeMoKparcKa cpe,D,epa41-1-ja meHa .~oja je nocTaBJ.1na ce61o1 3a ~Hlb YJ€~HJ-beJ-be os1-1x ·»<·eHa: '41-iTa<aor csera 693 o63Hpa IHa• pa'Cy, Hapo·,ll,HocT, 'Bepy· IH ;nonl-17i.l'f4Ke ~no-rn~e pa~H 3aje,[l}H~4Ke 6op6e
3a nOTrn'Y'Ho ·yHJo1wTet-he -cpamV~aMa·, 3a •4epcT 'H TP6·JBH MHp, 3a
I'IPYW~BeHH 1nporpec 11 3a npaaa. >KeHa. Met,yHapo,qHa ,qeMoKpaTCKa cpeAepau,•H'ja meHa- :J.1Ma aa ·U.·H!b ,qa 1noMaffie >KeHaMa
csera p;a H·3s,pwe re c.so je •Belli-iKe o6aee3e 1npeMa '-!OBe4aHcrsy.
Haw AHrY1cpawH'CllH4KI1• ~pOHT .meHa je '41161H ·cPep,epau,11je.
lJ.i-!IbeBI-11 IKOjHMa Te>t<HMo Mw., cy- 11 L.IJH·JbeB'J.1, Mei)yHapo.o..He
.,o.e.MoKparcKe _¢e,qepaq:H:je >KeHa. 3aro cy 1Ha-we np~TCTaBHHtJ,e
Ha npsoM KoHrpecy ''1PI1XBa~l1ne craryr Cl:>e,qepal(Hje •H o6a-
I
'-IBpCTO 'CTOj.J.1: Ha -no3J.1tJ,I-11jaMa 6op6e inpOTMB OB'ii!X H61n8A846 ·Ha,
Hapo,D.a. Mei)yHapO,D,Ha AeMO+<paTCKa- cpe~epalf,'l-lja >KeHa- no3HBa >KeH-e y 16op6y 'Ha npHMep
npon1a cpaowJ.1CTII!·YKor ·peJ-KI11Ma
-Wrna<HI-lj-YI, ·3oee y noMoi=.
~eMOKpaT'CKOM •nO~pery y f.p4HOj, rn03HBa y 6op6y -npOTYI'B
yr}beTa>B8·t-ha >Ke'Ha H6,P04YITO y K0110HY1janHYIM 3e.Mlb8Ma, Tpa>tM
nornyHo KaJ-t<-H:.asat-he parHII!·X 3Jl04JAHaqa ·Yf yHHwret-he ocraraKa
cpa-lim-3Ma.
,
Ha. ce~HI-14·Yf je HeABOCM•M·cneHo •Y1· o11so~peHo p~YeHo Aa cy
HenpV~jarelbYf ·M·II!pa vt •!IICTYIIHCKe ~eMoHipan-1je eHrnec1KI'f 'Y1. a-MepY14Ki1 py~<-oso,a,ei;~· pea·K4'1-ioHapHV1 ·KpyrosYI· KojH Hacroje AB
M14p, cno6o.~y 'H rH6361BYICHO.CT
Y
oMerajy " Met,yHapOAHY AeMoKparcKy cj>eAepa4"'iY >KeHa y
H:>eHOM paAy 6Y!no HeAaBaH:.eM BJ..1·3a 3a · noje.QYIHe Aenerau;YJje,
6Yino o>t<YfBJbaBa!-beM crap1-1x, .npe)t(lt!BenHx Meij-yHapoAH~x >t<eHCKYIX oprarHV13aqlt1ja t<eje lo1Majy 3a L.J,_Hlb ~a pa-3jeAio1He >KeHe
y csery.
.
aHTit1¢a-wJ.1crvt4·KI-1X >KeHcKI-lX opraH'J.13S..l..I,'~-Ja MoHron~t~je, ,MaAa·ra-c·Kapa H- CesepHe Ko.peje, 3a npHjeM y ·cPeAepau,·l-i-jy !J.1 !-bJ.1'XO·B ·np~t~jeM, .,qoKa13 cy ~a ·ce Mei)yHapO,ll,Ha .QeMoKpa·TicKa ¢e~epaL.J,·Jo1·ja meHa csa:Ko~HeBHO jaYa. Ha •C6A<HI-1'l.J,-lt1 cy
,qoHeceHe pe3qnyu,kje '~"~- aa:KibY4U,Yl, ·Ko je iie opra'HH-aau,Mje YnaHOB'ltl ·cPeAepa·41-1-je Ol'llposecr-ltl y m1-1eor.
Mon6e
L\eHTpanHH o,l16op AHTI1cj>aw"cm4Kor cppoHra >KeHa Jyrocna,ewje o6jaBJbiYje ·noao,ll,OM ~pyre ce,AHHU,e li1131BpwHor
op,:6opa
Met,yHapOAHe AeMoKparoKe cpe,qepaq11je >KeHa yrnaBHOM cae
�/
peq:>~pare, peaonyu.1-1je, m-t'C-Ma H -3~YlfKe Te ce,qJHHu.e, Ka,_Ko
61-1- Ha·we >t<eHe MOflle AB ce yno3H~·JY c ·1-bii'IIMa, a np~o, 1-bl-fX
ca ynoroM .J.1 ·3'Hal-!aJeM, CHa·roM 11 ja4al-beM cPet\epat-tHJe-.
Me~yT>!M noTpe6Ho je no.qayl;w .qa •je Me~yHapo,Di~a .qeMo·KpaTcKa cpeAepaw•ja >KeHa opraH'>!3act>~ia Yl· Kojoj cy 3aCTynlbeHe aH11HciJa:Wj.11Cl'J.14Ke opraHH3aiJ..Hje >KeHa 41 aeMJbej ..qa
~-36 1-b6 CToje Orpp-MHe CHare. O,D. 8Q· M'HflHOHa >KBHa
KOje
cy
CBOjO.M
BKTHIBHOM
6op60M y
1
y
·oeery
pary ,D.O·Ka·3ane Aa"
npeTCeAH>~K 'MeJjyHapO,[IHe .qeMoKpar.cKe cpe,!lepatj~je ->KeHa
0_Y
cnpeMHe .qa mpreyjy c-ee aa ocreapel-be MHpa y csery, H KOJe
cnpoaoAe y mwaoT oAnyKe Me~yHapoAHe .qeMol<paroKe cpeAepaLV<ie >KeHa~
.
·
Tpe6a Harnacwnt Aa ce Me~}"Hapo,!!Ha AeMOKpaTcKa cpeAepa4JHja >KeHa 3HaTIHO pa.3ni·1K}rje OA •cBHX ,q_ocaAaW·I-b'HX MeijyHapo,qHHX >K~I-\IOf<.HX opraHH3al.\11'ja ntMe WTO ~Ha •Hl~je HeKa
penpeaeHrari1.BHa, H11H cf:lo.pManHa ·opraHJ.13B4J.o!Ja KOJa .caMe
nHwe nenfLVtje, J.111H nocro j~-1 •caM'o Ha nanHpy, Hero .n.a Je TO
CHa>KH0 1 ,[!,J-IHBMJ-11-IHO TellO, Koje BKTJ-IBHO A611yje no ·KOHKpeTHO
nocTaBlbeHH,M 3atAa·4'HMa-; p,a je Mei)yHa:poP.Ha P,eMOIKparoKa
t:pe,l\epa411ja >KeHa npeMa ToMe eenY!·Ka 'CHara ~H _je.AaH· OA cpaKTopa y MeijyHapo.AHOM mHBOTy 'KO:Me peaKU,II.f'Ja c. pa3noro~
np1-1,!\aje ·BamHO'CT J.1 :no:ey,wasa ·cB·HM Cpe,D;CTBHMa p,.a. Je flOAP~f~Je
yt· AB OM6Te 1-bSHO .q_ellOIBal-be.
AHTH,cpa,WHCH14'i<YI ¢POHT >KeHa Jyrocna•eH.je OHOnYf·KoM -MepoM ·KOIJ:HKOM ·ce 6op-Ho 3a 1no·6ep,y 'HB.A tpaWJ.f3MOM y OBOM
paTy, A<>np>!·Het.e H, •ja4alhy Me~yHapo.qHe J!E>MOKpaTcKe cpeAepau,Hje -:>t<eHa· y ,.q,aHa•wt-beM !M·anpai)HrBa-1-hy <M~t~pa y csery..
-
E>KeHw KOTOH (C!>paHI.IYCKa),
PE<I>EPAT 0
Y'IEIII'I'iY li{EHA Y 3AIIITHTM MlfPA H Y liOPBH llPOTH~
CBE JA'IE AfPECHBHOCTif CHAfA <MIIIH3MA
lO'dJlO~e,
BenJ.ot·Ka MH je 1.1arcr .J-1 y •1-fcro epeMe ·senHKa paAOCT, .n.a
npeTCe,[la,aaM cacTaHKY I-13BpwHor OA6opa Me~yHapoAHe .<l':
MOKpaTcKe cpep,epau.Hje >t<eHa y cpu,y oHe senwKe 3eMlbe, Ko~a
je y2ena OAilY"Yiyl;er. yAena y ·no6eA>r HaA cpaw>!JMOM " KOJa .
· ca,qa J.fCT!paj.Ho Te>KH ycnocraslbal-by npaae.qH~·r MHpa." Y Yocy,
Ka.n,a. 'Ce VbepWHH· o.p.!6op Mapa no6pHHYTH p,a Y4BrpcTW w noja4a yyewt.e >KeHa y 3aWT>!TW M>~pa " y 6op6w npoT>~B HenpecraHHX n:oKywajar AB ce oMere MHp, .Hapo·YHTO, y nocnep,t-be
speMe M'Jil Har)llJlS'3JII!MO Ha nyHy nOMO'-J., <:OBjSTCI<!H'X _>KeHa- Jia
l.Jeny ~a HY!HOM nonoBOM, .nornpeT<:SP,'HJ..'IKOM cPe,D,epau,Hje.
MH- •OM•o o,n,ny4H1le .qa ca;30,BeMo oa.arj ·ca.cTaHa·K V13epmHor
OA6orpa csera rpvt Me1ceu,a oocne. npeor cacrarHKa 36or sa>KHJ.otx
AOra-f}a;ja· F<Oij)ll· ree AaHa.c OAJ-~rpa-B!3-jy y u,enoM -osery.
Y speMe, -Ka,D,a ,paroM 3a.qo6~t~BeHe paHe jaw HJ-f'CY H3nel.leHe, 11 KaAa MHore 3eMfbe jaw. Ayro He"fte Mof:.H .rr.a ce
onopaee o..q nycToWet-ba .Jil pa3.?1fal-ba, MH ,BHAHMo ,D,a ·M"'PY
nQHOBO npeTe onaCHOCTH.
4yjy c6 J1 J.1.3ro·sapajy pe"''H, Hoje .fiOB11a4e pa:3MI1MOHna)f(61-ba H·3Mei)y· sefrJ41KJ.1:X rrro6eP.'HJ.11'-llKH·X 3SMalbao ·H ~Koje y:»oce
noM-en-t.y ..&orare .,/Jjp>t<ase .pa3amtt-by Mpe>Ke, :seWTo .Ka.Myq:mlllpaHe ~ .noKywa·aajy Aa yrywe ,[leMoKpaTCK>! AY•· Me~yHapoAH~
cy;A 'HJ.11je ·onpa:ap,ao 861li1•Ke Ha,D,e rtJapop,a. Ha H11pH6epWKOM
npou,ecy OCTBIBfbeHa cy y >HlH'BOTy 1:p14 40BeKa, KJOjH cy ~11/ba,tJ.y
nyTa aatnymHnH OMpr. YMecTo ,q,a ce yrac~-t ·Mp>Kl-ba, "T:a H~npa
""'""" ocYAa jow 'BJ<we .npoAy6n;yje jaa Me~y noWTeH•M,,
�8
yap6ij_eH~M · IbYJlJ.Wa C jeAHe C'IpaHe, 11 3flO~MHU,J.1tMa, Ho·}~ · ce
)ia · Tilf _ 8~'-IMH: ocefiajy noTnoMorH~H. _
,
_ f:l<lw" CDe.t~ep<~'l'<i" -cTBopeHa npe ~:o.<WHY .qaHa
y
4Hn,y
·,_ 66ea_6E;3:ijet-ba· .a.~Mokpa_THje 11 M11pa, He Md>Ke, "' He cMe, )J,a
-o:CTaHe .paBHo,o,yW~Ha npeMa_·_ TH~ ·. ppeT_I-baMa- peaH:411je. - :
.
HaweM· s_~~f.1K0~-,:caaOOy ·o6pa+.ajy ce ·>K~~:e -Ha. PaG~11x 3~
M·an;q :c- Mo.rr6·oM. --a·a ·r10iMOii· w .npoTecTH·Ma .- I'lpOrH-B_ aKT:I:ts:M3"?l~l:'i;jt;
(j>aw.,.Ma.
·
.
.
_
.
.-. -- . 6a:~ Te HOOAnO>KHe·y-~-1-beH~.u_e Aan'e cy :no-sop,.a Aa ce.:·w_ro
fl;p~· ·cac'raHeM.6,: iclt<O' 6H. Mrinle ,qa ·-M"06v!m1Li.JeiMo1· cBe: Halue
Ha'4MOHiinHe c'*<:4.:.je 3a jep,Htiqaefly 6op6y ripo"i~a cpamH:>Ma
:«~jl'l;- -.qs-t>Ke rJl?ay,_··aa caMOonpE(Ae!bef:be _HapoAa, 3a.' MH·P ~
· Ai>Mo"'flaT~o~jy.
.
.
_ . .
_
Hawa ipeAepa4Hja he1 yci<opo 3a6elle>KH1ci-i - .rop,H,ti!H>H'4Y
. ~~-Ora -·,n-~cToj~u:b~-·- · Ha· -~aH-~ ··._MBi)YHapo,ql-!or : ~·Hi-1~111j~~I-1'B_~or
· oA6<ipa; y h\ec<"lY · ·iioaeM6py 1945, oAa·3Haajy ce "'"""OHH
~e,Ha-:- ·P~il:H·J.i1 4a~ _·:.~·liTe.JleKTYailKll-1~ ceJb.aHK~:,· _>KeHa 'AeM<mp-ara;
i< yjeA11ihyjy y Mohfiy opratJHSa4Mjy ca ceAHWTeM y nap>i3y.
i-iawa :Cb_e:s,_epa4'i-1:ja'· o6yxBaia: -~eHe; ·Koj~· -CY ·sei=ui4HoM aKr~_~sHo
Y
)'4ffi:T_a6sane·
Oc;~·5o.D.Mna4H0M paT)t, ·He· npe-3ajyi;_ 14 OlL\ '>Hlp;r-aBa~·.6o·pe~vf·-Ce. pa.-Me :Yi paMe ca-MymKa·Pu.I-1Ma·:p.a o~1-1rypa·h- ·
.cadj6f - dta~6.. Hif . cm:i6DAHY 6yAyf;·~oo. . Ose o'Eie' )j<E>He,
ripeKatJpeHe~ y T6WK11M 1-'l:'CXyWeH.Jif·Ma- XH·T11epoBCKe' TJtfpaH·Wje,
; 1 ~)'H~·cy ·p_eLLi9Hotn:.r, _He calMa Jlia· -y49!_cTeyjy<ca,Aa y peKoH:c:rpyK: UJJ.11}11'·caojHX _paT-o·M ·ortyc:row€:HI-1X 3eMaJb·a; sei;·:·Aa-·,~e 6ope ·oBI•1'M
. oHai-BMa ··iip'0T~fa· -q)aiw~dMa~a· y'criocraB.iblaH>e· '-!•spC:ror, npa1
M.1-1}1a; .... . . , - . . . .
--y ·.L\eno·M: --Ce-' 'cse-ry-- 'yi..ie.pw+tyje· jeA-~:HcrsO: HaWY1K
.·_s.e.i\HO·r:
-.-·.-:
Jberba:,
1-1'
cl-pe!Mf.A.Vl · C~- "pa'·,tJ,o·w-fty fH1AIV!Mo· -Me'ijy. :Ha.M'a, -y ~3B"pWH0M
-:~A6,op_y,_ -.M·CTaR~yte_ ~nPc31'cra•a1v.Ke .,Ha:n.pe:AHV!x' ,meHa- _Ceaep·He !;!
. )y~He_._ AM~puHe, Koje cy, 6e3 o6_3H.pa:Ha rnp'en·peKe, .Q.o-wn.e·_ p._a
.·no'l_:sP.q,e ·---'OBQ'je, 'Te>Ktbe 3a- · ,cnpe4aBa1--b-e .no-r-116efbHe [,.Q-ri~TI-1He
l\no.<osa.
·.
. .
.
dpeMibel-ba- j~w aHwe· ce y;~apwt.yje
: y~ei.J..l~eM -y.,~-:~awe{'A .pBAY ;·~e.Ha. -~ono~:~l-1•}an_~·I-1_X~ 3eMaf!;ia., Ko•je-:cy
To-, ,je,!I"HCll'O
TafCOije. •Ctpap.a)le OJ\ .>KOCTOIKe <fl_a-WHCTW·H<e TY!paHWije. lt1 o·se
cy meHe yYee11sos·a·ne y apawHoj 6op:61-1•, 'Vi 3axsaJbyjy'hY1· l-bOj,
CTerKI16_ ·cy •C83Hatbe
HI'!POAa.
o()
•CBO<jHM
.
npaBHMa
lif
npa.BI-1'Ma
CBOj.I-1X
rocnoi}a
EmeHw KOTOH .(c:t>paHu,ycKa),
npeTCe.QHWK Me-ljyHapo.QHe .QeMOKpaTCKe cj:le.Qepau,\llje meHa
�!.
I
9
I
i
MH ca, pa,qowt.y no3ApaB1baMo >KeHe. Kopeje, MaAaraOKapa, MoHroJmje ··Koje npHcryna•jy. Q)eAepat!•HJH · H 6ope ce '
3aje.AHO -c 'HaMa sa 'M'~p H AeMoKpa·N1jy, 3a n:paso 1Hapo.Aa· .o.a
ca-MH pacnona-my c·sojoM cyA6~~t.HoM .
YYewfae >KeHa ro11oeo ~cs111jy 3eMa,Jba- oseTa y Hawoj cPe.Aepall,-loijYI, cse Tewl-be · 1<1· Tew·tt.e 6palC·Ke ee3e H:oje ce Me'\jy
I
I
•
1-bl-fM.a
CTB!apa~y, je.n,·r.ilHCT•BO 1-bi-1'XOEH1X 3aje,AHIYI'Y'K~YIX CTp9M,Jb91ob6'1
yY·spwi;yje H8,we y6e'ljet-be, .Aa je M11p 3a·l-1·cra HeAefbJ.1.s, ;D.a ra
Mary o•6e36e.AHTH y YHraBOM csery jep;~t~Ho mf11e AeMo-Kpantlje,
·Koje Mary cnpe'-IIYITM csa'Kitl Ma.Hesap 3a.· yHoWel-be pa:3p,opa _y
csery.
Cse ce meHe 6ope- 3a re U,HJbese, a.nJ;t ycnos11 l-bH,xose
6op6e H>lcy oByAa HCTH.
.
,
~p~<:l,l'l·be •H W~na·monKe, ,qa 6H H·3·B.Ojesane .csojy cno6o.Ay,
6ope ce npon1,s cpawHICH1'-IKor ·J.1J1:H nonyq>awH'Cn1'4·K·or pe>K11Ma.
}f{eHe nanecTYIHe, Y1H:A·Hje, Er11nTa, MapoKa. 11 'CB!YI·X l<0110HJ.otjanHI1X 3eMia.lba., 6ape ce nponrs -HMnep11jaJu1cTYI4·Kor yrl'beTa'sal-ba, •K01je o'cyi)yje ·Hapo,[\e Ha 6ep.y 1-t noHJ·Ht<el'be.
I
I
i
\
ii
l1
I
HajaaA HeKe meiHe cy np111MopaHe AB ,QTKlpJII·saiy MHoro
·CKpW•BSHYI'je cflO.pMe cfJBWI113Ma y 3eMJbB'Ma 'f·AS nO!CTO jH. npHBH·AHO'CT Ae'MO~pa11C"K0f pemfi!Ma.
Cfle.AeparUJI'tja: ce He CMe OAHOOYIT-111 narCfi!BHO npeMa 6op6!4
npoTHB cparmi13Ma, seii Mapa ,IJ,'a ce nporH·B thera 6opH KOHKpen:~o, a npeMa oneli:Hcfl-HYHHM ycnoBHMa nojeJl.HHI'IX 3eMafba.
Y 6op6H· ·npolliii·B cpaw,Yf•3Ma, Wn_aiH!IIija 11 A·afl>e OCTaje Ha.j6onHH•je MSCTO y 'CBST'f. W~naHOKe >t<eHe cy HaC o6a Becn11le 0
peopraHio13B4111·jY1· .CBOji'IIX OTa1.)6!11HCJ<:Io1!X_ BHTY!cfJB.WJ.11CTIII'Y'K·J.1X Opra~
HH-3au,J.1ja-. M'l1· cMIO -d6asewreHe o ·1-b'HX:o:soj 6-op6H,· o 1-b!IIXO·B'YI'M
crpap.aH>HIMB-1 0 Tepbpfli'C11J.NKO'M pe»(:HMy, K:Ojl1• n01Ky'WaBa· JJ,a
yrywH· o·mop Hapo:Aa, MH· cMo :o6areeWTeHe Ta!J<oi)e o 1-b.HXO·BOM
HSfOAOBa>l-by 36or n!QIMOi{;J.1·, KOjy 11-389CHe B611HK9 39MJbe yKa- ·
3yjy pe>«H•MY <PpaHKa, H oMaT1paMo .,qa oseTJ.1· AYf o6a,ae3yje
IHa.Wy ¢leAepaq:Yiijy JJ.B OA·rOBOipYI' Ha- no311'8 wnaHOI<:J.1'X ~eHa.
Apyre ·cTpaHe, Ml1 ~HaMo AB je ABHaWI-be cratt.e
WnaHrJ.IIj'H
-cranHa npeTiba 0'~'~PY y u.enoM c-se,y.
Ha-wa cPeJJ,epaL.I,'IIi'ja :npHMHll'a• je TaiKo,i)e ma116y )f{eHS
rp41K8. rp~.tKe )f{eHe C Beni1KOM ynopHO'-Wi;y' 6pa:He He3a'BI'I•CHOCT
csoje 3SM1be, 6e3 o63Hpa Ha· rpy6e .penpec.anM~e MQHapxocpawH!CTHYKMX 6aiHAr-f, KO.je 6e=?~063M.pHO >H!pTsyjy He3aBf.11CHOCT
1
c
y
�10
. 11
/
caoje 3eM'Jbe caMe- ,qa ocT.SHy · Ha .snocTH. M~-t ca• ys6yl)et-beM
n03PJp8BJb~M,O npeTCT8B'~J11.\Y rp4K6 1 Kojoj je ycneno, ynp.KO'C
MHoro6po1HHX Tew~roifta" ,D,a· ce cacraHe c Ha:Ma. y MoOKBH.
ClleAepal.l~ja je eHepr..,4HO npoTecrsosana npor"s pacnywTaJ-ba
n1-1re
er;J-IIna'f10KI1·X
CTyA,eHTKI1t-b"a-1
K'Oja
yna•3H
y
C8CT6B
xa·n6poja l-blo1X013HX pyK0BOAI-fnBLI,a.
'jaaHo pa3o,-:wpHIH1·. arpec11jy a TaiOOije ·H npora-
Ha•we opraHH3B!l..J,·I1je, npbT.H'B 3aTsapaH::.a JIJ11re patAHJ.1:4a . 1o1
we!-ba H3B6CHOr
MH· CM'O
~a'lhe n~'P"OTa MywKapa•l.la " meHa y Tpcry " Jyn..,j<oKoj KpaJHHH, KOJe cnpoao,qe cpawHcTH4~1-1· areHTtYt nap, 3aWt:I1T.OIM oKy·nau,r-~oHHX
Bil"a'CTYf',
-r
0AllyYHO 6paHei:iJ.1 paa'HdnpaiBHo~r Hapo.p,.a,. 16e3 pa3·11111'1<e
Ha pa1cHy np:HnajJ.HocT 11 aepoH1onoae.cT, Hawa cPe,IJ.epat,~J~t~ja· je
eHepr1141Ho ,n_poTe·craoaana nponof·B !IHH.Yoaal-ba 'UpHatl,a y AP>Ka.alo1
eopn1:jJ.1-,
Cje)J,'M'f-beHJ.11M A·Mi!,pY14Hlr.1M Ap>Ka•Ba•Ma~, H npOTJ.Il·B
r
y
HeKa)f{l-bB·BSJI-ba l-b'Jii•XOBJ.1X )'i6J.14a.
MJ.1 HaHna3J.1MO Ha MHore TeWKoiie 'Y pa,qy ·cPe,o,epaU;I-fje.
HaWJ.1M 1cy npeTCTa'BIHJ.1U,a.Ma 'HeKOJliJ.-11KO · nyra 611ne o,!J,iS.HijeHe
BH3e. Osa-KaB cny4aj ,D,ec•11o ce Jl,e1leraTKJ.11-bYl HwHe, K0ja 36or
rora HHje Morna· ,qa nplo1icyterayJe 3acep,al-by ~spwHor o,D,6opa
jeA"He ceK~"·je crapa•jy ce ,[!a. wa"'Y ClleAepall"'i'" "3sewraje
o TOKY 1o1 .pa3sojy opraHW3all;l-1lja, o npYiljeMy l-IJla!Hap~-tHa, o cnposoi}el-by ·KaiMna-1-ba npe.qy-3eTrKX o~ c'rlpa'He cPe.n,~pa4·~-tje, a·n1o1 ·,.o
Hamano·cT He LJIJ-t!He aee =Hame ceKU;J.ilje, K os·a,Ka·B HeM:ap npeMa
om:uTeM paAy <Pe.n.epau;1-1je Heo.'5114HO OTe>Ki:l·sa ,qe.naTHOCT
Hawer CeKpeTap~ja·Tar 11 m1wa.sa ar.1il'al11HOC11H Hawy eenH·KY opra- .
H H'3Cl'LJ,.H•JY.
0AJ1~Ke cPeAepa41<je Mopajy ce Jo!onylha•sar". Ha nocneA1-beM 3aceAa.tt>y Hawer ·H31epwHor opJ6opa pe4·eHo je, ,qa <:;e
y csar~oj -3eMJbil1 anpoe~e KarM'nal-ba 3a. CTBapal-be. KOM'H·CI-1'je
npaaH"Ka, Koje 6" ~pe6a·ne ,[!a omyryjy y W:naH"jy ·.,.., A• TaMo
l'tcnwra~jy no·no>Ka•j 1Yf >HlY!IBOT meHa arHTH<!JawHc'PK:H.tt:.a,. H11cMo
A061o1JlJ.1. Hi-fKa1KB·I-11X .1-113BewTarja 0 TOMe K~·KO je KB'M!lSol-ba CnpoB8)J,eHa.
TaKoije HHcy· CT.Hrne· npeTcraeH~-tlJ,e H3 · oojeAH·H111X 3eMaJba
y CeKpeTa.pYijar ctJeAepau,Hje, 1Ka·Ko je · TO 161-1-.no peweHo Ha
KOHrpecy y napt1-113y, ,3. TO. je HOOr1-XO,D,IHO 'n0Tpe6HO 3'a ycnewaiH
P"A CeKpeTap..,•ja.ra·.
y na:p..,3y, y jyHy Mecel.\y 0, r. ~ y MooK""· Mecel.la OIKT06pa
Yri<jpB11K0 1 OHQ. WTO CMO yY·J.1HH-ne, J.1:3'rne,n.a BSOMa· He3·HaTHO
nope)J. onpoMHor 6poJa. n.J.IJTBII-ba, ~orja Tpe6a pe·w•r.tr·J.11 H no~
Tpe6Ho j6 ,11,a Ha os·oM caiCTaHKy }113rspwHO•r o,q:6opa AOHeceMo
ose ro:Jl,·HHe.
pe30J1Y4"iY o noja4a'lhY Aena.,HoCI'"- ClleAepal.l"je.
·
Vlcro Ta-Ko H~je Mama Aa omyryje y Aycrpam<iY Ha >ro•Hrpec_ aycrpam-lcKJ.1X meHa, asrycTa Meceu,a o·Be rop,!-1He, cosjercHa ):lenera'4J.1ja, y ,LJJ.1jeM ce cacTasy Hana3J.1na TaHoije J.1
npercraBHMlJ,a Hawe c:Qe,q~1-1je.
.
AMeptJ.1'4•MJ.1 'I<OH3ynaT y napJ.1·3Y OA5ko je Jl,a H!3·Aa. B:J.1:3y,
Koja M" je 6"na no~pe6Ha 3a nymaalhe Ha Met,yHa:po;!!Hy ClKYnWc"·Hy >KE>Ha• y f-byjopKy.
. .
Ose npenpe1Ke yMecTo ,qa, 3a:ycraee Hawy .n.e.naTIHocr, p,;ane
cy HaM, HanpoTJ.1B, -nol'crpeKa. MH CMO 6a•w aa·ro 11 cas-sane
VbspwHH o,A6op ,qa 6H ~D,D'Hene pewel-bao, Iroja ·npm-iiCTH·Yy ~3
ca:BpeMeHe Me-lj•yHapo:.Q-He cYfryaot.\'H'je H· Aa 611· }o·w noja'--lane
Haw pa·p,.
.D..o·3BOlli·1'Te MIH .a.a BalM ce noeo,q-oM rora o6pa:rM'M ca nornyHo np~jare~CKOM, allYf •BpllO BCp-KHOM ·F<:P~·1'JiJ.1KOM. l'Ja1K0· je
TaLJHo .Jl.a -ceaKa ceK-U,~-tja noja'4aHo paAH y HB4HOHanHoM nnaHy,
MH He MO>t<eMo peii·1o1 ,qa Hau,H·oHanHe ceKU.H je nocse'hyjy no1ip96Hy na:>KI-bY <l>eAepau.wjJ.1. 1-1-Ma:, pa3yMe ce, 113'HM~Ma:Ka: no-
Hawa 1Helnoope,q1Ha· .Qy>KHD'CT Haname HaiM. Aa ce ·aa.n6>KJ.1'-MO
3a TO .n.a ,f1.ol6e,n.a, Koja je TaKa c-KynO cTajana, ~aAe o4eKweaHe
'
14 npaiB'J.1'4He pe3ynTaTe.
.
Mw ce He MQ>KeM'O· ·nOM!I-l:plo1T•H c Tri1M Aa. ·CTpa,Q'a-1-ba TO·JlH-KYlX
MywKapal.la " >KeHa 6yAy y3anyA'Ha. 3aro CMo ce o6par..,:ne
M"•posHoj -KoHcpepeHLl"i'>< (o'KT06ap 1946), .~ OpraH"'3"~"j"'
Yje,n.l1·1-beHYf·x HalJ,Ytrja•, Ka·o WTrO ce TO BJ.1AH· 1-'13 pecpepaTa: ~orcse
iieHor TrOM n'Yf11a·tt>y. M-''AI -MiopaMo -nal3·itl:rYf Aa Hltl-Kal<lo He cMal-byjeMo Hatuy a-KT1H'BHO'CT ·Jtl: Hawy 5ypJH'OiCT. MopaMo HarcTO j'an1 .Qa
HaWHM -P_aAOM 3aHHTepe'cyjeMo orpOMIHY BeiiHHY >KeHa CBitiX
3eMalba, Halnp!H'Mep nyreM crsapat-ba. ·opraH~-t3a•lJ,•J.1lje ,np~jarelb
MYilpa", ~<~o1ja- ce ca,p,a crsapa y -cPpa;HlJ,ycKoj. Ta!I<IB·J.'IM HaiYVIHOM
noMoii·w· 'heMo yje,q·H·l-bel-be >KeHa Koje Hei;e Aa: p,o·>HlH!Be -cee
y>Kace Hosor paTa.
�/
KoH-rpec je n03sao meH~K~ AeMoHipaTcKe opraiH~-t3atl)l-1j~
u,enora cseTa p;a_ rpa>Ke OA csojHX snap;a flpe c-sera op; snaA.a
senHKHX p;p>Kaea p;a onpdsop;e TaKsy ·nonHTHKY Koja -6H 3arapa1HTosana ·III'CTipe·6Jbel-be cpawi1,3'Ma y· os-WM 3&MfbaMa,, )'IOnocra·BJbaH:.e oseonwrer Tpa'jHcir M11pa, H. o:c-11·rypa:na. Hapo·AHMa
p;eMoK:p-ar;cKe cno:6op;e.
KoHrpec je- no3sao -AeMoHparcKe meHcKe opraHJ.1~au,Hje Aa
CBIIIM cpe,D.CTBI-i'MB HBCTOje AB BJ1a-p,e t-bi1XO'BYIX 36MBfba CrjpO-
H~Ha nonOBA (OCCP),
nompercellHHK 'MeljyHapollHe ll6MOKparcKe cpe11epau,~;e
BO/le cne,qet.e Mepe y l.lWJby Y46pwt.e"'a M>!pa w6e:>6e,[lHOCT}I:
fOBOPVI 0
1) nyHy ""'"'""llal.l>tjy aojHor noTeHL!Hjana, He,Ma4,J<e "'
Y'IEillnY lliEHA Y 3AIIITMTM MMPA M Y I>OPSM UPOTMB
AKTMBM3AIJ.MJE <I>Aill~3MA M PEAKIJ.MJE
JaonaHa;
2)
,IJipare .<~pyrapl<'U,e,
Cacnywane' cMo pecpepar nperce,qH1<4e CiJe!lepa4~je o
y1..1ew'hy >KeHa y 3aw-rH-n1. Ml-i.pa 11 6op6e npo11HB a'KTI-fBH3aiLJ,Hije
c:paw:!-13-Ma -,H peatKU,:Htje.
Hecy'Mi-bJ.1·Bo je Aa F.e t\HcKycl-1ja
no
osoM ·m1Tal-by
Ha
Ha·wetM II 3alce,l:\ai-b'Y 6YITH u,eHTap naml-be M~-torYlx MrJ.f:JlJ.1·oHa >KeHa
pa3HJ<X 3eMaJba, Koje ce , Ha,qajy ,qa t.e MeljyHapo,qHa ,qeMo~paTcKa cfJeA·epat"J.1ja meHa ·3aW11HTYIT~tt 't-bHxosa nparea M ,qeMoKpC!_TcKe T6KOBHH€ O,l\ Hana,ll.a peaKU,Vlje J.1 ,qa fie ,IJ.OnpHHeTH
yl..!epwi;el-by M~11pa. "J.1t 6e36e,lJJHO'CT1H·.
Ka~o WTO je n0'3HaT'o Hl-1 je npe""' nyr ,b.a pyJ-CoeoAei;Yi opraHYI
1
Hawe cPep,epai4'J.1je
npe:rpeca1jy
6p3o Ill-' cypoao Ka>KI-b-a-Bat-be paT·HHX 3J1D-"1:11Hau,a;
,D.!Jofln110Ma~OJ-U1X OP,H:O'Ca ca- ClJacnpym:at-be noMo--fM·· wnaHCKOM
HapoAy 3a ycnocraelba·l-be JJ.SMOK;parcKo-r pemHMa;
3) npeH)J.1A 9KOHO·MOKIIIX
3aAa:tHe 'KOj.l-l· cr.otje npep, Meijy-
Hapop;H.VJM A6MoH:pa:rcKIIIM ~no1~f!'~TJ.1-M:a· y 6op6J.o~ 3·a. JlJ.1;KBYf.Qa.U.Htjy
cpa.wHCTI-I-'·ll-tJ.1X >KapH·w~a !-1. aa o6y3AaBa.H>e peaKu,11oH'apH14X
cHara.
Oc,aMAe,ceT M1
141lvroHa meHa, ·Koje npJ.11na~ajy cDe.qepau,Hj-1-1
TOnne cy 1 nO-~~paB1-1·fle _peWeH:.e nap~CKiQir »<eHCKO'r I<O'Hrpoca \II
npownor 3a·ceAal-ba Vbspt.uHor KoMI·1TeTa, -Koj,H- noi3HBaljy meHe
u,eno:ra c•sera y Heno-MIIItpJbH·sy 6op6y r~poli~!B cjla1UJ\113·Ma J.1 pea~u,·Hje, 3a. 3aWTery ,D,eMoHpaTo~~t~x npa1ea Hapo',LI.:a', 3a pa·sHonpaBHOtT >KeHa:.
n~p!-tCKH ·K:OHrpec no-3'sao je >KeHCKe AeiMOK!paTcKe opra..:..
HJ.13aLV-1Je c-B·IIIX 3eMafba p;a, ce 6ope 3a ·~t~,any.~-t>el-be pewel-ba
5ep-
11111'~c~e KOHcf>ep~HLJ,Ylje py~-GOB'o~·oou,a 11p111jy sen:Ht<·l1x p;p}tca1
sa,
KOJa JS :t<ao C<BOJ nparpaiM o6jas-J.1.na ocwrypal-be MJ..tpa H cseonw.'Tle 6e36eAHOCl111 y nocnepaTiHOM nepHop;y.
,j
••
W'J;I1CTJ.t4'itOM s~arAOM
Winc3!HI-11je
·1-1
1-1·
4) o,qny4HY 6op6y npoms peaJ<LJi"O'HapH"x ~<p)'maa, K<>j"
>1crynajy y 3awr,"ry cpami13Ma y ll"!bY 4ena"'a je,q,Hcrsa ,qeMo!K:parcHMX cHara Hapo,ll,a 11- ·cTaapa-1-be Moryf;Ho'CTK 'HO~ora para.·
5) O/l11Y4HY H AO'Cfle,llHy 6op6y ,3a J>J< HlBH/l8'4l<jy OCTaTal<a
cpa'WIIIIC,J.o1'4KII-1X ·14 npo·cjlaiUJJ;lCTI'IIl.!:I<I-1X opr-aHH·3BU,H'ja y QBJ.1'M 3eM1
oWTipo- Ka:ml--basal-be 111Hqa, woje. w:Hpe cpa!ll.,ll!t!Ga:Mj
npora-1-ba~-t>e cpa~wHC1111·4H!IIlx Ill npoctJa:WJ..liCTIJ.-1''-I·KHX e.neMeH~·ra, -lll'_3 ,o.p>t<a SH}1'X 111 Apywr.BeHIIIX o.praHI13aLV·tja, J.t no11nyHy, AeMoKJparl1·3a~Hl}y cs·l'!x o6nac1111 ,q-pyw11seHor mHaore..-Y ocno6o1baJM-a, J.'l
6)
1
ij:eHHM H- 61-1·a·w11·M H6np;Mj:a:reJbCI(IIif'M p;rp>KasaMa;
7) sa,on-HTa'~-t>e OMI1aAIII1He 111 Ael.\e y AYXY AeM01Kpa-TCKlHX
np.HtHu,i-rna jeAH.3'KOCT'Io1, cna6o:.Qe, npllllj"aTe!b'CrBa 11. He3aBHCHOCTY!
IHapOJJ.a.;
, 8) 3a;6paHy Yl yHH-W'Pel-be OB'H'X KHmmeBII-fMX H yMeTHI-11'-UtHX
.qena, Koja, -nponoaeAa1jy He40BeYIHY -H•Aeonon11}y ¢a-W~t~3Ma \II
-M·H-nHTaipH3iMa, -
HoHrpec je tno3sao Aa ce 1Ha csai{H Ha-YI-1H y'-+spw+.yje jey
~~~~~HCTBO Hapo,D,a· P,eMO'KlpaTOKH·X 39M-8'1bal1 KO-je je CTB·OpBHO
TOKy Ap)"ror osecaKor palB,, w Koje je oc"'rypaJlo no6eAy Yj;eC
JtHII--beHH'X Haqr.11j"a Ha.q HenpVIijaTeJbHMa, YOBeLJaHc,sa -
HeMa4~11M cpawHcT~t~Ma . H janaHcKHM IIIM'nepHjaJ111CTHMa. KoHr.p·ec
Je .no3sao >KeHe ·OB<YlX 3eMaJba·, ,D,a Ha osa•KJ.1 Ha4J.1•H no.q.y,nH.py
cse Mepe OpraH>I3a4"'je Yje,t~>~lbeHHX Hau;•ja, KojJ<Ma je 4l<Jb
rpaja'H 'l< "BpcT M><p Me~y HapOAH'Ma,
·
�14
/
Pewe/tie napHCKOr· 'KOHrpeca 16HJ10. je· H' ocraje MOiiHO
3f5J-~jal-be ,qeMOKp8110KHoX .C:Ha1ra y
Me!}yHapOP/HOM >KeHOKOM no,pe-ny.,
cpep.CTBO 38 M05HnH3aU.'Hjy. •14
AeM-ot{paTIOKe meHCKe _opra1HW38!4Jif!je CBy'M oy· ·Hapacne
H -oYspcne y 1nOpHOAY -nocne- KoHrpe'Ca. 0He - cy ~no4ene
a<K:n1BHJ.1;je ,Qa• rYfCTyrna.jy y 36W-nny tl,e'MOtg)81'1CKH·X npasa HapO·Aa
1<1·
pa,BH01npa•BIHOCTH· >KeHa.
Y
.461l'OM HJ.13Y 3eMalb·a >K6HCIKIH ~e
je B~AibW·Be pe3y11T8T6 y 6op6H
3a -onposoijett.e ..qeMOJ-<lpa1'1CK6·r· nporpaMa, 1KOjl1 je nnaHwpaH Ha
MOKpaTCKI-1
noKpeT nOCTJ.1f80
nap11CKOM >KSHCKOM KOHrpecy.
noKpera TSCHO je B936H
.pe1IKLJ.~1je, _a HCTO T8KO J.1 C OHHM
ASM~pa11CI{IJ.1M .pecpopMaMa,
~e H·3ao.n.e
3eMJbaMa jyrol'lcroYHe Espone, rAe cy ce y4apcn1n11 _HO'BM, crsapHo JJ.eMoKf)aTC'Hil-1 pemi-Wd1•.
5p3 nopa·CT 1-1- 31611Jat-be at1ara ,qeMoHipa11oi<or >t<SHOKior no1<ipera. -cnpOBP,[\11 Ce HICTO TaiKO y KO·n:OHio1jaMa '.J-1 p,!p:yr.lii'M 316·BI-10HJ.1M ,qpmaeaMa, 4111j:l1 Hapo~l-1 Te>Ke ,EJ,a yT.Sp;Ae ceojy Hat,V.·10Ha'llHY He3aBI-fOHOCT. '
noCTo j.at-be ""' PB•3·S:J1Talf{ meH!CKOr ·AeMo~<:pa11CKOr flO'Klpera,
KOMe· je Ha '4eny Hawa ·cPeAepaLV1ja, noja·elby.Je ce Ha ra'j Ha4•YIH
Kao ca•craBHI1 •f.i. -HerH'316e>KHH .a.eo o.nwre .o.eMoKlpa11CKe 6op6e
npOT:J.fB cJ:>a!UJIY!·CT•W4Kio1'X J.1 peaH•I..I,11o10H6ipHIJ.1X CHBira··.
YnopeAo ca ja4·aiJ-beM AeM01Hipa!l10Ko~r nOIHlpeTa: meHa y
ceery O>tH1sena je J.1 ,qenaTHOCT peaKU.'HoHapHH·x rp)llna 11 ocra- .
TaKa cpaiW·I11CT:14'4K:I1x eneMeHaTa.
nomyHO je OY'>friJe.l\HO ~Ce y Cje,q>tH>eH>tM ,!J,p>KaBaMa
AMep>rKe " y EHrnecKo j Hana3e pyKosoget.>r KpyrosH Me!}yHapOAHe pea1KI..lJI1fje, 11 KOj.l'l cy Ha 4eli)t Hana·~a Ha .qeMO'KpaTcKa
npaea Hapo.n.a:.
T~-1· ·tcpyroBI1·, KO•J11· <;:Y y csoje epeMe CT·B·OIP'J.ofJ1•M 4)11AOBHWHJ.1
X""Tnepo·B'CKJ.1 pe>K~t~M, KO•j~-t Aony•wTajy pe>KJ.1M .cp.paHKa .y .WnaHio1jl1, caAa oreopeHo ·UJT);!Te •cpawJ1·cTH'-tKe eneMeHTe y HeMaYKoj,
fpYiKoj 11· PJpy-ni1'M 3eMJbaMa. 0Hw Te>K_e. Aa cna:cy op, npo1nacTJ.1
venaTa W:naHoKOr Ha!POAa. CDpaHKa.
ceaiHl~ HatlljW~·I:iHK:Joi; J.1" M·J.11mt11alp!o11CT~H' yntu.aj HO AP.YW11B9,H9
YCTB!HOBe, HS ~yn1)'1pHI't EOOOHOMOKJ.ot ')-KIYfBOT HeMa41KOr Ha:pOJI.a.''
Mei;yr·I1·M ce y 3a'na,D,HHM oKyn.3u,J.o1oHMM 30HaMa HeMa4Ke
He anpo'BOJlJJ.1 TO pewel-be o JIYI!KBJ1lJ\8iUJI1}11 cjla-wlo1·3Ma Ha 3aAOBoJbasajyt.>r HaM>IH. KawnaH>a 3a, , .1\eHa4>$~<Kal..l>tj,y npeTsapa. · ce
y .npa3H)t cjJOpManHOCT, y .KOni1·K0 ce Or1,POBO,AH 6e·3 aKTJ.1BHOr
y4eurl=ta ,D,eMoK:pa11c:~~x HBIPOAHHX opraHf.f381l.IJWja.. ·
X11JbaAe eenl<iHMX 11· MaJ1'1-iX 6_~sWHX cpawi1'CT111'4'KlHX pyKoBoA·Milau,a, nponal3ei;J.1 Klp03 KOMJ..iCWjy 3a p,e,Ha•ll,IH<J>HIKSUJI1'jy, A0.6H. jajy 3BBIHI14HO ocno6oi)el-be OA ·Ka•3He 3a caoje 3n0411He.
nopacT ,[\SMOKpaTCKOr JH:SHCKOr
C
6op6oM
npoT·HB <j:laW!ool3M8 H
Kofe
y
Y pewelobw,<a Hipi<MOKe K<>Hcj>ep"H"-l>lje py<o•so,q~<ol.ja •p~<jy
,D.p>Ka.ea rosopwno ce no nwral-by AeHau,Hcj:JHK:au,w je HeMa4Ke, o
HeonxO',LI,HO:CTJ.1· p,•a: tCe ,36pM:we c- n1o14a 3eMibe ·H8iJ,IH•CTI14'Ka napTJ.1ja, 'HSI..I,HCTJot4Kloi 3ai<OHH 1 opraHK36U,I1je H ycTaHOBe, OTCTpSHI:'f-
HeMa4KI1 TpycroeM 11 MOHonom1 -:- t<oj11 cy ca4HI-basanl1
ocHOBHY 6a3y XHTnepH3Ma -.He niiKBI1AHpajy ce. Jlkro raKe -ce
w~~-t-re "" t<p)'lnHI1 senenoce.qHH4·J.1,,
Y V1ran11.jt11 cpaw J.1:CTII1'4H!J.1· eneMeH1'11 cno6o.,q.Ho cTeapajy
4J.ria:ey Mpe>t<y nop,3eMH11X opraHM'38L\Yija 3a 6op6y npoTHB p,eMoKpaTCK~-tx opraHW3aU.J.1ja, y 36Mlbl1.
1
Ben11'Ky- ona.c:HocT :sa ·MHp 11-1 p.eMOKlpan1ljy npeTCTB-BJb.a yronocra.slba·l-be cf:JatWWC111-i'4:K-Q-MOHapX111CTI-14K8 ,AiofK.Tal)'lpe· y rp4·KlOj.
, MelttH"PO\llHM >KeHGJ<" KoHnpec y Mee<>4Y HoseM6py npowne ·rOAHHe np~-tMI-10 je pewel-be, y KojeMy je pe4eHo: ,Aa 611
ce y4spcT110 -o:nwrl1 .MMp, HeonxoAHO je npe ceera Aa AeMo-:
·KpaT·I1"·ja 6y,.n.e oo11'rytpB1HB: y ·csaiKoj 3eMJb'W, jep je ona'A·81-b_e A'eMOKp.a-rHlje y eetMHII-1 esponoKY1X 3eMaJba y npepa·THOM ne·p>rogy {i"o ycnos sa np"npeMy arpec>rje " 3a np~<speMeHy
no.6e.,D,y cpa·Wio13Ma·".
rp4KI1· pea•KlLJ,IWOHap);l, Y3 no~pwHJy eHrJleCHii'IX pe8K4'J.10HapHio'iX Kpy~oea, noKy;wa,sa.jy ,D,a cnOMe HecanoiMJb'l1•sy Boiby .Hapop,a, •KOI}YI 6pa1H1H M11!p, ,p,eM01KlpaT111jy J.1 H814JI'I•OH811Hy He3'SBI1CHOCT. Opy>t<aHe 6aHAe MOtHapxl'l·cTa y611jajy, nane 11 rywe
csa!K!II nOIKyw.a.j mmopa,- nporal-batjy},Yf 111 yH);IoUJTatsaj:yl;·J1" p,eMo·Kpal"oKe eneMeHre.
r:p4'Ka BJ1:a·.Q8 1 3a6p~-t1Hyra OHa,rOM >KeHOKOr rlQII<JpeTa y ·
3eMJbiH; 3a6paHI1•rw je rpYKMM meHaMa ~a op,p>Ke csoj KOHr·pec.
,,Het<a. 3Ha o· TOMe 46110 4'1-1·8ii1JllJ.1'30BaHO 4086YBH'CTB0 1 ' ' R'H-wy
rpYKe *"He ce~pempwJa-.y Mei}yHapo,qHe geMOHlpill'CKe cpe.llepaU;11je >KeHa, ,HeKa. '3Ha cse:r 3a ·CBe '3Jl0411He ·Kojl1 ce J1·3·sp-.
wyjy npeMa HapO.l\Y·"
�17
/
Ca·,qaWf-biH' MOIHapxWCl'H-Y'Hll1' pemlo11M y fpYKOj oPeTICTSB.Jba
3'6or rora Hajona!OHJ.ofje <H<apuwre npoliw.e M-Mpa 1-1 6oo6e,q,HOCTvt
HSip0)::\0.
AKrMBY136LJ,Hja meHcKor ASMOKpaTcKor noKpera y ErJ1nry
pacryha yno~a >t<:eiHC'KII1X opF-aHH·aat.}J~-tja y 6op5H 3a HeaaBI4CHOCT ErJ.1nra,, aa eKioHoMoKy 11 -nonJ.1·11J.1:4HJy pa:BHonpasH-ocr
11
/
meHa, aa no6.olbwa.l-be >t<J.1·BOTa p,eu,e, )'lnOOUJIHIJla je pearKu;~«>
HapHe Kpyroee Er.l-!1rrra, Yl HiWXO·Be eHrnecKe no~<~pOBIHTelbe. Y
nero o·ee ro·AJ-1He enmarcKa enap,a · pacnycrwna je :>t<eHcKe ,D,eMoKpaTCiKe O,Pf6HI1361J..J;I1-je, a M'HOre OP, 4J16HO'Ba THX
4J.1Ija yxanc-ll!na..
.
opraHM3a-
~
Mei~tyHapoAHa peaKUJWJa.. n01~wasa., p,a Ha C:ea:KH Ha:4HH
yr·yWJ.1 Te}t{l-be .HapOA6' . H:OJ10IH~j.GJ1HJ.o11X J.1 36BIJ.1'0HWX ,ll.pma,Ba· 36 ,
HSL\I-10Ha•nHy He3a•BWOHO;CT,
AHrno-xqJJaH,ti.CK!W HMnep1-1janl-fcn'l set. s~·Li.Je OA ro,l:J.I"'HY
,D,aHa- so,D,e ..KonoHY'IjanHI-1 ,paT npon1s Hapop,a · VIHA01He3-J.1je.
tJ,a 611' Ce MOra•o np:y>KHr'PYI' WTO ja-YH OTinop peatKU;H jM, OBO
3aceAal-be Mapa Aa no3aee >t<eHe u.enora ceeTa ,D.a noja-·
~.Jajy je·A'HHCTBO meHa MeijyHapo,D.Hor meHcKor ,qeMoKpaTcKar
noKpera, ~ Aa yonocra-ae jaw rewl-by capaAJ-bY >KeHCKio1X AeMoKpa·l'cKJ.1X opraHII!3all,llo1ja ca Hanpe,qHJ.1M p;pywrseHII!rM IM c11HAI1·KaJltHI1'M -opraHI1·3aU.K-jaMa tCrB'H:X .· 3eMa-Jba.
Heonxo,D,HO je Aa ce aKTJ.1BJ.13·1-1pa _,qena;rHocr · meHCKY!X
.qeMoKpa11CKMX opraHI43a4'1o1ja,· KOp11creii~ •CBa Mofyiia· ope,qcrsa
3a pa3·0·n<:pHsal-be no~waja 11-1 •nJ1aHoea pea:KUJI11je, ry LI,'HJbY
3SWTIJ.1'Te M11pa, iKOjJ.1 je .Y1.3"BojesaH no 4e-Hy ·ae111HIKJ11X >t<pTaea H
na.nbl-1 Ha:po,ll.a •
HeKa 3Hajy MeljyHapo,qHa peaK~"ja "' nponaraHA"CTJo! Hesora para ,qa Met,yHapogHa geMoKpa~CKa cpegepa~Jo!ja >KeHa
i:roj11 "" cTajaiie y nps~-M. rpeA0'13YIMa 6opau.a 3a KOHa4Ha
v.crpe6Jbel-be ocTaT~Ka cpawi1'3Ma- 11 't-berOae Y~,~J,eonorHje, 'Y
4J.1JbY M~-tpa J.1 6e36e,q~HOCTI1 Hapo,ll.a.
1
PeaK:41HiO>HapH11o1 Kpyr~oBJitl. KyoMiti'HTaHra y3 noMo~ a•MePJ.t'-1tKI"'X J.11MJnepvr•ja.nY!cTa, HaMel1HY11'Jo1' cy KJJ.11HeoHldM Hapop,y npa"ljatHCKIYI· paT y L\·IHbY rywe·t-ba JJ.SM'OtKpaTOKOr noKlpeTa- y 3eMJb'YI·,
noJJHTtJ.1tKa y K~H'J.1·, ynpasJbeHa npo'T-YIB
Hapop,a, 1-bSJ"iOSIMX >KSIHa J-f ,ll,e4·e, Ha:HOCtl1
o36J.1-IbHY nospeAry -cTlBapH. onwTer Mwpa.
AsaiHTypli1CTIYI-I..I'Ka
HatnaheHOr H:I-1'HSOKOf
CseTaKa pea'K4~·ja IC·BI1-M ·OJIInaMa onoKywaiBa ,a.a no4ena catpa,c,l-bly aeniY!·K!~'x ,o.p>t<asa.
1
Vl3 paga napJolcKe M11.pOBHS KOH<jlepeH~«je jaCHO ee BJo!AJo!
,D,a· pa·3MI1'M'o'V!na·>Kel-ba -M~y4eoH~~~Ma ·11'3na•3e npe caera •H3
Te>KJ-be aHrrnoaMepH'-1·'1<11-1-X pea1Hll.Jilo10HapH11X · Hrpyrosa AS: Ha:MeTHy
csoje .rocno,.a.cTBO Hapo,CJ,YIMa,- KOjJII -cy ce ocno6oA·J.1nH o,q
¢a·Wio1:C:n-t4KO'r 1poncTBa ·H )'ldnocTa,BIH 1 n~ y. -ceoj!H•M 3eM1b-a•Ma /J.eMO-'
·~pa~c,~o ype~e,.,e ..
Pyko•so,Liei>Jo! '~PY"OBJof MeljyHapOII!He pea~~~Jo!lje Bo,Lie •HeyM·Op!HrY nponara'H~y 3a HOIBY! paT y ·UJI't·Jby Aa 3a'nJ1awe Hapop.e
J.1 -o:cna6e -1-b-HXOB ASMO~paTICi~H cppoJ-iT,
HecyMJ-bHBO je ,[\a cy AeMo·KparcKe cHare H'apoAa 0481pcne
y >KecToKoj 6op61-1 ·ca cpawll!cTI-1-Ma w .D,a cy cap,a, -Kao HJ.1Ka,D.a,
peweHe p,a IC-e OAynpy tC:BaJKOM np1111~ peaiKJI.l,IW~je. JJ..a 6lll ce
Taj 3aAaTaK MO·rao I-1·3BpWJ.111H, norpe6Ho je oae tae~e •JII setie
OJ:C'y1nfba-1-be C•BJ.1X HatnpSAH11X AeMOKpa<Tc'H:HX opratH'J.13aiU1
Hja.
2
�/
,,HwKo He MO'>Ke caAa Aa T·B'F)AH .AB- y KYIHH HeMa rpa~aH- ~
~Kor para, HnH ,qa ce OH ao,qH y Mal-beM o.6HMy", H3'jaBHo ·
je 41laH ,lJ.eMOKpdTCKe nHre 4>t<oy-EHnaj Hd KOH<jJepeH4HjH
wraMne y WaHrajy.
,ll.-p
I,J. BEnTC!JVIW
Oc-a.M CTOrrHHa asMoHa, Mo6Y~nxcaHo je 38 6otM6apJJ.oBa-l-be
.M.HpHor CTSHO'BHHWTBS y K;pajeB·HMa Koje caMe CT8HOBH11WTBO
ocno6o:AHno OA janaHCKH·X 381BojeBa:4a. TewKo Je Oln~t~caTH: cTtpa.Aal-be HMHea~or HapoAa. Ha XlHibBiP,e J"byr,IJ,·K, meHa ·J.1 ,ll,eu,e oCTajy
6e3 Kposa •HayJ, rna.soM ·H: 6e3 ~paHe, a yMecTo xne6a- arM-epH·YKM
8BJ.1'0HJ.1 6aq-a'JY HM CMpT,
(AMepH~a),
nornperce,LlH"K MeljyHapo,L~He ,LleMoKparcKe <jle,Llepatj"je }l<eHa ·
3EHJMO CBOJE PEllOBE Y EOPEH UPOTHB PEAI{UllJE
Ta·KO ce peW8'sa y KHHJ..1 nJ..1Tatbe Ae'MOKpaT'Hje, TatKO ce
ao.p,e 6J.f11Ke 38; ,AeMo!Xipa1111Jy. Oee 61111Ke ·BOAI1' Hapo·A·
iJJpare ,llpyrap!"L\e, -:' ,
MeHH je noaepeHa oA·roaopHa Ay>KHOCT, Aa sac l-1·3'se·cTVIM
OA npaHe JlbapwHor <>.r!6opa MeljyHapo,LlHe AS'MOi~pamKe rpeAepalll><ie >KeHa o y4ewt.y >KeHa y 3aW~HT>< MHpa 1< y 6op6H
npo-nVI'B cpaw~-tcm11YK!I-1'X c~-tna ·Koje no,ja4asajy ~cso,jy a:KTH•aHOICT.
K·11HeoKe >KeHe o.cy ce ·Y oso;j 6op6J..11 no•Ka3ane tK8o npeABIHe
«-hep-~t~·_,csora HapoA-a:. M·11· :no3'APB·BibaMo tbHXOtBy HenonytCTJb'H'By
.xpa6pocr. Hpep,- 11114eM c~pTH·, ·Kojry Hoce aMepw-l'KM aiBIJIH)HtH·,
•KJ..1:HeCKe >KeHe Atp>Ke ·Ce -KCIO •BOjHMll,'H tHapo,qHe .eoJCIK6, 20 MHnYfOHS. >KeHa CesepHe K~t~He 'H'3'Pa~-11lle ·cy >Kelby ,D,a: cT·yJne y pep,oee
MeljyHapO,l!He ASMOI~pal'cKe rpe,llepaq><je >KeHa ,lla 6H ce noA
3a'CTaBoM j;AHHcrsa >KeHa 6opHne, H o6 jep,'l1ne y 6op611, 3a
,D,eMoKpaTYilJy, 3a· ·cra61-fnaH H TrpajaiH Ml~t~p; 38 ·ope:liy ceojy ,1-1
cso·ra •HapoAa.
Beii c:a:M oaa:j IHacnos o6a·se3yje IHac A? npo,y4'MMo, MaKap
CaMO
y
OCHOBHIVI·M tiJpTaMa, 'OHO WTO ce JJ.SWaBa OKO oHCIC.
MeljyHapOP/Ha· 'cHryalJIHja. je Kpa<jH>e cno>t<eHa. Pa.r je Jasp-
weH, 111- »<.eHe u,enora cse-r:a Ca Haj:seiioM pa!Aow"hy pp4eKane
1
1
cy .senHKY no6eAy HapoAa. Arm MHp jow H><je csyr AS ycnocTa,albeiH, Ha a:r-poMHHM npocr.opHMa jymHHX Mapa T•H·xor OKeaHa, Ha jy~o-,J11CliO·~
·HaAa. 'EHrnecKJJ.oll
AaJ.1}m<or
B•O jiHHU,IH; IHI3
,.
HeKa ·:nnaM·eH ·~c.eeTe 'Mrp>t<il-be npeMa :HenpH jaTeJby 1H Jby6a~H
npeMa. HapoAy ropH· y '1-b'H·:>GOBI..fM .cpu,HMa! HeKa OB8'KJ.t rieAaJb
KHIHecKe 36Mlbe nocraHe rpo6oM yrlbeTa-4a ,H 6a-3oM 3a· O'CI1o6o~el-be 4e.1Jor IHJ!-1HeoKor HapoAal
He Ma'tbY npeT~t>y ·MHpy 11 _AeM:01K!pa1iJ..11}H• IHOOYI co6oM ooll'HTJ11Ka E_HrnecKe y EsponH., Hatpo4WTo y fpYHoj.
tf<:OH"['li-'IIHeHTa He npecTaje tKaHoaMep1·1HIKIHX tnyW·BiKa
\W
6)'TOMaTa
crpelbaljy Haj6olbe OI'!Hose K!ollOHMja.m-rJ.1x 36!MaJba, crpelbajy
CBMO 38TO .WTO pa60BIII me He'fte ,0.8 6yAy. po6oBH, 3aTO WTO
cy rpa>K~t~IlM p,a ce 111 •Ha' i-biWx- ~npowl'tpe MaKap '1-1· o·He eneMeHrapHe cnot6op,e l't npa-ea, Koje cy 6·J~t.ne npornaweHe ATnaHr-
M~~y~apo·,lJJH11 >Ke'HCHll1· IJ{l01Hrpec IHOBeM6pa npowne ro,o,-11-He,
·OKo-M 'nOB6JbQM,
ADHeo Je ··Je-AHD npa•BYI'Jl'HO pewel-be, 1Kao y:nyncTso 3a .o.en8T--
tJ.·oK. cy norne.q•lll: u.eno!KyJnHor IHanpeAHOr '-lOse4a:HcTsa ynepeHH· Ha K•oiH¢epeHLI,IItlljy MHpa y ·naipW3y, IHa HanaiieHo craHo-sH~t~wrso KI1-1He na~ajy ·aiMepil'tl.!Ke 6oM6e 'Itt ·rpaHaTe,
Hocr MeljyHapOAHe AeMoKparoKe <jJeAepa•L\Hje >t<eHa:
1no· ·K-1o1He3a .a.op.e osa•j mecTOIKI-1· par, TBP:A'I-1 AHajeA~t~Ho ·C ·roM pa-:3.nl'tKOM, .c TI'IM orcry.nalbeM
op, HQpMa, Aa cy ·soj_HY!U,J1 4aH-~Ka j..JWeKa HaopymaHI1 npsoK.nacHoM 8M6p1-1YKOM T9XHJ.1KOM AOK je Hapo,ll. 6e3 opy>Kja .. nponl.B
Ml't'J1:1·1!0H
'Yf
llyju,a CrpoHr,
Hap6AH.J.1·X Maca 11'1 •BOj-OK9 6.3461-1·0 .je"'
256
.AJM-BII-1i31J.1-ja, OA KOj-I'IX
je 57 ,D,W-81J.113·1-1!ja o6y1.1e~o ·).{ cHa6,13.eseHo OA A.Mepiii·Ka.Hau,a.
-
"y LI;I1Jby Y'-~ 1 Bipwii~l-ba •MY!pa: cs;y;Aa, Heonxot,DJHo je, npe.
.cBer8 ~a ,£\6MDKparJ.1j8 6yAe y csaKoj 3eM1bH o6e36e~eHa,
:nouno _je .cna6Jbel-be ,o.eMOHlpa.TI-1je y ·Beii·H'HYI· esponoKJH·X .3eMa1ba
y npeAp8THOM nepH'OA.Y'r C11BOipl1IlO ycno·se 3a npH~~peM-a-1-be
.arpecH je '"" 1npJ.1ispeMeHH• ,p~t~,jyMcj> cpawH3Ma. C Te TaYKe r JleA11WTa. rp'-l•Ka· ·npe-rCTS'Biba HajonaOHV1.je on-biHWTe paTa.
\
y U.!1JbY A8 CJlOMe HenoH:0·11e6Jb:I1•By ·BOJby ~apOA8r ·K·Oj.H
Te>KH cno60A'HOM mw,sory, 1Haopyma1He :6aHt:fe_ ·:MoHap~MICTa ·s1pwe
2.
�20
21
/
y611crsa~ oJ.t naJbeS»He, rywe'h~-1- csa·K'H ln-01-fYL.Uaj npoTH"BJbet-ba,
roHeft·K ·~t~· YHIH.WTa:sa~ryi;,vt t:\9MOKpa11cKe. eneMeHTe.
rp.,Ke >t<SHe BO,!Ie Xepo j'OK)' 6op6y 3a, 4a<:T " cno6o,!ly
csOje oTav6~He, He npe3ajyi1·11· o.A ·o·naoHoc-r:YI ,D,a non1Hy, Kao
WlO je -no·r;~o·l'l'iry11a JlfpYI•HS rl!tliHYI, KOja je •nOKS•3·ana H•386Hp9AHH
np.,Mep xepoj'CTaa.
rp41Ka 'BJ16P,a>, 3a6pH1Hyra 36or ja4·J.Il1He >KeHCKO-r JJ,9M·O~paT
CKOr nm<peTa y 3eMJb"", on1w11a je Ya·K Ta"Ko ,D,aneKo, Aa je
3·a6paHH...na rp'-I'Kiti'M meHaMa ~a ·Oi,D.ip>Ke •csoj •KO'Hrpe·c. ,HeKa
49110 Ha•npe,ll,HO YOB9"-16HCTBO ·C63Ha 36 TO, n11wy rp4Ke >K9H9
CeKpeTap><jaTy Melj)'Hapo,!IHe JISMo•pamKe cpeAepaL~"je >KeHa
HeKa ca:3Ha qeo •CBeT 3'a- 3110-'·t~-1He, Koj'.l-i -ce Bpwe npol'HS.
Hapo,ll,a. '.'
· 4c
·y_ YI•Cl10
·BpeMe 1'1p4-K9 >KeHe M-0!19 36 noM~fi.
rp4·Ka
He CMe·
A-a ocraHe 6e3 3-aWll-ll'e. Meijy.HapoA:Ha .QeMOKpar:cKa cpe.QepaU,'I1ja >t<erHa. no,Q~-rrna je ·rnaJc rrqJorecTa npOTY!B caMosnawtia If
nporoHa rKO:jl-1· BJ1BAB y rp1.moj. }KeHe 41 36MJb6 no:sene cy
xa"Mna:~try npoTecTa •H noHa8a·ne npYKoj sna:AJ.1· ,ll,a 3J104.11·1:'fil1 Kojw
ce apwe y rp4,KOj He MOry Aa 'npoljy HeKO'>Kft>eHH.
Y TOMe
ne>HJ.~~ ·cHara 1-1 3oHaYaj Me'ljyHapop.Hor yje,ll.¥11-bef-ba >t<eHa.
MeljyHapoAHa, AeMo•pam<a cpeAepa4wja, >KeHa 'Ke>ja )'je,!IH~
H::.yje ·o·Ko 100 MHn14•0Ha. >KeHa, ca csoM OA~YLJHow'hry :v~cnolba•sa
OBOj Heno.MHpib.YI·BH ·CTB:B npeMa cj>a.WI'I'CT.YIY'KOM pemHMY ctlpa·HKa
y W·.naiHJ.1j.J.1 H 'ltl·3'pama.sa .csoje_Hero.A.OB-a'l-be 36or n0111-i·TI1:Ke lla6yPI-1'Cl'lltiYKe .Bna.Qe ·11 ·BJla,,.qe CjeA:J-1'1-beHJ!IX aMepHY-K~J!IiX Ap>Hasa. Dna-·
roAape--h·J!I osoj noni1TJA'li,J!I, •no6ep,a Yjep,·!-11-be•HI--IX Ha4j).jj·a He caMo
wro HH'je A·O•Bena A·O na,~ei; je K'om-ncoroA napa.QoKca.nHo
TO J.1·3rne;,Qano ,.q.OrupHHena yYBpwiiel-by nonomaja 1Kpsasor
venaTa CD.paHKa •1-1· J.ber•osor cpawJ..1lcTI1'LfKor pe>Kw.Ma·.
1
Ko 61-1 Morao, 3a speMe para, npeABI1p,eTJ.1, .Qa iie
no6e.Aa Yj6..Ql11-beHHX Hci:LJ,IHja ·,a.osecl'H AO yyspw'l;eH:.a ~;.~enaTa
cPpa•H.Ka? CsJII•Ma. j6 Ja'CHO .Aa je rea •ClloX-\oM X.JIIrnepa HWYe3·ao.
rnaBHJ.1 ocnoHa··u. ctlpaHKa \1: wnaHoKe ~pea~~<:U,11•je. 5e3 ryl)e noMo-hY'l, CDpaHKO ·Ce He 61-1 OAip>Ka-o HH jep,aH AarH. Am1 cPpaHKO·
A06.. ja
TY 'ryljy ".C>P/pW<y. non"'"'""P" >13 MOHapxo-Karon.,4KOr
Ta6opa. rCn.peMa-jy crtpO'BO"Ijel-be •nne6JIICl.ljr.1Ta nO,Q KOHTrp0110M
8116CH1 11 KOH'CTHTyll,HOHe MOHapXV!je" J.1 ,Ao6po onpeMJbeHe·
npocpecJ.1oHaJ1He ·eo}oKe'' cnpeMa:jy ce _,qa tHaMeTHY W.naHU,·JII·Ma
ASMoHJ(:la11J.1·3a.tpa,Hor <f:la.wHCTY .Q·OH XyaiHa, a Peny6nM-U.I4' -
<MpT." Pe>t<'Yf'M cPpaHrKOB y WnarHJ.1ij:~-t .npeTcTa·B~a cocreM 03a.KOI-beHor. Tepopa., .np11ci1J1Hor pap,a rw Hajreme eJ<Ionnoa'Ta4'1-1'je
Hapo,n;HJ.1X Ma:ca.. .no11nyHo je 0'4~-trJle.,.q-Ho, ,D.a Tai~Bo cral-be
OCTBBJba •CB-Oj .ney·aT Ha ·CaB >H:YIBOT WnaiHCI<iHX >KerHa. 1-bwxose
.c;e ,na.TI-be He Aajy 01n11can1.
Y
nocne,!l>t>e
speMe yYewhe
>KeHa
y
6op6"
"POTHB
cPp9HKa. Jo·W je BY!We. rnoparcno. WnaHCKe >KeH.e• ·cy opra'Hiof30BaJ1e' nporecre, Wl!pa-j.H;ose, noC11Yfrne c'y ASM06HnHcal-be csoje
6pa:fie, ClofHO•Ba 11 My>t<esa 11113 cP.paiHKo:se sojcKe, 1ipa>Kl4ne cy
cMa·H::.el-be u.e.Ha, riOIBe'haH::.e 3apa,D.e :H IOHJof:>KeH>a ·nope3e,
, Tpa>K·H-MO Heop,Jlo>KHO ocJl0"6oi)el-be 3aTeopeHHX rnaT'pJ.1oTa
«a•J<:o 6J.1• npeKipaTIH·Jle H::..Hxa.se MyKe. TpamvtMo .Qa ce o6ycTase
My~;-~eH::.a y 3ar:sorpHMa, Trpa:»<II!Mo p,a. ce YKIH-He GMipT·Ha K-a'3Ha.
Tpa>t<Y~Mo xne6a Y1 o.qei;e ·3a. Hawy ,qeu.y''. Y sapow~-1 T6~J<cTHnHe
>1HJ1ycrpw.je Marapo 2.000 pa,!IH'"'4a )"'ecesosa·no je y ,!leMoHcrpa,~J.1.jYr, 0611MHOICT o.se AeMoHcTa4J.1'je ·J.1 peweHocT wrpajHaYa ,D.a ·J.1cTpajy y 'C'BojHM 3BXTes~o~Ma HarHane cy ynpa-sy
MaTapa .Aa .o·cnp6oAH neropY~u,y yxanweHJ.1X 11 Aa nPey3Me
.Mepe 3a 113'BeoHo '-no6o!lbwa.l:b.e oHa6AeBal-ba.
1
OrpoMHy MopanHy .no,.qpw~ >t<eHa!Mar WtnaHJ.1tje, ·y i-bJ.1:xo"BOrj 6op6H rnpOTY!"B cpawtH·3M<a, npyma Meijy:Hapo,qt~a .QeMoHipaTCKa· cpeAepau.1o11ja >t<eHa. ·¢eAepa;u,.H•ja je yno-rpe61-1·na. ca.s csoj
ynll'r.iB, cas ·csoj ayropHTeT p,a 6"' 3a,qp>t<alla pyKy cpaJlaHrHcr.J.ofYIKI-"fX 1,1enar·a ·sei; Han-ryry Ha.p, rna,saMa 11pJ.ofjy wnaHCK:IofX
na"TpJ.ofOTK'Jof·l-ba. >KeHe 49110ra· cB"eTa-, rnOA pyt<:O'BOACTBOIM Meijy·HapOA•He AeMOIK!pallcKe cpe.,qepa·u,H:je »<eHa., 6ope ce 3a. csprHyf;e
cpanarHre J.1· venara, CDpaHKa, 3a ¥BOifjef-be (pemHMa cno.6o.n.e 1-1
.p.eMoKparY~'}e. WtnaiHcKe >t<eHe. ·HI1tey ycatMJbeHe y ceo joj 6op6""
npOTJ.ofB WIJ18HC~-VOT cpawY1,3Ma, 'KSO• l1' y 6op61-1 38 MHp, 3a 6e3..:
6e,A+IOCT. 4911011<ynHor Y·O•B64'8Hcr:Ba,
Ha np,HMepJ.ofMa KHHe, rpYKe .r.1 WtnaHJ.1je. Bli,lJ.IofMO ,.qa
sojHI4Y•K!H 1Cl1oM HeMa,LJKe jaw He 3HaYw nomyHo· YHri"'WTerue
¢awH3Ma, ,q.a ·BOjH'J.of·LJH~J.1· .nopa13 HeM•a:4He caM no ce61o1 jow He
npeTcTa·BJba <:HrypHy rapaH1'1-1jy rnpoT•H_B onatOHOCTII"'' Hoaor paTa.
1
CHne Koje cy AOI!lp:J.ofHene ye·o:lje·l-by X,l'frnepose THpaHHje
l1 eapsapcT.sa HWYeKyJy rpeHyTaK ,qa ce noHoso nojaBe Ha Hat.J,l1oHanHoj J.1· .Mei)_YHapo.n.Hoj apeHx. Oay npe-rl-by a'HAWMo csa•Ko,.QHeBHo y .caf?.oTa·mJ.f .QeHa4'Hcf:lJ..1'KC!4~'~'ie VI' noKywaij"HMa. ,.qa ce H'3•l1rpa~y pewef-b"a Y.jefl.'r.1'1-beHr.1X Ha.4J.11ja. Ha.J:;IB·A Mo>t<e n111 ce npe'I;H
M
. ·.
,
I
�22
23
/
_npeKlo~ ocno6oijel-ba r.pojw4e cjJawHcr-H·YH:Hx l,lenara? CseT je
-·,ll.oYeKao osy 'BeCT <:a ·~-teHeHai)eJ-beM r-t"'Herop,osa.J-beM. Awo -soi)e
cjJa,WJ.11CTa IHY!Cy ·KlpY11BJ.1·1 ·ko je OH,qa KpJ.II·B y Tpa-rep.Hj'YI· MHJU10Ha
Jby.QiH, y ipa·re,D.1Wj1H rOTOBO L1,9110'f 4086'-18HC"f.Ba?
Oso onpa'BJI.'Sl-be cse,qoY;H o ,oMe, -ABI HH'je npowno• speMe,
y cseTy jow ~Ma nyHo o53~pa npeMa cpawwCT><Ma. 3aTo
MHOfOMHIH1dHCK~ H8'npe,ll.H9 Mace C HBAOM ytm1,py 0'-11-1 y Haj4Bpwi;y 10spt,asy M14pa '" AeMoKpanr)e, y •HajynopH•J4•jer 5opl\a
3a- cno6o,o.y H He3a'B'HOHOCT 'Bemn~~x a-t Manl1x 3eMa1ba, y Haj-
!<aA ce
sepH1Hjer npi-~ja.Telba )"rl-beTa8a'Hiloi'X ·H yHecpef.eHHX jeT'CKyj
Case3.
y C{),B-
""!
MHpH!-1 pa,o. cosjeroKH,£ -meHa y o6nacn1 11-'!IH,D,)IICTpwje J.1'
rpaHcnopra, y noJbonpH,spe.AH, y IHayL.J,-1-1 -H IHa IJ,eny -sa·amnal-ba:
Mna,Aor ,no~olbel-ba, 1n:percra•s!ba ,J-bJ.1XO'B sem14aHCTIBeHII1 pp,npH~
Ho-c p,eny 6op6e 3a •cra6HrmH 1<1 rpa jaH .MHp, 3a 6e36egHocr
Yosel.laHcrea, 3a ysoi}el-be- y mHeor- op,nyKa KoH(pepeHu.Hja y
Jan1iH ).1 nor:c.n,aMy, a not.UT·O lie npesa-31H·na>Ke·f-be· Cra•Jb<J.1HO·BO:r
neroro,ql<1ml-ber ·nm3Ha .npe o,qpe-ljeHor poKa jaw BH·we yl.lspcTMTYI ·sen).{~ CoejelloKy ,qp>Kas.y, 1-beHo- >Haopy>Ka·l-be, Ma:repHjanHe •YI"" MopanHe cHare, H ro he 6~-t'l11-1: :pewasajy-li-H cpa1Krop y
Aeny ycnocraelba 1-ba -Milllpa y t..~eno-M caery.
,D,y6oKo ycxH-hel-be .J.13a'3Y1'Ba 'J.1 -o-rpoMHa He)llMO!pHa ..n,enarHOCT >KeHa; -cnoeeHCKY1X 3eMaJba· Jyr01cna.s·~ttje, 5yrapcKe, 4exo-cno;sa·YKe, nolbciKe. MY1 31HaMo .n,a .oy a<eHe OB·HX 36M61ba- npHHene sem"''Ke >t<prae Ha onrap -no6ep,e Hapo,qa y pary npoTHS.
cpa-wJ.1·3·M-a•. rbi"'XOBa 8611'1<1M@fii'SBCJ1yfa. J16>H:I1 y H;CT•O!p'WjafCOIM cj:la:KTYr
,qa je yHyrpa•WJ-be jeAYIHCT£-Q- a'HT•J.1·¢'6'W,11CTJ.-11.fl<Or >KeH'CKOr -f10Kp6T&
AOTipHH6-I10· KOIH0011111D,aU,tt~•jiYf Ha:U,.HOHafliHJ.1X 'OHa·ra OB'HX 3·eMalba,
y- 6op6H 38 ,Q6'MOKpa'T'J.1•jy, 361 m1-KB·l1,D.8U,Hjy O'CTaiTaJ<a c1Ja·W!If3Ma"
y 6op61-1 3a Cra6J.1na'H 111 rpajaH Ml-ip.
0He ·cy ,o.y6oiK-o ceecHe T-ara Aa, 6pa1He·ii.Y11 ,qeMOK!pa·TJ.1·jy y
ceojoj -3eMJb11 ·H· yi.I1Bpw"hy1jyi=M je, 6paHe cso,jy pa'B'rtonpa·sHocr
__:.. rpa>aQ,e 'HOB '!:BeT.
PaAI-1 T,PHyMcpa Tara ceera jyrocnoeeHcKe >KeHe, TaMe rp.e
-cy npowne cpawMcT<HY.Ke X·Op~e, 'Ha pyweB·H HaMa-, rpaAe HO•Be
eapo-wYI, eneKTpii!·LJHe u,eHipa-ne, cpa6p,11Ke, WKone, p.ajy ceoJ
caMonomprsosaHII! TPYA 1Ha ,qap orav6KHH, 3Hajyi=M p.a je yt.t-ep..::.
w-Jie,l-be Moiil-l Jyrocnas1-1-je, p.o,np.HIHOc · j_yro,cnoseHOCHX meHa.
Aeny 3a<WTI4Te M14pa. 28.000 pa·A>I><X Yacosa ,!lalla je 400 meHa
1
3a ,no,D,·I-l!3cil-be- ·~yrli-a ~ttMopenHX 3a1 ·speMe _~pa-ra... 20.000 1.1acoea .
A06pOBOibHOr pa•Aa Aallle cy >KE>He li;pHe rope Ha, nOAH'3aH>y'
eneKTpM'I.I-He u,eH11pa.ne.
·
•
PaT je ppHeo opaxe<BJ4Te fteapei'>e Ae~>r. 500.000 ASL\e y
Jyrocnae·J.1lj-H ocTano je ,5e3 ,K:posa, .6e3 xne6a. C -KaH!BOM cpp.a4H6M 6p11rOM cnpoeene Cy meHe J)'1rOC!lB-B'I-fje He,qe~y noMoi=,-11
AeU.'~"~', t.~ecro. 36pJ.·H·-bSIB·a·jyWK -p.eury 6e3 noMoiiH- p;pmaee, pyK-oaOijeHe je)J;HIHOM >KelbOM AS npy»<e ASLI,H• ronm1. ·KyTSK .yt He,_t<;HOCT, y 3a-MeHy 3a MarepH'HC~ ,Hea<Ho<CT ~<;ojy cy 'YIIM cpaww-cTH
3a yseK oTen-1-1.
}t{eHe 5yrapcKe1 4ex•OCJ10'86''-IIK6 H: noJb•OKe T-OnllO C·y Ce
o.qa,3sane Ha n:o311B Mei)y:Hapop,!He A9MO'KpaTICIKe ¢eAepa'LI,II'I'je
»<eHa; 3a -noMoi=. Ae41-'t - mprsaMa para. Hep.elba- noM·oi=aH _AeLV1
- >KpTBS'Ma para - npe-r:cTS'BJb6 n04eTa'K .,D.611S.liH0-CTI1• >t<eHCIJ-<:Yi'X
AeMoKparo~YIX opraHH3B-U.'YIIja·, · 38· onac .,!J,el.\e op. Heope-ha npoy3po~<:o.saHHX paroM, 3a• 6op6y npoTIH·B eKcnnoa.TatJ,I-'!je -Koja- 1-i'Ma
Kapa:Krep Het.~osei.I'HOIC"TIH', 3a. 6op6y nporJ.1'B -ynn11Ba1 'HenpHjaTe!bOKe 1-'l.n,-eonofHje Ha A941l'llje -Ma•ce, 3a· ea·CrtJ.1'T6'1-be M116AOr no'K-9Jbel--ba y p_y•xy ·Hayt.~Hor !nooMaTpal--ba csera- ·11 36- o6e36eijel-be
cpe"lie 6yAyhHOIC11Yt JJ,eu,e u,~nora csera-.
Ca rneAHWTa nojal.la-1-ba 6op6e 38 MY1ip -sa,>KHO je 3a6ene>KI1TJ.1 Aa je ct>e,a.epau,11ja pyMyHCKHX )f{eH8 ,qoHena pewel-be o
aKT.IIf'BHO'M. HajeHeprr.14HJ.1jeM yt-~ewiiy pyM)IIHCK:I-1-X >K6H6- Ha .np·eTCTOje-fi·J.11M IHI36op14Ma.
,
KoHcpepeHl1"i" je pewMn" Aa "PY"'"' o~JJY"HY nOAPWKY
6no'KY ,qeMoKpar:ot<Mx napTH,ja, •Ka:t<o 6vt ocHrypana1 no6e.n,y Tora
6JJO'KB• 'HB•A pBBIKii..\1.1-tJOM ·11· K6'i<O 61-1:• p)IIMYHCKY1 HapO·A ysepeHO 11
se,c,po ·lllWao csojoj 'opeii'JII. Y .-c-soMe no3~rr.ey K-o.HcpepeHUJY1ja ce
o6paTI41la meHaMa PyMYH"je npenopyYyjyt,~ •14M Aa 6yAy y3
Ha:pO,O. y Q18JHIM ·0Jl.11Y4'Yjyl;lll'M 11CTOpY1:jCKJ.1·M ~aiHI-rMS !J.1 ,ll.B ,llfC:KOpi-1CTe Aaro IH•M l-136opHo -npaso, 3a Y4·BpwiieH>e ,qeM.O'K:paTHje H
nopa3 peaKL~"je.
)l.eMoKpaTcKa cpeAepal!~ja >HeHa PyMyHHje, y L\~Il>Y Aa
no,6oJb·Wa· reW•Ko 3·,.qpa·s·creeHo cra.l-be pyMyHcKo:r •cena, opraHI-13oeana je -caiH'J.1TeToKe -Kapa•sa·He OA Hap01.1iJ.1TO 3a TY cspxy yAeweHI-'IX -sarOH-6 "1-1 M-Q.TOpH11X K:OJla, 1KO-jY1· -he OOC8TI1T11 Hajyt,ll.S·Jb6HHja. C6118 3eMJbe ,J.1 yKa.3HB6-T·I1· neKapCKlY nOIM'O-h C€·01CKOM
CTaHOBHII"'IWTsy. Oaa ce Mepa anposo,a.YI y3 -no.n,pwKy 6noKa
AeMOKi:pBTCK!Yf-X ~_apT~tt-ja, KOjllf je OJl.pBA:HO 50 M!J.1'JTIHQH6 neja• H
�/
-CJ:9e~.6~,n;-l-1.o 10 _Mm:opH~x •Kana y TOM L.Wtlby. M·I-1HYh:rapcrso
· COL\Hjan>ior o6e:>6et,eH,a H3,qa\llo je' o,qet.y 3a 2.000 i:HpoYa,q•,
' t.OOO Krp. i.uehepa o< ,1: KoMnne.'!H>I peHrreHOK>~ anapar. M•H>~
cmpcTB.o c·Ha6,qesa>ha H3Aa\llo je 500 Krp .. B>~11p>~oria " 10.000
K_rp. •cany.Ha. Ap-fi-e -yc_riiH.O:ee· ,q·aJle ·cy_ ~a: pa•Ono~aral-he AeMo-_
'Kpa'J'I.oKoj cp~.Q·epa"L.J.VI•}I-1 >K~Ha P)rM)'IHi-fje ~eKape, p,eHl'YIICTe, 6a9w4e, ee-re:p~~~pe ·1-1 5:ecrp.e._ ~Ha~aJ cs_era-_T~ra noCTaje Hapo. 4'J.1TO ja1Ca1H 'a~~<o· ce ceT'H•MO Aa .cy npe·Y! nyr. y J.1icrop_YI•jYJ· PYMYHOKor .HapOJJ.~r )t(eH_e .A0:~J.1:ne_ .'~ee Heorixo,o.·8e _
ycnoBe_ 3a Hajw~-tpy
noMo-i; 1o1 .c-eeoHy -,z::tenarHocr y .Q:p>Ha•B~-t, ,qpywrey J.1. :nopo,c,~wu,•w .
. nps>l nyT y HCTOpHjH PYMYHCKOr Hapo,qa >KeHa je ,qo6Hna
Moryt,Hocr p.a y3w.e yYewl\)'i y o6Ho""' 3eMJbe, yYBpwl\eH>y
f\6MOKpa1iHje .1-1 ~4YBSI-by Mlo1p·C!.
·Mw no·3Apa·Bfba1Mo oMen» nocryna•K: aMepJ.1~KIIf•X ·>KeHa y
U."'~Y KplllTJ.1'Ke H pacKp1-1HKa~al-ba IOnG~H~ nomnHKe CesepHo
AM~P~·4t<HX· ,fl,p:H:caa,a, KO•ja1 je yrnpa.e!beHa Ha· .To, ,n;a· oMeTe nptVIrH-
u;~ne _j~·I4,QHCT6a. 18eJlJ.1·~l1X, HaU,•J.1ja :rlOCT,~f~J:-!YT~ 3a_ BipeMe -paTa
·f-O~O>i<6-H_e Y· no-rc~aMoCK()j ~ Ja.nT~HOK:Oj ,IJ,eKnapat.1,111JJ.1.
J.1
Vl·CT·'flriB't-be 'KoHrpeca a-M-ep1141K~x »<eHa-·•Yr31BaHpe,.c,;t-m je ~?a
. >KHo ~a..w. caAa, KalA-B .ce 11·3- Ta6opa 1peaKLJ,11•je 1-'lyrjy- r nacoe11· KO jH
Tpci>t<e ~a 'ce Te Aet<Itapau,:l-fj_e npe.o,a,Ary. ·3a6opa•sy. ·Haw je cTa•e
1
npeM·a A61K;_napaLfHjOIMa .QOIHeTJ.1M ·o1,o. •c::-l1paHe cas-e3H'I-1iKa, 'V13pa)f{eH
,· Ha Ta.j_ ,HS411H; WTO .11X M·l-1 •CTaBJbaMp· y. QC-HOB H6iW6 npOIJlS.-raHp,e
·_·Meijy >Ke~;t·aMa u,en:ora ceeTa, npona•ra1H~e oH.Hx .U,1111·1beBa 3a' 4·wje
·ice .<o-cl'sapetbe· MY1 6op:ktMO, Te»<e'hr.i y!Boijel--by cTa6MnHor- 1-1
.--TpajHor:· M~p6·.:
~
I
·- ,lJ.pai-e ·,.c,pyi-apH·u.e, npw:6'm1>Kasa- c·e .n.aTyM.... Ka.l\a ·CMo ce npe
rOAJ.1iliy ..qa,Ha_; ··_MJ-1- ·>I<E_9'f:·fe· pa:3J11W·I'J.1TYfX .1Kila'C6 1 pa311111-'111TJ.1·X -sepo•I;I•Ono_secn'f, ·11 -nofli1T~J.1•4'Hr-1X napn1}a ca:Kyn~;~ne · ca asJ.11jy ~<pajesa
-'CBeTa Ha1 Me_ijyHapOAI-H-1 Kfl!H·r1Pec.'
06y3eTe 3a.:je.D,:t:tl1~--l<iOIM nneMeHiJ.1TOM Te>KI-boM A-a noM<>-rHeM9 'yY"sp~r..rk~l:bY Mr.ipa, A~ne .CM'O- •oseL.JaHy 3aJ<neTIBY. -p,a F.e:Mo
ce 69p1:1TH 3a 'LJ,J.1.fbt?Be :nporna:weHe y Jam:-HHOKoj, A.eKna.pau,Kj-J..t,
33 1-b'r.iXOBO ysoijel-be y >HI:1BOT 1 npeMa OHOM nporpaMy npa!KTI:1·4!HOr pa:.o,a·, -~<o-Ja je 61:1o npHMJbeH Ha KoHcpepeHU,'YI.j.w· y
no~c,qaMy.
AaHac ca -ose 1!pJ16wHe XTena 61-1-x Aa n11ra!M •sac cTsapaTe 1:1 100je ce 6opJ..ne 3a IH,OB ,o.eMo•Jtpa1'CK:K M!Hp, -
· A-P ~. BEJlTC!JYIW (AMepKKa),
noTnpeTce~H(.o!K Me~yHapo.D,He ~eMoKpaTCKe cpe~epau,11je »<eHa
Koje
KMa
..
�25
.11'1-1"
4era y3BJ.otW,eHHjer H· nneMeHHTH'jer OA
C.S·J.1 !bY,IJ;·H
y
6op6e
3a T{) ,D,a, 61't
OBI<'lMS- 3eMlbCifMa MOrllH ,!J,3 >ttJ.1Be CBO>j,VIX
)t{J.ofiBOT~,
6e3 .CTpaxa OA paTa, '6e3 CTlpaxa OA HeMaW'"JlHHe?
·
Ha· t<oHcpepeHLJ.iHjH• y JanTH npeTLCTaBHvn...r,.r.-l· IBenHIJ-Of.iX -Apma•ea
nrJ:ornacJ.1IB1' cy 1Kao .oeojy ceery .Ay>KHOCT AS· 11 M:AY, 3aje.n.!"lo He.
caMe ·y pary, eeii -"" ·y l43rpa,ql-bl-l Hoeor nocnepa11~or MHpa."
OcTaTH eepaH oeHM pewe!-biH'Ma 3H.a41-1- 6op1<1'1'H ce 3a cra<iwnaH '" Tpaja'H M>!p, 3a 11;3rpaAH>Y 6o1be 6y.r~yhHO'CTI1 "ose"aH-
<:T·Ba, 3a npH,jaTeJblc:reo_ Meijy Hapo,D.:J.1Ma.
MH,
>KeHe, ocrajeMo eepHe nt:M. pewel-b~Ma.
�27
/
BH.<la TOMWY14 (JyrocnaeHja),
4naH nneHy,Ma MeJjyHapO.zlHe .zleMOKparcKe <jle.z1epa4Hie JKeHa
rOBOPVI 0
BOPBM HAPOJlA 3A MMP fl JlEMOKPATHJY
nocne TeW~i1·X ·rop;l1iH6 O~Cito6.o·,ll,H·l16-4KO:r para Hapo·A'YI· JyroCilSB·Yije cy ·c:a Hec11pnibel-beM, a w ca· ~sem,11ti:VIM HaAaMa., 0'4ern1--.
samo1: Mi1p01BIHY -~oHcpepeHLJ,iYIIjy, .t<:oja je rpe6a·na Aa y nocnepa:THOM ype'l)el-by cseTa, ocnsapY1 npi11HL.Iil-1ne 3a. Koje Of :MJ1JJ·woHH ·
6opau,a p,anJ..t c;soje >tn1sore: ocno6oijel-be os·YfX cnc6o,n.oJby6i1s~r~x HapoAa, c npa·soM Ha caMoo·npe.p.elbel-be, crsa.patbe wcTI-1HcKe .n.e·Mo·K!pa'1'11je, YHMUJTel-be KopeHa c:J:laW'I'13'Ma, t<am:l-ba•sa.t·beADj~epawl-bw-x anpecopa, ·J.1· parHHIX 3.nOI..I'JiiiHal.,\a·, Haop,OKlHa,o,a
WTeTe Hana\lJ;Hyr:J..1 M 3eMib61Ma J.1 Ha Ta:j rHa4J.1'H H3npa,ll;J-b6 YBpCTI-'IX
1
teMelba Mi1pa .J.1 •opei'YHH·je ~6yAy\;;HOC1lH HanaiieHI1X HapOJAa.
JbyA'Yf i1 meHe· Jyrocnasl1lje cy ce y "toKy ocno6o}J,'W11aYKo·r
paTa 6op1-1·11'H 3a ose np1-11H4:l1lne, •H· y HMe OBH'X 38. ocno6oi}e1-be
·VI' yjeAVII-bel-be CnoseHaU,a '"' Xpsara· y Jynl'lj'oKoj l{parjHHW, HcTpV!f
Tpcry H ·KopywKoj, 3a ocno.6oi}e>be ·H yjeAH>be>be MaHe.zloHaqa
y 3-atje:AHI-14'1'1 jepJHaKonp~rx Ha:po.n.a y cPeAepaTHrB'HDj Jyrocnas-HjH;
Hapo..z1 Ko'JH je .11asao TOflHKe mprse y pa'l)', Hap<>•.<! JynHjc-Ke Kpa.'}!'lHe, ~cTrpe, Tprcra 'H- Kopyt..UKe no-HoBo npom1sa Hlps,
·no HoBo naTVI no· T6MHI1l\6Ma J1: MY4'VIfl.H'WT'HMa.
6op6y Ljen:o·KYnHor Hap<>Aa lpcra o{ JynHjcKe KpaiMHe 3a
YI·CH1HCHO AeMOtcpaTicKo nparB6-A-HO pewe_l-be Tara• nii!Ta-1-ba; noTno-Ma>K'y' ,QSM01KpaTCKe :>KSHCKe Mace, KOje cy o-praHH:30'86-H6 y
CnoseHcKo-ranHjaHcKoM a:HTVItpami-1'CTVI4KoM ca·ee3y >t<eHa.
Mopa-11~ 6VIx Ba·M rnpw-lant 0 ~Hlba.Aa.Ma 1KOHtpepeHU,VI'ja,
36oposa., aKu,.VIrja 6'HT,'H¢aWVIC"f;trW!-ba· Jyn11jcKe Kpaj.HHe ·111 Tpera,
Ha KojHMa cy p,a,sane ·11·3pal)t(a.ja csoj.VIM 3axTe'B'HrMa H Tpa>t<VIne
o~.fly4HO yHMwre·l-b~ cpaw·y,-crn4:H:I-1X oCTaTaKa. ·Mopa-!la 61-1x saM
npHYaTJ.i o AB61HaecTOPJHSBIHOM reHepa-nHoM WTtpB'iKY y Tpcry, o
yl.leUJ.iia >KeHa, _a TOMe K6KO cy W'fpajKa-l.fHMa :>KeHe J.1·3 O'CT6!1HX .,
Kpajesa Jyrocna·BJ.fje C116'1le p,apoe-e 1o1 rH1'CMa, o6a·sewraeajyiiH.
Ylx o ceo joj l.J·spcroj O!AI1ry'4HOCllJ.1 ,D.a iie oCTa11H y3 t-b'YIX, .n.a He
nonycTe, ,o,a ce 6ope Jl.'O :Kpaja. Ty conHAapHocT; T.31j OP.llYl.IBIH
crars xre!l'J-t 6H pe6Kl.l,'H'OHap111 y <:ae-ry npH·Ka3an.f K60 !HeMHip H
onpa,s.n.aTI-1 csoje Ha-Mepe, Aa- y Tpcry 3a·se,o;y nopeAa-K cn~l.laiH
oHoM y nopo6IbeHVIM KonoHJ.1janHWM 3eM!baMa. Mei)yTJ.1M
- TO je CJlOBeHalf~H, XpBaTOKJ-1 -H J-~TaJliJ-1-jarHCKI-1 ciHTHc!JarWJ..1'CT<J.1'4'K'H
Hapo.n., 'Kojw ·ce 6op11 3a .n.eMOH~pa111-1jy 11 cno6o.n.y.
M''ll >KeHe Jyro-tJlBIB'IIje, 3aje.n.Ho ca ,csojH.M HaipO.AHMa 11 36jeAHO ca CB-1-'f.M ,J.1CT1H'HCKJ1M tJ.·eMO'I<PBTOK'IIM CHalr·a,Ma_ y CB6Ty"
CMaTpaMO AS 3a.J.1•CT6r He MO>Ke 6J.1TJ.1 npa.sor IM~-ipa ·y CBeTy Jl,'OR
ce M-J.1•MOIJ.1Jlal36 Toni1Ke 11 Ta~se mpfise H -rnan-be •Ha:poAa-, JJ.OK
ce 3a6opa-slbajry npVIHU,VIrn~< ..n.eMoK:parTwje ·H· cno6oAe, ,qoK cy y
nHTSI-by >KJ.1BOT.J.1· J.1rCTI-11~1CKlHX 6opa'46 npOTYIB cpa·ilM3Mar, a. ,AOK ce
Ha ,!\pyr6j CTpaHVI C H6rj-seiioM ·-onpe3HOWiiy H· O'C8Tll;iJ.11BOWiiy
Kpoj!'l 11npa•s.n.a" OHO'Me, Ko-j.H· je H!E_r.'IB 3a re >Kplise H nar,l-be.
HarMal je jac!H'o ,Aa nJt~Ta'l-be JynYljroKe Kpa.jJ.1:He, HJ.1je caiMO
Ha·we jyro·cnrOB6HCKO nHT6'1-b8 1 se"f:1 AS je TO TlJ.1TS.t--be l.I'YlTBIBOr
l.IO·Bel.larHcrsa. TaKas eras IHa· l{.o·HtpepeH4J.1jrlo1l, IKojar 6J.oi M'Dpa-na.
3·a y.seK oKOHl.IB'fiJII -MoryllHorcr IHanaAS.l.I'KHrX paroea·, yc-rsap-H. 3'H6·\.I.J.1
• I
oA
n-QrM6fal-be H· j6·4a!--be .arpeCH•BHIHX ,11 cpaw~CT·Io'NKlH?<. CHita•. Yl T61KO
cy Kpo3 MHpoeHy K6HcpepeHq~jy Koja 6>< Mopa,na eHeprH4HO
11 36 yrse·K yHJ.1WTI1nt arpecMjy J.1 cpawH3aM, jy4ep61WtbYf· HanaAa'4W, pB~rHJ.1 xywKa4'J.1',· 11MnepV11}6Il'Vt:CTIH, 3anpaeo p,_o6vmiJ.1 no.n.pw~. Gs•l-1 rHaw:H H6pOAH' y roKy para- oceiianH: Of ·BSI111l.liHHy
C6,B63HHLi.JT,Bar OBMX ,A6M0'K'parTQKI-11X 3SM6Jb6· .H nOC!le n0'6e,n.e CiBJ.f
cy 61111J.1 onpeM!HJ.1 Y'-~·H'H'MTYI .cse .Aa ocTaHe · 11 ,qa ce npop,yma
ra capa.zlH>a, y Kojoj cy rne.z1anH rapaH4Hi'Y 6y.z1yt.er MWpa.
A11'11 Ha41J.1H pa·anpaB!b6-t-ba H ,D.Q_HOWel-bar O>AilyKa Ha napi'I-CKOj KOHclJepeHU,I-1jH rnperCTaBlb6 38 CBe HaWS Hapop,e, KaO 11
36 CBS MCTJ.1HOKJ.1 ,qeMO'KpB"TCKe <Hapo,qe. y C·B8Ty1 TSWrKO pa~o
l.larpet-be.
nocite TOJl.H!KH·X mpTa:sa, CBV!X 3eMalba y OBOMe paTy, TaK?·~
nOCTYna-K 3-H6•41J.1 pyrall-b8 0B'J.1·M TI-1M 'Ha'n'OpHM6 1 a 3iH6HII-1 ·HCTOBpeMeHo 14 0·36HllbtHY npenpeKY ~Ha nyry ocrsape't--ba M,·i-ipa y
ose-ry. Tpe6a jarcHo 'BI1:P,en-t AB· rar~sa nparKJc-a y Mei))'IHa-PoiA·HHM
DA'IiOOI-1rM6 3H8-4'VI no\.leTa·K ICT6p~ra•, p,a rMory cyTpa cne',[\J.1T•VI jow
1
�28
J.1
/
Apyre Henpa•e.qe, oee·p;o 'nOHOBIHQr ycnocTaBJbaH>a H•MnepYija- \
Iii4·CTI'f:411{10r MJ.1pa -
J.13·B'Opa HOSI-1X pa-ToBa.
OrpoMIHa je 3aX'sa·niHOCT Ha.u.r1-1:x •Hapo)J,at Goeje,CJKoM Case3y 3a 1-berosy oA6paHy' ,D,eMOHlpaTOKJ.otX npHHLV-Ina •Y! J-ber:o:e·HM
npeACTS'BHH·l'.IIJM:a" ~o.fJ.1'
cy
OA1l:Y41HH 361..4TY!T1HI,H..\iJ.1' p,eMQ'KP.a1'J.118 14
npasa ManHx H21pop,a·. 36or rora Iby6a1s npeMa·
-ca.ee3y }ow Bf.'I'We pa•cTe y Ha.WJ.1M opUJ1-1Ma.
3a -~peTcTaBHJ.1,Ke
EHrnecKe, AMep).11Ke
·~-'~
<PpaHL?rfcKe
He
.MO>t<6MO AS s.epyjeMO :,qa· ce je Ha TOj '1<0HefJelpOHLI,'J.1'fJ.il npe·KO
l-bi'1X '-I'Y:O npa·sJ.t rnac Hapo,c.a, seii .
.o.a ·ay T·J.1 3a•crynHJ.1U,1 Y13paH·
>Ka.Ba•m1 caMo 'eras Ma.t-ber .Jl,_811a- ce·b·ra. HapoAa. MH menMrMrO Aa
:sepyjeMo, .n.a
HaipOA!J.1
'y A!"'epM.LJ.I-1, 6~-~:rnemcoj"
J.1'
cP.pa1H4Y:CKoj
pa·3YMejy Ha•we T6>t<l-be, a ·J.1·CTOBpeMeHO 1:1 B611•YH<Y onacHOCT
:t<oja nocrojM· 3a ,c,eMoKpar1-1jy Yl Mo~-tp,. aKo 1 6~-t •ce npoAy>t<Hno
C pa,c,OM Ha Taj Ha'·MH.
M·yj 3H8MO A8 6Y!! Ha napYl•dKD'j :troHcjlepeHLI,'YlljYf oatO~Yf·~ ~pyK
"'-!11je 'J.1·3T11eAB110! fca<A 611 TaMO 6Y!IH1 38iCry'lnlb€!HYl OHK·,. HOJI-1 CJ
ce 6op1-11111 c8ojHM >KY!BOTYlMB npOTI1·B t:paUJY13Ma, KOJYf 3H8JY
~eHtlt!TYf Mt11p ).1 J.1•CTJ.1Ht0Ky ,C,eMOKpa-rJ.1'jy. ·
V1 a•Ko ce n11r:a•J:be JyJltHij•cKe K:paj·HIHe, Vlcrpe J.1 TpCTa· o•p,.HO'OI
Ha Jyroc119'BII41jy, ro ni1Tal-be .aei; Ayro HV~je caiM'O· Hawe nHTal-be,
KaHo cMO ,sef. ~Ka3a.rn1, MHore Hawe opra'H'Y:1:3a4H:je no-c:nane cy
nM,cMa VI .Aenewe Ha· MACIJ}}{ Ka·o VI Ca,se3y •MVIHJ.11Crapa J.1 ~apw
oKoj ~OIHq)epeHLJ,IHjYf, ~n'03opasajyi;Yf' vrx Ha. Henpa·BAY K?Ja. ce
"-H1HY'I J-yr.ocnaS:HijYl•, YJn03opa1sa,jyii-J.ot ·Ha '·H·1·J-beH'YfU,y, ,qa HYf}e ~ow
Tpasa npel{pY!na rpo6ai:e HawJ.1X }l{pra.ea, ,qa ce H~Je JOW
crY'lwao nna4 YAOB!-1U,a 111 ·cHpo4aAH, a se'h ce cnpeMa>JY .Ho~e
parHe ·crpaxore y ·s·YI,c,y nopo6Jbasal-ba HaF:o,c,a, '11Mm:~pY1JBI111crY14KOr pewasa:J-ba MY1pa Y1 Harpai)wsal-ba JY4epa.WI-bY1X Hanap,a4a, Ha wrery ,qeMoHparcKwx HapoAa.
M11 >t<eHe - JyrocnaBH:je, opra·HI-1·30BaHe y OpraHY13B4YfjYi
M,l\ctl}!{ np\¥1y>Kyjyt.H. Ha·wy 6op6y 3a yje.l!H><><»<>e cBIHX Haw~x
Hapo.n.a, cMarpa'MO ~a MeijyHapOPJHa Jl.eM-oKparaKa cpe,c,epa4'11Ja
)KeHa MOpa. 3ay3eT!-1· o,c,ny4aH 'CT8B ·Ka'p, je y ni1lB,J-bY -6yA!'f'hHO.CT
1
MHpa.
-.--
PE3011YLjJ.1JA
Co1BJeToKDI-.-\
V13BPWHOr OA60PA MEbYHAPOAHE AEMOKPATCKE. CIJEAEPAL\Y1JE
)I{EHA 0 Y4EWnY )I{EHA Y 3AWTY1TY1 MY1PA Y1 Y 60P6Y1 nPOTY11J.
AKTY1BY13AL\Y1JE CHArA PEAKL\Y1JE
no u;eHy orpoMHI.fX >KpTasa YjeA14H:.eHe Ha~J.fje 11asojeaane cy no6eAY'
HSA ¢aWJ.1Cnf4KI1M arpecop11Ma. HapOAI'I KOjl.f cy 'npemMsenH HajTema YICKYwel-ba paTa, HajeHepn1YHI1je Tpa>t<e WTO 6pme ycTaHOBibel-be TpajHor w
c11rypHor M11pa.
ltbspwH11 oA6op Me~yHapo,qHe AeMoKpaTCI(e cj:leAepau;11je meHa Koj~-t;
y ceoj11M pep,os~o~Ma o6yxsaTa 80
HYTOCT
y
88311
ca
M!IIIB10Ha
>t<BH~, 1-1apamasa ,qy6oKy aa6pH-
110f<ywaji1Ma cflaWI-13Ma 11 peBKLI.Hje, KOjJ.1M8 je LJ;IIIIb 110l_\e:_-
naTJ1 jeA11HCTso Yjep;l11-bBHJ:1X Ha1.11t1ja, nocejan1 pa3AOP Meijy Hapo,qHMa,
w np~-!npeMJ.fTI'I Tno 3a no'-leTaK Hosor,· jaw r<psas11jer pa'ra.
Mef:,yHapo,qHa pea1<~1-1ja, Koja noCe>+<e 3a ,lleMoKpaTCKHM TeKOBI1HaMa.
Hapo,D.a, noKywaaa ,qa noHoaa aKTYIBHpa CHare cp.aWJ.t3Ma. To noKa3yjy
Cll8Aet.e 4J.IH:o8H1148:
,
PeaKU,YIOHapH~<~ Kpyroaw Cje,qHI-heHI1X AMepH4KHX Apmasa H EHrnecKe,
oTsopeHo 3aWTYit.yjy cpaw~<~CTI1"lK8 11 npocpawHCTJ.14Ke eneMeHTe y HeM64Koj, fp'"IKOj 11 ,qpyrJ.1M 38M1baMa, 0HI1 CnpOBO,l\8 noiii1TI1KY ,-HeMeUJaH::oa"
y O,liHOCY Ha UJnaHCKYI Hapo,q, MOAp}l{aaajyt.l1 ctJpaHKoiJ pe>HYIM y -wnaH11jl1,
Y oKynY1p8HI1~ 30H8Ma y 3aMaAHOj HeM6'"1KOj, AO Ca,lla HYICY OCTB6-peHa pewe~-~::oa Kp1-1McKe 11 6ep!111HCKe KOHtpepeH411je o ,D.eHa411tp111<a411j»:
1-1 A8MI-tllt-tTapY136L\I-1jYI.
ct>aWJ.1cTI1"lKI1, eneMeHTt-t y V1ran11jH HeKa>HH:oeH·o opraHY13yjy Mpe>+<y
no,q3eMHYIX opraHJ.13a4Yija y 4~<~Jby 6op6e np0TJ.1B A8MOKpaTCKHX cHara,
38Mlbe.
--~.
Y TpcTy 11 Jynt-tjcKoj Kpaj~<~HI-1, eHrnecKt-t H aMep114K11 I1Mnep.11jam~cn1,
36WTI1t.yjy cpawt-tCTt-tLJKe 6aH,qe KOje nporoHe cnoseHa'-11<11 11 11TaJJJ.1jaHCKI-t·
Hapo,q KOjH ce 6op11 36 ,qeMOKparJ.1jy y caojoj 38M1bl1,
CaAaWH::ol1 c:paw!-1cTI14KO-MOHapxHcTVI<rl<l1 pemHM y fp'"IK.oj 1<0j11 ceocnaH:oa Ha 6p11raHcKe. opy>+<aHe <:Hare, KpHje y ce611 npeTH:oe 3a M11p w·
6e36e,qHocT Hapo,qa.
y VlH,ql1jH, y naneCTI1HJ.1, y EnmTy 11 ApyrHM 38M1baMa Aq:>p11K8, 11MMf:!!pHjani1CTJ.1 nm<ywaaajy ,qa OMeTy T8}1{H:.Y Hapo,qa KOllOHJ.1jallH11X 11 36Bii-CHI1X 38Ma1ba, 1<6 H8Ll,I10H61lHOj H836BI1CHOCT11'.
.
BHwe o,q rOA!I!HY ,[\aHa, xonaHACKH peaK414oHapH y3 noMoi\ eHrne-CKJ.IX opy>+<aHHX CHara, BOA8 KOIIOHI1janHI1' par npon1B HapOA6 VIH,[IOH83J.1je.
PeaK4110HapH1-1 t<pyi-oal1' KyoMI1HTaHra, y3 noApWKY I1Mnep11jam1cTa,
CjeAHH::o8HI1X AMep11L1KJ.1X Ap)l(aaa HaMeTHynl1 cy rpaijaHc~H paT KI-!HeCKOM..
HapoAy y 41-!IbY <:y36J.ija~-~:>a ,qeMOKpaTcKor noKpera y KJ.tHI-1. Y jy)I(H.oj...
•
�/
KopejJ.ot
peaKU,Io10HapHa _aMep~-t'-!Ka ~o:r.-tn1Ka
··
J.1~a sa 1.\1-tlb rpaij BHCKI'I
par
111
ycnocraBibal-be KOilOHiiiJanHor pe;c:e. jaeHocrr..s 1-i3a3Bano je ocno6oijel-be
HerOAOBal-be cs T
omy»<eHHX \113
OrpoMHO
rpoj~o-~u.e
npo4ecy~
6
aT•HI-IX
rpyn:~n~s::~~x
38
3110 '-l~otHau,a
IbYA~'~,
paTHltiX 3J10'-IJ.1Hau,a ca replo1HfOM HB "'1811Y·
•
TaB HeKI-!X A8Il8fSI.\11JB
Kojlo1
6ecyMI-be
'je
MoryftHOCT
nperpyn~o~pajy
11
Mll!pOBHOJ.
KOHcfJepeH-
peaKU,J40HBpH11n~OT~B
BOibe A8MOKpBTCKI1X Hapo,D,a.
l
cseTCKor para.
•
noM caery 1-1 y caaKoj 3eMJbl1
Je,qHHCTBO .qeMoKpaTCK11X CH6a
u,ea M!-ip npoTIIIB CHara peaKL..J,I'Ije
je Heonxo.qaH ycnoa 3a ycnex Y op !A 3
'
""' e aL..J,JIIje >KeHa no3YIBa >KeHCKe
o,q6op
'T'e,ll, pecHy Be3y ca CYIHAJIIKanHYIM,
H~t~:3aL..J,!-lje ,qa ycnocTaae T ·
.
.qe·MoKparcKe opra
seHI'!M o raH~t~3aL..J,~t~jaMa, pa,ql-1 YJe;A~t~l-bel-ba
· oMna,q!-lHCKIIIM » Apyn1M. APYWT
·
P Kor cppoHTa y L..J,It!IbY 3aJeAHW·IKe
C5\o1X Ha·npe,qH»X CHara 14 Ji'l4i'l!-bi'l A8MOKparc •
l-13spwH!A
nornperce,l1HHK Me/jyH.apo,11He ,11eMoKparcKe cpe,11epa4•ie lKeHa
orsopeHo 11cryne eMoK aTCKe ¢eAepaU.Io1je meHa cMa-
VbspWHI-1 O,D,6op Mei)yHapOAHe A OK paTCKiiiX meHCKI1X opraHio13aU.11ja
3
rpa KSO HajBi'l)I{HI-1jl1
i'l~i'lTi'lK CB!A~ A~p6~ npOTI'IB OOTOi'lJbJ.1Ba4a HOBOr
pacH:p1-1HKaBa~-t>e
noKyWaJa pe!KU,I'!Je,
ill cpawH3Ma.
A-p l,l. BEnTCI>i-1W (AMepHt<a),
Ha
n ocpawi1CTI1Ltln1M eneMeHn1Ma AB
AHri-!AeMol<parcKII! c
ce
Iii
KOJI-I cy CYA ~o~sJII.
Kp l-1Hy, KBKBY cy-- nocntrilH Apyrl'lx jep,aHaecr rnasHI-!X
P
I'ICTY
38CllY>KYJY
U,lo1jlo1, ABO
Ha H1-1pH6epwKoM
Ml1m1oHa
Me~yHapo.qHe
6op6e npon1B OCTi'lTaKa t:paWio13Ma lo1 pe_aKL..J,I!Ije;eCHOM jeAIIIHCTBY C Apyri!IM
AeMoKparcKe li<eHCKe. opraHw:;~a~JIIje Y
Mopajy HeyMopHO .qa
p,eMOKpi'lTCKI-IM Opri'lHI4:3i'lU,J.1ji'lMi'l CBOJYIX 38Mi'l!bi'l
nocntmy ,qa:
·
ana,qe aeni!IKHX:. .qpmaaa cnpoao.qe _TaKay
H:>I1XOBe sna.qe VI npe caera
cj:>aWI!I:3Ma y CBI!IM :;~eMJbaMa,
non»TIIIKY Koja 6 111 rapaHroaana I!ICKopeH>el-be
•
Ke cno6o.qe ca»M HapoAHMa,
6/
·
H o6e3 eAI-111i'l
Kpyroaa KOj!A !AcTynajy y
0,1:\IlYY.HY
op y U,WibY L..J,ena 1-bi'l j'e,qi'!HCTBa ,o,eMOKpaTCKHX Hapo.qa H
3awn1Ty q>aW!A3Ma, Y np
~eM6KparcOT!-lB peaK~HoHapHI-IX
•
paTOM'
CTaapaH>a nperH>e HOBI1M 6 p6y' 3a l11-1KB11Ai'lll.l-1jy OCTaTaKa cf:laWI-13Ma, 38
OA11YY.HY 1-1 CTi'llll:i~
·
CBI1M eMJbaMa cyposar Ki'l)l(l-ba3
pacnywTa~-t>e cpaWI1CTI14K
praH113i'l~WJa y pli<aBHOr ana~aTa H ,qpywraeaal-ba CB!-lX paTH.I1X 3J1041-1HaU,a, "'YI~ . e:e :aKU,J.1CH3pHHX 8118M8Hi'!Ta, nyHy
HI1X opraHYI3i'lL\.~Ji'l 0,0, cf:l6i'lWI1CTI14K Xyw, TB:HOr >KI-1BOTa y CBI1Mi'l 3eMibaMa,
AeMOKparw:3aU,WJY cs11x o nac-nt AP
, _
6
611 UJJIIM IH80p11jaT8JbCKI1M 38Mibi'lMa,
J-1 ceo
y o:6op Mei)yHapo,qHe ,o,eMoKpaTcKe cpe,qepaL..J,Hje >KeHa ltl3pa38PUJHI1 H0 CT
a Ml-t111t10H11 >KeHa ,qeMoKpara, CT001-1BWJ.1
masa HenoKone6Jbl-1sy yeepe
A
cppoHT ja'-lajy .qeMOKpaTCKe cHare
ce y ceeTCKi!ll je,0,11HCTB8HI4 . .qeMo~a:=::Ma~- 3a ' ycnocraa!bal-be YBpcTor Ill
y 6op61-1 npoTYis peaKU,!IlJe Ill ......-a
•
TpajHor MY1pa.
111~-tro,
113 PECI>EPATA
0 Y3AJAMHHM 0.1\HOCMMA ME"BYHAPO,QHE .l\EMOKPATCKE
ci>E.l\EPA~MJE lKEHA If 0PfAHH3A~HJE YJE.l\MlbEHMX
HA~HJA
OcHwBa-YK!H 1KOH11pe:c Meij')'IHapoP;He P.eM,~Kpa-liCJKe cfJeAepat\Hje >KeHa, KO'j" je OllJp>KaH y napH•3y 0,11 26 H'DBeM6pa ,110
1 ,ll,eu,eM6pa 1945, 1o<1 Ha ·KOMe je npeKo ceojJ.~~x AeneraTa 61-1110
36CT)'InlbeHo· 80 MJ.IIJH-10-Ha· >KeHa- ·1-13 -41 3eMlbe, npH·3Hao je ,qa
>+eeHe -Ko,je cy Ha1c11pa~,qane y pary IJ.1. yYecllsosane y 6op6~-t. 3a ·
ocno6oijel-b-e csoj'I-11X 3eMaJba, J.11Majy =npa'Bo ..qa 3ay3My Mecro
y opra!Hiy, ;no,3Ba-HoM A-a' yonocTaBJ.1 LJ'BipcTH MHp. C11ora je 'l«liHrpec je,llJHop.ywHo np11 X=B611J.1o pe3o11YIU,1 H~jy, KojoM ce 3aXTeea-,
p.a ·ce Cbe,qepau,w.j.11· ,o.a:Ae npa·Bo rnaca1 y Cot~H 1jalnHoM 1-1 E·KoHO'MCKOM ca-eery YjeAH·l-beHHX oHall,~ja, nPaoo CTtsaparba }f{eHciKe
1
~OMWcHje
np11 11-1lCToj opraiHH136U,'11jJ.f IJ.f _yYew-l;e CbeAepaq.J.1je y
-CK}'lnW1iJ.1HJ.1· Yje)J.'W:f-b91HJ.11X Ha4J.11·a ca ca,eeTo,O.aBIH'J.1M
r eiHepaJlHOj
f116C<JrM.
Ce~perapHjar MeljyHapo,!!He AeMot<pamKe C/Jev:~epal.l•·ie
>KeHa yn)'l'HO je OI1Ma< ca KDHrpeca ( 1945) osy pe3ony4·" jy Ha
<'illpecy CeKpeTapHjaTa Yje,L~"IbeH"X Ha~Hja y noH,[10Hy, nowm
HIW.je 6H-110- AOH6-To pewel-be no TOM m-tTa J-b'Y Ha- ~cac-Fi?HKY Vhspw.Hor OA6opa MeijyHapOAHe ,[1eMo,~pa1'CKe C/JeAepat.IHje meHa y
1
jyHy 1946 rop,, y nap113y, O.A11YY9HQ je ,.ll,a Ce nOH0 BQ nocTa'B'J.o:l
1
(npHM!heHo je.QHornaCHO Ha nneHapHoj
15-X-1946 roA.)
3axrea o yYewt.y Me/jyHapO/lHe AeMoKpaTCKe C/Je11epa4Hje
>K'eiia y pa.Ay OpraH1-1·3au,11je Yje,q_.Hf-beHwx IHapop,a, ca ·npa-eoM
ca·BeTo,IJ,a:sJHor rna-ca, Aa ce Taj 3axree ynyn'l· ~roono,!J,'W·Hy Tp11:1"1ee
Jhr-y, , TeHepa-nHoM ICeKJperapy OpraHJ.13a:u,w,je Yje,qw-1-beHHx
Ha'lJ,'YI'ja·, wro. je ·U yY·J.1:f-beHo. Oea1j onpa:E¥t.aHw· 3aXTee Meij~Ha
poAHe p,eMol<lpaiT"oKe ¢e,n,epa1..1,:11-je >KeHa ,o..oca!,LI.a jew HH,je 3a,D,o-
�eo~eH, 69'3 ~631-1pa ·Ha cee yYMI-beHe Hanope. Mei;yr·MM,. yYewi=ae
>KeHa y OpraiHH·3arUJwjH Yjep,KI-beHJoiiX HB!pop.a 4lo1;HH HaM ce caAa
Heonxop,HH;je Hero HKa~.
.
}i{eHe ay ce 6opH;ne ca· HCTOM xpa6powt.y ;r ~nop><owt.y
td3'0 J.1 MywKapu,r~t~, IHeKe OA t-bJ.1:X opymje~ y pyU,H·, p.pyr~ paAei=a·l-1
.J.1 no,c;Ho:cei=aJ.1· QBB•KO:AHe,BIHY 6op6y 3a 30:WTJ.olry· C•BQ~e p.eu,e,
csoj.H-x · onbJJ.1WTa.
0He' cy nop;Heile ,opsOJbHO CT'Ipa•,o;ai'ba, ,o.ane cy p.oCTa
>KpTa'Ba, .noKa,3ane cy pps·o!bHO xepOV13Ma, Aa-. 611; ca·p.a no,o.wrne
rna-c ·11 Aane cee cBo·je OHare 3a1 nocn1rHy"he rpa·JBOr Ml!oipa.
6so 3aWlio >KeHe oMarpa•jy, Aa cy y npa'BY AB 3ay3MY
Mecro y Me"ljyHa;poAHOM .q'eMoKpa_110KOM OpraHy, ri03BaiHOM p.a
opraHK:>yje ~paja:H M11p.
•
M1-1p je ,a.eno He 'CaMe pyKo·sop.Hnau,a Ap>t<ase, sei=a H
c.a·MI'IX Hapop.a, a y.spcr Ml'lp Mo>Ke 6HTJ.1· nocrJ.1'11HYT jep.,j..j;H_o
1-blo'IXOBJ.1;M Mei)yco6HYIM .nosepet-beM l1 <:apa,ql-bOM J.1· caMO Y TOM
cnyYajy.aKo 6-yJJ.y y3ere y .a63J.1tp- 3a!teOHI<1Te Te>Kl-b~ Hapo.Q.a.
AaHac, KB-Aa je np-o.wno 16 Me'CeU,Io'l OA no6e,c.e CaseaHHKa
HaA c'Ha·raMa cpaw~t~GMa, >t<eHe cy jaw yseK y3HeMY!peHe: O·!=TaU,H
cpawH3Ma. jow y•BeK noMpa~yjy Hawy 6yAyf>HOCT.
. no·CJle o8or TeWKOr. paiTa H·eon~O,,D,HO J6 O,D,IM6X npeAy3eTH
cse -norpe6He Meipe 3·a Ma-repllt~ja-nHy J.1, M·opanHy 3awn·ITy Ae~e,
norpe6Ho je ·,CrapaTH ce o 1-bY!xoso·M 3Aea B!b·y, o6pa3oBa'1-bYr
saocm.rraH:.y J.1, 3aH:QIHOKiO·j • 3·a:wn1'TYI.
.
•
EKoHoM<::KI-1 -H coL~t~ttjanHH caseT OpraHJ.1·3a-L.I)I-fJe .YJe,AIIf+beHIIIX
Hau,.J.1-ja no3'B-aH je ,v.a •J.1·3!spw.H o·saj· Hatn:peAa1H 3a•Aara•K. An11'1 M·J.1
cMarpa:Mo· .o.a o'H He~>t<e ,qa ',ll,osep,e T-o p.eno cpe"li·Ho p.o
t<paja-,_ 6e-3 noMoi=.·~t~ meHa·, •Koje cy TOJlloill{,O HenoopeAHO 3a-llfH:ep~co-saHe 3a ra mna-1-ba' 11-1 ,~oje i=ae yMeTIIf· Aa- c7 nocnryme CBOJJ.iM
H·CiiCYCl":BJ.1Ma., 1-f .i\a YfCTO·B:peMSHO W3pa3e CBO j8 »<eJbe,
CTora MIH npe..o.-nai)KSIMO p,a. ce noHo·sJ.1· 36Q(TeB OPJHOCHO
Y"ewl;a Met,yHapop,He AeMO'~paToKe cpel\epai.I/Hje >KeHa y pal\y
QpralHYI3a-u,wje Yje,ll,}·11-beHY1'X Ha•u.JIIja.
npeAnE>t<eMO 1\E ce 1\0Hece 01\COBapajyt,a pe30n~ljHja H
,qa, te O!Ha ynyr.~-t Opra;H~t~aau,H,jJ.1 Yje,c.J.ft-beHJttX Ha4111ja, ·H ,qa cse
Ha:LV10HaJlHe ce~<:u,H.je noAp>Ke ,o.enaTH~CT cPeJtepal..\.M1je, 3a ycnex
1-beHor -3-axTesa.
1
PE30JIYLI,J.1JA
~3BPWHOr
)I{EHA 0
. O,l\60PA MEnYHAPO,l\HE ,l\EMOKPATCKE ct>E,l\EPAl.lJo1lE
Y4EWnY )I{EHA Y 3AWTHTH M~PA 1-1 Y 60P6~ nPOWIB
AKTHB~3AI.j~JE CHArA PEAKI.jio1JE
no L\eHy orpoMHI-1X )KpTaea Yj~,D,HI-beHe H8L\Hje H3eojesane cy no6e,qy
Ha,q cpawl-1cn>t'-IKI-1M arpecop~;~Ma. Hapo,qH, KOjH cy npe:m~;~een~;~ HajTema
HCKYW_el-ba paTa, HajeHeprH'"IHHje Tpame wTo 6pme ycTaHOBibeH>e TpajHor
1-1 otrypHor Mloipa.
1-hspwHI-1 o,q6op MeijyHapo,qHe ,qeMoKpaTcK·e ¢e,qepal\l-1je >KeHa,
KojH y ceoj~;~M pe,qosHMa o6yxsaTa 80 MHRHOHa >KeHa, M3pa>t<aaa ,qy6o~<y
3a6plo1HYTOCT y se3J.1 ca noKywajJ.1Ma cpawJ.13Ma J.1 peaKL\Hje, KOjJ.1Ma je LtHJb
noL\enaTI-1 jep,HHcTso Yje,q~;~H>eH~;~x H8L\Hja, nocejaTH pag,qop Me-t,y HapoA1-1Ma, 11 np11npeM1o1TJ1 TnO 3a no'"leTaK tJOBor, _jaw KpBaBHjer paTa.
· MeijyH<a.POAHa peaKL\Hja, Koja noce)Ke 3a p,eMoKpaTCKJ.1M TeKOBlitHaMa
Hapo,qa, noKywaea ,qa noHoao aKTHBioipa cHare cpaw~;~3Ma. ·ro ,qoKa3yjy cJle,qei;e 41-11-beHioiL\e:
PeaKL\HoHapH>f. Kpyros~;~ CjeAJ.1H>eHJo!X AMepJ.to.rK~;~x .Qp>Kasa 11 EHr11ec~e
OTBOpeHO 3aWTHiiyJY cj:laWJ1CTJ14K€ H npocj:laWHCTio1YKe eneMeHTe_ y -HeM8'-IKOj, rp'"IKOj 1-1 ApyrHM 3€MibaMa. 0HH cnposop,e nomiTHKy .,HeMewatt.au
y op,Hocy Ha wnaHCKI-1 Hapo,q, ·'no,qpmasajyli~-t <t>p·aHKOB pe>KJo!M y WnaHHjH.
Y OKynaL\HOHHM 30HaMa y 3anap,Hoj- HeMa'-IKOj, AOCaAa HHCy .- oi::TaapeHa peweH>a Kp~;~McKe 11 6ep1111HCKe KOHcflepeHLV'de o AeH8L\Hcj:litK,a4HjH
11 p,€MHJ111TapH38L\I-1jlo1,
.
¢>aWio1CTI-1'"1Kio1. elleMeHTI1 y J.ofTanHjH HeKa>Ktt.eHO opraHio13yjy· Mpe>Ky
no,q3eMHHX opraHio13a~~;~ja y ~WhY 6op6e- nponts ,qeMoKpaTCKHx cHai'a
3eMibe.
Y !PcTy, y Jyn~;~jcKoj KpajHHI-1_, eHrnecH:~;~ 11 aMepH'"IKH HMnep~;~jarmcnt.
38UJTI-1iiyjy cj:>aWHCTH'"IKe 6aHAe, KOje nporoHe CJloBeHa'"IKH 11 HtamtjaHCKii
HapOA, KOjH ce 6opH 38 A€MOKp8TI<fjy y_ CBOjOj 3€M1bH,
Ca,qawt·bJ.f cpawHcTH'"IKO-MoHapxJ.1cTM4Kio1 · pe>KHM y fpl!Koj; KOjH ce
ocnal-ba Ha 6p~<~TaHcKe opymaHe CHare, Kplo1je y _ce6H npent.y 3a MHp 1-1
6e36ep,HOCT H8POA8.
. y J.1HAHjH, y n~JleCnfHI-1, y ErJ.1nTY J1 ,qpyrHM- 3eM1baMa A¢pJ.1Ke,_ HMne-·
plo!Jani'!CTI-1 .nQKyWaBajy ,l\8 OMeTy T€>KI-be :HCilpOAa KOnOHHjaJ1H11X i1 3BBI-1CHI4X
:3eMa1ba, Ka H84HOHanHoj He:3aBMCHOCTJol.
.
BHwe oA roAiofHY AaHa, ,x:ollaHACKH peaKI..IIoiOHapH, y3 noMoi; eHr.neCKJ.1X opy>KaHHX CHara, BO,qe KOnOH-11jaJ1HJ.1 paT npOTI<!B HapOAa ltfHAOHe3~-tje.
.
PeaH41-10HapH1-1 KpyroBJ-_t KyoMio1HTaHra, y3 noApWKY lo1MnepHja.n~-tcTa.
CjeA·I-11-beHioiX AMep~o~4KI-1x ,Qpmaea, HaMeTHymt cy rpai}aHCKH paT KHHecKOM
HapoAy y 4WhY cy36JoljaH>a ,qeMoKpaTcKor noKpeTa y KHHH. Y JyH<Hoj Ko-
1
3
�Aonopec i-16APYPI-1-nA.oi-1oHAPI-1A Weny5n"KaHcKa WmH"ja),
nomperce,qH"K MeijyHapo,qHe ,!leMoKparcKe <PeAepaq"ie )/{6Ha
PEC!JEPAT 0
06HOBM PAaA MEoYHAPOaHMX lliEHCKMX
OPfAHM3AQMJA
0Kopo t.e 6"r" rog"Ha AdHa orKaKo je
c~sopeHa
MeijyHa-
pOAHa ASMOK!pa11C•Ka c!Je.c.epa'U,;J..1 ja >KeHa;, •KO ja je OA ASHa OBora
nOCTSHKa -yjeAJ.1HJ.1Il6
A6C6TJ.11H6 MHJH10Ha
>KeHa
CBJ.1X 3eMaJba.
npe'H nyr y HC"ropH.jl-1 >KeHCK~ noKpeT 11'Ma aBaHrapA•HY
H MohHy Mei~ryHapo,rl,Hy opra1HJ..1·~atv1jy, Koja npe~CTaalba senH,~
CHa·ry, 6e3 1Koje 3a·.c.ara;K y4•Bp.wfiett>a AeMoKpar.H•je ·)II. M11pa He
MO')t<e 6lATJ..1 0C11BapeH,
OcHw.ea:l-be CbeAepaUJHje/ H 1-beHo nocro•jal-be 3Ha41r.1 Ho·sy
cHary y .6op'6J.1· npon-r.s· peaH:L..Iillllje, 1l<:aja.--:me.n~-t .c.a noepam1-1 cTape
H <Hapo,D.y Henp~jaTelbOKe art-tTJ..11AeMo~parcKe pe>KY1Me ·H AS Jew
Aa!be no,llJp>Ka:ea ycnose ·KojM cy .n,oeen11 Hapo,ll,e AO KJaraCl1pocpe. Era 3awro oee .pea:K4YI'OHapHe CHile, Hoje ynopH'O
no·Kywasa.jy Aa npenpeYe nyr .L\eMOI~pa11c,l{oM pai3Bojy Hapop,a,
3ay3'MMajy Henp11ja-reJbcK11 .crars npeMa Ha·woj cPe,qepall,ll-'lj_Yl',
noKywa•Bajyi;H OB'HM CHJlaMa .£\6 · je pa·3>61o1jy 'l'fn:J.1 0CJ1a6e J.bSH
ynJlll-181 KaHO y HS.U,'YIO'H61nHoM, TBIJ«l ·J.1, y MeijytHapOP,HOM ~61o1My.
Ill 6aw ratAa Hia·,q·a Cbe.qepa.u.Mja Ha,J.1·J1a31-1 Ha C¥\Y.weslbeH
npMjeM -Kop, HanpeAIHYl'X >Ke~a-, TaMHe ·cw.ne pea'K'L\'Ylje C110M1beHor cf>aw!-1-3-Ma~ Hi1p,a•jy •ce, .qa iie MOi=rJ.1. ,nyreM na>WHHx 11031-'!HKI-1
cyrnporcTaiBY!iT.I-1' CIJep,epa4'YljH· jeAHY H.n:H! BI-1UJe MeijyHapop,=HHX
opraHJ.1'36·LV-1}a·, -IWKO 611 Ha raj Ha'4:HH- OC11a6HJ1'H HnH pa.3jeP,IJ.1HI-1·n-H· BeJ1.J.11KIY! >KeH'CKI-1· A6MOKlpa11CK·J.1' nOKper, Y'Yl•jiJ..1 je 1-i'CTMIHOKI-1
>KH,~r-t Yt3pa3, Ha-wa C!Jev:\epall.!Ylja.
An'" cse Be>t.a Mol\ " YT"4aj Hawe CDegepaLJ"je, Koja
o6y-
X.eara. p,ecer•YlHe MW·JlMOHa >KeHa ·H-3 41 .o,p>Kase, ·He rpe6a HYlKaKo
3.
�37
Aa Ha~ Hasep.e Ha MI4C8'0, A8 je Ha:We A6fl0 Jl,ecj:>HHJ.1TIH-BHO
aa.spweHo,
.
Ha'nporM,s, MH' MOpaMo jew Ay6Ibe .n.a ocel'J~~IMO c-ay ·oJI,to_sopHoCT ·Kojy HaiM HaMeiie 'BeJW14-Y1Ha 3a'A8Ta•Ka, Koje 1pe6a Aa
ocrsapl1 cPeAepalJiHja.
HanaAH KO ji1Ma je 113IlO>KeHa cPeAepal\><ja, jacaH
3Ha,YeH::oa · KOjl-1
Hawof o,praHHaat..JJJ.1jM
,np1-1,o.ajy
cy AOKa3
Henp~jareJb-H
AeMo!<pantje.
Kapa,KTepoM, yonocTaB!ba'H.e MeljyHapOAHOr >KElHcKor YAPY>t<el-ba y CAA cse cy ro AOKa31H 3aHHrepecos·aHO'Cl1111 He~HX
Kpyrosa p.a Hawo.j cPeAeJPSU,H'j'H ,-cynpo11cra1se >KeHoKe OipraHI13au,Hje.
Aim oeo Hac He YYAH, " He o6ec~pa6pyje, ae\; caMe
noMai)Ke ,c.a yoLJ.JIIMO crsapHe np~t~nl<i•Ke y KojH'Ma pap;HMO, cay
1-1'
CI10·>KeHo·cT H8W-14X aaAaTS,KS -KSO 'H· noTeW'KO-fte KO je
MOpa,MO Aa npeOpOAHMO IHa HiiWeM nyry,
CM-al'paiMO Aa- 'HYICY C!l"f48ijiHOC1Yl, -not<yWaj1H O>H.vt'Bfba-Ba-1-ba
MeijyHapOAHIJIIX »{eHOK!I-1 X OpraHI1·3at..\,JIIjS )11, T6'i-lABH4Hje 38 -CT·Bapal-be Hos·vtx oprsHYI3au,wja, Yl MYI· He ccMeMo Aa 3a1"'aapa'Mo 04YI
npe,c. O'BrH·M 4HI-beHIYU-"a.Ma ;l·"lniJ.ot ..n.a ·ce rcaMo orpa1HH'Y'14MO Ha
1-bYl!XOBO ocylj,l1sstbe. ~
06eno,o,aH»TY1. HS·Mepe Henp14jareJb8,, 3Ha'-l'r-t .c.o6HT14 nonos·H·Hy 6¥1-rKe, a MJ.1· MopaMo A:06H.l'H 6wnKy y u.eno·c'TI4.
cPe·AepaujH:ja- je o•6ase31Ha, He caMe Aa 31Ha· 'Ill ,p,a -6y,p,Ho
npa-rvt MBIHeBpe ceo.jlllx npo~HIBHHKa, aei; :Aa ·11:M ce ca~M oH·naMa
cynpoTcTaiBJil.
cPeAepati(Jo1rja- He MO>t<e ,p,a OCTaHe paeHO!f!.Y'UJHa Hl'1 npeMa
je,D.HOM C'Hl'y1ny,· HH· npeMa jeA HOj Mei)yHapO,,D;HOj >t<eHCKOj KOHcpepeHL\I<j'H·, Tpe6a csa,Koj OA fbi<X no'K~OH~<r,H, na>KH>Y 1<ojy o»a
1
1
1
3ac~ymyje.
T0 \;e HaM HCTOBp~MeHo OMory\;·HTH Aa npH,By4eMp y
AeMo~<pacrcKY cPeAepa'LI"''JY »<eHa Haja,Kn<BH~<je " Haj6op6eHI1je
eneMeHre· H3 THX >KeHC'KIYIX opra'HH'3S4'14ja·, Aa THMe TS,Koi;e O'He-
M~ryf;-~~~o MaiHespe Henplll'jaTelba 11 ocna6HMO pesKu,Jiljy, nill,waBaJyliH je J.1 Te T6·4Ke OCI10HLJ.8,
no~Wa!j,~ ,qa. ·ce Cl:B0p'Y1 CseaMepH4K8 >t<eHOKa opra-HJ.1·3aL.J;Hija 1-1 ,qa ce ~no'Hoso omJ~~-se crape n.pemi'f.se.ne »<eHoKe.· opraHM3at.U·1je, H!oje cy aa ·BpeMe 1
pa·ra, AO'-K ce pewa,sana cyA6~-tHa
HapoAa H· 6y!Ayri;!Hocr · u,e11br. 4·ose4a'HcT·Ba, o·((·ra-jane 'nacJII,BHe 1-1
np11-KipJ.o1188'1l6 ce OBOj'YilM. clJeMl-l'HJ.IIICTMYKHM ·11 naL\J'1'¢IH'CTII-141KJ.1'M
B611HY·H!HY
3aro wr-9 -cy pijs·sO opYijBH"H1·CaHe r-t.o.y nyreM npemJ.-teeno-r
¢eM'WHH·3Ma YI11H· naU,Yicfl14i3M8 KOjH HeMa nOA110're,
·
Ta,Ko rpe6a AS nOcrynaMo, He 381'0 wro 6Y1 TOII<JBHM HOHc.pepeHu,xja•Ms .q-a-nYI o6enemje,- 'H:!oje a-He HeMaj<y., .ae-ii 3aTO' Aa
nap8.JU1UJ6Mo' M:81H&Bpe 81HT·l-1AeMOHpa-T8- 1 ·J.ol· AS npH·By-4BMO Ha
capa'A·tby C Ha1
Ma, HS. np8'81H rfyT AB~'I<ipBTHje OHe >KeHe, Koje,
1
C·Kol?aWJ-bll-1 l{oHnpec ,Mei)y·HapoAHe 11111re )KeHa 3a MH'P "
o,c.pmsH ssrycrs Meceu.a ose rOAHHe y Jlyl{ceM6ypry, Kao 1o1 KoHrpec ,MeijyHqpoAHe >KeHcKe an1o1jaHce'' y
VIHTepnaKeHy, noKa_3anJII -cy, .c.a je ynn111s OBIIIX ,n~t~rs" Ha meHe
seoMa orpaHJ.1YeH. Oa1-1 cacTaHU,YI o-rKpJilnH cy raKoije cynporHOCTJ.1 H3Meijy HBO,C.pei;eHOCTH l:hJIIXOBOr nporpaMa Ji1 OHYIX
W-A:r19paTJII·BHJ.1·X 36XTesa KQ je HaMehe YI388H,p9AH8 CllO>KSHS CJ.1TYSU.Hja· Y ·csery, a KO'jS Tpa>KH KOH~p6THO peWSI-be CBSKOr
c-no6DAY " ,
npo6JleMa.
.
AnH 3S Hac a-sH- ,KoHrpeol'f wMajy .ceo-j •r103HTYfBHJ.1 3HaYa,j:
CHill cy HaM r101-<a3SJ11Jil KOPYI'CT yYewha HBWYI-X np6TCT8'BHHLJ.S Ha
OBJIIM Ct<ynW'f.Y1-HSIM8.
-
Ha KoHilpecy
y
lt1Hrepna~~<eHy,
Js-BHYI H Taj'HI4,areHT,J4
cpawH-
3M~ noqwanH-· cy ~a npeA.nOOKe SIHT'HAeMoKpa'POKe pe3onyLV1.je
KOje -ce 11p01MBe TeOpH'OKYIM r1p11H4Yrniii'Ma -Jl.Yire, npYIHL.I;YmiiiMa
3a6ene>+<eHJ.1M y 1-bSHOM nporpaMy.
To ce HW<je A-DrO)lJYino, 6na,rOJl.apeftl4 np1-11ayc~sy npeTCra:sHJill....\a Hawe cPe,c.epS.I....\I-1je -~ npeTCTaJBHJ.-tU,S H91-GY1X HB'WIYIX H8oU,HO:...
H811'HH.X CeKU,YI:j,a,_ ·K!Oj_e cy, oBojHM eHeprW·tiHJ.1·M npOT9CTYIM8 )II
o..o.peijeH1-11M 4B1pCT11M cra:S:QIM Ha KorHf!pecy, nocl'Yir.ne, ,c.a ce
08JJ.1 ~PBAJl'03H' O,l]j6at..~,e. W·ra- BIIIWe, npe3HJl,:YIIjyM 'KOHrpeca ocyp.HO Je npeJl. Ctcy~nWTIJ.1HOM oHe ,qenera're, I{OjJ.11 cy no.KywanH, .n.a
no,QJMerHry KoHrpecy pe3ony~YI·je cpawHc~H41Kor Kspa-KTepa.
Hawe yYew\;e Ha KoHcpepeHL.I~<jH y VIHTepna•KeHy, H~<je
Aano O'He pe2y11rare, KJoje je Mo·rno ,p..a AS, nowTo je raMo
np~c11so·asna -csera jeJl,Ha- ,c.enera•TKY11-bS J.1. ro ca·Mo Kao nocMs-
Tp~4. 4H,fbeHHI.\a je Aa j~ KOHcpepeHLlHJa npow~a AOCT3 6e36ojHO. M" rpe6a A• Ha•crojH,Mo Aa Hawe yYew\;e Ha MeljyHaPOAHH'M_ o~nos-wM.a· Aaj7 no·3·_HI11H'BSH _e¢eKsT Yl Aa Ha,WH·M npHcyCT•BOM yY·B!pw-\;yJeMo JePJH'HICl'so· A9MOHJpaTCK~x ,J.1 aHTillcj:>a.w 11 cr.HY,~HX oH.s•ra.
�38
/
39
36MaJba. Y, pa11y C!JeAepat.~>!je, }\{eHe 1\e OSOM CHaroM 6paHHTH.
npe11 oSOJH•M snaAa,Ma HeonxoAHY no~pe6y onopaJyMa Meljy
cB111M Hapop,wMa Aa 6H ce Hapo,qw ocno6op,H.J11H He-Bolba, na'fl-b:l1
0_ ·Ka-Tacrpocpa.
0BHX AaHa op;pmasa ce Me~yHapoAHa- >KeHoKa oKynwTHHa
y CieAHibeH>!M AMepH.,~H'M ApmaeaMa. Toj ooynwTHHJof npwcyCTBOsalie HeKOflrt•KO npe'TICT81BHI1-U,8 -HaWHX ·Ha·~H'OH811Hio1X C6-KU,r.1ja.
BeoMa Hm·~ je mao, Uno Hawa npen:eAH14U.a r-i)a KoroH Helie
MOf.l-1 .Aa np11·cycTsyje, · am-1 cMo yaepeHe -Aa +.e AellaTHO-cT
Hq·WI1X npeTcTaBIH'J.1t.J,a yno3HaT111 Aenerarre ca· np11:HU;J.1lnHMa cpe,o.epaqeje H npJofA06W!'H Hose npeoranel.le HaweM no·~pery;
Ha npeTJ<Op;HOM C<l'CT81HKY vhepwHor O,ll6opa 6Hno je
nol<peHyro '" m<Tolbe. ~ o npHI<lby4elby MeljyHapo,liHHx opraHH3BLI"'ia C!JeAepaL\H'jH. 1-laKo je y npHHLI"''"Y 6>1no peweHO AB ce
ose opraHI13aL.J,Mje nprtMajy, HaKoH wTo +.e ce y -csaKOM KO'HKpeTHOM CI1Y4ajy 'Y10mtrra·TJ.1- ~"'-"!-OTHIB'J.1 3a npH•jeM 1-1'11'11 op;6Hjatb~,
ja 1-1naK cMarpa-M, AB je lt13BpWHJ..1· o,D~6op ,D,.ry>Ka:H, Aa CaseTy
nDAJJ-IOCJ-1 eHepni-148H npep,nor o np1-1jeMy· y cPe:Aepa'U.'"'iY QIH11X
Mei)yHapoAHJ~~X meHOKHx <>praHJ.1'3aLV1ja, Koje cy carnaJC·He ca
Ha:w·J.1M nprt'H~J.1lni1Ma 6op6e:.n.pon1·B cpaw11aMa, 3a AeMoKpaTI-ljy
l
I
II
I
,I
![
I
II,,
i
....
" MHp.
Ca't?BI-l'M je Moryt;e, Aa nocToje 11 raHse OipraHH·aa:U}wje, ·Koje
"'• pa'3HHX no6yAa He mene Aa npecryne cPeAepa·~wjH, anH cy
no -M3BOOHJ.ollM m1Tal-b!-1Ma cnpeMIHe JJ,a cryne c 1-bOM y seay.
AKa cy Te opraH~·3atJ;I1je ,ll,eMo·~pa~C'Ke ~ aH.a oHe 1-iMajy
I-13-BecTaH yniH1B, Mlr1 OMO Ay»<JHVI' npoy4WT·Ir1 Moryi'I'HOCT cap.S.,l:V·be·
c l-b'I-1Ma, Ha 6a-3M Cl1BapaH:.a ·Kaop,A·MIHaU.M'DH'~-tX -o,DJ6opa, 1-1JU1 Ha
6a3H· capaiAI-be npH onpO'~oiJel-b'Y K!OH~<:peT,H!-iX KaMnatba y OApeijeHH·M CJ1Y4a;je'B-J.1·Ma.
Hawa cPe,ll,epaL\~O>Ke "' AyoKHa je Aa OAHrpa, senKKY
ynory y 6op6H npOcHS Bi'>OI<[X8 peaKL\>IO'H8pHKX H cpaw>!CcH41<WX
CV!Jla, Koje, nocne caor eneMa ·HcYeKyjy Ha Mei)yHapoAHHM
·p"act<:pwfiJ.1Ma, Kao .pa•36o j.H·~~J.1 Ha seJ1HKJ1·M APYM·O·BJ.i•Ma, r-cnooe
1\8 KpeHy y HOSe ><psase a'SOIHT)'pe.
HeonxoAHo· je, ,D,a ce y OB8!J<Ioj 36MJbH 3Ha Aa cy MJ.inJ..10HI-1
>KeiHa, yrjeAHiheHHX y Hawoj $eAepaU.J.1jYI, nY'H:~tt· pe.weHO'CT·H Aci
ce HeyrWopHo 6ope_ npOT'J!I;a os~-tx no•wywa ja Hapywa-sai-ba !J.eMoKpaTC'}(lJIIX npa,Ba-, rO-rt<J;B.J.ot ,D,a< Y4·J11He cse OHO WTO 61-1 OH€JM'Oryii.1-1no crsapal-be H no·Ap>KaBalhe L.J,.eHTpa cpa•wJ.1crH·4•He Yl W'MnepwjanH1CTM4Ke npo•s-oiKa.u.YI.j-e 11 arpecYije y K!OM 6~-no A·eny cseTa.
He ·nocToje npenpeKe -Ha "nYTY Hapop.a, Koje ce He 6H
Aane onmo~HTJ.1·, 3a o-cTsapelbe ·Mioipa 11 6e3i6e.D,HOCTIV~. Oeaj
Ha'W a_aJJ.aTa!K ona,K:wa,aa y4.1ewii.e senHHor 6poja meHa •H3 pa·3HHX
y paAy Hawe · C!Je11epa~>1je r>OCTOjH npa,3HHHa', y lbOj, He
y4ecrsyjy >t<eHe CKaHp,11iHaeKe J!l aHrnocaKCOHcKe >KeHe. MYI -Ty
npa13HHHy MO>t<SMO J.1C11YHHTH IHaWHM ,Ha-no:p~Ma 1-1 --Ao6poM
80/bOM.
rnac C!JeAepaqHje Mapa p;a ce yyje csyAa. lpe6a 118 ce
oeyp,a 3Ha- wra OHa npe11cTa-eiba. TO ce y npaoM peAy OAHOC·H
Ha oHe 39MJbe, r,D,e CMo jaw ·cna•6e.·
·
nponaraHA>!CTW<KOM paAy y. Hawoj C!JeAep8tl>ljH ~pe6a, 118
6y~Ae noKilO·I-beHo MHoro BI-'I·We n?>Ki-be, Hero wTo je· "'f10 p,ocap,a
6Hno ..
.
nona3a,K Hawer reHepa·Jl'HOf ceKpeTapa Mapw-Knop, Ba jaHKyrepHje y namHCKy AMeP'"''KY· npe-.cTa'Siba noy48H npHMep
Katro Tpe6a paJJ.ii-'!TH·. 3a MeceU,.I.J.B'Ha osora ·nyrosal-ba no_ApreHTHHH, 4'Hney, Ypyrsajy .,., &paJeneje, Mape-K11011 BajaH-KyrHpHje
Wl1p"O-Ko je nonynapH:cana Ha-wy t;IJep,epat.vtjy H HaiHena, oa6HJbaH yp,apau. OHJ.1Ma, KOjH- cy nOTCTp&~HIBBm-t >K·eHe nan1HOK9
AMepH'Ke p,a c-,;sope opraHH3BUJJ..11jy Henpr.11jaTelbctey" Hawoj
cPeAepaL\HiH'.
~ CMaTpa·M p,a, HaM TC? HOK"Y'C11BO rosop»_ o .HOOnXOAHOCTH
HO'B•VIX ny-TOBS'I-ba y pa3.m-14'11"[_9 39MJb6,
Pe3YI•MHpajyh;H·_ cee wro je pe4~Ho, Hamr3HM p,a y norneAy!
Me't)yHapOAHJ.1X H -HB·l\-JIIOHanHHX KOHcpepe~H4Wj.a H KO"Hl'ipeca )t{SHa,
M"l1 He Tpe6a AB CTOjHMO Ha nllaTcj>opMI» HeMeWS.I-ba', HanpoTJ.1;B1 Aa y 1-tMM-?J Y3YI<MaMo a-KTI-i·BHO·r y4ewii.a.
Hawa cPeAepat.~H'ja ~pe6a AB 6)"Ae asy11a, rAe MH MO>KeMo
roeop1-1TH c-a OHJ.1M >KieHa·Ma·, Koje jew ·3BCaAa· HHCY c Ha.Ma,
an~-1 Koje ·~aM Hl1lcy HenpH'j.aTelbH M Hloje i=ieMo npwayfi,H y
6op6y npor'"'s cpaWH3Ma H 3a AeM<>'~PBTHjy.
·
·
Hawe
OAro.sopHe
npeT>cTa:BJH~e Mo-pajy npJ~~.cyc.,'oosaTI-1
0,11;6op cDep,epaL.J,.·H'je, - . a H8
TaKB'JII'M cwynWTJ.1HBMa. J.13'spW1HH·
HB•U.·HO'Ha·nHe ce•Ku,Ytje no·ce6Ho, rpe6a .A'a pewYI y oaaKo-M
nojep;H'Ho-M cnyyajy Aa llH i=ie Ha-we · npeTcTa-BHHu,e np·H'cycT'BosaTYI H-JlH He, •H ,D,a ·OU,eHH· U,eJloHCX·OJl.'liOCT J1
uffia Ha THM OKylnWl'J-11HaMa.
q:>opyM HaWer y"'e-
�II
l
I
I
1:
II
I
. noi\SJ1a4HM· lio1'pe6y A6· qie,qepal!>~ja noja:Y·a W npOWHpH
, o~i-tpe · -CI:lota-- pa,.q~: Ka1Ko. 6~ · joj . np~wne pee :->HeHCKe -AeMoKpaT'gKe-. opr_aiHH3:SU.M1e !Soje _:AOc_a;A.a ~o jaw' ;H;W,cy- yi.t~r~HVI-ne.
· MHor~- aa:Aa411' cToje npeA:HaMa-, a~~O. M~ xo~eMO ;qa· c'ile1\HM(l nP'HH4~r~·ne· -cPe,D,·eP-a_4H•je. J( ,qa --oc:raapMMo :oHo,-·wTo OA
H~c- -ol,.i~Kyjy_ ·M.~r~nV~OHH· ~meHa-:-wje'· •~-tMajy- .noBepel-b_a.- y ·Ha·c,_ ·M~r~
C!'f!O ::.qymHe _.£1,0- OJ].~
Hawe·"·Qle;qepau,wj"e ct-&Op)IIM-0 ·. f"H1n~KO 1-1 ,lJ, W'Ha36 M"f>, 36 Meljy~·apOPIHY' 6e:t6eAHOCT
.
.
1
"MH4HO opylje y 66p6H
H A6M01<pal'Hjy.
..
~--
,1\onopec 1-lliAPYP~-nACVIOHAPVIA
(Peny611111 KaHcKa WnaH1o1ja), nompeTceAH.J.H< Mei;yHapOAHe
AeMoKpaTcKe
q>eAepa~l1je >KeHa
�/
PE30DYL\VIJA
~3BPWHOr
OA60PA MEoYHAPOAHE AEMOKPATCKE CI>EAEPAL\V1JE
lKEHA no nV1TAfbY OAHOCA CI>EAEPAL\V1JE CA APYr~M
MEoYHAPOAHV1M lKEHCKY1M OPrAHY13AL\V1JAMA
Mei)yHapo,qHa ,qeMoKpaTCKa cpe,qepau.11ja meHa noH~-ttma je H3 cas-HaH>a
>+<eHa l..leJlora ceera,
o
Heonxo,qHocnt yje,qlo1H>eH:.a
nocr111rne eem1KY ,qenaTHOCT
sa yYspurlieH:>e MHpa
1o1
y
csoj~o~x cHara, ,qa
6"'
6op611 3a 11C.Kope1-bel-be ocraraKa cpawH3Ma,
P93BI1TaK ,qeMoKparHje 'Y ~enoM csery.
Cxsarajyt.11 ,qa caMe je,qr-~HCTBO ,qeMoKp,arcKMX cHara MO>Ke ,qa Y'-II-IHI1
Moryt.HM ocraapeH:.e nnaMeH~-tx relKI"bH Hapo,qa sa M~-tp, Mei;,yHapo,qHa
p,eMOKparcKa ¢e,qepau.11ja· meHa ycMep1o111a je cay csojy eHepr1o1jy Ha yjeR
,qyrl-beH>e y jep.11HqBeH1o1 cppoHr CBHX Hanpep,HI1X meHa caera.
Y carnacHOCTI1 ca U.11JbeBHMa y "111je je 11Me 6wna craopeHa· MeljyHapo,qHa ,qeMoKparcKa cpe,qepat..U-tja >KeHa, aHa je re>KJiJ/Ia 11 rem1o1 Ha ycnocraalbaH>y sese ca >KeHCKMM ,qeMoHpaTCK\IlM opraHH3a~HjaMa, «oje !-fMajy
C11H4He U.~t~Jbeee ca ctJe,D,epau.~-tjoM.
•
-
Ctora l-13spwHH oA6op noHoeo noTspi)yje csojy _op;nyKy p;a npHMa
peAose ct>ep;epa~~-tje, Mei)yHapop;He meHCKe opraHitt3aU.~ttie carnacHe ca
np14HU.~ttnHMa 11 U.11IbeBHMa c:be,D,epau.wj e.
·
y
H3spWH11 op;6op ceM Tara cnpeMaH je Aa ycnocTaBH TecHy capap;H::.y
Ca T8KBHM >K6HCKI1M A6MOKpaTCKI-IM opraHI138LJ.I-IjaMa, KOje 1-13 OB\IlX Hnl'l
OHI1X pa3nora He Mory AB np1.fljy Hawoj <l>e,D,epaU.11jJ.1.
JlbspWH11 OA60p OA11Y4HO ocyi)yje WT6THy Henp~ttjaTeibCKY A6J,'!~lTHOCT
HeKHX. peaKU.i1oHapH11X eneMeHaTa, KojH nyTyjyiiH no nojeAittHHM Ap>KaBaMa,
no-KyWaaajy Aa yHecy pa3p;Op y je,D,IttHCTBO Koje je nOCTI1rHy.To HBWOM
¢eAepaU.11jOM. I-13BpWHI-l OA6oP no311"Ba cae HaU.!-fOHB11He ceKU.!-fje AB p;ajy
AymaH omop THM pa3opHHM eneMeHT~<~Ma.
VbapwHI1 OA6op pa30TKp~-taa MaHespe cpawHCTHI.IKHx; areHaTa, KOjl-l
cy ce npoayKn!-1 y cf:>eM~-tHI-ICT114Ka 111111 TaKo3BBHa na~H<J:IIIICTIII"!Ka YAPY>Kel-ba,
fj:ao Ha-~ np11Mep ,Mel)yHapoAHa >+<eHcKa A1111jaHca", ,Il~ttra 3a M~ttp 11 cno6oAy'' 111 ,Qp. Koja npy)Kajy n1M areHntMa rosopH11L\-Y 3'a HanaA _Ha AeMoKpantjy 11 38 npocf:>aW)o!CT114KY nponafaHAy, KBKO je TO 61<1110 Ha KoHrpeC!-1Ma HaaeAeH!-1X opraHH38U.11ja y IlyKceH6ypry H VIHTepnaKeHy.
�42
)lbBpLUHJtl
o,o,6op .CKpet.e
na>KH>Y
H81.4,HOH8nHJ:1M C9KU,Io1j8Ma
Ha
CTBa-
paH>e HOBHX :H<9HCKI1X Mei;yHapOAHJ.1X opr8HJ1384Hja, KOje Mary AS HMajy
caMo je~aH u,~-tn. pac1.4,enan1 ceeTCKH )KeHCKH noKper, cnymet.J.1 npH
TOMe CTBap~-t H~npHjaTelha AeMOKpantje.
H;:~spwHitt oA6op no3J.1Ba AeMoKparcKe >f<eHcKe opraH~-t3au,Jttje CBJttX
3eMaiba Aa ce yjeA~t~He oKo Me1;yHapoAHe ,D.eMoKparcKe clleAepal,\~ootje meHa,
Aa 36Yijy csoje peAoBe nponte peaKU,Hje, ,qa 61-1 3awn1l"Hne npaea meHa,
cno6oAy HapoAa Ill· 6yAyt.Hocr ,o,eu,e; Aa y"''apcTe MeljyHapoAHy capaAH>y,
AS ja'-lajy AeMot<par11jy, ycnocraee rpajaH H Y.epcT MJ.1p.
(npHM~eHo
jeAHornacHo
Ha
nlleHapHoj
HHHa
nonoBA
(CCCP),
nornperceAHHK MeijyHapoAHe A9MOKparcKe <j>eAepa!.lwje JKeHa
ceAIU1U,11
15-X-1946 roA.)
t
1'13 PE<PEPATA
0 TOKY KAMfiAfbE fiPOTHB <I>PAHKA
)J,pare ApyrapHL\e,
Y TO'ey ·Ka'M'nal-be 38 noMo-li wnaHc~oM HapoAy lo1 J-bepo.soj
6op6H r>por"'s cpaw>~CrH4'KOr c:tJpaHKO:Bor pe>t<IM\a Met,Y'HapoAHa
,qeMo'HlpaToKa ctJeAepau,.J4ja- >t<eHa ·H· t-beHe HaU,'I10HanHe opraiHH3al.liH'j.e y rnojeAH'HHM seMiba'Ma cnojU.·1IIe cy osoje Hanope ca cw·H.QHKan1·Ma H ·CBl1M APYrJ.1·M A9MOKpa110K'I1'M opraHI13Bt..l;s-tja.Ma.
}t{eHe "CY cyAeno.sane y IJ,.S!MOHCTpau..H•ja,Ma ·lo1 MaHHt:pec-r;all,'l-1-jaMa,
ca:KynJbane Hosat.J. •Yf ·CT·BapH< 3a 6opu,e .pen-y"~6n'HKaHcKe W·naHI-1'je .
.D,eceTII!iHaMa Te.nerpa-Ma- IJ.1 pe3ony•4Hja- npoTecra ynyh•eHIV!X
Ca•sejy' WlnBIHOKIII'X >t<eHa-, KOjY!· ce Ha.na3Yl y napl.f:3y, 6HIIO j.e
H3pB>K6HO Ca-oce-\;al-be 1-1·· cnpeMHOCT 3a •nOMQ-\;. WnaHCKOM
Ha·poA'Y >1 fberosoj 6op6H npon•s c:tJpaHKa.
1
Y c:tJpaHL\ycKoj je crsopeH cnel.\HjanHH o116op 3a peanH3aLl"iY peweH.a ill3spwHor KoMmera MeiJY'Ha.pO,D,He .o.eMoKparcKe
cf>eAepau,~t~je >KeHa. KoMY!TeT .ce ,o.orOsopH·O ca npa!BHJ.11.1,•1-1Ma
o nyrosa.l-by y W•naHHjy p8.All1' ymo3Ha 1 Ba.l-b~ ca .'CTal-beM sar·sopeHH-x wrnaHc~r;~x meHa.
Y MaijapcKoj ·cy JKe,He &yA>I'.Wnewre, OK)"tlHBW>I ce 22 jyna
Ha npoTeCT-HO'M M'l41'HHry;"' np1-1MYI11e peso.nyu,Hjy y ·Klojoj Tpa>Ke
Aa MeljyHapoAHa A9Mo!<pacroKa cpe.o.epal.lHja JKeHa C6HM csoj>~M
ayropl1'T6TO·M 11pa>t<111 O\Q OpraHI'fGa·U,H•je Yje:tJ~I11-b•eHI-1·X Ha·u;J.o1ja Y1
nap..cKe MHpDSIHe KOH<jJepeHl.\>lje AS Bfla'A9 YjelliHfbeH"X Ha1..-'l~ja cnposerAy eK0 1HOMC~~~~ H· ITOIII'ITY!:YKI-1· 6ojiKOT W•naiHr;~je.
Y PyMyHwjH je Ca'8e3 P'f/WfH'O~Hx >KeHa ywao y, cnel.l>~jan'"'o
sa ry HaMina•l-by c,-;sopeH 'KOM'Y!TeT, .-Kojll1 ce cacTojr;~ OA 5 Ha.jeehH·X AeMOKpa<roK~x ·opraHHBau.-~:ja 3eMJbe. Ga1Be3 pyMyHct-~:l1x
�/
44
meHa je 'YI·o-rynn·10 ca oneU.·HjanHYIIM npornacoM os'Y11Ma meHaMa
y 3SMJI>~, ~ot3p;aO n11S'K3T 0 C(>n'Jot'A3pHOCTJot Ca wnaHC<KJotM HapO!J,OM· 6H110 je' ~ynibeHo 1,512.800 no11nHca- >KeHa 3a cneLV'~""
jailaH npOTeCT npOT,J.1•B cPpaHKO:BOr pe>KYI'M8·
·Caae3 TyHHCKHX meHa y Cy3_·H, 3arpa>K'JiiO je ,o.a ce oAMax
33T·i3qp~ot WnaKcK~ot·
KOH3ynaT y
npeTcTaslba npasy yspep;y 3a
CYIHOB8,...-A8I11J-l OB'Oje )i{lo1BQT6
TyH~ot•cy jep ,..,.Oroeo nocrojal-be
TYH~CKI1 Hapop;, Yl1j~otx ·CY 70.000
y" 6op6Y1·
npOTJtfB cpaw•H·3Ma..
'!I AycTpan~oti~ cy meHe, sajep;HO ca L\enW·•-p<iPIH"'M Hapop;oM Tpal!<Jotne OA cj>ep;epaiWde snap;e. p;a y.Kal!<e wnaHcKOM
ttapoAY Ma•Ko"Man>+y noMot.; ,pa·A" yonocTa•se p;eMOKpa'l'C1<e
sna-AaB·H!He y- WnaiHI-iljl-1.
>KEJHCKJot·
KoNMTeT ,DiOHeD' je
pesonyll"iY y 3aWT·I1•TY Tp>rjy, Ha ·aMpT ocyljeH·Jot'X, wnaHOI<JotX
1
narpl-IOTK·I'Hb8' -H·
ce 3B' 6op6y os1-1x
p eMoaHara y Lli""'Y
WnaHoKe
HopsewK~ot
~paTcK~X
KooPA""a~~o><Jot
~w-aja'OHI-1-0
Ho.psew~~~~x
Peny6n~<Ke.
33WT~<~e
JyrocnoaeHcKe meHe -cy l-1'3ja-sM.:ne: ,,M·YI· Koje cMO noAHene
TOilii'fKlO c1paAat-b'a 3a. .speMe para H3 ·concrsei'H'o'r IHICKyCTsa
3H8MO K8KB8 .paaapal-ba AOHOC.J.tl ca co60M' paT 1 11 MJ.1 i;eMO CBYIM
cHaraMa, aa}e.ri,tHo ca. meHaMa u.es10r ose-ra, Aa ce 6op1-1MO npo-
M~"~P·
TI"'B cf:l8W1"13MB 3a npa,aeAaiH ,J.1 Tip a jaH
''
YexocnosaYKe >KeHe oy
:>Ha•'<ajHy ynory y M06"11H3BU.JIIjVI c.sJIIX ·cHara y 3eM!bJ..i 3a no·ApwKy wnaHcKor Hapop.a.
}t{eHe c:y yume y oae ~He KO'MMTeTe 38 anpoaoi)et-be HaMnat-be, a 5 >KeHa I-1CT8•KHyri1X ,D;pyWT·BeHI-1X
ywne CY y
op;"rpa~e
pa~HI-1•U,S,
Ha-u,:J.1oHanHI1' KOMIHTeT.
)t{eHe 4eXO'CnOIBa"4KB 8KTY118HO cy y4ec11BO'B8flB H8 2.140
MH'THHra 1'1·
opraHI-130·BaHVIX no u.enoj 3eMJbl-1.
MBHI"'cpecTa:LI,'~i"ja,
~-·cTyn"ne
Map~<je
Otte •cy aoKTJot,BHO
y 3aWT"T'f
Tepe3e Topa·n,
Mepoep;ec r.aMeL\, Orepo " vba:6en ,CaHC Tane,v,aHO.
Y. 6yrapCKOj cy
~rsope>t" •KOMI<T9T" 33 3aWT"TY
-HapoAa 'J.1· ,D.eMol<paTJIIje, y ·KO je cy ywne cae Hanpep,.He a Me~y !'bH'Ma ·W· »CeHcKe op!aHI13a·u.•Hje.
Y 3eM1baMa
AMeP"Ke MeKCI<·KY, Ky611, Ypyreajy, KocTa -P\1-~~-t 11 p,pyr·HM8', cnpo•eeAeHa ·je w·HpoKa IKaMinal-ba
nap; pyKOSOPICTBOM
KoHcpep;epaq>rje
DaT"HOKe AMep~<oKe na·M6apPP Tone,[laHa. nopep; npOTeCT>t"•X
6"""
wnaHcKor
flaT~otHcKe
npe~ce,DiHI<Ha
cn'y'll<6e>t~Ka
�46
47
M}"~el-ba
'pa~Hl1-M
npeMa 3amsopeHHL!'>fMa cjJanaHrl1CTH 'KOpl1•CTe CBe M€TO,qe
t<Oje ·cy llpl1•MeH>H·Ban.u fecmno·B'-!11 npeMa
aapo61beHit4HMa H CTaHOBHitt..un>y OKynHpaH·Itx aeMalba, Ha,sewl;y
caMo HeKonH•Ko
>KeHa, o.mja 11MeHa aa ca,qa,
np~tMepa MY~eH>a
V.3 pa'3YMJbJ.11B-H·X Pd3nora, -He'ky CfliO'M'J.111-bal1Yf..
npBH cny<taj je,DJHa 'CT)',qeH'KH!-ba cjJHnoaocp11•je 'H Kfb11>KeeHQcru, 611na je yxanweHa '" aarsopeHa y 'nOAf>)'My MHHHcrapcr·sa YHyrpawfbHX nocnoaa. o,q 5 Maja Ao 2 jyHa, Ty •cy je
TyKnlo1 Ka·}"4)"KOBHM •neHAp8411Ma no Ta6aH11Ma CBe AOK He 611
nana y Heoaecr, nospat.anH je noHoso •K csecm '" oner TyrKn•H.
,llpyrH cnyya j 7 cenreM6pa 6Hna je yxant..ueHa >«eHa
o,q 58 rOAHHa, KftH. joj je •611na crpeibaHa 1941. Crap114a je
nposena 20 AaHa y no.qpyMMMa MHHHcrapcraa YHYTpawl-hHx
nocnosa, r,qe cy je T)"'<nH· npe,q 04HMa H>eHe 5..,-o roi'!HWH>e
YH)IKe. Ta HeopehHa
npeTpn~~HJ.'I~c- MYJ<a. >«eHa •A<> ca,qa ce He MO>Ke onopa•aH.TH o,q
•cn)'~aj
~ynan11
Tpet;11
>KeHa je 6Hna· yxanweHa y 6ap4enoH11,
H30HnH cy joj ay6e,
•Kocy. .lla 611 f1pet<paTI1fla MyKe, noKywana je ,qa ce orpyje. Y ABL!eM6py 1945 •ynyl;eHa je y MaAP""ACKJ.1·-3al'sop. rAe je Ayro !le>t<ana y 6onH11411,
Ye~sp~H
cnyY•aj 'Oe .qecHo ca ceibaHKOM 113 nye6ne Ae
Ant<acap. 0Ha je 6Hna y ·ceAMoM 'Mece4y TPYAHol\e. Oef>HL!Hp
jy je
Kpel;e. Ta•Ko }"AapHO y CTOMa•l(, Aa HHje •6Hna y CTafby ,qa ce
·
cn~ajesa
Morao 611 ce raj '""a
nonyH11TH jow AeceTH'HaMa.
M...cnHM .qa TJol npHMepH ,qosolb'Ho Hnycrpyjy re;:,a·nosCKe Mero,qe Cf>anaHnHcra Ha,q
y
ca•cnywal-ba.
Ga~sopeHHL!HMa
~ory
AeMo~<pare
ocno6o;:~e
Haw je MopanH11 Ayr, A'Jr ·csaKor nowreHor
·H
BHTM<J>a•t..uH'CTe, ,qa CBMM CHaraMa npo,qy}I(J1 YKB3'MBa1-beM noMO#;H wnaHoKoM HapoPJy, tuna'HoK"M >«eHaMa ,qa ce
OJl cpanaHrHcrr""·I.JHHx raHrcr:epa.
Ma .qa je Cllpa'HKO npornacHo W.naH"iY aa HB)'Tpan"Y Ap,
>«asy aa speMe para, noaHaro je ,qa je OH aKT.I1BHo noMarao
XHmepy .qa BDAH par npor"s YjeA·HibeH,Hx Ha4,.,ja, CIHa6,qeaajyliH HeMaYKy 6ojHHM MeTanJo!Ma H
'PBl'H><M MarepHjanoM. Ero aa-wro je •CilpaHKo paTHH anoYHHa4 ·H ammo Mapa ,qa
ce Hase,qe npe,q Me~yHapo.q'HH cy,q.
l'!pyr·>~M
CIJpaHKO'Ba WnaHHja je )'T04Ht..ure HaL!Hcra. '-lnaH AMepH4KOr •KoHrpeca, ABMOKpara KocpH,
je 9 Maja 1946 Ha
Haja·a~o~o
�48
npwpe'~~o
Ocno6o~eipa Wna'Hf!j~,
- py4i<y Ho}11 je
'KoMHceT.
Aa· ce_ .
_5·:000 ,>ieMaYKW'X ·•Hay4HWKa '"' 3500 HaljHcfa -:Hana~e: y: Wnofl'ljw
· ~-·~;qa· ·HeMa~-H~a.'--~H;ri.yc:rp~jah4,.H·- Kt:)Hrpomfwy ·_3·Har~H- ,q¢o wlia'H.cKe >tHAyi:~pHje. .
.H-i.!KC.oH1 .6~~-~·M ·,qw;p:eKtop OTc~Ka ~~- H-qrn{rH-sa:l-be ·. A~lici!~
·_8oC.P~'~_'_'HeMa·YKMX..-K~PTell~' '11,-:H,MOeJ.iHe···y" MH:o·cypa:HcT~yi· _Ka-3ao: j~
9 a•np;1n~ 1~4§ fOA·•me' ·Ha aHT>tcpaiJJI1CT>t4KOj KOHcpepe>ii(i<jw
kpjy · je. opraH,H3osa6 J1-l:fvt4Hja-rH~!~HH- ~KOM·i:ner b0no6.oijel-ba- W'l'•a.· Hwje, y
Aa ce -150,000.000 ·Aanapa HeMaY'Ke ~Mac
awlie "P"ie y ca•Aauiit.e ,.;peMe y WirlaH"j" (l\psefia 3!lia3Aa OA
. 4 anp11na). .
·
· . .- ·
.
. . . . .
.
1-by-Jopey,
, : if(ab .·:LiJTO. je, ~ccl0nwri.10 1 Eian.ii-iH~-T~H0Kw --~omf-oHHK,'· (:TOH;
y'HoB>tHW ,1-1, M;'' OA 13~1V~46, •I'IE>MlJ>t >tonwyyjy aToMcKy eH~
rw.jy ;_Ha ipa6p>t'~" ,Cw;\ettc WyKepT" y B>truoay, r..ie .,,,a jy sa
ro. -on64•1-1Ja.nH:a
MH.6rM HeMa·I.!!~H Hay.4H,J.1'4J~f npci.o.y. >t<yjy cnooo,llHO osoj pa,ll y WnaH>tj~. C"cTeM KOpHwl;eH>a TajHI1X .na6opar·apHja .qpyr11x aeMalba 3a 011sapal-be HaopyffiaH:.a,
ripH.Mef-h,J;fs_~,Ji_a·. :_J~- l-leM~LJKa. •seFi -_~oCne. n-paor __ Osero~Or , p·a-ra.
-·noc.rpojel-ba:
-I!
J
: CDpaHK6a-a: U:Jina;HHja y c~,o;a:wJ.be ~peMe _n~pEm:Ta1Biba , rt,qeaiiHo
MetT0~3·a_:r~~-K~Y::A8J!aTHoCT, ·a )r~r~O ·ra~6 ·:11_.'3a' npaB.rbel-b'e aTOM·_oKwx -~-q~q~,,- TiHM. -·~pe. wro ,~y.q·H~ot4·11 6a1~pa-_,·· 11~ .rio.D.ci4'11·~a: aMe. P~!..ftv~X· ·-HoMrMc11-jB' · 3a: Hc-nHrl-1sal-be .8-luMoKe. ·eHeprw1j~, · __ca_'AP>«C?
ypa:H; >t' Ha 'fa) ·Ha4wH T·~, PYAH>tljl< P.aj'Y '6oraTy cJ1posi1Hy 3a
'nPa"lsJb~·J-b·~- aro'M1C't(i1 X '6o-M6H·. ·y CBoM" AOn~cy GTC?·H _H~~s-o.q·M
caOrrwTet-be. ·_a·reH4~otjei ,Oeepo11·c J-byc" ··o__ ._.ToMe . .qa,-_._-':feMci·_Yl<l-1
~ iipocjlecbp' 3arepmll Ko)" )e pyKe>BOil'MO · eliGnepHMElHT"Ma ca
...reLi.J-KdM -·,Bo,dciM' y- ·HOpseW~)t caAaLUI-be: 1sp_C3<Me_ -p~~~80;QH
!'l-cn1M paAoa·wMa y 0·Kiuiil1 .jy>KHO o.p, ToneAa: (,-,·Vbse'c~l'fja" op,
1
18ciV~46.)
-
• .
·VI-~-- -~·a'B:~.\0.~~-H-J:<__ . ~W-betJ~'4·~·.:ja~Ho _je. A8 je ti?pa;~,~oa~ -Luna_;
Hi1ja ocnoHa:'l cpaWI<GTW~a KOj" yrpo>t<asajy M~p. Jow y no4eTKy
fl(Jp6.e wmiHCKOr Hapo,lia,.Apyr CTall>WIH je peKaO Olja ce paT y
_l:Hij~IHMijH. 'He_:·- rW·I~ ·~cf(Iby~_l-1ab Ll.}'na'Ha~a, _Her~ ··~eri~r .H'~~f,l-PeA1-Jor.:. Y~·a·eY~~:ns·c;:~· •._ H- <::i!P._?·· _ ,j~ :. }'ijHWTeH>e· Cllpa'HIKoBor _p~m'HMa_ y
-.
WnaHf.1j'l1· He caMe ·MOpiin'Ha ,qyHCHOOT npeMa ·wnaHi:KOM · ·Hapo.qy, -Hero •H Heo.nx-o,qaH 1npep,ycnoa 3a y·4Bpwt.etb-e M11-pa 11
5es5eAHD'CT>< y oeery.
CTora Hawa iPeAepa4"'ja Mapa:
HHHa
nonosA
(CCCP),
nompeTCe,l\HIIIK Mei)yHapOAH€ .qeMoKpaTcKe Qle,D.epat.vo~je meHa
�, ..
49/
1)
,/:Ia npo,qymyje, aaje,qHo ca Me!;yHapo,!lHHM CHH,!!H•J<al'HMa
'"'· OMlla;D.HHOKHM opraHH3al,.I·H,jaMa, c ymhwea":beM MarepHjanHe
n?Moi;_J.1'· ~maHOKH'M 6opu;HMa, Ha,Ko OH-HrMa- y 36~Jb·H, -Ta<Ko H
0~11'M'S
KOf!-1
ce
.HSJ1a36 BS'H l-beHHX rpa'I-H14B.
Aa lpa>KH ocno6o!;eH>e non•HTH4KHX 3a~eopeH.,Ka. ,[Ia
HCKopHcn1- ooe Moryi;Ho·cnt 3a yKa3:H,Bal-be no'Moi;w 3areopeH-H-
2)
1..\oJ.1Ma,
Meijy
l-bJ.1 MS Hap04YfTO >KeHaMa-aHT•J.1cj>aWHCT:KHI-baMa.
1
3) ,[Ia ynopHo Tpa>KH o,q enaga aeMalba YjeAHH>eHH~ Ha-t.~•J.1ja J.1. CBHX CJT060~0Jby6H·BY1•X 3eMaJba 1 JJ.B OAMSJ:'. l'rpe"KHHy --A~H
nnoMaTCKe
H
6'KOHO'MCKe
O,lJ.:HOCe,
WTO
i;e
JH1.WHTJ.1
ctJpaHKa
ceaKor o·cnoH4a, ,D,oeecnt ra ,D,O no~n)'IHe H30naLV1je 11 Ha' raj
HS'·H1H 011aKwan1 WnaHCKOM HapOAY AS ra 36a4J.1.
4) npo,qy>KHTH 'fnOpHHM Tpa>l<efbeM ,qa Ce
r eHepanHa·
cKynWl'HHa OpraHH-3at.V1'je YjeAH·I-beHJ.1X Hau.-~otja o316J.HbiHO no3a6a'BH "Y!Om1T•W~I-beM CBHX 4·J.1.1-b6HH'L.\8 H ,ll,OKyMeHaTa, Koje noceAyje -oee-roKa ja:BHOCT, a Koje ce op,Ho·c;e Ha cpawHCT·~·4H!H- ,Kapa,KTep t:ppaHKo·eor p6>tOiMa, IHa t-berbee Be3e oa HeMa'-I'KH'M cpawwcTHMa, Ha ei-OCinepMMeHre 1ca· aroM·OKOM eHeprHjoM H· npaiBJbeJ;beM aTOM'CKH·x ·6oM6H, ~a 61-1- ce COpaHKO_ 1J.1· 1-beroe pemi1M
cTa-BHnH ·BaH 3B'KO'Ha, COpaHKo npe,D.ao .MeijyHapo,q.HOM cy_p.y,
a Ca•eeT 6e36e,D.Hoc~H n.·PeAy3eo ecpeKT·H,BHe 'Mepe 3a IIH>KBH-.qau,·J.1jy Tor -Hajona·OHHjer >t<apHwTa para.
-
,[lpare ApyrapHtje!' HaljHOHanHe ceK4Hje cy H3BpwHne
-~3eecraH .paA Ha Mo6Hm13aU.11jH jaeHor Ml-bel-ba npon1'e CO.paHKOBe
WnaHIIl·je.
'
Am-1 6r..ma 6H 1Bell'J.11Ka rpewKa Aa ·ce Ha ToMe era He, jep. je
Me~yHapop,HH nono:>«aj TaKas, p,a csaKo cna6lbet-be 6op6e
-npOTH'B cDpaiHKD'BOr pe>KHMa, Mo>Ke ,qa•. ypoA-H o36YilbHJ.1M no·cnep,HtJ.a•Ma. npaTJ.11B pea•~IJ,'Hje Koja· -H6CTyJna, He-0nXOAIHO je noTpe6Ho yj-e):l,H!-b818al-be OBJ.1X CHara ,qeMOK:pa111-11je J.i 3a.je,q.HH4Ka
,qena11H-QICT OeeroKe CH'HlJ.\'I'N<:anHe cpeAepa·u.llfje, Mei;yHapaAHe AeMo•~pa'ITOKe <fJeAepaq><je meHa H' Me!;yHapo,qHe oMnaJ:IHHOKe cjleAepaw<je y 6op611 npoTHB C!>pa'HKDBe WnaHHje, Koja
.npeTCTSBlba >K~pHWTS cj:laWHGMa J.1 J.1390·p HOBS at:pe!C'~otje.
�'
PE3011Yl..P1JA
V13BPWHOr KOMV1TETA ME"DYHAPOAHE AEMOKPATCKE <PEAEPAL\V1JE,
Jt(EHA no nV1TAI-bY KAMnAI-bE nPOTV1B <PPAHKA
KaMnal-ba
sa noMoi'! wnaHCKOM HapOAY 111 H>eroaoj 6op6H nponta
c:paw~~tcntYKor CllpaHKoaor pem~t~Ma o6yxean-~na je HanpeAHe cHare 4enon
caera. M1111"'-0H~-t meHa 1-13pa31t1JH1 cy ~ojy ronny otMnar1-1jy 1o1 com1ABpHocr
ca WOBHCKIIIM HapO,O,OM, KOjl1 ce jyHaYKH
6op111
38 YHIAUJTelbe <j:laWioiCTW-IKe
AHKTarype ct>paHKa, sa IJHKBHA~-tpaH>e m'ap~L.ura arpec11je y WnaHI!Ij~-t,
V1naK CBJ.i Hanop11 nporpeCHBH\IIX CHara, HHCY 6YJJ11o1 AOBOJbHH AB cpywe
<tlpaHKa
Ill
AB
OOMOf·HY
WOBHCKOM
HapOAYr
ce
Ha
AB
ycnOCTBBH
,qeMOKpBTCK\11
pe:aotM no caojoj >KeibJ.1,
lt>paHHO
M'O>Ke
AB
O,QpJoKH
BJ18CTI-1
3aTO
WTO
a.!Ma
no,!l,pWKY
ana,qa EHrnecKe 111 CjeA111-beH11X AMeplo1'-1KI1X Apmaea, wro a.tMa noAPWKY
caercHe peaKU,ytje Koja ce TPYA!oi AB nyreM nponaraH-Ae ro6oml-boM ~op6oM
nponte KOMyH~o~3Ma Ill nyreM nonlo'lTI'IKe HeMewaH>a OAyroanaYH 'ICJC naAa
¢aum3Ma y WnaH11j1-1.
'
An~<~ wnaK pe»<HM <PpaHKa Mapa Aa 6yAe YH11WTeH, jep He Mome
,Aa 6yAe 'lspcTor M~<~pa .cse AOTne AOK y Wna1111j11 noctoj.H cpaw~o~cTVI'IKO
>Kap11WTe pata, cpawl'lcnt'-lt<a AHKTarypa Koja je npersop11na seMiby. y npaey
T8MH_lo1~Y Hapop,a.
Tepop npoTI'IB ,qeMOKpata 11 aHTI-'IcfJaWHCTa cse ce Blo1We noaeV.aaa.
(f)anaHntcn1 Kopl'!cte cae MeTOAe MyYeH>a Koje cy ynotpe61baBaJ11-1 r ecra~OBU.M npeMa CT8HOBHio1WTBy OKyn~o~paHI'l)( 39Malba.
·
CllpaHKo je nocneAH:.11 ocraraK pas61-1jeHor XHrneposor 6noKa. OH
je aKTVIBHO noMarao X·HTllepa ~80,!1,11 par npoTI-18 Yjep,I'IH:.eH~<~X Ha~11ja,
oH je· Hanpasloio WnaH1-1jy li.9HTpoM wn~o~jyHa:H<e y KOP.HCT XHTnepoae He~aYKe; oH je cnao sojcKy Ha coejeTcKo-HeMa<IKI-1 ¢poHT, OH je cnao XHT.IIepy pa3HI1 paTH~'! Marep1-1jan. nocne c.imMa X1-1rnepoae HeMa'IKe, <tlpaHKO
je Hanpas11o OA WnaH1-1je cKnoH~<~wre sa par-He sno•uiH~e 11 Hali.I'ICTe.
nperpneBWI1 nopas, 'HeMa'-IKI1 J.1Mnep11jal11-1CTI1 )1(€119 Aa J.fCKOj»>CTe
.wnaHcKy I'I,D,ycrpHjy 1o1 ·1-beHe cl-!posHHe Kao 6asy Hosora Haopy>KaH>a, a
fbeHy rep1-1T0p11jy 11 nplllpOAHO 6orarcrso, sa eKcnep·11MeHTa11He paAoBe
C 6TOMCI(0M 6oM6oM.
.
YHI'IWTel-be clJpaHKoeor pe>KI-!Ma HMje caMe MopanH!-l p,yr · npeMa
wnaHCKOM Hapo,o,y TO je HeOOXOAHB Mef}yHapOAHa noTpe6a 3a y'-lapwtleHoe Ml'lpa 11 6es6e,D,HOCTM.
lrbapwHI1 oA6op eel saAosolbCTsoM KOHCTaryje p,a CosjercK!II ~aaes.
aoAH jacHy 1-l ,D,ocne,D,HY nonloiTHKY y 6op611 npOT~iB cpaw1o1aMa y WneH~jH. \lbapwHH o.z:~.6op no3Apaa1ba snaAe noJbcKe 11 Coejerc.Kor Casesa,
f:(oje cy n1-1raa.e o Wna1-111j-11 H3Hene npeA Caaer 6e36ep,HoCTI1 OpraHH-
�53
/
+!elby,!IOKOM MY"""'Y· np....e3a.nl1 cy je 3a ,llpBo, ryKnl1 6ari1HaMa AD'i< HHje yMpna.
Y renerpa•My 113 pa\D,><H·'lKOr 4eHrpa CanoH><K (Ce~<L!Hje
Cseonwre KoHcpeAepaL!Hje paAa fpyKe) KalKe ce Aa je y paAHJ.1YIKOM l"pa..qy Hayca non~u1 1-1;ja aa11sopv111a 6ea WKa~sor no·BO·Aa
H. rEOPfiiiY (rp'!Ka, EAM),
SH'We O,ll. 46Tp,qecer P8AHH48 l-1 ,qa HX je noA·Bprna My4el-by H
H8 CHJby, Koja noTC·eiiajy Ha opep,l-b'J.1 .eeK. PaAHJ.149 AHTIH'Ha npa-
nneHyMa Mei)yHapO,liHe ,lleMoKparcKe
ynaH-3aMemtK
cpe,llePB4Hie JKeHa
1
nac 11 ,D.opa 0H,llepornynoc (Koja jaw .noxalja WKany) HHCY ·H•3,llpJKane My~-~el-be H nony,qene cy. EnH3ar6eTI-1 nanaBa C'J.1nYfH npeO'HnH cy ;KH'!My. .L\esoj'l'114e Map11aHa Yr11pac ... TepnCHXopa naJla'nac (14 ra,li11Ha) nOABprHyre cy He'laBe'fHOM MY"""'Y 11
Hanaae ce y ~6oll.HJ.1l.J.'J.1.
Ere ro cy pe3ynrar11 Mepa Kaje je ana,o;a npe,ll)l'3ena 3a
1
~3 ~3BEWTAJA
)!{EHA, yqECHHQA DOKPETA OTDOPA
0 liEJIATHOCTM
Y fJ711KOJ
).,.
'_;-.v.-;
<>Ap>Kal-be pe,qa, noA aawn1TOM H 4SK pyKoBOJl.'CTBOM oxyna4'MoHe eHrneaKe aoj'oKe. Ha ocHosy THX 4'1-U·b·eHJ.1U,a ja'C'Ho HaM
je Aa cy •craHoBHI14'" Kpajesa Kojl1 cy no,llsprHyTI1' repopy, np11HyljeHI1 ,lla 6e>Ke y wyMy ·11 Aa ce 6paHe OA repapHCT11'lKOr
pe»<i1M'a. Ha,jTe>Ke Je. noroAHn·a >t<eHe npHMeHa XJ.1rnepO'BOr
M.eTo,qa raow'l'sa. Ha OIOHO'BY Tara 611ne ·c-y .no:cn'aHe M.na..qe
MajKe c ..qojeH4a.QI1 w cTapYIU,e y nporoHcreo.
Esc KapaKrepHCTI1'laH np11Mep: 113 o6nacrH L!ene (MaKetJ.OHuja) 611:.no je noc.naHO BJo1iW6 CTO'l'H:Ha >K6H8 1 nap, ·M3fOB0pOM
.:.Qa cy polDJ611HOH:YI· ·Be3aHe c !byp,·11'Ma, ,KojH. •cy ,o.a·BHo -Ha•nycr"~l-lnH
ry o6nacr. C Apyre C'PpaHe non114'ffOKH opraH y EAeCI1· (Ma,Ke...LJOH>tja) nocnao je y nporoHc'Pso 84 >KeHe, Meljy •KO j11M 11
..[\eMerpy Ll11Myp11 Mjoj je KOA •Kyi;e ocrano wecropo .ll"L!S,
AHy npHKy Koja je y3ena co6oM ABO je Manone'PHe ASL!e, a
J!1Boje OCTS.B>H.na •KO·,D, K")'i\e.
,L\oK MOHap><o-cpaw"CT"4Ke 6a>iAe apwe Tepop y rpaAoBr-tMa 11· ·no cem1Ma, CJ.Il·neiir-t ,qeMo~pare ,p,a -ce cKna!-bajy y wyMe,'
o6pa4yHa,ea!-ba yG·J.Il'Majy •ose c'l'paWHJ.ije pa-3Mepe. HMKo ce He
oceha cJ.otrypHHM npe.o. repopHcTHMa -Koje ·no.n·wu.w•ja no,D.p>t<:a•ea.
TaKa cy, Ha np11Mep, repop11CT·H ynanH Hat.y y 'Kyl;y 3axap11je
EcrantM ,qa 611 .joj y-611JHIJ· 6paTa, ,qeMoKpan:•Ko·r nocn,aHw·Ka H3
Ca-nMwca, a.nJ.1· Ka'KO Hl4cy !-bera Hawm1·, "jep ··My je ycneno Aci
no6erHe, y611n11 cy >bemsy cecrpy. Ha HCTI1 Ha'!HH je y611jeK
11 Mna.QI-l poJJ,oJby6 AraMeMJHOH Cboec y MOMeHTy Ka..q je M·ana.311-o 11"3 ayro6y}Ca. · nom1U,I-l,ja IHS npe..q.y3UM3 H14K8H1Be Mepe Aa·
-HOn"n.S re cnY4ajese, 3aTo repo'EHCT~+-KtwrocJ.1 npo,qy•maaajy ,q,a
�/
54
55
6ec:He no ym1:.u,aMa, AB n~wy napone KOjHMa )(IBane KpaTba
,no6eA·Hou,a" ~-t-· npeTe AeMoK:paTaMa cKopoM
CMpi;y,
Y "CTO speiAe Heocj>aw~C1'~4·Ka EinaAa, y3 nyHy noApUJK'f
eHrnecK'I-!'X OKylnaTopa, tnporatha JJ.eMOtqJBTOKH HacrpojeHe 411!HO·BtU1Ke H cnym6eHKKe, ·npHMel-byjyi;H Ha l-bHMa J(Me_pe 3a
o3Apas-
n.eH>e". OcaMAe<:eT J<liJbaAa n.yA~< mo;ee y cTp8xy npeA cMpt.y
o,c. r naAI-1, jep cy o11nyWTe.HJ.1 c paAa 6e2 npaea ·noHOB'HOr crynal-ba Ha M81Kap •KaKa·B nocao.
4~-tTSIBa.fM HH30M 3a'KOHa, YJnepeH~X npOTHIB .pBAHH·Ka, 6HG
je oMeiaiH paA, CI1H·.A!J.1•K8Ta, AOK __KO'H84,HO H~ 6H·nW YHHWTBH~
3aKoHHHl pyKoBoAeii-H o_praHH oiHAH'KaTa, a 3a paAHHLtKe nose-·
petH•tKe nocTa•sJbeHa JH1'U.a ,•Koja
IPBW11Clii14HB BJ18A9,
·CTOje.
noCJ10A8·BaU.
npaea
H8
cY
opyi;e y p'fiKBMa nonw4ocKe
WTpajKOBB {1lp8il-€fH4H~J..1
He
no-
Ollnywra pa,D,HI-1iKe 1n0 COOC'MeHOM HaX~·
ljeH>y. C~8MAeceT p8A><I<L\<> 6~no je o•nywTeHo "'" ·WHAycrp><je
XSM!tl·CKOr ijy6p~-!Ba, pa,D.H CBOr _A6MOKp8"fCKOf nOll!ltTHl.!KOr y6eijel-ba, BnaAa je HSA81BHO sa6paHH·na 'i!lt'HO>BlH'I-lLV·-'~Ma· Aa 6y.n,y ·1-WlaHQIBlil 6Hno Ka·KBe. opraiHJ..t38U.·Hje 6e3 o,a.o6pe!-ba opraHa anacnt.
nom-1LV1ja 3811Bapa Hawe >t<SHCKe O,DJ6ope <nop. J1'3rOBOpOM, Aa:
om1 o.n;p>Ka1aa.jry H·neranHe -caCTaHH:e.
Itt 086 TO ce 4YH.fl1 3aT0 J\8 611 ce CflOMHna ,A€-MOKp8TOKcl'
so!ba rp4-K:or HapoAa, saTo Aa .ce :apaTH t<palb, •orrpeMaH A3.npo,Aa·, Ki80 WTO je aeil •H y ,D,:py,flH·M npH·J11H'Ka·Ma p~,D;HO, •J.tHTepece fpiJKe y wHTepecy ,qe>M8t.e H C11p8He pea'~4><Je. KoA HOC.
-ce ca -cTp81He BllaAe 6o~ sa HaLJ.-HOHallHa npaaa CMaTpa
31101-tHHOM·.
Mlil >HeHe, y4e'CHI-1U,e noKpeTa Ol'nopa pyKoBOAI-1Mo 8HTlilTe-·
.pop1-1CTH-'-\1KOM 6op5oM rp'-fi<H'X >KeHa. Snarop,ape-li~-t Hawoj 1-lt;Hl..\Hj.aT·H·BJ.ot, >t<eHCKe' p.eneraq1-11je OA'I1Y4'HO· cy ,npoTecl'BOIB8116 npa~
TH'S Tepopa :KOjJ.t 6ecHJ..t -y fip4 H:Oj. ·WaJby ce OBa•KO)J,HSBHO.
, proo.ny!.J;1-1.je rp4K!I-1M enaCTI-!Ma, -aM6aca:p.aM~, .npeTcra-eH~u,HMa
J.tHOCTpaHHX 'MWCI1ja·. Maco-s•tta ,AeMOH-crpa-LIJJ..tJa Je 6J.otna opraHYI.30BaHa 6aw y MOMeHiy, KSA je CKYOWTYfHa, r.t3a:6.paHa H6A6MO' Kpa11CKiiM w.>6op~M8 31 M8pra 1946, OAo6pwn8 <j>8UJI1Cl'H'<Ke
Mepe u3a OAP*<~I't·be nopeTKa".
1
Y 6op6Y1 ·3a nonl-lTH4Ka, eKoHoMcKa H cou;oHjanHa _npaea
meHa, y4eOHJ.1l.\e nm<peTa ol'nopa r'f'lOCTane cy WHHU;I-l-Jaropa..t
Macos»l-lX AeMO·HCrpaiJ.Hja.
Y fpYKoj j~ HBAHmJ.S Ta-Ka Mana ,qa -~H-tje AOBOJbH8 3a OOA-,
.MHpet-be HH HajocHO'BH14}Y1x >KH'BOTHYfX ·riorpe6a. BetMHa meHa ·
y npeAy3et.~<Ma He 38pal;yje H~ Taj MliHHMyM. 0He HacTO Je Aa
na:6olbwa,jy yc.no;ee pa!Aa, 6ope ·ce 3a noHO'BHo o11aapat-be
wKona Koje cy 3aTBOpJ.1·ne oeynau,HoHe ·1-1 rp4•Ke rs.nacr:H.
}:<ao w:o ·BJ.1A•J.1Te, fp4Ka je. jeAHO oA map_YfWTa cpawHsMci..
· MJ~~ me He,
yl.!ecHHU,e noKpera 011nopa BOAYI·iieMo ·HenpeCT8HY 6op6y 38 AeMoKpaT~jy. Y3~M8jyt.~ y4ewl;a y H8.pOAHOM
<j>pOHTY ocno6oljeH>8, y EAM-y, c~s8mne cMo ,118 je AeM01Kp8TI-1>ja jeA'YIHI-1 nyr Ka· npa,BYUlHOM pewet-t>y npo6neMa JtC&Ha. _HI-l'lm
Hac He Mo>t<e say.cra1BHTH Ha 1nyry 6op6e s_a P;eMoKparY1jy. MH
CMO yeepeHe AS +.e· HaM meHe .u,e.nora ceeTa, AS- lie .HaM MeijyHapo}l.IHa ¢leAepatJ,tJ.-11ja >t<eHa, OBOjY11M 3aXTeB·OM LJ.a·.np.a.p1-11CO:BOj
enaAI-1, noMoiiH, AB ce -aeoj'HM 1Ky'i;aMa ·Bpare rp4-Ke MajtKe Koje
cy c ADjeH48AIH nocnaHe Ha n)'cTa oci'pea, rAe cy .nH-weHe ·
Kpoea, o,Aena 1-1 xpaHe. 3axreeajre OA Uan,D.apHcoae enaAe Aa
apa-nt ~H HeSH'He Ma1j-1ce c A6U,OM.
YeepeHe. eMo Aa -he · A·SMOKparcKe >KeHe ceeTa noMofaH
rp4-KH H8P9A AS H3aojyje ca,oja · · HaU,IIIOIH,an'Ha npaea, Aa ce
Yl36ae» B'H'rno•ca'WCO'HC'Ke mcyna-u,'~<'~Je Koja je ·K'PY11Ba 3a· MO!HapxocpawHcT><4Kii Tepe>p, 38 yo~P'cHyt.e <j>aw..aMa ..., 'rp8lj8Hci<H paT.
M>< ce, npe~o Mei)yH8POAHe AeMoKpamKe <j>eAeP8L\~je
>KeHa o6paiia·Mo ·H" ettrneoK·H:M MajKaMa., AS yi'IH·4y Ha· ceoje
CI-1HOIBe A·a ce spaTe y caojy p,oMo·a'H·Hy. Y1eepeHe. OMo p.a -lie
Ce M_I-!JH-10H'J.i >KeHa-. ,q6MOIKpaTa -M06KJJHCaTI-l y 6op6H 3a )'IHYIWTet-be cfl8WI-1C-rH-4J<Or pe>K~Ma y f:p4KOj, KOjH BOAH -Ha-wy
3eMiby y npo:nacT H no·cTaje cee ja4!-l Y1 ja4H J.-f3Bop -no>Kapa
KojH yrpomasa MHp y 1.1enoM cseTy.
·
�57
/
5) Cee HaU,HoHcinHe ceMLIHje npoy1.1e n11raH>e_ o Moryi;Hocm yKaaH.maH>a ·MaTepHjanHe noMoi;J.1 (>K11BOTHHM HBM11pH11LiaMa 1 JleKOBJ.1Ma 11 o·Ae- /
-11o'M) meHaMa 11 ,qeLIJ.1 y rp"'KOj.
6) ·ct>e,!\epau,J.1ja npJ.1MH peweH:>e 0 OABWJ.11bal-by y rp"'Ky' MeljyH~
tpDAHe Aenera~l!lje,· Koja iie MopaTH AB ce yno3Ha ca ymaCHI1M craH>eM y
IOj -3eMJbJ1,
'7) Ha Kpajy tllaspwHJ.1 KOMI1Ter J.13pam~sa csojy ronny conJ.1,qapHOCT
,...;a rp'-IKJIIM meHaMa Koje ce jyHa'-IKI1 6ope npon1s cj:laW·J.13Ma J.1_· peaKU,JIIje,
:3a CI1060Ay, He3aBI1CHOCT J.1 AeMOKpaTJ.1jy.
PE30JIYL\l-1JA
(npHMJbeHO . jeAHOfJlBCHO
,l.l,pyro 3ace,qal-be J.13apwHor KOf1~TeTa
Me~yHapo,qHe
AeMoKparcKe
q>eAepal.l~-tje meHa (oA 10-15 OKT06pa- 1946) cacnywaHo je c Hajeei\oM
namE-baM rp'-IKe ,qeineraLt.l-ije. VbapuiHI1 KOMI-ITer Meij"yHapo,qHe q:,e,qepa1.11o1je
meHa npanto je c aem1KOM Y3HeMHpeHowliy, pa3BJ!ITaK ,qoraljaja y rp•H<oj
y roKy npouJ11e rOA11He. Kao wro je no3Haro; ca,o.awl-ba rpLtKa sna,qa yHHwnma je cse ,qeMoKparcKe cno6o,qe "' o6HoaJ.~na je x~onnepoBCKI-1 repop.
npio!CTa11J.1U,e
HaLt_r-IOH81lHOr
cj:lpOHTa
OCJ106o'ljetba
fp'-IKe
Y 39MJhl1 1 KBKO MyUJKap411 TBKO 1'1 >KeHe, CB8KO,I:IH98HO
pajy, ynyhyjy Ha np11HY.l:lf!H pa,q, crpe!baiy 11 My'-!e.
11
CBI<I
,[19MOKpaTI-(
Ce CTOTI1·H8M8 38TB8-
H3apw·Hw KOMI1Ter '-Iepera je y6ei)eH ,~:~a· je rpLEKa nocrana HosemapHUJTe cpaLW13Ma H npercraalba onacHOCT .3a ,qeMoKpaT!-!jy 11 onWTI-! MJ.1p.
Ocyl)yje · ca ,qy6oKHM peeomoM ,ll.ellaTHOCT rp1.11<e Heocj>aWJ.1CTJ.1'-IKe
.ana,ll.e 11CTO Ka0 !-! noApWKY Kojy joj yKa3yjy eHrnecKe enaCT!-!. npoTecTeyje
npoT·HB nporaH:>aH:>a KojeM ce no,qepraaajy >KeHcKe ,qeMOKlpaTcKe opraHH3al\wje.
npe,qna>Ke ,qa:
1) Cae
Ha~l1oHa11He ceKLII-Ije C!Je,qepa~11je paaa11jy w11po1<y KaMni3H:oy
Aa 611 ynoaHane jaBHO MH:>eH:>e, ioflllll!l'to6!-!TO ->KeHe. 4enora ceeTa, ca npaBHM
cTatt>eM y rp'-!Koj .Y ~111bY '-!era Tpe6a np11MeH:>J.tBaTH caa Moryl\a cpe,~:~craa:
pa,q1o1o, wraMny, MHTMHre, a6opoae J.tT,q.
·
2) Cae Ha~I10_HanHe ceKL111je nowaJ'by rp"'KOj ana,q11 nporecrH_e re11e-·
rpaMe "' m1CMB 1 rpa>Ke'hl1:
a) YKHAaH:>e XHT~epoeCKor aaKOHa o raOI..\1-tMa;
6) ,qa ce _.o,qMax· spare caoj~-tM ,qoMOBI1Ma -HeawHe MajKe H Ae1.1a;
a) ceeonwry aMHecrMjy aa ,ll.eMOKpare Koj11 ce My'-le Ha po6ujH
"' y saraopHMa MYWI<Bpl\e 11 >KeHe.
3) Cae HBLIHOH8JII;ie CeKI...\JIIje OpraHH3yjy MBCOBHY npoTeCTHY I<BMnatby npor11a nporatbalba, KojHMa ce M3na>Ke caerp1.1t<a cjle,[lepaLIJ.1ja meHa
11 3B ycnOCTBBJ'bBH:>e pacnywreHI'l_~ C11HAHKa11HI'IX opraHJil3BL\Hja,
4) Me~yHapo.n,Ha ,qeMoKpaTcKa cpe,qepai...\Hja )!(eHa aarpa>KH OA Me~y
Hapo,qHor QpaeHor t<pcra H YHPPA-e ,qa yKa>Ke noMot. ,qeMOKpaTJilMa Ha
po611j11 11 y 3araopHMa, a Hai...\1-!0HanHe ceKLIJ.1je ,[IB ce o6pare Apywray·
QpaeHor t<pcra y caojwM aeMJbaMa ca 1-!CTHM aaxTeaoM.
Ha
15-X-1946)
113BPWHOr KOMI'ITETA MEoYHAPOAHE AEMOKPATCKE <l>EAEPAL\I'IJE
lKEHA no ni'ITAfhY lKEHCKOr AEMOKPATCKOr nOKPETA Y rP4KOJ
•
·.•.·I
.,
nneHapHOj
ce,qHI1U,1-t
�59'l.
/
Y HCTO BpeMe V1HA"ja ·noceAyje MHora np"POAHd 6oraT~
Cl'B8.
MJ.oi.Wlbel-by CTpy4·1-b8'K8 39MJb8 'MO>KB A8 rnp0143BBA6:.'
cae -n01'Pe6e aa oncraHaK 40.BeKa. 1-beHe ..q•HMeHa·Yije .cy_ eenYI'Ke~
KIMMa A,OCTa nOBOJbHa·, 39MJbJ.o!WTB n110AH0 1 a HB'pOA- CKpOMa·H~',
'"IBCTHT 1 pa,qHH.
Cee TewKoiie OA ·Koja.~x crpa,o.a >HapoJI., Marne 6l-! 6J.o1rl4c
y·Knot-beHe.
no
1,1. K. XAH,!l.Y (1-iHA><ia),
4naH l-13spwHor ot~6opa MeljyHaPOAHe AeMoKparc<e
cjJeAepaf.1><ie JKeHa
~3
3~o4·HHaY·Ko npeHe6pera;eal-be HapoAHYIX ·J.oiHTepeca- Y3J1Jp-Mano J9 'HS·L.J.'YIO'HB-11-HY npl-I·Bpe,D,y, 00TKOI08J1_0 HapOPtHO 3AP,B-BJbe
" <1pOy3pOKOB6110 TeWKY '68Ay MHilHOHa JbYA"· JeAHd rpetMHa
craHOBHMwrsa >Kl-IBH y ycnoBJ.o1Ma repno ·cna6e •YI·cxpaHe. MacosHa<
~3BEWTAJA
o flPHRHKAMA Y HHAHJH
noHOCHB CSM LUTO Mary Aa ce o6paTYIM OBOM CB'CTaHKY"
VbspwHor OA60pa <PeAepal\><je.
3aXBa.TbyjeM HSWIIIM pycKHM AenerantMa Ha TOM WTO
CY'
OMoryli·J..1.nH Hawy tnocery .J..fCrOpl'fiJoKOM rpa,p,y MOcKB·Yf.
Jt<eHe 4enora csera ·HMajy jow MHoro Aa ypaAe. · HaMa,..
14H..llJI-1jcKJHM >KeHaMc:', jacHo je ,qa rpe:6a Aa ce· 16o.pHMO 3a pa·B-·
HOr>paBHO MeCTD f'iHAHje Meijy Apyr><M 38M1b6Ma.
HanpeAHe cHare y 3eM1b>< H MeljyHapDAHa CHyYdl\Hja,,
HaTepane
cy
.floHAOHcKor
Hajpea:K41-10HapH1-1jy anaAy, Hoja -je 1BpWHJ1a •Bolby·
Yajr-Xo.na-
Aa
:noseAe pa4tHa o >t<elbaMa Hapo,qa,_
•-mja ce eoiha He Mo>Ke -!BHWe .J.trttopHcaTH·.
Y1H,D,•J.orja
.HHtje
jow CT8K11a
M11
<i.-Mo -csecHe Aa:
.nollnyHy He3aBa.i·OHOCT,
VfH.AHje xo-he To Aa -nocn1 1 r~
ii1HAJ..1ja Hl-1je 38Mlb8 Ca 8'J..1CO'KO, pa3B!IIjSHOM
anH
HapDAif'~
liiHJ!.y(:TpH'jOM~
Bei\1-1Ha ·craHOBH~WT·ea mweH OA aeM!bOpaAI-be Koja npercras.Jba·
rnasHy rpaHy npHspeAe. Ha noibonp"'spel\y JeMJbe ,naAa cse
Te>t<e 6peMe, y -aeaw. ·ca 1HenpecTaH~·M •nopacroM craHOBHH'UJT\Ba,
"--l1j-H: oncraHaK 3aS·J.o!CI-1 OA re ·1-1cre •I-1GU,pn1beHe 3eM1be. 3~-i-parHa·.,
3eM1ba_ je noAeJbeHa Ha seoMa Mane noceAe, WTO oHerMory-hasa yeo'ljetbe Ma KBKB'H'X MBTOAa o6paij·H'eal-ba- 3BM1be, a·
CHCTeM Ha·so.,D;l-basaH:.a y aeMib'H He o,Dtroeapa no~pe6aMa. 36orTora }1{6T>Ba y een~KO j Me_pJ.ot •38·BHICJ.1 OA HJ1J.iM8TOKHX cj:la·KTopa,
· .yrnaeHoM oA noeolbHHX ~na·carHHx serpoea. CelbaK >+<lUBJ.1 ·11 paJlll-f. ;
y cranHoM crpaxy OA yrH:.eraeal-bci OA c11paHe ·onax1o1ja H 3ene-Ha,wa. Y T8~J.I!M ycnosi-1Ma >KH'BH 80% CT8HOBHH'WTB8 J.iHJJ,J.o~je,_
Mane 3BM1b8He ·~o-m-t6e He .npy»<ajy HHK8'KBY aawn1TY op;:,.
'Op'KB'HC.KHX ~J.twa _1-1 cyw-laHe >Kere.
rnaA Y V1HA>YijJ.1, je ·l-I'CTO TB'KO nepHO,D,Y14H8·1 1K80 H ·rO,D,J.oiWt-be ,o,o6a.
Oe-o .ce o6jawl-baaa _ntMe, wTo ce y TOM norneAy He npeAy-3KMaJy Ha.t:KaKee -npeeeHTHBHe M~pe. · CeocKo ra·3AH-HCT•BO y·
HH...qYij'H HHje HH·Ka,D,a AOCTJ.otrno OHBJ HKBO npoY13BO,D,I---b6 ·Koj-YI· 6H"'
61o1o Mor'fl;aH •no,ll. ycnQBMMa pa'3YM!Hor reo-ljel-ba, Koje 61o1 ao,D,YillO:·
pa4yHa 0, HapOAHYI'M YIHTB.pec~a.
,
rna-sHe cy rrpaHe •YI>H,C:HjCKe npO•Io1·3BO,D,I-b9 pyJJ.apCTIBO, ~~a jet-be~
Yaja, Kacpe ·~ jyre. Oee re rpaHe -Hana3e ce y pyKaMa· ·M·Hocrpa--Hor M'OHOnonHCTYIYKor Ka-nHr~na, yrnaBHOM eHrnecKor. PeaKu,H-o·HafJHYI 8'A;MHHI-1CTp8THBHH a·napaT, KOja.t· ynpa:eJba THM rpaHaMa-HHJl.YCTpHje,_ O,D,'6Hja ceaKH :noKy-waj aa ~no6olbw_q·l-be: ycnoea paAa';
y DArDBapajyiHtM npeAy3et."Ma. 5op6a paAHHKa Ja no6oJbWaJ-be,'·
. H::Mxoeor nonof)t{aja HaHJ18·3'J.Il ·Ha Haji)Kewi=..J.o~< ornop.
Mep,
Wro ce TH4e ycnoe~ pa,D,a- enafCHYI4H nna~:~rama, Ha npH-y AcHMI-1, CH•CTeMaTCKH ce cnyme AB'Bal-beM na>KHH-x·:
""cpopMau,..ja. OH" cBpAe AB paAHH,l\H nnaHTama 4dja >t<>rsey Haj60Jb"H•M ycllOBH'Ma, •Ka·~Hi ce yonwte MOry '3SMHCJ1HTH y
JIIH,D,Hj-lo1.- 0HH" TBpJJ.e, Ha !OpHMep, ,D,a H8,ll;HHU,8 jeAH<;>ra pa,D,HHKa•.
"'3HOC" noHeKaA jep,HY pyn~<jy.
WTO ·CS TH46 >KH BOTHOr MHHHMyMa, OH je •nopacTaO Ha~
1
500-600% np>< )"nopeljeH>y Ha 1939 roA"'HY· Y ·"cro speM"'
nopacr nnare, YJ"Majyf.>< y o63"P pa3Ha no60Jb'WaHoa Koja cynoc~}o'lrn~ pa,D,HH·Lij~, •HY~je M'3Heo ·SJ.1We OA
100%.
0Ape'ljH"Ba·l-be HOpMa mH·BOTHH,·X =H8M1-1pHHU,a y CBa·KOM noje-"
,QHHOM ·cny4ajy 38GHCH OA BOJbe ynpaBJ.IlTelba 1nnaHTa>Ke.
npOH3BOAii>B jyre y DeHranHjH jeAHB je "OA Hajcrap><iHX,,
HajaHaYajHH.j~x 1-1 Haj6olbe opraHM3oea'HJ;tX r:paHa -·MK.LJ.ycrp~je--.
.
�{)Ko 300.000 pa,o;H••><a 3anocneHo je y 180 Hajsel\><x npe,o;Y3el\a, ·
.,Koje yjeA>fl-byje KOH\.IepH ·>tH,o;ycrp•je jyce.
.
Oea •HH,AyctpY~ja npOH3;BO,D:l-1na je o·rpoMHe KohlifLJHHe npe0paljes•Ha OA jyce, remeh• ,o;a 3a,o;oBOJb>f ·sojHe nopy~6>fHe •
nosel\asana je. csoj ro,D;>fWH>>t . . np>fXOA oA 100% y 1939 ro,o;>fH>f
.+10 296% y 1943 ro,D;>fH>f.
'
3a nocneAI-bHX 20 roAH'Ha y osoj •npoH·3-BOAI-b·H · HHje 3a6e....ne>KeHto KaK:ao 6H.no cr>sapHo noseha·J-be nnare~ Kojc;~ yo·cra.naM
.H•je HopM>fpaHa. Hajsel\a MeCe4,Ha nnara pa,o;H>fKa >fH,o;ycrp•je
jyce >f3HOO>f 23 pyn>fje. X•:rba.o..e pa,D;H><Ka He 3apaljyjy B>fWe o,o;
11 pyn•ja MeceYHO.
·
Y cpa6p"'"aMa 4"4" • y 3aso,o;•Ma 3a npeljy 3anocneHo je
.3,700.000 pa,D;H>f·Ka, o,o; ·><oj>fx •cy 19% >KeHe, 4% Ae4a. ,[\y>K>fHa
-,;pa.AHora ,p.aHa je seoMa aem1Ha, · a HaAHHU.e He npeMawyjy
4-5 aHa. Cy.o.16J.1Ha pap,HYI:Ka no'Tiny;Ho 3aBHCW o,o, eolbe npeAy.-aHMa4a, KOj1J.1 46CTO p8A6 ca MS.JH1'M o6ptHJ.1M KaTII1T8IIOM \If
. 'Te>Ke p,a H·cu,eAe MaH:CYIMa.nHy A0'6\'1T· nowro -cy y 38B'J.1CHOCTH
-OA Kone6al-bci u,eHa ca.~po·aJ..1Ha, OBI-1 n.PeAy3HMa41-1 ce crapajy, AB
3-5 XHJbaAa
>-KeHa
~
,1:\el..\.e. · )t{eHe
He6oM.
·
noWTO H1-1_je B'l-'I•COKO- pa-3-Bl-'ljeHa J.1H.Ayc-rpl-1iCKa 3eMJb8,
<J.1HA11ja .He oce'lia owrpy .norpe6y 3a yrroeM 1Kao rnaaHl-'IM
··>t3BopoM eHepr•je 38 >tH,D;ycrpwjy. 1939 ro,o;>fHe .npo·•3BOAtb~
·yrsba y lt1Hp,·l!ljl-1 'Hio1j8 npeMaWana Hl-180 OP, 20 Ml-111:1o10HB TOH8,
rj. CKO 9% npo>f·3BOAH>e yrlba Ben"Ke IOp•raH•>fje, Koja je >teTe
,~-rop,HHe
H3HOCI-1na
231
Ml-'IJ1110H TOHa.
B.nacHI'IU,HMa PYAHI'IKa
·o,o;o6peHo je A8 yseAy 9-ro ~acoBH>f pa,o;H>f ,o;aH. Pa,o;H>t~Ka
+-~a,ri.HHU,a ·H3HO'Cl-1 O·KO 9 Wl-111'1-1Hra. Pap,HHLI,H .pa,p.e y He96111J..tHO
·TeLiJK·Io1M ycnoeJ.o1Ma eeoMa 3aocTane TexHH·.Ke. V1HAYCTplllja.n·u,·J.o1 ce
nOtcy'W81Bajy onpa•B.0,8TJ..1 1'11M61 WTO 'J.ot·HA•IIIjCKJ..1 •py.o,ap p,o6JII-ja
'-:6ecnnaraH cTaH, 6ecnnaraH yraib, neKapct<y no-Moi; 11 pa3HO·:spcHe npHeJ.1ner1o1je. l-'1·3:pa4yHaro je ,D.a 4enoKynHa epep,;HO<:T
-ce1o1x
os1o1x 6ecnna-rHI!IX ycny·ra He .npena3J.1 jeAaH WHil.I'IHr 'H
-;:neHCB Ha jeAHOr paA'HI-1 Ka H6A61bHO..
A·Be ·cMeHe.
6p11TaHCKa KpalbeBCKa- «.OMHcHja, «oja je
1-1cnHra~a
ycnoee·.
pa,o;a Y PYAH>ftl>fMa, 3a6enem>fna je He3a,o;osolba·sajyl;e ycnosec·
»<11·Bora. Y3 -eeoMa Ayra4a1K paAHH ABH.
1935
ro,n;1o1He" HHAYijcKa-
,ana,o;a J9 AOHeJla 38·KOH o·pyAH>f\.I~Ma, KOj>fM'ce yc·spljyje 9-TQ·
.'-18COBHH paP,HH ,Q,8H 3a .PYAape KOJI-1 pap,e no,q 3SMJbOM, 10-TO-'·
'-la-c:o-sHI-1 3a paAHI1·Ke KOJI-1 cy 3a·nocne):-ll-1 Ha ~nospw·HHCKHM paAoBf'!Ma, C HiM Aa -paAHH4Ka HeiJ.elba 113HOCI1' 54 4a-ca.
1
'~HA>f}Ci<>f pyAap. pa,o;• y ycllOB•>f·Ma Haj.,o;ymer pa,o;Hora
)::\8Ha Ha ceery, Y3 HBJHJ?>KY HBAHJ.iLJ,Y J1 y HajropJ1-M TeXHJ.l4KJ1M·,,
ycJlOBMMa-.
'
Pa,qHJ.14'11 -ce noc:TeneHo onajajy H- opraHH·3yjy y cee eei;HM.
pa3MepaMa •.CKopa-w·l-bl1 WTpajt< nOWT8H.CKJ.1X paAHHKa, KOjJ.-1 je:
~mo~eo 11 Jyna 1946.roA~He a Tpajao 25 ,!\aHa- y6eAJb>tS:·
Je npHMep paAHH'-I·Kor j6,1J.J.1HCTBa. nocne yn03opaBat-ba ·Bfi8CTJ.1
KB'KO TO 3axreea
nowTe 11· Tenerpacpa
3aoKo~, paAHI-1l.~lo1
o6yc7a~
9
.
cy
ce WTpaJ,K8411MB.
Y wrpajKy j~ y~ecrsosano 100.000 !bYA~· Bna,o;a je 6•nac
'HeMajy- rp,e AB H·x ocra1ae. Ycno•a-1-1 mweoTa cy ymacHH. X·11Jba"Ae
orso~M
Y 1934 roA•H• pa,o;H>f ,o;aH je Tpajao 12 Yacosa. PaA","'"
y
HH-1111
,,o;oHoce ca co6oM Ha pa,o; •csojy AOjeHYaA • Many Aeu.y, jep
.1bYA" onasajy no,o;
ce
B>fll>< •cy pa,o;. no~TaHC~>f cnym6eH>f4>f y KanKyr>f np•caje,o;•-'
·'-Ce H•3BYKY Ha pa'-lyH paAHHKa.
Y npeAY3eh>fMa 3a npo>f3JBOA"'Y jyre 3anocneH je Hewro
oael\" 6poj pa,D;H>fKa Hero y ·naMy"!H>fM npe,o;y3el\>tMa. Y csaKoM
<>A oaJ.-!x npep,y3ei;a IIIMa
•
npJ.lMopaHa AB ~nonyC:l:l-1, npYI·MI1•BWJ.1 HS•KS 38XTeBS -KO je -cy·
no~TaBI-1111-1 w~paJKa4J.l. HapogH y ii1HAJ1jl1 c;JaKI!IM AaHoM cry-~
naJy y cse J""'Y 6op6y 38 ocno6oljel-be o,o; 'e~<cnnoaraiJi"je,
.c;:TpaHI!IX HM'nepHjaJlHCTa, 38 H638Bio1CHOCT C'BOje 36MJb6.
�63
·ypoi)et:~"·H.J.·H
·OBHX
fit
Mace ce!baturea, HSAHJ.14apa 111 nacn1pa.
pa311114HTJ1X
KaTeropHja
CTSHOBHHWTBa
-i.a>by ryljer 6orarcrsa.
Cas TJ)y:e;
Clly>KJ.1'
nose..:
·
Wra ..o.a ce Ka>t<e o cyp,61-1HH- >KeHe?- Y cnojeB-J.tMa B!-f:Wer
APYWl'Ba >t<eHe ·aoAe 6ea6pH>Ka'H H 6eoKopH·craH >t<J.1BOT nyH
)K MEPEHC (Anm~p),
~bspwHor o,ll6opa MeijyHapo,llHe "AeMoKparcKe
cpe,llepall•ie JKeHa
113 PE<l>EPATA
KAKO }!{!1Bll CTAHqBBlllllTBO AJI}!{l!PA
l1306H1ba.
-tU1L\81
no sapOWHMa
11proBKYll-be,
).ll·
C911H-Ma
cnym6eHJ.1~e,
MJ.1 ·BJ.1AI4-MO >t<eHe-4·J.1HOB-
~pa..QHI-1[46,
AOMaii·Hu.e.
Ha-
·.aiDKHpcKoM ceny ce.lbaHKa Aem1 ·ca csojHM My>t<eM Te·WKY
c-6op6y aa oncraHaH:. 1-bHxosa je cy.A61-1Ha Hepac·KHAHO se3aHa.
na 1Y!lnaK, IHajaeiiH A60 oeor repera naAa Ha .nnetla >t<eHe, jep
·npeMa MY'CllHMSHCKOM 38KOHy OHa ce yonwre CMaTpa Apyro:.pa3pe,!IHHM ooheM, omepeheHa je ,llyJKHOCT~Ma MajKe, 3a HoY
ce Mo>Ke pel;~ Aa je ,.po6 po6a."
CbpaH·U.ycKa oKynau.wja H3Met-wma je ~sr11e~ 38Mfbe: .·npeile~~He ,H <:rsopeH~ KpynH~ nocep,·~, 'H3npaijeHill
H >K81183HH4K8 npyre, ocyweHO MHOWTBO M04Bapa,
:pa·3·BYtjeHa e~c.n.noara4Hja PYAHH'X 6orarcra-sa. An~-1 ro HJ.1je
no6o1bWaJlo mH'BOTHe npHnH~Ke sem1Ke ·aeiiHHe ypoi;,eHJ.1Ka.
·:·-1-bH<XOBa XpaHa, Op,ei;a, CTa•HOBI'l, caB >KJ.1.BOT"HYI IHYI'BO ocram1 cy
IIICT"H, HaH~)'l cy 6HnH H HOA . 1-bYIXOBHX 'npe.AaKa, 06pa30Bal-be je
~npHcryna~Ho e-a:Mo He3HarH0 j MSI-bHHJ.1. HenHCMeHocr je Onwra
opaHe
·cy
,~pyMOBiif
-nojasa.
Ha
raj Ha4HH .Jit ry ce jacHo o4pra•aa Kapa:Krep t<anHranl-1·cTW-IKO'r ·c1-1creMa onpoMHa 6oraTcraa c jep,He crpaHe, yma-
·casajYi;a 6eAa 'c Apyre.
Oea rewKa onya4·~ja -nocra11a je cacsHM •Kara-crpotiJanHa
y roKy -nocne,q·l-hl1x roAHIHa 3'6or HeysH"Ija·BHOCTYI snap,e,
36or
.·nycrowel-ba para H ·npl-ipO.QHHX HenoroAa - Haje3p.a c-KaKaaa4a
H Heo6w-mo p,yre cywe (y nojep,HHHM KpajeawMa Hw.je 611110
. "•KJ1Wa y TOKY 14 Meceu,11). noM-al-b·Kal-be xpaHe fl0fO,ll,l1.flQ je
.,AOHe:Kne J-1 EaponlbaHe, a ·Mei)y ypoi)eHHU.11Ma -sna,qana je crpa..._.xosHra rnap,, npaileHa p,w·crpocfJHjoM 11 MacoBHHM ·en!--ip,eMJ..!ja·Ma, ·Koje cy op,Hene x·HJbap,e »<Hsora, y np-soM pep,y »<eHa
H Ae4e.
Cu,eHe Koje cy ce o.n,11rpasane Marne cy M-HO'fHMa Harne:".v.an1 Heae.pqeaTHe 3a Haw seK Ha,npe11Ka H U,HBHnl-1·3aLV-tje, y
..::3eMJbJ.1 ·Koja je yp,aibeHa ,csera HeKOJU1Ko 4acoea a~ <t>paHu,y,cKe. Ge1-1, KO j11 cy ce 3aTeK.nH y rot<y npowne 3Y'!Me Ha jyr)'\
.An>t<Hpa, span-l.nJ.Il ey ce OAaHAe norpeceHY'l- H · J.1HP.I--1rH11paHH.
i
�Hyca
H CHjajyl;H . OA cpel\e, ·rp4eBHTO CTe>Kyi;H . AparOL16He
HaM.r.1pHH_49 1 6eJ.KanH ·lfHM 6H .J1X ~06HnH,.
HaMecntBWH ce
.
.
-y "fiowKy, AeBoj~.tYU...\a o,q, c-sojHx . 8 roA.,
4Hja je u.ena nopoAHU.i3 noMpna, jena je xananlb~Bo, Konyrajyi;loi ·aYJ.1Ma. nnawei;1o1 Ce aa H:.eHO a,.q,paBJb8 1 oHJ.1CMO 3Hamf
,q,a 11.111 ,qa je aaycraeH-Mo, H/1H Aa je nycrHMO ,D,.a yrohH rna.a.
K6ja jy je MY4Hna.
·
MajKe, M11aAe >KeHe Ja Koje 6H ce Morna noMHcmn·a AS
cy cMemypaHe Ho-wryH:.a·ee crapHu,e, ca 11H4HMa rol-beHHX asepH,_
noKa3Heane· cy ceoje Hc_yweHe rpy,q,H ·J.1 npymane ceoje MaJll-1- c
waHe, Ha .Koje je 611110 HeMoryiie rne.qant 6ea cyaa~
B111,.q,em-1 CMo To. B-Hp,enH ·cMo cea1Kor jyrpa KaKo ce 0Ko
caHP.yKa aa ~y6pe OK}'inlbana roMHna rilaAHHx. - _b~no HaM je
Y*BCHQ, noMoi;- KOjy <:MO y·Ka3afiH .nOKaaana CS H8AOB_01bH8 ,qa .
~-tW4yna •H3 pyKy ·cMpT>Ioi, AeceTHHe XHJba,qa Jb'YACKHX ·>KHeora.
OnwntHe, ,QeMoKparcKe napn1je ·H opraHH3a4Hje, Ka.o H Haw€
MecHe rpyne, opraHH3~·eane cy no,qeny Yop6e, pacno,qeny
~ HaM"HpHHU.a, yao'ijet-b-e npeHo-hHWTa, ·ocnal-bajy~H ce •npH ToM ·~:B
1
WHpOKy ja-BHOCT 1 -flOTCTHI..fyllH B·KTH·B}:IOCT amKHpcKe 8,D.-MHHJ.1CTpa-
l\Hje. Me~yHapoA>Ia AeMoKpaTOKa cpeAepa4Hja >KeHa, Caae3
an>KHpOKHX >KeHa, Ca-se3 .tteMofCparcKe oMna,qHHe Anm1-1pa,
,Hapo.qHa noMoi>.", 11 En KeH-pHc'-', MycnHMaHe«a ,qpywraa y3ajaMHe noMoiHf ·HT,Q. npHK!byYHm1 cy Ce OBOMS: Aeny.
Me~yTHM noTpe5Ho je yHHWTHTH ano y H>eroBOM ·KopeHy.
r 11aBHH- pa3nor cseonwre ·6e,qe --H rnaAH nOcn·e.z:v·bHX rO,qH-Hil
nemH y KO!IOHHjC!_!IHOM C·HCTBMYi ··KojH je' ,qQaeo ,QO KOfiU.SHTpa4Hje 3SM1be y pyt<aMa npJ.otBaTHHX noceAHJ.1Ka, .-oreswH je OA- ·
OHHx ·KojH cy je Ha.noj-HnH c·aojHM 3HojeM. Taj cHcTeM ,qao je Y
pyKe esponcKHX 1'pycrosa :py,qHa 6orarcrsa 3SMJ'be. Haj3a,q,.
OBOMS pe>KHMY OJJ., 'n04~T-Ka AO Kpaja cny:m~-t 1BHWS BJI>KHpCKa
B,D,MHHI-1CTpa·4·J.1ja,
Y.t<ynHa nospW1-1Ha o6paijeHor 3eMJbHWTa ·H3HocH 16 MH1!HOHa xeKrapa; t-beroaa nonosHHa rj. OKO 8 M·HnHQHa xeKrapa
Hana3H ce y pyKaMa 26.000 noceAHH,Ka, yrnasHoM EBponJbaHa.'
,ll,pyra nonoBHHa. npHnaAa ·celbai.IHMa-ypo!JeHHLIHMa, 4HjH 5poj .·
H3HOCH 1,336,000.
.
0Ho wTo nojeAHHLIY np><naAa HHje •se!;e OA ABa xeKTapa. ·
noapwHHa senHKHX noceAa y 75% cny4ajesa npeMawyje 100
XeKTapa, AOCTH>Kyi\H noHeKBA 15.000.
5
�67·
ArpapHo ·n"TaH>e ··apno je ·npocTo: 3BMJba je y pyKaMa
waKe cpeyAanau,a 1o1 oKo cronn-:~e rocnoAapa-K0noHio13aropa. Jew
s1o1we OA rora, -KOilOHJ.olj~.nHH 'CHcreM J.o1M8 3a pe3ynrar A8 ce
~cHoBHe__ Kynryp8 (:»una), a ra_Ko ·Jt~cro .J.ol nawa 3a croKy, cse
""we cMaH>yjy Ha pa4yH nopacTa cneL\"janH"X Kymypa, Koje
ABlY eefiH npHXOA: 11038 (y 39MibH fA9 seiil-11:"18 CT8HOBHHWTB8
He n"je •B"Ho}, AYBaH " sol;apcTso. L\eHTpanHa ynpasa An>K"pa
3B3HH4HO je· H3ja·Bio1118 Ha KOHcf:>epeHU,HjH ·wtaMne
A8 •CB8KH CT8-HOBHI-1K
KOjH
je
HM80
y r. 1871.
y
Majy 0, r.,
neT
KBHHT8118
.rOA"WH>e >KeTBe nweHHL\9 · (y3"Majyl;" cpeAH>Y L\"cjlpy 38
speMe OA r. 1849-1900) c?A HeMa ""we OA ABa KB"HTana.
Osa
KOJ1l14!.1Ha 04HrneAHO
norpe6J:"Io
Wro
yao3~~tTH »U.·IT·a.
je
1-teAOBOJbHa,
raKe,
Aa
je . .o.aHac.
A
'C9 TH4e BOA9 1 CHCTSM Ka·Ha1lH38!.V1 je ,Itt -H8BOA!-baB8!-b8
HaJla3H ce, 'Y seii111HH c~y4ajesa, y pyKaMa KpynHHX '-3eM1bono.o,0K ce cHpOM8WHH CYITHlo'l cpe.nacH. (ceibaU,H) H811839
y .aeoMa He3roP.HOM nonomajy.
PacnoAena cpoHAOBa 3a ceMe. ypet)eHa je J.1CTO .TaKa, .o.a.
caMo KpynH" noceAH"L\" A06"jajy ceMe. Manw 3eMJbopaAHWL\H
HH·CY ra HH BHA6Jllo1 -eeii HSK0In1KO _ rop,·MHa. npao61o1THYI H841o1•H
o6paAe 3eMThe, Kpaj.>be 3a<:Tapena opylja KO}"M ce cny>K"
CYITHI-1 36Mlb.Op8AHHK 1 :KBO H- nyHO OT·cycTBO arpo-TSXHH4KOr .
3Hal'ba, ,o.oaoAH AD .Tara Aa. je mer·Ba ,Manor -c61ba4tKOr ra3Alo1Hcrea Helo13MepHo HJ.t>t:<a, Hero KOA KipynHlo1X -no-cep,Hl-tKa, ·~rAe ce
no.qH>Ky' oneu,J-1janHe Kyn~e y ycno-IUiMa cTanHe Here.
noWTO yonWT9 HeMa'jy 39MJbe ·Wn" je WMajy y HBA,OBOJbHOj KOn"4"HH, cpenacH. cy 'npHHyljBHH 1\8 CTynajy K80 H8AH"-
ca
'KOA noceAHYIK3 1 npt.t 46MY ce OH 'l111H npetelbaBa
CBOM CBOjO_M nopOAJ.1l.I,OM Ha 36M1bY no>ceAHHKa, ·H11J.1 ce Ha
tbOj Hana3H npw-epeMeHo 38 ·apeMe »<~rae. Y npeoM cnyYajy,
caa ce nopoAYll..\8 Hana3W H8 nyHOM pacnoJlo>Kel-by· noceAHJ.1·Ka.
>KeHe paAe 3a t-bera, Heryjy 11o3y, p,_yeaH., paAe Ha u.et)et-by, Ha
ca6111pat-by nnoAoaa a-tTA· Cse ro 3a Hl-1WTaBHY nnaTy, ca pap,HYIM
ABHOM OA H3113CK3 ,[\0 38J18CI<a cyHL\8 . .ll.eu.a nacy 'CTOKY npeKO
u,enor p,aHa 3a .HeKoilYIKO cjJpaHaKa MeceYHO. AKo orau. H·Ma
oMa-t-be nap4e 3eMJbe, a np1o1Hy~eH je p,a paAYI Kao_ Hap,H!IIYap,
TO H>eroso nap4e o6P-aljyje H>erosa >KeHa ·H AeL\a. }l{eHe paAe
no Hajae-hoj >Ke3_YI Ha -cyHu.y, J!inJ.1 no 3YIM•CKoj .cry.o.eHJ.1, cTa.nHo
carHyTe, .Hoce-hH· Y6CTO Ha ne-ljYIM8 ASI..\Y npYIB63at-fy KpnoM.
ya,ei.Je
nocne rewKor .pa.n.Hor ..o,aHa,
·~aKynJba A"BJbe 6"JbKe Aa
>KeHa
HAS
.n.a
6" onpeM"na OA H>"X se4epy.
e_cro, norpewHoM,. oHa craslba y ·noHau, orposHo 6Hlbe
.38J6,D.HO Ca .OCT811HM , H y·M 1-lpe ca ceOJOM . p,eu,oM orpo-aaHa.
•
T
, .
-K:KB·~ C11Y43JSSH cy H8p04HTO 49CTH y Ha·WJ.1M C9111-lMa. noHe~ Je norpe6Ho 1-liil-l seoMa ,qaneKo no _sop,y H· HOC_J.1TH je
M:y Yl y TSWKI-lM 3~MlbaHJ.1M CyAOBJ.1MS. A Hoiiy CBH CS CMSLilTci"
Ha npocmpKe npocTpTe no noAy, y 6eAHoj Kon"6",
O.A
cKnenaH~
36Mlbe .J.1 rpaHa. Ty>KaH H Heyro,qaH 0AMOp.
.
en" V1HAycrp"j~n"38L\"ja Ari>K"pa Morna 6" CMaH>"m 6ecno.
··
ceAHHHa_,
~aplo1
'l<yKaBHi<t CTBOflOBH, 6e3 OApeljeHor I\06a. CTapocm, j'9AB8 o6y-·
·I.JeHe, yseK 6o'ce.
1..\Y J.1IJ.l-l _nony-~ec.nocmn..\y, ·Kapa-KrepHcTJ.1YHy 3a ceno. Oaa
·"HAycrpHJan"3aL\"J" Je nornyHo Moryl;Ha. PyAHa 6oraT<:Tsa ce
H3B03e:. rB03AeHa 'PYAB ' 6a KSRHa·, ..n m
M
.
'T'oc'T'aTJ.1. HeHe OA osJ•o(
8:'9 P"Ja M'6n" 6"cMo npepalj"saT·" Ha MBCTY, Ha np. cpoccjlaTe
cKOJ" .Mory HTH n~epaljeHH 38 ljy6pe.. Moryl;e je Cl'BapaH>e
. xeM"JcKe "HAYCTP"Je (o6paAa cpoccjlaTa, con" PYA•) Hao H
.-epa6pHKa MaHapoHa Jil ApyrHX TeCTa, •n¢oH3BO~~a i;J.1~·11MOBa
·reKcTI111a J.1TA • AnJ.t Me-~=. H apoAHJ.i _TpY,:CTOBH ce TOMS •n¢OTJ.1B8 •
•JY
-~
>KelbH .,qa orpap,e y MeTpo·nonaMa csOjy HH,qycTPHjy -OA ·-KoH~
. ypeHL\"Je, npomsel;" <:e nojas" "HAY'FP"ioKor nponeTap".JaTa, Kora 6 1-'! 61-lno Te>Ke eKc-nnoanrcaTH HerO nbfbonpH·epe..qH:e
,paAHYIKe, ~na6'? opra<HH3oaaHe ·H _pacejaHe :no u,enoj aeMibH.
V1Ma JOW a"we pa3nora onwToj ·6eAH· JeAaH OA >bHX ~
p6aKU,HOH8pHa H8AS119KOB!oip.Ha BflaAa, ·KOja· ce CTaBHJla y cny-.
. :>K ~ f?KcnnoaraTopa.
·
.
0Ha HI-1'LUTa HHje .npeAyJena 3a noseiiaf-he 6 BAHe 3apa11e.
OH
·
a H"Je H"WTa ypaA"na A• 6H o6pa3osaH>e 6"no np"cTy-
na4HO caJ.1Ma.
y
wKonaMa OA 10 yYeHHKa -caMe je je,QaH
o-
non"~~K
lje"""· Ta aAM"H"cTpaL!Hja He onposoA" ·npaseAHY
BOAS " He cTapa. ce Aa pew" cTaH6eH" npo6ne1
·~acnoAene
WTa A.a
Ka»<~MO
0 6ecpaMHl1M H84WHWMa pa-CnOA8118
3~
~)I[BQT H8JHY>KHJ.1jWX apTWKSJ'Ia xpaHe J.1 o,qeiie, 0 6eAHHM neH3WJ~~a serepaHa Jil parHH·X YAOBWI..\a, cHpoYBA~-t? Ta ni-lrat--ba pewasajy ce· CTaiiHO Ha WT~T'f ypo-ljeHHKa-, 0HJ.1 CT811HO Tpne Y!H:.eTaB~I-ba
·1-i
-yn-ceTa4a.
noABprHyTI-f
cy Ae11HM6
H~npasp,e
O.Q, CTpaHe tbi1XOB)i[X.
s•
�69.
A wra p.a ·Ka>KeMo o _pacnalb•••"'Y pacHe MP?f<"'e, Kojy·
npaKTl-!Kyje ynpa-ea, HapoYHTO nOcne,D.t-bHX Meceu.H. XywrKatt.e ·
jeAHHX rpyna craHOB':\H.WTBa Ha Apyre, AOBeno je p,o Tara ACf
cy cror•He EsponlbaHa ·•zry6•n• >K><Bore, " ,D,a OKO 30.0.00
ypoljeH•Ka rpn• penpecan•je. L\•Jb je csera rora cnpeYasaHoe
yjep,Ht-bel-ba HapoAHHX Maca.
4ecro, He •cn•ryjyt.•
Kp•••t~e,
enacr• xance " ocyljyjy
-cyK0-
Ha CMpT HSBHH9 1bYAB 1 •KOjJ.o! 48K HJ.IICY HH 61111111 •npHcyrHH
6HM8.
TH-M· K83H8M8'
nperx0AJ.1
YHl-IWTaBat-be
u,enHX
HaCelba~
TaKaS nocrynaK np•c•Jbasa ypoljeH,.4-Ke meHe p.a ce A""'Y y
3aWTHTY ceojHx c•HHoaa, Mymeea, 6paiie. Y npao apeMe, oHe
cy noYene p.a ce yjep.•Hoyjy ·,..p.a crsapajy op.6ope. Y 'OpaHy
6HnH cy creopeHH }\{eHcKH oA6opH 3a -nocrs-~3al-be aMH6CT\.1je
MycnHMaHc·KHX nonHTW·IKI-iX KpHaau,a. OaH oA6op~<·f KojH cy opraHH3oaanH wHpoKy noMok nopoAl1U,aMa yxanweHHX, y>K!IIBanH
cy nop.pWKY cs•x p.eMoRparcK•x cJiojesa Anm•pa. OH" npop.ymyjy p.a p.enyjy y TOM npa·BL\y, nowro jow MHOrl< Hes•Ho
yxanweH• YeKajy csoje ocno6oljeHoe.
Itt cee ce TO ,c,ewaea ynpKoc 3aKoHa o aMHecTHjH, AOHeror Ha npaOM 3ace,D.atby' HapO_AHe. YcrasorsopHe CKynWTHHe,.
a nposoKaropH cy p.otap.a Ha cno6op.H.
XwibaAe meHa OpaHa, cx,sarwne· cy 'HeonxoAHOCT _ yjeP.~-t~
HoeHoa " op.nyY•ne p.a npHljy Ca•Be3y Anm•pcK•x meHa.
-oA6op~-'~ 3a nocTH3al:'be aMHecrHje o6pa3oeaHH
ceyAa,
jep·csyAa J,~~Ma MHOrO f>aHa KOje rpe6a 38116\.fWTl-1 1 CBYAB MHOro-'
cnaibeHWX ·cena, npwrso~Ka "" ,Ka»<l-b._eH""Ka, pyweeHHa, 6eA.He
-cY
D,et~e " meHa, Koje. Hy>KAa repa Ha npocnnyt~•iY·
npep.
Hacrynajy\;oM
3HMOM
rpe6a
npow•pHTH
H8Wf
noMoti, KO ja je JJ,O caAa H6A0130JbH8_. 0A60p11 3a noCTH3ai-be
aMHecrwje, craelbajy ce6w . 3ap,ara·K, .D,a opraHW3yjy. ycsa-jai-be
c•po4BAH OA C'paHe ypoljeH"YK"< nopoA•LI•· Y ·TOMe OHH.
•Majy ycnexa. 3ap.at~• 3a 6yp.yf.HocT cy sen•KH: •3pap.HTH
HOB4aHy noMoi; 3a nocrpaAane nopofJ.I-1~e, 4J,~~jW <:.y 046BW 6a-mH
y611jeHJ.1, tcyi=.e 00061b6H6. no6oibW6TI't CTat;6eHe npH11HK6 1
caKynwrl-1 ~ pacnoAellHflil HaMlilpHiil~e, oAeiiy, neKoBe, noWTO
6onecrH ADspwasajy crpaxoTe HeMawn1He.
Case3 am-t<lilpCKJ..1X >KeHa ·noKpera4 je seni-1Ke KaMnaH:Ie
OOMOiiW OBI-1M jafJ,HJii~HMB, H no3HBa A6MOKpaTCI:<6 opraHiii38~Hje
p.a y3MY yyew\;a y osoj KaMnaHoH. >KeHcK• op.6opJot 3a nocru-
�/
Koje paAe 1n0 Hyi;aMa He y>t<HBajy HHKaKey 'aaKOHCKy 3aWnfiy .
lol
He Mary Aa ce yjeAHH>yjy
y
CHHA~KaTe,
H1-1aaK, crynal-b o6paaoeaHoCnt l..\lpHaYK~t~X >t<eHa He At:mywra ·!liM Aa 111aa"ljy 1113 KaTeropY~je HeKeam1cfmKoBaHHx PaAHYILJ.a.
~a1Ko
B. MEJCOH (AMepHKa)
l..lpHI.\Iol
3BaH~4Ho y>t<Hsajy 6~pa4Ko
npaso,
.<\e
cpa"KTO YIM ce He p,aje MoryRHocT p,a TO npaeo KOpYI.cTe. Orp8.HIII:eHH nonHTHY"KH ASllOKpyr ·Kao 11 ,Hapeijerbe aa rnacaH>e",
1'13 .PE<PEPATA
KDJe ce npaKT~o~Kyje y H~3Y Ap>t<asa. rAe l..lpHL\Iol npeTcTaeJbajy
0 llOJIOlKAJY UPHAllA Y CJEJllilbEHHM JlPlKABAMA
OA A06a yK~AaH>a poncTaa y :nono>Kajy" l..lpHal.la ,!leC~~e
cy ce l-! 3 eecHe npoMeHe · y ..opaeL~y HanperHa. HeocnopHa JS
BefiY~Hy CTBHOBHHWTBa, a CSM TOra 'CBBKOja-Ka 3B;CtpaWH·Batba,
npeTl-be .J.1 Ha-CI1Iba, oMerajy no'JmTH4-KJ.1 pa3Bo j [4pHau,a.
CTamcT~4Kio!M ·nOAai.\~Ma lol3 1940 rO,[llo!He, 70% paAH~I.\a-!1pH
UpHaY:Ke >t<eHe, yonwre y3ee-wH, y non!41114KOM norne,qy
cy 3aocrane o.q ·MywKapau.a. CeJ.1 paan03J.I! .KbjH cnpeYaeajy
yYewiie [4pHat.ta-MywKapau.a y nonYIT11YK_OM :»CYIBOTy, Mary ce '
npHMeH~TH y jow MHDrD aeiloj MepH Ha >KeHycl..lpHKHH>y,
CTaH6eHH ycnoaH .l..lpHal.\a y AMep~I.\H 'npeTCTaBJbajy jeAaH
o,q HajynaAibJ.1a~-tjY~x •npY~M8pa 1-bHxoaor TewKor nono>Kaja.
y CBJiiMa BeiiJ.1M ·11 cpep;1-bl4·M BapOWI1Ma nOCTOjH ~8TO 3a l\pHU,e.
Ty l..lpHI.\~ >t<Hse y HajcTpawH~j"M H Haj3anywTeHHjHM cTaHoBHM~~ KOjH He aa,qoeoibaeajy HH HajeneMeHTapHY~je ycnoae
Xl1"rHJ8H8. Y.npKOC cpe,qepa11H11M 11 llOKallHI'IM 3SKOHJ.1Ma 0 , H3rpa,O.I-bJ.1 CTaHOBa, MHJIHOHI-! [4pHa4a >KJ.1Be M A,albe y Kyi;HU.aMa
KOje He J1J.1Y8 Ha JbYACKa npe611BaJ111WTa.
.
HenyHonpaeHocT y o6nacrYI o6paaoaa·t-t:.a npeTcraalba
JSAHY o,q rnaBHJ.1X npenpeKa Ha nyry oH·anperKa ·l..\pHaHKOr craHO·BHHWrsa. Y rpJ.1HaecT ,qp>t<asa nocToje· cneq111janHe w·Kone
caMo 3a "'pHI.\e. Cpe,!lcTaa Koja ~M <:e ADAeJbyjy seoMa cy
OCKy,qHa'. nnare H6CTaBHJI!Ka cy HJI!)K9 OA ·nJlaTa. HaCTB-BHHKa y
UJKOllaMa 3a 6ene Jby,qe_.
<PoH,qoe·H 3a jaBHH KynrypHH H Hay4HI1 paA, KojW :6H AOHeKne Morae ,qa no·6oJbwa wKoncKH paasoj, He nocTOje yonwre.
Ha XHJba,qe- U.pHa4He ASL\e Hanywrajy WKone, npe Hero
WTo aaepwe wecT pa3pe,qa ocHOBHe Hacraee H ocrajy nonym1cMeHH. 3aro cy OH!tf ynylieHH ,qa rpa>Ke ce61-1 3anocneH>a y
pa,qy Koj>r ce HajHH>Ke nnaila. 1935/36 roA"He cpeA"'~ npH-
ce ,nnaila. Ay>t<HHa paAHDr ,AaHa H~Je orpaHH4eHa. l..lpHK~Ibe
ro,ql1wl-he, a l..\pHa4KH 480 ,qonapa.
_TewKo je ou.eH.HTYf wreTy Koja npoJ.1311a3H o,q ·no-cTojat-ba
Hapo4vtTI1X u,pHaYKI1X wKona. Oaaj C:McreM J.13aaHaa y UpHI...\Y
oceilaj Mal-he apeAHOCTJ.1, .napC!llJ.1we Jh~roey selby,· ·H cnoco6-
l.J).Ilt-beH»U,a Aa ce- raj pa3e·oj 'OABI-ijao no,13, -HeJ.1cKa3aHo reWK!tiM
ycnoBHMa. Cny4aje~H eamtjyi;e HenpasAe, pa<:He A~~p11M·I-1Ha
U.~'~je, repopa 1-1· y6).1lcrasa l-13 kowKa, cae~~4e ·a roMe AB L\pHaL\
crsapHo HHje nyHonpaeaH rpaijaHYEH CjeJVil-bSHHX AMepH41U1~
Ap>t<aaa.
·
nocmje O,!lpeljeHe rpaH~I.\6, H3 KO j~X Lip HI.\~ He Mary
H3aii 111 • y HeKIII·M Aenoe1-1Ma 3eM!be o~e rpaHMu,e OApeij.eHe cy
MOCHitfM o61<14~JYIMS H-_
3aKoi-lo,D.aBHI'I'M 1nyreM, . y _ApyntMa "ycnoeii!Ma. Cae ro 3ajeAHO crasiba UpHU.a y nono>ttaJ HH>Ker .
crsopa, wro ce MaH!IIcpecryje
y i:BHM eranaMa 1-beroeor >Ki1BOTar
OA poljeH>a AD CMpTH.
JaKBr.-t· ycnOBJ1 )t().llBOTa .Hap04·iiTO
cy
TSWK).Il
38
U,pH84KY'
}f{eHy. Onrepe-heHa He·eepoearHo rewKHM TeperoM 6p1-1ra o·
nopo,b,VJL..J,I-1 aHa 1pn1-1 HeYyBeHa Jli'ILUSrbS. nonyni'ICMSHa 11n111
y6m~.lTe H~nHocMeHa, o·n~_"heHa 6onecntMa, aHa y TOKY l..\enor
>KHBOTa
Ha csaKOM Kopa-Ky -HaVJna3H Ha npenpeKe. l-beHo ce.
aApae~e paHo norKonaea. l-beH nonomaj ce rom.-:Ko . pa311HKyje OA nonomaja 6ene >t<eHe, Aa .cy ry yonwre HeMoryiia
VJKBKBa yno.pei)el-b_~· H\lfje Yyp,o .wro JS .tbeH >K!IIBOT spno Kpar-·
1mr ee"Ka.
PaAHH ycnoBH U,'pHaYHHX >KeHa eeoMa cy TSWK·Yf. npeMa
KI1rba 6Hno · je aanoc.neHo Ha AOMa"hi-1M VI nolbCKHM pappB~t~Ma~
'-la'K J.1 3 a epeMe para, KB,!l. HJII je 6J.1I10 H836o00C116HOCTJ.1,
6poj u,pHKHI-ba, ·Koje cy ocrane H Aalb_e Ha no.JbCKHM H ~oMa
i1HM pa,ll.OBJ.1~a, Hl'tje ce npoMeHJ.10. ~ Ta spcTa paAa HajMat-t:.e
1
XO.A 6ene nopoAioll.\e y CA,ll KpeTao ce oKo 1.100 ,qonapa
�'
"'
..
---~~-~---~~----
,.,......_
--.
73
/
HOCT, nHwaaa ra "Ha4110HanHor noHoca. · Oso lipercraeJba nopyry
·.D.BMoKparcKHM
Hai.JellHMa
·cno6oAHDr
1Hap0Aa
y
cno6oAHOj
aa csoj H<"HBor, a ·ro --ra Y3Ap>Kaea OA 6HJ1o -KaKBHX 'I'Jporecra
,'tlm-t noKywaja •no60JbwasaH::.a ycnoaa caora >KHBoTa.
{'
Y 31; ,!!p>t<asa 3a6paH>eHH cy 6paKoB" >!3Meljy L(pHa·t.~a
36M1bH.
OnwTe cTaH>e 3.!lpaa1ba L(pHat.~a MoMa je cna6o. To .!!O-
M
6enalla·.
Y MHOr"M .,llp>KaeaMa L(pHt.~a cy.!le crpo>t<"je Hero 6enqa,
na3H Hac ·nocnEttv·u.-ta HeMawn1He a HB3Hal-ba. Y noje,qHHHM
Ap>KaBaMa yOnwre ce He ·BOAH 6pi~~·ra· o 3Apaslby ·J.1 · XJ.1n-fj6HCKOM sacm1Tatt.y UpHal..\a, 6onHH4e _lo'l :K!lYlHHKe cy 1-1M Heng_~t~
clyna4He. Owrpo ce oceha 'HBAOCTaraK y 4PHL\HMa-neKap~>·fMa,
,qeHTHCTHMa, 6onHH4apJ1f.Ma •M cecrpaMa. Y AP>KaBH MHci-1cHmt,
HanpHMep, 1924 f0A·11He, 3cil JleYel-be BHWe CPa jeAHOr MHllHOHa
MeljyHapo.!!HB .!!SMQKpaTCKa <j>e.!lepat.~"ia meHa Tpe6a .!!B
·'OcHyje Hapo~"T" 6"po np" ceKpeTap"jaTy, ,Koj" 6" 6"o 3B.!ly-
l\pHat.~a nocTO jane je caera 58 LlpHa~K"X lleKapa.
,
Ha XH!ba.p,e · ~pHa4•KJ.1X loKeHa paijajy 6e3 MKa.Kse neKapcKe,"
sapajyt.e npenopyKe reHepallHOM ceKpetapy CDe.!!epat.~"je.
na· Ya-K i.f aKyWepc-Ke ··.noMOivt; Oi-te He Mary Aa ce cny»<e
cne4Hjai1HJ..iM 'CaserosaJH1WTJ.I!Ma y nepl-<tap,y rpyAHO'he 1-t y speMeHy Here ·aAOjYeta.
.··
npot.~eHaT CMpTHOCT" L(pHBL!a pa3HHX .!!068 MHOfO je aehH
Hero TIH Mef)Y 6eTJHM CTaHOBHWWTBOM.
Y
CBSKOM
,qo6y" CMpTHOCT
>KeHa j.e seiia- o,o. eMpTHOCTiil MywKapau.a.
Y aMepHt.!KOM 3SKOHOAa.BCT·By He nocrojH HHjeAaH 3aKOH
· KOjH 61-1 AO'nY,Wraq Kpt-bet-be np-asa Hml ,Q,H·CKp1-1MJ.1HBU,Hjy' Ka·KBe
6"no pace "11" rpyne Hapo.!la Cje.!l""'eHHX AMep"YKHX ,L\pY HSKMM ,qpmaeaM"a -:- oHe cy MaJ1o6pojHe ,;....._ nocrojH
masa.
11 3a·~OH ·no.qje,o.HaKHX npaea ·H rpai}aHCK·HX cno6oAa •
OH npe.!!B"lja · Ka3HY 3a pacHy .!l"""P"MHHB4Hjy tia jaeH"M
11
raKo3BaHH
MSCT!IlMa,_ ro•CTHOHI-HJ.aMa, •KacfJaHaMa, 3a6aBHHM J10·KaTIHMa· HTp,.
Osaj
rpa.!!OB"Ma
aaKOH
-ce Hapywa-sa
Ha 'CBaKoM ·Kopa-Ky..
38'K0HH " 4""iPeH>SHH
Moryi'IHOCTH Aa· ce
KOpHCTJ.1
Y.
o6"Yaj" He ,qajy
HajOCHOBHHJHM npi3.s·ltf·Ma
MHorHM
L(pH4Y
'-10'881{8.
Y je.!laHaecT AP>Kaea L(pHL!H HeMajy npaea .!!8 ce 3ajeAHO ca
6eJ1LViMa lKOpHCTS jaBHI-1M TpaHCnOpTHHM cpeA·CTBHMa.
3a
1-bi'IX
nocroje HapoYI-IHI ynaaH H wa.naaH, aace6H.I'I KnoaerJ.i J.1 LtecMe.
M"mH3"
6ena4a
"
L(pHa4a
Mopajy
ce
O.!lp»<aeaT"
3ace6Ho.
11HH4o·aal-be H csa·Ko jaKa y6~crsa Up Halla Mory ce Paewasan"' y ceaKoM MecTy 3eMibe. HajcTpawHl"ije je To wro ce
y61-1u,e roroso HHKaA He Kaml-baeajy, l"iaHo cy no3Hare eea,KoMe.
HeMa ~TaKeor cpep;epanHor 3aK<;>Ha KojYI o6a:ee3yje a~a~n1
1'\8 O.!!Max npe.!!Y3MY Mepe y cny~ajy ll"H~oeaH>a L(pH48. H>!j8.'l8H L\pH,l4 y Cje.!!"H>eH"M Ap>t<a,eaMa He Mo»<e 6"T" CH'rypaH
:Y l..feMy ce ornep,a Heje,AI-iaKOcr npeA 3SIKOHOM.
:>KeH 3a np1-1Kynlbal-be H npoy'":laeal-be HHcpopMaU.I-1ja o nonomajy
'L(pHat.~a y t.~enoM ceeTy. Oeaj 6"po Tpe6a .!!8 no.!!HOC·" o.!lroct>ep;epau,1-1ja Hac L\S111-1Ha H. ceaKa cpeAepanHa ceKu,Hja rioce6Ho rpe6a ,Aa HHcfJopMHWY csaje enap,e "" c·ee p;eMoKparc«e
.opraH"3at.~"ie o yc11oe"Ma "'"BOTa UP,Hat.~a y CA,L\. Ha a.!lpecy .
-aMef)l-lctKe B116Ae,· ·aMep1-14KI1X CHHAH·KaTa 1-1· >+<6HCKH)!: opraHiil3S-,
:.u;l'lja, •Kao ·H opf'aHi-13a4Hje Yje_,.qw-beHHX HBU,Hja_ HeonxgAHO je
>llOTpe6Ho ynyr"T" pe30llY4"iY npqTecra npoT"B nocmjet."x
ycnosa >K"BoTa L\pHat.~a y CA.[\. Hapo~"TY •na>KH>Y Tpe6a o6pa.JHTH H HB TO .p;a 36WTI-1TS pacHe H •n011HTI-14Ke pasHonpSBHOCTH
~au,HoHanHHX .MarbHHa npercraslba o6ase3y, ·Kojy cy y3enH Ha
,cef5e cs" ~nailoBH OpraHH3at.~"je Yje.!!"H>eH"x Hat.l"ja. Tpe6a
·T~KO~e ytC336TH
1-of Ha TO, AS ce CYICT8MSTCKa AHCKpHMHHSU,Hja
repop -npOTYIB -rb~Xi 111-!HI..fOBaJ-ba, nOHH>HeHa 1-!Tp;.,
.Hana3~ y nyHoj cynpoTHO'CTI-1 ._ca ,D.eMoKparJ.1joM, Ha Kojoj ce
6a3Hpa KBO WTO ce TO o6W-i'HO T·Bp.A·H .Qp>K68HO yje..!l">heH>e C/>1,[\ .. TaKaa npaKca Her"pa 3Ha~aj ·CA,L\ Kao .!leMo;KparcKe 38Mlbe. _i-1 npercraeJba onacHy .np6Yt-by npa·BHMa HB4lll.:oHallHHX Mal-bHHa H yrrberaaaHHX Hapo,qa u.enora csera.
:lfspHS·l.\6 1
�PE30nYL\VIJA
XE-.QEH-CYK (CesepHa Kopeja)
i'13BPWHOr 0,1\60PA ME"bYHAPO.l\HE .1\EMOKPATC\{E <l>E.l\EPAL\i'IJE
)I{EHA 0 ni'ITAI-bY 3AWTi'ITE · L\PHAL\A KOJi'f. )1{1;1BE Y .CJE.l\i'IH>EHi'IM
AMEPI1YK1<1M ,1\P)I{ABAMA .
0 )lEMOKPATCKOM IIOKPETY lKEHA KOPEJE
nowro cy
onaro,qapel;"
""'!:
UpHU.»
Ayro
611mi' J101111HIYKIII,
COL\HjaJlHO
11
eKOHOMCKK
npqraH>aHIII,
nowro ca,qa
KW~a
ce
noowr~aaa
pe~Ku,11ja,
1-bl'lxoao
yrH:>eraeaHoe
nocraje
, cse jaYe 11 jaYe
1'1
nowro
re 4~-tl-beHWL\e
epei)ajy caeec:r. cno6o,D.c;)Jl:.y6~t~el1x ··1bYA11 u.enora:
csera
Vb~pWHH
C:A66p Mei)yHapo.l:!He. AeMoKparc:Ke ¢eAepau,11je meHa·
Aa /l,O no,D.pLUKY neTI1U.IttjiiJ, HatV10HaJlHOr UpHaYKor KoHrpeca
CjeA»I-beHI'IX 'Apmasa, Koj~~t npercras.n:.a crorwHe xH.n:ia.qa L..l,pHaL\:J-AeMoKp_ara, nocnaTOj KoMI'lc~t~jltt 3a 40Be4ja npaaa np111 EKOHOMCKQ-COLJ,HjailHOM:
Caaery OpraHI-13au;J.f{e ._Yje,qHF-bBHI1X · Hau,11ja, rpa~eh11 · Aa KoMwc~o~ja ·3a
peWJ.~O ·Je
npaea
YOBeKa
f'U1HI1 cse
WTO
OA 1-be
38BI1C1:'1,
·y
Ll,l'llbf A,a
. np113Hajy csa npasa YoeeKa Koja _Of :aarapaHTaaaHa
Hau,t.1ja.
·
Y noaEm.t-1
Ce ·L.J.pHL\HM.a
YjeAHH:oeHHX.
- (npH~o
PE<l>EPAT
"CTOpHjCKOj
no5e,q"
xepojC·Ke
1..\pBeHe
apMI-lje HaA cpawi-!CT~4KI-1M JanaHOM, Kopeja ce ocno6oAI-111a
no.nyaeKoBHor· rocnoAapet-ba janaHoKor I-1M·nep1-1jan\113Ma ·H crynHna je Ha nyr He3aBI-1CHor 1o1 ~.no6a,ll.HOr "pa3BHTKa. Cpei'!Ha
caM wro y4ecrsyjeM y pa,qy 3ace,qafba Vl3spwHor o,q6opa
Met,yHapo,qHe ,qeMOKparcKe cpe,qepa4Hje >KeHa " wro M" ce
npy>Ka MoryhHOCT ,qa yno3HaM ,qpyrapH4E> ca >KE>HCK"M ,qeMOKpaTCK"M noKp<;roM y KopejH. ·
P.o3ApasJbaM sac y HMe 15 MHJlHOHa >KeHa Kopeje. .Qo3BOm1Te MH AS cMarpaM npeoM AY>KHowiiy, Aa H3pa3HM ceojy
Ay6oKy 3axeanHocT ·H- HcJ<peHo npV~jareJbCTeo coejerctH1M
meHaMa, t<eje ·cy raKe MHoro yYHHH.ne 3a onac meHa u.enora
csera o,q cpaw"cTH4Ke peaK4Hje. }f{eHe Kopeje o,qajy ,qy6oKo
npH3Hal-b9 meHaMa CoejeTcKor Casera 3a- 1-bHxoe caMono>t<p-
rsosaHH rpy,q " xepojcKy 6op6y 3a speMe senHKat para nporHs
j~AHornacHo - Ha
nneHap1-1oj
15-X-1946 roA.)
ce~HJ:'IL\~
. repMaHcKOr H janaHCI<Or HMnepHja.nH3Ma. no3.QpaelbaM 1-13
Ay6~t~He Aywe Hero raKe 1o1 meHe p;pyrHx Ap~aea J.1 Hapop,a,
Koje cy ce 6opH11e 3a AE>MOKparHjy " cno6o,qy.
Y roKy 36 rop,Y!Ha .>I:CeHe KOilOHHjanHe Kopeje ·nOAHOCI·111e
cy >KSCTOKY 9KCn11oarau.Hjy .H AHBJbS HBCVIIb9 Ty~YIHCKHX 3aBOjeeaYa. 0He -cy ce 311onanme -noA 4H3MOM ·CaMypajc·KO-HMnepHjam1cTH4KOr ,IJ,SCOOTYI3Ma J.1 60,ll.YI119 69,AaH >t<HBOT noHH>+CSHYlX
" yspet,eHHX.
KonoHwjanHa ,nomnKHa janaHcHor HMnepHjam13Ma, o6eJ1e>KeHa Kpajl-bJ.otM peaKu,J.otoHapcreoM J.1 eapeapcKOM ·CBY!penowiiy,
6Y!J1a je Hap04J.1TO HenO,ll.HOWJb·Y!Ba KOpejCI<J.o!M )t{SHSM8 1 KOje cy
6HI19 nO,ll.BprHyTe ABOCTpyKOM yrl-beTaBal-by: 'KOJIOf.-!YijaJtHOHMnepY!janHCTI14·KOM J.1 op6AI-b889KO.SHO-cjJeyp,aJ1HOM. JanaHU,J.ot cy
�76
;/
nHw~mH Kcipe}cKe meHe eneMeHrapHHX 4o·ee41-1jHx npae~ · ~npaea HacneACTBa, :npaaa cno6oAHB OAilYKe y mtTal-by
<6p8K8 HT,[l.
Y KonoHHjanHoj KopejH 6Hno je HenHcMeHHX 80% >KeH~;
·y
KopejcKH·M
.OCHO·BHHM
WKOJ1SMS
npOU.BHaT
>KeHa
6HO
JS
.ceera 20-30%. 6peMe HeMawn1He ABOcrpyKoM re>KHHOM
""' )npa-tTI'ICKHaano je meHe 6e3 3awn1Te H 6e3 npaea: .1-1H~nnyr.
:3a rejwe -H ·npocnnyu,Y~jy, Koj~-1 cy 3aeo~HnH y KopeJ1·1. Ja:naHcKH HMnepHjanHCTJ..l CBBA0\.11-1
:.>KeHa.
Y
0
yHH>KSBSjyl\BM nOllO>t<ajy OB)IIX
rpa>t<el-by lo1311a3a 1-13 HeMaWT!-lHe, poAHTelbH cy · 4ecTo
npoAaaam1 .Ceoje KiiepH ja43Hio1'M Kyi;aMa,
AD'~ cy meHe, AS 6H
\Ce cnacne CMpnt OA rna,D,M,• oA.na3Hile y reJU.le.
H~ootje norpe6Ho AS roaopYIMo o no~HTH~·IKoj 6ecnpaeHoc~_H_
:me·Ha Kopeje noA ja~naHCKI-1M KOJlOHHjanH~-tM pe>KHMOM KaAa JB
llOJli-ITHKS 3a >tCBHY 61-1na H8AOCTynHa.
An1-1 -w noapaj caor 6ecnpasHor ononomaja x:opeaHcKe
meHe, MyW'Kl-1 cy ce 6opHne, ;o,a ·61-1 ce6w M3Bojeeane cno6o,qaH
>t<MBor. 0He cy Y3HMane aKTHBHor y~.~ew'ka y pcno6o,o.Hna;KoM
no<peTy caora H8po,!l8. BenHKa 0KT068pcKa peaonyl.\HJ8 Y
CCCP, ,Koj8 je pewHna aeKoaHe COL\HjanHe npo6neMe Y PycHjH, a .AOce6Ho OT·B!?p.H11a >KeHI!i W1-1pOK nyr Ka p~BHOnpa-BHOM
y1.1ewhy y jasHo-.nom1TYl4KOM >t<HBory, nocny>Kii1Ila Je Kao Mo'kHH
noTcrpeK ABJbeM ·pa3eojy -ocno·6oJI,Ml1aLJ~or noKpera Hopea'HcKHX meHa. MHIIHOHH -KopeaHCKHX >K~Ha 6opau.a 3a He3a:BH'CHOCT csOje oTa1,16HHe y3e1111 -cy }I{~Bo·r y'-lew'ka y onwreHapOAHDM M8proBCKO~CT8HKY 1919 ·rOAHHe, KOjH je HHK80
6na.rOA8pet.H 6naroTBOpHOM yTHL\8jy COL\Hj8nHcTHYKe pesonyLJ,Hje y PycwjH Ha <:aMOCB6CT HopeaHB4?· nocn~ o~or J.tCTOpHCKOr ,[\Or8ij8j8, >KeHCKH nOKpeT y ·KopejH ,!l06Hj60 je CBe 3p;-11Hjlll KapaKTep: 1104eJ1e cy Aa HH'-~Y >KeHcKe opraHH3al.\Y'l~e
{,,ll.oH-)t-Xoj" 1 ,-,rHH-y-Koj" I Case3 meHCKe OMJla,ll,M~e KopeJ-e
" Jlp.), Koje cy pa3s"ne 6op6y 38 ocno6oijelbe >KeHe " lb~Ho
npocse'kweal-be. npHpOAHO je A8 je, nOA ycJlOBMMa H0110HHJB11HDr pe>KHMa y "Kopejw 1 ocno6oAI111a4KH nm<per meHa MOpao
npe csera, Aa oce pa3BHje noA J103HHKOM 6op6e 3a He3aBY'lCHOTC Hopeje, 6e3 4era je -6Hno HeMory'ke nocn1;J;111 pew~tbe
'1111-iTiU·ba_ HBWI'IX Tpa~aHCI(HX: npaea.
Y 6op6H nporHB j8n8HcKor HMnepHjanH3Ma, y nepHOAY
A-pyror ceerc·Kor para, KopeaHCKe >KeHe ~3HMane -cy WHpoKor
yYetut.8 H 'H8 6ojHOM nolby. 0He cy O,!lfl)"lHO c860THp8ne
eojHe Mepe JanaHa-1..\a, K<?jH cy noKywasanY'l .qa cTsope o,q.
Kopeje 6a3y 3a -Ha•na,q Ha Co·sjeroKH Caee3. HopeaHcKe >KeHe·
optaHJ.130sane cy MacoeHe ,o.eMoHcrpaLJ,J.o1je npon1s npt-1CJ.o111He· ·
sojHe o6a-se3e Mna.q~oo~Fial •nporHs Mo61-1nH3a41-1je oc~anor era-·
HOBHJ.iWTBa 3a paA y no3aP,HHJ.o1. Y. nepl-1o,qy para cpawHcTI-14-·
Kor J8n8H8 H8 KoHT~HeHTy 1931-1945 ro,!lHHe, y KopejH ~·
MaHl,lypl-ijH ;Mo'kHo ce pa3sa.tjao :KopeaHc-KI'l naprH·3aHCKH no-Kper. Hapo4Y~TO H'CTaKHyry yn.ory o,qY"~rpanH cy napT~-i3aHcKw
O,!lpe,!lH ,aoije Kope8HCKor t'lapo,!l8 KwA-il1p-CeH8, y KOjHM8 cy·.
ce 6op~oo~ne X!-1Jba,qe Kop~aHCKHx meHa.
KopeaHc-Ke >KeHe cy ce ynopHo H MYWKH 6op~oo~ne nporHa.:
j~naHCKHX HMnepHjaill'lcra, 3a ocno6o~et--be caoje orav6~-iHe. 0He·
cy CT?BHJle Ha onrap ·~o6e.,o.e csoj >t<Hsor H ceojy Kps, - ·
,QeceTHHe XHJba,D.a cnaBHJ.oiX Khepa-1 ~opeaH'CKo·r Hapo,qa 61-1ne-.
cy y6HjaHe J.oi 3areapaHe op, JanaHa4a- 3a epeMe M'HHynor pq.ra.
neTH89CTOr 8BrycT8 1945 rOAHHe, ,[\8-H K8A8 je y Kopej~.
no6e.qoHOC:l--!a cosjerc-Ka sojcKa rio6eAHna JanaHu.e, 'npercraslba
Hci:sy eenHKy epy y Hcroplo1jH Hawe 3eMJbe. lora ,qaHa nano
je non_yseKOBHo janaH'cKo roqlOACTBo y Kopej~oo~ Jot KopeaHcKH
HapoA ,qo6a.to je Moryi;HOClj 3a _:csoj H84YIOHanHH H Ap>KaBHH:
B8CKpc. A8 n.H je OH.<\8 .4yJlO .<\8 Haw H8PO.<l. ocet.8 ,!ly6oKy
38XB811HOCT ·npeMa B911HK0M eosjeTCKOM HapOAY 1 ~a je C t-bHM8938H H6p83A6JbHBHM npHjarelbCTBOM.
AnH CaB KOpeaHC·KH HB.POA- He KOpHCTH .c8 CBAa .no-6e,qoM.
H8A J8n8HOM• A8H8C jow HeM8 je,!lHe ocno6ot,eHe Kopeje,
HeMa jeAHOr ocno6o~eHor KopeaHcKor ·Hapo,.o.a. tJ.aHil:c .MW
H~aMo ABe Kopeje ce~epHy H jy>KHy, Koje -ce H3 ocHosa·
pa3nlofKyjy jeAHa OA .,o.pyre cBojoM -nonHTH'-IKOM cy.Q6HHOM, nornyHo np_OTY'J8He y COLJ,HjallHOM, SKOHOMCKOM H •KynrypHOM
norne,!ly. l-13 ocHosa ce p83fl"Kyjy je,!lH8 OA Apyre ~ y norneAy
nonomaja meHe y o6a ,qena ,qaHaWI--be Kopeje.
Wra npercra8Jba p,aHaw~a. ceaepHa Kopeja H wra ce cse
raMo· ,qewasa? 0Ha ,q?Hac npercraelba 3"eM1bY 3aHcra .ocno6oi)eHy o,q -KOllOHl-ljanHor yn-bera~:~al-ba, KOja je nowita nyreM
HCTY'IHCKor HanperKa. TaMe ce caAa Aewaaajy eenY"~KH' C04J.o1janHo-eKOHOMCKI-1 H ja·BHo-non!-1TH4KY'l np6o6pamajH. YKpar·Ko,
yKa3ai=ly ,caMe Ha cpa•Kar nyHe ,qeMoKpaTH3a·u.~-tje nomnH~Kor
>KHBOT8 ·~ ·H8 8rp8pHy pecpopMy. Y ceaepHoj Kopej~ flOcTojH
•
�/
78
p,enarHocnt CBHX napno1ja H cas.e3a;·
tmjH croje ·Ha -AeMoKparc-KoM npHHLV·my. Y3 rO cy H3 ceeepHe
nyHa
cno6oAa nocrojat-ba
1-1
Kopeje Y!crepaHH CBH peaKu,l-ioHapHH eneMeHTJ.1 KOj)lt cy H3p.amt
1-!HTepece
KOp98HCKOr
HapOAS
1-1 capa'I)J.1B8J1H
ca
janaHCKHM
CHH CaB€3 .. , y 88 OKpyra 0Kpyii<HH, y· 12 Bapo.W" f pa,!ICKW
caBe3H " y 616 ·cpe2oea CpecKH o,q6opH .. ,[\eMoKparcKH >KeHcK" caee3 Ce,sepH':' Kopeje Y3HMa Haj>KHBJbe y'4ewt.e y 6op6H,
aa ,qeMoKparH3a4HJY " ,qaJbe Hanpe,qHo npeypet,eH>e np"spe,qHor H KynrypHor >tu1sora CeaepHe Kopeje. OH aop,H Heno-
"3,qajH"4"Ma. Csy,qa cy CTBopeH" HapoAH" o,q6op", Kao op-
.MY1p1b111BY
raHI-1 HaU.HOHanHe enacTH, -cacra-elbeHI-1 OA npercraeHHKa p,eMol<parcKHX napTHja 11 Hanpep.HHX OOJ1YITH4KJ.1X ja-BHio1X paAHHKa,
Koj" Y"'"Eiajy nyHy no,qpWKY >< nosepeH>e Hapo,qH"X Maca. ·
~OAMyKnor nop,pY!eal-ba y. peAOBHMa >KSHC•I<Or noKpera. Ta,Ko
JS 6~na pacKpJ.1HKaHa 11 lo136a4eHa 1113 ,lJ.eMoKparcKor caee3a
Y CesepHoj KopejH cnpose,qeHa je arpapHa pe<jlopMa,
Koja je -
Ib8-K8 -
H31p~DKSBajy'hH ·se•KOBHS 049KH881-ba _KOpeaHCKOr Ce-
ocreapYIIla
npHH~I1n
11
4<0
He
ope, raj He ena,D.a
aeMJbOM". Kao pe3ymar a'rpaJ>HS pe<jlopMe y CesepHoj
KopejH, m1KBI"''Al-iP8HO je 39M1bOnoceAHI-1W.TBO cna?'wja. npeKo
MHlli'IOH xeKrapa 3eM!be, ·Koja je paHI-ije np111naA6.na cnaxHja·Ma
11 JanaHU,HM8 1 ,D.8TO je pap.HOM ·Ce1b8WTBy.
0KO
3,5
MHJlHOHS
pa,qHHKa H cHpoMaxa Ao6Hno je 3SMJby. CHHyno je cyH4e
cpehe aa KopeaHcKor ceJbaKa-.
HanpeA Hase,D.eHe H 1-bHMa cnH4He HanpeAHe Mepe y
o6nacTH" Col\Hjam-Jo-eKoHoMcKor H KynrypHor »C"''sora creopHne
cy ·noeoibHe ycnose aa :creapHo pewetbe nHTal-ba pa.aHonpae. HOCTH >KeHe y CeeepHof KopejH.
·
Y Mece4y jyny oee ro,qHHe nperce,qHHK HapoAHor o,q6opa
teBepHe Kopeje Hap,ao je 3aKoH o ·paeHOnpaeHocrH H<eHe,
npeMa ·KaMe ce >KeHaMa 'npH3Haje paaHonpaBHOCT -ca. Mywt<ap-
U,H~a y P,~>Ka-BHOj,
3H8J9
Ha
jaBHO,i:t eKOHOMCKOj o6naCTl1 >K!'fBOTaj npH-
ce paaHonpaeHocr 'J paAy H aapa,AH, npH3HaJe ce npaso
o6pa3oBatbe;
3aKOHOM.
je
11HKBH.AHpaHa
HHCTHTY41-1ja
aa
rejwe H npocTHTY4"iY· YHHHyro je Hecno6o,qHo, npHcHnHo
crynal-be y 6paK; npHaHaTo je ·npaao Ha pa3BOA 6pat<a; MHoro>KeHcrso, Kao o_craraK npe>t<Wsenora cpep.tber eeKa, npornaweHo je HB38KOHHTHM HT A·
.
Oeaj aaKoH npercraelba no4eTaK creapHor ocno6oi)e1-ba
6,000.000 >KeHa CesepHe Kopeje H ~ny>K" Hao Mof.H" noKpe-
raY, y Aeny ·nop,J.13al-ba 1-bWxoee norhn~4Ke aKT~BHOCT"", y Aelly ·
pa3soja ,D.eMoKparcKor noKpera meHa.
no):119 ""3fOHa JanaHau,a, cenTeM6pa 1945 rop,Y!He, y CesepHoj KopefYI 6J.-io je ocHoeaH )J.eMoKparcKH meHCHI-1_ caae3,'
HojH je jyna 1946 6pojao y ceojHM peP;OBHMa 700.000 4naHHL!a. Y ce,!laM o6nacr" CesepHe Kopeje creopeH" cy 06na-
6op6y
npon1·B peaKU,J.10HapHHX 9119M9HaTa 11 H::.HXOBOf
npo-JanaHcKa rpyna ,naK-XeH.:..CyK", K_oja je -noKywaeana ,q,a
yHece ..Ae3opraHI13aU,IIIjy y Haw no·Kper. MH cnpoeoAHMO
-orpoMaH nocao y o6na'CTJ.1 KynrypHor ASilal-ba. JeAaH npHMep:
88% >KeHa Cee~pHe Kopeje ca,qa ce o6y4asajy y 8.000 se4ep.,J-bHX WKOlla, KO J9 cy O.CHOBSH9 np~ npe,D,yaeiH1Ma ~ y C611J.1Ma.
Kopea~oKe_ ~eHe >KH•BO H owrpo pearJ.1pajy Ha -nOJWITW·IKe
}~o~a~aJe, •KOJH cy seaaHH c mna!-bJ.1Ma cy,q,6HHe CeaepHe KopeJe. TaKa y Be3H c_ o6ycraaoM paAa aajeAHW·IKe coajercKo.aMeplo'!KaHcK_e KOMJ.1cHje aa Kopejy, Kopea~cKe >t<eHe,- y_ aHaK
nporecra ·nponta_ aHTHp,eMoKparcKor era-sa aMepi11YK~-tx nper-.
-craBHJ.o1Ka, no nHraH:oy craapaH:oa jeA~-tHcrseHe KopeaHc-Ke anap,e
,opraHJ.1aosane cy MacoaHe ABM?Hcrpa4Hje. CaMe y sapow~
.nxett.aH Ha THM p,eMoHcrpa4.J.1JaMa yYecraoaano : je npeKo
r
.40.000 >KeHa.. Ta,Ko ,qaHac CTOJe crsap" y Ceaeplioj Kopej".
Wra p,aH~c npercraalba Jy»<J-!a Hopeja
H-
wra ··ce TaMe
.Aorat,al
H1o1je norpe6H~ osp,e tcpHTH ropKy J.1CTJ.1HY o roMe, p,a
~:AaHac Jy>t<Ha ~opeJa 1o1 p,albe ocraje y HCTOM nono»<ajy Kaq
51· 3a speMe JanaHCKOr KOIJOHJ.1ja11HOr pe>Kio'!Ma. no6e,D,a Ha,ll,
J.~MnepHJam-tCTHYKHM Ja-naHOM, ""crepHBal-be Jana-Ha4a H3 KoPeje
HJ.o~cy Haaaaanl-1 _HJ.1KaKaa~ (Jo6oTbwal-ba Y· nono>Kajy KoPeaJ1CKOr
-<:TaHOBHJ.1wrsa JY>KHor Aena Hawe aeMJbe.. AMep1-14Ke snactH
_>t<ecroKo yrywyjy ABMOKpar-cKH noKper KopeaHa4a: oHe ·cy
n"HBH,qHpa~e Hapo,qHe o,q6ope KopeaHcKe Hapo,qHe Penyi-6J1J.1-Ke. , KOJYI cy n~HJ.1K11H y npBHM AaHJ.1Ma· •nocne HcrepHsal-ba
JanaHa4a, nporal-baJy HoMyHz..tcrH4HY naprHjy H cnpe4asajy cno·60AY wraMne. AMep11KaH4111 cy ·nornyHo npeHe6pernl1 >KeHe H
J.1Hrepec~ HCTHHCK~-tx H?peaHau,a, AOBOAei=.H ~:~a B:OAeiia Mecr'a
::KopeaHcKe ynpa_ae, KOJY' crsapajy, AMepHKaHu,e, aojHe npecrynHHKe, npo-J_an~HcKe eneMeHTe 1-1 H3AajHJ.1Ke J.13 pe.Q.osa ·
.xopeaHcKe
peaK4HJe.
AMepH4Ke
enacrH · y
Jy>KHoj
KopejH
�80
/
81
nornoMa»<y A"'BibY ·KaM~al-by· peaK4Hje Ha Yeny~ c·q 'KIIIM-Ky' H
Jli-1-CHH-MaHoM, <KOjH H9K8>KI-bi-1'BO, 1113Bpwyjy y6Hcn3a, tepa-
, p11wy Hapop, p,a 61o1 ra Harepam1 1-\B poncKy no_cnywHocr-
,l\a
r6Y1
-c•npe'-1YI1le
~-MepH4KY anaAy ,Qa onpo-eo;v1 HeAeMoKparc+<y ,
nonHTHKy y KopeJH.
r ocnot,e, 4naH"4e V13BpWHOr O):l6opa Met,yHapOAHe AeMoKpaTCKe cpe!lepa4HJe >KeHa! KopeaHoKe >KeHe cy yeepeHe Ai'l
~y OHe, 'C-80 ji-1M, 8KTJ.1_BHHM yye~iieM y 6op6Y1 38 ne_oTepHB61-b9
HHo-
crpaHOM rocno,qcrey. AMepHKaHLV1 H KopeaHCKI-1 peaKU,HoHap1:11
KojH ynpaslbajy Jy>KHOM KopejoM ocTasJbajy HeTaKHyTe 3eMJbHwHo-noc6AHHYKe OAHOce KonoH!IIjanHe KOpeje, ca Cloo!CTeMOM
cpeyAallHO-r-tMnep~-tjanHcTHLJKe eKcnnoarau,l-fje ·ceJbawrea; 0HH,
pe.n.OBHO, LJyeajy caB crapH ryQpep,aK y C04HjanHHM OAHOCIIIMa.
JanaHC:KII!X :aeoJeBa4a. ·J.13 Hopeje, 3a AeMoKparH36U.Yijy ocno-6oijeHe Kopeje, 3acnym:l-lne ·Bawe -npH3Hat-be H Aa Mary 61-iTH
HHje norpe6Ho HH roeopHTH o roMe, AB cy >KeHe JymHe
Kopeje, Kao H paHI-ije, 6ecnpaeHe H noHJ.1»<e;He. Ca 38BHW~'i
rrreAajy oHe Hac, csoje ceB"BpHe canneMeH~u.e, ·Koje crBapaMo•
peJe, OAp>KaHa y MaJy 1946 rOAI1He, ycsojHna je pe3ony4Hjy
o ynacKy y 4naHcTeo Met,yHapoAHe AeMo<pamKe cpeAepal.\Hje
npHMJbeHe y peA oBe <PeAepa4Hje.
. CKynwn1Ha ,lJ.eM?Kpar-cKor >KeHcKor caee3a CeeepHe Ko-
»<eHa. O,o, crpaHe AeMoKparoK·or >KeHcKor · c3ee3a Kopeje
M011Y1M oey cKynwn1HY Aa yp,oBOJbl-1 oeoj Hawoj M6n6H,
Hoe >t<HBOT. }t{eHe Jy»<He Kop~jer Hei\e p,a ce noM~-ipe ca no-crojeiiJ.1M cra!-beM creapH. 0He Hacra-Blbajy ·acno6o,IJ,~na4Ky6op6y, oHe cy creopHne ceojy opraHI-!3aU.Hjy 11CeeonL;LJnf meH~
11
CKH cae_e3 , KOjH 6pojH ~o MHJ11.10H YnaHoea. Cne,IJ,yjyii1-1. npH~
Mepy ,[J,eMoKparcKor :H<eHcKor caee3a CesepHe Kopeje, osaj~
caee3 BDAH 6op6y 3a creapaH:.e ASM6KparcKe Kopeje· H ocno-·
6oijet-be meHe cpe,qtt.eeeKoaHHx y3a ~- lo1Mnep1-1janl-1crH4·Ke~
6ecnpaBHOCTH. ,l\eMQ~parcKe ,meHe JymHe Kopeje BOAe >+<e-·
c1 oKy 6op6y ·npon1a peaKU.HOHapHor .,narpHorcKor >KeHcKor-
,l\pare ApyrapH4e! '}l{eHe
ro je. pa311HKa H3Mei)y noni-1T~-tKe CoajercKor Caeeaa
THKe
i
:i
ii
!!
'I
"
"
ii
::I
enaAe
aHrnocaKcoHc~e pea-Ku,Hje ..Cpe-hHa caM -WTo caM Ha osoj ceAHli!LP-1 .n.pyrapCKH·
CA,l\
y
crerna PY·KY
OAHocy
npeMa
caspeMeHoj
H
o,qywe'BJbeHoj
no6opHiif.lllo1
3a
cno6oAy " AeMoKpaTHjy ,l\onopec Vl6apypH.
}f{J.1B9110 je,Ar.1HCTOO, ,D.6MOKpaTCKHX >KeHa caei"a! .
HeKa TP"YMcpyjy MHp
JymHoj KopejH -
ceecHe
oKoM noKpery, roonot,y- KoroH, rocnot,y KYT11pHje, mcnot,y
AHy nayKep '" Apyre. PaAyjeM •ce WTO BI1A11M Ha oeoj CeAHio1U.YI npercra-BHHL\6 VIH,qYlje M rp4Ke Koje ce . 6ope nponi-B
·
11
cy
V13BpUJHOr OA6opa·MeijyHapOAHe AeMoKpaTCKe cpeAepa4Hje -
noJ1HTHYKktX A6MOHcrpat.V1ja 1-1. wrpaj-Koea. .pa,IJ,HHU.a H c:elbaHKI-1,
KOjl-1 c:e raKe 4ecro noHaeJbajy AaHa-c y JymHoj KopejH ·H •KOjHI
cy ynPaeJbeHH npon1e K0110HJ.1janHor peMU1Ma HacHiba, yeeAeHor OA _c:rpaHe AMep!IIIM6Hau,a, ·J.i. nporHe -caMoanawlia HaU.I-f-·
oHanHe peaK4Hje. TaKo croje cTeap~< y AaHaWiboj lymHoj'
PaanHKa H3Met,y cralba y CesepHof
Ay6oKo
Wra6a .QeMoKparcKor meHcKor · noKpera MHpa. CpehHa caM
WT~ MYI ce .Aalla •npH11HKa Aa BJ..!AI1M H ·4yjeM npercraBHHU.Y
COBJ9TOKI-1X }t{9Ha, J.1CT8KHyTe pa):\HHU,e y MefjyHapO.,&HOM >KeH.:..
caeeaa 6op6e 3a y6p3albe He3aBHCHOCTI1 Kopeje". ,l\eMoKpaT- ·
CKI1 casea >KeHa Jy>KHe Kopeje H·HH411jarop je " opraHH3arop-
KopejH.
Kopeje
CHare MeijyHapq~He CQllYI,I:\apHOCTJii >KeHa y 6op61-'1 3a MHp 1-t
,qeMOKparYJjy. Ja ce paAyjeM ·wro y3HMaM yyeu.rlia rHa ceAHYIU.H
H
AeMOKpaTHja!
·
Xe-):leH-CyK
no.nH-
KopejH.
AMepHYKa nomtTHKa y KopejH ynpaaJbeHa je Ha HOBO nopo.6JbaBal-be KOpeaHcKor HapoAa H H3a31-!Ba onpae.n.aHo HeroAOBat-be H aa6pHHyrocr Hawer -HapoAa y norneAy cy,IJ,6HHe ·
r ocnoi)a naK ,D,eKoj, npeTCe,qHJ.iK Wei-ITpaJJHOr O):l6opa ,ll,eMoKpaTCKOr
caBe3a meHa CesepHe Kopeje, ynynma je 25. jyHa 1946 Mon6y y. HMe
Kopeje.
pal.IHj~ H<eHa ,l(a 11X 11p~-tMe
r ocno~e,
PYKOBOAHOU,H' ~eMOKparcKor flOKpera )1{6Ha aa .,
. MHp! 06pat.aM ce BaMa c Mon6oM A• OAny4HO noAynpeTe
Hawy 6op6y npoTHB peaK4HOHapHe noni1T11Ke AMepHKe y Jy>KHoj KopejH. 06pat.aM ce npe ceera npeTcTaBHH4aMa aMe- ·
p~-t4KHx meHa. KaKo 6M _oHe yYHHHne cse wro ~o tt.HX crojHp .
648.000 YJJaHJ.ll.la V'bapwHoM o.o.6opy Mef;yHapoAHe AeMoKparcKe cpe.qe,
y
'-IJlaHCTBO CIJeAe"pau,11je.
Ha .Apyroj ceAHHll11 H3spwHor OA?opa Mei)yHapo..qHe AeMoKparcKe
$eAepal.\Mje >KeHa y MocKBj.j je.qHornacHo H c~ sEHlHKMM o,qywesJbeH.eM
nplo1M!heH
je
.ll,eMoKpaTCKH
ca,ee3
>HeHa
CesepHe
Kopeje y Yna~-tCTBO
¢e.qepau.J.lje.
6
/
�.83
/
H. JAH}f{l'fMA (MoHronwja)
PEQJEPAT
>KEHA Y HAPO.llHOJ PEllYBJIIfUII MOHfOJIIfJH
Y wMe Case3a Xypana l+<eHa-Tpy,q6eHHKa MoHmnHje, ynyi;yjeM sarpeH~ no3,qpa-s ·Bi!-Ma, HawHM cecrpaMa, Koje cy t:e
cKynHne Ha ce,qHW1.1W ilbspwHor. o,q6opa Mei)Y·HapOAHe AeMoKpaTcKe cpe,qepat..V1je meHa, H -Koje yna>Ky cee csoje 'CHare y
,qeno noTnyHe -no6e,qe MYJpa "' 6e36e,qHpcnt, ·npoTMB cpawH3Ma.
MoHronCKJ.1 Hapo,q rje H3sojeeao csojy c.no6o,qy J1 He3~BH
cHocr 1921 ro,qi-1He, Kao pea_ynraT HapOAHe ,qeMoKparcKe
peBOJlY1.1Hje.
,D,o no6e,qe Hapo,qHe peBOilYL\Hje y MoHrOJmjH, je,qHa
Mana waka -JbYAH' TaK03BaHor awwer cra.nema, >K}'TJ.1 ·H ~PH I-f
cpey,qanw, ,qpmana je cay •BnacT y caojHM p)"KaMa H 3aje,qH<>
ca HH039MHHM ocaajaYHMa noAsprasana He4ose'-IHOM yn-berasal-by rpy.Dt6eHJ.1Ke MoHrom-tje, a Hapol..tHTO meHe.
npe pesonyLV-!je MoHr011CKa >KeHa, H6 caMe WTO H~-tje
J.1Mana eH:OHOMCKHX, rpaf}aHCKHX J.1 n~_.nHn:14KYIX •n.pasa, sefi HHje
HMana npasa HH Ha KaKso o6pa3oBaJ-be. CeM rora >t<eHa .o,opesony4HOHapHe MoHron~ Hana3Hna ce y nono>t<ajy se4J..ne
po,6J.H·be ceora My»<a.
CeeMy ToMe yYWHHna je Kpaj ·s.e.n'HKa MoHro.ncKa Hapo~Ha
,qeMOKpaTCKa ipeBOilYL\~ja 1921 roAHHe, Y Toj peBOJlYI.1HjJof MOHc
roncKa >KeHa y3ena je xepo jcKOr Y""lewiia.
MHore Jo1'CTopHcHe 4W.J-beHH-4.e ,rosope HaM o yyewi;y >+<eHa
y 6op61o1 3a He3aBio1CHOCT 3eMJbe, 3a cno6oAy H cpel;y caora
Hapo~a. 0He cy 6MI16 aKTHBHe y'-lecHMI...IS npBHX napTJ13aHCfU1X
o.o.pe.o.a. Ta«se >t<eHe, Kao wro cy WarA,apwH, U.eHAeajyw"' J-13
6aTocyM6yp CoMOHa, ll<eHa-<1apTH3aH HaMlKHJla Jly6ceH "'
,qpyre 1o1Wne cy y Jof3BH,QHWL\Y y HenpHjaTeJbc><y no3aAHHy, CHa6,qeeane cy napTH3aHe KOf-bHMa H· >KJ1BOTHJ1M ·~aMHpH114aMa.
Be.nvtKa MOHronct<a AeMOt<paT<:·Ka Hapo.o.Ha peeony411ja
Mcrepana je crpaHe -wMnepMjanHcre ca TepHropHje Hawe o~ai,J6wHe, npe,qaaww •BJlacT y PY"e Hapo,qa.
.
YYeurlieM y Hapo.o.Hoj pesonyu.HjH, MoHronrc:Ka >KeHa nocrana je oa6H1bHa CH"ara y ..qeny .yt.:~apu..rliel-ba .. H pa3BHTKa HeaaSHCHOCTH MoHronHje. HeMa Hwje.a.He. rpaHe raa,qHHcraa r.o.e ·He
611 6HJJO pa,q,HOf yt.:~ewka >KeHa y B6JJJ..1KOM CT·BapanaYKOM pa.q,y
MOHroncKOr Hapo.o.a. >KeH·e ynope.o.o ca MYWKa.p4HMa y311Majy
aKntBHOr yyewt.a y ynpaBJbafhy p,pll<aBOM. 3ay3HMajy pyKOBO,[\ei;e nono>Kaje y opraH~oiMa sna<;:rl1 ·11 ynpa·ee.
Y cSAaW.I-be speMe o,o; 75 YllaHoaa Hapo,q,He cKynwTHHe
13 cy meHe.
CroYapcrso je ocHosHa rpaHa npH·Bpe.o.e MoHroncKe Ha. po,qHe peny6nwKe, Y raj o6nacTH meHe cy ·Bpno 3Ha<JajaH
<J>a·J<Top. Hanpep,HHM croYapHMa •KOjl1 cy noCTHrnH aenH.KH
yonex y pa3Bojy croYapcr.aa, .qop,elbyje ce 3Baf-be _3acnym:HHX
croyapa 36M!be. O,q, 4enoKynHo·r 6poja croYapa H-arpai;eHwx
Bl-tWOM ,q,p>Ka·BHOM Harpa,q6M,. Op,D,SHHMa H Me,qaJbaMa, HS
)!(eHe ,qona3H 30,5%.
CTotiapKa 5aAMa je y ro,qwHaMa pesony~...tHje, noseiiana
6pojHo cTafbe cTa,qa caojHx osal!a ,qo 10.760 rpna.
CrorHHe >KeHo? pa.q,e y .qp>KaBHHM raa,qHHCT'BHMa y ·Csoh
crsy rpaKrop11cra, 6pHra,q·H-pa, aerepw.Ha·pa w -aerep1-1HapcKHX
. nOMOiiHHKa.
Y HHAYCT·PWCKHM .npe,qy3et.HMa 6poj meHa H3HO<:H 38%
npeMa 1.1enoK)I'nHoM 6pojy pa,qHHKa.
. Hanpe,qHJ.1M pa,qHH4HMa npoH3BO.QI-be, ,Qo,l:\elhyje .·ce 3'BaJ-be
y,qapHHKa. O,q 4enoKynHor 6poja y,qapHHKa YnaH-6aTOpcKornpoMKoM6Jo!HaTa Ha lKeHe OTi"la,qa 32%.
OrjJOMHa yllora rnpHna,qa MOHrori'CHOj )K9HJ.f y paasojy
Kynrype ·J.1 npocsei:ll1saf-ba- csoje aeM!be. Y HaW~t~M WKonaMa
3anocneHo je 365 y4HT6fbHL..Ia, Mei)y -Kojl1Ma I'!Ma He Manl1 6poj
TaK·BI1X, l<Oj11Ma je ,ll.O,Q,61b6HO 3Ba•l-be 3acny>KH11X . HapOAHHX
y4HTe1bHL\a.
BenH'Kitl je H aHaYajaH .QonpHHOC )K~Ha y paasojy HB4HoHanHe yMeTHOCTH Hawe 3eM!be. MH HMaMo Ji<eHa ·KI-bH>KeBHI1Ka, YM6THH4a, My3H4apa lit neaa'-la.- Meijy ··f-bHMa HMa 3acny:>KHHX H .Hapo,q,HHX YM6TI+J.1Ka peny6m1Ke 1 KBO· WTO ·cy ~.nr30JlMa, OjyH, E4HHxopno, U.epBHAYilMa, P11HYHxop6o, ,Qonrop-
6•
�84
85
/
cypeM H Apyre. Y o6m>CTH Yyaa..,;a Hapot~Hor 3Apaalba .pa,!je'
XHJbaJJ,e :i«eHa-, Meijy 1-b,HMa H t:~te'cen1He
y: •BHWI-1M. WKOJISMa
H3HOCI1-
25 %-..
neKapa. Epoj yY6HJ.1~i:t
MoHro.nc:Ka >«eHa je ynope..a.o ca MYWKapu,eM y3HMa·na
aKTWBHor yyewt.a ca opymjeM y PYl1" y DA6paHH caoje. oTa~6HHe. Ko,D. Hac .nocrtijH 3HaTaH ·6poj meHa wocpepa paTH.-JX.
B03J.1JIS 1 mH10TS 1 pa,D,J.10cfl0Hitf'CTS 1 T6XHJ.14apa H p;p.
Y H~woj .peny6mu..J,I'! nocroje ycraHoae: 3awnne MarepH!-1crsa
J.1
,ll,eu,e, ,a.eYHj"J sprosH,' ca~erosam-1wra 3a >KeHe_. Maj-Ke.
Hawa ana..qa
.Aein1 caaKe_ rOAI1He HOBYa·Hy
noMoii
ca s~-twe p,eu,e. CaMo y 1945 ro,ll,J.1HI-1 H3Aaro je Ha
__
w.ajKaMa (12.952 oco6e) 11.;571.000 ryrpHKa.
I-1Me
Ma jKaMa
noMohH
.
Aeu.a •ce 6ecnnarHo wKoilyjy M ym1-1eajy 6ec,nnarHy
M6AI4-
U.J.1HCKY noMoi;,
npaaa KO ja je CT6t<Ila _
MOHrOJTc-Ka >KeHa 143pa>t<eHa cy y
73 YnaHy Ycra.ea MoHroncKe Hapop,He ,peny6nHKe,' y KOMe ceKa>t<e Aa meHa ynope'-'o -ca MywKapL\HMa HMa nornyHo npaao
Aa 6Hpa " ,!Ia 6y,11e 6MpaHa.
Y l.lnaHy 8 Y.cTasa MoHroncKe HapoAHe p~ny6n1-1Ke noAana4H 'Ce, p,a >tceHa HMa no,qjeAHaKa ~npaaa c Mywt<apu,H-Ma ycBHM rpaHaMa eKOHOMCKOr, ,D,p>«aBHOr,- KynrypHOr, nOm1H1'-IKOr
H-~ ApywraeHor >KHsora 3eMJbe.
Ycraa MoHronc~;<e Ha2_o,o,He peny6mt~He oMoryflasa ->KeHw
npaso -Ha pa.Q, OAMop Yl o6pa3osat-be. MajKe pa,o,Hi'l4e l'!Majynpaso Ha nnai=.eHo oTcycTBO 3a -speMe ·rpy,qHo'he.
nocne ~eMOKpaTCKe peaonyu,Hj"e, 1921 rOA11H6 1 >KSHe
Tpy.,~~6eHHL\e MoHrDilHje '~e cy opraHH3oBaHe y opraHH3aL\HjH
1/Xypan~-1 meHa", KY.Qa cy :»ceHe cnane csoje -npercTa:BHI.-IL\eAenerarKI11-be. T11 xypan;t~ >KeHa 6Hne cy npae HS'4JtfOHanHe opraHH3au,wje MOHroncKvtx meHa. Y jyny 1931 ro,ll,;t~He 6wo je ca3_BaK
nps1o1
KOHr:pec _>t<eHa- Tpy,DJ6eHI1Ka · MoHronc.Ke
HapOAHe
peny611HKe.
nocne npaor KOHrpeca >KeHa-rpy,o,6eHio1K8 MoHrO.nlllje,
AenaTHO'cT Me'ljy meHaMa y~~na je aeker ~Maxa. Xypa.n~-1 (cKyn-·
WTHHe) p,eneraT-KHI-ba cy OCHOBa »ceH,CK~X opraHH3aU,Io1ja.
3a apeMe ,ll,pyror csercKor 'paTa, KojH je p,oHeo HajcrpaWHltlja CTP3A8-1-ba AOMafiVIM OrfbJ.1WTJIIMa M11JlHOHa >KSHa, ·KOileBKaMa 1-bY!xoae ~eu,e, MoHroncKa meHa ce,_ Kao nyHonpasaH rpaljaHHH caoje peny6m1Ke, TPYAHila w· 6opHI1a Ha upaHH Yje,1111-
H.eHI-1X Ha~11ja. Ha-we meHe' .cy •-tspcTo _seposane y no6eAy
Hanpe,qHor YOBe4aHcTBi3 Ha,£1. cpawi1'.3MOM. Crora cy ~oHroncKe
--.>KeHe Y3HMane aKTHBHor yL!ew-ha y npHKynlbarby 11 cnarhy nq~YAa VI HO·Bl.laHJ.1X cpSACTBBa cPoH,D.y noMo"hH_ U.pseHoj apM11jH
3a speMe BenltiKor orav6HH'.C·Kor para CosjeTcKor Case3a.
lv\oHroncKe meHe cy ca ~enH-KOM pa~owi1y np;t~MHne a~nen
MI'IHIH~a cosjercK;t~x >KeHa, KojH je op,p>t<aH 7 cenreM6pa 1941
ro,D,HHe y MocKB-11, ynyileH >t<eHaMa 4811ora csera.
0A¥ax nocne rora, Case3 >KeHa rpyA6eHMKa MoHronY!je
J103sao je MOHroncKe meHe Ha opraHJ..13BL\Yijy noHyAa, np!-1-·
KYnlbaf-be HO·B'-!aHHX cpe.qcrasa 11 CTOKe 3a cPoHA noMoi1H
~pse~oj apM11jH, Ha wra je MDHroncKa meHa OA'rOsop~t~na noHOBHHM paP,HHM e.naHOM 14 npY!KynJba/-bBM HOB46HJIIX Cpep,cTasa,
OOf-lyP,a, TOnne OtJ,elie J.1 OABajal-b8 CTOK8 33 CIJOHA nOMOilH
L\paeHoj apMHjH.
fV\oHroncHa >KeHa je OA11H4Ho cx-sar;t~na, Aa je 1-beHa ,
aKTJ.1BHa ,ll.811ilTHOCT y CBYIM 'rpaHaMa HapQAHOf f63,£t.J1HCTBa, 3anora no·6e~e Ha,rt q>awH3MOM. Ha,[l.axHyre TOM 11p,ejoM
MHore >t<eHe cy noaeiiane csoje HOpMe y npO;t~3'BO.Q.I-bJ.1 o~
250--460.%, 36or !..!era je 375 >KeHa o,qm1KOBaHo opp,eH~Ma
14 Mep,albaMa MoHroncKe HapOAHe peny6m11<e.
CeM Tara ,MOHronc~e >KeHe cy cnane :noHy,ll,e ·>t<etlaMa 11
,qe4111 y ttenose Cosje-rcKor C:ase3a oc.no6o"l)eHe. OP. HeMaY-Ke ·
'oKynau.111je.
Ha npHMep 1943 roAHHe 6H11o je noc11aTo 10.760 KoMaAa
ronn;t~x
cr·sap;t~.
~MoHroncKe >KeHe, cy HajaKniBHYije_ yl.lecrsosane y Rp11Kynlbal-by cpep,crasa 3a H3rpap,l-by TeHKosoKe 6pr.1ra,qe ;,Pesony4MOH£!.PHa ·MoHrO.nY!j_a" J.1 SB;t~OeCK8Ap~1Ile ,MOHfOJTCKH· a.paT'\
rmjH cy y peAO·BMMa L.lpseHe a.pMHje y3;t~Mane Henocpe,qHor
yt-~ewiia y cnoMy HBU.11·CTY14Ke HeMaYKe "' 3ay3eii.y- H::.eHe npeCTO-HHU.e 5epi1MHa.
,lJ,eceror asrycTa· 1945 ro!J,MHe, KaAa je MoHroncKa HaPOAHa .peny6m.-.Ka o·6 jas1o1na par JanaHy, MOHroncKe· >KeHe cv
Henocpep,Ho yYecTsosane y sojH;t~M onepau.HjaMa MoHroncK~
HapOArJ6 peB011Y!.\J.tOH8pHe apMHje npOTJIIB J.1MnepMjanJ.1CTH4·KOr
JanaHa.
·
lt1cro ·TaKa, Kao 11 3a speMe 6wraKa Ha Xa.n-x;t~H-foJle
c jana-HcKHM caMy-paj.HMa 1939 ro,&HHe, Hawe >KeHe cy ce noKa-
�87
6 oKro6pa 1946 rOAI-!He rocnoija JaHWY!Ma, npeTCeAHI-!1.\a . CaeeTa
3a11e i@O ·npa·Be naTpHOTKI H-b6, n0A HenpHjaT6Ib'C'KOM 'BaTpOM
oHe cy ·arpw)lfne ceojy AY»<HOCT y caojcr.ay 6onHHYapKH, renerpatpHCTK~-tH:.a,. pa,qi-IOtpOHHCKl-11-b·a. 0He cy .p,a,D.l-1116 y nOJbCKHM
6onHH4Q<Ma, H Haj3aA, .paroeane Kao aojHHU,H H ocpHu.wpYI caoje
apM1-1je. 65 Ji<eHa OAm1KoaaHo je parH)IIM op,a.eH~Ma.
1
Caser Xypana
>KeHa-rpyl'!6eH"Ka,
MoHroncKe HapOAHe
peny6nHK6 cnpoBOAH BellHKJ.Il n01lHTH4HH M opraHJ.13ai.\J.10Ha..l paA
Ha wro seheM yYewhy >KeHa y aKmBHoj I'!P>KaBHoj " Apywrse-
xypa 11 a · rpyA6eHI-!LfKI1X >KeHa MoHrOilCKe HapoAHe peny6n11Ke, ynyn111a je
Mo116y -aa npHjeM Xypana rpyA6eHW·IKI-lX >KeHa MoHroncKe HapOAHe peny6m1Ke y MeijyHapOAHY ,qeMoKpaTcKy cf:leAepa~jy >KeHa.
Ha ceAHYII.\111
VbspwHor oA6opa MeijyHaPoAHe AeMOKpaTcKe. ¢1e,c.e-
pau.Hje >KeHil y MocKBYI, .Caser xypa_na TP.YA6eHWYKHX meHa MoHron~;~je
6wo je jeAHOrnacHo npWMibeH 3a YnaHa MeijyHapOAHe AeMoKparcKe cf:leA~
pau.Hje >KeHa.
Hoj Aella:THOCTH, Ha WYipeH:.y nHCM6HOCHI H nOAH3at-by )KI'IBOTHOr HJ.1BOa.
,
Ha•wa opraHH3al.l"ja, Kaja 6poj" 125.150 YnaHosa, YBpcTo
je peweHa Aa aKTHBHo yYeCrilyje y 6op6H 3a ·nornyHy no6eAy
ceeonwrer M1-1pa H 6e3!6e,AHOCTH, 3a rec-Hy capa,n;t-by Hapo.qa
y OOJ1J.1TJ.1'-IKOM 1 eKOHOM'CKOM H ·KynrypHOM no.Apyyjy, 3a Y46pwfieH:.e np)lfjarelbcrsa H •caee3a Meijy meHaMa L\enora csera.
MoHro.ocKa >t<eHa iie 6J-~TH AOCTOjHa caora cno60AOiby6Heor Ha,POAa, KOjl1 je ·cefi)lf. ~TBOpHO cpefiaH >kHBOT H 6naroCTal-be, ·Koje He 3Ha 3a rnaA H 3~My, HJo1 3a noHJo1maaaH:.e 4oaeYHjer ,D.OCTOjaHCTBa.
Y CBOM )lfCTynat-by. CMar.paM 3a yMeCHO A,a nO,D.By4eM, ,D.a
je MoHronc·Ka Hapot~.Ha ,peny6nHKa, Koja rajH TpaA.H'LJ."HoHanHo
npHjarelbCTBO ·npeMa HapOAI'!Ma CoajercKor _Caae3a ~ Koja. je
c 1-bHM a·e3aHa Y-roeopoM o npHjaTelbCTBy H y3aJaM'Hoj noMoiHt,
yeeK 6Hna y A3Hj~ JeAHa OA rspi)asa cno6o,'ID!by6>tawx HapoAa, ·
o Kojy cy ·ce paa611jam1 arpeta.tBHH nnaHOBH janaHc-Ke COJlA~
recKe, Koja je re>KHna ....ilie- J..tcKop11Cn"' Hawy 3eMibY Kao crparenK·KH Mocro6paH 3a e.KcnaH3Hjy Ha 3ana,o.. Hawa Apmaea
611na H ocraiie jeAaH o,q 6eAeMa AeMoH:parcKI1X 3eMafba y
1-bHxoeoj 6op611 nporHs arpecHBHYIX Ap»<aea, 3a Aen·o "M~-tpa Yr
le
6e36eAHDCTH y 1.\elloM csery.
MaHroncKa ->i<eHa y noTnyHocrH ·cxeara caoje o6aseae
npeMa meHaMa 4enora csera.
Y J.iMe meHa MoHroncKe HapOAHe pen)'6nl1He A03Bomne·
·Aa sac yeepHM P,a cMo ·cnpeMHe ·Ha cae 3a Ae¢"'HHTH·BIHO'
yHw-wret-be cpawJo13Ma, ocHry.pal-be MHpa H- 6e:a6e,a.HOCTH, aa cno6oAy H .,qeMoKparHjy · HapoAa, H y norny:HocTH ce cna>+<eMoc :U.HibeSHMa, 38..Q8L\1"1Ma '""' M9TOActMa .Mei)yHapo.qHe AeMOKpaT-
CKe <jleAepal\>tje >KeHa.
)J.a _>t<)IIBH Caee3 ,qeMoKpaTcKwx ·M<eHa L\6110ra ·cseral
nYICMO }I{EHA MAJ].AfACKAPA 3A nPYIJ6M
y MEoYHAPO,ll.HY ,ll.EMOKPATGKY CbEJJ.EPAL\HJY }I{EHA,,
Cases meHa Ma,qarac~apa, ocHOBaH n046TKOM
1946
ro-
A~He, yjeAHH>yje ,liBHaC senHK" '6poj >KeHa, KBKO )'poi)eHHLI~
Ma,qara'cKapa, raKO 11 espo:ncKHX >KeHa, 11 craslba ce6111- y 3a,qaraK. no6olbWaH:.e COL\Jo1jaJlHOr nono~aja >KeHa MaAaracKapa.
Case3 je seii or·sopHo ~sa .QI1CnaH3epa, opr_aHH3oaao
Ha6a~lba4ke· 3atipyre 11 cnpeMa ce ,r:ta npo-wH:pH OBOJY AenarHOCT y T10M npaBU,y.
Case3· >KeHa Ma,D,aracKapa c-Ma.Tpao 6H ce cpeiiHI'tM Aa
cryn" sawoM noMohy, y sen>t~y MeijyHapoAHY AeMoKpamKy
cfl6A6Pa'U.Hjy >H6Ha, YHje T6>KI-be 11· 1.\HJbeBe OH nOT·nY:HO A611H.
Y HaAH, Ha ncirspP,aH OAr?BO:P -MOn)lfMO ea'C, ,qpara rocnO~o ·KoroH,
p,a npHMHTe y:eepetbe Hawer J.t3~aHpe,qHor
nowroaat-ba 11 cHMnar.Hje.
Ha Apyroj ceAKWI.\111 VbspwHor OA6opa MeijyHapOAHe AeMOKparcKe
cpeAepa4wje >KeHa y MocKBW np11M.rbeH je Case3 >KeHa MaAaracKapa, jeAHOrnacHo 11 ca senHKHM oAywesJbet-beM, y 4naHcreo CbeAepau,~;~je'~
�/
Y' 4J.1n.ey oHe Mary Y3HMaTY~ yyewfia caMo .. y Of1Wn1HCK:J.1M
H36opHMa.- IIIMa meHa YnaH!t'lu,a onwntHCKHX casera, anf-1 cy
OHe Mano6pojHe. ·
· Y cae YeTHpH 3eMJbe >KeHe ce 6ope raKoi)e 11 3a eKoHOM'cKa. npaea. }l{eHcKe-- 3apa.Qe cy 3HaTHO HH>Ke o.q 3apaAa
MYWKapa4a.
CeM rora, HemtcMBHO CTSHOBHJ.1UlTBIQ HeMa rpa-ljaHCKJ.1X
npaea, rj. !11paKTHYHo, ae-1:\HHa craHoBHHwrea . He MO>Ke Y3.HMaTJ.1 yYew-fia y nomn~oNKOM >KI-1Bory, nowro JB y 6pa3J.'I11HJJ.1,
'HanpY!Mep, -81-'!We O,(i 75% Heni-1CM8H~1X.
MapH-I<JlOi1•BajaH-KYTV1PV1JE (<:PpaH4ycKa),
reHepanHH ceKperap MeijyHapoi1He 11eMoKparcKe
cpe11epa4Hje JKeHa
Vf3 Vf3BEWTAJA
0 llYJ'Y Y 3EMJhE JIATMUCKE AMEPMKE
3. Y•npKoc roMe wro ose seMibe Hl1cy npem1o1sene crpaxore para, >KeHe raMo •noKa3yjy eeJ1Yf'I01 HHrepec 3a 6?p6y
3a. yysal-be MHpa·, oHe cy ~eoMa 3a6p14+1yre 36or J.'I-MnepY1JanH<:Ti14-t<e nom1TI1Ke J.1 oHe ce :6oje p,a nop,ena cseTa Ha ABa 6noKa
o ~eMy -rosope P~ssecHIIl nonHTJ.1YapH CA,Q MO>Ke JJ..a
):\OB8Ae AO _H'OBOr para, y KOjH 6H Marne p,a 6yp,y ysyYeHe J.1
l--bi1Xose 3eMJbe, aKa 61-1, Ha npHMep, 6Ho 1np1-1xBaReH TpyMaHOB
nnaH. ETa 3a·wro caM csyp,a HaHna3Hna H~ 6na-roHaKnOHP~ npl'ljeM csaKJ·1' n-y1 Ka,q caM rosopHna o Heonxo,o.-Ho:TJ.1 p,a c-se
>+<eHe csHx 3eMalba y3My yyew-ha y 6praHM3aU,HJJ.1 MHpa, .""
.HaA caM yKa-311Bana Ha onacHOCT naHaMepJ.'I~KJ.1X opraHJ.13a4HJa
C11J.1YHJ.1X oHH-Ma -KaKse 61-1 xrena p,a ·CTBOpJ.1 Me-ljyHapo,D,Ha
Kao wro ce cei;are, Ha nocneAt-beM aaceAal-by )113-spwHor
O,l16opa 6Hno je peweHo, ,qa
r eHepanHH
ceKperap MeijyHa-
poAfie p;eMOKparcKe cpe..q,epa41-1je >KeHa, y TOKy aBrycra· Meceu,a orn)'Tyje y Jy>KHY AMepV!Ky, Ha 1noaHB Ha4~0HaJlHOf"
caseaa >KeHa Ypyreaja 1<1 ApreHTYIHe 11 Xytne lflo·6e,D,e". Oao
neroHe.qelbHo nyroaa~te npowno je seoMa 6p3o, aJHf je 6Hno
MHOro
nllO,[tOHO'CHHje
Hero
WTO '61-1
TO 6"1!1VI
"--YITBBH
MSCSU,H
npen_HcKe.
0Ho je AOnpHHeno no6olbwal-by P~Aa >KeHcK~ttx opraHf.'l3aU,Io1ja Jlarii!HcKe AMepHKe H .noMorno 1-fM je ,qa ce ynoaHajy
'
JlMra ,3a MJ.1p
MHOro 6111-!>Ke ca H.;lWOM _cPe;qepSH..\HjoM, Hero WTO je TO 6M110
Moryhe ,o.a_ ce· ypqAio'f· npeKo Hawer 6J.1nTeHa ...
ja caMa Morna caM .n.a KOHcra-ryjeM -KaKo cy 'npo6neM'J..~
KojM ce TY!Yy >KeHa cayAa-M:TYI: cKynoii.a mw,siora, npaaa meHa,
cT.pax o,q para.
je Ty6epKyno3a MaCOBHa nojaaa. Y PMo-Ae-}f{aHe"PY CBaKa ABa
cara YM"pe no je11aH 4oaeJ< 011 ry6epKyno3e.
2. -•Wro·- c_e TYI4e npaea >tCeHa y 6na31111J.1j~tt oHe · ~Majy
npaao rnaca H Mary, 61-1n1 J.1aa6paHe, am-1 y AaHaWI-bOj YcraBOTBopHoj cKynwT~HH HeMa lf<eHa. Mef:;y nocnaH•4MMa ypyraajcKor napnaMeHra -J.1Ma ABe >KeHe, 'TaKoije J.1 y CeHary.
Y ApreHniHH >t<eHe yonwre HeMajy non~TVIYKHx npa.sa.
II
.
cn660AY ·
.
Ca,q xolly AS saM AS-M KparKy
3aqHjaMa· meHa na.TJ.1HC.Ke
A
1. Cqnoiia >KJ.iaoTa, - ro je npo6neM KOjH y Hajse'heM.
creneHy HHrepecyje meHe ose 4erHf>l'i 3eM1be. He.QOBOibHa
J.tCXpaHa je ·4ecra nojaaa y lfwne)', a Hapo411To y 6pa3H1111jY~, rAe
I
H
•
Hawoj <:Pe11epaL\Hj".
"H~DpMall"JY
AMep11Ke, KOJG cy
ce_
o opraH•npYmojHne
.
c
·
·
, . Y opa3Hill1JI-1 JS caMe ~eHcKa c-e K1111Ja KoMyHHCTW-IKe nap'""
T~je 6Mna YnaH <:Pe,!1epaL\HJe.
An"!, Kao wro caM se-h- peKna, meHe cy 3a6p1o1Hyre 36-~r
6yp,yi;HoctJ.1, na YaK H y oBHM 3eMlbaMa rp,e ~eHe HeMaJy
Hawe HcKyCTeo, oHe H~naK oce-hajy tteonxop,HoCT YJGP,"!I-bel-ba H
MH:OTO OfJ. HaC OYeKyjy.
.
Y PMo-,!1e-}f{aHe"PY je Hawa •npeTCTaBHML\a ApcenHHa Mowen o6e-liana p,a _-he yno>+<J.1TH cse Hanope y -noKyW01,Y Aa npe11
Tsop~ .,npHjeMHJ.1 ·KOMJ.1T8T , CTBOpeH y ·se3H C MOJI1M P,OJlaCKOM1 y CTBilH\1 t<OOpAHHaLV·lO~J.'i KQMJ-lTer J.1 p,a CTBOpH MBCOBHH
noKpeT pap;H 6op6e 3a 3axTese >+<eHa J.1 3a o4ysatbe MH~a.
· Y Ypyrsajy cy ce He,l1aBHO yje,q•HHne rpH opraHH3a4~}e:
_,_,Ha-u.HoHanHH >+<eHCKH" caee3", ,>KeHCKI-1' ·noKper 3-a no6eAy v.
�~
"
-;''l
11 KJ1HHH·Ka pap;He meHe". Hosa opraHH3a41o1Ja npi1M~t~na je y nornyHOCTH nporpaM Hawe Cbe,qepau,Hje 1o1 3oee ce ,Caee3 ypyreajcK-J.1X >KeHa". Caee3 MMa HaMepy .n.a opraHH3yje KOMHrer
,RpHjarelba MHpa", KOjl-1 MO>Ke p;a HMa wHpo-t<:o nolbe aKt,V1je.
Y ApreHT~t~HH jep;1<1Ha eemtKa >t<eHcKa_ opraH~-t3a4~t~ja "XyHra
no6e.£le" 6pojH 27.0()() 4IJaHOBa. 6HIJO HX je 48.000 npe HO
WTO cy ,.XyHTy" 3a6paHHI1~ y Majy 1943 roA•He,
rrXY•HTa · no6eAe" je y -nornyHOCTI-I ynnarHna rop;H-WH::.Y
4IJaHap•Hy H >t3AaiJa 20.000 6powypa ·noceekeH~X MeljyHaPDAHOM Ko>trpecy.
11
11 Yjep;H-tb~He p;eMOKpaTC;Ke >K9H9 y EiyeHoc-Ajpecy -~Majy
HaMepy Aa Hac 3aMone Aa Hx npHM11Mo · y ¢leAepau,Hjy, H Aa
!tiM _nOwalbeMo ceoj· Y.crae 1o1 .nporpaM paAa.
}t{eHCKa
9f
~
/
opraH•3a4•ia
y
4•ney yjeA""'Yie y ce6• 20
opraHJ.II3aUaHja.
Mome ce pekH Aa cy pe3ymar" ·nyroea·"'a epno no3•nteHH. 0HO je ·y4HHHJ10 AS ce CTBOpl-1 01Mnantja 3a Hawy
gleAepa·L.~Hjy " Aa ce nonynapHwy Haw• 4>flbeBH " HaW>f 3aAau,~r~ y 39Mlba<Ma 'f/~9 cy. >KeHCKe opraHH3S4J.olje -jow BpllO
Mna,qe, am1 r,l\e ce Hanaae caH ycnoeH 3a 1-bHxoe pa3aoj.
·
Y peaonyu,H-jH, KOja je npHM1b9Ha ·no OBOM 'nHTal-by r
V13spwHH OA'6op Cbe.qepa·u,1o1je ,KareropHYKH npoTecreyJe H·
ocyi)yje .qp>Kal-be 6pHTaHcK~t~X Yl aycrpamrjcKHX ''BJlaCT~t~, Koje·
oMera crsapai-be -npHjarelbCKbr KOH~aKra H y3ajaMHor .pasyMe- ·
Bal-ba'· Y13Me-}_;y A6MOK!=!aTCKI'IX HapOAa, KO jH ce r6ope 3a ,MHp 1-t.
AeMciKpan1jy''.
KHHeCKe
snacrH
·cynporcraa,we cy ce o.qnacKy npercraaHHL\d'
KHH6CKHX }f{eHCKHX 0pfdHH3dJJ.HjiJ , Hd
CdCTdHdK
I13BpWHOr 0.£160pa
V13spwHH
AOrOA"I10
>f
o,Q6op
38
o6asewreH · je,
&peMe
,Qa
npse CBAH"'4e
,
cy Kao
wro
ce
Vl3epwHor DA6opa
Cbe,QepSL\I-Ije Klo1H6CK6 BJlSCTIII noHOBO OA'6Hne p,a IJ.aAy
,q.oasony aa Yf3nas 1113 K;~t~He ,qenerarKI-'fl-baMa p,eMoKparct<Hx
>KeHCKHX. opraHH3BI..Vtja Te ·39Mlb9.
Y pe30ny4•i• ·l13epwHor o,q6opa no oeoM n•raH>y noAsna'"'IH ce, p,a "Ha:aep,eHJ,II ·cnyYaj npeTcraslba jep,aH AO"Kas
BHwe Aa J{HHecKa snap,a ·cBJ,IIM ·nyreBHMa H -cpep,cTBHMa -cn.pe4aea pa3s~t~raK AeM-oKpa.rcKor noKpera. t--hspwHI-1 op,6op
"Jpa>KH OA K~t~HecKe BJlaP,e p,a KJ.I!HeCKIIIM :>KeHaMa n!!Jy>Kio't
Moryi;Hocr
y4ewt.a
y
paAy
MeljyHapOAHe
AeMoKparcKe
cpeAepal...\:Hje meHa".
PEAKLI;VIJA XOliE
AA
-
OMETE OClBAPHbE MHYHAPO,!J;HVIX
BE3A 113MH>Y }f{EHA
EHrnecKe H :aycrpanHjcKe. ·Blla-crH op;611ne cy p;a .L\BAY
rpaHcnop11Ha cpert:Tea 3a npeaOO y A)rcr-panY~jy coajercKHX
Aenerar·KI-iH::.a, ·Kao 1o1 ·npercraBH~U,a 1Mei;yHapo.qHe p;eMoKpar-cKe
<f:leAepaJ.lHje meHa.
CosjeTcHe >KeHe_ npHMHne.' -cy 'C pa.qo~y ·no 3MB caojJ~Jx
aycrpan•jcK•x Apyrap11L!a Aa np>fcycreyjy KoKrpecy aycrpan•jcK•x meHa y 'C>fAHejy. An" eHrnecKe " aycrpam<jcKe
enacn1 ocyjenme cy t-hlfX'OB ,q,ona3a-K, TMMe wro cy OA6~we .qa
A3AY rpat+cncpTHa cpercrea 3a -nyr OA JlOHJIOHa AO C•AHeja.
AMep•YHe anaa• OA5>fne cy yna3HY BH3Y y CA,ll r-lj• KorOH,
nperceAHHJ.lM MeljyHapoAHe ABMOKparcKe <f:leAepaJ.lwje meHa
AMepH4KH KOHcynar y na-pH·~Y 0,146Ha je Aa ~~~a su~y
r-'ljJA KoroH, ,r:IDor '1-beHe KoMyHHCT!"l4Ke p,enarHocn1 , Te Je
Ha Taj Ha4HH oMeo 1-beH o,qnooaK' y CA,lJ. Ha •cKynwTJ.IIHY >+<eHa,
"KOja je r6Hna opraHJA•3aBaHa no,q . noKpos~TelbCTBOM r-ije.
Py3senr H Ha. Kojy je r-~a KercH 6"ma 11~t~4HO fl03BaTa~
{Tpe6a, "3Meljy ocranor, 3a6enem•r• ,qa r-lja KoroH ""je
I...JJlaH KoMyH~t~CTH4Ke •naprJAje).
Y n~cMy, Koje je aHa ynyT'Hna r-i;H Pyasenr, aHa 113pa_..:.
>Kasa caoje 4yi)e1-be 1-1 >KalbeH::.e --y 'Be3H c THM cnyl.lajeM.
.,3a apeMe HeMa'-IKe oKynau,Hje, - nHwe r-i)a KoToH,- ja·
caM oa·ayMena wra •3HB4H HBU.I1CTI14Ka r11paHH-ja, 11 npHwna
-t:aM W:eHaMa cewx -crpaHa-Ka ·H csHx nonomaja, ·Ko-je cy yje-·
�93
92
_,q~HI-1lle cspje CHare y 6~op6~ -.nponfs cpawi13Ma .. _·. Y ,o.BeMa
.cpra~H~3au,~jaMa H8U.I:10HanHoj 11 Me~yHapop,Hoj ~ ·4wja- caM
np_eTce,qHMU,a, Hana3e ce meHe csHx crpaHaKa, Koje p:a.Ae y
HaJYSWt-beM cnopa3yMy, 11 y3 yyew-Jie KoMyH~-tera, KOjH .cy o,.qHrpanw rar<o samHy ,vnory y ocno6oijel-by CDpclHlWCKe, a KO}H
rt caAa paA.e ca HBJBeiioM ~no>KprsoaaHowliy 'Ha p,eny o6Hose
3eMJbe, npercraslba sem1KJ.<1_ .QonpwHoc.
. npJ.1HU,I-m 'KOjl1 cnpOSOAH sna.a,a Cjep,l1,1-b6HJ.1X A'Mep114KJ.1X
.):\p>t<aBa,
a
KOj-YI
J.1P,e
3a
TI-!M
p,a
>KeHBMa-KOMyHHCKVI~aMa
pa3t:~MX 3e.MaJba onpe4H yY~wiie Ha raK.sl1i-.\ KoHcf:lePeH4J.1jaMo
Kao_ UJTO je Bawa, 3B'C11Y>f<YJ,7 y MOjYrM OYJ.1Ma ,qy6oKO ca>Ka- .
JbeJ-be, nowro -he osa ~Mepti 3HarHo yMal-bi1TH 3HaYa:j sawj.oix
pewe!-ba".
•
.
Csvt 4llaHoBVI II13BpwHor {)A~opa y csojwM rosopHMa
J6-':.HOAYWHO c-y 3aKJby4HJH1, .Qa cse ose 4HI-beHI'Iu,e o.o;pa>Ka-:
BBJY YICT}' Te>KH:)y peaKU,I'Ije JJ,a OMeTe pa3BOj •np·1-1,jaTeJbCirnX
-op,Hoca J.13Me}yy. >KeHa-.QeMOt<para pa3.11W-IJ.1ntx 3eMalba.
lt13BpU1HJ.1 O,ll.6op AOHeo. je _pe3011y4H-jy 14 no OBOM 'lllo1TQ~Y· Y pe3onyu,Hji.1 11nporecrsyje nponrs Ta"Ksor nocrynKa
1<0JI1M cy aMepY1'4Ke snacn1 o,aP1'111e ,v,a H3,qajy BYI3Y 3a yna3
Y CAA npeTcegH~4~ MeljyHapogHe geMoKparcKe cpegepa41<je
"JKeHa, rocnoij1-1 KoroH".
.
·
·
.,ltbepwHH o,p,6op KOHcra'ryje .v.a ·onoMeHyn·t' cny4aj He
npeTcra·sJba ca~o noapeAy 1npas1-1na o6H4Hor rocronp1-1M'crsa,
eeii 1-1 noKywaJ oMeTal-ba AenaTHO'CTI1 MeijyHapO,l\He· ,qeMoKparceK cfJe.QepaU.I-1 je >KeHa, KOja je CTBOpeHa. Ha rCseTCKOM
MOHrp~cy npercrasHVJU,a ~Vll1MoHa meHa 1113 41 3eMJbe.
· .npercrasHHu,y llH"re er!'lnarcKHx <:TyAeHnh'f~a cnpe4Hl1H cy
bp.6opa, WTO ·npe11CTaBJba HOB
AOK63 CVfCTeMaTCKOr -pa.Qa etltlnaTCKe B11SA6 npOTJ.o!B HajeJleMeH- ·
7apH~<~j~<~x o6ene>Kja A6MO'KparJ.1je.
Jl.S 'AO"Ijy Ha C6.QI-tJ.o!Ll,J.1 Vf3BpWHOr
'r-t;e nayKep (PyMyH~ja}, Xogi1HOBa (4exocnoaa~Ka), no-·
noaa (CCCP), ToMW>14 (JyrocnaeHja), nparepoea (nolbCKa) "
06oea (6yrapcKa), Koje cy y3ene yyewha y A"cKyt:l1jH, cMaTpajy, A·a VbspwH£1 OA•6op He Mome .qa npei)e ·npeKo cni-1'-IHI-1-x.
PE:!npecJ.fsH~<~X Mepa 111 npeA11aJt<e ,qa ce nopeA 1I1pOTecra
KOjJ.1 Fae 6HTH nocnar eranaTcKoj ena,ll.£1 ynyr1-1 y HMe ltbep~Hor b,EJ.6opa .OYICMO COJlVI,!],SpHOCTl-1 enmaTCKVIM >l<eHaMa.
l13spwHI1 OA6op ycsoj11o je pe3Dl1Y4"iY npoTecTa npoTHB•
yt"yuiHB'al-ba meHcHor AeMoKpa11cKor ;noKpeTa y En-mry. 0.Q6op
je. ynyrHO flHrl'! 'CTYA6HTKJ.11-ba J.1 Jl~n1 paAHYI_L.\.a 'nWCMO, 'KOjHM
c_e_ conHAap)1we ca enmarcK~<~M >KeHa··Ma y 1-bi-IXOBoj 6op6J.1 3a
paBHOnpaBHOCT £1. 3S H63SBI1CHOCT ·CBIIIX HanaAaja- peaKL~J.1je, y
6op61-1 3a c-soja eJ<o:HoMcKa 1<1 no11J.1TW-+Ka . npaBa, 3a Mlllp a
AeMoKpaTJ.1jy, 3a -no"ffnyHy . Hau,l-loHanHy t-~e3as~ct-~ocr
. V13spwHJ..1 OA6op cMarpa 3a HeonxoAHO ,o;a op,
MeljyHapoAHe
4SMoKpaTcKe
¢ege,pa4Hje
>KeHa,
ErwnTa.
'CTpaHe
ynyTH
y
Enmar jeAHY KOMJ.1cl4jy, Koja 61t1 Ha m·n.w MecTa npoy41-1na
nono>Kaj :>t<eHe -VI }KeHcKI'!x AeMot<parcKYIX· _opraHH3aLJ,'~"~'ja .
ni'!CMO 1-lje KOTOH r-ljH PY3BEJ1T
PEnPECAni-1JE nPEMA AEMOKPATCKOM }I{£HCKQM
nOKPETY Y EnlinTY
VbspWHH DAOOp cacnyUlao je "Hcj>OpMa4Hjy 0 yryw~sal-by
)KeHcKor AeMO·Kparct<or ·noKpera y Er~mry.
.
JlMra erl-1flaTCKYIX 1CTY,.Q6HT'Kr.11-ba w .QHnnoMJ.1paHHX }KeH·a Koja
Je 4naH MeljyHapogHe 1\E>MoKpaTcKe <j:>egepal\Hje meHa " 11Hra
paAtH)o'IU,a, paonywreHe cy OJl. crpaHe er11-naliCKI1X •s11acn1 a ~tt3ee
calt1 6poj. pap,HI-iu,a 41laHJ.1U,a re opraHI-i3aU.Hje yxanweH.
CeteperrapHjaT . cPe.D.e.pat..V<1je •nocnao· -je erHflal1CK0M nocnaHI>it<y
y cPpaHu,yct<oj :nporecTHO lllifcMo npont~s os1-1x- Mepa.
fbY-JOPK (CA/1)
)].para rocnoijo,,
KaKO caM seii -ca-onwnm~ TenerpacpcKY! roono'ljJ.1 KapTep,.
2 O'KT06pa OBe rOAY!He AMepi-1'-IKH KoH3yiiaT y nap113y, o.g6Ho
MH je go3sony 3a yna3aK y. CA[J.. MOT>1B"wyt." csojy 3a6paHy
MOjOM ·KOMYHMCTI14KOM ,qenaTHow'hy.
36~r rora HJ.1CaM MOrna .qa oTnyr_yjeM H cyAenyjeM y.
paAOB)41Ma MeijyHapo,qHe cKynwTHHe meHa, Ha ·Kojy caM 6Hn&
�95
'94
/
.no:3saHa 3ay3HMarbeM M'9je np~jaTelbH~e J.1peH }f{on~-to-KHpl'l.
Ocet.aM Ay6oKo maibe"'e 36or TOra, jep MHCnHM A• 6.., y
cattaWJ-bSM
MO"MSHTy
6J.illO
pa3nH'4HTJ.1X
cranema
11 .,nom1TW·IKO:r rne.o;HWTa
H6J.13M8pHO
p,a
Ba>KHO
pe~y Hc·KOpvnufiasa·l-ba cre4eHor HCKy·crsa pap,H
ce
>KSHe
cwyne y HHre6op6e 3a MHp.
Ja ··ni1-4HO caM ce oco611ro pa,q,oeana nperCrojeiieM nyToeaf-by
y CA.D.. Kao ·not.~aCHJ.1 ,o,HpeKTop ·aHwer >t<eHcKor nep,arowKor
MHCnfryra, ja CaM BJ..ll.Ue nyra 11Ma!la 3aP,OBOJbCTBO p,a BI1'P,MM
y osoJ senJ.1Koj ycraHOBH aMepM':IKe. CTYASHTKHI-be, KOjHMa je.
<j>paHI.lycKa snaAa npymana csaKe roAHHe Moryt.HoCT Aa y«e y
Cespy, o6e:.6et,yjyt.H "'"xose cnmeHAHje. CeM Tora, 6Hna caM
"YilaH KoMY'IcH:je 4H•jl1 je n~rce,o,HHK 6Hna .no'-lacHH p,Hpe~crop
f oanoija .D.H>KOH, H ~N1jJ.1 je- 3aJ\aTaK 611no op,pei)l-lsal-be cnmeHAHja Ja tppaHI.\YCKe cTyAeHTe P"A" nyTDBa·"'a y CAA. Kao
TpajHor H .'CHrypHOr MHpa Meljy HapOAHMa H o6ea6eije"'a DA
arpecHja.
2) 3aje.QHH4Ka AellaTHOCT aa opraHM30Bal-be meHa ~cs1-1x
,qp>Kasa y csery pa,qM O,q6paHe >KHBOTHWX, nonHTW-tKHX, e.KoHOM<:KI1:X, npaBHJ.1X 11 C0411Ja11HHX npasa, y 11HTepecy C04Hj611HOr
nporpeca.
3) 6op6a 3a ,3ApaBCTB6HO DCHrypa ... e, Hap04~TO 3a D'fy3.Qpaslba ,qe4e ·H ·1-bHxosor xapMOHH4HOr paasHjal-ba
o63Jt~pOM Ha 1-bJ.!XOBe H6KJ10HOCTM ~no6o1bW61-b8 cJ>H3J.1'-IKOr,
,q,yxoaHor, MopanHor ·J.1
yMeTHH.YKOr
eacnHTal-ba, crpy4He
BS·I:b8
C
cnpeMe HTA.).
4) Y«spwt.e"'e
ApyrapcTaa
H jeA·HHCTBa
:>KeHa
4enor
csera.
Y
osoj
opraHH3aLV1jH
Hanaae
ce
>KeHe
cBHx
napr1o1ja,
nol'nperee.qHHH ,,Case3a ,D,l-inllOMJ.1paHHX cbpaHu,ya<HH>a··· (meHa
paAet.H y HajTeW,.,eM caae3y " yo. cyAenasa"'e y H>oj KOMY-
ca <P•"YmeTcHoM Hao6pa36oM), ja jaw caAa
HJ.1cra, -
cyAenyjeM y
pacnOA9IH1 TSI<BHX CTJ.1'n9HAJ.ofja. HHCSM M-orna"' HH ,qa 3SMI-!CflYIM
,qa lie nocne raKe npM,.CHJ.1X H cp~a4HJ.1X ae·aa ca sawoM senMKOM 36MJbOM AO"Iil-1 ,D,SH, KaAa i;e MH 6J.1Till 3a6pa1-beH yna-
CHare
'3aK y "'Y·
HI1X
Wro ce TJ.14e cywTHHe ~ene creap11, "' at<o ro 6aw Hftfje
Hajsa>KH)IIje, 'M'opaM- .qa saM jaeJ.1M, Aa KoMyHJ.1CTKI-il-ba HHcaM.
6Hna caM, Kao H. MHOre Apyre CbpaHLJ,;yCKI-IH:oe, ,qy6o1<o peson:T~paHa HeYyaeHHM noHawalheM HeMau.a aa speMe oKynau.Hje.
Moj Mym, EMe KoTOH, 4naH AKaAeMHje HBYKa 611o je ABa nyra
yxanweH OA r ecTBnO-a: 1941 H 1942, KaAa My je 6HnO BHW6
OA 72 rDAHHe. npHnH~ Apyror xanWe>?a 6Ho je HCTOBpeMeHo yxanweH J..1 Moj c~1H; KOA MeHe cy HanpasJ!fJlJ.o~ npeMeTSLJHHy. Pa3yMena caM wra 3Ha4YI Ha411CTiii4Ka TJApaHHja, H
npHw.na caM >KeHaMa cBJ.1X napn1ja H csHx crane>Ka, Koje c~
yjeA>rliHJ16 CBDje cHare 3a 6op6y npOTHB <j>aWH3MB. nocTaJla
caM nperceAHHK--- Caae3a cppaHu,ycKHX meHa 11 npeAJJoau.ma
caM Aa ce ocHyje MeljyHapoAHa AeMDKpaTCKa tpeAepal\Hja
->KeHa .Aa 6111 ce· noae3ane meHe u,enor csera paAM cnpooo-
1jef-ha
cneAeii~x
3aAaraKa:
1) aKTHBHo cyAeJloBa"'e y 6op6H 3a Ae<j>"H~THBHD YH~
wre~e ¢awH3Ma
11 MCKopel-bel-be ¢aWMCTJ.1YKe H.o.eonorHje,
recHa capa,Qt-ba Hau,Hja Ha Mei))'Hapop.Hoj OCHOBiil Ha nom1nft.f- _
KOM, 8KOHOMCKO~ Jil -KynryptiOM nolby, y 4Mlby ycraHOBJbeH:.a
KOjJ.1
cy -OA11·rpanH TOJlJ-IKO sem1KY ynO'ry y o-cno6o-
t,e"'y cPpaHI.\YCKe " KDjH caAa TaKO Hece6"4HD Aajy cse csoje
aa o6Hosy aeMJbe.
npJt~HU,J.1n,
He,Q,·onywraf-ba >KeHaMa KOMYHHCT-KJt!f-baMa pa·3,qp>Ka•sa AS 'Cy,Qenyjy Ha aawoj KOHcf>epeHLV1jH, KojH. je
cnpoaena
enaAa CAA, H3rneAa MH Aa
3acJly>K}'je Ay6oKo
>Ka!beH:.e, jep -he ra Mepa aHaTHo AS cya11 3Ha'-laj saw1-1x
pewel-ba.
VlasonHre npHMHTH, .n.para_ ~ocnoijp, ysepel-be o MOM
,D.y6oKOM nowrosal-by,
npeTCe,liHHK Mei)yHapO,liHe- J:~eMoKpaTCKe
cfle,qepaL!Hje >KeHa,
EHceHH KoTC}H
�/
•
•
•
•
'CeKpeTap MeljyHapoAHe
Q_
q;
0
<PeAepaL!itje >KeHa
113 PEQJEPATA.
0
OPfAHM3AUHJH .,PAJ{A CEK~ETAPMJATA
Apare ilpyrap~L!e, ·
V13 J.t3·Bewra ja -Ha·ille npe:rceP,HJ.1U,e -BJ.1AIIfMO_ Aa je 6vrnaH¢
Hawera' pap.a ·-ai<TJ.1B8Hr .qa Hawa <PeAepa4Hja Ha•np·ep,yje, H Aa -.
ce · -pa3BHjct. A1f1-1 ·M·M CMarj:>"aM'o ,q'a je .Heonxop,Hd' norpe6Ho
npo_lli1-1pHTI1 y jew ··sekaj· Mepvr Hawy ·AenarHo'cr Ka•Ko '6H 6~-tna
Ha dH-oj_ ·BIIICHHI-1 -KojY oA Hac rpame MHnJ.10HJ.1 >KeHa q~nora
csera, Koje Te>t<e aKTV!sH-oM )IYec-reoeaH:>y y' opraHI1384J..lj~<·f
yY·BpuJil'el-ba · Mvtpaj· jep he KM
taKBB:
MJ.1p
ABT~
Moryi;HOCT
Aa
pa,qe Ha :HanpeTK.y csojJ.1x 3eMcl1ba · 11 .Qa_ -o6836ep,e- 6y.Llyi;HocT
csoje p,eu.e.
·
To_
0Ha 0AroeopHa ·y11ora, Kojy je Hawa ClleAepa41-1ja
npHMH.[I8 Ha_:~e6e Ha· 0CHJ..1884KOf:A KOHrpecy.
ie
. Carn~cRo~!Ha~e~- ~Ta~, c~~perap_a-ijar npe_TCTBBJba ~e~o
pewe,.,aJ.13spwflor OA6opa <beAepaLI"Je.
Y iHaWf!M ·AaH~.Ma KaAa ce ,11oraljaj~ raKo 6p3o pel) a jy " KaA
/
KOJe · cnposo;<~~
Tpe6a ·nom1TI-14'Ka PEJ3Wet-ba ,qoHo~·l-fTI-1 spno 6pGo, w3rneAa HaM
Heonxo,qHo -noja4an1 CexpeTapwjar, KaKo ce nonJ.1TJ.1l.JKO pyKoBOACTBo H·e 611'·_-npe~l-iAan.o. Y·_IF-ro4en<y c"Mo ·MHCnHnw· .n.a.·i;e ce ·
VbBp-wHYI ·aA6op cacrajar11 _caaKa 1ip11 Meceu;a, anH npaKTJ.14KI1'
ce noKa3S119 Aa je ro -seoMa rewKO o_cTsapJ.1TJ.1, 316o·r ·senHKe
pa3Jl,aJbi1He M Bl-fCOKI-1X npeB03HJ.1X U,eHa.
YcneA 'rora. j_~, ·pa-P,I-1 ocTaapel-ba :3a,qanca, nocraBJbeHHX OA
Vl3spwHor OA9opa, HOOnxo.Q.Ho· nojal.JaTI1 CeKperapHjar, Kojw
ce caAa cacrojl-1 OA 2 4naHa.
ca
3aro Ml-1 ·noHoso HacrojaMo, KaKo ca nonJ..lTH"iKor raKo w
Ha Heonxo,o,Hocrl-1 noja431ha ~eKpe-
·npa'I<T~,Hor rne~li'wra,
0
•
3
•
Q_
M
s
�97
/
TSpHjora y HSjKpaileM pOKy, aMepH4KHM H KHHeCKI1M ceKperapJ.:1M6. TewKo je o4eKHBarJ.1 nornyH paasoj Hawe ct>eAepa·L.V1je, KaAa HeMa ceKperap&, KojH 6YI 6y,.qHo npan1nJ.1 paasoj
>K9HCKO·r n0Kpera y CBJ.1M 39M1baMa.
·
YKaaahe ce MO>K,.qa Moryi;Hocr, A~ ce y CeKpera.pMjar
yse,qy jo·w je,.qaH 11m1 ,qsa cet<perapa H3 ApyrYix aeMalba.
C ,qpyre crpaHe, nopep, caMor CeKperapYijara, a y l...IJ.1IbY
,.qa MY ce noMOrHe y pa,qy, 6Hno 61-1 Heonxo,.qHo ,.qa HaM nojeAHHe 39Mlbe nowalby y napH3 cB·oje CTS11H9 OArOB'OpHe nperCT68HH·49•
To je
HapO'-lJ.1TO Ba>KHO C 063MpOM Ha
TO, WTO MJ.1
HaMepasaMo ,D,a M·a,qajeMo Mei}yHapo,.qHI-1 yacom1c, noceeileH
nHTal-bJ.1Ma >t<eHcKor noKpera J.1 . npo6neMY!Ma ~ojM ce nocrasJbajy npe,q >+CeHe cBY!x aeMalba.
Y aaKJbY4KY cMarpaMo aa norpe6Ho ,.qa HajasvtMO, ,qa je
Hawa ct:>e,o,epa4J.1ja, ynpKoc csHx rewKofia ·Ha KOje OHa HaHna31'1,
ee-h OAJ-l·rpana. eeoMa noaJ.1rJ.1.eHy ynory y Aeny yjeAJ.11-bel-ba
>KeHa y 6op61-1 nporJ.1e cjJa·WH3Ma · 11 3a wHpeH;>e AeMOKparHje
y 4e11oM ceery. Hawe
oy nepcneKr"ee y6yAyt.e jow 3Ha4ajMw ce M'OpaMo cnpeMarJ.1
HJ.1je, anH HH peaKU.J.1ja He .APeMa.
3a jow orop4eH"jy 6op6y " M" 3HaMo AS ileMo nocr"t." ceoj
4"lb, aKo 6yAeMo yMene AS npereop"M-o Hswy CIJeAeps4"jy
y
opraHH-3aM, YHja -he ce cranHa ono·co6Hocr ,qenal-ba ocna1-banf Ha aKTH·BHy capSA!-bY C·BJ.1X HaWHX· ee-h nocroj~"fiHX !=6KLJ.Hja
Yf Ha CTB!=Jpa~e HOBJ.1X, cByAa r..qe J.1X jew HeMa.
7
�/
TarjaHa KOWEJbEBA (CCCP),
ceKperap MeijyHap6,llHe ,lleMoKparcKe C/Je,llepallHie JKeHa
PE30flYL\V1JA
V!3BPWHOr 01\DOPA MEbYHAP0/1HE CllE/1EPAL\V!JE )t{EHA 0 OPrAHVI,
3AL\VIJVI PAAA CEI{PETAPVIJATA. V!3BPWHOr 01\DOPA
1) Y ~1-1/by ja4al-ba cranHor
HBonxo,qH~;~M
. cMaTpa
,qa
noiH1H14KOr. pyKOBOACTBa lll3epWHI<I
CHCTBM8TCIH1
C831-1B8
Caeer
oJJ,6op
nRBTCGAHHHa,
1'!0T-
npeTC8AH!41<8 1-1 ceKperapa ct>e,qepe~11je aa pyKoaoljel-be paAOM · Mei}yHapo,qHe ,qeMOKparcKe cpe.r~epau,1-1je *~Ha y speMeHC~I1M pa3M8U,11Ma. ~~t3Meijy
ce,qHHU,a
Vbapwl-for o,q6opa
saHpe,ll,HOr
3 ace,qal-b8
2) Vbspum 11
p1-1jar:
1.1,1-lje
1-1 3ace,qal-ba
lti3splUHOr
KOMI1TBT
KOM!-1TeTa
cMarpa
1-1
K11He,
y
carnacHOCTI1
ca
y
He 1-tCK/bY'-IYJe. ca3HB
HeonXOAHHM.
Heonxop,Ho
,qa
CilY'-18JBBJ.lM8.
CeKperay 1-beroa pa,q ceKperapa C!Je,qepapewel-beM Mei}yHapoAHOr >t<eHCK<?r
3a
a) wro CKop11jJ.1M yKTbyYeH,eM
CA,O,
Caeera. To
nOJ84a
·Kowj:leca Kojl1 ie 0 6ase3ao opraHI138L\11je TI4X 3eMaJba p.a 11CTaKHY CBOJB
KaHA11Aar'e; 6) ~poLU11p11TI1 cacraa CeKperap11jara npercraa~11411Ma HBU,!-1~~
HBI1HI1X ceKU,lllja Koje HI1CY ~<13a6paHe Ha KoHrpecy 11 KOJ~ t.e nna'l\a
o,!l,rOaapajyhe Ha~!-1oHanHe opraHJ13aU,I1je. V!MaTI-1 y BI<1AY !-13JSBe npercraa~
HJIIU,a l)oibcKe, LJexoc.noaaLJKe, PyMyHlllje, Jyroc11aa~je .r~a. i;e noc.ne KOHcy:TaU,I-1je ca CBOji-1M opraH11 3 au,11jaMa nOCI18TI1 CBOJB npeTCT8BHI-1U,8 HS p A
y CeKperap1-1jaT.
,
·
3) Vf 3 apUJHI-1 o,!l,6op cMarpa AS je apeMe ,D,a ce OCHYJY cranHe
I<OMI1CI-1je no TBKBI>lM ni-1T8,1-bi1M8 K80 UJTO je n11T81-b8 0 npaai1M8 »<BHS,
0 npo6neMYoMa ABTI1H::.CTBa, o Ko.no~l1jai1HI1M npo6neMI1Ma 1-1 npo6neMI1Ma
pacHe 11 pe1111rli!03HB ,!l,I1CKpwMI-1Hau,I-1JB.
,
;
l..JnaHOBI-1 TIIIX I<OMI1CI-1ja. . . .ai;e. ce. ltl3 opraHl-1384~)8 '-1118HOB8 cbe,!l,epaU,11je Koje ce Hana3e y o,qroaapawhoJ 3BMibl-1 w KOJB 6yAY op,p»<aaa~e
883 y ~a ctJeAepal\llljOM, npeKo op,roaopHo_r · ceKperapa ,v,are KOMI1C)IIje.
(npl'iMfbeHo
jeAHornacHo
Ha
nneHapHoj
15-X-1946 roA.)
V\3 PECilEPATA
0 <i>HHAHCMJCKOM fiMTAlbY <i>E)lEPAU:MJE
ce,!l,H)IIU,I-1
.[\pyrapwt~a TarjaHa Kowelbesa, 4naH CeKperapwjara Me-
ijyHapoAHe ,c,eMOKparcKe cpe,qepaLV1je meHa, H·31l'O>KH1Ta· je y
CBOM pecf>epaTa cfJV:HSHCI1j'CKO CTSI-be ctJe,qepau,Vfje J.1 Ba>KHOCT
q:mHaHcr.1JcKor nr.-~ral-ba 2a yonewHo cpyHKU,Ji!OHr.1Cal-be opraHJ.13aU,J.1je.
OpraHJ.13au,wja ca raKe 3aMaLU-HMM 3a,qau,HMa, Mapa pac~o
nararl-1 ca o,qroeapajY'f.J.1M tpvtHaHcr.-~jcKY!M cpe,o,crsMMa, Jep
YiHaYe pa,q HeMYlHOBHo nocraje ct<yYeH 1-1 MoryliHOcnr 3a pa.Q
ce cym:asajy. KoHcrarosaf.;l-o je ,qa cse Hau,woHanHe c~t<u,Hje
-H~-tcy jow •nop,MMp~t~ne cso·jy ro,o,MLiH·by 4IJ_aHapMHy, 1-1 ,qa cy 4naHapY~rfe, .C)HaKBe KaKse cy p,o ca,o,a, npeManeHe Vf· He Mory
nm<p1-1TVI Tpow~ose cPe,qepau.wje. O,qny4eHo je ',o,a ,cee Hau,woHanHe ceKu,Vfje 1-13pap,e csoje npe,o,nore· 2a op,peijv.·eal-be swcr-~He
rOAVIWt-ber Jo13HOCa .YJ1aHapHH6 .n~je,O,J1HI-1X H6U,I-10HBJlHYlX C6KU,Wja,
npeA.f10'31-1 fie 6Y!TJ.1 ·npOP,YICI<YTOBaHI-1 Ha nneHapHoj ceAHH'l.l}-1 y
cpe6pyapy Mece4y. 1947 roAHHe. Y .£lHCKycwj" cy npeAno>t<eHe
pa3He p,pyre· Mory'liHO·CTJ.1 (ca61-1pHe aKU,Ylje, op,eajal-b.e YI3B&Hor
npot~eHra OA np"pe.q6w 3a cPeAepatjwjy HT.£l.) ,lla 6" ce cPe,llepau,Yijw MarepYlj~nHo ona'KLLJaO noca·o.
Cee npeTcTaBH'YlU,e noKa3ane cy nyHo pa3yMesal-be 3a
eamHocr· c:fJMHaHcHjcKor n11ral-ba 1-1 cnpeMHocr p,a yLH-tHe. cse,
npeMa ceojYlM Mory"liHocrr.-~Ma, AS <Pe,qepau,wja y ToM nornep,y
He 6lil HMana 1-f.YlKat<s~t~x 3anpeKa y paAY·
7',
�1()j
/
En1nAT
KoMJ.1TeT cryA&HTKJ.1H>i!:l
"' AHnnoMHpaH~-tx
_Er~-tn"haHKJ.f
VITAJl~JA
OPfAHl-13ALIJIIJE YLJJlAf-bEHE Y MET:>YHAPO,ll,HY
)J.EMOKPATCKY QJE)J.EPAL.ll-11Y )f{EHA .
OPrAHI13Al\~JA
3EMibA
AJ16AH~JA
AHrHcpaUJJIICTI1"1KH cppoHT meHa An6aHHje
AnJK~P
Caee3 aR>t<11pCKI-1X meHa
Caee3 >+<e~CKHX ,qenaprMaHCKI1X
npotpecopct<J.1X
y~py>Kel-ba
npercraBHHI...\8 Mei:JyHapOAHOr KOMHTEna
APrEHT~HA
AYCTPAJl~JA
4JlaHH~e xpuw~aHcKe neBH~e
, AHTI1¢awi1CTI11.1ke >KeHe caee3a no6eAe
4naHHlW peny6nHKaHCKe crpaHKe
lfll8HI149 ,qeMOKpaTCKe crpaHKS pa,l\HHKa
}J{eHe '-IJ1aHHU.e paAHI1'-IKe napr11je
Aycrpan11jcKo YAPY>Kel-be >KBHa nocnaHJ.1Ka-
1<YCTP11JA
Caae3 meHa .Mram1je
Casa3 oMna,qHHKH V'lran11ja
Ha~HoHanHo y,qpy:>KeH:>e HTanHjaHCKHX · nBpTHaaHKH
Y,qpymeH>e meHa rnyMJ-1~a 11 >KeHa cno6o,qHHX
npocj:lecJ-1ja y V1ran11jJ-1
Y,qpymeH>e cjlaKymeTcKH o6paaoaaHHX meHa y
V1ran11jH
Y,qpy>KeH>e 3a npas,qy, cno6o,qy 11 MJ-1p (meH. CKa C6KL111ja)
.
Cseonwra KoHcf>epeH~Hja >MeHa pa,qH114a
4naHH~e naprHje pa,qa
4JlaH!-l~e COL\HjamfCTHYKe napr11je
lfnaHHL!e KOMYHJ.1CTI1"11<9 napr11je
4naHH4e rm6epa11He napr11je
~H!1VIJA
4naHJ.11...\B
napmje
AyCTp11je
Y,qpyme~e H<eHa aanocneHz..tX y 11HAycrpHjz..t
KoMJ-1TeT caM033WTHTe meHa 6eHrallz..tje
CaeJ-1H,qHjCKa cj:le,qepa4Hja cry,qeHTKHH>a
YfHA·l4jCKa >KeHCKa CSI<L!Hja cseTCKe cj:le,qepa4J-1je
,qeMOKparcKe oMna,qHHe
Caee3 ,~:~eMoKparcK~t~x >HeHa
4J1aHJ.li...\B n11re· aycTp11jCJ<I1X COl"JiljaJ111CTa
4naHI'!U,e aycrp1-tjcKor noKpera ocno6oijel-ba
KOMyHi1Cn1YI<B
4naHI11...\B MJ1aAe
}f{eHCKYl
Y1cnaH,qcKI1 caBe3 aa paaHonpasHocr >+<BHa
(yna3e cse nollHTH"'Ke H npocpecHOHallHB
napn1je)
AHT11cj:law11cn1YKI1 cppoHr_ >+<eHa
KAHA!\A
>K~HcKo y,qpy>Hef-be MJ-1pHora - noperKa
K~HA
Y,qpy>Hel-be meHa KHHe
J-KeHCKa C€1<41-tja KHHeCKOr y,qpyme..ua pa,qa
>KeHcKa ceKl4l'fia OMna,q~-tHCKor y,qpyme1-ba
KynrypHo y,qpy>Kel-he KJ-1HeCKI1X meHa
fnac K11HBCK11X >KeHa
KOPEJA
Caae3 meHa ceaepHe Kopeje
Ca"ee3 6enrl1jCKHX >t<BHa
5PA311J111JA
VICJ1AH!1
JYrocnAB~JA
HJ1ri1JA
K0MJ.1TBT
3a
J10MO-fi
UJJ18HCKI!IM
1136erm11..1aMa
Cl>e,q:,gg_.1..111ja HanpBAHJ.1X )f(BHa
KoM re"'f >t<eHa 3a ,qeMoKparHjy
>KeHe KoMyH11CT11'l!<e napr11je
EYrAPCKA
Dyrapct<i-1
B~ET-HAM
}t{eHe
rP4KA
Caee3 rp1.11<11x meHa y ct>paH~ycKoj
EHrnECKA
-Y,qpy>KeH>e y,qar11x :>KeHa
napr1-1ja weer Ta<.JaKa
Y,qpymel-be )i(eHa Hay'fHI1x pa.qHu~a
4naHJ.14e KoMyHHCTHI.!Ke napr~-tje
Ha~HoHanH11 caee3 npo,qasa"'~-t4a
lJpKaeHo y.qpy)l(el-be rpaijaHCKJ.1X cnym6eHH~a
n1o16epa11HO y,qpy>KeH:>e >KeHa
Caae3 pa.QHM~a ,qyaaHcKe npa»aso,q~e
Hapo,qHI1
>KBHCKI1
Caeea
Bvier-HaMa
KY6A
4naHI'l4B peso11Y4HOHapHe napTJ-1je Ky6e
J1116AH
CoL!HjanHa ABMOKp<iTCKa ~Jll-1ra >+<eHa n~6aHa
nYKCEM&YPr
Caae3 >K~Ha nyKCeM6ypra
MA)1ArACKAP
Caae3 meHa MaAaracKapa
�103
MAbAPCKA
}\{eHcKa' ceKU,>1ja KoHctJeA-epaLV·1je pa,qa-AeMoKparcKH caae3 Mai)apcKHX >KeHa
MEKCVIKO
Hau,l-!oHa_nH!-1 61101< peB01lY41110HapH~o~x )tl:eJ-Ia
MAPOKO
Caae3 >KeHa Map01<a
MOH<OilVIJA
Caae3 Xypana rpy,q6eHHYKI'IX >KeHa MoHronloije
Jl11ra A~MoKparcKI-1X >KeHa CllHHcKe
CIJPAHL\YCKA
LJnaHJ.1L(e KOM1-1rera ornopa ct>paHu,ycKe
>HeHcKa ceKU,I-1ja caae3a peny6nJ.1KaHcKe OMno!IA11He C!>paHu,y_cKe
I...J.nSHJ.1U,9 H8U,HOH8flHOr y,c;py:a<el-ba nopOAHU,a
crpelbaHJilX
LJnaHJ.1l!._e KoMyHI-1CTJ.t4Ke napr1o1je
LJnaHJ.1U,e napr~o~je paA11Kana
Caae3 cppaHu,ycKJ.1X >KeHa
>KeHcKa ceKU,Hja n1-1re sa 40B94~-tjll npaaa
LJnaHI-11..!.8 , Me~_yHapOAHOr L-~HHLJ,Hjar~o~aHor KoMHrera oKpyra PoHe
LJnaHHU,e Me'ljyHapOAHOr KOMHTera OKpyra
Bf'!we PajHe
}\{eH"e BOjHI-1411 110IbCKe apM11je
4naH!-1U,9 ,!\8MOKpaTCK8 napr11je
L\EJnOH
YAPY*BI-be meHa Ll,ej.noHa
4naHJ.1u,e npocpecopcKor caae3a
CeJba"'Ka y3ajaMHa noMoi'l meHa
HOPBEWKA
CIJY1HCKA
'lEXOCnOBA4KA
Hau,~o~oHanHf'l cppoHr >+<eHa
Caae3 cnoea4KI'IX :H<eHa
WnAHI-!JA
CaBe3 meHa WnaH~o~je
Caae3 m~Ha KaranOHI'Ije
>KeHcKa ceKU,J.1ja BKr
WBAJL\APCKA .
l.JnaHI-148 paAHI-1'-IKe naprf'lje
Hau.~o~oHanHo Y.£\PY*eJ-be »<eHCKHX Apywraaa
WBEACKA
>KeHe '-lf18H;1l.l.e I<OMYHJ.1CTl1'-IKe napr~-tje
Me'ljyKapoAKa n11ra >KeHa 3a M11p 11 cno6o.Liy
Mei)yt:.:::poAHO YApymel-be meHa nocnaHHKa
Caae3 YY~TeJb~-tl..\a HopsewKe
n11ra >KBHCKHX
-npaaa
l.JnaHl.1LJ,8
KOMyHIIICTI-141<8
'-lnaHJ.1LJ,8
COL\11jaJ1!ACTW·IKe
napn1je.
napTMje
Hau,HoHallHI-l case3 HopsewKwx meHa
_llnaH~-tLJ,e KOH3epsarMBHe naprY~je
nOJbCKA
Case3
nolbCKI'IX
:»<eHa
.
}l{eHe YHI1sep3~-trera
}\{eHe
I11-1CU,I1
}!{eHe
I101li1TW·IKI'I
f1HTBpHHpl\1-t
Case3 no!bCKI4X >KeHa
noPTYf All~JA
y <DpaH4YCKOj
Case3 nopryrancKHX >KeHa 1!136ernlllu.a y cbpaH-
u,ycKoj
PYMYH~JA
Y,qpyme~-~>e yHHsep3·J-Herctu1 o6pa3osaHio1X meHa
Y,qpymel-be npaaocnaBH!IIX >KeHa
LJnaHiolU,e yApymel-ba HOBJ.1HajJKH J.1 COLI.J.1jaJ1J.1CTKJ.1tba
LJnpHHU,e KOMyHHCTI-1.'-IKe napTJ.1je
»<eHe "lflaHI-il.l.e .ceJba4Ke. napTJ.tje
Caee~Ha aH'mtj)awwcrKJ.11-b8
}\{eHe. COLI.HjanHCTKWH:>e
CCCP
AHTH¢laUJHCTio14KW
CAH AOM~HfO
,A6ol-1,l\e"
CAA
Caeer yje,lll-11-beHI-lX I1H,llycrp1o1ja
Hau,1-1oHanH1t1 caae3 Ll,pHKI11-b~
4naHI1l.l.e KOMJ.1T8T8 He38BJ.tCHHX rpal)aHa
4naHio1L!.e Y.£\pymeH::.a yMeTHJ.tKa H HBY'-!HiolKa
4naHJ.11..1.8 HSLI.J.10HanHor KoHrp~ca Ll,pHau,a
Llf113HJ.1L\8 KOMYHHCTH"'Ke naplJ.1)8
Y.rlpy»<eH::.e meHa MopHapa
»<eHcKa a1<U,11ja aMepJ.1KaHcKor caeera
L!.naHHLI.e yApymel-ba po.r~J.tren.a
TYHI-iC
Caae3 TYHJilCKHX meHa
KOMio'ITeT COBjeTCKJ.1X >K8H8.
�/
V13BPWHV1 0
<I>PAHL\YCKA: KoTcH.
nOTnPEftE.l\HVIL\E:
CJE,l\VIH:.EHE
,D,onOpec:
V16apyp11
,1\P}!{ABE:
Bem<j:>Hw;
naci-IOHapl1ja;
CCCP:
nonoea;
WnAHmA:
K111HA: jow Hl1je 0ApeijeHa.
1
CEKPETAPVI:
<I>PAHL\YCK.A:
O,l\pei)eHa; CCCP:
BajaH
KympHje;
CJEAVIH>EHE ,1\P}!{ABE:
jow
HHje
Kowelbesa; KHHA: Jly K111aHr Wy-XyaH.
Vi3BPWHVI
OA50P:
YJlAHVIL\E:
Act>Pt4KA: (CeeepHa) Amtc Cnopn1c; APfEHTV1HA: Mapr~Hes rapepo;
EiYrAPCKA: ,ll,paroj4esa; 4EXOCDOBA4KA: Xopa~<oea; EHrJlECKA: · HI1CY
jew oApeijeHe; <PPAHUYCKA: ·KoTcH, BajaH Kyn1pJ.1je,
XBHAy, PajA; ViTAJlVIJA: r - ; JYrOCJlABVIJA:
KVIHA: JlH nej, Jly WjaHr Wy-XyaH (npHepeM.);
CTawencKa; PYMYHVIJA: AHa nay•ep; CJE,l\Y!H:.EHE
Jlpenap, Jl-p
MejcOHj CCCP: nonoea, Kowelbeea,
l-16apyp_lol nacl1oHap111ja.
Bel1T¢HW,
LUnAHitlJ~_: ,l\onopec
BepMew; ltlH,D,WJA:
MHTpa MHTpOBHh;
nOibCHA: 1\p. J.
,1\P}!{ABE: MypHjen
~arapi'!Haj
3AMEH11LIE:
&YrAPCKA: TeoAopa 06oea; . 4EXOCJlOBA4KA: XoAHHoea; <I>PAH~YCKA:
6pyHWBI1r, MapJotjl!l KyaT, ¢>paHcoaaa Ilet<nepK; J.1TAflHJA: Pasepll;
JYrOCJ1ABV1JA: Jlp. Onra M11nowee~oo~t-.; CCCP: 6en~ttjeaa, AneKcaHApoec~~:aja,
n11T~l.l6HI<O.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Drugo zasedanje izvršnog odbora međunarodne demokratske federacije žena : održano u Moskvi od 10-15.X.1946
Subject
The topic of the resource
Demokratska federacija žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Međunarodna demokratska federacija žena. Zasedanje
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1946
Rights
Information about rights held in and over the resource
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
05-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
104 str.
1946
AFŽ Jugoslavije
Međunarodna demokratska federacija žena
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/e7422ef8375c70bd55ab5a7314e6ba7f.pdf
0ce2e80b7dbedaa998e48eebe80f135d
PDF Text
Text
/
ANTUN GIRON
MIHAEL SOBOLEVSKI
GORANKE
1STRANKE
PRIMO·RKE
UNOB
IZBOR IZ GLASILA AFZ
MUZEJ NAROJ)NE REVOLUCIJE
Rrjeka 1978 ..
�/
UVOD
Knjiga >>Gora11ke, I1s~ranke, Primorke u NOB,i - i~bor i~ glasila AFZ« remJ.tat je tel!nje za osvje~ljruvanjem dogadaja iz nase
slavne proslosti.
Ovo izdanje predstavlja gradu za s~ntezu povijesti o uCeSCu
zena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre u narodnooslobodilackoj borbi i .socijalistickoj revoluciji. Izdavac Muzej narodne revolucije u R.ijeci, u svom fundusu euva velik dio starnpe
Antifasisticke fronte :lena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i
Istre. Taka opcedrustvenim, aJ!i rnuzejskirn sredstvima iii predmetima :moZ_emo prirbli.titi .suvremenom C.i!taoou t~k, dio onog Sto
su Zene u tolru ~s-la1Vl1e narodnooslobodilaCke borbe d socijalistiCke revolucije radile i stvarale za cjelovit preobraiaj drustva i
oslobodenje covjeka.
Komunlsticka partija Hrvatske kao i cjelokupni narodnooslobodilacki pokret u JugoslaV'iji na celu s drugom ntom, oslobodili
su do tada tek rnasluCene moguCnosti .Zena -- boraca, Zena stvaralaca.
·
REDAKCIJA:
Marica Pacini, Mladen Grguric, Booko Koncar, Dorotea Nikolic,
MiHca Trkuija
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Bosko Kancar
RECENZENT:
Petar StrCiC
Pred historiografijom su joS mnogi zrudaci u ]straZivanju i
objavljivanju Cinjerrica o uilo2li Zena u ndvijoj povijesti jugoslavenslldh naroda i narodndsi'i. Ova knjiga, naS je doprinos to.me.
Ona pred:stavfja i.2lbor tekstova iz glasila >>Drugarica«, >>Rodoljupka«, »Gora.Ilfka(<, »Plrimorka<<, >>lstranka« i »La donna Istriana<< koja S\1 stampana ad 1942. do 1945. godine.
Svakom citljiv i dastupan teklst grade - nadamo se da ce
zadovoljiti one koji .poznaju ta »bivanja, kao i one koji zele da
se podsjete il" nauce.
Pmf. Bosko Koncar
TEHNICKI UREDNIK:
I vo. MarendiC
.
�NASTANAK I DJELATNOST AFt. U GORSKOM KOTARU,
HRVATSKOM PRIMORJU I ISTRI
Sudjelovanje zena Jugoslavije, pa tako i zena Gorskog kotara, Hrvatskog
prfrnorja-, i Istre u politiCkom Zivotu, u borbi za_ ravnopravan ekon.omski,
d1:ztstveni i politicki polozaj u drustvu ne datira od 1941. godine. Aktivnost
goranskih, primor~kih i_ istarskih Zena povezana je s klasnim gibanjima kra;ei'I'J 19. i. poCetkom 20. stoljeCa. :tene radnice borile su se u okviru svoje
klase- za bolje radne i Zivotne uvjete, za ravnopravnost i politiCke slobode.
Prije I svjetskog rata, kada su hrvatski krajevi, a rnedu njima Gorski
kotqr, Primorje i Jstra bili u sastavu Austro-Ugarske, u veCim se industrijskifn .centrima Zene radnice- organ._iziraju na klasnoj osnovi, vade pokrete i
Strajkove.
U periodu izmedu dva svjetska rata ni u Kmljevini SHS, ni u Istri koju
je lmektiril.la -Kraljevina Italija, poloiaj iena nije se bitno promijenio. Klasna
striiktura ·aruStva·,u· Jugoslaviji i Italiji i reakcionarni burZoaski reZimi ograniCavali su · o.Snovna ljudska prava i slobode, a to znaCi i prava, slobodu i
ravnopravnost Zena. Stoga je potpuno jasno zbog Cegct su · u pokretima rad~
_nika i pobunama seljaka u Istri aktivno sudjelovale i Zene, a u Hrvatskom
p_rirfzorj'li- ._i Gorskom kotaru u gotovo svim tarifnim pokretima i .5trajkovin19- radnika. Mnoge od naprednih Zena postaju veC tada Clanovi KomunistiCke pilrtije, aktivno rade u legalnim 'ilL polulegalnim organizacijama Zena
i ·naprednim organizacijama studenata.
Kot?tunistiCka partija Jugoslavije posveCuje veliku painju specifiCnitn
pr'oblemima i borbi Zena. U gotovo svim partijskim jorumima osnovane Su
komisije odgovorne za rad sa zenama. Njihov zadatak je bio da djelujuci
preko_ naprednih Zenskih listova, aktivnoSCu u .Zenskim druStvima i£kabl
Zenama na -to kako je njihova ravnopravnost usko povez.ana s klastiom
str~kturom dtuStva i kako stvarne ravn.opravnosti Zena ne maZe_ biti- ukoliko
se ne ostvari sloboda i ravnopravnost svih ljudi. Uspjeh nije izosti:w. Zen_e
Jugoslavije, pa taka i Zene Gorskog kotara i Primorja doCekale su travanjske
dogadaje 1941. god. politicki spremne. Masovni odaziv Goranki, Primorki i
Jstrm1ki pozivu KPJ u borbu za oslobodenje zemlje rezultat je prethodnoga
prosvjetnog i politickog rada KPJ medu zenama.
5
�Osnivallje 6Iiganirzadja. AntifaSi•stfCk.e -_,ff~rit~ Zena_
_',
•J
:.·
·'-
-:'
,.
',
.-
-:
•
,_'
•••
••
Aktivnost zena Gorskog kot~ra'i Hrvatskogpfimbrja poprima nove oblike i· sadri.aje ·u -uvjetima· okupacionog sistema· koji- su- nastali nakon -travanjskog sloma Kraljevine Jugoslavije. tene Clanovi i simpatizeri KomunistiCke
partije aktivno sudjeluju u pripremama za ustanak. Ve6e aktiviranje iprosirivanje kruga zena antifa!iistkinja nastaje onda kada se na poziv KPJ za
ustanak na teritoriju Gorskog kotara i Hrvatskog primorja osnivaju parrizanski borbeni logori i izrastaju partizanski odredi. Zene opskrbljuju partizane hranom, opremom, skrivaju i prebacuju ilegalce, vrSe kurirsku slul.bu,
rasturaju ilegalnu Stampu NOP-a, a i same stupaju u redove partizana. 1
Iako se prosiruje krug i!.ena koje aktivno sudjeluju i pomazu narodno·
osiobodilacki pokret, njihov rad sve do pred kraj 1941. god. :'nema cvrste i
odredene organizacione oblike. U tom periodu partijska rukovd'dstva i organizacije KPH nastoje radu iena antifaSistkinja dati odreden organizacioni
oblik. Tako se npr. srpnja 1941. god. pod rukovodstvom partijske organizacije u Delnicama osniva akt.iv iena. Clanice aktiva imale su zadatak da vrSe
kurirsku sluzbu i snabdijevaju delnii':ki partizanski Iogar. Na inicijativu KK
KPH Kastav odrzan je u kolovozu 1941. god. sastanak antifa!iistkinja u blizini mjesta MarCelji. Na sastanku je zakljuCeno da u _svim selima KastavStine
treba ak'tivirati najpovjerljivije zene. u·ustopadu 1941; god.·KK KPH·Susak
inicira ·-osnivanfe gi'adskog· odbdfa Zena antifO:Sistkinfa~ '4_ktiyno se fadito)
sa" Zenama Dreinii:e:, Bribira; Led-enica, CYikvenice, Novbg.·' NO, te'k···-nakon
objavljvanja Okruznice br: 4 · CK: K.PH 'poceikom' prosinca 1941. god. organizirano se pristupa osnivanju Odbora ·ze~a -ci.ntifa~isikinja:-'Toin :-okruZniConz
CK KPH utvrdeni su, naime, jedinstveni ·n.aziv; organizciCioni oblik i zadaci
organizacije zena antifasistJ<injq.u Hrvat~koj.
'
- ",
'~'!"-.
.
.
Nakon Pive zemaljske konferencije AntifiiSisticke fronte• zena Jugoslavije, koja je odrzana u oslobodenom Bihaeu od 6. do·8: prosinca 1942. godine,
rad zena antifasi~tkinja postaje jo!i intenzivniji. Konferencija je pred ·t,ene
svih krajeva zemlje pos(avila ove zadatke.'.. omasoyljenje. postoje¢ih o~gmzi
zacija AFZ,a, intenziviranje politic.kog rada mei1u zenamar povezivanje postojecih i osnivanje novih organizacija AFZ,a. U vrijeme qdrz(lvanja Prv13 zemaljske konferencije na podrucju Gorskog kotara .i Hryatskog primorja vee postoje inicijativni .okruzni odbori AFZ-a, koji provo de u ·zivot donesene odluke.
Goranke. i Primorke pojaCale.. su svoj- rad,· i -preko s_{fb.irnih akcija; rada Citalackih grupa okupljaju u organizaciju sve veei broj- zerza. Organizirani rad
KPH sa zenama zapocinje i na podrucju Istre, gdje 'Vee ad, 1941. god .. dfeluju
pojedini clanovi KPH. Vee, 1942. god. osnivaju se, i prve ,organizacije AFJ;-a,
a u proljece 1943. god. u selima Pazinstine, Labinstine i Krasa djeluje niz
oclbora AFZ-a. Rad sa i.enama u Istri bio fe izuzetno tezak zbog dugogotJ,i5nje
fa.<isticke vladavirie, nepostojanja organizacija KPH, pa je masovnije l!kljucivanje istranki u organizaciju AFZ·a bilo moguee tek nakon kapituladje
fa!iisticke 1talije u rujnu 1943. godine .. Od tada pa do kraja narodnooslobo'
dilaloke borbe Istranke se masdvi'ZO ukljucuju u NOP. Osnovani su odbori
AFZ-a koji organiziraju sabirne akcije, radne cete u koje seukljutuje nekiJ'
liko tisuCa Zena, zajedno s NOO-ima organizira se prebaCiv"qnje h_t:aile jedi~
nicama NOV u Gorski kotar itd.
·
·
·
·
Sudjelovanje zena Gorskog· kotara, ·Hrvatskog primorja .i Istre u narod.
nooslobodilackom pokretu 'nije se sastojalo samo u njihovoj-'djelatnosti preko
organizacije AFZ-a. One su radile u partijskizn organizacijama i. rukovodstvi6
.ma, u SKOJ-u, USAOH-u, NOO-ima, odborima JNOF-a, bile borci i rulwvodioci u partizanskim jedinicama itd. lpak se najveei dio aktivnosti Goranki,
Primorki i lstranki odvijao preko organizacije Antifa!iisticke fronte zena.
Razvoj i aktivnost AFZ-a u Gorskom kotaru
Provbdenje stajali!ita Okruznice br. 4 CK KPH o osnivanju AFZ-a nije u
Gorskom kotaru Cinilo osobitu teSkoCu, jer su Goranke veC bile u znatnmn
broju ukljucene u narodnooslobodilacki pokret. Postojali su vee i neki organizacioni oblici, iq.ko- neujednaCeni, pa je -organiziranje iena antifaSistkinja
nit j'edinstVenoj osnovi teklo relativno brzo. Organiziranje f.ena u AFZ odvija
se najbrze ria oslobodenom podrucju. Vee krajem 1941. i pocetkom 1942.
god. na oslobodenom podrucju Dreznice i 1asenka osnovani su odbori AFZ-a
u dvadesetak sela, s ukupno 138 organiziranih zena. u veljaCi 1942. god.
osnovilni su ilegalni odbOri AFZ-a u selima Vitunju i Ogulinskom Hreljinu.
a sredinom godine u selima Zagorje, Desmerice i Salopeki. U travnju 1942.
gOd~ osnovan je OpCinski odbor AFt-a za Dreinicu. Osnivanje veCeg broja
ddbora AFZ-a na podrucju kotara Ogulin stvorilo je uvjete za osnivanje
rukovode6eg tijela AFZ-a u kotaru - Kotarskog odbora AFZ-a Ogulin. U
lipnju 1942. · god. KO AFZ-a Ogulirt. pokreee i prvi list AFZ-a u Gorskom
kotaru pod naslovom »Drugarica«.
_ Ofganii.irafzi ..rad iena na oS~obodenom teritoriju Dreinice odigrao _je
znacajnu ulogu u opskrbi' vojnq-partizanske bolnice koja se nalazila na plafllni f~vornici. Zene sela VukeliCa, TomiC i _SekiC'a nosile su prema raspo~
redu 'koji je odredio KO AFZ-a mlijeko u bolnicu, ·dok su i!.ene ostalih sela
po utvrdenom _redu nosile hfanu. >>Svaka dva do tri dana uz Javornicu se
penjala kalona ·zena s koSarama na glavi i hranom umotanom u Ciste ruCnilce.
Tu je- bilo~· ·sira, jaja, ktumpira, mahuna, salate, kukuruznog i pSeniCnog
bra.sna, po koje zaklano pile, kupusa, graha, kiselog mlijeka itd.«.
· Na podru{;ju kotara Delnice odbori AFZ-a osnivaju se tokom proljeea
i tjeta 1942. godine. llegalni odbori AFZ-a bili su osnovimi u Delnicama, Lokvama, Fuzinama, Lieu, Vratima i Kupskoj dolini. Ti su odbori radili pod
veoma teSkim uvjetima zbog terora okupatora koji je hapsio, odvodio U
internaciju i koncentYa_cione logore. Zbog _svega toga pojedini su odbori za
neko vrijeme prestali s radom, kao npr. u Mrkoplju i Ravnoj Gori, dok stt
di-ugi iwstavill djelovati f;opunjavajUCi se neprestano' novim aktivistkinjama.
1 pored te!ikih ilegalnih uvjeta rada u jesen 1942. god. obuhvacen je organizacijorri. AF:Z-a gotovo Citav teritorij kotara, pa j_e bilo moguCe osnovati kotarsko rukovodstvo AFZ-a za kotar Delnice.
U kotaru Vrbovsko ilegalni odbori AFZ·a pocinju se osnivati u proljece
1942. godine, a do jeseni bili su osnovani na cijelom teritoriju kotara. Buduei
da teritorij ovog -kotara nije bio zahvaCen ofenzivdma okupatora, koje su ·se
uglavnom svodile na pljai':ku i pusto!ienja, organizacija AFZ-a preuzima na
sebe teiak i' odgovoran zadatak izdriavanja primorsko-goranskih partizanskih jedinica i partizanske bolnice na Javornici.
Na podrucju cabarskog kotara sistematski rad na osnivanju odbom
AFt-a nije u to vrijeme bio mogu6. Naime, na podruCju kotara Cabar upravo
je u ljeto 1942. ·god. dkupator poduzeo ofenzivu !iirokih razmjera. U ofenzivi
koja· je trajala od 12. srpnja do sredine kolovoza 1942. god. okupator je sistematski imiSiavaiJ sve Sto se moglo ·uniStiti: palio je Citava sela, pljaCkao, a
sttmovniStv·o masovna odvodio u- internaciju ili koncentracione logore. 2
7
�. Orgi:mizaciono sredivanje i uCvrSCivanje AFt-a u· Go"rskom kottiru omela
prop Uzdavanje lista. Pocetkom rujna, neposredno pred kapitulaciju ltalije,
je naredna ofenziva okupatora na slobodni teritorij Dref.nice, koja' je zapocela 18. rujna i trajala sve do kraja rujna 1942. godine.sokupator je i ovdje
orga,nizaciono sta1J.je AFZ-a u okrugu Gorski kotar bilo je ovakvo: OkruZni
o(lbor AFt-a .ad 5 Clanica i plenum od 13 Clanica, 5 kotarskih odbora s ukupno 25Clanica, 8 opcinskih odbora s ukupno 51 Clanicom i 90 seoskih odbord
pljaCkao, palio i uniStavao. StanovniStvo se sklanjalo u Sumu pa je i organi-
zacija AFt-a, koja je do !ada legalno djelovala, prestala s radom. Nakon
povlacenja okupatorskih sizaga ponovo je of.ivio rad AFt-a na osloboi1enom
podrucju, a u studenom 1942. god. osnovan je novi Opcinski odbor AFt-a
za Dreinicu.
·
·
·
Nakon neuspjeha okupatorskih ofenziva na primorsko-goranske partizanske· odrede t povlaCenja talijanskih snaga u utvrdene garnizone, .nastav.ljen je rad na organizacionom uCvrS6ivanju AFZ-a U· Gorskom kotaru. PoCet-
kom prosinca 1942. god. osnovano je okruf.no rukovodstvo AFt-a -lnicijativni okruzni odbor AFt-a za Gorski kotar.
Inicijativni okruini odbor rukovodio je rad01n organizac.ije AFZ-a u
cijelom okrugu; Rad Odbora se ubrzo osjetio. Vee u sijecnju 1943 .. god.
pored Inicijativnog okruinog odbora na teritoriju Gorskog kotara djeluju
tri inicijativna kotarska rukovbdstva - Ogulin, Delnice, Vrbovsko, zati1n
Opcinski odbor Dref.nica i 38 seoskih odbora AFt-a. Prodire se i u cabarski
kotar preko povjerenica AFt-a, taka da je u organizaciji AF:l-a bilo obuhvaceno ukupno 2.000 Goranki. Odbori AFt-a i Clanice organizacije predano
izvrsavaju zadatke koje pred njih postavlja Inicijativni okruzni odbor. Zimska sabirna akcija ,za NOV, koja je trajala od 20. prosinca 1942. do 20. sijecnja 1943. dala je izvanredne 'rezultate. Provoaenje sabirnih akcija za NOV,
za postrailalp stanovnistvo Dreinici i za partizansku bolnicu b.ila je djelatnost na kojoj su se neprekidno angazirali odbqri i Clanice AFZ-a u. Gorskom
!cotaru. · ·. ·
· · ·
··
· · .·
··
Tokom veljace i"ozujka 1943. god. seoski i kotarski o4bori
biU~u uglav-
nom -uCvrSCeni i popu,njeni_ nrwim. akt.iviStkinjama, osim- U:'r/<.C?taru Cabar u
kojem su tq_kom travnja hila osnovana telf, dva seoska odbora, AFt-a. Nakon
proSirenja _n;zreie. seoskih odborp. .i uCvrSCivanja kotarskih . rukovodstava
AF2.-a priSlO se os.nivan}U:_ op6inskih odbora u opCini ·Gom-irje te opCinama
delniCkog i vrbovskog kotara. Ukljucivanje sve veceg broja zena U. odbore
AFt-a zahtijevalo je i njihova politicko obrazovimje, kako bi drganizacija
AF:l-a mogla izvrsavati zadatice koji su pred nju postavljeni.. Zbog toga je
s ukupno 390 Clanica.
' Nakon kapitulacije ltalije, 8. rujna 1943, osloboilen je cjelokupni Gorski
kotar osim Ogulina. t:lanice AFt-a u cijelom okrugu radile su s puna odusevljenja i poleta. U kotaru Cabar zene su spremale oruzje, hranile borce,
Cistile Skole· i kulturne. ustanove,, organizirale prolazne kuhinje za povratnike iz internacije. Organizacija AFZ-a u Delnicama organizirala je Zene na
CiSCenju i uredivanju Skala i domova, koje je okupator bio pretvorio u kasarne. AFt Delnica organizirao je smjeStq.j za sve ustanove i rukovodstva.
Otvorena je i snabdjevena partizanska bolnica u Mrkoplju. U Crnorn Lugu
je orgdnizirana prolazna kuhinja za internirce. U kotaru Vrbovsko radilo
se na proSirenju i uCvrSCivanju drganizacije. U kotaru Ogulin provedeni su.
izbori za seoske odbore AFt-a. Na sastanku plenuma Okruznog odbora AFt-a
koji je odrf.an 27. rujna 1943. dat je zadatak svim odborima AFt-a u novooslobodenim krajevima da provedu sabirnu akciju u korist popaljenog·· i
oplfa6kanog teritorija Dref.nice. U vremenu od 8. rujna do pocetka listopada
1943. god. u delnickom kotaru osnqvana su 2· opcinska i 5 mjesnih odbora,
u l:abarskom kotaru 2 nova seosk,a odbora, u vrbovskom kotaru 1 seoski i
1 mjesni
odbor~
u ogulinskom,kotaru 4 nova seoska odbora. U istom periodu
odr~ano: je· i preko 90 ~veCanih skupova' koje su organizirali odborl AF2.-a.
Pocetkom listopada· 1943. god. snage njemackog 2. SS oklopnog korpusa
poduzele su ofenzivu tta slobodni teritqrij Gorskog kotara, koja je trajala
d.o pocetka studenog1943. godine.' Pod pritiskom snaga 13. primorsko-goranske i 18. slqvenske divizije, njemaCke snage su morale napustiti teritorij
Gorskog kotara. U prosincu iste godine gotovo Citav teritorij Gorskog kotara
ponovo je bio osloboilen. Od tada pa do konacnog oslobodenja zemlje; i
pored niza pokuSaja, okupator nije uspio ponovo zaposjesti slobodni teri-
torij ovog okruga.
Ofenziva njemaCkih snaga na slobodni teritorij Gorskog kotara izazvala·
je ..kolebanje u nekirn organizacijama. AFZ-a. Kriza u organizaciji ko.ja je
nastala. u vrijeme njemaCke ofenzive i kratkotrajne okupacijz Gorskog kotara
Inidjativni okruini odbor pristupio organii.'aCijt ku.rseva zli odbornice; izd-a-
ubrzo je prebrodena. Okruf.ni odbor AF:l-a popunjen je aktivistkinjama iz
vanju agitaciono-propagandnog materijala, vlastitog lista i raspacavanju ·gla-
Cabarskog kotara. Kotarski, op6inski i seoski odbori reorganizirani su i popu-
sila AFt-a ·za HrvG.tsku ))Zena· U borbi<<; Prvi kuYS je odrZan poCetkom ·oZujka
njeni yec krajem 1943. godine. Clanice AF:l-a pokazale su veliku aktivnost
194J. godine. Nd tom kursu, koji je trajao 10 dana, osposobljeno je 11 akti-
u sabir.nim tikcijama za 13. divizijit i opustoSenu Dref.nicu, u prenoSenju
;vistkinja za rad u · opCinskim ddborima AFZ-a,_ Cije je osnivanje bilo u toku.
PoCetkom srpnja In.icijativni okruini' Odbor· poCeo' je 'izda-vati svoje glasilo
pod naslovom ·»Rodoljupka«, a u. kolovozu je organizirao .·14-dnevni. kurs za
Stampe NOP-a na jos uvijek okupirani dio ogulinskog kotara i mnogim dru-
odbornice kotarskih: rukovodstava AFt-a: Istovremeno je u kotaru t:abar
osnovan kotarski odbor AFt-a, dok · su it kotarevima Brinje i· Ogulin osno,
vane radne Cete ·Zena radi ubiranja i sklanjanja ljetine. U radnim Cetan1a
kotara Brinje bilo je ukljuceno .104, a kotara Ogulin 270 iena. t:lanice AFZ-a
organizirane u radnim Cetaina u ve6ini su sluCajeva pomagale partizanskim
i siromaSnim porodicama u ubira.nju ljetine i spremanju l.ita za jedinice
13.· primors.ko-goranske divizije .. · ·
..
U kolovozu 1943. god. izvrSena je ,reorgartizacija lnicijativnog okrui.nog
odbora AFZ:-a za Gorski kolar. Nairne, 2. kolovoza osnovan je u okviru Jnici•
jativnog okruznog odbora radni odbor od 5 clanica, od kojih je svaka bila
zaduzena ·za rad na odredenom sektoru: za kurseve, za fond AFtca, za Agit8
gin:z· zadacfma.
Pocetkom 1944. god. u Gorskom kotaru su odrzana opcinska i kotarska
sal'jetovanja te kotarske konferencije AF:l-a. Na kotarskim konferencijama
izabrani su kotarski odbori i delegatkinje za prvu okruznu konferenci]u
AFt-a. Nakon izvrsenih priprema odrzana je u Ravnoj Gori 30. srpnja 1944.
okruzna konferencija. U prisustvu 350 delegatkinja iz svih kotarev,a okruga
izab.ran je Okruf.ni odbor AFta- za Gorski kotar.
Nakon okruine konferencije organizacija AFt-a joS se viSe aktivirala;
Zadatke koje su pred organizaciju postavili KPH, NOO-i i JNOF aktivistkinje su savjesno izvr.Savale. U radu su se osobito isticale Zene Delnica, LiCa
i Fuiina. Clanice AFZ-a su se naroCito aktivirale u pretkongresnom takmiCe-
nju koje je provedeno u razdoblju od kraja rujna do sredine studenog 1944.
godine. U tom su periodu odbori AFt-a odrtali 199 masovnih sastanaka; tza
9
�kojima je prisustvovalo 3.509 zena, Pored toga, · zct' jedinice NOV saszveno
je 1.000 ko'm'ada ve!ia, 20 zena je prelo ·vunu i plelo carape, oprano· je 8:000
pari ve!ia i sakupljene su velike· koliCinehrane, 2ene kotara Ogulin pomagale
su NOO-ima da sagrade 30 stambenih · zgrada za pofodice' palih boraca.
Pocetkom 1945. god. Clanice AF2-a bile su veoma aktivne u pripremanju
prvih slobodnih izbora za organe narodne vlasti na podrucju okruga, l«!ji
su provedeni u toku sijecnja i ·Veljace 1945. godine. U •travnju· 1945. god.
Okruzni odb.or AF2-a izdao je u cast Prvog kongresa .AF2-a Hrvatske list
pod naslovom »Goranka«. U toku is tog mjeseca jedinice 4. armije: JA ko-
nacno su potpuno oslobodile Gorski kotar ..
Razvoj l acktivnost AF:i:-a u Hrvatskom primorju
. Na podrucju Hrvatskog primorja organizaciono sredivanje .AFZ~a na
temelju. odredbi Okruznice b.r. 4 CK KPH teklo je bez veeih te!ikoea, jer
su Primorke vee od pocetka oruzane . borbe aktivno u njoj sudjelovale.
Poi5etkom 1942. god. gotovo u svim kotarevima Hrvatskog primorja postoje
organizacije Zena antifaSistkinja postavljene na novoj osnovi.
U prolje6e 1942. god; u Kastav!itini djeluju 3 ilegalna odbora AF2-a; a
nakon talijanske ofenzive na 2. primorsko'goranski NOP odred, u kolovoz.u
1942. god., osnovan je i Kotarski odbor AFZ-a za Kastav.
.Na osloboi1enom podrucju kotara Novi vee pocetkom 1942. god. djelujc
aktiv zena. Uz pomoe partijske organizacije, clanice toga aktiva djelttju
medu ienama bribirskih ·Sela. Buduci da je' u NOP-u vee sudjelovao velik
broj Bribirki, uvjeti za osnivanje -Cvrste -oYganizacije -AF:t-a bili su veon-ta
povoljni. U svibnju 1942. god., na sastanku koji je ·odrzan na mjesiu zva~
nom. Njivice iznad Bribira, osnovan je Opcinski odbor AFZ-a za Bribir. bd
tada je u Bribiru neprekidno djelovala ·!iiroko organizira'l{!.c .mreza ilegalnih
odbora AF2-a.
·
U Su!iaku je vee 1941. god. postojao ilegaln(gradski odbor zena antifaSistkinja. NeSta kasnije broj odbora se poveCao, tj. osnovani su odbori za
Trsat, Podvef.icu, Krimeju, Su!iak grad i Banska vrata. Pocetkom '1942. god.
u SuSciku su odriana dva seminara za tene rukovodioce odbora AFZ-a, a u
ljeto iste godine osnovan je Gradski odbor AFZ-a Susak i pro!iirena mreza
rejonskih odbora u gradu.
U Rijeci je tokom svibnja 1942. god. osnovan AOZ od 4'-5 aktivistkinja,
a po rejonima su grupe od 4--8 zena djelovale kao rejonski odbori. u kolot'OZU je do!ilo do velike provale u kojoj je uhapsen velik broj aktivista
NOP-a. !aka su provala i hapsenja tesko pogodili pokret, antifasistkinje
Rijeke nastavile su s radom. Krajem godine oko 40 zena Rijeke aktivno
suratluje u NOP-u.
· Na otokti. Krku rad na stvaranju organizacije- AFt-a zapoCinje poCet~
kom 1942. godine. U sijecnju je u Puntu osnovana partijska eelija od samih
Zena sa zadatkom da djeluju medu Zenama i stvori Cvrstu organizaciju
AF2-a. U. ozujku je u Puntu osnovan prvi A02, a u toku proljeea odbori
AF2-a osnovani su i u drugim mjestima atoka. U ljeto 1942. god. okupator
je na Krku pohapsio velik broj aktivista i aktivistkinja NOP-a, pa je rad
AFt-a bio na neko vrijeme zakoCen.
.
U . kotaru Senj i u samom Senju djelovalo je nekoliko aktivistkinja
medu radnicama tvornice duhana i uCenicama gimnaz.ije. Antifa.Sistkirzje
Senja povezale su se s partijskom. organizacijom · kotara Novi s kojoin su
oclrZavale redovitu vezu.
10
" Do sredine 1942. god. organizacija 'AFZ-a na podrui':Ju Hrvatskog primorja.- postavljena je na Cvrstu osnovu. Zbog daljeg .Sirenja. i uCvrS6ivanja
organizacije, povezivanja postojeeih AOZ-a i. jedinstvenog rukovodenja organ.,i_zacijom, 25. kolov9za 1942. bio je osnovan Inicijati-vni okruZni odbor_·
AFZ-<:tza Hrvatsko prirnorje. Clanice hticijativnog okrui.nog odbora bile su
rasporeaene po pojedinim kotareviriuL sa zadatkom da politii':ki rade sa
zenanza. i da osnivailf- S'eoske -i. op¢by.s~e odbci~e larrzo' gdje. DfJi _joS _nisu hili
qsno~ani. Taj rad koji .Je. tek' bio zapoCet omelci_ ie ofenziva okupatora na
slobodni tedtorij Dreznice.zbog koje su talijanske snage vr!iile blokadu primorskih sela. I pored toga rad Inicijativriog okruznog odbora dao je dobre
rezultate. U studenom 1942. god. ·bili su osiukani seoski i opeinski ·odbori
AFZ-a u veCin.i- kotareva. 'U: GrobfnStini~ rejonu -Zavrh · -i nekim opCinama
kotare.Vd CrikVeni'ca,· Novi i Se_nj odbori AFt-a joS uvijek nisu biU·osrwvani.
Aktivnost Inicijativnog okruznog odbora, op6inskih, mjesnih i seoskih
odbora'. AFt-a nije- se svodila samo na sabirne akcije za· partizanske jedi~
nice. Sa Zena-ma su se odriavali prosVjet'no-politiCki sastanci na kojima su
se f.ene preko ilegalno umnozenih materijala i ilegalne. Slampe NOP-a upo-
znavale sa zadacima· i ciljevima NOB-a. Radi jai':eg politii':kog djelovanja
medu. Zenama J.nicijativni okruin-i -odbor_- poCeo je _poletkom prosinca 1942.
god. izdavati- vlastito .glasilo' pod nazivom »P,rimOrka«, a istovremeno 'je orga-
nizirao . .prvi kurs za 36 aktivistkinja AFZ-a. ·
·
' Pred krqj ]942, god. mreza ;dbora A,FJ:-a u Hrvatskom primorju zniltrw
se · prOSirila. Osnovani _sU odbori AFt-a u Zavrhu, Krasici,· Praputnjaku i
Bakru. V' Su!iaku se inatno poveeiw broj rejonskih odbora, taka da su Ita
Trsatu·djelovala 4,' nil Krimeji 1, Orehovici ·1, Vezici 4, Martin!ieici 1 i gradu'centar IS· odbora. U GrobinStini je ·uspostavljena veza sa 4 sela preko 6
poVjereniCa:· U crikvertiCkOm kotaru se ·usjJjelo- s povezivaitjem sa 6 seta
jJtekb 9 'povjer€nica, a U_ DriVe-i1iku !i oSniVdrijem AOt-a, preko kojeg je uspostavljena· -Veza- s antifaS~stkinjama Crikvenice. u- KastavStini sit. osnovani
otlbdri·-u 5 seta· i uspoStiivljena vei:a sa Zena11'za Kastva i_ Vi.Skova. Nd teri~
toriju Hrvatskog primorja bilo je tada ukupno 38 raznih odbora AFZ·a sa
307 odboniica 'u 124 selil.
U prvim mjesecima 1943. god. organizacija AF2-a U· Primorju jo!i se
viSe proSirila i uCvrstila. <;Jsnovan·je niz novih -seoskih, rejonskih, m.jesnih,
opCinskih i kotarskih odbora AFZ-a. U periodu oi.ujak-travanj bili su osnovani seoski odbori u $krljevu i Hreljinu i Opeinski odbor AF2-a za mjesta
$k'rljevo, Krasica i Praputnjak. Rejonski odbor osnovanje u Kostreni i za
rejon Vi(o!ievo-Draga .. U Bakru je osnovan jos jedan odbor, taka da su u
tom mjestu djelovala 2 odbora AFZ·a s oko 70 Clanica. Preko organizacije
AFZ-a u Bakru uspostavljena je veza s Raborn, te je ubrzo osnovan AOZ i
na tom otoku. U kotaru Crikvenica dfelovali su seoski odbori, pa se
pristu~
pilo osnivtmju opeinskih odbora AFZ·a. U kotartt Novi djelovali su seoski
i Opcinski odbor AF2-a u Bribiru. U samom Novom zene su pomagale NOB,
ali joS uvijek nisu imale Svoju Organizaciju. U kotaru Kraljevica djelovali
su seoski odbori u $mriki i Zlobinu, te Mjesni odbor AF7:-a u -KraljevicL
Na otoku Krku radilo Se na stvaranju organizacije. U Fuiinama, LiCu,-- Vra~
tima~ koji su.· tada pripadali okrugu -.Hrvatsko primorje, veC. su od ranije
djelovali odbori AFZ-a. U Susaku je pored Mjesnog odbora djelovalo jo!i 9
rejonskih odbora, 13 pododbora i 41 grupa aktivistkinja AF2-a. Mjesni odbor AF2-a Susak osnovao je i .borbene grupe iena koje su imale zadatak
da rastul'aju letke, piSu parole -i vrSe sabotaie u tvornicanza i uredima. U
11
�seiima Grobin!itine djelovale su radnice zaposlene u' tvomici UKOD u Suiiaku. Kotarski odbori AFZ-a bili su osnovani u Kastaviitini i kotaru Novi za
tri- oslobddene o]?Cine: Ledenice, Zagone i Krmpote.
Podaci o Urdju odbora AFZ-a joii uvijek ne daju pravu sliku sudjelovanja zena Primorja u narodnooslobodilaCkoj borbi. Nairne, Zena antifaSistkiIJ.ja koje Simpatiziraju i pomaZu NOP ima i 11.a bnim podruCjima Primdrja
na kojima joii nisu bili osnovani odbori AFZ-a. Cinjenica da Inicijativni
oktuf.ni odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje dostavlja svoje glasilo »Primor·
ku« na Pag, Rijeku i u Istru najbolje to potvri!uje.
Aktivnost organizacije AFZ-a u Primorju nije se iscrpljivala samo .u
organizacionom radu. U oslobodenim opCinama Primorja redovno se odrZavaju analfabetski tecajevi za f.ene.
periodu ozujak-travanj 1943. god.
odrZana su 4 kursa s ukupno 47 polaznica. Teme koje su se~obradivale na
kursevima bile su: politicka situacija, narodnooslobodilacka 'borba, KP i
njena uloga u NOB-u, Narodnooslobodilacka vojska, narodna vlast, masovne
organizacije. Na teritoriju oslobodenih opCina Zene su ravnopravno sudjelovale u radu NOO-a; a na neoslobodenom teritoriju, gdje joS nisu hili osnovani
-NOD-i, organizacija AFZ-a nosila je Citav teret pozadin.skog rada. Sabime
akcije- za NOV, za bolnicu u Dreznici, nabavka papira, matrica, boje za ilegalnu Stampu - sve je to bio posao koji su obavljale Clanice organizacij~
AFZ-a. Od 1943. god. odbori AFZ-a svecano proslavljaju medunarodni dan
f.ena; na okupiranom i _anektirq.nom podruCju djeluju rasturaju6i letke i
piSuCi parole, a na oslobodenom terito'riju odrZavajuCi skupove i priredbe.
u
Do sredine 1943. god. na podrucju Hrvatskog primorja bili su osnovmzi
kotarski odbori AFZa- osim za kotareve Senj, Krk i Rab-Pag. Poveeao se
broj opCinskih i seoskih AFZ-a, poveeao se broj Clanica, pa je organiz,acija
AFZ-a mogla uspje.5no izvr5avati sve zadatke koje su pred nju postavljali
Partija, NOD-i i NOV. Pomoc NOO-ima u snabdijevanju jedfriica NOV preko
sabirnih akcija bila je redovna aktivnost odbora i Clanica AFZ-a. I pak je
potrebno istaci da je sabirna akcija u cast dvogodiiinjice ustanka, u periodu
kolovoz-rujan, dala izvanredne rezultate. Pored politickog radq. medu zena,
ma, aktivnosti u sabirnim akcijama rjeSavanju org_qnizacionih pitanja, politicko-propagandnog rada, rada na nzobilizaciji za NOV, organizacija AFZ-a
u Primorju preuzimala je i druge zadatke, kao iito su briga za skole i djecji
dam na teritoriju oslobodenih opCina Hrvats!cog primorja.
Organizacija AFZ-a u Hrvatskom primorju docekala je kapitulaciju ltalije organizaciono sretlena osim u _kotarevima s kojima je odriavanje veza
bilo otezano. Neposredno nakon kapitulacije Italije osnovani su kotarski
odbori AFZ-a za Krk, Rab-Pag te Mjesni odbor Senj. U prosincu 1943. god.
zbog teiikoca u odrzavanju veza osnovani su posebni Kotarski odbor AFZ-a
za Rab i posebni Kotarski odbor za Pag.
Nakon kapitulacije Italije oslobodeno je citavo Primorje. Organizacija
AFZ-a surai!uje s NOO-ima, vojno-pozadinskim vlastima i NOV u sklanjanju
plijenf:Z, mobilizaciji, organizaciji prolaznih kuhinja i prihvatiliSta za inte.r._nirce povratnike.
Ofenziva njemackih snaga na slobodni teritorij Primorja pocetkom listopada 1943. god., okupacija dijela oslobodenog podrucja do Novog i otokii
Krka, Cresa i Losinja prinudila je odbore AFZ-a s ovog podrucja da ponovo
predu na ilegalni nacin rada i djelovanja. Mnoge aktivistkinje su bile kompromitirane i morale su napustiti okupirano pOdruCje. No, organizacija
AFZ-a u Primorju bila je toliko ucvrscena da odlazak iskusnih aktivistkinja
na slobodni teritorij nije bitno poremetio_ rad i aktivnost organizacije. U
ilegalne odbore usle su nove aktivistkinje i rad je nastavljen. U onim dijelovima Priinorja u kojima su odbori AF:l-a bili mladi i neiskusni doiilo je
do privremenog osipanja ili pasiviziranja odbornica. To se desilo u kotarevima Senj, Pag i Rab, koje su pocetkom 1944. god. zaposjele njemacke i
ustaiike snage. Antifaiiistkinje tih kotareva i dalje su pomagale NOP, ali je
zbog terora okupatora i teiikoca aka odrzavanja veza bilo teiiko popuniti
ili obnoviti odbore AFZ-a.
U periodu veljaca-travanj 1944. god. odrzane su kotarske konferencije
AFZ·a -u koiarevima Novi, Kraljevica, Crikvenica, SuSak_ i Krk, na_ kojima
su izabrani kotarski odbori AFZ-a i delegatkinje za Prvu okruznu konferenciju AFZ-a u Hrvatskom primorju. Mei!utim, brganizacija AFZ-a djelovala
je i_ na onim podruCjima Primorja gdje· joS" nisu bile· odrZane kotarske konferencije. Taka je npr. u kotaru Pag djelovalo kotarsko rukovodstvo AFZ-a;
u ·gradu Rabu je djelovao ADZ sa 45 Clanica, za kotar Senj je postojtllo
kotarsko rukovodstvo, iako do kraja svibnja 1944. god. joii uvijek nisu bili
osiiovani· odbori -AFt-a-na terenu.- U ovom-·periodil, tj. u periodu travauj-svibanj 1944. god,, u Oki'ugu Hrvatsko priinorje djelovao je 101 odbot
AFZ~a sa 615 Clanica, ad kojih su 39 bile Clanovi KPH. Djelatnoiicu u okviru
m'ganizacije AFZ-a bilo je tada obuhviu5eno S.OOO Primorki.
Prva okruzna konferencija AFZ-a za Hrvatsko primorje odrzana je
Vratima 28. svibnja 1944, godine. U radu konferendje sudjelovalo je 350
delegatkinja iz kotarevaSenj, Novi; Crikvenica, Kraljevica, Krk i Rab: Po•·ed. delegatkinja AFZ-a iz Primorja, konferenciji su prisustvovali predstavnici KPH, predstavnice AFZ-a iz Gorskog kotara i Istre, p'redstavnici Okniz'
nag NOD-a za Hrvatsko primorje, 13. primorsko-goranske divizije i
USAOil-a: U organizacionorn referatu koji je podnesen na konferenciji izneseno je dana podrucju Okruga djeluju: Okruzni odbor AFZ-a, 5 kotarskih
odbora, 8 opcinskih, 11 mjesnih, 78 seoskih i 9 rejonskih odbora. Na konfe1'r.nciji_ sii." utvrtleni "1-taredni _Zadilci organizacije i izabran novi Okruini odbor
AFZ~a ti koji .su; uiile predstavnice svih kotareva i predstavnice zena-boraca
iz NOV.
. .
.
u
1
12
Nakon ok;uzne konferencije na kojoj je zakljuceno- da organizaciju
AFZ-a treba _postavjti. na najSirU osnovu, joS viSe je oZivio rad AFZ-ii u
Hrvatskom primorju. Osnovani su odbori AFZ-a i na terenu onih kotareva
gdje do tada joii nisu bili osiwvani. Tako su npr. u koiaru Senj do pocetka
rujna 1944. god. osnovana 2, a zatim 4 opcinska odbora AFZ-a.
U narednom razdoblju organizacija AFZ-a u Primorju se ·aktivirala na
O$nivanju odbo-ra. JNOF-a- _u .selima, __ gradovima, opCinama i kotarevima
okruga. .Pored angaf.iranja na 9snivanju, odbora JNOF-a, Primorke su . . u
okv.iru svoje antifaiiisticke organizacije i dalje bile aktivne u sabirnim akci,
jama, raspacavanju ilegalne iitampe NOP-a, mobilizaciji za NOV itd. Na
savjetovanju plenuma Okruf.nog odbora AFZ-a za Hrvatsko primorje odrf.anom. 5.. siud.enoga 1944. utvrdeno je da su gotovo sve f.ene .Primorja obuhvacene radom u okviru organizacije, a pocetkom 1945. god. 4020 Primorld
organizirano je radilo u odborima AFZ-a, od rejonskih do Okruznog.
U vrijeme kada su jedinice 4. armije JA vodile odlucujucu i konacnu
bitku za oslobodenje Hrvatskog primorja, mariial Tito je u Beogradu primio delegaciju antifa!iistkinja Primorja. Bilo je to najvece priznanje Primorkama za njihova sudjelovanje u borbi protiv okupatora i domacih izdajnikil, u_ borbi za novO socijalistiCka drUStvo.
13
�god, ,.oblasti Istra djeluju: .jedan kotarski' odbor, 1 op6i11ski, 1 mjesni i 16
seoskih odbora AFZ,a.
· Razvoj i .aktivnost AF:I:-a w Istri
Rad na stvaranju: organizacija NOP-a >zapocinje u Istri vee: sredinom
1941. godine. Organiiatori. su tog .-ada olanovi KPJ, kaji u jedinstven }rant
protiv fasizma okupljaju sve napredne i antifasisticke snage Istre. U t~m
radu vee su od prvih dana..sudjelovale i zene .. Medutim,..dva4eset godma
faiiisticke diktature i sistematskog .-ada talijanskih fasist{l ·na denacionali;
zaciji hrvatskog stanovniStva Istre ostavilo je posljedice koje se nisu:mogle
brzo prebrodi!i,. N epismenost, nepoznavar~i";. politickih pr_ilik~, politicka
;w-
izgradenost i~na .bile ~u glay~e pr.epr~ke brzen:t: styara1:7;~tf. cvrste: org~mza~
cije Antifa.sisticke fronte zena. u Jstri.
. .
.
. . .
.
· Sistematski rad na. stvaranju. organizacije AF:I:-a.u htri z.apoCinje 1942.
i pocetkom 1943. gpdine, iako. Istranke vee. rarzije odusevljeno_JJril~e NOP-u,
Mnoge od njih napustaju kueu i poro4icu, odlaze u ·ilegalnoit ·z predano
rade na stvaranju organiz{lcije zena antifasistkinja .. Qsrzfvaju se i pn!i o~,
bori AFZ-a .na Krasui' PazifzStini_ i LabinStini, ali dalji razvoj,.. i .u.CyrSCwqnJe
organfzacije ometao je nedos-tatak iskusnih·. ienq. r.'f:lkqvod,ilaql. ?ato, .. t;J,rgqnizacija KPH Kastavstine i ostalih dijelqva Primorja., upucuju, na terert_.ls.~~.e
iskusne i ·' izgrailene: aktivistki1Jje. Qne :_-rade -na uQvrS6ivanju organzzactj~
AFZ-a u Istri oslanjajuQi se na n{ljj<¢e pos.tojeee odf?ore. ,AFZ,q PllZi>Jq._.i
Brgudca. , Jedan ad prioritetnih zadataka bilo fe . t(lda osposobl;avarue
Istranki za rukovodenje oi'ganizacijom. Zilto, se u drugoj polovini )943. god.
odrf.ava kurs za rukovodiace AFt-a koji pohad'aju clanice Aoz:a Brguda¢.
. N~kon pada fa!!istickog ret.ima u !tali}! u .s~1!nfu' 1f4$, ,g[)d- ]stVar£k~
ma.s 0vno pristupaju NOP-u> tako da se u., kolovozu.ukaZflJe potreba za_ osl'l'·
vanjem Ir~icij{.tth:nog odbora AFt-a za Istru. . ..· .. . .
. .. :.
•
U op6erza.ro4nom ustanku rzakon kapitulacije Italije, koji izbija kao
rezultat prethodnog. rada KJ'J, osl0 boderza·,je citava Iswa psim. gradov.a
Pule,Vodnjana, Rijeke .i Trsta. U razoruzavanju .vojske ;. karabinijera sudj~
l_uju i Zene;[stre.~One_ ruSe tt lirJ.ije rae#_ orye_nzQguCavaf1ja yeze . medu ~a.rabz~
nijers-kim stanic_ama, sakup?jaju. oruZje .i municijtt,- _organ_iziraJu k.!'-hmJ.e. ·f-4
borce istarskih partizanskih jedinica, u Pazinu organiziraju krojacku; radu~~
nicu u _kojoj sivaju partizanske kape s petokrakama, iz Pule koja nije. hila
oilobodena izvlac.e 30. ptisaka i desetak bdmbi. . . .
··. . . ,. ·. . .·
.·
. .. . U oslobpilepoj Jstri. vliist preuzima Po~rajinski. NO() ~(ll~tru, ~oil &anasi: odluku a vracanju Istre u sastav ·,matzce zeml]e. Kra;em ]94~: z pace~:
kom 1944. god. u Oblast Istru, ukljucuje se. kotar Ka.st(IV i grC(d Rt;eka, ko;t
. .
su rqnije pripadali Okrugu Hrvatsko primorje 0
U prvim danima listopada 1943. god. jake njemacke mage poduzele su_
o/enzivu na osloboilenu Istru . .lstarske brigade nisu mogle obraniti ·slobodm
teritorij od brojnijihi bolje,naoruzanih njemackih jedinica;Jstra je poit?VO
hila okupirana, ali novi okupator nije uspio ucvrstiti.svoju vlast. lstars~e
partizanske cete svakodn'evno napildaju okupatorske · snage; i nanos~ un
gubitke. NOO-i i ()rganizacije NOP-a pbvlace se pdnovo u tlegalr:ost t nastavljaju s radom. Narodnooslobodilacki pokret u Istri posta;e zz. dana u
dan sve snaf.niji. _·
-
_.
,
.
··
_-- _
.
_
__
Na Prvoj partijskoj konferenciji KPH za Istru, odrzanoj 25. fJrosiitca
1.943., osobita paf.nja posvecena je radu sa zenama. U svim partijsktm ory,anizacijama. Clanice· KPH zaduZene· su za rad na organiziranju .. Zena· anttfa·
sistkinja: Rezultati ni$U izostali.
.
.
. .
U Rijeci je · jos 7. studenog 1943. osnovan Mjesni odbor AFZ-a; a ·do pro,
sinca 1943. god. bilo je osnovano jo!! i 16 rejonskih od/Jora. U sijecnju 1944.
14
U· prvoj polovini·l944. god. gotovo u svim selima Istre hili su dsno1larli
seoski odbori AFt-a. U razdoblju svibanj-lipanj 1944. god; odrf.arie su kotar"
ske konferencije AFZ-a u kotarevima Labin, tminj, Cepic, Pazin, Buje, Motovun,' Buzet; Kras i Kastav. Do srpitja 1944. god; u Istri su djelovali: Inicijativni oblasni odbor AFt-a od 9 Clanica, 12 kotarskih odbora sa 170 Clanica, 36 . opCinskih odbdra sa 235 Clanica i . 440 seoskih odbora AFZ-a sa
8.419 Clanica. · U Puli i Rijeci. djelovali su mjesni odbori AFZ-a. U gradovima
Porecu, Bujama i Umagu, gdje su postojali jaki neprijateljski garnizoni, ClaniCe·.AFZ·Ct szi·asnivale'"manje odbore:·ilf su· radile organizii-ane: u gr'upama~
U, citavoj Oblasti Istra organiziranim radom ktoz AFZ bilo je obuhvaceno
20.000 zena. U'srpriju 1944. god. orgaitizacija AFt-a u lstri poCinje izdavati
SVof" list· ·>>!St.Yanka«' na hrvq.tskom i »La Donna Istriana<< ·na t'alijansko1Jz
jeziku.
. Organizirane u AFZ'u _lstranke su .provodile sabirne · akcije, .radile na
r_ealizaciji obveznica Zajma _nqrodnog DSl()bot!enja, bilf uciteljice u novoosnovanim hrvatskim skolama, osnivale,· mdne cete koje su pomagale NOO·irifa~ bbite(jima boraca Ud. U 'kotaru Lavin u radnim je G_etama bilo organiZirano 517. f.ena. Radne cete f.ena i omh1dine. radile su na sakupljanju ljetiiui U CepiCkOm 'polju, a Zene kotlireva Labin, KraS :i KOstav pfenosile su
sabranu hranu i materijal jedinicama NOV u Gorskom kotaru. Preko Zarizeta fDrenove Zene· Rijeke·sU gotoVo svilkodnevno OdriaVale·Vezu s Kastav·
stinortC prerwseci 'materijal i ilegalnu Stampu. U Rijeci tada djeluje Grad,
ski odbor AFZ:a:, 5 ·sektorskih, 16·rejonskih'odbora sa 90 odbornica i 300
Clililica AFZ~d;· Izlazu·ct- se iiviJtliof opasnosti~ rijeCke antifaSistkb:zje skrivale
su· u 'svojim· stanovima jJreko 20 ilegalaca. U lipnju 1944. god. dolazi do proVille i u ruke 'fasista padaju 23 odbornice; pa db 'kraja ·godine u Rijeci djeluje samo partijska komisija za AFZ .od 18 Banica.
·
··
Nako;.· .uSPjeS'n.~g · r~·da -~~ ~·snivanju' l. uCvrS6.ivdnju organizaci}e AFZ>a
u koju je bio ukljucen velik broj antifasistkinja Istre, Hrvatica i Talijanki,
odrzana je 23. i 24. srpnja 1944. god. Prva oblasna konferencija AFZ-a za
1Stru ·u.,.selu ·Rasporu na Krasu. U radu konferencije·- sudjelovalo ie .1.500
lsiraitki, a prisustvovale su jojipredstavnice Glavnog 'odbora AF:l.-a'Hrvat'
ske, Okruf.nog .odbora AFt-a za Htvatsko primorje, mitifasistkinji Sloven'
skog primorja i antifasistki'1ja iz Trsta. U Oblasni odbor AFZ-a izabran na
konferenciji u!!le su predstavnice kotareva: Kastav~ Lovran, Opatija, Kriis,
Buzet, Motovun, Buje, Tinjan, Pazin, Cepic, Labin, -Zminj, Rovinj, Pula te
gradova Pule i Rijeke. Nisu bile izabrane predstavnice kotareva Umag i
Poree koje zbog blokade okupatorskih snaga nisu mogle do6i na konfet·enciju.
Nakon oblasne konferencije rad organizacije AFt-a Istre postao je JOS
intenzivniji. U listopadu 1944. god. obnovljen je Gradski odbor, a u stude11um iste godine osnovan je i Okruzni odbor AFZ-a za Rijeku. Krajem 1944.
god. AFZ Istre organizaciono je sreden i uCvrSCen, a Istranke su veoma
aktivne u provodenju sabirnih akcija, raspaCavanju ilegalne Stampe NOP·a,
radu u ilegalnim tehnikama, radu na osnivanju odbora JNOF-a te prenoSenju hrane i materijala za 43. istarsku diviziju u Gorskom kotaru.
U of.ujku 1945. god. predstavnice antifasistkinja Istre pl'imio je u Beogradu marSal Tito i odaO im priznanje za njihov poirtvovni rad. No, u Istri
su se jos uvijek nalazile njemacke snage. Krajem travnja 1945. god. na
,..,.
~VO(~
tllLlDTIITfA ;;::_ ~
\t'-1 I fiTI1MPA lr,
u}
\0
'"
~"-:?
15
�istarsku ·se obalu iskrcavaju jediitice 4. armije Jk Clanice AFZ-a pomazu
iln pri iskrcavanju, prijevozu municije i opreme na :poloZaje. -Bila }e--·to
jedna od posljednjil;z akcija Istranki u NOB,u, jer je pocetkom svibnja 1945.
god. Istra bila :konacno osloboitena.
·
8TAMPA ANTIFASISTICKE FRONTE Z:ENA U GORSKOM KOTARU,
HRVATSKOM PRIMORJU I ISTRI
Doprinos AFZ:-a. Gorskog katara, Hrvatskog primorja i Istre NOB-u
. Antifasistkinje Gorskog kotara, ]Jrvatskog pr;morja i !stre predano su
Lpoi.rtvovno radile u svojoj antifasistickoj, organizaciji. Kao istaknuti, politicki izgraite.ni ·i sposobni rukovodioci bile su birane. u Glavni odbor AFZ,a
Hrvatske. Aktivnost Goranki, Primorki i lstranki_ nije se, meitutim, ·svodi(a
samona rad u organizaciji AFZ-a. Velik broj ,zena Gorskog. kotara, Primorja
i Istre bile su clanovi KPH i djelovale su kao Clanovi organizacija i rukovodstava Partije. U Istri je npr. sredinom 1944, god. bilo· 9B zena Clanova
KPH, dok je u Primorju 126 zena aktivno radilo u organizacljama i rukovodstvima KfH. Zene su bile Clanovi organa narod11e vlasti - .u lstri njilz
400, ti Primoriu 252, a u Gorskom kotaru one Stl bile Clanovi velikog broja
NOO-a, odjela ili koinisija NOO-a .. Zene su bile Clanovi i drzigih masovnih
antifasistickih 'organizacija - USAOH-a, SKOJ-a i JNOF-a. U partizans kim
bolnicama, vojno-partizanskoj bolnici br. VII, partizanskoj bolnici u Mr~op
lju, Kui.elju, bolnici 43. istarske divizije zime su bile. nezamjenjive bolliiCarke 'i dobri rukpvodioci.'
· U partizanskim jedinicama i jedinicama NOV koje su izrasle na teri. toriju Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre bio je velik broj ,zena
boraca i rukovodilaca. Sarno u 13. primorsko-goranskoj diviziji u prosinpu
!943. god. _bilo je 139 zena. Goranke, Primorke i lstra>:tke nisu ..se borile
samo u redovima 13. i 43. divizije, nego i u jedinicama ·NOV sirom zemlje.
Njihova imena se mogu naCi u spiskovima boraca 1. dal.wqtinske proleterske brigade, 6. licke divizije, 8.,· kordunaske divizije i drugdje, U redovima
NOV borilo se do 1945. god. samo iz Hrvatskog primorja .168 i.ena.. Mnoge
s<t poloi.ile i.ivot uborbi za slobodu· svog naroda.
·
·
. Zbog aktivnog sudjelovanja u NOB,u okupator je antifasistkinje Gorskog kotara~ Primorja i Is_tre.,progonio, zatvarao, muCio i _ubijao. -Mnoge. su
bile internir:9-ne,- hapSene i .strUeljq.ne, muCene; i .ubijane u- kqncentracioninz
logorin:za., Mn0 ge su pale kao .zrtve prilikom ofenziva okupatorskih- snaga
iU akcija· cis<ien:ja. Kroz fasisticke tamnice i logore sam.o je · iz Hrv.at$kog
pl'imorja proslo 3.688 zena, .a njih 286 zauvijek je nestalo u fa$istiCkim
-f9bijaS_nicama i koncer:ztracionim logorima.
16
lvleitu dvadeset_ listova koji su u toku narodnooslobodilackog rata i socijalistiCke revolucije izdavale organizacije AF2-a u Hrvatskoj, petina ih je
izlazilo u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i lstri. 5 SuviSno je na ovome
nzjestu i za ovu prigodu Sire raspravljati o znaCenju tiska, kako sa stajali.Sta
infornzacionih i kutturnih, takq i politiCkih potreba onaga vremena, jer j.J
o tome podosta napisano; ali, taj predmet zasluZuje da se o njemu piSe jer
je dio neprocjenjive kulturne i revolucionarne baStine.
To bogatstvo tiska svojevrstan je fenomen, jos do danas nedovoljno
istral.en i ocijenjen iako se u tom pravcu veC podosta uCinilo, a istovremeno
je i izraz interesa i potreba Zena i njihova masovnog opredjeljenja za narorl~
1woslobodilacki pokret. I kroz stampu Antifasisticke fronte zena, kao Sto je
to bio slucaj i s cjelokupnom drugom stampom ·narodnooslobodilackog pokreta, informirale su se Zene o aktualnoj situaciji u zemlji, o ciljevima borbe,
o ciljevima i zadacima svoje organizacije, raskrinkavale namjere i zlodjela
okupatora i domaCih izdajnika, obavjeStavale o zadacima samih Zena u izgradnji NOV 1, organa narodne vlasti, ta je Stmnpa Sirila i uCvrSCivala barbeno bfatstvo i jedinstvo, jednom rjeCju - i preko tiska borile su se iene i
radile, kako se to tada popularno zvalo, za jedinstvo fronta i pozadine.
Pojava listova AFZ-a na naznaCenom podruCju (Drugarica, Primorka,
Rodoljupka, Goranka, Istranka, La donna istriana) znaCi i neSto drugo: trajnu
b1'igu KPJ za politiCki rad metlu i.enama, koji vuCe svoje korijenje joS iz
metluratnoga revolucionarnog radniCkog pokreta i naglaSava bitnu i odluCu.juCu rijeC Zene u borbi i za vlastitu emancipaciju i kidanje stoljetne potCinjenosti u druStvenom i politiCkom Zivotu.
·Usporedo s razvitkom narodnooslobodilackog pokreta u Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Istri, te ukljuCivanjem sve veCeg broja f.ena u
NOB, poCevSi od prvih ustaniCkih dana, postavilo se kao nutno pitanje i potreba tiska za Zene.
Mnoge do juCer _nepismene seljanke i_ radnice postaju govornice na skupovima, organizatori, ak.tivne odbornice i aktivistkinje. Gotovo nijedna nepisin.ena Zena, a njih nije bio mali broj, nije doCekala oslobotlenje zemlje da
17
�se nije na mnogObrojnim orgimiiiraniliz teCajevimc( za opisnzenjavanje opismenila i politiCki uzdigla. I ne samo to. Mnoge ad njih postale su istaknuti
prosvjetni, kulturni i politiCki radnici i izvrsni suradnici tiska. Cijela ta
lepeza uzdizanja do temeljnog subjekta i · kreatora novih drustvenih od11osa
provijava kroz Zenski tisak, a svaki novi broj lista otkriva i novi lik iene,
sposobne dana svojim krhkirrt ple6ima ponese i najteie zadatke i terete rata.
Za razliku od nekih drugih i.enskih listova, listovi ponikli na primorsko·
-goransko-istarskom podruCju, na kojem prije rata nije bilo nikakve tradicije ienskog tiska, pokazuju i visoki stupanj informiranosti i mnoiinu suradnica. Medutim, i prije rata na navedeni prostor dolazili su i rado Citani napredni listovi, kao npr. »Mlada tena({, »Zenski svijet({, )}Zena danas~< i dr.
Iako je stvaranje listova u ratnim uvjetima bilo teSko iz....mnoStva razlo-
ga, i.ene su svojom upornoseu uspjele svladati sve te prepreke . .4 njih je bilo
sijaset; ad pomanjkanja papira, matrica, boje, Stampm·skih strojeva i drugih
pomagala, pa sve do prikupljanja dopisa, uretlivanja i rasturanja listova, a
11apose na neoslobotlenom podruCju.
Da je prvi list za iene ponikao upravo u Dreinici, nije ni_Sta neobiCno i
iznenadujuCe. Tu je organizaciono uobliCavanje antifaSistiCkog pokreta iena
izvr.Serw do polov_ine 1942. _godine, do kada su u svim naseljima izabrani od-
bori AFZ-a, te opCinski za Drei.nicu i Kotarski odbor AFZ-a za Ogulin. S
druge strane, postojale su i subjektivne snage. Nairne, tu se u tom trenutku
naslo u narodnooslobodilackom pokretu i nekoliko i.ena vrlo aktivnih u radniCkOm pokretU od prije rata, a neke ad njih ·imale su i iskustva u takvom
poslu. Tada su se u Drei.nid nalazile ing. lela !anGie Stare, Ana Konjevie,
Marija Jordan Seka i Zdenka Fekei.a. One su i Cinile urednistvo prvog lista
na naznaCenom podruCju, koji se pojavio pod imenom Drugarica. Prije pojave toga lista, za i.ene u narodnooslobodilackom pokre1U u Hrvatskoj je
izlazio samo jedan list - Z·ena u borbi (izdavac Antifasistii':ki odbor zena za
Liku), a prvi broj ovoga lista izasao je 8: ozujka 1942. godine.
List Drugarica izlazio je od lipnja do kolovoza 1942. godine, umnozavan
je na ciklostilu, poput najveeeg broja drugih listov.a; ukupno su objavljena
i'etiri broja, s tim da je broj tri i i':etiri objavljen kao dvobroj.
Sto je doSlo do obustave izlaienja ovoga lista, uzrok treba traiiti u konstelaciji vojnih snaga na tom podruCju u rujnu 1942. godine. Nairne, ll to je
vrijeme talijanski okupator u suradnji s ustaSko-domobranskinz -i CetniCkim
snagama poduzeo tzv. operaciju _»Velika Kapela<c na podruCje na kojem su
Krajem narodnooslobodilacke borbe Goranke ee jos jednom pokrenuti
svoj list, i to pod nazivom Goranka. Prvi i jedini broj objelodanjen je u travnju 1945. godine, a posveeen je Prvom kongresu AFZ-a Hrvatske. List je .
tzskan na stamparskom stroju u stampariji Okrui.nog NOO-a za Gorski kotar
u Delnicama.
Zbog istih potreba i zadataka pokretao se i tisak za i.ene u Hrvatskom
primorju i Istri. S tim u vezi po koliCini objelodanjenih brojeva i po dui.ini
izlai.enja izdvaja se list Primorka. Prvi broj lista Primoi1ka objavljen je u
prosincu 1942. godine, a izdavac je bio Inicijativni odbor AFZ-a za Hrvatsko
primorje. Urednice toga broja, kao i svih kasnijih 13 brojeva {od toga je
dva broja nenumerirano), bile su Ruiica TurkoviC i Nada Novosel BrnCi6.
List je kao mjesecnik redovito izlazio od prosinca 1942. do studenog 1943,
a u 1944. i 1945. god. izasao je samo po jedan broj. Jedino je posljednji broj
Primorke Stampan na tiskarskom stroju, i to u Stampariji Pdmorskog vjes·
nika.
Stampa AFZ-a u Istri, uslijed brojnih objektivnih razloga, nije imaia
onaj intenzitet kakav je imala u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru.
Istovremeno su se pojavila dva lista: prvi broj Istranke na hrvatskom ili
srpskom jeziku i list na talijanskom jeziku, i to pod naslovom La donna
ist11iana. Nairne, prvi i jedini brojevi tih listova objelodanjeni su u srpnju
1944. god. i umnof.eni u tehnici Pobjeda. Komparirajuei izdanje na hrvatskorn ili srpskom jeziku s izdanjem na talijanskom jeziku, maZe se uoCiti
da je samo dio objavljenih tekstova u Istranki uSao i u La donna istrianu.
Istrauku su uretlivale Dina Zlati6 i Slavica Fran, a La donna istrianu Hros
Sequi i Andrea Casassa.
Svi ti naznaCeni listovi AFt-a koji su izdavani u Hrvatskom primorju.
Gorskom kotaru i Istri, Cija naklada nije prelazila tisu6u primjeraka po
broju, kako se maZe saznati iz izvora, bili su vrlo rado Citani, a dospijevali
szL i u mnoge kuCe na neoslobodenim podruCjima. Listovi su hili na svim
podruCjima popularizatori i mobilizatori narodnooslobodilaCke borbe i socijalistiCke revolucije.
Dakako da relativno mala naklada listova nije omogucavala da listovi
uvijek dospiju tamo gdje je sve to bilo potrebno. Ali, i.ene su se i tome do·
sjetile. List je iSao iz ruke u ruku po sistemu >}ProCitaj i daj daljec<, Nadalje,
Zene su organizirale kruioke i na njima Citale list. Oko navedenih listova bio
je okupljen veliki broj i.ena pisaca Clanaka (oko 200) i':iji su clanci objavljeni,
a f..ene Stl Cinile i 95% suradnika tih listova.
djelovale jedinice Prvog primorsko-goranskog NOP odreda. U toku -te ofen-
U ovoj knjizi saCinjen je izbor Clanaka iz navedene Stampe organizacija
zive za krate je vrijeme bilo zauzeto i podruCje Dreinice, naselja spaljena,
a veCi broj stanovnika uhapSen i otjeran u talijanski logor u Bakar.
AFZ-a Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre, i to iz svih iza!!lih bro-
U toj je ofenzivi unistena i tehnika Kotarskog komiteta KPH za Ogulin
u DreZnici, u kojoj je umnof_avana Drugarica, pa je to i bio osnovni razlog
prestanka izlaienja toga lista.
Ta praznina ostat Ce za duie vrijeme nepopunjena u Gorskom- kotaru,
sve do ljeta 1943. god. kada Okrui.ni odbor AFZ·a za Gorski kotar pok1·eee
list Rodoljupka. I zasla su svega dva broja, prvi broj za srpanj, a drugi za
kolovoz i rujan 1943. godine. List su urei1ivale lela ]anGie, Marija.Katie, Ya-
lika Pap (Marija )i Draginja Metikos.
Navedeni list prestao je izlaziti s objasnjenjem da dalje ne izlazi zbog
>}tehniCkihc< razloga.
lR
jeva. Pri tom su se autori izbora rukovodili spoznajont da treba odabrati
one Clanke koji ponajbolje ilustriraju sve napore koji najautentiCnije izraiavaju napore Zena organiziranih u organizacije AntifaSistiCke fronte Zena u
borbi za os/oboi1enje zemlje i pobjedu socijalisticke revolucije. Kroz objav·
ljenu uvodnu raspravu i odabrane Clanke izrasta spoznaja o zaista znatnom
sztdjelovanju f.ena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre u narodnooslobodilackom pokretu. Stoga ova knjiga neee poslui.iti samo kao podsjetnik ucesnicama-i.enama na prijei1eni put 1941-1945. godine, nego prije svega
kao znaCajni, autentiCni i nezaobilazni izvor u daljem prouCavanju razliCitih
aspekata NOP-a, a prije svega sudjelovanja iena u njemu. Istovremeno Ce
posluiiti i kao neiscrpno vrelo mltidim pQkoljenjima i u spoznajnom proce"su
i u procesu svakodnevnog rada i djelovanja. Namjera je da ova knjiga po19
�stane izvoriSte aktivnog pristupa njegovanju i razvijanju revolucionarnih tra·
dicija i da se vrijedna baStina iz naSega revolucionarnog pokreta spasi od
zoborava.
Izbor iz stampe AFZ-a objavljuje se po pojedinim podrucjima (Gorski
kotar, Hrvatsko primorje i lstra), i to kronoloskim slijedom. Tekstovi se
objavljuju sa svim jeziCnim, stilskim i gramatiCkim izvornim obiljeiji1na.
lspravljene su samo ponegdje najocitije slovne i pravopisne greske. Gdje je
god bilo moguCe, nastojalo se razrijeSiti i pisca odredenog Clanka, ali se u
tome nije uvijek uspijevalo.
U odgovarajuCim biljeSkama objaSnjena su ana mjesta, pojave imena
koje je bilo potrebno razrijeSiti radi razumijevanja teksta.
Nadamo se da Ce pojedini Citaoci, a prije svega uCesnic~narodnooslobo
dilackog pokreta, svojim primjedbama, sugestijama i sjeeanjiJna na !jude i
dogatlaje vezane za pokretanje i izdavanje Stampe AFZ-a u Gorskom kotaru,
Hrvatskom primorju i Istri obogatiti naSe saznanje o tome tisku, Sto Ce
omoguCiti dalja istraZivanja ave problematike.
~
'
,.
,Z/f!lfj_C!f}C'Cl
c
.ti~t anMa!lsillkog flr/boKZ ;!el'let, ZC~. fj~kt' fotap
SKRACENICE
AF1: - Antifa?iistiCka frontn Zena
AOZ - AntifaSistiCki odbor Zena
AVNOJ- AntifaSistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Jugoslavije
CK KPH - Centralni komitet KomunistiCke partije Hrvatske
CK KPJ - Centralni komitet KomunistiCke partije Jugoslavije
CPL - Comitate Popolare di LiberaziOne (narodnooslobodilaCki odbor)
fFA - Fronte Femminile Antifascista (AntifaSistiCka fronta Zena)
FUPL - Fronte Unico Popolare di Liberazione (Jedinstvena narodnooslobodibCka fronta)
100 AF:Z. - Inicijativni okruZni odbor Antifa.SistiCke frontc Zena
JA - Jugoslavenska armija
JNOF - Jedinstvena narodnooslobodilaCka fronta
KK KPH - Kotarski komitet KornunistiCke partije Hrvatske
KK SKOJ-a - Kotarski komitet Saveza komunistiCke omladine Jugoslavije
KO AFZ - Kotanki odbor- Antifa.SistiCke fronte Zena
KP - KomunistiCka partija
KPH - KomunistiCka partija Hrvatske
KPJ - KomunistiCka partija Jugoslavijc
NOB - NarodnooslobodilaCka borba
NOO - NarodnooslobodilaCki odbor
NOP - NarodnooslobodilaCki pokrct
NOP odred - NarodnooslobodilaCki partizanski odred
NOV - NarodnooslobodilaCka vojska
SKOJ - S<ivez komunistiCke omladine Jugoslavije
USAOH - Ujedinjeni savez antifaSistiCke omladine Hrvatske
ZAVNOH - Zemaljsko antifa.SistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Hrvatske
20
Bto} 1
Liponi 1942
~A<~11il
i
�/
DRUGARICA
LIST ANTIFA$ISTICKOG ODBORA ZENA ZA GORSKI KOTAR
Broj 1
Lipanj 1942
Drugaricama o naSem Hstu
Drugarice, ima li te.Zega Zivota ad naSeg? l·ma tH koga, t•kO se ranije ustaje
i kasnije lijeze nego mi? Mi radimo od zvijezda .do zvijezda, duboko u noc.
Gorkim znojem zaljevamo svaku mrvicu hljeba koju zaradimo. Mi radirno i
u polju i u Sumi, O'ko blaga i u kuCi a da i ne govorimo o radanju i odgajanju djece.
Drugarice, tmi se danas nalazimo pred osvitkom novih dana. NaS narod
se digao da iz zemlje istjera najveCeg duSmanina, faSistiCkog okupatora, i
da sa sebe ·skine sramotno 'ime roba. Cio naS narod .sudjeluje u toj pravednoj
i svetoj barbi, a mi znamo, drugarice, da je to i naSa borba. Mi Zelimo slobodu svoga naroda, jer to ce biti i nasa sioboda, jer to ce biti konac svih
naSih patnja i naSeg ropstva. Damis smo mi pokazaH svima, da smo i 111i
ljudi, i doZivjele dan da se i nas pita, da se -Cuje Sto mislimo i osjeCarno.
Mi imamo veC sada svoja prava. Mi biramo odbore, odrZavamo sastanke,
organizirarm_o 'se u borbi !i pokazujemo svima da nijesmo na svijetu samo
za to da trpimo, jer smo Zene_.
Sve Zene, Sirom naSe dornovine sudjeluju u narodnoj borbi. Svaka se
bori onako, kako moze i zna. Jedna je uzela pusku na rame, druga sakuplja
hranu za narodne rpartizane, treCa je nasi, Cetvrta pere rublj_e i t.d.- NaSa
je borba tim HrkSa, Sto na1s ~rna viSe.
I
Bro} 2
L!ponj
1942
Drugarice, mi treba da se svojbj borbi povezemo. Treba da jedna dtugoj pruzamo ruku, da se jedna drugoj povjerimo i potuzimo, da se zajedno
i radujemo. Treba da mi u Gorskom Kotaru znamo kako se bore .nase drugarke iz Like,- Primorja, Bosne, a i sve ostale Sirom cijele naSe doonovine,
Sirom cijelog svijeta. Jer rni znamo da su Zene cij"eloga svijeta organirzirane
u Anti Fasistickoj Fronti Zena i da ·se jednodusno bore protiv fasizma.
Mi sada i·mamo i s_voje novine, oseCamo da nismo same, oseCamo se jaCe,
sigurnije i hrabrije.
Dru.garice, ne mislite na to, da nijeste nikada niSta pisa1e. Mislite na
to da ste mnogo prezivjele 'i mnogo pretrpjele pa pokusajte o tome pisati.
23
�Vidjecete, da to nije tesko. Treba samo poceti u velikom Sovjetskom Savezu
ima mnogo Zena, seljanki i radnica, koje su bi1le nepi'Smene, i tek pod stare
dane nauCile su pisafi, i napi'sale veli-ke knjige. I vi drugarice, moZete sHCno.
Ne moraju to biti knjige, nego male pricice, macli dogaaaji, u kojima se vidi
kakav je naS Zivot i naSa borba. To Ce C:itati na.Se drugarice u Citavoj domo·
vini, a_ mi 6e mo Citati ono Sto napiSru one o :sebi. Tin::te Ce naSa borba biti
jaca povez:xnija i korlsnija. A sto je jaca borba ·tim je bhzi dan kada ce mo
istjerati neprijatelja iz svoje zemlje i time su bli.Zi dani naSe slobode, i dani
sretnog zadovoljnog Zivota sviju nas.
PJESMA 0 NASIM PALIM JUNACIMA!
Spjeva:le omladinke:
Mara i Mileva Tatalovic (Vrujac)
Vi padoste od velike muke,
nijeste htjeli fasistu u ruke.
Borimo se za novu slobodu,
Da osvane cijelom naSem rodu.
Koja 6e se vjeCno kaz;ivati,
narod ce je uvijek spominjati.
vi ste zivot za slobodu dali,
vi ste kao mui5enici pali.
Vi slobodu niste docekali,
Al ste za nju boriti se znali.
Omladina vas ce spominjati;
Vama ce mo spomen podizati.
selu, medu ljudima koji su nam bliski, koji nas vole. On je bio pun vjere u
n:xsu pobjedu i do srzi •svoj'e odan nacsoj svetoj borbi. Bio je pravi partizan.
Mene mladu u borbi uCio je i upuCivao. BHi ·su to sretni i nezaboravni dani.
Ali, videCi da naSe 'selo ne .miruje, da se sve poSteno i Cestito diZe na svoje
noge, neprijatelj je kovao svoj podli plan. Nije mogao nauditi drugovima
svoj'i·m topovi'ma, svoj~im granatama i mitraljezima, pa je potraZio nadn isto
toliko prepreden i neposten, kao sto je neposten i neprijatelj.
Nasao je u nasem selu olosa, koji je vrs-io to podia dijelo. Jednoga jutra
ostavila sam naS logor u dubokoj i- dalekoj Sumi, i poSla sa drugaricama, da
se spustimo u selo odrZi·mo sastanak ·sa Zenama. I prenoCin10 u selu. On je
ostao u logoru. Bio je holestan. Rekao je neka pazimo, jer je doznao da po
selu po malo plaze »Z·mije otrovnice« mi smo ipak otiSle. On je ostao u logo~
ru, mi•sleCi da je siguran medu svojima, - 1nedu partizanhna.
Stigle smo nakon dugoga hoda u selo. Drugarice su se pocele skupljati
pred vecer, kad su dosle sa polja. Odjednom, prije pocetka sastanka, iznenadna vijest, poruka, da nas zovu u logor. JoS veC.eras moramo biti tamo.
Kazu, porucio mi je bmt. Bilo je cudno, ali strah da se ne8to dogodHo, da
ne.Sto ,nije u redu potjerao nas je tamo, tamo kuda smo pozvane. VeC je
samo sunce bi:lo za·Slo, kad smo ulaziie u Su-mu. Put smo slabo poznavale
- Iogor je bio IJJOV. Suma je bHa sve guSCa j tamnija, put sve nejasniji. Ali
mismo jurile. Same u noCi, u dubokoj Surni bez oruZja, neznajuCi da idemo
gotovo u naruCaj irzdaje, prevare i smTti.
Pitanje ,>zaSto taj hitni poziv<<? izjedao je du.Su neke erne slutnje podgrizale su nas, ali mismo judie 'Sve dalje i dalje u noC sve dublje -u Su1nu,
gotovo smo trc:xle, spoticale se o kamenje, p:xdale, ustajale i trcale dalje.
KonaCno, eva nas bliru t.j., joS treba tri Cetvrti sata, ali to je blizo.
Sarno napred. kli otkuda, puscani hitac? Zasutimo i slusamo. sto je to? Jos
tri cetri, pet aka deset. Jeli neprijatelj? Ne, iskljuceno je - To je pravac
log;ora!
»Drugadce, to su sigurno naSi opazili neku zvjerku« Da, da, n1edveda
Hi vuka, zar ne?
Mi to govorimo Saptom, podilazi nas neka neobiCna slutnja. Nijedna
nevjeruje u ono Sto govori. Mi time jedna drugu tjeSimo, drZimo se Cvrsto
za ruke i polazi·mo dalje. Napred samo napred! Staza se djeli. Mi neznarno
dali Ce mo desno ili Ievo. Neznamo viSe puta. Idemo desno. Ni san1e neznamo zaSto! »Ali :zaMo je puoa!lo<< To pitanje grize nam druSu a mi jurimo napred, ali logora nema. VeC smo treba·Ie sti6i do njega. Ali mi ga nemo:Zemo
nad. Upale smo u daleku beskrajnu Sumu zaluta1e smo! Zuvemo, ViCem bra~
tovo ime. ViC.em oC.ajni'6ki ali se nitko ile odaziva. Vjetar Sun1i u vi sokim
jelama i nadglaSuje me. Cuje se sa·mo Sum ·nama svima dobro pnznati Sun1
vjetra u dubokoj ·Sumi. Nama je nelagodno pri duSi. Cini nam se da Cujemo
neko Z¥iZdanJe u daljini aH jedva ·se Ouj.e. Kao neki signali! ViSe ne zoven1o.
Sjedamo pod jelu i cekamo da svane.
Blla je to noc puna strave, uzasa i crnih slutnja. BHa je to vjecnost. Sti·
sle smo se jedna uz drugu i Cekamo - Oekamo.
Kona6no svitanJe. Kako je palako svitalo! T1o svitarrje uCinHo nan1 se
dulje od cjele grozne noci.
Ustajemo, trljamo umorne o6i i polazimo.
VraCamo se na izgubl·jeni put. Nismo bile daleko. Ne bile smo zalutale tik
prema logoru. Idemo ~rema njemu, ali nas Cudi tiSina. Ta naS logor rano
1
0 JEDNOJ IZDAJI ...6
Te.Sko ID·I Je ptsati o najveCoj nesreCi svoga Zivota, o onome od Cega
krvari srce, o onome Sto je opeklo ne samo mene, sestru i drugarioti, nego
je nanijelo ruzan udarac nasoj svetoj osiobodilackoj borbi.
Donedavna .ima:la sam brata, jedinioa, partizana, staroga borca za slobodu svih potlacenih-brata sokola. Vee godinu dana, borio se na strani par·
tizana, 1SVoju duSu i 1STce dao je borbi i na~odu, bio je spreman da dade i
svoj zivot. Bio je rpred neprijateljskom vatrom mnogo puta, ali uvijek je
prosao sretno, medutim sto nemoze neprijatelj, moze izdacjica.
~ Pred dva mjeseca •stupila sam l ja u partizanske redove. Dosia sam k
njemu, u selo nasega sretnog djetinjstva. To selo nije hila isto kao nekada
Selo je vrilo od narodnoga pokreta. Plamen borbe je plamtio, narod se borio
za ·slobodu. Da, hili smo oboje sretni da se borimo bas u svome dmgome
24
1
25
�se budo. I strazarsko mjesto je prazno! Mi idemo <lalje, konacno tu su nase
kollbe! Eno i nasih krava. Odahnulo nam je. Barem neki znak zivota! Ali
odakle ta tisina?
Odjednom ... to je bila s1ika uzasa koju necemo nikada zaboraviti. Pored hladnog ognjista lezalo je golo mrtvo ljudsko tijelo.
DRUGARICA
LIST ANTIFASISTICKOG FRONTA :lENA ZA KOTAR OGULIN
Lipanj 1942
Broj 2
Ja sam prepoznala svoga bmta.... Pojurile smo kao bezumne. Sve je
bilo jasno! Izdaja! CetniCki placenici! Najpodlija izdaja, zlocin nad zlocinima. To je bila. pucnjava ad sinoc. Dakle, nas poziv u logor bila je laz!
Bila je zamka. I nas su trebali ubiti! Tko zna, koliko Lira kosta svaka
glava !.
Iskoristili su cas, kad je u logoru bilo samo nekoliko drugova. Poslje
smo doznale da je pala jos jedna zrtva. Tijelo toga nesretnqg druga bilo je
u ·kolibi. Ostale •su predali neprijatelju. Mi smo utekle u susj~dno slobodno
selo.
Njihov pogreb bio je vellk i svecan. Teska srca oprastali su se drugovi
od svojih ·mrtvih drugova. ISla sam za njihovim lijesovhna, bolila n1e duSa
Sto pado.Se od braCe, ali iduCi za nji,ma mrt,vima, za:klela sam se ponovno
da neCu oprostiti izdajkama na,Seg naroda. Da neCu zaboraviti krv jedinoga
brata i druga prolivenu oct kukavicke izdajnicke ruke. Osjetila sam da nisam
sama, nego da moja tuga i moja ljubav, moja mr.Znja nije san1o moja, nego
je samnom djele svi drugovi, svi naSi hrabri osvetnici partizani, sav narod.
Nasa je duznost da narod oslobodi11Jo od neprijatelja i oCistimo od olosa da
svoju borbu 'OCeliCi-mo, 'i jedino taka o'Svjetimo ktv svoje braCe i drugova i
da kazn:i'mo kukav'iC'ke zloCince.
To mi je jedina utjeha za jedin:im i za nezaboravljenim bratom
Sn1rt izdajicama - ~Cetnici'ma - ubojica.ma, naSih
Zivjela naSa narodno - oslobodilaCka vojska!
Zi-vjeli naSi hrabri parUzani !
26
n~:?oanih boraca.
DRUGARICE!
Fasisticka neman nakon .sto je porobila sve Evropske narode provalila
je ·svom Zestioom i u naSu ·zemlju. Dovela je ta zvijer sa sobom krvavog
slugu PaveliCa koji je sa Svojom bandom poCeo klati sve Sto je S!1psko i sve
posteno sto se diglo protiv tog klanja.
NaS narod iznenaden od tog silnog terora u prvi Cas nije daVao otpora,
jame su rse poCele puniti polumrtvima i izmrcvarenima.
Preko -noCi stvodle su ·se i1. Sumama gru:pe j grupice ljudi, ljudi koji su
pobjegli ispred ustas·kog noza da. spase svoj goli zivot.
Narod je bio ,prepuMen sam sebi, jer ani ·koji su za 20 godina vodili, onl
koji su mnogo obecavali a nista davati, oni koji su 20 godina nase najbolje
sinove zatvarah po razni1m tamnicama i rupama bili su izdajnici. Jedan dio
tih izdajnika kad je prva bomba pala na nasu zemlju pobjegli su glavom
bez obzir:a u London. Oni koji su ostali otvorili su vrata okupatoru naSe
napaCene i prevarene zem·lje, otvodli sru vrata naSih magacina punih bra.Sna,
hrane i oruZja. OtvorHi su vrata koncentracionih logora, pustili u nutra faSi·
stiCku zvijer da se naZdere mesom na;Sih najboljih sinova da se napije krvi
naSih heroja koji su se godinama borHi za pravo naroda za pravo radnika i
seljaka.
Mi znamo da je od onih grupa i grupacija koji su u sumi trazili zaklona
i spasa danas stvorena jedna organizirana vojska, Cete bataljoni, odredi pa
i zone.
Mi znamo da je te grupe i grupacije organizirala K.P. koja je 10.000
svojih najboljih Clanova poslala u Sume u narod da povedu sve Sto je paSte·
no, sve Sto je prevareno, sve ostavljeno od predaSnjih voda da povedu svc
slobodo1jubive elemente u narodno-oslobodilacl<u borbu protiv okupatora
protiv zvijeri koja si1Se narodnu ·krv, protiv ustaSa izdajnika Hrvatskog na·
roda i danas najnovijeg neprijatelja cetnika koji je pljunuo u lice svom ubijenom ocu i bratu koj'i je pljunuo u jamu gdje leze hiljade nevinih i ~akla:
nih, koj>i za SuStav-f -papir liru ubi·ja br'31ta koji ga je poveo orgamz1rao 1
spasio u njegovim najtefi,m danima.
1
27
�Mi Zene ovdje u Gorskorn KOtaru Primorju, Li'd, u cijeloj naSoj ze1nlji
u cijeloj porobljenoj Evropi nismo u tom klanju i teroru mogle ostati po
strani. Varna majkama odvedeni su sinovi, nama mladim Zenarna odvedeni
su muZevi i oCevi naSe nejake djece. Jaram kojeg smo vukle prije, kao Zene
i kCeri radnog naroda, postao je joS teZ.i. Os~tale smo same. Postale smo hra.
nioc naSe djece i · hranioc naSih krvlju poSkropljenih don1ova. PoCele smo i
mi Zene da se skupljamo da se -sa'Stajemo da Se savjetujemo, da noshno hra·
nu i vudu naSim drugovima iza Ieda faSistiCke zvijeri, koja je vreba,la na
svaki na.S korak.
KomunistiCka partija koja je organizirala naSu narodno·oslobodHaCku
borbu koja je pozvala sve posteno da se bori protiv okupatora i izdajnika
naSeg naroda, omoguC.ila je i nama Zenama, da organizirano i ujedinjeno u
A.F.z. stupamo u narodno-oslobodilacku borbu. Zene porobl.ienih evropskih
naroda, Zene S.S., Zene Engleske ·i Ameri'ke, .Zene cijelog svijet'!, sve udovice,
sve razcviljene 1majke organizirane su u jedinstvenom zajedniCkom Cvrstoin
frontu A.F.z.
Mi Zene, organizirane u A.F.Z. borimo se za dvije svete stvari.
1/ Za uniStenje i istjerivanje okupatora iz naSe zemlje, za uniStenje faSi·
stiCkih slugu ustaSa i Cetnika za oslobodenje svoga -naroda.
2/ Za ravnopravnost :lena s muS1
karcima da ne budem'O robavi naSih
muZeva za to Sto ·smo ·Zene, pravo na gla1sanje, pravo na s-astanke, prava na
biranje odbara, pravo na sve ono Sto Ce imati na;Si ·muZevi, naSa braCa pos1ije
oslobodenja nase zemlje.
SKUPsTINA ANTIFASISTICKOG FRONTA :lENA U BRINJU
U ·sl-uCaju napada neprijatelja one znaju Sto Ce raditi. >>Ni jedno zrno
hrane ne smije neprijatelju doC.i u ruke«.
Mlada •seljakinja govori o zelji za znanjem i kaze:
»Sve nam neprijatelj maZe oduzeti ali znanje ne«. Ono Ce nan1 ostatl, i
njime Ce mo •se posluZiti kad budemo ponovno atimali sve Sto nam je on
oteo«
Drugarica iz Hrvats·kog sela Kamenice donosi tople pozdrave od Hrvatskih zena koje nisu mogle doCi u velikom broju, jer se!o jos nije osloboueno, jer faSisticke singe paze na svaki njihov korak. Ipak njih nekoliko provuklo se kroz plotove i Z·ivice, jer ih je vukla Zelja da -svojim Srpski·m sestra.
rna reknu, da su shvatile zajednicku borbu protiv okupatora i njihovih slugu.
One znadu da PaveliC nije donio nikakava dobra Hrvatskam narodu, sve to
one znadu i porucuju da je njihovo mjesto kraj Srpskih sestara u borbi
protiv narodnih ugnjetaCa svih vrsti.
Svuda odzvanjaju poklici borbe, jedinstva i ljubavi. Klice se narodnim
partizanima, tim nosiocima naSe snage i pobjede. Izvikuje se )}Smrt narod·
nim izdajicama<< Zene kliCu KomunistiCkoj Partiji za kaju do ove go-dine
nisu ni Cule a sada znadu da je ona spasHa narod od potpunog rasula -i bra.
toubilackog istrebljenja.
Mladi dbrazi plamte od radosti, a niz stare i smjezurave polako teku
suze. Zene -su svjesne svoje velike uloge u narodnoj borbi. One su se pro·
budile, i nema viSe te sile, koja bi ih mogla opet gurnuti u mrak neznanja.
One danas odluCuju u najvaZnij:im pitanji'ma narodnog Zivota. One su svje·
sne, da je naSa pobjeda u organiziranoj borbi i ona Ce tu borbu voditi do
kraja do pobjede.
* * ~'c
7
U nedjelju, 7 juna, odriana je skupstina zena iz oko1iGe Brinja. Vee od
ranoga jutra donosile su djevojke cvijeCe i zelenilo da okite tribinu sa koje
Ce se govoriti.
Svuda se osje6rlo, da je toga dana veliki praznik.
Primicalo se vrijeme za poCeta:k. Zene su pristizale u povorkcin1a, veC
izdaleka vidjele 1su se Sarene skupine sa crvenim --i narodnim zastavama i
svuda je odjekivala pjesma,
»I mi Zene iz erne naCi
U novi sad kroCimo dan«
Gomila se ·poveCava. Sa svih strana pristiZ.u nove povorke i skupljaju
se na Hvadi pod Skolom. Sv;uda se vide zastave i natp:isi naSih parola.
Na trib'inu stupa j.edna drugarica i otvara s·kupStinu. NiZu se govori,
Zene adgavaraju klicanjem.
Govori predstavnik N.O.O. predstavnik partizana, predstavnik komunistiCke partije. Za ti'm govori Citav niz Zena. Govare one o svom Z.ivotu,_ o
svojiln pa~njama, o mraku u kame -su Zivjele, kako ·su se trgle iz tog mraka,
govore o svojoj Zelji za znanjem a najviSe govore o 'SVojoj pravednoj barbi.
·JednoduSno se zalaZu za organiziranu barbu. One su uvidjele potrebu organizacije. Znadu da jedna ne maZe uCiniti niSta, a kad su udruiene, da mogu
mnogo. Za to su se uhvatile u Cvrsto kolo, i neCe dopustiti da neprijatelj to
kola raskine.
NiZ.u se Zene i govare iz njihovih poklika se vidi kaka je veHka njihov~
n1rZnja prema neprijatelju, naroCita prema mrski·m Cetnicima koji su danas
uperili puSke _u grudi njihavih muZeva, braCe i sinava.
28
Starica od 78 godina, Za1ostila se Sta je nismo saCekale, Sto smo paCele
bez nje da Citamo novine na naSem sastanku »Ako sam slijepa nisam gluha
- zaSto me niste saCekale? I ja hoCu neSto da Cujem, neSto da nauClm. Sav
sam Zivot jadno preZivila, dane bez druga sp.rorvodil.a. HoCu da pomaZeni i
ja naSu borbu, jer Zelim doCekati slobodu i novi Zivot.
PISMO DRUGARICE IZ LOGORA!
Kad sam doSla u ~logor, 8 bHo 1ni je jako neobiCno. Bila sam okruZena
samhn novi'm drugovi~ma, pa i ako su svi hili dobri i srdaCni ljudi, ipak mi
je hilo neobi6no bez drugarica, na koje sam se tako navikla. SlijedHa je
1n~oja prekomanda u -Cetu. Ti dobra znaS drugarice, kaliko ja volim puSku!
kad je dobijem u ruke, ja sam naj 1
sretnija, jer znam, da Cu svojom vlastitom
rukom nanasiti smrtne udarce krvnom neprijatelju naSega -naroda, bHo sa·
mome okupatoru~ bi'lo njegovim slugama, pa zvaH se oni Cetnici, ustaSe ili
kako mu drago.
U Cetu sam doSla, baS u Casu, kad je om1adina uCHa gadati. Spren1ali _$U
se n:a akcUu. DoSao je red 'i na mene. Gadala sam iz puSke, a anda iz mitra·
ljeza. Bila sam presretna, kad mi je lwmandir dozvoiio da gadam iz mitraljeza. Gadala sam na veliku udaljenost, i svaki put pogodila u odredenu
metu. Drug komandir je bio samnom zadovoljan.
NayeCer naun je reCeno, da Ce mo i1stu noC u akciju. Prva akcija u Pri·
morju! Radujem se. Jedva cekam da podemo.
29
�Krenuli smo <Yko 11 sati u no6u. Bi!o nas je 25' svi mladi, poletni i hrabri; Idemo po sumi, po kamenju. Nista se ne vidi. Noc je bila potpuno tamna, ali nas je vodio siguran vodic. Do mjesta akcije je daleko, ali na to se
ne misli. Zurimo, da dodemo prije nego se razdani, da nas neprijatelj ne bi
opazio.
KonaCno 'Sti:lemo na odredeno ·mjesto. Pravimo zaklone uza samu cestu.
Tuda Ce naiCi neprijatelj. Usudio se, da prisvoji naSe ceste, naSu zemlju sve
naSe, ali .mi to nedamo. ,Mi mu otimljemo, i oteti Ce mo sve Sto je na.Se i
Sto smo ·mi !krvlju i Zuljevima sagradili.
PoCinje se razdanjivati. Citava noC je i,za nas. Cuje se zvono. To pastiri
gone stado na pasu! Ne smiju nas vidjeti. Zato se povlacimo nekoliko metara
ocl poloZaja. Dvoj.ica drugova odredeni su za osmatraCicu. Dan sviCe, razaOire se sve u okolici. Nismo n.iti pola ·sata ad mora. A mo:r..:e, plavo mirno
po njemu plove barke. Divota od primde.
Oko 9 sati drug sa osmatracnioe daje znak da se priblituje neprijateljski kamion. Mi se brZe povlaCimo na polo:Zaj. Kamion naHazi, mi otvaran1o
pucnjavu. Neprijatelji padaju, a da jos nisu ni dosli ·k sebi od iznenadenja.
Komandir daje znak na juri'S. Svi su rnrtvi ! U1azimo u kamion i pokuSavamo voziti, ali nije 1rajalo dugo, radost je brzo prekinula jer -smo se vozili
svega oko 30 metara. Gume 1SU 'bile probuSene od hitaca. Uzimamo neprijateljsko oruzje i pola~imo pjesioe. To oruzje naprav!jeno je, da ubija nevine
!jude, ali mi ce mo ga o'krenuti protiv neprijatelja. Od sada ono ce ubijati
okupature i njihove sluge, cetrrlke i ustase. Ima tu sedam pu5aka, tri pistolja,
pa cak i jedan teski mitraljez, ·koje se najviSe radujemo. Drugovi unistavaju
n1otor, i mi polazimo natrag sa teretom, :koji nam -nije teZak, i ako smo
hodali cijelu noc, i dosta se umorHi. Mi se radujemo da donesemo drugovima dobre vijesti, o uspjeloj a:kciji.
Vracamo se pjevajuCi kroz kamenje, krs, strmim stt\zama, zadovaljui
zbog svoje male pobjede i 'svijesni da to nlje ni prva ni posljednja.
Drugarski pozdrav Nada ?'
U SPOMEN LJUBICI GEROVAC10
od skolskog druga!
SjeCam se kada si odlazila jz Zagreba u svoje mjesto, u svoje selo puna
volje za radom puna omladinske hrabrosti spremna da svagdje i svakome
pruziS ruku drugarstva i ljubavi. Da svakome kazes drugarsku rijec objasnjenja, i puna prezira i mr:Znje prema krvnim faSi sii'rna, koji su mkno Setali
Zagrebom, sramoteCi i pljaCkajuCi naSu domovinu.
ISla si bez k2ompromi1sa jer je veC krvavi pir ustaSkih pasa zapoCeo.
Sjecas Ii se ustaskog terora? Sjecas. li se odvlacenja nasih najboljih
drugova, i najvjemiji•h sinova naSeg naroda? SjeCaS 1i ·se kako smo prije
tvoga odlaska slusali pucnjavu na kraju grada - da:leko u periferiJi, bili
smo svesni da u Hrva:tskoj nije sve prodano da i u Zagrebu ima !judi koji
se bune protiv ·mraka~ j pritisnut'i od ogarne tame koju su donjeli omrznuti
okupatori.
DizaH se ·sinovi periferije, vi'kali po periferiji, letHi na bajunete mraka,
i jedino mukli jauk davao je znak da je ugasla jedna zvjezda koja je htjela
zraka. Mi smo slusali i ;mali, da je onaj cas pao nas drug, da je jedno srce
prestalo kucati, a jedna radnicka majka pocela sijede kose ctipatL
1
30
I redali su ·se pucnji. Ti si stajala mirna i nekolebiva kao Sto si hrabro
krcila put narodnom oslobodenju.
Sjecas Ii se Ljubice kako smo slali paketice drugu FranetiCu" u Lepoglavu? Sjecas Ii se Ljubice, kako smo mali uzbuniti cijelu Komerciju radi
profesor~l<ih pokva:renosti i fra:nkovackih provokacija? Sjecas li se kako
smo javno raznaSali ~Ietke naSe komunistiCke partije, gdje se pozivao sav
narod u obranu nezavisnosti naroda Jugos-lavije, za bolju buduCnost, za savez
uzajmnne pomo6i sa SSSR, -i ·kada smo u grupicama podmetali ogavnim burzujima letke pod vrata, i kl'da smo kao sjenke prolazili ispred politiCkih
agenata. SjeCaS ~Ii se Ljubke kada smo na dernonstracijama klicali Savezu
radnika i seljaka protiv Trojnog pakta u parkovima Mirogoja i trgom Kvaternika.
Varam se Ljubice, niCega se ne seCaS! KrvaVa ustaSka ruka oduzela ti
je tvoj .Zivot, koga si posvetila svom narodu, .Zivot koji je bio skrhan, izranJen i izmrcvaren, joS iz mladosti povlaC.eCi se po zatvorima i bijedno stanujuCi. Zivot ·koji nije znao Sto je UCna mr:l:nja, Zivot pun vjere u pravednu
stvar. Ugasnuo je Tvoj zivot Ljubice onda kada narodno-oslobodilacka vojska zadaje smrtni udarac anima koji Ti ni·su dali da mirno svrSiS svOje Skole.
Koji su ti proga:njali nezasticenu porodicu, i porobljavali tvoj narod, gazeCi
sva nj.egova steCena prava. Oduzeli •su ti Zivot onda, kada okupator drhti,
jer ·se sav narod ustao protiv tlaC.i>telja ljubeCi vi-Se slobodu nego 1nra6no
ropstvo. Ne var-am se draga Ljubice! Ti si prezirala -smrt, Ti si sama odluCila
o sudbini svoga Zivota kao Sto si i bila gospodarka svoje sudbine . Ti si se
joS na naSem rastanku odluCila dokle tvoje komunistiCko i omladinsko srce
kuca neCeS iCi u ruke Zi'Va naSim nepri'jateljima Svojom smrCu dokazala ·si da komunista ne zna Sto je strah. Dokazala si
da kO·muniskinja ne zna Sto je umor. Pisala si -mi Cesto da nisi .ZalHa neprospav:ane noCi na i1stro.Sene 'Zivce. Tvoje oCi bile su svjetle jer si hila medu
svojim narodom, ·koga nisi ostavljala ni1kada, jer si znala kao Sto znadu milijoni svjesnih boraca, da je naSa stvar pravedna, da je naSa borba, borba
naroda, jer si znala da ·SU tvoje zelje, zelje tvog porobljenog naroda. Da je
s nama velika zemlja sreCe i kulture zemlja nacionalnih sloboda zemlja traktora, zemlja bez granica i meda da je snama zemlj.a djecijih odgajaliSta. Bila
si tvrdo uvjerena da je 1a zem·lja, zemlja Sovjeta istinska domovina omladine zemlja pjesme u mirnoj izgradnji.
1
Danaos f.a§ilstiC:ki zlikovac hoCe da joj otme tu pjesmu i sreCu. Ti si Ljn·
bice znala da se boriS za ljepsu buducnost, protiv klanja i ubijanja za slobodnu j" zaista nezaviiSTIU ota.Zbinu.
Drugar.ice ! OstaCeS kao primjer mnogome komunisti primjer kakn se
gine za pravednu stvar. OstaCeS kao primjer cijeloj omladini, kako- treba da
radi onaj koji mq:i okupatora.
Ljubice! OstaCeS -svjetla uspomena svima anima koji vole slobodu i mrze
faSizmn. Svom narodu Ljubice, ostaCeS svjetionik i putokaz! Svojim drugovima bit ces podstrek za dalnju borbu.
U daljini slusam jeku mitraljeza oko Vojnica, kao !ani drugarice, u
periferiji Zagreba gdje dana:s vla:da glad, ocaj, teror, mucenje i streljanje.
Tvoju hrabru smrt, draga Ljubice osvetiCemo i osvedvaCemo svakog
casa i na svakom koraku, gdje stupa narodno-oslobodilacka partizanska vojska. I Kordun koji je pastao grobnica hiljade i hiljade fasistickih pasa nece
zaboravitii hrabru Jezeransku partizan1ku.
31
�/
DRUGARICA
LIST ANTIFASISTICKOG FRONTA ZENA ZA KOTAR OGULIN
Srpanj-kolovoz 1942.
Broj 3 - 4
sve njene odbore, postavlja se kao jedan od prvih zadataka: - brza zetva
spren1anje Zita.
Mi ne smijemo dozvoliti da sa naSom Zetvum, sa naSim Zitom hranimo
neprijateljsku voj'sku. Svako zrno zita neprijatelju je kap na5e krvi, krvi
n-aSih sinova, oC.eva i braCe koji se nalaze u borbi protiv okupatora i sluganskih iz·meCara.
Da bi Zetvu brzo zavrSili, pospremili, saC.uvali je od svih nepredvidenih
dogadaja, pred Antifasrsticke Odbore zena -AOZ-postavljamo--: stvaranje
radnih grupa Zena rza zaj ed:niCku i brzu Zetvu, organizirran je u svim selima
izgradnje zemunica za Zito.
NaS nar'l()d ·mora da ima svoju Zetvu za sebe i svoju djeou.
Nasa narodno-os.JobodHacka vojska mora imati hrane ...
1
PRAVIMO ZEMUNICE ZA ZITO!
CUVAJMO :liTO KO ZJENICU OKA !
NI ZRNO ZITA OKUPATORU !
Kako se prave zemunice za smjeStaj hrane
Na skrovitom mjestu, dalje od sela, i,skopa se zemunica u veliCini koja
je potrebna. PosHje toga se u sarnoj zemunici nalo.Zi vatra, dok se potpuno
osuSi. Kada je zemunica suha nabaca se dosta Cetine i sjena u nju .. Zito
koje je dobra osuSeno, S'tavi se u zemunku, bez opasnosti da bi se mogla
pokvariti.
NASA ZETVA- NASA POBJEDA
Zetva je tu. Ono Sto smo ave godine u strahu sijali, Zanjemo sa pjesmom
i veseljem na ogromnom teritoriju oslobodene domovine. Velike i plodne
oranice i cupali smo oruitanom borbom iz pandza grabezljivog tudina i njegovih s'luga. Oni ave godine nesmijru da Zanju plodove naSeg truda i muke.
- »Ni zrno Zita faSistiCkim· banditima«, - rekao je voda Sovjetskih naroda
i svih porobljenih naroda svijeta dmg Staljin. To je lozi';)_ka nasa, nasih naroda pred zetvu 1942. godine uniStenja fasizma. Ustaske su vlasti 17. VII izdale uredbu po kojoj ni jedan se!jak ne smije .
spremiti :lito, prije no Sto ustaCka kOmisija ne odvoji dio za faSi stiCiJ:<e gospo~
1
dare.
Prazni su magacini neprijatelja, za to ani i izdaju ovakove uredbe.
Hitler je u toku preko jedne godine rata protiv Sovjetskog Saveza uloiio
sve vojnicke snage, da se docepa sovjetske zitnice..plodne Ukrajine. Nepregledne gomile ljesina, groblja teiJ'kova i kamiona ostala su na velikoj zem!ji
kao dokaz neuspjelih pokusaja.
Isto taka ,; u nasoj zem!Ji. Za godinu dana oruzane Narodno-oslobodilacke borbe, neprijactelj je 'stalno pokusavao sa svojim napadima. Ali planski
pripren1ljene ofe1mive do:Zivjeli. smo baS u proljeCe i pred poCetak jeseni.
To je doba sijanja i doba zetve. Jasno nam je zasto je neprijatelj bas u to
doba jaCe udarao na nas. Prvo je htio da nam onemoguCi sijanje, a sada bi
htio da nam onemoguCi Zetvu.
Oralo se i sijalo brzo, svaki komadic zemlje bio je posijan i neprijate!j
nije uspio u svom pak'lenom planu.
Danas, kada .faSistiCki zloCinci da bi ·opljaCkali Zetvu svim svojim posled
njim snagama udaraju na nepobjedivu Crvenu Armiju, a zajedno sa hrvatskim izrodima-ustaSama i srpskim banditima i zloC.incima - Cetnicima, udru~
Zuju svoje ra2lbojniCke sile da udare na nas ovdje.
Zato, u jeku ove -nove pljaCkaSke neprijatelj'ske ofenzive, pred cij.eli narod a sami'm tim i pred sve naSe Zene, pred naSu AntifaSistiCku Frontu Zepa
32
NI ZRNO ZITA OKUPATORU, NI KAPI VODE NEPRIJATELJU !
HTJELA BIH U BORBU
Prlcao m1 Je drug: »BT!a je hladna zimska noc. Umorni od dugog pula
po veHkom snijegu, pokucali srno na prozor jedne usamljene seoske kuCe i
zamoli'li da nas pusti unutra. Vrata su biia brzo otvorena. Veselo ih je otvorila drugarica i docekaJ!a nas sa mnogo toplih rijeei. Pored tople peCi, grijajuci svoje ozeble noge mi smo sjedili i priCali. Dugo smo priCali o teskom
zi¥otu radnog naroda, patnjama naseg naroda i njegovoj borbi za slobodu.
Druga~i<:a koja IJlas Je pri1mila u svoj dam najednom reCe-: »I ja hi htjela
drugovi s varna u bor:bu«. I zaista, za kratko vi'ijeme sreo sam drugaricu
Kosu12 u prvim borbenim redovima s puS'l{!Offi u ruci u bo11bi za slobodu
svoga naroda.
Drugarica Kosa bila je prva djevojka iz n"seg kraja, koja je rame uz
rame 'Sa svojim drugovima isla u borbu protiv neprijatelja. Vedra i nasmijana, neustraSivi horae za slobodu unosila je vedrinu i radost medu svoje
drugove. Taikva je bi1la ne samo za v:rijeme odmora, nego l za vrijen1e najZeSCih borbi, uvjek u prvim redovima, sluZila je kao pdmjer ne samo drugaricama nego i drugovima i pokazala je kako se !reba boriti.
'
Drugarice Kose vise nema. Podlegla je ranama koje je dobila u borbi
sa izdajicama naSega riaroda·CetniCkom bandom. Pala je u borbi protiv onih
koji su za novae irzdali svoj ·narod i njegovu svetu borbu,za slobodu.
Drugarice Koso! Polozila si svoj mladi zi'Vot za bolje dane svoga naroda,
za njegovu slobodu. -Tvoja prolivena krv i krv nebrojenih boraca garandja
je za nasu konacnu pobjedu.
Svojim 'svijetlim primjerom pokazala si put, kojim trebaju ici sve zene.
Slava paloj drugarici Kosi Smrt njerzinim· ubojicama !
33
�rrr:c·.
ZIVOT ZENA
Ali ana sllijesna sad je
Za slobodu mnogo daje.
Jer ce i njoj dani doCi
Kad Ce ona neStO moCi
Staro druStvo ona neCe
Novo ona sad kreCe.
Kad ce zivjet u slobodi
Svi gradovi ·i narodi.
Radi ona na ·sve strane
I poma:Ze partirzane.
Da imaju rublja, jela
To je du:Znost haSih :lena
Pozadina :svega Cini
Da fasizam pre ukille.
Nasa borba je poiitena
Da nam Zivi sloga Zena.
Poslusajte sada mene
0 Zivotu naSe Zene.
Kako j 'ana robovala
I kako j 'zivovala.
Rob je ona pravi bila
Trudila se i patila.
Sto s' odredi i naredi
mora Zena da poredi.
Mala djeca i obuka
To je njena vel'ka muka.
Djeca placu gala, gladna
Svakog sata, svakog d:ma.
A jos uz to rad u polju
TraZi napor, rad i volju.
Veliki je teret zene
Nema kuda das'ok:rene.
.Spjevala seljanka iz Dreznice
OSLOBODENJE MODRUsA, JEZERANA I KRIZ:POLJA
Borba protiv okupatora i njegovih placenika, iz dana u dan pokazuje sve
veCi zamah. Ta pravedna narodmi borba Siri se po naiMJ hrvat'skoj zemlji.
Desetine i desetine ·sela i zaselaka prestaju biti popriSta okupatorskih i ustaS~ih haraCenja. PoCinju da Zive -slobodno u svojoj slobodnoj domovini.
Dne 11. ovog mjeseca snage Primorsko-goranskih partizana opkolile su
ModruS, Jezerane i KriZpolje ~ Tia juriS -uniStile n_eprijateljske posade. 13 .
Tako su narodni oslobodioci i osvetnici pomogli narodu tih mjesta da
zbaci sa sebe jaram ropstva, da sa ·sebe skine ljagu sramote koju su im nanijdi okupatorske sluge-ustaSe.
Sad a j e nas Modrus osloboden.
Napa6ene Zene tih 'krajeva, Cije su mu.Zeve, sinove i oCeve- banditski psi
veC godinu dana silom uprezali u svoje krvavo kalo, osjetit Ce sada Sto znaCi
zivot u slobodi kra:j svojih rodenih i voljenih.
Snage hrvatskih majki ; zena koje su tinjale pod pritiskom neprijatelja,
oslobodene i organizirane moCi Ce da poka:lu pU.nu -i·pravu-_svijeSr·hrvatske
Zene. U redovima AFZ Zene su Modru.Sa zauzele ·svoje pravo- mjesto i zajedno
sa svim -drugim ·zena1ma boriti se za pr-ava i _slobodu svOg nar.Jda,- za prava
Zene i njen Blobodan razvitci,k.
***
·u borbama i · u oslobodenim mjestlma Modrusa, Jeietana i Krizpolja
zapljenjeno je oko 200 pusaka, 3 puskomitraljeza i jedan teski mitraljez, kao
i velika kollcina drugog ratnog materijala.
34
35
�/
RODOLJUPKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE ZENA ZA GORSKI KOTAR
Srpanj 1943.
Broj I
NASIM ZENAMA
Godinu dana nakon izlaZenja naSeg 1lista »Drugarica«, koji je iza.Sao samo
u tri broja, mi opet imamo -svoj list, .i to da:nas kad je naSa AntifaSistiCka
Franta Zena postala mo6na bo11bena politicka organizacija. Nasa Narodno-oslobodHaCka borba, na·Sa diCna voJska i vjerna pozadina imaju u nama, u
na•Soj ·011ganizaciji ·Cvrst oslonac u svetoj b011bi protiv zloCinaCkog okupatora
i podlih domaCih izdajnika.
U naSem Gorskom Kotaru, gdje je naSa organizacija ra.Sirena do najzabitnijeg seoca, Zene su boreCi se i radeCi u svojoj organizaciji poZeljele svoj
list. Nase zene pozeljele 'SU da jedna drugoj kaze i isprica svoju borbu. Da.
kroz· list Zena udaljenog i prodanog kraja osjeti radosti Zivota oslobodene
Zene na slobodnoj grudi. Da nii.Sa :lena sa slobodnog· svog ognjiSta okTijepi
porobljenu svoju drugaricu i pozove je u borbu.
Da naSe sestre, odvojene od •slobode okup.atorskom ·Zicorn, koje su ponosno i sretno spasile ·Cast -svoju i svojih sinova SaljuCi ih u osvetniCku narodnu vojs'ku, osjete blizinu i snagu pobjedonosne borbe svojih sinova-sinova
domovine.
Da vi zene, koje se trzate od zlokobnog bata okupatorskih vojnika oko
svojib kuCa, vi koje strepite u besanim noCima od okupatorskog kundaka o
vrata, da se uvjerite u 'snagu na·Se bo:r1be, prezrete strah pred neprijateljem
i srCanije pridete borbi.
Mi, koje smo ostvadle jedinstvo srpskih i hrvatskih Z·ena, saznat Ceffio
kroz svoj list, da smo postale ponos naSih sovjets·kih sestara, da se naSmn
borbom ponosi narodna armija, drug Tito i cijela Narodnooslobodilacka
Franta.
Neka nam stranke naSega Ii'sta postanu drugarice kojima Cerna govoriti
0 svojoj ljubavi i mrznji, 0 svojoj boDbi i cvrstoj vjeri u pobjedu. Nas list
Ce biti za nas izvor novih snaga i znanja, putokaz u bor:bi i radu. On Ce Celi~
Citi naSu vjeru u pobjedonosni konac ponosne i heroJske borbe naSeg naroda
za slobodu.
·
·
SMRT FASIZMU-SLOBODA NARODU!
37
�NAS VELIKI DAN
/
Antifasistkinje Hrvatske dozivjele su 11 i 12 Iipnja o. g." svoje velike
dane. U slobodnom gradu OtoCcu, odrZanci je prva konferencija AlltifaSistiCke
Fronte Zena Hrvat·ske. Stigle su delegacije sa svih strana Hnratske:. Prin1orja, Gorskog Kotara, Korduna, Li1k~, Banije, Zumberka, · Hrv. Zagorja,
Dalmacije i Slavonije. Zene koje se nikada nisu vidjele, prepozna1e su -se i1a
svojoj prvoj konferenciji.
Putovale su i p.o osam dana, preko dalekih brda i dolina, pored neprija~
telJskih zasjeda prela2eCi dobra Cuvane pruge, ceste i rijeke, provlaCeCi se
kroz Z:icu, obHazeCi ,bunkere.
Velika osvjetljena dvorana puna je zena. U prvim redovlma sjede drugarice iz brigada sa puSkama i partizankama. Ozbiljnim licftna punin1 radosti i paZnJe sluSaju Zene, gutaju rijeCi govornika. Vide, njihova je borba
nagradena veC sada, dok se -kroz otvorene prozore Cuje grmljavina topova.
To nasa vojska, ona kojoj dugujemo sve, brani nasu slobodnu zemlju i gradove. Ona narn je omoguCila da moZerno jedna drugoj reCi sve Sto nas raduje i sto nas bali.
Drugarica Kata PejnoviC: predsjednica AF:l-a Jugoslavije i chm AVNOJ-a
toplo pozdravlja sestre i:z svih.krajeva Hrvatske.
U irne Centralnog Komiteta KomunistiCke Partije Hrvatske, drug Karlo
lVlrazoViC naglaSuje da· je jedini pl~avi i iskreni hOrae za prava Z-ena KomunistiCka Pa:rtija. FaSisti 'SU htjeli, cta Zena ostane ui kuCti i- uz· metlu. Ali Zena
je uzela.gvozdenu metlu, pa CeliokOm i olovorn mete iz svoje zemlj-e faSls-tiCku
neCist.
Komesar NOV i PO Hrvatske, drug Vladimir Bakaric donosi ·pm:drave i
z.ahvalnost naSe herojske voj'sk.e za sve ono Sto su ui nju ti'cinile Zene. Vojska
nam obeCaje, da Ce saCuva'ti Prava koja su Zene d6bile tokom Narodno-os~o
bodilacke Barbe.
Potpresjednik ZAVNOH-a, drug Pavle Gregoric po~dravlja zene i poziva
ih da se jOS bolje a;J.<.tiviziraju. u pozadini sada, kad je naSa borba pri svrS_etku. Mi ima-mo mnogo zadatcika. GotOvo nam ne dos~aj e snaga. Za-to .Zene
treba da se politiCki izdignu i osposbbe da -hi mogle odgovoriti· svim zadacima koji se pred njih postavljaju, i da bi mogle ispravno ;skoristiti svoje,
u borbi steCeno pravo da sudjeluje u narodnoj vlasti.
Toplim g~asom govori drugarica :omladinka kako su se Zene i On1ladina
sreli i sretaju _-se na svim poljima na.Se borbe, na njivama· i u bolnicama, na
polo:Zajima i kod ·kllC:e, nOSeCi hrariU, Pl~tuCi Carape i per,uc'i rublje vojsCi," i
izgrad:ujud pozadinu:
- ·
·
-·
Slu.Saju Zene o svojoj borbi, .slu.Saju od. na§ih rukOvoq.ilaca;, .one se raduju, doSao je .njihov veliki dan. S pjesmom, recitacij?tma i muzikom zavr·
Sava se sveCani dio k·onferencije.
Sutradan je odrZana radna konferencija. Drugarica Anka Berus guvorila
je o borbi iena antifasistkinja. Ta boDba bila je u pocetku laksa nego danas.
Danas se borba raZJmaha'la. Treba nove snage, a pred nas postavlja nove
zadatke.
»Na.S narod je po svojoj slavi stao na prvo n1jesto medu narodima s-\•i~
jeta. Nikada se t0 ne bi dogodilo, da u njegovoj velikoj borbi nije sudjeh
vala i Zena.«
38
Nase zene su poslusale gfas pravde i glas naroda i
idu na:Se sovjetske sestre, putem borbe ne ZaleCi Zrtava
Na.Se--Zene povezane_ su u svojoj organizaciji: Srpkinje i
gradanke. »NaSa zem1lja je ratni logor u ·kon1e svatko
svoj -zadatak.-<<
posle putem kojim
rna kolike one bile.
Hrvatice, seljanke i
ima svoje mjesto i
Zene treba da sudjeluju u NOO-ima, jer su p<>kazale, da su sposobne da
_upravljaju sud~inom naroda i Cuvaju tekovine borbe.
Uzalud pokusavaju .fasisti da skrenu i olabave borbu zena. Oni vide c\a
je naSa bovba tim jaCa, jer u njoj sudjehiju Zene. Za to londonska izdajniCka
vlada, veC sada obeCava da Ce jednoga dana Zenu ·vratiti u kuhinju. Zato
izdajniCko vodstvo HSS-a pokuSava da ponovno osnuje »Hrvatsko Srce«,
gdje se Zenama govori da se ne trebaju boriti. Svoje sram-no djelo izdaje
pruZaju na sve strane, pa ne za•boravljaju da ga pokaZu i kod Zena. Za to i
CetniCke bande osnivaju »Kola srpskih sestara« pokuSavajuCi da prec.Iobiju
Zene za svoje i·zdajni6ke dljeve. Ali svima onima, koji hoCe da Zene udalje
od bOI'be, koji ih salju da sani.o cuvaju djecu, kucu i ognjiste one dovikuju
obuhvacene plamenom borbe.
?>Koju djecu ·da Cuvam? Zar onu ·sto ste Je zaklali?
Koju kuCu da _Cuvam? Zar onu Sto ste ·mi zapalill?
Koje ognji,Ste? Zar ono koje ste mi opustili?«
Poslije govora drugarice Anke Berus govor.e Zene. Daju iz sebe ono Sto
im je najdraze i najbolje.
Zene Primorja i Gorskog Kotara nose municiju pored bunkera, kroz Zicu,
saki'ivajuCi se pred ki•som neprijareljske tanadi. zene Dalmacije nose bor·
cima vodu na suhi Mosor i Zedno Biokovo, penjuCi se uza stjene strme kao
·zid. U. slavonskim se brigadama bori .800 Zena. One su ostvarile jedinstvo
Hrvatica, Srpkinja, cehinja pa cak i Njemica. Slavonska Hrvatica susrece
partizana .i ljubi mu kapu,.jer ·se stidi sramote, koju su ustaSe bacHe na lice
hrvatskog naroda. I u Gorskom Kotaru podigose ·se Hrvatice i Srpkinje u
i'Sti Cas, Cas sudbonosan i slavan. Zene Zumberka i Hrv. Zagorja bore se na
pragu Zagreb-a. One su prezrele »Usta.Siju«, i u naj-te:Zim Casovima pitaju
svoje muZeve: »A gde vam je sada taj .vaS MaCek kaj ste n1u tak verovali?{<
Divne su na.Se ·mlade diugarice iz brigada. Pune poleta one priCaju o
borbama i juris;ma, o zlu i dobru koje dijele s drugovima. Rado polazu mladi
Zhrot za slObodu, dok starije ponosno izjavljuju: »I ·naSi su sinovi naTodni
vqjnici«. One b-i se stidjel~, kad nji!hOvi najmiliji ne bi hili u vojsci. To nisu
viSe samo majke svoje djece. To su maj-ke naroda_.
I ,sve tako niZu ·se istine, ocrtava ·se slika velike borbe. Zene su se povezale. u .Cvrsto kolo, koje nitko ne moZe raskinuti. Konferencija teCe u znaku
borbe~og je~linsiva ·sv_ih Zena koje :live u naSoj domovini.
Drugarka iz Slovenije donosi tople pozdrave slovenskih Zena. One- znaju
za nas, jer i one vade ogor.Cenu, div·nu i veliku borbu za slobodu svoga na:roda.
Iz referata drugarice Jele BiCaniC upoznaju se Zene sa sta·njem naSe
organizacije. Ona treba da se proSiri i uCvrsti. Zene treba da se izdignu poli·
tiCki, da poveCaju svoje znanje i da sudjeluju u narodnoj vlasti. Doznajemo
da je naSa organi.zadja prodrla svuda. Gotovo nema sela, nema grada ni
tvor·nice, a Cesto ni ulice u kojoj ne bi bilo naSe.- organi.zacije. Cvi"sto i uporno
potkopavwmo temelje- faSi·stiCke zgrade koja se ruSi.
39
�OSTVARILE SMO JEDINSTVO
Na djelu su se srele hrvatske i srpske zene Gorskog Kotara, na velikom
borbenom djelu. Kad je Gorski I<Cotar planuo ustankom, ustale su i jedne i
clruge. Poveo i povezao ih je osjecaj ljubavi prema rouenoj zemlji, zelja za
pravodom i osvetom.
Zena iz DreZnice Suljala se, oslu§kujuCi da je ne primjeti neprijatelj, i
u prve Iogore nosila .pu.Ske, hranu i mriniciju. Nije ni sanjala, da se u isti
Cas iz Deinica, irz Gerova i Cabra i tolikih primorskih n1jesta isto taka iskra~
-daju Zene zahvaCene borbenim poletom, nose te.S-ke te.Ske sanduke s n1uni·
cijom, .nose kao i one oruZje j hranu 'StrepeCi pred istin1 neprijateljem.
Poznata junjakinja nasega kraja, pokojna Ljubica Gerovac, Hrvatica,
bjezi ispred ustaskih zlikovaca. Primaju je srpske zene brinjske okolice. Ni·
kada one ne Ce zahoraviti Ljubu, koja im je prva otvorila 9Ci.
Nicali su logori, dlzali se partizani. Sretali su se po sllinama, stiskali
jedni drugima ruke i slozno udarali po neprijatelju'-Primorci i G01·ani,
Srbi i Hrvati. Sretale su se i Zene. ZaCudeno je gledala- Zena DreZnice, Jasenka i Gomirja, .kojoj su usta.Se poklarli sve najmHije, na Hrvaticu. Okamenio
ju je strah ·pred ustaSama-nije imala povjerenja prema njoj.
Ali povjerenje je .raslo. Najprije polako, pa sve jace i bde. Brisale su
se sumnje i neprijateljstvo, ko}e su med:u hratske narode godinarna sijale
beogradske v-lade, i koje su joS v~Se htjeli raspiriti okupator, ustaSe i Cetnici,
koljud nevini srpski i hrvatski narod.
Sjedinjavala je zene borba, sjedinjavale su ih zajednicke nevolje i patnje.
Isti oganj, ista zHkovacka manija spaljivala je kuce od Kleka do Snjdnika.
Ista mrznja razdirala je grudi majki, dok su gledale svoju gladnu, ohamrlu
i poklanu djecu. Jedne i druge proganjane su, tucene i klane od istih zlikovaca. Ustasko ,,Hrvavstvo« gorko su oplakale hrvatske delnicke majke kad
su ugledale · svoje zaklane i ienakaZene si·nove. Cetni6k&"">>srpstvo« pokazalo
je svoje ,krvavo lice, kad •su poklali srpske zene, djecu i starce u Jasenku.
Srele su se Zene sa groznim istinama, stele su se u dugin1 povorkama za~
robljeni'ka i gladnim muCi!liSti1ma faSistiCkih logora. Nikada ne Ce i nes:miju
zaboraviti naSe Zene dijete, koje je u bakarskom logoru tri dana sisalo
mrtvu majku.
SusreCu se naSe Zene sva ki dan u istoj bolniqi pored postelja ranjenih
sinava: S jedne i druge strane visokih planina stiZu darovi ranjenicima.
Salju ih svjesne Zene·sinovima naroda.
Osjecaju to ranjeni borci, dok se krijepe mlijekom dreznickih krava,
dok gule rumene naranCe i jedu slatke ~·mokve, za njih sazrele na primor~
skom krSu. OsjeCaju ani to dok i·m j,z Delnica, Vrbovskog i Cabra stiZe novo
rub1je, sir, med, voCe i Cisti bijeli zavoji.
BHa je neprijateljska afenziva. I tu su se srele srpske i hrvatske Zene.
Tko se ne hi sjeCao one tegobne nod, kad su om·ladinke brinjskih i dreZniCkih sela 15 sati nosile bez smjene ranjeni.!ke i sa posljednjom .snctgom ih iznijele do planinskoga vrha. Dalje se nije moglo. Bile su mrtve od umora. Ali
kako je radost porasla u nama, kad smo ugleda1i Sarenu gomilu prin1orskih
Z.ena i djevojaka, koje su nam ·pjevajud dolazile u susret. Na -svjeZa rarnena
primile su ranjene drugove i ponijele ih dalje od opasnosti. To je bila najdivnija manifestacija naSeg borbenog jedinstva. Osjetili su to naSi ranjeni
drugovi i nikada ne Ce zaboraviti.
Doslo je proljece. Pdblizavalo se doba oranja i sjetve. Odakle sjeme
popaljenim i popljackanim krajevima? A polje se mora zasijati. Bez sjetve
nema pobjede.
1
1
40
Dale su se na posao zene iz nepopaljenih krajeva. Zene delnickog i vrbovskog kotara sakupile su sjeme za papaljena srpska sela. Ni same nijesu
imale mnogo, ali su htjele, pa su i s"kupile. Tako su zasijana siroka dreznicka polja i valoviti skalicki brezuljci.
Kako smo bile ponosne na konferenciji! Vidjeli smo tamo drugarice iz
svih krajeva naS·e Sirake domovine. U naSoj delegaciji hila nas je i Hrvatica
i Srpkinja. »Ostvarujmo borbeno jedinstvo srpskih i hrvatskih :lena«, Cula
se svuda, bilo je svuda napisano; Kako smo bile ponosne, kad smo mogle
reCi: »Mi smo ga ostvarile, ostvarHe ·smo ga med:u prvima!«
Ostvarile smo ga u prk()S podlom planu okupatora da uniSti naS narod,
u prkos cetnickim i ustasklin !azima, u prkos izdajn;ckoj londonskoj vladi i
izdajniCkom vodstvu HSS~a, koJe Suruje -sa svim neprijateljima nas i naSe
borbe. Ostvarile smo jedinstvo, i joS Cerna •ga bolje ostvariti, kad naSe sestre
Brvatice iz ogulinske i brinjske okolice potpuno shvate jzdaju ujedinjenih
neprijatelja naSeg naroda, i 1pod:u za primjerom Zena Delni.ca, Cabra, Pri~
n1orja i Dalmacij,e, za primjerom svjesnih i borbenih sestara cijele naSe
domovine.
Mi se ponosimo sv:oji1m jedinstvom. NaSa braCa, muZevi i sinovi bore se
rame uz rame na polo:laju, bijuCi neprijatelj"a bez milosti. I mi, po uzoru
svajih savjetskih sestara borimo se rame uz rame, uzhnan1o oruZje, pridruZujemo se svojoj bra6 na fronti i izgraduj,emo pozadinu pomaZuCi svojoj
herojskoj voj5ci, radujemo se -sigurnoj pobjedi i sretnoj buduCnosti svoje
djece.
PISMO RANJENE PARTIZANKE
Draga majko, javljam ti se sa nekoliko rijeci, za koje bih najradije, da te
nadu zdravu i zadovoljnu. MaZda znaS gdje sam, i Sto se samnom dogodilo,
ali .mislim da se priC:a mnoga viSe nega Sto jeste.
Eva da ti opi_Sem. Nalazim se na _bolesniC:koj postelj.i u VukeliCima kod
Dre.Znice. Ranjena· sam u nogu. Polom1ljena mi· je kost pod koljenom u akciji
kod Gomirja. Sada nemam vise prevelikih bolova. Ide mi na bolje. Nemoj
misliti da sam na hladnom, iii da sam gladna. Ne, za ova je dobra samo mi
je jako dugoCasno. Ali ipak ni-sam klonula. JoS u .meni Zivo srce kuca za
Osvetom i jedva .Cekam, ·kada Ce opet dod dan da mogu primiti puSku u
ruke. Treba se majko, svetiti banditima, koji nam cine tolika zlodjela. Ali
njima je doSao ·kraj. Prorpali su oni, za njih viSe spasa ne1na. Sada Ce sigurno
naSa brigada doCi tamo, ako joS nije. Mq.Zda Ce i za TrSCe koji bataljon, pa
gledaj ·kako CeS se pokazati prema partizanima. MoraS in1 pru:liti pon1oC
Cime god moZeS, jer danas ti je partizan svetac, spasilac naroda. Ako dade
do tebe Aljosa, on 6e ti kazati sve kako je bllo, pa te molim, da ga cim
ljepse primis, jer je to dobar drug, koji mi je na svakom koraku pomagao.
Ako dabijeS u ruke ovaj list, malo se pointeresiraj da Ini odgovoriS. Kako
ste doma? Je li se tko vratio iz Italije? Kako ste proveli BoZiC? Zao rni je
da ne mogu u nas kraj, ali Sto cemo kad ovako mora da bude. Borba je
borba!
Voli te tvoja Fanika
Pismo je pisO.la drugarica Fanika Lipovac, mlada partizanka iz Tr.5£:a;
(;abar. Bila je divna drugarica Fanika. Nitko ne bi rekao, da se u tome dje~
tetu sa njeZnim licenz i plavom kosom krije neustraSivi horae i tvrdi, neuuw~
41
�I'
ljivi Z11ai5aj. U -bolnici, pored najteiih rand, nikadd se nije _Cuo jauk sa 11.jc~
zine postelje. Najteie bolove podnosila je sa dobrim i·blagim smjeskom 1za
svome lijepom ~_djeCjem_._licu.. Drugarica. Fanika- wnrla- je· u partizanskoj bolnici podlegavsi ranama 3. II. o. g.
SLAVA DRUGARICI FANICI LIPOVAC!
ZENE NAM PisU
IZBORI ZA NOO-e U OOULINSKOM KQTARU
9. lipnja o. g. provedeni suizbori za seoske NOO-e na oslobodenom dijelu
ogulinskog kotara.
. 13. VL provedeni su i"bori za opcinske NOO:e na kojim~ su ujedno iza·
brani delegati za ·kotarski NOO.
•
Zelle su· sa veliki1m 'interesom sudjelovale u !=>iranju narodne vlasti.
U seoske odbore izabrano je 5 Zena, a dvlje su birane kao delegati za
Kotarski NOO.
PROMJENA ziVOTA zENA U BORBI
Ja se. bodm i rllijenjam Zivot, i ·promijenila ·sam_ g~ i joS; 6u ga viSe pronlijeniti. NajviSe ·sam osjetila promjenu Zivota, kad iman1 pr.ava govoriti,n~
sastanku sa svaki'm. Svatko ne priznaje, da sam Clan, koji mora Zivjeti na
svijetu. Zena je ·maJka partizana -i omladine i dan~s .moZe svagdje red: )>Ja
sam majka, ja sarm muCenica, ali -sam priznata.«
Danas Zena slobodno govari na :z;boru, na _sastanku, u 'Selu i u ·-:kuCi. Ona
je uzvojevala sva prava, koja je. spadaju. ,Vidi: ona, da"flije badava P911W·
gala 1larodnu borbu, i da joj se otvaraju OCi.
NaSi neprijatelji m·i:sle, da .Ce borbu Zena uniStiti, _ali ne Ce-! Zene se
hare na svakom koraku i pod, najte?;im uslovima. Zene se pakazuju svuda
i govore: »Ne Cerna ·k.Jonuti.-duhom_ qa.-. kOn~Cne. pobjede.« Za vrijeme prija,Slljih reZi•ma Zeria nije imala pravo glasa, a to ]e danas izvojevala. u narodn?·oslobodilackoj bo~bi. Ona ima pravo da bira Narodno-oslobodilacke
Odb()re, ali moze i da bude izabrana u Narodno-oslobodilacke Odbore, od
seoskag pa na viSe. Dakle, drugarice, svaka Zena, svaka majka __ moZe biti sretna, moze biti vese!a, kad se sjeti, da je Narodno,oslobodilacka borba donijela to.like prednosti Zenama, a i·sta ta'k0 i omladina.
:ZENE SUDJELUJTE AKTIVNO U NARODNOJ VLASTI!
cVRSTE SMO KAO cELIK
Drage drugarice, konaCna smo stvorile i u naSeffi_- mjestu u Zici, koje je
puna Cetnika, svoju organizaciju Zena, AF2:. 3. VI. odr.Zale smo prvi sastanak.
I sada~ i uvijek u svako doba moZete se na nas obraCati za sve, Sto naSa
barba i naSa organi'zacija treba. Uvijek smo spremne odazvati se. Nas ne1na
mnoga za .sada-tek mala, Cvr-sto povezana grupica, ali budite uvjerenc, da
avdje ima joS -drugarica koje se u ovoj tmi-ni mnogo trude. Budite uvjerene,
da sma Cvrste i jake kaa Celik.
. S druga:rskim pozdravom, odbornice iz G. 15
42
0 NASOJ PRVOJ KONFERENCIJI zENA HRVATSKE
. 9. VLkrenule smo nas 22 drugarice, delegati Gorskog Kotara i ,Primorja
iz Drcinice, i posle na prvu konferenciju AFz Hrvatske, u Otocac. Kad smo
doSle blizu, -i ugledale grad, sve. mislim da li-to sjajU naSe »'letrikecc, glazba
tuC~, sav grad ori. M~kar ·sam bila poki-s-la i ozebla,_ niSta mi to nije smetalo.
Src_e· _m'f je bilo Veselo, ·kad _sall1: .Po:i:rii$l.Ha na- na~e hrabre partizane, ·.koji su
tolik:e krajeve, i tako lijepe gradove oslobodili Od okupatora i njihovih slugu,
ustasa i cetnika. Sutradan smo u dugoj povorci isle i .klicale kr()z sav grad.
U omladinskom domu bila je na~a konferendja. Nikada ja nijesam bila na
nikakvoj konferenciji, pa moram reci, da' je ·oilo jako lijepo, kako ja ni za.
misliti · nijesam mogla. Gavqrili. ~1}.-,na~·.~rugovL i drugarice,_ i svi su nas
priznali, nasu borbu. B,ilo je jako lijepo kad su nam pjevali i predstavljali
glumci.
Sutradan smo produZili konferenciju u jednom selu kraj OtoCca. Bile
smo tamo drugarice iz svih krajeva: Govarile su drugarice iz svih kotara i
tumaCile o svajoj bo:rbi. 1 orie ·-se-··sVuda bore, i ·nama- je--to bila n1ilo Cuti,
da -~e joS drugarica u naSoj zemlji bari, kao i mi u Dre.Znici Sto_ se ·barimo.
Primile smo dosta -savjeta ad drugarica, kako da radimo i kako da se jos
bolje borimo. Izabrale smo Glavni Odbor za Hrvatsku.
Na- ·veCer ·smo :·Isie·~lla .,sh-stailak djeloga naroda' i -birale pOCa•si1o predsjednistvo ZAVNOH-a. Tu je birana i drugarica Kata Pejnovic, predsjednica
svih i~a Jugosl~~~rije .. MoZemo Jbiti. _.s -tim..~ ponosne,- l5:ad mi Zene imamo
pravo-, da, se :t)_~TafllO u syaku. _vlast.:To ,nam je donijela i lzvajevala _Komunisti-Cka Pardja.-.i~Naro9-nQ-oslobodilaCka B'DrQa. Mi Zepe, bariti Cerna. se .do
konacne pobjede za pravu vlast i bolju buducnost.
:·-'
Mara I voSeviC
OpC: od?~rnica, Lisi~a,_ DreZnka
zENE NA IZBORIMA
Kad su Z.ene iSle na izbore§
SluSala sam, ovako govore:
»Drugarice, sad je doSlo vrijeme
Na glasanje da idu i Zene.cc
Mi smo avo dobile u borbi,
Prkose6i onoj crnoj hordi
Koja i sad nas iz zraka plaSi,
Al nas brane partizcini naSi.
TeSka nam je~ mi to dobra znamo,
Ali za to slobodu imamo.
$to je nikad nije bilo prije,
Da i iena govoriti smije.
Simica TrbOviC
Dre:Znlca
43
�HEROJSKO DRZA)'<JE JEDNWMAJKE
10. IV. o. ·g. 16 poginuo je komandir iz III. Bataljona NO Brigade, drug
Trivun Vranes, u borbi sa talijanskim gadovima u Brinjskom klancu. Po•
slije zauzeCa Brinja odvezen je, da se sahrani na dmnaCem groblju.
RODOLJUPKA
GLASILO ANTIFASISTI6KE FRONTE ZENA ZA GORSKI KOTAR
Kolovoz-rujan 1943.
Broj 2
Postije oprostaja njegovog komandanta nad otvorenim grobom opro·
st.Ha se ad pokojnlka i njegova majka, stadca seljanka, Ana Vranes. Zahvalila se dmgovima Sto su joj dali ·mrtvo sinovo tijelo, da ga ne unakazuju
talijanski psi. Svoj oproStaj zavrSila je rijeCi·ma:
»Ne ZaHm ga, pao je za slobodu naroda. Smrt mrskim faSis-tima! ((
Starica se Citavo vri'jeme drZala junaCki. Ni suze nije spustila. Njezino
divno dr.Zanje, samoprijegor i hmbrost ispunilo je divljenj~n i postovanjem
do naTod.
-
PROSLAVIMO DVOGODISNJICU USTANKA
Dvogodisnjicu domovinskog rata s-lave narodi Sovjetskog Saveza. DvogodiSnjicu herojskog ustanka slave nasi porobljeni narodi.
Povodom dvogodisnjice ustanka mi cemo jos jedanputa pokazati da je
volimo, da je ona zjenica u naSem oku.
U cast dvogodisnjice ustanka povela je nasa organizacija AF:1: po prvi
put istovremeno na teritoriju cijele H-rvatske kampanju za sakupljanje hrane,
lijekova, voca, cigareta i svega sto je potrebno vojsci i bolnici.
Pojedini okruzi vrsiti ce natjecanje u tome sakupljanju. Nas Gorski
Kotar ne smije zaostati za drugima. Mi, zene Gorskog k,WJ,lra pokazati cemo,
da i nas pasivni kraj maze dati ad sebe mnogo, jer hate da dade, jer voli
svoju vojsku i raduje se slobodi za koju se ona bori.
Sakupljenu hranu treba slati preko od])()ra na viSa rukovodstva. Natje·
canje se vrsi do 20. VII. Po~urimo se, j-er »Tko odmah daje, dvostruko daje.«
KOLIKO POMAZES NARODNU BORBU? TOLIKO VOLis SVOJU DJECU!
44
PRED NOVIM ZADACIMA
Novi -dogadaji u svijetu ubrzavaju svrsetak rata. Nasa borba se pojacava,
naSi zadaci postaju sve ve6i.
Kapitulacijom Italije povukla se njihova okupatorska vojska s nasega
terena. Mi smo vidjeli, kako se bijedno srozala ta nekadanja sila. Time je
Gorski Kotar osloboden. NaSa vojska uSla je u sva mjesta na prllzi, u kojima
su ranije bile jake talijanske posade. Tu smo najbolje vidjeli kako je usko
povezana vanjska politi,Cka situacija s na.Sim domaCim prilikama.
Mnoga na.Sa Zena joS uvijek ne zna Sta ·se zapravo dogodi-lo. Mnoga
ffioZda misli, ·da je rat zavrSen, da je borba ·pre"stala. Ali naSa je duZnost
kao politiC'ke i borbene organizacije Zena antifaSis tkinja, da i posljednju
zenu Gorskog Kotara uputimo u stvari koje se dogadaju kod nas i u svijetu.
Na masovnim sastancima i putem Stampe treba da i:m objasnimo, .da rat ne
moZe biti gotov, dok se ne sruSi njemaCki fa.Sizam, dok se ne otvori druga
fronta, dok jos postoje kod nas sluge faSi-zma, dok ·se nas narod potpuno ne
ujedini u borbi.
D!1Znost je na5ih odbora, da prije svega sami znaju dobra ocijeniti situaciju, da se sastaju, zajedniCki Citaju Stampu i pTenose znanje na druge
Zene.
Koji ·su joS naSi zadaci? U na.Sem -Gorskom Kotaru oslobodena su mnoga
mjesta. Namdno-oslobodilacki Odbori imaju pune ruke posla. Nasa orgariizadja mora da im pomogne kod preuzimanja v]asti, da pomogne kod objasnjavanja narodu, da su NOO-i sa ZAVNOH-om na celu prava narodna vlast
i politi-Cki ru~oodioci borbe. Mi moramo sve uCiniti -da oni to zaista postanu.
Kod kapitulacije talijanske vojske vidjeli smo, da ·SU se rasipale mnoge
stvai"i, okO kojih nitko nije u prvom momentu vodio raCuna. Zajedno <>a
NOO~ima mi se moramo postarati da ne propadne ni mrvica kruha, ni zrno
Zita, ni k-omadiC :o.dijela. Sve treba saCuvati za naSu vojsku, i za zimu Jc_oja
dolazi Ako se dogodila koja nemila pojava pljacke, nasa je d!1Znost da takove
sabotere raskrinkamo i upozorimo NOO~e da im na vrijeme stanu na put.
1
45
�··Ali jedna od nasih najvecih ..i riajsvetijih · duznosti ··ape! os!aje·rad i brigii
za vojsku. Sada, mozda ·kao. riikada mozeJl,o ..vidjeti kakovu dragocjenost,
kalrovo blago predstavlja za nas nasa vojska. ,Morail)o joj za zimu,spremiti
lu·ane. Moramo :spremiti toploga rublja; Carapa i rukavica. ·MorarrtO ·sto viSe
Zena okupiti oko- pranja rublja i davanja reda naSim borcima j ranjenicin1a.
OsobHo tr~ba posvc:titi paZnju_ ranjenicima,__ i ~a_ .qjih sa~upljati lak~u _hranu,
cajeve, rublje itd.
.
.
Na cijelom teritoriju moramo proSiriti mre:lu naSe 'Organizacije, i istovrem6no nastojati da je Sto bolje uCvrsti:mo. Moramn je razviti tamo, gdje
do sada nismo mogli djelovati 2>bog prevelikog okupatorskog terora. Treba
svuda stvarati odbore, gdje jo.S nisu stvoreni, i davati im zadatke u vezi sa
novom situacijom: staranje o vojsci, pranje rublja, prosvjetne i zdravstv<::ne
zadatke itd. Sav rad !reba da tece u smislu saradnje s NOO-ima i USAORom.
NaSa organizacija treba da obuhVati i politiCki uzdigne S~ Zene Gorskog
Kotara. One. treba da u nasoj organizaciji osjete jakog politickog vodica,
koji Ce im pomoCi da se snadu u svakoj prilici koja nastupi.
ZETVA JE ZAVRsENA
Nikad nijesam osjetHa ·. takO' ''sila:Ztio. ···naSu organizaciju, kao katl smo
Brinje, da Zanjemo p~rtizansko Zito:_ Mi Zene iSle smo porwsno,
veselo i vedra Cela, svijesne, da idemo spremati kruh za naSu vojskU.
_
Najljepse je bilo, kad smo usle u polje, kao 'zuto more. Pored raspje\'artih omladinki, i ·111:1 Zene-··stale ·Smo jedna ·pored "di:"_Uge,-i sagnute -poCele
pos'ao;· Izmedu nas ·S·e :eulo:
: >>brug~~ice-~ J?erimo :sVaki _k~":~«.
. »Ako riaide avion, lezimo, .. da n8.s ne. primje'il«.· .,
...
-Zene vese£o. ~odiovai:aj~; -.
.
»Ne bojin:i.O se ·_p:i -topov~~ ~i:~~iona, sall{ct._kad -~m~ dOCeJ<aiL ·d~:-radirpo
u slobodi~<. · ·
··
·
' '
·
d~Sl_e u
-·
~
. Stince ·up~klo, -.srpov-i -siJev:~.j-u-.- QegdJe daleko ·.¢uj_~- se .vrSi.lica-z:UjL·.~p()S!o
pOd.ne, ~ mi sloZQO· ide_IJ).o rta .ruCak,_ l<oji_. se--.~aj~dniCki_"kuha za ~Y~;. uas.- ,.po_Cekuju nas< d:rugC!-rice iz ·poU,qprivre4nil)._ korpisija~:-·Op;e :trC~_,--.raspqre~uJ~; hrinu
se- imaju pune, ruke posla .. Kao reduse, ka.dje.kod,.kuce Il)Oba:.Grupa ,po
grupa sjeda i jede, i zadovoljna ide da opet ubire klasje, koje su sacuvaji
naS~ JT.;ln;asi, ~~S~ lj~·~lj.~na -Y;~Js!:c~·-_.9n~. _:su Cuva~_~, a :rpi r.o_Z~I~.. -~ _
PoZele- SIJJ:O ._i ..QI~gpslovil_e .. ~·kr:u}J. -sv.ojim_ ·.-~inp_vi;ma. PQIJ.osna majka,,koj~
.
ih je rodila!
• Anda Loncar, sk~li¢
~otar BriJ?,i,e
POvoilOni ZetVe · jortnif'iln/i'' su U' Ogu.fin'sk_qr,z · i brinl<Jkom. kotarU · radne
firupe Zenti, ·s·a zadatkdm da· Zlinjic'f.itO"·za·-vajsku, ·{a pt:iYfiiaizske·:pdrodice;· i
ostale, kojima nije imao tko ·zeii. Ogulinski ko.tar;.za 14 dana organiziriw je
270 iena u radne grupe, a btinjski 130·•medu kofima su i zene iz hrvatskog
sela Krispolja; koje su do nedavna s nepovjerenjem gledale na nasu borbu~
25 f.ena iz sela. Tuf.evica pof.ele ·SU U' }ednom' dimu' 1.800 snopova, a zene
opcine Dreznice ukupno 6855. snopo11a . .Zene. su .. pok,upile .svaki
k 1 as.
·
·
46
PRv.I IZBORI tr NASOJ QRGANIZACIJI
Pr:ed .nasu organizaciju AFZ u cijeloj Hrvatskoj, pa i u Gorskom Kotaru
postavlja se vazan zadatak, a to je biranje novih odbora: seoskih, opCinskih;
kotarsk~h i okruZnoga. 17 Da bismo pravilno proveli i~bore treba da priji
izvrSimo: ·pripreme. · Moramo lipoznati Zelie· :sa znaCaj"em i21bora. , Na ko}i
na.Cin da -pristupi•mo_ .pripremi izbora?
1. Moramo uz pomoc odbornika iz NOO-a i omladine iz USAOH-a tumac
Citi Zenama na masovnim seoskim zborovima vaZnost ii:bora. Treba im turnaciti ulogu odbora, i potrebu, · da un:iprijed dobra promisle, koje su zen~
medu njima najvrjednije, d-a. ponesu -Casno .ime o_dbornice.
,
2. 0_ izborima treba pisati Clanke u zidnim· novinama, treba javno pisa-ti
parole i. u njima ·pozivati Zene, da sve dodu ria izbore. Sve Zene- treba da
p~ze 1 da se u odbore ne --pokrijumCari neka, kojoj-· ne .leZi na srcu NOB, i
koja .hi sabotirala rad na-Se organizacije.
3.__ l! vezi s izbor~m~ treba prove~ti.'takiJ.?iCenje -izmedu pojedinih orga~.izacija. Kotarevi preko pruge,·treba da se natj~Cu u sal,)irnim akcij_ama .za
yoJsku i bolnicu. Treba da Zaposle Sto viSe Zena- nko rada za vojsku, jer se
tamo formirao novi.par~izans:ki odred. Kotar .ogu:lin i Brinje veC su_se~ tak:rniCili u ·radnim grupailTa, a treba ·da nastave sa radom za yojsku i suzbU8:~
njem nepi;smenosti.
Evo, u .tome pravcu- treba v11Siti izbor-nu kampanju. 0 tim pripremam:a
treba da niZi odbori redovito obavjeStavaju viSe. lzbore moramo shvatiti kao
jedan: od nasih najveCih organizadonih zadataka. Nasi izbori bit ce najbolje
ogledalo nasega rada.
.
Izbori se vrSe svakih Sest mjeseci.
Seoski od:bori !biraju se na seoskim skupovlma, gdje Ce sve Zelie bez
obzi•ra na godine ·bira1ti svoje· odbornire, javno dlianjeri1 ruku.--- PraVo glasa
imaju i omladinke, bez obziTa na to, Sto su one istovrerpeno- (:Janice .organizacije USAOH. Na i20borima treba da bude takoder prisutan clan NOO-a i
predstavnik USAOH-a, i da uzmu rijeC u prikaZivanju VaZnosti izbofa, kao
i ·saradnje _medu pomenutirn organizacijama. Na seos·ki·m·-izborima treba takod~r Zene pripr~miti z_a bi•ranje opC~nskog odbora. OpCinski _odbor se-bira
t~ko, da se sakupe :zJene. cijele opCi!le, r
glasaju - is to kao ric,l seoskhn
iZbol-irna:, To. su opCinske .ko'nferencije.
·
. Kad· .se .bira]u, ·kotars•ki odb9ri, ne saz;ivaj1,1 Sf3·· Ze~e ~ij~loga kotara, jer
bi .ih bHo _previSe. Zato Zene na opCinskoj · konfer~nciji-. biraj-u takoder svoj_t(
zastupnike .Hi delegate, barem i2 svakoga sela po jednu zenu, i daju joj povjerei_lj_e da on~ ide na ,-kotarsku konferenciju,. i u njihova ime glasa za kotarski
odbor. Isto tako ,se _na kotarskim konferencijama biraju delegati za okruZn,u
konferenciju.
l(aci.. -su ·provedeni izbori u cijelom okrugu, pristupa se okruZnoj konferenciji. Tu se sakupe delegati svih kotareva i biraju okru:Zni odbor. On
dobiva zadatke da 6 mjeseci rukovodi organizacijom okruga.
";Qdbori. sti pokreta,C'i nida· u organizaciji. Oiii su· jezgra oko koje treba da
se -okup-ljaju ·ne samo -svj-esne .antifa.Sistkinje,. nego i ostale Zene, koje mrz~
faSizam,·. a joS se nijesu- odluCile za otvorenu borbu. Na taj -naCin ·postiCi
Cemo, da --naSa or.g~nizacija postane zaista politiCka, bovbena --organizacija
Zena·, i ostane -i dalje jedan od najvaZ-nijih Cinilaca naSe -Narodno-oslobodilacke borbe.
Julka Rajacic
cta
4].
�IZ BOLNICE 18
JOS JEDNA JUNAKINJA JE PALA!
Jutro je. U ranjenicku sohu ulazi drug ljekar, nasmijan, okretan sa velikom paznjom i njeznoscu pregleda svakog ranjenika. Ide od kreveta do
kreveta. Le~e ranjeni horci iz Bosne, Like, Korduna, Primorja i GOTskog
Kotara. Tu lezi mlada Dreznicarrka Cvijeta, horae od 17 godina. Metak joj
je prosvirao mlada pluca. Nasmijana lica, kako to dolikuje mladoj junakinji,
ona ·pita: »Dru.Ze do~tore, da H Cu moCi ponovno u briga:du ?<c
Od prvoga dana najezde fasisticklh hordi, odluCila se drugarica Marija
Lisac za ho~hu, ostru i nemilosrdnu. Od prvog dana pomagala je horhu,
sakupljala materijal za partizane, razhacivala stampu. Ali to joj nije dosta.
MrZnja u njezinom 18.;godiSnjem srcu vuCe je dalje. Ona uzi'ma puSku u ruke
i polazi u otvorenu borbu. Nikoga nema u VI. Brigadi tko je ne hi poznavao.
»Micika Slovenka« hila je jedna od najomiljenijih drugarica u svojoj ponosnoj hrigadi.
Nikada se nije potuzila da joj je tesko, ni jednog casa nije kod nje hila
truna sumnje u oslobodenje, u pobjedu nad faSizmom. Ljubav prenm dragom slovenskom narodu i svim bratskim narodima vodHa ju je naprijec.l.
Zhog tjelesne -slabosti uzima duznost holnicarke u brigadi. Bila je u toj
du.Znosti neumorna i puna ljubavi za ranjenike.
Suze su nam dosle na oci, kad se drugarica Micika razholjela. Polazila
je u teSkoj vatri u bolni:cu, a mi smo rnislili »nikada viSe«·.
Ali ona se nenadano .vratila sa -smjeSkom na usnama:
»DoSia sam opet k vama«.
Poslije <bolesti -dohila je drugarica Micika injesec dana dopusta. OtiS!a je
u malo selo u Gorskom KotaTU, gdje su joj zivjeli roditelji. Bas u to vrijeme
poCeo se tamo formirati novi partizanski odred. Nije Cekala da joj se svrSi
dopust. Javila se za rbo1niCarku i preuzela svoju du:Znost.
Pogrnula je, kad ·SU gladne zvijeri, zedne nase krvi, homhardirale malo
seoce Zagolik u GoDslrom Kotaru. Potrcala je da pomogne dmgovima, ranj enim od homhe. Mi ovaj put nije dospjela da ucini ono, sto je sa toliko srca
Cinila veC mjesecima, nije dospjela da drugovima zavije rane. Njezinoj rani
nije hilo lij-eka.
.
Nakon 19 godina zivota, i skoro dvije godine horhe poginula je jedna od
onih divnih Zena kojima niJe niSta teSko bilo, Sto je traZila bo~ba za slobodu.
Na drugom krevetu hvata se svojih staka mlada Bosanka Desa od 16
godina. Ranjena je u ohje noge. Odvaja se od ·kreveta. Htjela hi, i hoce ponovo u l>arhu. Vidis zatim sliku cetnickog zlocina, gdje su drugu Branku
Cetnici iz zasjede. q::JrebiH nogu, zatim ga Ziva uhvatili i tukli batinama. Sve
mu zglohove iScasHi i odveli ga na streliste. Jednim metl!:om kroz pluca
zavrsili su svoj zloCin cetnicki krvnici. No taka je htjelo bitt - Branko je
ostao Ziv. Oporavlja se, Zedan Osvete.
I u drugim sobama ista je slika. Na krevetu sjedi drugarica Andelija,
clan jednog bataljona slavne Kozare. Na polozaju joj prozeble ohje noge, i
ona je ostala bez njih. Svjesna svojih rana, svjesna svoga bola, mlada junakinja Andelija pjeva divnu bosansku pjesmu, sa zanosom i ponosno priCa
o ulienim borbama u Jajcu, Bihacu i Sarrskom Mostu, gazenju Vrhasa i
. valovite PJ.ive i o susretu s proleterkama 'srhijal]skih i crnogorskih hrig')da.
Ovakovim i sliCnim pdmjerima okiCena je naSa divna partizans·ka bolnica.
U sobu ulazi drug ekonom. Dijeli cigare i kolace i -kaze: »Poslali ~u
nam ·sa neoslobodenog teritorija«.
Hrane nas njihovi dirljivi pozdravi:
»To vam Saljemo •s naj•ljepSim Zelja!ITia, varna, koji ste prolili svoju dragu
krv Za naS napa6eni na:r:t?d«. Cuje se vesel(l pjesma:
~~·
»Oj doktore lijeCi ranjenike,
Ranjenike Primorja i Like.«
Zora Gasparac
To om-Iadina Dre.Znice i Brinja nasi poldone ~~njenim drugovi·ma.
Cvijeta i Desa, Branko i Andelija i mlada Primorka holniCarka, koja se
zuri da usluzi ranjenoga druga i nas drug doktor, koji daje sve ad sehe za
nas ranjeni:ke, svi :pozdravi i paketi, sve pjesme i darovi govore jedno te isto:
»Sloboda, slohoda!« Mi ·smo za nju proliii krv, nas narod daje sve od sehe
za slobodu. Nikada ne cemo prestati s horbom dok je ne ostvarimo. Zlocinci
koji su napravili pakao od naSe namuCene domovine bit Ce kaZnjenL a na
ruSevinama naSe razorene domovine gradit ·Cerna IjepSu i bolju buduCnost.
To hoce nas narod, a sto -narod hoce, to mora hiti, jer je narod nepobjediv.
Ilija Jovicevic
Drugarice iz kotara Delnice sakupile su povodom dvogodisnjice ustanka
i ranjenickog tjedna za bolnicu: 313 jaja, 30 kg graha, 9 kg soli, 8 kg sulzog
voca, 2 kg masla, 1 kg meda, 2 kg pekmeza, 4 kg raznoga caja, 4 paketa
pra!ika za pranje; 5 plahta, 1 1 rakije, 4 kruha, Il69 cigareta, 10,75 kg riie,
2 kg seeera, 8 kg kukuruznog bra!ina, 1 1 konjaka, 1 kutija konzerva, 3
paketa suhih kolaca, papira za !itampu, veliku koliCinu sanitetskog materi'
zala i lijekova svih vrsti, 3 dl ulja, 2 rucnika, 40 porcija, 27 zlica, 92 limuna.
48
NASA ZDRAVSTVENA KOMISIJA
Nedavno se kod nas osnovala okru.Zna zdravstvena komisija. Ja sam u
toj komisiji predstavnica nase organizacije AFz. U komisiji je jedan odhornik NOO-a i jedna dmgaTica lz USAOH-a. Do sada smo osnovali dvije amhulante za civilna Ilea: jednu u ogulirrskom, a drugu u hrinjskom kotaru. Svaka
amhulanta ima po jednu holnicarku. Doktor ce dolaziti dva puta na tjedan.
Stvari za ambulantu sakup.ili smo sa svih strana. Uz pomoC NOO-a nabavit Cerna lijekove, lavore, salpun i ostalo.
U to vrijeme ja sam· na svom terenu ·sa drugaricom bolniCarkom a i
sama, obi·Sla veCinu sela. Dale smo pomoCi koliko smo mogle i znale dajuCi
savjete koje smo primile od druga doktora.
Dale srno upute za 'kopanje zahodskih jama, i one se veC na rnnogil:h
mjestima kopaju. Svuda smo govorile o 6stoCi. Srele smo nekoliko sluCajeva
pjegavog tifusa i grize. Nema toga mnogo, ali bi se lako prosirilo, kad se
ne hi pazilo. Svuda -smo uputile zene kako treha njegovati bolesnike, sto
im ·se -smije davati jesti, a .Sto ne.
U jednom selu odredena je kuca u koju ce se smjestiti bolesnici koji
dodu iz bolnice, i oni za 'koje nema mjesta u bolnki. CistoCu te kuCe nadzirat Ce takoder naSa komisija.
49
�Sve te bolesti koje ·kod nas v.Jadaju, Sire se najvise radi necistoce. Iako ·
su naSa sela spaljena, mi moramo nastojati da odrZin1o CistoCu. Mora1,110
6stiti svoju kuCu, pa makar ona hila i ruS·evina. Ci:stimo sebe, djecu, odijelo
i rublje. UniStavajmo uSi ·kao i sve ostale neprijatelje. Pravo ka:Ze narod, da
je CistoCa pola zdra¥lja.
Danica Radulovic
Koliko nase zene vole narodnu borbu i vojsku, najbolje se vidi po briz.i
koju posve6uju bolnici i ranjenicima. Od 15. srpnja do konca kolovoza do·
nijele su zene ogulinskog i brinjskog kotara slijedece priloge u bolnicu: 1188
1 mlijeka, 144 jaja, 202 kg krumpira, 342 kg povrca, 46 sireva, 9 kg kiselog
kupusa, 3,5 kg masla, 1 i po kg caja, 4 viljuske, 1 tanjur, 1 casa, 20 cikorija,
2 kruha, 60 cigareta. Ta se kolicina stalno ponavlja. Osim (!Jga, NOO op6iue
D1·eznice svaki dan dostavlja bolnici 120 kg krumpira, koji ,se sakuplja uz
pomoC antifaSistiCkih organizacija.
PISMENIM DRUGARICAMA
U svakom broju naSega lista donosimo po nekoliko slova za naSe nepismene drugadce. Ali one ne Ce od toga imati nikakve koristi, ako im ta
slova ne ·poka:Zemo i ne pf1otumaCimb.
Du:Znost je svake pismene anti'faSistkinje, da pokaZe slova svim nepismenim Zenama koje pozna.
Neka svaka · drugarica napravi malu teku od paJPira, i neka u nju piSe
naucena slova. Jos je bolje aka ima skolsku tablicu. Ako nema ni jedno ni
drugo, neka vjdba na komadu papira.
Kad nauC:i slova u jednoj lekciji, treba da od njih slli'l:e nove rijeCi. Neka
pokuSa napisati _svoje ime, ime svoga =muZa djeteta i·li sela. U proSloj lekciji
bilo je pet slova. Sad smo dodali jos sedam. To je ukupno 12. Od tih slova
moze se sastaviti bezbroj rijeCi: PERO, VINO, RAZ, RIZA, iii imena: PAVLE,
ILIJA, VERA, JELENA itd.
Tako Ce uz malo truda, .s;voga i natSega, naSe on6pismene drugari.ce nauCiti
slova. Na taj naCin izVI1Sit Cemo uz p_omQ(: naSega lista veliku prosvjetnu
zadacu, i pomoci velikom broju zena da dodu do znanja, i jos viSe da dopri·
nesu u borbi naSeg naroda za slobodu.
Uciteljica
1
GLASILO :.::o:>r'U!\ISTX~; >i.:ONTJI: ~ll:!'t\
ZA. GO:-:e;.'Ct KO·~~
Kolov~z-Rujan
50
l~{~.
�/
GORANKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :ZENA ZA GORSKI KOTAR
1945.
Travanj
GOQON~O
(iLASILO A:-<TifASISTICKE fRONTE 2:ENA ZA GO'RSKI KOTAR
Mjeseca tramja 1945.
/'''
U CAST
""KOM8ReaA
OBNOVA ZEMLJE I NASE ZADACE
tltfflli
HRVAT~
u toku cetiri godine oslobodilackog ,rata, koga vode nasi narodi protiv
faS:izma, pali su og:romni tereti na Citav narod, pa tako i na :Zene. I one su
osjetile i osjeCaju sve strahote fa,Sizma. U toj borbi nisu samo date Zrtve u
ljudstvu, veC su naSoj zemlji nane.Sene ogromne Stete na ekonomskom polju, ·
sa kojima se vrlo teSko bori naS narod, a napase Zene koje ~aCinjavaju
ogromnu veCinu naroda u pozadini. FaSistiOka rulja palila je i ruSila sela
i gradove, bolnice, Skole itd. Uni1StHi su sve do Cega su doSli. Izvrgnute su
stradanju hiljade !judi, :lena i djece bez krova nad glavom, bez odjece, obuce
i drugih potrebnih sredstava za zivot. Ono sto nije neprijatelj popalio i
opljaCkao to je narod veC u toku rata iscrpio. Nisu to samo teSkoCe za
hranu, za odijela, za -stan, njih se osjeCa i na cestama, a naroCito na prugama
gdje je onemogucen saobracaj. Uslijed toga pala su jos teza bremena na
narod, koji dnevno pievaljuje duge puteve noseCi teSka bremena, bilo hranu
ili koje .ct:vuge stvari. Uz to je i pomanjkanje vozne stoke, a ovo Sto je joS
ostalo narod je stavio na ra,s·poloZenje vojske za prevoz hrane i potrebriih
stvari za frontu. I u naSem Gorskom Kotaru osjeCaju se gore navedene
posljedice rata, jer fasisti kad su dosli nisu postedili njegova dobra. Sjekli
su Sume od reda, popalili su skoro Citav kotar Cabar, u kotaru Ogulin,
opCinu Dre:tnicu i J asenak sa zem-lj om su sravnili. Popalili su i selo Ponikve
na tome terenu. Razrusili su De1nice, Mrkopalj, Crni Lug, Lokve i Vrbovsko
bombardiranjem. Dnevno upadaju u neka sela naSega okruga, provode
pljacku a pored pljacke kolju nevin narod, slucaj Dreznice i Ponikve.
Ali nas narod nije k1onuo duhom pred tim ratnim poteskocama. On
pod rukovodstvom narodne vlasti i politi-Cke organizacije Jedinstvene fronte
53
�rijesava najteza pitanja u borbi za svoje oslobodenje. Ali uporedo s time,
narodna vlast veC u toku rata zajedno s narodom ulaZe sve napore na o'bnovi
opustoSene zemlje, od ~Cega se veC vide ·mnogi Tezultati. Skora na Citavom
podruCju naSeg ·kotara kao i na podruCju Citave naSe oslobodene dornovine
pokrenute su skole, koje djeca redovno pohadaju. I kod nas se odrtavaju
razni strucni kursevi, na kojima se pripremaju !judi da bi mogli odgovoriti
svojim duZnostima.
U oslobodenoj Srbiji Zivi se normalnim Zivotom. PokreCe se redovni
saobracaj u mnogim mjestima Srbije, Slavonije, Moslavine, Dalmacije, itd.
Dnevno· stupaju u pogon Tazne radionice. Pa i kod nas vide se uCinjeni rezultati u tom pogledu. Mnoga sela u nasem okrugu uvela su osvjetljenje. Pokrenute su razne radionice i pHane koje rade na ,proizvodnji najnuZnijih
stvari za potrebe voj-s·ke i naroda. Osnovne Skole i dvije sfednje normalno
rade..
•
ZaSto je to sve mogu6e rijeSavati narodnoj vlasti joS u toku rata, koja
rijeSava najteZa 'Pitanja zajedno s narodom u bo11bi za oslobodenje zemlje?
To je moguCe zato, jer ona nije sama, jer su uz nju mase, jer te mase udarniCki rade na svim poljima. OrganizirajuCi se u radne Cete i bataljone naSa
omladina daje ogromnu pomoc vlasti, a dakako da tu imaju udjela i zene.
Sarno ih !reba daleko vise pokrenuti organizovanim putem pod rukovodstvom Jedinstvene fronte i uklopiti u sve grane drZavne izgradnje. Ogromne
su zadace koje stoje pred novom narodnom drtavom poslije oslobodenja
zemlje. Da bi se te zadace pravilno izvrsavale drtava ce pristupiti planskoj
obnovi zemlje, gde su pozvane ·mase, a naroCito Zene, da ulo.Ze ogromne napore, jer svakako tu treba uposliti najsire redove naroda. Onda je razumljivo
da su velike snage kod Zena, koje treba aktivizirati na rijeSavanju Zivotnih
pitanja se<be i svoga naroda. Prvi i naj.glavniji zadatak j~te pred drtavnom
vlasti i narodom, podignuti krov na glavom t.j. izgradnja pogorjelih kuca,
na dizanju razruSenih tvornica, razvijanju industrije, popravljanju cesta i
pruga, skola i bolnica. Da bi se taj zadatak mogao provesti u zivot, potrebna
je najuZa saradnja naroda sa vlasti. Svakako na ·Sto br:Zem i pravNnijem rijeSavanju gore navedenih zadataka bit Ce skraCene_ "patnje naS-eg naroda.
Drugi zadatak uporedo sa ovim, kojemu !reba najhitnije pristupiti, a to
je oZivljavanj-e i obnavljanje trgovine, ·koja je ratom osakaCena, a Cija se
potreba osjeca neophodna u narodu. Da bi se i taj zadatak rijesavao sto
bde u korist naroda, potrebno je pristupiti organizovanim putem preko
zadruga razmjeni postojecih dobara, koje vee sada nicu posvuda, a preko
kojih narodna vlast omoguCava Siroku inicijativu naroda odozdo. Pravilnirn
pristupanjem pomoCi naroda i njegovom kontrolom nad zadrugama, one
Ce odigrati znaCajnu ulogu u razvitku trgovine i ujedno dati dvostruku korist
narodu, materijalnu pomoC i onemoguCavanje Sverca i -Spekulacije, ali Cime
n]je i nemoZe biti onemoguCena privatna ini-cijativa u razvitku trgovine,
nego je dapaCe data Siroka moguCnost pravHnog rada i razvitka svakog poje~
dinca u novoj demokratskoj drZavi. Sarno na taj naCin, svestranom· mobilizacijom i organizovanim radom naruda pod rukovodstvom narodne vlasti
rijesiti ce se svi preduslovi za osiguranje demokratskih tekovina NOB-e i
oslonac drZave na ·mase. To je jedini uvjet da se moZe ekonom•ski, politiCki
i kulturno usavrSavati i omoguCiti sretan Zivot i blagostanje u novoj demokratskoj federativnoj Jugoslaviji.
JULKA19
54
BRATSTVO I JEDINSTVO
HRVATA I SRBA U GORSKOM KOTARU
BivSi protunarodni reZi'mi stare Jugoslavije hili su uspjeli da rasplamsaju jaku SovinistiCku mrZnju i stvore duboki jaz izmedu bratskog sr.pskog
i hrvatskog naroda. Oni su se sluZHi krilaticom »podijeli pa vladaj<<. Krvnik
Pavelic, za interese njemackog fasizma, iskoristio je to u pokolju bratskog
srpskog naroda u Hrvatskoj.
U toku domovinskog rata naSi su narodi ne samo uniStili Sovinizan1 i
neslogu naroda nego su i stvorili Cvrsto bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog i ostalih naroda Jugoslavije. Kod nas je ta bratska sloga dosla do izraZaja kada je narod Mrkoplja pruZio svestranu zaStitu svojoj srpskoj braCi .
Jasenka i Tuka, koji su morali da se negde zaklone ispod ustaSkog noZa.
Istu ljubav prema srpskom narodu izrazio je -i narod Bribira, Le-denica i
drugih tamosnjih mjesta.
Hrvatski narod pomagao je braCi Srbima u DreZnici, davao im pomoC u
oruZju u danima ustanka, kada je s:npski narod bio strahovito ugroZen od
strane ustaSa i bio prisiljen da se u'staje na oruZje za oCuvanje svojih golih
Zivota. U tom vremenu Dre:Znica postaje ZariS-te bratstva i jedinstva, Sto se
najbolje odrazilo kod formiranja prvih partizanskih jedinica u Gorskom
Kotaru, koje su formirane u D~eznici od Srba i Hrvata Gors.ko.g Kotara i
Hrvatskog Primorja. Kroz daljnju borbu i zajednicko proljevanje krvi stvara
se joS jaCe jedinstvo, ne samo izmedu naSih boraca, nego izmedu naSih Zena,
onih drugarica, majki i sestara, koje su dale najviSe u zajedni6ku borbu.
.Zene DreZnice ·poka,zale su svoju ljubav prema Zenama i naTodu Cabarskog
kotara koji je bjezao ispred okupatora za Liku i Kordun. Srpske su ih zene
u DreZnici sa ljubavi i osjeCajem primale u svoje popaljene kolibe. Znamo
da je DreZnica hila Cesto puta pal'jena i pljaCkana, aH Zene Hrvatice, Zene
Goranke iSle su zatim da im pomognu u njihovim teSklm danima. Sjetimo
se sabirnih akcija u robi i sudu pocetkom 1944. g. kada je u cijelom Gorskom Kotaru bilo sakupljeno da bi se ukazala prva pomoc srpskom naTodu.
Danas joS najbolje moZemo vi:deti to jedinstvo i pomoC hrvatskih Zena,
koju one daju ·srpskim Zenama i opC.enito Citavom narodu. Od kako je neprijatelj ponovno poCeo Ciniti zlodjela nad narodom DreZnice, Dubra;va i nstalih sela srpski je narod bio prisiljen da ostavlja svoja popaljena ognjiSta i
da odlazi pod okrilje hrvatskom naTodu - narodu Gorskog Kotara. Mnoge
srpske majke rastaju ·se sa svojom djecom, koju ostavljaju u djecjim domovima, a· one prolaze Gors'ki Kotar i odlaze za Sloveniju i Kordun.
Svakako da je teSko domaCici kada mora ostaviti svoje ognjiSte, a joS
teZe ma}ci kad s-e mora rastati sa svoji·m djetetom. Imale su prilike Zene
Srpkinje da .se uvjere komu ostavljaju svoju nejaku djecu. To se najbolje
moglo videti kad su prolazile kalona za kolonom starih i mladih, malih i
velikih i toplo docekivane od hrvatskih zena (slucaj Ravna Gora, MTkopalj,
Sunger, Vrbovsko i Lukovdol). Iako zene Goranke u ruksacima nose hranu
prehranjuju sebe i voJsku, nisu zalile posljednji zalogaj dijeliti sa svojim
sestrama Srpkinjama. Njihov docek i ljubav prema tom postradalom narodu
jo.S viSe uCvrSC.uje bratstvo i jedinstvo i dokazuje da to jedinstvo neCe i nemoZe nitko da razbije. Tko dana;s vodi brigu o onim maliSanima, koji se
nalaze u djeCjim domovima? Njihove majke i sestre koje se nalaze u Kordunu i Sloveniji ne .mogu ih pomoCi. Porna:Zu ih Zene Gorskog Kotara. One
se brinu i daju pomoC u hrani i odjeCi. Cesto se moZe ·naiCi da Zene na svo-
55
�jim sastancima govore slijedeCe: »Nije dovoljno ako im sakupljamo stvari i
posaljemo u djecji dom, vee mi trebamo da i same odnesemo i kad vidimo
tu .ctjecu imat · Cemo viSe materinjskog osjeCaja i moCi im pruZiti veCu pomoc.« (Slucaj B. Moravice).
Kada su se Zene Goranke spremale -da proslave svoj veliki dan 8. mart,
iako su one za taj dan spremale posjete naSoj vojsci, ni'su zaboravile. ni maliSane u njihovim domovima. Nosile su maJke Hrvatice tog dana u domove
na stotine ·komada jaja, mlijeka, kruha i ra2nih drugih stvari. Nije u toj po.
moCi zaostao ni poniS!'eni i postradali kotar Cabar, u kojem irna 1nnogo
zabrinutih maj·ki, kako .Ce i na koji naCin prehraniti svoju sitnu djecu.
Uprkos svega toga one vrSe sabirne akcije u novcu i drugim stvarima te
ukazuju pomoC SDpskom narodu. Nisu one zaboravile patnje i poteSkoCe
kada su prolazHe kroz Dreznlou za Liku, Bosnu, Kordun itd.~Zajednioke zrtve
i patnje ·srpskog i hrvatskog naroda i pomoc koju ukazuju, jedni drugima
samo rno.Ze da nas joS viSe zbHZi i da joS viSe pojaCamo mrZnju pre1na neprijatelju. Mi smo jedinstvo u krvi skovali i necemo dozvoliti da ga nitko
raskine.
SIMICA TRBOVIC
56
�~
!
PRIMORKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :I:ENA
Broj 1
Prosinac 1942.
IZDAJEMO SVOJ LIST
Narodno-os1obodilacka borba Hrvaioskog Primorja usko i nerazdvojeno
je povezana s ·radom i borbom na.Sih Z.ena. One od prvog dana sudjeiuju u
toj borbi, kao i u ·partizanskom pokretu. One sakupljaju i prenose hranu
partizanima, ,probijaju se kroz straZe okupatora i za najveCih neprijateljskih
blokada i ofenziva odr.Zavaju Zivu vezu ·s •partizanima.
U toku narodno-oslobodilacke bovbe i Primor-ke dolaze do saznanja da
se treba organizirati, da treba voditi povezanu bovbu protiv fasistickog okupa tora i narodnih izodajnika za slobodu naSe domovine. Primorke su post ale
svjesne da treba povezati sve na.Se snage protiv faSiztna, koji je porobio i
opljaC·kao na.Su domovinu, koji hoCe da nam otme naSu dragu zemlju i naSe
divno more, da nam potalijanCe i odnarode na.Su milu djecu, da nas izgladne
i potpuno uniSte. Primorke patnice i briZne radnice, divne matere i sestre
na.Sih }unaka partizana, mrze iz dna duSe mrske faSiste i narodne i:ldajnike.
One se svim sHama hare za slobodu i bolji Zivot napaCenog Hrvatskog Pri~
morja.
Po primjeru :lena iz drugih krajeva naSe zemlje onganizirale su se i Zene
Hrvatskog Primorja u Antifasisti6ku Frontu :lena (A.F.Z.) - izabrani su
seoski i opCinski Antifasisticki Odbor :lena (AcO.:I:.) a sada se pripremaju
kotarske konferencije na kojima Ce se izabrati kotarska rukovodstva.
Preko svoje organizacije Zene se i politi6ki prosvjeCuju. Ni jedno pitanje
narodno-oslobodilacke borbe ne smije ostati necibjasnjeno clanicama A.F.:I:.-a.
A one Ce opet Siriti prosvjetu dalje medu 'sve Z·ene i cijeli narod.
Ovaj list izdajemo zato da bi pomogli i razvili borbu i prosvjetu zena
Hrvatskog Primorja. NaS list Ce biti veza medu Zenama iz najdaljih krajeva
59
�s kojima se ne moZe sastati. »Primorka« mora f)ostati naS organizatur, naSa
veza koja Ce nas povezati u naSoj borbi Zato je potrebno, da Zene same piSu
u svon1 listu. PiSite nam o svemu o vaSem Zivotu i radu, ci vaSim patnjama
pod talijanskim okupatorom i o vaSoj borbi, o partizanima iz vaSeg kraja i
o vaSim organizadjama. Preko lista mi Cemo se dogovarati i savjetovati.
Primorke naprijed! Organizirajmo se u AntifaSistiCku Frontu Zena! ProSirimo i uCvrstimo svoje redove! Saradujmo u svom listu!
PRIMORKE SARADUJTE U SVOM LISTU !
JA SAM PARTIZANKA
Ima viSe od godine dana kako znam za partizane. ~poznavSi njihovu
borbu zelila -sam i -sama potpomoCi tu boDbu kako mogu, a ll sebi sam gajila
Zelju da i sama posta:nem partizanka. Saradivala sam s njima dobivala njihovu Stampu, zalazila u ·sela i Citala s omiadinom. Nenadno saznaju za mene
Talijani i mnoge sam noCi moraia prospavati u Sumi nedaleko svog sela
krijuC se pred njima.
No, ni1sam se pla.Sila okupatora i njegovih slugu veC sam radila i dalje.
OsjeCajuCi to, postavHi su zlikovci straZe oko sela, tako da viSe nisam mogla
zalaziti u sela. PoSia sam u partizane. Bila sam sretna. Kad sam doSia, drugovi su se spremali na akciju, no ja nisam mogla iCi s njima poSto joS nisam
znala rukovati oruZjem. Drug komandir mi je rekao da Cu i ja iCi na akciju
samo dok nauCim -rukovati puSkom. Nestrpljivo sam oCekivala drugi dan,
da idem s ostaHm drugovima na vjeZbu. Brzo -sam nauCila rukovati s puSkom. Prva akcija bHa mi je akcija na Krivi Put - PaveliCevu postojbinu.
Javila sam se u juriSnu desetinu, St'O mi drug komandir i odobri. OsjeCaJa
sam se najsretnijom na svijetu Sto mogu juriSati na lJUh·kere da istjeramo
okupatora jz mjesta i oslobodimo narod od okupatora, koji mu je nanio
mnoge Stete i nametnuo stra:Sni teror.
Kad 'smo proveli niz akcija osnovan je Udarni Bataljon. Drug komandir
izabere drugove, koji su zavrijedili, da budu udarnici. I ja sam spadala
medu te sretnike.
Mrlogi su drugovi govorili da Zene nisu za akcije, jer da stvaraju paniku.
No to me nije pokolebalo veC je u meni razvilo joS veCu Zelju i odluCnost
da se borim puSkom u ruci :protiv okupatora. Dokazala sam svima koji su
sumnjali da Zene mogu biti ddbri borci kao i muSkarci. Potrebno je da i
Zene i muSkavci ulaze u partizanske redove, jer Sto nas bude viSe to Cerna
prije osloboditi svoj narod od okupatora i njegovih slugu. Zato vi, drugarice,
n1ajke ne dozvolite da neprijatelj mobili-zira vaSe sinove i muZeve za faSi'Ste
veC ih Saljite u narodnu partizansku vojsku.
t:IVJELI NASI HRABRI PARTIZAN! I PARTIZANKE
JEDNA OD MNOGIH NASIH MATERA
JoS zimus pripremHi se naSi partizani na akciju da tuku Talijane. DoSli
su do poloZaja, zauzeli svaki svoje mjesto i Cekali. NaiSla je talijanska kalona. Nastalo je puS'kaninje. NaS mitraljezac kosio je po Talijanin1a. Zene,
n1ajke i sestre vidjevSi da idu njihovi sinovi na akciju oCekivale su Sto Ce
biti. Kad su Cule da je nastalo puSkaranje sakupile su :;;e i dovukle n1alo
60
pomalo do polozaja. Vidjevsi da Talijani tuku tocno onamo gdje se nas1
naiaze, naSle su se u brizi, no nisu klonule duhom. Jedna od njih, baS majka
mitraljesca dosjeti se neCem. Polako se dovuCe do jednog vrha i metne svoj
-rubac na grm te se polako povuCe.
Talijani su vidjev:Si rubac mi,slili da su tamo partizani i otvorili su vatru
na ono rnjesto gdje se nalazio rubac. Rubac padne. No majka naSeg mitraljesca ne ostavi rubac leZati, nego se opet iza stijena dovuCe do rupca i ponovno ga postavi na grm. TaHjani i dalje nastave pucati na rubac, a :aaSi se
partizani za to vrijeme povuku s poloZaja, nanijevSi okupatorski.m psima
teske gubitke.
Majka mitraljesca hila je ponosna na svoje djelo, jer je vidjela da je
maZda spasila kojeg druga, mo:Zda baS svog sina. Eto kako se bore naSe
majke, koje vole svoje sinove, koje vole naSe partizane.
OPSKRBIMO NASE PARTIZANE -
NASU VOJSKU
Jos nam je svima u sjecanju lanjska nezapamcena jesen i zima kada su
se u naSim Sumama nalazili prvi partizani. NadCovjeCanske napore n1orali
su svladavati naSi partizani po ledenim me.Cavama. Pa ipak su se odrZali i
ustraja'li. Dah se Jedio, ruke smrzavale, oCi suzile, ali polo:Zaj se nije napuStao. Sveta i silna ljubav prema domovini i slobodi davala je snage i topline
naSim junaCkim borcima.
Mnoge Ce se drugarice, naroCito one iz naSih sela sjeCati kakO su zimus
znali noCu ··dolaziti partizani da se malo ugriju, ·pa da onda odmah nastave
svoj noCni put kroz studen i snijeg. Svakome se srce sledilo od same pomisli
kakve napore i tegobe Cekaju partizane po ledenim poljima i snijeZnim
Sumama.
Ali pruge okupatora su se razarale, vhrkovi rusili, padali su postrijeljani
faSistiCki okupatorski psi, zarobljavalo se prvo oruZje. NaSa vojska je rasla
i jaCala. Danas je ona i u stranom svijetu priznata kao sila, koja osvaja
utvrde i gradove, uniStava i zarobljava ti·suCe okupatorskih bandita~ oslobo·
Clava od ·6kupatora, ustaSa i Cetnika prostrane krajeve.
NaS narod voli svoje partiza:ne svoj.u vojsku on se njima ponosi. Zato
partizani ·moraju osJetiti naSu 1jubav i brigu za njih. Smatrajmo ih da su
·naSa djeca naSi ·muZevi i braCa. Opremi,rn·o ih sa svin1e Sto im treba za
zimu. Povedimo ·Siroku akciju pomoCi za naSe borce.
Sakupljajmo vunu, plahte i 'Staro rublje, pa pletimo sivajmo i pr1pravljajmo toplo rublje. Neka ni jeclna kuca ne izostane svojim prilogom. Svaka
Ce Zena naCi bilo Sto u kuCi Sto Ce dobra doCi. Zrtvovati treba i ono Sto snw
spremili za sebe. Mi Cerna i bez toga lakSe proCi, nego parti:zani na dugim
marSevima j bojevima. NaSi borci nernaju magazina. Osim toga Sto zaplijene
ad okupatora, narod je taj koji ,snabdjeva partizane.
Mnoge smo stvari, pa tako i odjeCu sakrili pred pljaCkom okupatora, pa
ana maZda· negdje trune. Izvadimo je napolje i preuredimo za rublje i
odjeCu partizanima. Raspletimo stare vunene -stvari i spletimo za partizanske
borce pulovere, maje, Salove, Carape i rukavice. Pripremimo hrane, pekmeza,
suhih smokava i Sljiva i darivaj'mo ranjene borce. IskaZimo svu svoju ljubav
prema naSim partizanima.
Nove velike pobjede rnaSe vojske neka ·nas _potaknu da im nabavimo sve
Sto im je potrebno. Kao 5to- se naSi bo·rci medusobno naijeCu koji Ce horae,
koja Ceta, bataljon i brigada i'Strijebiti viSe neprijatelja, tako treba da se i
mi natjeCemo koja Ce viSe _napraviti, dati i sakupiti za naSe junake.
til
�Neka· su sela vee pocela sakupljati. Taka se napr. iz izvjestaja jedne
rejonske proCelnice vidi da je prvim sabiranjem veC poslano ranjenim bar~
cima izmedu ostaloga i ovo: 20 paketica smokava, oraha i mandula; 21,1/4
kg. smokava, 3 kg. keksa, 1 rog. meda, 2,1/2 kg. pekmeza, 12 kutija cigareta,
6 L rakije. Za borce je sakupljeno u jednom zaseoku izmedu osta1og: 14 pari
Carapa i 8 pari rukavica.
Mi Cemo u naSem listu objavljivati rezultate ove sabirne akcije.
Drugarice na posao! Pregnirno svim snagama:
SVE ZA PARTIZANE -
SVE ZA POBJEDU !
PARTIZAN! PisU KUCI
Donosimo nekoliko izvadaka iz pisama na.Sih herojski:h
u najteZhn Casovima ne zaboravljaju svoje drage.
boraca~
koji ni
Partizan 13. Udarne Brigade Hrvatske M. K. pise:
Draga majko !
Nakon dosta dugog vremena hocu da vam se malo javim kad imam priliku. Za m.ene se nemojte adviSe brinuti u glavnom zdrav jesam, koje i vama
zajedno sa ocem Zelim.
Mnogo me zanima Sto je sa varna kako Zivite je li otac Sto prizdravio?
Ja se sada nalazim u Kordunu na odmoru, ali joS ptf1"r··aana pa kreCerno
dalje, opet u borbu, jer bez borbe nema slobode.
Vrlo rado bih znao kako zivite? Kako zivot u ... ? Pi!iite mi o svemu,
znate da mene sve zanima. Za sada dosta nego primite mn.ogo pozdrava ad
vaSeg sina.
M ....
Draga mama!
Prije svega primite pozdrav od mene va.Seg S .... Draga mama, nemojte se za mene pojidat ni.Sta meni je dobra. To jedino Sto se ne vidimo,
a ·mislim da Cemo se naskoro vidjeti. Za sada vas joS jednom od srca poz.clravljam, vas i tetu M ... sa djecom i tetu A . ..
S. F.- S. N.
Zdravo vaS sin S ....
13. Ud. Brigada Hrvats!ce.
Draga Milka i Franka! Mnogo vas se sjecam te vas iskreno pozdravljanz.
Nemojte zaboraviti na partizane radite u korist narodne-oslobodilacke borbe,
dan pobjede, a konac krvavog fasizma je blizu. Za sada dosta nego vas jos
jcdnom svih zajedno pozdravljam sa pozdravom
Smrt fasizmu - sloboda narodu.
I. ....
13. Ud. Brigada Hrvatske.
62
UCINJEN JE VELIKI KORAK NAPRIJED
U oslobodenim krajevima naSe domovine provode se izbori za Narodno·oslobodilacke Odbore. Ti odbori su nikli u najteiim danima bo~be, kad je
poCela oruZana borba protiv okupatora i kad se zemlja CistHa od ostataka
izdajniCke i izrabljivaCke stare vlasti. U oslobodenim je krajevima narod
uzeo vlast sam u svoje ruke. U Naroclno-oslobodilacke Odbore uS!i su najbolji rodoljubi, koji su svojom bo~bom opravdali povjerenje naroda, koji se
spremno -i nesebiCno bore protiv okupatora i svih narodnih izdajica i nepri·
jatelja. Ti odbori pretstavljaju u os-lobodenim krajevima pored narodno·oslobodilacke vojske punu narodnu v1ast.
I neka naSa Primorska mjesta, .koja su oslobodena provesti Ce prvi puta
slobodne :i:zbore za svoju pravu narodnu vlast, za svoje Narodno-oslobodilacke Odbore, koji upravljaju svim poslovima (osim vojnickih) u selu.
Prvi puta se i vojnicima, narodnim bor:cin1a daje pravo da biraju i da
budu birani. Do sada vbjnici nisu imali nikakvih gradanskih prava. Borac
koji pola.Ze svoj iivot za slobodu domovine treba da sudjeluju u novoj narodnoj vlasti, da i on odluCuje o sudbini svoje domovine.
Drugi veliki korak napred postignut je time sto je po izbornom pravu
za N.O.O.-e dano, prvi puta u povijesti na.Seg· naroda i Zenama da biraju i
da budu izabrane u upravi narodnim i dr.Zavnim poslovima.
U naredbi Vrhovnog Struba o organizaciji vojnih i civilnih vlal<ti kaie se
u toCci 5.: »Seoski i gradski N.O.O.-i kao i povjerenici b-iraju se na zboru
sela Hi grada svih seljami. iii gradana, muSkih i Zenskih koji su navrSili 18
godina. lsto taka moZe biti izabran za Clana N.O.O.-a iii povjerenika svald
ko je navrSio 18 godina, mu.Ski Hi Zenski, bez -razlike vjere iii narodnosti.«
UCeSCe Zena u narodnim poslovima znaCajan je i velik napredak postiZavanja zahtjeva ravnopravnosti Zena. To noVo pravo su Zene izvojevale same.
Zene su od prvog dana narodne borbe · ravnopravno sudjelovale u borbi, u
radu oko prevoza hrane, municije, opremanju partiza.na, Zene odlaze i same
u partizane i puSkom u ruci, bore se ra.m-e uz nime s drugovima. Zene ulaze
u drustveni iivot. U mnogim Narodno Oslobodilackim Odborima vee sada
sudjeluje najaktivnije mno.go Zena u rjes·avanju svih narodnih poslova.
Zene ne Ce nikada zaboraviti ka"kve· nepravde i uvrede su im ranije nanosene. Njihov prijasnji ponizujuCi i sramotni po1ozaj se najbolje og1eda u
tadaSnjem·izbornom zakoniku u kojem je stajalo: »Pravo glasa nemaju umobolni i Zene.«
:lena je danas kroz borbu dos1a do svijesti i shvatila svoju punu vrijednost i niSta je viSe ne mo.Ze zaustaviti na- putu naprijed.
:liVJELA NARODNO•OSLOBODILACKA BORBA.
:liVJELA NASA NARODNA VLAST.
:liVJELA RAVNOPRAVNOST :lENA.
N A $ I
D 0 P I S I.
IZ OKOLICE BAKRA.
Nosimo mlijeko u Bakar. Neki dan nas je pozvao komesar u kancelariju
i ·prigovarao da previsoko cijenimo mlijeko. NaroCitO nam je stavio na srce
da je mlijeko potrebno za zatvorenike. Mi znademo da je to njihova licemjernost i da je njima samima sta1o do jeftinijeg mlijeka. Kad bi im bilo
stalo do zatvorenika ne bi ih zatvarali i morili gladu i zimom. Mi mlijeko u
glavnom nosimo civilima na karte, tzv. »tesere«.
63
�Kornesar je naglasio da Ce se cijena mlijeku' rnaksimirati na 2,20 lira.
Nato su se Z.ene ogo:rCile. Jedna je izvukla iz neke vreCice Saku samljevene
SeCerne repe i · sunCanica koje 'smo pred neki dan kupile n aprovrzaciji kg.
po 4,50 lire. To je uglavnom sama pilovina bez hranivosti. PruZila je to pod
nos komesaru i vikala: »Ca ovo su posije, Ca po oven Ce mi krava mliko dat.
Doma Cu doC zaklat kravu i pojist Cu, ali mliko ne dam po 2,20 lira«.
Krave treba hraniti a kg. sijena stoji 3 lire. Ja sam sama morala prodati
kravu i tele za 4.000 lira. Ostale su mi dvije krave i za njih sam nabavila 14
kvintali sijena i to p1atila 3.500 lira. Prije Bozica ostati cu bez sijena. I tako
Ce krave same sebe pojesti.
Kako ne bi bile ogorCene. Okupator nas na sve n1o~uCe naCine uniStava.
Drugarice, sioZ.imo se, organiziraj,mo AntifaSistiCku Frontu Zena. Sprovodimo bojkot trziSta, ni kapi mlijeka za okupatora. Jedine cemo se na taj
naCin oCuvati od propasti.
Jediil.a je Korimnisticka Par'tija bila ia l<:oja je povela riarod u bonbuT
pokazala i stinski put kojim se ·Uputila i ·or.ganizirala naSa narodno·os-lobodilacka partizanska vojska, Ciji borci daju -svoje zivote za spas j obranu svoje
zemlje inaroda. KoHka je samo razlika danas kad imamo svoju vojsku koja
je. mnoga nasa mjesta oslobodila kao sto je i nase.
1
Zivimo -·sasvim drugim Zivotom. · Idemo slobodno po naSim mjestilna i·
selima, sastajemo se i ra~govaramo o na.Soj borbi. Rado sluSamo kako napreduje nasa vojska koja svakodnevno oslobaaa nova mjesta. •Pjevamo borbene
pjesme sto dosada nijesmo smjele od fasistickih tirana.
Drugarice mrzi;mo neprijatelja, organizirajmo ·se da Sto viSe pomognemo
borbu, da sto prije lstjeramo okupatora iz cijele zemlje.
Smrt fasizmu -
slaboda narodu!
Predsjednica A.O.z.
sela Krmpote
PRIMORKE UCE PISATI
KAKO SA:M POSTALA ODBORNICA
Idem na sastanak Z.ena u novo naselje. Daleko od svojih pravih sela, u
Sumi stvorena su nova sela. Sagradene od kamenja i greda, pokrite jelovom
korom i granCicama, nikle su nove kuCice. Blago je takoder ovdje. Radi
blaga su se najvise i povukli, da ne bi dopalo Talijanima u ruke. I zetva je
ovdje. U selu su ostali .goli zidovi. Stanovnici su poslu.Sali savjet partizana i
povuku se u sume prije nego su ih Talijani uspjeli opljackati i popaliti.
Na ulazu u naselje ocekuje nas grupa, djevojaka od 15-17 godina u ru·
kama im ka·menCiCi i ploCice. >)HoCe li biti Skala?« »UCiteljica je bolesna«,
odgovaramo 'mi. Lica su razoCarana, a Cuje se negodovanje. Dogovaramo se
da cemo i bez uCiteljlce vje~bati pisati dok se ne skupe-,druge zene. Zadovoljne su. Neodoljiva je kod njih zelja da nauce -Citati i plsati. »Kako to da
niste polazile Skolu?<c »To su naSi stari krivi, jer nas cure nisu puStali u
Skolu. Sarno su mu.Ski iSH. Sva moja braCa su mlada od mene; oni znadu
Citati i pisati, a jane. Ja sam veC prestara da nauCim. Uz vruCu Ze'lju da Sto
prije nauCe Citati i ,pisati, sve djevoj·ke izraZavaju su1nnju da Ce im to
uspjeti.
Skripaju ·kamenCid po ploCicama isk-rsavaju nepravilna i grbava slova:
i, u, e, o, a, ni, nu, ne, itd. Krijese se oCi kada vide da je dobra napisano i
proCitario. Mara ·koja je najviSe vikala da ne Ce nikada nauCiti Citati i pisati,
ispisala je prva i to sasvim lijepo. Hvalimo je i ona s ponosom pokazuje pJo.
Cicu ostalima, za primjer. Pridolaze ostale zene. Nukaju djevojke neka piSu
i Citaju, »jer teSko je hiti sUp kod zdravih oCiju<c.
IZ OSLOBODENOG PRIMORJA
Sjetimo se drugarice ·samo proSle godine, onih poteSkoCa koje sn1o sno~
sile, a i danas snose joS ·mnoge na.Se drugarice od tog fa.SistiCkog talijanskog
okupatora. Okupator je upao u nasu zemlju pomocu izdajnika ustaskih krvoloka, koji su nemilosrdno ·klali i ubija1i naSu srpsku braCu. Nema mjesta U:
nasem Primorju gdje talijanska neman nije dolazila pljackati i paliti nase
kuce, nasa djedovska ognjiSta. Hapsili su nase zene, starce, djecu i odgonili
u 'koncentracione logore. Sjetimo 'Se samo koliko na.Sih d-rugova i drugarica
gine ·po fa.SistiCkim tamnicama.
64
ISa sam u Novi jer ·sam ·mislila da Ce mi tamo biti bolje nego u -Zagonu.
U Zagonu sam bila sve posadila i posijala i htjela sam vise puta ici gore.
No !judi su me odgovarali, jer da su gore partizani koji imaju brade do
pojasa i na ·rukama 1/ellke nokte da kopaju ljudima oci i rezu ruke. Bila me
je strah i slala sam muia da ide gore. On je bio ali nije nikoga vidio. ]>itali
smo moga brata, da nam on kaze kakovi su to !judi. Rekao nam je da su to
dobri i pametni !judi i da dolaze cesto u nase ·selo_
.
MuZ mi je htio id u
NjemaC~u
na rad,, _a meJ?.e nagovarao da
ostane~
u Navom. Nisam htjela jer su Talijani poceli p!esti ziou oko Novoga i odvo-
ziti !jude, cak i djecu kamionima u zatvor. Odlucila sam da idemo kuCi,, pa
Cerna vee vidjeti Sto je istina od onoga Sto ljU:di-·govore ·o pa:rtizarii,ma. -uvecer smo dosli u Zagone, gdje su !jude pazvali na skupstinu. Ja ·sam o:stala
kod kuce plaeuci da .ce mi tamo zaklati muza. Kad je dasao sa skupsiine
izgrdio me je. »To su bolji i ispravniji ljudi od nas.«
Drugu nedjelju su partizani pozvali na skupstinu i zene i'muskarce. ISla
sam i ja i vidjela mnoge partizane. Nasi su n!ls ljudi ·pred vratima odvracali
da ne idemo, jer da tu nema mjesta za Z.ene. I sama sam mis-Iila ·da je· tako
i htjela se vratiti kuCi, ·kad iznutra cujem glas druga »Starog«: »tko to tjera
Zene? N'aprijed neka samo docte Sto viSe .Zena«. Tako smo i mi Z_ene uniSl~
unutra i jC;lkO nam se ·Qoopalo kako je drug »Stari« govorio. Ppzvao je. ~a se
zene javljaju do\lrovoljri6 u odbor.
Kad smo hili vee kad kuce dosli su k meni partizani i predlozili mi qa
ndem ja u a<lbor. Rekla sam im da ja ne znam nista i da se bojim da cu
im· ·malo moCi pomod, ali da Cu -rado poku.Sati. Tako sam p_ostala odborp.ica
i jos sam i danas.
· Pretsjednica A.O.z.
sela Zagone
05
�PRIMORKA
/
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE zENA ZA HRV. PRU30RJE
Broj 2
Sijecanj 1943.
Na koillferenciji bHe su zastupane pretstavnice Korduna, Banije, Like,
Bosne, Dalmacije, Srbije i Gorskog Kotara. IznosHe su iz svih krajeva primjere nasilja okupatora, ustaSa i Cetnika.
Konferenciju je pozdravila u ime Centralnog komiteta Komunisticke par:
tije Jugoslavije drugarica Spasenija BaboviC. Ona je kazala: »Nasa partija
bit.Ce. garancija da· ono ·Sto ·su Zene izvojevale ne Ce pustiti iz svojih ru-ku;
KomunistiCka partija je zalog za naSu ravnopravnost.«
-·
U ime Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jugoslavije (AVNOJ)
pozdravio je konferenciju dr Sima Milosevic, a u hne Centralnog komiteta
Saveza komunistii\ke omladine Jugoslavije (SKOJ) drug Mihajlo Svabic, koji
je naglasio da je. AFZ stari drug omladinskih organizacija, i da je .uvijek
pruzala obilnu pomoc mladim borcima.
Na radnom dijelu konferencije istupale su prerstavnice pojedinih krajeva nase zemlje. Seljanka Kata Pejinovic iz Like kazala je: »Meni su ubili
tri sina i muza. Srce mi je klonulo od zalosti i tuge. Ali trebalo je osvetiti
moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce i
pesnicu.«
Drugarica Kata je clan AVNOJ-a i pretsjec;Jnica AFz za Liku, u ,kojoj je
organiwvano 15.000. zena, Zene Like su obukle »Od g'lave do pete« Citavu
jednu brigadu i I. Proleterski bataljon.
PRVA ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFt. ZA JUGOSLAVI1U
Dne 6. 7. i 8. prosinca odriana je prva konferencija Antifa!iistioke fronte
zena za Jugoslaviju.21 Bilo je prisutno 166 delegatkinja i . ne'koliko stotina
uCesnica, seljanki, iz svih krajeva naSe zemlje. U srdaCnom i neizmj~rnom
oduSevljenju, koje su Zene izrazile drugu Titu, izra·zile s~ ·svbju -neograriiCenuljubav i vjeru u naSu narodnu vojsku.
· -<.&~c,
Jednostavno i smjelo tekle su sa usana ovih jedva pi.Smenih Zena umne
rijeCi o sramoti izdajstva ustaSa i- Cetnika, O- teroru okupatora .. o velikoj ulozi
Sovjetskog Saveza, o izgradnji narodne vlasti i velikim zadaeama koje se
postavljaju pred narode i zene Jugoslavije.
Zene su razvHe za ovu· .godinu i pol dana nevidene sposobno,sti organizatora i rukovodilaca. Konferencija je na velicanstven naein otkrila polif\~ku
svijest Zene.
Vrhovni kom,.ndantdrug Tito je na svecanome dijelu konferencije odao
puno p.dznanje Zenama Jugoslavije.
)>One su stale u prve redove na.Se junaCke Narodno-oslobodilaCke vojske
i partizanskih odreda. Nasa pozadina je viSe nego ·iSta drugo dokaz koliko
su one svjesne ovog historijskog momenta, kad se odlucuje sudbina citavog
CovjeCans·tVa, kad se odluCuje sud'bina Zena. NaSe Zene, kCeri, majke uCe.
stvuju s puS'kom u ruci u bo!lbi. Ja se · ponosim time Sto :stojim na Celu
armije u kojoj ima ogroman broj Zena. Ja ·mogu kazati da su Zene u toj
borbi po svom b,eroizmu, po svojoj izdr.Zljivosti, bile i jesu na prvom mjestu
i u prvim redovima,· i svima narodi·ma Jugoslavije ,Cini Cast Sto ilnaju takove
kCeri ... Zene se bore za slobodu i nezavisnost svog naroda. Orte se bore pro·
tiv faSistiC.kog _sistema srednjevjekovnog ropstva. One se danas bore rame
uz rame sa narodima Jugoslavije protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i
protiv njihovih izdajnickih domaCih slugu. To je .sastavni dio njihove borbe
za svoju ravnopravnost, koju su u granicama Jugoslavije oSI_Poravali.«
66
Kordunska organizacija AFz obuhvata 8.000 zena, koje su se provlacile
, kroz usta.Ske straie i nosile ·hranu partizanima, a za vrijeme ofenzive ostale
kod svoj;h domova, jer hoce da ih brane do posljednjeg daha.
10.000 zena organizovano je u Baniji. Bosanske. drugarice su sa top lorn
pa.Znjom pru.Zile obilatu pomoC ranjenicima. Bosanske Krajine. One -su saku~
pile 37.000 kruna i od toga ,kupile namirnice za vojsku.
»Mi se nadamo da Ce nam pomoCi drugarice drugih vjera« rekla "je
muSlirrianka- Rahida SakiC j,z Bi-haCa, .j Hme ukazala na spremnost Zena da
se uj~diue bez obzira na vjeru, staleZ i narodnost.
Radnica ii Beognida ,po:rUCila· je Z~nama· s'vih naSih naroda ·i vjera da
srpske Zene u Cetnicima .gledaju isto -iakove neprijatelje kao i u izdajicama:
hrvatskog naroda-ustasama.
zene gradova i otoka Dalmacije prve su se digle na ustanak. 19"godlSrija
djevojka iz Dalmatinske Zagore pripovijeda kako je njeha drugarica domamila Spijuna na sastanak i sama · ga no:Zem u tnbuh. Ona govori i o Zenama
koje svakodnevno noSe ~ o~tre ·litice B·iokov·a vodu z<i. partizane.
~rimjeri ilapora i herojizma ·Zena ~ pOzadini izravnati su sa heroji2'Jm0rn
Zena bo~a,ca i partizaha.
·
,
·
Svi ti napori Jos su jedna potvrd\1. da su zene zasluzile pravo da postignu
gradanska prava i ravnopravnost.
»Zene Jugoslavije. oslusnule 'SU za trenutak od koga dolazi taj glas koji
zna da ublaZi,- da povede na ustanak, koji zove na osvetu. To je progovorila
Komunisticka partija_:_;sve ostalo bilo je rrijemo za patnje naroda. I onda
je _u Zenama, sestrama i mladim majkama, k'Oji·ma su otrzali Ceda iz nai·uCaja i sjekli na komade, planuo Zar plemenite 'mrZnje, osvete i herojizma.
Komunisticka partija ukazala nam je pravi put-<put bo~be, na njemu
patnje postaju lak~e, snaga veca i mi cemo id do pobjede.«
.
Na kraju konferencije donesena je rezolucija i izabran · Glavni odbor
AFz Jugosiavije.
67
�SPREMIMO SE ZA NASU KONFERENCIJU!
Krajem sijecnja ove god. odvzat ce se konferencija Antifaliisticke frollte
Zena za Hrvatsku.
Na konferenciji Ce se razmotriti stanje naSe organizacije u Citavoj
Hrvatskoj, stvoriti zakljucci o novim zadatcima i izabrati Glavni odbor AF.Z
za Hrvatsku. Taka Cerna se povezati sa. svim na.Sim organizacijama i naS
ce rad biti podjednako organizovan i medusobno uskladen.
'
.. Na konferenciju treba da dodu delegatkinje iz svih kotareva, koje ce
b1ti IZahrane na kotarskim sastancima.
Drugarice na posao. Pdpremimo se za naSu konferenciju. Prionimo na
rad, da Sto viSe uCvrsHmo i pro.Sirimo naSu organizaciju.
Zivjela prva konferencija AF.Z za Hrvatsku!
ULOGA .ZENE U MOBILIZACIJI
, NaSi slavni partizani postaH su moCna vojska, ·koja broji ne samo bata,ljone i brigade, vee i divizije i korpuse. Nasa Narodno-oslobodi'lacka vojska;
naSi partizani danas su strah i trepet okupatoru i svim narodnillri i,zdajicama
i- ·neprijateljima. Mi moZemo biti ponosni Sto ·su naSa braCa Rusi -na Antifasistickom mitinku studenata u Moskvi (15. X. pr. g.) rekli o fasistickim
okupatorima: »Jednoga ce ubiDi metak ·engleskog vojnika, drug<>ga ameritki
mornar, a treCega Ce_ pogodi:ti ubojito tane jugoslavenskog partirzana;<<
No mi nes·mijemo mirovati. Sta viSe, sada moramo joS viSe", joS od.J.uCnije
sudjelovati u borbi, moramo joS viSe dati od sebe za narod-no oslobodenje·;
AF:l je ·sastavni dio na.Se narodno-oslobodilacke bo~be, Ito} a ce zeni donijeti
slobodu, privredriu i politiCku ravnopravnost, osi1gurati joj sretno materinstvo, a djeci veselo i be21bdZno djetinjstvo. Zato moraju naSe Clanice i odbornice, kao i sve Zene, najaktivnije pomaJgati kod mobilizacije za partizane,
za nasu Narodno-oslobodilacku vojsku.
·
Zene su veC do danas dokazale koliko vole svOju don1ovinu. One st~ stUpile svjesno u borbu i u pozadini i na fronti. Zene nisu .sustale. nisu se .pokolebale, zato treba da i u ovom Casu poka:Zu svu svoju ljubav i priVrZenost
naSim partizanima, naSoj juna•Ckoj voJsci. Kao Sto su Primorke do sada s"prijeCavale svojim muZevima i sinovima da se odazivlju mobilizaciji krvnik:l
Pavelka za bratoubilaCki rat i propalu stvar faSizma, kao Sto_ to i danas
Cine, zato Ce tako Primorke nagovarati i slati svoje sinove i mu.Zeve da· pristupe partizanima, da stupe u redove Narodno-oslobodilaCke vojske. Zene
Primorja znadu, da time pridonose mnOgo narodnom oslobodenju.
Sve Sto je sposobno nositi puSku mora stupiti u partizane. ·u ovoj odluCnoj borbi ne smije nitko cekati. Sramota je ostati kod kuce. Narod ce i te
kako voditi racuna o onima koji jaki i sposobni sjede. u zapecku dok se
bije ljuti boj za slobodu svih nas, za slobodu i bolju buducnost nase napaGene domovine. Danas je najveCa Cast i ponos nositi ime narodnog borca~
-parti~ana.
·
Siguino je da Zene gaje najveCu mrZnju prema prbkletom okUpatorll. i
nafodnim izdajnicitna, koji su nanijeli Zenama i njihovoj djeci neiZmjerne
belove, make i ponizenja. Tu mrl'nju treba prenijeti na okolinu. Ta mrznja
mora ponukati svaku Zenu da ZigoSe, da osudi svako maloduSje oni-h _
slabiCa,
68
koji s~ joS nisu odazvaH pozivu domovine, koji joS nisu doSli u partizane, u
na.Su Narodno-os1obodila6ku vojsku. Svaka majka i zena poslati ce svog sina
i mu.Za u borbu, da i on doprinese svoj dio u ratu protiv faSistiCkih gadova.,.
Primorske Zene. Ugledajte ·se u ru_ske Zene, koje su joS za vrijeme Vellke
Oktobars~e Revolucije prve izaSle na ulice gradova i prodrle u kasarne,
gdje su nagovarale voJnike, da stanu na stranu narodne borbe i da svoje
puske okrenu protiv svojih tlaCitelja. Ugledajte se u sovjetske zene, koje u
sadaSnjem velikom oslobodilaCkom ratu smatraju najveCom -poCasti ako se
netko od njihovih najbHZih nalazi -na fronti, aka nosi puSku i istrebljuje
faS"iste.
Primorske majke i Zene. Svijesne i ponosne Primorke. Saljite svoje si·
nove i muZeve u partizane, u naSu slavnu i junaCku Narodno-oslobodilaCku
vojsku. Sto bude vi'Se narodnih boraca, bit Ce manje naSih Zrtava, prolit Ce
se manje krvi i 'pasti C·e manje Zivota naSih milih i dragih. Sto bude viSe
boraca, prije Cerna uni,Stiti mrske okupatore, prije Cerna poCeti Zivjeti slobodno i sretno.
Zato neka nam bude lozlnka:
SVI U PARTIZANE Sve za frontu -
SVI U NARODNO-OSLOBODILACKU VOJSKU.
Sve za pobjedu!
PREGNIMO JOS JACE NA POSAO!
AntifaSistiCka fronta Zena Hrvatskog Primorja je mlada organizacija. Mi
smo se tek poCele organi;zirarti, da bi Sto vHe dop:dnijele narodno-oslobodilaCkoj borbi. Na.S rad urodio je dobrirm plodom. Preko naSe organizacije rni
~mo povele sabirnu a,k:Jciju za ranjene drugove. Poslale smo im smokava,
oraha, rakije, vina, sira, keksa i drugih stvari. Ranjenici su biii ganuti naSim
darovima. Jedan od njih je rekao dried smokvu u ruci: »Ja znam da je i
n1oja majka ·dala smokve u •prilog.« Na naS-e pismo odgovorili su nam srdaCnom zahvalom, a preko svojih »Partizanskih novina« pisali su nam: »U ime
sviju boraca, u i:me ranjenih drugova, Saljemo naSirn drugovima i dfugaricama u pozadinu bo.vbene pozdrave i zahvalnost za primljene darove. Neka
i dalje · bude naS zavjet: Sve za front-sve za pobjedu.«
I naSe drugarice su nastavile radom. Povedena je sabirna akcija zimske
robe i darova za borce naSih brigada. JoS nam nisu nijesu stigli svi podaci o
sakupljenim predmetima iz svih kotareva naSega Primorja, no mi Cemo
ovdje navesti nekoliko podata·ka o sabranome iz samo tri kotara.
Od hrane smo sakupile: 2 sanduka smokava, oraha i jabuka, 25 kila
kruha, 14 litara rakije, 22 litre vina, 7 kilograma masla, 27 sireva, 15 kobasica i 3 komada ·suhog mesa.
Od zimske odjece sakupHe smo: 264 pari vunenih carapa, 108 pari vunenih rukavica, 75 pari papuca, 42 kosulje, 24 svitica (gacica), 15 maja i 6
hlaca. Pored toga sakupile smo jos 1.560 cigara.
Ali osim toga smo 'Sakupile joS mnogo drugih stvari, kao ruCnika, kapa,
Salova,_ plahti, Zlica, tanjura, CaSa, nadalje bombona, keksa, narandZi, limuna
i drugoga.
Sve te stvari raspodjeljene su ranjenim borcima u bolnici i borcima
brigada.
69
�Na~e borce, poslije uspjele akcije na Ravm(· Goru, docekali su kao nagrada darovi naroda iz pozadine. Bilo je veselja i radostL
No drugarii::e~ budimo svijesne da je to jos daleko ad onaga sto bf·trebala da· dade naSa or:ganizacija. Potrebno je da razjasnilno Zenama· iz naSih
sela i mjesta, koliko je vaZno da ·naSi junaCki borci bU.dU dobro oprenlijeni,
jer ih borba vodi po zimi i snijegu na poloZaje. Oni Zrtviju svoje Zivote. :Ne
smijeino us·kra:.Civati priloge ili govoriti »pa vee: smo dai'e«. Potrebno -je da
dademo jos. Sve dok bude borba trajala, trebat ce i borce opremati, pa
n1akar i sebi uskratili. Slijedimo pri1njer one starke koja je obeCala ·na
sastanku Zenama, da Ce ostriCi ovcu i dodala »nikakve vune ne Cu za sebe
ostaviti, drugarice!«
D'rugarice Primorke, nemojmo zaostati za orgailizacijama naSih di·u·
garka iz Like, KOrduna, Banije i Bosne. NatjeCimo se tkcr6e- viSe sabrati i
time dokazati svoje razumijevanje i odanost nasoj oslob<>dilackoj borbL
Organizujmo ponovb sabiranje toplih zimskih predmeta. Prevrnimo sve zakutke da nademo stogod korisnog za vojnike nasih brigada. Sivajmo gace i
kosulje od starih plahti. Vadimo vunu iz madraca i pletimo carape. PoduzmimO sye 9-a bi zaista opskllbili naSe bqrce, da bi ih obukli »Od glave do pete«
kako su to liCke Zene uCinHe.
Drage drugarke, imajmo uvijek na umu da naSi borci ·odlaze poslije
svake borbe u nove joS napornije bo11be, i ne Zale se, svijesni da Ce borba
potrajati sve dok ne istjeramo Inrskog okupatora.
Naprijed! Ucvrstimo nase odbore, pojacajmo nas rad. Sprovedimo drugarsko takmicenje sakupljanja izmedu pojedinih o<lbora. Pregnimo jos jace
na posao.
. Poma:Zimo naSu junaCku vojsku!
Zivjela sloga pozadine i fronte!
Zene raspitkuju jedna drugu:
»Sto si ti donijela? Vidi moje carape kako su dugacke. Znas, po snijegu
je potrebno da budu visoke da se noge ne smoCe.<<
»Gledaj Milke, ove moje smokve. Nisu bas najljepse, susa je bila velika,
ostale su suhe i slabe. Ali svejedno. Njih Ce i to veseliti, neka vide da misliino na njih.«
»Vidi, strina Kato, ove smo -medenjake ispekle od samog pSeniCnog
braSna, · _meda i malo sode, a ipak su dobri i lijepi. Glavno je da je neSto
slatko.«
»Znate drugarice, -·moj je veC 7 mjeseci gore, pa mi niSta robe nije ostalo
da je dadem zajednici. A i sa hranom je slabo. Kupila sam kutiju cigareta,
i to -Ce im dobra doCi.«
Prilaze jedna za drugom _stolu, svaka stavlja svoj prilog. Jedna skromniji, druga· bogatiji, kako koja mo:Ze. Ni jedna se ne stidi svog malog dara,
svaka je svijesna toga da je dala od srca koliko joj prilike dozvoljavaju.
Bitno je to da svaka -kuCa dade, da nitko iz sela ne ostane izvan naSe borbe,
da se svatko odazove pozivu organiziranog naroda za pomoC Narodno-oslobodila6koj vojsci.
Uskoro se stol prepunio slatkiSima, napunila se veC
skom robom.
j
druga vreCa zim-
Kao Sto su se u naSem selu, tako su se i u drugim selima Zene odazvale
pozivu na sabirne akcije. Nismo se ni u snu nadali da Cerna poluCiti tako
veHk uspjeh. Kad smo na na.Soj rsjednici proCitale ie:vjeStaje o ·rezultatu akcija, ostale smo i same oduSevljene .
Eva nekoliko podataka iz jedne opdne naseg kotara:
j53 para carapa, 45 pari rukavlca, 19 kapa, 8· gaca, 8 majica, 5 pulovera,
5 kaputa i druge zimske robe.
SVE ZA NASE lV!ILJENIKE
Mnogi naSi partizani- su bez odjeCe i obuCe. U bolnicama -ima ranjenika,
a daleko su od svojih domova. Hrabrf naSi udarnici iz -dana u dan postizavaju sve veCe i slavnije-uspjehe nad okupatorom i njegovim slugama.
Iz dana u dan diZu se naSe Zene u· bo:rhti, one traZe da se Cuje i -njihov
glas, one. hoCe da se i njima otvore oCi, da .znaju zaSto -i za- koga se bore.
Zato sakupljamci ·adjeCu i ohuCu, Saljemo ·siatkBe· ;naSim ranjei:ddm·a,
sjeCamo se naSih hra:brih pobjednika i Saljeino- im: ·darove, .. piSen1o' za··naS
list.
0 svemu· sino se potanko dogovorile, no hoCe li doCi drugatice? Hote 1i
odrZati rijeC koju su zadale oduSevljene i Zeljne da porilognu?
·
Eta, u 'ctvoristu se cuju koraci. Ulazi susjeda sa svojom kcerkcim. Jedna
nosi ·pod rukom crveni kockasti »tavijol« na samom kraju vezan - taka je
nati'pan. Druga nasi u jednoj ruci bocu vina, preko druge je prebacila vojniCki kaput i par muSkih Cararpa.
OduSevljeno ih pozdravljam-,' is-tresamo; ria stoi sadrZlnu ))tavijola<<, a
robu nakon Sto smo je popisali stavljamo u kut u vreCu. Cas iza- tOga· CUju
se i;z vana glasovi, _ulaze' i· druge Zene. i· kuhinja se ispuni veselim, razgovo·rima.
70
Za ranjenike i ·naSe hrabre udarnike sabrano je:
117 paketiCa oraha, smokava i slatkisa, 16,1/2 litara rakije, 14 litara
vina, 21 kilogram smokava, 100 kHograma raznih slatkisa, jedan sanduk smokava, oraha i jabuka i 800 komada dgareta i 262 cigare.
Sve smo mi to, drugarice, saku-pile u 14 dana, svijesne svojih duZnosti
prema anima, koji i za nas Z'rtvuju svoje Zivote, svjesne velikih dana u kojima Zivimo i velikih dogadaja koji se odvijaju pred naSim oCirna. Mi ne Ce1no
da ·budemo po strani od borbe naroda za slobodu, hoCemo da uCinin1o sve
Sto je u naSoj moCi da pomognemo frontu, sve prema Iozinki pod kojorn se
bore i naSi veliki 'Saveznici, sovjetski narodi, sve za frontu-sve za pobjedu.
Odbornica -'
POSLJEDNJA OPOMENA
ProSli je mjesec upuCeno slijede-Ce pismo Iogorin1a Zenske i rnuSke
usta.Ske mladeZi u Kraljevici, Crikvenici, Novom, Senju i Karloba.gu, s vim a:
AntifaSistiCka fronta Zena Hrvatskog Primorja, kao sastavni dio narodno-oslobodilaCkog pokreta, ponukana je dosadaSnjom sramotnom ustaSkon1
rabotorn da varn~joS danas .ovim putem---,.skrene paZnju na teSku narodnu
ka:z:nu, koja Ce neminovno i uskoro zadesiti s·vakog ustaSkog zlikovca. Naro71
�cito teska kama ceka one koji su sebi na polozaju takozvanih logornika i
logornica preduzeli si'Stemats~ko trovanje ustaStvom nevine duSe naSe. djece-hivatsku omladinu Zerrs·ku i muSku.
AFZ Hrvatskog Primorja ne Ce v1Se trpjet~ da prodane mjeSine, o·kupatorske ulizice logornici i logornice silom natjeravaju naSu om1adinu na
vjezbe, sastanke i bilo kakove ustas·ke priredbe; za nedolazak na ove da propisuju cak i kazne djeci, a prijete roditeljima.
»DuhoVni odgOj~< koji dolazi od ustaSa nije za naSu djecu! Ni jedna
ustaSka gubica, PaveliCeva kreatura, nije osposobljena ni pozvana da odgaja
nadu Hrvatske-hrvatsku omladinu, da nasilno kljuka faSistiCki otrov u
n1ozgove naSih najmladih i najmiHjih. Ne Cemo dozvoliti da naSu djecu odga.jaju zloCind ustaSe, krvave ustaSe, izdajice hrvatskog ·naroda, koji toiiko
zaudaraju po prolivenoj krvi najboljih sinova Hrvatske, po Ijesinama iz Iickih
panora, po krvi neduznih Srba iz glinske crkve i Citavog Ki:n>duna. Ne smiju
odgajati primqrsku omladinu ani koji su prodali ·naSe more-najveCu radost
omladine, oni koji se bratime s izrodima srpstva-Cetnicim~, uhojica1na i
krvnicima viS_e od ·stotine Hrvata u Gatu!
AFZ Primorja · z a bran j u j e vam daljnje izdajniCko djelovanje i
ustasko nas.ilje nad nasom omladinom. Zabranjuje progone izgladnjele, gole
i bose primorske djece, kojoj Ce uvijek ostati tude ustaSko majmunisanje.
Hrvatska ce mladez mrziti krvnike koji su poklali 1.200 neduzne djece u
djeCjem logoru. NaSa Ce mladeZ osveti-ti te neduZne mlade Zrtve.
1
0 svakom koraku logornica i logornika vodimq brigu i raCuna. 0 t_ome
neka vas uvjeri sudbina brojnih ustaSa i ustaSkinja kojima danas kliCete:
»S nama je<d
Ruka narodnih osvetnika-partirzana, si:gurna je i daleko seZe.
Ovo vam Saljemo kao zadnju opomenu, pozdrav:
a naSoj o"fuladini naS borbeni
Smrt fa.Sizmu-sloboda narodu.
Za A.F.z.
Hrvatskog Primorja:
potpis
***
- Zene Hrvatskog Pdmorja poslale su svome voljenom komandantu
drugu Titu· za Novu Godinu s·kroman ali Iijep dar. Nase primorske smokve
sigurno su ga potsJetHe na one dane kad je joS prije viSe godina boravio u
naSim krajevima i 'medu naSim ljudima koji su saCuvali Zivo i ugodno sjecanje na nepokolebljlvog narodnog prvoborca.
***
- Nakon strijeljanja narodnog borca, druga Ivana Krstuije, talijanska
uCiteljica treCeg razreda osnovne ,Skole na -SuSaku, Merina de Camillo, odijelila je K~stuljovo siroCe, malu Mariju, od drugih uCenica tog rae:reda i smjestila ju je samu u zadnju klupu. I ime ove talijanske bestije dobro cemo
upamtiti.
72
�PRIMORKA
GLAS!LO ANTIFASISTicKE FRONTE :lENA ZA HRVATSKO PRIMORJE
Broj 3
Veljaca 1943.
PALE DRUGARICE
Mrski i podli izdajnici siuge okupatora-crnolegijaSi-ubili su iz 'zasjecle
naSu drugaricu Danicu-»Fu:Zinarku« 22 kako su je zvaH drugovi partizani.
Ubili su je kad je posla s drugovima u krivoputska sela da orgarrizira zene
u borbu protiv okupatora.
NaSa Danica radila je s velikim oduSevljenjem i poZrtvovnoSCu za naSe
partizane od prvog Casa naSe borbe. Izdana morala je i sama doCi u redove
partizana gdje u ·prvo vrijeme ide zajedno s drugovima u akcije. Postaje
clan SKOJa i AF ·zena. Preuzima politicki rad i odlazi u senjski kotar da
tamo pomogne drugaricama oko organiziranja i uCvrSCivanja AFZ. S velikim
oduSevljenjem polazila je na novu du:lmost ne sluteCi da Ce taka brzo zavrSiti
svoj mladi (19·godiSnji) zivot.
upornoSCu ?C~la je samo da bi Sto viSe koristila s_tvari.
Izrqdima naS~g naroda, bratoubicama, .?luganima, koji za Judine. groSe
VrSe--.z.loCine.·nad,_.vla·~titim narodo-m sudit Ce sam narod. Narod Ce~znati -O~~e~
ti!i smr:t svoje dr~ge djece.
S
ne~b~Cnom,
***
27. sijeCnja o. g.23 u rano jutro pala je mrtva u selu Podgori u Bdbifu
Nada AntoniC. Od viSe .ispaljenih n1etaJka faSistiCkog zlikovca jedan ju je
pogodio ravno u srce. Nada je skupila posljednje svoje snage i potrcala kojilj
20 koraCaJa, tada_ se sruSil_~. Za __ njofl!. su kao bijesni psi pojuril_e faSi-stiCki
hlj~ne _ Cu zadnjem samrtnOm trzaju· osuo jOj u· glavu joS- nekoliko- metaka
sai:n k.omandant talijanske posade· u Bribiru Uletti kojj je licno rukovodio
Ovim zloCinom.
·
-Metcima·-izreSetana lubahja prsnula· je na· praSnu cestu joS spavajuCeg
sela, prosuo Se.-Inozak, prolila se crvena, topla krv naSe .-drage Nade. Tek ovo
je bilo dosta krvnicima da se uvjere da Nada neCe viSe pobjeCi, -da im neCe
74
75
�viSe Skoditi. S kapljicama neupokorene hrvatske krvi na namirisanoj i izgia~
canoj krvniCkoj uniformi udaljio se komandant Uletti zadovoljan svojim
»junaStvom«!
·
U krvavi lanac svojih zlodjela nad na.Sin1 narodon1 faSistiCki lje.Sinari
ukopCali su joS jednu kariku, oteli su nam joS jedan dragi .ZiVot koji ·nam se
sav posvetio.
PRIMORKA
GLASILO ANTil'ASISTIC:KE FRONTE ZENA HRVATSKOG PRIMORJA
Broj 4
Ozujak 1943.
Vijest o smrti na.Se Nade dubako je potresla sve njene drugove i drugarice u borbi, sve drugarice koje je okupljala u AntifaSistiC.ku frontu Zena.
Niko od nas ne mo.Ze se oteti jednoj pomisli: da je do juCer joS bila uz
nas vesela · i vedra puna poleta za teSku borbu koja joS stoji pred nama.
PJesma: »Zivot, mladost mi smo prezreli-al'faSiste protjerat smo se zakleIi ...«-odjekivala je gdje god je Nada prolazila. Dokazala je to i svojim
svrsetkom, stavila je svoje prostrijeljano mlado srce kao pecat pjesmi koju
je uvijek tako zanosno pjevala. Dokazala je to i svojim radom •kojim je zasluZila zvanje Clana KomunistiCke partije.
U nijemom ·bolu stiSCu se joS jaC:e na.Se pesnie;e i mi Cerna osvetiti gubitak drage drugarice. Nemilosrdno Cerna kazniti izdajicu koji ju je prokazao
i sudit Cerna njenom ubojici.
SLAVA DRUGARICAMA DANICI I NADI!
SMRT UBOJICAMA NJIHOVIM!
DVA POTPISA
Talijani tobo.Ze popravljaju apraVizaciju za naSu djecu. Povisili su narn
na njih pol kg secera, pol kg rize i pol kg paste. Ali to ne mozemo dignuti
redovna kad se di·Ze oStaia aprovizacija, nego jedllog neodredenog datU.ma u
n1jesecu, kad se njima svidi. Aka aprovizaciju ne dignemo tQga dana drugi
dan je viSe ne ma.Zemo dobiti. Dabome, mi to obiCno ne sazna1no svi i taka
nas polovica ostane bez te pomoCi. Oni i hoCe da njima ostane, ali ipak mogu
tvrditi da su pomogli naSoj djeci. Eto takova je njihova p01noC. Zaliti se ne
mo.Zemo jer nemamo kame.
!lr'"'~---
Na Rijeci je jedna grupa od 30-35 zena iSla prefektu traziti da im se
da viSe hrane. Ali ovaj ih nije htio pr~miti. Zene su ~ekale pred vratima, protestirale, prijetile i klele. Uto ude njegov safer noseCi pun bocun ulja. Prolazed mimo njih poskliznuo se i pao taka da mu se ulje prosulo. Kad su
Zene vidjele koliko se g. prefektu nasi ulja stale su gaziti po njemu, jer ga
je safer poceo kupiti. Na to je prefekt telefonski pozvao policiju koja te
jedva rastjerala ove Zene.
~
76
8 MART -
MEDUNARODNI DAN ZENA
, Zene cijelog svijeta, svih narodnosti, svih vjera, stale.Za i politiCkj];l uvj.e~
renja slave 8. mart kaa dan sloge i barbenog_ jedinstva .Zena.
Prije 30 godina, u prvom svjetskom ratu, odvedeni su mimi !judi na klanicu, dOk su kad kuCe "ostale nezbrinute i nezaStiCene ·.zerie i djeca. ·TraZeCi
kruha i rada stupiJe Sli U borbu protiv klanja, protiv rata, koji. Se VOdiO za
osvajanje tudih zemalja i za porobljavanje radriog naroda. Takav rat je
nepravedan rat· i zato je svijet trebalo spasiti od njega. To veliko dje!o preuzela je na sebe radnicka klasa, i radnicka Ruska boljsevicka partija stala
je na Celo.te borbe;·Treba prestati s medusobnim klanjem za raCun osvajaCa
~ glasio je poziv Lenjina i ruskih boljsevika i tome pozivu odazvale su se
ruske radnice, odazvale su se mnoge .Zene. i majke zaraCenih zem.alja.
Prvih godina svjetskog rata odlucile su se zene da 8. mart b-ude medunarodni Zenski dan. Taj dan· je izabran kao uspomena·na -prvu Veliku ·demon.:
straciju ameriCkih Zena kOje su tra.Zile ravnopnlvnosL Taj dan slavl·se svake·
godine u znak borbe za zenska· prava. Od tada zene cijelog svijeta svake
go.dine ·prolaze toga dami ulicaina u dugim povarkama, prireduju proslave i
odriavaju skupstine na kojima postavljaju i -obrazlazu svoje zahtjeve. ·Zene
tra.Ze da im se poprave radni-uslovi: Skratiti radna viijehle, plaCe izjednaCe
s muSkardma, zajamCi plaCen godiSnji odmor, osigui-a lijeCenje u sluCaju
bolesti, porodaja iii riezgode_ Dalje traze da im se dadu ona graitanska i politiCka prava, ·kaja veC imaju njihavi mu.Ski.drugovi.
.
U bivsoj Austriji razvio se ubrzo, jak zenski pokret, gdje su toga dana
hiljade Zena odr.Zavale zborov~ n~ ulici i pozivale .Zene u borbu.
Na celu borbe njemackih zena protiv rata bila je Roza Luksenburg.
sirok pokret zena bio je i u carskoj Rusiji, gdje je 8. mart 1917. g. slavIjen posljednji puta u ropstvu. Proslavu su pota.kle tekstilne radnice u 'Petro'
gradu (danas Lenjingrad). One su obustavile posao i povele povorku ulicamiJ.
trai\eCi kruha i svrsetak rata. Tome pozivu izgladnjelih drugarica nisu mogli
odoljeti ni vojnici, koje su njihovi oficiri gonili da rastjeraju ·povorku. Zene.
77
�su· se probile kroz njihov obruc, hvatale vojnike ,za: puske i pozivale ih da
oruzje okrenu protiv svojih tlacitelja.Tkad je prvi vojnik presao na stranu
Zena, zrakom_ se prolomio -qrnebes odu.Sevljenja i sva je vojsk~ poCela prela~
ziti na strahu borbe. Taka· je 8. mart 191'7. g. u Rusiji prvi dan velike tuske
revoluci j e. .
Od tada je za sovjetske zene ~ jedine na 'svijetu- .8. mart. postao praz•.
nik slobode. Sovjetske Zene postigle su ravnopravnost i izjednaCenje s muS~
karcima u plaCi, na radu i na svim poljima privrednog i dru.Stvenog Zivota.
Njihova prava zagarantirana su »Staljinskim ustavom«. Pod zaStitom velike
Boljsev.icke partije Lenj•ina-St"ljina one su postale sretne zene i majke.
Za zastitu majke i djeteta izgradena je siroka mreza djecjih jasala, djecjih
vrtiCa i porodiliSta.
Sovjetske Zene nalaze. se u svim zvanjima i na svim poJ:oZajima. U tvor~
nicama i kolhozima one se danas natjeCu koja Ce za frontu Vi-fie proizvesti, a
od svojih uStedevina ulaZu u izgradnju tenkova i aviona kako je to uCinila
na pr. Aleksandra Cikenta koja je u dva navrata ulozila 5 hiljada rubalja u
Fond obrane. PuSkom u ruci brane svoju domovinu i kao Zene - heroji sudjeluju u obrani svoje zemlje. Ljudmila Pavlicenko koja je ubila 309 fasista,
Lata Pavlovna koja je srusila pukovnika Meldersa, bolnicarka Natasa koja
je iz zapaljenog automobila izvukla 6 teskih ranjenika, i mnoga druga imet1a
hrabrih sovjetskih zenacboraca govore nam koliko je velika ljubav sovjetskih
zena prema slobodnoj i sretnoj zemlji radnika i seljaka. Sovjetske zene ne
Zale nik3.kove Zrtve -u :borbi za oslobod:enje, jer su svijesne· StO im donosi
fasizam, taj krvni neprijatelj narodne slobode, a osobito :lena.
bodnim izborima na oslobodenom teritoriju. Mi imademo svoju pretstavnku
u AVNOJ-u drugaricu Katu Pejinovic koja je takoder pretsjednica Central,
nag odbora AFZ-a Jugoslavije. Nasa organizacija · povezala se je u Citavoj
zemlji preko Centralnog odbora AFZ-a za Jugoslaviju, a u Hrvatskoj ce se .to
provesti u najskorije vrijeme preko Glavnog odbora AFZ-a za Hrvatsku. 0
nasoj zemaljskoj konferenciji pisala je stampa Sovjetskog Saveza; a sovjetsk.e Zene zovu nas svojim sestrama. Mi Zene moZemo biti ponosne s, tin1
uspjesima koje smo postigle vlastitim ucescem .u borbi naseg naroda. Mi
sino svijesne da se borirrio za slobOdu naseg naroda, za istjetivanje Okupatora i uniStenje. njegovih . slugu - narodnih izdajica, Mi stvaramo bolju
buducnost nasoj djeci. Nasa domovina nece vise nikada biti porobljena. Nas
narod sam izgraduje svoju buducnost. A sto je najglavnije nasom borbom
osiguravan1o uslove pod kojima Ce Zenama biti omoguCeno da dodu do svo.:.
jih prava, da nestane vjekovne potlaCenOsti i poniZenja Zena; da svaka slobodno. razvije svoje sposobnosti i _da ravnopravno sudjeluje u rjeSavanju
svih politickih i drustvenih pitanja.
Zivio 8. mart - medunarodni dan borbe _f.ena! Zivjela AntifaSistiCka
fmnta zena Jugoslavije! tivjelo jedinstvo svih slavenskih zena! tivjelo bar-.
beno jedinstvo svih zena! tivjele nase hrabre partizan.ke! Zivjela nasa borba!
. Danas su ustale· u borbu zene porobljell:e Evrope. Protiv fasisticke. tiranijedigle su svojglas i zeite Engleske iAmerike.One na masovnim skupsti:
D.arlla tr&Z~- otvOr~nj(;! druge fronte u.Evropi, a e11gleske radniCe i_z MenCestera
donijel~ s~u .u svojoj rerzoluciji z3htje·v -_da se iljihovi mu.Z~Vi' iz kasama sinje~ta posaiju na boj;ste,
·
Iza sovjetskih zena najljepsi primjer svijesti i 'borbenosti pokazuju u
danasnjem· oslobodilackom ratu. zene porobljenih naroda Jugoslavije. Nase
zene sudjeluju u borbi od prvog dana. Stotine nasih partizanki bore. se hrabro. protiv okupatora.uniStavajuCi ga i juriSaju¢i neustraSivo poput Vukosave
Micunovic, vodnika i zamjenika: komandira cete. Nase licke pahizanke istakle
suse u slavnoj .bitci kod Poloja. Svaka nasa pobjeda izvojevana je ucescem
Zena. Mnoge naSe drugarice vrSe bolniCarsku ·d11Znqst, iznose ranjenike pod
najzescom vatrom kao sto. su~ to radile Crnogorke Milusa, Zlatii<'~ i bosanka
Hajra. Druge opet rade kao politiCke radnice. Odlaze pod najtezim uslovima
u pozadinu, C~sto naidu na- z~sjedu, budu uhvaCene, a i. ubijene, kao. _Sto se
to nedavJ;Io dogodilo riaSim drugaricama Nadi i DanieL Ali _ni. Zene. iz;. pozadine ne zaostaj!U.. Budno .p.rarte n~Su bo11hu, po:maZu partizane ..One .se medusobno natjecu koja ce .vise sackupiti dli ueiniti za _pa'l'ti<ane. BosanSike z,ene
iz Vrtoca isprele su 22 kg vune i istkale 44 ·m sukna za 7 dana. Dalmatinske
Zene prenose j:lartjzanima robu i hranu pod puSCanom. paljl;>om,. a ·Zerie .iz
Biokova nose vodu uz strme stijene na vrh planine. Lijep je primjer lickih
iena koje su »Obukle, od pete do glave« jednu cijelu brigadu pro!eteraca. I
nase primorske zene neumomo. skupljaju sad za ranjeni"'e, sad za nas{l bri·
gade. Za Novu.godinu 'poslale su 3 sanduka .smokava, narandii, cigareta· i drugih slatkisa, kao c!ar nasim borcima.
.
. .
.
Ove godine- slavimo 8. mart kao snaino organizirana. Antifasisticka fronta
Zena. Kioz ·naSu borbtt mi · smo .postigle ravnopravnost; --Sudjelujemo,. u -slo~
78
GLADNE SMO
Pocetkom veljace oko stotinu gladnih
novljanskih f.ena demonstriralo je pre{l
talijanskom komandom.
!edna djevojcica umrla je od gladi.
»Maje, da mi se j' Ca najist, mislin da bin ozdi:"avela« - Saputala je svoumiruCa djevojCica.
Gorak, bolan oproStaj s majkom! A mati neina baS niCesa Cim bi zadovoljila zelji svojega ceda, koje eta, zauvijek odlazi. Mali kasun u kojemu je
nekada drZala malo kukuruza, zjeva prazan. Pauci u njemu prepliCu svoje
fine konce. I veC dugo, dugo tako ... Sirotinjski stari boro isto je prazari.
Sto je imala robe, odnijela je jos proSiog ljeta u Slavoniju i mijenjala za
Juanu. A Sad nema ni -robe, ni hrane, ni svoje male. Sarno neSto neizrecivO
gorko u grlu i tupa bol u srcu.
joj
maj~i
Za rijeCi u-mrle djevojCice znaju veC -susjede, zna cijela ulica, znaju Ze11:e
citavog mjesta. I govore, prepricavaju taj slucaj po Novom. I, razmiS!jaju:
juCer ona, sutra mo~da moje! S pogledo-m punim strave: os'matraju prozirna
liSca ne~ako upa-Ie OCi i aStra, strSeCa rebra svoje djece. Aprovizacije nema
veC mjesecima~ iako odgovorni tvrde da je na putu i da Ce sigurno stiCi.
I zaista stigla je hrana: brasno, bijelo i zuto, secer, ulje, tijesto, suho
meso i jabuke - ali ne .za narod, ne za one najgladnije. Stigla je- pocetkom
veljaCe kao i •svaki rnjesec za CinovniCku zadrugu, aH ovu je, vele, poslao sain
veliki fupan iz Senja. Onaj isti Zupan koji larle i maZe da je hrana za narod
79
�na·putu, samo- dane moZe stiCi ra:di partizan·ski];r akcija na prurzi.- 2erie su
vee davno prozrele tu laz, one vide, one razmisljaju. :Zene zriaju da nema
hrane za narod, jer Pavelic hrani nasom hranom okupatorsku bandu koja
treba da mu pomogne poklati i unlstiti najbolje hrvatske sinove. Zene znaju
da se nasa hrana izvozi u Njemacku, gdje se proizvode bombe i celicne kugle
za ·nepokorene Slavene.
I
.i
"
I pogledi padnu opet na djecu, na stare roditelje, na prazan boro i ka•
Sune. Zacvile portuni kao prazni Zduci i Zene izlaze na ulicu. Izlazi pet,· sedam, pedeset, stotinu zena. Cuje ·se zamor. Izvija se bezbroj povika: ,Gdje
je pravda? Gdje su nabav·ljacke zadruge za sve gladne? Gdje je nasa hrami?«
Taj dan, ulicama inaee mirnog mjesta, prolazila je povorka pobunjenih
gladnih zena, matera jos gladnije nov!janske djece. Pogodene istom nevoljom, stupale sn njedinjene n borbi svijesno, n~dlgnnte ghtve.
ZaplaSeni talijanski j-unaci zaustavljali su puSkama gblorllke Zene:· »Alt!
Alt! Andate via!«
»Gladue smo!~< bio je odgovor.
Novljanke! Recite tim psima, napiSite im na svaku kuCu krupnim,. :prijeteCim slovima: GLADNE SMO! Glad je nepravda ·koja se svalila na vasa
leda. Zavijanje i grCevi u Zelucima vaSe djece, njihova Zuta, ispijena lidt. i
plac za komadicem kruha bili su potstrekaCi koji su vas ujedinili i izveli J)a
ulice. Borbu ste zapoCele i nemojte zastati! Zbijte se joS CvrSCe i traZit~
upomo Sto va·s ·prilpada! Ne dajte se zastraSiti prijetnja1na! U svojoj borbi
niste osamljene. Stotine tisuca vasih drugarica biju boj protiv mraka, protiv
gladi, a za slobodu i blagostanje. Sarno slozno naprijed - do ·pobjede!
ORGANIZIRAJMO SARADNJU ZA NAS LIST
NaSe d1:ugarice ·Salju nam mnogo Clanaka. Iako do sada nijesmo sve
dopise stampale, ipak smo njlhove sadr.Zaje iskoristile kao podatke za druge
Clanke.
Sami Cianci pisani su srcem i IjubavJju, -medutim to joS uvijek nije dosta.
Drugarice nam premalo piSu o radu same- organizacije u svorn selu, opCini iii
kraju. Ne obavjeStavaju nas o vainijim dogadajirna pravovremeno, taka da
mi te novosti Saznajemo iz drugih vrela, a ne od samih naSih Clanica. Da
bi na,Sa saradnja postala uZa i da hi sami dopisi podigli naS list, moramo u
dopisivanju uvesti neki red.
Kako Cemo. to· uCiniti? U svakom se odboru mora zadu.Ziti jedna druga:.
rica koja ce biti odgovoma za list i dopise. Ona ce sakupljati, a i sama pisati
Clanke i dopise koji govore o ·Zivotu naSih drugarica na oslobod:enom i ne-·
oslobodenom teritoriju, o njihovom sudjelovanju u narodno-oslobodilackoj
borbi, o radu pojedinih o~ganizacija kao na pr. o borbi protiv nepismenosti,
protiv zaraznih bolesti, o teCajevima, o -takmiCenju za poinoC vojsci, spremanju hrane, o pomo6i _ranjenicima i holnicama, o doCeku vojske o izborima
za Narodno-oslobodilacke odbore itd.
NaroCito je vazno da se sakupljaju dopisi koji govore o raspoloienju
Zena i stanovniStva u neosl~boQ:enim krajevima, o teroru okupatora, ustaSa
i cetnika, 0 teskom zivotu pod' tim terorom, 0 tome da li su zene i u kojoj
mjeri te na koji nacin pokazale svoju. borbenost i nezadovoljstvo protiv
fasistickih zlikovaca.
Budemo li se dr.Zale gornjih uputa, mod cemo da zaista ostvarimo punu
saradnju lista koji Ce na taj naCin postati praVo glasilo· naSe arganizacije.
1
UredniStvo
SPREMAMO PAKETE ZA RANJENIKE
U 2 sata imamo Sastanak. Spremat Cemo pakete naSim ·dragim ranjenin1
borcima. Skromna kuhinja naSe drugarice odiSe daJ;Ias miroCitom .toplinom.
Svaka od nas donosi ono sto ie, mogla naJbaviti. Nasa najmlada drugarica
dr.Zi se nekako tajanstveno. Sigurno je izmislila. neSto naroCito da nas iznenadi. I z;>ista. Na stol pola~e. tanjur pun keksa svakojakih obllka. Na peterokrakoj zvijezdi iebodeno je: Zivio SSSR, drugdje opet: Zivjeli partizani. Sa
dna iznikao nekakav vellk i gadan kriz, na njemu mrtvacka glava sa trouglastom karabinjerskom kapetinom. Znam da je drugarica htjela reCi: ·smrt
fasizmu. Osim toga· bilo je oblika srpa i cekica, slova A.F.z. itd. Mi smo se
divlle dovitljivosti nase male drugarioe, a ona ·nam •sretna oda tajnu kako
ih je pekla d6 pOnoCi, a mama nije ni znala.
1
Rasporedile smo .stvari i slozH~ u omote. U svakom je bilo jednako od
svega. Na_ vrh osvakoga ornata stavile smo nekoli-ko onih >>'borbenih« keksa.
Veselile smo se kao djeca, a zatim smo ipak
neStO proCitamo.
o~biljno
sjele za, stol da
Z or a24
so
Sl
�l
'
/
PRIMORKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE ZENA HRVATSKOG PRIMORJA
Travanj-svJbanj 1943.
Broj 5-6
NASA PROSLAVA 8. MARTA
Nikada prije mi, Zene, nis,mo s veCim nestrpljenjem oCekivale jedan dan.
I okupirano i oslobodeno Primorje bilo je uzb:udeno: ta mi Zene - slavimo
svoj blagdan, 8 mart dan medunarodne solidarnosti Zena.
Slavile smo ga na razne naCihe. UoCi samog 8. marta podijelile smo
letak po cijelom Primorju. Sve JS-u Primorrke Citale o danu Zena, svome danu.
Nista nas nije plasio teror okupatora koji se bas u to vrijeme pojacao. NaprotiV. Ispisale smo zildove kuCa gradoVa »U Zici« svojim b6rbeni:rp. parolama,
neka okupator ne mi·sli da polovica na.Seg naroda - Zene - pasivno posmatra danafuju borbu. · Neka saczna neprijatelj da i mi zelimo »smrt paliku,
Cama« i-sto ta:ko kao i naSi dmgovi. Da su plalnena slova parole »Zivjeli naSi
partizani« otsjev ·ljubavi koju mi osjeCamo za !ll.jih i da krvave rijeCi »Van
s okupatorom« znace cvrstu odluku da cemo u borbi svi istrajati do pobjede.
A mi, sa osloboaenog teritorija sto vee uzivamo plodove slobode, imale
smo svoju priredbu. Prvi su puta Zene u naSem kraju od poCetka do svrSetka
organizirale i izvele jednru proslavu.
Kad je drugarlca otvorila proslavu s pozdravima nasoj herojskoj Narodno-os1obodHackoj vojsci i velikoj Komunistickoj partiji, zaorili su se poklici
prisutnih.
Duboko su nam se u srca usjekle rijeei naSe pretsjednice koja nas je
upozorila ·da 8. mart slave sve napredne Zene na svijetu. Sovjet:s'ke su Zene
proslavile svoj dan u radu - da bi i na taj nacin •doprinijele svoj dio pobjedi.
Korska recita.cija »Mrtvi prolet-eri« snaZno je djelovala na sve prisutne.
Ona nam je govorila o herojstvu nasih drugova boraca koji idu »jedan na
deset« i -koji, ako i ginu, znaju zaSto daju svoje Zivote.
RijeCi ·.male pionirke koje Je uputila svim sestrama i majikama Ciji se
dan slavio, odusevio je sve. Mala je pionirka u ime svojih drugova obecala
da Ce i ani sa svim svojim snagama pomagati borbu, naSu vojsku i da Ce
marljivo pohaaati svoju pionirsku skolu.
S3
�'
!
.
A kad je drugarica odbornica recitirala svojt( ))PjeS:·mu Ztma« kad je u
stihovima opisala borbu i uC.eSCe Zena u njoj, kad nam je rekla:
» .....
ali treba znati
Drugarice, tu slobodu naSu saCuvati,«
onda smo sve osjetile ka·ko je potrebno da se joS viSe poveZemo, da se zbijemo u nepokolebljive redove, da se izgradujemo, pa. da nam svaki dan bude
korak naprijed ka novom Zi'Votu.
Proslava se zavrSila i:granjem kola i pjesmom. U partizanske se pjesme
i novi poziv: »Drugarice, dodi i ti s nama, na proslavu naSeg Zenskog dana!«
PRENI SE, 0 SENJU GRADE
.
Jednom je proljetnog dana usia u nas grad neprijateljska vojska. Kroz
grad jure kamioni, oko •sebe vidiS samo te mrske vojnike. Okupator zauzima
zgradu po zgradu, dok se konacno nije uselio i u pucku skolu i gimnaziju.
Ni to mu nije bilo dosta. S kolonom mula poceo je da se penje na Nehaj·grad. I tako je oskvrnuo tu naSu svetinju. Cinilo mi se da noCu Cujem korake ·rnrtvih uskoka; koji se diZu iz svojih .grobova i proklinju one, koji su
im naruSili njihov mirni stoljetni san.
Sve je postalo uuino, zaii)Ukla je pjesma na usnama omladine, a nasi
najmlatti veC natucaju tal'ijanski. Zar nema nikog tko bi nam spasio? Zar
nema nikog N(:o bi ra1skinuo -teSke lance koji nas steZu? '
Ima ih! Jos uvijek ima ponosnih hrvatskih sinova koji su staH na bTanik
domovine - poput senjskih uskoka, koji poput njih cuvaju sume i brane
svoj narod od neprijatelja.
I ja sam danas medu njima, medu najboljim hrvatskim sinovima, mettu
naSim partizanima. Ali mi srce obuzme teSka tuga kad se sjetim teQe - moj
rodni gmde! Kako si nekada bio gord na 'SVoju slavu i 'S!obodu! Na tvom se
Nehaj - gradu nekada ponosno vijala nasa zas·tava. A topovi koji su resili
vrhove tvoje, hili su upereni protiv nasih neprijatelja Talijana, M!ecana.
Danas se na tvojoj kuli vije neprijateljska talijanska zastava, a topovi
su upereni u prsa najvjernijih i najhrabrijih sinova Hrvatske!
Preni se 1 o Senju grade! Ne dozvoli da sinovi tvoji prespavaju zoru i
da ne vide da sviCe novi dan. Preni se, ne :budi poslJednji u borbi koja Ce
na tvoju kulu ponov'ifio izvjesiti zastavu slohode i uCiniti da tvoji'm ulicama
zaori gromko pjesma naSa!
TeC Ce se tada sjene mrtvih uskoka vratiti mirno u svoje grohnice da
nastave stoljetni san u slobodnom gradu slobodne domovine.
NASA SABIRNA AKCIJA
Moramo pohvaliti Svoje drugadce da 'SU se upravo SJaJno odazva,le nascm pozivu na sakupljanje. Iz svlh krajeva naseg Primorja poslane su velike
kolicine raznih holnickih potrepstina i Iijekova. Unatoc nasim uputama drugarice se joS nisu nauCile da istovremeno s poSilj-kom odaSalju i naSem Ini..,
djativnom okruZnom odboru AFZ-a toCan papis svega onoga Sto su poslale,
jer se jedino na taj naCin moZe imati pregled nad sabirnim akcijama.
1
84
Kako nam je potpun izvjestaj stigao jedino iz kotara I., II. i III. objavljujemo ga s zeljom da dade poticaja drugaricama koje se jos nisu odazvale
naSem pozivu da i one pdstupe Sto aktivnije -snabdijevanju naSe bolnice i
naSe vojske _
potrebnim stvarima.
U mjesec dana saJbirne akcije sabrale su C!anice AFZ slijedece:
I. kotar
Robe
90 plahta i drugog
II. kotar
III. kotar
153 plahte i drugog
80 plahta, 80 rucnika, 53 jastu6nice, 54
para Ca.rapa, 8 deka,
194 raz. odjevnih
predmeta
Hrane
8 kg razne hrane
100 1i1mnna i 41
kg -ra1ID.e hrane
117 kg razne hrane
Lijekova
24 ovoja, 4 ornata
vate i raznih lijekova
12 ovoja, 4 ornata vata, 2 kg
42 ovoja, 5 kg vate,
12 kom. kilrurS.kih
Duhana
68
Posui1a
sumpora. i razno
inst~umenata
245 kmn. raznog
clgara i 1.120
cigall'eta
Inicijativni okruZni odbor AFZ
za Hrv. Primorje
SJECANJE NA PALE DRUGARICE
Drage drugarice i Clanice naSe Fronte. Citale smo u proSlom broju naSe
»Primo11ke« o paiim junakinjama Danici Miha1jeviC i Nadi AntoniC. Kad sam
Citala Clanak o ti'm palirn drugari:cama, suze su mi navrle na oCi, guSilo me
neS-to u.prsima. Nedavno sam se s njima upoznala, a preko njih i s pravin1
drugarstvom.
ProSle god:Lne poCetkom mjeseca prosinca 1 odrZavao se kurs za AFZ u
jednom oslobodenom mjestu. Pozvale su nas naSe politiCke radnice da dodemo i mi zene iz neoslabodenog Hrvatskog Primorja. Drage drugarice, tesko
mi je bHo odluCiti se na to ostaviti kuCu i gospodarstvo, ali ipak nisam odustala, jer me uvijek zelja vui<Ia da Cim viSe doprinesem nasoj borbi. Jednog
sam -ranog jutra otputovala. Na putu sam se sastalla s pokojnom drugaricom
Danicom. Mlada je to djevojka, puna poleta za bonbu, vese!o je koracala
pred nama. I nakon dva dana putovanja stigle srno na odredeno mjesto. BaS
kad je zapocela obuka, eta dolazi i pokojna N,;da sa svojom grupicom dru·
garica. Sada nas je bilo preko 30 drugarica. Obuka je trajala samo cetiri
dana. Lijepo nam je bilo. Mnogo smo nauCile a uveCer su k nama drugovi
pa se plesalo i pjevalo partizanske pjesme. Nasa je draga Nada uvijek otvarala pjesmu.
85
�Klirs.- je zavrSio i mi smo krenule kuCi. Mi smo iz pozadine poSie naprijed da cim prije s·tignemo kuCi, a pokojna nas je Nada pratila. Nikad necu,
drugarice, zaboraviti ono mjesto, gdje smo pocinule i Nada je jednu jwbuku
razdijelila na 7 djelova. Tu smo se mstale s pokojnom Nadom.
Palih drugarica viSe medii nama nema, ali uspomena na njih jaCat Ce
naSa srca.
Slava im!
Odbornica AFZ iz sela N.
IZ NEOSLOBODENOG PRIMORJA
!mali smo veliku mendulu koju su nam fasisti obrali rako, da je od 20
kila, koliko je obicno vodila, ostalo svega oko jedne kile rriendula. Kad sam
i'm prigovorila, jedan je dan uperio u mene puSku i zagrozio se da Ce me
ubiti.
!mali smo nesto malo repe, i nju su poskubli ti prokleti fasisti.
Jednog su dana upali u nasu kucu i odnijeli dvije pile, veliku i malu.
Drugi su nam dan poceli piliti hrastove. Nase hrastove s nasim pilama.
Majka je sva izvan sebe potrcala k njima, najprije ih molila i zaklinjala da
ne pile, a kad nije pomoglo, pocela ih je •grditi. Oni su je medutim otjerali i rekli joj: >>Su-ti komunisto. NeCemo paliti samo tvoje ,hrastove, nego i
tebe i tvoju kuCu!((
'
Sada nam ne preostaje ni,Sta drugo, nego da se organiziramo i .da se
zajedno borimo protiv neprijateljska koji nam nanosi toliko zla.
Smrt fasizmu - sloboda narodu!
Najmlada odbornica iz svog se!a
A.M.
86
�PRIMORKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :lENA HRVATSKOG PRIMORJA
Broj7
Lipanj 1943.
NAS PRVOMAJSKI DAR VOJSCI
U nizu sjajnih vojnickih uspjeha NOV jedan je od uspjeha i stvaranje
nove· Primorsko-goranske Divizije. Primorke, svijesne veliCine toga dogadaja
i potaknute ljubavlju 1prema Narodnoj vo}sci, sjetile su se uoCi borbenog
blagdana Prvog maja na svoje borce poSiljkom cigareta.
Ovdje donosimo cestitku kojom su taj dar popratile zajedno s odgovorom Staba naSe DiviziJe
Drugovima borcima
Primorsko-goranske Divizi]e
Pov.odom naSeg svijetlog narodnog praznika Prvog maja Clanice AFZ-a
Hrv. Primorja Zele svojim borcim.a, svojim zaStitnicima, i osvetnici-ma joS
viSe uspjeha i joS viSe poleta u borbi.
Ovaj skromni dar, po nekoliko cigareta svakom borcu, neka varn bude
dokaz velike ljubavi i privrZenosti, koju cijela naSa pozadina osje6a prema
varna.
Drugarski borbeni pozdrav
Smrt fasizmu - sloboda narodu!
Inicijativni OkruZni
Antifasisticki Odbor :lena
za Hrvatsko Primorje
Stab
Primorsko-goranske Divizije
7. v. 1943.
89
�***
KRATAK OPIS ZIVOTA U BRIGADI
Drugarskom
Inicijatirvnom OkruZnom AntifaSistiCkom Odboru :lena
za Hrv. Primorje
Drage drugarice !
U ime boraca, komandira, komandanata i politiCkih komesara Primorsko-goranske Divizije zahvaljujemo vam se na Cestitkama povodom narodnog
praznika Prvog maja kao i na veli)mm daru od 11.980 cigareta, koje ste nam
u vezi s tim praznikom uputHe. Prema vaSoj Zelji uputili 'Smo vaSe pismo u
sve na.Se jedinice, da se proCita pred svim borcima, koji su ga s oduSevljenjem primili.
·
Primorsko-goranska Divizija nepobjedive Narodno-oslobqdilacke vojske
Hrvatske je rezultat junacke i samopregorne borbe hrvatskog naroda Primorja i Gorskog Kotara oct Istre i Risnjaka do Senja i oct Susaka do Kleka,
koju taj narod vodi vee ·skoro dvije godine u zajednici sa srpskim, slovenskim i ostalim narodima Jugoslavije. Visoka patriots•ka svijest na.Seg naroda
ovih krajeva, koji je nesebiCno slao svoje -sinove i keeri od prvih dana O'kupacije u partizanske redove, dobila je u na.Soj Diviziji svoj najbolji izraz.
NaSi borci ne ee nikada zaboraviti na muC:eniCki Podhum, na spaljena
sela Grobinstine, Kastavstine i cabarskog kraja, Gorskog Kotara, te junackog
Bribira, Ledenica i Krmpota, na opustosene krajeve i hiljade strijeljanih i
jnterniranih, ne Ce nikada zahoraviti pa rna u kOJTle se Kraju naSe domovine
oni borHi protiv istog neprijatelja.
Oni ne Ce nikada zaboraviti svoji!h drugova, palih junaka, Nikole Cara
i ostalih, vjerni svojoj zakletvi da ne Ce is-pustiti iz ruk.u oruZje, do:k posljednji fasisticki okupator, dok posljednji ustaski i c~rticki gad ne bude
iskorijenjen. Oni Ce nastojati svim svojim silama, da budu dostojni bezgraniCne ljubavi i :privr.Zenosti naroda Hrvats·kog Primorja i Gm:skog Kota·ra do
konacnog oslobodenja.
Mi smo duboko uvjereni da Ce narod Hrvats~og Primorja i Gorskog
Kotara od sada kao i do sada slati svoje sinove u naSe redove, u redove
Primorsko-goranske Divizije, naroCito danas kad se poraz vjekovnog neprijatelja vee jasno ocrtava na svim frontama.
Stotine i hiljade novomobiliziranih boraca gradova i Sela to treba da
bude odgovor na1.1oda Hrvatskog Primorja i Gorskog Kotara na formiranje
naSe Primorsko-goranske Divizije.
S1nrt faSizmu - · sloboda narodu
Polit komesar:
Artur TurkuHn s. r.
90
Nalazim se u I. bataljonu XIV. Brigade. Zivim i borim se sa svojim
drugovima veC godinu dana. Moj Zivot kroz Citavo avo vrijeme je dobar,
ali bilo je i teskih dana.
Medu svajim drugovima osjeeam se pasve dobra. Oni me dr.Ze kao svoju
rodenu sestru. Samnom dijele dobra i zlo. U najteZim Casovima moji su mi
drugovi otac i majka. Kad i kad se sjetim svojih kod kuce, na staru majku
koja le:Zi ;bolesna, ali kad pogledam na drugove zaboravim na sve. Zivima
zadovoljni u drugarstvu, idemo na akcije, uniStavamo neprijatelja. Ne. damo
mu da ide iz naSe zemlje, dok je dobra ne natopi svajom paganom krvlju,
neka osjeti zaSto je do.Sao i porobio naSu domovinu, neka osjeti udarce na.Se
NO vojske.
NaSa je Brigada ve6nom popunjena amladinom. Omladinci sa svojim
heroizmom prednjace drugima. Osim vojni6ki nasa Brigada se osposobljava
i politiCki. Nije dosta sama ·boriti se puSkom u -ruci, vee treba gledati i na
sutraSnji Zivot. Neka narod vidi ·u nama pravu voj'Sku, koja ee ih svi-jesho
osloboditi.
Radimo s voljom i puni veselja Sto moZemo preko naSih organizacija da
se prosvjetimo.
Ne plasim se poginuti, kad victim kako moji drugovi daju svoje mlade
.Zivote i kako gine za svoj narod. Naprativ, dobivam sve veeu Zelju da ih
osvetim.
Osim akcija i teskih borbi prozivljavamo i vesele dane. Kad prolazimo
kroz oslobodena mjesta, dajemo priredbe. Igramo se i za,bavljamo s omladinom. Velika odusevljenje naroda daje nam jos vecu volju za dalje borbe.
Mi drugarice, koje se borimo sa drugovima, uvidjele smo, da i Zene
mogu da se ·bore s puS:kom u ruci ista kao i mu.§karci. Zato nas nitko ne
potcjenjuje. Mi drugarice radi·mo i Zivimo sa svojim ·drugovima sasvim ravnopravno kao njihave sestre i spremne smo dati svoje Zivote za slobodu na.Seg
napaeenog i porobljenQg naroda.
Drugarski vas pozdravljamo u ime nasih drugarica iz XIV. NO Brigade.
Stank Andrina
partizanka II. cete I. bataljona
XIV. N.O. Brigade
IZ OSLOBODBNOG PRIMORJA
Drugarice iz neaslo:b.odene teritorije !
Komandant:
Veljko Kovacevic s. r.
Htjela bi vam kazati, kako Zivimo avdje u naSem mjestu, koje je vee
dvije godine sleibodno. NaSe su kuCe popaljene, naSa imovina opljaCkana.
Ali mi nismo sjedili ni 'kukali. &vi smo ustali u borbu. Nasa braca i muzevi
otisli su u Namdno-oslobodila6ku voj'sku da se osvete neprijatelju. Ali ni
mi .Zene nismo zaostale za naSim mu:Zevi·ma i braCom. Mi s1na sve organizirane u naSoj orga:ni,zaciji AFZ. Imamo svoje odbore u svakom seiu, sastajemo se svake nedjelje, dogovaramo se o naSem radu, Citamo Stampu »Primorku«, »Primorski vjesnik« i ostalo. Veselimo se, kad Cujemo, kako naSa
vojska zauzima nova mjesta i gradove. Imamo i opCins·ke adbore AFZ a nedavno sma izabrale kotarski odbor, kako bi Sto organizovanije radile i pave91
�zale cltav nas kotar. Imamo 'SVOju predstavnicu 11 Narodno-oslobodilaokom
odboru. Mi smo sretne Sto upravo sada Zivimo, kada prvi puta u povijesti
naSeg naroda Zene imaju pravo glasa.
Mi smo cijelu zimu plele Carape, maje, kape i ostalo za naSe borce.
Svake veCeri nosimo mlijeko u kasarnu naSim ·partizanima koji su u pozadinskoj vojnoj vlasti. A nismo za!boravile ni naSe ranjenike, svakog tjedna
odlazi iz naSeg siromaSnog kraja sira, masla, do ·30 litara mlijeka za bolnicu.
Sve naSe njive 'SU obradene, a sada obradujemo njivu, koju Cemo zasijati za
naSu bolnicu. Mi smo pomagale prenositi -ranjenike, prekapale ceste, bile
smo uporlle i kad 'Smo bile najumornije, Cula se je pjesma iz naSih grla.
PPoslavile smo Osmi mart, dan Zena, za koji do sada nijesmo znale, a kamoli
da Zena maZe imati svoja prava. Proslavile smo i Prvi maj, palile kresove,
pisale parole i bacaie letake, radile smo na taj dan i na... naSoj njivi za
bolnicu.
PRIMORKA
GLASILO AFZ ZA HRVATSKO PRIMORJE
Srpanj 1943.
Broj 8
Imale bismo vam joS mnogo toga za opisati o naSem Zivotu, da vam
barem pr:tbliZno -pri'kaZemo, kako Zivimo. Citam·o o vaSoj borbi na neoslobodenom Primorju. Sam·o druga'rice budite ustrajne, mrzite joS viSe okupatora,
mislite na -naSe borce, koji svakog dana viSe oslobad:aju naS narod ispod
faSistiCkog terora. Oni su i nama doneli slobodu, a uvjerene smo da Ce
skoro i varna sunce da sine.
D11ugarski vas pozdravljaju drugarice
iz oslobodenog Primorja - Krmpote
DESETINA NAS PRATI ...
***
KONAC NEPRAVDE
Digli smo se mi u Sume guste,
Domovi i kuCe ostadoSe puste.
Preialit Cemo ku6e i domove,
Glavni nam je cilj doCi do slobode.
Krvavi faSizmn nestat mora,
Svanut Ce skoro nova zora.
Zato u borbu moramo poC',
Nepravdi konac brzo ce doc'.
Svakog dana boraca je vise,
Diljem zemlje sve se mobilise.
J. J. odbornica AFZ iz Kastva .
92
Bo~be su s neprijateljem kod Zute Lokve zapocele. Mrski fasisticki nitkovi ·nastoje novom ofenzivom da povrate izgubljena uporiSta. U tome ih
pomaZu nar-odni izdajnki - Cetnici i crnolegijaSi, koji iz zasjeda napadaju
po Sumskim prolazima putnike i partizane.
VracajuCi se •s konferencije AFZ Hrvatske, mi, primorske delegatkinje,
morale smo proCi kroz jednu takV'll sumu, u kojoj vreba opasnost napadaja
iz zasjede. Drugovi su nam priskoCili u pomoC i, da sigurnije pr.odemo, prati
nas jedna desetina, partizana s puSlromitraljezom.
!demo veselo usprkos opasnosd, ·koja nam prijeti. S teSkim se rusacima
uspinjemo, a svaki nam korak prati gr·mljavina topova, minobacaCa, puSaka
i ·mitra.Jjeza. Mirne smo. Vedra lica na·Sih pratHaca i njihove troroge kape s
plamenim zvijezdarna ulijevaju nam povjerenje.
DostiZe nas i drug, koji je poSao s ·konjem po »fasung<< u Brinje. Za
Cas su ruksaci sa naSih Ieda prebaCeni na konja i mi mnogo ·lakSe nastav.Jjamo put.
Razgovaramo ·s ·drugov1ma kao sa starim znancima, iako se tek upozna.
jemo. Desetar ·nas upoznaje sa sastavom desetine: Ja sam iz S11pski Mora·
vica, dvojica su iz SkaUCa, .neki iz VodroteCa, a Cetvorica su Primorci sa
Susaka.
>}Hrvati i Srbi zajedno u jednoj desetini« - prolazi nam kroz svijest.
Pomalo 'Smo uzbudene. Mnogo smo slusale o jedinstvu Hrvata i Srba, o
bratstvu krvlju posvecenom. Slusale smo i o naporima neprijatelja, da razbije
to naSe bratstvo. Znale smo, da su okupat-orski plaCenici Cetnici i legijaSi
negdje u grmlju.
93
�I postale s·mo ponosne, ponosne . . . Slo.Zeni 11 jednoj desetini, braCa
Hrvati i Srbi ovog Casa prate nas, Hrvatice, da bi nan1 osigurali prolaz.
Kako je niStavan neprijatelj, koji misleCi, da ce uspjeti da nas razjedini,
potplacuje izdajice. Kako je kukavan izdajnik, koji za Judine pare vrsi zloCine nad vlastHim narodom.
Ali »neka strepi d-u§man kleti?<<
Saznajemo, da su nasi odbili Talijane od Prokika i pobili 100 neprijateljskih. vojnika. Radujemo se, shvacajuCi da je bratska sloga prirnorskih,
goranskrh i lickih boraca, Hrvata i Spba, pridonijela ovom uspjehu.
Odlazimo ostav}jajuCi za sobom bujna zelena polja protkana crvenhn
makovima, koji su nikli na rodnoj grudi natopljenoj krvlju nasih drugova.
U toj je krvi posveCeno bratstvo naSih naroda i nikakva ga si-la ne Ce
viSe razbiti.
....
R.26
***
2ivjelo borbeno jedinstvo
naroda Jugos] avije!
je po jedna granata. Za svaku granatu poslanu iz naseg ropa, od kojih je
skoro svaka imala uCinak, vraCali su nam faSiste deset, dvadeset.
Ne pomaze im nista. Odbili smo ih potpuno. Kao rezultat njihove paklenske vatre, Cuje se iz -svakog naSeg bunkera pjesma. Medu nan1a in1a i novih
drugova iz Primorja. - Novaci. Pa zar su baS prvih dana morali do.Zivjeti
ovu pakle"nsku vatru? ·To im je dobrodoSlica. Na njihovim licima ne maZeS
primijetiti niti tra-Cak kakvog uzbudenja, nego naprotiv Sale ·se s nan1a,
smiju, pjevaju, ali opet budni da na svaki poziv straZara iii osmatraCa skoCe
u svoje bunkere i da svojim oruZjem prate svaki pokret neprijatelja.
Stoje jrunaCki naS"i borci na brani"ku dragih naSih domova, u kojima su
se odnjegovala pokoljenja i pokoljenja naseg naroda.
Stoje hrabri nasi borci na braniku nasih livada i njiva natopljenih z,nojem naSeg naroda. Brane ani plodove narodnog rada i muke, brane narodnu
zetvu od gladnih tudinaca.
Stoje partizani i partizanke na braniku svoje svete rodene grude natop~
ljene krvlju junaka. Duboko su oni urasli u nju i nitko ih ne ce moci pokolebati !
Edita Cikovic
Xltr. Divizija NOV Hrvatske
BRANIMO DOM I 2ETVU
PiSem vam, dittgarice, sa poloZaja,
o naSem Zivotu u jeku ofenzive. Nepri~
jatelj hoce da prodre na na!i osloboaeni teritorij, da najg plodna brinjska
polja spali i unisti. 'Da uni!iti plod i
muku naSeg naroda, da nas ekonom~
ski upropasti.
Ali mi stojimo Cvrsto na braniku
naSe zemlje i branit Cemo je od ne~
prijatelja.
U zoru 12. Iipnja vrSila sam du.Znost stra:Zara najednom kroz ranu jutar~
nju tisinu prolomi se jaka topovska paljba. Granate padaju po brdima oko
Prokika, tu su nasi prihvatni po!ozaji. Ne potraje dugo, postroji se cijeli
jedan bataljon, rni krecemo. Odlazlmo na polozaj da tu docekamo onaga,
koji se drznu da stupi nogom na ono mjesto, gdje su drugovi i drugarice
dali smju krv, svoje .Z~vote.
Svijesni svega toga, svijesni ciljeva naSe borbe, mi Cvrsto odluCujerno
da branimo i ovu grudu zemlje i da obranin1o naS narod, naSa polja, naSe
domove. Kod zauzimanja samog polo.Zaja Ietjeli su iznad naSih glava avioni.
Sprijecav1>li su nam slobodno kretanje. Borba poCinje. Neprijatelj boce pod
svaku cijenu da prodre. Naprijed idu tenkovi. Jeste li ikada vidjeli rniSeve,
kada iz svojih rupa pomole glave, pa vidjevsi pred sobom macku, brzo se
povuku natrag. To Vfrffi je slika tih tenkova. Nakon kratke borbe oni se
povlace.
Drugi dan kiSa, ali -kakva? Krsa topovs·kih granata, koja se osula po
nasim polozaj]ma. Jedna za drugom i po deset zajedno. Po citavorn sektom,
koji brani nasa vojska, tukli su artiljerijorn. Gotovo svaku sekundu padala
94
SPROVEDIMO UDARNICKO TAKMICENJE
ZA POMOC VOJSCI
Navrsavaju se dvije godine teske, ali junacke borbe. Dvije godine, otkako
je nas narod odlucno rekao njem<>ckim i talijanskim f"sistickim razbojnicima, da ce ·skupo i krvavo platiti porobljavanje nase zemlje, kada je usiaSkim psima i ostalim narodnim neprijateljima najavio rat do istrebljenja.
U jeku krvavih bo~bi stvarala 'Se je i jacala osvetnicka vojska, razvijala
se je i rasla nada rpor.obljene domovine Narodno-oslob. vojske Hrvats:ke. 0
njoj danas znade gotovo cijelo covjeeanstvo, jer je ana dio vojske, koju bratski Sovjetski Savez naziva svojim. naj.milijim save:zJnikom.
Neizmjerna je Ijubav naSeg naroda prema 'Svojoj vojsci, prema svojim
sinovi-ma, koji, ne StedeCi ni vlastite .Zivote, oslobadaju sela i gradove, proSi~
ruju· oslobodeni teritorij i uvode svuda pravdu i istinsku narodnu slobodu.
Uspjesi naSe vojske omoguCili su stvaranje naSeg najviSeg politiCkog precl·stavniStva- ZAVNOH-a, koji rukovodi cjelokul__-im radom i Zivotom u interesu naroda u zemlji. Uspjesi naSe vojske omoguCiii su, da se naSa organi~
zacija AFZ: proSi-ri i ojaCa, da zahrva1ti i najmanje selo i najveCi grad, da po~
ve:Ze hrvatske i srpske Zene nerazrjeSivim vezama ljubavi i jedinstva u ovoj
velicanstvenoj oslobodilaokoj borbi n1tseg naroda. Oni su omogucHi, da se
na oslobodenom teritoriju odrti Prva zemaljska konferencija AF2 Hrvatske,
na koju su stigle delegatkinje iz svih ,krajeva nase zemlje te izabrale Glavni
odbor - rukovodioca svih organizacija AF2 u Hrvatskoj.
Glavni odbor poceo je radom upravo u vrijeme dvogodisnjice ustanka
naSeg naroda, u vrijeme, kada je naSa vojska junaStvima i krvlju veC ispisala
mnoge zlatne stranice povijesti naSe svete borbe. I da iska.Ze ljubav prema
�nJDJ, Glavni odbor poziva SVE ORGANIZACIJ& AFZ DILJEM CIJELE
HRVATSKE NA PRVO VELIKO UDARNICKO TAKMicENJE ZA POMOC
VOJSCI, KOJE CE TRAJATI DO 20. SRPNJA 0. G.
Ova plemenita utakmica za pomoC vojs'Ci, koja se postavl-ja izmedu poje~
dinih sela, mjesta i gradava, dat Ce sliku snage i ,Cvrstine naSe organizacije
u Hrvatskom Primorju, pokazat ce, kolika je svijest Primorki, kolika je njihoVa ljubav prema za.Stitnidma i osvetnicima naSeg naroda.
Prigodom dvogodisnjice ustanka, kad nasa voj-ska nize pobjedu za pobjedom, krsi i lomi sve neprijateljske nasrtaje na nas oslobodeni teritodj,
zadaje na svakom korarku krvave udarce faSistiCkim skotovima noseCi nam
sigurnu i skoru pobjedu - uputit cemo joj svoje cestitke: obdarit cerno
rijekom darova naSe drage borce!
Svaki 'llas korak, -svaka '!lasa mlsao do 20. srprrja, kao 1 uvijek, bit ce
jedinstveno djelovanje -svih nasih zena usrnjereno jednorn ciljtt:
SVE ZA VOJSKU -
SVE ZA POBJEDU!
I.O. A.F.Z.
za Hrv. Primorje
96
�PRIMORKA
GLASILO AFZ ZA HRVATSKO PRIMORJE
Broj 9
Kolovoz 1943.
STANJE I RAZVOJ ORGANIZACIJE U KOTARU NOVI
zene naseg kotara nisu bile prije narodno-oslobodilacke borbe organizirane ni u kakvim organizacijama. One su se bavile samo kuCnim poslom
i radovima u polju, dok ·su se politikom bavili sartlo rnuSkarci.
Ali nase zene su ipak od prvog casa borbe shvatile svoju duznost i pristt<pile narodnom pokretu. Ispocetka su pojedinacno pomagale svoju bracu
i muZeve, a kasnije taj rad preraSCuje u sve Siri pokret :lena.
Da bi Zene Sto viSe shvatHe ciljeve naSe borbe i da bi njihov- rad bio
uspjeSniji, trebalo je oDganizirati odbore AFZ po selima, opCina1na i u samom
kotaru. I kad je proSle godine osnovan Inicijativni okruZni odbor AFZ: za
Hrv. Primorje, pristupilo se organiziranju i Zena u naSem kotaru.
:~
Najprije ·su organizirane Zene na oslobodenom kraju, a zatim u Bribiru
i u mjestima u »Zici<<. Isprva su se Zene bojale organizacije, misleCi da. Ce
ih tako neprijatelj prije otkriti. Danas su vee 'SVe uvidjele, da bas putem
organizacije uspjevamo i da nam okupator ne maZe doCi na kraj. Ali kod
stvaranja organizacije 1bilo je raznih teSkoCa, koje su koCile razvoj organizacije. Na oslobodenom teritoriju je jedna od ·koCnica bila nepismenost
Zena, a i slabo ekonornsko stanje, koje je prisiljavalo Zene da odlaze u druge
krajeve i da vrse razmjenu kako bi opskrbile hranom. U neoslobodenom
kraju k!oCio je razvoj organizacije sve veCi teror okupa.tora, koji je mnoge
na.Se Zene odveo u internaciju;
Uza sve teSkoCe mi smo ipak us·pjele dosta brzo organizirati Zene. Osnovan je niz seoskih odbora kao -i opCinskih i naSe su drugarice poCele joS
bOlje raditi na pomoCi naSoj vojsci. Iako ·siromaSne, naSe- Zene uvijek- Salju
99
�nesto za svoje _
bbrce i riu\.jenlke, Brlbirke i Novljanke stalno salju pakete
za brigade i bolnicu. $alju hranu, odjecu, cigarete i sve ostale potrebe.
Zene s --aslabodenog teritorija nose redovito mlijeko za bolnicu, prave
sir i maSlo i' to Salju ranjenicima. One su obradile posebne vrtove za bolnicu,
pomagale porodicama partizana kod obmde zemlje, a danas, kad treba sabirati plodove, zajednicki kupe zito i spremaju ga pred neprijateljem.
NaSe Zene saraduju S narodno-oslobodilaCkim odborima i s mnladinom
u svakoj prilici.
Svojiin radom one su stekle ravnopravnost i postigle da su birane prilikom zadnjih i~bora na oslobodenom teritoriju u NOO-e, tako da je u svakoj
opCini-i:zabrana :lena u opeinski, a i u kotarski -NO odbor.
Po svemu dosadaSnjem radu vidi se, da su naSe Zene shvatile potrebu
organ:izacije i da su je same poCele graditi. Danas po svi~ ·selima oslobodenog i neoslobodenog kraja postoje seoski odbori, formirani• su i opeinski
odbori, a pokazala se potreba da se forunira i kotavski odbor AFZ, kojJ ce
rukovoditi radom na cijelom kotaru~
Da bi-smo odbore koji postoje uCvrsti-li i osamostali-li, a time i proSirili
naSu organizaciju, potrebno je politiCki uzdizati Zene. To eemo postiCi odrZavanjem redovitih sastanaka, kurseva i Citanjem naSe Stampe.
Vee je odr:lano nekolikio kurseva s naSim odbornicima, koji su im pomngli da se osamostale. Ali u naSem kotaru ima joS dosta nepismenih :lena
i mi_ moramo· nastaviti s odrZavanjem teCajeva da suzbijemo nepismenost.
Da ·bismo sve zadatke Sto bolje 1zvrSile i time pruZile joS veCu pon10C
NOB-i 1 izabrale smo na·S kotrurs'ki odbor, koji ee nam pruZiti punu podr.Sku
u naSem radu.
Nada '.t."
DRUGARICE NAM PI$U 0 IWTARSKOJ KONFERENCIJI
Drage drugarice !
Izmedu 18. i 25. VII. o. g.28 odriale su se u nasem Primorju prve kotarske konferencije AFZ, na ·kojima su lzabrani kotar~ki odboni AFZ i to u
kotaru Susak i kotaru Novi.
U kotaru SuSak konferencija je od!rZana pod teS·kim uslovima i nije mogao prisustvovati veCi broj drugarical no unatoC svega odbor je izabran.
0 cijeloj konferenciji potankos-ti ne Cemo iznositi ra-di konspiracije.
DrugaCije je bilo u kotaru Novom. Tame s-mo mogle odrZati naSu konferenciju na osl'O'bodenom kraju.
nom slabo pismene Zene, ali su govorile sig;urno o svojern radu i borbi. Silvatile smo, da je Zena postala zaista ravna svome drugu i da je dorasla da se
puSkom u ruci i radom u pozadini bori protiv neprijatelja.
Bilo je krasno vidjeti sve te Zene na okupu. -Osjetile smo, Sto znaCi naSa
sloboda, kada su govorile drugarice s neosiobodenog terena o teskim uslovima, pod kojima •se bore i ra:de. Dirnule su nas rijeCi naSe drugarice iz Bribira, koja nam je nJ!<Jla, da i »ko su pop,.ljeni, i aka ih danomice tuku Talijani iz teSke a1rtiljerije, -da one ne Ce prekinuti svoga rada, veC Ce blti joS
tvrde i joS upornije se :boriti za svoju slobodu. Zene naSega ~otara postale
su svijesne, da nas maZe spasiti jedino narodno-oslobodilaCka borba.
Zivila aJD.tifa·SistiCka fronta Zena Hrvatske !
Kotarska odbornica AFZ -
J elka29 iz Ledenica
SURADNJA NASIR ORGANIZACIJA
»Suradnja s narodno-os:IobodHaCkim odboro·m i omladinskom organizacijom postoji ... << rpiSu nam -kratko-naSe odborni'Ce u svojim redovnim
izvjestajima. Pogledajmo malo u cemu se najcesce ogleda ta suradnja.
U NOO-u postoji kao ·C1an i ,pretstavnica Zena. U veeini sluCajeva sav
njen rad sastoji se u tome da prisustvuje sastancima odbora i prenese zadatak na organizruciju AFZ, da se sprovode srubirne akcije i prebace paketi i
stvari na odredeno mjesto. I pojedini C!amovi NOO-a samo s te strane gledaju pretstavnicu ·zena u djelokrugu svoga rada.
To dolazi otuda sto, - pvvo, mnogim odbornicima iz NOO-a jos uvijek
nije jasna uloga zena u danasnjoj borbi, kao ni uloga organizacije AFZ, koju
smatraju -svojom pom'Denom ustanovom.
Drugo: veCina naSih odbarnica ne zanima se dovoljno za politiCka pitanja cak ni u ·svom mjestu. One SU, na zalost, jos uvijek tu i tamo pod uplivom natraZnjaCkog, predratnog .gledanja na Zene, kad se svim sredstvima
koaio i gusio svaki pokusaj i da se ispolje njeoe po!Hicke i druge stvamlacke
sposobnosti. Jos postoji tvrdoglavi osjecaj manje vrijednosti Jmd nekih nasih
Zena, a ~oji •su smiSljeno Sirili i uCvrSCivali u narodu prijaSnji pokvareni politicavi bivse vladajuce klike, neprijatelji svakog napretka. Zato se desava te
Zene i danas misle da dio, kDji pridonose narodno-oslobodilaC.koj bortbi nen1a
politiCkog ·~naCenja. Zato, evo, one u veCini sluCajeva samo su posn1atraCi :h.a
sastancima NOO-a, primaju na Sebe i prenose na organizaciju AFZ Cis to tehniC.ke zadatke 1i u izvjeStaj svojim viSim odborima napiSu »Suradnja
postoji«.
1
***
Jednog jutra ustala sam puna veselja i radosti, kad sam .ge sjetila 1 kako
Ce -nam bhi lijepo ·-danas, je~r se odriava naSa kotarska konferencija.
Kada sam doS'la na zakazano '·mjesto, vee je bilo puna drugarica na
okupu. I mi smo otpocele radom.
Nismo same mogle vjerovati, -da Zene mogu taka lijepo d sigurno govoriti na skupStinama, kao Sto smo Cule na naSoj konferenciji. Sve su to veCi.. 100
I po ·pitanju •suradnje s omladi-nskom organizacijom pravile su se pogreSke na sa·mom terenu. Uvea ·se naime obiC.aj da se uzimala u odbor AFZ
aktivna clanica USAOH, ili obratno, aktivnu Cla:nicu odbora AFZ-a uzela je
istovrerneno za odbornicu u sv:ojoj organizadj1i. I tako se rjeSavalo pitanje
suradnje izmedu .ave -dvije organizacije. Razumljivo je, da je time na terenu
nastao izvjestan nered, koji je koCio pravilan rad obiju organizacijal poSto
I
101
�~..
!
It
!1
'•
.
je .t.akov~ odb?rnica preopterecena poslorn i nije u;stanju da savjesno obavlja
dv,Jje duznost1 .
. Kod nekib (\!~no~~ om~. o;ganizacija vlada rnisljenje da je AFt. sarno
· .pnvremena organizaciJa, koJa ce prestati s Tadom Cim ,se skrSi faSizam To
opet proistice iz pogresnog shvacanja uopce uloge i zadataka AFt. i radi ioga
d?!az1 ne~ad ·~'o nesporazuma izmedu omladinske o:rganizacije i AFZ. To se
OCI~ovalo 1 ov1h dana u ovome:. AntifaSistkinje crikveniCkog ,kotara pripremaJU kotarsku konferenciju, stoje dakle pred izborirna za svoj kotarski odb?r ~~z. u. _iz;.:orima naiSlo se na poteSkoCe radi toga Sto o-mlacLinska orgamzaCIJa. pnjeCJ da o~ladinke, dosadasnje clanice odbora AFt. budu opet
b1rane, Jer da omlad1nke nisu Clanice naSe org~nizacije.
AFt. kao . masovna, zenska organizacija, nastala je u oslobodilackom
r~tu s osr:o~nim z~datkom da pnidonese Sto god viSe mo.Ze za uniStenje fa.Sizma ~ na.~OJ z~mlJL Naravno, uni.Stenje faSizma promijenit Ce. se i ime na.Se
org~nizaCIJ~, ah .·~:m': sar:na, kao organizacUa Zena, postojat Ce i dalje, radeCi
na _1z~r~dn]1 'SVOJ11h_ clan1ca: Jer i u buduCnosti stoje pred organizacijom Zena
veh~1 1 raznovrsn1 zadac1. Danas nju saCinjavaju sve antifaSistkinje bez
obz1ra n~ starost, _Pa .s.u i omhxdinke njene clanice. Medutirn, pos•to je AFZ
dob-rovolJna organazac1Ja, m1ade Ce drugarice ·same odluCiti hoCe Ii aktivno
raditi u AFt. iii u omlad>nskoj organizaciji.
'
. ~ve ove poja~e u~azuju nam na pomanjkanje prave i zdrave suradnje,
kOJOJ treba da pnstup1mo Siroko, kao Sto je Siroka i svaki dan srve Sira naSa
zajednicka borba.
S narodno...,oslobodilaCkim odborom suradnja se ostvaruje preko Zene
kao pun?prav~og. Clana NO?, ~ kojer:n __ona s drugovima· izvrSava politiCk~
z~dat!~e 1 sudjeluje '-: donosenJu zaJk!Jucaka za rad NOO-a po raznovrsnim
PI!anJim.a u "svom.e mJestu,.a po liniji NOB. BojaZ!jivost i nesigurnost u politJckom. IZrazavanJU (u kolrko ona postoji), ukJonH ce s""'izgradni·om nasih
odbormca preko organdzacije AFt., a i drugovi iz NOO'a dati ce lrn u tome
punu pomoC.
,
Tako Ce_ ~;ne u NOO moCi prenijeti ne samo_ tehniCke, nego i jedno~
obra:z~e ~o~1t:cke zadatke -na svoju- organizaciju AFZ. Na taj Ce se naCin
~azvrt1 OSJeCaJ "o~!!ovomosti kod svih Clanica i odbornica AFt. pred krupnim
1 danas naJvazniJllffi .zadac1ma, kao Sto je svestralla mo:bilizacija za NOV
javno raskrinkavanje podmuklih izdaj<nika naseg naroda, sprecavanje pljack~
okupatora i tome sliCno.
Takvu suradnju trazi od nas narodno-oslobodilacka borba i svako drugaCije gledanje na ulogu o~ganizacije AFt. kao cjeline, na ulogu zena u NOO~ima, stvara koOniou u razvitku i Sirokom zamahu borbenog poleta svih anti~
fa&i stiCkih snaga naSeg naroda.
Preko Namclno Oslobodila6kih Odbora kao organa Jedinstvene .narodno
oslo~':'dilacke front~ i kao politicke organizacije cijelog naseg namda, najprirodm]e se ostvaruJe suradnja izmedu vrganizacija AFt. i USAOH. U NOO
sudj.eluj~ kao punopravmi Clan i ornladinac iii omladinka. Razne komisije
(pOI]'op;Ivreclne, zdr~vst~ene, ku!tUri_tO"!'tOSvjetne itd.) koje sacinjavaju predstaVITlCl sv1h organ1.Z>aC1Ja, olaksavaJU tu suradnju, a ujedno pruZaju punn
·pomoC na.Sim NOO-ima.
NaSa na~ bor-?a sta.:'lja -~ zadatak ?a uloZimo j~S vi~e zajedniCkog na·pora .za postlzarVanJe SVO]l'h 'Cl-lJeVa, a te cemo postJiCi, ako ostvarimo istinsku
i valjanu suradnju izmedu svojih organizacija u rpunom smislu te rijeCi.
NAPREGNIMO SNAGE DA SPREMIMO t.ITO
Nismo ni jedan zaboravili, kad smo tribali set Senicu i jeCam. Talijani
su blokirali naSa sela, ta:ko da se nismo mogli kretati nego samo pedeset
n1etri od svoje -kuCe. Ali mi seljaJitke smo se spuSCale na naSe njive uz veliki
strah da sijemo i kopamo. Mi smo ipak uspjeli posejati i doi:ekali plod naseg
zita. Ljetna zetva je uspjela. Sada bi bil zlocin, kada bimo dopustHi, da se
neprijatelji hrane na.Sim Zuljevima. Moramo spremiti :lito u dobra skloniSta.
Mi ne moramo delat nikakve utvrdi ni bunkeri, nego samo na suhv.m mjestu
skopat zemunlice i ne Ce ·se viSe dogoditi kot }ani, kad 1nismo ozbiljno shvatili
dobar savjet. Ka.Snje smo videli da fa.Si1sti IiZu svoj.e krvave prste za naSim
tesko stecenim zalogajem. Talijani znadu iskorlstiti priliku i kada im padne
na pam·et pljaCka, oni naCine premetaCine po sehl.h. NaCine zasjedu i nam
se ne dadu kretat ni-kuda za ono vrime, -dokli ne naloZe svoj gladni Zeludac.
Zato mi moramo pokazati neprijatelju, da se ne bore samo naSi borci, nego
da mi si zajedno Curv:amo ·svoju zemlju i svoju hranu. NaSi borci brane svaku
stopu zemlje, a mi Cerna upotrebiti se snage da brZe uklonimo naSu hranu.
NaS zadatak nije Iak, zaC su naSi drugovi vednom na polo:laju. U naSem Pri~
n1orju imamo malo radne •snage, da bi br:Ze skopali trapi i zemunice, ali ki
koliko more brZe, mora pdstat na posal da sakrije Ca brZe more hranu, zaC
faSisti nikad nisu rekli narodu: »Mi gremo sad tebe pljaCkat.« Moramo znat
da su oni iscrpljeni i da CekajU na.S trud, - jer jib naSi borci odbijaju na
oslob-odenom kraju i zato te poduzet se mjere kod nas da se domoru hra:r:te.
A mi Inoramo znat, da ·saki na.S zalogaj poma.Ze borcima i oCemo na saki
naCin pomoC im i olakSat nj'im i sebi ov.u veliku borbu. Neka vidi krvavi
neprijatelj, kako smo se mi si zajedno ujedinili, vojska i pozadina i neka
osjeCa mrZnju na.Seg naroda - a plod naSe zemlje mora bit za nas i za naSu
vojsku.
SMRT FASIZMU - SLOBODA NARODU!
Genoveva30
odbornica 0.0. AFt. za
Hrv..Primorje
PRVI SLOBODNI IZBORI U OPCINI KRMPOTE
1
I.O.O.A.F.Z.
102
Osamnaestog srpnja31 osvanuo je lijep -sunCan dan. KuCe i zidovi hili su
ispisani parolama: »Zi:vjeli prvi s'lobodni ie:bori!«. »Zene, uCestvujte na izborima!« »Omla:di1no uCestvuj na izbodma!«. I letaci su hili polijepljeni na
drveCu. Od ranog jutra prolazile su sel!Om grupice Ijudi razgovarajuCi o tome
za koga da glasaju, koga da biraju u NOO. U dogovaranju prilaze jedni drugima, skupljaju se svi na jedno mjesto. ~olaze i Zene pjevajuCi:
»Oj ja:vore, zelen bore, druna•s Cerna na izbore!«
DOlavi. omladina 'Vesela, nasmijana lica i hva:ta se u kola. Kada se je sku~
pio narod cijele opdne, tad~ je drug iz i1ib:orne komisije odr:lao govor, u
koje1n je rekao: »Narode, sad"a ti se prvi puta prufa prilika da sam izabereS
!jude svoga povjerenja, koji ce da u toku ove bonbe vrse duZnosti vlasti i
koji Ce zaista raditi samo za interes naroda.«
103
�.
Poslije ~ovora odana je poCast palim drugovima, na Cijim je kostima i
krvi izgradeno sve ovo, ·,§to smo borbom izvojevali. Nakon dva minuta Sutnje
r~d se nastavlja. Omlad]na pjeva »Lijepu naSu« ..
Prelazeci samom mdu biranja odbornika, burna se je klicalo ZAVNOH-u
·i AVNOJ-u itd.
Prvi puta napaCeni ali nepalroreni narod Hrv. Primorja rekao je svoju
rijec, koja ga je tistala u dus;, a nije •smio godinama da je kaze pred bivsim
protunarodnim reZi·mima.
Prvi puta uCestvovale su na izborima primorske Zene, koje su bile ravnopravni glasaCi, a neke su Cak i·zabrane u odbor.
Nasi slobodni izboi-i za-vrseni su pjesmom i lmlom. Dugo je kroz dan
ozvanjala ·pjesma: »Hej Slaveni! ...
_Zivjeli prvi slobodni izbori u Hrv. Primorju!
RuZica32
T
Crikvenicu
d mjesto SuSalk
a sakupljeno je
4000
6000
10000
Za kotar Novi
5320
7556
18564
Sabrano ukupno ciga-reta
31440
Za kotar Kastav i Senj nisu nam jos stigli izvjestaji.
Dakle, samo u tri kotara je sabmno onoliko, koliko je predviaeno za
cijeli okrug.
Osim cigareta sabrano je jos ukupno po cijelom okrugu:
1.686 komada cigara,
120 paketa duhana,
700 knjizica cigaretnog papira,
508 kutija sibica,
700 kg. soli,
250 kg. karbida.
Posebno je sabrano hrane za naSe borce, "koji borave na naSem terenu:
2.500 kg. krumpira,
1.000 kg. kruha,
400 kg. graha i kukuruza,
1.500 kg. povrca.
Time je zavrSeno udarniC.ko takmiCenje. Cigarete su uz pozdrave drugarica naSim borcima, poslane u Divtl.ziju, do•k se ostali sabrani materijal i
hrana j oS prenosi.
Cim bude preneseno, uputit cemo i to vojsci.
Drugarice! MoZemo s ponooom reCi, da je naSa udaTniCka akcija potpuno
uspjela. Nase su clanice i odbornici jos jednom dukazale kako veliku ljubav
gaje za nase hrabre borce. Nisu prezale ni pred mme. Unatoc okupatorskog
terora i Gpa·snosti kod 1prebacivanja, one su dale sve od -sebe, shvaCajuCi
potrebe nase vojske. Otkidale su oct ustiju sebi i svojoj porodici i spremile
dar vojsci, koja •se 1tako nesebiCno bori za slobodru naroda-veC dvije godine.
Ali neCemo se ustavdti 'kod ovog uspjeha, nego Cemo se naSim radom preko
naSih 'Organizacija AFZ joS Cv!1SCe pove1Ja1:i u borbi, ·s ciljen1 da j-oS viSe da~
denro naSim bordma~
NaSa lozinka ostati Ce i nadalje: »Srve za frontu..._..sve za pobjedu!<<
NEKA JE SLAVA PALIM DRUGARICAMA!
one Ce biti osveCene!
'
UDARNICKO TAKMICENJE JE ZAVRSENO
104
cigareta izgleda ovako:
se sakupiti
I opel •SU p.rle dvije nevine zrtve pobjesnjelih fasistickih krvnika. Dvije
rnlade djevojke, omladinke, Cija je jedina krivica bila da su rodene kao
Hrvatice. Na cesti, u blizini Bakra, bacili su perverzni talijanski zloCinci
bombe na omladinku Veru Alibaneze i njezinu drugaricu Nevenku KovaCeviC.
Nakon izvrSenog z-loCina ostavili su razbojnici svoje raskomadane Zrtve u
prasini ceste i pustili na njih svoje pse, koji su dovrSili komadanje mladih
tjelesa.
Mladirn. je muCenicama prireden v~liCanstven pogreb kojem je prisustvovalo stanovniStvo cijelog Bakra, izra-ZavajuCi glasno svoju tugu i svoje proteste.
~-·Ovaj krvavi zloCin joS je viSe ucijepio mr.Znju u srca naSeg naroda i pO··
jaCao naSu odluku da nd jedan krvnik ne i·zmakne pravednom narodnon1
sudu.
Kako •smo u •pmslom broju objavili, Glavni Odbor Hrvatske pozvao je
sve organiZ!a.cije na udamiCko takmiCenje u sabiranju darova vojsci prHikom
dvogodisnjdce ustarrka.
Toj se je akciji prikljuCio i naS okrug. Drugarice su s oduSevljenjem prihvatile poziv i odmah se dale na -posao. Na njihov je prijedlog zakljuceno,
da se u Primorju pristupi sabiranju cigareta, soli i karbida, jer se drugih
stvari ovdje ne mo.Ze ·n1 baviti u veCim •koliCinama.
a
·
Po planu Inicijativnog Okruznog Odbora AFz predvideno je datemo
sakupiti 30.000 cigareta, omm drugih stvari koje ce se uz tJo sabrati. Za svaki
je kotar odredeno, prema mogu6nost.iuna, koliko Ce cigareta sa1brati da bi
postigli predviaenu koliCinu.
NaSe su drugarice sebi postavHe plan, po kojem Ce s~- takmiCiti 1 nastojale su da ga uzvrse. - Meautim plan je uspio iznad ocekivanja!
~abiranju
predvideno da Ce se
NOVE :I:RTVE
NaSe Pdmorje ne Ce nikada za·boraviti na njih
Slika takmicenja u
SMRT FASIZMU -
SLOBODA NARODU!
Inicijativni Okruzni Odbor AFZ
za H•rv. Primorje
NA PUTU KROZ ISTRU
'
K.rd prevalis put preko U6ke, ,;idis panoramu si<oro cijele Istre. Nizu
se tu lijepa plodna .polja i ravnice, ima i bretuljaka i mn10go sela sa zaseocima od 5-6 i viSe kuca. :lute se polja sa zioom i ·kukuruz lijepo raste. S
livade ·se Siri 1nirils osruSenog sijena. Na mnogim •su mjestima iskopane velike
jame, gdje se vadi ruda za aluminij, koja se odmah tmnsportira za NjemaCku.
103
�Bogata je naSa Istra rudarna i plodna Zitom, kukuruzorn i vinovom
lozom. Ali 'tu su glavni faktor vrijedne ruke radnika i seljaka, koji rade i u
~~dredeno radno vrijerne. Rano jutrorn, olro 3 do 4 sata, joS je noC, mjeseCina osvjetlava puteve i ravnice, veC se Cuje topot volova i Skripa kola. To
su seljaci, koji rnoraju iskoristiti i komad noCi, kod ·rna~o mjeseCeva svjetla,
idu oni da voze :lito i 'Si'jeno. A kamo ga voze? Voze ga kuCi. A koliko Ce
biti za njih, da li Ce im biti to opskrba za zimu to oni ne znaju. Stare su
maSine sve zaplijenjene, a k<ada treba »makinat{< (vrSiti Zito), kako kaZu naSi
Istrani, voze maSinu od sela do sela. Brzim tem~om bacaju snopove klasja,
ma9ina vuCe, a oCi·SCeno Zi1Jo pada u vreCu. Stoje tu dva Covjeka, ne skidaju
oka ~ maSine, Zito se vaZe, a ani biljeZe koliko ima kilograma. Ta dva Covjeka
progovore~ katkada koju •rijeC talijanski, ne obaziru se na nikoga, vrSe .sluZbeno svoj ·posao.
Domadn gleda u zito, plod je to njegovih zuljavih ruku, promatra te
strane ljude, ·koji ne govore njegovim jezikom. Oni Ce mu sada odljeliti Zito,
ne pitajuC koliko je njemu dosta, - ani samo oduzmu.
Taka je i s ostalim. Gone im seljaci krave; volove i vino, sve im to
n1oraju prodati uz nisku ·cijenu. PSenicu im vlasti plaCaju jedan kg. 1.60 lira,
meso govede i telece jedan kg. 4 do 5 lira, a jednu Iitru vina po 2 lire.
Taka oni procjenjuju zivezne namirnice, kada ih kupuju od seljaka. Jos
mnogo toga pripovijedaju seljaci do cega ih je doveo fasisticki rezim, pod
kojim stenju vee preko 20 godina.
Kakva je Suma prije bila tu, hrast do hrasta, sve se zelenilo. Ta jc Suma
bila ures Istre, a •sada strSe goli bre.Zuljci.
Taka sada izgleda Istra. Kad prolaziS tim krajevima, zanosiS se 1niSlju,
kako je divan taj .kutiC naSe hrvatske zemlje, u kojem bujd. .Zivot, a kada
zaviriS u malu seljaCku kuCicu, Hi susretneS radnika, kojemu Zuto, mrSavo
Jice pokazuje kako ·mu je protekao Zivot, tada vidiS pravb":"sliku Zivota istar~
skog naroda, koji pati godinama pod jaloom pandzom tudinca. Taj narod
ne poznaje slobode do danas je hila ta vijec daleka za njega.
· Gusta Zica, kojom je odvrojena Istra od hrvatske zemlje, danas. se prt;!-kida. Budi ·se narod parobljene Istre i Salje svoje sinove i kCeri u narodno-oslobodilaCku vojsku, da budu branioci svoje zeriilje, da posvema rastrgnu
Zicu, koja ih dijeli vd braCe, da zajedni.Cki s hrvats~om i srPskom braCom
uniSte i istjeraju neprijatelja i izvojSte slobodu cije~om hrvatskorn narodu.
SMRT FASIZMU -
SLOBODA NARODU!
Milka33
DRUGARICE IZ TVORNICE PAPIRA I UKODA34
lVIi, vaSe drugarice, koje -smo zajedno s varna radile i okusile tvorniCki
Zivot, sada se nalazimo u pa:rtizani•ma. Ali -mi n:ismo zaboravile na vas, naSe
drugarice, koje noCu i danju raddte uz slabu aprovi1zaciju i joS pod nadzorom
okupatora, koji vas danornice gnjavi i isc11pljuje vaSe snage. I nii smo radile
tako, 12 do 14 sati, pa i u noCi, tako da je nekim drugaricama viSe puta
pozlilo od nespavanja i gladi. A kad ·smo •koncem tjedna primile zel}no ocekivanu plaCu, bHo nam je odbijeno po nekoliko sati zabo Sto naS rad nije
izgledao onako, ·hio sto bi izgledao, da smo mdile po danu. 80 do 90 lira,
to je -hila nasa p!aca, koju smo do kuce potrosile, vracajuCi dugove za nocnu
ishranu.
106
Taj tezak zivot, koji se je pogorsao dolaskom okupatora u nasu zemlju,
osvijestio je nas, radnice. Postale ·smo svijesne da samo borbom mo.Zemo
doCi do slobode i za to ·smo otiSle u partizane, odakle pozivamoi!i vas, da se
prikljucite nasoj bovbi. Treba da znate, da je danas svakom postenom rodoljubu - Zeni, a .pogotovo muSkarcu, mjesto u partizanskim redovima. Propagirajte medu drugovima, da idu u Narodno-oslobodilacku voi'Sku, da ne rade
za 28 lira, kad samo jedme Carape stoje 50 lira. Saljite muZeve i braCu u
narodnu vojsku. A sv>i, koji iz bilo kojlh razloga ne magu da dodu k nama,
neka se bore u pozadini. Vi drugarice, treba da organizirate sve drugarice u
na.Su borbenu organizaciju AFZ, koja postoji ne samo u naSoj zernlji, nego
i na cijelom svijetu.
Drugarice, radnice! Vi koje danomice osjeCate .teror okupatora, vaSih
Sefova, treba prve da stu~ate u borbu, jer ne m10Zete i.zgubdti niSta, nego
samo dobiti. Za koga radite? Za okupatora, koji vam .svakhn ·danom ote:iava
Zivot. Sabotirajte posao na svakom kora:ku. Kvarite maSine. IzreZite krivo
papir, zakolajte krivo daske, sve Ce to ubrzati naSu pobjedu - a okupatoru
nanijeti stele. Vi, drugavice iz Grobnika i drugih sela! Vi, koje ste osjetile
najveCi teror okupatora, na varna je red da osvetite svoja zgari.Sta i da se
barite za slobodu onih hiljada interniranih. Organizirajte i zadnju Zenu u
tvornici i poka:lite plli•mjerom ostalim Zenam3., kako se breba boriti na svakom koraku. Citajte naS Hst »Primo:r1ku« i pomozite 1Svojim dopisin1a. PiSite
nan1 o svorn teSkom Zivot:u.
Drugarice, tvorniCke radnice! Mi vas pozivamo na zajedniCku borbu za
slobodu!
Smrt okupatoru!
TvorniCke radnice
DRAGE DRUGARICE
Raduje nas neizrecivo vaS dopis, u kojem nam opi,sujete svoj Zivot i rad
u oslobodenoj naSoj otadZbini. VuCe nas Zelja da i mi budemo s varna.
Htjele bismo vam i mi napisati neSto o naSem radu, samo mi o tmne
smijemo malo da piSemo.-TeSke su i opasne okolnosti, pod kojima mi
radimo, no na.S 'rad nam je uza sve to drag i ne bismo ga se odrekle ni za
Sto. Cv,listo smo orgam.iZ!irane u naSoj AFZ organizaciji, pa tako svaka Zena
zna, kuda pripada, te je s time naS rad u ·mnogome olakSan.
NajveCe nam je veselje 6itanje naSe »Prin1orke« i druge Stampe, koju
nam Saljete, samo n1i ·ne Citamu slobodno ·poput vas. Cim dobije1no Stampu,
treba je razdijeliti. To je prvo, a bas i nije tako jednostavno. Nikada ne
znamo, kada i gdje nas maZe naS mrski neprijatelj iznenaditi.
S velikim ponosom radimo za opslrnbu naSe vojske. Za na.Se hrabre
borce i ramjenike Sivamo, pletemo, te skupljamo i kupujemo sve Sto treba.
l(.od toga nam ·mnogo pomaZe -svijest naSih •sugraciana, moramo se pohvaliti,
jer sve, Sto se traZi za naSe vojnike, odmah se dobiva. Narod je ponosan
na svoju herojsku v>ojsku, pa za nju daje koliko vise maze. Najtezi 'flam je
posao otprema nabavljenih stvari. To je skopCano s velikom opasnoS6u, a
Cesto i s velikim naporima. No ni.Sta nam nije preteSko i preopasno. Sve
Sto Cinimo, Cinimo zduSno i ·radosno, sretne Sto imamo n1oguCnost da i mi
iene ravnopravno s drugovima sudjelujemo u ovoj divovskoj ·boTbi naSeg
naroda za oslobodenje.
Odbornica AFZ Susak
107
�.
T
"
I
0 NASOJ DJECI
PRIMORKA
Dopis koji 'sam proCitala u jednom broju »Primorke«: »Ne dajte da
od vaSe djece stvore neprijatelje({ ponukao ·me je da opiSem, kako se kod
nas u arnektiranum podruCju postupa s naSom djecom.
Ovih su dana otvorili zabavi:Ste za one na1Jrnllnje. Tamo idu djeca od
2 do 6 godina. Za njih se brinu casne sestre. Djeca dodu oko 10 sati te su
tamo do rucka. Njih se vodi i na setnju, te moraju pjevati talijanske pjesme.
Kako je Zalosno Cu1Ji djecu, koja joS •pravo ne znaju izgovarati rijeCi, a vee
moraju po na;redenju mrskih faSista da se uC.e tudinskon1 jezik.u. Clanice
AFZ su pozivale roditelje, da ne Salju djecu u ta zabaviSta, no nije se dobra
organizimlo, pa su samo pojedini roditelji •ostavljali djecu !cod kuce. Onda
su bili pozivani ·na red zaSto ne Salju djecu u zabaviSte. ZatQ neka nit.ko ne
sa1je svoju djecu tim gadovima na obuku, da ih otude od vlas,titih roditelja.
Neka im ostanu prazne klupe.
Neka znade mrski okupator, da ovakav postupak s nasom djecom jos
viSe raspiruje naSu mr.Znju prema njemu!
Broj 10
22. listopada 1943
Odbornica AFZ iz anektiranog kraja
***
U puckoj skoli u Podvezici -igrala su se djeca na sl<olslmm dvoristu i
govorila hrvatskim jezikom.
S prozora ih je ·slusao talijanski uCitelj i sav bijesan doletio medu djeCake i poCeo vikati na njih kreketavim glasom, da ne smiJtt::govoriti hrvatski.
Djecaci su se grohotom -smijali, a on !jut htio je da udari jednog malisana.
Ali mu djeCak reCe odluCno: »NeCete vi meni zapovijedati, kako Cu ja govo·
riti!« Na te rijeCi nastavnik p1~oblijedi, ode ·k djevojCicama i po-6ne na njih_
vikati. DjevojCice su mu na glas odg-ovorirle: >>Na deSpet varna govorit Cemo
hrvatski.(( Pora.Zen ovim adgovorom on se oklrenu-; ode.
Taka postupaju faSistiCki zloCinci s naSom -djecom, ali duh borbe je i u
djeCjim srcima.
Sa Susaka
PRIMJER HRABROSTI
Nedavno se je odigrao jedan lijep primjer nasih hrabrih drugarica, koje
veC dulje vremena bonwe u internaciji. Prigodom premjeStanja bile su
kratko v.rijeme na R~jeci, u Jela:CiC-kasa11ni. Kada su ·bile praCene na stanicu,
gdje su krcane u vagone, drugarice su u kamionilll:a pjevale i bodrile on~,
koji su ih pratili, da ne placu za njima. Kada su se ukrcale u vagone, koJe
su Cuvali mrski okupatorski vojnici, one 1SU se pojavile na 1nalim prozorCi.
Cima i vi,kale 'Slo.Zni:m glasom: >>Zivjela borba za slobodu! Zivjela velika bratska Rusija! Pozdravite braCu partizane!<(
Odbornica AF:l Susak.
108
PRIMORKE CE I DANAS IZVRSITI SVOJU DUZNOST
Deseti broj na.Se }}Primorke(< bio je upravo spreman za Stampanje, kad
su naglo nastupili dogadaji, radi kojih smo morale da izmijenimo plan naseg
rada. OdluCile ISIDIQ da iZJdajemo naS list u ovome novom formatu i to dva
puta· mjeseCno, kako bi i }}Primorka<(, uz ostalu naSu sveukupnu Stampu,
mogla da pruZi na.Sirn Zenama Sto svtjeZi.je Clanke i vijesti. Jer danas je naroCito vaZno, da Citav naS pdmorski narod, a osobito .Zene, budu Sto bo}je
informirani o politiCkoj 1situaciji i dogadajima u sv-ijetu, ka1ko bi mogle sto
jasnije da vide, da ·su ovi teski dani koje prozivljuju, tek jedan od posljednjih trzaja umiruCeg faSizma.
Nakon dvogodisnjeg terora talijanskih fasistiCkih okupatora, naslupilo
je ono, Sto smo m·ogl'i predvidati. NjemaCki razbo~nici uz pomoC domaCih
bjelogardijskih i ostal'ih izdajnika, pokuSali su da svojin1 motoriziranim jedinicama unesu ·paniku u naSe redove. JoS su nam jedamput dokazali ubistvirna, pale.Zirna i pljaCkom, Sto znaCi njihova }}kultura(< i >}novi poredak(<, Ali
nisu nas po~olebali, rni smo tu, Cvrsti i jaki, spremni na otpor i borhu. Ti
su bahatl razbojnici, uJbice golorukog naroda, hrabri sve dotle, dok in1 se
netko ne isprijeC'i na ,putu. Pred puSkama naSih boraca oni su kukavni stvovovi, koji bjeze, drhcu i umiru kao kukavice. Njihove odvratne sluge, bjeloga~dijski, CetniCki i usta1Ski izrodi bili su se -pred parti:zanima pritaji1i 1 is-korisHli velLkoduSnost naSe narodne vlasti. Danas su oni atvorili svoje karte,
pod zaStitom naseg najveceg neprijate!ja Nijemca. Njihova je izdajnicka
propaganda zivo proradila, kako bi zatrovala dusu naseg Primorja, ubila
njegovu borbenost i zelju za ·slobodDm, kako bi ugusila plamenu ljubav naI'oda za njegove junaCke sinove-borce.
109
�T
I
NaroCito su Zene izVIr.gnute opasnoti ove izdaJniCke propagande, koja se
nada da Ce svoJim la:Znim obeCanjima i uputama djelovati na njihove liCne
osjecaje i po!oolebati njilrov moral. Nagovaraju ih da pozivaju >svoje sinove
i -JnuZeve~borce natrag kuCi, jer da Ce samo taka spasiti svoje. Zivote. A1i Zene
Prin1orja me Ce to uCi,niti! One neCe da njihovi najmiliji budu osramoCenl.
za cio Zivot kao bjegunci i izdajd.ce svoje braCe, one ne Ce dati da njihova
krv i snaga poslu:li neprijatelju u borbi protiv vlastitog naroda. One znaju
da Ce neprijatelji, razonuZavSi njihove drage, prvom ih priHkom poubijati
ili protjerati u logore i na ropski rad u NjemaCk_u. I naSe Ce Primorke, kao
i ostale· Zene Jugoslavije, znati da u najteZim Casovima dadu od sebe najviSe
sto mogu dati. One ce dokazati da su duboko shvatile veliku istinu. BEZ
BORBE NEMA SLOBODE!
Zene Hrvats·kog Pdmorja naJstavit Ce da se i dalje sa,. sv01n svojom
toplom ljubavi brirrm za NO voj&ku, za svoje borce. One ce skqpljati za njih
odjeCu i obu6u za :Llimu, hranu i lijekove. One Ce se bdnutl za one, koji su
ostali bez krova, koji su morali pobjeCi pred hitlerovskim raZJbojnidma. Zene
Primorja Ce Zivom rijeCi i Sirenjem naSe Stam:pe dizati---'kao i dosada narodni duh, podsticat!i borbeni zanos u narodu. One Ce raditi u svojim antifaSlsti6k~m organizaci-jama, suradivati u radu NO odbora, znajuCi ·da nas oni,
okupljeni oko ZAVNOH-a vade jedinim ispravnim putem, putem borbe prerna konacnoj pobjedi i slobodi. ·
110
I
I
I
�-vI
PRIMORKA
Broj 11
5. studenog 1943.
SAVJETOVANJE PLENUMA OKRU:ZNOG AF:Z ZA HRV. PRIMORJE
oddano je 25. X.35 Bilo je prisutno 18 drugarica iz svih kotara osim SuSaka i Kastva. Drugarice su dale opSirne izvjeStaje o politiCkim prHikama i
o 1stanju naSe -organizacije u pojedinim mjestima Primorja. Pokazalo se, da
je u nekim mjestima, us·lijed prodora Nijemaca nastalo u narodu malodusje
i •strah, mdi kojega je gotovo prekinut rad pojedinih odbora. Drugdje, i to
redov.Jto u selima, narocito u omma koja su najdulje sudjelovala u borbi i
pridonijela najveee zrtve--mailazimo na vrsoku i nepokolebanu svijest. Istak·
nuta je potreba intenzivnog OI1ganizacionog povezivanja i politri.Ckog rada
medu Zenarna. Govorilo, se o potrebi otvaranja kurseva za nepis.mene. ZapoCet Ce se· s odr:Zavanjem politi6k,ih lmlrseva, za ~koje se naSe Zen:e Zivo intere.
siraju.-Ra:spraiVljalo se o ~suradnji s NOO-ima 'i omladins k.im organizaeijama.
·
1
SA NASIR OTOKA
Nase zene ·sa otoka, po oslobodenju,36 odmah su pristupile organiziranju
svojih redova. Po primjeru ostalih Primorskih Zena, one stupaju u AFZ osnivaju svoje odbore. Na 'Sa'Stanoima se upo~navaju s borbom i Zivotom partizana, jer su prije oslobodenja bile zarabljene po okupatoru i nisu imale mo.
gucnosti da ,citaju na5u stampu. Zato zele ·sada nadoknaditi izgubljeno vri·
jeme.-Mnogi otoeani odlaze u NOV. Majke 'SU ponosne na njih, osobito one
ciji su sinovi vee prije pobjegli i"Pred Talijana u partizane. Jedna odbornica
sa Raba, •kojoj su oba sina otisla, uskliknula je: »Neka su otisli, vesela im
n1ajka!«
113
�T
. -- ·pred naSinl.OtoCankama- Stoje: y_eJ!K:i. z8!c.lf!!ci OkO>S·tVaranja i U.CvfSCiVilrif3 ..
svoje organizacije AFZ, no neka rie _
k!Q!ll\l, nego uporno nastoje da dostignu
druge kotareve. Mogucnosti u •slobodnim danima imamo i treba da to isko,
ristimo radi dalje borbe.
·
PRIMORKA_
I
I
Bro]U
Studeni 1943.
KRATKE VIJESTI
-
Predsjedrrica opCinskog AFZ, Ledenice, drugar.ica Ana Mataija na grobu
svog druga .rekla je: >}Ostavio si mi puSku, borit Cu se -s njom dalje.<c
-
U Crikvenici je odrZan petodnevni kurs za odbornice ·mjesnog odbora.
Polazilo je kurs 8 drugarica.
-
Na prvom kota!rskom -savjetovanju za kotar Crikvenicu Jl!isustvovalo je
120 odborrrica iz kotara.
-
SkloniSte za Zene i djecu prolaznike, koje je osnovao crikveniCki Injesni
odbor AFZ, redovito je i poslije provale Nijemaca izdavalo oko 30 obroka
dnevno.
-· Okruzni odbor AFZ za Hrvacsko Pvimorje poslao je na ledenicki, krmpotski i zagonski teritorij TDbe za haJjine i campe za preko 115 c!atnica j
odbornica. Ova je naS naj-siromaS:niji kraj i od samog poCetka sudjelovao
je u borbi i bio osloboden.
-
Na otoku Krku odrzano je u 3 tjednu 43 masovna sastanka za zene.
-
Prosiog je mjeseca obrazovan u Istri Ol<!mzni Odbor AFZ za Istru, koji
se sastoji ad 12 odbornica.
PODUPRIMO RAD NOO·a
·, Pred naSe NO. odbore postavljaju se ·svakodnevno sve noviji i veCi zadaci.
Treba organizirati-' Zivot .··na- oslOboden.Oj -· teiitoriji, .tfeba. povesti narod u:·
bOrbu protiv Svapskih ra·Zlbojnika, kuji mestimiCno prodiru u naSe Primorje.
Treba voditi narod u opCoj mobilizaciji narodnih snaga, da ,svladamo i ove
konaene kusnje i postignemo slobodu, za koju su narodi Jugoslavije toliko
Zrtvovali.
U Citavom born radu, u rjeSavanju svih tih pitanja, u bPizi za narod, za
njegovu prehranu, za tok citavog njegovog Zivota, katkada se ucini i po koja
pogreska. U takvim slucajevima cesto narod pojedinih mjesta baca krivnju
na NO odbore, zaboravljajuCi pri tome, da su ti odbori njegovi i da su ani
takvi, kakav je on - narod - sam.
NaroCito Zene, pa makar one ~radile u svojoj organizaciji - AntifaSi·
stickoj fronti zena, gledaju ces1o pogre8no na NO odbore, kao da je to neka
organizacija, kojoj one ne pripadaju, koja je samo »muSka« organizacija.
I onda, kritizirajuCi katkada sa pravom, a Cesto i bez· prava rad NO odbora,
Zene zaboravljaju, da su ti odbori - narodn;i odbori, -da za izbor i postavlja~
nje !judi u njihova vodstro, a prema tome za sav njihov rad snosi odgovor~
nost Citav narod .dotl.Cnog kraja, .dakle i Zene, a naroCito one, koje su svije~
sne, one, koje su radom u AFZ~u pokazale da vide i osjeCaju potrebu da~
nasnj e borbe.
Onoj drugarici, kao i onom drugu, koji pokazuju nezadovoljstvo s radom
treba !TeCi: ako misliS da neSto n~je u redu, upri i ti, podupri rad
NOO-a, pomogni drugovima i drugaricama, odbomicama da isprmjavaju svoje
dutnosti, kako se najbolje maze.
NOO~a
Mi smo, zene, u danasnjoj NQB,j po•kazale da smo sposobne da ispunjavamo svoje duZnoS>ti i da -steknemo svoja prava. Pokazale ·sm-o to kao borci,
114
115
�T
kao prvi i glavni pomagaCi fronte i NO vojske, p0kazale smo to stvorivsi
Cvrstu vezu naSe .fronte i naSe- pozadine: Nase je ne samo pravo, nego je i
nasa duznost, da u radu u samim NOO-ima i u podupira:nju rada NOO-a
preko nasih zenskih antifaslstickih orgooizacija to jos jednom pokazemo i
dokazelllo.
Time Cemo iz·VIrSiti svoju duZnost prema naSoj -narodno-oslobodilaCkoj
borbi, prema -naSem •narodu.
PRIMORKA
IZDAO OKRU:I:NI ODBOR AFZ ZA HRV. PRIMORJE
1944.
Svibnja
ISPRAVAN RAD KASTAVSKOG ODBORA AFZ-a
I u te.Skim »Crnim<< danima, koje je uz ostale kotareve pro:Zivio i narod
Kastva provalom svapskih skotova, pljackasa, izbe~umljenih., zutih nakaza,
koje obescascuju nase zene i djevojke - kotarski odqor AFZ J.ilaze sve sile
da pomogne NO o<lboru u njegovom 'radu. Donosimo izvadak iz pisma, koje
je K.O. AF:I:. Kastva uputio KNOO-u »... Nase clanice AF:I: ko god moru,
davaju dobre voje !Za svoju organ~zaciju soldi i sake vrsti robi.
Va naSoj KastavCine su pdSii Crni dani, as su nan prej Crni, a sad
Zuti vrazi Cuda Skodi storili. Ca ·ni dost to, to imamo ·Cuda siromaSnih familij
naseh dobreh partizani, ke treba da znaju da se si ti i nasa vlast za njih
skrbi. Zato ovi nas K.O. AFz posije van 6.200 Hri 3 bremena robi, da bi se
jos vise moglo dat pomo6i ku davaju nasi NOO-i siromasnon i familljan
ken je potreba.
Nase organizacije AF:I: jos obecaju da 6e gljedati ca vise u semu pomoc
svoj NOO za dobro naseg naroda, ni je vee cuda potreb, rna ni zgubil vem.
ObeCuju da Ce se storit da Ca br.Ze fi.ni ·veC jedanput ta nesreCni rat«
1
»PRIMORKA« SE OPET JAVLJA
· Obilazeci nasa primorska sela i gradove svagdje nas, drage drugarice,
susreCete s pitanjem: »~ho je sa· »Primorkom<<?, zaSto viSe ne izlazi »Primorka«?
Evo, opet se javlja vaSa »Primorka«, da vam medu ostalim odgovori i
na ovo pitaoje.
Vi, koje od prvih dana stidjelujete svim srcem u nasoj borbi, sjetit cete
se njenog prvog broja. Bilo je to mjeseca prosinca 1942. godine, kad'l je
prvi •sastanak Oi<Jruznog odbora AFZ Hrv. Primorja postavJo pred sebe zadatak da okupi organizaciju AFz sve one hiljade Primorki, koje su iz vlastite
pobude pomagale svoje voljene parti;zane, bez nekog plana i rukovodstva, nepoznavajuCi ciljeve nase borbe.
Trebalo vam je reCi da niste jedine kojima zastaje dah od ·radosti kad
vam partizan noCu k-uone na prooor, da niste jedine koje ·Sapatom medu
redovima faSistiCkih ubojica pronosite v:ijesti o uspjesima naSih boraca.
Trebalo je da sa~nate, da u nasoj zemlji i u cijelom slobodoljubivom
svijetu postoji zajednica Zena antifaSi stkinja - AntifaSistiCka fr-onta Zena
- i da ste i vi njene Olanice.
Da biste se S-to lakSe sa -svim tim upoznale i da bi vas se uputilo kako
treba organizirano pomagati nasu mladu vo}sku, rodila se »PRIMORKA«. Pored redov.itih 'Sa!stanaka :lena antifaSirstkinja i uspostavljanja organizacije na
terenu ·»Primorka<< je odigifala golemu ulogu u stvaraniu AFZ-a u_Hrv. Primorju. Zadatak, ·koji je bio pred nju postav!jen - a to je okupljanje svih
Zena Hrv. Primorja -u Narodno-oslobodilaCki pokret - ona je izvrSila.
Iako stalno pod faSistliCkom okupacijom, vi ste se pot-puna saZivjele s
nasim pokretom. Organi·zacija AF:I: u PrJmorju kao cjelina, ukljucila se u
Jedinstvenu Narodno-oslobodilacku frontu.
1
116'
117
�/
---··
Narocito se ro pokazalo prilikom kapiwlacije Italije, kad ste ·skromne,
povucene, n"jednom postale -samostalrie r·.odlucne. Prisilili ste talijansko-faSistiCku vojsku da ostavi -oru:Zje, prenosi'le i· spremale. ratni plijen na sigurna mjesta, pomagale organizirati novu narodnu vlast.
AntifaSistiCka iironta :lena Hrv. Primorja je uz pmnoC svoga listkt· >>:Pr'imorkeK uspjela -da-vas ukljuC.i-u sveopCi -narodni pokret za-oslobodenje--d-omovine. »Primorka<( je izvrSila svoj zadatak i prestala izlaziti.
Ali kad veC govorimo o ,svemu tome ·ne Ce biti na odmet da spomenen1o
i jednu loSu crtu, koja se bila pojavila u naSoj organizaciji prvih dana iza
ponovne okupacije nase obale.
Mnoge su od vas, drage drugarice, zaboravile kak!o su sluSale na naSi.m
sastandma i Citale u naSoj Starn pi da rat joS nije gotov, da Ce neprijatelj
jos doci i da tek onda ne srnijemo klonuti. Onda ce se istori\ vidjeti koliko
tko ima srCanosti i vjere u pobjedu.
•
Mnoge su od vas to zaboravile, mnoge su klonule.
Iste one, koje su m"imo talijanski-h bunkera neustraSivo prenosile oruzJe
i municiju, iste one, koje su neumorno tumaCile svojim drugaricama ciljeve
naSe borbe, danas su najednon1 sustale u strahu pred Svapskim psima.
Zbog svega toga bas je danas, vise nego ikada, potrebno da se 'Sve zajedno sastanemo, da -se porazgovorimo o svemu Sto smo naCinile i Sto s1no propu-stile uCiniti, za Sto skorije oslobodenje domovine.
Danas stojimo pred I. OlorllZnom konferencijom AFz Hrv. Primorja. Na
toj Cerna konferenciji _pretresti, s-va ..ta~ pitanj:a. :Vjdjet Cemo koliko smo .Zena
okupile u naSu organiza-ciju i kako naSe Zene izvr.Savaju zadatke, koje danas
borba pred njih postavlja,-Vidjet. cemo k(}liko smo·uspjel.e .da se,.upoznamo
s politiCkom-·sit'Qacijom -u svijetu i· kod- na~. l\olil5:o·_Smo.shv<;iJi:le one. goleme
medunarodne uspjehe, koje je nas Narodno-oslobodilacl<ie- .pokret po$tigao
preko svoji)l .predstaynistava AVNOJ-a i. Nacionalnog komiteta.,
. Danas, kad nam. se ze~e Bngleske i Amerik~ dive i sal}u plamene pozdrav~ •. kad _je bli~u. Cas, kad Ce na·m pruZiti :d~$nic1,1· j ,na}3,e: s.ovj~tske s~stre,
danas cemo,. u predvec~je si;nme pobjede riiuil'fa~ii:inom, jos' jednom putem
naSe konfer0ndj~_ reCi ~.Cij~lome_ ,sv.iJ~u,_. da SrtlQ'. QdlliCile_= l!:~t!rajat~ uz I)aSu
juna,cku vojsku do konacne.pobj<;>de.
· ·. ·, :. ...
· .
' .
. , ·
U ovom se, eto, casu ponovno j,a~lja .,;PRIMORKA« sa zadatkom 4a pon1ogne rad naSe I. Okru2ne konferencije i da_prekQ :nj!i! up_oznam() ~ve Zene.,
anti-faSistkinj~ •. sa '~a,Sjm radom ._i _borb9m.
naciju. Za njih je samo postojala nepostedna borba protiv talijansko-hisistickih uljeza i · domaCih dousnika. I poslije kapitulacije Italije, kada. ·su im
. Svabe i. -ustaSe· nudili.'aprovizadju, -cta ih pridobiju rna -svoju stranu,; one -su
jednoduSno f·s·-.preZrenjem odbile . svaku- pomoC onih,. koji su- pdrohHi -i.
opljackali nasu zemlju, popalili na hi! jade sela i koji sir poubijali na 'stotine
hiljada rievi-nihJjudi,- :lena, djece i st'araca. One su· nidije pjeSaCile na desetke
kilon1etara u lmr1ovaCko podruCje, Sloveniju i na-diuga 1njest:a, dana ledima
:donesil ~eseta~ k_Hograma hra_ne, koju dijele .sa svpjom vojskom"
Eta, ~ako su se qdazvale Zene Hrv. Primorja, zajedno- s3. svojim muZe·
vima, sa svo}9m braCom, pozivu sla;vne KomunistiCke Pcirtije, poslije onaka
si'arnne izdaje i kapitulacije jugo_sl~venskihvl;}d~ Cve~koviC-MaCek i SimoyiC·lVlaCek, koje su naS narOd gurnule u ralje krvavog fGiSizma.
u· danima :kad se neplijatelj ncllazi ·ha x:Jbu s·voje ·pi'Opasti; .Zene. Hn;.
PrimorJa· treba da se 'Std ·viSe pOve.Zu · ui Narodno~OSiobodiiaCku -'fcontU- ·i
njene Organe -kci'O · rukovOditelje-, CitaVog riaroda u na:rod:n0~oS:IobOdilaCk6~1
pokretu. One treba da okupe we zene; koje jds stoje ·po strani, da ih itkljuce
u Narodno"oslobodilacki pokret, da pomognu njihova politicko i pmsvjeirio
izdizanje .. P.rije svega, i .viSe nego ikada,, treba d<:~;_ ,pomognu Nrurod,no·oslobo·
dila~~Oj. yojsd-, u -sy.im :njepi'rn potrebama: hr~ni-, odjeCi, .obuCi, prikupljanju
podataka i obavjestenja o neprijatelju itd. One ne ce dozvol\ti .da se oko njihpvih kuCa i sela..bezbri,Z)no. SeCu i sakrivaju liJeD:Cine 'i ,~ezerteri, koji .m~slc
da _Cc se · i .bez njih za-:vi--S'iti ovaj rat, a koji time :Pomai~ .,krvnicima .i palikti.~
Cama Podl1u1na; GrobinStine, Ka•stavStine, Bribira, te os'talih .. sela .i. gr!ldova
naSe porobljene domovine.
·
u ime nase N"Dodno-os!()bodilacke vojske, pasa xirr., Divizi]a _· cedo
Hrv; Pririiorja i Gorskag Kotara -'- pridrllZuje se · velebnoj manifestaciji pri~norskih Ze:Oa -· OkrUZ~·qj · konf~renciji · AFZ:. :__ i pozdrav:lja sa za4valilo_S:Cu
·njihov- dosadaSrtji poZrtV'Ovni rad za· NOV i -sVe Ono, lto· ·sU _Zene uCinile za
nju. Mi smo uvjereni da Ce naSa Narodno-oslObodilatka vojska u joS uZoj
saradnji sa Zenama saCuvati prava, koja su one i·zvojevale tokom narodno·
·oslobodilaCke borbe, i dati sve od sebe za ostvarenje historij-ske odluke zasjednja ZAVNOH-a i AVNOJ-a, na kojima su polozeni temelji novoj driavnoj
zajednici, -demokrat:skoj federativnoj Jugoslaviji, u kojoj Ce naSi nalfodi Zivjeti
sl,obodno i ravnopravno.
Pukovnik AntiC38
Komandant XIII. Divizije NOVJ
NASE DRUGARICE U POZADINI RADE
zENAMA Hl{VATSK(;JG P~IMORJA
Updredo sa p~Cfirza:nJ.em oru.ZaD.e .ho;be na~e'ga_ n~r~dci ~ ·ptotiv tud;inSltog
porobljivaCa, kada joS val sveopCeg narodnog ustailka nije · zahvatio Citav·u
zemlj1:1,: i),~se._ :~u_ _ Zene· .stVorHe· SVoju bOrbeiiu ·otganjzaciju ___:. _A!ltifaSi,stiCku
frontu Z~ha>~...:..:i time_ primile na ·seb~;·je_dna:k diu 'tereta_ borbe-prOtiv·.faSizma,
je~_
·~pvatne~ d?l: je :l)aSizam i njihOV n3.j-VeCiL~rOt~yn-ik._
_
..
. Vec'u prvim danima Narodno-oslobodilacke borbe ~ najprije spontaiio,
a p-osliJe- ·argaTiizirai:lO, · - Of!.e· .su _Uze_le' ~-~~SCa -:na· _S·vi~ poljirria 'l?.orbe,, _protiv
faSizma.' Kada su talijansko-faSistiCki osvajaCi ·pregaziH miSe 'krajeve~ Zene
I-I.rvatskog Primorja neustraSirvo -su upuCivale--svoje: -·mu'Zeve,. sVoju · bniCu U
juriacku borbn protiv mrskog okupatora: Za njih nije b'ilo zapreke, za njihnisu postojali bunkeri ni pletene zice, iiisu se bojale protjerivanja u inter..
su:
Iznijet Cen1o ovdje kratak pregled onoga, Sto su =naSe drugarice u pojedi·
nin1 kotarima sabrale za ,naSu vojsku kroz posljednja 2-3 mjeseca. Podaci
nisu potpuni, ali i iz ovoga Sto mo:Zemo navesti vidi se s koliko ljubavi Zene
naSeg pasivnog, opljaCkanog :Arimorja rade za -svoju braCu borce.
GRAD SUsAK: Mjesni odbor AFz sabrao je kroz mjesec oiujak i travanj ove godine: 820 kg hrane, 108 kom odjece i obuce, 134 ornata cigareta,
cigara i duhana, 120 ko-mada raznih potrepStina, 58 komada lijekov-a i sani·
tetskog materijala, 66 kornada pisaceg pribora. (Podaci nisu potpuni).
KOTAR SUsAK: Kotarski odbor AFz javlja, da je kroz prva cetiri rnje·
seca ove godine sabrano preko opCinskih i seoskih odbora AFZ: 5.900 kg
hrane, 906 litara kuhane hrane, 650 litara vina i rakije, 675 komada odjece,
119
�I
I
I
obuce, pokrivaca i ranaca, 95 komada raznih lijekova, 70 komada gaze i
povoja, 4.700 komada papira i pisaceg pribora, 5.800 cigareta, cigara i omota
duhana, 386 kutija ~ibica, 545 omota papirica, 530 kg sjemena: krumpira,
graba i kukuruza te 1/2 kg sitnog sjemena, 76 komada raznih potrepstina,
2 dalekozora i 1 pusku. U novcu: 36.600 Ura i 5.000 .kuna. Dmgarice su kuhale
za voj•sku 1.024 sata, a 230 ih je nosilo hranu borcima na polozaj. Za obradu
polja partizanskim obiteljima dale su 950 radnih sati.
KOTAR KRALJEVICA: Kotarski odbor AFZ javlja, da je kroz pPva 4
mjeseca ove godine sabrano: 505 kg hrane, 218 komada odjece i obuce, 3.800
komada p;>pira i plsaceg pribora; 1 plsaca ma8ina, 100 komada povoja i
raznog ·sanitetskog materijala, 138.000 kuna i 240 lira.
KOTAR CRIKVENICA: Toko'ID veljace, oiuJka i travnja .pve godine sabrano je: 1.200 kg hrane, 53 litre vina i rakije, 213 jaja, 13 litara mlijeka, 5
litara kave, 160 komada odjece i obuce, 3.260 komada papira i pisaceg pribora, 8 komada sanitetskog materijala i 32 komada raznih potrepstina. (Podaci nisu potpnni).
KOTAR NOVI: Zene kotara i mjesta Novi sabrale su tokom prva cetiri
mjeseca ove godine: 5.760 kg hrane, 900 Iitara vina i rakije, 2.650 Iitara mlijeka, 430 jaja, 1.000 komada odjece i obuce, 3.500 cigareta, 150 kutija sibica
i papirica, 300 komada sanitenskog materijala, 2.000 kg sijena i slame i 18.600
kuna. Osim toga dale su 7.830 mdnih dana za obradu zemljevojsci i partizanskim porodicama. ·
·
KOTAR KRK: U mjesecu ozujku i travnju ave godine sabrali su opCinski i seoski odbori AFZ: 652 kg hrane,. 589 komada vunenih carapa i ostale
tople odjece, 176 jaja, 11 Ji.tara rakije, 110 .komada sapuna i raZ!llih potrepstina, 200 komada pisaceg pribora, 3.020 lira i 820 kuna .W.3 komada .sanitl'tskog. materijala. (Podaci nlsu poVprmi).
.
. .' .·
-.
--:=-~-:=::=:::-..:--·.=-::.-=.~~--~~-;-.
····--·····.:--:-:-.. ··- ....
....... ---· ..... - ····-·-·::_::;.;. ::·..:::..::. :::.:;:::;:.::·:::-=::
IZJUO OKRU?JT! ODBOR AFZ Zil }!:RV ol'RUlORJT.
120
121
�PRIMORKA
GLASILO ANJ'IFMISTICKE FRONTE ZENA ZA HRVATSKO PRIMORJE
Sijecnja
1945.
SAVJETOVANJE PLENUMA OO.AFZ. ZA HRV. PRIMORJE
Usred p~iprema za J.-, Kongr~s ,AFZ-a Hrvatske, u jeku predkOngres~og
takn'IiCenja, ~a·stale su se predstavnice .Zella Primoda 5._ XI. -1944.,_ -da se sa·vjetuju i dogavore a· svemu Sto je· veC uC1njeno .i Sto joS ima da
uC.ini, da
bi pred svim Zenama Hrvatske mogle pokazati, da- su savj.esno i poZrtvovno
izvr.Sile .svoju .du:lnost .. Radi pooStrenih. mjera i _ofenzive, nis_u mogle prisustvovati ·dr).lgarice iz kot<>ra Krk, Pag, .Rab i mjesta Susak.
-se
N'akorl piozdTavnog govora i politiCkog referilta slijedio je. organizacionl
·referat,:kOJi ·su i.JpOtpunile ·dmugarice iz kotareva,- iznoseCi stanje organizclcije,
i reiulta:te _takmiCenjci db sada. Pokazalo se, da u na.Sem Primorju _uopCe
-rieriia Z_ene'-kOja nije obuhvaCena na§om organizadjom, osim njih .nekoliko,
k6je:·ot-VOreno ·sarad:Uju s- nepdjatelje1n. RezultaN takmiCenja - koje je joS
u piinoffi jektl'- 'veC su danas takovi, ·da smo u· mnogim toCkama ·veC preSli
po'St_avljene ndrme. Izl,aganje drugarica o prilikama i. radu u kotarevima bilo
je Vrlo· Zivo ·. i --zanimlJivo. Zatim je· slijedio referat o znaCaju i vaZnosti I.
Koiigrfisa· 'AF2:-:a Hrvats·ke, kojim se pozivaju drugarice da uloZe "maksim11m
napol:a, kakO bi haSe takmiCenje -i naS rad ria ~ulturnom i politiCkom izdizanjtl'Zena postigJi najbolje ·-reiultate. SaopCeno je drugaricama~. da Ce za.};.n·at.ko- Vrijeme j,zaCi t>rigodni broj naSe- omiljene >>Primorke«', te ih se pozval-o
tla svojoni s·Irokoin saradnjorri pomognu·.naSu- Stainpu i naSu usmenu_i pismenu propagandu, koja je- u toku ove·· borbe, Uz puSke i topove, bHa i ostala
nase najjace oruzje. Zatim je proCitan referat o Velikoj Oktobarskoj Revoluciji, koji je bib popracen. odusevljenim poklicima Lenjinu, Staljinu i slavnoj Orvenoj armiji.
· Na kon6u je podpredsjednica drngarica Ana Mataija, zatnolila plenum
da je rijesi duznosti podpredsjednice, jer da je kao majka od 6-ero siro.cadi
i kao pi:-edsjedllica KOAFZ za Novi, suviSe optereCena poslom, te da nc n1oZe
122
123
�T
savjesno ispunjavati i ovu treCu veli'ku duZnost. Njezi!ni su razlozi uvaZeni.
fzrazena joj je topla zahvalnost za dosadasnji pozrtvovan rad. Za novu pod·
predsjednicu izabrana je druga<rica Blanka silovic.
Upucen je ·pozdravni brmjav plenurna I. Kongresu AFZ Hrvatske.
Nakorn otpjevane himne »Hej Slaveni«, oprostile smo se od naSih drugaw
rica, noseCi u srcu duboke utiske i Cvrstu odlruku da svim svojim duZ'nostima u cijelosti udovoljinm.
1vlara39
IDU KOLONE UPRcENIH ZENA ...
Idu kolone Zena. Po kiSi i blatu, po studeni i tami uz strme litice naSih'
gora. Idu kolone po ·suncu i pripeci, po prasnjavirn, beskra.i;nirn cestarna.
Zirni i ljeti, kupajuCi se u znoju, nose st"!'ljivo teske terete n'\ ledirna. Po ..
grbljene, ranjavih nogu, ali lica vedrih, nasmijanih. U oCima ·]m · se zrcali
topla duSa, puna l,jubavi i samoprijegora. To su naSe Zene, naSe Primorke,
sestTe, kCeri,- majke. p,roSie su kroz Zicu koju je krvnik oko nas spleo, vjeSto
su zaobiSle stra:Ze, a 2atim Zure, Zure naprijed, drage naSe hriZne drugarice.
Nemamo Zeljeznica, ni kamiana, ni kola, ni tovarnog blaga, a vojsci
!reba hrane, tople odjeee i drugog rnaterijala. Ogromne se kolicine prebacuju gore drugovima. Prebacuju se veC tri i pol godine na junaCkim ledima
nasib dTUgarica. Dva!deset-pedesel"Stotina njih iz susackog, kraljeviCkog, crikvenickog i novljanskog kotara hodaju satima i satima, prevaljuju desetke
kilometara, bez odmora, bez prigovora, svijesne da rade svoju duZnost, da
pornaZu vojsci, da ubrza<vaju pobjedu. I taka gotovo svaki dan, jedne se vracaju-dmge odlaze. Kad stupe na oslobodeni teritorij lica irn postaju vedrija, noge ih laganije nose. »Zdravo drugovi«!, E._ozdravljaju borce koje susrecu putern. S pjesmom krecu naprijed. Draga partizansk~jljesrna razlijeze
se u slobodi, a narod Gorskog Kotara i borci i ornladina znadu da to idu
Prirnorke, gledaju ih s ljubavlju i pozdravljaju.
Uz tesku brigu za odrzanje golog zivota 5'•ojih obitelj<i, ne za,boravljaju
Primorke svoju duZnost prema domovini. A -Zivot je surov i teZak. OpljaCkano, golo Primorje .ne maZe da ishrani svoju djecu. I prije ·-se je Zivjeio .skrbno;
sirotinjski, a sada je to ne sraVIlljivo teze. svapski i ustaski banditi popili su
ono malo vina i rakije, pojeli su krumpk i drugu lfetinu, odagnali su stoku.
Ostale su prazne kuce, gladna djeca. Da je bar ostalo vino, rakija i srnokve,
to bi se dalo rnijenjati za zito u Gorskom Kotaru, u Sloveniji, u Lici. Ne
ostaje sada drugo nego iskuhavanje soli, a >to je rnucan i dug posao. Ali mora
se. Treba pripremiti drva, treba "donijeti morsku vodu, a Suma je daleko,
obala je daleko. Ne mote se mnogo uCiniti u jednom danu. Leda se Savijaju
pod teskorn barilicom morske vade, pod te5kirn brernenom drva, ali djeca >U
gladna, rnajka mora da ih prehrani uz cijenu svoga zivota. Od sto litara
morske vode dobije se tek oko 3 kg soli. Kad sabere 15-20 kg soli, uprti
torbu na led:a i odlazi da traZi Zito u zamjenu. VraCa se JzmuCena, ali sretna
Sto Ce za nekoliko dana :njezina djeca imati ·kruha i palente. Dotle Ce ona
ponovno lskuhati sol, ponovno krenuti na daleki i teski put ...
Eto, to je danas Zivot ,siromaSne primorske Zene, Zene patnice. A ta ista
Zena spremno i radosno pri'hvaCa breme, kad tlreba prenositi hranu i mate~
rijal za partizane, za sv<Jje borce.
I tako svakodnevno idu kolone, idu teSki tereti, a -krvava i izmuCena leila
nose ih neumorno ...
prof. S. Galekovic - Mara
124
SKUP AFZ-a U BABic DOCU
5. XI 1944. oclrlan je u Babic Docu, opCina Sv. Juraj, skup .zena -~ntifa- .
sistkinja; sa kojeg je poslan .Glavnorn odboru AFZ-a Hrvatske sh]edec1 brzo. ·
.
·
.
jav: · .
»Mi zene antifasrstkinje opCine Sv. Juraj, sela Babic Dolac, sakuplJene
na svom skupu PosveCenom !Tvom kongresu· AFZ-a Hrvatske, svjesne _po~
htvovnosti, koju ste vi pridonijele i pridonasite jos uv;jek za nase zaJedniCko djelo, obeCajemo, da Cemo uCini'ti sve sa strane, da pretkongresno takrnicenje uspije sto bolje.
Primite pla:mene pozdraVe Zena antitfaSistkinja sela BabiC Dolac, opCine
Sv. Juraj.«
Ovaj je brzojav potpisalo 25 zena.
ZENE CESARICE
Zene Cesarice, kotara Senj, svjeisne su da i one moraju pridonijeti sv?j
udio za slobodu. One su po snijegu i kisi nosile danju i nocu, kad god Je
trebalo hranu horcima. Penja!e su ·se preko .gurrnih velebhskih klisura na
kote oct preko 1200 rnetara i na udaljenost od 15-20 kilometara. Ustase su
popalili mnoge kuce, mnoge rnaj'ke s brojnorn djecorn ostale su bez: krov~
nad glavom, ali nisu klonule duhorn, nego i da!je porna!lu sv~ju vojsku otkldajuCi od usta sebi i svojoj djeci, spremne da i one prime pusku u ruke; aka
se ukaze potreba.
NASA FUMICA
Nakon dvogodisnjeg neurnornog rada na pornag1>nju NOP-a, strijeljana
je od ustaskih zlocinaca na Rabu d~.gari~~ ~umka }'llacov_i~· Bila j~ od
samog pocetka ustanka jedna od na]VnJedmJih 1 naJpozrtvo':'mJih '!ffiladm.kl;
Vrsila je kurirsku sluzbu i dijelila Stampu. 30. VII. uh«pstli su Je ustask1
krvnici, naSavSi je kod kuCe na spavanju. MuCili su je na zvjerski naCin zabadajuci joj igle pod nokte: l'rebili, joj jednu pa drugu nogu i iscupali kosu;.
traZeci od nje da izda.svoje drugove irad. Hrabro je podnijela sve te rnuke·
govo-reCi: »Radite Sto hoCete, ali od mene ne Cete ni-Sta sarznati.« Odvt.l'kli suje u jednu Sumi,cu i ubili sa tri hita,' a njezino mlado tijelo ostavHi ni ne·:
pokrivsi ga zemljorn. Tri dana nego je bila ovako zvjerski umorena rekla je
drugovirna: »Drugovi, nije mi tesko ·poginuti za slobodu, ali ako padnern,
osvetite me.«
A drugovi Ce svjesno j junaOki ispuni,ti Zelju dru~arice Fumice.
NASE BAKE
U Hreljinu zivi jedna 80-godi-Snj,a starica. Ona je s majcinskorn ljubavlju
do sada lsplela preko 60 pari carapa za nase drage borce. Sta;rica i.e goto':o ;
slijepa, pa kad ·su je neke drugarice opomenule neka ne napreze tohko svoje
slabe oCi, ona je odgovorila: »Svaku Carapu koju spletem obilje.Zim svojin1
suzama. Ponosna sam §to mogu i ja da neSto uradim za naSe sinove, naSe .
drage narodne bovce.«
Ova je starica svojim dirljivim primjeron1 postala uzor naSim Zenama i
rnajkarna.
125
�/
ISTRANKA
FRONTE zENA ISTRE
Broj 1
.
Srpanj 1944 .
~:
Ovaj list Jzlazi u dva i;odanja, u hrvatskom ,; taHjanskom jeziku pod na.
slovom »I-stranka<< i ·>>La donna i,striooa«.
On ce oja6rti jedinstvo svih hrva~skih i talijanskih zena Istre i probudit
Ce joS viSe brat.stvo dvaju naroda u borbi protiv faSizma i u ;nov6m slO~
bodnorri Zivotu.
·
·
ZAsTO IZLAZI »>STRANKA«?
Cesto naSe drugarice Is_tranke pitaju zaSto :mi nemamo svog Zenskog
lista? DoSao je do njih po koji -broj »Prirnorke« i »Zene u borbi<<,, glasi-lo.
Zena Hrvatske.-. NaSim :,su Zellama ti listovi bliski i .dragi. Iz njih _su one
vidjele :koliko .su- njihove sestre u svim krajevima riaSe domovi·ne J>repatile,.
kako se. bore, kako rade, kako -uC.e, kako uCestvuju ·u izgradnji na.Se- :f!:-QVe
demokratske federalne driave Hnnatske. Iz tih su listova nase zene dptfiiale
~oliko. su se Zene drugih_ krajeva izdigle, koH'ko su nauCile kroz ove tri go dine
krvave i teSke borbe prO\tiv okupatora talijanskih _faSista i Nijemaca,_ protiv
domadh izdajka, ustaSa i Cetni'ka. Za to i ni'je. Cudq -Sto .s-u i naSe Zene zaZ~~
lile cla jiDaju svoj Zernski list u kom bismo mi mogle pi,gati o svom radu, o
borbi, o :Zlti Sto ga okupator nanosi naSem na·rodu, Jilst koji Ce nas pouCiti
o sve1nu onome ·sto su naSe drugarice iz ostalih ·krajeva Hrvatske nauCile.
Zelja na§ih Zena isPllnila se: I~lazr' naS list, -izlazi »Istranka«.
Koji _
_su
zad~ci »Istr~nke«?
PRVI l GLAVNI ZADATAK naseg lista jest da oko sebe okupi sve zene
Istre, Hrvatice i Talijanke, se1janke i gradanke, da ih medusobno upozna i
zbHzi, da stvori jed;nstvo svih antifasistkinja Istre, da iskuje borben6 brat-·
stvo hrvatsloih i talijanskih antifasistbnja.
126
f27
�To cemo postici na taj nac1n !ao ce u svom Hstu zene pisati o svom
radu, o svojoj borbi, o tome rkoH1ko su postigle u svom izdizanju i- uCestvovanju u i~grwdnji nase nove federalne driave Hrvatske, koliko su postigle u
svom uCestvovanju i pomaganju narodne vlasti i njenih ustanova.
DRUGI ZADATAK naseg l:lsta jest da sto prije odstrani izaostalost nasih
zena, lroja je posljedica camljenja pod fasistickim ·ropstvom, koje je ugusivalo svaki napredak nai.Seg 111aroda, naroCito Zena. NaSe Zene, i ako su ostale
duboko nacionalne, i acko su sacuvacle svoj materinji jezi·k, ipak tesko iii cak
nikako ne Citaju hrvatski, njima su nepoznati mnogi pojmovi druStvenog i
politickog zivota, name>to pak mnogi pojmovi nase Narodno-oslobodilacke
borbe. Nas Hst treba da pouci -nase zene o svemu tome. Da bi on mogao da
izvrSi i taj svoj eadatak, naSe Zene treba da pDSu, ·da nam ka.Zu o Cemu bi
Zeljele da »lstranka« piSe, da pitaju i traZe OOgovor na sve gno Sto i m je
tesko shvatiti.
Da li Ce i u kojem roku »lStranka« ~v:rSilti te svoje zad~tke, ovd.si o
nama svima, o svim Zenama Istre.
Redakcija >>lts-tranke«
1
NIKAKAV TEROR NE MOZE SKRSITI BORBENI DUH
ISTARSKIH ZENA
U naSem selu nalazi se neprijate}jski garnizon. FaSistiCki i Svapski z~o·
cinci odlaze u okolna sela gdje pljackaju, p<'~le i ubijaju. Dovode cesto i po
kojeg partizana iii rodoljuba. Muce ih i na zvjenski nacin ih ubijaju. Evo
samo nekollko primjera.
·
Jednog dana doveli su jednog druga. Cula sam da je iz L<'lbina. Strahovito su ga muOili. Tri dana .su ga d[1Za1li bez hrane i vode<C!.ft kad ·viSe nisu
znali kako bi ga joS ·muCilii skinuli su ·mu orvenu :zNijezdu s kape i s Cavlima
pribili na glavu. Treci dan su ga objesili na jedan stup ·na dugom komopu,
nj·ihali ga i smijali se. Dr~ali su ga tako obje5enog pet .dana. Jedna ih je zena
molila .da ga skinu, a ba,-,dit joj je odgovorio: »Treba da vlsi tako dugo, dok
mu se glava ne otkine«, i tek su ga peti dan skinulL
Nakon par dana objesm su na isti stup 50-godiSnjeg staroa iz Brgudca.
Dan iza toga objesild su na dr.ugu stranu Zelje:zmiCke stamice nekog drrugog
covjeka, za koga nlsam .mogla saznati odakle je. Kad su skinuli ave rodoljube, "'akopali •SU ih u jedan dolac. No zlocinaoka dusa tih razbojnika jos
nije blla zadovoljna. Na grob su bacili i bombu.
Kako je straSno Zlivjeti u ovom stlraSnom mjestu, kako je &traSno gledati
nJihova strasna !ica, slusati njihov zivotinjski smijeh. Oh, kako ih mrzimo,
kako zelj:no ocekujemo, kad ce opet nase brigade, nasi osvetnici u!dariti na
ovo prokleto njihova gnijezdo.
Drugarica iz Lupoglava
PODIMO ZAPOCETIM PUTEM
_.----.--..
)'
' //1
//'
f
/
(
Zene su Istre bile za vrijeme faslsticke Italije ouvari hrvatskog materinjeg jezika. I<Croz 25 godlna fasisticke skole i fasisticka propaganda nisu
uspjeli odnaroditi istarsku omladinu. NaSe Zene ·SU Cv:rsto vjerovale da mora
doCi dan kada ce se fs'lra osloboditi, kada ce opet biti prikljucena svojoj
hrvatskoj domovini.
\.__-----
128
/
U Narodno-oslobodilackoj borbi zene Istre su osjetile onu borbu koju
su i ako nejasno •naslu6ivale, o kojoj su sanjale, o. kojoj su govorile svojoj
djeci. Kada su pred vise od dvije godine poceli dolaziti prvi sinovi i kceri
istarskog onaroda, koji SU pobjegli pred fasizmom i zivjeli II drugim k•rajevima hrvats-ke Jugoslavije, istarske Zene, su u njinTa vidjele nove apostole,
koji propovijedaju novu slobodu do koje se moze do6i samo te5kom i dugom
borbom, al'i do koje Ce se sigurnO- doCi. Ohe su sluSale Zelj111o njihove rijeCi o
ostaloj jugoslav~nskoj braCi, koja vee ctugo vremena· vade teSku i krvavu
borbu protiv faSi'StiCkih zavojevaCa i njihovih slugu, Cetnika i ustaSa. Slu~ale
su o .popaljenim selima, ubijenim ·i silovanirri Zenartla, o p~·klanoj ~rpskoj
djeci, -izmucenom ali hrabrom srpskoin narodu, o njihovoj herojskoj borbi
za slobodu. Ntsu se plaSile Zrtava, upijale su njihove rijeCi i slale svoje sinove
i muZeve preko pltanina i Suma, preko zloglasne granice medu ostalu hrvat~
swu i srpsku bracu, da se zajednicki bore za slobodu Jugoslavije, za slobodu
Hrvatske, za slobodu Jstre. Plele su campe, sakupljale hranu za prve partizanske Cetice u · I·stri, pi'satle svoj'i•m sinovi-ma i muZevima da se hrabro bore
i donesu slobodu htri. Njoihova bvPba nije bila uzaludna. Kada je pod udarcima -savezniCkih snaga, pod udarci<ma naSe herojske Narodno~oslobodHaCke
Yojske, kapitulirala faSisticka Italija, ZAVNOH je proglasio pripojenje Istre
matici Hrvatskoj, a AVNOJ je tu odluku potvrdlo. Ta je odluka dala na znanje cijelom sv·ijetu odluCnost naroda Jugoslavije, odluCnost hrvatslkog na~
roda, da se IsDra 111rati svojoj domovini Hrvatskoj, da se istarska braCa, koja
su svojom krvlju i•zvojevala to prikljuCenje, ujedine s ostalom hrvatskom
braeom i da izgr·ade svoju novu demokra:tsku federalnu drZavu Hrvatsku u 1
demokratskoj fedemtiNnoj Jugos.J::wiji.
__.-j-.
Poslije prikljucenja Istre Hrvatskoj 40 i poslije upada njemackih razbojnika u lstri, poCinju se [ na samom istaJrskom tlu formirati jedinice NOV,
koje su danas vee izrasle u dvije i:starske brigade i dva partizanska odreda,
koji nemilosrdno tuku fas±sticke i svapske zlocince i koji oslobadaju Istru.
Okupljene oko svoje AFZ zene su pocele od prvog casa pomagati nasu
vo}sku, brinuN se za svoje partizane.
·
No Zene su osjetile da to nije jedina pomoC, koju one mogu dati Narodno-oslobodila6koj bo~bi. Osjetile su da one, koje su bile za vrijeme fasistickog ropstva Cuvari nar;odnog jezika i nacionalne svijesti, hioraju -dana's postati Cuvarri slobode i nove narodne vlasti, za koju njihovi sinovi i muZevi
prolijevaju svoju· krv; osjetile su :da i one moraju postati graditelji nove
hrvatske domovine. A jedino· -organizovan narod moZe iZJgraditi svoju novu
demokrats,ku dr.Zavu,- svoju novu dem-okratsku vlast, za koju je prolirveno
toliko dmgocjene wrv·i, .za koju je palo toliko dragocjenih zrtava, za koju su
popaljena i popljaC.kana tol!ika sela i ostalo toH:ko siroCadi i udovica. StvarajuCi sv:oju borbenu AFZ, Zene su se organizi:rale pomagale svoju vojsku,
stvarale radne grpe, uCile, borile se i postale velika pornO<; naSoj narodnoj
vlasti:. naSi'm NOO~ima.
Svojom borbom ~ sVoj'i'm radom u narodno-oslobodilaCkom pokretu dokazale su Zene da su stvarno ravnopr_avne muSkarcima. Najbolje Zene birane
su u NOO-e i time je vee prije donesenja o~luke III. :zasjedanja ZAVNOH-a
o ravnopravnosti Zena narrod Istre priznao Zenama to pravo.
Broj zena odbor_plka u NOO-ima u Istri i~nosi oko 400, tj. oko jedna
petina ukupnog broja o~bornika, koji iznosi ako 2.000. Taj broj najrbolje
govori o tome da su Zene stvarno uzele uCeSCa u ,stvaranju na:rodne vlasti
i ii:gradinji nov~ demokra!Jske federalne drZarve Hrvatske.
129
�u radnim cetama sudje1uje nekoliko hiljada zena; koje su narocito aktivne ,kod zetve. Kroz prosvjetne Jrurseve AF:i: preslo je oko 50 zena, a zene
sudjeluju i u borben:im grupama i u raZJnim akcijama. NajveCa aktivnost Zena
se pokazuje u sabimim akoijama i pomoCi vojsci.
U svom radu i svojim uspjes-ima na·roCito se istiCu Zene kotara Labin.
U tom kotaru ima 87 zena odbDTilica u NOO-ima- a 10 u gospodarskim komi·
sijama (ostale komisije jos nrsu formirane). u radnim cetama sudjeluje 512
Zena, a ved broj pomaZe od vremena na vrijeme. U cijelom ·kotaru radi orga~
nizirano oko 3.500 zena. Organizacija AFZ u kDtaru Labin dokazala je kako
se 1spravnim radom mogu Zene aktivizirati i kako se mogu brzo prebroditi
mnoge pote.SkoCe.
I ostali kotari pokazuju lijepe uspjehe u radu AFZ-a, no ne smijemo se
na tome zaustaviti, nego treba da racHmo joS viSe nego .do s'Z'I:da, da uCimo
joS viSe nego do sada. Krenimo smjelo putem kojim sn1o po§Ia. Taj put Ce
nam omoguCiti da stvarno budemo Curvari tekovina borbe Cit8.vog naSeg na~
roda, da budemo graditelji i 6uvari nove slobodne demokratske JugDslavije;
~ratske zajednice svih ju:lnoslavenskih naroda.
KOTARSKE KONFERENCIJE
U rolm ad 2 mjeseca odrzano je 9 kotanskih konferencija: Kras, Kastav,
Buzet, Motovun, Buje, Pazin, Cepic, Labin, Zmlnj. Na tim je konferencijama
ucestvovalo oko 2.330 zena.
Pozdravni brzojav MarSa~Iu Jugoslavije drugu Tiro:
»M'i Zene od kotara Labina toliko leta smo bile skiave pod regimmn
fa.SistiCki 1i smo bile maltratane na se foze, ne smo ni mi ni naSa deca mogli
govoriti zna:sen hrvaoken zajikon kega su nas navadHi naSi stariji NaS Zivot
nan je bil te:Zak zaC smo Zivele vajk va strohe za naSi muZi ki su sa leta zgu:..
bili va kave od karbona, kade gi je ustalo cuda mrtveh i rovinaneh za so
Zivljenje. Danas imam'O naj_lep.Si dan va na.Sen Zivote, zaC drZimo na.So I. Konferenco A.F.Z. na koji 1Srno prvi put pokle-- sm'o Z.ive rnog:le govoriti od rra.Seg
trpjenja. U ten rrajveselejen .dnevu sm·o se spravile preko 350 Zena sega kotara Labina. Na.Se srce nan cvate od veselja kalk:o ove r.oZice ke rastu na toj
ravnice okole nas. Kako ove dve bandiere krvacka i talijanska ke su se
nagnule jectna na drugo i skupa gi vetar vije 1 tako smo i mi Zene Hrvatice i
Talijanke spravile se skupa tu na oven mestu, od kuda te pozdravljamo z
nasen borbenim pozdmvima, tebe, nas mili i dragi voda, druze Tito. Mi se
skupa ti obeCujemo da Cemo dat od sebe Ca viSe budemo m-ogle za to naSo
Jepo s!obodo ko ~namo da cemo imet, a ku· nas budes ti i dalje pelja pu ten
praven tvojen putu.
Kotarska Konferencija A.F.Z.
Kolar Labiu
'130
'
. !
UOCI KONFERENCIJE AFZ ZA ISTRU
Sa Zivim interesom i s velikim veseljem primile ISU Zene Istre vijest da
ce se doskora odrfuti I. Oblasna konferencija AFZ za Istru. No· nije samo ·
kod Zena veliko ·.interesovanje za tu konferenciju. NaSi drugovi iz Narodno
oslobodilackih odbora, nasa omladina, cijeli narod Istre veseli se toj konferencij"i, svi Zele pom.oCi u priprema:ma za nju, mnogi naSi drugovi i omladinci pitaju da li Ce i oni smjeti doCi na tu konferenciju.
Zene se U2lbudeno pripremaju za tu svoju prvu veH1ku manifestaciju. OctluCile su da Ce na nju poslati najbolje Zene, one Zene, koje se budu najviSe istakle u takmiCenju. A Zene ·svakog kotara hOCe da na konferenciji budu
prve, da se mogu pohvaliti da su bile najhrabrije, da su najbolje.
Stvaraju se radne grupe. Zetva je. Mora se spasiti Zetva da nam je
ne otme neprijatelj. NaS narod, ·naSa vojska treba rda jedu narodni kruh, a
ne da ga jede krvava, faSi1
stiC·ka i Svapska gamad, koja paH naSe kuCe, ubija
naSe ljude, siluje i ubija naSe Zene i 'kolje naSu nevinu djecu. »Nl zrna Zita
okupatorw( .rekao je drug Tito, a to ime izgovaraju rado na.Se isrtarske Zene.
Sabtre se i prenosi hrana za vojsku. Svuda se poka.zi..lje Ziva briga za ranjenike.
»Svi na front - Sve za firont« ispi,suje se- po zidovima na.Sih popaljenih
domova, ispisuje se u duSama naSih Zena.
Koliko ima Zena u NOO-ima, kako naSe Zene poma.Zu narodnu vlast, koliko ce zena prouciti Ddluke Ill. zasjedanja ZAVNOH·a - pitanja su, koja
pretresaju Zene na svo}im sastandma i ·koja rjeSavaju uz svestranu pomoC
naSih drugova iz NOO-a i raznih anti£a.SistiCkih organizacija.
Omladinke svestrano poma.Zu Zenama. Svojin1 vedrim sm.ijehom, svojmn
pjes1nom unose one jo.S viSe poleta medu svoje maj'ke i nonice.
Zanje radna grupa. Zapjevale omladinke i gle i ug.ne one stare nonice su
se pomaknule, i ana je skiup:a sa svoj]ln unukama zapjevala: »Druie Tito,
ljubiCice bijela ...{( Zene se uzbudeno pitaju, 1roja Ce od njih biti izabrana
da ide na konferenciju, stare nonice zrunimaju se da li Ce to biti daleko, da
li bi nj ihove staracke noge mogle podnijeti taj put. Najbolje omladinke, uvjerene da Ce ih zapasti sreCa da idu na konferenciju, UZibudeno se dogovaraju
ka.ko Ce okititi svoju k!osu hrvat'Sk,im trobojkama. Mnoge Zene znadu da Ce
konferenciji prisustvovati i pretsjednica Glavnog odbora AFZ za Hrvatslm
drugarica Maca Grzebic, clan PretsjedniStva ZAVNOH-a i clan AVNOJ-a. One
zeljno ocekuju da je vide, da je ouju govoriti, da im kaze, koliko su prepatile
i ·kako se bore zene ostalih krajeva Hrvatske, da po njoj posalju po20drave
herojskim Zenama cijele naSe domovine.
Prlpremaju se Zene J,stre i Zeljno oCekJUju svoj veliki blagdan, svoju konferenciju. P.rvi put u historiji sastat Ce se Zene iz svih krajeva Istre, prvi put
Ce se medusobno upo:znmt•i i .pora~govamti o svojim patnjama i borbi. Ni'kaQ.a
do sada ni-su se rnogle Zene l·st·re sastati. Ni•kada do sada nisu Zeme I•stre
irnale prava da Zive druSt:ven:im · Zivotom. Ni1kada Zene Istre nisu imale prava da raspra'.'ljaju i odlucuju o sudbini svoga narada. Kako to da se taj
polo.Zaj Zene promijen:io? Kark.o to da baS danas u 'Vrijeme rata, u toku
teSke i krvave bo~be naSih naroda pr:otiv okupatora, Zene imaju veCa prava
nego ikad prije, k"ko to da se bas danas, kad f"sisticki i svapski razbojnici
pale naSa sela i ubijaju naS narod, kako to .da se baS danas mo:Zemo sastati,
kako to da smo haS danas ves·elije i sretnije no SUO smo ikact· bile u Zivotu?
Tko nam je to omoguCio? NARODNO-OSLOBODILACKA BORBA, KOJU NARODI JUGOSLAVIJE VODE VEC TRI GODINE, OMOGUCILA NAM JE DA
1
131
�·~
!
DODEMO DO TE SNAGE, DA SE NE BOJIMO VISE sVAPSKIH I FASISTICKIH GLADNIH PASA. Pod snaznim udarcima herojske C!'Vene Armije,
pod udardma engleskih i ame.rii\kih snaga, pod udarcima nase NOV crkava
krvava hitle~ovska zvijer. Nikakav teror,. ni paljenja :ni ubijanja, ne mogu
viSe u nama skrsiti vjeru u skoru pobjedu, u sl<oru slobodu.
Diha41
ZIVJELA I. OBLASNA KONFERENCIJA AFZ ZA ISTRU!
ISTARSKOJ ZENI
U borbu za slobodu
Tvoj zivot je bio- bol, gorCina
i vjeCna crnina
I- sve Sto je poSteno
Za ognjiSte popaljeno
Za pravo tvoje pogazeno
I ti si poSla, istarska t.eno!,
Za tvoje marl jive ruke
A ti si cekala sama
Ko salomljena grana
Iz rata da se vrate
Molila si skruseno Boga
0, iz rata prokletoga!
AI koliko je puta umjesto sina
U ruke ti doSla.kratka >~kartulina<<:
»Nek ti ga ne- bude ni malo iao,
Jer je za »patriju« i DuCeo pao . .- .{<
Upregli su tebi jarmove dvostruke
i dronjke krpila .. ·:
Htjeli su »po·zakonu<<
i njihovoj volji
Da nikad ne saznaS za borbu,
Slobodu i zivot bolji
Ali duboko- na.dne tvoje duse,
Gdje nisu stigli da pustose i ruse
Iskra nade i vjere je sjala
i ti si izdriala!
. Majka, sestro, drugarice
Za slobodu nasu i tebi hvala!
Ante Dmdic
132
· 370 Zetelica, Zena i omiadirrki, sa svpovima, s pjesmom i smijehom prko·,
se neprijatelju, spasavaju pseniou za svoju voJsku, za svoju pobjedu.
Nekada su se Nm poljern orile samo psavke, nekada su ovdje fa:sisticki
gospodari tjerali seljake da za njih siju, da za njih kose, da za njih zanju.
Danas njib vise nema, Cepi6ko je polje nase, Cepicko je polje narodrro. Cvrste
seljaCke ruke dr:le kosu i kose svoju djetelinu. Puni vozovi djeteline odvoze
se, a tvrda seljaCka usta govore o proSHm v.remenima; kada je njihova blago
crkavalo od gladi i suSe, a djetelina i voda bili u rukama faSista.
Zetelice Zanju. :Zita nema mnogo, jer su faSis.ti pobjegli pred narodnim
sudorn, a rrarod se od straba nije usudio orati i sijati. Tek jedan dio polja je
zasijan, ali i to je .mnogo, a narod osjeCa i znade da Ce se dogodine cijeJo
cepicko polje zlatiti psenicom i da ne ce biti dovoljna radna ceta od 370
zetelica da ga pofunje.
Zetelice Zanju, a ·drugovi odvoze snopove na mjesto vrSidbe. Treba raditi
brzo, jer bi neprijatelj mogao pokuSati da nam pSenicu oduzme i da je
uniSti. Zetvu treba spas1ti za narud, za njegovu vojsku, koja baS sarO.a Cisti
neprijateljske gamizone i donosi narodu slobodu ..
Ni naSi pioniri ne zaostaju. Samosvijesno i ponosito vrSe oni svoj odgo·
~rorpi. rad, voze na koHma snopove pjevajuCi omiljen11 pjesmu >>Dru:Ze Tito,
ljubiCice bijela.« I oni osjeCajlll da su dio veHke cjeHne, da i oni gntde svoju
novu, sretnu jugoslavensku domoyinu, l:l k!ojoj Ce i djeca Zivjeti ljepSim
Zivotom.
Zene i omladinke Labirrskog i CepiCkog kotara hrabre su i ne daju se
smesti ni od neprijateljslcih kamiona, koji su ih iznei:radili. Poskakale su u
vodu, bjezale pred svapskim .rafalima, ali su drugog dana bile opel na polju.
Vidjele su one borce naSe brigade »VIladimi,ra Gortana<(. kak!o su juviSali na
PiCan, Sv. Nedelj:u i · dr:uge garnizone. Vidjele su one svoje sinove, muZeve i
bra6u, kako neusru-asivo tiiku neprijatelja. Ugledale su se u nj.ih i hrabro, za
njih, spasavaju- novu· pSenicu.
Franta i pozadi•na tuku zajedniCki neprijatelja, fronta i pozadina gradi
,;o:ajedniCki svoju domovinu, federai'ivnu demokratsku Jugoslaviju.
Za suze i muke
A ti si samo Sutjela, trpila
Crni sit gavrani
Otimali tebi sinove
OCeve, braCu i drugove.
CEPICKO. JE POUE OZIVILO
SLAVA MAJCI NADALIJI MAREciC
MuZa su joj zatvo:liili faSisti. Ostala je sama sa Cetiri kCerke. No i ana i
kCerke radile ..su u naSim organizacijama - borile su se. Nakon 21 mjesec
muZ .joj se vra6a iz zatvora, ali u i'sto v'rijeme Nijen~:ci su uspjeli upvatiti
njenu kcerku Mariju, tukh je, mu6ili i odveli na prisilan rad u Njemacku.
Zapalili su im kucu, popljackali imovinu. · N<>dalija nije sustwla. Radila je
borila se sak11ivajuCi se u bo.Skama i tudim kuCama pred faSi:stiCkim banditima. Dovedeni od izdajka doSli su .faSisri6ki zlodnci i naSli junaC~u majku
na spavanju s njenom 8-godi&njom kcevkom. Tukli su je i mucili i odveli u
Pazin, gdje ·su je i uhl!i. Pogirrula je junacka maj,ka, poginula je Nadalija
MaieCiC, poginuo je stari naoionalrni borac, :lena pozmata nam kao antifaSi·
~ikinja-- joS za vrijeme vladavine faSi2lma. ·
,
.
,
Osvetit cemo te, draga drugarice Nadalijo, osvetit cemo te, majko! Krv
tvoja, ki"v naSih Zena i inajki posveCuje .naSu bonbu; ctaje nam snage da je
mistavimo, -da -pob'ijedimo, da izvojujemo ·slobodu na~Seg naroda, za koju ste
vi Zivjele, za koju ste se borile~ za k<oju ste dale svoju krv.
133
�<¥('
'
!
FANICA MILIC, CLANICA KOTARSKOG ODBORA AF:I: ZA KASTAV
Tri mjeseca iza Taneta poginula je i Fanica. Brat i sestra, kaji su dali za
Naradna-aslabadilaoku bOJcbu sve, i lmcu zivag spaljenog aca, i svoj rad, i
svoje mlade Zivote.
Ranjena od neprijateljskog bacaCa, Fooica je odvedena u bohricu. Izgubila je nogu, ali vedra, kakova je uv•ijek hila, strpljiva i veselo je rekla:
»Noga, pa Sto za •to. Ca'~t je ostati bez noge u borbi z-a svoj narod!« No nije
astala sama bez nage. Strpljivo je paclna·sala bali ne gubeCi vedrine i smjeska
koji joj je titrao na mrtvim Ulsnama.
Bila je hrabra u bartbi, hrabro je i umrla. Njena vedrina i hrabrast preSla je s nje na nas. Borit. Cerna se kao Sto 'Se i ona borila, osvetit Cemo je
Slava drugarici Fooici MiliC!
KONFERENCIJA AF:I: ZA KOTAR MOTOVUN
Jedna za drugom stupale su Zene na pozornicu, govorile o svom teSkom
Zivotu, o patnjama i stradoo}irna, o neprijateljskim zloCinitna, o Zrtvama,
kaje su do sada podnijele u borbi za slobodu svaga naroda. Njihova barbena
Hca redala su se jedna za drugim, a na svima se odraZavala Cvrsta volja da
nastave borbu i da dadu sve od sebe za svetu Narodno-oslobodilaCku borbu.
Neprijatelj dalazi u njihova sela, pljacka i terorizira, ali barbeni duh zena
kotara Motovun ne mo.Ze sk.r§iti nika·kav neprijateljSlki teror.
ranili me na pet mjesta. Sinovi su fonni~rali I. Cetu posl:ije »rastrelamentac<.
Sve dajem i sve Cu datti drage volje samo nek nam 9,ode naSa s1oboda« kaZe
jedna divna maj1ka.
»Imam mu.Za, •koji je ot'iSao u- Sumu u par.tJizane. Nijemci su ga zar~J.~-il~
i adveli u Njemacku. Rada b'ih da je tu, ali kada nije, moram ja pomagat1 l
radilti i za sebe i za njega.«
»Ja sam iz 1samog Motovuna i mogu malo pomoCi, jer se od faSista ne
n1o.Zen1o ni maknuti, ali 6u zato raditi koliko mogu da i drugi u lVlotovunu
pristanu uz na·,Sq. bo:r1bu.«
»la se bori;m od prve ure od kad su kod ~as -doSli' prvi pa:rtlzami. Uvijek
smo radili i tajiTlo u Sumu jesti nosili. Da je mu.Z ovdjti i on. bF-bio u partizanima, ali on je zardbljen u Siciliji i potrebno je, drugarice, da trazimo od,
Saveznika da na:m poSalju naSe muZeVe iz Sicillije i -Sardenje, da se bore u
nasoj vojsci. Nije potcrebno, drugarice, da smo strasljive! · Slabode nije bez
borbe! Ako se pogine, pogine se za naSu borbu, za naSu sloho~u- Svi treba
da se bori1mO i da Nijemce i faSist~~s-tavimo pod nQge«·-rijeCi 'su Qorb~ne drugarice iz M.
·
>~Drugarice i ja imam -muZa i poslala sam_ ga- u pal~tiz<;ih~. :~iSe iTii da je
zadovoljan i kafe da ce se tuCi protiv N'ijemaca makar 40 let, On ·kaze da
se 7 let tukao za Italiju, a da nije ·.znao za svoju slobodu i za sv6ju ,Qjecuc<
govori vesela Zena.
~- · .
»Dala sam tni sina u Narodna,dslabodilacku vajsku, drage sam ih volje
dala<c izjavljuje st~rica sedamdesetih godina.
»U naSem su selu svi zadovroljni S!to se naSi omladinci rfi1aze u NOV, ali
nam je Zao Sto ih ima mnogo, koji se joS nalaze u ZJarobljeniStvu u Sa·rdenji
i SiciHj,L Svi mi traZ·imo da se oni vrate u svoju dom·ovinu, da se i oni bore
u redovima NOV .skupa s drugim mladiCima naSega sela« ka.Ze drugarica iz
Martinci.
»Pomogla sam i kruhom i vi,nom 1 JOS cu dokle god budem Ziva. Kada
je bJo »rastrelamenat« kuhala sam i nosila na.Sim par:tizanima u Sum·U<c izjavljuje nonica iz opCine Vrh.
»Dala sam tri sina u borbu ·i dala bi joS da ih imam« kaZe druga jedna
sta.rica.
»Morarho pomoCi naSu borbu Oime moZemo. NaSa vojska nema magazina, mi moramo da·ti sve Sto treba na~im bordma. A ima i puno naSih
briznih !judi, koji su puna pretrpjeli, pabijeni i popaljeni. Nasa je duznost
da i njJh pomognemo. Mnramo dati za na.Su vojskru, ·makar rni sami jeli samo za pol trbuhac< kaZe Katka.
»Moj stin od 17 godina iSao je pa11Nzanima da im nosi hnmu i municiju.
Saznali to fasisti, dasli i ubili ga. Poginua je za slobodu. Izgubila .sam u borbi
brata i kunj:;.da. S'Vejedna sma mi zadovo!jni samo eta nasa borba ide naprijed i pomoCi Cerna svime Cime budemo inogLi, kad veC nemamo koga viSe
.dati u partizane.
»Kada je kapitulirala ItaHja, ubi'li -su mi muZa. Sinovi su . .mi doSli 1~ talijanske vojske i odmah sam ih poslala,u parNzane. U kuci sam l~jeCila ranjenog druga komandJira. DoSii faSi sti, on je pobjegao, a na mene su pucali i
1
134
!35
�"&]"'
I
Questo lo raggiungeremo ·Se le nostre donne scriveranno nel lora giornale
del Joro Javoro, della !oro Iotta, di quello che haimo realizmto nella !oro
educa21ione e nella parte presa alia cnstruzinne del nostro nuovo stato fede·
rale di Croazia; di quanta hanna reaN.zzato co1laborando e aiutando le auto·
ridt popolari e le loro istituz-ioni.
Secondo compito del nostro gio:rtnale e di dare impulso all'educazione
sociale delle nostre donne, rimaJSta moHo arretrata duramte i lunghi anni
di schiavitU fasds-ta, nei qual,i ogni progress-a era ·soffocato dal regime di
oppressione. Di far conoscere le ragioni del nostro Movin1ento e il posto che
1
Spetta alle nostre donne, og~ nella Iotta e domani nell'organizzazione della
nuova vita statale, in cui anche Ia donna italiana dovra entrare cosciente del
valore della raggiurrta liberta e della partecipazione attiva che da lei sl attende e che le e dservata.
B nostro giornale deve essere di _
guida aHe •nostre donne. ·
Perche esso ·possa adempiere a questa compito e necessarJo che le nostre
donne scrivano, che oi dicano di- cosa desidererebbero che scrivesse «La
Donna ISJtriana»; che d pongano. domande e richiedano schiarin1enti su
quanta e loro difficitle comprendere.
Se «La Donna Istriana» SJara all'altezza di questi compiti, dipende:ra da
noi tutte, ·da turtte le donne deH'l'stria. E non sara Ia buona volonta che ci
fara difetJto.
La Redazione
CHE COSA E' IL F.F.A. E QUAL! SONO I SUO! COMPITI
Nella Iotta popolare di ,Hberazione abbiamoparecchie organi,zzaz~·oni anti~
fasdste aventi il compita dli orga·nizzare e -rendere attJi.vo il J?Qpolo nel Fronte
Popolare di Liberazione. Tutte queste organizzazioni sono paiite di tale firon te
ed hanna gli ·stessi scapi, anche se ognuna di esse raggruppa diverse cate.
gorie popolari.
Una di tali organizzaziorri e il F.F.A. Quale clunque ne e il compito? Esso
deve raccogliere tutte 'le donne ant-ifasciste e renderle attive ·nel frOnte pO:po·
lare di Iiberazione. Quando didamo che bisogria raccogliere e rendere attive
tutte lc donne sembra che espdmiarno un com,pito relativramente -semplice;
rna se esaminiamo meglio la cosa, vedremo che si tratta· di un'opera lrllm·ensa, alla quale hilsogna la!Vo.i:-are a Iungo, con paz-ienza e :PerHnB.cia.
Molte dmme specialmerrte nel'le citta, hanno sentito parlare boo poco del
nostro Movimento, o :in ca<so contTado, ne hanna sentito pa.dare moHo dal1a
propaganda nemrica. Bsse non lo conos-oono, speso ne hanno paura, perch(::
il lle1nico Io rappresenta come .miramte all'abolizione della proprieta pdvata,
afferma che si ·uocide Ia gente, si inc.endiano le case e 'le Chiese, si disonorano le fanciulle, e c-osi via. E' nostrO dovere civviCinare queste donne, far
loro conoscere -il nostro Movirnento, di•mostrare che la propaganda nemica
e falsa e che quanta essa ci attriibuisce e proprio caratteristica del nemico.
Che Ie ·case stiano cosl le conv-inceremo f-acilmente. Perche possediamo prove
a rsufficienza nei ·nostri paesi, .nei nostri vHlagi e ·nelle nost·re Chiese bru·
dati, nei sacerdoti ucoisi, nelle donne violentate e ·nella ·gente assassinata.
Anche nella nostra campagna si t·rovano ancora donne non abbastanza
a conOscenza del nostro Movi!rriento. C'e chi domanda che cosa aVverra
.delle Chiese, c'e chi non lascia Venire le figlie nelle nostre organizzazioni
giovanni, perche teme per Ia loro onesta. Queste donne si Iasoiano prendere
138
/
I,
dalla propaganda nemica; ill ohe significa daitronde che non sono ·suff.ioienteTI1ente al corrente degli scapi della nostra ·Iotta. Noi dobbia,mo avvicinarle.
Spiegare !oro pazientemente Ie decisioni della III. Sessione della ZAVNOH e
della seconda Sessione dell'AVNOJ. Quando avranno megliio capita questa,
quando av:ranno conosciuto gli .scopi della nostra Iotta, ~sse non avrano pllt
timoPi per Ia fede e la Chiesa non avranno pill paura a mamdare le loro
figHe nelle organiz.zazioni femm,inHi, non cadranno pill i-n baLia, della propa·
ganda nemica.
Vi sono donne che ancora non vogliono ·mandare i ,lora f.igli e i loro rna·
riti nelle file dei combattenti del popolo. Esse non sono avverse alla nostra
Iotta e desiderano che ci libedacrno del fasdtsmo, rna vogliono salvare i loro
figli e i lora mariti e pensano di salvarli ~tenendoli a ca·sa. Bi1sogna .avviCJinarsi
anche a queste donne e spiegare con pazienza e dimostrare che in tal modo
non procureranno la sa:lvezza dei figli e dei mariti, giacche prima o poi li
porteranno via .j Tede'schi e i fa:sdsti e li ·spingeranno al lavor-o nelle fabbriche ge~maniche, dove periranno per le bom:be nemiche; oppure li rivestiranno nella lora uni!forme e 1i costringeranno a sparare contra i fratelli, che
si battono contro il fascismo per Ia liberta del popolo; li spediranno a combattere in Russia, in Ita~ia, in Francia, in I:srtria, in Croazia, o chi sa do!Ve.
PerciO bisogna dimostrare .che, Se vogliamo Hberarci da fasciPs,ti e tedeschi,
se vogliamo essere domani ~iberi, e neces·Sario anche sacri.ficare qualche
cosa per questa liberta.
Ecco quali sono ,in linea di ·mas-si,ma i con1piti che si pongono davanti
alle donne membra dei nostri Comitati, per quanta concerne -il raggruppa·
mento di tutte le .donne antMasciste. Perche possano esserne aU'altezza, bi.
sogna che an:Mttutto ne siano bene a conoscenza esse stesse. II che significa
che hi:sogna studia•re a fonda tali compiti. Molte di noi sono membri dei
C.P.L.; in tale sede 1i stmdieremo e ci consiglieremo con i co.mpagni. -Molte
donne sono in altre istJ]turzioni, rna perohe. esse possano bene stu¢1:iare le decisioni della III. Ses,sione della ZAVNOH e tutti gli altri problemi, sara
n-ecesSaria che vengano organ1izzati corsi, nei quali le donne membro di
Comitate ne divengano pienamente coscienti.
Vi sono donne italiame antifasdste, le qua!li aderirebbero volentieri al
nost:ro Movimento, rna mancano di fiducia e temono dri esse:re messe alla pari
dei f.ascis1ti e subire le vendette per i delitti da questi con1piUtti. Bs.se· temono
di non avere nel n-o:s-tro nuovo stato federale ·di Croazia i loro dirltti na·
zionali; temono che 1si tenti di croatizzarle, cosi come i fasdsti hanna tent:ato
di italianizzare i croati. E' necessaria che ci accostiamo anche a ques-te donne,
che spieghiamo 1om pazientemente le dedsioni della III. Sessione della
ZAVNOH; bisogna che a1Jtravevso il F.F.A. si crei .Ja katellanza di Iotta tra
donne antifasciste •italiane e .croate.
In I1stria .sian1o 11iusdti a mobilitatre un grande nun1ero, possiaJmo dire
la grande ··maggioranza delle donne. Es1se raccolgono i viveri, e li tras.portano,
tessono calze per i nostri combattenti, cucinano e partano loro il cibo, rae~
colgono 1materia•le sanitaria per i nostri feriti, -spediscono 1oro pacchetti, ecc.
Ma le nostre donne non sono ancora sufficientemente attive nella costruzione del potere popolare, dei Comitati Popolari di Liberazione e delle loro
instituzJoni.
II lavoro principale delle nostre donne consiste anco.ra nell'aiuto
all'Esercito. Le componenti dei C.P .L. non pa·rteoipano an cora alla disoussione di tutti i problemi che si esaminanO nelle dunioni dei loro Com'itati,
1
�esse ·non se ne· sentono anco.ra membri a· pariHt di _,.(lddtti. In molti casi- Ie
donne vi hanna ISOltanto l'incarico e la cura dei rifornimenti all'-Esercito.
Aile adunanze di ·villaggio •le donne nan partecipano ancora abbastanza alia
risoluzione di tutti 1i problemi locali; esse lasciano ancora questo ag1i uomini.
Nelle adunate le donne componenti e membri di Comitato non si presentano
a parlare a· nome della lora categoria per indicare alle altre donne il Iavoro
e cos~ via. ·Esse c~nsi:de~ano ancora sufficiente di•s-cutere di tutti questi pro·
blem1 nelle lora nunron1 pa·rticolani, solo neHe quali si sentono disinvolte e
discutono liberamente: ciO- non va. I nostri inconi:ri particolarJ- sono solo un
m~zz? ausHi~rio, grazie a~ quale poss-iamo •scambiare le nostre idee sulle questloni che SI toccano, •SUI problemi che ci impediscono di partecipare liberamente e a partita di dkitti·alle adunanze dei C.P.L. ai gruppi di v.illaggio,
del F.U.P.L. (Fronte Unico Popolare di Liberazione), ai meetings, ecc. H nosiro dovere e proprio di discutere in ques-te riunioni COSI libefamente con1e
gli- uomini.
·
. _ D?bhia~o. sfor7arci d_i vincere anche questa debolezza. La nostra organizzazwne c1 mutera. Parharnone neHe nost•re adunanze particolari, trovjamo
la maniera di vincer-la, e certa-mente ne verremo a capo. Scriveteci anche su
questi problemi, e tenterema di risolverli insieme; soriveteci anche come li
avete ri'Solti voi, afiinche le compacgne degli altri viHaggi e citta, degli altri
comun1 possano servirsi della vostra espe'denza.
·
GLORIA ALLA GIOVANE MARTIRE NORMA
11 27 maggio U.1S. tre compagni, Norma KriZJman, Gi~ftlnni. Kozulic e
R.o:;alia Gia_cca, furono ciroondati. dai carnefici fascisti in till. villaggio nelle
VlCinanze d1 Portole. Menrtre g.Ii a1ltiJ'i due riuscirono a mettersi in salvo, la
compagna Norma, organizzatrice dell'USAOH, cadde sotto il piombo deu!i
assassini, i quali, .fedeN al•la lora bestialita, si scagliarono come iene cont~o
il ca:davez:-e, ne st_rapparono le vesti insanguhmte, ne __ trafissero -il petto con
una pugnalata e da ultimo lo gettarono neUe spine.
la
II co:r;po della c-ompagna, martire coronata di spine, indica a tutti noi
che dobbiamo pe:r:correre.
s~trada·
I van K.K. SKOJ-a Buje
latta e a vendicarla. L'abbiamo sempre veduta fra i primi, ci risuona sempre
Ia ·sua voce piena di fede e di certezza.
Lamattina del 30 giugna la nostra Brigata Istr;iana «V. Gortan» ha assalito una guarnigione nemica e se ne e impadronita. I nostri combaHenti hanno 'sparato tre ore senza sosta, il nemico ha avuto morti· e tedti, la caserma
e stata occupata: i nostri hanna vinto. II terza Battag1ione, in pos·izione presM
so Golgorica, si e .ritirato, essendo giunta la notizia Che arrlvava: il nemica
in forza superiori. In posi~ione erano rimasti due compagni feriti. Bi·sognava
salvarli. Seriza alcun indugio, perche il ·lora cuore era t·roppo pietoso e fedele,
Pierina e le altre campagne si s:ono dirette al luogo indicato. Col volta tranquillo e il sor.iso sulle labbra, nel gran desiderio di portare aiuto ai combattenti feriti, nel inomento del pericolo, ·negli istanti del loro dolore, le c-oragglose campagne, •so.to la pioggia mortale dei proiettili nemici, con Pierina
in testa, cercano di 1salvare i compagni. I feriti vengono salvati rna Pierina
e Zita42 han pagato oon il loro sangue la vita dei loro combattentL Dna rafM
fica ha co1pito ai due fiianchi la compagna P-ierina, che e caduta ferita graveM
mente. Un altro proiettHe ba colpito Ia compagna Z.ita.
Piedna l'aibbia.mo trovata in :un campo, in -mezzo ai fiorJ, in un lago di
sangue; Zita akune ore .pill ta:rdi, ·moflta •con un sorri'so di beatitudine sulle
labbre. Abbiamo trasportatO Pierina ferita gravemente a casa sua. Neanche
negli ultimi <istanti ella ha abbandonato il pensiero della Iotta. Diceva che
doveva ancora combattere, distruggere le strade e i ponti per impedire il
passaggio del nemico. Sua cognata, che si e trovata tutto i1 tempo al suo
capezzale, le ha detto: «Vedi Pierina mia, che disgrazia oi e capitata, dove
siamo andati a cercar Ia morrte». Con lo sguardo .Iontano, le labbra paHide e
tremanti, Pierina ha riSipOSto: «E' vera, rna tutto questa e per Ia liberta:
tutto e poco finche non •si da Ia vi ta. Io •Sono -contenta di .morire, solo mi
dj.spiace di non poter :pill combattere a fianco dei nostri compagni, di non
pater pill i:spirare al le nast-re campagne una voionta ferrea di Iotta)), Sono
state le ultime parole usoite dalle sue mre lllbbra, inchiodate dalla morte.
TranquiUamente ha chiuso gli ochi.
II suo cuore era pieno d'amore per 1il suo popolo, per il Pantito Comunista, da cui era membro. Mentre giaceva feri-ta &Ul letto, senza timore della
morte che stava avvicinandosi, Pierina ha espresso il desider.io di essere seppellita in un vestito .rosso fia~mma, perche anche lassU essa combattedt. pregando per i nostri fratelli e i nostri compagni, che si battono per quella liberta, che il destine non ha permesso a lei di attendere e di vedeore.
1
1
Le -campagne Pierina e Zita ci hanno 'la:sciarto ognuna Ia cura di due piecoli bambini. E noi li aHeveremo in ·maniera che un giorno sappiano vendicare i1 sangue innocente delle lora madr.i.
CADUTE PER SALVARE I COMPAGNI FERITI
E' nata nella cara terra ist,riana, nelle vlcinanz~_ di Vines, nel distretto
di Alb_ona. La giovane virta di Pieri:na Dragonja Vrbi;mac, madre di due ban1bini, era piena .di sconfinato amore -di Patria. Ne,r profOndo del suo cuore,
ancora al tempo della 1Schiav·i•til f-a.Scista, eila_ sognava la latta per Ia liberta
del suo popolo. Ne1l'anima 'sua c'era a-Bora una visuale ancora i:J.on chiara
di questa Iotta, rna essa 'sentiva che la guerra c-ondotta dal fasci:smo, ir" tuono
dei cannoni e il ,crepitio delle niitragliatrici eiano seguo che propriO ora
stava per venire quello ,in cui aveva creduto per tutta la vita. Caro e il slio
nome ed esso riina~rra fra di noi co·me un impegno sacra a continuare Ia
140
Noi, campagne, giudamo di vendicarvi, di conquilstare la liberta per il
popolo e per i vostri figli, per i quali avete dato il vostro sangue.
Non risparmieremo i ISacdfici; e quando verra il grande giorno, sapremo
di ver risposto al vostro invito.
GLORIA A PIERINA E A ZITA!
MORTE AI CARNEFICI TEDESCHI
Lucia, presidente del F.F.A. di villaggio,
e le altre campagne.
141
�·~
1
BILJESKE
LA CONFERENZA DEL F.F.A. DEL .CARSO
Si e tenuta a T., I'll del mese scorso !a I Conferenza del F.F.A. del Carso.
L'hanno tenuta Ie coraggiose donne di questa manda,mento, dove il nemico,
pill che in qualunqrue altra parte, ha .seminate la strage e ·il terrore, dove
I'occupatore Col solito barbara e sanguinaria sistema ha ucciso e torturato
orrendamente tanti mariti, padri e fratelli, dove ha vlolato tante giovani
donne e le ha mandate ai lavori fo:r:zati in Germania, dove .attraverso i bombardamenti ha trasfo:r:mato i quieti bianchi villaggi in macerie fumanti, sotto
le quali hanna trovato la .morte tanti innocenti.
Per •il monte scosceso, disseminate di piccole rocce, scendevano cantand() le nostre donne; nelle lora mani le bandiere ita1lo-croate con la stella
rossa sventolavano al vento.
Una donna avrvolta in nero, ricacciando coragg,iosamente Ie Jacrime, con
v;oce ferma ha esolamarto: «Soffro di avere perduto mio figlio, rna ancor pill
perche egli non ha poruto combattere a fianco degli altri fino alia vittoria.«
Alia Conferenza era presente H valorroso battaglione Haliano «Pino Budicin», il comandante del quale ha parlarto es-primendo la riconoscenza che
han:t10 tutti i nastri soldati per le nostre coraggiose donne, che tante volte,
sudate, ma consde del loro dovere di madri antifasci'ste, hanna salito la
rnontagna per portar loro ·da -man§iatre nel basco.
1
Oggi le nostre erokhe donne, riunite rnella nostra organi·zzazione del
F.F.A., hanna giurato di aiutare f.ino alia fine !a nostra Iotta, per assicurare,
dopo secoli di schiavltu, a se e ai propri figli Ia liberta.
Marte a! fascismo -
Liberti! ai Popoli!
VIVA IL F.F.A.!
Kira
M2
l. U partizanskom logoru TuhobiC bilo je poCetkom studenog 1941. god. 7 Zena. U borbi s okupators_kim snagarna koje su napale delniCki partizanski logor poginula je Vera Hynkova Vejvoda-Mara.
Zbormk dokumenata i podataka o narodnooslpbodilaCkoj borbi jugoslavenskih naroda (u daljnjem tekstu: Zbomik), tom V, knjiga 2, Beograd 1952, str. 125; Zene Hrvatske u narodnooslobodilaCkoj borbi 1,
Zagreb 1955, str. 52. i 56.
·
2. Bila je to tzv. operacija »Risnjak«. Zbornik, V, 5, str. 619. i 671; Zbornik, V, 6, str. 101-IU6,
111-112, 311. i 337; Zbornik, V, 30, str. 257-258; Zbornik, XIII, 2 str. 752 754--757; Svetozar Tintor,
Trinaesta primorsko·goranska udarna divizija, Zagreb 1968, str. 51-'53; VinkO Svob-Mahmut KonjhodZiC,
Drugi odred Primoraca, Gorana i Istrana, Zagreb 1969, str. 237-261; I. CuculiC, Gorski kotar u nal·octnooslobodilaCkoj borbi, n. dj., str. 337-341.
3. Bila je to operacija »Velika Kapela«. Zbornik, V, 6, str. 354--360; Zbornik, V, 7, str. 304--305,
331-335, 347-351; Zbornik, V, 8, str. 294--303, 397-398, 400-402; Zbornik, XIII, 2, str. 752, 754--757;
Zene Hrvatske I, n. dj., str. 241; S. Tintor, Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 54-58; I. CuculiC, Gorski kotar u narodnooslobodilaCkoj borbi, n. dj., str. 341-347.
4. Bila je to operacija pOd nazivom »Wolkenbruch« (Prolom oblaka). Zbornik, V, 20, na viSe
mjesta; Zbornik, V, 21, na viSe mjesta; Zbornik, VI, 7, str. 333. i 337-338; Zbornik, VI, 8, str. 12'J;
Miroslav StepanoviC, NemaC.ka ofenziva »Prolom oblaka«, Vojnoistorijski glasnik, br. 6, Beograd 1965,
str. 36--45; S. Tintor, Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 109-122; Vladimir DuSan MatetiC., 14.
primorsko-goranska brigada, Beograd 1973, str. 109-117; Antun Giron, Okrug Gorski kotar u narodnooslobodilaCkoj borbi 1943--1945, Gorski kotar u radniCkom pokretu i NOB-zbornik radova, n. dj., str.
388-395.
.
5. Vidi o tome opSirnije_ u knjizi: :lena u borbi 1943/1945, Zagreb, 1974.
6. Clanak je napisala Jela JanCiC-Starc. Opisuje ubojstvo Bogdana JanCiCa, politiCkog komesara
Gomirske Cete u svibnju 1942.- Vidi: Jela JanCiC, Izdaja u Gomirskoj Ceti, Na Javornici, Ogulin 1961,
str. 144-154.
·
7. Odnosi se na 1942. godinu.
8. Odnosi se na partizanski borbeni logor.
9. Nada BrnCiC.
10. Narodni heroj Ljubica Gerovac. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije I, Beograd, 1975, str.
242-243.
11. Odnosi se na istaknutog Clana KPJ Martina FranekiCa.
Ivo.SeviC
Vidi: S. Tintor: Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 54.
Odnosi se na _1943. godinu.
Gomirje.
Odnosi se na 1943. godinu.
U sijeCnju 1943. god. organizacija AF.2:-a u Gorskom kotaru imala je: lnicijativni okruZni odbor ad 13 Clanica, 3 -kotarska rukovodstva sa 12 Clanica, 1 opCinski odbor ad 17 Clanica, 38 seoskih
odbora sa 170 Clanica. Nakon provedenih izbora u rujnu 1943. god. izabran je Okru.Zni odbor od 5 Clanica i plenum od 13 Clanica, 5 kotarskih rukovodstava (Brinje, Delnice, Cabar, Ogulin, Vrbov<>ko) od 25
Clanica, 8 opCinskih odbora sa 51 Clanicom i 90 seoskih odbora sa 390 Clanica. Rodoljupka, br. 2, kotoV07.-rujan 1943.
18. Odnosi se na Vojno-partizansku bolnicu br. VII.
19. Julka RajaCiC.
20. Anka Paden.
21. Odnosi se na 1942. godinu.
22. Danica MihaljeviC.
23. Odnosi se na 1943. godinu.
24. Zora MatijeviC.
25. Jelka KnifiC.
26. Ruiica TurkoviC.
27. Nada TonkoviC.
28. Odnosi se na 1943. godinu.
29. Jelka Mataija.
30. Genoveva Tomi6.
31. Odnosi se na 1943. godinu.
32. Ru:l:ica TurkoviC.
33. Milka MileniC.
34. Odnosi se na tvornice u Su~aku.
35. Odnosi se na 1943. godinu,
36. Odnosi se na oslobodenje nakon kapitulacije Italije, 8. IX 1943.
37. Nada BrnCiC.
38. Vicko AntiC.
39. Mara GalekoviC.
40. Odnosi se na odluke ZAVNOH-a od 20. IX 1943, Pokrajinskog NOO-a za Istru od 26. IX 1943.
i AVNOJ-a od 29. XI 1943. godine.
41. Dina ZlatiC.
42. Zita VlaCiC.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
1~
�T
I
IZVORI I LITERATURA
OKRVZNI· ODBOR.AF!/:;a 'liA:.. HR:VAifSKO. PlUMORJE
IZABROAN: NA. L. OKR:U!I:NOJ- KONFEiRENCIJL
/
TomiC Genbveva; predsj~dnica
Mat,ija Ana, podpredsjednica
Segota Melanka-Maja, tajnica
Clan ice:
Iz kotara CrikveniCa
Jz.vori
Arhiv lnstituta za historiju radniCkog poheta
Hrvatske, Zagreb
Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd
Centar za historiju radniCkog pokreta i NOR
Istre, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara,
Rijeka {Fond snimljene izvorne grade)
»Glas Istre«, 1944.
»Il Nostro Giornale«, 1944.
»Istranka«, srpanj 1944.
»La Nostra Lotta«, 1944.
»Primorka«, 1944-1945.
»Primorka u CetverogodiSnjoj borbi
radu«, li·
panj 1945.
»Primorski vjesnik«, 1944.
»Primorski vjesnik«, 1961.
»RadniCka borba«, 1910.
»Rodoljupka«, 1943.
»Vijesti« Propodjela Oblasnog NOO-a za Istru,
.
»1:ena u borbi«, 1944.
Zbomici
Bibliografija izdanja u narodnooslobodilaCkom
ratu, Beograd 1964.
Documenti II, Pula 1973.
Documenti III, Pula 1974.
Gorski kotar u radniCkom pokretu i NOB, Ri·
jeka, 1974.
Istril i Slovensko primorje, Beograd 1952.
Labinska republika, Rijeka 1972.
Na Javornici, Ogulin 1961.
OslobodilaCki pohod na Trsat 4. jugoslavenskc
armije, Beograd 1952.
PoCetnica, 0 istarskoj poCetnici, Rijeka 1975.
PrikljuCenje Istre Federalnoj Ddavi Hrvatslcoj
u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji,
Rijeka 1968.
Punat u borbi, Punat 1960.
Rijeka, Zbornik, Zagreb 1953.
Vinodolski zbornik, Crikvenica 1977, sv. I.
Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci, sv. VIVII, Rijeka 1962.
Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci, sv. VIIIIX, Rijeka 1964.
Za slobodu, UCitelji, nastavnici i · profc:sori
Hrvatske poginuli u narodnooslobodila6kom
ratu, Zagreb 1955.
Zbomik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaCkom ratu jugoslavenskih naroda, tom
V, knjiga 2, 7, 8·, 21; tom VI, knjige 7,, ~;
tom XIII knjiga 2. izlazi u Beogradu od
1955. godine.
144
1967.
Knjige
Stampa
1944.
Zbornik narodnih heroja Jugoslavije, sv. I-II,
Beograd 1975.
lena u ·borbi, Zagreb 1974. ...,.
t:ene Hrvatske u narodnooslof>odilaCkoj borbi,
sv. I-II, Zagreb 1955.
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, Zagreb
Dr· Vinko AntiC, Vinodolska Selca u borbi, Sel·
ca 1975.
Aldo Bresan-Luciano Giuricin, Fratelli nel :ian·
gue, Rijeka 1964.
Radule ButoroviC, Su§ak i Rijcka u NOB, Ri·
jeka 1975.
Tone Crnobori, Borbena Pula, Rijeka 1972.
Jela JanCiC-Starc, Vojno-partizanska bolnica u
Drefnici 1942-1944, Zagreb 1971.
Vladimir-DuSan MatetiC, 14. primorsko-goranska
brigada, Beograd 1973.
Danilo RibariC, Borbeni put 43. istarske divizije, Zagreb 1969.
Mihael Sobolevski, Dre~. 1941, Ogulin 1970.
Mihael Sobolevski-S!avo MagdiC, Ogulin u radniCkom pokretu i NOB, Karlovac 1971.
Petar StrCiC, Zapisnici sjednica OkruZnog narodnooslobodilaCkog odbora za Hrvatsko primorje 1943-1945. godine, Rijeka 1975.
Vinko Svob-Mahmud Konjhod:l.iC, Drugi odred
Primoraca, Gorana i lstrana, Zagreb 1969.
Svetozar Tintor: Trinaesta primorsko-goran<>ka ·
udarna divizija, Zagreb 1968.
And:elka TurCinoviC, Istranke u borbi, Rijcka
1945.
Andrija Tus, Bribir u revolucionarnom pokr.:!tu
i oslobodilaCkom ratu, Zagreb 1971.
Cianci
Vinko AntiC, Partizanske tehnike i tiskare u
Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i
Istri (1941-1945), VJesnik bibliotekara Hrvatske, br. 1-2, Zagreb 1961.
Du.Sanka BorojeviC-Sternberg, Bibliografija listova narodnooslobodilaCke borbe u Hrvatskoj,
Putovi revolucije, br. 1-2, Zagreb 196.3.
Ivan CuculiC, Razvoj NOB-a u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru od 1941. do 1943.
godine, Dometi, br. 8--9-10, Rijeka 1976.
Antun Giron, Hrvatsko primorje, Gorski kotar
i lstra od kapitulacije do oslobodenja, Dometi, br. 8-9-10, R1jeka 1976.
Mario MikoliC, NOP Istre (Jesen 1943 - Jesen
1944. godine), Pazinski memorijal, sv. 6, Pa~
zin 1977.
Miroslav StepanCiC, NemaCka ofenziva »Prolom
oblaka«, Vojnoistorijski glasnik, br. 6, Beograd 1965.
Dina ZlatiC, Prva oblasna konferencija AF:t-a ;a
Istru, Buzetski zbomik, sv. 1, Pula 1976.
Antic Franka
Balas Barica
Golac Mara
Gvbilic Marija
MatanoviC DaniCa.
MatejCiC Laura.
MavriC. Kata
Pila~r
M"arija
SimiC Danica
Iz Kotara Kralj_evica
Benac Marija
JakovCiC Marica
Kruzic Darinka
Subat Mira
Iz katara Krk
CrnCiC Marija·
Franolic Antica
Galjanic Marii.a
KirinCiC SlaviCa
PrivrSek Nevenka
lz kotara Novi
Rogic Marija
Vukelic Ivka
VukuSiC Anka
Iz kotara Susak
Ban Jele
Cuculic Matejka
Coli Ivka
Galekovic Sloboda-Mara
Glazar Lidija-Tanja
Mara
Milolov Bosiljka
Ru:lic Stanka
VraniC Darinka
ZoretiC Nevenka
1:e.ZeliC Tonica
Iz grada Susaka
Babic Vlatka-IIija·.
Biondic Marica
Bukvic Ruza-Ranka·.
Kriskovic S!ava-Era
Kunjasic Marija-VIadm
MajstoroviC Danica-Bela~
MatijeviC Zora·
RuZiC Jo.Za
Segota Mdra-8tojka
Silovic Blanka .
1:urga Izidora-Mar.Zenka
Balen Katica
JovanoviC Tomica
JurCiC Zora
Kucan Olga
Mataija Zora
Skocilic Anka Rikica
Uremovic Kata-Ikica
Budan Franjica
I z kotara Pag
Jaksa.
Stanka
Ticak Neva
Iz fedinica NOV
I z kotara Rab
Dr..Zic Olga
Mareic Ita1ia
Markovina dr Duskova
Iz kotara Senj
Butkovic Ika
Knific Jelka
Rivoseki Melanka·
S otoka Cresa
S atoka Losinja
BUtorac Marica
Cor Anka
Paaen Anka
Paaen Stefa
Vidas Bl.Zenka
S podrucja izvan• teritorija Okruga
Brncic Nada
Turkovic Ru:lica ·
¥ujicic Anka
Vukovic Marija-D1mjlt-
u
145~
�OKRUZNI ODBOR AFZ-a ZA GORSKI ,KOTAR
IZABRAN NA I. OKRUZNOJ KONFERENCIJI
i
Iz kotara C:epic
I
Morsi Marija
Rovina Marija
I
Jelinek Zora, predsjednica
KosalloviC Marica, podpredsjednica
Rajacic Julka, tajnica
C:lanice:
Iz kotara C:abar
Ga.Sparac Vera
GaSparac Zora
Koritnik Ruiica
KriZ Marija
Lipovac Fanika
Ozbolt Tilka
PajniC Francika
Reljac Filipa
Runko Marija
Iz kotara Kastav
r
Toneki Katica
Turk Katica
Iz kotara Ogulin
I
!
.I
Du5ka
KosanoviC Milka
Iz kotara Kras
Lina
Ljuba
Mamula Milka
Trbowe Danica
IvanCiC Jela
Rupena Majda
Stepancie Tilij a
aktivistkinja iz Lupoglava
TrboviC Simica
I z kotara Delnice
Jakovac Marica
. Klaric Anka
Kvatemik Lenka
Ofak Dragica
PaviCiC Pavica
PetranoviC Frana
Premer Josipa
RaCki Em.ica
Iz kotara FuZine
2 aktivistkinje iz Ogulina
Iz kotara Llabin
Iz kotara Vrbovsko
FrankoviC Foska
FrankoviC Marija
Licul Irma
J aksie Naranca
Jauk Stefa
Mrvos Ivka
Mubvic I v.ka
Zahtila Andelina
Prijatelj Marija
Slivka Pavica
StojniC Darinka
Monas Zaneta
Zufie Pepica
Iz kotara Pula
BrsC.iC Fumica
Dikovica Milka
Radetic Aneta
RadoSeviC Marija
Raner Nada
Ana iz Obl. kazaliSne druZine
I z grada Pule
Boreli Teresa
2 aktivistkinje
Iz grada Rijeke
Svalba Danjusa
5 aktivistkinj a
Kauzlaric Albina
Matic Naca
TrboviC Milica
Turk Zdenka
Vrbanac Ivanka
Jakie Kata
Marcelia
Milena, clan. Ope. NOO-a Moto'vun
Vuckovie Ana
Malisa Aneta
Iz kotara Afotovun
TiSiC Marica
BoZiC Rozina
BradetiC Franceska
Fratar Marija
Glaiar Bo:Za
KrSan Zora
aktivistkinja iz Lovrana
Podgornik Micika
Iz kotara Rovinj
Iz kotara Lovran
PerSiC Nina
~.,
MajnariC
MiloSeviC Sabina
Gortan Katica
MatejCiC Zora
MohoroviC Lucija
aktivistkinja iz Labina
Iz jedinica NOV
Bolf Franka
Jardas Milka
Milenic Milka
Milic I vanka
Pilepie Emilija
Srok Milka
clanica iz Ope. NOO-a Zamet
Iz kotara Pazin
Mohor Kata
Iz kotara Tinjan
KoreniC Roza
SkotiC Anica
Rakovac Zvana
Suran Ana
'
Valderstein Lida
Clanica KNOO-a Motovun
Iz kotara Zminj
!
Iz kotara Opatija
j
i
I
!
OBLASNI ODBOR AFZ-a ZA ISTRU
IZABRAN NA I. OBLASNOJ KONFBRENCIJI
Atanazio Tereza
Jardas Slavic a
Kinkela Zaneta
Stanic
Clanica MNOO'a Opatija
BanCiC Foska
Jaga iz sela Smolj and
Kopitar Stefica·Silva
Radovan Linda
ZidariC Marij a
Tt:mkoviC Nada
Turza Ljubica·NaSa
ZlatiC Dina predsjednica
Jakie Kata, podpredsjednica
Raner Stefa·Katija, tajnica
Clanice:
I z kotara Buje
I z kotara Buut
di Castania Meri
Giorgi Marija
Marija Vesna
MikulavCiC Marija
Santan Marija
146
Cemeka zeljka
Nefic Bepa
ZuhiC Pierina
Delegatkinje iz kotareva PoreC i Umag nisu se uslijed blokade mogle probiti
do RaSpora tako da na konferenciN ii ovih kotareva nisu mogle biti birane Clanice
u Oblasni odbor AFZ-a.
147
�SAzETAK
/
.. ¥a~ov~no uklju'Civmije czena_ Gorskog kotara, Hrvatskog primorja :i Istre u
polt!tf5kt ztvot povezancue s oslobodtlackom borbom koju su ad 1941. do 1945. god.
VC!_dtlt nfiYOdt Jugoslavt}e pod vo.dstvom KPJ. lpak Goranke, Primofke 'i 1stranke
uce,_~tv_uJU u. NOB-u od ,pa_Cet~a ·us_tanka, stvaranje organizacije lena antijaSistkinja
poct.n}e kra1em 1941. ·godzne. ··Kra}em 1942. godine organizacija -t.ena antifa.Sistkinja
dobzv~ kona.Ca_n organ!zacioni_o_b~i.~ i djeluj_e pod i"!enom AntifaSistiCke fronte f.ena.
AFt Jlf D~ZfPlJaO sve. -zen~ 'na. l~n.t}t NOP-q z ubr?-o }e postao masovna · antifaSistiCka
organzzact]a Gorankz, Prtmorkt z Istrankt. Clantce AFZ-a u Gorskom -kotaru 'Hrvats~pm ~rimorju i ls!ri angaZ~rale s!'l s~ ~ ~abirnil!! akcijCfma, __ prebacivanj~ ·matert}ala t hrane bor.czma cpar.tzzanskzh }edmzca, vrszle kurzrsku -slu-Zbl4- 'bile .bolniCarke u partizan~ki~ ·t;olf!iCa'J'Za, organizirale analfabetske .teCajeve, =kurseve, brinule se o ratno} :szrocadz, ._ucestvovale u radu organa narodne ·vlasti ·rasturale
ilegalnu stampu NOP'a itd.
'
Odbo!i J!FZ-a u Gorskom kotaru, Primorju i lstri izdavali Su svoje listove.
Taka u .llpn)u 1942: god. Kotarski odbor AFZ-a Ogulin pokrece · izdavanje list a
»Dr11garzca<<. U ~rpn]u 1943. ··god. ·OkruZni odbor AFZ-a za Gorski kotar-izdaje svoje
glaszlo pod nazzvom »Rodoljupka«, a u travnju 1945. god. list ,>~Gorarika«. •.@kruZni
odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje pokrenuo je .u prosincu d942. ,god. :svoje .glasilo
»Primorka«, koje izlazi kontinuirano do studenog 1943. godine. U toku 1944. i 1945.
god, »Primorka« je izlazila samo povremeno. U srpnju 1944. .-god. Oblasni -odbor
AFZ-a za Istru je izdao'svoje.glasilo »lstranka« na hrvatskom i »La Donna Jstriana«
na talijanskom jeziku. U svim ovim listovima objavljuju se cClarici --o .orgariizaciji
AFZ-a, o uCeSCu Goranki, Ptimorki i I stranki u NOB-u, a ponekad -listavi ;donose
i liter-arne radove Clanica.AFt-a.
Knjiga ·se sastofi iz dva dijela: uvodne rasprave i izbora .Clanaka iz Stampe
Antifa.SistiCke fronte Zena ·u ·Gorskom kotaru, Hrvatskom ·primorju i 'Tstri. 'U ·uvodnoJ rasprayi n.'! temelju Jzv?,_rne .arhivsk~ grad.e i postojEfCe literature datje razvitak ou:;antzacz}a Antzfaszsttcke fronte zena z nJene dJelatnosti na naznaCenom
podruCJu. Ova ·rasprava, ·izmedu ostaloga, pridonosi i boljem razumijevanju izabranih radova iz Stampe :i daje podlogu za daljnja istrai,ivanja -o uCeSGu Zena
. Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre u narodtzooslobodilaCkom .pdkr.e~u.
Cianci i drugi ·napisi ·izdbrani su iz slijedeCih listova: :Drdf!liriee, .Rodoljupke,
Goranke, Primorke, Istran~e i.La Donna Jstriane. Pri izboru ovih materijala teZilo
se da to budu ani radovi ·koji najautentiCnije prikazuju :uCeSCe i .znaCaj Zena
Gorskog kotara, HrvatSkog -primorja i Istre u narodnooslobodilaCkom pokretu.
Posebno znaCajno je 'za 'tstaCi ·da su gotovo sve radove napisale Zene -- !.uCesnice
u naroq:tzooslobodilaCkom -pdkretu i predstavljaju :suojevrsnu_ 'i dragocjenu ,_-dokumentaczJu, ne samo o -!Jorbi Zena negd i u cjelini naSih naroda i narodnosti za
slobodu i socijalistiCku revoluciju.
148
r
I
'
!
1
1
I
1
RIASSUNTO
La massiccia inclusione delle donne del Gorski Kotar, Litorale croato e
dell' I stria nelle: vita politica e intimamente connessa con la Lotta di Liberazione
condotta dai popoli jugoslavi dal 1941 al 1945 sotto Ia guida del Partito comunista
jugoslavo. Anche se l'adesione all'LPL da parte delle donne di questa territorio
data dal'inizio stesso dell'insurrezione, appena sul finire del 1941 si cominciO creare
una lora organizzazione antijascista. Verso la fine dell'anno seguente tale organizzazione riceve la sua struttura definitiva ed il nome di AntifaSistiCki Front
Zena ( Fronte Femminile Antifascista), raccoglie tutte le donne impegnate nella
LPL -ed assume in breve tempo un carattere di massa. Le donne che vi facevano
parte svolsero azioni di raccolta e trasporto di materiali e viveri per le unitd
partigiane, divennero carriere e injermiere negli ospedali partigiani, organizzarono
corsi di alfabetizzazione e altro genere, si presero cura degli orjani di guerra,
presero parte all'attivitlL degli organi del potere popolare, distribuirono la stampa
clandestina e cost via.
Da parte dei Comitati del Fronte nel Gorski Kolar, Litorale e nell'Istria
vennero pubblicati diversi giornali. Nel giugno del '42 il Comitato distrettuale di
Ogulin promuove l'uscita del l>Drugarica«; il Comitato circondariale del Fronte per
il Gorski Kotar, nel luglio dell'anno seguente, dall'avvio al »Rodoljupka<< e, nell'aprile
del '45, al »Goranka«. Si chiama invece »Primorka<< il foglio del Comitato circondariale del Fronte Femminile Antifascista per il Litorale croato, che ese castantemente dal dicembre del 1942 al novembre del 1943, saltuariamente nel corso
del 1944 e '45. NeZ luglio del 1944 il Comitato regionale del Fronte stampa due
giornali, »Istranka<{ in lingua croata e »La donna istriana<{ in italiano. Le pubblicazioni ospitano articoli dedicati all'organizzazione del Fronte alla partecipazione
nella LPL delle donne del Gorski Kolar, Litorale croato e dell'lstria, e, alle volte,
contributi letterari delle appertenenti al Fronte.
ll libra si compone di due partl: l'introduzione e una selezione di articoli
pubblicati nei sunnominati giornali. L'introduzione, basata sull'autentico materiale
d'archivio e la bibliografia esistente, contempla l'evoluzione delle organizzazioni
del Fronte antifascista delle donne e della sua attivitd nel territorio in parola,
concorrendo cost pure a una migliore comprensione degli articoli presentati e sollecitando ulteriori ricerche sulla partecipazione delle donne di questa regione al
movimento di liberazione.
Gli articoli ed altri scritti provengono dai seguenti giornali: Drugarica, Rodoljupka, Goranka~ Primorka, Istranka e La donna istriana. La selezione pone in
risalto quei lavori che, in maniera autentica, presentano il ruolo svolto dalla donna
in questa regione nella LPL. Particolare significativo e che quasi tutti gli scritti
sono stati stesi da donne, e rappresentano una singolare e preziosa documentazione
non solo sulle donne combattenti ma in genere sulla latta condotta dai nostri
popoli e nazionalitd per la libertd e la rivoluzione sociale.
149
�/
SADRzAJ:
Strana
UVOD
3
Nastanak i djelatnost AFz u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju
i~
Stampa Antifasisticke fronte zena u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i Istri
Drugarica, broj I, lipanj 1942
Drugarica, broj 2, lipanj 1942
Drugarica, broj 3-4, srpanj-kolovoz 1942.
Rodoljupka, broj 1, srpanj 1943. .
Rodoljupka, broj 2, kolovoz-rujan 1943.
Goranka, travanj 1945.
Primorka, broj 1, prosinac 1942.
Primorka, broj 2, sijecanj 1943.
Primorka, broj 3, veljaca 1943.
Primorka, broj 4, ozujak 1943.
Primorka, broj S-6, travanj-svibanj 1943.
Primorka, broj 7, lipanj 1943.
Primorka, broj 8, srpanj 1943.
Primorka, broj 9, kolovoz 1943.
Primorka, broj 10, 22. listopada 1943.
Primorka, broj 11, 5. studenog 1943.
Primorka, broj 12, studeni 1943.
Primorka, svibnja 1944.
Primorka, sijecnja 1945.
Istranka, broj I, srpanj 1944.
La donna Istriana, numero 1, luglio 1944.
Biljeske
Izvori i literatura .
00 AFz-a za Hrvatsko primorje
00 AFz-a .za Gorski kotar
00 AFz-a za Istru
Sazetak
Riassunto
Sadrzaj
5
17
23
17
32
37
45
53
59
66
75
77
83
89
93
99
109
113
115
117
123
127
137
143
144
145
146
146
148
14'?.
ISO
151
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Goranke, Istranke, Primorke u NOB : izbor iz glasila AFŽ
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Antun Giron i Mihael Sobelovski
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Muzej Narodne revolucije Rijeka
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1978
Rights
Information about rights held in and over the resource
Muzej Narodne revolucije Rijeka
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
06-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
151 str.
AFŽ
Hrvatska
Narodnooslobodilačka borba
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/f893bb07963c715997a2785f81ddeda0.pdf
64cb1be3e0a7971992373ca91c879642
PDF Text
Text
.
'
Gov o r
Marsala Tit a
/zdanje Oblasnog odbora
Narodno-oslobodilackog (rsn(a
~" lstocnu Bosnu
·
�'
OOVOR MARSALA TIT A NA
MITINGU ZENA -SRBIJE
'.
Drugarlce,
Dozvo!ite mi da vas pozdravlm li
: ime NOV u ime vdlh sinova i vde
. brace, koji se danas ria ovoj clti zlml,
tamo na frontu bore za konafno istje•
rivanje okupatora iz nde napateoe
. zemlje. Srpske majke I sestre koje ste
u ovoj te§l<oj I krvavoj borbi dale naj. bolje svoje sinove, zabvaiJujem vam
. na onome Ito ste do danas doprlnljele nadfovjefanskoj borbl ndlh na. roda. "Zahvaljujem vam na ogromnlm
zrtvama koje ste podnijell za cast
svoje otad!blne, za spas na~ih naroda, ·
na5e slobode . I nezavisnosti. Ali, dozvolite mi da vas danas ponovo potsjetiin ria zrtv~ I: zadatl<e '·koji 'Jol
stoje pred nama I koie' cemo moti
savladatl samo tako, · ako vi_, srpske
. !ene, majke I sestre btadete stajale
kilo lmuue11 .... stljeoe
111
one kojl aa
�ltontu Ptoljevalu ivolu mladu krv 211
slobodu (p·ovici: Hatem a).
Va§ rad, vale duznostl su mnogo•
struke. Na~em frontu, naltm borctma
.treba pomotl (povlci: Tako jel): · Ndl
boPcl nlsu doblli odjetu iz magacina
jer ih nlsmo ni imali. Oni su polu·
goll; bosl u ovoj te§koj zimi, i ojima
treba pomotl. VI, srpsl!:e zene, I sve
!ene jugoslaviie, mofete ublazlti tal
. nedostatak §to ga osjeca nas" herojska Armija (burnt povici: Zlvjeial).
·Zato, u svakom selu, u svakoj varo§i,
napregnite sve svoJe snage, sabirajte
mat~rljat, odjetu, sredstva za zivoy
oamlrnice, kako bismo mogli naSim
borchna na. frontu dati bar milifmum
onog;~ At6 im je potrebno - da bi se
mogll borltl i konaeno osloboditi nasu
zemlj11. · To je prvi I najval!nijl zada~
t&k i vi l[a same vidite, vi ga osJeeate
· svakodnevno, osjetate ga ~to su tame
.vab braca, va41 o~evi, vasi sloovi,
.tamo !ldje je tesko, gdje padaju l!t' votl naiboiJih ljudl, tamo gdje se kuje
•loboda i sreca nove federativne ju·. rosl•vtie (pavict: .Ztvjela).
.Drug!, ..zadatak - to je stvaranje
. ode nove feperatlvne )ugoslavtje, fe.derillno Sttll}e 1 naroane vlastl; Ito
Je, drurarlee, te!ak zadatak. Uu vam
se obracam! · Pomollnft" nam · (Jedno~
glasno: Hocemo) da .stvorlmo istln.sku
narodou vlast, · za koju su od 1941
godlne ~~:lnulf nafbolii slnovi Srblje"l
ostalih naroda Ju~roslavlje, lstlnsku
demokrabl<u oarodnu vlast (povicl:
Tako je). Zato budlte ne samo pll~r~
tvovni pobornlci takve vlastl oego.l
~troga .kontrola onlh koie ste ooslale
da vr~e ddavne poslove. Oonite sa~
botere (iedno~<:la.sno: Hotemo)l Oonlte
one kofj bi htjell da izigravalu to~
bo!nje narodne pvljatelie a ustvari
~<:ledaju kako da nani oclmognu. Ima
do•la po§tenih liudl. !rna m.no~to
!rtvovanih \ludl koil Stl I soosebllt I
volin! · da . oravilno I prav•di10 vocle
ovu vell~u narodou. stvat. Nemo!te •e ·
ustru~avatl da krltil<njet~ ako vidlte
da ne~to ne valia. Zclrava, konstruktlvna kritika mo!e aamo da pomogne.
I on a i ko~~:a se on a !lee, ako· je po§ten .i ~••tit, nete se ljutlti, ne11o te
mu to bill putokaz da pravtlno 1'ad(
da pravifno vodl narodnu stvar. Onaj
kl'll!il zdrava narodna krltika vrile<1a.
.. to .nlie na~ prijateli, .. to nlje ·narodnl
prif•!el{, .to je neoriiatelj naroda (bur•
ni apla_11z I _povicl: Ta~o je)•• Blldlte
oo-
�!
avJereul dt ~emo ml uvljek, u tva• .· ·
kom pofedlnom slucaju u~lnltl sve,
da s~ vet sada u zam~tku u~ru§l svako ukorjenjlvanle nekih birokr;ltskih
mttoda u narodnoj vlasti. (Tako je}..
O.nakci . kako je bila zdrava ova na~
rodna borba koja ie potekla od oamlh
naroda, tako treba da bude · zdrava
I nova vlast, jer samo na pravol na• ·
ro<Jnoi. vlastl mo~e da po~iva jedini
stvena I demokratska federativna Ju"
lfOSiaviia u koioi
svi narodl __: I .
Srhl I Hrvoti I SJovend I Makedoncf
i Crnogorri - ~ivjeti sretno, slotno
· ulagati zajedoicke napore za opW
pro~va.t I b?liu budutnoot novih ~" ~.
ko)Jema, koJa. kad dodu, !reba Ya ·
. vide da su qjihovi ocevi i majke uci"
,
. nill sv~ kako bl njima b'lo belie. ,
I.
A sada mi, druearice, dozvollte da
se osvrnem malo i na one koji sabotlraju oa~u. narodnu borbu
·
·
Prlje · godlnu, prije dvlje, prije t~l. ·
godine mol(lo se orl~ati koidta i•r
narod otje b!o obavije~ten. Mi smo
~utall dllgo vremena, dvije I!Odirle borill smo se sami bez igdje l~lje po•
mofl, samo . uz pt1rriot oaroda. samo
11z. pomoe · na!ih siromasnih seljaka
{odobravanie): Ml ·smo bill na 1)daru
ce
!
[
.'~~
.I
,
.PP
.
.
I
·,
j
·
r·
·
I
i
I
'
I
sv.lh· .snaga ,neprl.jatelj;t I lzdrfal! smo. .
0 nama se rovorllo u.l·nostranstvu I
u zemlll taka, kao da le u pltanh.i
Bal!lea kom)lnlsta, !edna ~rru.pa. IJndj
kola bote da se do~eoa vlastl. Ja va.s,
nltam. drul!'arlce, ltollko bi se odr!ahi
jedna §a~lca lludl koiu narod ne bl
.· Doduplrao, koiu ne bl narod vollo,?
· (O.dobravanfe I povlcl: Tako ie!) Koltko bl trebalo, reclmo. tada~njoj o"
l!'romnoj njema~koj sill, ltatliaoskoj
sill, raznlm . ~etniclma, neditevdma;
oaveli~evcfma (oov.lcl: Doliell da u~~:ule tu h~lcu lind! koja, to bole, bote
da podjarml narod, da mu sj•dne· n;1
grba~u.
.
Narodno.oslobodlla~kl pokret nlkao
ie lz naroda, on ie narodnl, lstlnslci
norodnl pokret. Aft.· onl koll su govo~
rill I danas govore druk~iie, srnatraiu
da je narod ndto drugo. Nlste vi
narod, vt koji ste ovdie, nile ono sel 0
kole se borl, nile ona volska ko.ja
proljeva krv na rodnoi !i'rodl, nego
su narod onl kofl sjede tamo u Lon.donu I .on I koil su otl~li Hitleru,. · u .
iazblnu nlema~koll .fa§fzrna: Nedle,
Lfotlt l raznl drusr.l, onf sebe smatralu
narodem .. Vu ne smatralu narodom
I boje se z;t vas, bole s.e za valu
.
•,- /
�• llobociu: ]a dol srpski tiarod - §to da
radl bez nJib?· A ja pltam vas, drugarlce: pa kad su toliko voljell srpski
- narod, Ito su pobjegli? Ja ne bl pobjegao,· ja bi ostao ovdje, ja bi se
boriol (Burni aplauz, skandiranje:
Kralj se !enio, Tito se borio). Ja bl
kao·dobar sin naroda, ta ~to on I sebe
progla§uju, pozvao I reko bib: gledajte,
tjerajte uljeze koji su do~li u nasu
zemlju. Tako bi -rekao narodu. All
qnl to nisu mogli reel, oni to nisu
mogli reel ni onda kad su bill ovdjejer su ih ~uva\e niemacke bajonete, - ·
jer su pred varna ·vee bili omrafliini
svojim · krvavim die lima. Otkad sam
u Beogradu, dolaze k mBni · u crno
zavijene !ene -i pri~aju mi: one iz
-Timocke Krajlne, iz Top)ica, iz
· srca :;;umadije i sa svih strana ....: i
1
prlca-ju mi kako su im poginuli mill
I dragl, o~evl, sinovi. braca. Ko, pitam,
. ko ih je pobio? ~Cetnici- sleme im
se zatrlo!" - kdu srpske rna ike (po•
vic!: Dolje koljacll). E, eto. vodi tih
koljaca, kojl slJI pobjegli u Njem-a~ku
fa~istl~ka jazbinu, boje se za Sloboda
· srpskog n.tr~da. A mi lm kazemo':
Nebojte se za .nas, ml · teino se vee ·
ina~! kllko•tal!o, all ~t;1 ~eta·vl tamb? ·
(SmJlek); Kuda tete vi sada, lead se
prlblifava otsudni dan. kad Crvena
armlja vee. mar§lra pr~_ma srcu Njema~ke (burnl povlcl: Zivjela Crvena
· · armija!), a saveznl~ke armlje sa za- pada idu sve da\je I dalje? 0 sebi bi
trebalo da govorite, a o nama ne
· · vodite brigul Ml temo sami!
Sllcnlb dobrotvora ima, nafalost. i
u Londonu, i u Amerle!. I oni se bole
za slobodu srpskog i · za slobodu
' ostalih naroda Jugoslavije. Bojite 11 .
- se vi da necemo imati demokratiiu
(jednol!'lasni odgovor: Ne bojimo se!).
Oni kafu: treba dati demokratiju, jedna parlija, to je g!ktatlira. Nikako
jedna partlja! Dafte slobodu svim
partijama, kazu. A ako narod nece
nekakYe razne parlijice nego h'oce
jedan narodnl pokret? (Odgovor: Sarno iedan pokret!).
ja u princlpu nisam protlv partlja,
jer demokratija predvlda i slobodu
ispovljedanja svojih na~ela I svoiih
!deja, Nisam. Ali stvaratl partije radl
nartija sada · kad se vodl bmrba ria
zlvot i smrt (iednoglasno: Nel), kad
!reba.- svi kao jedan da sve snage
usmjerhllo' u pravcu istjerivanja · okupatora 1~ na~e ~emlje, ka:!lje donlovina
•
�razorena. do tla. !(ad n,Pm•"~'Q' niMta
svofe svljestl I svollh rulru, - I
daite s•d da oe r•t:mile al!'ltatorl po
svlm •ell rna I gradnvlma: udrite starl
korte§il Ja sa svoie strane ne bih
imao nlilta. pro.tiv loRa da idu I da
~rovore, jer znam da bl se brzo vratill
u Beol!rad. Ali, mi •ada nemamo vremena ta to. I ovdie je narodnl ookret.
Tu mo11u bill svi -- I komunlstl, I
onl koii su bill demokrati. radikall
itd.- rna kako se ranlie zvall, samn
· aka imaiu dobru volju I oostenje, Ill
bar fele dobro nasal zemljl. Tal pok"
r"t ie ana sn~11a, !edina sna~ra· kola
dana• mo~e ·da lr.vede naAu zemlju lz
ave strahnte I bii•de i da ioJ danese
ontou~u · slobodu. A kad budemo oslobodenl- izvgJitel Izvolite onda da se
ol!iedamo; da vidlmo I tamo. na meg"·
d•nu, koja fe partlj" postoiatL
Dakle, drugarice, kao §to vidite on!
se bale da na! n·arod ne~e dobltl
demokratijq. A mi vas pitamo: bojitP
II se vi da netete dobitl ilemokratllu?
(Jedneglasnl odgovor: Ml smo je dobill. ne boilmo se!): Bejlte II se da
nec~te imati svoia prava za kola ste
se borll~? (Ne hojlmo se I) Varna 111
prava nlko I nlkad ne~e mo\!1 oduzettl
d~
(Apl~uz)". Ml 'temo ih ~titltl, ml temo
se svim <llama zalaaati d~ c>luvamo
Ia pra.va narod'a. (Hotemol)' IIi femo
safuvati ta Prava, ili """ nete bltil
(Anlauz) Prema tome,· rlrugarfce, ja
ovdie pr•d varna' porucuiem svima
anima koi' misle da ce. danas u ovoi,
za na~ narud .teskoi situaciji, moci da
skrenu istoriju Jul)'oslavlie nazadda se -liuto varalu ("'ecd)
Nekoliko rijecl o !l))D(azumu. :\11.1
smo samim thn ~to smo u '·ii..elo 1944
godine .pr'stall da pregnvar'Mpo sa
iuv.osl•v'enskom vladom Ivana Suba•.
sled u emil!"racij\ pokazali da oam Je
stalo da ujedinlmo sve sna~re, da
niRmo nikakvi sekta~i,. nlkakvi uzur,
patori, nego da ~elimo samo iedno:
da uj~dinlmo sto . vg. naroda. da
bude sto cvr~ce iedinstvo nase zemlie.
Poslije smo na taj sporazum orodu"
fili -pregovore i naprav,"ili novi spora-
zum- · o stvar2niu- J~dne 'jPdinstvene
vlade. Pristali smo da i kralj imo u
· nas'oj zemljl svoje n•miesn\ke.. Sve
smo ufini'i sto smo mogli. Mi smo
ueinili koncesije ne doblvsi n!Sta. Aka
se- stvat r,zme-u u~em smislu.:.·mi smo
izgublli. All ako bi se stvar o:leda.la
u:~reiJi. smislu,.u smlslu .uj.edinienja
�svlh snaga, pa I onlh ko!P. •u se do
sada kolebale, - doblli smo. I eto,
danas, kad smo ookaaall takvu §irokogrudnost, dolazl kralj sa svojim
savjetnicima I vel! da oece takav
soor•zum, ne11o hoce da stavlja uslove. (Dolje kralj lzdajnikl)
Razumljlva je stvar da se krali
eori za svoi orljesto. Jasno da se nl
iednom kralju ne ide sa prljestolja.
I• to potpuno JBzumijem. All, kad
jedan · kralj uzme sebi pravo da, PO•
sll)e sve~ra 0001(3 sto se u Jugoslaviji dol!'ada vet 4 ~rndine, sumnja u
to da li le ovdje demokratija i postavlia
sahtieve da narod freba slobodu, da
narod treba da se sam izjasnjava onda se ne .moze reti da je to nai·
Po~teniia politika. To . su mahinacije
koje imalu za eili da stvore zabunu
I unesu smutnju u nase redove, da
lzazovu graclanski rat. All, umjesto
gradanskog rata - §to se dogodilo? ·
Gradanskog rata nema, ne~~:o se u
citavoi zemlii, podildo sveop§te nezadovoljstvo i proted protlv kraljeve
izjave (odobravanje). Eto plebiscita, .
to Je probni pleblseit. (Tako iel) '•iasnio se sam llllrO<I; (Ho~emo Tlta, .
1
ta ·~·
..
necemo kraljai) Dakle, drugarlce,
stvar je propala. Ali ne za uas, nego ·
za one koji su htjell da tu nesto care
na rafun krvi, na rafun frtava koje
daju jugoslavenski oarodi.
Danas hi ani htjeli da se tal spo·
razum nekako promijeni, da u vladu
ude nekakav Krnjevic i sta ja znam
ko sve ios. Mi smo, kada je gospodin
doktor Subasit blo ovdje, jasno rekli
s kim .mozemo da radimo 1· za koga
smatramo da ce raditi u interesu naroda. Molim lijepo,- imacemo vladu
all ovdje; u Jugoslaviji, u Beogradu,
u ovoj situaciji kada se vodi borba
na zlvot i smrt, kad svako treba da
da sve od sebe. Da uvedemo u. vladu
one elemente koji te se samo dogo_
varatl, podnositl ostavke, stvarat.l
krize, -to nam ne !reba. (Odobravanje, povici: Tako je!), Tl !judi jo!
od 1941 godine vet 50 puta au se
mljenjali I stalno davali ostavke nama takvi ministrl Jle trebaju; Nama
trebaju ministri koji ce raditl dan i
noc, kojt ce vidjetl sve ono sto je
glavno, a na svoje usko•partiiske,
mo!da ~lsto lifne interese. Nama tre•
baju !judi od akclje I djeta, a ne od
!':,!,·
�.·. fraza I di~kusija·, Mi smo.tmah prillkli!
da vidlmo lito sti pam donijele taltve
via de u pro~lostl,. u blvlioj Jugoslavijl.
Sto se ti~e naseg pokreta, narodno•
oslobodtlackog. pokreta, to niko vise
ni ad onih · koji nlsu bill u nasim re•
dovima, pa ·makar blli sa strane ·ill
bill odavde, ne · moze tvrditi. da se ·
ovde voili usko-partijska poli tilra; ·
Cvdje su istinski · sinovj i kteri naroda Ju;:oslavije, ovdje su pravl
rodoljubi, ovdje su onr li:oji su ""·
iako su bili u raznim partljama, danas
ujedimli t1 jedan sndnr front, front
naroda, koJi tretJa· da· izvu~e ovu
~emlju
rana i rulievlna. (Zrvlo NO
pokret) f'tema tome, drugarice, tekovi·ne . aarodno-oslobodilacke borbe,
formulisarie na: II .:zasjedanja AVNOj-a
u Jajcu, treba da budu svetinja ne
. samo za nas nego i za svakog ko
zell dobro ovoj Ztmlji. Neka se . na!i
prljatel)r :u inJJstranstvu jo§ jedaom
uviere u to M smo vrlo tvrdoglavi ·1
nepokolebivi u svojim zaht)evima.
(Aplauz!)..
·
··
,·
iz
Mi nlsmo 11a.vik)i na gDji!e li:ompro•
mise, mi .smo navlkll a a govorlmo
Otvo.reno,
.H
oci.
u o¢1, ono
~tQ
mlsUmQ
-·.rer-samo mlshmo nilta nepoltenD,
ne
nego
to kako bi bilo bolje n;t•
Ao.l .zemiJI, kako bismo · 1e l1m prlJe
i·z ove razorenosti, i kako bismo istJerall okupatora. Oni brinu o
tome ko te &Jedlti na ministarskoj
stollcl, ko ce i kako orgamzovati partiJU, a ml •nemamo .za VOJSku ni O!IJete
isoukl~
al obute.
Na~;oa je ostao ovdje: na frontu to je narod, na selu - to je narod.
.Ono tame ono su otpaci naroaa
·(Odobravanje). Ja sam uvjeren - ima
priliCno znuova koji to govore- da
· te nasi .v.elrki SaVezniCI kona,no Ubr•
.zatl ono natezanje u Lonaonu pa da·
se sporazum odmah sprovede u djelo
Ill cia ga ne bude (Tako 1e). To je
moja poruka onima· u Lonclonu. Mi
smo po$11 sami, I llli cemo iti sami.
Sta to znacl - sami? Znaci - sam
narod. lAW smo 1 do liada, pa cemo
i be~ onlb nekollko tamo lei I dalJe, ·
ako bude trebalo (povlci: Taka je).
Ml se ne bojlmo nlkakvth te§Koca.
M1 &e ne bojimo teilkoca, )er znamo
lla je naila snga u ndoj jedinstve·
noatl, u nai!Gj najvecoj tekovlni, u
!lrat&tvu 1 jedlastvu svlh naroda Jugo-
llllvlie, 11 jedlnetv11 &VilkO!I
nartlla
11
15
�;_,.'
svakol.lederalnol . jedin.lct posebtee;
Ml idemo smjelo naprljed! -.Mi temo
· istjerati okupatora, mi temo.. poditlna~u zemlju iz ove razorenostLl mi.
temo danas - sutra mol!l kazati da.
smo radili sve ono §to amo govorlll,
ni§ta drugo.
·
Neka !I vi na§a nova federativna
Juaoslavija I (Zivjela).
Zivio · miting l&ena boraca SrbiJel
(Ziviol).
.
.·
Neka !lve nail vellki saveznicil
(Zivjeli!).
·
Neka llivi naia oslobodlla~ka vojskal
(Burni aplauz I povici: Zivjela nda
oslobodllatka · vojskal . Zlvio . mar§al
Jugoslavije drug Titol)
~----
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor Maršala Tita na mitingu žena Srbije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Oblasni odbor Narodno-oslobodilačkog fronta za Istočnu Bosnu
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
194?
Rights
Information about rights held in and over the resource
Oblasni odbor Narodno-oslobodilačkog fronta za Istočnu Bosnu
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
Govori
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
07-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
16 str.
govor
Josip Broz Tito
žene
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/43da3268876b483cde4119fa7196dbaa.pdf
9a466f6b1f0a7d3f7cf481ade10ab887
PDF Text
Text
fOBOP ·M!PJ11AJA TMTA.
HA KOH!PECY )KEHA
AHTH<PAWI1CTKI1lbA
113,[\A thE
C B JET Jl 0 CT J.1
CA PA~ EB.O
�MAPIIIAJ\ THTO
0 HOBHM 3AAA!JHMA lREHA
»BaMa,
,ll.eJieraTKHlbaMa,
npeTCTaBHHI.J;aMa
jyHaqKIIX Jl(eHa JyrOCJJaBHje, MOj 6op6eHII
nos,l(pas. BH CTe npse Koje noCJJIIje no6je,l(e Ha,l(
3aje,I(Hl!qKIIM . HenpHjaTeJbeM O,l(pJI(aBaTe CBOj
KOHrpec, BeJJIIqaHcTBeHII KOHrpec Jl(eHa JyroCJJaBIIje, Jl(eHa aHTI!(j>aliiiiCTKI!Iha, jyHaqKI!X
Jl(eHa JyrocJJaBIIje, Koje cy noKa3aJJe y osoj
HanoajeqaHCI<Oj 6op6H HeBjeposaTHe np11Mjepe
Xep0!!3Ma II ynOpHOCTII, IICTO OHaKO KaO II
Hallll! 6.opnll Ha 60jHOM llOJbjr.
1Sign. ______ ]f. _ _{!__~---·--···· •
MUZEJ NARDONE REVOLDCIJE BIH
BIBL~l I ST,'!l::UP,::.A--.,~
XTIIO 611x ,l(a caMo ca HeKoJJIIKO p!!jeql! onp·
TaM 3Haqaj OBOr KOHrpeca II ,l(a ilOCTaBIIM npe,l(
sac HeKOJJ!!KO sa,l(aTaKa. HeMaM HaMjepy ,l(a ro'
BOpHM MHOrO, 3JIH HIIaK }l{eJIHM JJ.3 B3M Ka)l{eM OHO
•
I
liiTO MIICJIIIM ,l(a je HajBaJI(HHje 3a sac Jl(eHe.
Oaaj KOHrpec HHje caMo MaHHcjJecTanHja coJIHAapHoCTH Jl(eHa JyrocJJaBHje, MaHHcjJecTanHja
6paTCTBa II je,l(l!HCTBa, CMOTpa Ballii!X CHara,
nperJJe,l( Bali!er ,I(OCa,l(alll!her pa,l(a, Hero je· OH .
�5
4
i
BaJKaH cacTaHaK aa KOMe BH, meae J)rroc.rrasHje,
Tj)e6a Aa O,l\pe.l\IITe cMjepH!H\e csora paAa, )\a
OAPCAI!Te 0110 lliTO je l!ajsaJKI!I!je y sallieM
6yAylieM pa,l\y, sallie sa,l\aTKe.
'
I
I
BOJII!O. 6!!X Bl!llie ,l\a rosop!!M 0 saiiieM 6y,l\ylieM pa,l\y 11 rrpeMa TOMe 11eliy ce ocspTaTII
11a Balli paA y npolliJIOCTII 11 Ha sallie sacJiyre
y 6op611, Koje cy orpoMHe 11. sa Koje s11 !!MaTe
rrp!!sHalbe He caMO cs11x Hapo,l\a Hallie seMJhe,
Hero II qiiTasor cJI060AOJhy6IIsor qosjeqaHCTsa.
,[(aHac npeA HaMa CTOje TelliKII sa,l\aqii. Halliii
Hajsa}KHIIjii sa,l\aqii cy yqspllilie!be Hallie HapoAHe sJiaCTII, sacniiTalbe Ajeqe, Hallier MJia)\or
mipalliTaja, HaiiiiiX 6yAyliiiX ITOKOJhelba, yqsplliftelbe 6paTcTsa II jeAIIHCTaa, IlsrpaA!ba Hallie
seMJhe. To cy HajsaJKHI!jii, a nocJie lbi!X AOJiase
APYrH: paA Ha corurjaJIHOM no!hy, Ha s6p!!!basalby Hallie ,l\jeqe, Ha ITOMOftl! Hallii!M IIHBaJIII.1\HMa, ApyrOBIIMa II Apyrap!!qaMa KO jii cy H3ry6!iJIII csoje SApasJhe y 6op6I1 II TaKo ,l\aJhe.
TIIITalbe yqspllilie!ba Hallie sJiaCTII, TO je
KpynHo IT!iTalbe. Mil y Hallioj seMJhll IIMaMo
He MaJio HenpiijaTeJha KOjii rJie,l\ajy Ha pasHe
Haqi!He Aa oMeTy passoj Hallier APJKasHor JKIIBOTa, )\a HaM He CaMO CMeTajy,. Hero H )J:a
yrpose TeKOBHHe seJIHKe 6op6e, KOja je Hallie
•
HapOAe KOlliTaJia TOJIHKO lKpTasa. HaJKaJIOCT,
Til Hallin yHyTpallilbii HenpHjaTeJhii HMajy noMOii II y 'IIHOCTpaHcTsy. TioMaJKy HM y RHo-·
CTpaHCTSY OHI! KOjl! cy liM CJIIIqHI!. Ja ce o6paliaM saMa, JKeHaMa JyrocJiasl!je, pasrionpasHHM
t.IJI3HOBHM3
Harne
saje,U,HHQe,
B3Ma
KOje
CTe
HssojesaJie csoja rrpasa y 6op6H, o6paliaM BaM ·
ce H TpaJKIIM OA sac Aa nocseTIITe cay csojy
naJK!bY H csy csojy cHary y npsoM peAy ITI!Talby
yqspllilie!ba Hallie BJiaCTII. (,[(yroTpajHO II 6ypHO: >>XolieMo!«) A Aa 6I1 ce yqspCTHJia BJiacT,
MOpa ce paAI!TII npasiiJIHO. H11je AOCTa KasaTI!:
ytiBpC-THJIH CMO BJI3CT, -
KIIM MjeCTI!Ma MOJK,l\a
SJiaCT 6y)l.e rrpase)l.Ha.
TO JKeJheJIH OHII KOjl!
TOMe, rpelliKe Tpe6a
3KO
Ta
BJI3CT H3
II rp!!jellill. Tpe6a )l.a Ta
,[(a pa)l.l! OHaKO KaKO cy
cy rHHYJIH Sa !by. TipeMa
HcrrpaSHTII. l1Ma MHOrO
JbY,UH KOjH H3 He3H3Ib3, HeCBjeCHO, qHHe
I
'
I
I
He·
rpernKe,
aJIH HX HMa KOjH cy ce ysyKJIH 11.a npase
rpelliKe, Tj. 11.a naKOCTe, Aa lliTeTe. TaKse JhY!l.e
Tpe6a HeMHJJOCP!l.HO qi!CTIITH, . cm11 He Mory
6HTII HOCI!Oq!i HapOAHe BJ!aCTI!. 0HH cy HOCMOql! pa3,l\Opa H HenpHjaTeJhl! OHIIX TeKOBI!Ha,
KOje CMO Mil 113SOjeBaJIH y 6op611. C lbHMa
'l'pe6a. HanoJbe! A Sll JKeHe HaJiaSI!Te ce csyr)l.je.
Ha sac· ce o6paliaM Aa py)l.eTe 11 BH 6y,l\He! l1
�6
,Z\3 ITOMOrHeTe yqspCT!fTH BJiaCT H3 T3j H3'1HH
rnTO heTe 'IHCTHTH OHe KOjH CMeT3jy Y'IBprnhelhY H3POMe BJI3CTH! H ,Z\a noMorlieTe OHHM
Kojrr rrs Hesnalha rpnjerne. Ha Taj Ha'!HH heMo
MH y<JspcTHTH csojy sJiacT. T3Ksy BJiaCT he
Hapo,ll 33BOJbeTM. Hapol\ he TaKsy sJiacT I\HjeHMTM M OH he je 6paHMTM.
J3paTCTBO H je)\MHCTBO, TO je 6es CyMlbe
Hajseha TeKOBHHa" KOjy CMO H3BOjesaJIM y OBOj
Kpsasoj 6op6M. 3a Thy cy ce 6opHJIH HarnM
6opu,H O.Z\ npsHx · napTMSaHa · na 1\0 1\aHac, 1\0
6opal\a Harne CJiaBHe JyrocJioseHCKe apMMje.
H3 HarnMM saCTasaMa je 6HJIO HCITHCaHo 6paTCTBO M je)\HHCTBO. )J,a HHCMO MM MrnJIM Ca TOM
napOJIOM, )\a HH'CMO MM TO M ITpMMjelbMBaJIH y
Hapoey, He 6M HMKa)\3 MOrJIM M3BOjeBaTH . TO
rnTO CMO M3BOjeBaJIM, HaC 6M BjepOBaTHO HeiTpHjaTe,1>M yHHrnTMJIM. To je 33TO Hajseha TeKoBMHa.
AJIM ja BaM MOpaM OBI\je OTBOpeHo KaSaTM
,lla je Ta TeKO§MHa y OITaCHOCTM, aKO MH )\03BOJIMMO 1\3 Ce pa3BMje rnOBHHM3aM.
llpMje caM BaM rosopHo 11a HM3 nenpMj3TeJba
napOI\He BJiacTM. TM MCTH HerrpMjaTeJbM cy HenpMjaTeJbM 6paTCTBa M je,liHHCTBa. Ja hy OTBOpeHO Ka33TH KO cy TO: TO cy 'leTHMl\H y Cp6MjM
7.
M· ycT3rne y Xps3TCKoj, TO cy OHH sarpMlKeHM
rap,liHCTe y CJioseHMjH M lhMXOBH noKpOBHTeJbM
M BOije. )J,3KJie, TO cy CBM OHM KOjH cy M y OBOM
paTy 6MJIM npoTHB Hac. HeMojTe MMCJIHTM 1\a cy
ce OHM ITOMMpMJIM Ca Cyl\6i!HOM. Y!Ma je)\aH 1\HO,
1106ap 1\MO, l<DjM je nocJIHje Harne no6je11e, noCJIMje TOra rnTO cy BMI\jeJIM ,Z\a HMCMO MH HeKa
rpynMl\a KOja je ysypnMpaJia BJiaCT, nero 11a npeTCT3BJbaMo HapOI\, KOjM cy YBM)\jeJIH 3a6Jiyl\e M
ITP,MrnJIH BehMHM HapOI\a, - aJIH ja BaM KalKeM )\a
MMa M jel\aH ,Z\06ap 1\MO OHMX KOje CaM OB)\je
Ha6pojao, Ha '!eJiy Ca CBOjMM rnnel<yJiaHTCKMM
soljaMa, KOjM pyrne :Hajsehy TeKOBMHY Harne
6op6e 6paTCTBO M je,liHHCTBO. 0HH Cy Ce
paSMMJbeJIH cal\ no ceJIHMa. He 6Hx lKeJIMO 11.a
OBI\je Ha6pajaM cJiy<JajeBe pacnHpHsaHoa MplKHoe.
Ja caMO roBopMM yonrnTe, jep sJiaCT he y THM
CJIY'I3jeBMM3
ITOCpei\OBaTM
H HeMM.(IOCpi\HO
cnpHje<JMTM TaKse cJiy<Jajese 1\a ce noHaBJbajy.
AJIM HMje TO 1\0BOJbHa Mjepa. MM TeK lja Kpajy
npM6 jerasa!Vio cpei\CTBMMa CHJie 1\a cnpMje'!HMO
nenpMjaTeJba ,lla HaM rnKOII.H. Mrr xoheMo 1\a ce.
BMrne pa,liM y6jeljHBaHoeM, ITOJIMTM'IKMM pa,Z\OM H3 KOHcjlepeHQMjaMa, lKMBMM ITpMMjepOM
sJiaCTMTOr nocrynKa. He MOlKeMo 1\0SBOJIMTH ,Z\a
,llaHac noCJIHje Te seJIH'!aHcTsene rro6je,lle, KOj3
�8
9
HeheMo Bllllle Melwcot'iHe noKoJbe. 11 BaMa OBI\e·
KaJKeM, 1\pyrapllr<e, 11 JKeJIIIM 1\a Me qyje
HaM je .l\0)\Yille 6mra noMyheHa s6or TpcTa 11
11cTPe, ,l\a 6y.11e Ta BeJmqaHCTBeHa 6op6a noMyheHa. ca TaKBOM nojaaoM .11a ce pacn11pyje Ha!<IIOHaJIHH IIIOBIIHIISaM. Mil CTBapaMO je,l\Hy
HOBY cpe,l\epaT!IBHY JyrocJiaaHjy. H11je TO sa
Hac cppasa, TO je Sa Hac" HeiiiTO Sa IIITO CMO Mil
cnpeMHII 11 nonmyTH aKo 6y.11e Tpe6aJio. (,UyroTpajHo O.l\06paBalbe).
I<lljeJia JyrocJiaBHja 1\3 HeheMo 1\0SBOJIIITII
. 1\3 ce, Ma y 'KOM BIII\Y, Cllje MplKH>a npeMa
HaiiiHM HapOI\IIM3, Meljy HaiiiOM 6pahoM. Oao
6paTCTBO, II je)\!IHCTBO, IISBOjeaaHO Ca TOJIIIKO
KpBII, Hllje jOIII II Helie 6!1TII llOTnYHO o6es6HjeljeHO, aKO 6y)\eMO 1\0SBOJIIIJIII )\a HaM poaape
TipeMa TOMe, Halll HenpHjaTeJb je OHaj KOjH
xohe ,l\a HaM noHHIIITII TY TeKOBIIHY 6paTCTBa
11 je.l\HHCTBa. HeheMo ,l\a noqmneMo HSHOBa OHO
IIITO CMO noqeJI!I 1941 fO,l\HHe; jep CMO Beh
llOCTHfJIII ,l\a OfpOMHa BefiiiHa HapO.l\a, He
roaopnMo oa,l\je o npo!(eHry, jep ce npor<eHaT
Bll,l\11 'Ha CBHMa HaiiiiiM s6opOBI!Ma H MaH!!cpeCTar<lljaMa, Blll\11 Ce y CBaKO)\.qeBHOM JKHBOTY
xohe TaKBy, ¢e11epaTnBHy JyrocJI3Bnjy y
KOjOj he CBH HapOI\11 >KIIBjeTH Ha paBHOj HOSH.
He MOJKe oal\je 6HTII <jJaaopHsHpalba XpaaTa Ha
'
paqyH Cp6a, He MOJKe 6HTII ¢aaop113Hpalbe
Cp6a Ha paqyH XpaaTa !!Jill ocTaJIHX Hapol\a, He
MOJKe YOllii!Te 6HTII cpaBOp!IS!!paH>a je)\HOf Ha
paqyH .l\pyror. He MOJKeMo 1\0SBOJIIITII 1\a ca)l.
HeKo llOCTaBJba lli!Talbe OCBeTe sa OHO IIITO je
t'i!IJIO 1941 fO)\HHe. OcaeTIIJIII CMO «e Mil, II TO
je 1\0BOJbHO, a HIIKO BHIIIe HeMa npaBO Ha TO.
noje)\!IHII T!lllOBII KOjll cy Ce 1\0 jyqe Kp!IJI!f
IIJIII cy pa,l\HJIII sajei\HO ca Hei\HheM, ca H11·
jeM!<IIMa, C3 TI3BeJIHheM 11 TaKo )\aJbe. OH!I He
CMIIjy .!!MaTH p11je'! y HaiiiiiM CeJIHMa, y Haiii!IM
rpai\OBI!Ma. OH11 HeMajy npaaa roaopHTII y !!Me
· Cp6a, y liMe XpaaTa, y liMe CJioaeHar<a, MaKe.li:OIIaQa, U:pHoropaQa. Y liMe TIIX Hapol\a 11Majy
npaao roaopHTII OHII, Koj!l cy ce 6opHJIH, KOjlf
cy )\aJI!I CBOjy KpB II CBOje JKIIBOTe. He fOBOp!!M
SaTO IIITO 611X Ca,l\ OB)\je XTIIO )\a ce Yl\apaMO·
y 'npca, ,l\a CTBOp!!MO HeKO »KajMaK'IaJiaHCTBO<,
na ca11: Mil, na Mil. AJI11, pal\!! ce, 1\pyrapHQe, o
je)\HO j KpyiiHO j CTBap!!. Pal\!! ce 0 jei\HO j Te-·
KOBIIHII Sa KOjy cy ce CTOJbefi11Ma tJOpiiJIII H31Illf
npeQH. Haj60JbH CJIOBeHCKH yMOBH cy TOMe
llOCBeT!fJIII CBOje lKIIBOTe, a Mil CMO Ca,l\ IISBOjeBaJIII II 1\3 1\0SBOJIIIMO 1\3 HaM Ha TaKaB ·
Ha'!HH To npona)\He! To ce TH'!e HenpHjaTeJI>a.·
�11
10
A ca.n; MopaM .n;a J{a)!(eM, .n;a HeheMO JiaKo
nplll\mTif TaKsa CKpeTafba H MoMeHTaHa pacnoJio'lKe!ba HH 0,1( OHHX Jby,l(H KOjH cy C HaMa.
TaKse rpe111Ke HeheMO onpamTaTH! 3a TaKse
rpeli1Ke fie HOCHTH CBY O,l(fOBOpHOCT OHH KOjH
te HX 'IHHHTH. Ha saMa je, )!{eHaMa JyrocJiaBHje,
Ma]KaMa H cecTpaMa, MajKaMa ca.n;aillfbHX H
6y.n;yhnx noKoJbefba, .n;a saJIO)!{HTe cse csoje ·
CHare .n;a oqysaMo TY Hailly TeKOBHHY. 6opHTe
Ce npOTHB CB3K0f KO CHje Mp)!{!by llpOTHB 6HJIO
Kor Harner Hapo.n;a. To je .n;y)!{HOCT csHx XJ?BaTH!la, CpnKHfba,
CJioseHKHfba, MaKe.n;oHKH,
UpHoropKH H .n;pymx, TO je sam sa.n;aTaK.
· Barn sa.n;aTaK je seJIHK H y nHTafhy sacnHTafba Ha111e .n;je11e, Harne OMJia,l(HHe. nocTaBJba
ce IIHTafbe -'- KaKo he ce Hailla .n;je11a sacm!TaB3T!L 0HH KOjH 6H XTjeJIH )1;3 ce Harua .n;jelja Y
illKOJiaMa B3CllHTaBajy no CTapOM CHCTeMy, ,1(3
HM yKaJiyne .n;yx, KaO lliTO ·cy HM HeKa)l; yKaJI)r·
n.HJIH, OHH 6H XTjeJIH ,l(a HSHrpajy Hailla ,l(eMO·
KpaTCKa H3'1eJia, nosHsajy ce Ha Harna .n;eMoKpaTCKa Ha'leJia H Tp3)!{e ,l(a BaCnHT3fbe .n;jelje
OCT3He no CTapoM. ,Qpym, oneT, MHCJie .n;a rpe6a·
CBe npeoKpeHyTH TyM6e, H ,l(a Tpe6a rrpeKHHYTH
C3 OHHM CTapHM B3CITHTafbeM Harne .n;jelje. J1.
je.n;HH H .n;pyrH HHCY y npasy. 0HTafbe ll.\KOJIO-
aafba Harne .n;je11e HHje jorn pnjerueHo, jorn je Ha
,l(HeBHOM pe.n;y H MOpafie Ce C fbHM ll0336aBHTH
KOHCTHTyaHTa. AJI!i 11.0 TOra, ,1(0 pHjernefba TOfa
IIHTafba, .n;e<jJHHHTHBHOf pnjeruefba, K3KO fie Ce
.n;jelja BaCITHT3B3TH - .n;a JIH fie 6HTH BjepOHayKa
y lliKOJIH o6aBe33H npe.n;MeT, HJIH Hefie 6HTH,
. - TO fie Ce pHjeUIHTH K'aCHHje, a ,1(0 TOra, MajKe
H cecTpe HMajy sa.n;aTaK .n;a Harny .n;je11y aeh o.n;
M3JieHa BaCIIHTaBajy y HOBOM .n;yxy, y .n;yxy
Jby6aBH rrpeMa HalliOj HOBOj /lOMOBHHH, npeMa
Harnoj JyrocJiaanjn, y Jby6asn npeMa TOj seJIHKoj TeKOBHHH 6paTCTBa H je.n;HHCTB3, y JbY·
6aBH npeMa Hosof BJiaCTH H TaKo 1\aJbe. He
Tpa)!{HMO ,1(3 HX B3CliHTasajy y 3TeH3MY, He
Tpa)!{HMO )1;3 HerHpajy CBe TO, aJIH Tp3)!{HMO
,l(a ce H31110j .n;jeljH YC311.H y 11.YlliY OHaKB3 Jby6aa
Kai<By cy HOCHJIH HalliH 60p!1H Ha·60jHOM ITOJbY,
-
33 OBO BeJIH48HCTBeHO ,njeJIO, 33 OBe BeJUf- .
IIaHCTBeHe
TeKOBMHe
KOje
cy
H3BOjeB3.JIH,
TO
T~)!{HMO .n;a yca,l(HTe Harnoj .n;je!lH, ocTaJio he
cse 6HTH pHjerueHO.
OHTafbe H3rpal\fbe Harne seMJbe TaKol;ep je
Kpyrrao
IIHTaJDe
H
TY, BH
}KeHe,
CBaKOJI.HeBHO
·.n;ajeTe npHMjepe CBOje yrropHOCTH H ITO)!{pTBO•
BaHOCTH. JaCHO je ,1(3 TO Hefie 6HTH JiaKa CTBap
H 11a HefieMO TO MOBH 6p30 pHjelliHTH. EKOHOM·
�13
12.
HeKa >KHBH Harna HOBa <j:>e,l(epaTHBHa ,l(eMoKpaTCKa JyrocJiasHja, Koja ce po.l(HJia · H3 ToJIHKO KpBH H >KpTasa HaillHX Hapo,l(al
CKO no,l(H3albe Harne seMJbe, wsrpa,l(lba Harne
seMJbe, TaKa je KpynaH npo6JieM KOjH saxTjesa
,l(a MY CBH rpaljaHH Hallie 3eMJbe IIOCBeTe CBe
CBOje CHJie. Joru je,l(aHIIYT IIO,l(BJiaqHM OB.l\je ,l(a
je y IlpBOM pe.l(y Harna .l\Y>KHOCT ,l(a ce OCJ!OHHMO
Ha csoje BJiaCTHTe cHare. AKa ,l(06HjeMO IllTO
ca CTPaHe, ,l(o6po lie 6HTH, aJIH MH Tpe6a ,l(a ce
HeKa >KHBH HepaspyrnHBO 6paTCTBO H je,l(HHCTBO HaillHX Hapo,l(at
HeKa >KHBH Ham aeJIHKH caaesHHK CpajeTCKH
Cases, ca caojHM reHHjaJIHHM · soljoM CTaJb,H.HOMt HeKa· >KHBe xepojcKe coajeTcKe >KeHet
OCJJafhaMO Ha Bo!laCTHTe CHafe, ,n:a IIpHOHeMO Ha
pa,l(. · Y TOM .l\YXY TPe6a ,l(a ce BaCIIHTajy Ham a
.l(jel\a. Pa.l( Ha o6HoBwHarne seMJbe, TO je seJIHKa
noqacT. Pa,l(HTH Ha TOM IIOJby TO je BeJIHKa CTBap
sa CBaKOr 0,1( HaC, TO je yje,l(Ho H ..l\Y>KHOCT
caaKor D.l\ Hac. Bn 2l<eHe MO>KeTe TY MHoro
Y'IHHHTH. Ja >KeJIHM BH,l(jeTH pesyJITaTe aainer
pa.l(a. Ca.l( Ka,l( ce caprnH KOHrpec cnrypHo liy
HX ,1(06HTH, jep Ha OBOM KOHrpecy BH lieTe CHrypHO H3HHjeTH OHe ycrrjexe Koje cTe rrocmrJIH,.
H3HH.ieTH TeillKOlie Ha KOje" HaH./Ia3HTe. I1 CBe TO,
BjepyjTe MeHH, HaMil lie MHOrO KOpHCTHTH, ,l(a
611 MorJIH npe,l(JSeTH H3sjeCHe Mjepe Koje je
BJia,l(a .l\Y>KHa ,l(a npe.l(ysMe.
ETO, TO cy BaM, .l\pyrapHl\e, OBHX nap IIH-.
Taiba KOja cy Bp./10 KpynHa, Bp.IIO Ba>Kf!a, Ha
koja ja o6paliaM sarny rra>KihY H rrosHBaM sac
. J(a IIOCBeTHTe CBe CBOje CHare ,l(a 6H CMO MH
Te 3a,l(aTKe H3BpillHJIH.
HeKa >KHBH 6paTcTao H je,l(HHCTBO Hapo,l(a
Ha BaJIKaHy H cawx CJioBeHat
.,
HeKa >KHBe HaillH casesHHIIH EHrJieCKa,
AMepwKa, ByrapcKa, AJI6aHwja H caw OHM KOjH
>KeJie ca Ham oM seMJbOM >KHBjeTH y MHPY, Y
MHpHoj capa,l(lbHl«
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor Maršala Tita : na Kongresu žena antifašistkinja Jogoslavije
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Svjetlost
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
19??
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
08-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
13 str.
AFŽ
govor
Josip Broz Tito
-
http://www.afzarhiv.org/files/original/14f53b8645b76e5d94523c7b99903eab.pdf
5fc02dd4c6ff25d455865b0a1427dd81
PDF Text
Text
I
TI-TO:
GOVOR NA ZBORU ZENA .SRBIJE
QDR2AN. 28. J; 1945. U BEOGRADU
•
�.
'
---~----;.-~--·~~--·~ r .-1Q-··_··:·r:·
...
.
'•
rho:
,
.
.
GOVOR NA ZBORU>ZENA SRBIJE
ODRzAN 28. 1: 1945. U BEOGRADU
'
+
•
•
•
�brugarice!Dozvolite mi, da va.s po:Zdravim~u in:e Narodno• ..
OsJobodiJacke vojske, •U ime vasih sinova i vase braCCI, koji se
· donas, na ovoj cici zimi, tamo na · fronti bore za konacno
istjerivanje okupatora iz nose napacene zemlje. Srpske 01ajke
i sestre, kpje ste u ovoj teskoj i krvavoj borbi dale najbolje svoie
s!_l!ove, za.hvc;di!'iem '~am,....n!l o~~me, .Sto ste do .d~nas clopri"'lele nalcov1ecanskof borb1 nas1h naroda. Zahvalfufem vam na
ogromnhn zrtvama, koje ste podnijele za spas svoje otadzbine,
za spas nasih naroda, nose slobode i nezavisnosti. Ali, dozvolite mi, da vas d.anas ponovno podsjetim. na zrtve i zadatke,
koji jos, stoje pred nama i koje cemo moci savladati samo tako,
ako vi, srpske zene, majke i sestre, builete stajale kaa 'kremim-stijene uz one, koji no fronti prolijevclju svoju mladu krv za
sJobodu. (Poviei: »Ho6emo!«)
Vas rod, vase duznosti su mnogostruke. Nasoj fronti, ·nasim
. borcima treba pomoc. (Glasovi: »Tako jel«) Nasi J,orci nisu
dobili odjecu iz magacina, jer ih nismo ni ima!i. Oni su polugoli, bos.i. u ovoj t<;!skoj zim1, i njima !reba pcimoc. Vi, srpske
zerie i 'sve zene u Jugoslaviji, mozete ublaziti taj nedoslatak,
!ito ga osjeca nasa herojska armija. (Burni povici:. »Zivjela,
zivjela!«) Zato, u svakom selu, u sval<oj varosi napregnite
· sve svoje snage, sabirajte materijal, ·odjecu, sredstva za zi\·ot,
namirnice, kako bismo mogli na.sim borc;ma no fronti dati bar.
minimum onaga, Sto irn je potrebno - cla bi se .· mogli boriti
i konacno. osloboditi nasu zemlju. To je prvi i najvazniji zadatak. i vi get same vidite, vi ga cisjecate svakodnevno, osjecate. !,JO :i:ato, sto SU vasa braca, Vasi ocevi, vasi sinovi tamo
gdje re tesko, ,gdje padaju zivoti najboljih Ijudi, tamo gdje se
kute sloboda i sreca n.ove federativne Jugoslavije. (Povici:
~Zivjela!«)
.
ZDRAVA KONSTRUKTJVNA KRITIKA MOzE
SAMO DA POMOGNE
.
Drul!i zadatak - to je stvaranje nose nove federativne.
JugoslaviJe, federalne Srblje i narodne vlasti. I to. je, drugarice,
i
�teiak zadatak. I tu vam se obracam - pomognite nam (jfJdnoglasno: »Hot5emo!«), da stvorimo istins_ku narodnu vla$t,_
za koju su ·od 1941. god. ginuli najbolji sinovi Srbije i 9stalih
naroda Jugoslavije, istinsku demokratsku narodnu vlast. (»Ta"ko
ja!«) • Zato budite ne sam~ poi.rtvovni pob?rnici l«;!kve ylasti,
nego 1 stroga kontrola. omh, ko1e -ste posloh do vrse drzavne
poslove. Gonite sabolere (»Hocemo!«), gonite one, koji bi
htj11li do izigrovoju toboznje narodne prijate!je, !l u. st~ari gledaju
lcako do nam odmognu. lma dosta postemh l1ud1, 1ma _mnogo
· poirtvovnih -I judi, k~ji su i sposobni i voljni ~a pravilno i pra.;
vedno vode ovu vehku narodnu stvar. Nemo(fe se ustrucavat1
do kritikujefe, ako vidite do neilo ne valja. _Zdrovq_konstruktivna kritika moze somo __do pomogne. I onaj, koga se ona
· tice, ako je poiten .i cestit, ne ee se ljutiti, nego ce mu to biti
putokaz: do pravilno radi, do pravilno vodi norodnu stvar.
Onaj1 koga zd.rava.. nar?dna ~ritika--vr_i.ieda_. to nije vas prija~e~j.
to n11e narodm pn1alell, to. 1e nepr1(atel1 narodal (Po'VIct:
»Tako jet«) Budite uvjerene, do cemo mi uvijek, u svakom
pojedind!nom slucoju uciniti sve, do se vee soda u zametku
ugusi. svako _
ukorjenjivanje svih birakrctskih metoda u narodnoj
vl:~sti. (»Tako je!«) Onaka, kako je bila zdrava ova narodna
borba, koja je potekla od samih naroda, tako treba da bude
zdrava i_nova vias!, jer soma na provoj narodnoj vlasti moze da. pociva jedinstvena demokratska._ federativna Ju!laslavija, u kojoj
ce svi narodi - i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, 1 Makedoncj, -1 ·
Crnogorci - zivjeti srecno, slo:Zno i ulagati zajednicke n(I()Ore
za opci procvat 1 balju buducnost novih pokoljenja, koja kad
dod" treba da vide, da su njihovi ocevi j majke ucinili sva, '
- kako bi njima bilo bolje.
. _ - ,
A soda ini, drugarice; dozvolite, do se osvrnem malo i _· na one,· koji sabotiraju narodnu borbu;
ile
NARODNO-OSLOBODILAfKI POKRET NIKAO JE.JZ NARODA
Prije godinu, prije dvije, prije tri godine moglo se pricatl kojeita, jer no rod nije b1o o~avijesten. Mi ~mo cutali dugo
vramena, dvije godine borili smo se sami bez igdje icije pomoci, samo uz pomoc naroda, samo uz pomoc naiih siromainih seljaka. (Odobravanje.) Mi smo bili no udaru svih snaga
ileprijatelja, izdrzali smo. 0 nama se govorilo u inostranstvu
i u zemljl tako, kao dg je u pitanju sacica komunista, jedna
grupa ljudi, koja hoce do. se docepa vlasti. Ja vas pitam, drugarice, koliko bi sa odrzala jedna sacica ljudi, koiu ·narod ne
-·
bi podupirao, k?iil ne _bi narod V<;Jiio? fO~b;a_vanje i Pl:!lli?i: ·'
.. >>Tako jet) Kohko bi trebalo, rec1mo, tadasnJal ogramno1 nJemackoj sili, talijanskoj sili! raznim cetnici~a, n.e~!cev~im?, p~
velicevcima (popici: »Dolje!«), da uguse tu sac1cu l1ud1, ko1a
tobo:Ze hi:>ce da podjarmi narod, da mu sjedne no grbacu.
· Narodno-oslobodilacki pokret nikaa je iz naroda. On je
narodni, istinski narodni pokret. lsti- oni, · koji su govorili _i ~a
nos 901(0re drugacije, smatraju da je nilrod nesto drugo, ~ISle "
narod vi ovdje, nije ono selo koje se l:lori, nije ona va1ska '·
koja proliva krv no rodnoj grudi, nego su narod oni, koji su
tamo u Londonu i oni, koji· su i:>tisli Hitleru, u jazbinu njema;
ckog faiizma - Nedic, Ljoti~ i razni drugi. Oni sebe smalraju
narodom. Vas ne smatraju narodom i boje se za vas, boje se
za vasu slobodu. Jadni srpski narod, sto dp radi bez njih? A
ja pitam vas, drugarice: Pa kad su tolika voljeli srpski narod,
slo su pobjegli? Ja
bih pobjegao. Ja bih ostao ovdje, ja
bih se borio. (Burna pljeskanje i neprekidno skandira,:je: »Kralj
se zenio- Tito se borio!«) Ja bih vas bo dobar sm naroda,
za ito ani sebe pro'glaiuju, pozvao i rekao bi_h: Gledajte, tje~
. rajte uljeze, koji su· doili u vusu Memlju. Tako bih .rekao narodu.
. Ali oni to ne mogu reCi, oni Ia nisu mogli reci ni onda, bd su bili
ovdje, jer su ih cuvali njemacki bajuneti, jer su pred varna vee bili
omrazeni svojim krvavim djelima. Otkad sam u Beogradu, dolaze k meni u crno zavijene :Zene i pricaju mi - one iz Timocke Krajine, iz Toplice, iz srca Sumadije· i sa svih strana - i
pricaju mi. kako su im poginuli-inili i dragi, ocevi, sinovi, braca.
Ja pit(lm: Tko ih je pobio? - «Cefnici, sjeme im se zatrlo!«
- ka:Ze srpska majka. (Povici: »Dolje koljai5-i!«). E .eta, ilode
tih koljaca, koji-su pobjegli u- njemacku fasisticku jazbinu, boje
se za slobodu . srpskoga naroda. A· mi im kazemo,: Ne bojte
se za rtas, mi cemo se vee snaci kako tako, ali ito cete vi
tamo? (Buran smijeh.) Kud cete vi soda; kada se priblizava
sudnji dan, kad Crvena armija vee marsira prema srcu ,Nie.'!la·
- eke (Burni povici·: »Zivjela Orvena armija!«), a savezn1cke
,armije ~a 'zapada idu sve d.alje i. dalje~ ~ sebi bi. trebalo da
govorite, a o nama ne vod1te bngu! M1 cemo sam1.
i
'
I
Ill cEMO SAcUVATI PRAVA ZA KOJA SMO SE BORILI, Ill
NAS NE cE BITI
.
Slicnih dobrotvara ima nazalost i u Londonu, i u Americi.
I oni se boje za slobodu srpskog i za slobodu oslalih naroda
Jugoslavije. Bojite li se i vi, d~- ne cemo imati. dem.okrocije?,
( J ednodusan odgovor: »Ne boJ~mo se! <<) Ono kozu: treba
5
�o
: dat,i d~ll)okraciju; ...,.,-• jed no partija, to je diktatura. Nikak9 jedna partija! Dajte s!obodu svim. partijama - kazu. A ako norod ne .. ce nikakve razne. partijice, nego hoce jedan narodni
sporazum
stvaranju; jedne .jedinstvene vtade, Pristallsmo da<
i kralj ima u nas!)j zemlji sv:oje · namjesnike. Sve smo ·. ucinili;
ito smo mogli; !t'i.smo; ucini!i ~oncesije:ne' d.o.bivs.i· ~ista; Aka .
se stvar uzme u uzem sm1slu, mumo samo·•z!jubd1. Ah .ako se stvar·
gledala. u .sirem· smislu, u . . smislu ujedinjenJa svih• snaga, pa r
onih koje. su se• do soda. kolebale, - dobili sm.o. I eto, donas, kad· smo pokazali takovu sirokogrudnost1 dblazi kralj'sa
svojim• sav·letnicima .i· veli, da net.eJ takav SJ1orazum, nego hoce da ,slav ja uslove. (Burni povici: >Dolje kratj izdajnik!«')
Razumljiva stvar; da se kralj bori za sv!lj prijesto. Jasno je, da
se· nijeclnom kralju ne· ide sa prijestolja; · Ja to potpuno razumijem; Ali, kad jedan kralj uzme sebi provo, d!l· poslije svega·
onog·a ito se u·Jugosla"iii·dogada vecHetiri godine, sumnja u to;
da.li ie• ovdje· demokracijaJda• postavlja zahtjeve da narod !reba sl.obodu, da narod !reba da. se sam izjasnjava, -· onda•. ·
s!: ne ~o¥e ~eci, da. je to· najpostenija pol.itika. To su ma~ina
CIJO koJe· 1ma1u za. c11), da. stvor!'l zabunu· , 1 unesu · smulnJU' u
nose redove, da izazovu. grcidanski rat; Ali, umjesto gradan··
· skog rata - ito se dogodilo? Gradanskog rata. nema, . nego ·
se u citavoj zemlji podiglo -sveopce nezadovoljstvo i protesti
protiv kraljeve izjave. (Dugotrajiw odobravanje.) Eto plfi!~is· ·
cita; To je probm plebiscit. (»Tako je!«) lzveo g.a je· sam norod! (Dugotrajno klicanje: »Hocem.o Tita ~ ne cemo kr~N-.
ljal«Y Dakle, drugarice, Ia stvar je pro pal a, ali ne za nos, netgo· za one, koji su htjeli da tu nesto care na racun krvi,. na···
racun irtava koje daju jugosl.avenski narodi.
· pokret1.(0dobravanj~ i povici: >>.Saino jedan pokretf«)
Ja u principu ni.sam protiy partija, jer demokracija predvida i slol:iodu ispovijedanja sv~jih nacela. r svojih ideja. Ali
stvaratj partije radi partija .sad a, kada se vodi borl:ia na zivot
i .smrt (jedni5glasno: »Nel«), kad !reba svi kao jedan da sve
snage usmjerimo u · pravcu istjerivanja- okupatora iz nase zemlje, kad .je domovina razorena do tla, kad nemamo nista do
svoje svijesti i. svojih rukiJ. -,_ i dajte sad da. se. razmile agi. tatori po svim selima i 'gradovima, udrite stari kortesi! Ja, snsvoje strane, ne bih imao nista protiv toga, da idu i da go•
vore,. jer znam, da bi se brzo vratili. u Beograd. Ali, mi sad a
. nemamo vremenaza to. I ovdje je narodni pokret. Tu· mogu biti
svi- j komunisti, i oni,koji su bili demokrati, i radikali i t; d.rna kako se ranije zvali, samo ·ako imaju dobru vqlju i postenje,
teb.ariele ,dobra ov:oj. ::emlji. !aj pokret je on'! s~oga, jedina
snag a, ·JoJa dan as moze do 1zvede nasu zemiJU oz ove. strah91e ibijede i .da joj donese potpunu slob6du. A kad b.udemo
· oslobodeni ~ izvolite.. lzv.olite onda, da se ogledamo, da
vidimo i tamo, na megdcmu, koja (e partija postojati! .
.
. Dakle, drugarice, kilo sto vidite, oni se boje da nas no- ·
rqd ne ce dobiti demo~racije. A mi vas pitamo: Bojite li se i
vi, da ne· cete dobiti demokracije? (Jednodusni. povici:. »Mi
smo je dobili!<< »Ne bojimo!«) Bojite li se da ne cete imati
sv9ja prava, za koja ste se borile? (~Ne bojimo se!«). Varna
ta prava nitko i nikada ne ce moci oduzeti! (Buran aplaus.)
Mi cemo ih stititi, mi cemo se svim silama zalagati, ..dCI. OCUc:
vamo-ta .prava naroda. (»Hocemo.«) IIi cemo sacuvati ta prCIva, ill nas ne ce biti!, (Buran aplaus.) Prema.tome drugarice,
ja ovdje, pred varna, porucujem svirna onima, koji misle dace ..
donas, ti OVOj ZCI nas narod· feskoj situaciji moCi da skrenu
· isloriju Jugoslavij!'l nazad - do S'e ljuto varaju. (Povici: >>Ne
ce!«)
·
NEKOLIKO R.IJECI 0 SPORAZUMU
Nekoliko rij<lci o sporazumu. Mi smo. samim tim, sto smo
u ljetu 1944. godine pristali do pregovaramo s jugoslavenskom
vladom Ivana Subasica u emigraciji, pokazali, da nam je· stolo da ujedinimo sve .snage, da nismo nikakvi sektasi, nikakvi
uzurpatori, nego da zelimo samo. jed no: da ujedinimo lito vi- .
se naroda, da bude sto cv•·sce jedinstvo nase zemlje. Posli smo
na taj sporazum, produzili smo pregovore i napravili novi
6
-:>;.
TKO MO%ECBITI u VlADI?
Danos· bi oni htjeli, da se taj sporazum nekako· promije. ni; da ·u vladu ude'nekakav Krnj;lv:ic i sto ja znam· tko sve
jos., Mi mo,. kad. je g. dr. Subasic bio ovdje, jasno. rekli s. kim
. mozemo da' ,radimo i za koga. smatramo.• da ce raditi u. interesu naroda. Molim lijepo, - imat cemo vladu - ali,. da ovdje u Jugoslaviji, u Beogradu, u ovoj situaciji. kada se vodi.
bo~ba na iivot i smrt, kad svako treba da da od sebe, _... u' vedemo u vladu elemente, koji · ce · se· samo natezati, d.ogovarali, podnositi ostavke, stvarati krize, .,_, to. nom . ne lrE!ba.
(Odobravwnje i povici: »Tako je!«) Ti Ijudi bili su u Londo•
nu od 194l. g. i po pedeset pula su se mijenjpli i stalno davali ostavke. Nama ta'kvi ministri ne tre)?aj.u. Nama trebaju
ministri; koji ce raditi dan i noc; (Povici: »Tako je!«) Nama trebaju ministri, koji ce vidjeti samo ono sto narodu Ire- ·
ba,. a ne svoje, mazda uskopartijske, mozda i cisto licne• in'
7
�c ':
.teres.e•. Nama trebaju Ijudi od ilkcije. i-djela, ~ci.ne .od. fraza. i
diskusija. Mi smo imali prilike, da vidimo . sto su nam donijele. taky~ vlade u proslosti, u. bJvsoj J11goslaviji .. Sto se. tice. na"
seg- pokreta, Narodno-(!slobodilackog pokreta, to nitko. vise,
ni _od onih koji nisu biH il nasim redovima, pa rna gledaiLsa
strane iii bili odavde, ne moze .tvrditi, da. se ovdje vodi uska
partijska politika. Ovdje su istinski sinovi i kceri naroda Ju-.
-gosla:vije, ovdje .su pravi rodoljubi, ovdje su oni, koji sy se; ·
iako su bili u raznim partijama, danas ujedinili u jedan sna. zan front, fro.nt naroda, koji !reba _da· izvuce ovu iemlju .iz
rana-i rusevina. (Buran aplauz i povici: »Zivio•NOP!«) ,Premo
tome, drugarice, tekovine NOB, formulirane .na 11. zasjedanju
AVNOJ-a u Jajcu, !reba da budu svetinja ne s.amo za nas, nego
i za svakog Jko zeli dobra ovoj zemlji. Neka se n.asi prijatelji
, u. inostranstvu· jos jed nom ubijede u to, da smo.vrlo tvrdoglavi
Lnepokolebljivi.u svojim zahtjevima. (Buran aplauz.) Mi nismo
navikli na gnjile kompromise, mi smo navikli da govorimo otvoreno .oci u oci ono sto mislimo - jer ne mislimo nista ne•
posteno, nego samo to, kako bi bolje bilo nasoj zemlji, kako
bi~nio je cim prije izvvkli iz ove razorenosti i kako bismo
istjerali qkupatora..
· · -·
..
·
. · Narod · je ostao ovdje: n.a fronti -to je narod prvoborac,
.na.,selu _,.... to.je.narod. On'? tamo, to su otp~ci naroda. ·(Burno oilobravanje:) Ja sam uvjeren - ima prilicno zrrakova koji
tq govore,- da 'ce nasi veliki Saveznici·konacno ubrzationo
·natezanje ·u Londonu; pa da. se sporazum odmah provede ·u .
djelo .iii da ga ne bude. (»Tako je!«) To je mojo poruka ani- ·
mau Londonu.Mi smoposli sami i mi cemo ici-sami. stotoznaci
sami? Zncici- sam n~rod. lsli smo i dosad, pa cemo i ads-ad .bez
onih riekoliko lama, ici i dcilje, ako btide trebalo.(Poldici:' »Tako
je! <<) Mi _se n_e bojimo nikal<vih teskoca. Ne.bojimo se teskoca,
jer zn.amo da je nasa snaga u. nasoj jedinstvenosti, u . nasoj
najvecoj tekovini, li bratstvu i jedinstllu sv.ih naroda Jugoslayije,
u jedinstvu svakog naroda, u svakoj fecleralnaj jedinici posebice. Mi idenio smjelo n:~p~ijed! Mi cemo ostvariti nase ciljeve! ·
Mi cemo istjerati okupatora, mi cemo podici nasu zemlju iz
olle razorenosti· i mi cemo d.anas-sutrci ritoCl kazciti, da·· sm_o·
. radili -sve ono, sto smo' govorili, nista drugo, .
.
Nekci zivi ilasa nova federa.tivna Jugoslavija! (»Zivjela!<<)
i:ivio miting zena-boraca Srbije! (>>Zivio!«)
.
· ·
Neka zive nasi veliki Sal(eznici!(»Zivjeli!«) ·
. · Neka zivi nasa N.OV! (Buran aplauz i povici": »Zivjela
•• c
:_,':·~-:.:-
J • ' -·-··'
<<-, ·-·
.
'
E. KARDEtJ:
HJSTORIJSKO ·
MJESTO .NOVE JUGOSLAVIJE
A
.u_.
'
.
;~
.
/
'
nasa oslobodilai5ka vojska! Zivio marsalJugoslavije drug Tito! <<)
8·
:I
.;·
:--:·o-~
�..,
\
.
1
. Vise nego ikac!a prije, danas je jasno, da. je moralnopoliticka polpora slobodoljubivih snaga drugih zemalja bila ·
jedan od najvazllijih faktora pobjede Narodno-oslobodifackog
pokrela, pobjede naroda Jugoslavije. U ovim danima, kada·
neke reakcionarne· soage u s:vijetu pokuiavaju da slome volju.
malih naroda za istinskom nezavisnoscu, taj faktor dobiva jos
vise u svojoj vaznosti. Stvar rukovodstva nasih .naroda je da
ucini sve, da bi ta polpora mogla doci do najpotpunijeg izrazaja. :Z:ato i jest linija nase. unutarnje politike · tako : tijesno
vezana s osnov'nim pravcem nase spoljne" politike; •. . .
..
·
Nema sumnje da postoje svi uslovi, ·da pomoc meduna:
rodne slobodoljubive javnosti i dalje ostane snaznim potpor. nim stubom u borbi nasih naroda za slobodu i istillsku neza. visriost. Pitanje nase nove Jugoslavije i osiguranje r\'jenih de- ·
· mokratskih tekovina vee odavno je postafo vise nego Sarno nase
pitanje. Ono, s jedne strane, mobilizira slobodoljubive mase
>
drugih zemalja za odbranu demokratskih prava,. nacionalnog
· scimoopredjeljEmja i nezavisnosti, a s druge, slrane - vezuje
ruke zavjerenicima protiv principa demokracije i nacionalne
slobode. Ne precjenjujuci vaznosti te cinjenice mozemo svakako
reci, da je pitanje opstanka i slobodnog razvitka nove Jugo~lavije postalo stvar citavog naprednog i slobodoljubivog covjeca.nstva, stvar svih onih, koji mrze tiraniju. i barbarstvo. ·
· U tome i jest osobitost medunarodnog poloz 0 ja nase no.ve
.Jogoslavije. Upravo ta osobitost. ncim je donijela tu moralnopolificku pcitporu medunarodne slobodoljubive javnosti, koja
'
nam je toliko .pomogla u nasoj borbi.
Pet faktora, prije svega, odreduju tu osobitost.
Na prvom mjestu je, nesumnjivo, sama cmreniea, da su
se narodi Jugoslavije pokazali kao uporan i vjeran saveznik
· u borbi protiv najvece opasnosti za slobodoljubivo covjecanstvo, protiv fasizma. Ni jedan istinski neprijatelj fasizma ne ce
~· zaboraviti 27. mart 1941. godine u·Jugoslaviji. Churchill je tad a
rekao, da je Jugoslavija nasla svoju dusu. Ali 27. mart je
mnogo vise od toga. Razumije se, 27. mart je odredio put citave kasnije borbe nasih naroda protiv tu.ilih zavojevaca, on je
11
�?ilr?bl'io cmli~asisl.icke rslobodoljubive ¥nage ndse ze~lje, dao
i~~, ~~ :,nu .pc:wspe~{hvu •. ls.!o'. ~·_e~Em.o,,. '27. mort ie ·i;:q~vao simpa:.
"'" Chavog slobod_ol,ub•vog COVjeCanslva :za nose narode. Podije uzaslopnih s·ramnih kapituladja evropskill vloda pred diklc.tom n<lcistii!ke- Njemacke, koje .su se nizale jedna za do·ugom
27,_mml je bio prvi gest jednogno:.ciondnog ponosa i ljiJbavi
za slobodom, koja je r61 i bezgrcmicne palnje pretpostavila,
nesiGvnoj lwpitulaciji. Taj g<~sl je slobodoljubivim masama ci- tavog svijeL1;- okd kojim je visio krvovi mac fosisticke opasn()s!i, ·o·ikr!o, cb n.asuprol izdajnickoi re"kciji, koja je u- mnogim
- evropslnm zeml1ama dovelo dp kapilulacije pred_ Hit!erom, u
nurodriim nlasam<l Jugoslavije_ postoje joke svijesne snage, koje
na ce_nik<lkvog kompromisa s f"sizmo'm i koje su tako bliske
niihovim siobocloljubivim- demoltratskim l<iznjama. Naroc!no"··
oslobocli!ac!d rat je kroz celiri godine probuclio takve moraine snpge ndih norocla, do su oni pos!oli primjer borbe ugnjeienii-1 ncroda ·proliv okupatora. TClj ie primjer hrobrio ostale
"~""de,. pok"zao im ne~ mogucnosti 'njihove vl<lslite borbe, ·
dok~zao, d~ i mdi iwrod_i mcgu sacuvati nezavisnost i slobodu.
·
-Bilo''je u Evropi dos!a odvokata kapituladje i izdaje, koji
su tvrdili, cia u _lakvoi konstelaciji medunarodnih odnosa, t<akva ie bila 1941•1943. gocline -- nema mogucnosti za otvorenu politicku i. _
oruzcmu bor:~!.l malih narodo protiv ugnjet;:,ca
i d.:1. bi svaki otpor proliv n«cimocnog neprijatelj;:J znacio avon-luru, u kojoj bi m<:!li narodi iskrvarili: Daleko smo, razuinije
se, od lvrdenja, do je oblik oruzanog otpora pogod!ln za sve .
situilcije. ·Ali je Jugosl~viia svakako potvrdi!a jednu cinjenicu;·
. narodi, koji su kapitulirali _bez. otpora, nis~ ni kasnije nasli.
snoge, dr1 bi se digli protivugnjet<:~ca. Oni, koji su posli -za
lozinkom .,cekati na :inak, ne· prercmol"-nikada nisu docekali
ovog .vremena. Uslovi za uslcmak pod najpogodnijim uslovima ·
r: zumije se dosli su, zna~ je bio daro; ali ,--. subjektivnog fak- lora !. j. · svijesnih snag a, koje bi mogle podici ustanok vise nije bilo, odnosno - nitko ih nije slu5ao i ne~suprol poe
. kc!zalo se, da je norod, lcoji se digao no olpor mogao i poslije privremenih poraza .d~ sve vise uj~dinjuje svoje snage, da
s!var<> sebi _jedinstveno, cvrsto rukovodstvo i da za svoje pobjede i jacanje svojih snaga iskoriscuje svaki momenat neprij!lteljske sil:lbosti. Pokazalo se · ponovo, de~ u rplu u prvom redu
ocllucuie covjek. Njegova mora!na snago cesto premasuje snagu oruzja. Ta m()ra!na snaga ""''~ie i jacC! samo u borbi.
.
Drugi faktor, koji je. osvojio nasoj zemlji simpatije slobo".
.
12
-
dolj~bivog ~vijeta jest· nasa Narodno-oslobodllacka vojska. Put
raz~11tka n:.se Aarodna vojske sam ·po sebi dovoljno jasno govoro .o kara.kteru te vojske.
·
··
. Stare _iugosl~venskc:'. vojska, u svojim vrhovima, bila je i ·
form1rona · 1 odga(ana v1se za borbu protiv vlastitog naroda
nego proli'! vc;"niskog. neprijatelja; ~ato je i dozivjeia tako br;
~!-om u apnlsk1m. dammo 1941. god me; Ali su, .uprkos tome,
s1rok.e mase nas1h naroda osjecale, da bit!ia jos nije izgublje_na,., ~~jeca.le J"• .cia ce doci vrijeme, kada_ ce biti moguce opel•
pr•1ec• u oruzam napad protiv okupatora. Zato su nose naro-~.ne 11'1<;'se. ~.rizljivo. sakrile puske, mitraljeze, municiju oru"
_'Z(e, ko1e Je odbac1la stara .regularna jugoslavenska vojskq.
·
Oruzani. narod ~ to je bio prvi nosilac nase oruzaneborbe protiv .okupat~~ra poslije aprilskog _
sloma. Ta· cinjenica_
·soma .PO seb1 govor1 o demokratskom, narodn()m karakteru
nose "!arod_no-osl.ob?dil.acke vojske. !'J?sa nova regularna narodna VO(Ska (e prOIZOSia IZ mnogobrO(nlh odreda naoruzanog na-·
roda, kc;wa!a se. u bo~bi, uci!ci se u borbi i ~a sve vrijeme njeg(lvala na(vecom l(ubavl1u vloshtog naroda. N1ene vanjske forme su
se, ~~iro~no, '!'ijo:niale, kako su to trazili interesi rata protiv
nepn(atel,a, ah n(ena demokratska, narodna sustina ostala je
nepromjenljiva. Nasa. Narodno-oslobodilacka vojska je · zaista
prav() cedo svoga naroda, njegov direktni proizvod. U njoj
se u potpunpsti · slivaju interes nacionalne nezavisnosti i interes demokratskih prava osnovnih narodnih masa. ·
Razumljivo je, da takva irtinski narodna armija mora na- _
ici na simpalije i ·Jjubav svih onih u svijetu, kojima je drag a
sloboda i demokracija.
.•. Treci fa~!or, koji je veza~. simpaHje s!obodoljubive javnq-.
st1 c•tavog SVIJela za borbu nas1h oaroda 1est rjesenje nacion,alnog ZJitanja. '!. nasoj z!'il!lji. p~ bismo m'ogli shvatiti ogromnu moralno-pohhcku UJedm(aVaJucu snagu Narodno-oslobodil'!~ko!! pokreta, treb'! se sjetiti cinjeni~a~ da je st'!ra JugoslaVI(O bda prava tamn1ca noroda, u koJOI se rasad1vala medusobn!! n~cio~ci!na mrznja, !. da ,ie I'!_ mri:nju fasisticki okupcitor
·_kasm1e 1skoml10 za raspai(IVOnJe uzasnog medusobnog pokolj,a, _u. kojem s~ izgi~ule s~otine hiljada ljudi. Narodno-oslobocillackl r.okret 1e usp1o da 1 pored takve proslosti postigne jedinslvo n~s•.h naroda zbog t9ga, ito je od samog pocetko zapisao
na svo1o1 zastavi lozinku: provo na samoopredjeljenje ukljucujuci P!<lVo na otcjepljenje iii dobrovoljno ujedinjenje s drugim
narod1ma. Taj princip_ je mogao biti i jest jedina moguca os13
�'
..
-
novci, istinskog l;~a!s!Vtl i rovnopru~nost! n.aroda, 'Na toj osil?;vi
. je nastala nova cvrsta· dr.Zavna za1eclntca narocla Jogoslav11e.
Historija nam govorj, ~-" su t?kvi piill!jeri rjesenj? ~a.c]o- ·
nalnog pitanja rijetki .. Poslqe Vehke okt~Hlprske SOC!(ahsllcke
revolucije u Rusiji ne.mamo ni io;dn<?g pru:n1era tok~og .d:m?·
krqtskog rjesenja naCIOnalnog P!!a~,~~ Ah u sss.~ le qes!'nle
· _nacionalnog pilanja rezultal sociJah>!i~ke .te~oluc•Je, d~~ 1e u
· Jugoslaviji ono rezultal naro.~no-os!?oo~!lackolJ rala 1 !edne.
narodne demokratske revoluciJe. Oc11o 1e, da 1e sttmo 1edntt
temeljntt promjena u l'ukovod~!vu nttroda mogla d~. dade takv-:
rezu!tale. Ocito je, do su !tara rukovodslva n~slh nuroda 1
ddave, koja su clovela nos: narode do vrh.~nca. ~edusobne
. mrznje i . do uzajam'!og kl"!nl<i, postala nep~.'Jale_ll t1~ !"arod?
i opstanka. JugoslttviJe· uopce. Sarno odstra~JIVO'!Ie.m 1.•zql<tcl·
jom tih · protivnarodnih snag a, i uspos~avljon!em 1slmsk• dem.ok-iotskog ·rukovodstva, · mogla 1e nf~slati prom1ena u medusobmm
odnosima nasih narodo.
' .
. . TakciV proces rjesenia nacionalnog pilanja u 'Jugoslaviji
morao je, razumije se; uljecoti ko_o pri~je~ na ostale n:::rode,
naroci!O ila ug.njel<i>119 rl?rode. Jugos!~V,'j<l 1e_ukazda na,Jedan
specijol'ni . put - ne. tohko po sodrzm1, kohko po obhku rjesava'nja nocionalnog pitanja.
'
Cetvrti faktor, koji je 6svojio simpatije slobodoljubive javnosti za nase narode, je demokratska praksa naseg Narodnoosloboclilackog pokrelo. Rijec se · u tom' pokretu niie _razilozilo
5 djelom. U narodno·o~lob~dila.ckim ocl!oorima, "'!. c<:lu .s:n~
cionalnim vijecima i opceclrz·:wnun AVN9J-em, l~op ~~"~.m1r)u
zakon6cl'avnu Lizvrsnu vlost, ostvarena I" dovna zel1a s1rOK1h
-norodnih masa, koje s~. uvijek b.ile -~oliski!ane o;:l' ~c;sco. ~
vlasti, Nitko nije una'pr11ed odred10 m sadrz1nu, m ool1k, n;t•
podrobnije zadatke ~a':.~~no-osl<:boclilo?~im odborima .. Nayr?·
tiv. narodno-oslobodliaCKI odbor• su or;gmaln::~ hlol·evmo zel1,o
i ;vijesti nasih norodn!h !:'asa .. One s~. i~ slv.'?.rile onaka, koko
su najbolje odgovarah nt•hovol potrem ! vol11. I;at?. se na~od
i vezao ti:lko cv;-sto Ztl te odbore, zolo 1 poka:zu1e ' 1mcrtohko
inicijative i stvoralacke. snoge. Ni jed an .~r~kciji orgcm vlosti
ne bi mogoo do do. toh~og step_;na mobohz;1r:". norodne mase_
u borbi protill nepri1ale)1o, kao · sto su lo uc•mh nnrodno-oslol;odilacki odbori.
Nesumnjivo, norodno-oslol;odilacki odbori su origindno
forma demokratske vlasti, koja ,ne moze iscezn.uti. Mogu. se .·
promijeniti ime i neki zadaci, ali ce oslati i sadriino i · oblik, ·
14
jer ie u toj ~acldi~i i ~ tomobiiku_ najd~slied~ije'-()fi~otvoren
demokratski princiR~onako, kako 'go shvocaju nos~ narodne rnase .
Prirodno ·je;''l:J~; je
donimo, kada u mnogim zemljama
razne reakciooarne,.::~like ukidaju demokratsko prava poCI izgovorom rata, tcikvo .'stvaranje jednog demokrcitskog poretka·
imalo snaznog . uticaja .·riel. dernokratske i slobodoljubive Ijude
.
·
·. ·•
.·
u .mnogim clrugim zemljalri:(l, - ·..
Naposljetku, vazan je ~ktor uticaja nove Jugoslavije ila
medunarodnu slol;odoljubiv~::,javnost dernokratska struktura Narodno-oslobodilai5kog pokrefa i njegovog rukopodstva. Sili
sm6 oduvijek misljenjo, da sarria po s.ebi demokratska· frazo
ne cini jednu partiju iii jedan pokr.et demokratskim. Te cinjenice ·ne trebo mnogo do.kazivati; .nazalost, u ovim danimt~ im 0 . mo i suvise mnogo primjero, gdje se demokratska fraz.o uprqvo
strasno razilazi- s antidemokratskim . postupcima. · Dl:lrnokratska
·frazo ne moze, na primjer, ni kod grcke . ni. k.od poljskevlade
· pokriti njihov antidemokratski i profasisticki karakter. •J~dan
pokret moze l;iti ist1nski demokratski samo onda, kada u nie·
mu dolazi do izrazaja voijo demokratskih masa t.j. osnovnih.
narodnih masa, kado njegovo j'ezgro 'tvore dempkratske narodne mase. Sarno jedan takav pokret moze demokratske parole. pretvoriti u demokratsku stvarnost .. Medutim, u dan<isnje
vrijeme i pod uslovima kakvi vladaju u nasoj zemlji, volja 'tih
· osnovnih narodnih masCL moze ·doci do iz~azaja samo u formi.
· jednog cvrstog bloka radniko, srednjih slojevo i onih patriota,
. koji nacionolne interese pretpostavljaju posebnim ekonomskim
i · politickim interesima raznih privilegiranih izrabljivackih klika.
· Takav l;lok j·e . dovoljno sirok; - da iskljucuje zatrcavanje· u
neke preuronjene radikalne socijalne pokrete i dovoljnq cvrst
· ~ 'da ·moze osigurati .slol;odno izrazovanje narodne volje u
· pogledu buduceg unutarnjeg politickog i · socijalnog razvitka.
Svako drugo strukturo Narodno-oslol;odilacl<og pokreto mo. rala !;j u sadosnjim okolnostima u nosoj zemlji iii dovesti
do poilovnog porobljavanja i obespravljivanj:t sirokih narodnih
masa (u slucoju, ako l;i teziste narodnog pokrelo !;ilo no nedemokratskim. socijalnim elementima) iii do kakvih sudbonosnih
preuranjenih socijalnih zaostravanja (u slucaju, ako bi se rat!·. 'nicka klasa Hi njeno avangarda nekim uitrolijevim grjeskama
. izolirala od osnovnih narodnih masa), koj~ !;i t;,koder dovela
do poraza demokratskjh snogo.
Jugoslovija je izl;jegla i jedno i drugo. U tome je jedan
od glavnih faktora njenog utjecaja na demokrotske mase dru'
gih iiaroda.
u
15
�...,
·'
l
•.-
'•
'
'
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor na zboru žena Srbije održan 28. I. 1945. u Beogradu / Tito. Historijsko mjesto nove Jugoslavije / E. Kardelj.
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito i Edvard Kardelj
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Naprijed
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Naprijed
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
09-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
16 str.
1945
AFŽ
Edvard Kardelj
Josip Broz Tito